Seksualnost Cigana O Intimnosti Romska I Autsajderska Perspektiva

nas l ov pogl av l j a
S e k s u a l n o st C i g a n a
SEKSUALNOST CIGANA
O intimnosti: romska i autsajderska perspektiva
Priredio Dad Nirenberg
Beograd 2013
Seksualnost Cigana
O intimnosti: romska i autsajderska perspektiva
Priredio Dad Nirenberg
Naslov originala:
Gypsy Sexuality: Romani and Outsider Perspectives on Intimacy
Edited by JUD NIRENBERG
Published by Clambake Press, LLC
Copyright 2011 by Jud Nirenberg
Prevedeno uz saglasnost prireivaa.
Izdaje:
Rekonstrukcija enski fond
Vlajkovieva 15
Beograd
Urednica:
Slavica Stojanovi
Lektura:
urica Ergi
Dizajn i grafika obrada:
Nikola Stevanovi
tampa:
Artprint
Novi Sad
Tira:
2.500
Godina izdanja:
2013
ISBN 978-86-910101-3-3
Sadraj
5 Beli engen i crni cigani
13 ta je u jednoj rei: Rom, Ciganin i druga imena
15 Uvod: Romska i autsajderska razmiljanja o intimnosti i Romi
25 Ljubav je cigansko dete koje ne zna ni za kakav zakon
An Mari Kodir
ena koja je autoritet u umetnosti ispituje poreklo i mo arhetipa
zapadne kulture o Ciganima.
35 Pripovedanje rumunskih Romkinja o oseaju sopstva
Marija erban-Temian
Ova antropoloka studija pokazuje kako Romkinje u Rumuniji
vide sebe i svoju kulturu. Kroz intervjue autorka pokazuje da ene
i prihvataju i konfrontiraju se sa stereotipima i rodnim ulogama u
svakodnevnom ivotu.
73 Prostitucija
Dad Nirenberg
Line anegdote pomeane sa podacima iz istraivanja i ak sa
intervjuima sa romskim prostitutkama da bi se dobio uvid u teke
izbore koje prave neki od najsiromanijih ljudi u Evropi i neprijatne
posledice tih odluka.
87 Debata Romkinja
Komentari koje je zabeleio Evropski centar za prava Roma
Neke od najobrazovanijih i najekspresivnijih ena iz romskog sveta
bore se sa balansiranjem potrebe da kritikuju diskriminaciju i
potrebe za samokritikom. Oko toga je sukob miljenja aktivistkinja.
91 Intervju: Sebihana Skenderovska

Dad Nirenberg
Sebihana Skenderovska, aktivistkinja romske zajednice iz
Makedonije pripada evropskoj romskoj eliti. Ona govori na
konferencijama i sastancima o strategijama i politikama irom
kontinenta, o ljudskim pravima, osnaivanju zajednice i perspektivi
Romkinja. Ovaj intervju se bavi romskom kulturom u Makedoniji,
njenim linim tekoama kao moderne i obrazovane Romkinje i
izazovima sa kojima se ene suoavaju u pokretu za prava Roma
koji vode mukarci.
103 U potrazi za princom na belom konju
Marija V. Overlok
Romkinja iz Maarske oivljava seanja na silovanje, maloletniki
brak i teak put do zadovoljenja svojih elja.
117 Prljava bajka

Petru Zoltan i Majkl D. Dordan

Ovo je lanak o suprotstavljanju ugovorenim maloletnikim

brakovima u Rumuniji, koji se bavi napisima u tampi.

125 Intervjui sa slovakim Romkinjama
U ovim intervjuima se istrauju zabavljanje, brak, razvod, porodini

ivot i rodne uloge, diskriminacija i jo mnogo toga.

169 Romkinje u Brazilu
Fernanda P. Amaral sa Sumajom Saran
Feministkinja intervjuie Romkinje i razmilja o velikom jazu
izmeu realnosti i opteprihvaenih mitova o Cigankama u njenoj
zemlji.
177 Seanje na ljubavne afere

Itvan Forga

Mlad, fakultetski obrazovan Rom iz Maarske prisea se na koji su

nain predstave belih Maara o njegovoj kuturi uticale na njegove

veze sa belim enama, pomaui mu da ih privue ali i izazivajui

eventualnu tenziju.

199 Ne vraati se
Bil Bila

Amerikanac razmilja o odnosu svoje romske majke, slovakog

oca i njihovih porodica. On ovde ispituje koliko je problema u

njegovoj porodici izazvalo to to nije bilo otvorenog suprotstavljanja

predubeenjima.

219 Ko je ovde gazda?
Kerol Miler

Antropolokinja i vodea spisateljica o Romima osvre se na to

kako su se odnosi i ravnotea moi meu polovima promenili

meu amerikim Romima od 1960-ih.

237 Prisilna sterilizacija Romkinja u ekoj i Slovakoj
Klod Kan

Detaljna istorija u analiza jednog od najgroznijih oblika etnike

i rodne diskriminacije ovaj izvetaj se bavi zloupotrebom tela

Romkinja od strane javnih slubi.

299 Zavrna re: tekui dogaaji i razgovor sa Ritom Prigmor
Dad Nirenberg

305 Bibliografija
313 O autorkama i autorima
U v od
Beli engen i crni cigani

Rekonstrukcija enski fond se prvo zahvaljuje Dadu Nirenbergu
koji je napravio ovu inteligentnu i ivu knjigu i koji je bez
oklevanja dao nama, njemu nepoznatima, besplatna prava za
prevod.
Stipendistkinje naeg programa arana Papi sa enskih i
rodnih studija u Beogradu i Novom Sadu, aktivistkinje i umetnice
su volonterski prevele autorske tekstove raznih anrova: Silvia
Drai, Jelena Jovanovi, Milica Turni, Olivera Babi, Radoslava
Aralica, Veronika Mitro, Ksenija Livada, Jasmina Teanovi, Iva
Kljaki, Emilia Eptajn, Ana Zorbi, a kao lektorka je volontirala
urica Ergi. Na sve redaktorske dileme spremna pomo je
stizala od Tatjane Peri, Svenke Savi, Adriane Zaharijevi, Marije
Luki, Jarmile Hodoli, Laure Spariosu i Bojane Veselinovi.
Drage itateljke i itaoci,
U knjizi nema mnogo ovdanjeg, lokalnog narativa, a Dad je
najavio nova istraivanja. Meutim, politika ove knjige tano
pada na mesto i sa porukama koje urednik adresira i Romima i
autsajderima, a koje su potrebne za graenje diskursa o Romima
u Srbiji.
Da neto kaemo o lokalnom kontekstu kroz politiki okvir koji
je klju svih pria i analiza.
Holokaust nad Romima u Drugom svetskom ratu se globalno
decenijama zaobilazio. Kao tema je aktiviran poslednjih godina
10
na evropskom nivou i u Srbiji i u tom procesu mogu da se

artikuliu saznanja o ljudski i zakonski neprihvatljivim i najstroe
zabranjenim tendencijama, idejama i inovima. Cilj jeste pravda
prema prolosti. Meutim, svrha je preispitivanje sadanjosti, a
ne razvijanje diskursa viktimizacije i autoviktimizacije. Uticaj
istorijskog revizionizma na toleranciju prema faistikim idejama
je isuvie opasna sadanjost u Srbiji da bi se holokaust smestio u
tragiku urnu.
Neispriana je pria o ratovima 90-ih i Romima: od prisilne
mobilizacije do odakle su se stvorili ovoliki Romi, i kako su
siromani. Posledino, samo jedan od velikih prestupa koji Srbija
ini prema velikom broju Roma je to to odbija da im prizna status
interno raseljenih lica. Na sve to, readmisija/deportacija Roma
iz EU bila je uslov za beli engen. Kad putujemo mostovima,
moemo da se pitamo ko je iveo ispod mosta, odakle je doao i
gde je sad nestao.
Samo je jedan zvanini izvetaj politiki locirao situaciju
Roma na ovom prostoru: Posleratna pravda i trajni mir u bivoj
Jugoslaviji. Tematski izvetaj komesara Saveta Evrope za ljudska
prava Thomasa Hammarberga, objavljen 2012. godine:
Uprkos svim naporima i ostvarenim uspesima, nekanjivost za
zloine u vezi s ratom jo nije ukinuta, a jo uvek nije razjanjena
ni sudbina nekih 13.500 nestalih.
Jo uvek ima i nekih 438.000 izbeglica i drugih raseljenih iji
legitimni zahtevi za naknadu tete jo nisu zadovoljeni i koji
su bez trajnih reenja svoje situacije. Uz to, hiljade apatrida,
naroito Roma, unutar regiona i van njega, i dalje postavljaju
ozbiljna humanitarna pitanja i pitanja ljudskih prava, na koja
treba efektivno da se odgovori.
U v od
Meu najranjivijim pripadnicima raseljene populacije unutar

i van regiona i dalje su Romi, koji su i jedna od grupa koja trpi
najveu diskriminaciju. Duboko usaene predrasude prema
Romima i nedostatak politike volje spreavaju pronalaenje
trajnih reenja za teke i dugotrajne probleme u vezi s ljudskim
pravima tog dela stanovnitva bive Jugoslavije, kao i ostatka
Evrope.
Prema procenama UNHCR-a, vie od 18.000 ljudi u
Jugoistonoj Evropi su ili apatridi, ili su izloeni riziku da to
postanu. Mnogi koji jesu apatridi su Romi. Procenjuje se da u
Italiji ivi nekih 15.000 Roma koji su apatridi poreklom iz bive
Jugoslavije.
Na ovu knjigu moete da se oslonite kad budete priali svoje
prie. irite dalje,
Rekonstrukcija enski fond
11
12
U v od
ta je u jednoj rei: Rom, Ciganin

i druga imena
esto ljudi pitaju da li su re Rom i zemlja Rumunija u nekoj vezi.
Dobar pokuaj, poto je Rumunija sluajno zemlja sa trenutno
najveom romskom zajednicom na svetu. Meutim, ne, slinost
Romi/romski i Rumunija/rumunski je puka koincidencija.
Isto tako pitaju o reima Romi i Cigani. Mnogi Romi smatraju
da je re Cigani peorativna, a nekima je svejedno. To delimino
zavisi od jezika zemlje u kojoj osoba ivi. U nekim jezicima,
re Ciganin je povezana sa nekim surovim sterotipima. U svim
jezicima: ova re ne znai nuno Rom. U Reniku MerriamWebster, Ciganin moe da znai Rom ili moe da znai onaj
ko lii na Ciganina. Nije tamparska greka. Renik definie
ciganina kao nekog ko izgleda kao Ciganin. Drugi renici daju
definicije na osnovu ponaanja. Kad kaem ja sam Rom, to je
izjava o mom etnikom nasleu, kad kaem ja sam ciganin ili
Ciganin to moe da znai da sam nomad, da sam slobodnog
duha, putujui muziar ili prosjak. To moe da znai mnogo
stvari, neke su uvredljive, neke armantne, neke istinite, a veina
je netana. Poto im je draa izjava o etnikom identitetu od seta
stereotipa i mitova, mnogi Romi ne vole da ih nazivaju Ciganima.
Sad nastaje konfuzija jer ima pripadnika nekih drugih etnikih
grupa koje zovu Ciganima, koji sebe zaista nazivaju Ciganima. Ti
ljudi su nomadi ili su bar njihove porodice nekad bile i njih zovu
Cigani. I njima to ne smeta.
Tu je i pitanje engleskog jezika, kada rei Roma ili Romany. Do
nedavno je bilo ispravno koristiti re Roma ili Romany, kao
13
14
pridev ili imenicu u jednini, ili kao ime jezika. Postojali su i

prihvatljivi oblici imenice u mnoini Romanies ili Roma. U 1990im uobiajilo se kod ljudi koji piu na engleskom o Romima da
koriste re Roma kao sveobuhvatnu. On je Roma, oni su Roma,
oni govore Roma itd. Iako je to nepravilno, ulo je u optu
upotrebu.
Autorke i autori tekstova iz ove zbirke ne koriste rei na isti nain
i njihovi izbori su potovani, tako da itateljke i itatelji mogu da
vide kako razliiti ljudi, ak i unutar romskog sveta, biraju jezik.
Dad Nirenberg
U v od
Uvod:
Romska i autsajderska razmiljanja o

intimnosti i Romi
asopis Ekonomist je 2. septembra 2010. objavio tekst o Romima

koji su nekoliko godina pre toga postali u Evropskoj uniji najvea
nacionalna manjina. Taj lanak, Teko putovanje, je tadanje
pokuaje Francuske da deportuje kui Rome iz Rumunije i
Bugarske stavio u iri, evropski kontekst. Oni koji su na internetu
itali lanak bili su brzi na komentarima i uglavnom su delili
miljenje da je Ekonomist (koji ba nije poznat po mekim,
leviarskim stavovima) preterano saoseajan. Jedan italac je
pod pseudonim porki napisao komentar da su Romi skloni da
zloupotrebljavaju sistem socijalne zatite Problem je zapravo
sama kultura Roma [sic] koja se zasniva na plemenskim pravilima,
nekontrolisanom raanju i nekontrolisanom seksualnom ivotu
i ne ele mnogo da budu integrisani u veinsko drutvo ili da
nau regularan posao. Ovo nije neuobiajeno, uti takve tvrdnje
o romskoj kulturi i opaske sa predrasudama o radnoj etici Roma
stranaca pomeane sa pretpostavkama o njihovom seksualnom
ivotu. Da li bi porki prepoznao kao rasistike iste te rei, da
su opisivale ljude koji imaju neko drugo etniko poreklo tako da
ih zbriu?
Ni nain na koji se spolja gleda na Rome, niti naini na koji Romi
vide sebe i svoje izglede da budu prihvaeni ne mogu se razumeti
dok se direktno ne suoimo sa vekovima starim mitovima o
Ciganima i seksualnosti.
15
16
Davno sam poeo da razmiljam o tome. Kao mnogi ameriki

deaci, flertovao sam sa devojicama u tinejdersko doba.
Poeo sam da vozim auto sa esnaest godina i posle dve nedelje
su pali moj prvi ljubavni sastanak i poljubac. Ona nije bila iz
moje etnike grupe. Niko u gradu to nije bio. Ubrzo sam postao
seksualno aktivan sa devojkama koje nisu imale moje etniko
poreklo. U gradu u kojem su se esto svi osim mene oseali
kao Italijani, Irci ili i jedno i drugo, moja briga da li se uklapam
je uvek bila relevantna za moje ukuse i strepnje.
Imao sam neke prolazne kontakte sa Romima mojih godina, a
njihov ivotni stil nije mogao biti razliitiji od mog. Imao sam
takoe duge razgovore sa Romima koje sam sreo u Francuskoj
gde sam neko vreme bio na studentskoj razmeni, a i oni su
mogli da budu sa druge planete. Shvatio sam da je moj ljubavni
ivot, moda vie od bilo kog drugog aspekta mog sveta, u
biti neromski, gadjikano. inilo mi se da Romi mog uzrasta
uglavnom ne razmiljaju o pitanjima koja su mene titala. Romi
u Americi1 uglavnom pripadaju vrlo tesno isprepletanoj grupi i
nainu ivota koji se razvio tako da se osigura da grupa preivi
i da se odupru pritiscima asimilacije. (Antropolozi bi zvali tu
grupu Vlasi, Vlach ili Vlax, iako to uglavnom nije re koju koriste
ameriki Romi). ene se i udaju u tinejderskim godinama i u
izboru njihovih partnera i partnerki uestvuju njihovi roditelji
ili drugi lanovi porodice. Mukarci ugovaraju brak u ime svojih
sinova i erki. Oekuje se da devojka bude nevina. Pripadnici
ove kulture u Americi i u Zapadnoj Evropi) povlae decu iz kole
tokom ili pre puberteta, u strahu da e im deca pasti pod uticaj ili
ak doi u fiziki kontakt sa onima izvan zajednice.
1Nema nikakvih informacija iz popisa ili drugih anketa koje prebrojavaju ili
kategoriu sve Rome u Sjedinjenim Dravama, to ne doputa da se kae veina
Roma u Americi jer ne bi bilo zasnovano na vrstim injenicama.
U v od
Dok sam bio na fakultetu uglavnom sam se druio sa drugim

studentima. Ipak, oseao sam poriv da esto budem u blizini
Roma i iveo sam duplim ivotom, provodei barem nekoliko
noi nedeljno sa momcima. Jo uvek u svojim dvadesetim
godinama, moji romski drugovi nisu bili mnogo stariji od mene
ali su se meni inili kao odrasli koji mi doputaju da idem uz
njih kao prirepak. Ja sam iao u kolu, delio kuu sa gomilom
prijatelja i prijateljica, muvao se sa devojkama u barovima ili na
urkama. Moji romski prijatelji su bili oenjeni, sa decom, ili na
porodine skupove gde su se mukarci okupljali u jedan, a ene
u drugi krug. U crkvi su ene zauzimale klupe iza mukaraca.
Na rukovima su ene posluivale, dok su mukarci razgovorali
i jeli.
Kad je neki od prijatelja komentarisao moj aktivni seksualni ivot,
pitao sam ih koje su iskustvo pre braka stekli sa amerikim
devojkama. Moji prijatelji su bili pametni i zabavni a neki su bili i
zgodni, ali sumnjao sam da su uopte, pre nego to su se poenili,
imali mnogo sree sa devojkama koje nisu Romkinje. Njihovo
ogranieno poznavanje obinog amerikog ivota oteavalo im
je interakciju, ili sam ja to uobraavao. Moji prijatelji nikad nisu
ili u kolu niti su radili i druili se sa belim devojkama. Radili
su ili sami ili za svoje oeve ili strieve u vreme kad sam se ja
prvi put poljubio. Kako su onda mogli i da sretnu devojke, koje
bi im bile zajednike teme o kojima bi razgovarali? A ipak su svi
uporno tvrdili da su imali puno avantura.
Ode sa prijateljem u bar i sedne pored neke ene. Zapone sa
njom razgovor i kad razgovor malo utihne, popria sa drugarom
na romskom. Onda ona pita na kom to jeziku govorite pa moe
da joj kae da ste Cigani. I to je to. Samo ti je toliko potrebno.
Kae joj da ume da gleda u dlan, da si to nauio od svoje
majke, i razgovor tee. Veruj mi. Dobie sve ene koje poeli.
17
18
Odlino su se zabavljali uvebajui sa mnom tu situaciju,

skockavali su me. Naterali su me da obeam da u da koristim
mo te rei Ciganin da odvedem strankinju u krevet. Oni
su odabrali kraj u kojem treba da pokuam sa barovima. Za
poetak je Dordtaun bio najlaki, tu konvencionalnije devojke
iz predrgraa dolaze na vikend u Vaington.
Za Dordtaun nisu bili u pravu. Ni blizu nisam bio dovoljno
skockan za devojke iz predgraa Virdinije. Ali bili su u pravu
za sve ostalo.
Seks i ljubav su bile stalne teme ove grupe prijatelja. Moda je
to to smo se druili u trenutku kad tipian ameriki mladi
ima najvei broj seksualnih partnerstava otvorilo pitanja u
glavama tih mladia koji su preli dvadesetu, koliko bi provoda
bilo samo da ili, moda sam sad zaboravio koliko sam ja
potezao ta pitanja. Moda sam ja pritiskao da dobijem njihova
objanjenja o tradicionalnom romskom svetu za koji sam oseao
da mi nedostaje. Ono ega se ba seam je da smo mnogo priali
o rodnim odnosima. Neki od mojih prijatelja su mislili da je
strano to to nisam oenjen.
Toni K. je mislo da je to vie nego strano. To je znailo da sam se
zaglavio da ne odrastem, dvadesetdvogodinji pubertetlija, i da je
zrelost nemogua dok nisi oenjen. Opisao mi je svoje venanje
u Njujorku. Njegova porodica je potovala stariju plemensku
tradiciju kaenja svadbenog krevetskog arava na prozor dan
posle venanja da bi se mala mrlja od krvi javno prikazala i
potvrdila se devojina ast. Njegova majka je pregledala arav,
nala sutinsku fleku, a onda ponosno okaila arav na prozor.
ta da nije bilo krvi ?
U v od
Toni me je ubeivao da stvarno voli svoju enu. Oni su bili u

dalekom srodstvu, on ju je poznavao i dugo je eleo da se njom
oeni. Da nije ostavila potrebnu fleku, rekao mi je, oprostio bi
joj i pomogao da sauva svoju sramnu tajnu. Zasekao bi malice
njenu vaginu da pusti malo krvi na arav.
Nasmejao sam se, ali kad sam shvatio da se ne ali pitao sam
zato samo ne bi posekao palac na svojoj nozi za malo krvi. Svi
znaju, rekao je, da to mora da bude iz njenih intimnih delova ili
nee imati pravu boju. Pokuao sam da mu objasnim da krv tee
kroz telo i da je to ista krv sa istim sadrajem bez obzira da li je
uzeta iz prsta, palca na nozi ili genitalija. Nije se potresao. Svi
znaju, rekao je. Nisam ga ak pitao ni da li veruje da neke devojke
ne krvare prvog puta. Dovoljno sam uo.
Koliko god su moji prijatelji oseali da pravim greku to se ne
enim Romkinjom i to pod hitno, priznavali su da bi za mene to
bilo teko. Ne bi neka tinejderka imala nita protiv da se uda za
momka koji je tek uao u dvadeste, nego sam ja bio neist i po
krvnoj lozi i po asimilovanosti, u ameriki stil ivota. Nisam
bio dobra prilika.
Kao bruco, saznao sam za Gypsy Lore Society, meunarodno
udruenje antropologa koje interesuju Romi. Njihov godinji
skup je bio u Vaingtonu i ja sam iao da sluam izlaganja.
Za rukom, mravi Kanaanin koji je izgledao kao da mu
treba vitamina i tuiranje priao je ostalima za stolom o svom
istaivanju u jednom romskom selu u Maarskoj. Nisam uopte
ukaio njegovu tezu, ali je u gradu imao neformalno venanu
enu, kako se izrazio, jednu Romkinju. Priao je ljudima za
rukom da je imao seksualne odnose sa najmanje polovinom
19
20
Romkinja iz sela. One su bile okantno strasne i volele su grub

seks, rekao je. Priao nam je da je jedan od njegovih prijatelja
tamo bio popularan meu svim enama jer je svojoj roenoj eni
trpao tako jako da joj je ispala materica. Tako vole maarske
Romkinje, objasnio je. One su strasne, a on je tokom istraivanja
postigao punopravno lanstvo u zajednici.
Romski pentekostalni pastor koji je doao iz Evrope da govori o
Romima i crkvenim ritualima, izvinio se i povukao od stola. Ja
sam sedeo i sluao, mislio na svoju baku, koja se nikad u javnosti
nije poljubila ni drala za ruku sa svojim muem. Nikad ih
nisam video da se dodiruju. Razmiljao sam o Romima u crkvi u
Vaingtonu, gde ene sede u odvojenim redovima od mukaraca.
Jesu li ostale romske grupe toliko drugaije? Godinama kasnije
ivieo sam u Maarskoj. Iako nisam video da se tamo romske
devojke prenemau od ednosti, pretpostavljam da je ovaj
mukarac radio istraivanje u selu koje se zove Kad-bi-bilo.
U svakom sluaju su ipak postojale razlike izmeu kulture Vlaha
u Sjedinjenim Dravama i onih vrednosti koje sam video kad
sam preao u post-komunistiku Evropu. Vlake Romkinje
nikad ne nose pantalone. Njihove suknje mogu da prate liniju
tela i da budu zavodljive, ali su do kolena i to je najvanije, nisu
pantalone. Pantalone su neto strano i prljavo. Posle fakulteta
sam otiao u Republiku eku da radim u maloj politikoj partiji
koju su osnovali Romi za Rome. Sve ene u kancelariji su nosile
pantalone koje su pokazivale linije koje Romkinja na Zapadu
ne bi nikada otkrivala. Grudnjaci su provirivali iz delimino
otkopanih bluza. ene su sedele sa mukarcima, raspravljale o
politikim ciljevima organizacije i o naem radu. Neu time da
kaem da su bile osloboene, ene su ile po pie mukarcima.
im sam stigao u kancelariju, ene koje su bile deset godina starije
od mene i koje su od prvog dana bile u organizaciji, donosile su
U v od
mi kafu. Nije to bila kultura koja se zasniva na ravnopravnosti.

