Na moru

Minima Moralia: Refleksije iz oteenog ivota, drugi deo, aforizam br. 100

Theodor W. Adorno
1951.

100
Sur leau (Na moru).1 Na pitanje ta je cilj osloboenog drutva, obino stie odgovor kako je
to ostvarenje ljudskih mogunosti ili bogatstvo ivota. Ma koliko to pitanje bilo u isti mah nelegitimno i neminovno, isto tako neminovan je i taj odbojni, teatralni odgovor, koji priziva u seanje
socijaldemokratski ideal linosti iz devedesetih godina XIX veka, bradate naturaliste, reene da ive
punim pluima. Neno e biti samo ono najgrublje: to to vie niko nee biti gladan. Sve ostalo bilo bi
primenjeno na ljudsko stanje u skladu s ljudskim potrebama, na ponaanje oblikovano po uzoru na
proizvodnju, koja je sama sebi cilj. Utopijska slika nesputanog, energinog, kreativnog ljudskog bia
zaraena je fetiizmom robe, koji buroasko drutvo isporuuje zajedno sa inhibicijama, oseanjem
bespomonosti i sterilnom monotonijom. Pojam dinaminosti, koji upotpunjuje buroasku aistorinost, uzdignut je na nivo apsoluta, iako se i dalje, kao antropoloki odraz zakona proizvodnje, u
osloboenom drutvu mora kritiki suoiti sa potrebom. Ideja o nesputanom delanju, o neprekidnom
stvaranju, o jedroj nezasitosti, o slobodi kao intenzivnoj aktivnosti, hrani se buroaskim shvatanjem
prirode, koje je oduvek sluilo tome da opravda drutveno nasilje kao neto neopozivo, kao sastavni deo zdrave venosti. Upravo zato, a ne zbog neke navodne tenje ka uravnilovci, pozitivni nacrti
socijalizma, koje je Marks odbijao, ostali su ukorenjeni u varvarstvu. Ono od ega treba zazirati nije
pad oveanstva u dokono izobilje, ve divljako irenje neega to pod maskom univerzalne prirode ostaje drutveno kolektiviteta opsednutog slepom, mahnitom aktivnou. Naivna pretpostavka o
nedvosmislenoj tendenciji razvoja ka stalnom poveanju proizvodnje i sma je deo tog buroaskog
karaktera, koji doputa razvoj u samo jednom pravcu, zato to je, integrisan u totalitet kojim dominira kvantifikacija, on neprijatelj kvalitativne razlike. Ako osloboeno drutvo zamislimo kao slobodno
upravo od takvog totaliteta, onda vidimo da opti obrisi tog rasporeda imaju malo toga zajednikog s
poveanjem proizvodnje i njenim ljudskim odrazima. Ako nesputane osobe nisu uvek i najprijatnije,
niti ak najslobodnije, onda drutvo osloboeno stega moe doi na ideju da ak ni proizvodne snage
nisu krajnja osnova ljudskih bia, ve njen istorijski oblik prilagoen zahtevima robne proizvodnje.
Moda e istinskom drutvu dosaditi razvoj; moda e, u svojoj slobodi, ono ostaviti mogunosti neiskorienim, umesto da pod sumanutom prisilom juria na udaljene zvezde. oveanstvo koje vie
nee znati za oskudicu, poee da stie predstavu o varljivoj i jalovoj prirodi svih dotadanjih aranmana za izbegavanje oskudice, koji su bogatstvo koristili samo zato da bi oskudicu reprodukovali
na jo irem planu. I smo uivanje bie time preobraeno, kao to se i njegov obrazac u sadanjem
poretku ne moe razdvojiti od aktivnosti, planiranja, nametanja neije volje, potinjavanja. Rien faire
comme une bte (Ne raditi nita, kao ivotinja), leati na obali i gledati smireno u nebesa, biti, nita
vie, bez ikakvog daljeg odreenja ili ostvarenja,2 moglo bi zameniti proces, delanje, izvravanje i
tako istinski ostvariti obeanje dijalektike logike, da e na kraju kulminirati u svom izvoru. Nijedna
apstraktna ideja nije blia ostvarenoj utopiji od venog mira. Svedoci progresa, kao to su bili Mopasan i ternhajm,3 pomogli su da se ta namera izrazi, stidljivo, na jedini nain koji joj njena krhkost
doputa.

Naslov knjige Mopasanovih beleki o jedrenju (Guy de Maupassant, Sur leau, 1888).
G. W. F. Hegel, Wissenschaft der Logik, I: Die Lehre vom Seyn (Nauka logike, Prva knjiga, Uenje o biu), 1812.
3
Carl Sternheim (18781942), nemaki dramaturg, koji je napisao niz satirinih komedija o vilhelmovskoj Nemakoj, u
stilu slinom Mopasanovom.
2

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Theodor W. Adorno
Na moru
Minima Moralia: Refleksije iz oteenog ivota, drugi deo, aforizam br. 100
1951.
Theodor W. Adorno, Minima Moralia. Reflexionen aus dem beschdigten Leben, aforizam br. 100,
1951. Minima Moralia: Reflections from Damaged Life, Verso, 2006 (1974), str. 155156.
Prevod: Aleksa Golijanin, 2010. Novi prevod, na osnovu originala i dva engleska prevoda, E. F. N.
Jephcott (New Left Books 1974; Verso 2006) i Dennis Redmond (2005). anarhija-blok45.net1zen.com
anarhisticka-biblioteka.net