Prof. dr.

Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

Dr. Dragan Jovaevi, izvanredni profesor

Pravnog fakulteta u Niu

POLOAJ MALOLETNIKA U NOVOM KRIVINOM

PRAVU REPUBLIKE SRBIJE
UDK: 343.915 (497.11)
Primljeno: 01. 03. 2008.
Izvorni znanstveni lanak

Poetkom 2006. godine u Republici Srbiji je stupilo na snagu novo maloletniko (materijalno,
procesno i izvrno) krivino pravo. Na taj nain je okonavajui reformu kaznenog prava Republika
Srbija je sledila tendencije savremene kriminalne politike drugih razvijenih evropskih zemalja
(Francuska, Nemaka, Hrvatska), pa je na poseban, specian nain odredila krivinopravni status
maloletnika. Ta specinost se ogleda u vie pravaca : 1) donet je Lex specialis - poseban Zakon o
maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica ime su maloletnici
u svom krivinopravnom poloaju u potpunosti odvojeni od statusa punoletnih lica kao uinilaca
krivinih dela, 2) odredjena je posebna nadlenost okrunih sudova za postupanje u krivinim
predmetima maloletnih uinilaca krivinih dela, 3) predvidjena je obavezna specijalizacija lica koja
u organima krivinog pravosudja uestvuju u krivinom postupku prema malololetnim uiniocima
krivinih dela (uz prethodnu obuku i izdavanje licenci - sertikata) i 4) pored krivinih sankcija
zakon je prema maloletnim uiniocima krivinih dela predvideo mogunost izricanja posebnih mera
sui generis - vaspitnih naloga (uputstava ili preporuka) kao sredstava restorativne pravde kojima
se izbegava pokretanje ili voenje krivinog postupka. Upravo o novom krivinopravnom poloaju
maloletnih uinilaca krivinih dela i novim institutima restorativne pravde sa teorijskog, praktinog
i uporednopravnog aspekta govori i ovaj rad.

Kljune rei: zakon, maloletnik, krivino delo, vaspitanje,

vaspitni nalozi, sud

1. POJAM MALOLETNIKOG KRIVINOG PRAVA

Maloletniko krivino pravo1 je deo, segment krivinog prava jedne zemlje
koje zbog obilja specinih reenja u poslednje vreme u nizu evropskih zemalja2
1

Termin maloletniko krivino pravo je gotovo uobiajen u pravnoj teoriji (G. Marjanovik, Makedonsko
krivino pravo, Opt del, Skoplje, 1998. godine, str. 361 ili Lj. Bavcon, A. elih, Kazensko pravo,
Sploni del, Ljubljana, 1999. godine, str. 230). No, u pravnoj teoriji se za ovu granu prava upotrebljava
i naziv ''krivino pravo za maloletnike''. Oba ova termina asociraju na krivino pravo ''maloletnikog
karaktera'' koje stoji nasuprot punoletnikom krivinom pravu (M. kuli, Maloletnici kao uinioci i
kao rtve krivinih dela, Beograd, 2003. godine, str. 368).
U Nemakoj, Francuskoj, Hrvatskoj i sada Republici Srbiji je ova grana prava formalno izdvojena
iz krivinog zakona (zakonika). Tako je u Nemakoj u primeni Zakon o maloletnikom krivinom
pravosuu od 11. decembra 1974. godine (sa izmenama od 30. juna 1990. godine) Jugendgerichsgesetz,
u Francuskoj je u primeni Ordonnance No. 45-174 du 2. fev. 1945. godine dopunjena Zakonom broj
2002-1138 od 9. septembra 2002. godine, u Hrvatskoj je u primeni Zakon o sudovima za mlade
(Narodne novine Republike Hrvatske broj 111/1997)

465

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

dobija karakter samostalne pozitivnopravne, ali i naune discipline. Radi se, naime,
o posebnoj, zaokruenoj i autonomnoj celini koja sadri niz specinih reenja u
odnosu na punoletne uinioce krivinih dela3. Neretko se stoga u literaturi za ovu
granu prava upotrebljava naziv para-krivino pravo ili kvazi-krivino pravo4 koje
se odnosi na maloletna lica. Ono predstavlja zakonskih propisa kojima se odreuje
krivinopravni status maloletnih lica5 (kao uinilaca krivinih dela odnosno
maloletnih lica kao rtava krivinih dela). To je pravo koje propisuje poseban
tretman prema maloletnim uiniocima krivinih dela6. Tako ovaj naziv za koji se
esto u pravnoj teoriji odreuje kao kriminalno-politiki postulat obuhvata granu
prava sa krivinopravim odredbama koje se primenjuju na maloletne uinioce
krivinih dela i koje odslikavaju poseban, specian karakter ove grane prava7.
Radi se o pravu koje se zasniva na linosti uinioca delikta (Taterstrafrecht),
a ne na samom deliktu (Tatstraftrecht)8. Ili drugim reima, to je sistem zakonskih
pravnih propisa kojima se odreuje sistem krivinih sankcija za maloletne uinioce
krivinih dela9, a pod odreenim uslovima i za punoletne uinioce, te postupak za
izricanje i izvrenje ovih sankcija od strane nadlenih dravnih organa10. Stoga
se moe rei da maloletniko krivino pravo prelazi okvire krivinog prava jer
obuhvata ne samo krivinopravne odredbe materijalno pravne sadrine, ve i
odredbe procesnog i izvrnog krivinog prava u meri i u obimu koji se odnosi na
maloletne uinioce krivinih dela.
Maloletniko krivino pravo tako predstavlja skup (sistem) zakonskih propisa
kojima je regulisan poloaj (prava i obaveze) maloletnika11 u krivinom pravu u
celosti12. Ove odredbe se, prvo, odnose na pojam i vrste maloletnika kao subjekata
3
4
5

6
7

8
9

10

11

12

Z. Stojanovi, Krivino pravo, Opti deo, Beograd, 2005. godine, str. 344
Z. Stojanovi, ibid, str. 344
Interesantno je da se u delu nemake krivinopravne teorije javljaju i takva miljenja da se ovde radi o
kriminalitetu lica koja nisu navrila 25 godina ivota (W. Sauer, Kriminologie, Berlin, 1950. godine, str.
108)
G. Marjanovi, Makedonsko krivino pravo, Opt del, op.cit.str. 361
N. Miloevi, Nove tendencije u savremenoj nauci krivinog prava i maloletniko krivino
zakonodavstvo, Zbornik radova, Nove tendencije u savremenoj nauci krivinog prava i nae krivino
zakonodavstvo, Zlatibor, 2005. godine, str. 281-297
G. Marjanovik, Makedonsko krivino pravo, Opt del, op. cit. str. 362
U istoriji krivinog prava se mogu nai i takva shvatanja prema kojima je prva penitensijarna ustanova
za maloletne uinioce krivinih dela osnovana na inicijativu rimskog pape Klimenta IX 1703. godine u
Rimu da bi se kasnije ove ustanove osnivale i u Nemakoj, Francuskoj, vajcarskoj i Velikoj Britaniji
(G. Marjanovik, Makedonsko krivino pravo, Opt del, op.cit. str. 362)
I. Stevanovi, N. Miloevi, Neophodne pretpostavke za primenu Zakona o maloletnim uiniocima
krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, Zbornik radova, Novo krivino zakonodavstvo
: dileme i problemi u teoriji i praksi, Beograd, 2006. godine, str. 487-493
Maloletni uinioci krivinih dela odavno imaju poseban status. Razlog za to treba traiti u starosnom
dobu u kome se nalaze ova lica koje je ispunjeno mnogobrojnim i neprestanim promenama, dobu
koje je proeto njihovim biolokim i psiholokim odnosno socijalnim sazrevanjem, a to sve zahteva i
prilagoavanje mera krivinog prava takvom uzrastu. A sve u tenji da se njihovo kriminalno ponaanje
sprei u korenu s obzirom da od toga zavisi umnogome i njihov budui ivot (B. ejovi, Krivino
pravo u sudskoj praksi, Knjiga prva, Opti deo, Beograd, 1985. godine, str. 492)
O. Peri, Poloaj maloletnika u jugoslovenskom krivinom zakonodavstvu sa stanovita zatite ljudskih
prava, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, broj 1-3/2000. godine, str. 27-32

466

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

krivinog prava (aktivni i pasivni subjekt), na vrste, uslove i nain propisivanja i

izricanja krivinih sankcija prema maloletnim uiniocima krivinih dela, postupak
za izricanje krivinih sankcija za maloletnike (koji predstavlja posebnu, specinu
vrstu krivinog postupka specinog po organima za pokretanje i voenje
krivinog postupka i za izricanje i izvrenje krivinih sankcija, arhitektonici i toku
postupka i ueu posebnih vandsudskih posebno vankrivinosudskih organa
u postupku izricanja i izvrenja krivinih sankcija) i na kraju postupak izvrenja
izreenih krivinih sankcija. Ono se nizom svojih odredbi sadrinski, a i po formi
izdvaja od krivinog prava koje se primenjuje prema punoletnim uiniocima
krivinih dela. Pod odreenim zakonom predvienim uslovima ono se izuzetno
primenjuje i prema punoletnim uiniocima krivinih dela13.