Ipak, veoma se razlikovala od romske kulture na Zapadu.
Vlaki Romi su bili siuna manjina meu ekim Romima i na
njih se gledalo kao na najnie od najniih. eki Romi, kao i beli,
verovali su da su svi Vlasi kriminalci i prosjaci. Nekolicina Roma
koja je stigla u Prag iz Rumunije (i koji su se nadali da e ii dalje,
u bogatiju Zapadnu Evropu) prosili su ili deparili u turistikoj
zoni u centru. Svi su bili Vlasi i trali su, obueni kao ameriki
klinci prerueni u ciganicu za makare na No vetica. Cvetne
suknje, zlatne alka-minue, ruka ispruena ka prolaznicima.
Moji novi saradnici bi projurili pored njih na putu ka poslu.
U post-komunistikoj Evropi, Rome koje sam sretao nije kao
zajednicu drao na okupu set tabua. Nije bilo romskih pravila
koja su oteavala rad, kolovanje i druenje sa ne-Romima. Romi
su ostajali zajedno jer su to morali. Romi generalno nisu ili u
meovite kole sa esima jer su ih stavljali u segregisane kole (i
obino su naputali kolu u tinejderskim godinama). Nisu iveli
sa belim esima jer su iveli u segregisanim naseljima. Nisu se
druili sa belim esima jer im u mnoge restorane ne bi dozvolili
da uu i zato to su noni izlasci bili opasni. Bande neo-nacista
visile su po metro stanicama i Romi su znali da ostaju kod kue
kad padne mrak. ekim Romima je bila nepoznata tradicija
plemenskog suda vlakih Roma koji moe da te iskljui iz
zajednice ako ne potuje kodeks tabua. Ovde su Romi ostajali u
granicama svojih zajednica jer se veinska populacija pobrinula
da tako bude.
Brzo sam otkrio koliko je drugaiji nain na koji su moje ivotne
izbore i mogunosti videli Romi iz post-komunistike Evrope.
Dok u Sjedinjenim Dravama nikako nisam mogao da naem
devojku Romkinju, mukarci koje sam sretao tokom naredne
21
22
decenije u Centralnoj/Istonoj Evropi nestrpljivo su pokuavali

da me spoje sa svojim erkama, bratanicama i kominicama.
Devojkama se dopadalo to to sam obrazovan. Naravno, nekima
se dopadalo to to sam Amerikanac. ak im se dopadalo to sam
etniki mean. Videle su me istovremeno kao belog momka i kao
Roma. Moda je to bio jedan od razloga to sam se zaljubio u
Prag. Postao sam prilika.
Nisam bio interesantan samo romskim devojkama. Egzotina
privlanost za ehinje je bilo uglavnom to to sam Amerikanac,
ali romska stvar je bila kuriozitet. Jedna ena fascinirana Romima
je bila na poslediplomskim studijama Romologije. Koliko god da
je volela da bude sa Romima i sakupljala njihove ivotne prie,
nikada se ni sa jednim nije zabavljala ili spavala. Previe su mao,
rekla je. Brinulo ju je da bi, kad bi se zabavljala sa nekim od njih,
on bio previe grub u krevetu.
Stalno sam sluao od ehinja sa kojima sam bio intiman da je sa
mnom potpuno drugaije nego sa punokrvnim ekim Romom
u krevetu. Nijedna od njih nikada nije ni sa jednim spavala, ali su
bile sigurne kako bi to izgledalo. Romi esto udaraju svoje ene.
Nisu romantini niti brinu o eninom zadovoljstvu.
Ova knjiga istrauje seksualnost, romansu i brak u romskim
kulturama i ispituje razlike meu Romima. Dok Romi esto
objanjavaju svoje postupke time to kau tako to rade Romi,
ova knjiga e pokazati da ne postoji jedan nain za bilo ta to
Romi rade; norme jedne zajednice su kod druge skandal. Knjiga
e se baviti stereotipima koje ljudi spolja imaju o seksualnosti
i porodinom ivotu Cigana i stereotipima koje Romi imaju
prema drugim romskim podgrupama. Bavie se dravnim
strategijama, prisilnom sterilizacijom Romkinja i temom o kojoj
se retko diskutuje, a to je prostitucija meu Ciganima. Pokazae
U v od
kako se Romi nose sa dejim brakovima i sa silovanjem. Neka

veoma intimna seanja izlaze u javnost prvi put. Ovde su rei
i perspektive mukaraca i ena, romske i autsajderske. Tu su
intervjui sa Romkinjama koje su politike liderke i onima koje su
domaice, sa dobro obrazovanim i onima koje ive u siromatvu,
kao i ispitivanje sukobljenih miljenja iz diskusija u romskom
enskom pokretu.
Moda e oni/e koji proitaju ovu zbirku, ukljuujui romske
itaoce i itateljke, biti manje spremni da diskutuju o Ciganima
kao o setu problema koje treba reavati ili kao o rtvama koje
treba spasiti, a imae vie sklonosti da se sete da su ljudi, ak
i kad se o njima diskutuje kao o kolektivu, individue i da smo
slini samo po svojoj jedinstvenosti.
Dad Nirenberg
Prevela Slavica Stojanovi
23
24
Ljubav je cigansko dete koj e ne z na ni z a k ak av z ak on
1
Ljubav je cigansko dete koje ne
zna ni za kakav zakon
Ljubav, smrt i seksualni stereotipi o Cigankama
u knjievnosti, pozoritu i operama 19. veka
An Mari Kodir
Prevela Silvia Drai
Kako moemo da razumemo pretpostavke koje veina ljudi ima o

Ciganima bez uvida u predstavljanje Cigana u umetnosti? Tako,
mnogi kad uju re Ciganin istog asa prizivaju Diznijevu sliku
Esmeralde ili kostim Ciganke vraare iz Noi vetaca. Rei novom
saradniku ili ljubavniku da si Romkinja, to je kao da tvrdi da si
umska vila. Ne, to je kao da tvrdi da si vetica sa neodoljivom
moi zavoenja.
Nekadanja operska pevaica, dr An Mari Kodir, izvela je
muziku Karmen za jednu vrlo prijemivu publiku (ukljuujui i
mene). Ona ima doktorat iz ekonomije sa pariskog Instituta za
politike studije i nekadanja je saradnica Harvardskog Centra
za demografske i razvojne studije. Malo je autora kvalifikovanije
od nje da objasni poreklo i dra fantazija zapadne civilizacije o
slobodnom i zavodljivom Ciganinu.
Karmen ora Bizea, najpopularnija i najvoljenija opera od
kasnog 19. veka do danas, pria priu o Ciganki, privlaei
25
26
razgaljene gomile u pozorita irom sveta. Uzmete li bilo koga

sa ulice nekog amerikog ili evropskog grada, ak i bez ikakvog
muzikog obrazovanja, verovatno e odmah prepoznati prve
taktove uvene Habanere. ak i ako on ili ona ne znaju odakle
ta muzika potie, svako ju je uo.Lamour est lenfant de Boheme,
il na jamais connu de loi.1
Karmen je predmet popularne kulture. Postojalo je bezbroj
filmskih verzija od vremena nemog filma do prve decenije ovog
veka. U mnogima od njih tragedija Don Hozea i Karmen je
premetena iz originalne june panije u druge sociokulturne
kontekste. Postojala je afroamerika Karmen, Karmen Dons
(1954), a najskorija, junoafrika Karmen, smetena je u geto i
pevala je na lokalnom Xhosa dijalektu, U-Carmen e-Khayelitsha
(2006). Pria o Karmen moe biti savreno adaptirana u
kontekste gde heroina ivi na margini drutvenog ivota, poto
Karmen, kao Ciganka, dolazi iz takve, marginalizovane sredine,
i povinujui se samo vlastitim pravilima, prihvata ivot parije.
ta nam arhetip Karmen ili neke druge Ciganke opisane u tampi
ili na pozornici govori o mentalnim predstavama o romskom
narodu u drutvima devetnaestovekovne Evrope?
Kada je Karmen prvi put izvedena na sceni Opra-Comique
u Parizu 1875. godine, novela Prospera Merimea na kojoj je
zasnovan libreto objavljena 1845. godine, ve je bila knjievni
klasik. Karmen, ciganska heroina prie koju je napisao priznati
autor, nije bila izuzetak u tom dobu. Zapravo, Cigani su postali
figura kojoj je pribegavala celokupna evropska knjievnost u
osvit romantizma koji je na prelazu vekova zapoeo najpre u
Nemakoj i Engleskoj a posle pada Napoleona i restauracije
monarhije 1815. godine procvetao u Francuskoj.
1 Ljubav je cigansko dete koje ne zna ni za kakav zakon.
Romantizam od Getea do Bajrona, atobrijana i Viktora Igoa,

bio je za umetnost ono to je Francuska revolucija bila za
drutveni i politiki poredak. Drutveno-politiki zemljotres
Francuske revolucije iroko je rairio po Evropi ideale libert,
galit et fraternit i dao maha kulturnoj revoluciji koja je
duboko i nepovratno promenila svaki umetniki izraz, od
knjievnosti, preko muzike do klasine umetnosti. Individua
postaje alfa i omega pripovedanja u svim njegovim umetnikim
manifestacijama. Fokus je bio na sopstvu i procesima njegovog
traganja za duom i njegovoj nepopustljivoj tenji za slobodom.
Ovaj glavni interes romantiara zauvek je razorio obrazac
klasicizma.
Snana kulturna i psiholoka revolucija romantizma pojavila
se upravo u vreme kada su drutvene i politike snage okrenule
lea idealima kasne Francuske revolucije, gradei na njihovom
grobu opresivni politiki i religiozni poredak. Sukob izmeu
drutvenih poredaka 1830-tih i 1840-tih i tenji umetnika i
pesnika tog vremena nije mogao biti nasilniji i tako je proizveo
generaciju potes maudits, ukletih pesnika. Da bi otupeli svoju
melanholiju, nalazili su utoite u opijumu i apsintu.
Drugi nain na koji su umetnici izmicali realnosti bio je odlazak
na putovanja ka dalekim i egzotinim mestima, poput Orijenta.
Njihova izloenost orijentalnoj umetnosti znaajno je doprinela
oblikovanju romantizma. Orijentalizam u romantinoj poeziji ...
postao je sutinska poetska odlika ... Istok sa svojom topografijom
i narodima bio je po sebi postojea egzotina misterija koja ih je
oslobaala okova klasine tradicije.2
2 Naji B. Oueijan (Notre Dame University, Zouk Mikayel, Lebanon)
Orijentalism: The Romantics Added Dimension; ili Edward Said Refuted, p.6
u Romanticism in its Modern Aspects: Review of National Literatures and World Report.
General Editor Anne Paolucci, ed.Virgil Nemoianu. Wilmington: Council in
27
28
Tek kroz suoavanje sa drugim, umetnici su mogli da otkriju

ta sami jesu. Ovo istraivanje egzotike bilo je putovanje ka
samootkrivanju. Bajronovo putovanje na Istok, poput ...
atobrijanovog i Lamartinovog, Floberovog i de Nervalovog,
bilo je delom lino hodoae u egzotine dubine vlastitog uma
kako bi otkrio tajnu svog neposrednog bia.3 Ali Drugi se
mogao nai i mnogo blie, upravo kod kue, meu etnikim i
kulturnim manjinama Evrope koje su bile samo delimino, ako
uopte, intergrisane u socio-kulturno tkanje evropskog drutva
i za koje su romantiari pokazali veliku radoznalost i interes.
Mnoge pesnike i umetnike, ove manjine privukle su takoe i iz
drugog razloga; slavei tenje koje su bile antipodi prihvaenih
drutvenih vrednosti njihovog vremena, oni su, ivei na
margini, prigrlili status izgnanika. I tako su ih oarale manjinske
grupe koje su bile i koje su odvajkada predmet predrasuda i
diskriminacije: Cigani i Jevreji.
Obe grupe bile su, poev od Srednjeg veka, rtve teke predrasude
i stereotipa i njihovo tradicionalno predstavljanje u knjievnosti
i umetnosti bilo je uglavnom negativno. Obe su ule u fokus
panje romantiara. Oni su pruili ovim parijama sve pozitivne
atribute heroja koji pokazuju hrabrost i odlunost u suoenju sa
nedaama, ak i ako ih, na kraju, tragina sudbina moe pogoditi
kao rtve jednog netolerantnog drutva. Umetnici su metaforiki
izraavali sopstveno mesto na obodu drutva.
Cigani su za umetnike imali jo veu dra od Jevreja. iveli su
daleko od gradova i bliski prirodi, lutajui od mesta do mesta. Bili
su kandidati za idealnog plemenitog divljaka kojeg je proslavio
National Literatures, 1998: 37-50. http://webdoc.gwdg.de/edoc/ia/eese/artic20/
naji/3_2000.html
3 Stephen Coote, Byron: The Making of Myth (London: The Bodley Head,
1988), p.43.
an ak Ruso, jedan od pretea romantiara. Romantiari su

u svom traganju za istoom i istinom eznuli za povratkom
prirodi, daleko od materijalistikih buroaskih vrednosti
trgovine i biznisa, daleko od prljavtine i beznaa industrijskih
predgraa, siromatva, korupcije i bolesti grada, predstavljenih
kao pakao u remek delu romantine knjievnosti, u Jadnicima.
Jo jedan faktor uinio je Cigane posebno privlanim za
romantiare: muzika i lirika u njihovom svakodnevnom ivotu.
Njihov dar za muziku i pripovedanje posebno su cenili nemaki
romantiari i njihova je improvizovana poezija postala uzor za
nemake pesnike.4
Uprkos svim stereotipima koji su ih stigmatizovali kao dokone
i opasne nomade, lopove i kriminalce, uprkos njihovom statusu
parija i moda upravo zato, Cigani su predstavljali moan simbol
slobode. Zamiljalo se da imaju slobodu da odu bilo gde, da po
vlastitoj udi uine ta im se prohte. Mnogi ljudi su u Evropi
gubili slobodu, prisiljeni nudom da napuste selo i da se smeste u
gradovima gde su iveli i radili u uasnim okolnostima. Sloboda
se oseala kao davno izgubljeni san koji pripada bukolikom
ivotu preindustrijske Evrope u kojoj obani i obanice vode
vragolaste razgovore na Fragonarovim slikama i u slobodarskim
romanima prethodnog veka. Surovo je nedostajala u prljavim,
prenaseljenim gradovima poput Dikensovog Londona i Igoovog
Pariza. Sloboda je pripadala samo pobunjenima i prognanima.
Romi su postali personifikacija slobode. Francuska je bila puna
Roma migranata koji su doli iz Bohemije (danas u okviru
eke Republike) beei od siromatva i ugnjetavanja. Boem
je u Francuskoj postao sinonim za Ciganina i, ubrzo, za jedan
4 Milena Fusikova, Les images des Tsiganes dans la littrature franaise du 19me
sicle, les origins de la naissance dune mythe, u Etudes Tsiganes, Vol, 25
29
30
umetniki i nekomformistiki nain ivota. Izraz je bio bestseler

tog vremena Les scnes de la vie de bohme5, kojim je bilo
inspirisano Puinijevo remek delo La Bohme (koje je verovatno
druga najpopularnija opera, posle Karmen).
Ustvari, Cigani u evropskoj knjievnosti, usvojeni kao
romantiarski simbol, ne govore nita o Ciganima toga vremena,
ali govore mnogo o dui evropskih umetnika, enji za slobodom
u okruenju koje postaje sve ogranienije.
Romantiari su koristili stereotipnu sliku Cigana da stvore
arhetip u sopstvene svrhe.
Kada je re o tretmanu Ciganki od strane romantiara,
primeujemo istu fascinaciju egzotinim, koja je karakteristina
za njihova umetnika predstavljanja neevropskih, posebno
orijentalnih ena.
U seksualno represiranoj Evropi 19. veka prie o senzualnim
enama smetale bi se na egzotina mesta, poput britanskih ili
francuskih kolonija. Bilo je bezbroj prikaza senzualnih arapskih,
turskih, indijskih ili azijskih ena, roenih upravo iz belih
evropskih mukih fantazija. Mogu se na primer posmatrati slike
Delakroa ili gledati opere poput Bizeovih Les pcheurs de perles,
Delibove Lakm, ili Puinijeve Madam Baterflaj. Ako ne dolaze
iz dalekih egzotinih mesta, ove prie o ulnosti i seksualnosti
trebalo bi da se tiu ena koje pripadaju margini evropskog
drutva, bile one kurtizane visoke klase (Travijata, po Dami sa
kamelijama) ili one iz nie klase, poput devojaka siromanih
umetnika i studenata, koje su nagnane da se prostituiu sa
bogataima. U operi su najuveniji od ovih likovi Mimi i Mizeta
5 Henri Murger, Scnes de la Vie de Bohme, Paris, 1948.
u Puinijevim Boemima. I naravno, Cigani su bili posebno

zgodna meta za evropske pripovedae koji su tragali za priama
o seksualnom iskuenju i prekoraenju vaeih normi.
Ciganke su neprestano pokretale sve vrste fantazija koje se vrte
oko potisnute elje za prekoraenjem seksualnih normi.
Sve ciganske heroine u romantinom pripovedanju neodoljivo su
senzualne i zavodljive. Heroina ili koristi svoje moi zavoenja da
osvoji mukarca koga eli i nijedan mukarac ne moe da joj odoli
(Karmen), ili je nesvesna svojih moi, i u tom sluaju iskuenje
koje se, uprkos njoj, razulari postaje orue njenog usuda. To je
Esmeralda, rtva Notre Dame de Paris, rtvovana zbog grehova
koje podstie u mukom umu. Esmeralda je svetica, devica koja
je iskasapljena zbog grehova drutva. Kada se radi o Karmen,
upitno je da li ona u potpunosti pripada arhetipu vetice koji
karakterie Ciganke od Srednjeg veka na ovamo. Da li je ona bila
deo tradicije opasnih proroica, arobnica i kradljivica dece, ili je
mogue pozitivnije tumaenje arhetipa kao simbola oslobaanja
ene u svetu kojim dominiraju muki narcizam i libido.
Postoji znatna razlika izmeu Karmen i drugih mitskih vetica.
Karmen ne koristi svoje zavodnike moi za zle urote da bi
manipulisala mukarcima. Ona ih ne koristi ni za ta drugo do za
svoje iskrene elje. Nije njena greka to je Don Hoze uniten. To
je samo kobna posledica njegove nesposobnosti da prihvati da je
Karmen slobodna, slobodna kao vazduh, kako ona peva. Ako je
Karmen izvorna zavodnica i prestupnica drutvenih i moralnih
normi, ona nije kurtizana ili namigua. One za novac pruaju
svoje seksualne usluge burujima i onima koji se predstavljaju
kao umetnici. Karmen poziva mukarca u svoj krevet samo zbog
ljubavi, ak i ako je njena ljubav prolazna i nepredvidiva kao ptica
o kojoj peva njena pesma ljubav je buntovna ptica koju nikad
31
32
niko nije pripitomio. Zaista, Karmen nije nikako femme fatale

koja manipulie mukarcima zbog novca ili moi. Ona ne zna
nita o moi i sledi samo impulse svog srca. Karmen se ne moe
posedovati. Ona se ne moe kontrolisati. I ona to obznanjuje od
poetka Don Hoze ne moe rei da nije bio upozoren njena
uvodna pesma sve to govori. Lamour est enfant de boheme, il
na jamais connu de loi, si tu ne maimes pas, je taime mais si je
taime prend garde a toi Ljubav je cigansko dete koje ne zna
ni za kakav zakon, ako me ne voli, ja tebe volim, a ako te volim,
pripazi se!.
Upravo na sceni, u zavrnom inu, moemo u potpunosti
razumeti simbol koji Karmen predstavlja. Bize i njegovi libretisti
Meijak i Alevi imali su ideju da scenu postave tako da se konani
obraun izmeu Karmen i Don Hozea zbiva dok se toreador
Eskamiljo u areni suoava sa bikom. Karmen je rtvovana, kao
to e moni bik biti rtvovan seviljskim masama. Ona je poput
bika, neukrotiva i nepopravljiva u oima drutva. Don Hoze je
moli: Karmen, jo uvek ima vremena, preklinjem te, dozvoli
mi da te spasem, tako u spasiti i sebe. Ali opet, suoava se sa
njenim hladnim odbijanjem. To je kao da se od bika u areni trai
kompromis. U isti as kada Eskamiljov ma probada bika, no
Don Hozea prodire u srce Karmen.6
U ovom inu rtvovanja, Karmen moe da predstavlja simbol
celog svog naroda. U mati ne-Roma, Cigani, poput nje, ne mogu
da budu kontrolisani, niti potkupljeni od strane sistema. Oni
ne mogu da postanu panci ili Francuzi ili Nemci. Ne mogu se
ukrotiti kao to ni ljubav ne moe da bude ukroena.
6 U filmu Karmen Franeska Rosija paralela izmeu dva povezana dogaaja

izvedena je vrlo ubedljivo i snano.
Verujem da neosporan uspeh Karmen proizlazi iz predstavljanja

tako monog arhetipa apsolutne slobode i odbacivanja svakog
kompromisa.
U decenijama i veku koji je usledio vodile su se mnoge
bitke za slobodu i posebno za slobodu ena, ukljuujui i
seksualnu slobodu. Karmen je uvek iznova koriena kao znak
beskompromisne prirodne snage. Engleske lezbejske spisateljice
kao Virdinija Vulf koristile su slobodnu Ciganku kao metaforu
za govor o sopstvenoj slobodi da ude i vole ene, ljubavi koja je
jo uvek bila zabranjena.7
U kasnim pedesetim, kada je buroaski moral u zapadnom
svetu bio najrepresivniji, fenomen jedne plavue osvojio je svet
na prepad u filmu I Bog stvori enu. Briit Bardo, B. B. plesala
je flamenko, podseajui na samu Karmen8. Ponovo je otkrila
ciganski arhetip u modi koju je nosila i muzici koju je sluala
(ciganski muziari kao Manuel de Plata).
Nijedan od ovih arhetipa, od Karmen do ciganske poze Briit
Bardo, nije, naravno, veran iskustvima stvarne Ciganke. Ali e
za slobodom koju su Cigani kao umetniki arhetip inspirisali,
pripisan je narodu koji je inae podvrgnut stalnim talasima
diskriminacije. Neukrotiva Karmen jo uvek je vrlo prisutna, i
tekua politika koja tei da integrie romski narod u veinsko
drutvo jo uvek se zasniva na mitu o slobodnom narodu koji se
opire svakom kompromisu ili promenama.
7 Kirstie Blair, Gypsies and lesbian desire: Vita Sackville-West, Violet Trefusis
and Virginia Woolf , 2004.
8 Simon de Bovoar jedna od glavnih filozofkinja feminizma izrazila je svoje
divljenje za neukrotivu prirodu B.B. i rekla da bi zbog nje i svetac osudio sebe
na prokletstvo.
33
34
Odista, Karmen je potencijalno jedan od najsubverzivnijih

arhetipa evropskog pripovedanja. Nain ivota koji ona
predstavlja, sasvim osloboen morala i drutvenih ogranienja
neodoljivo je privlaan, ak i ako je naposletku fantazija. ak i za
Karmen ovaj nain ivota konano vodi u haos i razaranje. ak
i u operi, drutvo i poredak na kraju pobeuju. Sve je bezbedno,
publika moe da ode kui sa oseajem da je to bio samo san i ne
moe biti stvarnost.
Nain ivota Cigana koje su stvorili umetnici nije plodna
alternativa. U dubini, elja za potpunom slobodom izraena kroz
muziku ostae jedna nemogua i vena enja. To je enja za
slobodom i prirodnim stanjem u kojem ljubav ne zna ni za kakve
zakone.
Pr ipovedanje r um unskih R om k i nj a o os e aj u s ops tv a
2
Pripovedanje rumunskih
Romkinja o oseaju sopstva
Marija erban-Temian
Prevela Jelena Jovanovi
Iako studija etnolokinje Marije erban-Temian o romskim

enama u Ruminiji nije samo i iskljuivo studija o seksualnosi i
odnosima izmeu polova, ona je veoma dobro poglavlje u poetku
ove zbirke. Studija nam saeto pokazuje kako se romske ene u
jednoj zemlji prema nekim pokazateljima, zemlji sa najbrojnijom
populacijom Cigana na svetu nose sa stereotipima, kako u isto
vreme pobijaju i prihvataju neke pretpostavke i kako one, sa druge
strane, formiraju stereotipe o drugima. Rodna pitanja su prizma
kroz koju se moe videti iri dijapazon problema u ivotima
uesnica u studiji Marije erban-Temian.
Romske ene se udaju nevine.
Romske ene su se nekada udavale nevine, ali vie ne. Roditelji
biraju budue mueve romskim devojkama i prodaju ih.
Romske ene same biraju svoje partnere.
Romske ene su domaice.
Romske ene nisu domaice one rade izvan kue i imaju
karijeru.
Romske ene trpe nasilje od strane svojih mueva.
Romske ene biraju svoje uloge u svojim porodicama.
35
36
Romske ene koje govore o seksu su kurve.

(Intervjuisane romske ene o sopstvenom identitetu)
Dosta je pisano o romskim enama u beletristici, novinama
i lancima u asopisima, vestima na televiziji, sapunicama i
filmovima. Postoji izobilje stereotipa o Romkinjama kreiranih
od strane veinskog, neromskog drutva. Ta se slika kree od
strastvene zavodljive igraice do prljave majke koja ima previe
dece i koju mu i porodica zlostavljaju1. Dok je ono to o romskim
enama govore i misle lanovi neromske populacije prisutno u
medijima i literaturi, rei romskih ena o sopstvenom oseaju
pripadnosti i oseaju sopstva su veoma retke.
Ovaj rad nastoji da predstavi miljenja deset Romkinja iz
Rumunije o tome ta znai biti ena i ta znai biti Romkinja.
Ukrtanje roda i etniciteta od sutinske je vanosti za
razumevanje naina na koji ispitanice doivljavaju same sebe.
Miljenje da se rod i etnicitet meusobno iskljuuju moe da
doprinese odravanju magrinalnog statusa romskih ena.
Nain na koji su se neromske neprofitne organizacije i mediji
bavili navodnim povredama enskih prava od strane romskih
zajednica, kao to su rani brakovi ili ugovoreni brakovi, formirali
su lanu dihotomiju izmeu onoga to znai biti Rom i biti ena
koja moe da se zauzima za interese ena (Oprea, 2005: 140). Ova
studija pokazuje sloene naine na koje ispitanice stvaraju oseaj
sopstva u odnosu na pripadnost etnikoj grupi i rodu.
Ova studija takoe otkriva kako su ivoti ispitanica obeleeni
suprotnostima izmeu sopstvenih stavova o rodu i etnikoj grupi
i miljenja njihovih zajednica, klanova ili porodica. Studija takoe
razmatra stavove neromske populacije, uglavnom zasnovane na
1 http://www.dosta.org/en/node/132,DOSTA! Sajt internet kampanje.
stereotipima koje ne-Romi imaju o enama iz romske zajednice. Ove

suprotnosti mogu biti u razliitoj formi, kao to su tenzija izmeu
potovanja tradicionalnih branih obrazaca i profesija i elje da se
oni promene, ili potovanje patrijarhata i elje da se on izbegne.
Rod, seksualnost i etnicitet su simbolini; oni se odraavaju
na karakter zajednice. Devojka iz klana Spoitori koja se uda
nevina i prihvati izbor roditelja u vezi sa partnerom i povinuje
se roditeljskom zahtevu sa koliko godina treba da se uda, cenjena
je u svojoj zajednici. Potovanje klanskih normi i vrednosti jaa
njenu pripadnost klanu, a zajednica, kao i ona sama potvruju
njenu ulogu ene.
Namera mi je da dam etnografski opis i analizu razliitih naina
na koje romske ene u Rumuniji stvaraju oseaj linog identiteta.
Izabrala sam Rumuniju zato to ima najbrojniju populaciju Roma
i zato to je to zemlja mog porekla.
Podatke sam prikupila tokom terenskog rada u Rumuniji
2010. godine. Uesnice ovog istraivanja su bile ene koje su se
izjanjavale kao Romkinje iz iste geografske sredine u Rumuniji.
Cilj mi je bio da intervjuiem ene koje pripadaju razliitim
romskih klanovima i tradicijama, kako iz ruralne, tako iz urbane
sredine. Uspela sam da pronaem ene iz klanova Spoitori,
Ursari i Zavradii, ali i nekih drugih. Sve ene su udate i veina
ima decu. Starost ispitanica je izmeu 13 i 73 godine ivota, a
nivo obrazovanja kree se od srednje kole do doktorata. Neke od
njih su aktivistkinje za ljudska prava i zaposlene u neprofitnom
sektoru, dok su neke domaice i prodavaice. Iako mi je cilj bio
da imam to raznovrsniji uzorak, samo nekolicina Romkinja je
elela da razgovara sa mnom, to je ograniilo raznolikost. Sve
ispitanice su odobrile korienje podataka dobijenih intervjuom
i diskusijama koje samo vodile. Sva imena su izmiljena.
37
38
Metodologija
Istraivanje se sastoji iz tri dela: pregleda literature, opservacija
vezanih za sapunice i deset kvalitativnih intervjua. Neke ispitanice
su bile voljne da vie razgovaraju i imale su vie slobodnog
vremena od ostalih, tako da sam mogla da kontaktiram sa
njima ponovo i postavim im naknadna pitanja. Sa jednom od
njih, Karmen, razgovarala sam vie od ta dva puta, a esto smo
razgovarale i telefonom i putem elektronske pote, jer pored toga
to je bila ispitanica, ona je i moja koleginica istraivaica.
Sapunica Reina je stereotipni prikaz Roma u Rumuniji, pa
sam koristila teme i likove upravo iz sapunice kako bih zapoela
intervjue. Veina uesnica je gledala sapunicu i imala vrsto
miljenje o nainu na koji su rod i etnika grupa predstavljeni. Uz
pomo prie o ovoj televizijskoj sapunici uspela sam da postavim
pitanja koja bi inae bila previe lina ili predstavljaju tabu. Na
primer, znala sam da e biti teko razgovarati o seksu pre braka,
pa sam zato koristila primer iz sapunice.
Takoe sam elela da se osvrnem na pitanja seksualne i
ekonomske samostalnosti i preljube. Ovo je bila veoma delikatna
tema i veina ispitanica su imale visoko miljenje o svojoj
predanosti seksualnoj i emotivnoj monogamiji. Poto sam kao
poetnu taku uzela lik Flakare Potkovaru iz pomenute TV
sapunice, njene pokuaje da preuzme muevljev posao i njenu
seksualnu aferu sa zetom, ispitanice i ja smo mogle otvoreno da
razgovaramo o neverstvu i zameni rodnih uloga u tradicionalnoj
podeli rada. Vie od polovine mojih ispitanica su bile domaice.
Takoe su sve ispitanice ponosno govorile o svojim profesijama i
svojoj ulozi u porodici.
Iako nisam postavljala pitanja o diskriminaciji od strane
neromske populacije, veina ispitanica se dotakla i ovog pitanja.
Postojala je tenzija izmeu grupnog i linog identiteta, kao i

