Word Exel 2003 - PDF

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad
10
POJAM I ELEMENTI
SOFTVERA
10.1. Hardver i softver

ta je, u stvari, hardver, a ta softver? Jednostavno reeno,
hardver (engl. hardware) ine fizike komponente od kojih se va
raunar sastoji - zavrtnji, ipovi i tampane ploe. Ovaj termin
obuhvata i komponente kao to su monitor, mi, tastatura, kao i
dodatke poput tampaa, modema i skenera. Ono o emu smo do
sada priali, uglavnom je bio hardver.
Softver (engl. software) se sastoji od instrukcija koje pokreu
raunar. Ove instrukcije mogu da se uvaju u magnetnom ili
optikom obliku, ali na kraju postaju elektroni koji lete unutar
vaeg mikroprocesora. Bez softvera va raunar bi bio gomila
metala, plastike i silicijuma (od koga se prave ipovi) koja samo
zauzima prostor na vaem radnom stolu. Bio bi isto onoliko
beskoristan kao i stereo ureaj bez CD-a ili video bez trake.
10.2. Operativni sistem

Operativni sistem (skraeno OS) predstavlja apsolutno najvaniji
softver svakog raunara. Nakon to BIOS (Basic Input/Output
System, osnovni ulazno-izlazni sistem) pokrene va raunar,
operativni sistem ga preuzima i stavlja u pogon.
BIOS je ugraen u hardver (nalazi se u BIOS ipu), tako da se esto
naziva i firmver mikroprogram (engl. firmware). BIOS nije ni hardver
ni softver ve neto izmeu.
Kada BIOS pokrene (engl. boots up) va raunar, operativni
sistem obezbeuje okruenje u kome funkcioniu svi ostali
programi. Primera radi, kada elite da odtampate neki
dokument, operativni sistem stoji iza toga. Kada upisujete pomou
tastature, operativni sistem ove pritiske na tastere interpretira i
prikazuje kao znake koji se pojavljuju na ekranu. Kada otvarate ili
snimate neku datoteku, operativni sistem rukuje ovim poslovima.
78
Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija
Zatim, sve ikone na ekranu, pokaziva, meniji i prozori - sve je to

delo operativnog sistema.
Na 99 procenata PC raunara koji se danas koriste kao operativni
sistem se koristi neka verzija platforme Microsoft Windows. Kada
kupite nov raunar, sve su anse da je na njemu ve instaliran
Microsoft Windows.
10.3. Aplikativni softver

Aplikativni softver, aplikativni programi, programi ili aplikacije - svi
ovi termini odnose se na isti pojam (meni se najvie svia termin
program zato to stvara utisak da sedim u koncertnoj dvorani, a ne
ispred raunara). Jednostavno reeno, aplikacija je softver koji
moete da kupite u nekoj specijalizovanoj prodavnici raunarske
opreme ili preuzmete sa Weba i koji vam omoguava da izvedete
neki konkretan posao.
Aplikacije koje se kupuju u radnjama danas su najee u formi CDROM-a. Sve to treba da uinite sa ovim diskovima je da ih ubacite
u CD-ROM jedinicu i pokrenete instalacioni program koji e ovu
aplikaciju da instalira na disk vaeg raunara (u veini sluajeva
instalacioni programi se automatski pokreu im ubacite CD-ROM).
Nakon toga, svoj novi program moete da pokrenete pomou
ikonice koja se nalazi na ekranu.
U trenutno najpopularnije aplikacije spadaju Microsoft Word,
TurboTax, PhotoShop, Netscape Navigator itd. U okviru
operativnog sistema Windows vi, u stvari, besplatno dobijate itav
niz aplikacija kao to su Outlook Express, WordPad, Notepad,
Calculator ili Media Player. Prema tome, ak i ako imate potpuno
nov raunar i niste kupili niti preuzeli sa Weba ni jedan program,
vi u njemu ve imate nekoliko spremnih aplikacija koje mogu da se
koriste. Veoma esto ete naii na programe koji su tako osmiljeni
da najbolje funkcioniu u kombinaciji sa nekim drugim
programima, inei tako jednu celinu koja se naziva programski
paket (engl. suite). Najpopularniji primer ove vrste sasvim sigurno
je Microsoft Office, mada postoje i drugi paketi kao to su
Microsoft Works, Corel WordPerfect Office 2000 ili Lotus
SmartSuite.
79
10.4. Pomoni softver

Pomoni programi mogu da se posmatraju i kao podskup
aplikativnog
softvera,
ali
najee
predstavljaju
zasebnu
kategoriju.
Nasuprot
aplikativnim
programima
koji
vam
omoguavaju da izvrite neki konkretan zadatak (ma primer, da
napravite tabelu ili raun vae ekovne knjiice), pomoni programi
se koriste za odravanje vaeg raunara u nekom smislu. Primera
radi, postoje pomoni programi za saimanje podataka na disku,
pronalaenje virusa, ulepavanje radne povrine, zatitu ekrana,
upravljanje fontovima, pravljenje particija na disku i mnogi drugi.
Sastavljanje raunara od samog poetka se jednostavno ne isplati.
Svaki iole bolji proizvoa raunara danas ima itav tim inenjera i
ljudi koji isprobavaju razliite konfiguracije i iji je posao da
usaglase softver i hardver, tako da jednostavno nema potrebe da
vi zbog toga provodite besane noi.
Prilikom kupovine raunara obavezno se obratite renomiranim
distributerima raunarske opreme - najbolje nekome ko taj raunar
moe da servisira i da garantuje da e hardver i operativni sistem
biti usaglaeni. Najbolje je ako te garancije dobijete napismeno.
Uzmite koliko god moete osnovnih i opcionih komponenti. Bilo bi
idealno kada biste mogli da imate video karticu, modem, muziku i
mrenu karticu, zatim, CD-ROM, disk, disketnu jedinicu Zip i
klasinu disketnu jedinicu, kao i USB, serijski i paralelni port
(komponente moete da dodajete i naknadno). Osnovna
konfiguracija sa tastaturom, monitorom, miem i disk jedinicom
morala bi da se pokrene bez problema i da proradi ve kod prvog
ukljuivanja vaeg novog raunara. Ako se, meutim, to ne
dogodi, slobodno vratite raunar.
Slika 10-1 Hardver i napajanje
80
10.5. MS Office 2003

Office ima neke nove funkcije i mogunosti koje se odmah
prepoznaju: novi programi kao to su InfoPath i OneNote, zatim,
znatne izmene izgleda Outlooka i utiska u radu sa njim, kao i
uvoenje novog prikaza Reading - nov prikaz koji se koristi u Wordu i
Outlooku. Podrka za XML format obezbeuje neometanu
interoperabilnost meu programima, prua vam mogunost da
izdvajate informacije iz datoteka, i doprinosi poveanoj produktivnosti
korienjem ugraenih namenskih pametnih oznaka i dugmadi
Actions. Saradnja sa kolegama je umnogome poboljana zahvaljujui
bliskoj integrisanosti programa Officea i Microsoft Windows
SharePoint Servisa - veb servisa i veb lokacije iz kojih va tim moe
da koordinira svoje aktivnosti, da skladiti svoje deljene datoteke i da
radi istovremeno na datotekama u zajednikom radnom prostoru.
Bezbednost je pojaana - s jedne strane, moete zatititi delove
datoteke kako biste osujetili nameru vaih saradnika da u njoj ita
menjaju, dok, s druge strane, pojedine odlomke datoteke mogu da
modifikuju samo oni saradnici koje ste vi ovlastili. Information Rights
Management je drugi moni alat koji titi da vae datoteke menjaju,
pa ak i gledaju oni kojima vi ili va administrator niste dali dozvolu.
Ima jo novih funkcija i mogunosti, dodue, manje oiglednih, koje
e vam znatno olakati rad. Novi okvir sa zadacima Research je
prikladno sredstvo za pronalaenje informacija: sinonima, prevoda,
definicija i slino. Ukoliko koristite ureaj za unoenje podataka
rukom uz pomo specijalne olovke, kao to je Tablet PC,
konstatovaete znatno poboljanu podrku u Officeu, ukljuujui
mogunost zapisivanja beleaka i komentara direktno u program, kao
i mogunost da sve ono to imate u svom rukopisu sauvate zajedno
sa datotekom. Ustanoviete da u svim programima Officea ima lepih
malih noviteta: mogunost uporeivanja revidiranih datoteka
paralelno u Wordu i Excelu; nov alat Package For CD u PowerPointu,
koji obezbeuje da sve ono to vam je potrebno za prezentaciju bude
iskopirano na CD; napredni komercijalni tamparski alati u Publisheru
koji pojednostavljuju kolor separaciju (razlaganje slika u boji na etiri
osnovne boje tokom pripreme za tampu); mogunost izvoenja
tabele raene u Accessu u spisak na lokaciji SharePointa u kojoj e je
vaa radna grupa pregledati; paralelni prikaz veeg broja kalendara u
Outlooku; i jo mnogo toga. Prelistajte ovu knjigu i proanalizirajte
programe Officea na ekranu - pronai ete razne nove funkcije i
81
mogunosti koje e pomoi da va rad bude laki i efikasniji nego

ikada ranije.
10.5.1. Microsoft OneNote

Novi program u Office 2003, Microsoft OneNote, vam pomae da
doku-mentujete, organizujete i koristite informacije prikupljene
tokom sastanaka, pretresanja novih ideja, razgovora i slino.
Beleke koje pravite mogu da sadre tekst, crtee, prikaze i zvune
snimke. OneNote ima slobodnu formu rasporeda stranice, tako da
informacije moete da postavljate i premetate gde god elite.
10.5.2. Microsoft InfoPath

Microsfoft InfoPath, takoe novi program u Officeu 2003, vam
pomae da prikupite podatke sa kojima ete raditi koristei
dinamike elektronske obrasce koji imaju poznati Office interfejs.
Zasnovan na XML-u, InfoPath znatno olakava pravljenje i
korienje stabilnih obrazaca za efikasnije prikupljanje informacije
iz cele organizacije i zajedniko korienje istih.
10.5.3. Saradnja i MS Office System 2003

Uz radni prostor dokumenta, moete da skladitite i ureujete
dokumenta na zajednikom, centralnom mestu, na kome se nalaze i
odgovarajua zaduenja, dokumenti, veze i spisak lanova tima.
Kada saraujete u radnom prostoru za sastanke, moete zajedniki
da koristite agende, referentni materijal, spiskove uesnika i
beleke. Takoe moete da pratite radnje, odgovarajua dokumenta, i slino.
82
11
APLIKACIJA
MS WORD 2003
Microsoft Word je najpoznatiji i

najpopularniji program za obradu
teksta. Danas je najvie u upotrebi
verzija Microsoft Word XP i verzija
Microsoft Word 2003.
Slika 11-1 Logotip Word
Pod obradom teksta smatra se unos, ispravljanje, oblikovanje i

tampanje teksta na tampau. Dakle, to ne znai da Microsoft Word
moe matematiki ili statistiki obarditi podatke, to je esta zabluda
vezana uz pojam obrade teksta - za takvu obradu potrebni su drugi
programi.
11.1. POKRETANJE PROGRAMA

Odaberite
Start,
Programs
i
Microsoft Word. Program jo moete
pokrenuti biranjem preice do programa
Word koja se moe nalaziti na desktopu, traci sa zadacima (Quick Launch) ili
pri vrhu menija Start. Izgled prozora
programa Word je prikazan na slici 1:
Slika 11-2 Logotip Word 2003
83
Slika 11-3 MS Word
Radno okruenje programa Microsoft Worda sastoji se iz sledeih

elemenata:
1. Linija naslova u kojoj se nalazi naziv
(Document2 )
2. Meni linija (File, Edit, View, Insert, Format, )
3. Trake s alatima
4. Horizontalni i vertikalni lenjir
5. Radni prozor
6. Klizai (horizontalni i vertikalni)
7. Statusna linija
8. Taskbar
dokumenta
11.2. NASLOVNA LINIJA

Naslovna linija sadri ime programa Microsoft Word zajedno s
imenom trenutno otvorenog, odnosno aktivnog dokumenta, koji je
startno postavljen na Document1. U sluaju da dvostruko kliknemo
povrinu ove linije, prozor u kome se nalazi dokument se smanjuje na
veliinu jednog prozora na ekranu. Ako sada ponovo dvostruko
kliknemo datu liniju, veliina prozora se ponovo proiruje na
celokupnu oblast ekrana.
Slika 11-4 Naslovna linija
84
11.3. MENI LINIJA

Meni linija omoguava izbor razliitih opcija tokom procesa
obraivanja dokumenta. Microsoft Word sadri sledee menije: File,
Edit, View, Insert, Format, Tools, Table, Window i Help
Slika 11-5 Meni linija
File meni se upotrebljava za rad s datotekama dokumenata. On sadri

sledee opcije:
New - otvaranje novog dokumenta
Open - otvaranje dokumenta (koga imamo sauvano na nekoj
lokaciji)
Close - zatvaranje dokumenta
Save - uvanje - pohranjivanje dokumenta
Save As - uvanje dokumenta pod drugim nazivom
Save As HTML - uvanje u HTML formatu (za Internet)
Versions - uvanje vie verzija istog dokumenta
Page Setup - nametanje parametara stranice (margina, veliine
papira...)
Print Preview - prikazuje trenutno aktivni dokument u
predpregled nainu prikazivanja, ona se koristi za pregled oblika
dokumenta pre nego to startujemo proces tampanja dokumenta
Print - tampanje podataka
Send To - slanje dokumenta
Properties - informacije o dokumentu (autor, broj stranica, rei
itd.)
Spisak naziva dokumenata - 4 poslednje otvorena dokumenta
u Microsoft Wordu
Exit - izlaz iz programa Word
Meni Edit ima sledee opcije:
Undo - poniti
Redo - ponovi upis
Cut - izrei
Copy - kopiranje dokumenta
Paste - zalepi
Paste Special - specijalno zalepi
Paste as Hyperlink - zalepi kao hipervezu
Clear - oisti
Find - trai
Replace - zameni
85
Go To idi na eljenu stranu

Links veza
Object - objekta
Meni View ima sledee mogunosti:
Normal - obian pogled
Web Layout - web izgled
Page Layout - izgled ispisa
Outline - kontura
Toolbars - alatne trake
Ruler - lenjir
Document Map - karta dokumenta
Header and Footer - zaglavlje i podnoje
Footnotes - fusnote
Comments - komentari
Full Screen - ceo ekran
Zoom - zumiraj
Meni Insert (umetanje, postavljanje u tekst):
Break - prekid (zavretak stranice, sekcije)
Page Numbers - brojevi stranica
Date and Time - datum i vreme
AutoText - tekst
Field - polje
Comment - komentar
Footnote - fusnota
Caption - naziv objekta
Cross-reference - unakrsna referenca
Index and tables - indeks pojmova i sadraj
Picture - slika
Text Box - okvir za unos teksta
File - datoteka
Object - objekt (slika itd.)
Bookmark - taka u dokumentu
Hyperlink - veza prema web stranici
Meni FORMAT - Omoguuje promenu oblika slova i veliine,
oblikovanje pasusa, prilagavanje popisa, dodavanje okvira i senki,
pisanje teksta u kolonama itd. Mogunosti:
Font nametanje oblika, veliine slova i jo neki efekti
Paragraph oblikovanje pasusa
Bullets and Numbering oblikovanje popisa
Borders and Shading okviri i senke
Columns pisanje teksta u kolonama
86

Tabs postavljanje tabulatora

Drop Cap postavljanje prvog velikog slova
Text Direction promena smera teksta
Change Case promena slova (mala u velika i obrnuto)
AutoFormat automatsko oblikovanje teksta
Style Gallery pregled stilova
Style stilovi teksta
Background pozadina teksta
Object oblikovanje promena objekata (gotovih slika, crtea
itd.)
Mogunosti menija Tools:

Spelling and Gramar - provera pravopisa - ne radi za sprski
jezik
Language - biranje jezika na kojem je naopisan tekst
WordCount - statistika dokumenta (broj rei, slova, pasusa)
AutoSumarize - izrada saetka (neupotrebljivo za na jezik)
AutoCorrect - ispravljanje rei - pisanje skraenicama
Track Changes - grupni rad na dokumentu
Merge Document - spajanje dokumenata
Protect Document - zatita dokumenta od promena
Mail Merge - cirkularna pisma
Envelopes and labels - tampanje adresa na koverte
Letter Wizard - vodi za stavaranje dokumenta u obliku pisma
(za engleski jezik)
Macro - makronaredbe
Customize - podeavanje traka s alatima
Options - podeavanje worda prema vlastitim potrebama
Slika 11-6 Meni Tools
87
Meni Table sadri sledee podopcije:

Draw Table - crtanje tabele
Insert Table - umetni (tabelu, retke, kolone, elije i td.)
Delete - izbrii (tabelu, retke, kolone, elije i td.)
Select - oznai (tabelu, retke, kolone, elije i td.)
Merge - spoji elije
Split Cells - podeli elije
Split Table - podeli tabelu
Table AutoFormat - samooblikovanje tabele samo prilagodi
(sadraju, prozoru, utvrena irina kolone, postavi retke jednako,
postavi kolone jednako) ponavljanje redaka naslova
Convert - pretvori (tekst u tabelu i tabelu u tekst)
Sort - sortiranje
Formula - formule
Hide Gridlines - sakrij crte reetke
Table Properties- osobine tabele
Meni Window ima sledee mogunosti:
New Window - novi prozor
Arrange All - rasporedi sve
Split - podeli
Meni Help predstavlja pomo pri radu u Word okruenju. Obuhvata
sledee mogunosti:
Microsoft Word Help - Microsoft Word pomo
Show Office Assistant - pokai Officovog pomonika
What's This? - ta je ovo?
Microsoft on the Web - office na Web-u
ustanovi i popravi
About Microsoft Word - o MS Word-u
11.4. TRAKE SA ALATIMA

Omoguavaju brz pristup do pojedinih mogunosti Worda. Word ima
ukupno trinaest traka s alatima. Korisnik prema potrebi ukljuuje
prikaz pojedine trake s alatima. Pojedine alate moete postavljati na
bilo koji deo ekrana (klikom mia na dve crte na levom kraju trake s
alatima te povlaenjem i isputanjem na bilo kojem delu ekrana). Isto
tako moe se menjati redosled prikaza traka i ikona. Tako, npr.
moete postaviti ikonu Worda ispod svih traka s alatima.
88
UKLJUIVANJE I ISKLJUIVANJE PRIKAZA TRAKE S ALATIMA:

1. Odaberite meni View pa Toolbars
2. Jednom kliknite na naziv trake s alatima
Ako je traka bila ukljuena nestae sa ekrana, a ako je nije bilo na
ekranu, pojavie se. Trake s alatima mogu se dodatno prilagoditi tako
da se na njih smeste alati koje elimo (View, Toolbars, Customize).
PREMETANJE MENIJA
1. Dovedite strelicu mia na levi kraj menija worda - levo od rei
File, na dve vertikalne crte. Pritisnite levu tipku mia, drite je
pritisnutom i povucite traku prema dole, otpustite tipku mia.
STANDARD TOOLBAR
Linija s alatkama (Toolbar) sadri red tastera s ikonama, ije
aktiviranje omoguava startovanje odreenih komandi. Postoji vie
vrsta linija s alatkama. Meutim, najee se pod linijom s alatkama
podrazumeva linija sa standardnim alatkama (Standard Toolbar).
Neophodno je napomenuti da u sluaju da na bilo koju od navedenih
ikona postavimo kursor mia, pokazae se kratak naziv tog tastera.
Ovaj naziv olakava prepoznavanje funkcije koju vri navedeni taster.
Njen izgled je dat na slici 5.
Slika 11-7 Izgled Standard toolbar-a
Ona se sastoji od 8 grupa tastera. U prvoj grupi tastera (gledajui

najlevlji deo linije) nalaze se tri ikone, koje su prikazane na sledeoj
slici.
Slika 11-8 Tasteri za rad s datotekama dokumenata
89
Tasteri sa sl.6. imaju sledee nazive: New, Open i Save. Ovi tasteri
zapravo aktiviraju komande meni opcija File/New, File/Open i
File/Save.
Sledea tri tastera imaju nazive: Print, Preview i Spelling. Ova tri
tastera se aktiviraju pred ili za vreme procesa tampanja dokumenta.
Slika 11-9 Tasteri povezani s komandama za tampanje dokumenta
Kada uradimo na dokument, zgodno je proveriti da li smo sve rei

napisali na pravilan nain (odnosi se samo na tekstove napisane na
engleskom jeziku). U tom sluaju pritisnemo taster Spelling.
Istovetnu
akciju
moemo
pokrenuti
izborom
meni
opcije
Tools/Spelling. Posle pregledavanja "gramatikih" greaka, zgodno je
proveriti kakav izgled e imati dokument kada se itampa na papiru.
Ovu akciju je zgodno pokrenuti pre nego to zaponemo proces
tampanja dokumenta. U tu svrhu izaberemo taster Preview. On,
naime, pokree identinu akciju kao i meni opcija File/Preview. I na
kraju izborom tastera Print zapoinjemo proces tampanja
dokumenta. Prilikom izbora datog tastera na ekranu se pojavljuje
dijalog okvir koji trai od nas da specificiramo informacije o
stranicama koje treba itampati. Te podatke je potrebno uneti u
odreenom tekst okviru datog dijalog okvira. Isti proces se moe
ostvariti aktiviranjem opcije File/Print.
Slika 11-10 Tasteri za aktivnosti editovanja
U ovoj grupi imamo 4 tastera s nazivima: Cut, Copy, Paste i Format

Painter. Sva 4 tastera se koriste za funkcije editovanja i obrade
teksta. Taster Cut akdvira istu komandu kao i meni opcija Edit/Cut.
Ovaj taster omoguava da se izabrani tekst u dokumentu odseca
(brie) s jedne lokacije i prebacuje u Clipboard. Posle toga se pomou
funkcije Paste i pozicioniranja na neku novu lokaciju, dati sadraj
Clipboarda prebacuje na ovu lokaciju. Opcija Edit/Paste se moe
aktivirati i izborom tastera Paste. Taster Copy prebacuje izabrani
sadraj teksta u Clipboard, ali ga pri tom ostavlja na njegovom
izvornoj lokaciji (ne brie ga kao funkcija Cut). Na istovetan nain se
dati tekst kopira na novu lokaciju s Paste funkcijom. Funkciju Copy
ostvarujemo izborom tastera Copy ili pomou opcije Edit/Copy.
90
Poslednji taster iz ove grupe Format Painter omoguava preslikavanje

oblika teksta s jednog paragrafa na drugi paragraf. Znai, prvo
izaberemo jedan paragraf teksta koji ima oblik koji elimo preslikati
na drugi paragraf teksta. Iza toga izaberemo pomenuti taster. Kurzor
mia se pretvara u oblik ikone dat u tasteru. Sada dati kurzor
pomerimo na lokaciju paragrafa kojem elimo dati oblik prethodno
izabranog paragrafa i kliknemo ga miem (levim tasterom). Paragraf
je sada promenio oblik prema obliku koji ima prvo izabrani paragraf.
Slika 11-11 Tasteri za Undo i Redo funkcije
Sledeu grupu tastera ine dva tastera Undo i Redo. Prvi omoguava
povratak na stanje pre izvravanja poslednje akcije, a drugi povratak
na stanje za jednu akciju posle Undo akcije. Undo i Redo tasteri
poseduju i strelicu koja se nalazi na njihovoj desnoj strani.
Izabiranjem date strelice moe se dobiti spisak poslednjih 100 akcija.
Na ovaj nain se moe povratiti stanje dokumenta u neko prethodno
stanje.
Sledeu grupu tastera ine opet dva tastera, Insert Hyperlink i Web
Toolbars. Prvi taster predstavlja vezu prema web stranici, dok drugi
postavlja web traku sa alatima.
Slika 11-12 Tasteri za Insert Hyperlink i Web Toolbars
Sledea grupa tastera broji 7 tastera. Ovi tasteri se koriste za rad i

obradu tabela i dijagrama. Njihova imena su: Tables and Borders,
Insert Table, Insert Microsoft Excel Worksheet, Columns, Drawing,
Dokument map i Show/Hide Pi. Izgled ove grupe tastera je dat na
sledeoj slici.
Slika 11-13 Tasteri za rad s tabelama, kolonama i crteima
Prvi taster iz ove grupe omoguava specificiranje veliine tabele koja

se eli ukljuiti u dokument. Drugi taster ima slinu ulogu. On isto
tako ukljuuje novu tabelu u dokument, ali ipak razlika postoji.
91
Naime, u ovom sluaju se u dokument ukljuuje tabela formirana u

Excelu. To znai da se ona obrauje u njemu i pohranjuje u njegovom
formatu. Sledei taster omoguava formatiranje izabranog teksta u
obliku vie kolona. Izbor broja kolona se vri preko prikazane slike
koja odreuje broj kolona. U sluaju da elimo nacrtati odreeni crte
i ukljuiti ga u Word, zgodno je koristiti sledei taster. Naime,
njegovim aktiviranjem startuje se program Draw koji omoguava da
nacrtamo odreeni crte. Ovaj crte se preko OLE veze ukljuuje u
na dokument. Da se nalazimo u programu Draw potvruje pojava
nove linije s alatkama za crtanje. esto nismo u mogunosti da
ocenimo gde se nalazi kraj reda i/ili kraj paragrafa. Meutim,
neophodno je poznavati gde se nalazi koji paragraf, jer se sve akcije
formatiranja uglavnom odnose na cele paragrafe. Upravo akcija koju
ostvaruje poslednji taster u ovoj grupi omoguava da se prepozna
gde se nalazi paragraf. Ukoliko je ovaj taster aktiviran, u celom
tekstu se na kraju svakog paragrafa uspostavlja oznaka . Potrebno
je napomenuti da ova oznaka podlee formatiranju. Zbog toga,
oznaka moe imati razliit oblik, u zavisnosti od formata fonta koji
je primenjen na dati paragraf.
Zatim sledi jo jedan specifian taster. Zapravo, moe se rei da
jedino on ne predstavlja taster nego padajui okvir za izlistavanje.
Njegov naziv je Zoom Control. On je prikazan na sledeoj slici.
Slika 11-14 Taster (padajui okvir) za definisanje procenta zumiranja (Zoom)
U datom okviru se moe procentualno specificirati veliina prikazanog

sadraja informacija, koje se nalaze u naem radnom prozoru.
Mogue je izabrati jednu od ponuenih procentualnih ili opisnih
opcija, ili specificirati svoj procenat koji je razliit od datih u
prikazanoj listi. Ova kontrola nam moe znaajno olakati rad
prilikom pregledavanja odreenim detalja u Wordu. Znai pomou
ove kontrole definiemo (poveavamo ili smanjujemo) "vidljivost"
detalja i informacija prisutnih u radnom prozoru.
I na kraju slede tasteri Help. Njegov izgled je prikazan na sledeoj
slici.
Slika 11-15
92
Taster za aktiviranje Helpa
Taster Help ima funkciju da pokrene Help datoteku. On, naime,

omoguava pokretanje Helpa na dva naina. Ukoliko ne poznajemo
funkciju odreenog elementa korisnikog interfejsa, najjednostavnije
je prvo izabrati dati taster. Sada se kurzor mia pretvara u oblik
ikone, koja je prisutna na Help tasteru. Da bismo prikazali Help vezan
za odreenu temu, neophodno je dati taster pozicionirati iznad nekog
elementa na korisnikom interfejsu, i miem kliknuti dati element.
Sada se otvara odreeni deo Helpa koji se odnosi na objanjenje
vezano za datu spedfinu temu.
Drugi nain pozivanja Helpa ostvaruje se pozivanjem celokupnog
Helpa. Na taj nain prvo dolazimo na vrh hijerarhije Helpa. To se
ostvaruje dvostrukim uzastopnim klikom na taster Help. Isti proces
moemo ostvariti izborom razliitih opcija iz menija Help.
LINIJA ZA FORMATIRANJE
Ispod linije sa standardnim alatkama sledi linija za formatiranje. Ona
sadri vie sastavnih elemenata. Njen oblik je prikazan na sledeoj
slici.
Slika 11-16 Prikaz linije za formatiranje s pripadajuim tasterima
Ako s levog kraja posmatramo navedenu liniju, prvo imamo tri okvira
za izlistavanje. Oblik ta tri okvira je dat na sledeoj slici.
Slika 11-17 Tri okvira u kojima je specificirano formatiranje teksta
Okvir Font Style sadri spisak svih pisutnih stilova za formatiranje

paragrafa. On pokazuje i stil trenutno aktivnog paragrafa. Menjanjem
stila izabranog paragrafa ostvarujemo promenu formatiranja
paragrafa (promena tipa, veliine, oblika slova, razliito poravnanje, i
sl.) Okvir Font pokazuje font trenutno aktivnog teksta. Da bismo
promenili font, prvo je potrebno izabrati tekst kojim elimo promeniti
font (inimo dati tekst aktivnim). Zatim promenom izbora fonta u
okviru Font menjamo vrstu fonta aktivnog teksta (izabranog teksta).
U treem okviru (potpuno desni s nazivom Font Size) nalazi se
93
specificirana veliina fonta trenutno aktivnog teksta. Izborom druge

veliine moe se promeniti veliina fonta trenutno aktivnog teksta.
Sledeu grupu tastera na liniji za formatiranje ine 3 tastera. Oni su
prikazani na sledeoj slici.
Slika 11-18 Tasteri za postavljanje tipova i efekata fontova (slova)
Ovi tasteri slue za postavljanje tipova i efekata fontova. Prvi taster

ima naziv Bold. On omoguava naglaavanje - podebljavanje fonta
izabranog teksta. Drugi taster ima naziv Italic. On se koristi za
nakrivljavanje fonta izabranog teksta, odnosno kreira kursive. Trei
taster je Underline. On se upotrebljava za podvlaenje izabranog
teksta.
Sledeu grupu ine 4 tastera koji postavljaju odreeno poravnanje
teksta. Njihov izgled je dat na sledeoj slici.
Slika 11-19 Tasteri za poravnavanje teksta
Navedena 4 tastera su: Align Left, Center, Align Right i Justify. Oni
postavljaju poravnavanje teksta na levo, u sredinu (centar), na desno
i na levo i desno u odnosu na horizontalni raspored teksta. Sve
navedene opcije primenjuju se na izabrani tekst, odnosno na izabrani
paragraf. Poto se navedene funkcije formatiranja odnose na izabrani
paragraf,
onda
ih
moemo
ostvariti
izborom
opcije
Format/Paragraph. Zatim se u prikazanom dijalog okviru Paragraph,
u okviru za
izlistavanje
Alignment
moe
izabrati eljeni vid
poravnavanja teksta (dati okvir se nalazi u donjem desnom uglu
prikazanog dijalog okvira, u fascikli Indents and Spacing).
Sledeu grupu tastera ine 4 tastera. Oni postavljaju razliite nivoe
uvlaenja teksta (Indent). Njihov izgled je prikazan na sledeoj slici.
Slika 11-20 Tasteri za postavljanje razliitih tipova uvlaenja teksta
Data 4 tastera su: Numbering, Bullets, Decrease Indent i Increase

Indent. Prvi taster omoguava da se izabrani paragraf postavi sa
specificiranim nivoom uvlaenja teksta. Po izvravanju te radnje se
94
na svaki paragraf postavljaju brojevi koji se sukcesivno poveavaju.

