Pismo namenjeno terapeutima

Da nije one prezentacije, koju sam vam prethodno poslao, napisao bih ovde da ovo pismo nije
potrebno onima koji misle da tano znaju ta i kako rade. Kvaka je u tom misle, jer je u prezentaciji
ukazano na to da se u bioenergetskim terapijama nita ne moe razumski pojmiti. To, drugim reima,
znai da svako ko kae da o tome neto tano zna, samo misli da zna. Ovo pismo je, u sutini,
odgovor na zapitanost nekih od vas, koji su osetili da je u prezentaciji sutina samo nagovetena, ali
ne i izreena. Moja namera je bila, da vas prezentacijom predupredim da ne shvatite kao lino ono to
e se nai, u nekoj uvijenoj formi, u opisima terapija. Ali poto ste, par vas, izrazili zainteresovanost
da vidi ta sam to u prezentaciji zakukuljio, ovo pismo je odgovor na to. Ako vam se neto ne
dopadne u ovom pismu, ne uzbuujte se, jer to su samo moji stavovi. Ako u ponekog od vas malo
utinuti, ne ljutite se, jer, da parafraziram Konfucija (ini mi se da je to bio on), ako vam se ini da
vam je sve potaman, obavezno stavite kamiak u cipelu. ala na stranu, ako paljivo proitate ovo
pismo, bolje ete razumeti opis terapije.

1. Svaku bioenergetsku terapiju, a takva je i rekonekcija, poimamo kao leenje koje se deava
zahvaljujui bioenergiji, koju terapeut prenosi pacijentu. Po nekima terapeut je i izvor te energije,
tj. prenosi pacijentu svoju energiju, dok je po drugima terapeut samo prenosnik energije, tj. on
usmerava energiju ka pacijentu, koju povlai iz nekih kosmikih, ili drugih energijskih skladita.
Ja sam poklonik onog prvog, odnosno smatram da je terapeut i izvor te energije.

a. Ako prihvatimo shvatanje da terapeut nije izvor bioenergeije, nego da je skladite

bioenergije negde izvan njega, onda terapeut kao da ima ulogu kontrolora slavine, kojom
regulie protok energije od skladita do pacijenta. To ini po nekom unapred razumski
nauenom protokolu (za bolest A litar energije, za bolest B dva litra), funkcioniui kao
majstor koji stvari odrauje po tuem, moda bojem, planu, pa zato je jedino vano da
sledi taj plan, a nije vano ta on njemu misli, jer nije na njemu da o tome misli. Za
terapeute koji su se uiveli u ovakvu ulogu je karakteristino da se esto smatraju
specijalistima samo za neke bolesti, a da za druge nisu, to ne stoji, jer svaka
bioenergetska terapija je integralna terapija. Njome se deluje na sve, a ne samo na neto u
telu pacijenta.

b. Kod terapeuta koji smatra da je on i skladite bioenergije, imamo sutinski drugaiji

odnos prema terapijskoj proceduri. Uproeno govorei, takav terapeut je zagledan u
sebe, u skladite koje je u njemu samom. Pacijenta prati indirektno, pratei ono to se
deava u njemu a ne u pacijentu, koristei pritom svoju (treningom) razvijenu
sposobnosti da moe osetiti da li pacijent pije, ili ne pije vodu (energiju) iz njegovog
izvora.

2. Sve prethodno reeno o mom poimanju bioenergetskih terapija, kao i svako drugo miljenje o toj
vrsti terapija, moe se vrlo lako napadati, a vrlo teko braniti. Naime, sutina svake bioenergetske
terapije, pa i rekonektivne, je nadrazumska - reima neiskaziva, razumu samo delimino
shvatljiva. To to nazivamo znanjem o tim terapijama, je samo neka vrsta nasluivanja onoga to
se zaista deava, pre svega u terapeutu, zatim onoga to se deava u pacijentu, a jo manje smo u
stanju da razumski pojmimo kakva se to interakcija tokom terapije ostvaruje izmeu njih.