tenzija izmeu odbrane i kritike odreenih aspekata sopstvene
kulture pred onima koji ne pripadaju ovoj kulturi. Ovo moe biti
posledica vekovne diskriminacije. Marginalizacija je verovatno
izgradila oseaj solidarnosti meu Romima, lojalnost prema
zajednici i neprijateljstvo prema strancima. Znala sam da moram
da pazim na kulturoloke razlike. Kada sam poela intervjuisanje,
bila sam svesna uloga ena u odreenim klanovima. Iako sam
znala da norma pristojnog oblaenja propisuje dugu, iroku
haljinu, otila sam na razgovor u pantalonama. Nisam elela da
preuzimanjem naina odevanja, koji za mene nije imao nikakvo
simbolino znaenje, pokaem nepotovanje prema klanu.
Nisam bila u pravu. Ispitanice iz klana Ursari su mi rekle da je
neutivo ulaziti u njihove domove u pantalonama. Kada sada
razmiljam o tome, mislim da je trebalo da nosim dugu haljinu
kako bi me Ursari smatrali pristojnom enom. Meutim, mislim
da bih tada izbegavala haljinu sa cvetnim dezenom kako ne bih
odavala utisak da pokuavam da ih podraavam.
Pripadnost romskom klanu
U Rumuniji, kao i u ostalim evropskim zemljama, Romi su
podeljeni na klanove ili neamere (mnoina rumunske rei koja
znai porodica, krv, poreklo). Klanovi rumunskih Roma su
podeljeni na osnovu posla kojim su se lanovi klana bavili ili se jo
uvek bave. Prema ovom kriterijumu, postoji priblino etrdeset
razliitih romskih grupa u Rumuniji, ukljuujui klanove Spoitori
(limari), Ursari (dreseri medveda) i Zavradii (zidari). Gotovo
polovina, 45%, rumunskih Roma smatra sebe rumunizovanim,
to znai da su preuzeli neromske obiaje i vrednosti. Samo
Ciganinom sebe smatra 25% Roma, dok 12 % pripada klanu
Rudari (tradicionalno rudari i zanatlije koji prave kaike i potiu
od robova), to nije detaljno razmotreno u ovom istraivanju.
Ostali Romi pripadaju drugim klanovima (Surdu, 2010: 60).
39
40
Biti Rom
Neromska populacija u Rumuniji, u ak 77,9% nema poverenja
u Rome, jer veruje da su glavne karakteristike Roma prljavtina,
lopovluk i lenjost. Istraivanja pokazuju da ak 82% veinskog
stanovnitva u ovoj zemlji veruje da Romi ne potoju zakon, a
70% smatra da bi Romi trebalo da ive izvan neromskog drutva,
jer ne mogu da se prilagode (Surdu, 2010: 60). Postoje studije
koje pokazuju da je slika koju veina ima o Romima vie-manje
jednolina ... prepuna negativnih predrasuda, dok je slika koju
Romi imaju o sebi raznovrsna (Csepeli & David, 2004: 130).
Popularna kultura u Rumuniji podrava i opravdava dominaciju
neromske populacije nad Romima. Televizija podrava negativne
stereotipe o Romima. Slika osiromaenih Roma sa familijama
koje se bore za goli opstanak i onda ... pre ili kasnije, pesma i
igra ponu... (Imre, 2008: 329) je nacionalistika lukavtina
koja podrava stereotip o lenjim Romima. Popularne rumunske
sapunice o Romima dodaju i stereotip o Romima koji ne potuju
zakon.
Upoznala sam tridesetjednogodinju Luminitu u jednom gradiu
u Rumuniji. itala sam o njoj i njenom aktivizmu za prava Roma
u lokalnim novinama i traila sam nain kako da stupim u
kontakt sa njom.
Luminita nije bila ni nalik stereotipu. Njena veoma kratka kosa,
tamni ajlajner i senka za oi, obine farmerice i arena verovatno
runo raena torba nisu liili na ostale Spoitori ene koje sam
upoznala.
Na Svetski dan Roma, Luminita je organizovala debatu o Romima
i stereotipima koji prate ovu zajednicu. Rekla mi je da je debata
podravala multikulturalnost. Gradonaelnik je traio od nje da
organizuje i izvoenje romskog plesa, ali je ona to odbila. Ona

misli da su slike Roma kao odlinih igraa i muziara rasistike i
da ih svode na lutke koje igraju i pevaju. Ovo je takoe bio glavni
razlog zato nije gledala nijednu od sapunica koje su se bavile
ivotom tradicionalne romske zajednice. Nekoliko dana pre nae
diskusije, pripadnica neromske populacije joj je prila i rekla da
gleda sapunice o Romima i da joj se sviaju. Za Luminitu biti
povezan sa medijskom slikom Roma je uvreda.
U drutvima o kojima preovladavaju negativne predstave, jedina
pozitivna grupna karakterizacija je muzikalnost: Romi su odlini
muziari (Munk, 2007: 84). Dok su Romi bili robovi u Rumuniji,
bilo je perioda kada su ih zbog njihovog muzikog talenta drali
po kuama da im budu na raspolaganju kao zabavljai (Pons,
1999: 19).
Slika Roma koji su zabavljai ili robovi koji pleu (Imre, 2007:
274) preovladava u Evropi gde se veruje da Romi imaju prirodan
muziki talenat (OGrady & Tarnovschi, 2000: 16). Jedno
od romskih plemena je poznato kao Lautari (muziari), to
ukazuje na to da je muzika za Rome vie od tradicije; muzika
je nain ivota... esto se smatra da je ples sam po sebi lascivan
... to doprinosi predstavi neromske populacije o Romima kao
nemoralnim. (Clebert, 1963: 144, 152 citirano u OGrady &
Tarnovschi, 2000: 16).
Interesantno je da su uesnice hvalile muziki talenat Roma
i nisu delile miljenje sa Luminitom. Kada sam razgovarala o
branoj tradiciji i obiajima sa ispitanicama iz Spoitori klana,
one su se seale venanja svojih prijatelja i komija. Rekle su mi
koji je romski muziar svirao na kom venanju. Ja nisam znala
nijednog od navedenih muziara, ali uesnice su mi rekle da su
svi oni poznati u Rumuniji.
41
42
Biti Romkinja
Stereotipi se takoe prenose na rod i seksualnost. Veliki deo
diskursa o seksualnosti Roma i rodu proizveden je od strane
neromske populacije. Odnosno, ogromna koliina informacija o
Romima potie od erotizovanih mitskih predstava o Romima i
Romkinjama vrele krvi. Veinska zajednica u svom imaginariju
prikazuje Rome kao nekog ko je blie prirodi od ostalih, kao
divlje i slobodne (Okely, 1983: 2). Oni su duboko ukorenjeni u
misteriju i erotske strasti zahvaljujui seksualnim i psiholokim
odlikama za koje se kae da su posebne. (Hasdeu, 2008: 347).
Popularni rumunski roman Cigansko pleme, koji je napisao
Zaharija Stanku, poinje priom o Romkinji koja prkosi
ciganskom zakonu i uputa se u vanbrane odnose. Kanjena je
da bude poniena pred celim plemenom i izbievao ju je mu koji
odluuje da li e ona da ivi ili ne. Rumunski italac moe da vidi
kakvi su Romi varvari i da potvrde njihovu Drugost. U okviru
ovakve ideologije, Cigani predstavlju ono to se najbolje moe
okarakterisati kao stranac iznutra. Na primer, srpsku decu koja
se loe ponaaju zovu Ciganom. Ne sedi na podu, nisi Cigan,
Vidi samo kako si prljav, kao Cigan, ili Sluaj ga, psuje kao
Cigan! majka bi rekla (van de Port, 1999: 300). Slino ovome,
rumunskoj deci se preti da e ih Cigani odneti ako se ne ponaaju
kako treba, kao to je to jedna od uesnica, Dana, navela.
U procesu kreiranja Drugog (othering), rod postaje veoma bitan.
To je predstava u kojoj Ciganka stoji na jednoj strani, a sa druge
strane se nalazi pobona, sveta, ozbiljna i civilizovana gadi
ena (ne-Romkinja). U toku rada na ovoj studiji saznala sam da
Romkinje koje sam intervjuisala takoe prihvataju ovu podelu.
Meutim, one su sebe smatrale pobonima, a ne-Romkinje
bezbonicama.
Stvaranje promiskuitetne rodne slike o onima koji su iskljueni iz

nacionalne i etnike veine je glavna nacionalistika lukavtina.
Kreiranje lika Flakare Potkovaru se moe tumaiti kao izraz
nacionalizma. Romkinje su predstavljene kao neobuzdane ene,
koje ne moe da obuzda ni njihova sopstvena zajednica.
Tokom ovog istraivanja, tenzije izmeu pripadnosti romskom
klanu i enskom rodu, pripadnosti romskoj zajednici i
predstavljanja pojedinke, kao i biti ponosna na romsko poreklo
i stideti ga se, iznova su se pojavljivale u svim intervjuima koje
sam vodila. Suoene sa studentkinjom ne-Romkinjom koja ih
pita o identitetu Roma, uesnice su dosta govorile o tome ta
znai pripadati klanu, ali nisu mogle da zanemare svoja lina
iskustva koja su se esto razlikovala od diskursa o njihovoj
etnikoj pripadnosti ili klanu.
Razlii tipovi Roma
Za neke Romkinje, njihova pripadnost romskoj podgrupi ili
klanu je vanija od pripadnosti grupi koja obuhvata sve Rome.
Govorei o romskim podgrupama i uporeujui ih sa svojim
klanom, uesnice su dale jasne crte svog etnikog i klanskog
identiteta.
Dana, roena i odrasla u velikom rumunskom gradu u
netradicionalnoj porodici, uglavnom je govorila o razlikama
izmeu urbanih modernih Roma i ruralnih tradicionalnih.
Malina, koja ivi u malom selu u umereno tradicionalnoj
Zavradii zajednici, priala je o razlikama izmeu klanova
Zavradii i Rudari. Ona se takoe fokusirala na razlike izmeu
tradicionalnih i netradicionalnih Roma. Prema reima uesnica u
ovoj studiji, klanovi su se najvie razlikovali po tome koliko prate
tradiciju i koliko znaju romski jezik, koliko su zainteresovani
za obrazovanje i ekonomski status, koliko su prilagoeni
43
44
dominantnom drutvu i koliko su fleksibilni u odnosu na svoju

delatnost.
Po nainu na koji su uesnice govorile o drugim klanovim
i njihovoj povezanosti, zakljuila sam da ostali klanovi ne
predstavljaju opasnost na onaj nain na koji to predstavlja veinska
populacija. Diskurs uesnica nije druge klanove egzotizovao
niti demonizovao. Drugi klanovi su ponekad kritikovani zbog
svojih obiaja i tradicija, ali su takoe cenjeni i ostali klanovi im
zavide. lanovi klana Rudari i Zavradii koje sam upoznala su
bili patrijarhalni i izraena je tendencija da ena ostaje kod kue
i brine se o domu i porodici. Meutim, prema reima Katerine,
ezdesetdvogodinje ene iz klana Zavradii, pravila postaju sve
fleksibilnija; sve manje ljudi govori romski, a sve vie obiaja se
ili menja ili odbacuje. U rumunskim selima u kojima Rudari i
Zavradii ive zajedno, postojala je doza zavisti i divljenja kada
su govorili jedni o drugima.
Znam jednu obinu enu iz Rudari porodice, koja je traila od
erke da ponovo proita lekciju za kolu. I ja sam je pitala:Zato?
Ako smo mi ili u kolu samo osam godina, ta trai od nje?
Hoe da postane ministarka ili ta? Ona je odgovorila: Pa ta ti
misli, zato ja radim i muim se ovako? Da bi moja erka mogla
da naui neto! Vidi, oni [Rudari] su drugaiji od nas, oni ele
da njihova deca napreduju, a ne da budu radnici na graevini
kao njihovi roditelji. Mi [the Zavradii] smo oputeniji to se toga
tie, rekla je Malina. Neki Zavradii nikada ne idu kod dece u
kolu. Neki Rumuni isto tako. Nain na koji je Malina govorila o
stavu klanova Rudari i Zavradii prema obrazovanju otkrio je da
se njeno miljenje kao individue suprotstavlja stavovima njenog
klana. Ta tenzija se esto pojavljivala u intervjuima koje sam
vodila.
Sa druge strane, Malina je rekla da mi [Zavradii] smo uvek

naporno radili. Tradicionalno, mi smo zidari i radimo na graevini.
Rudari rade blie kui. Jedan dan rade kod nekog u dvoritu,
drugi dan kod nekog drugog. Zarauju novac, jer su fleksibilni...
Ursari su bogatiji od svih nas. Ali oni uopte nisu napredovali. Jo
uvek su tradicionalni, jo uvek nose svoje duge suknje i eire. Ne
ue decu niem dobrom, rekla je Malina. Malina podrazumeva
da su tradicionalne zajednice nazadne, suprotstavljajui tradiciju
napretku, emancipaciji.
Malina se udala kad je imala 15 godina. Njen brak nije bio
ugovoren. Ona i njen mu su se upoznali, zavoleli i odluili da
se venaju. Nakon venanja, preselila se iz roditeljske kue u
kuu svog mua i postala domaica, to je i sada, povremeno
obavljajui poslove istaice. Malina je govorila o klanu Spoitori
koji ugovaraju brakove svoje dece na osnovu ekonomskog statusa
obe porodice i istakla da njen klan, Zavradii, ne praktikuje takve
obiaje. Naa deca u dananje vreme ne ele da se venaju mladi.
ele da imaju veze, da idu na more i planine sa partnerima, da se
zabavljaju, ne da se venaju, rekla je Malina. Malinina svekrva
Rodika, koja ima 73 godine, pridruila nam se u toku intervjua.
Ona se sloila sa Malinom, ali je rekla da ju je bilo sramota da o
tim stvarima sama govori.
Prema izvetaju Helsinki Watch-a iz 1991. godine, saznajemo da
ne samo da Rumuni imaju negativnu predstavu o Ciganima,
ve i Cigani esto upotrebljavaju iste stereotipe u vezi sa drugim
Ciganima. Isto sam primetila i u svom istraivanju, posebno
to se tie klana Ursari. Ovaj klan ivi u drugom selu u istom
delu Rumunije. Praktikuju rane brakove, govore romski i dre
se posebnih romskih zakona koji se razlikuju od rumunskih
nacionalnih zakona. Veina ispitanica, bilo da su tradicionalne
ili ne, identifikovale su pripadnike Ursari klana kao egzotinog
45
46
Drugog koji sadri sve negativne stereotipe koje veina ima o

Romima kao grupi. Kada sam pitala Katerinu o nainu na koji
su Romi tipino predstavljeni na televiziji, ona je odgovorila: Ti
ljudi ... oni ne mogu biti Cigani! Moda su Rumuni. Ili su moda
Ursari. Oni psuju, kradu. Mora da su Ursari.
Moja studija pokazuje koliko je pripadnost klanu vana i kako
uesnice povezuju oseaj sopstva sa klanom kojem pripadaju.
Uesnice su se fokusirale na slinosti i razlike izmeu romskih
klanova i govorile su o njima kao o homogenim celinama.
Katerinina gore spomenuta izjava pokazuje vei nivo
generalizacije kada se radi o identitetu drugih klanova. Meutim,
prisutna je tenzija izmeu linih stavova i stavova klana u vezi sa
odreenim pitanjima, kao to je obrazovanje, koja pokazuje da
postoji heterogenost i tenje pojedinaca unutar klana.
Diskusija o identitetu Roma neizbeno obuhvata diskusiju o
identitetu neromske populacije. Slino tome, razgovor o tradiciji i
obiajima obavezno ukljuuje i razgovor o promeni, o tome kako
su vrednosti i pravila postali to to jesu i kako se oni menjaju.
Veina literature o statusu Romkinja u porodicama belei njihov
inferioran poloaj u odnosu na romske mukarce. Prie Romkinja
pokazuju njihovu sposobnost da deluju shodno svojim eljama,
nezavisno od svojih porodica ili zajednica. Ja balansiram prie
o moi delovanja i prie o strukturi prema kojima su delovanja
Romkinja na suptilan nain ograniena spoljanjim normama ili
onim koje su usvojene, obiajima i tradicijom koji se pripisuju
njihovom rodu i etnikoj pripadnosti.
Cena mlade
Upoznala sam pedesetestogodinju Jonelu u malom rumunskom
gradu u koji sam dola kako bih upoznala lanove tradicionalne
romske Spoitori zajednice. Uz pomo poznanika, dola sam do

Joneline kue i zatekla je kako razgovara sa prijateljicom. Obe su
nosile duge iroke suknje sa sitnim cvetnim dezenom, zakopane
koulje i japanke, a kosa im je bila zavezana u punu. Obe su
govorile na romskom, ali su se prebacivale na rumunski da bi
pozdravile zajednikog poznanika i mene kada smo im prili.
Jonela mi je rekla kako se ljudi zabavljaju i venavaju u njenoj
zajednici. Roditelji trae dobru priliku za svoju decu. U izboru
se vode ekonomskim statusom i ugledom potencijalnog partnera.
Ako nau odgovarajuu priliku za svoje dete, roditelji oba deteta
se sastanu i donesu odluku u vezi sa brakom, ali i u vezi sa
praktinim pitanjima, kao to su cena mlade, mladin miraz i
budui dom mladenaca. Deca nisu ukljuena u donoenje odluke.
Prosena cena mlade je 5.000 evra. Nakon to roditelji mladia
plate devojicinim roditeljima ovu cenu, devojica zvanino
pripada porodici mladia. Tokom prve brane noi, od mladenaca
se oekuje da uu u kuu i imaju prvi polni odnos. Ako su suvie
mladi za to i ne znaju kako, njihovi kumovi mogu da uu u
kuu i pokau im kako se to radi. Ionela mi je ispriala skoranji
dogaaj pred venanje njenog komije. Deak je imao 12 godina
i nije znao da izvede francuski poljubac, pa je otac morao da ga
naui pre venanja. Nakon polnog odnosa, od devojke se oekuje
da pokae krvavi arav ili maramu porodici i gostima, da bi se
proslavila njena nevinost. Ako devojka nije bila nevina pre braka,
brak se moe ponititi i novac kojim je plaena mlada se mora
vratiti. Veina mladenaca u Spoitori zajednici su izmeu 12 i 15
godina starosti. Obiaj je da deca ive sa roditeljima mladia posle
venanja. Devojka najee postaje domaica, dok momak trai
posao. Ako je devojka neverna posle udaje, brak se ponitava i
njeni roditelji moraju da vrate novac koji su dobili za nju.
47
48
U klanu Spoitori, kao i u veini tradicionalnih romskih zajednica,

drutvene etape u ivotu kao to su brak i raanje, deavaju se
ranije nego kod veinske enske populacije (Corsi et al, 2010:
106). Seksualnost ena je posebno regulisana. Uee i uticaj
porodice u ivotu mladog para je ogroman; porodica odluuje
kada i sa kim e se njihova deca venati, za koju cenu, kao i gde
e mladi par iveti.
Jonela ima erku koja je udata i ivi i radi u paniji. Takoe ima
desetogodinju unuku Flori koja ivi sa njom i njenim muem.
Porodica je kupila kuu za Flori kako bi bila finansijski nezavisna i
kako bi mogla sama da izabere mua. Jonela ne bi elela da Florin
brak bude ugovoren i elela bi da se ona uda nakon adolescencije.
Takoe, ona eli da Flori bude potena ena koja e se udati nevina.
Protivrenost izmeu potovanja i uvaavanja tradicije vezane
za seksualnost, i nade da e njena unuka imati netradicionalni
brak otkrila je tenziju koju je Jonela doivela kao Romkinja
u tradicionalnoj romskoj zajednici. Jonela, kao deo Spoitori
zajednice, koja se izjanjava kao tradicionalna Romkinja i tvrdi
da veoma potuje romsku tradiciju, menja pomalo obiaje i
tradiciju da bi njena unuka imala veu nezavisnost u ivotu.
Sama injenica da takva tenzija postoji otkriva ulogu koju
Romkinje imaju u tradicionalnoj strukturi. Kao to je Floru
nauila a ne primorala njena baka da ostane nevina dok se
ne uda, veina devojaka moe da donese odluku da li da ispuni
oekivanja svojih roditelja i zajednice ili ne. Postupak Anamarije
oabe je jedan od ekstremnih primera maloletne devojke, koja je
iskoristila svoju sposobnost da donese odluku. Anamarija je erka
samoproklamovanog romskog kralja Rumunije koji pripada klanu
Kalderara. Uprkos njenom protivljenju, porodica je odluila kada
i s kim e se venati. U toku verske ceremonije venanja, besno je
izletela iz crkve i tako privukla panju nacionalnih i meunarodnih

medija i organizacija za ljudska prava (BBC, 2003).
Udati se prema tradiciji, ostati nevina do braka i povinovati se
ugovorenom braku moe da izgleda ugnjetavaki. Meutim, sve
su to obeleja koja pokazuju ta znai biti Romkinja. Uesnice
u studiji su prihvatale, menjale ili pokuavale da promene
oekivanja koja zajednica ima od njih kako bi njihov oseaj
sopstva ostao nepovreen.
ast u enskom oblaenju
Od ispitanica sam ula o klanu Ursari, tradicionalnoj romskoj
zajednici koja je navodno umeana u ilegalne poslove, kao to su
zelenatvo i kraa. Znala sam da moram da razgovaram sa njima
poto su neke od uesnica navele klan Ursari kao odgovoran za
negativne stereotipe o Romima. Saznala sam gde mogu da naem
pripadnike ove zajednice i dola sam u njihovo selo da ih upoznam.
Nastavnica iz osnovne kole mi se pridruila, iako nije poznavala
Ursari zajednicu. Prila sam Viorelu, prvom oveku kog sam videla
na ulici, i upitala ga da li bi njegova ena htela da razgovara sa
mnom o tradiciji i obiajima. Moje pitanje je izazvalo sumnju i
otpor, ali me je na kraju pozvao u svoje dvorite gde sam upoznala
njegovu enu i dva sina. Dok smo sedeli za stolom i dok su na moja
pitanja koja su bila upuena eni odgovarali mukarci iz porodice,
doli smo do tabua u vezi sa oblaenjem. Poto sam se upoznala
sa tradicijom da ene iz Ursari klana moraju da nose duge iroke
suknje koje im pokrivaju noge i lanke, postavila sam im pitanje
u vezi sa tim. Glava porodice mi je govorio o vanosti odee kao
znaku potovanja prema mukim lanovima porodice i prekorio me
to sam ula u dvorite u uskim pantalonama. Takoe sam nosila
koulju koja je bila zakopana zbog ega mi je rekao da sam barem
bila pristojna, ali da bi trebalo da budem opreznija sa takvim
stvarima.
49
50
Jonela mi je rekla koliko je vano za Romkinje iz klana Spoitori

da nose suknje, jer je to nain na koji pokazuju potovanje prema
mukarcima u porodici. Takoe je govorila o svojoj erki u paniji
i kako im ona alje fotografije. U paniji nije vie nosila teke
duge suknje i zakopane koulje. Nosila je pantalone i majice. I
izgleda veoma lepo, kae Jonela. Ali svaki put kada doe kui, ona
obue tradicionalnu odeu. Moe da radi ta god hoe dok je u
inostranstvu, dok god potuje svoju zajednicu, rekla je Jonela.
Dok su ona i njen mu zajedno gledali fotografije, ona je rekla
kako lepo njihova erka izgleda nadajui se da e njen mu jednog
dana prihvatiti noenje pantalona. Kada idem u kupovinu sa
Flori [unukom], elim da ona sama izabere odeu. Dozvoljavam
joj da nosi pantalone, ako eli, moe da nosi ta hoe sve dok
izgleda pristojno. Ona je jo uvek dete, videemo kasnije.
Veinska neromska i nemuslimanska populacija smatra da su
romska suknja i muslimanski veo nain na koji se ugnjetavaju
ene. Iako ne toliko kontroverzne kao muslimaski veo, romske
duge iroke suknje se takoe smatraju od strane neromske
populacije znakom ugnjetavanja ena od strane mukaraca, jer se
od Romkinja oekuje da ih nose iz potovanja prema mukarcima
u porodicama i zajednicama. U zajednicama Kalderara, koje
su veoma sline Ursari zajednicama, suknja je granica izmeu
istog gornjeg dela tela i neistog donjeg dela, iste porodice ili
zajednice i neistih genitalija, istih Roma i neistih ne-Roma
(Hasdeu, 2008: 354). Granice istoe podrazumevaju da ena i
njena seksualnost moraju biti regulisani kako bi se drala pod
kontrolom njena mo kontaminacije.
Zavradii uesnice su sa osmehom govorile o starim tradicijama
kojih su se nekada drale. Odbacivanje ili zaboravljanje odreenih
tradicija donelo je olakanje Zavradii enama i nisu vie mogle
da se sete praktinih ili simbolinih znaenja normi koje su u vezi
sa telesnim radnjama. Nekada je bilo mnogo obiaja. ena nije

smela da dotakne pod golom nogom. A kada doe kui iz bolnice
nakon poroaja, oekivalo se da nosi maramu da pokrije glavu i
lice kako ljudi ne bi mogli da je vide i kako ih ne bi zarazila. Kako
smo samo bili glupi tada! Niko to vie ne radi, rekla je Katerina,
domaica u ranim ezdesetim.
Za neke Romkinje, noenje duge suknje i marame stvara sigurnu
sredinu, izraz je potovanja i asti prema familiji i etnikoj grupi,
to predstavlja priliku za ene da odlue ko je vredan potovanja,
a ko ne. Kao to je marama nain da se pokae mo delovanja,
tako je to i suknja. Tako je Jonelina erka odluila ko je vredan
potovanja i gde da nosi romsku suknju.
ta Romkinje (mogu da) ine
Kao to je navedeno na poetku ovog poglavlja, glavne obaveze
Romkinja su briga o porodici i kui, ali imaju obavezu i da
prenose romsku tradiciju i vrednosti. Prema izvetaju Instituta
za otvoreno drutvo, preko 63% Romkinja koje su intervjuisane
za potrebe ove studije su izjavile da se ne oseaju ravnopravnima
sa mukarcima u svojim porodicama i zajednicama. Iako je
postojala slaba nada da e se postii ravnopravnost polova,
tri etvrtine je osealo frustraciju zbog ograniene uloge u
donoenju odluka u porodici, kao i u podizanju dece. [...] U
romskoj porodici, ena ima samo jedan posao da odrava kuu
(Izvetaj Open Society Institute, Broadening the Agenda: The
Status of Romani Women in Romania 2006 citirano u Crowe,
2008:540). Meutim, uesnice u mojoj studiji nisu pokazale
frustracije vezane za svoje uloge u porodici. Naprotiv, govorile su
koliko su ponosne to su domaice.
Kada sam je pitala ta je po zanimanju, Jonela mi je rekla da je
domaica i da ui svoju unuka da takoe bude dobra domaica.
51
52
Rekla je da je to to vodi brigu o svom muu i porodici njen nain

da pokae potovanje i ljubav koje osea prema njima. To nije
teret ve potovanje. Nakon razgovora sa Jonelom, otila sam kod
njenog komije koji je skoro oenio svog sina Nela. Njegov sin je
imao 15, a njegova ena 13 godina. Oboje su napustili kolu. Kada
sam dola u njihovu kuu gde su iveli sa Nelovim roditeljima,
zatekla sam Marinu kako kai ve da se sui dok je Nelu bio u
dvoritu. Marina je uila kako da se brine o domainstvu od svoje
svekrve, a Nelu je ekao da proe vreme dok ne napuni 18 godina
kako bi dobio vozaku dozvolu i naao posao.
Ukrtanje kategorija roda i etnike pripadnosti stavlja Romkinje
u poziciju da opsluuju ukuane. Neke od uesnica su odbacile
ideju o podreenosti. S obzirom na to da imaju ulogu prenoenja
kulturnih vrednosti i veza, Romkinje imaju veoma vanu ulogu
u svojim porodicama i zajednicama. Iako vrednovanje vanosti
majinstva pobija ideju o enskoj podreenosti, uloge Romkinja
u porodicama su jo uvek strogo odreene i regulisane od strane
romskih mukaraca koji tee da odre patrijarhalnost romske
kulture i vrednosti koje veinom ene prenose.
Za neke Romkinje, iveti u tradicionalnim zajednicama,
biti domaica i negovati decu i starije u porodici, ali i uvati
tradiciju, jedini su izbor koji imaju. Patrijarhalna ideologija
odreuje obiaje Roma, pruajui enama dve mogunosti: da se
pridravaju pravila sistema ili da ga napuste. U sluaju razvoda,
[] otac je taj koji dobija starateljstvo nad decom ili ih daje baki i
dedi da se o njima brinu. To je razlog zato Romkinje ne ostavljaju
svoje mueve tako lako, ak i u veoma tekim brakovima ili
sluajevima nasilja u porodici (Corsi et al, 2008: 13).
Dok sam bila u poseti Ursari zajednici, Viorel mi je rekao da je ve
bio oenjen. Njegova ena nije bila dobra kao supruga sviali
su joj se drugi mukarci, nije volela da radi svoj posao tako da

