Katalogizacija i klasifikacija 2 - ISBD (M) (2.

god)
by Bibliotekarstvo i informatika - skripte on Wednesday, 27 January 2010 at 09:59
ISTORIJSKI PREGLED RAZVOJA KATALOGIZACIJE
Meunarodni standardi i usklaeni nacionalni principi, koje danas poznaje kataloka teorija i praksa, rezultat su
vievekovnog truda i zalaganja bibliotekarskih strunjaka, sa ciljem da se fondovi biblioteka to bolje
prezentuju i da se krajnjem korisniku olaka njihovo korienje. Teorijska misao u oblasti katalogizacije
postupno se uobliavala kroz tri osnovna razvojna perioda.
Poetnu fazu karakterie nastajanje fragmentalnih pravila i preporuka, bez vre teorijske osnove i
metodoloke utemeljenosti. U drugoj fazi dolazi do povezivanja pojedinih stavova i principa u sistem pravila,
do nastajanja nacionalnih pravilnika i do formiranja vodeih kola, to je rezultiralo postupnim stvaranjem
teorijskog jezgra. Trea faza u razvoju teorijske misli vezane za kataloku obradu publikacija i formiranje
kataloga ini upravo donoenje meunarodnih standarda i ujednaavanje nacionalnih pravila.
Tokom 17. 18. i poetkom 19. veka nastaju katalozi u ijim predgovorima su data kratka uputstva i smernice sa
objanjenjima o osnovnim postavkama kataloga. Ve se i tada oseala potreba za formiranjem pravila za
katalogizaciju, radi to boljeg i preciznijeg predstavljanja biblioteke grae.
Najstariji tampani katalog Lajdenske univerzitetske biblioteke, iji je sastavlja Petrus Bertius, potie iz
1595.godine. U predgovoru ovog kataloga date su opte naznake o principima organizacije i strukture kataloga.
Tomas Hid (Thomas Hyde) je u Predgovoru kataloga biblioteke Bodleane iz 1674. godine naveo osnovne
postavke organizacije kataloga koji se zasniva na principu jedinstvene odrednice.
U tom ranom periodu razvoja katalogizacije postojala je velika bliskost izmeu bibliografske i kataloke
prakse, odnosno bibliografskog i katalokog pristupa. Bibliografski metod dozvoljavao je i preporuivao da
kataloki opis sadri i biografska odreenja uz ime autora, opsene podatke o fizikom izgledu opisivane grae
kao i knjievno-kritike eseje. To je ujedno i jedan od razloga to je u to vreme bibliotekarstvo kao disciplina
tretirano kao sastavni deo filologije, dok je sama bibliografija tretirana kao segment knjievne istorije. Tek sa
pojavom nacionalnih pravilnika razvija se teorijsko kataloko jezgro.
Prvi pravilnik za kataloku obradu na nacionalnom nivou su ''Uputstva francuske vlade za postupak sa knjigama
za vreme Revolucije'' iz 1791. godine. Kasnije, tokom 19. veku nastaju brojni nacionalni kataloki pravilnici.

U Biblioteci Britanskog muzeja u Londonu Antonio Panici (Anthony Panizzi) izrauje 1841. godine tampani
katalog u ijem predgovoru objavljuje 91 pravilo za katalogizaciju. Bila su to prva koherentna pravila za
englesko govorno podruje, koja su posluila kao uzor i drugim bibliotekama pri sastavljanju sopstvenih
katalokih pravilnika krajem 19. i poetkom 20. veka .
Naredni period predstavljae usavravanje i upotpunjavanje prethodnih pojedinanih pravila kao i njihovo
uzdizanje na nacionalni nivo.
Pravila za unakrsni katalog arlsa Ejmia Katera (Charles Ammi Cutter) s kraja 19. veka predstavljala su osnovu
za donoenje Anglo-amerikih pravila 1908.godine, koja e uticati na razvoj kataloke teorije i prakse u
romanskim, slovenskim i vanevropskim zemljama. esto su bivala predmet izmena, te postoje u vie izdanja i
dopuna, i zahvaljujui tome uspela su da opstanu do dananjih dana kao i da nadive meunarodne standarde
koji su, na temeljima ovih pravila, nastali polovinom 20.veka.
Za razliku od njih Pruske instrukcije (Prussische Instruktionen) zasnovane na pravilima Karla Djacka (Karl
Dziatzko) dugi niz godina ostaju nepromenjene. Ova pravila objavljena su 1899. godine i mada su u osnovi bila
namenjena pruskim univerzitetskim bibliotekama, vrlo brzo prihvaena su u veem broju nemakih biblioteka,
a od 1931 ove instrukcije prihvataju i glavne austrijske biblioteke. Od svog postanaka Pruska pravila doivala
su samo jedno preraeno izdanje 1908. godine.
Dugi niz godina vodila se diskusija oko primata pruskih ili anglo-amerikih pravila, od kojih bi jedna od njih