Na ovaj nain se ostvaruje proces nabrajanja. Znai ovaj taster se
koristi prilikom nabrajanja u tekstu. Istu funkciju ostvarujemo
izborom opcije Format/Bullets and Numbering u fascikli Numbered.
Drugi taster ima slinu funkciju. Meutim, on omoguava da umesto
brojeva koji se nalaze pred svakim nabrojanim paragrafom,
postavimo jedan specificiran karakter - oznaku. Ta oznaka moe biti
kvadrat, krug ili neki drugi oblik. Istu funkciju moemo postii
izborom opcije Format/Bullets and Numbered iz fascikle Bulleted.
Sledea dva tastera ostvaruju
smanjenje,
odnosno
poveanje
uvlaenja
izabranog (paragrafa) teksta u koracima od 0.5 cm,
respektivno.
Zatim sledi taster za formatiranje. On predstavlja taster za
postavljanje okvira oko izabranog objekta u tekstu. Izgled ovog
tastera je dat na sledeoj slici.
Slika 11-21 Taster za postavljanje okvira oko objekata
Po izabiranju datog tastera, na ekranu se pojavljuje nova linija - linija

s alatkama za postavljanje okvira koristei sve mogue linije (na
gore, na dole, levo i desno, koso i td.
Poslednju grupu tastera na liniji za formatiranje ine 2 tastera. Oni su
prikazani na sledeoj slici.
Slika 11-22 Tasteri Highlight i Font Color
Prvi taster je Highlight. On se koristi za oznaavanje teksta

odreenom (specificiranom bojom). Ovaj taster svojom funkcijom
ostvaruje efekat slian oznaavanju teksta s fluorescentnim
markerima. Drugi taster font color - boja fonta, kao to mu ime kae
omoguava bojenje slova razliitim bojama.
95
11.5. RADNI PROZOR

Sledeu oblast radnog okruenja ini radni prozor. To je oblast u kojoj
se unosi sadraj (tekstualni, slikovni, grafiki, zvuni i dr.)
dokumenta.
Slika 11-23
Radni prozo MS Word-a
U gornjem delu datog prozora nalazi se horizontalni lenjir, dok se na

levoj strani nalazi vertikalni lenjir. Ova dva lenjira olakavaju rad s
dokumentom. To je naroito naglaeno prilikom procesa obrade
dokumenta, odnosno prilikom njegovog oblikovanja. Na sledeoj slici
je prikazan izgled horizontalnog lenjira.
Slika 11-24
Horizontalni lenjir
Horizontalni lenjir ima par elemenata. Lenjir se deli na sivu i belu

oblast. Bela oblast predstavlja graninike teksta, dok siva oblast su
margine. Ipak, najznaajniji elementi su voice. One omoguavaju
direktno uvlaenje teksta. Voice se dele na levu i desnu. Leva voica
je prikazana na sledeoj slici.
Slika 11-25
96
Leva voica
Sa slike se vidi da se leva vodica sastoji iz tri elementa. To su: gornji

trougao, donji trougao i kvadrat. Gornji trougao vri uvlaenje prve
linije teksta izabranog, odnosno aktivnog paragrafa. Donji trougao
vri uvlaenje ostalih linija teksta aktivnog paragrafa. Kvadrat vri
istovremeno uvlaenje i prve i ostalih linija teksta izabranog
paragrafa.
Desna voica vri poravnavanje desne ivice teksta izabranog
paragrafa. Njen izgled je prikazan na sledeoj slici.
Slika 11-26
Desna voica
U radnom prozoru se nalaze i skrolbari. Oni se koriste za kontinuirano

ili skokovito premetanje na odreeni deo dokumenta. Naime,
pomou njih se skae na odreeni deo dokumenta, koji se zatim
prikazuje u radnom prozoru. Postoje vertikalni i horizontalni skrolbar.
Slika 11-27 Horizontalni i vertikalni Scroll Bar
Uz vertikalni skrolbar dolaze jo tri oznake. Te oznake su date na

sledeoj slici.
97
Slika 11-28 Dodatni deo vertikalnog skrolbara
Ovaj deo vertikalnog skrolbara omoguava pomeranje po

dokumentu u koracima od jedne strane teksta. Ukoliko
pritisnemo prvi taster, on pomera tekst za jednu stranu
unazad (prema poetku dokumenta). Meutim, ako
izaberemo trei taster, on pomera tekst za jednu stranu
napred (prema kraju dokumenta). Srednji taster oznaava
objekt za pregled sa nizom podopcija (pregled po polju,
pregled po krajnjoj beleci, pregled po fusnoti i td).
Na vertikalnom skrolbaru se osim strelica za kretanje gore i
dole po dokumentu, nalazi i skrolbar kvadrat. Pomou njega
moemo tano odrediti na koju stranicu dokumenta elimo da
postavimo fokus. Naime, ako ga izaberemo i pomeramo ga po
skrolbaru, trenutno se prikazuje na kojoj se stranici
dokumenta nalazimo. Prikaz vertikalnog skrolbara je dat na
sledeoj slici.
Slika 11-29 Prikaz vertikalnog skrolbara
Treba napomenuti da skrolbar ima i neke dodatne elemente. Naime,

horizontalni skrolbar ima jo na levoj strani etiri tastera. Ti tasteri
imaju ulogu da omoguavaju prebacivanje u razliite naine
prikazivanja dokumenata. Njihov izgled je dat na sledeoj slici.
Slika 11-30 Tasteri za razliito prikazivanje aktivnog dokumenta
Prvi taster Normal View (s leve strane) daje prikaz dokumenta u

normalnom pregledu (Normal View). Isti efekat se moe postii
izabiranjem opcije View/Normal. U ovom nainu prikaza ne vidi se
realni izgled strane dokumenta, ali se zato vide oznake za
postavljanje novih strana i dr. Ovaj nain prikazivanja dokumenta je
naroito pogodan za unoenje podataka u dokument, odnosno
98
upisivanje teksta. Drugi taster ima naziv Web design. Sledei taster
ima naziv Page Layout View. Prikaz u tom modu se moe ostvariti
izborom opcije View/Page Layout. On daje prikaz dokumenta u
realnom obliku. Ovaj nain prikazivanja dokumenta je pogodan za
oblikovanje dokumenta, po zavretku procesa unoenja "sirovog"
teksta. Isto tako, on je pogodan za unoenje slika i drugih grafikih
oblika. Zadnji taster ima naziv. On se koristi u sluajevima kada su
formirani tzv. Master dokumenti. Master dokument predstavlja
dokument koji povezuje vie drugih dokumenata u celinu. Ovakav
pristup se koristi prilikom pisanja veih dokumenata i knjiga. U tom
sluaju svako poglavlje predstavlja posebni dokument. Po formiranju
svih dokumenata formira se Master dokument koji ine svi posebni
dokumenti. Na ovaj nain se vri unifikacija oblikovanja konanog
dokumenta, odnosno knjige. Prebacivanje u Master nain prikaza
dokumenta omoguava prikaz razliitih nivoa prilikom oblikovanja
dokumenta. Znai, u ovom nainu prikazu je najvanije dati
informacije koji redosledom i gde su sve zastupljeni naslovi,
podnaslovi i sl. U sluaju da je potrebno obraivati takve informacije,
neophodno je prebaciti se u ovaj nain rada. On se koristi posle
procesa unoenja tekstualnog i slikovnog sadraja dokumenta, i to za
formiranje konanog oblika dokumenta.
11.5.1. STATUSNA LINIJA

I na kraju sledi statusna linija koja se nalazi na dnu radnog ekrana.
Izgled ove linije je prikazan na sledeoj slici.
Slika 11-31 Prikaz linije za poruke
Statusna linija permanentno daje informacije o nainu rada

programa. Idui s leva na desno prvo se daje informacija o trenutnoj
aktivnoj strani (na slici je 1 strana), o trenutnoj sekciji - paragrafu na
datoj strani (na slici sekcija 1), o tome koja je strana trenutna
aktivna od ukupnog broja strana sadranih u dokumentu (na slici je
strana 1 od ukupno 1 strane koje ine celokupni dokument). Isto tako
se daju informacije o trenutnoj poziciji kurzora kao npr. na kojoj se
razdaljini od vrha stamice trenutno nalazimo, koja je trenutna linija u
tekstu (na 1 linija), koja je trenutna kolona u tekstu (na 1 koloni).
Nadalje u statusnoj liniji imamo 5 natpisa: REC, MRK, EXT, OVR i
WPH. Svaki od ovih natpisa predstavlja jednu akciju koju aktiviramo
99
dvostrukim uzastopnim klikom na poziciju datog natpisa. REC pokree

akciju snimanja makroa. MRK omoguava oznaavanje, odnosno
markiranje korekcija u toku editovanja dokumenta. EXT omoguava
izabiranje vie objekata u tekstu, slino kao da je stalno pritisnut
taster Shift. OVR omoguava prelazak iz Insert naina rada tastature
u Overlay nain rada.
Slika 11-32 Akcije Macroa
Za ovaj nain rada (Overlay) je karakteristino da se prilikom

unoenja novog teksta brie prisutni tekst, odnosno onaj koji se
nalazi desno od trenutne pozicije kurzora. WPH aktivira WordPerfect
Help namenjen korisnicima koji su prethodno upotrebljavali procesor
teksta WordPerfect. Bilo koji od navedenih akcija se deaktivira
ponavljanjem akcije dvostrukog klika miem na poziciju datog
natpisa.
11.5.2. TASKBAR
Na dnu radnog ekrana Worda se nalazi Taskbar linija. Ona se zapravo
vidi iz svakog Windows programa. Njen izgled je prikazan na sledeoj
slici.
Slika 11-33 Prikaz Taskbar linije
100
Na datoj liniju su u obliku tastera

prikazane aplikacije koje su trenutno
aktivne
(startovane,
odnosno
upunjene
u
radnu
memoriju).
Naravno, uvek se s leve strane nalazi
taster Start ije aktiviranje omoguava
prikazivanje
plivajueg
menija
s
opcijama. Izgled datog plivajueg
menija je prikazan na sledeoj slici.
Slika 11-34 Aktiviranje tastera Start
11.6. OSNOVNI POSTUPCI SA TEKSTOM

POMERANJE TEKSTA PREMA DOLE
1.
2.
Postaviti pokaziva - kursor na poetak teksta koji se eli

pomeriti
Pritisnuti nekoliko puta tipku Enter
POMERANJE TEKSTA PREMA GORE
1.
2.
Postaviti pokaziva na mesto gde elimo da bude tekst

Pritiskati tipku Delete dok se tekst ne pomeri prema gore.
POMERANJE TEKSTA PREMA DESNO
1.
2.
Postaviti pokaziva na poetak teksta koji se eli pomerati

Pritiskati razmaknicu
101
POMERANJE TEKSTA PREMA LEVO

1.
2.
Postaviti pokaziva na poetak teksta koji se eli pomerati

Pritiskati tipku Delete
KREIRANJE DOKUMENTA - OTVARANJE NOVOG DOKUMENTA

Pretpostavimo da treba da formiramo novi dokument u koji emo
upisati odreeni tekst. Prvi korak koji je potrebno uraditi je otvoriti
dokument. To se ostvaruje izborom opcije File/New.
Slika 11-35 Prikaz otvaranja novog dokumenta
Na ekranu se prvo javlja prozor za dijalog s korisnikom s imenom

New. Dati dijalog okvir se prikazan na sledeoj slici.
102
Slika 11-36 Dijalog okvir New
U njemu je potrebno izabrati masku (template) po kojem e se

formirati oblik novog dokumenta. Uobiajeno je, ukoliko nismo
formirali nau masku, izabrati list General i masku Blank Document.
Po izabiranju datog predloka otvara se novi dokument npr.
Documentl ili Document2.
Zgodno je napomenuti da postoji vie listova koj se mogu izabrati u
dijalog okviru New. Izbor odreenog lista zavisi od vrste dokumenta
koji se eli kreirati.
POHRANJIVANJE DOKUMENTA
Proces pohranjivanja moe imati dva oblika. U prvom sluaju
pohranjuje se dokument pod novim imenom, a u drugom pohranjuje
se dokument pod postojeim imenom. Prvi sluaj se odnosi najese
na novi, tek formirani, dokument. Procedura je sledea:
Unese se tekst u dokument. Izabere se opcija File/Save As. Na
ekranu se javlja novi dijalog okvir.
103
Slika 11-37 Prozor za pohranjivanje dokumenata
U datom dijalog okviru Save As moe se uoiti par celina. Prva celina
je naslovna linija dijalog okvira Save As. Pod njom se nalazi s
okvirom za izlistavanje i vie tastera. Ispod toga se nalazi radna
oblast dijalog okvira gde su prikazane trenutno vidljive fascikle (tj.
Direktorijumi) i datoteke. Ispod toga se nalaze dva okvira za
izlistavanje. I na kraju se na desnoj strani dijalog okvira nalaze etiri
tastera. Meutim, najvaniji deo predstavlja linija s tasterima. Ona je
i prikazana na sledeoj slici.
Slika 11-38 Linija s tasterima u dijalog okviru Save As
U datoj liniji se s leve strane nalazi okvir za izlistavanje Save in koji

pokazuje koji je trenutno izabran disk ili fascikla u direktorijumskoj
hijerarhiji. Ukoliko se eli za jedan nivo na vie pomeriti u toj
hijerarhiji, potrebno je izabrati sledei taster.
Slika 11-39 Taster Up One Level.
Sledei taster u datom redu se naziva Look in Favorites. On je

prikazan na sledeoj slici.
104
Slika 11-40 Taster Look in Favorites
Izborom ovog tastera se pregledava sledea fascikla:

C: \WINDOWS\FAVORITES\MY DOCUMENT
Sledei taster je Create New Folder. On ima sledei izgled.
Slika 11-41
Taster Create New Folder
Izborom datog tastera omoguava se kreiranje nove fascikle. U ovoj

fascikli se zatim moe pohraniti, odnosno smestiti dokument. U
datom dijalog okviru potrebno je specificirati ime fascikle koja se eli
kreirati.
Sledea tri tastera samo na razliit nain prikazuju informacije iz
glavnog okvira dijalog okvira Save As (List, Details - nain
prikazivanja dokumenata, Properties - osobine dokumenta).
U donjem delu dijalog okvira Save As nalaze se dva okvira: File Name
i Save As Type. U prvom se upisuje ime pod kojim se eli pohraniti
trenutno aktivni dokument. Dato ime moe da sadri do 255
karaktera. Word omoguava pohranjivanje dokumenata u razliitim
oblicima (datoteka). To znai da pohranjeni dokument ne mora biti u
Wordovom obliku, nego moe biti dat u nekom optem obliku, kao
RTF forma i sl.
Taster Save - pokree postupak pohrane (prije biranja ovog tastera
treba odrediti direktorijum, naziv i eventualno tip podataka).
Taster Cancel - zatvaranje dijalokog okvira bez snimanja. Ovaj
taster biraemo ako ne elimo pohraniti dokument ili ako smo
zabunom otvorili dijaloki okvir za snimanje.
Taster Options - dodatno odreivanje nekih mogunosti vezanih uz
pohranjivanje podataka kao to su npr. ifra kod otvaranja (Password
to open) i ifra za promenu podataka (Password to modify). iframa
titimo dokument, pa e ga moi otvoriti odnosno menjati samo onaj
korisnik koji zna ifre.
Taster Save Version - pohranjivanje razliitih verzija istog
dokumenta. Ako smo pohranili vie verzija dokumenta tada e se u
liniji statusa skroz desno pojaviti ikonica ijojm dvostrukim klikom
otvaramo neku od verzija.
105
Postupak pohranjivanja (snimanja):

1. Odabrati meni File i mogunost Save as
2. Odrediti mapu u listi Save in
3. Upisati naziv u listu File name
4. Eventualno odabrati format u listi Save as type
5. Odabrati taster Save
Pohranjivanje dokumenata pod drugim nazivom, znai, vri se
biranjem menija File i mogunosti Save As. Moemo imati vie istih
dokumenata pod razliitim imenom.
11.7. OPCIJE ZA SNIMANJE DOKUMENATA

Verovatno niste znali da MS Word nudi ogroman broj opcija, pri
snimanju vaih dokumenata na disk, od kojih neke opcije mogu da
vam umnogome olakaju i obezbede sigurniji rad. Snimanje
dokumenata vrimo putem menija "File > Save" ili "File > Save As",
ili preicom "Ctrl+S", a za ove komande su vezana podeavanja iz
dijaloga "Tools > Options". Putem padajueg menija "Tools >
Options" otvorite dijalog i preite na karticu "Save".
Opisaemo svaku od dostupnih opcija:
106
Opcije "Always create backup copy" i "Allow fast saves"

se iskljuuju meusobno, prva od njih omoguava snimanje
kopije celokupnog prethodnog stanja u datotekama koje imaju
ekstenziju ".wbk". Na ovaj nain sigurno obezbeujemo
dokument, od sluaja naruavanja integriteta dokumenta
(nestanci struje, greke operativnog sistema i sl.). Suprotna
opcija prvoj je "Allow fast saves" koja u tekui dokument
snima samo promene, i to od prethodnog snimanja. Iako je
ovo bri nain snimanja (posebno kod dugakih dokumenata),
preporuljiviji je prvi. Razlog za to je da iz ".wbk" fajla, uvek
moemo rekonstruisati prethodno stanje dokumenta, to nije
sluaj sa drugom metodom, gde moe da doe do neuspeha u
rekonstrukciji.
Opcija "Prompt for document properties" omoguava vam
da, kod prvog snimanja dokumenta, bude ponuena opcija
upisivanja osobina vezanih (dijalog prozor - Properties) za
tekui dokument.
Opcija "Prompt to save Normal template" omoguava da
odredite da li ete promene u osnovnom ablonu prihvatiti (i
snimiti) ili ne, naravno pri snimanju dokumenta na disk.

Opcijom "Embed TrueType fonts" snimate u dokument i sve
pripadajue fontove, tako da ako dokument prenesete na
kompjuter koji nema ugraene date fontove, neete imati
problema. Sledeom opcijom "Embed characters in use
only", umesto cele tabele karaktera odreenog fonta, snimaju
se samo oni karakteri koji su korieni u tekstu. Na ovaj nain
smanjujemo veliinu dokumenta.
Opcija "Save Data Only for Forms" se odnosi na korienje
formulara - ablona, a odnosi se na snimanje samo unetih
podataka, ali ne i celog ablona.
Opcija "Allow background saves" se odnosi na opciju
"AutoRecover", gde se potvrdom ovog polja omoguava
snimanje u pozadini, dok vi nesmetano radite.
Opcijom "Save AutoRecover info every" odreujemo vreme
automatskog snimanja promena u dokumentu. Potrebno je
postaviti to manje vreme (najee nekoliko minuta).
ZATVARANJE DOKUMENTA
Sada je zavren prvi proces tokom obrade dokumenta. Naime,

unesen je tekst i pohranjen na hard disk. Na kraju datog procesa
zgodno je opisati radnje oko zatvaranja dokumenta. To se ostvaruje
izborom opcijom File,Close. Po aktiviranju ove opcije nalazimo se i
dalje u Wordovom radnom okruenju, ali je zatvoren dokument koji
je obraivan. U sluaju da se eli, ne samo zatvoriti akdvni
dokument, nego i potpuno napustiti okruenje Worda i vratiti se u
Windows radno okruenje, potrebno je izabrad opciju File/Exit.
Ponovno
startovanje Worda se vri izabiranjem opcije Start,
Programs, Microsoft Word.
OTVARANJE DOKUMENTA
Poto je zatvoren dokument, to znai da on nije vie prisutan u
radnom okruenju Worda. Zato, da bi se on ponovo otvorio izabere se
opcija File/Open. Prilikom izbora date opcije na ekranu se pojavljuje
dijalog okvir Open. On je pnkazan na sledeoj slici.
107
Slika 11-42 Dijalog okvir Open
Ovaj dijalog okvir je slian prethodno objanjenom dijalog okviru

Save As. Treba napomenuti, da su za razliku od prethodne verzije
Worda, dati dijalog okviri su "aktivni". To znai da se izborom
odreene datoteke iz radne oblasti ovog dijalog okvira moe pomou
tastera Del izbrisati ta datoteka, ili izvriti promena njenog imena
pritiskom na funkcijski taster F2. Da bi se upunio prethodno
pohranjeni dokument, u dijalog okviru Open, ispod naslova File Name
potrebno je uneti ime dokumenta. Dati izbor se potvruje pritiskom
na taster Open. Sada se pokree procedura otvaranja dokumenta.
Poto je on sada aktivan, moe se
nastaviti s njegovim
obraivanjem
(promenom
sadrine,
dodatnim
oblikovanjem,
tampanjem i sl.)
Otvaranje pohranjenog dokumenta moe se ostvariti i
izborom, ispod menija File, jednog od 4 poslednje otvorena
dokumenta u Wordu.
108
Slika 11-43 Poslednji otvoreni dokumenti
11.8. ISPRAVLJANJE SADRAJA

DOKUMENTA
Pretpostavimo da je sadraj dokumenta koji se uneo delimino
netaan. To znai da je potrebno izvriti odreene "daktilografske"
izmene. Po zavretku ispravljanja sadraja teksta dokument je
potrebno pohraniti pod istim imenom. To se vri izborom opcije
File/Save ili pritiskom na taster Save s linije sa standardnim
alatkama.
OZNAAVANJE, BRISANJE I KOPIRANJE TEKSTA
U sluaju da je potrebno odreeni tekst brisati, kopirati ili premetati
(u okviru dokumenta), neophodno je prvo izvriti njegovo izabiranje.
Izabiranje se vri miem ili preko tastature. Ukoliko se eli izabrati
odreena re preko tastature, postavi se kurzor na poetak rei i dri
se pritisnut taster Shift. Zatim pomou strelice za pomeranje na
desno, "izabere" cela re. Izabiranje se manifestuje pocrnjivanjem
odreenog teksta u dokumentu. Kada smo izabrali eljeni deo teksta,
otpustimo taster Shift. Posle procedure izabiranja teksta, potrebno je
izvriti dodatnu akciju brisanja, pomeranja ili kopiranja datog teksta.
109
Procedura brisanja je najjednostavnija. Posle izabiranja odreenog

teksta, izaberemo opciju Edit/Clear. Oznaeni deo teksta je sada
izbrisan. Ako je pogreno izabran tekst koji je obrisan, postoji
mogunost da se povrati sadraj datog teksta pomou komande
Undo. To se ostvaruje aktiviranjem opcije Edit/Undo, ili izborom
tastera Undo. Prilikom izbora tastera Undo postoji mogunost
"povraaja" sadraja do poslednjih 100 promena u dokumentu. U tom
sluaju je potrebno pritisnuti strelicu koja se nalazi na desnoj strani
tastera Undo. Sada se otvara roletna, koja sadri spisak poslednjih
100 akcija.
Premetanje teksta s jedne na drugu lokaciju moe se izvriti na dva
naina. Prvi je izborom odreenog teksta, pa zatim aktiviranjem
opcije Edit/Cut ili tastera Cut. Na ovaj nain nestaje izabrani deo
teksta s prvobitne pozicije u dokumentu. Meutim, dati tekst nije
permanentno nestao. Naime, on je "prekopiran" u deo memorije koja
se naziva Clipboard. Da bi se sada postavio dati tekst na novu
lokaciju, neophodno je prvo postaviti kurzor na tu lokaciju (lokacija
na kojoj se eli premestiti tekst). Po postavljanju kurzora vri se
kopiranje teksta iz Clipboarda na datu lokaciju izborom opcije
Edit/Paste ili izborom tastera Paste. Znai, na ovaj nain je izvrena
procedura premetanja teksta s jedne, na drugu lokaciju u
dokumentu.
Kopiranje tee na istovetan nain, osim to se umesto opcije Edit/Cut
ili izbora tastera Cut upotrebljava opcija Edit/Copy ili taster Copy.
Dalji deo toka procedure je istovetan prethodno objanjenom.
I na kraju objasniemo drugi nain premetanja teksta. On se vri
upotrebom karakteristike povuci-i-ispusti (Drag-And-Drop). Proces je
veoma jednostavan.
Prvo se miem izabere odreena re ili deo teksta. Dati deo teksta je
sada oznaen crnom bojom (pocrnjen). Sada se ponovo postavi
kurzor mia (strelica) na poziciju izabranog teksta. Levi taster mia
se pritisne i konstantno se dri pritisnut. Uz strelicu (na ekranu)
dobijamo i jedan kavadrat. On oznaava da moemo pomerati dati
sadraj na drugu lokaciju. Na statusnoj liniji se ispisuje pitanje: Move
to Where? Dalje se pomou mia vue izabrani tekst. Kada se
postavimo na eljenu poziciju u dokumentu, otpusti se levi taster
mia.
OBLIKOVANJE DOKUMENTA
Da bi se prikazao i video realni izgled dokumenta (u stvarnoj veliini i
obliku), neophodno je promeniti prikaz samog dokumenta. Zbog toga
110
je potrebno izabrati opciju File/Print Preview. U ovom prikazu se vide

svi nedostaci u oblikovanju dokumenta.
POSTAVLJANJE DIMENZIJA DOKUMENTA
Osnovni element prilikom oblikovanja dokumenta predstavlja izbor
oblika strane i postavljanje margina u dokumentu. U veini sluajeva
to znai da treba postaviti veliinu strane dokumenta na A4 format.
Isto tako, potrebno je postaviti i margine.
Postavljanje ovih opcija se ostvaruje izaborom opcije File/Page Setup.
Na ekranu se pojavljuje dijalog okvir Page Setup.
U okviru ovog okvira nalaze se 4 lista s naslovima: Margins,Paper
Size, Paper Source, Layout. Najznaajniji su izbori opcija koje su date
na prva dva lista. Svaki list se izabira postavljanjem mia na poziciju
s njegovim naslovom, i pritiskom na levi taster mia.
POSTAVLJANJE VELIINE STRANE
Za postavljanje veliine strane treba provesti sledeu proceduru:
Prvo je potrebno izabrati list Paper Size. Na ekranu se dobiva sledei
izgled dijalog okvira Page Setup.
Slika 11-44 Dijalog okvir za specificiranje oblika strane dokumenta
U okviru ovog lista potrebno je postaviti veliinu papira, pored

naslova Paper Size, na A4 ili na A3, ili neki drugu. U delu Orientation
odreujemo da li emo ispsivati tako da se tekst ispisuje na uspravni
papir (Portrait) ili poloeni (Landscape).
111
FORMIRANJE MARGINA
Izborom prvog lista (Margins) dobija se izgled dijalog okvira Page
Setup kao na sledeoj slici.
Slika 11-45 List za postavljanje margina dokumenta
Margina je razmak od ruba papira do teksta. Postoji gornja (Top),

donja (Bottom), lijeva (Left) i desna (Right). Isto tako treba postaviti
Gutter, odnosno razmak margine od unutranje ivice. Gutter se
uglavnom postavlja na 0. Meutim, njegovu vrednost je potrebno
drukije postaviti samo kada se kreiraju knjige ili izvetaji, koji se
korie.
U grupi From edge odreuje se koliko e mesta Word ostaviti na vrhu
pojedine stranice za ispis zaglavlja (Header) ili pri dnu pojedine
stranice za ispis podnoja (Footer). Treba napomenuti da njihova
vrednost treba da bude manja od gornje i donje margine,
respektivno. Zato je na slici njihova vrednost postavljena na 0.5.
U listi Apply to odreuje se na koji se dio dokumenta odnose
odabrane vrednosti. Moe se odabrati mogunost Whole Document ro znai da e se odabrane vrednosti odnositi na cijeli dokument ili
mogunost This point forward - to znai da e se odabrane vrednosti
odnositi na dio dokumenta od take na kojoj se nalazi pokaziva do
kraja dokumenta.
112
Mogunost Mirror margins izravnava unutranje i spoljne margine ako

tekst ispisujemo na obje strane papira (kako bi zapravo i trebalo).
Tasterom Default proglaavamo te vrednosti vaeima za sve budue
dokumente koje emo pisati.
Ukoliko vrednosti nisu date u centimetrima nego u inima, onda je
potrebno promeniti veliine prikazivanja. To se vri izborom opcije
Tools/Options. U novo prikazanom dijalog okviru izabere se list
General i kraj naziva Measurement Units izabere se opcija
Centimeters. Sada se sve relevantne veliine prikazuju u
centimetrima.
PAPER SOURCE
Na ovoj kartici odreujemo iz kojeg e dela tampa uzimati papir.
Ovo zavisi od tampaa kojeg imamo.
LAYOUT
U listi Section start odreujemo poetak sekcije. Naime, dokument u
wordu moemo podeliti na sekcije, koje mogu imati svoja zaglavlja i
podnoja.
U listi Vertical Alignment odreujemo nain vrtikalnog centriranja
teksta. Tako se tekst moe postaviti na centar stranice (Center), uz
gornji rub papira (Top) ili pak se cela stranica teksta moe centrirati
(Justified).
U delu Headers and Footers odreujemo razliita zaglavlja na parnim
(Even) ili neparnim (Odd) stranicama ili razliito zaglavlje na prvoj
stranici dokumenta Different first page). Inae, Word je tako
nameten da su zaglavlja i podnoja ista za sve stranice dokumenta.
Zbog toga je ponekad potrebno dokument podeliti na sekcije koje
onda mogu imati svoje zaglavlje i podnoje.
Biranjeom tastera Line Numbers postavljamo redni broj ispred svake
linije u dokumentu.
Vie o pasusima
Da bi bolje formatirali svoje dokumente, morate razumeti na koji
nain va kompjuter "vidi" dokument. Jedan od naina za ovo je da
ukljuite opciju "Hide and Show Carriage Returns", tj. kliknete dugme
koje ima ikonicu obrnutog latininog slova P, na Standard paleti alata.
113
Sada moete videti ta za Word predstavlja jedan pasus (Paragraph).

Jedan pasus predstavlja tekst koji se nalazi izmeu dva znaka "Enter"
(obrnuto latinino slovo P). Zapazite ovde da i razmak (engl. gap)
izmeu leve margine i prvog reda, te izmeu dva pasusa - sve ovo
moete podesiti. Da biste promenili formatiranje pasusa, uradite
sledee:
Kliknite bilo gde u pasus, pa sa menija "Format" izaberite

"Paragraph".
Pojavie vam se dijalog prozor, u kome moete podesiti

uvlaanje teksta, poravnavanje i druge opcije. Pasus moe biti
poravnat: levo (left), desno (right), centralno (center) ili
jednako u odnosu na levu i desnu marginu (justify). Ovo
biramo preko padajueg menija (drop down menu)
"Alignment".
Uvlaenjem prve linije, stilizovano naglaavamo poetak

svakog novog pasusa. Sekcija "Indentation - Special > First
Line" i u brojau "By" navedemo veliinu.
Drugi nain da odvojimo pasuse je "visee uvlaenje", tj. nain

uvlaenja kada izvlaimo prvi red teksta ispred linije ostalog
teksta pasusa. Sekcija "Indentation - Special > Hanging" i u
brojau "By" navedemo veliinu.
Slika 11-46 List za postavljanje paragrafa u dokumentu
Da bi ceo dokument izgledao lepe, izmeu pasusa treba dodati

prazan prostor. Ali ovaj prazan prostor ne treba nainiti viestrukim
pritiskanjem tastera "Enter", jer na ovaj nain pravimo viestruke
114
"prazne pasuse". Da bi ovo izbegli preko prethodnog dijalog prozora

odrediemo prazan prostor, iza pasusa i ispred pasusa.
Idite u sekciju "Spacing".

Preko brojaa "Before" i "After" odredite prostor u takama
(points).
U sluaju da je izabran list Indents and Spacing, na ekranu se dobija

sledei prikaz.
Slika 11-47 Dijalog okvir za formatiranje paragrafa
Prilikom rada s paragrafima moe se postaviti postavljanje paragrafa

u celini na istoj strani, kao i druge karakteristike. To se moe
postaviti izborom opcija u dijalog okviru Line and Page Breaks.
Izborom odgovarajuih opcija iz datog dijalog okvira, moe se postii
eljeni oblik paragrafa, odnosno dokumenta.
115
IZBOR FONTOVA
Za svaki ukucani tekst je potrebno postaviti i oblik slova odnosno
odreeni font. Fontovi se dele u dve grupe: serif i sans serif.
Predstavnik serif fontova je Dutch ili Times, a sans serif fontova
Swiss. Tipino je da se naslovi formiraju korienjem Swiss ili slinih
fontova, a tekst korienjem Dutch ili slinih fontova. Procedura za
promenu fonta je sledea: Izbor fonta odreenog paragrafa se vri
prvo izborom samog paragrafa. Zatim se aktivira opcija Format/Font.
Na ekranu se dobija sledei prozor.
Slika 11-48 List Font u okviru opcije Format/Font
U okviru prikazanog lista moe se izabrati vie mogunosti. Prvo je

potrebno izabrati tip fonta. To se vri u okviru Font.
Zatim se u okviru Font Style izabire stil fonta. I na kraju se u okviru
Size bira veliina fonta. Osim navedenih karakteristika fonta mogue
je izabrati i odreene dodatne efekte. U te efekte spadaju biranje
boje slova, mogunost podvlaenja slova i specijalni efekti. Ove
opcije se izabiraju u okviru Color, Underline i Effects, respektivno.
Pod opcijom Effects nalaze se i opcije za ekiranje kao to su:
Strikethrough - precrtani tekst, Double Strikethrough - dvostruko
116
precrtani tekst, Superscript potencija (abcd), Subscript indeks

(abcd) i td.
Pisanje indeksa (indeks - subscript) vri se na sledei nain:
1. Oznaite tekst koji elite imati u indeksu
2. Odaberite Format, Font
3. Jednom kliknite na Subscript
4. Odaberite OK
Pod opcijom font, listi Animation animacija slui za postizanje
efekata ka to su razne vrste titranja teksta.
MENJANJE DEFAULTNOG FONTA
Ako smatrate veni Times New Roman pomalo izlizanim fontom,
mogla bi vas razveseliti mogunost trajnog uklanjanja istog fonta s
trona najkoritenijeg fonta u vaem Officeu, a zatim i Windowsima.
Uobiajeni fontovi podeeni su ve prema osobinama stila u kojem
kreirate svoj dokument. Otvorite li tako novi dokument u Wordu,
osnovni stilski nametaj zadan je formom Normal. Stil Normal onaj
kojeg koristite u istom tekstu bez specijalnih formatiranja, pa stoga
ako menjate zamenite Times New Roman npr. Tahomom ili
Verdanom upravo ovde, i to na sljedei nain: odaberite Format
(Font, selektujte eljeni font, njegov stil i veliinu koju elite, pa na
kraju kliknite na taster Default. Odgovorite potvrdno na Wordovo
pitanje da elite stvarno izmeniti osnovni font vaeg Normal
predloka. Kliknite <OK>.
POSTAVLJANJE GUSTOE SLOVA
Prilikom
formatiranja
odreenog
teksta
postoji
mogunost
prilagoenja gustoe slova. To znai da postoji mogunost
postavljanja razliitih razmaka izmeu slova svake rei, grupe rei i
paragrafa. Procedura za to je sledea:
Prvo je potrebno oznaiti tekst (tekst kojem se eli postaviti odreena
gustoa slova). Zatim se izabere opcija Format/Font i list Character
Spacing. Na ekranu se dobija sledei dijalog okvir.
117
Slika 11-49 List Character Spacing dijalog okvira Font
Gustoa slova se postavlja u okviru opcije Spacing. U okviru nje,

potrebno je postaviti razmak izmeu slova u takama (points). U
okviru istog lista mogue je jo postaviti razliitu visinu teksta, u
odnosu na "osnovnu liniju". To znai da formiranje indeksa
(subscript) i kvadrata (superscript) moemo direktno menjati, u
okviru opcije Position (Raised podignuti tekst, Lowered- sputen
tekst). Unutar ove opcije postoji mogunost postavljanja "visine"
teksta, u listiu By, u odnosu na osnovnu liniju u takama.
RAD S TABULATORIMA
Ako ste ranije kucali na obinoj pisaoj maini sigurno ste se susretali
sa tabulatorima, tj. tasterom-papuicom koja slui za uvlaenje
teksta u odnosu na tekuu poziciju. U Word-u ovu, ali i mnoge druge
funkcije vri taster "Tab", koji se nalazi u levom gornjem uglu
tastature. Njegova prvenstvena uloga je uvlaenje prvog reda pasusa
ili pomeranje celog pasusa.
Ponekad postoji potreba da vertikalno poravnamo neki tekst, i to po
odreenoj emi koja e nam omoguiti vizuelnu uravnoteenost. Ova
operacija se inae naziva tabulacija, a izvrava se pomou tastera
"Tab" i markera tabulacije na horizontalnom lenjiru. Dugme markera
tabulacije se nalazi levo u odnosu na horizontalni lenjir, sa ikonicom
ugla (podrazumevan je levi ugao - levo poravnavanje). Naizmeninim
kliktanjem na dati dugmi menjamo vrstu tabulatora (menja se i
ikonica). Jednostavnim klikom mia na horizontalni lenjir postavljamo
indikator markera tabulacije. Kada ga postavimo dovoljno je da
118
prilikom kucanja teksta pritisnemo taster "Tab" i Word e nas

prebaciti na poziciju sa markerom, a odatle moete da dalje unosite
tekst. Moete da postavite i vie tabulatora odjednom, a tada kada
unosite tekst i naizmenino pritiskate "Tab", dobijate tekst poravnat
kao u nekoj tabeli.
Da bi videli kako Word poravnava tabulatore, ukljuite vidljivost
specijalnih znakova za formatiranje, tj. kliknite na taster koje ima
ikonicu obrnutog latininog slova P na Standard paleti alata. Oznaka
upotrebe tabulacije je strelica udesno. Imamo sledee vrste
tabulatora:
Left levi tabulator tekst poravnava s leve strane
Right desni tabulator tekst poravnava po desnom rubu
(koristi se ako elimo napraviti sadraj dokumenta)
Center centrira tekst
Decimal poravnava brojeve s obzirom na decimalnu taku
Bar - postavlja vertikalnu crtu na mesto tabulatora, koristi se
za runo kreiranje tabela.
Kada jednom postavite tabulator, moete ga premetati pokazivaem
mia, ulevo ili udesno. Uklanjanje tabulatora vrimo tako to
kliknemo na odreeni indikator i prevuemo ulevo, van lenjira. Treba
jo da znate da se tabulatori prenose i na sledei pasus, sve dok ne
"poskidate" sve markere tabulacije.
Definisanje Tab karaktera
se
ostvaruje
aktiviranjem
Format/Tabs. Na ekranu se prikazuje sledei dijalog okvir.
opcije
Ukoliko se eli da se Tab karakter ne predstavlja slobodnim

prostorom "Space taster (Leader - None), potrebno je postaviti tip
oznaka kojima e biti predstavljen (u sekciji Leader).
Postavljanje tabulatora se vri na sledei nain:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Format/Tabs
U listi Tab Stop Position upiite gde elite tabulator (npr. 10
cm). Koji broj moete upisati zavisi od veliine papira koju
koristite i od veliine margina.
U delu Alignment odaberite vrstu tabulatora
U delu Leader odaberite znakove ispred tabulatora
Odaberite taster Set.
Odaberite taster OK
Brisanje tabulatora se vri na sledei nain:

119
1.
2.
3.
4.
Format/Tabs
Kliknite miem na tabulator koji elite ukloniti
Odaberite taster Clear
Odaberite OK.
Napomena: Kod decimalnih tabulatora koristite zarez za odvajanje

cijelog od decimalnog dela broja.
RAD SA STILOVIMA
Stil teksta predstavlja skup atributa oblikovanja teksta. Naime,
ponekad u dokumentu treba nekoliko pasusa oblikovati na isti nain
(podebljati, nakositi, poravnati itd.). Kako ne bismo svaki pasus
oblikovali iz poetka moe se izraditi stil oblikovanja te ga koristiti
kod oblikovanjan svih pasusa.
Stilove je mogue menjati, kopirati ili brisati. Stil koji smo napravili
moe se koristiti u svim dokumentima (za razliku od Format Painter
alata) to moe u znatnoj meri olakati obradu slinih dokumenata.
Izrada stila:
1.
2.
3.
4.
5.
Odaberite Format, Style

Odaberite taster New
U listu Name upiite naziv stila
Odaberite taster Format i
Namestite parametre po elji.
Odaberite OK
odgovarajuu
mogunost.
Odaberite Close
POZADINA TEKSTA
Pozadina teksta moe biti u nekoj od boja ili ispunjena nekom ve
gotovom pozadinom (Texture). Pozadinu moete menjati ako idete na
Format/Background
More Colors otvara se dijaloki okvir u kojem moete odabrati
neku od boja za pozadinu.
Fill Effects otvara se dijaloki okvir za biranje ve gotove pozadine
(Textures) ili nametanje postojee pozadine.
Budite paljivi s pozadinama jer e pisa za ispis dokumenta s
pozadinom potroiti puno tinte ili tonera.
120
PROMENA OBLIKA SLOVA

Ukoliko elimo da promenimo oblik slova idemo na Format/Change
case. Dobijamo dijaloki okvir gde moemo odabrati sledee opcije:
Sentence case prvo slovo svake oznaene reenice biti e veliko,
a ostala slova mala (kao u reenici (sentence)).
Lowercase oznaeni tekst pretvara u mala slova
UPPERCASE- oznaeni tekst pretvara u velika slova
Title case prvo slovo svake rei u oznaenom tekstupostaje veliko
toGLE cASE mala slova pretvara u velika i obrnuto
Promena oblika slova:
1. Oznaite dio teksta koji elite mijenjati
2. Odaberite Format, Change case
3. Odaberite eljeni oblik promene
Odaberite OK
NOVA SEKCIJA
Dokument se moe podeliti na sekcije tako da svaka ima razliito
zaglavlje i podnoje ili da se posebno oznaavaju fusnote na
pojedinim sekcijama. Nova sekcija se pravi na sledei nain:
1.
2.
3.
Dovedite kursor - pokaziva na mesto gde elite stvoriti novu

sekciju
Izaberite Insert, Break i Continuos
Odaberite OK
Nakon ovog postupka u liniji statusa mora se poveati broj sekcije