se nekoliko vanih ljudi u zajednici sastalo kako bi razmotrili
budunost Viorelovog braka. Ovaj savet sazvan za tu priliku je
odluio da Viorel treba da se razvede od svoje ene i da treba da
dobije starateljstvo nad decom. Meutim, on je zadrao samo
deaka. Imao je jo dve erke, ali je odbio starateljstvo. ta sam ja
mogao sa dve devojice? pitao je Viorel.
Meu uesnicama u istraivanju, ene koje su pripadale Spoitori,
Ursari i Zavradii klanovima su izjavile da su domaice zbog
obiaja u svojim zajednicama. Takoe su rekle da se ponose
svojim zanimanjem i da ga obavljaju sa potovanjem.
Bilo da se poigravaju idejom o plaenom poslu, bilo da ine
sitne korake u tom pravcu, Romkinje omoguavaju promene.
Struktura romske zajednice i trite rada nisu naklonjeni
zapoljavanju Romkinja. Gotovo 70% Romkinja smatra sebe
domaicom (Surdu, 2006: 59). Meutim, zanimanje domaice
moe da da pogrenu sliku. U mnogim sluajevima, ono ne
odraava enin izbor, ve prevashodno nedostatak mogunosti
za zapoljavanje koje bi im bile dostupne (Surdu, 2006: 59).
Upoznala sam tridesettrogodinju Malinu u malom selu koje ima
brojnu romsku populaciju. Ona pripada Zavradii zajednici koja
je delimino postala rumunizovana, kako su uesnice rekle. To
znai da su se ili odrekli ili zaboravili mnoge tradicionalne obiaje
i prihvatili rumunski neromski nain ivota. Slino rumunskim
neromskim i romskim drutvima, Zavradii zajednica je
patrijarhalna. Malina je radila kao istaica u koli sa skraenim
radnim vremenom, ali je smatrala sebe domaicom. Objasnila je
da lanovi njene zajednice to tako rade: mukarac radi izvan kue
i izdrava ostatak porodice. Kada je govorila o drugoj zajednici
koja ivi u istom selu, Rudari, Malina mi je rekla da njihove ene
53
54
idu u paniju da bi zaradile novac i imale bolji ivot. Rekla je

da njena porodica dobro stoji, ali da e moda jednog dana ene
takoe morati da rade.
Dok Malinin sluaj pokazuje male korake ka promeni radnog
statusa Romkinja, postoje druge ene koje su se ve izborile u
tom smislu. etrdesetjednogodinja Dana je zavrila srednju
kolu, jer ju je porodica ohrabrivala da stekne obrazovanje. Ona
sebe smatra Romkinjom, ali nema nikakve veze sa tradicionalnim
zajednicama. U svojim tridesetim, odluila je da nastavi
kolovanje i stekne diplomu koja e joj omoguiti da dobije bolji
posao. Udavala se etiri puta i promenila nekoliko poslova,
pokuavajui da pobolja svoj status i ivot. Trenutno radi kao
zdravstvena medijatorka (vrsta socijalne radnice). Dana je bila
domaica i pobunila se protiv toga. Prvi mu me je smatrao
svojom slukinjom. On je bio tradicionalni Ciganin. Morala sam
prva da se budim i poslednja da leem. ... On bi otiao u tokom
dana i vratio bi se u 3 ujutru. Morala sam prva da se probudim, da
nahranim svinje, da uradim kune poslove. Navikla sam bila na
naporan rad, ali njegov pristup je bio pogrean. elela sam mua
koji e me voleti, elela sam porodicu. Tako da sam ga napustila,
rekla je Dana.
Dana je kritikovala romske zajednice u kojima su ene domaice i
opsluuju ukuane. Ona veruje da su im te uloge nametnute kako bi
bile u podreenom poloaju. Zato porodica Romkinje ne podstie
da idu u kolu, jer tamo ue kakav je ivot, ue se potovanju,
a ne poslunosti. Kao to je religija vrsta manipulacije, tako je i
tradicija. To je nain na koji mukarci odravaju kontrolu, rekla
je Dana.
O statusu Romkinja se ne moe diskutovati u okviru kategorija
slobodnih i ugnjetavanih ena. Njihov status sadri sloene,
ponekad kontradiktorne odlike. Iako ive u sistemu koji suptilno

regulie njihov drutveni i seksualni status, uesnice u studiji su
otkrile nain na koji naizgled stroga struktura moe da se menja,
internalizuje i ceni, ali i da se odbaci. Mo delovanja nekih ena
je velika i vidljiva i moe da zaseni sliku ugnjetavane ene, koja se
esto vezuje za romsku etniku grupu koja ivi u patrijarhalnom
drutvu ili zajednici.
Iako neke romske zajednice odravaju svoju tradiciju u relativno
netaknutom obliku godinama, veina zajednica nije izolovana
od ostatka sveta. Interakcija sa lanovima unutar zajednice, kao
i sa neromskom populacijom i ostalim romskim klanovima,
neizbeno izaziva promene. Diskusije sa uesnicama su mi
pomogle da sebi predstavim stepene i pravce u kojima se kreu
promene unutar romskih zajednica i ispitivanje granica. Iz
intervjua koje sam vodila sa uesnicama proizilazi da su brani
modeli, obrazovanje i zaposlenost fleksibilni domeni, otvoreni za
umerene promene, dok se promene u domenu rodnih uloga u
seksualnosti i zanimanju jo uvek ne dozvoljavaju.
Ne udaj se za svoje
Sedamdesettrogodinja Rodika iz Zavradii zajednice ivi u
malom rumunskom selu. Rodica se sea da je njena zajednica
bila tradicionalna kada je ona bila mlada i veina roditelja je
raspravljalo i odluivalo o buduem braku svoje dece. Sea se kako
su se okupljali nedeljom kada se igrala hora (tradicionalni ples u
krugu). Upoznala je svog mua na plesu, zaljubili su se jedno u
drugo i pobegli. Njihovi roditelji su na kraju prihvatili brak. ak
i tada, takvo neuobiajeno ponaanje je bilo mogue. Njen mu je
takoe bio Rom, iz istog klana. Bilo je drugaije kada bi se Ciganin
oenio Rumunkom. Drugi Cigani bi bili ljuti to se nije oenio
svojom, kae Rodika. U to vreme, postojale su mnoge podele. Ne
kao sada, kada su Cigani i Rumuni pomeani pola-pola.
55
56
Usled duge istorije progona, Romi su generalno sumnjiavi

prema neromskoj populaciji zbog njihovih moguih skrivenih
namera i izbegavaju da imaju posla sa njima. Miljenje kojeg
se veina Roma estoko dri je da su gade (ne-Romi) opasni,
da im ne treba verovati i da je u interesu opstanka grupe da se
oni izbegavaju, osim u obavljanju poslova. U stvari, generalno,
smatra se da su gade mahrime neisti. Razvijanje nepotrebnih
odnosa sa njima ukljuuje rizik od kontaminacije (Fonseca 1995
citirano u McLaughlin, 1999: 46). Romi su vekovima bili robovi
u Rumuniji, a robovlasnici su nekad silovali tinejderke, pa su
one smatrane neistim, a na kraju su bile odbaene od strane
romske, ali i neromske zajednice (Oprea, 2005). Ovo je jedan od
mnogih istorijskih dogaaja koji su nauili Rome da moraju da
se zatite od svog nekadanjeg zajednikog neprijatelja, koji je
ponekad, jo uvek neprijatelj.
Briga o odravanju romske tradicije i naina ivota je kljuni faktor
u izbegavanju meovitih brakova. Prihvatanje lana neromske
populacije od strane romske porodice moe predstavljati
problem. Uesnici u studiji Palome Gej i Blasko u paniji esto
su govorili o tome kako je pravi hitano nain ivota u opasnosti
od izumiranja i kako je razlog tome njihova nemogunost
pridravanja pravog hitano morala. U ovom kontekstu odranja
tradicije, prihvatanje ne-Roma od strane porodice moe izgledati
kontraproduktivno. Meutim, Gej i Blasko istie da su ne-Romi
prihvaeni od strane romske zajednice ukoliko se dre romskih
moralnih principa (Gay y Blasco, 1999: 64).
ak i u zajednicama koje prihvataju i praktikuju meovite
brakove, smatra se da su ne-Romi skloni diskriminaciji i da su
ovinisti. Prema reima uesnica u mojoj studiji, jedna od najveih
razlika izmeu Roma i ne-Roma je nain na koji se ophode jedni
prema drugima. Uesnice koje sam intervjuisala su istakle da su
Romi tolerantni i da prihvataju ne-Rome, ali da ne-Romi i dalje

diskriminiu Rome i ponaaju se prema njima kao prema niim
biima. Kao to je Katerina rekla, Rumunka moe da ima dobar
ivot meu Ciganima. Ali Ciganka meu Rumunima to je teak
ivot!. Katerinina izjava se poklapa sa studijom koja pokazuje
da se 95% rumunskih Roma ne bi protivilo kada bi se njihovi sin
ili erka venali sa nekim iz veinske populacije, dok bi samo 32%
ne-Roma prihvatilo brak sa Romom (Surdu, 2010: 63). Uprkos
brojnim istorijskim dogaajima koji su izazvali nepoverenje kod
Roma, meoviti brakovi su fenomen koji je i dalje prisutan.
Prva ena postaje voa klana
Reina je popularna rumunska TV serija o strasti, misteriji i
romansi izmeu Ciganke i biveg robijaa koji pokuava da se
iskupi za dela koja je uinio u prolosti. Intrige, romansa, strast
i misterija su kljuni faktori uspeha ovog serijala, tvrdi agencija
za istraivanje trita, GfK Romania. Reina sadri stereotipe
i rasistike predstave o Romima. Ako Rumun gleda TV sapunicu
i ne poznaje Cigane, moe da uzme zdravo za gotovo ono to
prikazuje TV sapunica, moe da poveruje da je to istina, rekla
je Dana.
Flakara Potkovaru je lik u seriji, Romkinja koja eli da promeni
pravila romskog klana. Njen mu, State, kontrolie mreu enske
prostitucije. Oboje su iveli u Francuskoj, a zatim se preselili u
Rumuniju gde se vei deo TV sapunice odigrava. U toku serije,
State gubi vid i zbog toga postaje manje uspean u voenju
posla. Flakara ima ljubavnu aferu sa zetom koji je dosta mlai
od nje. Ona odluuje da preuzme posao od svog mua i uvede
usluge muke prostitucije. Kada se kriom sretne sa poslovnim
partnerima svog mua, savetuju je da se vrati u kuhinju gde
joj je i mesto. Takoe joj kau da kuja ima mesta meu psima
samo pod jednim uslovom: ako je u teranju i podignut joj je rep.
57
58
Na zvaninom veb sajtu Reine, lik Flakare je Ciganka koja

je doivela promenu. Da bi ispunila svoje ambicije, Flakara je
spremna da prekri ciganska pravila i da bude prva ena, voa
klana2. Lik Flakare sadri dve teme: temu Romkinje kao voe i
nekog ko donosi odluke i temu Romkinje kao seksualnog objekta.
Upoznala sam etrdesetdvogodinju Mirelu u izolovanom delu
velikog rumunskog grada. Njena koa je bela, nosila je farmerke i
govorila je stidljivo. Mirela je prodavaica koja se izjanjava da je
Romkinja, koja govori romski, ima nekoliko sluajeva meovitih
brakova u porodici i ne poznaje nijednog tradicionalnog Roma.
Kada sam je pitala o procesu donoenja odluka u njenoj porodici,
rekla mi je da su svi jednaki i da nije vano ko je ena, a ko
mukarac, jer potuju jedni druge. Dok je gledala TV sapunicu,
najvie ju je vreao lik Flakare koji nije sadrao nijednu vrednost
ili ponaanje svojstveno Romkinjama. Njena teorija je bila da je
Flakara verovatno nauila takvo nepristojno i bahato ponaanje
od ena sa Zapada dok je ivela u Francuskoj. Pored rumunskih
ne-Romkinja i Romkinja koje pripadaju drugim klanovima,
razlike izmeu ena sa Zapada i Romkinja potvruju identitet
Romkinja. Pripisujui Flakarino ponaanje enama sa Zapada,
Mirela pokazuje u kojoj meri se distancira od takvog ponaanja. S
obzirom na svoj blizak kontakt sa rumunskim ne-Romima preko
meovitih brakova u svojoj porodici, Mirela je identifikovala
najudaljeniji lik koji bi mogao da bude olienje neverstva i
profesionalne ambicije enu sa Zapada.
U jednom malom selu u kom sam razgovarala sa tri Zavradii ene,
Flakarina situacija se smatrala nejasnom, ali ne i nemoguom.
Malina je rekla da nije potpuno nemogue za enu da bude glava
porodice i da vodi posao. Ona je poznavala neke Rudare ene koje
2http://regina.acasatv.ro/distributie/149
rade u paniji i izdravaju svoje porodice. Meutim, ono to je

zbunjivalo Malinu je kako Romkinja moe da preuzme posao
iza lea svom muu. Ako se neto desi i porodica ti kae da si
ti zaduena za neto, onda to i uradi. Ali zet ili sin su sledei po
redu nasleivanja. Ako postoje muki lanovi porodice, ne moe
doi red na enu da nasledi posao, rekla je Malina. Ovo pokazuje
da se neke od uesnica ne protive promenama u svojim ulogama
u porodici. One su veinom oseale odbojnost prema nainu na
koji je Flakara elela da ispuni svoje ambicije.
Tradicionalna uloga Romkinja da opsluuje ukuane je prihvaena
od strane svih uesnica u ovoj studiji bez obzira na to koliko su
njihove zajednice tradicionalne. Iako sam nekonformistkinja i
mislim da su mukarci i ene ravnopravni, jo uvek se ponaam
prema svom mukarcu kao prema mukarcu. Drugim reima,
perem ga, postavljam mu sto, kae Dana. Kada su u pitanju
odluke vezane za porodicu, ene su zaduene za trokove ili za
odluke koje se smatraju manje vanim. Bitne odluke ili donose
mukarci sami ili u konsultaciji sa enama. Kvalitativni opisi u
toku diskusija fokus grupa pokazuju da mukarci imaju mo
da donose najvanije odluke u svojim porodicama (Surdu,
2006: 41). Slino Dani, Mirela je izjavila da se odluke u njenoj
porodici donose posle razgovora sa svim lanovima, dok je Malina
govorila o Rudare enama koje su hraniteljke porodice. Malina
nije osuivala ene koje su glave porodice. Ona je to smatrala
kulturolokim pokazateljem. To je nain na koji oni [neki Rudari]
to rade, rekla je.
Uzimajui u obzir izvetaj Instituta za otvoreno drutvo i
moje istraivanje, teko je odluiti kako su dve studije dole
do potpuno razliitih zakljuaka. Dok statistika izvetaja
Instituta za otvoreno drutvo pokazuje da su tendencije prema
ravnopravnosti polova i vanijoj ulozi u donoenju odluka u
59
60
veoj meri prisutni meu Romkinjama, uesnice u mojoj studiji

nisu poznavale ene koje su imale takve tenje i distancirale
su se od takvih ena. Vraajui se na vremenska ogranienja i
metodologiju istraivanja, usuujem se da pretpostavim da je
metodologija koriena u izvetaju Instituta za otvoreno drutvo
obezbedila bolje razumevanje problematike. Institut za otvoreno
drutvo je koristio monu metodologiju koja je u sve faze razrade
i realizacije istraivanja ukljuila Romkinje, kao i Romkinje u
ulozi mentorki istraivanja. Na taj nain, mogue je da je izvetaj
Instituta za otvoreno drutvo savladao prepreke koje nastaju zbog
vremenskog ogranienje, tenzije izmeu Roma i ne-Roma, ali i
nedostatke koje ima metod intervjua. Uzimajui u obzir lojalnost
ena prema svojim porodicama, zajednicama i klanovima, pitam
se da li odgovori uesnica u mojoj studiji otkrivaju njihove tenje
ili lojalnost. Sama tenzija izmeu lojalnosti i linih ambicija
otkriva da uesnice u mojoj studiji ne prihvataju ponaanje ene
kojoj su ambicije vanije od obaveza prema porodici i zajednici.
Biti majka ili biti ljubavnica
Flakara ne uspeva da igra ulogu majke u svojoj zajednici. Poto
mora da izabere da li da bude majka ili ljubavnica, Flakara bira ovo
drugo kada zapoinje aferu sa svojim zetom pred erkom. Slika
Flakare odgovara rasprostranjenom stereotipu o Romkinjama
meu Rumunima. Prema tom stereotipu, Romkinje su loe majke
koje iskoriavaju svoju decu terajui ih da prose ili uzimajui
deji dodatak koji dobijaju od drave (Gheorghe, 2010: 195).
Interesantno je da su u romskim zajednicama materinstvo i
enska ednost veoma bitni. Kao to je Karmen istakla, Postoje
odreeni pritisci vezani za materinstvo. Ne smatraju te enom dok
ne postane majka. Deca su veoma vana u romskim zajednicama,
jer se smatraju snagom koja motivie lanove porodice da pomau
jedni drugima i postanu ljudi, kako Malina kae. Tema incesta
u TV sapunici dovodi u pitanje romski identitet predstavljajui

lik koji nije dovoljno dobra majka niti je pristojna ena, jer kri
prava vezana za seksualnost u porodici. Sve uesnice su odbacile
ideju o incestu. U ovoj TV sapunici, mogla sam da vidim malo
naih vrednosti. Mi nismo incestuozni. Nigde neete videti enu
koja spava sa svojim zetom. Producenti serije su izabrali neto to
se nikada ne deava u naim zajednicama, rekla je Dana.
Pored incesta, drugi problematini aspekt Flakarinog lika je
njena seksualna nezavisnost, jer ima aferu sa svojim zetom i
tretira mukarce kao seksualne objekte dok ih gleda i procenjuje
da li su dovoljno dobri da se bave mukom prostitucijom.
Meu nama Ciganima, re seksualnost je tabu. Ako govori o
tome, odmah si obeleena. Ljudi misle da samo kurve govore o
seksu. Tako da ja ne mogu da govorim o seksu, a da ne budem
obeleena ili da me pogreno ne razumeju, rekla je Dana. Kada
smo se dotakli inicijative u seksualnim odnosima, Dana je rekla
da Romkinje generalno nisu samostalne u svojoj seksualnosti.
[Romkinje] su uene da budu poslune. Ako ih njihovi muevi
ele, oni ih i dobiju, ak i ako ene ovuliraju. Drutvo ne trpi
mekane mukarce, dodala je Dana.
Dok je Dana kritikovala nedostatak seksualne samostalnosti kod
Romkinja, Ursari uesnice su sa ponosom govorile o tome. Dok
sam govorila o branoj tradiciji i obiajima u njihovoj zajednici
u kojoj veinu brakova ugovaraju roditelji, postavila sam pitanje
da li decu, koja treba da se venaju, pitaju da li ele da se venaju
ili ne. Viorel mi je rekao da roditelji pitaju decu pre nego to se
sklopi posao, ali obiaj je da mladi kae svoje miljenje, a
devojica ne. Viorel je objasnio da devojica treba da se stidi kad
se radi o takvim stvarima. Postoji velika razlika izmeu Flakare
koja ima kontrolu nad svojom seksualnou i reaguje shodno
svojim seksualnim eljama i Ursara devojke od koje se ni ne
61
62
oekuje da ima miljenje o svom buduem ivotnom partneru.

Dok su Flakaru odbacile sve uesnice, Ursara devojku potuju
njena porodica i zajednica i tako ona predstavlja cenjenu lanicu
svog klana. Imajui u vidu ova dva ekstremna sluaja, jasno
mi je odakle potie bes meu Romkinjama prema enama sa
karakterom kao Flakara.
S obzirom na predanost romskih zajednica tradiciji i njihovoj
borbi sa uticajem neromskog naina ivota, neki pravci u kojima
promene mogu da se dogode nisu prihvaeni u odreenim
klanovima. Moje istraivanje je pokrilo obiaje koji se menjaju
u oblastima obrazovanja, branih modela i uloge i statusa
ena. Uesnice su smatrale da su uoene promene neizbene i
potencijalno korisne, na primer promene vezane za zapoljavanje
i brak. Takoe su pokazale snaan otpor prema promenama
u karakteristikama enskog roda, kao to su materinstvo,
poslunost i ednost. Sve promene o kojima se diskutovalo u vezi
su na ovaj ili onaj nain sa identitetom Romkinja. S obzirom na
to da su brani modeli, obrazovanje i anse za zaposlenje pod
uticajem dinamike unutar zajednice i izvan nje, Romkinje takoe
postaju fleksibilnije i prihvataju nove uloge. Ovo im dalje daje
veu mo shodno novim ulogama koje utiu na njihov oseaj ta
znai biti Romkinja.
Moje istraivanje se bavi identitetom i predstavom o sebi koji se
ne mogu analizirati nezavisno od predstave koju o Ciganima ima
veinska populacija.
Barem se govori o meni
Upoznala sam dvadesetdevetogodinju Karmen prve nedelje
nakon mog povratka u Rumuniju. Dogovorile smo se da se
naemo na prijemu organizovanog tokom Svetskog dana Roma.
Iako sam je videla na slikama, bila sam iznenaena kada sam
videla njeno lice u guvi. Gledajui u Karmeninu svetlu kou,

ravnu kosu srednje duine, crni polusveani kaput i pantalone
i al u razliitim nijansama crvene boje, nisam mogla da uoim
nikakvu slinost sa stereotipnom predstavom Ciganke tamne
boje koe sa irokom dugom arenom haljinom. Karmen je
aktivistkinja za prava Roma, pohaa doktorske studije i bavi se
istraivanjem ranih brakova u romskim zajednicama. Tokom mog
istraivanja u Rumuniji, Karmen je bila osoba koju sam zvala i
pitala za savet. Optimistiki je govorila o prisutnosti Romkinja u
rumunskim medijima. Iako su prikazi bili veinom stereotipni,
ona ih je smatrala poetnom takom u pravcu promena. Iako ono
to je reeno o meni kao Romkinji nije istina, barem se govori o
meni. Romi su generalno tabu tema. Ali to se sada menja....
Karmen je istakla da osea tenziju kada govori o Romima, jer to
esto znai govoriti o diskriminaciji i negativnim stereotipima.
Prema njenim reima, to to su u poslednje vreme poele da
se pojavljuju rumunske TV sapunice o Romima je nain da ta
tenzija pomalo popusti i da tema o Romima postane dostupnija.
Serija je zabavna. Moj mu, koji podrava ljudska prava, prava
Roma, gleda seriju. Prijatno je biti vien kao Rom i moemo da
prihvatimo alu kao takvu, na nain na koji je to predstavljeno u
seriji. Tako da mi [Romi] takoe gledamo seriju. Naravno, znamo
da su neke od predstava pogrene, one nisu zapravo o nama,
one su ala, zabava. TV sapunice mogu da doprinesu pozitivnoj
predstavi o Romima, jer one prikazuju Rome na humoristian
nain... Postoje ale i momenti koji su duhoviti i svi se dobro
zabavljamo.
To nisam ja! Ja nisam takav!
Ja verujem u samopouzdanje i ponos koji oseate zbog svog
etnikog identiteta. Kada se suoe sa stereotipom, Romi sada
mogu da kau: To nisam ja! Ja nisam takav! To znai da
63
64
sada postoji javni prostor koji mi dozvoljava da kaem da sam

Romkinja i ta jesam, a ta nisam. Sigurna sam da ovo podie
moje samopouzdanje jer me ini vidljivom; ja sam tema debate
i diskusije, kae Karmen. Uzimajui u obzir dugu istoriju
tokom koje je neromska populacija utala o Romima, prisutnost
u javnosti je korak napred. Ipak, skreui panju javnosti na
kontroverzne tvrdnje, ti vidljivi stereotipi o Romima daju
polaznu taku u razgovoru o njihovom identitetu, vrednostima,
obiajima i iskustvu. Kako je stereotip o Romima obino
suprotan predstavi koji oni imaju o sebi, vidljivost predrasuda
omoguuje Romima da u njoj lako razotkriju Drugog, a da
potvrde vrednost romske kulture.
Uprkos provokativnoj ulozi vidljivih stereotipa i konstruktivnoj
ulozi koju moe da ima, nain na koji veina vidi romsku
populaciju i misli o njoj je veoma bitan za drutveni status Roma
u Rumuniji i irom Evrope. Mnogi ne-Romi ne poznaju stvarne
Rome ve samo medijsku predstavu tradicionalnih Roma. I ako ste
jedan od onih koji gledaju... TV sapunicu, moete stei pogrean
utisak o Romima zato to sapunica potvruje i potkrepljuje ve
postojee stereotipe o Romima. To moe biti tetno, rekla je
Karmen.
Problem sa medijima je to to prikazuju samo loe stvari o
Ciganima. Ne znam da li si primetila, ali kada se u vestima radi
o Rumunima, reporter govori o pojedincu ili oveku. Kada
se u vestima govori o Ciganinu i ako je poinio ubistvo ili neto
loe, reporter kae Ciganin. Zato je to tako? Zato je etnika
pripadnost bitna? Zar nismo svi Rumuni?... Kada slua vesti,
ini ti se da samo Cigani ine loe stvari, samo Cigani kradu. Ali
ako ode u zatvor, vidi koliko je Rumuna zatvoreno. ... Kada se
dogode kriminalna dela na Zapadu, uvek uje na vestima da su
ih Cigani poinili. Ali kako zna da je neko Ciganin? ... Zato to
ima tamnu boju koe? Moda. Ali esto sam viala Rumune sa
tamnijom bojom koe od mene. Zato se mnogi Cigani plae da
priznaju da su Cigani, drutvo ih odbacuje, kae Dana.
Izjanjavati se kao Rom je veoma problematino u evropskim
dravama gde jo uvek postoji diskriminacija Roma. U Rumuniji
postoji velika razlika izmeu broja ljudi koji su registrovani kao
Romi prema popisu stanovnitva i procene romske populacije od
strane nevladinih organizacija. Prema popisu iz 2002. godine,
na teritoriji Rumunije ivi 535.250 Roma (Corsi et al, 2010:
105). Neke organizacije procenjuju da romska populacija broji
ak 2,5 miliona (Minority Rights Group, 1997: 240). Mnogi se
nisu deklarisali kao Romi tokom popisa, ali u uskim krugovima
priznaju da su Romi. Bilo zbog odbacivanja diskursa o romskoj
etnikoj grupi ili negativnih stereotipa koji ga prate, nekoliko
uesnica u ovoj studiji su traile da budu tretirane kao pojedinke,
a ne kao lanice etnike grupe. Dana je jedna od njih.
Upoznala sam Danu u velikom rumunskom gradu gde je radila kao
zdravstvena medijatorka. Roena je i odrasla u gradu i identifikuje
se kao Ciganka. Njena oseanja i miljenja o vanosti pripadnosti
etnikoj grupi u stvaranju identiteta su podeljena. Kada Rumun
izgovori re Ciganin, on implicitno kae prljav, lopov, nepouzdan.
Tako da, ako si Ciganin, te etikete su ti ve priivene, kae Dana.
Ali ono to moramo da razumemo je da moramo ljude uzeti u
obzir kao pojedince, ne kao pripadnike odreene etnike grupe...
Porodica te ui stereotipima od ranog detinjstva. U Rumuniji se
kae da ako neko dete nije dobro, Cigani e ga ukrasti, Dana je
dodala. Kasnije je istakla da se u isto vreme stidi i ponosi svojom
etnikom grupom.
Kada smo diskutovale o vanosti romskog etniciteta u formiranju
njenog identiteta, Dana je rekla da za nju biti Ciganka znai biti
65
66
estita i moralna, kakvom ju je majka nauila da bude. Tokom

