Uvod u farmaciju, 2010.

Razvoj farmaceutske profesije

Razvoj farmacije kao naune discipline Najvanija otkria
znaajna za razvoj farmacije

Prof. dr Ljiljana Tasi

Doc. dr Duanka Krajnovi
Uvod u farmaciju br 2 2010

ta je farmacija i ime se
ona bavi ?

Uvod u farmaciju br 2 2010

Danas se FARMACIJA moe definisati na dva naina: kao grana ljudske

delatnosti i kao nauka.

Radi se o profesiji odgovornoj za pravilnu i adekvatnu izradu

i primenu farmaceutskih proizvoda, kao i za pruanje
usluga kojima se postiu najbolji rezultati u leenju,
odnosno osigurava i pojedincu i drutvu da koriste lekove
na najbolji
mogui nain.

Farmacija predstavlja, u osnovi, sistem znanja kojim se

prua zdravstvena usluga korienjem saznanja o
lekovima i njihovom dejstvu.

Uvod u farmaciju br 2 2010

Priroda farmaceutske profesije

Zdravstvena profesija (humana profesija)
Drutveno znaajna profesija
Komercijalna profesija

Uvod u farmaciju br 2 2010

Jedna struka sa vie zanimanja

Farmaceuti-apotekari (apoteke)
Farmaceuti-u bolnikim apotekama
Kliniki farmaceuti
Farmaceuti u razvoju, proizvodnji, distibuciji i veleprometu lekova
Industrijski farmaceuti
Farmaceuti u racionalnoj upotrebi/primeni lekova (drutvo,
pojedinac, zdravstvo, privreda)
Farmaceuti visokih performasi i uinka (21 vek)
Farmaceuti-naunici, farmaceuti-nastavnici i farmaceuti-informatiari
itd.

Uvod u farmaciju br 2 2010

FARMACIJA KAO PRIMENJENA NAUKA obuhvata

nauna saznanja:

o lekovima i medicinskim sredstvima (razvojem, izradom,

ispitivanjem, snabdevanjem, marketingom),
laboratorijskim ispitivanjima (medicinsko-biohemijskim,
toksikolokim, sanitarnim, bromatolokim),
o racionalnoj upotrebi lekova i MS(kliniki, socijalni i ekonomski
aspekti),
O profesionalnoj kompetentnosti, edukacijama i razvoju
farmaceutskih kadrova,

Uvod u farmaciju br 2 2010

Etimologija rei farmacija

DAVANJE LEKOVA

PHARMAKEIA
LEK I OTROV

PHARMAKON
ISCELJUJE

FARMACIJA

PH--AR
PH
AR--MAKI
THOT, DUHIT
THOT,
(oko 3000.g.p.n.e.)
Uvod u farmaciju br 2 2010

SCIENTIA PHARMACI
SCIENT
PHARMACIE
(PHARMACEUTICA)

ARS PHARMACEUTICA

FARMACEUTSKA VETINA

FARMACEUTSKA NAUKA

Na poetku svog razvoja farmacija,

analogno medicini, je svoja znanja
zasnivala na iskustvu i empiriji,
ponekad i mistici, a kasnije se sve vie
oslanjala na vetinu i tehniku rada.

Zahvaljujui epohalnim otkriima u

oblasti prirodnih nauka, sa razvojem
hemije, botanike, farmakognozije i
farmakologije, i uz socijalni napredak,
farmacija dobija naunu osnovu.

Uvod u farmaciju br 2 2010

U EMU JE ZNAAJ FARMACIJE KAO GRANE LJUDSKE DELATNOSTI ?

Farmacija je humana i drutveno znaajna

zdravstvena delatnost koja doprinosi zatiti i
unapreenju zdravlja stanovnitva i prevenciji bolesti.
Ona predstavlja zdravstvenu profesiju koja ima
zadatak da obezbedi sigurnu, efektivnu i racionalnu
upotrebu lekova i kao takva igra vitalnu ulogu u
obezbeivanju zdravstvene zatite irom sveta.

Uvod u farmaciju br 2 2010

Farmacija doprinosi zatiti i unapreenju zdravlja

stanovnitva i prevenciji bolesti kroz
pruanje FZZ,
uee u promociji zdravlja,
zdravstvenom prosveivanju i podizanju
zdravstvene kulture

Uvod u farmaciju br 2 2010

10

Cilj pruanja
farmaceutske zdravstvene usluge je:

Promocija zdravlja
Prevencija bolesti
Leenje bolesti
uz bezbedno i efikasno korienje FP.

TA TO ZNAI ZA PACIJENTA?
Uvod u farmaciju br 2 2010

11

POJEDINAC (PACIJENT) DOBIJA

EFIKASNU TERAPIJU
SIGURNU TERAPIJU
NAJEKONOMINIJU
Efektivnu (UINKOVITU) TERAPIJU SA CILJEM
POBOLJANJA KVALITETA IVOTA

Uvod u farmaciju br 2 2010

12

Doprinos farmacije u drutvu

Koliko oveanstvo duguje farmaceutima i

farmaciji?