2. SISTEM MALOLETNIKOG KRIVINOG PRAVA

Iz pojmovnog odreivanja maloletnikog krivinog prava proizilazi da se u
okviru njega razlikuje vie delova koji svaki za sebe predstavlja samostalnu i
autonomnu granu prava, ali koji sadrinski, po formi i cilju koji treba da ostvare
ine jedinstvenu granu pozitivnog kaznenog (krivinog) prava14. Tako sistem
maloletnikog krivinog prava ine15:
1) materijalno krivino pravo sistem zakonskih propisa kojima se odreuje
krivinopravni status i poloaj (prava i obaveze) maloletnih uinilaca krivinih dela
i sistem krivinih sankcija za maloletnike (vaspitne mere i kazna maloletnikog
zatvora) kao i alternativne mere ( vaspitni nalozi kao sredstvo diverzionog modela
maloletnikog krivinog prava),
2) procesno krivino pravo sistem zakonskih propisa kojima se odreuje
pojam, organizacija i nadlenost organa maloletnikog krivinog pravosua,
pokretanje i voenje krivinog postupka , tok i arhitektonika prvostepenog i
postupka po pravnim lekovima prema maloletnim uiniocima krivinih dela i
3) izvrno krivino pravo sistem zakonskih i podzakonskih propisa kojima se
odreuje organizacija i nadlenost dravnih organa i postupak izvrenja izreenih
maloletnikih krivinih sankcija i drugih alternativnih mera (vaspitnih naloga)
koje se primenjuju prema maloletnim uiniocima krivinih dela.
Konano, u okviru sistema maloletnikog krivinog prava izdvajaju se
i zakonske odredbe o zatiti dece i maloletnih lica kao oteenih u krivinom
postupku.

13
14
15

D. Jovaevi, Leksikon krivinog prava, Beograd, 2006. godine, str. 270

D. Jovaevi, Krivino pravo, Opti deo, Beograd, 2006. godine, str.295-299
D. Jovaevi, Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica sa
uvodnim komentarom, Beograd, 2005. godine, str. 3-59

467

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

3. IZVORI MALOLETNIKOG KRIVINOG PRAVA

Sledei tendenecije prisutne poslednjih decenija u nekim evropskim zemljama
(Nemaka, Francuska, Hrvatska), i u Republici Srbiji je pri nedavno izvedenoj
radikalnoj reformi16 u oblasti krivinog prava donet poseban (Lex specialis) Zakon
o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica
(ZOMUKD)17. Na taj nain je maloletniko krivino pravo formalno izdvojeno
iz Krivinog zakonika odnosno Zakonika o krivinom postupku i Zakona o
izvrenju krivinih sankcija. Danas je u Republici Srbiji navedeni zakon osnovni,
neposredni izvor maloletnikog krivinog prava koje ima primat u primeni prema
maloletnim uiniocima krivinih dela, a pod odreenim zakonskim uslovima i
prema punoletnim licima.
No, kao izvor maloletnikog krivinog prava takoe se javlja i Krivini zakonik
Republike Srbije18 odnosno sporedno, dopunsko ili pomono krivino pravo
pri odreivanju pojma, elemenata i karakteristika krivinih dela na strani ijih
uinilaca (u svojstvu izvrioca, saizvrioca ili sauesnika) se javljaju maloletna
lica. Takoe i svi drugi pravni izvori (meunarodni ugovori, sudska praksa,
podzakonski akti, pravna teorija, obiajno pravo) na posredan nain se javljaju
kao izvor ove grane prava na nain i u obimu kojim upotpunjuje krivinopravne
odredbe (materijalnog, procesnog i izvrnog krivinog prava)19.

4. KARAKTERISTIKE MATERIJALNOG KRIVINOG PRAVA

U krivinom pravu Republike Srbije prvo su Zakonom o izmenama i dopunama
Krivinog zakonika FNRJ iz 1959. godine20 izdvojene odredbe o kanjavanju
maloletnih uinilaca krivinih dela u posebno poglavlje21. Takoe u Zakoniku
16

17

18
19

20

21

Predlog ovog zakona je sainjen na inicijativu Jugoslovenskog centra za prava deteta, Saveta Evrope,
UNICEF-a i Danskog centra za ljudska prava uz podrku Ministarstva pravde i Ministarstva za socijalna
pitanja
Zakon je objavljen u Slubenom glasniku Republike Srbije broj 85/2005, a stupio je na snagu 1. januara
2006. godine. Vie : Z. Nikoli, Stvarne ili prividne promene sankcija prema maloletnicima : opti
osvrt na svrhu, izbor, vrste i naine izvrenja, Zbornik radova, Kazneno zakonodavstvo progresivna
ili regresivna reenja, Beograd, 2005. godine, str. 425-430; Z. Nikoli, Zakon o maloletnim uiniocima
krivinih dela stvarne ili prividne promene est meseci posle, Zbornik radova, Novo krivino
zakonodavstvo : dileme i problemi u teoriji i praksi, Beograd, 2006. godine, str. 483-486
D. Jovaevi, Krivini zakonik Republike Srbije sa uvodnim komentarom, Beograd, 2007. godine
U Republici Crnoj Gori maloletniko krivino pravo nije formalno izdvojeno iz krivinog prava u
poseban zakonski tekst ve su krivinopravne odredbe materijalnog karaktera sadrane u Krivinom
zakoniku Republike Crne Gore (Slubeni list Republike Crne Gore broj 70/2003 i 13/2004), a procesne
odredbe u Zakoniku o krivinom postupku odnosno odredbe izvrnog karaktera u Zakonu o izvrenju
krivinih sankcija. No, i ove su odredbe u velikoj meri specine prirode, karaktera, sadrine i cilja koje
imaju primat u primeni prema maloletnim uiniocima krivinih dela.
O. Peri, Pokret nove drutvene odbrane i krivinopravni poloaj maloletnika, Zbornik Matice srpske,
Novi Sad, broj 88/1990. godine, str. 125-131
O. Peri, Decenija velikih promena u krivinopravnom statusu maloletnika, Anali Pravnog fakulteta u
Beogradu, Beograd, broj 1-2/1994. godine, str. 172-185

468

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

o krivinom postupku22 su bile predviene posebne odredbe o postupku prema

maloletnicima (l. 464-504. ZKP u Republici Srbiji u vanosti do donoenja
posebnog zakona 2005. godine), dok Zakon o izvrenju krivinih sankcija (u
Republici Srbiji samo do 1. januara 2006. godine) predvia postupak, nain
i uslove izvrenja izreenih maloletnikih krivinih sankcija. Tako je stvoreno
maloletniko krivino pravo sa sledeim karakteristikama23:
1) Krivinopravne odredbe se ne odnose na lice koje u vreme izvrenja krivinog
dela nije navrilo 14 godina (lan 2. ZOMUKD). Takva lica se nazivaju ''deca'' i
oni nisu aktivni subjekt krivinog prava. Prema njima je u potpunosti iskljuena
primena krivinog prava, ali oni zato podleu primeni odredbi nekih drugih grana
prava (porodinog prava, prava socijalnog staranja, prekrajnog prava i sl).
2) tavie strogo posmatrano, jezikim i gramatikim tumaenjem pojam
''maloletnog uinioca krivinog dela'' nije mogu, jer krivinog dela nema bez
postojanja krivice na strani njegovog uinioca (prema objektivno-subjektivnom
shvatanju pojma krivinog dela iz lana 14. KZ RS). Takoe je pojam krivice
nespojiv (inkopatibilan) sa pojmom deteta pa ak i sa pojmom maloletnika. Stoga
i sam Krivini zakonik upotrebljava prilino nemutu formulaciju '' maloletnik
koji je izvrio protivpravno delo koje je u zakonu predvieno kao krivino delo''. I
dalje, iskljueno je postojanje i utvrivanje krivice maloletnih uinilaca krivinih
dela24.
3) Maloletniko krivino pravo kao zaokrueni sistem krivinopravnih propisa
koje se primenjuju prema maloletnim uiniocima krivinih dela je lien brojnih
pojmova i instituta koje inae poznaje krivino pravo koje se primenjuje prema
punoletnim licima kao to su : krivica, kazna, kazneni i retributivni sistem,
srazmernost kazne stepenu opasnosti uinioca i teine uinjenog krivinog dela,
odmeravanje kazne za dela u sticaju.
4) Sistem maloletnikog krivinog prava treba da bude podreen kriminalnopolitikim ciljevima a to je vaspitanje maloletnog uinioca krivinog dela
i njegovo prevaspitanje (ime se u prvi plan stavlja princip vaspitavanja, a ne
princip kanjavanja). Na taj nain je istaknut specijalno preventivni karakter ove
grane prava ime je naputen njegov dotadanji ''terapeutski'' karakter25. U teoriji
22

23

24
25

Zakonik o krivinom postupku u primeni u Republici Srbiji Slubeni list SRJ broj : 70/2001 i 68/2002
i Slubeni glasnik Republike Srbije broj 58/2004, 85/2005 i 115/2005 ; Vie : D. Jovaevi, Zakonik o
krivinom postupku, Beograd, 2004. godine
Vidi : M. Singer, Lj. Mikaj Todorovi, Delikvencija mladih, Zagreb, 1989. godine; F. Hirjan, M.
Singer, Maloljetnici u krivinom pravu, Zagreb, 2001. godine;
Vie : A. Cari, Mlae osobe u kaznenom pravu, Zagreb, 2002. godine
Prvobitni represivni model krivinopravnog poloaja maloletnika se istie po tome da je maloletnik
tretiran kao ''delikvent u minijaturi'', a njegov pravni poloaj je karakterisalo blae kanjavanje zavisno
od uzrasta i neto povoljniji reim izdravanja izreene kazne (N. Miloevi, Maloletniko krivino
zakonodavstvo Srbije i Crne Gore i Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda
i drugi pravni standardi, Zbornik radova, Evropka konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih
sloboda i krivino zakonodavstvo Srbije i Crne Gore, Zlatibor, 2004. godine, str.261) koji je dugo
vremena osporavan i podvrgavan snanoj kritici posebno u 20. veku te je postepeno potiskivan da bi
konano pedesetih godina 20. veka zamenjen zatitnikim modelom (O. Peri, Poloaj maloletnika u
jugoslovenskom krivinom zakonodavstvu sa stanovita zatite ljudskih prava, Zbornik radova, Pravni