ivota, Dana je izabrala da se distancira od tih standarda zbog
ega se ponekad osea izolovanom od svoje etnike grupe. Rei
ciganska ena neposredno su znaile verna ena. Meutim,
neto je krenulo pogrenim putem i kod nas. ... Moja majka je uvek
govorila da se dobar konj bira iz staje i ja sam uvek pokuavala
da radim ono to je ona smatrala najboljim. Ako bih raskinula
sa nekim, ne bih se uputala u odnose sa drugima posle toga. Ali,
tokom vremena, iako nisam zaboravila principe kojima me je
majka uila da budem verna, da se uvam za pravog, shvatila
sam da bi najbolje za mene bilo da ponem ivot ispoetka. ...
Trenutno sam udata po etvrti put. To je bilo veoma teko za
mene, jer se takvo ponaanje moe okarakterisati kurvanjskim.
Ali jednostavno nisam imala sree sa mukarcima i nastavila sam
da pokuavam. Moda me smatraju kurvom. Ali podigla sam svog
sina kako treba.
Zbog oekivanja koja zajednica ima od romskih ena, kao i
zbog pritiska neromskih stereotipa, Romkinjama je teko da se
prepoznaju u diskursu o svom rodu i etnicitetu. Karmen istie da
mnogi pogreno izjednaavaju romsku tradiciju sa patrijarhatom.
Meutim, patrijarhalna ideologija se moe videti irom Evrope,
a ne samo u romskim zajednicama. Dana, na primer, osea
teret injenice da nije zadovoljila patrijarhalne standarde koje
Romkinja treba da zadovoljava.
Neke ene koje sebe smatraju Romkinjama, ali se distanciraju od
diskursa o svom etnicitetu, mogu u stvari da odbace negativne
stereotipe vezane za romsku etniku grupu. Kada smo razgovarale
o nainu na koji je odrastala, Dana je rekla da je njena porodica
bila jedina romska porodica u susedstvu, tako da je ona veinom
komunicirala sa ne-Romima. Osim retkih prilika kada su je kolski
drugovi nazivali vranom, dok je odrastala, bila je prihvaena od
strane veinske dece. Dana misli da su dva glavna razloga zbog

kojih njena porodica nije bila marginalizovana zbog toga to su
Romi, to to nisu bili posveeni strogoj romskoj tradiciji i njihova
istoa. Boja je jedino to nas je razlikovalo od njih. Jedan od
najdominantnijih stereotipa o Romima je da su prljavi.
Neke Romkinje mogu da kau da njihov identitet nije
odreen njihovim oseajem pripadnosti romskoj etnikoj
grupi zbog sramote koja je vezana za nju i zbog nedostatka
potovanja i poveranja meu veinskom populacijom prema
Romima. Manjine kojima je oduzeta mogunost pozitivne
samoidentifikacije tee da odbace svoju pripadnost kada su
napadnuti od strane veine (Csepeli & David, 2004: 135).
Tenzije koje se vide u Daninom iskustvu pokazuju kako neko
moe da doivi omalovaavanje i ponos kada se identifikuje kao
Rom, kao i da se identifikuje sa romskom etnikom grupom i da
pokuava da se od nje distancira u komunikaciji sa ne-Romima.
Odgovaram na pitanja kao Romkinja koja se ne stidi da prizna
da je Romkinja... Loe sam se oseala zbog [svog mua koji nije
Rom] kad smo etali ulicom. Nikada ga nisam na ulici drala
za ruku, loe sam se oseala, stidela sam se onoga to ljudi mogu
da pomisle. Slino analizi koju su uradili er epeli i David
imon, moja studija pokazuje da se uesnice distanciraju od
diskursa o svojoj etnikoj pripadnosti kada ona ima negativne
konotacije.
Mi nismo kao Rumuni
Tokom intervjua koje sam vodila u tradicionalnoj Ursari
zajednici, mukarci u porodici su se veinom fokusirali na razlike
izmeu romskih i neromskih ena rumunskih ena, kako su ih
zvali. Najvea razlika je briga o novcu, rekao je Viorel. Rumunke
se udaju iz ekonomskog interesa i zato im se ne moe verovati da
e ostati verne, rekao je Viorel.
67
68
Dok smo sedeli za stolom u dvoritu, sve vie ena razliitih

godina su dolazile da sluaju razgovor. Sve su govorile romski,
koji ja ne razumem, ali su odobravajui klimale glavama i postale
su bunije kada smo razgovorali o ovoj temi. Sve su nosile duge
iroke suknje, neke sa cvetnim dezenom, neke na tufne, japanke,
a neke su nosile i marame. Nisu se ukljuivale u razgovor ve su
razgovarale u pozadini. Viorelova ena, koju sam u stvari elela
da intervjuiem, utala je tokom celog razgovora.
Tokom razgovora o tome kakve su Romkinje, Malina mi je rekla
da one imaju drugaiju duu. One nisu kao Rumunke, dre se
zajedno, ne zaboravljaju porodicu. Rumuni ne ele mnogo dece,
jer misle da nemaju dovoljno novca da se o njima brinu. Ali za
Cigane, imati mnogo dece znai biti bogat. to vie dece, to bolje.
Cigani su siromaniji, ali pomau jedni drugima i postaju ljudi,
rekla je Malina. Jo jedna dobra stvar u vezi sa Ciganima je da
se ne svaaju oko imovine, nasledstva, kao to to Rumuni rade.
Pravilo je prosto. Mlai brat ostaje u roditeljskoj kui, a drugi brat
i sestre naputaju kuu.
Romi govore o sebi kao o ljudima za koje su lojalnost i saoseanje
bitniji od materijalne dobiti. To se delimino poklapa sa slikom
koju ne-Romi imaju o Romima. Jedan od najrairenijih stereotipa
o Romkinjama je da su one iracionalne emotivne ene sa
naglaenom seksualnou, kao to je to prikazano u TV sapunici
Cigansko srce. Roza, jedan od najpopularnijih likova, odbija
brak koji njeni roditelji ugovaraju i odlazi sa ovekom kojeg
sama bira sa kojim je takoe imala vanbrane odnose. Ona
se u seriji esto ponaa impulsivno i ekstrovertno, neoekivano
zapoinjui estoke svae ili inei ono to joj odgovara. Najvea
razlika je stepen predanosti.
Romi sebe smatraju lojalnim, predanim porodici i svojoj etnikoj

grupi dok ih lanovi neromske populacije vide kao impulsivne
ljude koji reaguju iskljuivo po instinktu.
Kada se govori o brizi Roma za materijalna dobra ili nedostatku
iste, prisutna je odreena kontradiktornost. Iako govore o sebi
kao o ljudima kojima je vie stalo do emotivne ispunjenosti,
Romi takoe sebe smatraju sutinski odlinim trgovcima.
Ciganima je trgovina u krvi, u genima. Mi smo dobri trgovci,
kae Dana. Kasnije je rekla da Romi znaju kako da prodaju neto,
ali da ne znaju kako sebe da prodaju, kako da reklamiraju svoj
imid. Cigani su navikli da ih izoluju, navikli su da budu sluge.
Ali zato? I mi smo ljudi! Potuj to sto jesi!.
Veina ena koje sam intervjuisala je takoe istakla da Romi nisu
skoni diskriminaciji. Tema koja se ponavljala je diskriminacija
Roma u neromskom drutvu. Sigurna sam da neko [ne-Rom]
misli da je u redu pitati Ciganku da mu/joj okopa batu ili neto
slino. Ali kada Ciganka ima Rumunku u kui, ona je dri kao
malo vode na dlanu. Zato mi imamo toliki broj Rumuna meu
Ciganima i tako mali broj Cigana koji su sreni meu Rumunima,
rekla je Katerina.
Kada se razgovaralo o heterogenosti njihovog klana ili etnike
grupe, ili o glavnim razlikama izmeu relativno homogenih
Roma i neromskoj populaciji, uesnice u studiji su se dotakle
rairenih stereotipa. U Centralnoj i Istonoj Evropi upadljivo
raste stepen prihvatanja izjava kao to su Romi su genetski
odreeni da se bave kriminalom, Ne moe verovati Ciganinu,
niti se osloniti na njega i Cigani su lenji i neodgovorni (Csepeli
& David, 2004: 133). Kada se govorilo o njihovom identitetu,
69
70
uesnice su se fokusirale na porodicu, spremnost da naporno

rade i toleriu ljude koji su drugaiji od njih, na svoju oseajnu
prirodu i marginalizovu poziciju u drutvu. Iako ne na direktan
nain, uesnice su negirale stereotipe.
Imala sam priliku kao dete da posmatram kako je moja baka,
koja nije bila Romkinja, komunicirala sa kunom pomonicom
Romkinjom. ivele su u istom selu meu brojnom romskom
populacijom, obe su govorile romski, obe su nosile duge suknje
sa cvetnim dezenom i marame ivih boja. Meutim, jedna od
njih je bila Romkinja, a druga nije i obe su s ponosom govorile
o pripadnosti svojim etnikim grupama. esto su govorile o
nama i njima.
Tokom osnovnih studija, volontirala sam u segregovanoj koli
u kojoj su veina aka bili Romi. Radila sam sa grupom koju je
inilo preko dvadesetoro romske dece i jedna neromska devojica,
pripremajui plesnu taku povodom proslave zavretka osnovne
kole. Imali su izmeu 10 i 12 godina. Kad god bismo napravili
pauzu, devojice iz grupe bi mi govorile o svojim ivotima,
kako se slau sa lanovima svojih porodica, kako su se nosile sa
injenicom da su jedan ili oba roditelja napustila zemlju da bi
nali posao u paniji, Italiji ili Grkoj. Govorile su o tome koji
deaci im se sviaju, kojim deacima se one sviaju i kako se
nadaju da e im ivot biti lep u budunosti. Takoe su govorile
o tome kako e im biti teko da odu iz segregovane kole i krenu
u integrisanu srednju kolu. O tome su govorile u isto vreme
kada su govorile o diskriminaciji i strahu. Postavilo se neizbeno
pitanje. Da li ste vi Romkinja? Nisam. ta znai biti Romkinja?
Kako ene formiraju oseaj pripadnosti?
Postoji nekoliko naina da se formira oseaj sopstva, prema
reima deset uesnica u mojoj studiji. U studiji se ne tvrdi da one
predstavljaju celokupnu romsku populaciju. Kada su govorile

o tome ko su ili kakvi su im ivoti, uesnice u studiji su esto
odgovarale na stereotipe koje lanovi neromske populacije imaju
o njima. Stvaranje stereotipnih predstava je bilo prisutno u oba
pravca, jer su Romkinje negirale stereotipe o sebi, ali su u isto
vreme irile stereotipe o neromskoj populaciji.
Tokom mog istraivanja, tenzije izmeu tenji uesnica i
oekivanja koje zajednica ima od njih otkrile su proces kojim ene
formiraju oseaj sopstva i pripadnosti. U nekim zajednicama, kao
to su Spoitori i Ursari, obiaji zajednice, kao to su ugovaranje
braka, nalaenje branog partnera deci pre ili u toku puberteta,
zahtevanje materijalnog dokaza nevinosti, oekivanje da ene
nose tradicionalnu odeu, mogu delovati strogo i ugnjetavaki.
Meutim, postavljanjem skupa normi i verovanja, romski obiaji
takoe postavljaju okvire unutar kojih se odreuje ta znai biti
Romkinja.
Vidljivost obiaja i preciznost oekivanja i sankcije vezane
za seksualnost ureuje i regulie seksualnost romskih ena.
Eliminisanjem ili ograniavanjem potencijalno opasnih i
nepredvidivih posledica seksualno liberalnog drutva, romski
zakoni tite svoj narod, uveavajui osobenu upotrebljivost
svakog od elemenata u mnotvu (Foucault, 1975, citirano u
Calhoun et al, 2007: 213).
Romske vrednosti i suptilni oseaj pripadnosti romskoj grupi, koji
proistie iz saglasnosti sa normom, formiraju hijerarhiju u podeli
rada, obaveza, uloga u romskoj porodici, standarda oblaenja.
Uesnice u mojoj studiji su pokazale da mogu da balansiraju
izmeu strukture i moi delovanja unutar hijerarhije. Time to
nosi dugu tradicionalnu suknju kod kue, u Rumuniji, a kratku u
paniji, Jonelina erka bira kome e da pokae potovanje nosei
71
72
tradicionalnu odeu. Time to svojoj unuci kupuje kuu i ini je

finansijski nezavisnom da bi mogla sama da izabere mua, Jonela
menja tradiciju svog klana o ugovaranju brakova. Time to bira
da bude domaica koja je zaduena za obrazovanje svoje dece i
prenoenje romskih vrednosti svojoj deci, Malina ima mo da
formira vrednosti i lojalnosti buduih generacija.
U procesu formiranja i odravanja oseaja sopstva, uesnice
u mojoj studiji se vode diskursima svojih zajednica o tome ta
znai biti Rom, pripadati odreenom klanu i biti ensko. One
oseaju da oekivanja zajednice od njih kao Romkinja potvruju
i dokazuju njihov identitet. Dok skup normi i verovanja njihovih
porodica ili klanova doprinose njihovom oseaju pripadnosti, te
norme se takoe razmatraju i menjaju kako bi bile u skladu sa
tenjama i miljenjima ena. Dominantni neromski diskurs o
identitetu Romkinja ene odbacuju, jer je u sukobu sa nainom
na koji se same Romkinje identifikuju. Nain na koji se kod
Romkinja stvara oseaj sopstva nije statian, ve je pre re o
interakciji esto protivrenih tenji i oekivanja u kontekstu
roda i etniciteta.
Pr os ti tuc i j a
3
Prostitucija
Dad Nirenberg
Prevela Milica Turni
U Institutu za otvoreno drutvo oko koga je okupljen niz fondacija

Dorda Sorosa, nekoliko godina sam vodio program koji je
irom Istone Evrope obezbeivao grantove organizacijama za
romska graanska prava i nudio obuku koordinatorima. Rudko
Kavinski, jedan od najharizmatinijih lidera pokreta za prava
Roma pozvao me je da radim za njega, a njegovo mesto sam
preuzeo poto su nadreeni traili da ode. Njegov ego se sudario sa
njihovim. Rudko je smatrao da je sutinski vano da se lideri svih
lokalnih organizacija koje finansiramo redovno sreu i upoznaju
jedni druge. Mi nismo ovde samo da bismo finansirali projekte.
Ovde smo da bismo izgradili pokret. Kada je otiao, nastavio sam
njegovu filozofiju. Bilo je neophodno da oni koje smo pomagali
kroz grantove iz cele postkomunistike Evrope postanu kolege.
Barem jednom meseno, odravali smo seminare o upravljanju
u neprofitnom sektoru ili o lobiranju tako da su predstavnici
organizacija civilnog drutva, koji su bili korisnici naih grantova,
zajedno uili i uspostavljali veze i poznanstva.
Sedeo sam u hotelskom restoranu na kraju prvog dana jednog
od ovih seminara, za dugim trpezarijskim stolom izmeu dva
mukarca koji su bili dovoljno stari da mi budu oevi. Samo to
sam poeo da jedem puding, jedan od njih me pljesnu po ramenu.
73
74
Znai, ti ivi ovde. Ti zna gde emo da naemo ribe.

Nasmejao sam se gledajui okolo u muka lica. Nisu se alili.
Zna, mi nismo odavde. Ti treba da nas odvede u bordel.
Jedan od kolega i ja smo te veeri odveli grupu u striptiz bar,
gde su pokuavali na ruskom i stvarno loem nemakom da
se nabacuju mladim Maaricama koje su govorile samo lo
engleski i malo porno italijanskog. Pijuckao sam mineralnu vodu
i prevodio za najvee romske politike lokalne lidere, pomaui
im da se pogaaju za ples u krilu ili da pozovu zabavljaice u
svoje hotelske sobe. I ovo je postao ritual. Skoro svaki put kada
smo imali obuku, neki od mukaraca su eleli da ih odvedemo
u bordel.
U zemlji u kojoj su Romi daleko najbrojnija etnika manjina i u
kojoj Romi imaju daleko najniu stopu zaposlenosti u odnosu
na bele ljude, nisam video nijednu Romkinju u klubovima.
Tokom skoro tri godine u Budimpeti morao sam da vodim
dooe desetak i vie puta u klubove. Samo jedan jedini put
sam sreo mladu Romkinju da radi kao striptizeta.
Vodei mukarce na ova mesta, pitao sam se pomalo ta evropski
Romi misle o svojim brakovima. Postoji puno tolerancije (barem
za mukarce) za neverstvo tokom putovanja. Ali prava misterija
je bilo to da tako siromana zajednica proizvodi tako malo
seksualnih radnica. Sluao sam bele mukarce od eke pa
sve do Bosne i Rumunije kako tvrde da su Romkinje nezasito
divlje u krevetu. Znao sam iz iskustva da nisu nita manje ili vie
entuzijastine od drugih. Ipak, mukarci su verovali u fantaziju
o divljem ciganskom seksu. Pa zato bordeli nisu ovu fantaziju
ponudili tritu? Pretpostavio sam da nisu zato to jednostavno
nije bilo romskih ena, ma koliko siromanih, koje su bile voljne
da rade ovu vrstu posla.
Pr os ti tuc i j a
Jedan lider nae partnerske organizacije tvrdio je suprotno. Edi

je bio iz Slovake gde je veina Roma bila gurnuta u segregisane
kole i koji su vrlo mladi naputali kolovanje. Mnogi su zavravali
nezaposleni, ili su se, ako bi im se posreilo, bavili najgorim
fizikim poslovima. Ali, Edi je odustao od medicinske kole, jer
je sanjao da vodi sopstvenu neprofitnu organizaciju i glasno i
ljutito se borio protiv diskriminacije sa kojom se suoavao ceo
svoj ivot. Edija su pretukli skinhedsi, a policija ga je ismejavala
kada im se obratio za pomo. Bio je jedini deak Rom u svom
odeljenju, izolovan i predmet podsmeha. Bio je malo nabrijan.
Da bih obiao kancelariju koju je Edi otvorio uz nau finansijsku
podrku, vozio sam se nekoliko sati truckavim vozom do
Koica, gde je on reio da radi sa finansijskom podrkom moje
kancelarije. elini grad je imao svoje posetioce. Restoran
na eleznikoj stanici je prepun, iako ne nudi dobrodolicu.
Prljavi, sivi stolnjaci sa akalicama rasutim preko fleka od piva
i konobari koji mumlaju nisu vam vani ako morate da ubijete
vreme do polaska voza.
Koice je dom prilino velikoj i ozloglaenoj romskoj
zabiti, Luniku IX. Njegov nadimak odrava stav Slovaka o
niskobudetnom stanovanju Roma tuinci. U svako doba dana
i noi eleznika stanica je radno mesto ena srednjih godina iz
Lunika IX, koje sede, pue, i ekaju muterije. Nema makroa.
I ovi prvi Romi koje vidite kad doete u Koice, seksualne radnice
sa eleznike stanice, bile su prva Edijeva bitka za jednakost na
tritu rada.
Nije hteo da mi pria o tome. Govorio je uopteno o svim
lokalnim Romima sa kojima je planirao da organizuje protest, o
potrebi da se slovako romsko civilno drutvo oblikuje po modelu
i principima naeg heroja MLK, Jr. Ali, kada sam zatraio
75
76
dokumentaciju koja e mi pokazati da je zaposlio advokata i da

je pomogao nekome, barem jednoj jedinoj osobi koja se borila
da dokae barem jedan sluaj navodne diskriminacije, on se
unervozio. Mi smo mu dali novac za pravnu pomo i posle
nekoliko meseci on ga nije iskoristio. I pored sve uzbudljive
retorike o pravima i emancipaciji, nije bilo jasno ta on radi po
ceo dan u kancelariji koju smo mi platili. Kome je pomagao i
kako?
Na kraju, zabrinut da e izgubiti poverenje svojih donatora,
poverio mi se. Bilo je lako nai Rome u Koicama koji su se
suoavali sa diskriminacijom na poslu. Ljudi bi videli oglas za
posao, pozvali i bilo bi im reeno da mogu odmah da ponu da
rade. Pojavili su se i kada je poslodavac video da su Romi, rekao
bi im da je dolo do greke. Radno mesto je popunjeno. Nekim
ljudima je ak otvoreno reeno da poslodavac ne bi zaposlio
Cigane. Ali, Edi nije mogao da nae Rome koji bi ili na suenje.
Niko nije verovao da bi to donelo ita dobro. Neki su se bojali da
ne izau na glas kao bundije. I onda je sreo neke Romkinje,
svojih godina, na eleznikoj stanici. One su ga videle u Luniku
kako razgovara sa njihovim komijama. Mislile su da izgledaju
dovoljno dobro da rade u bordelu gde dolaze stranci iz firme
za elik, i gde ene zarauju ozbiljne sume novca. Ali, vlasnik
bordela je hteo samo bele ene. Nijedan striptiz klub nije
angaovao Romkinje. Jedina mogunost za njih je bila najnia
lestvica prostitucije, slobodan rad na ulici ili na eleznikoj
stanici. Htele su da idu tamo gde su i uslovi i novac bili bolji.
I tako, Edi se dobrovoljno zauzeo za njihova prava. Iao je na
sastanak sa vlasnikom najuglednijeg striptiz kluba i izloio
njihov sluaj. Uprava mu je rekla da niko ne bi eleo prljave
ciganske devojke, ali je Edi insistirao. Svakako je uvek bilo dosta
radoznalih mukaraca. Ako bi devojke bile voljne da rade bez
Pr os ti tuc i j a
plate, koji bi rizik bio da ih uzme na probni period? I naravno,

da je poslodavac zaista insistirao na politici zapoljavanja
zasnovanoj na rasnoj diskriminaciji, Edijeva dunost bi bila da
pomogne ovim devojkama da podnesu tubu. Bilo je nezakonito,
na kraju krajeva.
Menader se sloio da nema ta da izgubi i devojkama je dao
ansu. Edijevo lice je zasijalo kada je zakljuio da one jo uvek rade
tamo, da zarauju novac i da se slau sa poslodavcem i kolegama
i koleginicama. Ispalo je na kraju, kako je Edi i predvideo, da
zaista mnotvo bogatih klijenata voli egzotiku.
Poenta svega ovoga je da prostitucija meu Romima nije
jednostavna pria i da se moe sagledati iz raznih uglova, posebno
uzimajui u obzir injenicu da je seksualni rad veoma uobiajen
u Centralnoj i Istonoj Evropi, i manje zabranjen kulturno i
zakonski nego to je to sluaj u Sjedinjenim Dravama. Kako da
traimo injenice? ta su injenice, a ne pretpostavke?
U leto 2000. godine, eki i slovaki mediji su u nekoliko navrata
pisali o prii osamnaestogodinje Silvije Kovaove, romske
devojke iz malog romskog sela Hencovce. U vreme kada je
migracija Roma u zemlje Zapadne Evrope bila vrua tema,
Kovaova je tvrdila da je bila kidnapovana i prisiljena da ide
na Zapad. Porodini prijatelj ju je, rekla je ona, doveo u oblinji
grad uz obeanje da e joj nai posao prodavaice cvea. Tamo
su je suzavcem u spreju savladala tri mukarca i prokrijumarili
u eku. Tamo su je, tvrdila je ona, mukarci prodali makrou
za 200 nemakih maraka. Brojne neprofitne organizacije su
pisale izjave za medije naglaavajui ovaj sluaj kao primer sve
rasprostanjenijeg fenomena. ene sa niskim primanjima, od
kojih su mnoge bile Romkinje, kidnapovane su u velikom broju
za seksualno ropstvo. Ali, koji izvori i koji brojani podaci su
77
78
ovo potvrivali? Slovaka policija nije mogla da potvrdi nikakvo

poveanje broja ovakvih incidenata niti da je Rome vie ili manje
od drugog stanovnitva bilo mogue prisiliti na seks (ili na voljno
prostituisanje u tu svrhu).
Igor Duzda, romski novinar koji vodi sopstvenu radio emisiju,
usudio se da te tvrdnje dovede u pitanje. One idu dobrovoljno
da tamo zarade novac, rekao je Duzda u intervjuu Slovakom
Spektatoru. Devojke kau da su kidnapovane ali ta drugo
treba da kau da bi izbegle prezir od strane zajednice [kada se
vrate]?
Jozef ervenak, romski politiar, stari prijatelj i direktor
neprofitne grupe Roma Gemer, stao je na stranu devojaka. Romi
su tradicionalno veoma ponosni na svoje porodine vrednosti
prostituisanje enskog lana porodice bi automatski znailo da
su je svi njeni roaci proterali iz ivota zajednice. Ali, da li ova
njegova izjava opovrgava ili podrava Duzdine primedbe?
Svaka rasprava o prostituciji ili, uopteno, o seksualnoj aktivnosti
Roma je pod uticajem predrasuda veinske kulture. Objavljivanje
prie u Slovakom Spektatoru stavilo je ovo pitanje u iri
kontekst, podseajui da je lider desniarske Narodne stranke,
koja je u to vreme imala podrku izmeu 8 i 10% Slovaka, nedugo
pre toga izjavio da Romi raaju daleko vei procenat mentalno
retardirane dece u svojoj zajednici ... ta je oveno u tome da
dozvoljavamo da idioti prave idiote?
Pria saima celokupnu situaciju i ini raspravu o Romima i
prostituciji zaista tekom; dramatine tvrdnje se esto prihvataju
bez dokaza. Aktivisti iz redova romske zajednice esto tretiraju
Rome, naroito ene, kao rtve-objekte, a ne kao subjekte koji
imaju sopstvenu slobodnu volju. I ira javnost doliva ulje na
Pr os ti tuc i j a
vatru natapajui problem svojim jakim predrasudama, od kojih

su neke direktno povezane sa reproduktivnim ponaanjem.
Iako su obino siromani ti koji se okreu seksualnom radu, a
Romi su siromaniji od drugih, mali broj istraivaa se bavio
specifino Romima i prostitucijom.
Bugarska je jedan od retkih izuzetaka. Postoje neki podaci iako
nisu ba novijeg datuma. Godine 1997, udomir, Domeika i
Mardh su intervjuisali prostitutke kao deo studije o seksualno
prenosivim bolestima. U zemlji u kojoj gotovo 10% stanovnitva
ine Romi, istraivai su otkrili da je polovina prostitutki koje
su sreli Romkinje. ak 4% (od svih ena, ne konkretno od
Romkinja) su bile mlae od 15 godina, a 16% su bile starije
od 25 godina. Jedna etvrtina je ve bila ili su bile na putu u
inostranstvo da se bave prostitucijom. Polovina njih je menjala
prebivalite unutar Bugarske da bi se prostituisala. Zakljueno
je da je regrutovanje vrlo lako, poto prostitutka od samo jednog
kontakta sa klijentom moe da zaradi vie nego njeni roditelji od
svog posla za mesec dana.
Tokom 2005. godine Radni dokument Svetske banke o Romima
i Egipanima u Albaniji obuhvatio je studiju o prostituciji meu
pripadnicima ove dve etnike groupe. Termin Egipani se ovde
koristi za etniku grupu koja se sree u Albaniji i na Kosovu, a
koja je deo romske dijaspore i koja je sebe, vremenom, poela
da smatra zajednicom sa posebnim identitetom. Dok Romi
uglavnom govore romski, Egipanima je uglavnom maternji
jezik albanski.
Dokument belei da veina Romkinja i Egipanki ulaze u
prostituciju poto migriraju u Zapadnu Evropu u potrazi za
drugim legalnim i manje kulturoloki tabuisanim oblicima
posla. U nemogunosti da pronau bilo ta, oajne i esto u
79
80
potrebi da nahrane decu, one se okreu seksualnom radu. Dok

su se istraivai sreli sa priama mnogih ena koje su prevarene
od strane belih albanskih mukaraca mukarac predloi
brak i odvede mladu enu u Italiju i tamo je umesto braka
regrutuje kao prostitutku autori dokumenta takoe primeuju
da roditelji retko odbijaju ovako zaraen novac koji se alje kui,
ak i kada shvate istinu o pravom aranmanu. Mit o muu
Italijanu ukazuju oni, porodice esto koriste da objasne ta
erke rade u inostranstvu, s obzirom na napetost koju izaziva ova
vrsta tabuisanog prihoda u porodicama i unutar same romske
zajednice.
Takoe, otmica je izvor kontroverzi. U dokumentu se navodi
da kidnapovanje, iako najrei nain za ulazak u seksualni rad,
veina Roma vidi kao veoma estu pojavu. Dok se otmica
obino pominje kao put u prostituciju, obezbeeno je vrlo
malo konkretnih primera. Dokument je posvetio malo panje
moguim razlozima za ono to su autori nazvali nesrazmeran
strah. Moda je lake verovati u kidnapera i babaroge, nego se
baviti sloenom realnou kada se mlade ene, pa ak i njihovi
roditelji, suoe sa ogranienim mogunostima za zapoljavanje
i tekim odlukama. A ako pripadnici veinskog naroda ne
kidnapuju masovno romske devojice, strah Roma je zasnovan na
realnosti predatorskog ponaanja grabljivaca. Dokument opisuje
obrazac uglavnom albanskih makroa koji manipuliu, regrutuju
i kontroliu devojice Romkinje. Romi su donja stepenica u
trgovini. Belci su novac, miina masa i eksploatatori.
Osamdeset dva procenta ispitanih Roma i Romkinja (skoro svi iz
veoma siromanih zajednica) tvrde da su prostitutke prihvaene
od strane svojih porodica, a samo mali broj ispitanika i ispitanica
je pomenuo njihovu stigmatizaciju od strane zajednice. U
mestu Fue Kruje, gde je stopa siromatva naroito visoka,
Pr os ti tuc i j a
94% ispitanika je reklo da se prostitutke esto vrate kui. Iako