Uvod u farmaciju br 2 2010

13

 Aspirin, soda bikarbona

Cola napici

Uvod u farmaciju br 2 2010

14

Doprinos farmacije u drutvu

FZZ
Farmacija kao kolevka primenjene hemije
Doprinos farmaceuta

razvoju farmakognozije
hemiji ivotnih namirnica, toksikologiji, biohemiji
osnivanju farmaceutske industrije
osnivanju industrije bezalkoholnih gaziranih pia
farmaceutskom obrazovanju
graanskoj kulturi i razvoju drutva

Uvod u farmaciju br 2 2010

15

Farmacija kao kolevka primenjene hemije

farmaceuti postavili temelje primenjenoj hemiji

struno obrazovanje u oblasti hemije,
aktivno ukljuivanje u istraivaki laboratorijski
rad, razvitak laboratorija,
univerzitetska literatura,
farmaceuti kao nauni radnici.

Uvod u farmaciju br 2 2010

16

Doprinos farmacije hemijskoj nauci

Mr ph. Pavle Ili
- prvi dravni farmaceut i dravni hemiar u 19. veku u
Srbiji
- obavio prve strune laboratorijske analize (hemijskotoksikoloke i medicinsko-biohemijske za potrebe
sudskih i dravnih organa)
- analize sadraja mineralnih voda (1837. g. Bukovika
voda)
- osniva prve dravne Hemijske laboratorije 1859.g.

Uvod u farmaciju br 2 2010

17

Martin Klaproth
- otac analitike hemije
- vlasnik apoteke u Berlinu
- prvi profesor hemije na Farmaceutskom fakultetu u Berlinu
- pronaao je 7 hemijskih elemenata
- jedan od autora prvog izdanja Pruske farmakopeje iz 1799. g.

Uvod u farmaciju br 2 2010

18

Farmaceuti koji su otkrili hemijske elemente:

Farmaceuti pronalazai

Otkrili hemijski
elemenat

Godina
otkria

William Watson
(1715-1787)

platina

1750

Andreas Sigismund
Marggraf (1709-1782)

aluminijum

1754

Carl Wilhelm Scheele

(1742-1786)

fluor
kiseonik
hlor
mangan
barijum
molibden
volfram

1770
1771
1774
1774
1774
1778
1781

Louis Nicolas Vauquelin

(1763-1829)

hrom*
berilium

1797
1798

Uvod u farmaciju br 2 2010

19

Farmaceuti pronalazai

Otkrili hemijski
elemenat

Godina
otkria

cirkonijum
uran
titan
stroncijum*
hrom*
telur *
cer*

1789
1789
1792
1793
1797
1798
1803

jod

1811

Antoine Jerome Balard

(1802-1876)

brom

1826

Carl Ernst Claus

(1796-1864)

rutenijum

1845

Martin Heinrich Klaproth

(1742-1786)

Courtois

Hemijske elemente oznaene sa * otkrili su i drugi pronalazai,

a da su pritom radili nezavisno jedni od drugih
Uvod u farmaciju br 2 2010

20

Carl Wilhelm Scheele

fluor
kiseonik*
hlor
mangan
barijum
molibden
volfram

1770
1771
1774
1774
1774
1778
1781

* Joseph Priestly

Uvod u farmaciju br 2 2010

21

Farmaceuti kao utemeljivai industrije bezalkoholnih

gaziranih pia

Cola - osveavajua pia

Soda voda
Aparat za izradu soda vode
i gaziranih napitaka

Uvod u farmaciju br 2 2010

22

Uvod u farmaciju br 2 2010

23

Doprinos farmacije umetnosti

uticaj farmacije na umetnost

uticaj umetnosti na farmaciju

Uvod u farmaciju br 2 2010

24

Apoteke su primer, ne samo funkcionalnosti, ve i

estetski lepog ugoaja, kako bi svojim izgledom i
ureenjem ostavile snaan uticaj na pacijenta.

Cilj apotekara:
sticanje poverenja pacijenta da e u apoteci
dobiti pravi, delujui lek
da postignu oseaj strahopotovanja i
tajnovitosti kod pacijenata

Uvod u farmaciju br 2 2010

25

Muzejska zbirka Farmaceutskog fakulteta

Univerziteta u Beogradu

Uvod u farmaciju
br 2 2010
Foto:
D. Paroji

26

Uvod u farmaciju br 2 2010

27

Apoteke
- mesta okupljanja uenih ljudi, naunika i umetnika
- ukrasi, amblemi, table apotekarskih firmi, grbovi

foto: D. Paroji

Uvod u farmaciju br 2 2010

28

Uvod u farmaciju br 2 2010

29

Simbol farmacije

- Avan i tuak

od 13. veka to je statusni simbol apotekara

najee su bili od bronze, gvoa, olova,
metala, stakla i drveta, a danas keramiki i
porculanski tarionici i pistili
estetska i upotrebna vrednost