(ako ste stvorili drugu sekciju pisae Sec 2)
Brisanje sekcije:
1.
2.
3.
Odaberite alat za prikaz nevidljivih znakova (obrnuto PI)

Dovedite pokaziva ispred mesta na kojem ste postavili
sekciju
Pritisnite tipku Delete
Ukoliko ste neke parametre oblikovanja postavili smo za tu sekciju

(npr. vlastito zaglavlje, brisanjem sekcije briu se i sva oblikovanja
koja se odnose na tu sekciju).
121
STRANIENJE (PAGINACIJA) DOKUMENATA

U veini dokumenata, kao to su knjige, prospekti i slino,
neophodno je postaviti brojeve stranica na svaku stranu teksta.
Stranienje se vri tako to se najpre odabere opcija Insert/Page
Numbers. Otvara se dijaloki okvir sa sledeim mogunostima:
Position - gde e biti smeteni brojevi stranica:
Top of Page - pri vrhu stranice
Bottom of Page - pri dnu stranice

Alignment - horizontalna pozicija brojeva stranica
Left - uz levi rub
Right - uz desni rub
Center - na sredini
Inside - s unutarnje strane (na unutranjim rubovima)
Outside - s vanjske strane (na spoljnjim rubovima)

Show Number on first page - prikaz broja stranica na prvoj stranici
Preview - pokazu kako e izgledati brojevi stranica. Tasteri:
OK - postavlja brojeve stranica u dokument
Cancel - zatvaranje dijalokog okvira bez postavljanja brojeva

stranica
Format - dodatno nametanje brojeva stranica
Number Format - biranje oblika brojeva stranica

Start At - upis broja od kojeg e poeti oznaavanje stranica .
ZAGLAVLJE I PODNOJE (HEADER AND FOOTER)
Ukoliko elite da vai dokumenti izgledaju profesionalnije i da budu sa

vie stila, upotrebite "Header and Footer" (zaglavlje i podnoje).
Header-i se pojavljuju na vrhu svake stranice, na istoj poziciji i istog
su formata, a podnoja (Footer) na dnu svake stranice unutar
dokumenta.
122
Slika 11-50 Header i footer
Kreiraemo zaglavlje koje se pojavljuje na svakoj stranici dokumenta

koji tampamo. Otvorite MS Word i neki va, prethodno napisan
dokument. Idite na "View" meni i izaberite opciju "Header and
Footer", i otvorie vam se Header gde moete da unosite tekst,
grafiku, stranienje i dr. Kada je prozor header/footer otvoren ostali
tekst na stranici je zasivljen i nedostupan za korigovanje, i obrnuto
kada zatvorite ovaj prozor elementi zaglavlja postaju sivi i nedostupni
za obradu, tako da je jasno odvojen ta pripada stranici a ta
zaglavlju/podnoju. Zapazite da se istovremeno sa pojavom
zaglavlja/podnoja pojavljuje i "Header and Footer" paleta sa
alatkama. Sada moete recimo uneti naslov dokumenta u zaglavlje i
odgovarajue ga formatirajte, i taj naziv e se pojavljivati na svakoj
stranici. Ovde moete izvesti i stranienje dokumenta i to tako to
postavite kursor na mesto gde elite da se pojavljuju brojevi strana i
jednostavno pritisnite taster "Insert page number" koji se nalazi na
"Header and Footer" paleti alata.
U telo zaglavlja/podnoja mogue je dodati i tako jo vie obogatiti
va rad. Ukoliko imate gotov crte ili sliku otvorite "Header and
Footer", postavite pokaziva na mesto gde elite da ubacite grafiku i
izaberite sa padajueg menija "Insert" opciju "Picture->From file",
pronaite vau sliku na disku i jednostavan dvoklik e je ubaciti u
zaglavlje/podnoje. Ukoliko se plaite da e vaa grafika prei preko
linije margina, podesite veliinu margina na manju veliinu, izborom
menija "File->Page setup". Sve ovo gore navedeno se odnosi i na
footer/podnoje, znai i zaglavlje i podnoje mogu da se postave
istovremeno i da budu isti na svakoj stranici.
11.9. RAD SA TABELAMA

Tokom procesa obraivanja teksta pojavljuje se potreba da se u
tekstu kreiraju i odreene tabele. Da bi se to ostvarilo prvo je
potrebno znati koja se veliina tabele eli kreirati (u redovima i
kolonama). Ostali deo procesa je veoma jednostavan. Na mestu gde
se eli ubaciti tabela potrebno je postaviti kurzor. Zatim se izabere
opcija Table/Insert Table. U okviru ovog dijalog prozora kraj naslova
123
Number of Columns unesemo broj kolona tabele, kraj naslova

Number of Rows unesemo broj redova tabele, a kraj naslova Column
Width unesemo irinu kolone ili ostavimo na Auto pa e Word sam
odrediti irinu kolone.
Bri nain kreiranja tabele je kada na Standard Toolbar-u izaberemo
izaberemo ikonu Insert Table.
Slika 11-51 Kreiranje tabele
Broj kolona i redova odreujemo jednostavno povlaenjem mia

preko polja tabele.
Slika 11-52 Kreiranje tabele
Kada to odradimo dobija se tabela kao na sledeoj slici:
Slika 11-53 Prikaz tabele
U okviru menija Table prisutne su opcije za dodavanje nove kolone

(Insert Columns), brisanje kolone (Delete Columns), izabiranje reda
124
(Select Table). Treba napomenuti da se dodavanje reda ostvaruje

ispred reda u kojem je trenutno postavljen kurzor.
Promena irine kolone vri se na taj nain to sa strelicom mia
stanemo na liniju koju elimo da pomerimo i kada se strelica pretvori
u indikator kao na narednoj slici onda pomeramo liniju levo ili desno
do eljene irine. Na isti nain se radi i sa redovima.
Slika 11-54 Promena irine kolone kod tabele
Ako elimo da su nam dve ili vie kolona budu istih irina, moramo ih
najpre oznaiti (pocrniti), a zatim kliknemo na Table/Distribute
Columns Evenly. A ako elimo da su nam dva ili vie redova istih
irina, moramo ih najpre oznaiti, a zatim kliknemo na
Table/Distribute Rows Evenly.
Text Direction tekst moe biti ispisan od levog ruba prema
desnom, ili od dole prema gore i obratno, a moe se promijeniti nain
pisanja teksta na sledei nain:
1.
2.
3.
4.
Oznaite eliju u tabeli

Odaberite Format, Text Direction
Odaberite nain pisanja
Odaberite OK
Automatsko formatiranje tabela

Kada u Word-u elite da napravite tabelu i pozovete komandu za
kreiranje, nova tabela preuzima formatiranje karaktera i celog pasusa
od prethodnog pasusa. Ovo znai da, ako ste u prethodnom pasusu
125
pisali u fontu Arial, veliine 9pt, sa npr. jednostrukim proredom, ovo

formatiranje e se primeniti i na tabelu.
MS Word vam prua mogunost
da automatski formatirate vae
tabele na osnovu 42 ablona koji
dolaze uz Word. Za ovu opciju,
na raspolaganju vam je funkcija
AutoFormat. Da bi ste aktivirali
ovu opciju u ve postojeoj
tabeli, postavite kurzor (taku
umetanja) na bilo koje mesto u
tabeli i izaberite padajui meni
"Table -> Table AutoFormat".
Slika 11-55 Auto Format
Ukoliko elite da formatirate novu tabelu, izaberite opciju za kreiranje

"Table -> Insert -> Table", te u dijalogu "Insert Table" izaberite
standardne opcije o broju redova i kolona, a zatim kliknite na dugme
"AutoFormat...". Pojavie se dijalog kao na slici. Da bi odabrali neki
od ponuenih formata kliknite u okvir liste "Formats", prema ve
unapred definisanim podeavanjima Word e primeniti elemente:
Borders, Shading i Font iz datog formata. Da napomenemo samo da
kada izaberete ovakav nain formatiranja ukljuuje se i opcija
"AutoFit to Content" koja ini da se svaka elija "skupi" ili "rairi" tako
da bi mogla da se smesti i najira elija u tabeli. Svaku od opcija u
dijalogu moete da ukljuite tj. da iskljuite. Osim toga
potvrivanjem opcije "Color" moiete da primenite druge boje u
gotov ablon, ali ne u svaki.
Word i njegova ugraena formatiranja esto u sebi obuhvataju i
formatiranja prve kolone (First Column) i prvog naslovnog reda
(Heading Row). Na ovaj nain Word pretpostavlja da ete sigurno
eleti da imate posebne, prvu kolonu i prvi red tj. da e u njima biti
neki naslovni sadraj. Takoe slina opcija vai i za poslednji red tj.
kolonu, gde moete postaviti neke sume, zbirove itd. Da bi ovo
ukljuili potvrdite opcije "Last Row" ili "Last Column". Desno u malom
prozoru "Preview" moete pogledati ta da oekujete od primenjenog
formatiranja. Kada izvrite sva podeavanja, pritisnite "OK".
Sortiranje tabela
Verovatno ste se do sada susreli sa problemom kako sortirati podatke
u Word-ovoj tabeli po nekom osnovu. ta znai sortirati? To znai da
126
emo sve podatke u tabeli prearanirati (promeniemo im poloaj po

redovima) i to po razliitim osnovama (po abecednom, datumskom, ili
numerikom redosledu). Korist od ove funkcije je velika, jer ako npr.
unosite podatke o zaposlenima u vaoj firmi, ne morate da brinete o
redosledu unosa, jednostavno ih upiete i potom pozovete funkciju
sortiranja po abecednom redosledu. Sve tabele se mogu sortirati na
dva naina:
Po
rastuem
redosledu (Ascending) rea tekstualne podatke
po
abecednom
redu,
datumske po datumima, a
numerike od najmanjeg
ka najveem
Po
opadajuem
redosledu (Descenting) rea tekstualne podatke
unazad po abecednom
redu
(od
Z
ka
A),
numerike od najveeg ka
najmanjem, i datumske od
najblieg ka najdaljima.
Slika 11-56 Sortiranje podataka
Najjednostavniji i najbri nain za sortiranje je:

1.
2.
3.
Kliknite u kolonu po kojoj elite da sortirate tabelu

Zatim kliknite na dugme "Sort Ascending" ili "Sort Descending"
u zavisnosti od eljenog redosleda
Ova dugmad se nalaze na paleti "Tables and Borders", koju
ako ne vidite moete dobiti izborom menija "View -> Toolbars
-> Tables and Borders"
Na slici imate primer koji plastinije pokazuje ta dobijamo kao izlaz

kada primenimo sortirajuu funkciju. Primetite da sadraj svakog
reda-linije ostaje nepromenjen kada se izvri prearaniranje u tabeli,
tj. podaci o npr. Antiu ostaju isti, ma gde da se premeste
sortiranjem. Jo jedna od naprednih opcija Word-a je da softver
automatski prepozna da je prva linija-naslovna linija, i nju ne
uvrtava u sortiranje. Sortiranje na ovaj nain se vri kada imate
jednostavnije podatke, sloenije sortiranje dobijate pozivom opcije
"Table -> Sort...". Izborom ove opcije otvara vam se novi dijalog
prozor:
127
U prvom polju "Sort by" pojavljuje se polje iz koga ste pozvali

dijalog, u listi "Type" birate tip podataka za sortiranje (Text,
Date, Number) radi preciznijeg sortiranja.
Potom preko radio-dugmadi birate opcije: uzlazni ili silazni
redosled.
U sledeim poljima "Then by", birate sledea polja za
sortiranje. Ona se koriste u sluajevima kada u prethodnom
polju postoje dva ista podatka (npr. u naem sluaju dva ista
prezimena).
Na kraju kliknite na "OK" i tabela e biti u eljenom redosledu.

Korienje formula u tabelama
Verovatno niste znali da je i u MS Word-u mogue u obinim
tabelama koristiti formule i vriti razne proraune, kao u Excel-u.
Naravno, broj funkcija koje Word podrava je mnogo manji od Excela, ali vam se esto i sam rad u Excel-u svodi na korienje nekoliko
osnovnih funkcija. Zato kada piete neki izvetaj u Word-u koji sadri
tabele, ne morate uvoziti Excel radne listove, ve moete upotrebiti
ugraene funkcije u samom Word-u.
Najea funkcija u tabelama je nekakvo sabiranje spiska brojeva, a
ovo je uz pomo Word-ove funkcije "AutoSum" vrlo lako. Kada
napravite spisak brojeva, postavite kurzor ispod liste, i zatim na
paleti alatki "Tables and Borders" kliknite dugme "AutoSum". Word e
po zadavanju komande u eliju uneti funkciju "Sum", koja e sabrati
sve vrednosti iznad (ili levo) date elije. Kada budete menjali brojeve
u tabelama, automatski e se aururati i rezultujue polje, tako to
selektujemo rezultujue polje i pritisnemo taster "F9".
Ovo je bio primer jednostavnog izraunavanja, a ta ukoliko nam
trebaju sloenije funkcije. Tada emo za unos koristiti dijalog prozor
"Formula", koji dobijamo izborom menija "Table > Formula". Pojavie
se novi dijalog prozor, a ako ste ovaj prozor pozvali kada se kurzor
nalazio u rezultujuem polju, videete i samu formulu "SUM (Above)".
Ako je to ono to ste eleli samo pritisnite "OK", ako nije moete
uneti veoma sloene formule koje rade sa podacima u tabeli. Onu
vrednost koju dobijete kao rezultat moete formatirati pritiskom na
padajuu listu "Number format". Formule unete na ovaj nain u
dokument su u stvari automatska polja i auriraju se kao i ostala
polja, pritiskom na "F9". Takoe, ako vam je potrebno, u tabelama
moete koristiti i reference (adrese polja) kao u Excel-u. Prva leva
elija ima oznaku "A1", desno pored nje je "B1" itd. Redovi su
128
predstavljeni brojkama, a kolone slovima abecede. Tako na primer,

ako elite da saberete vrednosti u prvoj levoj eliji (A1) i vrednost
elije desno od nje, pisaete: =A1+B1.
Poravnavanje sadraja u elijama tabele
Kada unesete podatke u neku tabelu preostaje vam samo da izvrite
kompletno formatiranje sadraja u elijama, to znai podeavanje
poravnanja sadraja u elijama i postavljanje sadraja pod odreenim
uglom.
to se tie poravnavanja u
tabelama, mogue je izvriti
poravnavanje na devet naina.
Ona
osnovna
podeavanja
verovatno ve poznajete, a to su
podeavanja preko dugmadi na
Formatting paleti (Align: Left,
Right i Center). Izborom ovih
dugmia
vri
se
eljeno
poravnavanje sadraja elija.
Slika 11-57 Poravnanje sadraja
U Word-u postoji jo tri poravnavanja koja se odnose na

poravnavanje po vertikali, a to su pozicioniranja na: vrhu, u dnu
elije i u samoj sredini elije.
Da bi izvrili detaljno poravnavanje, prvo selektujte eliju, eljeni blok
elija ili celu tabelu, i potom pritisnite dugme "Align", tanije mali
trugli desno od dugmeta, na paleti alatki "Tables and Borders".
Pojavie vam se lista od devet dugmia, od kojih svaki odgovara za
odreeno poravnanje, to se moe i naslutiti na osnovu crtea na
dugmiima. Kliknite na jedno od devet dugmadi i izvriete eljeno
poravnavanje sadraja elija. Sa ovom opcijom moete slobodno da
eksperimentiete sve dok ne dobijete da sadraj u vaim elijama ne
bude sasvim jasan i itljiv.
U sluaju da vam nekad zatreba da u jednu tabelu postavite vie
kolona i da njihov naslovni red bude potpuno itljiv, moraete da
postavite sadraj elija prvog reda, na bok (tj. pod uglom od 90
stepeni u odnosu na ostali tekst). Da bi ovo uradili selektujte eljene
elije (obino prvi, naslovni red), i kliknite dugme "Change Text
Direction" na paleti alatki "Tables and Borders". Moete da pritiskate
129
dugme sve dok ne dobijete eljenu poziciju teksta. Ovo isto moete
dobiti, ako selektujete elije i pritisnete desni taster mia, i iz
prirunog menija izaberete opciju "Text Direction". Otvorie vam se
dijalog prozor u kome jednostavnim klikom na eljeni smer teksta
vrite podeavanje smera sadraja elija (ne mora samo tekst da
bude u pitanju).
Poravnavanje po decimalnoj taki
Kada kreirate tabelu koja u sebi treba da sadri i brojane podatke sa
odreenim brojem decimala, postavlja se problem poravnavanja datih
cifara. Ako koristite standardne mogunosti za poravnavanje: Left,
Right, Center i Justify, neete dobiti eljeni rezultat. Reenje se nalazi
u upotrebi tabulatora, i to "decimalnog tabulatora" (tabulator sa
decimalnom takom).
Evo kako da poravnate cifre u jednoj koloni tabele po decimalnoj
taki:
1.
2.
3.
130
U ve pripremljenoj tabeli sa ciframa, selektujte elije u

kojima se nalaze cifre (ne i naslovnu eliju). Ukoliko izaberete
i naslovnu eliju, tekst (u datoj eliji) e se poravnati levo od
tabulatora.
Levo od horizontalnog lenjira, nalazi se dugme za promenu
tabulatora. Kliknite na njega onoliko puta dok ne dobijete
decimalni tabulator. Ako ne vidite lenjir, izaberite padajui
meni "View > Ruler".
Kliknite na lenjir, tamo gde elite da postavite tabulator, tj.
taku gde e se poravnavati cifre po decimalnom zarezu. Na
lenjiru e se pojaviti oznaka - indikator, stop tabulatora sa
decimalnom takom.
Da bi bolje podesili poziciju cifara

u elijama koje ste selektovali,
kliknite na oznaku tabulatora i
vucite levo, ili desno. Dok budete
prevlaili tabulator, na ekranu e
se pojaviti isprekidana vertikalna
linija,
kao
reper
za
bolje
pozicioniranje.
ALATKA AUTOCORRECT
Verovatno ste ve, koristei Word
primetili da se ukucavanjem
teksta dogaaju i ispravke vaih
greaka.
Slika 11-58 Autocorrect
Najverovatnije ste se susreli sa ispravkom veznika "i" u srpskom

jeziku, koji je Word ispravio i veliko "I" jer "pretpostavlja" da se radi
o engleskoj zamenici "I" (engl. "ja"), koja se pie velikim slovom.
Ova ispravka i mnoge druge ispravke pravopisnih greaka su deo
Word-ove alatke AutoCorrect. Da bi videli koje se greke u kucanju
ispravljaju pozovite meni "Tools -> AutoCorrect" i dobiete dijalog
prozor "AutoCorrect" (kao na slici). Preite na karticu "Replace" i u
samoj sredini dijalog prozora videete sa jedne strane listu rei i
izraza napisanih pogreno, i sa druge strane, te iste rei i fraze kakve
e biti nakon ispravke.
131
Jedna od dobrih karakteristika

ovog alata je ta, da i vi moete
dodati svoje greke koje najee
pravite, tj. njihove ispravke. Da
bi ova alatka uopte proveravala
tekst koji piete proverite da li je
potvren
okvir
za
potvrdu
"Replace as you type". Najbolji
nain da dodate listi nove greke
je kada kontroliete sopstveni
dokument, kada moete da uoite
najfrekventnije
greke.
Kada
uoite neku, pozovite prethodni
dijalog prozor i u polje "Replace"
unesite pogreno napisanu re, a
u polje "With" pravilno napisanu
tu istu re. Na kraju vam ostaje
samo da potvrdite unos pritiskom
na dugme "Add".
Slika 11-59 AutoCorrect
"AutoCorrect" dijalog prozor i kartica "Replace" ima jo tri bitne

opcije, polja za potvrdu:
Correct two initial capitals - ispravlja dva velika slova na
poetku reenice na jedno (ako smo predugo drali tipku Shift)
Capitalize first letters of sentences - prvo slovo reenice
pretvara u veliko
Capitalize names of days - pie velikim slovima prva slova
dana
Correct accidental usage of caps lock key - ispravlja tekst
ako smo sluajno imali ukljuena velika slova (Caps lock tipku).
Rije iVAN zamijeniti e rjeju Ivan.
Replace text as you type - zamjenjuje kratice tekstom
(naravno, ako se nalaze u AutoCorrectu). iskljuivanjem ove
mogunosti nee se zamjenjivati kratice tekstom bez obzira na to
da ih imamo u AutoCorrectu. Ukoliko imate neke kratice u
AutoCorrectu ova mogunost mora biti ukljuena.
132
Mail Merge
Omoguava stvaranje tzv. cirkularnih pisama. Cirkularno pismo je
standardizovano pismo koje elimo poslati na vie adresa. U tom
obrascu menja se samo npr. Ime i prezime, adresa primaoca itd.
Word nam omoguava da ta polja koja se menjaju upiemo u jedan
dokument, a obrazac u drugi te ih spojimo po potrebi. Word e tada
umesto polja ubaciti njihove vrednosti i napraviti vie dokumenata
(ve prema tome koliko smo podataka upisali).
Izrada cirkularnih pisama
Napravite standardizovan obrazac u koji ete ubacivati polja.
Pohranite ga pod nekim nazivom.
1.
2.
3.
4.
5.
Tools, Mail Merge

Odaberite Create, Form Letters,Active Window
Odaberite Get Data, Create Data Source
Sa Remove Field Name uklonite sva Wordova polja
U listu Fileld Name upiite naziv polja (bez razmaka) i
odaberite Add Filed Name. Ponovite taj korak za vie polja i
kada ste upisali sva polja odaberite OK.
6. Upiite naziv dokumenta pod kojim elite pohraniti te podatke
7. Odaberite Edit, Data Source
8. Upiite vrednosti u polja i odaberite Add New. Ponovite
postupak za vie vrednosti i odaberite OK
9. U izvornom dokumentu iz trake koja se pojavila odaberite
Insert Merge Field i odaberite polje. Ponovite postupak za sva
polja. Sredite po potrebi izvorni dokument (takko da nema
nepotrebnih razmaka itd.)
10. Odaberite Tools, Mail Merge pa taster Merge
11. Odaberite taster Merge u dijalokom okviru koji se pojavio
Word je sada napravio cirkularno pismo koje moete pregledati ako
odaberete PrintPreview. Taj dokumenet moete pohraniti i ispisivati
prema elji.
Za promenu podataka (polja) koja se mijenjaju odaberite na traci s
alatima (u izvornom dokumentu) alat Edit Data Source. Polja koja se
mijenjaju mogue je upisati u programu Excel samo to e se tada u
koraku 2 odabrati Get Data, Open data Source i dokument iz Excela.
Envelopes and Labels
133
Omoguava ispis adresa na omotnice za pisma. Pri tome, omotnice na

koje e se ispisivati stavljaju se u drugi ulaz za papir na tampau
(obino ima malu sliicu kuverte).
Delivery Address - upiite adresu primatelja
Return Address - upiite adresu poiljaoca (vau adresu)
Options
Envelope options - odreuje se veliina omotnice
U listi Envelope Size biraemo veliinu omotnice, ako nismo pronali
veliinu nae omotnice biranjeemo Custom size, te upisujemo
veliinu omotnice.
U listama Delivery Address i Return Address odreujemo poloaj
pojedine adrese na omotnici (From Top - udaljenost od gornjeg
ruba, From Left - udaljenost od levog ruba)
Printing Options - odreuju se parametri vani za ispis na pisau kako emo stavljati omotnicu i iz koje ladice e pisa uzimati
omotnice.
Za ispis adrese na omotnici biraemo taster Print. Kada poinjete
ispisivati adrese dobro je prvo probati na jednom papiru pa prema
tome namestiti potrebne parametre.
KORIENJE AUTOTEXTA
Omoguava pohranjivanje teksta koji se kasnije moe pozvati
skraenicom i pritiskom na tipku F3. Tako si npr. moemo u Autotext
staviti nazive dana u nedelji, mesece, latinske nazive pojedinih biljaka
npr. ili neeg drugog, a po potrebi ih pozivati ispisom skraenice (npr.
za ponedjeljak pon) i pritiskom na tipku F3.
Unos u Autotext
1.
2.
3.
4.
Upiite re
Odaberite Insert, Autotext i New (ALT+F3)
Upiite skraenicu
Odaberite OK ili pritisnite tipku Enter
Korienje:
1.
2.
134
Upiite kraticu
Pritisnite tipku F3 (sada se na mestu kratice mora ipisati
tekst)
11.10. UNOS SIMBOLA U TEKST

U tekstu ponekad treba da unesemo simbole koje nemamo na
tastaturi. Tada se sluimo ovom mogunou. Mogue je umetnuti
simbole iz pojedinih fontova (kojih nema na tastaturi) ili neke druge
znakove
1.
Insert, Symbol
Delovi dijalokog okvira:

Font - biranje fonta iz kojeg e se prebacivati
Subset - biranje podskupa znakova fonta
Tasteri:
AutoCorrect - omoguavanje unosa simbola preko utocorrecta
Shortcut Key - dodeljivanje preice za unos simbola
Insert - unos simbola u tekst
Cancel - zatvaranje dijalokog okvira bez unosa simbola
Umetanje simbola:
1. Insert, Symbol
2. Na kartici Symbol odaberite simbol koji elite umetnuti
3. Odaberite taster Insert
KOMENTARI
U dokument se moe dodati komentar za lake razumevanje delova
teksta. Komentar se nee ispisati na tampau, on slui samo kod
pregledavanja teksta na ekranu.
Dodavanje komentara:
1. Insert, Comment
2. Upiite komentar
3. Odaberite Close
Na mestu gde je postavljen komentar pojavljuje se uta boja. Pregled
komentara
1. View, Comments
Brisanje komentara
1. Desnom tipkom mia kliknite na oznaku komentara - utu boju
2. Iz leteeg menia odaberite Delete Comment
135
Promena komentara
1. Desnom tipkom mia kliknite na oznaku komentara - utu boju
2. Iz leteeg menia odaberite Edit Comment
3. Promijenite komentar
4. Izaberite Close.
Pisanje napomena po marginama
esto ste bili u prilici, da u novim
izdanjima knjiga vidite napomene
koje su izvuene vam linije
ostalog teksta i nalaze se u
marginama
(uglavnom
levoj
margini). Osim ovih knjiga i vi
sami moete uz pomo Word-a
dodati ovakve elemente stranici,
radi recimo privlaenja panje
itaoca na neki sadraj ili za
davanje detaljnijeg kontekstnog
objanjenja.
Slika 11-60 Pisanje napomena
Odmah da kaemo, da bi uopte pisali po marginama to je jedino

mogue uz pomo okvira (frame) ili tekst polja (textbox). Evo i kako
da dodamo tekst marginama:
1. Otvorite novi dokument, pa izaberite meni "File > Page
Setup...". Preite na karticu "Margins", i poveajte vrednosti
veliina margina. Mi emo na primer, poveati levu marginu
(polje Left) na 45 mm. Ovde treba voditi rauna o tehnikim
mogunostima vaeg tampaa, tj. da li tampa moe da
tampa na marginama i od koje veliine. Kada ste podesili
kliknite na "OK".
2. Izaberite meni "Insert > Text box", pokaziva e promeniti
oblik u krsti, i "iscrtajte" novo tekst-polje na povrini leve
margine.
3. Uz pomo ruica (mali beli kvadratii) podesite veliinu tekstpolja na odgovarajuu.
4. Kliknite u tekst-polje i unesite napomenu, te formatirajte
tekst. Formatiranje treba da bude drugaije od okolnog teksta,
radi odvraanja panje itaoca (kao na slici).
5. Ako vam smeta linija okvira oko teksta, kliknite na liniju
136
okvira, te ponovo kliknite desnim tasterom, pa izaberite opciju

"Format Text Box...". Preite na karticu "Colors and Lines", i u
listi "Color" izaberite "No Line", te kliknite na "OK".
Po prethodno opisanoj proceduri moete dodati neodreen broj
napomena. Kada postavite tekst-polja i upiete komentar, moete ih
kasnije vrlo lako premetati (u zavisnosti od potrebe).
FUSNOTE
Koriste se za dokumentiranje citata. Mogu se smestiti na kraj svake
stranice ili na kraj dokumenta.
1.
2.
3.
4.
Postavite pokaziva na mesto gde elite dodati fusnotu

Odaberite Insert, Footnote
Upiite tekst fusnote
Kliknite miem u tekst dokumenta
Delovi dijalokog okvira:

Insert
Footnote - fusnota na kraju stranice
Endnote - fusnota na kraju dokumenta
Numbering
AutoNumber - automatsko brojanje - word sam broji fusnote
Custom mark - fusnotu moete oznaiti nekim znakom
Symbol taster - otvara se dijaloki okvir iz kojeg moete odabrati
neki simbol za oznaavanje fusnota
Taster Options - otvara dodatne mogunosti za postavljanje fusnota
i brojanje fusnota Brisanje fusnote
1.
2.
Oznaite broj fusnote u dokumentu

Pritisnite tipku Delete
KREIRANJE SADRAJA
Ako va dokument ima vie stranica korisno bi bilo dodati sadraj.

Word moe automatski dodati sadraj ako ste za naslove koristili
njegove stilove (Heading 1 do Heading 9). U suprotnom morate
sdraj raditi "runo".
1.
Naslove u dokumentu piite stilovima Heading

137
2.
3.
4.
5.
6.
Postavite pokaziva na mesto na kojem elite sadraj

Odaberite Insert, Index and Tables
Odaberite karticu Table of Contents
Odaberite oblik sadraja
Odaberite taster OK
AURIRANJE SADRAJA
Kada pozovete opciju za automatsko kreiranje sadraja nakon svih

promena, Word e korektno napraviti celokupnu tabelu sadraja. Ali,
ta se deava ako dodate dokumentu jo neki tekst u nekoliko celina,
sa novim naslovima? Desie se to, da se sadraj nee promeniti, tj.
nee se "osveiti" novim podacima (naslovima i podnaslovima). Ovo
je zbog toga to Word sadraj dokumenata kreira pomou
automatskih polja (engl. fields), koja se ne auriraju automatski, ve
uz vau pomo.
Kada elimo da osveimo sadraj dokumenta, uradiemo sledee:
Dovedite pokaziva mia

iznad sadraja i pritisnite
desni taster mia, te
izaberite opciju "Update
Field"
iz
kontekstnog
menija.
Pojavie se novi dijalog
prozor (kao na slici), u
kome moete da birate
izmeu dve opcije:
Slika 11-61 Auriranje sadraja
Update page numbers only - izborom ove opcije osveiete, tj.

aurirati samo brojeve stranica u sadraju. Ovu opciju ete
koristiti kada niste dodavali nove naslove dokumentu, ve ste
samo izvrili reorganizaciju tekueg dokumenta.
Update entire table - ovom opcijom aurira se celokupni
sadraj. Ako izaberete ovu opciju sva formatiranja na sadraju
koja ste napravili e biti izgubljena. Jedan savet, ukoliko ste
dodavali i reorganizovali naslove, a vrili ste dodatna formatiranja
sadraja, da ne bi izgubili utroeni trud i rad osveavanjem celog
sadraja - nove naslove dodajte runo na mestu gde bi trebali da
budu.
138
INDEKS ODREDNICA
Verovatno ste do sada ve videli na kraju neke knjige - indeks
pojmova. Ovaj indeks belei svako pojavljivanje odreenog teksta
(odrednice), unutar knjige. Ako vam je ovako neto potrebno,
mogue je da to dobijete i u MS Word-u:
1.
2.
3.
4.
5.
Selektujte tekst koji elite da indeksirate.

Pritisnite kombinaciju "Alt+Shift+X", otvorie vam se dijalog
prozor "Mark Index Entry".
Moete prepraviti tekst koji se nalazi u polju "Main Entry", na
ovaj nain e Word da sve pojave selektovanog teksta pronai
u tekstu i obeleiti.
Potom, u zavisnosti od toga da li elite da indeksirate
pojedinano pojavljivanje ili viestruko, kliknite dugme "Mark"
(markiranje jedne odrednice) ili "Mark All" (viestruko
markiranje odrednice u celom tekstu).
Na kraju izaberite "Close".
Da bi videli koje je sve izraze Word obeleio, kliknite na dugme

"Show/Hide" na Standard paleti alatki.
Nekada e vam biti potrebne
viestruke odrednice u indeksu,
da bi itaocima jo vie pomogli u
navigaciji
kroz
tekst.
Pododrednice
moete
koristiti
kada
imate
viestruko
pojavljivanje odreene odrednice,
i kada se odrednica pojavljuje u
razliitim znaenjima. Na slici
imamo primer indeksa koji se
nalazi na kraju knjige, gde
moete
videti
odrednicu
"Operatori"
i
odreeni
broj
pododrednica.
Evo
kako
da
dobijete ovakvu hijerarhiju:
1.
2.
Slika 11-62 Index pojmova
Selektujte tekst koji elite da indeksirate.

Pritisnite kombinaciju "Alt+Shift+X", otvorie vam se dijalog
prozor "Mark Index Entry".
139
3.
4.
5.
U polje "Main Entry", unesite naziv odrednice koja je glavna,

hijerarhijski via, a u polje ispod unesite kontekstnu
poodrednicu.
Moete potom takoe da indeksirate jednu pododrednicu ili
sva pojavljivanja te odrednice u tekstu. Kliknite dugme "Mark"
za markiranje jedne pododrednice ili "Mark All" za viestruko
markiranje date pododrednice.
Na kraju izaberite "Close".
Kada smo na ovaj nain kreirali indeks, bie potrebno i da ga

navedemo na kraju teksta. Postavite kurzor na kraj teksta i pozovite
meni "Insert > Index and Tables". Otvorie vam se novi dijalog
prozor u kome preite na karticu "Index" i jednostavno bez dodatnih
podeavanja kliknite na "OK". Dobiete indeks pojavljivanja
odreenih odrednica u tekstu, kao na slici.
11.11. SLIKE
U dokument se mogu staviti slike i na taj nain ulepati dokument.
Word ima kolekciju sliica koje moete upotrebljavati u vaim
tekstovima (tzv. ClipArt sliice), a mogu se dodati i druge slike (sa
Interneta, skenirane slike itd.). Dokument koji sadri slike je po
veliini puno vei od odnog koji ih nema pa ete kod prenosa takvog
dokumneta saeti podatke (pomou WinZip).
Umetanje ClipArt sliice
1.
2.
3.
4.
Postavite pokaziva na mesto gde elite sliicu

Odaberite Insert, Picture, ClipArt
Kliknite na sliicu koju elite
Odaberite Insert
Osim ClipArtova u dokument se mogu ubaciti tzv AutoShapes

objekti - strelice, razni likovi itd.
Umetanje takvih oblika:
1. Odaberite Insert, Picture, AutoShapes
2. Na traci s alatima odaberite jednu grupu i nakon toga oblik
koji elite
3. Nacrtajte objekt u dokumentu (miem odredite veliinu)
Promena slike:
1. Odaberite sliku (jednom kliknite miem na nju) - slika mora
140
2.
3.
oko sebe dobiti kvadratie

Odaberite Format Picture iz leteeg menia
Napravite izmjene koje elite i odaberite OK
Isto tako promene na slici mogu se raditi ako se ukljui Picture traka
s alatima.
Alati na Picture traci s alatima:
Insert Image - umetanje slike
Image Control - izrada vodenog iga (Water Mark), pretvaranje
slike u crno bijelu (Black and White), sivu (GrayScale) ili vraanje
na poetni oblik (Automatic)
More Contrast - poveanje kontrasta
Less Contrast - smanjenje kontrasta
More Brightness - osvjetljavanje slike
Less Brightness - zatamnjenje slike
Crop - rezanje dela slike
Line Style - oblik crta
Text Wrapping - pozicija teksta oko slike
Format Object - promena slike
Set Transparent Color - biranje boje koja e biti u boji podloge
Reset Picture - brisanje promena sainjenih na slici
Promena WordArt objekta
1.
2.
3.
4.
5.
Oznaite WordArt objekt koji elite mijenjati

Kliknite jednom desnom tipkom mia
Iz leteeg menia odaberite Format WordArt
Izvrite eljene promene unutar dijalokog okvira
Odaberite OK
Pojavljuje se dijaloki okvir sa sledeim mogunostima:Kartice:

Colors and Lines - odreivanje boje kojom je objekt ispunjen (Fill)
ili oblika linije (Line).
Size - veliina objekta
Position - pozicija objekta s obzirom na stranicu ili pasus
Wrapping - pozicija objekta s obzirom na tekst
PREKLAPANJE OBJEKATA
U sluaju da je va Word dokument pretrpan slikama, grafikonima,
tekst okvirima i drugim oblicima (sve ih zajedno nazivamo - objekti),
mora da dolazi i do njihovog preklapanja na stranicama. Ali ovo
141
preklapanje ne mora da bude stihijsko, tj. na njega moemo direktno

da utiemo. Ova opcija je u Word-u ureena preko koncepta slojeva,
slino slojevima u Photoshop-u. Preko ovog koncepta odreujemo da
li e se neka slika nalaziti ispred teksta, ili iza nekog drugog objekta,
sve ovo u zavisnosti na kom sloju se nalazi. Slojeve moemo reati u
sledeem redu:
1. prvi gornji sloj - objekat koji se nalazi na ovom sloju prekriva
sve ostale slojeve-objekte.
2. sloj pozadine - objekti na ovom sloju se nalaze iza objekata
koju su na gornjem prednjem sloju.
3. tekst sloj - je sloj na kome se nalazi samo tekst. Objekti sa
gornjeg sloja prekrivaju tekst, a objekti na donjem su
preklopljeni tekstom.
4. i imamo kao poseban sloj - sloj za vodene igove, ovaj sloj je
poslednji u hijerarhiji slojeva. Objekti i tekst na njemu se
nalaze ispod svih drugih slojeva.
Na slici moete videti, jedan ispod drugog primere za - objekat
(crte-srce) u prvom gornjem sloju, pa u pozadinskom sloju i na
kraju u sloju vodenog iga.
Postoji sluaj kada se vie objekata nalazi na istom sloju, npr. nae
"srce" moe se iscrtati vie puta u recimo pozadinskom sloju i oni se
mogu meusobno preklapati. Kako u ovom sluaju odrediti
meusobna preklapanja? Selektujete jedan objekat iz grupe kojem
elite da podesite sloj:
a.
b.
c.
d.
e.
f.
g.
h.
142
Kliknite desnim tasterom mia iznad datog objekta, iz

prirunog menija izaberite opciju "Order"
Pojavie vam se lista sa podopcijama, sledeim redom:
Bring to Front - ako su objekti u istom sloju, vri se
pomeranje selektovanog objekta na vrh.
Send to Back - ako su objekti u istom sloju, vri se
pomeranje selektovanog objekta na dno.
Bring Forward - ako su objekti u istom sloju, vri se
pomeranje za jedno mesto-poziciju iznad u grupi.
Send Backward - ako su objekti u istom sloju, vri se
pomeranje za jedno mesto-poziciju ispod u grupi.
Bring in Front of Text - premetanje objekta sa pozadinskog
sloja u prednji-gornji sloj.
Send Behind Text - premetanje objekta sa prednjeg-gornjeg
sloja u pozadinski sloj.
11.12. GRAFIKONI
Neke podatke unutar dokumenta moemo prikazati i u obliku
grafikona. Za izradu grafikona specijalizira je program Excel, no za
jednostavnije grafikone moe posluiti i Word.
Izrada
1.
2.
3.
grafikona
Insert, Picture, Chart
U tablicu koja se pojavila upiite svoje podatke
Zatvorite tablicu i po potrebi pomerite grafikon
Promena Grafikona:
1. Desnim klikom kliknite na dio grafikona koji elite mijenjati
2. U dijalokom okviru nainite promene
3. Odaberite OK
Biranje vrste grafikona:
1. Desnom tipkom mia kliknite
grafikona
2. Iz menia odaberite Chart Type
3. Odaberite tip i podtip grafikona
4. Odaberite OK
na
praznom
delu
unutar
Napomena: Pri promeni grafikona grafikon mora biti oznaen.