postala osnov za budua meunarodna pravila, a tek sredinom 20. veka poinje intenzivniji rad na donoenju
jedinstvenih katalokih principa. Na pripremnom sastanku, 1960. godine u Londonu, utvreno je da postoji
neophodna unifikaciona osnova za izradu meunarodnih pravila koja bi olakala izradu i razmenu
bibliografskih informacija, a na meunarodnoj konferenciji o katalokim naelima, odranoj 1961. godine u
Prizu, ustanovljena su Pariska naela . Na pariskoj konferenciji razmatrana su tri vrlo znaajna pitanja: odnos
prema kolektivnom autoru, razvijanje teorije autorstva i insistiranje na formulisanju ujednaenih katalokih
pravilnika koji bi predstavljali obavezujui osnovu za biblioteke nezavisno od njihove teritorijalne, ekonomske,
politike, tehnoloke ustanovljenosti.
Sve je primetnija potreba za jednobraznom obradom publikacije, kako bi se korisnicima to bre i to potpunije
dostavila traena publikacija ili informacija, odnosno da se omogui meunarodna razmena bibliografskih
informacija. Znaaj unifikacije katalokog opisa potvren je i IFLA-inim projektom Univerzalne bibliografske
kontrole (UBC Universal Bibliographic Control) . Efikasnost UBC bila je mogua iskljuivo maksimalnom
standardizacijom oblika i sadraja bibliografskog opisa.
IZRADA ISBD STANDARDA
Tokom Meunarodnog sastanka strunjaka za katalogizaciju koji je usledio u Kopenhagenu 1969. godine
formirana je radna grupa sa zadatkom da izradi nacrt za standardni bibliografski opis. U toku svog rada ova
grupa je izradila tri nacrta, a krajem 1971. godine, posle usaglaavanja primedbi koje je dobila, tampano je
preliminarno izdanje Meunarodnog standardnog bibliografskog opisa za monografske publikacije ISBD(M).
Originalni tekst na engleskom preveden je na vie jezika, a do 1973. godine koncept ISBD(M) su usvojile
brojne nacionalne bibliografske agencije, a preuzele su ga i brojne komisije za katalogizaciju, kako bi doradile i
ujednaile svoja nacionalna pravila za kataloki opis. Na osnovu primredbi koje su, u prethodnom periodu,
prosleene Komisiji za katalogizaciju utvreno je da su svrha i struktura ISBD(M) bile opte prihvaene, ali da
su u tekstu postojale izvesne nejasnoe, to je dovelo i do razlike u tumaenju teksta. Iz tog razloga je odlueno
da se unesu izvesne izmene u preliminarno izdanje. U Grenoblu je oktobra 1973. godine, Komitet za
katalogizaciju IFLA e, organizovao sastanak sa zadatkom da, na osnovu pristiglih sugestija i predloga, izvri
reviziju preliminarnog izdanja ISBD(M). Preraeni tekst koji je usledio, objavljen je 1974. godine kao Prvo
standardno izdanje i ne razlikuje se bitno od prethodnog, ali je mnogo preciznije i jasnije, a u okviru njega
postoji i znatno vei broj raznovrsnih primera na raznim jezicima. Nov tekst ukljuuje vie pojedinosti, ime je
znatno onemogueno (proizvoljno tumaenje) slobodno odluivanje pojedinih bibliografskih centara. Odlukom
donetom na sastanku u Grenoblu odlueno je da se podatak o autorstvu koji se preuzima iz nekog drugog
izvora, a ne iz same publikacije, ne unosi u glavni opis, ve da se daje u napomeni.
Sem kod strunjaka za obradu monografske grae, pojava ovog standarda izazvala je veliko interesovanje i kod
strunjaka za ostale vrste bibliotekog materijala. I dok se ISBD(M) postepeno prihvata i primenjuje u
nacionalnim bibliotekama mnogih zemalja, IFLA osniva radne grupe za izradu Meunarodnih standarda za
bibliografski opis i za ostalu biblioteku grau. Kako ne bi dolo do odstupanja od osnovne koncepcije
univerzalne bibliografske kontrole ujednaenog postupka u opisu grae, Glavni inicijativni odbor za reviziju
Anglo-amerikih pravila za katalogizaciju predloio je 1975. godine Odboru za katalogizaciju IFLA-e da se
usvoji opti meunarodni standardni bibliografski opis primenjljiv na sve tipove biblioteke grae ISBD(G) .
Na zasedanju u IFLA-e u Oslu doneta je odluka o izradi opteg standarda koji bi objedinio kataloki opis
raznolike biblioteke grae. Kao rezultat ove odluke izraen je ISBD(G), a objavljen je 1977. godine.
U toku svetskog kongresa Meunarodne konferencije u Briselu, oktobra 1977. godine Odbor za katalogizaciju
IFLA-e odluio je da se ISBD tekstovi ne menjaju sledeih pet godina, a da e se posle tog perioda, eventualno
pristupiti preradi svih ili pojedinih tekstova. Ova se odluka odnosila na sve standarde koji su objavljeni tokom
1977. godine, a izraenih u skladu sa optim ISBD standardom, kao i za specijalizovane standarde koji su u
momentu donoenja odluke bili u pripremi . Kako bi prvo standardno izdanje ISBD(M) iz 1974. godine bio
jedini tekst koji po svom sadraju ne bi bio u skladu sa Optim standardom, odlueno je da ono bude preraeno.
Oformljena je urednika grupa kojom je predsedavala Eva Verona. Njihov zadatak je bio da u narednih godinu
dana zavre nacrt, kako bi nov preraeni teks standarda mogao da bude objavljen do kraja 1978. godine.
Rad na izmenama ovog standarda trajao je od marta, kada je dr Verona urednikoj grupi poslala prvi nacrt
teksta, u junu je pripremljen i drugi dokument izraen na osnovu napomena i predloga radne grupe, a do kraja