469

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

se stoga istie da su maloletnike krivine sankcije, u prvom redu mere pomoi,

mere socijalizacije sa to manje elemenata prinude, ogranienja prava i slobode i
represije, a sve vie mere pomoi, brige, nadzora i otklanjanja i predupreivanja
smetnji i uslova za njihov normalan i nesmetan razvoj i sazrevanje. To u krajnjoj
liniji i odgovara tzv. Havanskim pravilima koje je OUN usvojila 1990. godine koja
u odnosu na maloletne uinioce krivinih dela zahteva iskljuenje ili svoenje na
minimum bilo kakvog oblika lienja slobode ( lan 11. taka b.).
5) Meu krivinim sankcijama prema maloletnim uiniocima krivinih dela
primat imaju vaspitne mere nad kaznom26 koja predstavlja izuzetak izraen
u primeni kazne maloletnikog zatvora27. Zakon poznaje devet vaspitnih mera
sistematizovanih u tri grupe : 1) mere upozorenja i usmeravanja (koje su u
Republici Srbiji zamenile ranije postojee disciplinske mere), 2) mere pojaanog
nadzora i 3) zavodske mere28.
6) Maloletnikim zatvorom se moe kazniti samo izuzetno stariji maloletnik
ako je izvrio teko krivino delo za koje je predviena kazna zatvora preko
pet godina29. Dakle, vaspitne mere su osnovni oblik reagovanja drutva prema
maloletnim uiniocima krivinih dela. Pri tome, u primeni vaspitnih mera treba
ii postepeno, stepenasto. Naime, prioritet u primeni imaju blae vaspitne mere
(mere uspozorenja i usmeravanja), a tek potom tee vaspitne mere (mere pojaanog
nadzora) i na kraju zavodske vaspitne mere. tavie primat u primeni imaju ne
krivine sankcije, ve njihovi supstituti koji imaju karakter neformalne sankcije
pri emu je i takva primena svedena na najmanju moguu meru30.

26

27

28

29
30

fakultet u Novom Sadu, Novi Sad, broj 1-3/2000-2001. godine, str. 27) da bi krajem 20. veka u ovoj
oblasti poeo sve vie da se primenjuje i novi ''pravosudni model ili model pravinosti'' prema kome ''
maloletnik i njegove potrebe nisu vie ono to je primarno i o emu treba iskljuivo da se vodi rauna
ve se u prvi plan istie rtva krivinog dela i interesi samog drutva ime se istie sistem restorativne
pravde'' (M.kuli, I. Stevanovi, Maloletni delikventi u Srbiji, Beograd, 1999. godine, str. 13)
Prema raspoloivim statistikim podacima (Saoptenje 268. Republikog zavoda za statistiku Republike
Srbije) u periodu od 1997. do 2002. godine na podruju Republike Srbije od ukupno izreenih krivinih
sankcija prema maloletnim uiniocima krivinih dela zavodske vaspitne mere uestvuju sa 1-2,7 %,
a kazna maloletnikog zatvora sa 0,6- 1,7 % (N. Miloevi, Maloletniko krivino zakonodavstvo
Srbije i Crne Gore i Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i drugi pravni
standardi, Zbornik radova, Evropka konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i krivino
zakonodavstvo Srbije i Crne Gore, Zlatibor, 2004. godine, str. 264)
M. Obretkovi, Pravni status maloletnih prestupnika izmeu pravde i socijalne zatite, Zbornik
Instituta za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd, 1993. godine, str. 77-92; H. Sijeri oli,
Asocijalno ponaanje djece i maloljetnika uzroci i oblici reakcije u sistemu krivinog pravosua u
BIH na takvo ponaanje, Pravna misao, Sarajevo, broj 9-10/2001. godine, str. 30-36
B. Petrovi, D. Jovaevi, A. Ferhatovi, Izvrenje vaspitnih mjera, Pravna rije, Banja Luka, broj
7/2006. godine, str. 181-198
Vie : M. Singer, Kaznenopravna odgovornost mladei, Zagreb, 1998. godine
Iako primena kazni prema maloletnicima predstavlja izuzetnu zakonsku mogunost, ipak postoje i
takva krivina zakonodavstva koja poznaju iroku lepezu kazni koje se primenjuju prema maloletnim
uiniocima krivinih dela. Tako Ruski krivini zakonik u l. 87. propisuje da prema maloletnicima koji
su izvrili krivino delo moe biti odmerena kazna ili se prema njima mogu primeniti vaspitne mere.
U l. 88. navodi se vie kazni koje se mogu izrei maloletnicima : novana kazna, lienje prava na
bavljenje odreenom delatnou, obavezni rad, popravni rad, izolacija i lienje slobode do deset godina
(I. Fedosov,T. Skuratov, Ugolovnij kodeks Rossijskoj federacii, op.cit. str. 65-66)

470

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

7) No, pored i umesto krivinih sankcija moderna krivina zakonodavstva (

Nemaka, Francuska, Slovenija, Bosna i Hercegovina) poznaju razliite mere
alternativnog karaktera vaspitne naloge ili uputstva31 (supstituti krivinih
sankcija) ija se primena preporuuje prema teoriji neintervenisanja32 kad god je
mogue izbegavanje krivinog pravosua preko skretanja krivinog postupka
diverzionog postupka (diversion)33 posebno kada se radi o bagatelnom, epizodnom,
primarnom, situacionom ili sluajnom kriminalitetu.
To su razliite mere sui generis u vidu vaspitnih naloga, upustava, zabrana ili
preporuka iji je cilj da se izbegne ili odloi voenje krivinog postupka prema
maloletnom uiniocu krivinog dela. Zapravo cilj je primene ovih mera skretanje
postupka prema maloletnim licima sa krivinog prava na druge grane prava
(npr. porodino pravo ili pravo socijalnog staranja). Ovakvo je reenje u skladu
sa lanom 40. stav 3. taka b. Konvencije UN o pravima deteta34 koja zahteva
od drava potpisnica da preduzmu mere kad god je mogue i poeljno da se
uvedu mere postupanja sa decom i maloletnicima koja su prekrila zakon bez
pribegavanja sudskom postupku.
8) Novi zakonski propisi predviaju sudsku zatitu maloletnika u postupku
izvrenja izreenih maloletnikih krivinih sankcija umesto ranije postojee
zatite u upravnom sporu.
9) Nove su i odredbe o nadzoru nad izvrenjem vaspitnih mera. Sudija za
maloletnike koji je izrekao vaspitnu meru i javni tuilac za maloletnike vre
nadzor nad sprovoenjem izreenih vaspitnih mera. U tom smislu oni su duni
da : a) prate rezultate izvrenja izreene vaspitne mere, b) obilaze maloletnika
smetenog u zavodu ili drugoj ustanovi u koju je maloletnik smeten, v) vre
neposredan uvid i g) razmatraju izvetaje o toku izvrenja izreene vaspitne mere.
Takoe, zakonom je obavezan nadleni organ starateljstva da svakih est meseci
dostavlja sudu i javnom tuiocu za maloletnike izvetaj o toku izvrenja ostalih
vaspitnih mera (posebnih obaveza i mera pojaanog nadzora).
No, sudija za maloletnike moe zahtevati od organa starateljstva ove izvetaje
i u kraim vremenskim periodima kao to moe da ovakve izvetaje zatrai i
od drugih strunih lica ako oni postoje u sudu (socijalnog radnika, psihologa,
31
32

33

34

D. Jovaevi, Krivino pravo, Opti deo, Beograd, 2006. godine, str.299-301

O. Peri, Alternativne mere i sankcije u novom krivinom zakonodavstvu o maloletnicima, Bilten
Okrunog suda u Beogradu, Beograd, broj 69/2005. godine, str.7-10; Vie: O. Peri, Komentar Zakona
o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, Beograd, 2005. godine;
Lj. Lazarevi, M. Gruba, Komentar Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj
zatiti maloletnih lica, Beograd, 2005.godine
U pravnoj teoriji se osporava upotreba termina ''diverzioni model'' krivinog postupka prema
maloletnicima posebno kada se ima u vidu praktian znaaj primene principa oportuniteta u postupku
prema maloletnicima koji se naziva diverzionim postupanjem u nemakoj krivinoprocesnoj teoriji
pri emu diverzija znai jedan oblik skretanja sa opteg, uobiajenog, redovnog krivinog postupka.
Diverzioni postupak znai samo da se postupak okonava na drugaiji nain nego to je to uobiajeno
po optim pravilima (M. kuli, Maloletnici kao uinioci i kao rtve krivinih dela, Beograd, 2003.
godine ,str. 134-135)
Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori broj 15/90

471

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

pedagoga, specijalnog pedagoga i dr). Konano, uprava zavoda ili druge ustanove
u kojoj je maloletnik smeten je duna da svakih est meseci sudu i javnom tuiocu
za maloletnike dostavlja izvetaj o rezultatima primene izreene vaspitne mere s
tim to se na zahtev suda ovaj izvetaj moe dostavljati i u kraem vremenskom
periodu.
10) Na drugaiji nain je sada ureena i pomo maloletniku posle izvrenja
zavodskih vaspitnih mera odnosno kazne maloletnikog zatvora. Sada je
postinstitucionalni tretman i prihvat maloletnika ureen na drugaiji nain gde
je potencirana vea uloga i aktivnost nadlenog organa starateljstva. Ovaj organ
zapravo za sve vreme trajanja izvrenja izreenih maloletnikih krivinih sankcija
institucionalnog karaktera odrava stalnu saradnju i kontakt ne samo za ustanovom
u kojom se maloletnik nalazi i sa samim maloletnikom, ve i sa njegovom
porodicom kako bi se ona pripremila i osposobila za vraanje maloletnika u raniju
socijalnu sredinu i njegovo ukljuivanje u normalan i drutevno koristan ivot i
aktivnosti.