Grafikon oznaavate tako da dvaput kliknete unutar grafikona.
Promena naslova, ose:
1. Desnom tipkom mia kliknite na praznom delu unutar
grafikona
2. Iz menia odaberite Chart Options
3. Odaberite tip i podtip grafikona
4. Odaberite OK
OKVIR S TEKSTOM
Okvir s tekstom (TextBox) omoguava postavljanje teksta na bilo
koje mesto na stranici. Okviru se moe menjati poloaj, veliina, boje
pozadine, boje linija, linije se mogu ukloniti itd.
1. Insert, Text Box
2. Odredite veliinu okvira
3. Upiite tekst
4. Kliknite negde izvan okvira
143
Okvir s tekstom moete po elji pomerati tako da dovedete pokaziva

mia na okvir i kada mi promijeni oblik vuete mia u eljenom
smeru.
Promena okvira s tekstom:
1. Oznaite okvir s tekstom (jednom kliknite na njega)
2. Dovedite pokaziva mia na rub okvira i pritisnite desnu tipku
mia
3. Iz leteeg menia odaberite Format Text Box
4. Nainite eljene promene
5. Odaberite OK
UMETANJE MATEMATIKIH IZRAZA
Microsoft Equatation objektom emo se posluiti ako treba da u
dokument upiemo matematiki izraz odnosno izraz koji sadri
matematike simbole (razlomke, korjene, sume, integrale, grka
slova ili druge znakove). Izraz upisan na ovakav nain predstavlja
objekt unutar dokumenta i ne tretira se kao tekst.
Pisanje izraza:
1.
2.
3.
4.
Insert, Object, Microsoft Equatation 3.0

Odaberite na traci s alatima odgovarajui simbol
Upiite podatke, znakove za operacije, ponovno odaberite na
traci simbol itd.
Kliknite jednom izvan izraza
Promena izraza
1. Dvaput kliknite miem unutar izraza
2. Promenite izraz. Kliknite jednom izvan izraza
11.13. OBLIKOVANJE TEKSTA

PODEBLJANI TEKST (BOLD)
1.
2.
Oznaite tekst
Na traci s alatima odaberite alat (B) ili pritisnite tipke CTRL+B
NAKOENI TEKST
1.
144
Oznaite tekst
2.
Na traci s alatima odaberite alat (I) ili pritisnite tipke CTRL+I

PODVUEN TEKST
1.
2.
Oznaite tekst
Na traci s alatima odaberite alat (U) ili pritisnite tipke
CTRL+U
MARKIRANJE TEKSTA
Markiranje teksta poveava itljivost teksta. Na papiru se markiranje

vri fluorescentnim flomasterima. Pre samog markiranja potrebno je
izabrati boju kojom se eli markirati tekst.
Biranje boje za markiranje:
a.
b.
Kliknite na strelicu pored alata za markiranje

Jednim klikom mia odaberite boju kojom ete markirati
tekst.
Markiranje:
1. Odaberite alat za markiranje (kliknite na njega)
2. Oznaite tekst koji elite markirati.
3. Kliknite na alat za markiranje (zavretak)
Ponitavanje markiranja:
1. Odaberite strelicu pored alata za markiranje
2. Jednim kliknite na rije none
3. Oznaite tekst koji je markiran
4. Kliknite na alat za markiranje
Napomena: Markiran tekst biti e tako i ispisan na pisau. Ako ne
elite imati markirani tekst na pisau treba prije ispisa ukloniti
markiranje. Moda je bolje napraviti kopiju teksta pa nju markirati, a
za ispis koristiti drugi tekst.
UVLAENJE PASUSA
Pasus je mogue pomeriti u levo (Decrease Indent) ili u desno
(Increase Indent).
Uvlaenje odlomka u desno
1.
Oznaite pasus
145
2.
Odaberite alat za uvlaenje u desno. Alat se moe odabrati

vie puta pa e se tekst pomerati u desno.
Uvlaenje odlomka u levo

Pasus koji je uvuen u desno moe se uvui ulevo.
1. Oznaite pasus
2. Odaberite alat za uvlaenje u levo. Alat se moe odabrati vie
puta pa e se tekst pomerati u levo.
Odlomke moete uvlaiti u levo ili u desno biranjeom alata za
uvlaenje koji se nalazi na horizontalnom ravnalu (iznad vaeg
teksta).
Postupak:
1. Oznaite pasus koji elite uvui
2. Odaberite alat za uvlaenje na ravnalu i pomerite ga na
eljeno mesto.
Na taj nain moe se uvui prva reenica odlomka na jedno mesto, a
sve ostale reenice odlomka na drugo mesto.
Isto tako, odlomke moete uvlaiti u desno tipkom TAB, a u levo
vraati tipkom BACKSPACE.
Liste nabrajanja su od velikog
znaaja, i esto nezaobilazne kod
udbenika,
broura,
raznih
prezentacija, i svuda gde je neto
potrebno objasniti, korak po
korak. U Word-u za ove potrebe
imamo odlinu alatku "Bullets
and
Numbering".
Liste
nabrajanja moemo podeliti u
dve kategorije:
146
brojevne liste (ordered

list) - su liste kod kojih su
stavke
ureene
po
strogom
hijerarhijskom
rasporedu, i predstavljene
su brojanim oznakama
Slika 11-63 Liste nabrajanja
znakovne liste (unordered list) - su liste nabrajanja kod kojih

nije bitan redosled stavki, a oznaene su specijalnim
karakterima (simbolima ili grafikim elementima).
Obe vrste lista nabrajanja podravaju hijerarhiju vie nivoa

nabrajanja, od kojih e svaki nivo biti posebno oznaen.
Da biste najjednostavnije dobili brojevnu listu nabrajanja uradite
sledee:
Na paleti "Formatting" kliknite dugme "Numbering". Pojavie

se broj jedan praen takom.
Unesite sadraj prve stavke i na kraju pritisnite "Enter". Kada
ste pritisnuli "Enter" u narednom redu pojavljuje se oznaka
druge stavke (2.).
Na prethodni nain dodajte i ostatak liste.
Kada elite da zavrite listu nabrajanja, moete da nakon
unosa poslednje stavke da pritisnete dva puta taster "Enter" ili
da nakon prvog pritiska na "Enter", potom pritisnete taster
"Backspace" i obriete brojaanu oznaku stavke.
Prethodna pria vai i za znakovne liste, s tim to ete na poetku

umesto dugmeta "Numbering", kliknuti "Bullets".
U sluaju da elimo da uklonimo oznake nabrajanja (uopte liste),
oznaiemo (selektovati) celu listu i kliknuemo dugme "Bullets" ili
"Numbering", u zavisnosti od toga koja vrsta liste je upotrebljena.
Kada uklonimo liste, potrebno je da znamo da je svaka stavka sada
poseban pasus - paragraf, to moete videti ako na "Standard" paleti
kliknete "Show/Hide".
Podeavanje lista nabrajanja
U prethodnom lanku smo videli kako moemo da dobijemo liste
nabrajanja (numbered list) na jednostavan nain. Osim navedenog
naina, liste moemo dobiti i preko menija "Format > Bullets and
Numbering", gde je mogue izvriti i dodatna podeavanja. Brojevnu
listu nabrajanja emo dobiti tako to izaberemo prethodni meni
("Format > Bullets and Numbering"), pa u novom prozoru preemo
na karticu "Numbered". Na kartici se nalaze uzorci predefinisanih
stilova lista nabrajanja, za izbor odreene, samo kliknite na neki
uzorak i kliknite na "OK". Isto vai i za znakovne liste nabrajanja, s
tim to ete prei na karticu "Bulleted".
U sluaju da vam ne odgovara ni
147
jedna od ponuenih lista, moete

kreirati vlastitu listu. U dijalogu
"Bullets and Numbering" klikom
izaberite listu koja vam se
najmanje svia, i potom kliknite
dugme
"Customize".
Pojavie
vam se novi dijalog i to
"Customize Numbered List" (ako
ste se nalazili na brojevnim
listama) ili "Customize Bulleted
List" (ako ste se nalazili na
znakovnim listama).
Slika 11-64 Dijalog za podeavanje

brojevne liste nabrajanja
Kod znakovnih lista, sekcija "Bullet Character" odreuje izgled znaka

- karaktera, koji e biti upotrebljen za nabrajanje. Ako nismo
zadovoljni ni jednim ponuenim, kliknite na dugme "Bullet..." i iz
tabele izaberite neki drugi znak. Ukoliko ni ovim niste zadovoljni,
odgovarajui karakter moete pronai u setu nekog drugog fonta,
kliknite na dugme "Font..." i izaberite neki drugi font. Na ovaj nain
se menja prethodno opisana tabela karaktera. Sledee podeavanje
je "Bullet Position", kojim odreujemo udaljenost znaka za nabrajanje
od leve margine. Poslednja opcija (Text Position) odreuje udaljenost
teksta stavke od leve magine (uvlaenje teksta). Kada ste sve
podesili kliknite na "OK".
Podeavanje brojevnih lista nabrajanja poinjemo u sekciji "Number
format", gde odreujemo:
Font - odnosno izgled samih cifara za nabrajanje.

Number Style - ovde odreujemo stil nabrajanja. Stil moe biti
definisan: arapskim brojevima (default), rimskim brojevima,
malim rimskim brojevima i, velikim i malim slovima abecede,
sve u zavisnosti od potreba.
Start at - nae liste ne moramo otpoeti od jedinice,
jednostavnom promenom lista moe da startuje od neke druge
cifre.
U sekciji "Number Position" odreujemo u odnosu na koju stranu e

biti poravnat znak nabrajanja i na kojoj e udaljenosti biti od ivice.
Poslednje podeavanje u dijalogu je "Text Position", kojim
odreujemo udaljenost ostalih linija stavke (ne, i prve linije) od leve
margine.
148
Numerisanje pasusa
esto e vam biti potrebno da
izvrite numerisanje pasusa nekih
dokumenata,
znai,
ne
numerisanje pojedinanih linija
teksta, ve celih pasusa. Ovo se
esto radi kod odreenih pravnih
akata i tehnike dokumentacije
(uputstava), kada je potrebno da
se pozivate na odreene stavke pasuse. Numerisanje moete da
vrite sami, runo pri pisanju
samog dokumenta, ili da to
prepustite Word-u, da se to
automatski odradi. Ako radite
runo,
najverovatnije
ete
napraviti greke, za razliku od
ovog drugog naina.
Slika 11-65 Numerisanje pasusa
Numerisanje emo obaviti uz pomo Word-ove opcije "Bullets and

Numbering", u kojoj treba samo da izaberemo jednu od ponuenih
ema za numerisanje (a, i te eme su izmenljive). Za numerisanje
pasusa u nekom tekstu treba uraditi sledee:
Selektujte sve pasuse koje elite da numeriete, pri tome ne

moraju svi pasusi u tekstu da budu numerisani. Pri selekciji
izostavite naslove, i to putem selekcije uz pomo tastera Shift
i Ctrl. Uzastopne pasuse birajte miem, drei pritisnut taster
Shift, a pasuse koji su fiziki odvojeni naslovima - drei taster
Ctrl i miem.
Potom izaberite meni "Format > Bullets and Numbering", pa
preite na karticu "Outline Numbered".
Ostaje vam da izaberete jednu od tri gornje eme za
numerisanje (ona trea je "bullet" orijentisana), jer su one
donje rezervisane za numerisanje samih naslova (ukupno
etiri eme).
Ako niste ba zadovoljni formatom eme za numerisanje,
kliknite dugme "Customize" i izvrite dodatna podeavanja.
Kada ste zadovoljni emom, kliknite na "OK" i pasusi e biti
numerisani brojevima 1, 2, 3 itd.
149
U sluaju da elite da uvedete hijerarhiju u numerisanju pasusa,

selektujte pasuse za koje elite da budu podreeni u odnosu na prvi
prethodni i pritisnite preicu sa tastature "Ctrl+M" (Indent). Dobiete
rezultat kao na slici, gde imamo dva pasusa (2.1 i 2.2) koji su
hijerarhijski podreena drugom pasusu. Ovim pasusima e se u
numerisanju pored pasusa kome pripadaju dodeliti i njihov redni broj
u okviru datog hijerarhijskog nivoa.
INICIJALNA SLOVA NA POETKU PASUSA
Verovatno ste itajui magazine susretali sa velikim, stilizovanim
slovima, kojima zapoinju pasusi ili lanci. Ovakva slova koja su vea
od ostalog teksta, i zauzimaju tri do pet linija teksta zovu se Inicijali
ili inicijalna slova. Inicijali ne moraju obavezno da budu samo jedno
slovo, mogue je da inicijalna bude i cela re.
Evo kako da dobijamo inicijale u MS Word-u:
Ako ve imate neki dokument, postavite kurzor u pasus u koji
elite da dodate inicijal. Slovo koje e predstavljati inicijal je
sastavni deo pasusa.
Sa padajueg menija izaberite "Format -> Drop Cap". Dobiete
dijalog prozor "Drop Cap"(kao na slici).
U sekciji "Position" selektujte opciju "Dropped" ili "In margin",
jednostavnim klikom na okno. Ako izaberete "In margin" inicijal
e biti uvuen u margine pored datog pasusa, a opcijom
"Dropped" dobijamo redovan inicijal uvuen u pasus, koji
prekriva tri, etiri reda. U koliko elimo da uklonimo inicijal
izabraemo opciju "None".
U sekciji "Options" vrimo podeavanja samo inicijala. Preko
padajue liste "Font" biramo odgovarjui font za inicijal,
preporuljivo je da on bude razliit od fonta pasusa. Obino se
koristi serifni font ako je pasus u bezserifnom fontu, i obrnuto.
U polju-brojau "Lines to drop" unosimo koliko e linija teksta
da prekriva inicijal.
I poslednje polje, "Distance from text", slui za odreivanje
koliko e rastojanje biti izmeu naeg inicijala i teksta pasusa.
Preporuljivo je da, ako vam je inicijal tanjeg i vieg fonta
izaberete vee rastojanje.
ta se u stvari deava kada ubacimo inicijal? Pa, inicijal nije
nita drugo do jednog slova koje je umetnuto u okvir za tekst.
Kao i svi okviri, moemo ga pomerati po radnoj povrini i
menjati mu veliinu. I jo jedna napomena, ako elite da vam
150
cela re bude inicijalna, postavite kurzor u tekst okvir i

otkucajte eljenu re.
Word - Numerisanje linija teksta
Kada radite na dokumentu koji e sadrati recimo programski kod
(instrukcije u nekom programskom jeziku), vrlo je preporuljivo da
koristite numerisanje svake linija teksta (instrukcije), radi kasnijeg
pozivanja na odreenu liniju (recimo, u objanjenju koda). Pri ovome
moete numerisati sve linije dokumenta, linije u nekoj sekciji, poeti
brojanje na svakoj strani itd. Brojke linija se mogu videti samo u
pogledu (modu) "Print preview".
Da bi numerisali linije u vaem dokumentu uradite sledee:
Kliknite u dokument gde elite da otponete numeraciju, tj. u

odreenu sekciju dokumenta.
Izaberite padajui meni "File > Page Setup". Otvorie vam se

novi dijalog prozor "Page Setup", u kome treba da preete na
karticu "Layout".
Na datoj kartici kliknite na dugme "Line numbers...". Otvorie

vam se novi dijalog (kao na slici) "Line numbers".
U novom dijalogu potvrdite polje "Add line numbering", pa e

potom i sva ostala polja biti dostupna. Svako od tih polja
predstavlja sledee podeavanje:
o
Start at - Podrazumevano je da se linije numeriu od
jedinice, ali ako vi elite, moete da promenite poetnu
vrednost, preko brojaa.
o
From text - Ovde ete izvriti podeavanje udaljenosti
broja linija od samog teksta.
o
Count by - Odreivanje koraka u numerisanju. Ako
ovde podesite vrednost 2, bie prikazana svaka druga
linija, ali e se naravno brojati i ostale (samo nee biti
prikazane).
o
Numbering - Sekcija u kojoj imate tri mogunosti da
kaete Word-u kako da numerie stranice:
Restart each page - Numeracija se restartuje na svakoj novoj
stranici.
Restart each section - Numeracija se restartuje na poetku
svake nove sekcije.
Continous - Kontinuirano numerisanje kroz ceo dokument.
151
11.14. TAMPANJE
Opcije prilikom tampanja dokumenta
Po zavretku rada na dokumentu, odnosno po zavretku procesa
kreiranja, editovanja, obraivanja i oblikovanja sledi poslednji korak
prilikom izrade dokumenta. To je proces tampanja. Meutim, pre
nego to se zapone proces tampanja dokumenta, potrebno je
proveriti kakav izgled on ima. Zato se izabere opcija File,Print
Preview. Ukoliko je prikazani izgled dokumenta zadovoljavajui, moe
se pokrenuti proces tampanja dokumenta. Prilikom tampanja je
potrebno provesti sledeu proceduru:
Prvo se izabere opcija File/Print.
Slika 11-66 Na ekranu se pojavljuje sledei dijalog okvir za tampanje
152
Slika 11-67 Dijalog okvir za specificiranje karakteristika tampanja
U prikazanom dijalog okviru treba odabrati opcije za tampanje. Prvo

se u okviru Printer izabere ime tampaa na koji se eli itampati
dokument.
Slika 11-68 Izbor tampaa
Zatim se u sekciji Page Range specificiraju koje se sve strane

dokumenta (aktivnog dokumenta) ele itampati. Postoje opcije All
(celi dokument), Current Page (trenutno aktivna strana dokumenta)
ili opseg strana (specificira se kao npr. 1,5,8 i sl.).
153
Slika 11-69 Broj kopija koji se tampa
U okviru Print What potrebno je postaviti izbor na Document.

Zatim u okviru Copies treba postaviti koliko se kopija dokumenta koji
se tampa treba itampati.
Slika 11-70 Izbor stranica za tampu
Na kraju treba u okviru Print izabrati koje se sve strane dokumenta

ele tampati. Mogue opcije su:
154
All Pages in Range (sve strane u specificiranom opsegu datom

u sekciji Page Range)
Odd Pages (neparne strane iz specificiranog opsega datog u

sekciji Page Range)
Even Pages (parne strane iz specificiranog opsega datog u
sekdji Page Range)
Meutim ako se eli tampati na papir obostrano, onda treba izabrati

prvo opciju Odd, pa onda ponoviti isto to tampanje s opcijom Even.
Naravno, pri tom treba itampane papire prevrnuti i s prazne strane
postaviti u tampa.
U sluaju da se ima tampa na poslu, a eli se ubrzati rad tokom
tampanja kod kue, mogue je aktivirati opciju Print to File kako bi
celi dokument bio itampan u datoteku. Na ekranu se pojavljuje novi
dijalog okvir u kojem treba upisati ime datoteke. Naime, u ovu
datoteku e biti izvreno "tampanje".
PODEAVANJE OPCIJA ZA TAMPANJE
Ako ste dosada koristili Word,
sigurno ste i tampali neki od
svojih
dokumenata.
Pored
redovnih opcija koje ste dobijali
prilikom
poziva
standardnog
"Print" dijalog prozora, Word nudi
i naprednija podeavanja. Ova
podeavanja se skrivaju iza
dugmeta "Options" u dijalogu
"Print" (druga preica "Tools ->
Options -> Print"). Kada kliknete
na ovo dugme dobiete prozor
kao na slici. U sledeim redovima
objasniemo ta svaka od opcija
u odeljku "Printing options" znai.
Slika 11-71 Podeavanje opcija za
tampanje
Draft output - (nizak kvalitet tampanja) potvrdom ove

opcije birate nii nivo kvaliteta tampe, ali postiete veu brzinu
tampanja. Grafika se nee tampati, a formatiranja tampe e
biti minimalna.
Update fields - (aururaj polja) ukoliko u dokumentu imate
polja (koja su deo automatizacije rada u Word-u), i potvrdite ovu
opciju sva polja u dokumentu e se aurirati pre tampanja.
Update links - (auriraj veze) ova opcija znai da se pre
tampanja auriraju sve veze prema drugim dokumentima, ako ih
ima.
155
Allow A4/Letter paper resizing - (podesi format) potvrdom

opcije automatski se prelazi sa jednog formata (Letter/A4) papira
na drugi (A4/Letter) uz kompenzaciju margina i elemenata na
stranici.
Background printing - (tampanje u pozadini) potvrdom
opcije (podrazumevano) moete da se vratite bre u dokument
kada ga poaljete na tampu, tampa ide sporije. U suprotnom
Word vam ne doputa rad u dokumentu sve dok sve stranice ne
poalje na tampu.
Print PostScript over text - (tampanje preko teksta)
opcijom se omoguava da PostScript kod koji se moda nalazi u
dokumentu, tampa preko samog teksta.
Reverese print order - (obrnuti red tampanja) ova opcija
se koristi kada imate tampa (uglavnom ink-jet) koji nakon
tampe daje stranice sa licem na gore i redosled im je obrnut.
Prilagodite kontekstne menije svojim potrebama
Kontekstni ili priruni meniji
umnogome
skrauju
i
pojednostavljuju
odreene
poslove, jer se u njima nalaze sve
komande koje su preko potrebne
i koje se najee koriste.
Promenama
koje
napravite,
moete prilagoditi svaki od ovih
kontekstnih menija, tako da u
njih ubacite komande koje vi
najee
upotrebljavate,
i
istovremeno izbacite one koje ne
koristite. Recimo kada radite na
pripremi neke knjige i imate
mnogobrojne fusnote, kada ih
dodajte moraete uvek da idete
na meni "Insert > Footnote...".
Slika 11-72 Opcija za Footnote
Da bi ovo prevazili i ubrzali dodavanje, pridruiemo kontekstnom

meniju za tekst, komandu "Footnote".
Da bi dodali komandu u kontekstni meni uradite sledee:
1.
2.
156
Izaberite padajui meni "Tools > Customize", preite na

karticu "Toolbars" i u oknu "Toolbars" kliknite polje "Shortcut
Menus".
Na ekranu e se pojaviti paleta "Shortcut Menus" sa spiskom
3.
4.
dostupnih menija u tri grupe: Text, Table i Draw. Nas e

interesovati grupa menija Text i u njoj priruni meni Text.
Da bi dodali komandu "Footnote", kliknite na nju preko menija
"Insert > Footnote", i drei pritisnut levi taster mia prevucite
je na paletu kontekstnih menija, i to tako to pokaziva
dovedete iznad "Text", a zatim kada se otvori lista dovedete
pokaziva opet iznad podmenija "Text".
Kada ste uradili prethodno, i doveli pokaziva iznad prirunog
menija, pojavie se horizontalna linija, koja predstavlja mesto
postavljanja komande. Otpustite levi taster mia.
Kada smo dodali komandu u

odreeni meni, ponitite opciju
"Shortcut
Menus"
u
dijalog
prozoru "Customize" i kliknite na
"Close".
Sada kliknite desnim tasterom,
bilo gde u dokumentu, i u
prirunom meniju pored ostalih
bie i opcija Footnote.
Slika 11-73 Brzi pristup mopciji footnote
Podeavanje
Word poseduje ogroman broj opcija i alata koje esto znaju i da
zbune usled tolikog broja. Ali, ne mora tako da bude. Ovaj Tutorial e
vam pokazati kako da preuzmete kontrolu, i postanete "ef" vaem
raunaru i kaete mu koje alate i palete sa alatkama elite, i gde.
Razumevanje Toolbar-ova
Kada otvorite Word, program se otvara sa dva toolbar-a (palete sa
alatkama), gornja paleta je Format toolbar. Druga paleta je
Standard toolbar o emu smo ve govorili.
Da bi premestili toolbar sa jednog mesta na drugo, kliknite na sivu
uspravnu liniju u levom uglu toolbar-a, i kada se izgled pokazivaa
promeni u ukrtene duple strelice, prevucite paletu tamo gde elite.
Paleta moe da bude "plutajua", tj. nevezana za ivice prozora, ili da
bude vezana (dock) za neku od ivica prozora.
Da bi izvrili podeavanja paleti, kliknite na ikonu strelice koja se
nalazi na desnom kraju svake palete. Pojavie se dugme "Add or
157
Remove Toolbars", kliknite na njega, pa se pojavljuje lista sa svim

moguim alatkama za tu paletu. Izbor alata vrite jednostavnim
izborom ili ponitavanjem izbora. U sluaju da koristite Office 97
kliknite desnim tasterom na paletu, izaberite paletu koju elite. Da bi
vrili detaljna podeavanja paleti izaberite "Customise" na dnu
padajue liste.
Kada izaberete "Customise" opciju pojavljuje se dijalog prozor u kom
moete da izvrite ogroman broj podeavanja u vezi paleti. Sada,
kliknite na neko od dugmadi na paletama i prevucite ga van palete,
dugme e nestati. Takoe, moete premetati dugmad sa palete na
paletu. Postavljanje dugmadi na paletu vri se na isti nain, iz prozora
"Customise", sa kartice "Command" izaberete odgovarajuu grupu
komandi i traeni alat, te prevuete ga iznad palete gde elite da ga
postavite, pokaziva menja oblik u "I", i sada moete da otpustite
taster mia. Da biste grupisali odreene alate, prevucite dugmad tako
da ona budu sa odreene strane sivih linija.
Kada jednom izvrite podeavanja, kasnije opet moete vriti
promene, npr. elite da dodate dugme koje e sumirati broj rei u
dokumentu ("Word Count" dugme). Kliknite desnim tasterom na
paletu i izaberite "Customise". U dijalog prozoru izaberite "Tool"
grupu alata i iz liste Commands izaberite dugme "Word Count".
Prevucite dugme na eljenu paletu. Ovo dugme nema ikonu, ve
ispisan tekst. Da bi to promenili kliknite desnim tasterom na dugme
"Word Count", ali dok je otvoren dijalog prozor, i izaberite opciju
"Default Style". Sa dugmeta nestaje tekst, i sada moemo dodati
bitmapu na dugme po elji. Ponovo kliknite desnim tasterom na
dugme, i izaberite "Change Button Image" da biste dodali ili promenili
crte na dugmetu. Ako vam se ne svia ni jedna ikona od ponuenih
moete napraviti sopstvenu. Kliknite desnim tasterom na dugme i
izaberite "Edit Button Image", dobiete dijalog "Button editor" gde
moete da crtate sopstvenu ikonu piksel po piksel. Na ovaj nain
moete potpuno promeniti izgled vaeg Word-a, tj. moete sve
prilagoditi sebi.
Kreirajte sopstvenu paletu alatki
Primetili ste sigurno da svaka sloenija funkcija u MS Word-u donosi
sa sobom i sopstvenu paletu alatki. Ukoliko esto radite sa odreenim
skupom alata, a ti alati nisu direktno pristupani sa postojeih paleta
(potrebno je da ih pozivate sa meni linije - Menu line), trebalo bi da
kreirate sopstvenu paletu alatki, gde e se nalaziti najee koriene
nestandardne alatke. Sva podeavanja paleta alatki se vre u dijalog
158
prozoru "Customize", koji dobijamo pozivom menija "Tools ->

Customize".
Da bi kreirali novu paletu, preite na karticu "Toolbars" i pritisnite
dugme "New". U sledeem dijalog prozoru definiite naziv nove palete
i u donjem polju imate mogunost da celu paletu uvrstite u
"Normal.dot" ablon ili drugu mogunost, da paletu veete samo za
tekui dokument (ova opcija uglavnom nema smisla). Na kartici i u
listi "Toolbars" pojavie se vaa nova paleta i takoe, pored samog
dijalog prozora moete videti novu paletu, ali bez ijedne ikonice. Sada
preite na karticu "Commands", na levoj strani imate listu kategorija
tj. naslova sa glavne linije menija, a na desnoj strani imate podopcije
za svaki meni. Izaberite prvo stavku menija npr. "Borders" i u
desnom oknu pojavie se sve komande vezane za definisanje ivica, a
koje nisu direktno dostupne sa bilo koje palete. Zatim izaberite
komande-ikonice, jednu po jednu, i jednostavno prevucite na novu
paletu alatki (funkcijom Drag-and-Drop). Ako vam nije sasvim jasno
kakva je funkcija odreene komande, pritisnite dugme "Description" i
dobiete potanko objanjenje date komande. Kada ste zavrili
dodavanje poslednje komande pritisnite dugme "Close".
Sada
moete
vau
paletu
postaviti bilo gde na radnu
povrinu, npr. u vrhu pored
paleta "Standard" i "Formatting",
ili je ostaviti da bude "plutajua"
(nevezana za bilo koju ivicu). I
jo neto to je bitno, ukoliko ne
ugradite paletu alatki u Normal
ablon, ve u tekui dokument,
paletu moete razmenjivati sa
drugim
dokumentima
preko
dijaloga "Organizer".
Slika 11-74 Postavljanje palete
11.15. ZATITA VAIH DOKUMENATA

Microsoft Word vam omoguava da sve svoje radove zatitite od
neovlaenog pristupa na vie naina. Postoje u osnovi dva naina za
zatitu dokumenata:
159
Zatita lozinkom za otvaranje

dokumenta - Ovim nainom niko
nee moi da uopte otvori
dokument u Word-u, tj. otvaranje
je mogue samo povlaenima
koji imaju lozinku. Ovde imamo
dva tipa lozinke:
Slika 11-75 Unos passworda
Lozinka za samo otvaranje dokumenta (Password to Open) ovde korisnik pre otvaranja dokumenta dobija dijalog prozor u
kome mora da unese lozinku.
Lozinka za izmene u dokumentu (Password to Modify) - ovde
postavljate lozinku da bi obezbedili dokument kako bi samo
odabrani mogli da prave izmene u zatienom dokumentu.
Postavljanje lozinke ide tako to izaberete "Tools -> Options",
preete na karticu "Save" u okviru dijalog prozora "Options". U sekciji
"File sharing options for" unesite lozinke duine do 15 karaktera. Pri
unosu pazite na mala i velika slova, poto je ovo polje Case-sensitive.
Kliknite na kraju na "OK", dobiete dijalog prozor "Confirm Password"
u kome ete ponoviti prethodno unetu lozinku (dobiete poruku o
greci ako pogreite unos drugi put). Kada konano kliknete na "OK",
snimite dokument da bi ste aktivirali lozinku za dati dokument.
Zatita dokumenta davanjem atributa-statusa "Read-Only" Ovim nainom dati dokument se moe uitati u Word, ali samo za
itanje. Bilo kakve izmene nisu dozvoljene. Da bi aktivirali ovu opciju
pozovite meni "Tools -> Options" i potvrdite poslednje polje za
potvrdu "Read Only Recommended". Na ovaj nain e svako ko
otvara dotini dokument videti dijalog prozor koji predlae da se
dokument otvori u "Read Only" reimu. Ako kliknete na "Yes",
dokument se otvara kao Read Only. Ako izaberete "No" dokument e
se otvoriti kao i svaki dokument. Znai, ova opcija zatite se svodi na
volju korisnika dokumenta kako e ga uitati. Da bi dokument
prebacili u potpuni "Read Only" status, preite u Windows Explorer,
klinite na ime dokumenta desnim tasterom i izaberite opciju
"Properties". U novom dijalog prozoru potvrdite (check-irajte) polje
za potvrdu "Read-Only". Na ovaj nain nee biti dozvoljene nikakve
izmene na dokumentu.
160
Word - Izrada banner-a

Iako je MS Word paket za
procesiranje teksta, to ne znai
da sa njim ne moete da uradite
nita interesantno, i u ovom
prilogu emo ba to obraditi,
kako kreativnije iskoristiti Word i
dobiti tekst koji lepo izgleda (kao
reklamni banner).
Slika 11-76 Izrada banera
Kliknite na dugme "New Blank Document".

Da bi dobili paletu alatki "Drawing", kliknite desnim tasterom
mia iznad prostora paleta, i iz kontekstnog menija izaberite
"Drawing".
Sada emo biti u mogunosti da koristimo alatku WordArt.
Kliknite na dugme "WordArt" na novoj paleti.
Izaberite neki od ponuenih stilova, klikom na sliicu primera
stila, i potom kliknite na "OK".
U sledeem dijalog prozoru, ubacite eljeni tekst, podesite
vrstu fonta i veliinu fonta. Te pritisnite "OK".
eljeni stilizovani tekst e se pojaviti u dokumentu. Tekst
moete pomerati tako to kliknete na njega levim tasterom
mia i drei taster prevuete na drugo mesto.
Da bi izvrili korekciju teksta (vrsta, veliina fonta, sam tekst),
dovoljno je dvostruko kliknuti na objekat WordArt-a.
Da bi dobili na boljem izgledu teksta, postaviemo u pozadinu neki

rafiki element, koji je takoe dostupan sa palete "Drawing".
Na paleti "Drawing" kliknite dugme "AutoShapes".