ove zajednice i dalje visoko dre do uvanja nevinosti mladih
devojaka, ini se da je stigma manja kada je prostitutka u braku
ili razvedena.
Doznake novca iz inostranstva variraju u iznosu, dok makroi
imaju veliku kontrolu nad time koliko novca e prostitutka
zadrati i koliko moe poslati kui. Neke od njih redovno alju
novac kui svojim porodicama, a u nekim romskim naseljima u
Albaniji doznake od seksualnih radnica su vaan izvor prihoda.
Jedna ena meu ispitanicama tvrdi da je njena porodica bila
u stanju da izgradi novu kuu od novca koji im je slala. Ipak,
dokument pokazuje da drutvena i dugorona ekonomska cena
prostitucije po enu i njenu porodicu, nadmauju korist od
zarade. Makroi tuku ene. Prekinuto im je obrazovanje i anse za
brak su manje. Dolazi do tenzija unutar porodice. Sve u svemu,
ovo reenje za izlaz iz siromatva retko ini stvari boljima.
Srea tvoja to si kod kue Svedoenje Romkinja prostitutki
u Hajduhadhazu, u istonoj Maarskoj
Tokom 2004. godine, Evropski centar za prava Roma obavio je niz
razgovora sa prostitutkama u maarskom gradu Hajduhadhazu,
u blizini Debrecina. Istraga je pokrenuta na osnovu tvrdnji da
lokalna policija redovno zloupotrebljava svoja ovlaenja kada se
radi o Romima. Slede odlomci iz nekih intervjua sa Romkinjama,
prostitutkama, koje rade na autoputu 4, izmeu Debrecina i
Hajduhadhaza. Inicijali prostitutki su promenjeni.
L.D. (oko 20 godina)
Tri godine sam radila na autoputu 4. Kada me je prvi put
pretukla policija, tada jo nisam bila prostitutka. To je bilo
u maju 1994. Stopirala sam... jer sam propustila autobus.
Automobil se zaustavio, i ja sam krenula da uem kad je stigla
81
82
policija... Policajci B.V., S.N. i druga dvojica ne znam njihova

imena izali su iz policijskog automobila... zgrabili su me i
jedan je rekao: A tu si ti, prljava ciganska kuko! bem ti majku
kurvinu. Rekli su jo i neke druge takve stvari. Odveli su me u
policijsku stanicu i tukli me. Pocepali su mi odeu i psovali me.
Konano, pustili su me. Dok sam izlazila iz policijske stanice bila
sam na stepenicama, a jedan od njih me je udario snano i ja
sam zamalo pala. Kasnije sam dobila pismo od njih u kojem je
bila kazna od 5.000 forinti. Platila sam. Nije mi se dopalo to to
se desilo i htela sam da ih prijavim. Otila sam do predsednika
optine i alila se na batine, ali on je rekao: Ja nemam nita sa
tvojim sluajem, idi u policiju. Otila sam do kapetana i pokuala
da mu kaem ta se desilo, ali on je rekao, Ne verujem ti, moji
ljudi nikada ne rade takve stvari. Nikada se nisam vratila... nita
nisam mogla da uinim.
Od tada [maj 1994], tukli su me vie puta. Najgori policajci se
zovu B.V., S.Sz., SN, LM. i jo jedan tip koga svi zovu Tomas. Ne
znam mu pravo ime. Tukli su nas stalno. Kada me ti ljudi uhvate,
uvek me tuku... kada radim, ponekad izaem sa mojom zaovom
L.L. ili sa roakom. Ako imamo neto novca, oni nam sve
uzmu... mi dobro ispresavijamo i sakrijemo novac u grudnjak ili
u donji ve ili u cipele. Jedno vreme su nas terali da skinemo svu
odeu, bluzu, donji ve, grudnjak, sve jer smo rekle da nemamo
para... Ako nemamo para, oni nas odvedu u policijsku stanicu.
Tukli su nas palicama i onda nas pitaju kao: Koliko naplaujete
za jedan snoaj? Ako sluajno nau novac nakon to sam im
rekla da nemam, oni me tuku, jer im nisam dala pare kada su
mi prvi put traili. Ako ne nau pare kod mene, oni me odvedu
u policijsku stanicu i tamo me tuku. Onda mi napiu kaznu od
5.000 do 35.000 forinti. Ja ve imam 300.000 forinti napisanih
kazni.
Pr os ti tuc i j a
Jednom su nas terali da jedemo kondome. Ne znam tano kada

se to desilo. Bila sam sa L.L. Tog dana nismo imale nijednu
muteriju, tako da nismo imale novca. Jurili su nas i mi smo
pobegle u umu. Uhvatili su nas tamo. Naterali su nas da se
skinemo. Traili su novac i kondome. Policajci nam nisu pronali
nikakav novac. Mi smo samo imale neke kondome. Strano su
nas tukli. Onda su nam dali kondome i rekli: Stavite kondome
u usta! Uradile smo kako nam je reeno. Morale smo. Onda
su nam rekli da ih progutamo... nismo mogle da ih progutamo.
Onda su nas utnuli nekoliko puta.
Drugi put sam bila sa mojom zaovom L.L. i sa T.A. kada je jedan
policajac doao do nas. To je bio Tomas i bio je sam. On je rekao:
Ako mi da pola para svakog dana, ja u te ostaviti na miru.
Neu te tui.
Pre tri ili etiri meseca sam dala intervju novinaru. Nakon
toga, policajac je doao u moju kuu i rekao mi da ako budem
razgovarala sa jo nekim novinarima ili sa bilo kim, imau pasiji
ivot. Od tada nisam izlazila na autoput 4.
L.L. (oko 19 godina)
Ponekad nas uhapse i odvedu kod lekara. Doktor nas pregleda i
napie na papiru da nismo povreene. Kada lekar zavri pregled,
oni nas odvedu u policiju i tuku nas. Jednom me je policajac jako
udario u meunoje i poela sam da krvarim. Brzo sam izvadila
papirnu maramicu, ali mi ju je policajac oteo iz ruke i bacio je.
Danas nas ponekad pretresaju policajke.
M.O. (24 godine)
To se dogodilo jue: bila sam sama na autoputu. Policajac... doao
je i pitao me ta radim tu. Rekla sam mu o situaciji moje porodice.
Ja nemam oca, a majka mi je umrla pre nekoliko meseci. On je
83
84
rekao da je sve u redu i rekao je da samo odem kui. Krenula sam

kui, ali kada sam ga izgubila iz vida, vratila sam se. Kada sam
se vratila do mesta gde obino stojim stao je jedan automobil.
Ula sam i krenuli smo u pravcu puta Bosormenji. Odvezli smo
se u umu, parkirali se i poeli smo da se skidamo. [Policija] je
pokucala na prozor. Ja i moj klijent smo izali iz auta. On je dao
oveku kaznu od oko 4.000 forinti, a meni je oduzeo sav novac
2.000 forinti ali nije mi dao bilo kakav papir za kaznu.
Zatim je pustio klijenta da ode. Mene je ipak zadrao. Odlomio
je granu sa drveta i poeo da me tue njom. Kada je poeo da
me tue, poela sam viui da ga molim da me vie ne tue, jer
sam trudna. Nije istina da sam trudna, samo sam htela da ga
zaustavim. Prestao je da me tue, ali me je jo jednom udario
po ruci i sada ne mogu da je pomerim. Htela sam da idem kod
lekara, ali mi je [on] rekao da je bolje da ne idem... Kasnije je
proverio da li sam kod kue. Doao je do nae kui i rekao mi:
Srea tvoja to si kod kue.
Policija me tukla mnogo puta. Ne znam tano koliko puta su me
tukli. Ako ne dam pare policajcu kada mi trai, uhvati me za
kosu, obavije mi kosu oko svog zgloba i baci me na zemlju. Pre tri
meseca me je jedan policajac odveo u stanicu. Prvo je dao novac
kapetanu, ali samo 4.000 forinti od cele sume videla sam ga,
jer su vrata bila otvorena. Zatim je uao u sobu. Bilo je samo nas
dvoje u sobi: niko nije video. Na vrhu ormara je bila polomljena
noga od stolice. Skinuo je ovu nogu od stolice i tukao me njom
dok se nisam onesvestila. Kada sam dola k sebi, bila sam pod
slavinom u lavabou. Pre nego to su me pustili, naterali su me da
potpiem papir. Nisu mi proitali to je napisano na papiru. Ja ne
umem ni da itam ni da piem. Napisala sam tri iksa na njemu.
Nekoliko dana kasnije, potom sam dobila sam da platim kaznu
od 30.000 forinti. Ja ve imam 200.000 forinti napisanih kazni.
Pr os ti tuc i j a
A.L. (oko 33 godine)

Radila sam na ulici tek etiri meseca. Poela sam 31. decembra
1996... im sam poela da dolazim da stojim, doao je policajac
Tomas sa prijateljem. Njegov prijatelj je vozio. Policajac Tomas je
bio u civilu. On se zaustavio i poeo da se raspituje o mojoj sestri,
T. Tada je ona ve bila u zatvoru. Ona je inae izlazila sa njim sve
dok je nisu zatvorili. Tomas me je upitao: Hoe sa mnom na
posao? Pitala sam ga koliko e platiti. On je rekao 2.000. Ja sam
pristala i krenuli smo zajedno. Kada smo zavrili, rekao je da e
mi dati samo 1.000. Rekao je da bi mi dao 2.000 forinti da sam
mu puila, ali ja nisam pristala. Upravo tada policijski automobil
je prolazio i on je traio da spustim glavu, da me ne vide.
Tokom ta etiri meseca, policajac B.V. me nije nijednom uhvatio,
samo neki drugi policajci su me hapsili, a napisali su mi kaznu
od 7.000 forinti, jer su nali kondome koje sam imala kod sebe.
Oni su me odveli u policijsku stanicu, ali me nisu tukli. Neto su
zapisivali, ja ne znam ta su pisali, jer ja ne umem ni da itam ni
da piem. Kasnije sam dobila pismo od policije. Tada sam saznala
da su mi napisali kaznu.
O.V. (17 godina)
Bojim ih se i ne elim vie da dobijam batine od njih. Jedne batine
su mi bile dovoljne. Ako mi trae pare, ja u im dati. Bojim se,
jer ja treba da ivim u sirotitu, ali sam pobegla jer mi se tamo ne
svia. ivim sa majkom moga deka i to mi se svia. Mada bih
morala da se vratim, jer imam 17 godina.
85
86
D ebata R om k i nj a
4
Debata Romkinja
Prevela Milica Turni
Evropski centar za prava Roma u Budimpeti je 2004. godine

pozvao mladu romsku aktivistkinju, Sabinu Demajli, da napie
svoje stavove o odreenim pitanjima, koje bi zatim prosledili
nekolicini drugih aktivistkinja i aktivista i objavili njihove reakcije.
Sabina Demajli, iji su se roditelji doselili sa Kosova, odrasla je u
Nemakoj i svoja opaanja zasniva uglavnom na iskustvima male
zajednice izbeglica i imigranata.
[Otac] zapravo vidi kao svoj zadatak, da poalje erku u brak kao
devicu. O braku se devojka nikada ne pita i to, po mom miljenju,
nikome ne smeta. Ako je devojka nevina u vreme udaje, njena
porodica dobija dobru reputaciju i svi su zadovoljni. Ako devojka
nije nevina, vratie je porodici iste noi. A ta e se onda desiti sa
njom moemo samo da zamislimo. Ugled porodice je uniten, a
devojka je igosana...
Mladiima je mnogo lake nego devojkama. Oni imaju
mnogo veu sferu slobode. Mogu da izlaze, na primer u
bioskop, omladinski centar ili diskoteku i od njih se ne trai
da imaju pratioca. Oni takoe nose teret ranog braka, ali nisu
toliko pritisnuti kao devojke. Oni ne treba da budu nevini
da odmah mogu preuzeti odgovornost glave domainstva.
Momci ranije naue kako da se ponaaju kao pravi mukarci...
87
88
Mi imamo mnogo tabua, na primer seksualnost. Niko o tome ne

govori. Deca ne dobijaju objanjenja i preputeno je njima samima
da shvate o emu se tu radi. To dovodi do mnogo pogrenih
informacija i mnogo strahova. Sledei tabu je homoseksualnost.
Gej romski mukarci i ene ne mogu da izraze svoje potrebe i
primorani su da vode dvostruki ivot. Mnogi mukarci imaju
devojke samo da bi dokazali da nisu gej, da sauvaju obraz. Ako
se tako ponaaju, nee biti javno autovani kao gej osobe. Ja
bih jako volela da jednog dana budemo u stanju da govorimo o
svemu tome otvoreno, ali mislim da se stvari stalno kreu napred
i da zavise od nas od mlae generacije... Sabina Demajli.
Katalin Stojka, jednu generaciju starija, potie iz seoskog dela
Maarske i vodi lokalnu organizaciju za prava Roma u svojoj
zajednici. Njen pisani odgovor odslikava ne samo emotivnu
reakciju na rei Sabine Demajli, nego na feminizam uopte:
Ne volim da priam o enskim pravima. Mislim da su enska
prava [sic] izgovor za ene koje ne mogu da se izraze na druge
naine. Ne mislim da bilo ko ak i ako je ena ima pravo da
se mea u ivot porodice i njen poredak. Nikada nisam ula za
sluajeve naravno govorim samo o svojoj lokalnoj ... zajednici
da se ena alila na mua, ak i ako je imala razloga za to. Ako
jeste, ona dovodi u pitanje integritet i dobar ugled svoje porodice.
One Romkinje koje su pretukli muevi i koje odu u policiju,
ne mogu da se vrate u zajednicu. Nee biti dobrodole ak ni
u sopstvenoj porodici. To je sramota, da prijavi mua policiji.
Zavri to u porodici, ili se razvedi.
Moda ove aktivistkinje ne shvataju tetu koju nanose zajednici.
Ili prosto nikada nisu ivele u tradicionalnoj romskoj zajednici.
Ili nisu nikada imale mua. Ili su razvedene. Ili ne mogu da se
suprotstave asimilaciji. Ne mislim da treba da razmiljamo o
D ebata R om k i nj a
organizacijama za odbranu enskih prava. Tradicionalna romska

zajednica je organizacija sama po sebi. Ako postoji problem u
naselju, zajednica je tu da pomogne.
Bojim se da e snage asimilacije odraditi svoje i na polju enskih
prava. Romski enski pokret jo uvek nije veliki, ali je mogue da
e rasti. ta ako je cela ova borba za prava Romkinja deo veeg
plana? Komunisti su imali metod da unite romske zajednice i
da prinudno asimiluju Rome. Mislim da postoje neke paralele
izmeu komunizma i romskog enskog pokreta danas. Ako
dovoljno esto sluate da je romska tradicija loa, i da ste vi loi,
poverovaete ...
Nikoleta Bitu je izmeu njih, i po godinama i po stavovima.
Ona je vodea figura nevelikog romskog enskog pokreta. Bila je
osnivaica i liderka Romske enske inicijative Instituta za otvoreno
drutvo (Dorda Sorosa), vodea aktivistkinja romske zajednice
u zemlji u kojoj ivi, u Rumuniji. Ona kae:
Mnoga pitanja koja si otvorila Sabina, nisu karakteristina samo
za romsku kulturu, nego se mogu nai i u drugim izolovanim
i marginalizovanim zajednicama. Teme kao to su prostitucija,
homoseksualnost i zloupotreba droga su tabu za mnoge seoske i
patrijarhalne kulture. Vano je da se o tome razgovara, ali sporno
pitanje je: da li elimo da drave interveniu sa stanovita pravne
podrke i dravne politike? Kako moemo da odgovorimo na
ovo pitanje znajui istoriju i ulogu dravnih politika u integraciji
i civilizovanju romskog stanovnitva? Ako ne dobijamo
odgovore od strane drave, moemo li poboljati rad romskog
civilnog drutva? Starije generacije Roma su imale svoju
strategiju preivljavanja, uvajui se od veinskog stanovnitva.
ta je strategija preivljavanja mlade generacije? ta je naa
strategija preivljavanja? Kako moemo mi, emancipovane ene,
89
90
da zacrtamo budunost ovog naroda dok nas svi posmatraju

oekujui da izgovorimo velike istine? Kako se nosimo sa
razliitostima meu Romima?
Inte r v j u: Sebi hana Sk ender ov s k a
5
Intervju: Sebihana Skenderovska
Razgovor vodio: Dad Nirenberg
Prevele Olivera Babi i Ana Zorbi
Sebihana Skenderovska je koordinatorka programa u veoma

aktivnoj romskoj nevladinoj organizaciji u Kumanovu, u
Makedoniji. Prvi put smo se sreli kada je bila studentkinja koja
samo to se ukljuila u lokalnu organizaciju kao volonterka.
Mladi mukarci koji su osnovali i vodili organizaciju odmah su
u njoj prepoznali osobu koja bi mogla da postane deo njihovog
tima i da se dobro uklopi sa romskim aktivistima irom sveta. Za
razliku od mukaraca, ona je pomalo govorila engleski i tako su
poeli da je alju kao zamenu ili su je molili da putuje sa njima
kad god bi ih neko zvao na seminare ili dogaaje izvan zemlje.
Republika Makedonija je bila najjuniji deo Jugoslavije, a
svoju nezavisnost je ostvarila 1991. godine bez nasilja. To je
mala zemlja, etniki raznolika, a veina, a to su, Makedonci,
beli, hriani, ne oseaju se uvek bezbedno. Glavno politiko
razmimoilaenje je izmeu etnikih Makedonaca kao veine
i najvee nacionalne manjine, Albanaca. Drava se granii sa
Srbijom i Kosovom i tokom sukoba na Kosovu postala je centar
za amerike i druge strane diplomate i vojnike. Kako sam vrlo
esto zbog posla poseivao Makedoniju gledao sam kako guva
na pistama postaje sve vea na malom, civilnom aerodromu zbog
aviona Ujedinjenih nacija i vojnih helikoptera koji su ga esto
91
92
koristili. Pitanje ravnotee moi izmeu makedonske i albanske

zajednice dovelo je do kratkog, brzo lokalizovanog graanskog
rata 2001. godine koji je reen novim sporazumom o podeli
vlasti. U avgustu 2004. godine, makedonski parlament usvojio je
zakon koji je dao veu lokalnu autonomiju etnikim Albancima
u podrujima u kojima ine veinu.
Romi su druga po veliini nacionalna manjina u dravi i ine
od 4% do 12% celokupne populacije u zemlji u zavisnosti
kojoj statistici izaberemo da verujemo. Veina Roma, za razliku
od Makedonaca, su kao i Albanci, muslimanske veroispovesti,
ukoliko su religiozni. Iako statistiki podaci nisu pouzdani,
postoje tvrdnje da je skoro treina stanovnika glavnog grada
Makedonije romskog porekla. Veina njih ivi u optini uto
Orizari, koja je najvea romska sirotinjska etvrt u Makedoniji,
ali i u Evropi, sa populacijom od preko 17.000 stanovnika. utka,
kako je ovde zovu, je samostalna administrativna jedinica,
optina u okviru glavnog grada, i ima svog predsednika. Romski
je jedan od slubenih jezika, a iz predsednikove kancelarije vijori
se optinska zastava koja izgleda kao meavina romske zastave i
makedonskih simbola.
Kumanovo je mali grad i etniki miks, sa velikim albanskim
i romskim naseljima. Smeteno na severu, relativno blizu
granice, Kumanovo je bio najblii pravi grad za nekoliko velikih
izbeglikih kampova, u kojima su bili uglavnom Romi koji su
izbegli tokom borbe za nezavisnost Kosova i kada su kosovski
Albanci zapoeli etniko ienje u podrujima gde su Romi i
druge nacionalne manjine ivele vekovima. Sebihana i njeni
saradnici, koji su esto poseivali izbeglike kampove, imali su
pojaane aktivnosti na internacionalnoj ljudsko-pravakoj sceni
predstavljajui probleme romskih rtava rata na meunarodnim
konferencijama.
Osim rada u Kumanovu, Sebihana je sada u upravnom odboru

Evropskog foruma Roma i nomada. Na Evropskom forumu
Roma i nomada okuplja se vie stotina Roma iz svih delova
Evrope koji su uglavnom koordinatori svojih organizacija i grupa
za lobiranje. Sastanci se odravaju najmanje jednom godinje i na
njima se govori o evropskoj politici prema Romima i usaglaavaju
planovi za lobiranje. Imao sam zadovoljstvo da radim kao izvrni
direktor ove organizacije u prvoj godini njenog postojanja, ali
sam Sebihanu znao od ranije, jer smo se upoznali prilikom moje
prve posete Kumanovu, 1997. godine.
DN : Priala si mi da si kao dete imala neprijatne situacije u
koli koje su ti ostale u seanju i da bi volela da kroz ovu knjigu
to podeli sa ljudima. Moe li sada da mi kae neto vie o
tome?
SS : Da, kada sam ila u predkolsko dogodio se incident sa jednim
mojim vrnjakom. Jurio me je i nazivao me Cigankom samo
zato to sam imala tamniju kou i zbog mog imena. I normalno,
poto sam bila samo dete od est godina, bila sam prestravljena.
Potom, u osnovnoj koli, kada sam bila trei ili etvrti razred,
opet me je jedan drug iz odeljenja ismevao. Seam se da nam
je uionica bila na etvrtom spratu. Hteo je da me tue. Rekla
sam roditeljima i moja mama je dola u kolu. Razgovarala je sa
uiteljicom i rekla joj da ako se tako neto ponovi, ona e tom
mom drugu iz odeljenja uzvratiti istom merom. Uiteljica je
rekla da e priati sa detetom i njegovim roditeljima. A onda je
pozvala deakove roditelje.
A to se tie uiteljice, kada je moj uspeh u koli bio u pitanju,
ona je uvek govorila da sam sjajna, ali nikad mi ne bi dala vie
od etvorke. etvorka je vrlo dobro, ali ja sam htela odlino.
Nekako joj je teko padalo da mi da peticu. A ja sam gledala
93
94
kako moji drugovi iz odeljenja dobijaju petice, a znali su manje

od mene.
DN: to se tie deaka koji su te uznemiravali... Kada deaci
tih godina udare devojicu, nastavnici u Sjedinjenim Dravama
to opisuju kao udvaranje. Neprihvatljivo da, i sa rasnim
primesama, rasistiko takoe ali motivisano izvesnom eljom
od strane deaka koji u tim godinama ne znaju kako drugaije
da iskau to oseanje. Kada se malo priseti, da li misli da su
antiromska oseanja bila pomeana sa neim to bi se moglo i
ovako opisati.
SS : Ne, tu nije bilo udvaranja. Bilo je to isto antiromsko
raspoloenje, jer su gajili izvesne predrasude o Romima. ak i
danas moemo primetiti da se to nije promenilo.
DN: Koji stereotipi su jo uvek isti?
SS: Roditelji deci priaju loe o Romima, da Romi ne idu u kolu,
da su prljavi, da kradu koje jo predrasude... da su romska deca
slabi uenici. ta jo? Tamni su.
DN: Da li oseas da ne-Romi u tvojoj zemlji imaju izvesnu
pogrenu predstavu o Romima i ljubavi, braku, seksu?
SS: Veruju da se Romi rano ene i udaju.
DN: Da li je to samo stereotip ili je takoe i statistika realnost
da se Romi u proseku venavaju mlai, ako ih uporedimo sa
ostatkom stanovnitva u Makedoniji (i drugim zemljama)?
SS: Istina je da se visok procenat Roma rano eni i udaje, ali to
isto mogu da kaem i za Makedonce. Ljudi sa sela takoe se
venavaju rano Kada sam ila u srednju kolu, moji vrnjaci su

poeli da se ene i udaju sa sedamnaest godina. U odeljenju moje
sestre, koja je dve godine starija od mene, uzimali su se i kada im
je bilo petnaest, esnaest godina a to su bile neromske devojke,
koje su ve bile i trudne.
DN: Postigla si to da ima vodeu ulogu u odboru Evropskog
foruma Roma i nomada. Organizacija ima stroga pravila o rodnoj
ravnotei uesnika i uesnica i obezbeena mesta za predstavnice
romskih enskih udruenja. Interesuje me kako vidi odnose
mukaraca i ena u ovoj organizaciji kao i u romskom pokretu
uopte.
SS: Prilino neoekivano sam ula u odbor Evropskog foruma
Roma i nomada. Imala sam jako loe iskustvo sa prvim odborom
zato to sam odgajana u porodici gde sam uvek mogla da kaem
da mi se neto ne svia. A onda se desilo da sam tamo upoznala
ljude sa jako tvrdim stavovima i prema enama i prema mladima.
Neki lanovi nisu eleli... da uju miljenja romskih ena ili
mladih. To mogu da kaem. I moja obaveza je bila da naem
ljude koji e hteti da uju moje miljenje.
DN: Kako si naterala ljude da te uju i ko su bili prvi koji su te
sasluali?
SS: Moram da kaem da je predsednik (Rudko Kavinski) bio
spreman da uje miljenja ostalih ena. I obino sam se njemu
obraala. Da li si iznenaen?
DN: Da li se situacija poboljala? Prolo je samo pet godina od
osnivanja organizacije. Ako se situacija poboljala to onda mora
da je bilo brzo.
95
96
SS: Moda. Ali kad je shvatio da nema konstruktivne lanove

odbora, obratio bi se meni ili Soraji (Soraja Post, lanica upravnog
odbora u to vreme) pored svih ostalih lanova, zato to smo mu
mi pruale podrku. U poreenju sa (imenuje tri muka lana
odbora) na primer, koji su bili veoma egocentrini. Nije da smo
drale neke velike govore, ali smo se nadaleko ule.
DN: Dakle, rodne predrasude su prevaziene politikom
stvarnou? Neki mukarci u poetku ne ele da rade sa enama,
ali na kraju shvate da su im saveznici potrebni gde god mogu da
ih nau.
SS: Da, to je tano. Molim te, ne spominji njihova imena... i
iskreno da ti kaem, zbog nekih veoma tradicionalnih ljudi, uvek
sam nosila odeu koja bi njima bila po volji.
...Ako me pita da li sam bila u vezi, jesam, zapravo sam je vrlo
rano zapoela. A onda sam otkrila da je to bila samo mladalaka
ljubav (smeh).
DN: Ali nikada nisi pronala pravu osobu? Pre neki dan si
poela da mi prias o visoko obrazovanom Romu koji je raskinuo
sa tobom, jer se osetio ugroenim zbog tvog uspeha.
SS: Da. Zapravo, nisam ak ni imala priliku da ga dobro upoznam
pre raskida. Nastavljamo kao prijatelji.
DN: Kako ste se upoznali?
SS: Smejae se, ali na skajpu... Ne znam kako, ali on je poeo sa
mnom da pria na Internetu... da, bilo je udno.
DN: Ali on je bio prijatelj prijatelja? Rekla si da radi za Vladu, na
romskim pitanjima?
SS: Da i da. ula sam o njemu, ali ga nikad nisam upoznala...