5. KARAKTERISTIKE PROCESNOG KRIVINOG PRAVA

I u oblasti maloletnikog procesnog prava sa poetkom primene 1. januara 2006.
godine uneto je niz novih reenja koja treba da doprinesu uspenosti i ekasnosti
sprovedenog krivinog postupka prema maloletnim uiniocima krivinih dela
odnosno ostvarenju zakonom propisane svrhe maloletnikih krivinih sankcija.
1) U naem pravnom sistemu postoje posebni organi maloletnikog krivinog
pravosua35: posebna odeljenja za maloletniku delikvenciju u policijskim
upravama (organima unutranjih poslova), posebni javni tuilac za maloletnike
i posebni sudija za maloletnike odnosno vea za maloletnike pri okrunom sudu.
Sva lica koja postupaju u krivinom postupku36 prema maloletnicima moraju
da imaju posebna, specijalna znanja iz oblasti o pravima deteta i prestupnitvu
(delikvenciji) mladih37. Vee za maloletnike u prvostepenom sudu je sastavljeno
35

36

37

Smatra se da su istorijski posmatrano prve ustanove za smetaj maloletnika osnovane 1703. godine u
Rimu pod uticajem pape Klimenta IX ( G. Marjanovik, Makedonsko krivino pravo, Opt del, op.cit.
str. 362) da bi kasnije ustanove sline sadrine osnovane i u Engleskoj, Nemakoj, Francuskoj i
vajcarskoj. I danas u pojedinim zemljama (skandinavskog pravnog sistema) maloletnikio krivino
pravo primenjuju vanduski administrativni organi : odbori ili saveti za deju zatitu ili saveti za
socijalnu zatitu (A. Cari, Problemi maloletnikog sudstva, Split, 1971. godine, str. 190)
N. Miloevi, Predlog Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti
maloletnih lica procesne odredbe i odredbe o izvrenju krivinih sankcija, Zbornik radova, Novo
krivino zakonodavstvo Srbije, Kopanik, 2005. godine, str. 111-122
U tom pogledu je naroito znaajna aktivnost Pravosudnog centra za obuku i usavravanje koji u
saradnji sa resornim ministarstvom Vlade Republike Srbije, naunim i strunim ustanovama, strunim i
profesionalnim udruenjima, nevladinim organizacijama organizuje redovna struna savetovanja, obuke,
provere znanja i vri sertikovanje : sudija za maloletnike, javnih tuilaca za maloletnike, advokata,
sudija i javnih tuilaca koji postupaju u postupcima gde se maloletno lice javlja kao oteeno lice,
radnika organa unutranjih poslova i punomonika maloletnih oteenih. U organizaciji Pravosudnog
centra je u periodu od 6. decembra 2005. do 30. marta 2006. godine odrano 43 seminara u koje je bilo

472

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

od sudije za maloletnike i dvojice sudija porotnika razliitog pola (koji moraju

biti iz reda nastavnika, uitelja, vaspitaa i drugih strunih lica koja imaju iskustvo
u radu sa decom i mladima).
2) Nadlenost suda se utvruje prema mestu prebivalita odnosno boravita
maloletnika. Pri tome posebnu i aktivnu ulogu u krivinom postupku (pri izricanju
i izvrenju vaspitnih naloga odnosno vaspitnih mera) imaju i organi vankrivinog
pravosua organ starateljstva38.
3) No, u nekim drugim krivinopravnim sistemima u postupku prema maloletnim
uiniocima krivinih delstvuju ne samo sudski39 ve i posebni administrativni
(upravni) organi : npr. lokalni organi socijalne zatite (Danska), odbor za deju
zatitu (Norveka) ili odbor za maloletnike (kotska).
4) U krivinom postupku prema maloletnicima40 organi krivinog gonjenja
i suda imaju iroka diskreciona ovlaenja41 u pogledu pokretanja, voenja ili
okonanja shodno naelu oportuniteta42. Prvo, javni tuilac za maloletnike odnosno
sudija za maloletnike mogu odluiti da izreknu u smislu lana 5. ZOMUKD
maloletniku jedan ili vie vaspitnih naloga (koji nisu krivine sankcije) umesto da
pokrenu krivini postupak ili pak da pokrenuti krivini postupak obustave ako se
radi o krivinom delu za koje je propisana kazna zatvora do pet godina ili novana
kazna.
5) Drugo, prema lanu 58. ZOMUKD javni tuilac za maloletnike u sluaju
izvrenja krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina ili
novana kazna moe da odlui da ne zahteva pokretanje krivinog postupka
prema maloletnom uiniocu takvog dela ako smatra da ne bi bilo celishodno da
se vodi krivini postupak prema maloletniku s obzirom na prirodu krivinog dela
i okolnosti pod kojima je delo uinjeno, raniji ivot maloletnika i njegova lina
svojstva.

38

39

40

41

42

ukljueno 3.321 predstavnika sistema maloletnikog krivinog pravosua. Radi se zapravo o licima
koja su obuhvaena prvom fazom ''edukativnog ciklusa'' ime su oni stekli '' sertikat'' (I. Stevanovi,
N. Miloevi, Neophodne pretpostavke za primenu Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela
i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, Zbornik radova, Novo krivino zakonodavstvo : dileme i
problemi u teoriji i praksi, Beograd, 2006. godine, str. 486)
Vidi : O. Peri, Krivino pravni poloaj maloletnika, Beograd, 1975. godine ; O. Peri, Komentar
krivino pravnih propisa o maloletnicima, Beograd, 1995. godine
O. Peri, Posebni sudovi za maloletnici (nastanuvanje, razvoj, nadlenost), Pravna misla, Skoplje, broj
6/1975. godine, str. 26-38
J. Popadi, Postupak prema maloletnicima i uee organa starateljstav u njemu, Pravni ivot, Beograd,
broj 5-6/1960. godine, str. 32-36
Nove zakonske odredbe daju javnom tuilatvu iroke mogunosti primene naela svrsishodnosti
pretkrivinog postupka, a posebno primene izvansudske nagodbe i uslovnog oportuniteta uz primenu
posebnih obaveza prema maloletnom uiniocu krivinog dela pri emu ovom organu pomau psiholozi,
pedagozi i socijalni radnici, ali koji se nalaze izvan ovog organa (Lj. Kneevi Tomaev, Primena
zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica problemi u
praksi, Bilten Vrhovnog suda Srbije, Beograd, broj 3/2006. godine, str. 156-160)
S. Gazivoda, U susret novom krivinom zakonodavstvu za maloletnike, Bilten sudske prakse Vrhovnog
suda Srbije, Beograd, broj 2/2005. godine, str. 51-59

473

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

6) Tree, kada je vaspitna mera ili kazna maloletnikog zatvora izreena

maloletniku i toku je njihovo izvrenje, javni tuilac za maloletnike moe da
odlui da ne zahteva pokretanje krivinog postupka za drugo krivino delo
maloletnika ako s obzirom na teinu uinjenog dela i kaznu odnosno vaspitnu
meru koja se izvrava ne bi imalo svrhe voenje krivinog postupka i izricanje
krivine sankcije za drugo delo. U tom sluaju on obavetava u roku od osam dana
oteenog koji moe od vea za maloletnike neposredno vieg suda da zahteva da
odlui o pokretanju krivinog postupka i u ovim sluajevima. Princip korisnosti je
primarniji od principa pravinosti (Justice model) i zatitnikog principa.
7) Diskreciona ovlaenja suda za maloletnike sastoje se dalje ne samo u
irokoj slobodi pri izboru jedne ili vie vaspitnih naloga odnosno vaspitnih mera
nego i u mogunosti da ve izreenu meru zameni drugom pogodnijom merom ili
je pak obustavi od daljeg izvrenja ako to zahteva konkretna situacija43.
8) Najznaajnije novine44 u oblasti maloletnikog procesnog krivinog prava
se mogu svesti na sledee :
a) uspostavljanje iskljuive nadlensti okrunog suda u krivinom postupku
prema maloletnicima,
b) specijalizacija svih uesnika (javnog tuioca, sudije, advokata, punomonika,
radnika organa unutranjih poslova) u krivinom postupku prema maloletnicima,
v) dalje pribliavanje u procesnom smislu maloletnika i mlaih punoletnih
lica,
g) u krivinom postupku je obavezna odbrana od strane advokata za sva
krivina dela maloletnika,
d) pitanje uslovljenog oportuniteta krivinog gonjenja maloletnih uinilaca
krivinih dela,
) iskljuena je primena mere''policijskog zadravanja'' prema maloletnom
uiniocu krivinog dela ,
e) redukovanje primene krivinoprocesne mere pritvora u postupku prema
maloletnicima u cilju armisanja alternativnih mera. Naime, prema maloletnicima
se pritvor moe odrediti samo izuzetno i to ako su ispunjeni uslovi iz l. 142.
st. 2. Zakonika o krivinom postupku (ZKP) ako se svrha radi ijeg ostvarenja
je odreen pritvor ne moe postii merom privremenog smetaja maloletnika u
prihvatuilite, vaspitnu ustanovu ili drugu slinu ustanovu iz l. 66. ZOMUKD,
) vei je znaaj sednice vea za maloletnike u svim fazama krivinog postupka
za maloletnike,
z) praktinije je reeno pitanje naknade trokova krivinog postupka i ispunjene
obaveze iz usvojenog imovinsko-pravnog zahteva oteenog.
43
44

Lj. Jovanovi, D. Jovaevi, Krivino pravo, Opti deo, Beograd, 2003. godine, str.311-312
N. Miloevi, Nove odredbe o krivinom postupku prema maloletnicima i dosadanja iskustva u
njihovoj primeni, Zbornik radova, Nova reenja u krivinom zakonodavstvu i dosadanja iskustva u
primeni, Zlatibor, 2006. godine, str. 445