Sa menija izaberite, recimo "Stars and Banners", pa sa
podmenija izaberite neki od elemenata (na slici je upotrebljen
element "Up Ribbon").
Kada se element pojavio na dokumentu, kliknite desni taster i
izaberite "Order > Send to Back". Na ovaj nain stilizovanu
traku postavljamo iz WordArt-a.
Ponovo pritisnite desni taster i izaberite opciju "Format
AutoShape", i u novom dijalog prozoru, u sekciji "Fill" kliknite
na listu "Color" i izaberite neku od boja za popunjavanje
stilizovane trake.
161
Radi boljeg izgleda dodaemo i malo senke tekstu, na paleti

"Drawing" kliknite na dugme "Shadow" i u grafikom meniju sa
primerima senki izaberite odgovarajuu. Na ovaj nain smo kreirali
lep, stilizovani banner, ostalo sve zavisi od vae matovitosti.
Izrada broura
Koristei ugraene Word-ove ablone moemo znatno utedeti vreme
i dobiti mnogo profesionalnije dokumente. Tako je i sa brourama.
Word poseduje ablon za izradu broure na tri lista koje se tampaju
na prednjoj strani i na poleini drugog dela papira u formatu A4. Ovaj
ablon sadri veinu vama potrebnih elemenata i formatiranja
(kolumne, grafiku, odgovarajue naslove i dr). U sluaju da vam se
ne svia ovo gotovo reenje, izmenama moete ga prilagoditi sebi.
Da bi poeli sa ablonom, idite na padajui meni "File -> New", a
zatim izaberite karticu "Publications" i dvaput kliknite na ikonu
"Brochure". Dobiete gotovo reenje, tj. kompletnu brouru sa
odreenim grafikim elementima, nekim tekstom i raznim savetima u
vezi formatiranja. Svi tekstualni elementi, tipa raznih naslova, lista
nabrajanja i dr. su definisani pomou odreenih stilova, tako da vrlo
lako moete izvriti potrebna podeavanja jednostavnom promenom
odreenog stila.
Ukoliko elite da promenite ponuenu grafiku, a verovatno hoete,
prvo je selektujte i pomou menija "Insert -> Picture" izaberite drugu
sliku koju ste pripremili. Na primer, ako budete mogli da iskoristite
gotove sliice iz Clipart galerije za vau brouru, izaberite sa
padajueg menija "Insert -> Picture -> Clip Art". Od ponuenih sliica
izaberite najpogodniju, tako to ete kliknuti na nju da bi je
selektovali i potom kliknete na dugme-ikonu "Insert Clip". U sluaju
da dimenzije nisu odgovarajue kliknite na sliku i razvucite po
potrebi, tako to kliknete na bele kvadratie u uglovima i drei
miem razvuete na odgovarajue dimenzije.
Vodite rauna o tome da kada pravite odreenu brouru, koju e da
vidi vei auditorijum, ne smete previe da natrpate brouru
elementima, jer e delovati jako sloeno i prosto odbojno za itanje.
To znai da treba da naete odgovarajuu meru u kompoziciji teksta,
grafike i belina oko teksta i slika. Kada zavrite sa ispravkama i
doradom ablona broure, snimite tu verziju broure, jer na taj nain
sledei put neete morati da poinjete rad sa Word-ovim reenjem,
ve sa svojim.
162
Izrada biografije (CV)

U sluaju da ste preko Interneta traili posao sigurno ste zapazili da
svi trae vau biografiju tj. Curriculum Vitae (CV). Sadraj CV se
esto veoma razlikuje u zavisnosti od posla. U ovom tekstu
ilustovaemo vam kako da u Word-u napiete svoj CV, koji e biti
opteg karaktera.
U naem CV-ju postoje tri osnovna
dizajn elementa, i njih emo kreirati u
"Headers and Footers" delu Word-a.
Otvorite novi dokument i izaberite
meni
"File->Page
Setup"
radi
podeavanja
margina.
U
dijalog
prozoru unesite sledee vrednosti:
gornja margina 5 cm, donja 3 cm, i
leva i desna po 3 cm. Sada idite na
meni "View->Header and Footer", da
biste otvorili kontrolu zaglavlja i
podnoja. Na ekranu vam se pojavljuje
i paleta sa odgovarajuim alatima za
formatiranje "Header-a and Footer-a".
Slika 11-76 Izrada CV
Ovi elementi e nam posluiti da u njih postavimo osnovni ablon gde

e biti ime, prezime i drugi detalji. Prednost ovog naina je u tome
to e se ti podaci pojavljivati na svakoj strani. Ovde emo se
posluiti "Text box" elementima, ali pre toga emo pozvati paletu sa
odgovarajuim alatima,"View->Toolbars->Drawing". Izaberite "Text
Box" alat i pozicionirajte ga unutar Header-a, kliknite desnim
tasterom na ivinu liniju i izaberite "Format Text Box" opciju.
Izaberite "Fill" karticu i izaberite crnu boju, te ukucajte tekst a boju
fonta promenite u belu. Unutar Text box-a centrirajte tekst.
Selektujte tekst i pomou preice "Ctrl+]" poveavajte tekst do
eljene vrednosti. Potom :
Izaberite "Text box" i postavite ga preko crnog "Text box-a"

U njega dodajte svoje kontakt podatke i centrirajte ih
Ponovo izaberite "Text box"
Na levoj margini nacrtajte mali "Text box", ali iste visine kao
Header
Kliknite unutar prvog "Text box-a" i kliknite alat "Format
Painter" na osnovnoj paleti, radi preslikavanja formatiranja
163
Kliknite unutar novog "Text box-a" i on e postati crn

Upiite "CV", selektujte tekst i izaberite belu boju fonta.
Sada ste postavili dobar ablon (koji se naravno moe doterivati) za

va CV, tako da sada moete unositi podatke. Bitno je odrite istu
formu i konciznost. Ne zaboravite da prvo ponete sa radnim
iskustvom i da vae poslednje radno mesto postavite na poetak.
Takoe, podnoje (Footer) sa Text box-om moete iskoristiti da
postavite recimo svoje kontakt podatke, tako da se pojavljuju na
svakoj stranici. Ukoliko ste instalirali kompletan MS Word, sa
programom u paketu dolaze i gotovi abloni za izradu CV-ja.
Roendanska estitka
Kada se kasno setite neijeg roendana, a niste mu kupili i poslali
estitku, moete je sami izraditi uz pomo Word-a. U ovom prilogu
emo videti kako da kreirate jednostavnu, ali efektnu roendansku
estitku, korienjem mogunosti ugraenih u Word.
Pre nego to zaponete rad u
Word-u, najbolje bi bilo da
estitku skicirate na papiru, kako
bi estitka trebala da izgleda.
Obino su estitke presavijene na
dva dela, od kojih prednji deo
ima neku grafiku, a unutranji
tekst. Moda vam izgleda malo
komplikovano da ovo izvedete, ali
postoji nain da se to odradi.
Pokrenite Word, otvorite novi
dokument i promenite orijentaciju
papira u "landscape".
Slika 11-77 Roendanske estitke
164
Izaberite meni "File > Page Setup" i u novom dijalogu preite

na karticu "Paper Size".
Kliknite na radio-dugmi "Landscape".
Preite na karticu "Margins" i veliinu svih margina postavite
na nulu. Kliknite na "OK", pojavie vam se poruka o greci gde
ete kliknuti na dugme "Ignore".
Da bi smo se bolje snalazili na papiru, dodaemo dokumentu mreu

vodeih linija (gridlines), koje se inae nee odtampati. Da bi hi
dobili potrebna nam je paleta "Drawing". Kliknite desnim tasterom
iznad postojeih paleta i i na meniju kliknite opciju "Drawing". Na
novoj paleti kliknite "Draw > Grid", pa u dijalogu potvrdite "Display
gridlines on screen", i na kraju "OK". Dobiemo mreu vodeih linija
koje idu od ivice do ivice papira, ovo je zbog toga to su marige
veliine nula. Poto je mrea sainjena od velikog broja linija, koje
nam nisu potrebne, podesiemo da mrea u stvari deli papir na dva
dela. Ponovo kliknite "Draw > Grid", u ovom dijalogu emo izvriti
podeavanje meuprostora izmeu dve linije. U okviru sekcije "Grid
Settings" podesite:
Horizontal spacing: 149mm

Vertical spacing: 0,1mm
Kada kliknete na "OK", videete da se radna povrina podelila na dve

polovine, linijom koja se nee odtampati.
Sada, koristei alate za crtanje, moemo poeti crtanje. Takoe
moete uvesti i gotove grafike elemente na stranicu, ili da kreirate
sopstvene uz pomo dostupnih alatki. Ako na disku imate prigodnu
sliku, ubacite je preko menija "Insert > Picture". Iskoristite vau
skicu na papiru kao vodi u kreiranju. Za ubacivanje stilizovanog
teksta, iskoristite "Wordart" alatku sa palete "Drawing". Kliknite na
dugme "Wordart", izaberite stil slova, te potom unesite odgovarajui
tekst. Ukoliko je potrebno da poveate ili smanjite veliinu slika ili
teksta, upotrebite "ruice" (mali beli kvadratii oko elemenata). Da bi
odrali proporcije grafike, drite taster "Shift" dok ih razvlaite. Kada
ste zavrili sa estitkom, odtampajte je i predajte slavljeniku. Primer
jedne estitke moete videti na slici.
Kako kreirati pozorini program (afiu)
Za kreiranje pozorinog programa
(afie)
ne
morate
koristiti
specijalni softver koji se koristi u
pripremi za tampu, ceo program
moemo
kreirati
u
Word-u.
Softverski paket kao to je Word
poseduje veliki broj mogunosti i
stalno ete se iznenaivati ta
sve on moe da uradi. Pa, da
preemo odmah na izradu jednog
pozorinog programa.
Slika 11-78 Kreiranje programa
165
Pokrenite Word, te sa menija izaberite "View > Toolbars > Drawing",

na ekranu e se pojaviti paleta sa alatkama za crtanje.
Na istoj paleti kliknite dugme "Draw", pa iz menija izaberite

opciju "Grid".
Pojavie vam se novi dijalog, u kome treba da potvrdite polje
"Display gredlines on screen".
Kliknite na "OK".
Na papiru e se pojaviti mrea, koja e nam umnogome olakati

pozicioniranje objekata na ekranu, odnosno papiru. Sada emo
izvriti podeavanje stranice, tako da od jedne A4 stranice napravimo
dve.
Iz menija "File"izaberite opciju "Page Setup...".

U dijalogu emo podesiti margine, veliinu gornje margine
postavite na 1.5cm, veliina za "gutter" e biti 0.5cm.
Preite na karticu "Paper Size" i kliknite radio-dugmi
"Landscape" (promena orijentacije papira). Naposletku kliknite
na "OK".
Da bi imali odgovarajui pogled na dokument smanjiemo prikaz

(Zoom), kliknite na mali trouglasti dugmi u okviru Zoom polja na
Standard paleti alatki, te izaberite uveanje od 50%. Ukoliko e va
program sadrati vie stranica, pritisnite odgovarajui broj puta
kombinaciju "Ctrl+Enter".
Morate imati na umu da polovljenjem A4 stranice na dve polovine,
prva manja stranica predstavlja spoljni omot vaeg programa.
Sledee to emo uraditi je da dodamo odgovarajuu grafiku na
omot.
166
Sa donje palete izaberite "Rectangle" alatku za crtanje,

poravnajte kursor sa linijama u mrei i nacrtajte
pravougaonik.
Kliknite desnim tasterom na pravougaonik i izaberite opciju
"Format AutoShape".
U sekciji "Fill" kliknite na polje "Color", pa izaberite "Fill
Effects". Preite na karticu "Picture" i u dnu kliknite na dugme
"Select Picture". Preko standardnog dijaloga pronaite
odgovarajuu sliku na disku, kliknite na "Insert" i na kraju na
"OK".
Dodaemo i naslov programu uz pomo alatke "WordArt".
Kliknite "Insert WordArt" alatu na paleti "Drawing".
Izaberite odgovarajui stil, pa unesite naslov predstave u edit

polje. Na kraju kliknite na "OK".
Preostaje nam samo da u program dodamo i tekstualni deo. Ovo

emo uraditi pomou tekst-okvira (text-box), poto je sa njima
mnogo laka manipulacija, nego kada se tekst redovno unese.
Kliknite na dugme "Text box" na paleti "Drawing" i uz pomo linija
mree, postavite tekst polje na odgovarajue mesto. Radi boljeg
izgleda celog programa tekst moete podeliti na vie sekcija, od koji
e svaka biti postavljena u jedno tekst polje. Prednost ovakvog
naina rada je u tome to tekst polja moete premetati gde hoete, i
na taj nain brzo menjati izgled programa. Pozicioniranje e vam biti
olakano zbog mree linija.
Kalendar
Da li imate potrebu da pratite
neke dogaaje tokom vremena?
Ili recimo, trebate da saradnicima
podelite plan rada za odreeno
vreme? U ovom sluaju ne treba
da brinete oko toga kako da
fomuliete
takve
planove
kalendare,
poto
MS
Word
poseduje odlinu alatku za to. U
sledeim redovima emo vam
prikazati
kako
da
kreirate
kalendar
koristei
Word.
Koristiemo Word verzije 2000, a
data
alatka
(arobnjak)
je
dostupna od verzije 6.
Slika 11-79 Kalendar
Pokrenite MS Word i izaberite padajui meni "File > New", te u

dijalogu "New" preite ma karticu "Other Documents" i dvostruko
kliknite na ikonicu "Calendar Wizard". Pokrenue se arobnjak
(wizard) koji e vas voditi kroz proces kreiranja, korak po korak.
Kliknite na "Next" i u sledeem koraku, od tri ponuene opcije,
izaberite stil izgleda koji vam se najvie svia. Izbor se vri klikom na
odgovarajue radio-dugme, po izboru, kliknite na "Next". U sledeem
koraku emo izabrati orijentaciju papira za kalendar, i imamo dve
opcije: Portrait i Landscape. U donjoj sekciji moete podesiti da se
ostavi mesto za prigodnu sliku pored kalendara. Ako izaberete "Yes",
levo, sa strane e se ubaciti clipart, koji ete kasnije zameniti svojom
slikom. Kliknite na "Next" i stupate u korak, gde vrite izbor datuma
167
poetka i zavretka intervala za koji e se kreirati kalendar. Kada

izaberete vremenski interval kliknite na "Next", a zatim u poslednjem
koraku na dugme "Finish". Novi dokument e biti ispunjen
kalendarom. Kalendar je u osnovi sainjen iz dva okvira (text-box).
U ovako kreirani ablon kalendara, preostaje vam samo da unesete
podatke u svaku eliju koja predstavlja jedan dan u mesecu. Jo
jedna dobra stvar je to su za kreiranje kalendara korieni stilovi,
tako da izmenom stila menjate celokupni izgled kalendara. Evo kako
to da uradite:
Kliknite u polje, pored cifre koja oznaava datum, pa izaberite

meni "Format > Style".
U dijalogu "Style" kliknite na dugme "Modify", te u novom
prozoru kliknite na "Format".
Izaberite iz liste "Font" i izvrite sva mogua podeavanja za
dati stil.
Kada ste zavrili, dva puta kliknite na "OK".
Na prethodni nain moete kompletno promeniti izgled kalendara i u

potpunosti ga prilagoditi svojim potrebama.
11.16. CRTANJE U WORD-U

U Wordov dokument moguce je uneti gotove slike izraene nekim od
odgovarajuih programa.No, ovde nas vie zanima kako Wordovim
alatima
proizvesti
grafiku
u
Wordovom
dokumentu.Doista
jednostavno, i za malo vremena.Ako oblikujete dokumente u Wordu
tako da oni ne moraju biti strogo zadanoga izgleda, zasto ih ne
oplemeniti ponekim crtanim detaljem? Poneka crta, malo boje,
drugaciji razmestaj stranice-i Vas ce se dokument sasvim sigurno
razlikovati u gomili slinih. A rad s Wordovim alatima za crtanje zaista
je jednostavan i ne zahteva mnogo vremena ni za uenje njihove
upotrebe, ni za primenu.
Traka s alatima za crtanje pojavit ce se na ekranu ako je ukljucimo
klikom na taster Drawing na standardnoj traci s alatima ili ako je
izaberemo iz menia View.Traka s alatima za crtanje skup je alata
kojima se mogu crtati graficki elementi od najednostavnijih crta,
jednostavnih geometrijskih oblika, slobodni oblici, elementi dijagrama
toka, ukrasni oblici, oblici s s pridjijeljenim tekstom nekom objektu i
drugo.Osim toga, na traci s alatima za crtanje moze se odabrati unos
168
teksta u dokument pomocu tekstualnih okvira (Text Box), obrada

jedne ili vise rijeci WordArtom, bojenje crteza, sjencenje,
pozicioniranje, rotiranje, izrada trodimenzionalnih oblika.
Crtanje se moze zapoceti na dva nacina:ili na jos praznoj stranici
dokumenta ili na stranici popunjenoj sadrzajem.Crtez ce se na
stranici pojaviti ondje gde je bila tacka ubacivanja (kursor) prije
pocetka crtanja.No to mesto i nije toliko vazno jer se crtez kasnije
lahko moze prenijeti na bilo koji dio dokumenta.Naknadno se,
takodje, podesava i odnos crteza s ostalim sadrzajima na
stranici.Raspolozivi oblici za crtanje mogu se pregledati i odabrati ako
se na traci s alatima za crtanje klikne na taster AutoShapes.Taster
AutoShapes otvara sustav menia s kategorijama oblika za crtanje, a
pokazemo li bilo koju od kategorija, otvrara se njezin podmeni u
kojem je moguce odabrati tacno odredjenu vrstu objekata.Meni Lines
nudi crtanje: obicne ravne crte (Line), jednosmerne strelice (Arrow),
dvosmerne strelice (Double Arrows), krivulje (Curve), slobodnih
oblika (Freeform) i slobodnih oblika koji nalikuju crtezu olovkom
(Scribble).Neovisno o tome koji se oblik odabere, crta ga se
jednostavnim povlacenjem misa.Dvostruki klik misem zatvara crtez
koji se onda moze uredjivati.Da bi se s crtezom bilo sta cinilo
moramo ga odabrati, a to se cini klikom misa na bilo koji njegov
dio.Odabrani crtez omedjen je hvataljkama pomocu kojih mu se moze
mijenjati velicina.Uz vecinu crtanih oblika pojavljuje se jedan ili vise
simbola koji nalikuju zutom trokuticu.Hvatanjem i povlacenjem ovog
simbola, odabranom se objektu moze mijenjati oblik:na primjer,
dubina trodimenzionalnog objekta, duljina i ostrina strijelice i
slicno.Crtezu se moze naknadno mijenjati boja crte (Line Color), boja
crtane plohe (Fill Color), debljina crte (Line Style) i vrsta crte (Dash
Style).Ako je odabrani objekat strelica, taster Arrow Style omogucuje
mijenjanje izgleda strelice.Svakom nacrtanom objektu moze se
dodati sjena na neki od ponudjenih nacina ako se klikne na taster
Shadow.Sjena se uklanja klikom na No Shadow.Meni Shadow
Settings omogucuje pomicanje senke dok njezin objekt miruje
(Nudge Shadow), kao i mijenjanje boje senke (Shadow Color).
Trodimenzionalni oblici jednostavno se brzo oblikuju i mijenjaju.3D
efekt moze se dodati najjednostavnijoj crti, korisnikovom slobodnom
crtanom obliku ili nekom od ponudjenih oblika.Efekt se dodaje
odabranom objektu tako da se iz menia 3D odabere odgovarajuci
izgled.Trodimenzionalnom se objektu mogu podesavati mnoga
svojstva, a dostupna su ako se iz menia 3D odabere naredba 3D
Settings.Tada se dobije traka s alatima za uredjivanje 3D objekta
(koji, naravno, mora biti odabran).Taster 3D On/Off omogucuje
uklanjanje ili dodavanje efekta.Tasterima Tilt Down, Tilt Up, Tilt Left i
Tilt Right objekat se moze rotirati u odgovarajucim smerovima.Taster
169
Depth otvara mogucnosti biranjea dubine 3D objekta ili biranjem

neke od ponudjenih brojcanih vrednosti ili upisivanjem odgovarajuceg
broja koji oznacava dubinu objekta u tackicama.Tasterom Direction
moze se biranjeati smer promatranja 3D objekta, a taster Lighting
dopusta korisniku odabrati iz kojeg ce kuta dolaziti svijetlo na
objekat.Moze se odabrati i intezitet osvijetljenosti objekta: svijetao
objekat (Bright), prosjecno svijetao (Normal), i zamagljen
(Dim).Pomou tastera Surface objektu se mogu oblikovati plohe kao
da su: prozirne (Wire Frame), mat (Matte), plasticne (Plastic) ili
metalne (Metal). Taster 3D Color otvara paletu boja kojima se
objekat moze uredjivati.
3D Settings alati bit ce nedostupni (sivi) ako odabrani objekat nije
pogodan za primjenu nekog ekfekta i ako je odabran gotov 3D
objekat, pa mu u tom slucaju nije moguce jos jednom primjeniti
trodimenzionalnost.Bilo koji crtani objekat brise se tako da se
odabere, a zatim se obrise tipkom Del na tastaturi ili komandom
Clear iz menia Edit.Ako je potrebno brisati vise objekata istovremeno,
brisu se tako da se strelicom Select Objects oznaci podrucje
brisanja.Svi objekti koji se nadju unutar iscrtanog podrucja, bit ce
obrisani klikom na naredbe Delete ili Clear.
Tekst polje sa animiranim tekstom
Tekst koji se pomera u jednom
tekst box-u (engl. scrolling text),
je
mogunost
da
definiete
odreeni tekst koji e se kretati
sa jedne strane tekst polja na
drugu.
Ova
funkcija
je
prvenstveno vezana za kreiranje
web stranica, jer je to u stvari
<MARQUEE> tag HTML jezika za
definisanje stranica. Poto ovde
neemo govoriti o funkciji u vezi
kreiranja web stranica, ovu
funkciju emo objasniti iz ugla
naglaavanja nekog teksta ili dela
teksta,
pomou
ove
male
animacije.
Slika 11-80 Crtanje
Alatka za postavljanje scroll teksta se nalazi na paleti "Web tools",

koju emo dobiti izborom menija "View > Toolbars > Web Tools".
Dugme za pozivanje funkcije nalazi se na krajnjoj desnoj strani, a ako
170
zadrite pokaziva mia iznad dugmeta, pojavie se tooltip "Scrolling

Text". Kliknite na dugme, i pojavie se novi dijalog prozor "Scrolling
Text" u kome moemo da podesimo odreene parametre:
Prvo podeavanje vezano je za ponaanje (engl. behavior)

teksta koji se pomera, odnosno na nain koji e se pomerati.
Kada kliknete na padajuu listu dobiete tri mogunosti: Scroll
(obino pomeranje), Slide (pomeranje teksta nalik slajdu,
premesti se sa jedne na drugu stranu, i stane) i Alternate
(tekst se naizmenino kree sa jedne strane na drugu).
Opcija "Direction" odreuje smer kretanja teksta: Left (ulevo)
i Right (udesno), ali samo kod "ponaanja" Scroll i Slide.
Opcijom "Loop" odreujemo broj kretanja, koji moe biti od 1
do 5, ili beskonaan (Infinite), a vezan je za "ponaanja" Scroll
i Alternate.
Iz liste "Background Color" izaberite boju pozadine za dato
tekst polje. Ova boja neka bude u suprotnosti sa stranicom,
radi naglaavanja. Rekli smo ve da upotrebom ove funkcije
naglaavamo neto ili vrimo napomene.
Klizaem "Speed" postavljamo brzinu "klizanja" teksta u polju.
Kada ste podesili sve prethodne parametre, ostaje vam samo da

upiete neki tekst u polje "Type the Scrolling Text here:" i zatim
kliknete na "OK". Trebalo bi da ste dobili situaciju kao na slici.
Slanje e-mail poruka iz Word-a
Ako niste znali, iz vaeg MS Word-a moete slati e-mail poruke.
Upravo je Microsoft tako i projektovao Word da bude va primarni
ureiva e-mail poruka. Iz Word-a moete poslati dve vrste poruka:
poruke koje e biti poslate u HTML formatu

poruke koje e biti poslate u obinom tekstualnom ili RTF (rich
text format) formatu.
171
Pisanjem HTML poruka u Word-u,

ne moramo znati jezik za opis
stranica - HTML, ve je dovoljno
da formatiramo dokument kako
to inae i radimo za obinu
tampu na papiru. Na ovaj nain
lako moemo kreirati e-mail
poruke odlinog izgleda, a ne
samo
uobiajene,
tekstualne
poruke.
Slika 11-81 Slanje e-maila iz Worda
Otvorite novi dokument u Word-u i kreirajte novu e-mail poruku,

formatirajte dokument kao i bilo koji drugi Word dokument. Potom,
izaberite meni "File > Send To > Mail Recipient" ili pritisnite dugme
"E-mail" na Standard paleti alata. Na ekranu e se pojaviti dodatne
alatke za elektronsku potu (kao na slici). Prvo to emo uneti je email adresa primaoca, i to u polje "To". Ako ve imamo unetu adresu
u adresaru Microsoft Outlook-a, dovoljno je pritisnuti dugme "To" da
bi dobili dijalog prozor "Select Recepients", u kome emo izabrati
jednog ili vie primaoca tekue poruke. Na isti nain aljemo kopiju
poruke na druge adrese upisom primaoca u polje "Cc", ili pritiskom na
isto dugme i izborom iz Outlook-ove liste. Ostalo je jo da upiete
naslov samo poruke u polje "Subject".
Od dodatnih opcija, mogue je prikaiti neku datoteku sa diska, uz
samu e-mail poruku. Dovoljno je da kliknemo na dugme "Attach File"
na novoj paleti i u novom dijalog prozoru na disku pronaemo eljeni
fajl, te pritisnemo "Attach".
Kada ste kompletirali e-mail poruku, dovoljno je da pritisnete
"Send a Copy". Kopija dokumenta (sa dodatnim fajlovima,
ima) e biti smetena u Outlook-ov folder "Outbox", a
dokument u Word-u e ostati otvoren za dalju obradu. Kada
put budete "prikaili" na Internet, e-mail kreiran u Word-u
odaslat.
172
dugme
ako ih
tekui
se prvi
e biti
Povezivanje dokumenata linkovima

Da li ste nekada poeleli da u va
Word dokument postavite link
(hipervezu) ka nekom drugom
dokumentu, web prezentaciji ili
nekoj drugoj vrsti sadraja? Ako
je
odgovor
"Da",
proitajte
sledee redove. Word je, kao i
drugi programi Office paketa,
dosta okrenut Internetu, pa zato
osim to moete da dodate
linkove
svim
dokumentima
Office-a istovremeno ih moete i
snimiti u formatu za web.
Slika 11-82 Povezivanje
Dodavanjem linkova u Word dokumentu moete da hipervezama

ispletete itavu mreu izmeu dva ili vie dokumenata, gde e jedan
da se referencira na drugi. Referenciranjem postiete povezivanje sa
informacijama koje nisu sastavni deo datog dokumenta.
Ali, da preemo na samo dodavanje hiverveza. Pokrenite Word i
otvorite postojei dokument:
1.
2.
3.
Miem selektujte deo dokumenta koji treba da poslui kao

veza ka drugom sadraju. Znai to ne mora da bude jedna
re, moe da bude itava reenica ili pasus (ili grafika).
Izaberite meni "Insert > Hyperlink" ili pritisnite preicu sa
tastature "Ctrl+K".
Pojavie vam se dijalog prozor "Insert Hyperlink", gde ete u
liniju "Type the File or Web page name" uneti sam link ili ete
ga izabrati iz donje liste. Na kraju kliknite na "OK".
Kada se vratite u dokument, deo teksta koji predstvalja link e

promeniti boju (podrazumevana je plava boja) i bie podvuen.
Ukoliko pokazivaem mia doete iznad linka, pokaziva e promeniti
oblik u "ruicu sa ispruenim kaiprstom", pa "probajte" link.
Na isti nain moete linkovati i neki dokument sa vaeg diska (znai,
u pitanju nije veza prema .html dokumentu). Na primer, imate isto
Word-ov dokument koji je vezan za tekui, recimo da povezujte raun
173
(trenutni dokument) sa dokumentom koji

"ugovor o kupoprodaji":
predstavlja povezani
Uradite sve kao i u prethodnom postupku, samo to ete u

dijalog prozoru "Insert Hyperlink" kliknuti na naslov "Recent
files", pa e vam se u listi pojaviti dokumenti sa diska na
kojima ste radili u poslednje vreme. Jednostavnim klikom ete
izabrati eljeni fajl.
Ukoliko dokument nije u listi (npr. kreirali ste ga davno),
kliknite dugme "File..." pa eljeni fajl pronaite na disku
pomou klasinog "Browse" dijalog prozora.
Na kraju potvrdite povezivanje, klikom na "OK".
11.17. WORD I MAKRO VIRUSI

Makro virusi su se ne tako davno pojavili u raunarskom svetu, tj. od
onda kada je Microsoft u paket Office ubacio i Visual Basic (prvo je to
bio WordBasic). Ako esto razmenjujete Office fajlove sa kolegama
morate biti oprezni i svesni postojanja ovakvih virusa. Virusi se sada
piu u najnovijoj verziji Basic-a za aplikacije - Visual Basic for
Applications ili VBA. Makro virusi mogu da budu isto tako destruktivni
kao i ostali virusi, jer imaju mogunost samoreprodukcije
(umnoavanja) i preko novog-starog programskog jezika, dostupni su
im svi resursi zaraenog kompjutera (to znai i mogunost brisanje
podataka).
Jezik VBA je dodat paketu radi poveanja fleksibilnosti i mogunosti
paketa MS Office, tako da njegovi korisnici prvenstveno mogu da
pisanjem rutina poveaju produktivnost u radu. Jedan od
najpoznatijih makro-virusa bio je "Concept" (u verzijama Word-a 6.0 i
95), iju su "koncepciju" preuzeli i kasnije nastali virusi. Ovaj virus se
ubacivao u osnovni ablon Word-a - "Normal.dot" i odatle se kopirao
u svaki novi dokument. Od tada su nastale mnoge nove generacije
naprednijih i destruktivnijh makro-virusa.
174
Kako da se zatitite od makrovirusa? Postoje dve solucije: da

preuzimate
samo
proverene
dokumente, a ako su i iz
proverenih
izvora
opet
ih
proverite nekim od antivirusnih
softvera. Druga solucija je ona
koja je ugraena u sam Word, a
to su funkcije bezbednosti. Da bi
zadali Word-u odreeni stepen
zatite pozovite padajui meni
"Tools -> Macro -> Security".
Otvorie vam se dijalog prozor
"Security" na kome imate dve
kartice: Security Level i Trusted
Sources.
Na
prvoj
kartici
podeavate nivoe sigurnosti:
Slika 11-83 Zatita u Wordu
High - ovo je Word-ov standardni nivo, gde e se ukoliko neki

dokumenti imaju makroe, otvoriti samo oni koji imaju sertifikate
iz izvora koje korisnik odredi.
Medium - Word e otvoriti fajlove koji sadre makroe, ali e
pre svakog otvaranja postaviti upit, da li elite da se dokument
otvori sa makroom ili bez makroa.
Low - u ovom sluaju Word e otvoriti sve dokumente bez
obzira da li sadre makroe ili ne.
Na drugoj kartici se nalazi lista pouzdanih izvora, tj. spisak ablona i
dodataka koje ste runo instalirali na sistem. Stavke iz liste moete
ukloniti, ako izaberete stavku i pritisnete dugme "Remove".
WORD TRIKOVI
Oznaavanje reenice:
Pritisnite tipku CTRL i kliknite na reenicu
Masna slova, nakoena, podcrtana:
CRTL+B, CTRL+I, CTRL+U
Uklanjanje parametara oblikovanja:
Oznaite tekst i pritisnite CTRL+razmaknicu i tekst gubi ranije
oblikovanje
Promena teksta u Print Preview modu:
175
Iskljuite lupu i kliknite u tekst

Koritenje alata za crtanje vie puta:
Jednostavno dvaput kliknite na alat na traci za crtanje - Drawing
traka
Pisanje teksta za potrebe vjebi:
upiite: = rand(p,s) i pritisnite tipku Enter
p - broj pasusa, s - broj reenica, npr. =rand(3,5)
stalno se ponavlja ovaj tekst:
The quick brown fox jumps over the lazy dog
Promena (auriranje) Wordovih polja:
F9
Dodavanje nekih znakova u tekst:
ALT+CTRL+nekoslovo
npr.
ALT+CTRL+C =
ALT+CTRL+B = {
Brisanje alata sa traka s alatima:
Pritisnite tipku ALT i povucite miem alat u podruje za upis teksta
Premjetanje alata:
Pritisnite ALT i povucite alat na eljeno mesto na traci s alatima
(Toolbaru)
Dodavanje skrivenog teksta:
CTRL+SHIFT+H i piite tekst. Kada zavrite odaberite alat Show/Hide
PREICE MIEM
Poznavanje svih preica miem u MS Word-u moe da povea vau
efikasnost i produktivnost. Gotovo svi poznaju osnovnu tehniku sa
miem, tehniku "Drag and Drop" koja omoguava da kopirate i
premetate tekst bez korienja Clipboard-a. Ako elite da premestite
odreeni tekst uradite sledee:
176
1.
2.
3.
4.
Selektujete
tekst
koji
elite da premestite.
Postavite pokaziva mia
nad selekciju, i pritisnite
levi taster mia.
Drei pritisnut levi taster,
prevucite
sadraj
na
eljeno mesto.
Otpustite levi taster, radi
ubacivanja
prebaenog
teksta.
Slika 11-84 Podeavanje mia
Za kopiranje teksta, uradiete isto kao i premetanje, samo to ete

drati pritisnut taster "Ctrl" dok prevlaite tekst (tokom taki 2, 3 i
4).
Za selekciju teksta postoji mnogo kombinacija, pa emo navesti
najee koriene:
Za selekciju jedne rei - dvostruko kliknite levim tasterom na

re
Za selekciju jedne linije - kliknite jednom levo od linije
(strelica kurzora e promeniti poloaj)
Za selekciju vie linija - kliknite jednom levo od poetne linije i
drei pritisnut taster vucite gore ili dole
Za selekciju reenice - drei pritisnut taster "Ctrl", kliknite
levim tasterom mia na eljenu reenicu
Za selekciju pasusa - kliknite dvostruko levo od pasusa
Za selekciju celog dokumenta - drei taster "Ctrl" kliknite levo
od teksta (bilo gde u tekstu).
Evo je nekih preica kojima pokreete odreene dogaaje ukoliko

negde na radnoj povrini Word-a dvostruko kliknete levim tasterom
mia:
Dvostruki
klik
na
naslovnu
liniju
(Title
bar)
minimiziranje/maksimiziranje prozora
Dvostruki klik na "Tab" oznaku na lenjiru - poziv dijalog
prozora "Tabs"
Dvostruki klik na oznaku fusnote (Footnote) ili endnote prikaz teksta fusnote/endnote
Dvostruki klik na belu povrinu lenjira - poziv dijalog prozora
177
"Page Setup"
Dvostruki klik na levu stranu status linije - poziv dijalog
prozora "Go To"
Dvostruki klik na "REC" indikator - poziv dijalog prozora
"Record Macro"
Dvostruki klik na "MRK" indikator - poziv dijalog prozora
"Revisions"
Dvostruki klik na "EXT" indikator - prebacivanje u mod
proirene selekcije, simulacija pritisnutog tastera "Shift"
Dvostruki klik na "OVR" indikator - prebacivanje u mod
prepisivanja, simulacija pritisnutog tastera "Insert"
Dvostruki klik na "WPH" indikator - poziv pomoi za WordPerfect

korisnike.
Napravite preice sa tastature
MS Word ali i drugi programi
dolaze sa ve ugraenim velikim
brojem "preica" (engl. shortcut)
sa tastature. "Preica" je kao to
ve sigurno znate, kombinacija
tastera koje treba pritisnuti radi
pokretanja neke komande u
nekoj
aplikaciji.
Osim
ovih
"predefinisanih"
preica,
a
zahvaljujui prilagodljivosti Office
aplikacija,
vi
uvek
moete
definisati
sopstvene
preice,
onako
kako
vam
najvie
odgovaraju.
Slika 11-85 Preice na tastaturi
Gotovo svakoj komandi Word-a moete dodeliti neku preicu, pa da

vidimo kako se to radi:
1.
2.
3.
178
Otvorite Word i izaberite meni "Tools > Customize" i u novom

dijalogu, kliknite na dugme "Keyboard".
U novom dijalogu prvo kliknite na neku kategoriju komandi iz
spiska "Categories", pa potom u listi "Commands" izaberite
neku od komandi iz date kategorije. Zapazite kada izaberete
neku komandu, u dnu prozora, u polju "Description" se
pojavljuje opis date komande.
Izaberite komandu kojoj ete dodeliti preicu i kliknite u polje
"Press new shortcut key", da bi ga aktivirali.
4.
5.
6.
Kada ste uradili prethodno, pritisnite neku kombinaciju tastera

koju elite da dodelite datoj komandi. U sluaju da je data
kombinacija ve zauzeta, odmah ispod ovog polja pojavie se
obavetenje, da li je preica ve zauzeta i od koje komande.
Ukoliko nije zauzeta pojavie se obavetenje "unassigned".
Kad smo dodali nezauzetu preicu, moramo jo potvrditi
dodeljivanje, klikom na dugme "Assign".
Kliknite dva puta na "Close" kada zavrite sva dodeljivanja.
Prilikom dodeljivanja preica moete koristiti kombinacije "Alt+Ctrl",