septembra zavrena je i konana verzija teksta sa reenjima koja su bila u skladu sa gleditima veine lanova
urednike grupe. Kako sama Eva Verona napominje unete su i neke napomene dr Riarda Kristofera,
predsednika Radne grupe za ISBD(A).
Godine 1981. Stalni odbor Sekcije za katalogizaciju IFLA-e osnovao je Komisiju za reviziju ISBD-a koji se
odnosi na monografske publikacije ISBD(M), serijske publikacije ISBD(S), kartografsku grau ISBD(CM) i
neknjinu grau ISBD (NBM). Tri glavna cilja ovog projekta bila su:
1. Ujednaavanje pravila u okviru ISBD-a
2. Poboljanje primera
3. Stvaranje mogunosti da pravila budu primenivija za katalogizatore koji obrauju grau objavljenu na
nelatininom pismu

Postojala su pored navedenih jo dva ua cilja:

Ponovni pregled korienja znaka jednakosti
Razmatranje predloga koji se odnose na ISBD(NBM)
Tom prilikom utvreno je i da se znaajnija panja mora posvetiti sve naglaenijem poveanju potreba za
posebnim ISBD-om koji bi za predmet imao raunarske datoteke. Sve vei broj programa i datoteka namenjen
raunarima jasno je ukazivao na injenicu da te fizike jedinice nisu uporedive sa drugim bibliotekim
materijalom ime se iskljuivala mogunost da se one jednostavno prikljue postojeim bibliotekim
fondovima. Uz to je usledila i potreba njihove bibliografske kontrole. Kao rezultat donoenja tih zakljuaka
ustanovljena je i Radna grupa za izradu ISBD(CF)-a, koja se prvi put sastala u martu 1986. godine, a konni
nacrt ovog standarda ustanovljen je 1988. godine. Zajedniko saradnjom IFLA-nog Stalnog odbor za
katalogizaciju i Sekcije informatike tehnologije krajem 1994. godine formirana je Radna grupa, koja je na
sastanku u aprilu 1995. godine, izradila pripremu nacrta drugog izdanja. Ustanovljena je i neophodnost
uvoenja novog ternina ''elektronski izvor" (electrnic resource (ER)) umesto ranije korienog termina
"raunarska datoteka" (computer file(CF)) imajui u vidu raznolikost grae koju treba da obuhvati ovaj ISBD.
Kao rezultat projekta opte revizije ISBD-a izraeno je 2002. godine novo revidirano izdanje ISBD(M). Opta
revizija izvrena je na osnovu zakljuaka i preporuka Studijske grupe za funkcionalne zahteve za bibliografske
zapise (FRBR) vezanih za ''utvrivanje osnovnog nivoa funkcionalnosti bibliografskog zapisa u nacionalnim
okvirima i usklaivanje izbornih (neobaveznih) elemenata podataka ISBD-a sa izbornim (neobaveznim)
elementima FRBR-a'' . Na osnovu ovih sugestija Grupa za reviziju je zapoela razmatranje verzije ISBD(M),
koji je poslednji put revidiran 1987. godine, a izmenjen tekst postavila je na Internet 2002. godine, smatrajui
ga internim dokumentom podlonim daljim revizijama i promenama. .
ISBD(M)
Cilj ISBD(M) je da utvrdi ta sve opis monografske publikacije treba da sadri, da utvrdi redosled elemenata i
standardni sistem interpunkcije u opisu. Ovi propisi se, pre svega, odnose na bibliografske zapise nacionalnih
bibliografskih agecija, bilo da su oni u tampanom ili elektronskom obliku, a namenjeni su za publikacije koje
su izdate 1801. godine i kasnije.
Prevashodni zadatak ISBD(M), kao uostalom i svih ostalih ISBD-a, je da obezbedi propise za kompatibilnu
deskriptivnu katalogizaciju, koji e da omogue nesmetano kruenje bibliografskih informacija, uprkos
jezikim preprekama. Preuzimanjem podataka sa publikacije i njihovo unoenje utvrenim redosledom,
odvojenih propisanom interpunkcijom treba da budu zadovoljeni osnovni ciljevi ISBD(M), a to su:
Da se omogui razmena zapisa iz razliitih izvora, ali tako da zapisi izraeni u jednoj zemlji mogu lako da
budu prihvaeni u bibliotekim katalozima neke druge zemlje
Da se prevazie jezika barijera i omogui razumevanje zapisa od bez obzira na kom su jeziku oni izraeni
Da se unapredi konverzija bibliografskih zapisa u elektronski oblik
Opis ISBD-a je deo kompletnog bibliografskog zapisa i obino se ne koristi samostalno. Predstavlja drugo polje
kataloko listia za monografske publikacije. Ostali elementi koji su deo ovog zapisa, bilo da se radi o
predmetnoj odrednici ili nekim strunim oznakama, nisu ukljueni u propise ISBD-a, ve se pravila za takve
elemente obino daju u katalokim pravilima.
PODRUJA ISBD(M)-a