474

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

6. UTICAJ MEUNARODNIH PRAVNIH AKATA

NA DOMAE MALOLETNIKO KRIVINO PRAVO
U osnovi novog sistema maloletnikog krivinog prava u Republici Srbiji se
nalaze odreeni standardi predvieni u vie meunarodnih pravih akata koje je
usvojila naa zemlja45. To su izmeu ostalog sledei akti :
1) Konvencija UN o pravima deteta iz 1989. godine46,
2) Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda47,
3) Minimalna standardna pravila za maloletniko krivino pravosue (tzv.
Pekinka pravila) usvojena od strane OUN 1985. godine48,
4) Pravila UN o zatiti maloletnika lienih slobode (tzv. Havanska pravila) iz
1990. godine49,
5) Smernice UN za prevenciju maloletnike delikvencije (tzv. Rijadske
smernice) iz 1990. godine,
6) Standardna minimalna pravila UN za alternativne kaznene mere (tzv.
Tokijska pravila) iz 1990. godine50 i
7) Evropska pravila o drutvenim sankcijama i merama za sprovoenje
maloletnikog krivinog pravosua (tzv. Beka pravila) iz 1997. godine.
Standardi predvieni u navedenim meunarodnopravnim aktima koje je
potpisala i ratikovala naa zemlja su inkorporisani i u odredbe novog Zakona o
maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica.
Za dalji razvoj maloletnikog krivinog prava od posebnog je znaaja
Rezolucija XVII Kongresa meunarodnog udruenja za krivino pravo koji je
odran u Pekingu 2004. godine u kojoj su izmeu ostalog usvojene sledee
Preporuke :
1) maloletna lica podleu zakonu sa svim njegovim specinim karakteristikama.
Zbog ovih specinosti pravosudni sistem treba da razmatra krivinu odgovornost
maloletnika kao zasebno pitanje u okviru elemenata krivinog dela,
2) godine starosti za krivinu odgovornost treba da budu odreene na 18
godina, a minimalna godina starosti ne bi trebalo da bude ispod 14 godina u vreme
izvrenja krivinog dela,
3) maloletni prekrioci zakona uglavnom bi trebalo da budu podvrgnuti
45

46
47
48
49
50

D. Jovaevi, Krivine sankcije za maloletnike u novom krivinom pravu Republike Srbije, Bezbednost,
Beograd, broj 5/2006. godine, str. 689-711
Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori broj 15/1990
Slubeni list Srbije i Crne Gore Meunarodni ugovori broj 9/2003
Rezolucija UN broj 40/33 od 29. novembra 1985. godine
Rezolucija UN broj 45/113 od 14. decembra 1990. godine
O. Peri, Poloaj maloletnika u jugoslovenskom krivinom zakonodavstvu sa stanovita zatite ljudskih
prava, Zbornik radova, Prava oveka i savremena kretanja u kriminalnoj politici, Institut za kriminoloka
i socioloka istraivanja, Beograd, 1989. godine, str. 100

475

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

vaspitnim merama ili drugim alternativnim kaznenim merama koje su usredsreene

na rehabilitaciju pojedinca ili ako situacija zahteva u izuzetnim sluajevima na
kaznene mere u tradicionalnom smislu,
4) na malolotnike ispod 14 godina mogu se primenjivati samo vaspitne mere,
5) primena vaspitnih ili alternativnih kaznenih mera koje su usmerene na
rehabilitaciju mogu biti proirene na zahtev zainteresovanog lica do 25 godine,
6) imajui u vidu krivina dela izvrena od strane lica koja su starija od 18
godina primenjivost posebnih odredbi koje se odnose na maloletnike moe se
proiriti do 25 godine starosti,
7) o krivinoj odgovornosti maloletnih lica moraju odluivati specijalni sudski
organi koji imaju zasebnu nadlenost od onih koje se bave punoletnim licima,
8) odluke suda bi trebalo da budu zasnovane na preliminarnim multidsiciplinarnim
sudskim istragama otvorenim za ispitivanje obeju strana i
9) potrebno je poklontii posebnu panju interesu rtava i humanom odnosu
prema njima51.

7. POJAM I VRSTE MALOLETNIH UINILACA

KRIVINIH DELA
Osnovni predmet maloletnikog krivinog prava jeste utvrivanje
krivinopravnog poloaja maloletnih lica52 kao uinilaca krivinih dela. U tom
smislu se kao maloletnik smatra lice koje je u vreme izvrenja krivinog dela
navrilo etrnaest, a nije navrilo osamnaest godina (lan 3. ZOMUKD). Lica
u uzrastu do 14 godina se nazivaju deca i prema njima se ne mogu primeniti
krivine sankcije niti druge krivinopravne mere. To znai da ona ne mogu da
budu aktivni subjekt krivinog dela53.
U savremenom krivinom pravu granice maloletstva su odreene na razliit
nain. Tako l. 31-32. Krivinog zakonika Bugarske smatraju decom - lica uzrasta
do 14 godina, maloletnike - lica uzrasta od 14 do 18 godina i punoletna lica
uzrasta preko 18 godina54. Slino reenje predvia i Krivini zakonik Makedonije
prema kome su lica uzrasta do 14 godina deca (van krivinog prava), lica uzrasta
od 14 do 16 godina su mlai maloletnici, a lica uzrasta od 16 do 18 godina su

51

52

53

54

Tekst Rezolucije je objavljen u celini u Reviji za kriminologiju i krivino pravo, Beograd, broj 1/2005.
godine, str. 221-222
Prema lanu 1. Konvencije o pravima deteta, dete je svako ljudsko bie koje nije navrilo 18 godina
ukoliko se po zakonu koji se primenjuje na dete, punoletstvo ne stie ranije (Vie : M. Petrovi, N.
Vukovi ahovi, I. Stevanovi, Prava deteta u Srbiji, Beograd, 2006. godine
D. Jovaevi, Osnovne karakteristike novog maloletnikog krivinog prava Republike Srbije, Zbornik
Pravnog fakulteta u Rijeci, Rijeka, broj 27/2006. godine, str. 1055-1087
I. Nenov, Nakazatelno pravo na Republika Bulgaria, Oba ast, Knjiga vtora, Soja,1992.

476

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

stariji maloletnici55. I Krivini zakonik Ruske federacije56 u l. 14. odreuje da se

kao maloletncii smatraju lica koja su u vreme izvrenja krivinog dela navrila 14
godina, ali nisu navrila 18 godina.
lan 17. Krivinog zakonika NR Kine odreuje da se krivina odgovornost
stie sa navrenih 18 godina. Lica uzrasta od 14 do 18 godina se blae kanjavaju,
ali ako takva lica izvre sledea krivina dela : namerno ubistvo ili namerno nanesu
tetu drugome ili pak izvre silovanje, razbojnitvo, trgovinu opojnim drogama,
paljevinu, eksploziju ili trovanje - tada podleu krivinoj odgovornosti57. Slino
reenje poznaje i Krivini zakonik Italije koji predvia kao minimalnu starosnu
granicu za krivinu odgovorniost maloletnika 14 godina. Lica uzrasta od 14 do 18
godina imaju smanjeni obim krivine odgovornosti (minors), a lica uzrasta od 18
uivaju punu krivinu odgovornost (adults)58.
Grki krivini zakonik u lanu 121. kao decu smatra lica uzrasta do 12 godina,
a mlai maloletnici su lica u uzrastu od 12-17 godina, dok su stariji maloletnici
lica uzrasta od 17-21 godina59. lan.11. ekog krivinog zakonika kao decu
smatra lica u uzrastu do 15 godina, a maloletnici su lica uzrasta od 16-18 godina
koji su delimino krivino odgovorni za izvreno krivino delo60. Takoe lan
122-8. Francuskog krivinog zakonika odreuje da se krivinopravna sposobnost
stie sa navrenih 13 godina, a lica uzrasta od 13 do 18 godina smatraju se
maloletnicima61.
vedski krivini zakonik u estom odeljku, prvog poglavlja kao donju
granice odgovornosti za krivina dela odreuje 15 godina62. Specino reenje
predvia Krivini zakonik Ukrajine63 u lanu 10. Naime, ovaj zakonik propisuje
da krivinoj odgovornosti podleu lica starija od 16 godina. Lica koja su, pak,
uinila krivino delo u uzrastu od 14 do 16 godina su krivino odgovorna samo
pod uslovom da su uinila teka krivina dela za koja je propisana stroga vrsta i
mera kazne (uslovna ograniena krivina odgovornost) kao to su : ubistvo; napad
na sudiju, radnika pravosudnog organa ili vojno lice; telesnu povredu; silovanje;
krau; pljaku; razbojnitvo; teko huliganstvo (siledijsko ponaanje); oteenje
vanih privrednih objekata, magistralnih gasovoda i naftovoda, pri oteavajuim
okolnostima; namerno unitenje ili oteenje dravne, kolektivne ili line imovine
graana s tekim posledicama i namerno izazivanje eleznike nesree.

55

56
57
58
59
60
61
62
63

Sluben vesnik na Republika Makedonija broj 37/1996; Vie : G. Marjanovik, Makedonsko krivino
pravo, Opt del, op.cit. str. 365
I. Fedosova, T. Skuratova, Ugolovnij kodeks Rossijskoj federacii, Moskva, 2005. godine, str.24
C. D. Paggle, Chinese Criminal Law, Peking, 1997. godine, str.37
Compendio di diritto penale, Parte generale e speciale, Napoli, 2001. godine, str. 137
N. Lolis, G. Mangakis, The Greek penal code, London, 1973. godine, str.48
Trestny zakon s izmeneniami i dopolneniami, Prag, 1974. godine, str.16
P. Poncela, Droit de la peine, Themis, Paris, 2003. godine, str. 78
N. Bishop, Swedish Penal Code, Stockholm, 1999. godine, str. 4
M. I. Koranskij, Popularnij komentar Kriminolnogu kodeksu, Kiev, 1997. godine, str. 34

477

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

Maloletnici se kao uinioci krivinih dela (to proizilazi iz navedenih

zakonskih reenja) u naoj zemlji dele prema uzrastu na dve kategorije: mlai
i stariji maloletnici. Mlai maloletnici64 su lica uzrasta od etrnaest do esnaest
godina, dok su stariji maloletnici65 lica koja su navrila esnaest, ali nisu navrila
osamnaest godina66. Pored njih u odreenim sluajevima maloletniko krivino
pravo se primenjuje i na mlaa punoletna lica lica su koja su vreme izvrenja
krivinog dela navrila osamnaest godina, a u vreme suenja nisu navrila
dvadeset jednu godinu.