"Alt+Shift", "Ctrl+Alt+Shift"...
Ako napravite veliku zbrku, ne brinite, jer i za to ima leka. Word je
obezbedio dugme "Reset All" u okviru dijaloga "Customize Keyboard",
kojim vraamo sve preice na Word-ove podrazumevane (default).
Potraga za izgubljenim dokumentom

U svakodnevnom kancelarijskom
radu sa Word-om stvara se
gomila raznih dokumenata. U
sluaju da ih ba najbolje ne
kategoriete
i
organizujete,
napraviete veliku zbrku. ta
raditi u jednom takvom haosu,
kada vam zatreba neki vaan
dokument, a ne znate gde je?
Reenje se nalazi u samom Wordu, pozovite meni "File > Open",
Slika 11-86 Pretraga za izgubljenim
te u klasinom Windows "Open"
dokumentima
prozoru kliknite dugme "Tools",
pa izaberite "Find".
Otvorie vam se neobian prozor za pretraivanje, kao na slici. Prvo
to treba da odredimo je lokacija na kojoj je mogue da se nalazi
dokument, putanju unosite u polje "Look in". Ukoliko niste sigurni da
znate gde je, unesite samo naziv drajva koji ete da pretraujete,
recimo "C:\". Da se vrilo pretraivanje i podfoldera potvrdite polje
"Search subfolders". Sledi ono najzanimljivije, unos kriterijuma za
pretragu drajva sa dokumentom. Unos kriterijuma je slian unosu na
velikim Internet pretraivaima, to vie kriterijuma definiete, vea
je verovatnoa pronalaenja dokumenta. Kriterijumi se definiu u
sekciji "Define more criteria" na sledei nain:
1.
Poinjete sa izborom kljune rei "And" (i) ili "Or" (ili) za novi
179
2.
3.
4.
5.
kriterijum. Ako elite da dokument koji traite zadovolji sve

kriterijume, koje ete opisati, kliknite dugme "And". A ukoliko
data potraga ne mora da zadovolji sve od navedenih
kriterijuma, kliknite "Or".
Potom imamo polje "Property" gde biramo eljenu osobinu
dokumenta, a zatim iz polja "Properties" biramo operator
(uslov) za uporeivanje sa sadrajem koje emo uneti u polje
"Value" (vrednost). Pa tako npr. ako znamo da na traeni
dokument ima 23 stranice izabraemo: "And", Property "Number of pages", Condition - "equals" i Value - "23".
Videete da razliite osobine dokumenata poseduju razliite
vrste uslova.
Kada definiete pojedinane kriterijume, dodaete ih u zbirnu
listu klikom na dugme "Add to list".
Va novi kriterijum e se pojaviti u listi, koja se nalazi u vrhu
prozora "Find".
Kada smo definisali sve potrebne kriterijume, kliknuemo na
dugme "Find Now".
Ukoliko
Word
nakon
ove
procedure pronae dokument,
njegov naziv e se pojaviti u
dijalog prozoru "Open", i vi treba
da samo kliknete na dugme
"Open". Ako je potraga bila
bezuspena, a elite da ponovo
potraite dokument, kliknite opet
"Tools > Find", te dodajte ili
oduzmite neki od kriterijuma.
Slika 11-87 Zvuk
Word - Zvuni komentari

Ve smo u ranijim prilozima govorili o tome kako kreirati komentare
(u Excel-u i Word-u). Ali pri tome nismo spomenuli zvune (govorne)
komentare. Radi se o komentarima koje recimo izgovori onaj koji vri
kontrolu dokumenta, a taj komentar se smesti u zvuni fajl (WAV
fajl). Naravno, za govorne komentare potrebno je da su vam na
kompjuteru instalirane zvuna kartica i mikrofon. Za ubacivanje
govornog komentara treba uraditi sledei postupak:
180
Otvorite dokument kojem treba da date komentare i kliknite

na poziciju, u tekstu, gde elite da ubacite komentar.
Izaberite meni "Insert > Comment" i otvorie vam se (u
donjem delu radne povrine) okno "Comments", gde inae
moete videti sve komentare.
Kliknite ikonicu "CasseteTape" u vrhu okna Comments, pa e
vam se otvoriti Windows-ov program "Sound Recorder".
Kada budete spremni za izgovor komentara, kliknite na dugme
"Record" (kruna, bordo oznaka) i poee snimanje.
Kad zavrite sa komentarom, kliknite na dugme "Stop", te
izaberite meni "File > Exit & Return".
Ovakva vrsta komentara e u vaem dokumentu biti
predstavljena putem ikonice zvunika.
Kada ste dodali nekoliko komentara, za njihovo presluavanje bie

dovoljno da dvostruko kliknete na ikonicu zvunika. Pored ovoga,
svaki taj komentar koji ste dodali moete menjati. Da bi promenili
komentar kliknite desnim tasterom na ikonicu zvunika i izaberite
"Wave Sound Object > Edit", i otvorie vam se ponovo programi
"Sound Recorder", uz pomo koga ete izvriti korekciju komentara.
Uz govorni komentar uvek moete dodati i tekstualni koji ete uneti
pored ikonice zvunika u oknu "Comments". I da vam na kraju
napomenemo da govorni komentari treba da budu saeti i kratki, jer
veliki komentari tj. zvuni fajlovi ovog tipa, zauzimaju puno prostora
na hard disku.
Word - Poravnavanje zaglavlja slubenih dokumenata

Ukoliko
u
firmi
redovno
sastavljate
dopise,
ponude,
obavetenja, ugovore, i druge
slubene dokumente, onda ste se
sigurno susreli sa problemom
poravnavanja teksta u zaglavlju
dokumenta. Kao to znate, u
zaglavlje slubenih akata, na
levoj
strani
idu
generalije
sastavljaa
(poiljaoca,
ponuaa) dokumenta, a na
desnoj strani osnovni podaci o
onome kome je upuen dati
dokument.
Slika 11-88 Poravnanje zaglavlja
181
Problem se sastoji u tome, to u jednom redu ovakvog zaglavlja,

tekst treba istovremeno da se poravna i u odnosu na levu, i u odnosu
na desnu marginu. Levo se poravnavaju podaci o onome ko sastavlja
dokument, a desno podaci o primaocu dokumenta.
Reenje je vrlo jednostavno, uz upotrebu tabulatora za poravnavanje.
Sledite sledei postupak, da biste uredili zaglavlje na ovaj nain:
1.
2.
3.
4.
5.
Otvorite novi dokument u Word-u i pokaziva mia postavite u

prvi red zaglavlja.
Sada emo postaviti tabulator desnog poravnavanja. Kliknite
vie puta dugme za izbor vrste tabulatora, koje se nalazi sa
leve strane horizontalnog lenjira. Klikite dok ne dobijete
tabulator desnog poravnavanja (obrnuto latinino slovo L).
Kliknite na horizontalni lenjir, u blizini desne margine (poetak
sive povrine lenjira) radi postavljanja tabulatora. Ukoliko
niste zadovoljni udaljenou od desne margine, slobodno
prevucite postavljeni tabulator (Drag'n'Drop).
Ukucajte podatke o sastavljau dokumenta u prvi red, pa
pritisnite taster "Tab" na tastaturi. Pokaziva mia e "skoiti"
do postavljenog tabulatora.
Unesite podatke primaoca u prvom redu. Uneti tekst e biti
poravnat udesno.
Ako sada pritisnete "Enter" prebaciete se u sledei red-pasus sa

istim podeavanjima (levo i desno poravnavanje). Da ovu proceduru
ne bi svaki put izvodili, trebalo bi da definiete stil (Style) koji e
automatski primenjivati ovo formatiranje. Definisanje stila je vrlo
lako, samo kliknite u ovaj prvi red-pasus koji smo definisali, pa
kliknite u listu "Style". Markirae se naziv trenutnog stila, te preko
njega unesite novi, recimo "SluzbZaglavlje" i potom OBAVEZNO
pritisnite "Enter" na tastaturi radi snimanja novog stila.
182
12
APLIKACIJA
MS EXCEL 2003
Postoji vie programa za rad sa

radnim
tabelama,
koji
se
zasnivaju
na
gotovo
istim
principima. Poto se radne tabele
prvenstveno koriste za raunanje
brojevima, programi za radne
tabele se uglavnom oslanjaju na
matematika znanja.
Slika 12-1 Logo Excel 2003
Meutim, osnovna osobina programa za radne tabele je da oni

obavljaju obimna izraunavanja, a ne korisnik.
Radnu tabelu ini mnotvo brojnih i tekstualnih podataka sreenih po
redovima ili kolonama. Izmeu brojnih podataka u nekim kolonama i
redovima esto postoji neka matematika zavisnost.
Nazivi nekih
tabele su:
programa
Lotus 1-2-3,
Microsoft Excel,
Quattro
Symphony
Framework
Supercalc
Multyplan
Lucid 3-D
Microsoft Works
za
radne
Slika 12-2 Logo Excel 2003
183
12.1. IZGLED EKRANA
Slika 12-3 Radno okruenje Excel 2003
Na ekranu se mogu uoiti sledei delovi:

1) kontrolni panel (tzv. kontrolni redovi)
naziv programa
glavni meni > sadri devet osnovnih komandi, koje su
karakteristicne za grafiko okruenje File Edit View Insert
Format Tools Data Window Help.
pomone sliice - ikone
adresa isadrzaj celije
naziv knjige tabela
2) radna povrina
3) oznake kolona tabele (A,B,C...) i redova tabele (1,2,3...)
184
4) statusni red je zadnji red na ekranu, koji na levoj strani ima

prostor za poruke o stanju programa, a na desnoj je prostor za
prikazivanje stanja nekih dirki.
Glavni izbor sadri devet osnovnih komandi, koje su karakteristine
za grafiko okruenje File Edit View Insert Format Tools Data Window
Help.
11.2. RADNA TABELA

Prikaz radne tabele na ekranu ima dve glavne celine, odnosno
povrine - radnu povrinu, koja se nalazi u centralnom delu ekrana, i
kontrolnu povrinu, koja se obino nalazi na vrhu, ili dnu ekrana.
Radna povrina je deo u okviru kojeg moete da kreirate svoje
modele. Da biste kreirali modele, treba da u odgovarajuce celije
unesete podatke. Radna povrina sadri pokaziva celije (cell
pointer). elija u kojoj se nalazi pokaziva predstavlja aktivnu ili
tekuu eliju.
Kontrolna povrina uglavnom sadri sledee celine:
Slika 12-4 Radna povrina
Statusnu liniju (status line), koja daje informaciju o eliji u kojoj je

pokaziva.
Promtnu liniju (promt line), deo u kojem se nalaze poruke koje vam
program alje.
185
Liniju za unos (entry ili edit line) u kojoj se pokazuje sadraj koji
unosite ili prikazujete kada koristite Edit komandu. Kada pritisnete
dirku Enter, sadraj prikazan na toj liniji bice unet u celiju u kojoj je
pokaziva.
Izbor komandi ili listu komandi za rad programa.
12.3. KRETANJE U RADNOJ TABELI

Prikaz na ekranu je samo mali deo radne tabele. Zato je potrebno
pomeranje pokazivaa u radnoj tabeli.
Prva mogunost da prebacujete pokaziva iz elije u eliju je pomou
dirki sa strelicama (cursor - tasteri).
Druga mogunost je koricenje mia.
Meutim, postoje odredene kombinacije dirki koje vam omoguavaju
kretanje u veim skokovima. Takav nain kretanja naroito je vaan
pri radu sa veim modelima radnih tabela.
Slika 12-5 Kretanje u radnoj povrini
U programu Excel, pritiskom na dirku Home pokaziva ce se poveriti

u kolonu A, u redu u kome se ve nalazio. Pritiskom na dirke Ctrl
Home pokaziva se dovodi u celiju A1.
Pritiskom na dirke Ctrl i End pokaziva elije dovodi se u krajnju
donju desnu eliju od svih elija koje imaju bilo kakav sadraj.
Program Excel takode ima mogunost direktnog usmeravanja
pokazivaa na odreenu eliju, koricenjem komande Go To iz
glavnog izbora Edit. U komunikacionom bloku, pored komande
186
Reference (upuivanje) upiite adresu elije u koju elite da se

premesti pokaziva, i pritisnite dirku Enter. Isti komunikacioni prozor
pojavie se i ako pritisnete dirku F5.
12.4. UNOS PODATAKA

Postoje etiri vrste podataka koji se upisuju u elije tabele:
1.
2.
3.
4.
natpisi
brojevi (veliine)
formule i funkcije
datumi.
Podatke u radne tabele moete da unosite pomeranjem pokazivaa

do elije i potom ukucavanjem znakova. U veini programa za radne
tabele ono to ste otkucali prikazuje se na liniji za unos (Edit line).
Slika 12-6 Unos podataka u radnu povrinu
Otkucavanjem podatak jo nije upisan u tabelu. Tek kada pritisnete

dirku Enter, bie upisan u celiju. Posle toga ta dva kvadrata, koji
oznaavaju da je u toku upis podataka, nestaju sa ekrana. Na osnovu
sadraja podatka koji se upisuje, program odreuje kojoj vrsti
podataka on pripada.
Odreivanje naina na koji ce podatak biti predstavljen naziva se
formatiranje podatkaka. U programu Excel primenjuje se 36 razliitih
formata. Pored toga postoji i mogunost stvaranja novih formata. Za
biranje formata koristi se Format i opcija Cells (formatiranje celija).
Prilikom unoenja natpisa koji imaju vie znakova nego to moe da
stane u eliju, iako su na ekranu skraeni, u raunaru oni su
zapameni u eliji, jer svaka elija tabele moe da primi do 255
znakova.
187
Ako broj ima vie znakova nego to je dozvoljeno za datu kolonu,

onda e on biti prikazan u tabeli u takozvanom naunom formatu i
sauvan u memoriji raunara. Kada irinu odgovarajue kolone
poveate tako da moe da primitaj broj, on e se pojaviti u tabeli
onako kako ste ga upisali.
12.5. FORMIRANJE I UVANJE TABELA

Uobicajeno je da se slicna dokumenta, crtezi, slike ili tabele
sakupljaju i odlazu u istu fasciklu ili knjigu. Da bi korisnik programa
za radne tabele imao isti utisak i kada radi sa elektronskim tabelama
slicne tabele grupiu se u radne knjige (Workbook). Svaka tabela
predstavljace jedan list knjige. Kada pocnete da radite sa programom
Excel 5.0 na ekranu ce se pojaviti knjiga sa nazivom Book1.
Kada ste zavrili sa radom na tabeli, u glavnom izboru File dovedite
strelicu mia na komandu Save As, i pritisnite levi taster na miu. Na
ekranu ce se pojaviti komunikacioni blok. Datoteke u kojima se
cuvaju radne tabele stvorene programom Excel imaju nastavak xls.
Tabele se mogu sacuvati i ako u glavnom izboru File odaberete
komandu Save. U tom slucaju program ce sacuvati tabelu u datoteci
koja je vec od ranije postojala.
12.6. KORIENJE UGRAENIH FUNKCIJA

U radnim tabelama postoje odreene veze izmeu podataka
smetenih u razliitim celijama. Programi za radne tabele
omoguavaju unoenje formula u elije, koje ili direktno izraunavaju
vrednosti, ili se odnose na celije koje mogu da se nalaze bilo gde u
tabeli.
Formule su nizovi instrukcija koje odreuju sadraj
kombinacijom brojeva, adresa elija, operatora i funkcija.
elije
U tabelama se prikazuju samo rezultati formula. U programu Excel

koriste se sledee vrste formula:
188
matematike
tekstualne
logike.
Funkcijama se uglavnom obavljaju sloene raunske operacije. U

programu Excel postoji preko 319 funkcija. Funkcije se mogu
razvrstati u 11 vrsta:
matematike
statistike
finansijske
logike
za znakovne nizove
za datum i vreme
Matematike
funkcije
obuhvataju
trigonometrijske funkcije kao to su:
tabelarne
za baze podataka
za povezivanje
informacione
ininjerske.
opte
matematike
ABS(x) - apsolutna vrednost broja ili sadraja jedne celije

ROUND(x,n) - zaokruuje broj ili sadraj elije x,
preciznocu na n decimalnih mesta
MOD(x,y) - prikazuje ostatak pri deljenju x sa y
PI() - daje na 14 decimala vrednost broja pi
FACT(x) - daje faktorijel broja x
SQRT(x) - daje kvadratni koren broja ili sadraja celije
SIN (x) - daje sinus ugla x ili sadraja elije x
COS(x) - daje kosinus ugla x ili sadraja elije x.
sa
Statistike funkcije koriste se za izraunavanje razliitih statistikih

pokazatelja, kao to su:
SUM (opseg) - daje zbir sadraja opsega elija

SUM(x,y,z) - daje zbir sadraja nekoliko elija koje ne moraju
da su jedna pored druge
MEDIAN (opseg) - daje vrednost srednjeg lana opsega. Ako
opseg ima paran broj lanova daje srednju vrednost dva
srednja lana opsega; MIN(opseg) - prikazuje najmanju
vrednost sadranu u opsegu elija, ne uzimajui u obzir prazne
elije
MAX(opseg) - prikazuje najveu vrednost sadranu u opsegu
elija.
189
12.7. TAMPANJE TABELE

U programu Excel moete da tampate samo tabelu koja se nalazi na
ekranu u aktivnom prozoru. Ukoliko tabela koju elite da tampate
nije u aktivnom prozoru, prvo treba da je uitate iz datoteke u kojoj
je zapamena.
Za tampanje tabele treba iz
glavnog izbora - File, da
odaberete opciju File Print.
Posle toga na ekranu e se
pojaviti komunikacioni prozor
za tampanje Print (na slici
desno).
Pitisnite
dirku
Enter.
Na
ekranu e se pojaviti okvir sa
tekstom Printing, ime vas
program obavetava da je u
toku priprema za tampanje.
Slika 12-7 tampanje radne tabele
tampanje moe jo uvek da je zaustavi ako se pritisne dirka Enter

ili Esc. Od trenutka kada se ukloni to obavetenje sa ekrana, nema
vie mogunosti da se zaustavi tampanje.
Postoji mogunost da tampate samo deo tabele. Najpre obeleite
opseg elija koje treba da se tampaju. Zatim iz glavnog izbora File, odaberete opciju File Print. Posle toga na ekranu e se pojaviti
komunikacioni blok za tampanje Print. Dovedite pokaziva do
komande Selection i pritisnite levi taster na miu, tako da se ispred
komande pojave crni kruic. Pritisnite dirku Enter i tampa e
odtampati opseg elija koji ste obeleili u tabeli.
12.8. GRAFIKONI
U skoro svim programima za radne tabele postoje mogunosti za
grafiko predstavljanje sadraja tabele, odnosno, izradu grafikona.
Za izradu grafikona sa samo jednom promenljivom velicinom treba
da, u programu Excel, obavite sledee:
190
1. prikaite na ekranu tabelu cije ce te brojne vrednosti da

koristite za izradu grafikona
2. obeleite opseg elija koje elite da prikaete grafikonom
3. izaberite glavni izbor za umetanje (Insert)
4. odaberite opciju Chart (grafikon)
5. izaberite podopciju As New Sheet (kao novi list)
6. u komunikacionom bloku Chart Wizard postavite pokaziva na
sliicu Finish i pritisnite levi taster na miu.
Skup podataka koji se odnosi na jedan predmet, jedno lice, jednu
pojavu i slino naziva se serija. Skup podataka koji se odnose na
istorodna stanja iz raznih serija naziva se kategorija.
Program Excel automatski odreuje ta su serije a ta kategorije,
polazei od pretpostavke da treba da bude vie kategorija nego
serija. U zavisnosti od toga kako ste raspodelili podatke u tabeli,
serije mogu da budu u kolonama, a kategorije u redovima. Uz
grafikone kojima se prikazuje vie serija podataka, neophodno je da
postoje legende.
Za stvaranje grafikona koristi se
program Chart Wizard, koji ima
nekoliko komunikacionih blokova. U
svakom od njih odreuje se po
nekoliko parametara koji se odnose
na grafikon koji treba da se stvori.
Slika 12-8 Modul Chart Wizard
U svakom komunikacionom bloku postoji sledeih pet sliica: Help pozivanje programa za pomo i dodatna objanjenja, Cancel - prekid
rada sa programom Chart Wizard, Back - povratak u prethodni
komunikacioni blok, Next - prelazak u sledei komunikacioni blok,
Finish - preskae se odreivanje parametara grafikona i preputa
programu da ih sam odredi.
191
12.9. MONTE CARLO SIMULACIONI MODELI

U EXCEL-u
Da biste izvukli najvie koristi od ovog teksta, trebalo bi da otvorite
Excel tabelu (Slika 12-9) i radite uz itanje uputstava.
1
2
3
4
5
6
7
Slika 12-9 Tabela u Excelu
Uvod u funkciju Random
Funkcija
RAND() generie uniformnu sluajnu promenljivu
izmedju 0 i 1.
Uniformna znai da je generisanje vrednosti izmedju 0.10 i 0.20
isto toliko verovatno kao i one izmedju 0.60 i 0.70.
Hajde da probamo!
Otvorite Excelu bilo kojoj praznoj eliji, recimo B2, otkucajte:

=RAND()
Pojavie se broj manji od 1 i vei od 0
=RAND()
0.6642
Moete da kopirate ovu eliju kao to biste i svaku drugu, ali e

svaka od njih pokazati razliitu vrednost.
Kad god promenite tabelu, funkcija Rand() e ponovo proraunati

vrednost u svakoj eliji.
Da biste sauvali jedan skup vrednosti sluajnih promenljivih,

kopirajte kao to je uobiajeno, a zatim upotrebite paste special i
izaberite Values. Zapazite da se ovi brojevi vie nee pojavljivati
u vaim originalnim elijama kada se ponovo proraunava.
192
Simulacija jednostavnog sistema ekanja u redu
Da bismo ovu analizu uinili jasnijom, uradiemo jedan mali

simulacioni model.
Zamislimo skladite sa jednom platformom za istovar/utovar
teretnih vozila koja pristiu tokom noi.
Kapacitet rampe je toliki da moe da istovari samo dva vozila
tokom noi.
Preduzee koje upravlja ovim sistemom je procenilo distribuciju
verovatnoe pristizanja vozila koja je data u tabeli na Slici 12-10:
Preduzee je zabrinuto zbog broja vozila koji kasne sa istovarom,
jer je skupo da ona ekaju (oko 100 USD po vozilu koje kasni
jednu no)
Broj vozila
koja dolaze (X)
Relativna frekvencija
(verovatnoa
X dolazaka)
Kumulativna verovatnoa (da je manje od X

dolazaka)
0
1
2
3
4
5
6 ili vie
0.23
0.30
0.30
0.10
0.05
0.02
0.00
0.00
0.23
0.53
0.83
0.93
0.98
1.0
Slika 12-10 Distribucija verovatnoe
Kao to brojevi u tabeli na sl.2 pokazuju, u proseku, platforma za

istovar/utovar e obaviti posao. Ipak, u periodu koji zahvata 17% od
ukupnog vremena, oekuje se da e stii vie od 2 vozila, to e
stvoriti privremeno preoptereenje. Uzorkovanjem brojeva na sluaj
iz tabele, moemo da simuliramo dolaske vozila i da predvidjamo
proseno preoptereenje sistema za istovar.
Stvaranje VLOOKUP tabele
Prepiite tabelu sa procentima sa Tabele 12-11 u Excel tabelu,

koristei podatke za dolaske i kumulativne procente (u ovom
primeru stavite ih u kolone I u J).
193
Kumulativna
verovatnoa
0.00
0.23
0.53
0.83
0.93
0.98
1.0
Broj dolazaka
0
1
2
3
4
5
6
Tabela 12-11 Prikaz procenata
Sada emo upotrebiti kumulativnu raspodelu koju ste upisali,

zajedno sa Excel funkcijom VLOOKUP da bi izvrili na zadatak.
Osvetlite samo elije sa podacima (ignoriite zaglavlja) i nazovite
ceo opseg imenom CUMUL. Prepiite sledee (Slika 12-12) u vau
Excel tabelu:
1
2
3
4
5
6
A
B
C
D
E
F
SIMULACIJA PLATFORME U SKLADITU
KAPACITET:
2
DAN
RAND#
# DOL.
# CEKA ISTOVAR # KASNI
0
Slika 12-12 Kumulativna raspodela
194
Kapacitet platforme (2) je u eliji C2, i nema vozila koja ekaju u

danu 0.
U eliju A5, unesite: =A4+1. To poveava broja dana za 1 (Slika
12-13).
U eliju B5, unesite: =RAND(). To generie sluajan broj kao to
je ranije opisano.
A
B
C
D
E
F
KAPACITET:
2
DAN
RAND# #DOL.
0
1
0.2683
1
2
3
4
5
6
Slika 12-13 Unos formula
U eliju C5, unesite: VLOOKUP(B5,CUMUL,2)

Ova funkcija uzima vrednost u B5, trai tu vrednost u prvoj koloni
opsega CUMUL i izvlai vrednost u oznaenoj koloni, u ovom
sluaju koloni 2.
Ovaj korak unosi sluajni broj dolazaka svakog dana (Slika 12-14).
1
2
3
4
5
6
A
B
C
D
E
F
KAPACITET:
2
DAN
RAND# # DOL.
# CEKA ISTOVAR # CEKA
0
1
0.2683
1
Slika 12-14 Sluaj dolazaka
U eliju D5, unesite: =F4+C5. To dodaje broj vozila koja ekaju u

redu onima koja su stigla te noi.
U eliju E5, unesite: =MIN($C$2,D5). Ovo uzima minimalni broj
izmedju kapaciteta (2) i vozila koja ekaju na istovar (ne moete
istovariti vozila koja ne ekaju).
U eliju F5, unesite: =D5-E5 Broj vozila koja kasne (zadrana su)
za sledei dan jednak je broju onih koja treba da budu istovarena
umanjenom za broj onih koja su stvarno istovarena.
Najzad, oznaite niz elija A5:F5, i kopirajte ga na sledeih 500
redova (Slika 12-15).
Vi ste sada napravili simulacioni model.
195
1
2
3
4
5
6
A
B
C
D
E
F
KAPACITET:
2
DAN
RAND#
# DOL.
0
1
0.2683
1
1
1
2
0.8853
3
3
2
0
0
1
Slika 12-15 Niz elija
Prostudirajte model da biste se uverili da radi ono to se od njega

oekuje.
Dolasci vozila u koloni C bi trebaslo da se pojavljuju na sluaj i u
saglasnosti sa pridruenim verovatnoama.
Kolona F sadri broj vozila koja su zadrana (kasne). Zapazite da
u velikom broju dana ni jedno vozilo ne kasni. Ali, ako paljivo
prolazite niz kolonu, pronaiete periode u kojima broj vozila koja
kasne naraste moda do 10 ili vie. Takav period moe da traje
nekoliko dana, a onda broj vozila koja kasne opet opadne na nulu.
Sistem ekanja u redu se tano tako i ponaa.
Sumiranje rezultata
196
Da bi bilo neke koristi od cele ove prie, treba da sumiramo

rezultate.
Prvo, izraunaemo prosean broj vozila koja kasne i odrediemo
cenu tog kanjenja.
Zatim emo upotrebiti Excel funkciju Histogram da bi dobili
raspodelu koja pokazuje koliko esto e zadati broj vozila
zakasniti.
U elije H11 i H12, unesite: Sr.ka. and God.trok.
U eliju J11, unesite: =AVERAGE(F5:F504), pod pretpostavkom
da ste kopirali simulaciju za 500 iteracija (ovo proraunava srednji
broj vozila koja kasne po danu).
U eliju J12, unesite: =100*365*J11 (Ovo mnoi nonu cenu od
100 USD sa prosenim brojem vozila i brojem dana u godini - slika
12-16).
H
I
11 Sr.ka.
12 God.trok.
13
J
K
L
M
N
=AVERAGE(F5:F504)
=100*365*J11
Slika 12-16 Mnoenje
Zatim, treba da napravimopolice za podatke.

U elije H17 do H27, unesite vrednosti 0,1 10.
Sad smo spremni za funkciju Histogram.
Proverite da li se pod menijem Tools i Add-ins, nalazi instaliran
Analysis ToolPak.
Sada, izaberite opet miem na Tools i Data Analysis.otvorie se
boks na vaem ekranu, izaberite Histogram i OK.
Kada se otvori sledei boks, izaberite Input Range i unesite
$F$5:$F$504 (To su rezultati Vae simulacije).
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
H I
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Slika 12-17 Pravljenje polica
Zatim, izaberite miem Bin Range i unesite: $H$17:$H$27 Ovo

odredjuje opseg vrednosti vozila koja aksne.
Izaberite posle toga Output Range i unestite: $J$14 To odredjuje
gornji levi ugao izlaznih podataka. Moete, u stavri, da ga
postavite gde god imate slobodnog mesta.
Najzad, izaberite Cumulative Percentage da se pojave u izlaznim
podacima.
Sada smo spremni da prikaemo raspodelu frekvencija nonih
zakanjenja u vidu dijagrama
197
Evo kako je izgledao izlaz, posle proputenih 500 simulacija (Slika

12-18).
Va izlaz bi trebalo da bude

sluajnosti u modelu.
G
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
H
I
Sr.ka.
God.tro.
slian, ali ne identian, zbog
J
0.84
30,660
Bin
BINS
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Freq. Cum.
0 3114 62.27%
1 725 76.76%
2 472 86.20%
3 329 92.78%
4 195 96.68%
5 115 98.98%
6
25 99.48%
7
16 99.80%
8
8 99.96%
9
1 99.98%
10
1 100.00%
More
0 100.00%
Slika 12-18 Izgled izlaza
Zapamtite, kad god promenite neto u Excel tabeli, Vaa

VLOOKUP simulacija se ponovo rauna.
Da to spreite, pre nego to upotrebite Histogram, copirajte
kolone A do F u drugi radni list koristei Paste Special i
prenosei ih kao Values.
Moete i da kopirate direktno po ostatku Vaeg radnog lista
(kolone H do J).
Promena kapaciteta
198
Pretpostavimo da preduzee eli da uvede dodatnu opremu koja

bi poveala kapacitet istovara na tri vozila dnevno.
Koliko bi to donelo utede?
Prvo, zapiite vae godinje trokove zbog zakanjenja u J12.
Zatim, promenite vrednost u C2 od 2 na 3, i pritisnite taster
ENTER.
Broj kanjenja (pogledajte J11) bi trebalo dramatino da opadne,
isto kao i godinji trokovi zbog kanjenja.
Ako elite, moete isto tako da ponovi uradite Histogram
rezultate sa novim kapacitetom rampe od 3 istovarena vozila u
toku dana.
Oduzimanjem nove procenjene vrednosti od prethodne, dobiete

goinju utedu koja bi bila posledica uvodjenja nove opreme.
Ovo boi moglo da se upotrebi kao smernica za budue utede.
Poredjenjem sa cenom opreme, odluuje se da treba ili ne treba
da se investira u novu opremu.
Napomena: Ako smanjimo kapacitet na 1, broj kanjenja e se
poveavati ka beskonano velikom, jer bi oekivan broj dolazaka,
1,5 vozila, prevaziao kapacitet rampe.
12.10. BAZA PODATAKA U EXCEL-u

Baza podataka u Excel-u se moe sortirati pomou alatki
za
sortiranje podataka po obelejima rastue ili opadajue. Druga
mogunost za sortiranje je izbor opcije glavnog menija Data, a
potom iz padajueg menija treba birati opciju Sort.
U dijalog prozoru za sortiranje
podataka Excel nudi mogunost
za definisanje sortiranja za tri
obeleja
u
bazi
podataka.
Sortiranja
e
se,
nakon
aktiviranja, obaviti respektivno, u
odnosu na
prvo definisano
obeleje, zatim u odnosu na
drugo, i na kraju, u odnosu na
tree.
Slika 12-19 Sortiranje podataka
Sledea opcija u Data padajuem meniju je opcija koja omoguava

filtriranje podataka u bazi. To je opcija Filter.
Slika 12-20 Filtriranje podataka

199
Prilikom izbora opcije AutoFilter dobija se sledee:
Slika 12-21 Opcija AutoFilter
Slika 12-22 Efekat opcije AutoFilter
Svako obleje predstavlja kontrolu koja omoguava filtriranje

podataka. Filtriranje se moe obaviti izborom jedne od mogunosti
koje se nude kao opcije, a predstavljaju konkretne vrednosti za
odabrano obeleje,
zatim izborom Top 10, kojom se izdvaja
prvih 10 vrednosti, i na kraju opcijom
Custom kojom se definie kriterijum na
osnovu kog e se izvriti filtriranje.
Slika 12-23 Opcija Top10
Druga mogunost za filtriranje je opcija Advanced Filter.
Slika 12-24 Opcija Advanced Filter

200
Ovom opcijom se otvara dijalog prozor, uz pomou koga se definie

opseg podataka koji e se filtrirati, zona kriterijuma gde je zadat
kriterijum i pozicija gde e rezultati filtriranja biti prikazani.
Sledea opcija Data menija je opcija Form, koja omoguava
upravljanje bazom podataka.
Slika 12-25 Opcija Data
New
Dodavanje novog sloga u bazu
Delete
Brisanje sloga iz baze podataka
Restore
Omoguava vraanje podataka u preanje stanje
Previous
Pozicioniranje na prethodni slog
Next
Pozicioniranje na naredni slog
Criteria
Omoguava definisanje kriterijuma za pretragu
Close
Zatvara fomu za rad sa bazom podataka
Funkcije za rad sa bazom podataka

Excel nudi skup funkcija namenjenih za upotrebu pri radu sa
podacima iz definisane baze podataka.
201
Slika 12-26 Opcija Insert Function
Pivot tabela
Iz Data menija, odabirom
opcije Pivot Table Report se,
na osnovu baze podataka,
generie pivot tabela. Excel u
dijalog prozoru Wizard-a trai
informacije o tome gde je
lociran izvor podataka koji e
se koristiti za kreiranje Pivot
tabele nude sledee opcije, od
kojih
treba
izabrati
odgovarajuu:
Slika 12-27 Opcija Pivot Table Report
Microsoft Excel list or database podaci se nalaze u Excel-ovoj

bazi podataka na radnom listu u Excel-ovom fajlu.
External data source podaci dolaze iz nekog drugog programa
kao to su: Access, dBASE, FoxPro.
Multiple consolidation ranges podaci dolaze iz bloka elija koje
su imenovane u Excel-u.
202
Slika 12-28 Komunikacioni prozor opcije PivotTable i PivotChart
Another Pivot Table report or Pivot Chart report omoguava

dalju analizu podataka iz ve postojee Pivot tabele.
Excel, potom, trai izbor tipa izvetaja koji eli da se dobije: Pivot
tabela ili Pivot dijagram sa pivot tabelom.
Excel trai informaciju o lokaciji gde e pivot tabela biti smetena, da

li na novom radnom listu ili nekom postojeem.
Kreiranje pivot tabele u sledeem koraku moe da se zavri klikom na
dugme Finish.
Slika 12-29 Opcija Finish
Ukoliko je izabrana opcija Finish, Excel kreira novi radni list sa

praznom koljkom pivot tabele. etiri sekcije se ovde mogu uoiti:
page, row, column i data. U njih se smetaju odgovarajua
obeleja iz baze podataka.
203
Slika 12-30 Layout
Drugu mogunost daje Layout dugme - rasporeivanje obeleja iz

baze podataka na emi koju nam nudi Excel-ov Wizard.
Slika 12-31 PivotChart Wizard
Data oblast prikazuje rezultate koje elimo da vidimo kao polje.