Kada sam ga upoznala radio je sa Ministarstvom za lokalnu
samoupravu, a sada radi sa Ministarstvom za socijalna pitanja
(tano kae o kom odeljenju se radi) Dobro je to to je bio
iskren i tano mi rekao ta mu je potrebno tako da sam ga
izbrisala.
DN: Skajp romansa. Tako se lako izbrie.
SS : Naroito kada nema emocija. Ali ja sam beala od druge
osobe u svom ivotu i nadala sam se da mogu da zaboravim tu
osobu sa njim.
DN: A taj bitniji tip? Takoe Rom iz Makedonije?
SS: Naalost nije Rom.
DN: Dakle, nije toliko vano da mukarac u tvom ivotu bude
Rom, ali bi bilo bolje da jeste? (utanje) Da li kae naalost zato
to bi volela da nae mukarca koji je Rom? Zato to bi to tvoja
porodica vie volela?
SS: Pravo da ti kaem, roditelji su mi rekli samo da se udam i da
budem srena. Za njih nije od primarne vanosti ta je on, ali
znam da bi bili sreniji da jeste Rom. A i ja bih.
Mislim da to nije vano. Ali ja volim to sam Romkinja zbog nae
kulture. Jezika ali znam da e biti teko da pronaem osobu
romske nacionalnosti koja bi razumela i prihvatila moje stavove.
DN: ta je uplailo momka iz ministarstva? Da li je to jedini put
da si osetila da si po nekim romskim mukarcima moda previe
obrazovana ili previe uspena?
97
98
SS: On je prvi koji mi je to rekao u lice. Zna li da sam mu (nakon

raskida) pomogla da dobije stairanje onda je poeo da ui
engleski... Ja sam mu pisala biografiju, preporuku...
DN: Sramota ga je da bude u vezi sa tobom, ali ga nije sramota
da ti kao prijatelj trai da mu pomogne u karijeri.
SS: Da.
DN: Ranije si rekla da bi bilo teko pronai Roma koji bi
razumeo i prihvatio tvoje stavove. Da li ima neki specifian
nain razmiljanja ili ideje za koje veruje da Romi ne mogu da
prihvate?
SS: Na primer, ja ne elim venanje. Radije bih samo da ivim sa
partnerom... mrzim taj obiaj koji je povezan sa devianstvom,
tu tradiciju... da ceo svet vidi da li si devica ili ne.
DN: Objasni kako se taj obiaj obavlja u Makedoniji. Nisam
siguran da je isto onako kako ja znam. U Sjedinjenim Dravama
i u nekim drugim mestima, znam da ljudi stavljaju beli krevetni
arav na prozor posle prve brane noi tako da ga familija vidi.
SS: Da, to je taj obiaj sa aravom. Moda ne na prozoru, ali u
svakom sluaju starije ene dolaze u spavau sobu da provere (da
pregledaju arave) Volela bih da moja deca idu u predkolsko...
ta jo? Potreban mi je partner koji e me podravati da idem u
teretanu i koji e u to vreme dva puta nedeljno, po par sati
brinuti o detetu. To ba nije uobiajeno kod Roma.
DN: Video sam neke stvari kada sam provodio vreme sa
Romima iz tvoje zemlje koje su meni bile smene, moda ak
i udne za mnoge Rome u drugim zemljama. Iznenadio me je

jedan oenjeni mukarac koji ne zna da skuva nijedno jelo, ak ni
da skuva jaje, samo zato to je njegova ena ta koja kuva. Hteo je
da pozajmi par arapa svom gostu i morao je da pita svoju enu
gde drimo moje arape? Ona mu svako jutro priprema odeu.
SS: To je veoma uobiajeno u Makedoniji... meu Romima u
Makedoniji. Zato to ih njihove ene tretiraju kao decu na
primer, moj otac nije znao gde mu se nalazi odea kada je moja
majka otila u Nemaku u goste. Ali zna da kuva. Bio je muziar
i dobar deo svog vremena je proveo (putujui i tezgarei) sam,
kuvao je za sebe... on moe sve da radi, ali poenta je da osea
da ne mora kada mu je ena tu... veoma je moderan u mnogim
situacijama i imam njegovu veliku podrku... Ako mene pita,
prava emancipacija Romkinja moe se postii samo uz finansijsku
nezavisnost.
DN: okirali su me stavovi neki makedonskih Roma mukaraca
kada je u pitanju vernost u braku. Veoma su razliiti od amerikih
pojmova. Imam utisak da je imati ljubavnice sasvim uobiajena
stvar. Misli li da toga ima dosta? Da li je prisutnije nego meu
Makedoncima ili drugim etnikim grupama u tvojoj zemlji?
SS: Ne. Mislim da je re o balkanskom sindromu Balkan na
kome je ostalo mnogo turske tradicije (Makedonija je bila deo
Otomanskog carstva i tu postoje jaki uticaji turske kulture) koji
su prihvaeni od strane veine u naoj zemlji... da, moe nai i
Makedonce ili Albance koji rade to isto.
DN: ta misli, da li u zemlji postoje stereotipi o ovom ponaanju?
Drugim reima, da li Makedonci misle da su Romi manje odani
svojim suprugama, ili Romi misle da su Albanci vie odani...?
99
100
SS: Tako neto nisam ula... ali znam da mnogi Albanci rade sa
enama. Tako da to nije pitanje stereotipa.
DN: Misli, vie su umeani u prostituciju?
SS: Da.
DN : U izvetaju Svetske banke o Romima i Egipanima u Albaniji
moe se primetiti da kada se Romkinje bave prostitucijom,
obino su Albanci ti koji ih regrutuju i vre pritisak na njih.
SS: Tano je sve javne kue... (u Makedoniji) nalaze se pored
Tetova i Gostivara i sela gde su Albanci veinsko stanovnitvo.
DN: Kada bi ljudi zapamtili samo jednu stvar iz ovog razgovora,
ta bi to trebalo da bude?
SS: Volela bih da zapamte deo u kome priam o stereotipima,
o tome kako su se deaci ponaali prema meni kada sam ila u
kolu, a zatim i deo o ekonomskoj nezavisnosti.
Dok sam studirala, seam se da sam sa kolegom sedela na pauzi.
Pitao me je koliko imam godina.
Rekla sam dvadeset i tri.
Zatim je rekao da imam neobino ime, a ja sam mu rekla da
moje ime kod nas nije neobino, jer sam ja Romkinja. Romkinja
i muslimanka.
Na ta mi je on odgovorio da je to nemogue, jer imam dvadeset
i tri godine i nisam udata. Rekao mi je i da makedonski priam
sa odlinim izgovorom. To Romkinja ne moe. Na kraju je rekao
da nisam Romkinja, jer sam previe inteligentna.
Nai e i druge Makedonce ili Albance koji tako razmiljaju.
DN: To zvui tako poznato Ne, ti nisi pravi Ciganin zato to

nisi siromaan, ne ivi u prikolici... zato to... Naravno da niko
ne govori meni da sam previe inteligentan.
SS: (smeje se) To je zato to si mukarac.
DN: alio sam se, ali si u pravu. Po toj percepciji Romkinje mogu
da budu pametne. Mukarci Romi mogu da budu strastveni.
SS: Da. Zna li da se ovde jednom prikazivala telenovela koja
se zvala Kasandra. Svi su mislili da su to pravi Romi. Zna, u
prikolici, ive u cirkusu i gledaju u dlan
DN: Ali Romi se nalaze u tvojoj zemlji i regionu jo od
Otomanskog carstva, zar ne? Postoje romska naselja u Makedoniji
stotinama godina, zar ne? Zato bi ljudi i dalje zamiljali karavane
i nomade?
SS: Zato to vole bilo ta to hrani njihov stereotipni nain
razmiljanja. I zato to su u vreme Jugoslavije postojali Romi iz
Srbije i Hrvatske koji su putovali u Italiju (zbog posla)... to je bilo
tokom ranih osamdesetih... i postoji toliko mnogo filmova...
DN: Poput filma Dom za veanje, Romi iz Jugoslavije u Italiji,
u prikolicama, koriste vidovnjatvo i magijsku mo kako bi
hvatali kokoke.
SS: Filmovi sa otkaenim temama, da (pauzira skoro ceo
minut). Volim filmove Emira Kusturice.
101
102
U potr az i z a pr i nc om na bel om k onj u
6
U potrazi za princom na belom
konju
Marija V. Overlok
Prevela Radoslava Aralica
Poreklom iz istone Maarske, sada ivi na zapadu Sjedinjenih

Amerikih Drava. Malo ljudi zna ovu priu koju je M.V. reila
da ispria za ovu knjigu. Ne mogu dovoljno da joj se zahvalim na
otvorenosti i spremnosti da govori.
Odrasla sam u malom maarskom selu nekoliko kilometara
od rumunske granice. Od hiljadu ljudi koji su iveli u tom selu,
njih oko trista su bili Romi. Romi su bili podeljeni u dve grupe
Rumungro1 i Vlasi, razlikovali smo se po poreklu i stilu ivota.
Rumungri su iveli u malim bungalovima na kraju sela. Vlasi,
pomeani sa nekoliko Rumungra, iveli su na drugom kraju sela.
Moja majka je Rumungro, a moj otac je bio Vlah. iveli smo
na vlakoj strani sela sa oevom porodicom. Otac je radio u
Budimpeti, a kui je dolazio samo vikendom. Majka je radila sve
kune poslove i vodila brigu o meni, sestri i bratu. Detinjstvo mi
je bilo veoma lepo, izuzev maltretiranja od strane neromske dece.
Veina mojih prijatelja su bili Romi. Bila sam dobra uenica, ali
1 Rumungro Romi koji preko 650 godina ive u Maarskoj, ak due od veine
neromske populacije. Rumungro su monolingvalni i govore samo maarski poto je
Marija Terezija zabranila upotrebu romskog jezika. (prim.prev.)
103
104
sam nekoliko puta imala problema zbog tue sa onima koji su

me maltretirali. Sa etrnaest godina sam shvatila da tua nita ne
menja. Postajem jedna od najboljih uenica u koli da pokaem
ne-Romima da nisu u pravu kad kau da Romi ne ele da idu u
kolu i ue.
Moja baka, majka mog oca, odigrala je veoma vanu ulogu u
mom ivotu. Ona me je nauila romski jezik, istoriju i kulturu
mog naroda. Jednoga dana jedan zgodan mladi se pojavio u
naoj kui. On je bio moj polubrat. Bila sam zadivljena. Nikada
nita nisam ula o njemu.
Baka mi je objasnila da kada je moj otac imao esnaest godina,
po vlakim obiajima, izabrali su mu moju majku za enu. U to
vreme i ona je imala esnaest godina. Izgubila je oca u Drugom
svetskom ratu i ivela je sa majkom, ouhom, i petoro brae i
sestara. Dve porodice su se dogovorile da moji otac i majka
pobegnu na nekoliko dana i da se vrate venani. Kada napune
osamnaest venali bi se zakonski.
Meutim, tu je postojao jedan problem. Moj otac je bio mlad i
ispunjen eljom da istrai svet. Pobegao je sa jednom Vlahinjom,
sa devojkom u koju je bio zaljubljen u to vreme. Moja majka je
ostala kod kue sa babom i dedom i sa sramotom. Ve je bila
trudna. Porodica je morala da se umea i uspeli su da mog oca
vrate nazad. Iz nekog razloga, otac je ostao sa mojom majkom.
Teko je radio i iveo svoj ivot mirno do smrti. Moj otac je bio
miran, skroman, vredan ovek. Moja majka je bila veoma stroga
i zapovedniki nastrojena, bila je hladna osoba.
Kada mi je bilo etrnaest, svi moji prijatelji su ili na subotnje
igranke u lokalni kulturni centar. Moja majka je bila jako stroga
i nije me putala da idem, poela je da me naziva kurvom. Vikala
je da elim da idem na igranku zato to mi je potreban mukarac.

Bilo je Badnje vee, svi moji roaci su bili kod nas i spremali se
za igranku. Pitala sam oca za dozvolu da idem. Iako je majka
izgledala ljutito, on je bio hrabar i pustio me. Ta no je bila
jedna od najboljih u mom ivotu. Trala sam po snegu u malim
Pepeljuginim cipelama i nisam brinula za hladnou. Samo sam
elela da igram. Od tada sam povremeno odlazila na igranke.
Na jednoj od tih subotnjih igranki prvi put sam srela Ferija.
Mesto je bilo krcato ljudima poto je to bila jedina zabava
kilometrima unaokolo. Posle jednog sata neprestanog igranja,
bila sam znojava i edna. Otila sam do anka po sok i tamo je
bio Feri. Bio je veoma visok romski momak crne kose i zelenih
oiju. Stajao je tamo i zurio u mene. Prvo sam pomislila da gleda
u nekog drugog. Kada sam shvatila da gleda u mene, uplaila
sam se, zgrabila sok i odjurila nazad kod drugarica. Kao tipina
tinejderka pourila sam da im ispriam o najlepem romskom
momku koga sam ikada videla. Pre nego to sam zavrila priu,
videla sam da se zaputio pravo ka meni. Igrali smo celu no, a
posle me otpratio do kue. Rekao mi je da ivi u Budimpeti sa
roditeljima, ali da esto dolazi u selo da poseti baku koja ivi
u rumungro kraju. Bio je armantan, lep, sa dobrim smislom
za humor. Mislila sam da sam zaljubljena. Viali smo se esto
subotom uvee. Svaki put me pratio do kue i ubrzo smo se prvi
put poljubili. Moja porodica nije znala za moju romansu. Moje
drugarice su znale da moraju da ute.
Jednoga dana dok sam se etala sa drugaricama, neki mladi Vlah
nam je priao i upitao za kuu moje bake. Pokazala sam mu put.
Seala sam ga se iz detinjstva. Znala sam da smo u nekakvom
srodstvu, ali nisam bila sigurna kakvom. Zadrao se kod bake
nekoliko sati, a zatim otiao. Tog popodneva majka i baka su me
pozvale i ispriale mi da je Joi moj roak, tree koleno, i da ivi sa
105
106
babom i dedom u Budimpeti. Njegova majka se preudala za neRoma, a njegova baka eli da me on s vremena na vreme poseuje.
Bila sam prestravljena, znala sam da to znai da planiraju uskoro
da me udaju. Nisam elela da se udam, elela sam da se zabavljam
sa Ferijem. Naalost, baka i majka ve su dale Joiju dozvolu da
me poseuje. Jaka stvar, pomislila sam, samo u ga ignorisati i on
e odustati. Ali nije odustao. Svake nedelje slao mi je pisma. Bilo
je i cvea, parfema i drugih sitnica. To me je razljutilo. Uopte
nije primeivao da nisam zainteresovana za njega.
Onda mi se ivot preokrenuo preko noi. Baka je umrla od raka,
mama i sestra su se preselile u Budimpetu, a ja sam ostala sama
sa dedom. Jo nekoliko meseci do zavretka prve godine kole, a
onda u i ja da se pridruim roditeljima u Budimpeti.
Feri nije doao. Nisam mogla da mu ispriam ta se deava. Na
kraju kolske godine sam napustila svoje selo.
Budimpeta mi je od poetka bila depresivna. iveli smo u
malenom stanu sa jednom spavaom sobom. Mnogo su mi
nedostajale drugarice, baba i deda i sve to me je vezivalo za
moje selo. Roditelji su zakljuili da nemamo dovoljno novca da
nastavim sa kolovanjem. Morala sam da ponem da radim.
Dobila sam posao u poti na sortiranju dolazne pote. Sestra je
radila nou, a ja danju. Delile smo isti kau u kuhinji. Onda se
jednoga pojavio Joi sa cveem. Odveo me u bioskop, a potom u
etnju. Bila sam jako srena to sam izala i popriala sa nekim
ko je mojih godina. Dopao se i mojim roditeljima, bio je ljubazan
prema njima. Ipak, Feri mi je jo uvek nedostajao.
Joijev deda je bio tradicionalni vlaki Rom. iveli su u velikom
stanu u centru grada. Kada smo ih posetili prvi put, videli smo da
im je stan prepun antikviteta i inilo se da su bogati. Deda, koji
je bio alkoholiar, naslagao je hrpu zlata i bankovnih kartica na

sto, i polupijan nam saoptio kako e sve to imaju pripasti Joiju
i njegovoj buduoj eni. Pretpostavljam da je to impresioniralo
moje roditelje, jer sam od tada mogla slobodno da idem sa
Joijem gde god hou i kad god hou. O Feriju nita nisam ula
mesecima, pa sam poela da se mirim sa tim da ga neu videti
vie, a i moji roditelji su bili zadovoljni Joijem. Nastavio je da
dolazi i da me izvodi na nova mesta u gradu. Bilo mi je petnaest
godina. ula sam da se veina mojih drugarica sa sela ve udala.
Meutim, ja sam elela da se vratim u kolu, elela sam da uim,
elela sam da postanem neko, imala sam mnogo snova.
Jednoga dana Joi mi je rekao da eli da mi pokae neka lepa
mesta u okolini Budimpete. Moja majka se sloila. Seli smo u
voz. Posle nekih sat vremena malo sam se unervozila. Pitala sam
ga koliko dugo treba da putujemo. Okrenuo se prema meni i rekao
da idemo da posetimo neku njegovu rodbinu. Poto su daleko od
Budimpete, tamo emo prespavati i onda emo biti venani.
Uspaniila sam se. Zgrabio me je i rekao da je to elja naih
roditelja. Oni su sve ugovorili. Poela sam da plaem, hiljadu
stvari mi je proletelo kroz glavu. Pojurila sam ka vratima i
pokuala da iskoim iz voza. Kada me je uhvatio da me zadri
zavritala sam, lice mi je bilo blizu njegovog. Rekao je da moe da
me odvede kui ako elim. Kada je voz stao, izali smo. Sela sam
i poela da plaem. Kada sam se smirila, rekao je da, pre nego
to me odvede kui, eli da telefonom razgovaram sa njegovom
bakom. Otili smo do telefona i ja sam zaula glas njegove babe.
Objasnila mi je da je to nain na koji se Romi venavaju. Rekla je
da moji roditelji ele najbolje za mene, i da samo Joi moe to da
mi prui i tako u beskraj. Priala je sa mnom skoro sat vremena, i
kada sam spustila slualicu bila sam spremna da se udam. I dalje
ne mogu da razumem kako se sve to dogodilo.
107
108
Stigli smo vozom kasno nou. Nisam bila potpuno svesna ta

radim. Samo sam pratila Joija. Vrata nam je otvorila sredovena
ena. Oekivala nas je. Uvela nas je u malu sobu i dala mi je
spavaicu. Joi je izaao iz sobe i ja sam se brzo presvukla. Kada
se vratio, leala sam u krevetu i drhtala. Znala sam ta e se
dogoditi. Bila sam preplaena. Legao je pored mene i dodirivao
me, drhtala sam. Zamolila sam ga da iskljui svetlo. Obnevidela
sam u mraku. Nita vie nisam videla, ali sam osetila bol. Osetila
sam ga u telu i u srcu. To nije bilo ono o emu sam sanjala. Bila
je to nona mora.
Ostali smo u tom mestu dva dana. Oseala sam kao da izvan
svog sopstvenog tela posmatram samu sebe. Bila sam izgubljena.
Kada smo se vratili u Budimpetu, Joijeva baba mi je dala neto
odee. Bila je to tradicionalna nonja, dugaka suknja i cvetna
bluza. Nisam ranije nosila vlaku odeu. Oseala sam se runo
i deset godina starije. Roditelji su doli da me posete. Majka je
odglumila suze, a otac je sedeo utke. Da bi objavili venanje,
baba i deda su isplanirali malu porodinu zabavu za nas.
lanovi porodice su doli na zabavu. Jeli su, pili, igrali i otili. Ja
sam zabavu provela plaui u kupatilu.
Trebalo mi je svega nekoliko dana da shvatim da je pria o
porodinom bogatstvu la. Joi i ja morali smo da spavamo na
podu pored babinog i dedinog kreveta, zato to su iznajmljivali
krevete Poljacima koji su dolazili u grad da prodaju na pijaci.
Morala sam da istim, kuvam, idem u nabavku i sluim ostale.
Jeli su samo pasulj i supu od povra. Meso je za njih bilo
preskupo. Jednom je Joi otiao u Tursku na nekoliko dana i
vratio se sa dosta robe koju sam morala da prodajem na pijaci.
Novac sam davala babi, i ona ga je paljivo brojala. Ubrzo je
poela neprestano da vie na mene. etala je po kui i ako neto
nije dovoljno isto vikala bi na mene. Moda sam bila u oku

zato to nisam shvatala ta se sa mnom dogaa. Kad god sam
planirala da posetim roditelje, baba je nala neki razlog zato
ne mogu da idem. Posle neka dva meseca braka majka me je
posetila. Zapanjila se kada je videla koliko sam smrala. Rekla
je da se ponaam kao da sam sila sa uma i ne znam ta radim.
Sledeeg dana kriom smo se sastale na ulici. Donela mi je hranu
i odvela me kod doktora. Dok smo bile u ekaonici, briznula sam
u pla i zagrlila je, nikada ranije to nisam uradila. Nisam mogla
da prestanem da plaem. Doktor je rekao da sam u ozbiljnoj
depresiji i preporuio da se druim sa vrnjacima. Te noi majka
me je odvela kui.
U roditeljskom domu danima sam spavala i ustajala samo da
jedem. Nekoliko nedelja kasnije oev prijatelj naao mi je posao.
Radila sam u piljarnici kao kasirka. Ponovo sam poela da se
oseam ivom.
Posle skoro mesec dana Joi se pojavio na mom poslu. Razljutila
sam se i rekla mu da ode. Te veeri me je ekao sa cveem kad
sam izala sa posla. Prola sam pored njega i nisam mu se ni
obratila. Pratio me je do kue i molio za oprotaj.
Nita mu nisam rekla. Samo sam ula u kuu. Pojavio se i sledeeg
dana, pratio me i priao dok sam ja utke ila kui. Rekao je da
smo venani i da njemu pripada njegova ena. Obeao mi je da
emo poeti ponovo bez babe i dede. Posle nedelju dana njegovih
moljakanja za oprotaj, popustila sam i rekla mu da u mu dati
jo jednu ansu, ali neu da se vraam kod njegove babe.
Iznajmio je mali stan u opasnom kraju, rekao je da nije mogao
da nae nita drugo. Barem sam zadrala posao, i to me je inilo
malo sigurnijom. Bio je fin prema meni nekoliko dana, a onda
109
110
je odjednom poeo da se menja. Dolazio je kui veoma kasno.

Rekao je da samo gluvari sa prijateljima. Kada nisam bila na poslu,
bila sam skoro uvek sama u tom malom stanu. Sve ree i ree
je dolazio nou kui. Nije ga bilo danima, a onda se pojavljivao
ujutru drogiran. Kada sam ga pitala u emu je problem i ta se
dogaa, poeo je da me naziva pogrdnim imenima koja ne elim
ni da ponovim i bacio me na krevet. Silovao me. Sklupala sam se
u krevetu, nisam mogla ni da se pomerim ni da plaem. Okrenuo
se na vratima, nasmejao i dobacio Vidimo se kasnije, sestro.
Znala sam da to vie ne mogu da podnesem, ali ta da uradim?
Nisam mogla vie nazad kui, a nisam mogla vie ni da ivim sa
ovim ovekom.
Nisam imala izbora. Pokuala sam da se vratim kod roditelja.
Majka je to odbila. Otila sam do autobuske stanice i razmiljala o
samoubistvu. Razmiljala sam o ovoj ideji u autobusu i kada sam
stigla u stan znala sam ta da radim. Zatvorila sam vrata kupatila
i povadila sve lekove koje sam nala u ormariu. Pomolila sam se.
Otvorila sam boicu sa lekovima i popila. Vie nita nisam znala.
Odjednom sam kroz maglu ula da neko lupa na moja vrata i vie
da otvorim. Galama me je probudila iz sna. Otvorila sam vrata.
Moja sestra i supruga moga brata su bile pred vratima. Bile su
kod moje majke kada sam pokuala da se vratim kui i zabrinule
su se ta u da uradim.
Odvele su me nazad kod roditelja. Dane sam provodila na poslu
ili itajui u tiini. Roditelji me nisu pitali ta se dogodilo. Posle
nekoliko meseci moj otac je rekao da bi trebalo da odem na selo
na nekoliko dana. Moda e mi pomoi da sretnem drugarice
i dedu. Ideja mi se dopala, i samo planiranje bilo je uzbudljivo.
Kada sam ponovo dola u moje malo selo, suze su mi navrle na
oi. Bila sam tolika srena to u videti moje stare prijatelje i
dedu. Otila sam na bakin grob i ispriala joj ta mi se desilo.