ISBD(M) sadri osam razliitih podruja koji obuhvataju odreen broj elemenata za unos podataka preuzetih sa
publikacije. Redosled podruja i elemenata tano je utvren i ne moe se menjati, s tim to u svakom podruju
postoji izvestan broj elemenata koji je mogue ponoviti ako je to potrebno.
1. Podruje stvarnih naslova i podataka o odgovornosti
2. Podruje izdanja
3. Podruje podataka specifinih za grau (ili vrstu publikacije)
4. Podruje izdanja, distribucije i slino
5. Podruje materijalnog opisa
6. Podruje izdavake celine
7. Podruje napomena
8. Podruje meunarodnog standardnog broja za monografske publikacije (ISBN)
GLAVNI IZVORI PODATAKA
Podaci koji se koriste u opisu publikacija preuzimaju se sa naslovne strane, odnosno drugih glavnih izvora
podataka tano utvrenih za odreena podruja.
Za svako podruje odreeni izvori su oznaeni kao ''glavni izvori podata'', dok se podaci preuzeti iz izvora koji
nisu glavni izvor podataka za odreeno podruje stavljaju u uglaste zagrade.
Podruje Glavni izvori podataka
1. Stvarni naslovi i podaci o
odgovornosti Naslovna strana
2. Izdanje
Naslovna strana, ostale preliminarne
strane i kolofon
3 Podruje podataka specifinih
za grau (ili vrstu publikacije) Ne koristi se u ISBD(M)
4. Izdavanje, distribucija i slino
Naslovna strana, ostale prelimunarnestrane i kolofon
5. Materijalni opis
Sama publikacija
6. Izdavaka celina
Naslovna strana, ostale preliminarne
strane, korice, hrbat i kolofon
7. Napomena
Bilo koji izvor
8. Standardni broj (ili alternativni brojevi)
i podaci o dostupnosti publikacije
Bilo koji izvor

Prvih est podruja ine glavni kataloki opis i piu se u kontinuitetu. Svakom novom podruju, sem prvom,
prethodi znak taka, razmak, crta, razmak, sem u sluaju kada je to podruje od prethodnog odvojeno novim,
grafiki uoljivim odeljkom ili uvlaenjem reda. Prvo podruje katalokog opisa poinje uvueno, ispod
etvrtog slova redalice. Sedmo polje se pie odvojeno od glavnog katalokog opisa i poinje u novom redu
ispred prvog slova redalice. Ispred propisanog simbola dolazi razmak, kao i posle nje. Od ovog pravila izuzeti
su samo (,) i (.), kada razmak stoji samo iza njih. Kako se okrugle zagrade ( ( ) ) i uglaste zagrade ( [] ) tretiraju
kao jedan simbol, tako se razmak stavlja samo pre otvorene i posle zatvorene zagrade. Kada prvi element neke
grupe ne postoji u opisu, ve na njegovo mesto dolazi neki od sledeih elemenata u okviru istog podruja,
propisana interpunkcija koja dolazi pre tog elementa zamenjuje se interpunkcijom, kojom se oznaava poetak