8. VASPITNI NALOZI
Najznaajnija novina novog maloletnikog krivinog prava jeste uvoenje
alternativnih mera67 koje treba da vode skretanju krivinog postupka na druge
grane prava (porodino pravo, pravo socijalnog staranja). To su vaspitni nalozi
(preporuke ili uputstva)68. Osnov za primenu ovih mera proizilazi iz lana 40.
stav 3. taka b. Konvencije UN o pravima deteta koju je 1990. godine potpisala i
ratikovala i naa zemlja. Prema ovako preuzetim obavezama, u krivinom pravu
je potrebno i poeljno da se uvedu mere postupanja sa decom koja su prekrila
zakon (i tako uinila u zakonu predvieno krivino delo) , ali bez pribegavanja
sudskom postupku. Tako shvaeno skretanje postupka oznaava razliite naine,
mere i postupke kako bi se mladi sauvali od tetnog dejstva sudstva za maloletnike
odnosno krivinih sankcija69.

64

65

66

67

68

69

Mlaa maloletna lica se nalaze na granici izmeu dece (prema kojima se ne primenjuju nikakve krivine
sankcije) i starijih maloletnika. Stepen njihove zrelosti, psihike i socijalne je takav da zaista ne bi bilo
opravdano prema njima primeniti neke tee mere osim vaspitnih mera (B. ejovi, Krivino pravo u
sudskoj praksi, Knjiga prva, Opti deo, op.cit. str. 497)
Stepen duevne razvijenosti ovih maloletnika je znatno vii i on se pribliava duevnoj razvijenosti
punoletnih lica. Zbog toga se prema ovim licima moe izrei i kazna maloletnikog zatvora (B. ejovi,
Krivino pravo u sudskoj praksi, Knjiga prva, Opti deo, op.cit. str. 496)
M. Obretkovi, Pravni status maloletnih prestupnika : izmeu pravde i socijalne zatite, Zbornik
Instituta za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd, broj 1/1993. godine, str.77-92
Prema raspoloivim statistikim podacima o izreenim krivinim sankcijama prema maloletnim
uiniocima krivinih dela moe se izvui zakljuak o neekasnosti u postupanju sa ovom kategorijom
uinilaca krivinih dela, a da je s druge strane, visok procenat recidiva povrata (do 85 %). Dalje, u
proteklom periodu javna tuilatva su primenom diskrecionih ovlaenja 1/3 krivinih prijava prema
maloletnicima odbacivala po principu jednostavnog oportuniteta, 1/3 krivinih prijava je zavravana
obustavom krivinog postupka zbog necelishodnosti daljeg voenja krivinog postupka, a prema samo
1/3 uinilaca krivinih dela je izricana neka od maloletnikih krivinih sankcija i to : 45-47 % ukor,
48 % mere pojaanog nadzora i 3-4 % zavodske mere, a kazna maloletnikog zatvora u 0,5-1 % (D.
Obradovi, Krivinopravne odredbe o maloletnicima i dosadanja iskustva u njihovoj primeni, Zbornik
radova, Nova reenja u krivinom zakonodavstvu i dosadanja iskustva u njihovoj primeni, Zlatibor,
2006. godine, str.256)
D. Jovaevi, Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica sa
uvodnim komentarom, op.cit. str.12-13
M. Ansel, Drutvena odbrana, Beograd, 1991. godine, str. 63

478

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

Vaspitni nalozi su posebne mere sui generis koje nemaju karakter krivine
sankcije70. Naime, prema maloletnom uiniocu krivinog dela za koje je
propisana novana kazna ili kazna zatvora do pet godina moe se izrei jedan ili
vie vaspitnih naloga71. Svrha je ovih naloga da se ne pokree krivini postupak
prema maloletniku ili da se obustavi ve pokrenuti postupak odnosno da se
primenom ovakvog vaspitnog naloga utie na pravilan razvoj maloletnika kao i
na jaanje njegove line odgovornosti kako ubudue ne bi nastavio sa vrenjem
krivinih dela, posebno kada se radi o bagatelnom ili srednjem kriminalitetu.
Dakle ovde se radi o merama iskljuivo specijalno preventivnog karaktera72 koje
vode izvansudskim oblicima intervencije.
Vaspitne naloge izriu javni tuilac za maloletnike ili sudija za maloletnike73
ako su ispunjena dva kumulativna uslova : 1) objektivni uslov da se radi o
krivinom delu za koje je propisana novana kazna ili kazna zatvora do pet
godina i 2) subjektivni uslov koji se javlja u dva vida : a) da je maloletnik
priznao izvrenje krivinog dela i b) da postoji odreeni odnos maloletnika
prema krivinom delu, ali i oteenom licu. Vaspitni nalozi se mogu izrei samo
maloletnim uiniocima krivinih dela to znai da je njihova primena iskljuena
prema mlaim punoletnim licima74.
Pri izboru vaspitnog naloga nadleni organ nariito uzima u obzir u celini
interes maloletnika i oteenog lica vodei rauna da se primenom jednog ili vie
vaspitnih naloga ne omete proces redovnog kolovanja ili zaposlenja maloletnika.
Ovako odreeni nalog moe da traje najdue est meseci pri emu se izbor, zamena
i primena odnosno nadzor u primeni vaspitnog naloga od strane nadlenog organa
vri u saradnji sa roditeljima, usvojiocima ili staraocem maloletnika i nadlenim
70

71

72

73

74

I. Stevanovi, Alternativne krivine sankcije prema maloletnicima, Zbornik radova, Aktuelna pitanja
maloletnike delikvencije, Kopaonik, 1995. godine, str. 27; I. Stevanovi, Nova zakonska reenja
o maloletnicima : znaaj alternativa institucionalnom tretmanu ( u svetlu reintegracije izvrilaca i
osnaivanje rtava), Temida, broj 1/2006. godine, str. 61-67
Znaaj primene vaspitnih naloga je viestruko izraen u funkciji uslovljenog oportuniteta primenjivog
od strane javnog tuioca odnosno u funkciji celishodnosti daljeg voenja postupka o emu odluuje sud
pri emu posebno treba imati u vidu da je sudski postupak najee dug, skup, stigmatizujui i esto
neekasan. Tim pre to se najee radi o bagatelnom kriminalitetu i to prema primarnim uiniocima
krivinih dela sa esto pretpostavljenim ishodom izricanjem sudskog ukora ili obustavljanjem
postupka (D. Obradovi, Krivinopravne odredbe o maloletnicima i dosadanja iskustva u njihovoj
primeni, Zbornik radova, Nova reenja u krivinom zakonodavstvu i dosadanja iskustva u njihovoj
primeni, Zlatibor, 2006. godine, str.256)
V. uni Pavlovi, B.Popovi iti, Koncept vaninstitucionalnih sankcija prema maloletnicima u
predlogu Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela, Zbornik radova, Kazneno zakonodavstvo :
progresivna ili regresivna reenja, Beograd, 2005. godine, str. 443-458
Dosadanja praksa u primeni Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti
maloletnih lica ukazuje na znaajnu primenu vaspitnih naloga od strane sudija za maloletnike okrunih
sudova u Valjevu, Novom Sadu, Subotici i Kragujevcu odnosno zamenika okrunog javnog tuioca za
maloletnike u Sremskoj Mitrovici (I. Stevanovi, N. Miloevi, Neophodne pretpostavke za primenu
Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, Zbornik
radova, Novo krivino zakonodavstvo : dileme i problemi u teoriji i praksi, Beograd, 2006. godine, str.
492)
D. Jovaevi, Poloaj maloletnika u krivinom pravu prema novim zakonskim reenjima, Zbornik
Pravnog fakulteta u Niu, Ni, broj 46/2005. godine, str. 159-176

479

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

organom starateljstva. Nae maloletniko krivino pravo poznaje vie vrsta

vaspitnih naloga u smislu osnovnih postavki restorativne pravde koje omoguuju
skretanje sa klasine sudske procedure (lan 7. ZOMUKD)75 . To su :
1) poravnanje76 sa oteenim77 kako bi se naknadom tete, izvinjenjem78, radom
ili na neki drugi nain otklonile u celini ili delimino tetne posledice izvrenog
krivinog dela,
2) redovno pohaanje kole ili redovni odlazak na posao,
3) ukljuivanje bez naknade u rad humanitarnih organizacija ili poslova
socijalnog, lokalnog ili ekolokog sadraja79,
4) podvrgavanje odgovarajuem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti
izazvane upotrebom alkoholnih pia ili opojnih droga i
5) ukljuivanje u pojedinani ili grupni tretman u odgovarajuoj zdravstvenoj
ustanovi ili savetovalitu.
Javni tuilac za maloletnike takoe ima mogunost da svoju odluku o
nepokretanju krivinog postupka shodno naelu oportuniteta gonjenja (l. 58.
ZOMUKD) uslovi pristankom maloletnika i njegovih roditelja, usvojioca ili
75