Inicijalno tabela prikazuje sumu vrednosti selektovanog (izabranog)
obeleja, ako se sastoji iz numerikih vrednosti. Ako je sadraj
tekstualnog tipa, tabela e prikazati onoliko slogova koliko ih
odgovara zadatom kriterijumu. Ovde su i druge funkcije na
raspolaganju, kao to su prosek, standardna devijacija i druge.
Column prikazuje rezultate svake vrednosti obeleja u sopstvenoj
(posebnoj) koloni.
Row prikazuje rezultate svake vrednosti obeleja u sopstvenoj
(posebnoj) vrsti.
204
Page omoguava filtriranje vrednosti u tabeli, u zavisnosti od

vrednosti koje selektujemo za obeleje. Ovo omoguava samo da
vidimo slogove koji odgovaraju odreenim kriterijumima i filtriraju
ostatak.
Klikom na OK dugme i biranjem Finish dugmeta, nakon definisanja
rasporeda obeleja u pivot tabeli, mogue je pogledati izgled pivot
tabele kako je definisana.
Takoe, postoji i toolbar (linija sa alatkama) za pivot tabelu koja bi
trebalo da se pojavi pored pivot tabele na povrini radnog lista.
Slika 12-32 Pivot Toolbar
Opcije na liniji sa alatima

Linija sa alatkama za pivot tabelu nudi alatke kojima se menja izgled
pivot tabele. Sledei deo opisuje ove opcije i kako one funkcioniu. U
daljem tekstu se nalaze kombinovani prikazi sa svim opcijama za
pivot tabelu.
1. Alatka
za
formatiranje
izvetaja (prikaza tabele)

Kreirana je Pivot tabele sa svim
potrebnim
obelejima
i
kriterijumima.
Ova
alatka
omoguava poboljanje izgleda
tabele. Mogue je menjati izgled
tabele odabiranjem jednog od
predefinasanih
(unapred
definisanih) formata. Moemo
se predomisliti u bilo kom
trenutku analize podataka i
izabrati drugi format koji vie
odgovara naim potrebama.
Slika 12-33 Pivot AutoFormat
205
2. Alatka za kreiranje pivot dijagram

Postoje situacije kada je bolje masu podataka predstaviti u formi
dijagrama. Korisno je koristiti dijagram za pojednostavljivanje
analize velikih koliina podataka, brzo uporeivanje trendova u
serijama podataka, za omoguavanje poreenja podataka i
uporeivanje veliina.
Izborom ove alatke aktivira se Wizard za kreiranje dijagrama koji
generie dijagram. Prolazi se kroz sve faze kreiranja dijagrama,
kao i sa podacima na radnom listu koji su predstavljni u obliku
obine tabele.
3. Wizard za kreiranje pivot tabele
Ova alatka omoguava promenu pozicije i ureenja obeleja u
tabeli.
4. Alatka za auriranje podataka
Ova alatka omoguava auriranje podataka u pivot tabeli poto je
izvreno auriranje podataka u izvornoj bazi podataka.
5. Alatka za maskiranje
i
prikaz detalja
Ove dve alatke omoguavaju prikaz ili maskiranje vrednosti
obeleja koje su desno od selektovanog obeleja.
6.
Alatka
kojom
se
definiu razliiti parametri
za odreeno obeleje u
Pivot tabeli
Dodavanje obeleja u Data
deo i operacije nad njim.
Dodavanje obeleja koje ve
postoji u Data deo se vri
prevlaenjem obeleja na
povrinu koja oznaava Data
zonu na emi Pivot Tabele.
Slika 12-34 PivotChart Wizard Layout
Poto dva ista obeleja daju iste rezultale, lako se moe ovo drugo
obeleje pretvoriti u sasvim novo obeleje u Pivot tabeli. U primeru
na slici duplirano je obeleje Zarada, jedno od ova dva obeleja e se
promenti u novo obeleje koje e imati odreene nove parametre.
206
Nakon pozicioniranja na eliju

sa nazivom obeleja, izabrati
iz
linije
sa
alatku
alatkama koje slue za rad sa
Pivot tabelom.
Slika 12-35 PivoTable Field Source field
Tabelarni prikaz funkcija koje ova opcija nudi:

Sum
Suma svih vrednosti u ovom obeleju
Count
Broj slogova u ovoj kategoriji
Average
Prosek svih vrednosti u ovoj kategoriji
Max
Najvea vrednost u kategoriji
Min
Najmanja vrednost ovog obeleja
Product
Proizvod svih vrednosti u ovom obeleju
Count Nums
Broj slogova u ovoj kategoriji
StdDev
Standardna devijacija obeleja
StdDev p
Standardna devijacija populacije
Var
Varijanta obeleja
Varp
Varijanta populacije.
Klikom na ovu alatku se otvara PivotTable Field prozor u kom se

moe izvriti preimenovanje obeleja i izabrati eljena funkcija, koja
e na osnovu vrednosti obeleja koje je prikazano kao Source field u
ovom prozoru generiati rezultujue podatke.
Za sluaj koji smo pomenuli za naziv novog obeleja se zadaje naziv
Broj_zaposlenih, a za funkciju se bira Count, jer je namera bila
kreiranje obeleja koje e prikazivati brojno stanje zaposlenih na
odreenom radnom mestu.
Sledee to se moe, takoe, na ovom primeru primeniti, upotreba je
dugmadi kao to su Number i Options.
207
Nakon dodavanja obeleja u

Data deo (u primeru je ponovo
obeleje
Zarada
dodato),
preimenuje
se
obeleje,
u
skladu sa podacima koje e
prikazivati u Pivot tabeli, zatim
se moe odrediti funkcija za
proraun.
Slika 12-36 PivoTable Funkcija Count
Klikom na dugme Number se obeleje, odnosno elije koje e

prikazivati vrednosti ovog obeleja, mogu formatirati (u ovom
primeru se bira Percentage kao Category za format elija).
Zatim
se
sa
dugmetom
Options moe izabrati za
prikaz podataka neka od
opcija koje
nude
naine
prikaza izraunatih podataka,
u
odnosu na inicijalne
vrednosti obeleja koje je
preimenovano (u primeru bira
se % of total, da bi se dobili
procentualni podaci, u odnosu
na celinu zarada).
Slika 12-37 PivoTable - Category
OPCIJE Name i Scenarios

elijama na radnom listu se
mogu dodeljivati odreena
imena na sledei nain:
- pozicionirati se na eliju
kojoj e se dodeliti naziv,
- izabrati
iz
padajueg
menija
Insert
opciju
Name kod koje treba
izabrati podopciju Define,
Slika 12-38 PivoTable - Insert
208
u dijalog prozoru se definie naziv koji se eliji dodeljuje

klikom na dugme OK,
Nakon zadavanja imena, ova imena

mogu da se koristite prilikom
kreiranja
formula
za
odreene
kalkulacije, kao i kod kreiranja
scenarija za kalkulacije.
Scenariji se definiu u Scenario
Manager dijalog prozoru, koji se
otvara izborom iz Tools menija,
opcija Scenarios.
Slika 12-39 Scenario Manager
Klikom na dugme Add

otvara
se
prozor
koji
omoguava
definiciju
scenarija,
a
definicija
podrazumeva
zadavanje
naziva
scenariju
i
oznaavanje elija koje e
prikazivati
rezultate
njegove primene.
Slika 12-40 Add Scenario
Zatim se klikom
na dugme OK
prelazi
na
definisanje
numerikih
vrednosti
scenarija koje e
se
koristiti
u
njegovoj
primeni.
Slika 12-41 Numerike vrednosti
209
Definisani scenario se
primenjuje klikom na
dugme Show, pri emu
se vrednosti u scenariju
prikazuju oblasti elija
koje smo oznaili pri
definisanju
samog
scenarija.
Slika 12-42 Scenario Manager opcija Show
Opcija
koja
omoguava
sistematizovani
prikaz
kalkulacija, koje se dobijaju
primenom razliitih scenarija,
je opcija Summary koja se
omoguava
dugmetom
Summary.
Slika 12-43 Scenario Summary
Ovom opcijom se otvara

dijalog prozor Scenario
Summary koji nudi dve
mogunosti
za
sistematizovani prikaz:
- Scenario Summary
- tabelarni prikaz i
- Scenario
PivotTable report
prikaz podataka u
pivot tabeli
Slika 12-44 Scenario Summary report
Pri tome treba oznaiti za Result cells lokaciju, gde se nalaze

kalkulacije izvedene na osnovu vrednosti koje se nalaze u definisanim
scenarijima.
210
13
APLIKACIJA
POWER POINT 2003
Jedan od programa koji bez

razloga eto ostaje zanemaren od
strane korisnika jeste i Microsoft
Power Point, deo softverskog
paketa Microsoft Office. To je
odlian alat, kako za pravljenje
klasinih folija ili slajdova, tako i
za
vrlo
atraktivne
multimedijalne prezentacije.
Slika 13-1 Logo Power Point 2003
Svaka prezentacija se sastoji od

slajdova koji se po potrebi mogu
tampati na folije, snimiti na
dijapozitiv
ili
se
prikazivati
direktno na ekranu ili projektoru
koji je povezan sa raunarom.
Upravo tu dolaze do izraaja sve
multimedijalne
mogunosti
programa.
Slika 13-2 Logotip Power Point
Power Point je specifino namenjen za izradu prezentacija jer ima

ve ugradjene gotove forme i modele. Korienje ovih modela znatno
pojednostavljuje kreiranje prezentacije. Naime potrebno je samo
uneti sadrinu prezentacije, a zatim nam program sam nudi
mogunosti za obradu i prezentovanje tih podataka. Ovakav nain
izrade prezentacije moe trajati oko deset minuta, a kvalitet koji
dobijamo za tako kratak vremenski period je krajnje zadovoljavajui.
Ovakva minutaa moe biti samo razlog vie da se prezentacija koju
smo zamislili uradi u Power Point-u.
Ipak, i pored svih svojih mogunosti Power Point predstavlja
program koji se ne koristi u veoj meri na naim prostorima, preteno
zbog toga to je namenjen poslovnoj prezentaciji, a naa poslovna
shvatanja su jo uvek vrlo inertna. Sigurno je da e vremenom
211
multimedijalne prezentacije i kod nas postati popularne, a onog

momenta kad se nekome ukae potreba da se njima bavi imae na
raspolaganju moan alat u vidu Microsoft Power Pointa.
Iako po koncepciji slian prethodnicima Power Point 2003 donosi

nekoliko zgodnih novina:
Prvo to emo primetiti je trodelni radni prozor koji integrie

pregled prezentacije, slajd i beleke za predavaa, to u
znatnoj meri poveava funkcionalnost i olakava rad.
Druga novina je laki nain za pristup dokumentima koji su

otvoreni u istom trenutku. Do sada je trebalo otvoriti meni
Window, pa izabrati neki od dokumenata sa liste, a sada se
svaki otvoreni dokument pojavljuje u Windows taskbar-u kao
nova instanca programa.
Tu su zatim i "pametni" meniji:

Program prati koje se opcije u meniju najee koriste i njih ispisuje
prve, dok one manje aktuelne sakriva tako da meni izgleda znatno
manji, to ini snalaenje lakim. U dnu svakog menija nalazi se
dvostruka strelica nadole
, koja razmotava kompletan meni. Ova
ideja nije primenjena samo na tekstualne menije; svi tasterski meniji
sa mnogo opcija ponaaju se na isti nain.
Jo jedna vana novina jeste "Collect & Paste" mehanizam odnosno
viestruki Clipboard. U njega se sada moe odvojeno smestiti do
dvanaest objekata (slika,tekstova ...) koji se mogu u dokument
ubacivati pojedinano ili svi zajedno.
Takoe je izvrena i mnogo vra integracija sa Internetom.
Prebacivanje bilo kog dokumenta u HTML format vrlo je jednostavno
i ovo je glavna crta novog Power Point-a kao i Office paketa u
celini.
13.1. KORISNIKI INTERFEJS

MS POWER POINT-a
Po ulasku u Power Point vreme je za upoznavanje korisnikog
interfejsa. Od standardnih opcija na korisnikom interfejsu se mogu
uoiti:
212
Naslovna linija (Title bar)

Meni linija (Menu bar)
Linija sa standardnim alatkama (Standard toolbar)
Linija s alatkama za formatiranje (Formatting toolbar)
Radni prozor
Linija sa alatkama za crtanje (Drawing toolbar).
Statusna linija (Status Line)
Office Assistant
Pored ovih opcija mogu se po potrebi iz View menija ukljuiti i

dodatni toolbarovi i meniji. Pomou strelice
u desnom uglu svakog
toolbara moemo menjati njegovu sadrinu kao i raspored ikonica.
Radni prozor podeljen je na tri dela: Slide, Outline i Speakers
Notes.
Slide zauzima najvei deo radnog prozora i u njemu se prikazuje
izgled tekueg slajda.
U Outline prikazu prezentacije daje se prikaz slajdova u vidu plana.
Iza imena svakog slajda, odnosno njegovog naslova, nalazi se
njegova sadrina u hijerarhijskoj organizaciji. U ovom delu se njlake
menja organizacija i sadrina slajda.
Speakers Notes se koristi kao plan za izlaganje prilikom
prezentovanja.U njemu se prikazuje propratni tekst za tekui slajd.
Ovaj tekst slui kao podsetnik korisniku koji izlae temu koja je
pivezana sa datim slajdom.
13.1.1. MENI LINIJA (Menu bar)

Komande su u Power Point-u, kao i u veini Windows aplikacija,
grupisane prema nameni u padajue menije, locirane na meni liniji.
Slika 13-3 Meni linija
Pored ovih osnovnih, statinih, menija na raspolaganju nam je i desni

taster mia, pomou koga dobijmo meni sa opcijama specifinim za
objekat na koji smo kliknuli.
213
U padajuem meniju su komande koje su aktivne, tj. mogu da se

izvre u datoj situaciji, ispisane crno dok su one neaktivne zasenene.
Komande koje nisu konane ve otvaraju dodatni dialog box
zavravaju se sa tri take (...).
File
U File meniju nalaze se osnovne
komande za rad sa prezentacijom:
New, Open, Save, Save As HTML,
kao i opcija Page Setup za
podeavanje izgleda stranice. Tu je i
lista prezentacija koje su otvarane u
skorije vreme.
Slika 13-4 Meni File
Edit
U meniju Edit nalaze se alatke za i
obradu
teksta
i
objekata
u
prezentaciji: Cut, Copy i Paste i
komande Undo i Redo za ponitavanje
odnosno
ponavljanje
prethodne
akcije.
Slika 13-5 Meni Edit
Insert
Prva opcija u Insert meniju (New
Slide) slui za dodavanje novog slajda
u prezentaciju. Pomou ostalih opcija
mogu se ubaciti svi raspoloivi
objekti: slike, tekst, video sekvence,
zvuk, grafikoni, tabele i linkovi.
Sve ovo mogue je uraditi i sa
Standard toolbar-a.
Slika 13-6 Meni Insert
214
Format
Uz pomo opcija iz Format menija
mogue je oblikovati font, pozadinu i
kao i dizajn i formu slajda.
Slika 13-7 Meni Format
Tools
U meniju Tools na raspolaganju su
nam opcije za podeavanje samog
Power Point-a (sastav toolbar-ova,
menija...), kao i alatka Spelling koja
slui
za
ispravljanje
sintaksnih
greaka, to funkcionie samo u
sluaju da piemo na engleskom.
Slika 13-8 Meni Tools
Slide Show
Kao to mu i samo ime kae Slide
Show meni sadri opcije koje su
potrebne za pokretanje odnosno
animaciju
prezentacije.
Komanda
View Show slui ja pokretanje slajd
oua, a tu su i opcije za ubacivanje i
podeavanje
animacije
Custom
Animation i Slide Transition
Slika 13-9 Meni Slide Show
Window
U ovom meniju nalazi se lista
trenutno otvorenih dokumenata, s tim
da je onaj oznaeni trenutno vidljiv na
ekranu, dok su ostali u pozadini.
Klikom na neki od dokumenta on se
izbacuje u prvi plan tako da moemo
nastaviti rad na jemu.
Slika 13-10 Meni Window
215
Help
Help meni sadri nekoliko opcija koje
pozivamo u sluaju da nam zatreba
pomp pri radu. Tu je klasina Help
baza
Power
Point-a
koju
pretraujemo tako to ukucavamo re
za koju nam je potrebno objanjenje
ili Office Assistant kome moemo
postavljati pitanja gavornim jezilkom;
naravno, na engleskom.
Slika 13-11 Meni Help
New Slide
Klikom na taster New (slide) otvara

se dialog box "New Slide". U ovom
prozoru potrebno je izabrati izgled i
kompoziciju slajda (Layout).
Slika 13-12 Meni New Slide
Open
Aktiviranjem opcije File/Open ili

klikom na taster Open sa Standard
toolbar-a otvaramo ve postojeu
prezentaciju.
Na ekranu se pojavljuje prozor u
kojem je potrebno izabrati
prezentaciju koju elimo da otvorimo.
Slika 13-13 Opcijai Open
Office Assistant
Nema anse da ne primetite animiranu spajalicu koja lebdi pri dnu

radnog prozora. Ona e vam postavljti pitanja i davati savete (Tips)
u toku rada. Mehanizam pretraivanja Help baze svodi se na pitanja
zadata obinim, govornim jezikom. Pored spajalice tu su i ostali
asistenti (crvena lopta, Ajntajn, pas, maka itd.)
Vidljiva je tendencija da se Assistant prebaci u Windows, odnosno
da prati korisnikatokom korienja svih programa.
216
13.1.2. LINIJA SA STANDARDNIM ALATIMA

(Standard toolbar)
Na liniji sa standardnim alatkama nalazi se vie tastera koji
omoguavaju skraeni nain pokretanja odreenih komandi iz Menu
bar-a.
Slika 13-14 Linija standardnih alata
Ovi tasteri podeljeni su u nekoliko grupa na osnovu funkcija koje

obavljaju. U prvoj grupi nalaze se etiri tastera:
New - za kreiranje nove prezentacije ili kreiranje novog slajda, Open

- za otvaranje ve postojee prezentacije, Save - za pohranjivanje
trenutno aktivne prezentacije i E-mail - za slanje prezentacije Emailom.
Drugu grupu ine tasteri Print i Spelling.
Taster Print pokree proces tampanja slajda (prezentacije).

Spelling proverava da li postoje greke u tekstualnom sadraju
prezentacije. Naravno, ovo je uspeno samo kod tekstova pisanih na
engleskom.
U treoj grupi imamo etiri tastera: Cut, Copy, Paste i Format
Painter.
Ovi tasteri koiste se za funkcije editovanja i obrade sadrine

prezentacije, (uglavnom teksta).
Cut odseca (brie) selektovani tekst sa jedne lokacije i prebacuje ga
u Clipboard. Zatim se uz pomo funkcije Paste i pozicioniranja na
neku novu lokaciju, sadraj Clipboard-a prebacuje na tu lokaciju.
217
Copy prebacuje izabrani objekat u Clipboard, ali ga pri tom ostavlja

na njegovoj izvornoj lokaciji (ne brie ga kao funkcija Cut ). Dati
objekat se zatim kopira na novu lokaciju uz pomo funkcije Paste.
Paste kopira sadraj Clipboard-a na izabrano mesto u prezentaciji.
Koristi se u sadejstvu sa komandama Cut i Copy
Format Painter omoguava preslikavanje oblika teksta s jednog dela
prezentacije na drugi.
Ovu grupu ine dva tastera Undo i Redo:
Prvi omoguava povratak na stanje pre izvravanja poslednje akcije,

a drugi povratak na stanje za jednu akciju unazad posle Undo akcije.
U ovoj grup imamo etiri tastera:
koji slue za ubacivanje: linkova, tabela, grafikona kao i novih

slajdova u prezentaciju
U okviru ovog menuja imamo mogunost da procentualno menjamo
veliinu prikaza sadraja radnog prozora.
Mogue je izabrati jednu od ponuenih opcija ili upisati svoj procenat.
13.1.3. FORMATING TOOLBAR

U ovom toolbar-u imamo dva padajua menija i pet grupa tastera
Slika 13-15 Formating Toolbar
218
Prvi meni, sa nazivom Font pokazuje font trenutno selektovanog

teksta na slajdu. Izborom nekog drugog fonta menjamo izgled
odabranog teksta.
U drugom meniju ( Font Size) odreujemo veliinu izabranog fonta.

Sledeu grupu ini etiri tastera:
Ovi tasteri slue za postavljanje tipova i efekata fonta izabranog

teksta:
Bold slui za podebljavanje fonta,Italic za formiranje efekta
iskoenosti, Underline za podvlaenje teksta i Text Shadow za
dodavanje senke.
Narednu grupu ine tri tastera za poravnanje izabranog teksta:
Oni uspostavljaju poravnanje na levo, sredinu (centar), ili desno.

Slede jo dva tastera za uspostavljanje nabrajanja:
Zatim su tu tasteri Increase Font Size i Decrncrease Font Size:
Prvi omoguava postepeno poveanje, dok drugi na isti nain vri

smanjivanje veliine fonta.
I na kraju je jo grupa od dva tastera Promote i Demote kojima se
tekst na slajdu pomera vie ulevo ili udesno.
219
13.1.4. DRAWING TOOLBAR

Bilo koji od objekata se moe editovati pomou alata raspoloivih u
Drawing Toolbar-u.
Slika 13-16 Drawing Toolbar
Prvi skup opcija je grupisan u podmeni Draw. To su:

Opcije za grupisanje: group, ungroup, regroup.
Svaki vektorski objekat sastoji se od grupa manjih objekata koji se
po portebi mogu grupisati, razdvajati na sastavne delove. Selekciju
vrimo klikom mia, a kada treba selektovati vie objekata drimo
pritisnut Shift i klikemo dokle je potrebno. Grupisani objekti se
ponaaju kao celina pri prikazivanju, animaciji,promeni boje itd.
Drugi skup opcija, Order, odnosi se na redosled vienja objekata, to
jest regulaciju meusobnog preklapanja objekata. Uobiajeni redosled
preklapanja je isti onakav kakav je bio redosled ugraivanja objekata
na slajd.esto se dogaa da je potrebno promeniti ovakav redosled iz
nekih razloga, zato koristimo opcije: Bring to front (izbacivanje
selektovanog objekta na vrh), Send to back (sklanjanje objekata
ispod svih ostalih), Bring forward (pomeranje ka povrini) i Send
backward (pomeranje dublje ispod drugih objekata).
Nudge znai gurkati, odnosno pomerati za malo odstojanje i na
raspolaganju su logino svi smerovi: gore, dole, levo i desno (up,
down, left i right).
Snap znai poravnjavanje prema nekoj ivici, u ovom sluaju: To grid
(prema zamiljenoj mrei u osnovi slajda) ili To shape (prema obliku
nekog objekta).
Align or distribute znai poravnjavanje vie objekata meusobno, u
nekom pravcu. Da bi opcija funkcionisala, moramo prvo selektovati
objekte koje elimo da poravnamo, pa tek onda izabrati ovu opciju sa
izabranim smerom poravnjavanja.
Edit points kriva linija je odreena sa vie taaka kroz koje prolazi.
Ovom opcijom se upravlja ovim vodeim takama.
220
slui za selektovanje objekata.
Strelica
okree selektovani objekat oko svoje ose.
Rotacija
Auto Shapes je impresivna kolekcija

osnovnih oblika.
Kada treba sami da sastavimo sliku, a
Clip Art je prekomlikovan, koriste se
osnovni oblici poput pravougaonika,
kruga,zvezdica, oblaia, tasterA.
Slika 13-17 Opcija Auto Shapes
Linija
strelica
Krug
i pravougaonik
su osnovni elementi koji se koriste za crtanje.Izaberemo oblik koji

crtamo i miem obeleimo njegove granice na slajdu.
TextBox
je nain za dodavanje teksta na slajd izvan unapred

predvienih polja; kliknemo na ovaj taster miem,
obeleimo granice povrine gde treba da se nalazi
tekst, potom u polje unesemo tekst
Insert WordArt
Ovde se nalazi tekst sa ve
ponuenim oblicima i bojama
uz pomo kojih moemo
ukrasiti slajd.
Fill Color je kantica sa
bojom.Pomou nje menjamo
boju objekta.
Slika 13-18 Opcija Insert WowrArt
221
Line Color etkica sa bojom, menja boju linije koja uokviruje

izabrani objekat.Osim standarnih linija, mogu se koristiti i mustre
(Patterns).
Font Color
je taster uz pomo koga menjamo boju slova.
Line Style
Dash Style
Arrow Style
su razliiti oblici
linija: puna linija raznih debljina, isprekidana linija i strelica.
Shadow
je senka koju moe da ima bilo koji objekat; dovoljno ga je prvo
selektovati i kliknuti na ovaj taster.Na raspolaganju je veliki skup
senki raznih oblika i usmerenja.Opcija Shadow settings omoguava
ukljuivanje i iskljuivanje senke, pomeranje senke gore,dole, levo i
desne kao i promenu boje senke.Senka moe biti i poluprovidna.
3D
omoguava
pravljenje
efekata
trodimenzijonalnostia
objektu
dodavanjem senke koja se produava iza njega. Opcija 3D Settings
omoguava veliku slobodu rotacije u tri dimenzije, izbora usmerenja
3D efekata, poloaja izvora svetla, vrstu povrine objekata i boju
bonih strana.
13.1.5. STATUSNA LINIJA (Status line)
Slika 13-19 Statusna linija
Na statusnoj liniji se prikazuju korisne informacije o nainu rada,

kao na primer: koji slajd se trenutno obrauje (od ukupnog broja
slajdova prisutnih u prezentaciji), koja vrsta maske se koristi i slino
Custom Animation
Jo jedan oblik animacije u Power
pojavljivanje objekata koji su deo slajda.
222
Point-u
je
dinamiko
Desnim klikom mia na bilo koji objekat dobijamo meni, iz koga

biramo opciju Custom Animation. Ista opcija je raspoloiva i u
osnovnom Slide show meniju.
Custom Animation je dialog box za podeavanje efekata,
redosleda i tajminga, zvuka i ostalih multimedijalnih opcija.
Effects
Svakom objektu u prezentaciji moe se dodeliti neki od
manogobrojnih animiranih efekata. Izgled ovih efekata je teko
opisati, stoga je najbolje videti ih uivo.
Kada se zavri animiranje objekta, na redu je aktiviranje zvunog
efekta. Na raspolaganju nam se nalazi tridesetak efekata a, po
potrebi, moemo dodati i svoje sopstvene. Treba imati u vidu da svi
efekti ne traju podjednako dugo i da se ne uklapaju sa svakom
animacijom.
Zato je tu opcija Prewiev, pomiu koje moemo, na umanjenom
slajdu, izvriti pregled sklopljenih efekata.
Loa strana ovih efekata je to to zbog svog kapaciteta i trajanja
znato usporavaju prezentovanje.
Dim predstavlja zatamljenje, gubljenje. Ovaj efekat omoguava da
se objekat posle pojavljivanja malo zaseni (potamni).
Osim promene boje moe se izabrati i opcija Hide after animation,
pomou koje se objekat priikae pa potom izgubi.
Tu je i Hide on next mouse click, uz pomo koga onaj ko
prezentira moe da klikne na objekat i time ga ukloni i prikae
sledei.
223
Order & Timing

Objekti koji su
animirani
pomeraju se jedan
za drugim, to
znai da nije
mogue
pararelelno
pomeranje.
Slika 13-20 Order i Timing
Redosled ponavljanja se menja izborom objekta i klikom na strelice

gore ili dole.
U polju Start anmation nalaze se opcije za pokretanje animacije:
On mouse click (na klik miem) i Automaticly (automatski posle
odreenog broja sekundi po zavretku prethodne animacije).
Chart Efects
Grafikoni (Charts) su posebno pogodni za animacije. Iz menija Chart
Efects se moe podesiti da se elementi grafikona po serijama, po
kategorijama ili pojedinano po serijama ili kategorijama. Pri tome
moemo birati efekat koji se koristi, kao i to da li se sinhrono sa
elementima grafikona pojavljuju i potpisi (Animate grid and
legend).
Ako pogledamo primetiemo da se ovaj meni aktivan samo kada se
podeava animacija za grafikone.
Multimedia Settings
Za multimedijalne
objekte
na
raspolaganju
je
poseban
dijalog
za podeavanje u
meniju
Custom
Animation,
pod
nazivom
Multimedia
Settings.
224
Slika 13-21 Multimedia Settings
Ova opcija je neaktivna (zasenena) ako objekat nije video ili zvuk.
Ako jeste moemo podeavati opcije.
Prva opcija je While Playing, gde moemo izabrati Pause slide
show, za zaustavljanje animacije dok se muzika (ili video klip) ne
zavri, ili Continue slide show, za paralelnu muziku i animaciju.
Drugo pitanje, Stop playing, odnosi se na situaciju posle zavretka
tekueg slajda. Opcija After current slide zaustavlja zvuk pri
promeni slajda, dok After n slides dozvoljava da ista muzika prati
prezentaciju kroz narednih n slajdova.
Iza tastera More Options krije se opcija Loop until stoped. Naime,
kao zvuna podloga prezentacije, esto se koristi neki krai muziki
zapis koji se ponavlja, a ovo je mesto gde se to podeava.
Kako ikona sa obelejem zvuka nije posebno reprezentativna,
poeljno je da se umesto nje (ili preko nje) stavi neka druga slika.
Stoga je na raspolaganju opcija Hide while not playing, kojom se
ikona koja oznaava zvuk sakriva. Dakle zvuk postoji, ne vidi se ali se
uje.
Slide Transition
Prvi nivo animacije u Power Point-u je efekat prelaska sa jednog
slajda na drugi, takozvana tranzicija (Transition); ovi efekti se
podeavaju iz menija SlideShow/Slide Transition.
Na raspolaganju nam se nalaze
mnogobroni
efekti,
koji
se
odmah posle izbora, mogu videti
na delu u malom preview
prozoru. Odabrani efekat je
mogue izvriti malom, srednjom
ili velikom brzinom.
Prelazak na sledei slajd se
definie u polju Advance i na
raspolaganju je On mouse click
(na klik miem) ili automatski
prelazak posle odreenog broja
sekundi (Automaticly after).
Slika 13-22 Opcija Slide Transition
225
Za ovu animaciju se moe vezati i zvuk (Sound), koji ujemo

prelaskom na sledei slajd.
Ako kliknemo na taster Apply, izabrana tranzicija e se odnositi na
tekui slajd, a ako kliknemo na Aplly to all, izabrana tranzicija e se
odnositi na sve slajdove.
Jedan od specijalnih efekata je i Random Transition, koji sam
pokree sluajno izabrani efekat u toku samog prezentovanja. Tako
dobijamo prezentaciju koja se svaki put drugaije izvrava.
13.2. MULTIMEDIJA
Glavna odlika modernih prezenacija danas jeste multimedija.
Jedinstvom teksta, slike, zvuka i videa, na publiku se osavlja
mnogo jai utisak nego suvoparnim izlaganjem injenica.
Multimedijalni sadraji se u okviru slajda mogu pojavljivati kao
umetnuti, dakle unutar same prezentacije, ili kao link ka odreenom
fajlu. Kako se obino radi o vrlo velikim fajlovima preporuljivo je
ubacivati ih kao linkove. Vano je imati u vidu da se pri prenosu
prezentacije sa njom moraju poneti svi fajlovi sa kojima je ona
linkovana.
Treba napomenuti da raunar treba da poseduje podrku za svaki tip
multimedijalnog sadraja koji ubacujemo na slajd.
13.2.1. SLIKE
U Microsoft PowerPoint-u standarni format slika predstavljaju Clip
Art slike (vektorske slike). Svaka vektorska slika se sastoji od linija i
povrina koje te linije oiviavaju. Svaka povrina ima svoju boju ili
teksturu. Alternativu predstavljaju takozvane bitmapirane slike,
gde je svaka taka predstavljena bojom, i one, kao takve, vie
podseaju na prave fotografije. Za kreiranje i obradu vektorskih slika
moemo koristiti na primer Corel Draw, dok sa bitmapiranim
slikama moemo raditi u Adobe Photoshop-u.
Sutina prednosti vektorskog formata je mogunost lake promene
veliine i oblika bez gubitaka kvaliteta slike i vrlo malo zauzee
prostora na hard disku. Ovo uopte nije zanemarljivo s obzirom na to
226
da se pri prikazivanju prezentacija prvo uitava u memoriju, pa iz

toga logino proizilazi da je brzina rada znatno vea ukoliko
uitavanje slika iziskuje manje prostora u memoriji.
U Microsoft Power Point-u se kao standardni format javljaju vektorske
slike (Clip Art). To znai da se svaka slika sastoji od linija i povrina
koje te linije oiviavaju. Svaka povrina ima svoju boju ili teksturu.
Ovakve slike se veoma lako mogu grupisati i razdvajati, bojiti,
skrivati itd. Kao mogua zamena za vektorske slike javljaju se
takozvane bitmapirane slike, gde je svaka taka predstavljena
odreenom bojom tako da one vie podseaju na prave fotografije.
Prednosti vektorskog formata su mogunost lake promene veliine i
oblika, bez gubitka kvaliteta slike. Dodavanje slika u Microsoft Power
Point je krajnje jednostavno. Izaberemo slajd u koji elimo da
ubacimo Clip Art sliicu, zatim dva puta kliknemo na polje Double
click to add clip art. Nakon toga se otvara biblioteka Art Galery.
Tada odaberemo jednu od sliica iz galerije i kliknemo na Insert.
Izgled Clip Art galerije u novom Power Point-u je neto drugaiji
nego u prethodnoj verziji. Nova Clip Art galerija sada sadri pored
vektorskih slika i bitmapirane slike kao i zvune sekvence i video
klipove. Ona je sada organizovana po temama, a slike se takoe
mogu pretraivati po svome imenu. U prvu kategoriju spadaju sve
slike (All), a preostale slike su logino rasporeene. Ako nam sliica
izgleda mala i nejasna moemo izabrati opciju Magnify u desnom
kraju prozora pomou koje se moe uveati selektovana sliica. Kada
smo odredili koju sliicu elimo ubaciti u na slajd kliknemo na
Insert, pri emu e se slika sama ugraditi u slajd. Ovako ugraena
sliica ima svoju originalnu veliinu, to moe biti premalo ili
preveliko za na slajd. Ovaj problem se jednostavno reava. Potrebno
je postaviti pointer mia iznad jedne od osam taaka, pritisnuti levi
taster mia i pomerati ivice slike. Ako elimo da promenimo sliku
jednostavno dva puta kliknemo na nju i tada se pojavljuje katalog iz
koga ponovo biramo, a ako elimo da odustanemo od izmene slika
kliknemo na Close.
Clip Art galerija je proiriva, to jest u nju se po volji mogu dodavati
slike. Za to se koristi taster Import Clips, koji vodi u prozor za
pronalaenje direktorijuma sa slikama, postoji mogunost da se
odjednom moe selektovati vie datoteka.
Kao to sam ve napomenuo veoma lako moemo izmeniti boju
sliica. Za izmenu boje odabrane sliice koristimo opciju Recolor.
Ovu opciju moemo pozvati sa vie mesta: meni format / picture /
recolor, sa Picture Toolbara, kantica sa desne strane (toolbar se
227
ukljuuje i iskljuuje iz menija View / Toolbars / Picture) ili klikom

na desni taster mia nad sliicom i izborom stavke Format Picture /
Picture / Recolor. Princip rada je vrlo jednostavan: prethodnu boju
menjamo novom. Pri tome postoje dva pojma: boja (colors) i boja
unutranjosti (Fills). Kada koristimo prvu opciju menjamo boju celoj
povrini i okviru, dok se u drugom sluaju menja samo unutranjost,
a linija koja je oiviava ne menja boju. Pri izmeni boje biramo izmeu
zadnjih nekoliko korienih boja ili traimo More Colors. Tada se
pojavljuje paleta sa estougaonikom koji sadri stotinak standardnih
Windows boja ili Custom paleta, gde moemo birati bilo koju od 16
miliona boja doziranjem RGB komponenti boje ili osvetljenja.
Osim opcije za promenu boje bilo kog elementa Clip Art slike, postoji
i opcija za crtanje i obradu objekata. Bilo koji od objekata
raspoloivih u Drawing Toolbaru. Drawing Toolbar se ukljuuje iz
menija View / Toolbars / Drawing.
Prvi skup opcija je grupisan u podmeni Draw. U ovom meniju
se javljaju opcije za grupisanje: group, ungroup, regroup.
Svaki vektorski objekat se sastoji od grupa manjih objekata koji
se po potrebi mogu grupisati ili razdvajati na sastavne delove.
Kada elimo da selektujemo jedan objekat jednostavno
kliknemo na njega, a kada elimo selektovati vie objekata
drimo pritisnuto Shift i klikemo dokle god je to potrebno.
Grupisani objekti se ponaaju kao celina pri prikazivanju,
animaciji, promeni boje i tako dalje.
Drugi skup opcija se odnosi na redosled prikazivanja objekata,
to jest regulacija meusobnog preklapanja objekata. Redosled
poklapanja je obino isti onakav kao i redosled postavljanja
objekata na slajd. Ako elimo da promenimo ovaj redosled
koristimo opcije: Bring to front (izbacivanje selektovanog
objekta na vrh), Send to back (sklanjanje objekta ispod svih
ostalih), Bring forward (pomeranje ka povrini) i Send
backward (pomeranje dublje ka unutranjosti).
Snap predstavlja poravnanje prema nekoj ivici, u ovom sluaju
To grid (prema zamiljenoj mrei unutar slajda) ili To shape
(prema obliku nekog objekta).
Nudge predstavlja pomeranje za malo odstojanje. Smerovi su
gore, dole, levo i desno (up, down, left, right).
Align or distribute predstavlja poravnjavanje vie objekata
meusobno, u nekom pravcu. Da bi ova opcija funkcionisala
moramo selektovati vie objekata koje elimo poravnati, pa tek
onda izabrati ovu opciju.
Reroute connectors predstavlja vezu izmeu objekata. Ova
veza moe biti ostvarena pravom, izlomljenom ili zakrivljenom
228
linijom. Ako se jedan od objekata pomeri menja se i linija koja