novog podruja, ( . ).
1. PODRUJE STVARNOG NASLOVA I PODATAKA O ODGOVORNOSTI
ELEMENTI PROPISANA INTERPUNKCIJA
Glavni stvarni naslov
Opta oznaka grae (izborni predmet) razmak [tekst] razmak
Uporedni stvarni naslov razmak = razmak
Podaci uz naslov razmak : razmak
Prvi podatak o odgovornosti razmak / razmak
Sledei podatak o odgovornosti razmak ; razmak
Primeri:
Glavni stvarni naslov [Opta oznaka grae] = uporedni stvarni naslov / podatak o odgovornosti
Glavni stvarni naslov [Opta oznaka grae] : podaci uz nalov : podaci uz naslov / podatak o odgovornosti
Glavni stvarni naslov [Opta oznaka grae] : podaci uz nalov = uporedni stvarni naslov : podaci uz naslov /
podatak o odgovornosti
Stvarni nalov [Opta oznaka grae] / podaci o odgovornosti. Stvarni nalov / podaci o odgovornosti
Podatke za podruje stvarnog naslova i podataka o odgovrnosti preuzimamo sa naslovne strane ili zamene za
nju. Svi podaci koji nisu preuzeti sa naslovne strane ispisuju se u uglastim zagradama [ ]. Ponovljiva polja su
uporedni stvarni naslov, podaci uz naslov, i sledei podatak o odgovornosti. Prva re alternativnog stvarnog
naslova koji je sa glavnim stvarnim naslovom povezan reju ''ili'', kao i uporedni stvarni naslov piu se velikim
slovom, dok je poetno slovo podnaslova uvek ispisano malim slovom, bez obzira kako je naznaen na
publikaciji. Godine kao deo naslova se tretiraju kao dodatak naslovu. U sluaju da na naslovnoj strani postoji
sadraj on se ne navodi u okviru podruja glavnog stvarnog naslova ve se navodi u podruju napomena.
Glavni stvarni naslov je prvi element opisa, ak i ako mu na naslovnoj strani predhodi neki drugi podatak, a
moe da se sastoji od termina koji ukazuje na vrstu dela, imena osobe ili naziva kojlektivnog tela, a moe i da
ukljuuje niz inicijala ili neki akronim.
U sluaju da se na naslovnoj strani javi jedan ili vie uporednih stvarnih naslova, bilo da je re o uporednim
naslovima napisanim na razliitim jezicima ili razliitim pismima, u katalokom opisu se od stvarnog naslova
odvajaju simbolom ( = ).
Dodatak naslovu objanjava ili dopunjava i opisuje glavni stvarni naslov na koji se odnose i prethode mu
razmak, dvotaka, razmak ( : ) .
U podatke o odgovornosti spadju: autori dela, koautori, saradnici, prireivai, prevodioci, pisci predgovora,
pogovora, ilustratori, urednici, sastavljai i drugi. Prvom podatku o odgovornosti prethodi razmak, kosa crta,
razmak ( / ), dok svakom sledeem podatku o odgovornosti prethodi razmak, taka-zarez, razmak ( ; ). Kada
publikacija sadri vie od tri podatka o istovrsnoj odgovornosti u glavnom opisu se navodi samo prvi autor, a
zatim se stavljaju tri take (...) i skraenica [ .] za iriline publikacije ili skraenica [et al.] za latinina
izdanja
2. PODRUJE IZDANJA
ELEMENTI PROPISANA INTERPUNKCIJA
Podatak o izdanju taka razmak povlaka pazmak .
Uporedni podatak o izdanju razmak = razmak
Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdanje razmak / razmak
Sledei podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdanje razmak ; razmak
Dodatni podatak o izdanju razmak , razmak
Podatak o odgovornosti uz dodatni podatak o izdanju r / razmak
Sledei podatak o odgovornosti razmak ; razmak
Primeri:
. podatak o izdanju
. podatak o izdanju = uporedni podatak o izdanji
. podatak o izdanju / podatak o odgovornosti ; drugi podatak o odgovornosti