76

77

78

79

Ministar pravde u saradnji sa Ministrom za rad, zapoljavanje i socijalnu politiku i Republikim

javnim tuiocem donosi poseban podzakonski akt o izvrenju vaspitnih naloga
Kod primene ovog vaspitnog naloga u praksi se javljaju sledei problemi : 1) ko sprovodi postupak
poravnanja (to bi mogao da bude javni tuilac za maloletnike ili sudija za maloletnike ili ovlaeni
medijator koji poziva maloletnog uinioca krivinog dela i njegove roditelje, usvojioce, staraoce
ili drugog zakonog zastupnika da sami ili sa braniocem dou na sastanak sa oteenim (i njegovim
punomonikom ili zakonskim zastupnikom), 2) gde se sprovodi postupak poravnanja (u prostorijama
javnog tuioca, u sudu ili u prostorijama ovlaenog medijatora), 3) koliko dugo postupak moe da
traje ( u praksi se zastupa miljenje da postupak posredovanja treba da bude brz i ekasan, tako da ne
traje due od mesec dana) i 4) kako se postupak zavrava (zakljuenjem pismenog poravnanja kao
rezultat medijacije posredovanja u kome se odreuju obaveze, rokovi njihovog ispunjenja i nain
praenja sporazuma)
U sudskoj praksi se moe pojaviti problem kod primene ovog vaspitnog naloga ko se sve moe smatati
oteenim licem da li samo ziko ( punoletno da li i lice koje je lieno poslovne sposobnosti
ili maloletno lice u kom sluaju se postavlja pitanje da li ova lica ili njihovi zakonski zastupnici ili
punomonici uestvuju u primeni ovog vaspitnog nalioga) ili pravno lice (i ko u pravnom licu zakonski
ili statutarni punomonik)
U sluaju primene ovog vaspitnog naloga, maloletnik koji je u pripremnom postupku priznao izvrenje
krivinog dela i izrazio spremnost da se izvini predstavniku oteenog pravnog lica to moe da uini u
sudu ili da zajedno sa svojim zakonskim zastupnikom ode u oteeno pravno lice i da se javno izvini u
prisustvu ovlaenog predstavnika pravnog lica
U primeni ovog vaspitnog naloga u praksi su se javljali problemi kako odrediti izbor ovih organizacija
na lokalnom nivou i kako ih animirati da pristanu na primenu vaspitnih naloga. Stoga se kao jedno od
reenja u praksi iskristalisalo miljenje prema kome na zahtev javnog tuioca ili suda za maloletnike
organ starateljstva treba da sprovede anketu na lokalnom nivou te da napravi izbor od zainteresovanih
ustanova i organizacija dravnog (javnog) i civilnog sektora koje bi se ukljuile u drutevno koristan
projekat prevencije maloletnike delikvencije, da sa njima saini pismene sporazume sa vrstom i
sadrinom odreenih poslova i aktivnosti te da ovaj spisak ustanova i organizacija kao i zakljuene
sporazume dostave organima maloletnikog krivinog pravosua koje bi u svakom konkretnom
sluaju birali onu ustanovu i vrstu i prirodu poslova i aktivnosti maloletnika za koje se smatra da bi
se najpovoljnije ostvarila svrha konkretnog vapsitnog naloga (D. Obradovi, Krivinopravne odredbe
o maloletnicima i dosadanja iskustva u njihovoj primeni, Zbornik radova, Nova reenja u krivinom
zakonodavstvu i dosadanja iskustva u njihovoj primeni, Zlatibor, 2006. godine, str.256)

480

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

staraoca kao i samom spremnou maloletnika da u ostavljenom roku ispuni jedan

ili vie postavljenih naloga. Zapravo sve dok ne podnese zahtev za pokretanje
pripremnog postupka, javni tuilac za maloletnike ima iroke diskrecione
mogunosti u pogledu odluivanja da li e pokrenuti krivini postupak prema
maloletniku zbog uinjenog krivinog dela80.
Uvoenje vaspitnih naloga u sistem maloletnikog krivinog pravosua u
velikoj meri je promenilo i ulogu oteenog lica81 : a) u smislu njegovog aktivnog
ukljuivanja u realizaciju pojedinih vaspitnih naloga, b) oteeni od pasivne rtve
krivinog dela i ''nemog posmatraa'' krivinog postupka preuzme aktivniju ulogu
u smislu davanja svoga pristanka za izricanje odnosno praenja toka izvrenja
pojedinih vaspitnih naloga i v) primarni cilj postupanja prema maloletniku
predstavlja popravljanje tete nanete rtvi i reintegracija uinioca krivinog dela
umesto njegovog otuenja i izolacije iz drutva82.
Savremeno krivino pravo takoe poznaje razliite alternativne mere i postupke
skretanja prema maloletnicima.

1. Bosna i Hercegovina
Tako krivino pravo Bosne i Hercegovine ( l.76-78. Krivinog zakona Bosne
i Hercegovine, l. 80-82. Krivinog zakona Federacije Bosne i Hercegovine,
l.80-82. Krivinog zakona Brko Distrikta BIH i l. 65-67. Krivinog zakona
Republike Srpske)83 predvia vaspitne preporuke koje se mogu izrei maloletnim
uiniocima krivinih dela za koja je propisana novana kazna ili kazna zatvora
do tri godine ako je maloletnik priznao izvrenje krivinog dela i ako je izrazio
spremnost da se pomiri sa oteenim.
Vaspitne preporuke izrie nadleni tuilac ili sudija za maloletnike sa rokom
trajanja do jedne godine. Svrha je ovih preporuka : 1) da se ne pokree krivini
postupak prema maloletnom uiniocu lakeg krivinog dela i 2) da se utie na
maloletnika da ubudue ne vri krivina dela.
Predvieno je vie vrsta vaspitnih preporuka :
1) lino izvinjenje oteenom,
2) naknada tete oteenom,
3) redovno pohaanje kole,
80

81

82

83

Z. Ili, G. Jovani, Rekonceptualizacija maloletikog pravosua i transformacija institucija za tretman

mladih u Srbiji dostignua i zablude, Zbornik radova, Novo krivino zakonodavstvo : dileme i
problemi u teoriji i praksi, Beograd, 2006. godine, str. 497-505
J. Hrni, D. Vujai, T. Damonja Ignjatovi, V. Despotovi Stanarevi, Primena medijacije izmeu
rtve i maloletnog prestupnika u Srbiji, Zbornik radova, Novo krivino zakonodavstvo : dileme i
problemi u teoriji i praksi, Beograd, 2006. godine, str. 535-543
V. Nikoli Ristanovi, Restorativna pravda, kanjavanje i rtva, Alternative zatvorskim kaznama,
Beograd, 2005. godine, str. 13-14
B. Petrovi, D. Jovaevi, Krivino (kazneno) pravo Bosne i Hercegovine, Opi dio, Sarajevo, 2005.
godine, str. 358-359

481

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

4) rad u korist humanitarne organizacije ili lokalne zajednice,

5) prihvatanje odgovarajueg zaposlenja,
6) smetaj u drugu porodicu, dom ili ustanovu,
7) leenje u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi i
8) poseivanje odreenih vaspitnih, obrazovnih, psiholokih i drugih
savetovalita.

2. Crna Gora
Novo krivino pravo Republike Crne Gore posle novele84 iz jula 2006.
godine u l. 80a-80e. Krivinog zakonika uvodi sistem vaspitnih naloga kao
alternativne mere restorativne pravde. Jedan ili vie vaspitnih naloga se mogu
izrei maloletnom uiniocu krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora do
pet godina ili novana kazna. Dve su pretpostavke za primenu vaspitnih naloga :
1) priznanje maloletnika da je izvrio krivino delo i 2) odnos maloletnika prema
izvrenom krivinom delu i oteenom.
Do primene vaspitnih naloga dolazi po slobodnoj oceni suda ili na predlog
nadlenog dravnog tuioca. Svrha je ovako izreenog vaspitnog naloga da se
ne pokree krivini postupak prema maloletniku ili da se obustavi ve pokrenuti
krivini postupak pri emu je potrebno da se primenom odreenog naloga u
dovoljnoj meri utie na pravilan razvoj maloletnika i jaanje njegove line
odgovornosti kako ubudue ne bi inio krivina dela. Pri izboru vaspitnog naloga,
dravni tuilac ili sud uzimaju u obzir u celini interes maloletnika i oteenog
vodei rauna da se njegovom primenom ne ometa redovno kolovanje ili
zaposlenje maloletnika. Ovako odreeni vaspitni nalog moe da traje najdue
est meseci u kom roku se izreen nalog moe zameniti drugim nalogom ili pak
ukinuti.
U lanu 80c. KZ RCG predvieni su sledei vaspitni nalozi :
1) poravnanje sa oteenim kako bi se naknadom tete, izvinjenjem, radom
ili na neki drugi nain otklonile u celini ili delimino tetne posledice krivinog
dela,
2) redovno pohaanje kole ili redovno odlaenje na posao,
3) ukljuivanje bez naknade u rad humanitarnih organizacija ili poslova
socijalnog, lokalnog ili ekolokog sadraja,
4) podvrgavanje odgovarajuem ispitivanju ili odvikavanju od zavisnosti
izazvane upotrebom alkoholnih pia ili opojnih droga i
5) ukljuivanje u pojedinani ili grupni tretman u odgovarajuoj zdravstvenoj
ustanovi ili savetovalitu.
84

Slubeni list Republike Crne Gore broj 47/2006 od 25. jula 2006. godine

482

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

3. Francuska
U Francuskoj je krivinopravni poloaj maloletnika ureen Uredbom o deci
delikventima (iz 1945. godine koja je vie puta menjana). Prema lanu 15-1
Uredbe85 sud za maloletnike (tribunal pour enfants) moe uiniocu krivinog dela
koje je navrilo deset godina da izrekne jednu ili vie alternativnih vaspitnih
sankcija :
1) oduzimanje predmeta,
2) razne vrste zabrana (zabrana pojavljavanja na mestu izvrenja krivinog dela,
zabrana pribliavanja oteenom, zabrana druenja i kontaktiranja sa sauesnikom
u krivinom delu) s tim da ne mogu da traju due od jedne godine i
3) pogahaanje kurseva graanskog vaspitanja kojima je cilj da maloletnika
obue ili podsete na obaveze iz l. 15-1, st. 1. ta. 1-6. Uredbe).
Krenjem ovako postavljenih obaveza ili uputstava sud maloletniku moe da
izrekne sankciju institucionalnog karaktera (predvienu u l. 15. Uredbe) : 1)
upuivanje u ovlaenu javnu ili privatnu ustanovu za vaspitanje ili profesionalno
obrazovanje, 2) upuivanje u medicinsku ili medicinsko psiholoku ustanovu, 3)
predaja slubi za pomo deci i 4) upuivanje u internat prilagoen maloletnicima
kolskog uzrasta.