ih spaja. Ovom opcijom se podeava taj oblik linije.
Edit points predstavlja krivu liniju koja je odreena sa vie
taaka kroz koje prolazi.
Change auto shape osim Clip Art sliica, na raspolaganju
su i mnogobrojni osnovni oblici na osnovu kojih moe da se
kreira pozadina objekta, oblik slova u WordArt u.
Set auto shape defaults predstavlja opciju koja vraa na
polazni oblik objekta, ako smo menjali njegov oblik. Strelica
slui za selektovanje objekata.
Rotacija slui za okretanje selektovanog objekta oko svoje ose.
Auto shapes predstavlja kolekciju osnovnih oblika. Kada treba
sami da sastavimo sliku, a Clip Art je prekomplikovan, koriste
se ovi osnovni oblici, poput pravougaonika, zvezde, oblaka,
Linija, strelica, krug i pravougaonik su osnovni elementi koji
se koriste za crtanje.
TextBox je nain dodavanja teksta van unapred odreenih
polja. Koristi se tako to kliknemo na ovaj taster i miem
obeleimo granice povrine gde treba da se nalazi tekst, a
potom u polje unesemo tekst.
Insert WordArt je taster nagnutog slova A sa senkom. Ovaj
taster nam koristi da bi smo nekom tekstu dodali treu
dimenziju i neki od ponuenih oblika.
Fill color je kantica sa bojom. Pomou nje menjamo boju
objekta.
Line Color je etkica sa bojom koja menja boju linije koja
uokviruje izabrani objekat. Osim standardnih linija mogu se
koristiti i mustre (Patterns).
Font Color predstavlja slovo A sa bojom i menja boju
selektovanog teksta.
Line Style, Dash Style i Arrow Style su razliiti oblici linija:
puna linija raznih debljina, isprekidana linija i strelica. Da bi
promenili stil, najpre moramo nacrtati liniju koristei alate sa
poetka ovog toolbara.
Shadow predstavlja senku koju moe da ima bilo koji objekat,
dovoljno ga je prvo selektovati i kliknuti na taster. Na
raspolaganju je veliki skup senki raznih oblika i usmerenja.
Opcija Shadow Settings omoguuje ukljuenje ili iskljuenje
senke, njeno pomeranje na gore ili dole, levo ili desno kao i
promenu boje senke. Senka moe biti i polu providna.
3D
omoguava
pravljenje
efekata
trodimenzionalnosti
pravljenjem senke koja se u osenenoj boji produava iza
njega. Opcija 3D Settings omoguuje veliku slobodu rotacije u
229
tri dimenzije, izbora usmerenja 3D efekata, poloaja izvora

svetla, vrstu povrine objekata i boju bonih strana.
Bitmapirane slike
to se bitmapiranih slika tie (Insert/Picture/From File), na
raspolaganju nam je vie formata, od kojih su najpogodniji i najee
upotrebljavani GIF i JPG.
Gif format obezbeuje 256 boja i neto je gabaritniji, ali poseduje
mogunost da se odreene boje dodeli vide kao provide. Takoe tu je
i mogunost pravljenja animirasnih GIF-ova.
JPG format nudi milione boja i zauzima manje mesta, ali se, pri
promeni veliine slike, tanke ivice i sitna slova vide razmrljano, jer se
zbog kompresije gubi deo informacija.
Glavna razlika izmeu prezentacije sa folijama ili slajdovima i one
koja se odvija na raunaru je u mogunosti animacije i postepenog
pojavljivanja objekata. Sama animacija razbija monotoniju
prezentovanja i daje dinamiku prezentaciji to je nemogue na
slajdovima ili folijama.
Animacija koja se koristi u PowerPoint-u svodi se na nain
promene
slajdova
(Slide
Transition)
i
na
dinamiko
pojavljivanje objekata koji ine slajd (tekstovi, slike ili bilo koji
drugi elemenat slajda) - Custom Animation. Neki od ovih efekata su
na primer: pojavljivanje iz take, uletanje sa strane, odozgo,
odozdo...
Kao jo jedan, poseban, vid animacije moemo izdvojiti animirane
GIF-ove. To su, ustvari "pokretne" slike sastavljene od vie
frejmova (zasebnih sliica) koji se ciklino ponavljaju i na taj nain
stvaraju utisak kretanja. S obzirom na to da su ovo gotovi objekti, na
njihovu sadrinu ne moemo uticati iz Power Pointa-a ve nam je za
njihovo kreiranje i editovanje potreban neki drugi program, kao Gif
Animator, na primer.
230
13.2.2. ZVUK
Jedna od glavnih odlika modernih prezentacija je mogunost
korienja zvuka u prezentacijama to im daje posebnu zanimljivost.
Korienjem zvuka ostavljamo mnogo jai utisak na publiku, ali u isto
vreme moemo postii i kontra efekat ako pogreno rasporedimo
zvune efekte i potisnemo pravu informaciju koju elimo da
saoptimo. Razlikujemo dve osnovne vrste zvukova: zvune efekte i
snimljene sekvence ili podloge.
Uz pomo Power Point-a moemo veoma lako iskoristiti zvune efekte
ili video sekvence koje smo pripremili u nekom drugom programu.
Naravno treba imati u vidu da se za ove stvari koriste neki drugi
programi. Za muziku podlogu ponekad je bolje pustiti muziki CD,
nego se muiti sa kompromisom veliine i kvaliteta semplovanih
sekvenci.
U prezentacijama razlikujemo dve vrste zvukova: zvune efekte i
snimljene sekvence ili podloge.
U Power Point-u su veoma dobro uklopljeni zvuk i animacija
objekata na slajdu. Svakom efektu animacije moemo pridruiti neki
zvuk. Sve ovo spada pod opciju Custom Animation. Postoji izvestan
broj zvunih efekata koji dolaze uz sam Power Point, ali oni obino
nisu zadovoljavajueg kvaliteta tako da moe biti potrebno da preko
audio ulaza ili mikrofona snimimo svoje sopstvene zvune sekvence.
Semplovani zvuci se pod Windows-om najee uvaju u WAV
formatu. Pri snimanju zvuka definie se kvalitet: irina frekventivnog
opsega, mono/stereo, broj bita po uzorku. Naravno to je kvalitet
vei, vei je i kapacitet zvunog fajla, to moe veoma esto
predstavljati problem, kako zbog mesta na disku, tako i zbog brzine
prezentovanja. Kao reenje ovog problema u zadnje vreme koristi se
neto noviji format: Mp3. U ovom formatu se posebnom metodom
kompresije kapacitet zvunog fajla smanjuje i do 10 puta uz
minimalne gubitke na kvalitetu. I pored ovoga je, neki put, kao
podlogu bolje pustiti muziki CD nego se muiti sa kompromisom
veliine i kvaliteta semplovanih sekvenci.
Osim WAV formata za zvuk se esto koriste i kompaktne datoteke
MID-ovi. Umesto semplovanog zvuka, tu je za svaki instrument
definisano ta svira. Kvalitet reprodukcije ne zavisi od veliine fajla
ve od zvune kartice. Tako da se, na primer na Sound Blaster-u
231
Live dobija neuporedivo bolji rezultat nego na nekom bezimenom

klonu.
Trei oblik zvuka u prezentaciji je glas naratora koji prati
prezentaciju. Svodi se na to da snimimo svoj glas uz slajdove, pa da
ga reprodukujemo uz prezentaciju. Ovo se obavlja iz menija
Insert/Movies And Sound/Record Sound. (Ova opcija nije
aktivna ukoliko nemamo odgovarajui hardver). Pojavljuje se prozor
sa minimalnim kontrolama za snimanje zvuka. Pre snimanja moemo
da podesimo kvalitet pravei kompromis izmeu rezultujueg zvuka i
zauzea prostora na disku. Krajnji rezultat je zvuk koji je sastavni
deo prezentacije i vidi se kao odgovarajua ikonica.
U Windowsu postoji veliki broj semplovanih zvuka koji se najee
uvaju u WAV formatu. Pri snimanju zvuka u WAV formatu definie
se kvalitet: irina frekventnog opsega, mono/stereo, broj bita po
uzorku. Kod najkvalitetnijeg semplovanja 1 sekund u WAV formatu
troi 160 KB, ali je ovom prilikom zvuk CD kvaliteta. Osim WAV
formata u estoj upotrebi su i MIDovi, kompaktne datoteke sa
programskim sekvencama. Umesto semplovanog zvuka u ovom
formatu se uz pomo sintisajzera definie ta koji instrument svira.
Kvalitet reprodukcije zavisi od programa, ali i zvune kartice, pa se
na AWE 32 dobija bolji rezultat nego na nekom bezimenom klonu.
U novom Power Pointu su veoma dobro uklopljeni animacija i
zvuk. Svakom efektu animacije se moe dodati i zvuk. Sve ovo se
moe aktivirati uz pomo opcije Custom Animation. Ovu opciju
pokreemo Slide Show / Custom Animation, ili pritiskom na desni
taster mia. Na raspolaganju nam se nalazi tridesetak paljivo
izabranih efekata. Treba voditi rauna da nisu svi efekti podjednakog
trajanja i da treba voditi rauna prilikom odabiranja.
Objekti sa zvukom ili videom koji se pojavljuju kao deo samog slajda,
spadaju u drugu grupu multimedijalnih efekata u Power Pointu. Za
ovo se moe koristiti dodavaje novog slajda iji Layout sadri mesto
gde se bira datoteka sa zvukom ili videom u AVI, MPG ili nekom
drugom video formatu koji raunar moe da prikae. Vano je
napomenuti da raunar koji prikazuje prezentaciju treba da poseduje
podrku za svaki tip multimedijalnog sadraja koji ubacujemo u slajd.
Multimedijalni sadraji se mogu pojavljivati kao umetnuti, dakle
unutar iste datoteke sa prezentaciom, ili kao linkovi ka prezentaciji.
Kako se radi o veoma velikim sadrajima poeljno je uvati ovakve
sadraje kao linkove markiranjem odgovarajue kuice. Treba imati u
232
vidu da se pri prenosu prezentacije moraju poneti sve datoteke sa

kojima je prezentacija linkovana.
Za multimedijalne objekte na raspolaganju je poseban dijalog u
meniju Custom Animation, pod nazivom Play Settings. Ova opcija
je zatamljena, ako objekat nije video ili zvuk. Jedna od opcija koja se
javlja je opcija While Playing, gde se moe odabrati opcija Pause
slide show, da se saeka sa nastavkom animacije dok muzika ne
odsvira, ili Continue slide show za paralelnu muziku i animaciju.
Drugo pitanje se odnosi na situaciju posle zavretka tekueg slajda
(Stop playing). After current slide pri promeni slajda zaustavlja
zvuk, After N slides dozvoljava da ista muzika prati prezentaciju
kroz N slajdova. Ikona sa obelejem zvuka ili videa nije posebno
reprezentativna, poeljno je da se umesto nje (preko nje) stavi neka
druga slika. Na raspolaganju je opcija Hide while not playing,
kojom se sakrije ikona koja oznaava zvuk.
U ovom meniju se jo nalazi i opcija Loop until stoped. Ukoliko
izaberemo krai muziki zapis ova opcija nam omoguuje da se ovaj
zapis ponavlja. Kao osnova za muzike pozadine moe se koristiti i
muziki CD.
Trea vrsta multimedijalnog sadraja prezentacije je glas naratora
koji prati prezentaciju. Svodi se na to da snimimo na glas uz
slajdove, pa da ga reprodukujemo uz prezentaciju. Za ovo je
potrebno imati Sound Blaster karticu i dobar mikrofon.
13.2.3. ANIMACIJA
Glavna razlika izmeu prezentacije sa folijama ili slajdovima i one
koja se odvija na raunaru je u mogunosti animacije i postepenog
pojavljivanja objekata. Sama animacija razbija monotoniju
prezentovanja i daje dinamiku prezentaciji to je nemogue na
slajdovima ili folijama.
Animacija koja se koristi u PowerPoint-u svodi se na nain
promene
slajdova
(Slide
Transition)
i
na
dinamiko
pojavljivanje objekata koji ine slajd (tekstovi, slike ili bilo koji
drugi elemenat slajda) - Custom Animation. Neki od ovih efekata su
na primer: pojavljivanje iz take, uletanje sa strane, odozgo,
odozdo...
233
Kao jo jedan, poseban, vid animacije moemo izdvojiti animirane

GIF-ove. To su, ustvari "pokretne" slike sastavljene od vie
frejmova (zasebnih sliica) koji se ciklino ponavljaju i na taj nain
stvaraju utisak kretanja. S obzirom na to da su ovo gotovi objekti, na
njihovu sadrinu ne moemo uticati iz Power Pointa-a ve nam je za
njihovo kreiranje i editovanje potreban neki drugi program, kao Gif
Animator, na primer.
Jedna od glavnih razlika izmeu folija i slajda koji se odvija na
raunaru je i mogunost animiranja objekata, ime se dobija na
dinaminosti slajda i njegovoj zanimljivosti. Animacija koju koristi
Microsoft Power Point svodi se na nain pojavljivanja objekata koji
sainjavaju slajd. Postoji veliki broj raspoloivih animacija, a neke od
njih su: pojavljivanje iz take, uletanje sa leve strane itd.
Prvi nivo animacije je efekat prelaska sa jednog slajda na drugi,
takozvana tranzacija (transition). Efekti tranzacije se podeavaju iz
menija Slide Show / Slide Transition.
Mogue je primeniti veliki broj efekata kao i podesiti njihovu brzinu.
Prelazak na sledei slajd moe se izvriti na klik mia (On mouse
Click) ili automatski na osnovu broja sekundi (Automaticly after).
Za ovaj dogaaj se moe vezati i zvuk, koji ujemo prilikom prelaska
na sledei slajd.
U ekranu na kojem biramo animaciju koju elimo koristiti prilikom
prelaska na sledei slajd nalazi se prozor koji nam omoguuje da
vidimo efekat koji smo izabrali. Jedan od specijalnih efekata je
Random Transition, koji ima funkciju da pokrene sluajno izabrani
efekat u toku same prezentacije. Pored ovoga na ovom ekranu se
nalaze i tasteri Apply i Apply to all. Prvi taster se koristi da izabrani
efekat dodelimo selektovanom slajdu, dok drugi celoj prezentaciji
dodeljuje isti efekat. Jo jedan od efekata da se animira cela
prezentacija je i ve pomenuti Random efekat koji se primeni na sve
slajdove. Ovako dobijamo prezentaciju koja se svaki put drugaije
izvrava.
Sledei nivo animacije predstavlja animirano pojavljivanje teksta koji
predstavlja deo slajda. Da bi animirali tekst potrebno je kliknuti na
bilo koji deo teksta desnim tasterom i odabrati Custom Animation.
Ista opcija je raspoloiva i u osnovnom Slide Show meniju.
Opcija Dim predstavlja zatamljenje, gubljenje. Istoimeni efekat prua
mogunost da se selektovani objekat posle pojavljivanja zatamni, to
jest promeni svoju boju u tamniju. Osim promene boje moe se
odabrati i opcija Hide after animation, pomou koje se objekat
234
prikae i potom izgubi. Osim pomenutih, tu je i opcija Hide on next

mouse click. Ova opcija se koristi kada onaj koji prezentira klikne i
time uklanja objekat i prikazuje sledei. Takoe se javlja i opcija
Timing, koja pokazuje preostale efekte na slajdu i nudi da ih
aktiviramo ili na klik mia, ili posle zadatog vremenskog intervala
posle pojave prethodnog objekta. Jo jedna od opcija je i Chart efect
koja slui da animiramo grafikone koje koristimo u prezentaciji. Tu se
javlja mogunost da se sinhrono pojavljuju elementi grafikona
koristei opciju Animate grid and legend.
13.2.4. VIDEO
Pored animacija u Power Point prezentaciju se mogu dodati i
gotove video sekvence.One mogu biti u AVI, MPG ili nekom treem
video formatu koji raunar ume da prikae.
Moemo ih ubaciti iz Clip Art galerije (Insert/Movies and
Sounds/From Gallery...) ili direktno sa hard diska (Insert/Movies
and Sounds/From File...).
Pomou Power Point-a mogu se veoma lepo primeniti zvuni i
video efekti pripremljeni na drugim programskim alatima. Ipak treba
imati u vidu da se za miksovanje multimedijalnih efekata i za
pravljenje video spotova koriste neki drugi alati.
Clip Art
Ako elimo da dodamo Clip
Art sliice u PowerPoint
slajdove
to
ostvarujemo
izborom
opcije
Insert/Picture/Clip Art. Na
ekranu
se
pojavljuje
biblioteka slika to jest Clip
Art Gallery. Ona je u ranijim
verzijama
sadrala
samo
slike, a sada se tu nalaze i
zvune sekvence (Sounds)
i video klipovi (Motion
Clips).
Slika 13-23 Clip Art
235
Clip Art gallery je organizovana po temama. Slke su relativno

logino rasporeene prema tematici a takoe ih moemo pretraivati i
po imenu. Kada izaberemo odreenu sliku, ona se kao poseban
grafiki objekat ukljuuje u slajd. U zavisnosti od potrebe ovakve se
slike mogu grupisati i razdvajati, bojiti, skrivati, prikazivati i tako
dalje.
Pri ugraivanju na slajd sliica se prenosi u originalnom obliku, to
ponekad rezultira time da je ona ili premala ili prevelika. Ako nam
veliina ne odgovara moemo je lako promeniti uz pomo osam
taaka koje uokviruju sliku. Sve to treba uraditi je postaviti pointer
mia na jednu njih i onda, uz pritisnut levi taster, pomerati ivice slike.
Ako hoemo da promenimo sliku to moemo uraditi tako to dva puta
kliknamo na nju ime ponovo ulazimo u galeriju i biramo drugu.
Clip Art galerija je proiriva, tj. mogu se po volji dodavati objekti. Za
to se koristi taster Import Clips, koji vodi u prozor za pronalaenje
direktorijuma i izbor datoteka (moe se odjednom selektovati vei
broj datoteka). Iza toga sledi pitanje u koju kategoriju spadaju
sliice, s tim da po potrebi moemo kreirati i novu kategoriju (New
Category). Uz svaku sliicu se mogu pridruiti i kljune rei
(Keywords), koje pomau pri pretraivanju. Takoe, slike moemo
skidati i sa Interneta za ta se koristi taster Clips Online.
13.3. KREIRANJE PREZENTACIJE

Kada pokrenemo Power Point pojavljuje se prozor
u kome moemo izabrati nain na koji emo kreirati
eljenu prezentaciju. Postoje tri naina kreiranja
prezentacija:
AutoContent
Wizard,
Design
Template i Blank Presentation.
Slika 13-24 Logo
AutoContent Wizard je savetnik koji olakava kreiranje slajdova.

Automatski se generiu slajdovi u kojima samo treba zameniti pitanja
svojim zamiljenjim tekstom.
236
Design Template predstavlja

skup ve ponuenih slajdova
koji obuhvataju pozadinu,
veliinu, tip, boju i raspored
slova, na osnovu kojih sami
kreiramo slajdove.
Blank presentation je opcija
u
kojoj
moramo
da
formiramo
svaki
slajd
pojedinano koristei tzv.
prazne slajdove Blank
Presentations.
Slika 13-25 Poetni komunikacioni prozor
Pored ovih opcija u dnu

prozora se nalazi opcija
Open
an
existing
presentation koja otvara
novi okvir za izbor ve
postojee prezentacije.
U sluaju da izbor nismo
izvrili na samom ulasku u
Power Point, moemo ga
aktivirati opcijom New iz
File menija. Otvara nam se
prozor u kome bramo jedan
od tri naina za kreiranje
prezentacije.
Slika 13-26 Opcija File-New
13.3.1. AutoContent Wizard

AutoContent Wizard postavlja gomilu mogunosti, a u zavisnosti od
izbora kreira kompletnu prezentaciju. Ovo najbolje funkcionie na
engleskom govornom i poslovnom podruju, ali je takoe primamljivo
237
za korisnike sa naih prostora, jer predstavlja brz i siguran nain da

se napravi prezentacija koja je sigurno dobra. Automatski se generiu
slajdovi u kojima samo treba zameniti pitanja svojim tekstom.
Naravno potrebno je dobro znaje engleskog jezika.
Odabirom opcije AutoContent Wizard otvara nam se dialog box u
kome odreujemo karakteristike prezentacije.
U prvom meniju su
prezentacije grupisane
u tipove, a u kategoriji
All su sve na jednom
mestu.
Potrebno
je
izabrati neku koja po
tematici
odgovara
prezentaciji koju elimo
da napravimo.
Slika 13-27 Opcija AutoContent Wizard- a
U
sledeem
meniju
postavlja
se
pitanje
kako e prezentacija
biti
koriena:
kao
prezentacija na ekranu,
kao zasebni slajdovi,
Internet
prezentacija
itd.
Slika 13-28 Opcija AutoContent Wizard - b
238
Konano
ispisujemo
naslov
prezentacije,
svoje ime ili firmu, kao
i tekst koji je zajedniki
za
sve
slajdove.
Klikom na taster Finish
zavravamo
kreiranje
prezentacije.
Slika 13-29 Opcija AutoContent Wizard - c
Power Point je kreirao kompletnu prezentaciju, sve to nam

preostaje je da pitanja zamenimo realnim tekstom to je krajnje
jednostano; kliknemo na deo koji treba izmeniti i preko datog primera
otkucamo eljeni tekst.
13.3.2. Design Template

Template predstavlja uzorak, osnova koja obuhvata pozadinu,
veliinu, tip, boju i raspored slova, na osnovu koje sami kreiramo
slajdove. Na ovaj nain se prilino lako i brzo dobija lepa
prezentacija. Pri tome, kao uzorak, moemo koristiti neku postojeu
prezentaciju koja nam se dopada.
Izborom
opcije
Design
Template
otvaramo prozor u
kome biramo izgled
prezentacije koji nam
najvie odgovara.
Slika 13-30 Opcija Design Templete
Tu je i Prewiev prozor u kome

prezentaciju u umanjenom obliku.
moemo
videti
slektovanu
239
13.3.3. Blank presentatioin

Blank presentation je opcija za prave profesionalce, ljude koji su
100% sigurni u ono to rade i ele da to sami urade. Postoji
poprilina razlika u odnosu na prethodne dve opcije, jer ovde moramo
sami odraditi dobar deo posla vezanog za samu formu prezentacije,
sa kojom nismo imali problema u prethodne dve opcije.
Prvo to moramo da uradimo je da osmislimo opti dizajn
prezentacije. Veoma je vano da prezentacija ima uniforman izgled tj.
da slajdovi budu stilski ujednaeni. To znai da je boja pozadine i
teksta na svim slajdovima ista, da se koristi isti font i veliina slova
za istu namenu i da je raspored elemenata na slajdovima slian.
Sledei korak je sprovoenje te svoje zamisli u delo.
Procedura za to je sledea:
1. Prvo iz prozora New Slide biramo odgovarajui tip
prezentacije koji e nam posluiti kao osnova za pravljenje
poetnog slajda.
2. Drugi korak je unoenje teksta u, za to, unapred predviena
polja, ukoliko ona postoje (ovo zavisi od izbora izvrenog u
prethodnom koraku). Ukoliko ih nema ubacujemo ih
komandom
Insert/Text
Box.
Kod unosa teksta bitno je izdvojiti kljune informacije u prvi
plan kako bi ih oni kojima je prezentacija namenjena to bolje
uoili i prihvatili.
3. Na redu je ubcivanje pozadine, slika, zvunih efekata,
video klipova i ostalih elemenata prezentacije (iz menija
Insert ili direktno sa Standard toolbar-a), kao i njihovo
animiranje
(Custom
Animation).
Pri izboru i rasporedu objekata i efekata treba biti vrlo paljiv
jer oni vrlo lako mogu pstati opasnost po celu prezentaciju.
Prevelikim brojem i arenilom objekata kao i pogreno
rasporeenim efektima moemo da skrenemo panju sa
glavne informacije koju elimo da saoptimo i tako je
potisnemo u drugi plan.
4. Sledi meusobno povezivanje slajdova i podeavanje njihovog
prelaska sa jednog na drugi, to sve spada pod opciju Slide
Transition.
Slajdove
takoe
moemo
povezivati
i
ubacivanjem
hiperlinkova
(Insert/Hyperlink).
240
Inae dodavanje novih slajdova omogueno je komandom

New Slide (Insert/New Slide) Zadavanjem ove komande
opet nam se otvara prozor New Slide za izbor odgovarajueg
tipa slajda.
5. Na ovaj nain napravili smo prezentaciju. Da bismo videli kako
ona funkcionie potrebno je da iz Slide Show menija
izaberemo opciju Wiev Show. Tokom slajd oua sa slajda na
slajd prebacujemo se pomou tastera Enter ili klikom na levi
taster mia. Za vraanje unazad slui taster PageUp, a za
unapred taster PageDown. Kada elimo da prekinamo slajd
ou to emo uraditi pritiskom na taster ESC.
6. Ostaje nam samo jo da snimimo prezentaciju. Ovo radimo
komandom Save iz File menija ili sa Standard toolbar-a,
13.4. INTERNET
Internet, mona globalna mrea koja povezuje enorman broj
raunarskih korisnika irom sveta, nije zapostavljena ni od strane
Microsoft Power Point-a.
Udarna novost je HTML kao standardni format u Power Point-u.
Svaki dokument se moe vrlo lako snimiti u HTML formatu preko
opcije Save As HTML koja je postala nezaobilazan deo u kreiranju
Web prezentacija.
Druga pogodnost je mogunost ubacivanja Internet hiperlinkova u
prezentacije, pa samim tim i u same Power Point slajdove.
Veza izmeu Power Point-a Interneta postoji i u toolbar-u Web
(Wiev/Toolbars/Web) koji ustvari predstavlja toolbar Internet
Explorera, tako da moete, ne izlazei iz Power Point-a surfovati
Internetom.
Polazna
taka
je,
naravno,
na
adresi
www.microsoft.com
13.4.1. Hiperlinkovi
U novom Power Point-u nije zapostavljen ni Internet, veoma
mona globalna mrea na kojoj se svake sekunde nalazi na 1000
korisnika. Jedna od pogodnosti je mogunost ubacivanja Internet
hiperlinkova u same dokumente. U Power Point je ugraen novi
pojam hiperlinka. Iz menija Insert / Hyperlink se moe napraviti
241
skok na neki Internet URL (naziv za adresu na Internetu, Uniform

Resource Locator). Da bi ova opcija bila aktivna potrebno je
selektovati objekat odnosno tekst za koji je link vezan. Tokom
prezentovanja ovaj tekst je podvuen i kada se nad njega postavi
pointer mia on menja oblik i prelazi u oblik strelice. Klikom na
ovakav objekat ili tekst prelazimo na odredinu adresu. Ako elimo da
dodamo hyperlink ka drugom slajdu u prezentaciji, dobijamo spisak
slajdova koji sainjavaju prezentaciju.
Veoma slian efekat se postie i iz menija Slide Show / Action
Settings u kome se nalaze opcije Mouse Click (klik miem na
objekat koji elimo da vidimo) i Mouse Over (Prelaz pointera iznad
objekta- aktivira objekat). Za ove opcije mogue je vezati i zvuk ili
automatski prelaz na zadatu adresu. Link moe biti vezan i za
odreenu datoteku , ovom prilikom se klikom ili prelaskom mia
aktivira zadata datoteka.
Power Point je takoe opremljen i arobnjacima koji olakavaju
pravljenje prezentacija koje bi mogle da poslue i na Internetu. Da
bi smo kreirali prezentaciju koju bi kasnije koristili na Internetu,
koristimo File / New / Presentations.
Na ekranu koji se pojavio odabiremo Company Home Page ili
Personal Home Page. U ovakve polu- gotove prezentacije ve su
ugraeni hiperlinkovi iz sadraja na pojedinane slajdove. Potrebno je
zameniti predloene naslove i dobijamo hiperlinkovanu prezentaciju.
Primer prave upotrebe hiperlinkova je opcija Power Point central
iz Tools menija. Ovo predstavlja direktan put do on-line obavetenja
i dodataka za Power Point, mesto gde moete nai slike, zvuke,
teksture, pregledati razne efekte animacije, trikove koji vam mogu
olakati posao pravljenja prezentacija.
Veza izmeu Power Point-a i Interneta postoji ak i u standardnom
toolbaru. Taster sa naslikanom zemljinom kuglom dodaje Internet
toolbar Internet Explorera u Power Point, tako da moemo i bez
izlaenja iz Power Point-a surfovati Internetom.
242
U Power Point 2003

ugraen je novi pojam
hiperlinka.
Iz
menija
Insert/Hiperlink
moe
se napraviti skok bilo na
neki Internet URL ili na
neki od slajdova u samoj
prezentaciji.
Slika 13-31 Opcija Hiperlink
Takoe je mogue pokrenuti neki zadati program ili poslati E-mail.

Link moe biti i na neki fajl koji, po kliku na ovaj link, otvara
program koji se koristi za pokretanje takvog tipa fajla. Potrebno je
samo sa spiska odabrati naziv eljenog slajda, programa, E-mail ili
Internet adrese.
Da bi ova opcija uvek bila aktivna, potrebno je najpre selektovati
objekat odnosno tekst za koji se link vezuje.
U toku prikazivanja prezentacije, prilikom prevlaenja miem preko
hiperlinka pointer menja oblik iz strelice u ruku. Ukoliko je u pitanju
tekst on je podvuen i obino se po boji rajlikuje od ostatka teksta.
Klikom na link "ske" se na odredinu adresu - sve izgleda i
funkcionie kao na pravom Web-u
Slian efekat moe da se postigne iz menija Slide Show/Action
Settings gde se zadaju opcije vezane za klik miem na objekat
(Mouse click) ili prolaz pointera iznad objekta (Mouse over). Za
ovakvu situaciju moe se vezati i zvuk ili automatski prelaz na neku
zadatu adresu, recimo prethodni ili sledi slajd ili neku Internet
adresu.
13.4.2. Web prezentacije

Sledea mogunost primene Power Point-a u vezi sa Internetom je
generisanje Web prezentacija.
Kako su grafike i multimedijalne mogunosti Power Point-a znatno
bolje od mogunosti HTML-a lake nam je da kompletnu prezentaciju
243
prvo kreiramo u Power Point-u, pa da je tek naknadno prebacimo

HTML format.
Pretvaranje Power Point prezentacije u Web prezentaciju vrimo
kroz opciju Publish as Web Page (File/Save As Web Page...)
Ovde zadajemo podatke
o naslovima i adresama,
verziji browsera i broju
slajbova koji se koji se
konvertuju u HTML, da
bismo konano odredili
da li se u prezentaciju
ugrauju komentari uz
slajdove
kao
i
direktorijum u koji se
Web
prezentacija
snima.
Slika 13-32 Opcija Publish as Web Page
U
podmeniju
Web
Options postavljaju nam
se pitanja vazana za
osnovnu boju i format u
kome e biti snimljene
slike, animaciju slajdova,
organizaciju fajlova itd.
Na kraju moglo bi se
pomisliti da da je Power
Point
idealan
editor
HTML strana. Istina je
ipak
neto
drugaija.
Script.
Slika 13-33 Opcija Web Optioons
Iako moe biti veoma koristan, Power Point ipak nije konano
reenje za one koji hoe ozbiljnije bave Web prezentacijama. Za
tako neto bolje je koristiti, za to specijalizovane programe, kao to
su Front Page ili Java
244
Jo jedna od brojnih mogunosti Power Pointa vezanih za Internet

predstavlja i mogunost generisanja Web prezentacija. Naime, kako
su grafike i multimedijalne mogunosti Power Pointa mnogo bolje
od moguosti HTMLa, pre svega zbog vektorskih slika i objekata,
moglo bi se pomisliti da je Power Point idealan editor HTML strana.
Ba to je Microsoft i eleo da postigne kod ljudi, naravno kao i
obino, istina je malo drugaija.
Power Point prezentacije se veoma lako mogu prevesti u HTML oblik,
ali se prilikom ovog prevoenja celogupni slajdovi prevode u GIF ili
JPG slike odgovarajue veliine, sve se to spakuje u frejmove i
JavaScript programe koji omoguuju pretraivanje. Takoe moemo
kreirati prenosive Power Point prezentacije, koje prepoznaje
odgovarajui dodatak za prikazivanje prilagoen browserima kao
to su Netscape ili Internet Explorer.
Da bi nam pretvaranje jedne prezentacije bilo olakano Microsoft je
obezbedio Internet Assistant. Da bi zapoeli pretvaranje jedne
prezentacije u Internet prezentaciju treba pokrenuti opciju File /
Save As HTML i zatim odgovarati na pitanja. Assistant nam prvo
postavlja pitanje izgleda ekrana na Webu: standardni je izgled sa
izdvojenim spiskom sa linkovima ka pojedinanim stranama, kao
druga mogunost javlja se upotreba frejmova gde se na istom ekranu
nalazi spisak slajdova kao i sami slajdovi, sa tasterima za kretanje
napred nazad.
Sledee postavljeno pitanje je izbor grafikog formata u kome se
smetaju slike napravljene od slajdova. GIF format zauzima neto
vie mesta na hard disku, ali su ivice povrina neto otrije. JPG
format nudi milione boja i zauzima manje mesta, ali su ivice tanke a
sitnija slova razmrljana, poto se pri kompresiji slike u ovom formatu
gubi deo informacja. Power Point Animation pretpostavlja da onaj
koji pristupa prezentaciji ima ugraen plug-in za Web browser
kojim se mogu prikazivati originalne Power Point prezentacije.
Kao krajnji rezultat dobijamo Web stranu koja je prilino gruba, ali
zavrava posao veoma brzo. Dobijene slike su veoma atraktivne, a
izvesni problem zbog veliine slika je cena kojom se plaa ova
jednostavnost. Jedan od pravih programa za kreiranje Web
prezentacija je Microsoft Front Page.
245

Word Exel 2003 - PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Word Exel 2003 - PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

10.1. Hardver i softver

10.2. Operativni sistem

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Zatim, sve ikone na ekranu, pokaziva, meniji i prozori - sve je to

10.3. Aplikativni softver

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

10.4. Pomoni softver

Slika 10-1 Hardver i napajanje

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

10.5. MS Office 2003

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

mogunosti koje e pomoi da va rad bude laki i efikasniji nego

10.5.1. Microsoft OneNote

10.5.2. Microsoft InfoPath

10.5.3. Saradnja i MS Office System 2003

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Microsoft Word je najpoznatiji i

Slika 11-1 Logotip Word

Pod obradom teksta smatra se unos, ispravljanje, oblikovanje i

11.1. POKRETANJE PROGRAMA

Slika 11-2 Logotip Word 2003

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Slika 11-3 MS Word

Radno okruenje programa Microsoft Worda sastoji se iz sledeih

11.2. NASLOVNA LINIJA

Slika 11-4 Naslovna linija

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

11.3. MENI LINIJA

Slika 11-5 Meni linija

File meni se upotrebljava za rad s datotekama dokumenata. On sadri

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Go To idi na eljenu stranu

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Tabs postavljanje tabulatora

Mogunosti menija Tools:

Slika 11-6 Meni Tools

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Meni Table sadri sledee podopcije:

11.4. TRAKE SA ALATIMA

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

UKLJUIVANJE I ISKLJUIVANJE PRIKAZA TRAKE S ALATIMA:

Slika 11-7 Izgled Standard toolbar-a

Ona se sastoji od 8 grupa tastera. U prvoj grupi tastera (gledajui

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Slika 11-9 Tasteri povezani s komandama za tampanje dokumenta

Kada uradimo na dokument, zgodno je proveriti da li smo sve rei

Slika 11-10 Tasteri za aktivnosti editovanja

U ovoj grupi imamo 4 tastera s nazivima: Cut, Copy, Paste i Format

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Poslednji taster iz ove grupe Format Painter omoguava preslikavanje

Slika 11-11 Tasteri za Undo i Redo funkcije

Slika 11-12 Tasteri za Insert Hyperlink i Web Toolbars

Sledea grupa tastera broji 7 tastera. Ovi tasteri se koriste za rad i

Slika 11-13 Tasteri za rad s tabelama, kolonama i crteima

Prvi taster iz ove grupe omoguava specificiranje veliine tabele koja

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Naime, u ovom sluaju se u dokument ukljuuje tabela formirana u

Slika 11-14 Taster (padajui okvir) za definisanje procenta zumiranja (Zoom)

U datom okviru se moe procentualno specificirati veliina prikazanog

Taster za aktiviranje Helpa

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Taster Help ima funkciju da pokrene Help datoteku. On, naime,