Glavni izvor podataka za ovo podruje su naslovna strana, druge preliminarne strane i kolofon. Ako se podatak
o izdanju ne pojavljuje u glavnim izvorima podataka stavlja se u uglaste zagrade. U sluaju da se ovaj podatak
ne nalazi u publikaciji, a zna se da publikacija sadri bitne promene u odnosu na prethodna izdanja publikovane
grae, moe da se unese podatak o izdanju. U tom sluaju se podatak upisuje u uglaste zagrade i to na jeziku na
kom je data i naslovna strana. Redni broj izdanja se uvek pie arapskim brojevima, dok su usvojene skraenice
za izdanje, . za irilino pismo i izd. za latinino. Za englski jezik skraenica za edition je ed. U okviru
dodatnog podatka o izdanju propratne rei se preuzimaju doslovno iz publikacije. U sluaju da je podatak o
izdanju integralni deo nekog elementa drugog podruja, kao to je npr. stvarni naslov, podatak o izdanju se ne
ponavlja u podruju izdanja .
Podatak o odgovornosti se odnosi na pisce predgovora i pogovora, prevodioce ili bilo koje drugu osobu ili
kolektivno telo odgovorne za izradu nekog dodatka i dopune, koji su doprineli da se konkretna publikacija
razlikuje od prethodnog izdanja.
4. PODRUJE IZDAVANJA
ELEMENTI PROPISANA INTERPUNKCIJA
prethodi mu taka razmak crta razma .
Drugo ili sledee mesto izdavanja razmak ; razmak
Naziv izdavaa razmak : razmak
Godina izdavanja razmak , razmak
Mesto tampanja razmak (
Naziv tamparije razmak : razmak
Godina tampanja razmak , )
USVOJENE SKRAENICE
Latinica
bez mesta .. s.l. (sine loco)
bez imena .. s.n. (sine nomine)
to jest . i.e.
Primeri:
. Mesto izdavanja : naziv izdavaa, godina
. Mesto izdavanja : naziv izdavaa ; mesto izdavanja : naziv izdavaa, godina
. Mesto izdavanja ; mesto izdavaa : naziv izdavaa, godina (mesto tampanja : naziv tamparije)
Podruje izdavanja sadri podatke vezane za mesto izdavanja, naziv izdavaa, godinu izdavanja, mesto
tampanja, naziv tamparije i godinu tampanja.
Glavni izvor podataka su naslovna strana, druge preliminarne strane i kolofon. Kada mesto izdavanja nije
pouzdano iza njega se stavlja znak pitanja (?). U sluaju da se naziv mesta izdavanja na naslovnoj strani
razlikuje od mesta izdavanja na drugom mestu u publikaciji, navode se ba meste, a izmeu njih se u uglastoj
zagradi navodi skraenica [j.] za irilini kontekst, odnosno [i.e] za latinini kontekst.
Izdava se navodi bez izraza koji oznaavavaju vrstu izdavake organizacije NIP, RO itd. Kada je naziv
izdavaa vlastito ime stavlja se pod znake navoda Vuk Karadi, Filip Vinji. Naziv izdavaa moe se
pisati i skraeno kada je izdava prepoznatljiv po akronimu BIGZ, SANU, SKZ. Izdava moe da bude i autor
dela ili neki drugi individualni izdava i tada unosimo inicijal imena i puni oblik prezimena (V. Savi), ili
(autor) ako je tako naznaeno na publikaciji
Godina izdanja se oznaava uvek arapskim ciframa. Kada je razliita godina izdavanja na naslovnoj strani i na
nekom drugom mestu u knjizi, uvek se navode obe godine, prvo sa naslovne strane, zatim skraenica [tj.] i
druga godina: 2005 [.] 2006.
Kada na publikaciji nema godine izdavanja, unosimo priblinu godinu, (godinu kada smo publikaciju nabavili,
procenjeno vreme izlaska publikacije u odnosu na datiran predgovor ili pogovor). Na taj nain uneta godina
navodi se u uglastoj zagradi. U sluaju da nema godine izdavanja , godina tampanja se obavezno unosi i tada
se upisuje iza podatka o mestu izdavanja i izdavaa: . : , 1926.
Podaci o mestu tampanja i nazivu tamparije navode se iza godine izdavanja i unose se u okruglu zagradu

kojoj prethodi razmak ( ).

5. PODRUJE MATERIJALNOG OPISA
ELEMENTI PROPISANA INTERPUNKCIJA
Posebna oznaka grae i opseg prethodi mu taka razmak crta razmak .
Podatak o ilustracijama (izborni element) razmak : raz
Dimenzije razmak ; razmak
Podatak o propratnoj grai (izborni element) razmak + razmak
USVOJENE SKRAENICE:
Strana str.
Stubac st.
Centimetar cm
Ilustracija ilustr.
Grafiki prikazi graf. prikazi
Faksimili faks.
Geografska karta geogr. karta
Termin list se ne skrauje.
Primeri:
. Opseg (paginacija) publikacije : podatak o ilustracijama ; dimenzije
. Opseg (paginacija) publikacije : podatak o ilustracijama ; dimenzije + podatak o propratnoj grai
Podatak koji se kao prvi unos u podruje materijalnog opisa je posebna oznaka grae kojoj publikacija pripada.
Zatim slede podaci o broju strana, listova ili stubaca u publikaciji, kao i podaci o propratnom materijalu koji
moe biti fiziko odvojena jedinica. Svi elementi se unose na jeziku koji bira bibliografska agencija.
Numeracija se oznaava arapskim ili rimskim brojevima u zavisnisti kako je oznaeno u publikaciji. Unoenje
broja stranica vrimo na sledei nain:
. 250 str.
. 65 listova
. 790 st.
Ako se u publikaciji nalazi vie nizova paginacije, koji mogu biti oznaeni arapskim, rimskim ili slovnim
oznakama u opis se unosi poslednji broj svakog niza. Upisuju se onim redosledom kojim su navedeni u
publikaciji, a meusobno se odvajaju zarezom.
. X, 340 str.
. VIII, 222 str., 2 lista
. 180, XII str.
Vie od tri raznovrsno numerisana niza mogu se zameniti formulacijom
. 1 knj. (razl. pag.)
Kada su dve ili vie publikacija povezane paginacijom brojevi strana se meusobno povezuju povlakom, a
prethodi im odgovarajua oznaka sa velikim poetnim slovom.
. Str. 245-699
. Str. 356-658
. Str. 999-1240
Ukoliko u publikaciji postoje prilozi u vidu geografskih karata, ema, statistikih tablica, fotografija, CD i sl.
koji nisu uli u paginaciju osnovne publikacije, nazivaju se tablama. Broj ovih priloga unosi se u podruje
materijalnog opisa, a posle podataka o opsegu od kog je odvojen zarezom ( , ). Posle broja nenumerisanih
priloga tampanih obostrano obavezno se navodi formulacija str. s tablama.
. 68 str.,11 str. s tablama