Uvod u farmaciju br 2 2010

30

Uvod u farmaciju br 2 2010

31

Doprinos farmaceut
farmaceuta
a graanskoj kulturi i optem
razvoju drutva
objekti literarnih i umetnikih dela
stvaraoci literarnih, umetnikih i muzikih dela
- kompozitori, vajari, slikari, pesnici
lanovi dravnih institucija

predstavnici graana
na visokom poloaju u razliitim dravama

Uvod u farmaciju br 2 2010

32

U Srbiji farmaceuti:

stvarali literarne klubove

osnivali prve gimnazije za devojke

obuavali metane u kalemljenju voaka

osnivali kulturno-umetnika drutva i muzike sastave

doneli prvi klavir

narodni poslanici

Uvod u farmaciju br 2 2010

33

 ta je industrijalizacija farmacije ?

Kako su nastale fabrike lekova ?

Uvod u farmaciju br 2 2010

34

 vetina izrade lekova se seli iz

apoteka u laboratorije za mainsku
izradu lekova (lekoviti specijaliteti,
kozmetiki preparati, lekovite
VEI ASORTIMAN I KOLIINA
sirovine)
novi lekovi (sinteza novih hemijskih
EKONOMINIJE
entiteta, izolovani akt. principi), koji
UJEDNAEN KVALITET
se nisu mogli pojedinano izraivati
u apotekarskim laboratorijama

Uvod u farmaciju br 2 2010

35

Od rune do mainske izrade lekova

APOTEKA
APOTEKARSKA
LABORATORIJA
LABORATORIJA ZA
MAINSKU IZRADU
LEKOVA

FABRIKA
Industrijska laboratorija
36

Uvod u farmaciju br 2 2010

Industrija uzima deo posla

apotekama:
mnogo je ekonominije i u veim koliinama izraivati mainski
nego runo
industrija je preuzela odgovornost za kvalitet lekova, ono to je
tradicionalno pripadalo farmaceutima

Uvod u farmaciju br 2 2010

37

FARMACEUTSKA INDUSTRIJA I APOTEKA

ve tridesetih godina 20. veka farmacija i apoteka vie nisu identine,

jer je proizvodnja lekova (lekovitih specijaliteta) izala iz apoteka, a
farmacija se sve vie okree pruanju usluga vezanih za primenu lekova,
unapreenje zdravlja i prevenciju bolesti. Time ona dobija jedan iri
drutveni znaaj, ali i svoje pravo mesto u zdravstvenom sistemu.
Sa druge strane farmaceutska industrija poiva na razvoju, proizvodnji,
tritu lekova i danas sve vie zavisi od zdravstvenih i drustvenih
kapaciteta i potreba za lekovima tj. zdravljem stanovnitva.

Uvod u farmaciju br 2 2010

38

FARMACEUTSKA INDUSTRIJA I ISTRAIVANJE

sa pojavom prvih industrijskih postrojenja za izradu lekova u Nemakoj,

Velikoj Britaniji, Francuskoj, vajcarskoj, Japanu i Sjedinjenim Amerikim
Dravama u 19.veku osnivaju se i ISTRAIVAKE LABORATORIJE pri
fabrikama
integrisan rad naunika iz razliitih podruja

ove zemlje su i dan danas vodei proizvoai lekova u svetu

veliki i moan kapital koji se ukrupnjava

Uvod u farmaciju br 2 2010

39

FARMACEUTSKA INDUSTRIJA I ISTRAIVANJE

od 1960-tih godina menja se koncept istraivanja u industriji lekova - ciljano,

znai racionalno i usmereno u pravcu odreene bolesti.
laboratorije pri fabrikama preteno usmerene na sintezu i razvoj novih
lekovitih supstanci (INN)
sintetiu se lekovi koji deluju na nivou elije, molekula i sl.
od 90tih - lekovi sa postojeim lekovitim supstancama ali u svremenom
farm.obliku, prikladniji, jednostavniji za upotrebu.
Lekovi dobijeni genetskim inenjeringom, inovativni lekovi (novi terapijski
sistemi npr.matine celije )

Da li e novi lekovi doneti znaajno novo u unapreenju zdravlja

populacije/pojedinca sa prihvatljivim odnosom cost/benefita uz
minimizacije rizika ? !

Uvod u farmaciju br 2 2010

40

TA SMO NAUILI ?
poreklo rei farmacija
FARMACEUTSKI PROIZVODI SU
lekovi i medicinska sredstava
Farmacija je grana delatnosti i nauna oblast
KOJA JE ULOGA FARMACIJE U DRUTVU
Razvoj Farmacije (od apoteke do industrije)
Doprinosi farmaceutske nauke i farmaceutske profesije u
zatiti i unapreenju zdravlja stanovnitva

Uvod u farmaciju br 2 2010

41