4. Nemaka
U Nemakoj, Zakon o maloletnikom pravosuu (iz 1974. godine sa izmenama
iz 1990. godine)86 koji se primenjuje na lica izrasta od 14 do 21 godine predvia
tri vrste maloletnikih krivinih sankcija. To su : 1) vaspitne mere, 2) disciplinske
mere i 3) kazna za maloletnike.
Dve su vaspitne mere. To su : a) davanje uputstava zapovesti ili zabrana
kojima se regulie nain ivota maloletnika. To su : 1) postupanje po uputstvima u
odnosu na prebivalite, stanovanje kod odreene porodice ili u domu, kolovanje
ili obavljanje odreenog posla, 2) izvravanje radne obaveze, 3) podvrgavanje
nadzoru odreenog lica, 4) pohaanje odreenih kurseva, 5) nagodba sa oteenim,
6) zabrana kontakta sa odreenim licima, 7) zabrana poseivanja odreenih mesta
i 8) uestvovanje na predavanje o saobraaju (l. 9-10.) i b) obaveza prihvatanja
pomoi u smislu Socijanog zakonika.
Nemako krivino pravo predvia tri disciplinske mere. To su : a) opomena, b)
davanje naloga maloletniku da nadoknadi tetu prouzrokovanu krivinim delom,
da se izvini oteenom, da izvri odreene radne obaveze, da plati odreeni iznos
novca u korist optekorisne ustanove (l. 15.) i v) maloletniki zatvor zatvor u
slobodne dane ili vikedom, zatvor u kratkom trajanju i zatvor u dugom trajanju
85

86

O. Peri, Alternativne mere i sankcije u novom krivinom zakonodavstvu o maloletnicima, Bilten

Okrunog suda u Bogradu, Beograd, broj 69/2005. godine, str.14-15
Vie: D. Pavlovi, Zakon o maloletnikom pravosuu, Beograd, 1997. godine

483

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

od jedne do etiri nedelje (l.16). Najtea vrsta maloletnikih krivinih sankcija je

kazna za maloletnike koja se izrie u trajanju od est meseci od pet godina, a samo
izuzetno do deset godina.
No, i ovde postoji vie mogunosti za skretanje krivinog postupka. Tako
dravni tuilac u prethodnom krivinom postupku moe da odustane od gonjenja
u tri sluaja :
1) bez saglasnosti sudije za maloletnike ako se radi o bagatelnom krivinom
delu pri emu je krivica uinioca ocenjena kao neznatna, a ne postoji javni interes
za gonjenje takvog lica,
2) ako je u toku izvrenje izreene vaspitne mere za neko ranije izvreno
krivino delo i
3) ako dravni tuilac predloi sudiji za maloletnike da maloletnika samo
opomene ili mu izda odreeni nalog ( kao vrste disciplinskih mera) pod uslovom
da je maloletnik priznao izvrenje krivinog dela i ako dravni tuilac smatra
da je primena neke od alternativnih mera neohodna, a podizanje optube nije
preporuljivo (l. 43-46.).
Ako je pak krivini postupak prema maloletniku ve pokrenut, sudija za
maloletnike u saglasnosti sa dravnim tuiocem moe privremeno da ga obustavi
te da maloletniku odredi rok do najvie est meseci u kome mora da postupi po
odreenim uputstvima i nalozima odnosno obavezama u skladu sa vaspitnim
merama. Ukoliko maloletnik ispuni sve postavljene obaveze u postavljenom roku,
krivini postupak se obustavlja.

5. Slovenija
U Sloveniji, Krivini zakonik iz 1995. godine87 u l. 77. kao posebnu vrstu
vaspitnih mera predvia uputstva i zabrane za maloletnika :
1) da se izvini oteenom,
2) da se izmiri sa oteenim,
3) da redovno pohaa kolu,
4) da se osposobljava za odreeni poziv,
5) da prihati odreeno zaposlenje,
6) da se smesti u odreenu porodicu, dom ili drugo mesto,
7) da obavi posao u korist humanitarnih organizacija,
8) da se lei,
9) da poseuje odreena savetovalita,
10) da uestvuje u programima socijalnog treninga,
11) da zavri kurs poznavanja saobraajnih propisa.
87

B. Penko, K. Strolig, Kazenski zakonik z uvodnim pojasnili, Ljubljana, 1999. godine, str. 108-109

484

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

Jednu ili vie ovih mera sud moe izrei maloletniku ako je to dovoljno da se
utie na njega i njegovo ponaanje pri emu se posebno ceni njegova spremnost
na saradnju. Ovako izreena uputstva i zabrane mogu da traju najdue jednu
godinu.

9. ZAKLJUAK
Zaokruujui reformu kaznenog prava krajem 2005. godine, Republika Srbija
je sledila tendencije savremene kriminalne politike drugih razvijenih evropskih
zemalja (Francuska, Nemaka, Hrvatska), pa je na poseban, specian nain
odredila krivinopravni status maloletnika88. Ta specinost se ogleda u vie
pravaca : 1) donet je Lex specialis - poseban Zakon o maloletnim uiniocima
krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica ime su maloletnici u svom
krivinopravnom poloaju u potpunosti odvojeni od statusa punoletnih lica kao
uinilaca krivinih dela, 2) odredjena je posebna nadlenost okrunih sudova
za postupanje u krivinim predmetima maloletnih uinilaca krivinih dela, 3)
predvidjena je obavezna specijalizacija lica koja u organima krivinog pravosudja
uestvuju u krivinom postupku prema malololetnim uiniocima krivinih dela (uz
prethodnu obuku i izdavanje licenci - sertikata) i 4) pored krivinih sankcija
zakon je prema maloletnim uiniocima krivinih dela predvideo mogunost
izricanja posebnih mera sui generis - vaspitnih naloga (uputstava ili preporuka)
kao sredstava restorativne pravde kojima se izbegava pokretanje ili voenje
krivinog postupka.
Na taj nain su sve odredbe materijalnog, procesnog i izvrnog karaktera u
odnosu na maloletnike kao uinioce krivinih dela izdvojene u posebnu celinu koja
se uslovno moe nazvati maloletniko krivino pravo. Ovakvo reenje svakako
predstavlja kvalitetni pomak u zakonskoj regulativi prema maloletnim uiniocima
krivinih dela odnosno maloletnim licima kao oteenima (rtvama krivinih
dela). Ono to predstavlja posebnu novinu u inaugurisanom krivinopravnom
poloaju maloletnika u Republici Srbiji svakako je uvodjenje niza posebnih
mera vaspitnih naloga (koje poznaje niz uporednih krivinopravnih sistema)
koje treba da pojaaju diverzioni karakter novog sistema maloletnikog krivinog
prava koji utemeljuje sistem restoratitivne pravde u kome se istie preventivni,
vaspitno-pedagoki karakter ove grane prava.
Kratko vreme primene novog sistema maloletnikih krivinih sankcija ne daje
dovoljno osnova za procenu ekasnosti propisanih reenja, ali je za oekivati da
e zakonita, ekasna, kvalitetna primena ovih reenja doprineti smanjenju uea
maloletnika u strukturi i dinamici kriminaliteta. Uostalom struna javnost to i
oekuje.
88

D. Jovaevi, New juvenile criminal law in Republic of Serbia, Free Law Journal, Budapest, No.
3/2006. pp. 181-198

485

Prof. dr. Dragan Jovaevi: Poloaj maloletnika u novom krivinom pravu Republike Srbije
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45, 3/2008., str. 465.-486.

THE POSITION OF JUVENILES IN THE NEW CRIMINAL

LAW OF THE REPUBLIC OF SERBIA
The new juvenile (substantive, procedural and executive) criminal law came into force at the
beginning of 2006 in the Republic of Serbia.. In this way, by concluding its reform of criminal
law, the Republic of Serbia followed the trends of modern criminal policies of other developed
European countries (France, Germany, and Croatia). Therefore, in that special, specic way, it
determined the criminal legal status of juveniles. That specicity is reected in various directions
: 1) Lex specialis was brought in a special Act on juvenile perpetrators of criminal acts and the
criminal legal protection of juveniles when juveniles in their criminal legal position are completely
separate from the status of adults as perpetrators of criminal acts, 2) the special authority of district
courts is determined for taking action in criminal cases of juvenile perpetrators of criminal acts, 3)
compulsory specialisation is provided for persons in the criminal judiciary taking part in criminal
proceedings for juvenile perpetrators of criminal acts ( with previous training and issuing of licences
certicates and 4) besides criminal sanctions, the law has provided for juvenile perpetrators of
criminal acts the possibility of sentencing specic measures sui generis educational orders (
directions or recommendations) as means of restorative justice by which the commencement
or carrying out of legal action is avoided. This paper precisely deals with this new criminal legal
position of juvenile perpetrators of criminal acts and with the new institutions of restorative justice
from theoretical, practical and comparative legal aspects.

Key words: law, criminal acts, education, educational orders, court

486