dok se posle ilustrovanih, nenumerisanih listova otisnutih samo sa jedne strane navodi izraz listovi s tablama.
. 99 str., 22 lista s tablama
. 123 str. : autorova slika ; 24 cm + CD
Podatak o ilustracijama navodi se skraenicom ilustr. kada su u pitanju raznovrsne ilustracije ili odgovarajuom
skraenicom za posebne ilustracije: fotogr. faks. graf. i dr. Ovom podatku prethodi simbol razmak, dve take,
razmak ( : ).
Ako je u publikaciji jedina ilustracija tabla sa slikom autora navodimo izraz: autorova slika, a ako pored
autorove slike postoje i druge ilustracije u glavni kataloki opis navodimo ilustr. dok podatak o autorovoj slici
unosimo u podruje napomena.
Format publikacije odreuje se visinom hrpta izraenom u centimetrima. Iznos se zaokruuje do sledeeg veeg
centimetra i bez obzira na kom pismu je publikacija, skraenica se unosi latinicom (cm).

6. PODRUJE IZDAVAKE CELINE

ELEMENTI PROPISANA INTERPUNKCIJA
Stvarni naslov izdavake celine prethodi (
Uporedni stvarni naslov izdavake celine r = razmak
Drugi podaci uz naslov izdavake celine razmak : razmak
Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdavaku celinu razmak / razmak
Sledei podatak o odgovornosti razmak ; razmak
Meunarodni standardni serijski broj izdavake celine razmak , razmak
Numeracija u okviru izdavake celine razmak ; razmak
sledi )
USVOJENE SKRAENICE
broj br.
godina god.
knjiga knj.
sveska sv.
tom t.
Primeri:
. (Prva izdavaka celina) (Druga izdavaka celina)
. (Glavni stvarni naslov izdavake celine = uporedni stvarni naslov izdavake celine)
. (Glavni stvarni naslov izdavake celine : podaci uz naslov izdavake celine / podatak o odgovornosti koji se
odnosi na izdavaku celinu ; numeracija unutar izdavake celine)
. (Glavni stvarni naslov zajednike izdavake celine, ISSN ; numeracija unutar izdavake celine)
Izdavaku celinu ini vie publikacija, numerisanih ili nenumerisanih, koje, pored sopstvenih naslova imaju i
zajedniki naziv koji ih povezuje u tematsku ili formalnu celinu. Broj publikacija jedne izdavake celine moe
biti ogranien, kada je unapred odreen broj svezaka i neogranien kada nije poznat broj publikacija jer se ne
zna vremenski period izlaenja publikacija
Svi elementi podruja izdavake celine navode se u okrugloj zagradi. A u sluaju da postoji vie izdavakih
celina, svaka se navodi u zasebnu okruglu zagradu.
Zajedniki stvarni naslov se preuzima doslovno sa publikacije i navodi se u nominativu. Ako zajedniki naslov
nije dovoljno karakteristian jer je naveden samo kao Posebna izdanja, Monografije, Serija i sl., u opis se unosi
podatak o izdavau ili uredniku kome prethodi simbol razmak kosa crta razmak ( / ).
Numeracija izdavake celine se uvek oznaava arapskim brojevima, a izrazi uz broj kao: knjiga, sveska i sl.
navode se ako se nalaze i na publikaciji i to propisanim skraenicama (knj. sv. i sl.). Kada se numeracija sastoji
iz vie delova kao to su broj kola ili serija), u opisu se oni odvajaju zarezom, a navedeni izrazi skrauju.