3. Ma koliko mi verovali u svoja znanja, ili uenja i treninge koje smo proli, velike istine o
bioenergetskim terapijama ne odnose se na nae znanje, nego na nae neznanje. Jedno od takvih
negativnih znanja (neznanja) je da terapeut ne moe razumski odrediti granice svojih terapijskih
sposobnosti, ni sve mogue efekte terapije, niti sve reakcije pacijenata tokom terapije, koje se
esto jave satima, pa i danima posle terapije.

a. Sve to se o tome moe rei, svodi se na uoptavanje nekih iskustvenih saznanja,

steenih tokom rada, ali su esti sluajevi, koji se ne uklapaju u ta saznanja. Naime, sa
velikom pouzdanou se moe utvrditi kako e neki alopatska terapija delovati na bilo
kog pacijenta, i to zahvaljujui znanju o nainima delovanja primenjenog terapijskog
sredstva - leka. Meutim, to nije mogue kod bioenergetske terapije, jer ne postoji takvo
znanje o njenom terapijskom sredstvu bioenergiji.

b. Skoro nita ne znamo o bioenergiji, vrlo malo o nainu njenog delovanja, a jo manje
znamo o tome da li svi pacijenti od nas primaju, ili ne primaju istu bioenergiju (talase,
vibracije). Zato vam se, verovatno, deavalo da vas iznenade neoekivane reakcije nekih
pacijenata, ili neoekivani terapijski efekti drugih.

4. Vi ete mi verovatno, kao i svi bioterapeuti koje poznajem, uzvratiti tvrdnjom da oseate da li
pacijent prima energiju i kako i dokle ona na njega deluje. Da, ali oseati nije isto to i znati.
Osim toga, lako je izvrnuti takav stav: vi, u stvari, oseate ta se sa vama deava, pa na osnovu
toga izvodite zakljuak o onome to se sa pacijentom deava. Meutim, to to mu vi aljete neku
energiju, ne mora znaiti i da je on zaista prima (takav primer smo imali i u jednoj od snimanih
terapija one subote). Kao to ne moe Sunce ogrejati nekog ko je u kui, ija su vrata i prozori
zatvoreni, a uz to navuene i teke zavese, tako ni vi ne moete delovati na nekoga ko je zatvorio
sve neznane ulaze za energiju koju mu aljete.

5. Ja se priklanjam stavu da terapeut tokom terapije ne prati ta se tokom terapije (energetski

gledano) deava sa pacijentom, nego prati povratnu, neverbalnu energetsku komunikaciju
pacijenta s njim. Naime, mi o drugima znamo samo onoliko, koliko nam oni o sebi govore. Svaki
ovek je univerzum u malom, da ponovim, neopisiv, razumu nedohvatan, pa je zato nae znanje
o drugima, iako dvojako, vrlo siromano.

a. Nii nivo znanja, koje neko o nama moe stei, se svodi na ono to mu verbalno (reima)
saoptimo. To je vrlo povrno, razumsko znanje, koje je neodvojivo od glumatanja, jer mi
drugima vie govorimo o tome kakvim bismo hteli da nas vide, a mnogo manje o tome
kakvi zaista jesmo. Osim toga, reima se iskazuje steeno znanje, ono to se da razumom
spoznati, a to je daleko od nae sutine, koja je razumu nedokuiva i reima neiskaziva.
i. Kako bi pesnik rekao: ta drugo re trai po naslagama smisla, ako ne
nedokuivo, koje uprkos svemu postoji.

b. Vii, suptilniji nivo znanja o nama je ono to drugom, neznano kako, neverbalno,
energetski saoptavamo, pod uslovom da je on sposoban za takvu vrstu neverbalne,
energetske percepcije. Na neki nain oseamo da takva vrsta komunikacije postoji i nita
vie od toga. Verovatno vam se deavalo da se oseate vrlo prijatno, ili vrlo neprijatno,
pored potpuno nepoznate osobe sa kojom niste ni re progovorili. Ili, da da poelite da
nepoznata osoba, koja nailazi, sedne ili ne sedne pored vas i to se desi kako ste hteli. To
je ta komunikacija, kojom takvoj osobi neverbalno saoptavate svoj odnos prema njoj.
Pesnici najbolje govore o ovim neiskazivim istinama: Ako me voli, ceo e prostor
ispuniti svojom ljubavlju, a ja u je osetiti ma gde bo.
Toliko od mene za sve vas. Moda nisam bio dovoljno jasan, ali ne brinem, jer ete vi, zahvaljujui
sposobnosti da neverbalno komunicirate, sigurno osetiti ta sam hteo da vam kaem.
Danas (utorak) predvee poinjem da aljem opise terapija i do sutra u podne sve e biti poslate. Ne
zamerite to kasnim, jer dva puta dnevno me bodu, moram da mirujem, ukuani mi ne daju da due
od jednog sata sedim za kompjuterom, svi me motre, oseam se kao zatvorenik, iako nisam bio u
takvom zatvoru, tj. bolestan.
Srdaan pozdrav
Prof. Lj. Ristovski