7. PODRUJE NAPOMENA
Napomene dodatno objanjavaju, upotpunjuju ili blie odreuju elemente glavnog katalokog opisa. Svaka
biblioteka u zavisnosti od profila korisnika utvruje kriterijume na osnovu kojih vri izbor podataka u ovom
podruju. Podruje napomena je od glavnog katalokog opisa odvojeno razmakom i navodi se u visini prvog
slova redalice. Svaka napomena se od prethodne odvaja simbolom ( . ). A ako se svaka sledea napomena
stavlja u novi red taka, razmak, crta, razmak ( . ) se zamenjuje takom ( . )
U zavisnosti od redosleda navodjenja napomena i vrste napomena one se mogu svrstati u tri grupe:
napomene koje se odnose na prvih pet podruja katalokog opisa, a redosled unoenja ovih napomena se
podudara sa redosledom podruja u glavnom katalokom opisu
napomene koje se odnose na sadraj publikacije i unose se onim redosledom kojim su zastupljene u samoj
publikaciji
napomene koje se odnose na predgovore, pogovore, literaturu, rezimee itd. Navode se onim redosledom kojim
su ovi dodaci zastupljeni u publikaciji.
8. PODRUJE MEUNARODNOG STANDARDNOG BROJA ZA MONOGRAFSKE PUBLIKACIJE
(ISBN)
Meunarodni standardni broj za monografske publikacije nastao je kao potreba izdavaa za to racionalnijim
poslovanjem. Svoj sopstveni, stalni meunarodni broj treba da ima svaka publikacija ije je izdanje zakljueno,
i to svako izdanje, pa ak i svaka vrsta poveza. Posle skraenice ISBN sledi broj koji se sastoji od trinaest cifara
podeljenih u grupe meusobno odvoje crticom. ISBN broj unosi se u kataloki opis ispod napomena, u
posebnom redu u visini prvog slova odrednice. Ukoliko se na publikaciji javlja vie ISBN brojeva, broj za
publikaciju i broj za izdavaku celinu, prvo se unosi standardni broj koji specifino identifikuje publikaciju koja
se opisuje.
ISBN 978-86-84075-05-7
Svaki upisani standardni broj moe da bude praen bilo kakvim objanjenjem, a takav se podatak unosi posle
ISBN-a i stavlja se u zagradu.
ISBN 978-86-84075-05-7 (tvrdi povez)
Dananje informatiko doba u sredite naunog rada, razvoja i stvaralata stavlja protok informacija i prenos
znanja, to je omogueno razvojem kompjuterske tehnologije. Nezadriv razvoj raunarstva skratio je put
informaciji kako vremenski tako i prostorno i na taj nain znanje uinio opte dostupnim.
Kako bi se obezbedila opta dostupnost bibliotekih fondova kao i nesmetan protok i razmena informacija,
uspostavljaju se meunarodni projekti, kao to su: Univerzalna bibliografska kontrola UBC, Univerzalna
dostupnost publikacija UAP, Univerzalni protok podataka i telekomunikacije UDT. Realizacija ovih
projekata podrazumeva primenu meunarodnih standarda u svim segmentima biblioteke obrade. Samo
doslednom primenom ISBD-a, kao i ostalih meunarodnih standarda na nacionalnom nivou stvara se
mogunost ka ukljuivanju u ire biblioteko-informacione sisteme koji pruaju optu dostupnost informacija.

LITERATURA:
1. ISBD (M) : Meunarodni standardi bibliografski opis monografskih publikacija / Meunarodna federacija
bibliotekarskih drutava i ustanova. Beograd : Narodna iblioteka Srbije, 2004. 90 str.
2. ISBD (M) : meunarodni standardi bibliografski opis za monografske publikacije / [prevela, primjere
odabrala i opisala Branka Hergei]. Zagreb : Hrvatsko bibliotekarsko drutvo, 1974. 61 str.
3. ISBD(M) Meunarodni standardni bibliografski opis omeenih publikacija / [prevela Marina Teuber ;
struna redakcija, izbor i izradba hrvatskih primjera Eva Verona]. - 2. izd. hrvatskoga prijevoda. - Zagreb :
Hrvatsko bibliotekarsko drutvo, 1980. 70 str.
4. Ka filozofiji bibliotekarstva / Gordana Stoki. Panevo : Mali Nemo, 2002. 217 str.
5. Funkcionalni zahtevi za bibliografske zapise / Svetlana Jani // Glas biblioteke : asopis za savremeno
bibliotekarstvo. aak : Gradska biblioteka, 2005, br. 12, str. 22-26.
6. Meunarodni standardi za bibliografski opis publikacija kao bitni instrumenti za uspostavljanje jedinstvenog
sistema informacija / Olga Popovi // Bibliotekar. Beograd, br.4-6 (1974), str. 27-34.
7. Prikazi i kritike : ISBD(M) / Olga Popovi // Bibliotekar. Beograd, br.3-4 (1975), str. 412- 415.
8. Prevodi meunarodnih standarda u ediciji ''Savremena biblioteka'' / Svetlana Jani // Glasnik NBS.
Beograd, br. 1 (2005), str. 483-487..
9. Razvoj teorijske misli u oblasti katalogizacije / Svetlana Jani // Bibliotekar. Beograd, br.1/2 (1996), str.
15-25.

10. http://www.nbs.bg.ac.yu/about_us/icitem.php?id=1534 UBK