Osetila sam olakanje.
Nekoliko dana kasnije bila sam sa prijateljima u oblinjem
kafiu. Dok smo sedeli, smejali se i priali ugledala sam Ferija
na vratima.
Srce mi je poskoilo. Pitao me je da proetamo. Bilo je divno
letnje vee. Ispriao mi je da je jednog dana doao u selo da me
vidi, ali su mu rekli da sam otila da se udam. Ispriala sam mu
vei deo prie o Joiju. Kada sam zavrila, rekao je da ne eli
ponovo da me izgubi. Bio je to sjajan oseaj i ja sam elela isto.
Zajedno smo se vratili u Budimpetu.
Odlazili smo na igranke svake subote i zabavljali se. elela sam
da se vratim u kolu. Rekao je da on nikada nije mario za uenje,
samo je eleo da zaradi mnogo para i da je siguran da je smislio
nain kako to da izvede. Posle nekokog vremena upoznala sam
njegovu porodicu. Imao je veoma mlade roditelje koji su naporno
radili i dva mlaa brata. Bili su veoma ljubazni prema meni i
dopadalo mi se to to je njihov ivot mnogo oputeniji nego ivot
u Joijevoj porodici. U njihovoj kui stalno je bilo muzike i zabave.
Jedne veeri kod Ferija je bila velika zabava i svi njegovi roaci su
bili tu. Malo sam popila, a nisam bila navikla na alkohol. Jedan
od gostiju je svirao gitaru, a mi smo pevali i igrali do kasno u
no. Nisam primetila koliko je kasno dok ostali nisu poeli da
se razilaze. Autobusi su prestali do voze, prvi je polazio tek u 6
ujutru. Nismo imali para za taksi. Znala sam da e majka vikati
na mene ako ne doem te noi kui. Feri i njegovi roditelji su
rekli da mogu ostati kod njih, pa ujutru otii. Oklevala sam,
ali nisam imala izbora, pa sam ostala da prespavam u njihovoj
gostinjskoj sobi. im sam zaspala, doao je Feri. Pitao me je da
111
112
li moe da legne pored mene. Nisam imala nita protiv. Volela

sam ga. Zagrlili smo jedno drugo i poljubili se. Nastavili smo da
se ljubimo. Bez razmiljanja o tome ta radimo vodili smo ljubav,
a potom smo zaspali. Nisam tome pridavala neku naroitu
vanost, jer nisam vie bila devica. Nastavili smo da se viamo i
zabavljamo, ali nismo vie vodili ljubav. Feri je traio, ali ja sam
mu rekla da nam treba zatita. Jedina zatita za koju sam znala
je da petog dana ciklusa ena moe da pone da uzima pilule za
kontrcepciju, pa sam ekala.
Zabrinula sam se kada mi je izostala menstruacija. U strahu sam
saekala jo nekoliko nedelja i otila kod lekara. Rekla sam mu da
imam deka, da smo jednom vodili ljubav bez zatite i da planiram
da uzimam pilule za kontracepciju, ali mi je menstruacija
izostala. Nisam imala novca da ponudim doktoru. U Maarskoj
je dobro poznato da, ako im da novac, bolje brinu o tebi. Brzo
je sa mnom zavrio i nije radio nikakve pretrage i testove. Rekao
mi je da ne brinem, da saekam jo jedan mesec i onda doem na
kontrolu. Posle mesec dana bila sam jo zabrinutija. Doktor je bio
zauzet i rasejan. Podigao je pogled sa svojih papira i rekao mi da
je u mojim godinama esto da menstruacija izostane po nekoliko
meseci. Upitala sam ga da nisam moda trudna i zatraila da
uradi test. Razljutio se i oterao me. Rekao je da budem strpljiva
i ekam. Znala sam da moram neto da preduzmem. Otila sam
kod roake koja je radila u bolnici kao istaica. Ispriala sam
joj ta se dogodilo. Traila je da donesem uzorak urina, i odnela
ga u bolnicu na testiranje. Rekla sam Feriju ta se desilo i on se
oduevio. Nismo na to gledali na isti nain. Uvee smo otili
do moje roake. Rekla mi je da je test pozitivan. Skoro sam se
onesvestila. Nisam jo imala ni sedamnaest.
Plaila sam se ta e rei moja majka. Nije me iznenadila njena
reakcija. Izbacila me je iz kue im je ula re trudnoa.
Rekla sam Feriju da moram da abortiram. Bili smo previe

mladi, nismo imali nikakvih prihoda i ja nisam bila spremna.
Znala sam da e se moji snovi o koli sruiti. On je oajniki
eleo to dete. Nagovarao me i navodio razloge zbog kojih treba
da ga zadrimo. Njegovi roditelji nisu eleli da se meaju u nau
odluku, i ponudili su nam da ostanemo kod njih ako elimo.
Znala sam da sam donela mnogo pogrenih odluka u ivotu i
da sam svaki put bila sve dalje od svojih snova. Ovoga puta sam
morala biti pametnija. Rekla sam Feriju da mi je ao, ali da neu
zadrati dete.
Moja odluka je bila definitivna iako sam imala grozan oseaj
krivice. Otila sam kod drugog doktora koji je uradio testove. Seo
je i objasnio mi da sam trudna skoro tri meseca, ako se odluim
za abortus to mora da se izvede u narednih nekoliko dana.
Upozorio me je da e zbog moje mladosti zahvat biti rizian. Kad
se zavrila papiroloka procedura, doktor je jednostavno rekao
da bi moglo da se desi da vie ne mogu imati decu. To me je
okiralo i potreslo. Oduvek sam elela da imam decu, samo ne
tada.
Konano, bila sam previe uplaena da imam dete. I pored straha,
zakazala sam abortus za sutradan. Kada sam rekla Feriju ta mi
je doktor rekao, poludeo je. Celu no smo razgovarali. Molio me
je da ne odem na kliniku, ali ja sam se vrsto drala svoje odluke.
Ujutru sam bila spremna da krenem u bolnicu.
Ovo dete je plod nae ljubavi rekao je Feri i preklinjao me da
ga ne ubijem. Rekao je da se ja u stvari plaim moje majke. Otila
sam u kupatilo da pogledam stomak i zaplakala. Slomila sam se.
Nisam mogla da abortiram.
113
114
Zapoeli smo zajedniki ivot, Feri je poeo da radi u bolnikoj

veernici. Meutim, ve posle dve nedelje dao je otkaz. Pokuao
je sa jo nekim poslovima, ali nije bio u stanju nijedan da zadri.
Nismo imali para. Moj stomak je brzo rastao. Kada bih u etnji
opazila na ulici tezgu sa voem, on mi je govorio da gledam na
drugu stranu. Nismo ima novca za osnovne potrebe. iveli smo
kod njegovih roditelja i oni su delili hranu sa nama. Svakoga
dana postajalo je sve tee i stresnije.
Jednoga dana Feri mi je rekao da ima dva ujaka koji rade u
nonom klubu, i da im treba ispomo oko obezbeenja. Vratio
se kasno te noi sa dosta novca. Kupili smo neto odee za bebu i
kratko vreme iveli veoma lepo.
Moja beba se rodila u oktobru. Porodila sam se carskim rezom, a
moji roditelji su me prvi posetili u bolnici. Istopili su se kada su
videli malog crnokosog deaka. Bila sam jako srena to se moja
majka otkravila i postala nenija. Kada sam odnela bebu kui,
ak je dolazila da mi pomae i pokae mi kako da je hranim i
kupam.
Feri je povremeno obavljao neke poslove obezbeenja. Nisam ga
puno zapitkivala o tome, dok se konano nije pojavila policija
i uhapsila ga. Kasnije sam otkrila da optunica ukljuuje i
prostituciju i pljaku.
Nisam mogla ni sa kim o tome da razgovaram, niti sam mogla
sa tim da se suoim. Roditelji su me odveli kui po poslednji put.
Rekla sam Feriju da, ako ikada izae iz zatvora, mora da pronae
pravi posao i dokae da moe da se promeni. Tada sam ve slutila
da to nikada nee uspeti.
Znala sam da u morati sama da podiem sina. Poela sam iz

poetka, ali ovog puta sam bila snanija, jer je jo jedan ivot
zavisio od mojih odluka. Bilo mi je osamnaest godina.
Poela sam da radim u bolnici kao negovateljica. Sina sam vodila
u vrti. Posle godinu dana mogla sam da krenem u veernju
kolu, a posle toga samo zavrila i srednju. Bila sam ponosna
na sebe. Postala sam pomona radioloka tehniarka. Ipak,
najvanija osoba u mom ivotu bio je moj sin. Bila sam srena sa
njim i oseala sam se blaeno svakog trenuka kada ga pogledam.
elela sam da nastavim kolovanje i idem na fakultet, ali je moja
majka rekla da je ovo dovoljno. Imala sam dobar posao i morala
sam da brinem o sinu. Bila sam zahvalna roditeljima to su nas
primili u kuu, pa sam je posluala.
Posle nekoliko godina srela sam neke Rome intelektualce. Pozvali
su me na nekoliko sastanaka. Shvatila sam da ima mnogo Roma
mojih godina koji su obrazovani i imaju ista interesovanja kao ja.
Sprijateljila sam se sa njima. Pozvana sam u program za novinare
gde sam nauila o radu u medijima. Sa bolom u srcu napustila
sam bolnicu i neke dobre prijatelje koji nisu bili Romi, ali sam
zapoela novi ivot kao novinarka. Pronala sam nain da se
borim za prava Roma. Deo mojih starih snova se ostvario. Postala
sam neko ko moe neto da promeni za Rome. Pisala sam lanke,
snimala dokumentarne filmove i radijske zapise o diskriminaciji
Roma. Napisala sam studiju o diskriminaciji Roma u kolskom
sistemu pod nazivom Janusovo lice.
esto razmiljam o tome zato su mi se sve te loe stvari dogodile.
Mogla bih da krivim moju majku, ili da kaem da je to zato to
sam ja meavina dve romske kulture, ali veinu odluka sam
115
116
sama donela. Jednostavno sam bila mlada i naivna devojka koja

je verovala svima i ivela u svetu snova.
Devet godina je prolo. Podizala sam sina i uivla u poslu.
Konano sam bila u stanju da se odselim od roditelja i ivim
svoj ivot bez ljutitog lica moje majke. Odrasla sam. Dugo nisam
imala vezu sa nekim mukarcem. Strpljivo sam ekala i jednoga
dana ga srela.
Pr l j av a baj k a
7
Prljava bajka: porodica Roma
Kalderaa otvoreno govori protiv
obiaja ranog sklapanja brakova
Petru Zoltan i Majkl D. Dordan
Prevela Radoslava Aralica
Trgu iu, Rumunija

Raluka Larisa Mihaj udala se pre dve godine, u sedmom razredu.
Bilo joj je tek 13 godina.
To nije bila bajka za Raluku, tradicionalnu Kaldera Romkinju.
Njeni su jedna od najuglednijih porodica u kalderakoj enklavi
Meteor, naselju na obodu Trgu iu, u rumunskoj provinciji. Zbog
toga je tragedija koja ih je zadesila odjeknula irom Rumunije i
dola ak do Brisela. Raluka sad na glavi nosi maramu udovice,
koja je danas ive ljubiaste boje.
rtve tradicije
No, njen bivi mu nije mrtav, naprotiv. Raluka je optuila
mladia sa kojim se venaala na ceremoniji u pentekostalnoj
crkvi da ju je silovao dok su bili vereni tokom 2008. godine. Tada
mu je bilo tek 15 godina. Po reima njene porodice, on je nauio
jo jednu romsku tradiciju: ako ukrade njenu nevinost, Raluka
e imati obavezu da se uda za njega. Do sada su ve dve devojke,
117
118
navodno zbog njegovog nasilja, prekinule svaku vezu sa njim.

Mudro je proraunao. Iako im je silovao erku, znao je da e
njeni roditelji morati da nastave sa venanjem. Da su odustali bili
bi, kako sami kau, osramoeni pred celim Meteorom poto je
Raluka bila deflorisana.
Od prvog trenutka kada je bezobzirni mladi iskoristio moju
erku, znala sam da bih radije da mi izgori kua, nego da ostane
sa njim, kae njena majka Bjanka.
Tradicija kae da nema vee poasti za kalderake roditelje, nego
da udaju erku kao netaknutu devicu. Ovaj pritisak ima i svoje
posledice na devojku, ali i na porodicu u celini. Ovim se podstie
vievekovna tradicija ranih tinejderskih brakova, obiaj koji
je Brisel otro kritikovao pre nego to se Rumunija pridruila
Evropskoj uniji 2007. godine. Ali, veina roditelja jednostavno
eli da ispotuje tradiciju i da se rei brige oko devojine nevinosti
to je pre mogue.
Posle samo tri dana braka Ralukin mu je postao nasilan. Pet puta
je beala kod svoje porodice govorei da nasilje koje doivljava
vie ne moe da trpi. Pet puta je sud staraca, savet uglednih
lidera u romskoj zajednici, presuivao da mora da se vrati muu.
Raluka se vraala. Onda je pobegla jednom za svagda, posle
samo dva meseca braka.
Drugi tabu u romskoj zajednici je razvod. Razvedena ena bez
nevinosti tretira se kao oteena roba.
Nita ne moe nadoknaditi taj gubitak, kae Bjanka. U pokuaju
da izmire raune, porodica je prela preko odluke stareine suda
staraca, koji se u romskoj zajednici naziva kris, i izvela mladievu
porodicu pred optinski sud da bi povratili erkin miraz. To je
Pr l j av a baj k a
bio poprilian plen: kau da su dali 135 zlatnika to je skoro dva

kilograma zlata, plus versae nametaj i auto peo. Procenjuju da
je miraz vredeo oko 150.000 evra.
Naalost, Ralukin sluaj nije usamljen. Uprkos dugogodinjim
kritikama od strane EU i novog rumunskog zakona koji seks
sa maloletnicima smatra krivinim delom neformalni rani
tinejderski brakovi opstaju kod Kalderaa i drugih romskih
zajednica. Kalderai su jedna od najtradicionalnijih romskih
grupa, u Rumuniji ih ima oko 200.000 ili 10% od ukupne romske
populacije u ovoj zemlji, koja se procenjuje na oko 2 miliona.
Kalderai su kroz istoriju radili kao metalski radnici i kovai.
Kalderake ene su prepoznatljive po svojim cvetnim haljinama,
alovima i upletenoj kosi, a devojke se retko udaju izvan svoje
zajednice.
Upravo injenica da se sa obiajem ranih brakova tvrdoglavo
nastavlja, privukla je panju baronese Eme Nikolson, bive
posmatraice Evropskog parlamenta za Rumuniju. Ona kae da
je to pitanje osnovnih ljudskih prava.
Ovo nije stvar kulture, ovo je lo obiaj koji treba menjati, kae
Nikolson. Ovo je protiv UN povelje, protiv evropskih standarda,
protiv svega za ta se zalae moderna Rumunija. Jasno je da uvek
treba vremena da ljudi promene svoje obiaje. Pretpostavljam da
misle da je to to rade dobro, moda je i bilo pre petsto godina.
Ali danas je suprotno: ovaj obiaj gura njihovu decu nazad u
mrani srednji vek.
Danas je drugaije, po prvi put jedna kalderaka porodica
otvoreno govori protiv ovog obiaja. Mihajevi su istaknuti u
svojoj zajednici kao kljuni igrai u trgovini otpadnim metalom.
119
120
Mi smo rtve te tradicije i elimo da ona zauvek nestane,

izjavljuje Bjanka Mihaj. Pomozite nam da ovo promenimo,
zato to mi iz mlae generacije ne moemo da se dogovorimo sa
starijom generacijom i njihovim zastarelim miljenjem.
Bjankin otac, Ilarije Mihaj Ralukin deda takoe napada onaj
deo ovog obiaja koji naziva podlim ekonomskim motivom.
Mnoge porodice u elji da preive i napreduju u konkurentskom
okruenju post-komunistike Rumunije, naginju ka tome da
svoju decu udaju ili oene za veliki miraz. Nikada neemo biti
civilizovani ako ovako nastavimo kae Ilarije Mihaj, koji je i
predsednik Unije hrianskih Roma Rumunije. Moramo da se
otrgnemo od bolesnog mentaliteta nekih naih Roma, koji svoju
decu vide kao robu.
On kae da je ova tradicija nastala u vreme kada su Romi bili
robovi tokom 19. veka. Tada je plemstvo otimalo ropkinje, a
poseban feti su im bile device. Niko nikada nije odgovarao
za ova zlodela i silovanja. Siromane porodice su to morale da
trpe.
Ralukina baka sa majine strane Anioara Mihaj, sedela je utke
iza svog mua Ilarije... sve dok je on nije zapitao ta misli o
pritisku koji se vri na kalderake ene da se udaju mlade.
Da bi ih oslobodili ove none more, kae on i zaustavili poudu
gospodara, romske stareine su tada odluile da se devojke udaju
mlade. Tako je nastala tradicija, koja se odrala do danas.
Kraljevsko venanje izaziva negodovanje
Bez sumnje mnogi savremeni Romi su prevazili rane brakove,
ali mnogi drugi jo uvek se dre ove prakse: prema izvetaju
UNICEF-a iz 2004. godine 35% Romkinja u Rumuniji udaje se
Pr l j av a baj k a
pre 16-te godine, 31% sa 17 ili 18 godina, i 26% izmeu 19-te i

22-ge godine ivota. Samo 8% ena udaje se posle 22-ge godine.
Rumunsko drutvo znalo je za romsku tradiciju ranih brakova i
tolerisalo ju je. Barem je tako bilo sve dok septembra 2003. godine
nije izbio meunarodni skandal, kada je u Sibiu, istorijskom gradu
u Transilvaniji, samoproklamovani Kralj svih Roma Florjan
oaba udao svoju erku za petnaestogodinjaka. Anamarija je
imala 12 godina. Reporterima koji ga poseuju danas, oaba
kae da je imala 13 i po ili 14.
To je izazvalo veliko negodovanje i zahtev Eme Nikolson tada
izvetaice Evropskog parlamenta da se Anamarija odvoji od
mua. Rumunija tada jo nije bila lanica Evropske unije, ali
se trudila da udovolji Briselu. Tada su rumunske vlasti, pod
pritiskom, zvanino zabranile sklapanje braka izmeu dece
mlae od 18 godina.
Centar za zatitu prava dece u Sibiu istraio je sluaj i odluio da
mladi par treba da ivi odvojeno, dok oboje ne napune 16.
oaba je javno prihvatio ovu odluku. Kae da se trudi da ubedi
svoj narod da prestane sa ranim brakovima. To nije lak zadatak.
Ne moe preko noi promeniti neto to se deava stotinama
godina, kae on. Pogotovu kada ti policija kuca na vrata i
preti zatvorom. Moramo nai reenje da potujemo zakon i u
isto vreme potujemo tradiciju. elim da se integriem, a ne da
budem asimilovan, zavrava oaba.
Februara je novinarima koji su posetili njegovo porodino
imanje u Sibiu rekao da je baronesa pogreno razumela venanje
njegove erke.
121
122
To nije bio zvanian brak pred matiarem, kae oaba, koji je i

na poziciji potpredsednika Meunarodne unije Roma i Evropskog
foruma Roma i nomada. Bila je to veridba u pentekostalnoj
crkvi. Samo smo pitali Boga da blagoslovi nau decu.
oabino ograeno imanje sa prilazom za automobile ukraenim
gvozdenom krunom, nalazi se pored prometnog bulevara,
nedaleko od crkve u kojoj dri slube kao svetenik. Ovog
subotnjeg popodneva oaba i njegova ena Marika, sedeli su u
zastakljenoj letnjoj kuhinji koja se nalazi u dvoritu, kad smo
najavljeni kao gosti.
Pod sumnjiavim pogledom svoje ene, poveo nas je u zgradu
koja je do ulice, u trpezariju sa pozlaenim nametajem. Visoko
na zidu bio je ogroman portret njegovog oca, Jona oabe, koji je
proglasio sebe kraljem 1992. godine, a umro 1997. oaba senior
na slici jae rasnog konja, i nosi beli plat sa dezenom znaka
vitezova Templara.
oaba objanjava kako je teko promeniti konzervativne stavove
u zajednici, pogotovu kada tradiciju naruava savremeni ivot.
Kae da spoljanji pritisci o seksualnim slobodama dolaze iz
zapadnih serija, kao to je Seks i grad.
Ako devojka eka do 18, moe ve da upozna 50 mukaraca i ima
dobar trening to ne moe biti pravi brak, kae oaba. Zato su
nai brakovi tako stabilni: ena zna samo jednog mukarca. Ako
ne moemo svoju decu da venavamo na tradicionalan nain,
bojim se da to moe imati negativne posledice po nau zajednicu.
Bojim se da emo doi u situaciju da ne moemo kontrolisati ni
ene ni njihovu poudu.
Pr l j av a baj k a
Niko nije ni mislio da e biti lako prekinuti sa ovim obiajem.

Nakon kritike Eme Nikolson, Rumunija i rumunska Nacionalna
agencija za zatitu porodice i prava dece pokrenuli su kampanju
za roditelje sa ciljem informisanja da se praksom ranih brakova
kre prava dece, kae Joana Nedelku, starija savetnica u agenciji.
Nejasno je koliko je kampanja zaista obuhvatila romsku
zajednicu i doprla do nje, a sama Nedelku priznaje da je imala
skromne rezultate.
Rezultati kampanje su uglavnom bili pozitivni, kae Nedelku,
koja takoe navodi da je kampanja u meuvremenu obustavljena.
Roditelji tvrde da ove veridbe ne predstavljaju prave brakove,
zato to deca nee iveti zajedno posle veridbe. Teko je prebaciti
odgovornost na roditelje.
Krv i ast
Konano, posmatrai kau, do promene moe doi samo iznutra.
To takoe ini situaciju Raluke Mihaj tako neobinom.
Sa jedne strane njena pria pokazuje kako se malo toga promenilo
u najkonzervativnijim delovima drutva. Njen komiluk u
Meteorima pun je kalderakih ena obuenih u tradicionalne
cvetne suknje i sa tamnim marama na glavi. One se strogo
pridravaju drutvene tradicije.
Kada je toga dana 2008. godine itava porodica njenog udvaraa
zajedno sa svedocima dola do njenih vrata i zatraila njenu
ruku, njeni roditelji su morali da odlue na licu mesta. Pregovarali
su o mirazu i dogovor je sklopljen.
Silovanje je potom osiguralo da taj dogovor nee biti raskinut.
123
124
Za nas je velika sramota ako devojka nije devica kada se udaje

kae Bjanka Mihaj. Poto je izgubila nevinost, nau erku niko
vie nije ni pitao da li eli da ue u taj brak. Pourili smo sa
venanjem da bismo izbegli sramotu pred zajednicom.
Venanje su organizovali ve sledee nedelje.
Na svom venanju Raluka je nosila prelepu belu venanicu i
skupu zlatnu tijaru koju je napravio poznati juvelir. Meutim,
ugovoreni brak nije jedini sveti obred koji se upranjava.
Posle prve brane noi, kao dokaz mladine nevinosti ali i dokaz
da su je roditelji pravilno vaspitali majka mora da proeta sa
aravom uflekanim krvlju kako bi ga videli svi gosti. To je
potvrda izgubljene nevinosti.
Bjanka kae da je ona drala belu podsuknju koju je Raluka
uflekala krvlju one noi kada je silovana, da bi obmanula
zajednicu i zadrala dostojanstvo svoje porodice.
Drala sam tu podsuknju uflekanu krvlju i pokazivala je svima,
kae sa suzama u oima.
Ralukina baka sa oeve strane, Elvira Mihaj, objanjava da dan
nakon to se dokae da je devojka bila nevina, sledi nagrada od
strane lanova porodice, najee je to zlatni novi. Bez krvavog
arava ona ne dobija nita, i to je jo gore, moe navui sramotu
itavoj iroj porodici.
Deava se da devojka nije vie devica, kae Elvira. Onda se
rtvuje golub i njegova krv se poprska po aravu, da navede
svatove da poveruju da je bila devica. Ovaj trik se koristi da bi se
spreila svaa izmeu dve porodice.
Pr l j av a baj k a
Kalderaki obiaj takoe propisuje da kada se jednom devojica

uda za mladia, ak iako nema zvaninih papira, ostaje sa njim
zauvek. Ralukina situacija prkosi tom obiaju.
Kae da je ve prvog dana braka njen mu poeo da govori
rune rei, da me vrea i udara. Pljunuo mi je u lice i poeo da
me amara a ja sam morala da drim ruke iza lea. Nakon to je
udario mene i svoju majku, izaao je iz kue, zavrava Raluka
svoju tunu priu.
Pobegla je kod roditelja. Njen otac se obratio sudu staraca,
traei ponitenje neformalnog braka. Umesto toga, sudije su
odluile da Raluka mora da se vrati kod mua. Bjanka kae da ih
je pokolebao veliki miraz.
Sudija Suda staraca, Jon Mihaj, ispred pentekostalne crkve
u Meteorima, pokuao je, bezuspeno, da posreduje izmeu
Ralukine porodice i porodice njenog mua.
Jedan od sudija, Jon Mihaj (nisu u srodstvu), kae da je sud
pokuao da posreduje izmeu mladog para, uveravajui Ralukine
roditelje da oni mogu da garantuju bolje ponaanje mladia.
Naredili su njegovoj porodici da ga obuzdaju. Ali oni to nisu hteli
ili nisu mogli. Otac ga je, navodno, esto tukao.
Na kraju su sudije odluile da je mladi opasan za Raluku.
Njegova porodica je iskljuena iz zajednice, jer nije potovala
odluku sudija i napravila je budale od sudija tokom procesa.
To je na zakon, kae Jon Mihaj, koji je takoe i svetenik u
pentekostalnoj crkvi. Poto devojicina porodica ne eli da je
vrati, a mladieva porodica je trai, obe porodice ine prekraj.
125
126
Raskid sa prolou
Bjanka je tada uradila neto to niko u Meteorima nikada nije
uradio: podnela je u policiji prijavu protiv mladi i optuila ga
za silovanje.
Viorel Karaa, ef policije u okrugu Gor, kae da je istraga
o silovanju zavrena u januaru i da je sluaj poslat lokalnoj
kancelariji tuilatva kao krivino delo seksualni odnosi sa
maloletnicom. Ako ga proglase krivim, kae Karaa, mladi
koji sada ima 17 godina, moe dobiti kaznu od 18 meseci do 5
godina zatvora.
U odvojenom sluaju porodica je mesecima pokuavala da
povrati miraz, za koji tvrde da je vredan 150.000 evra. Nedavno su
odustali od daljih napora. Shvatili smo da je sve to besmisleno,
kae Raluka. Borili smo se i borili, ali nita od toga nije bilo.
U meuvremenu otac mladia se obratio Sudu staraca. Kae da
je njegov sin lano optuen, i trai nadoknadu od porodice Mihaj
od 2 biliona leja (skoro 60.000 evra) koliko je, kako tvrdi, uloio
u venanje.
Moj sin je nije prebio, izjavio je proletos. Moda je jednom ili
dva puta oamario. Pa ta? Da li je to razlog da se vraa kod oca?
Pustiu sudije da donesu odluku, nastavio je. Ako mi kau da
platim, platiu.
Ovaj ovek je juna poginuo u saobraajnoj nesrei. Nije jasno da
li e njegova porodica nastaviti sa zahtevom za nadoknadu.
Pored svih oteavajuih okolnosti i ostali iz klana Mihaj su
progovorili.
Pr l j av a baj k a
Toma Mihaj, Ralukin deda sa oeve strane, kae da jasnije vidi

rane tinejderske brakove.
Oni su jako mladi, praktino deca, kae. Nemaju sposobnost
prosuivanja, ne znaju ta rade, niti o tome razmiljaju.
Promena, meutim, ima razliito znaenje za razliite ljude.
Devojke ipak ne treba da ekaju sa udajom do 18 ili 20, kae
Toma zato to su tada ve usedelice.
Anioara Mihaj, Ralukina baka sa majine strane kae da
je nevolja njene unuke podstakla dijalog meu kaldarekim
enama u Sibiu, mladim i starim, o tome da li treba da se odbaci
ova dugogodinja tradicija. Mukarci su za ovu temu manje
zainteresovani.
Priamo o ovome meusobno, ali nas ne shvataju ozbiljno,
kae Anisora, koju je njen mu Ilarije ukrao to znai oteo
kada je njemu bilo 38 a njoj 17 godina.
Upravo tada prola je kroz sobu Anioarina jedanaestogodinja
unuka koja ivi sa njom u Sibiu.
Devojica je takoe dospela za udaju ova injenica nije
promakla Anioari.
Vie ne marim za tradiciju, kae baka, tuno se osmehujui.
Neka sama izabere svog mua. Ja samo elim da bude srena.
Petru Zoltan je novinar u Bukuretu i pie za dnevni list Nacionalni
urnal. Majkl D.Dordan je dopisnik Monitora hrianske nauke
iz Bratislave.
127
128
Inter v j ui s a s l ov a k i m R om k i nj am a
8
Intervjui sa slovakim
Romkinjama
Dad Nirenberg
Prevela Veronika Mitro
Slede iseci iz duih intervjua sa Romkinjama iz istone Slovake,

koje su vodile novinarke ne-Romkinje, Kristina Magdo i Jarmila
Vano za publikaciju neprofitne organizacije Roma Press Center.
Ovi intervjui se dotiu izlazaka, braka, razvoda, odgajanja dece,
kao i kulturnih normi o rodnim ulogama u braku. Pored toga, oni
se bave i mnogim drugim temama enama u lokalnoj politici,
znaajem obrazovanja, suoavanjem sa rasizmom, itd. Ja nisam
redigovao njihove rei, osim onih najgolicavijih delova. Oni koji
ele da itaju samo o seksualnosti, morae da prelete neke delove
razgovora. Nadam se, ipak, da itaoci nee preletati. Mislim
da je potovanje koje u najskrivenijim delovima naih ivota
pokazujemo prema tradiciji,samo refleksija onoga to se dogaa
u drugim sferama. Ostavljam iskaz jedne ene o ukljuenosti u
crkvu uz njenu raspravu o ljubavnom ivotu, jer su pravila koja
prati u crkvi i tabui kojih se pridrava u pogledu seksa i ljubavi
povezani i jedni i drugi su deo njenog traenja kako da definie
sebe.
129
130
Romkinje su ponosne muenice

22. 01. 2010.
Denisa Gabor ima 35 godina i ima etvoro dece. Njen suprug je
zaposlen. Denisa radi kao lokalna asistentkinja za zdravstveno
obrazovanje.
Pokuajte da opiete svoje detinjstvo. U kakvoj porodici ste
odrastali?
Bilo nas je petoro dece, i moja majka i otac su bili zaposleni.
Odrastali smo skromno. Strogo smo vaspitavani, i na tome sam
zahvalna svojim roditeljima. Moj otac je radio u graevini kao
zavariva. Majka je bila istaica u koli.
Koliko vas je zavrilo kolu?
Ja se nisam kolovala jer sam se rano udala. Imala sam sedamnaest
godina. Od tada sam bila na porodiljskom odsustvu svake tree
godine. Posle etvrtog porodiljskog odsustva, vratila sam se u
kolu, i uim sve do danas.
A ta je sa vaom braom i sestrama?
Moja sestra se udala u devetnaestoj godini. Dva brata su zidari,
a trei je limar.
Kako ste se udali? Gde ste upoznali supruga?
Meu Romima je to tako... porodice su nas spojile... to je tako;
porodica dolazi da se udvara. Tako su i oni doli. Pitali su da li
njihov sin moe da izae sa mnom. Moji roditelji su se sloili, a
onda sam se sloila i ja. Izali smo nekoliko puta i zatim smo se
venali.
Da li ste ga ranije videli ili je to bilo prvi put da ste se sreli?
Ne, nikad u ivotu ga nisam videla. Ali sam srena sa njim. Slua
me i sa njim imam sve to mi je potrebno. Obrazovan je, radi i

dobro smo podigli decu.
Zar se niste plaili da se udate za nekog koga niste ranije
poznavali?
Prvi put kad smo izali, da, ali ja odmah mogu da osetim kakva
je osoba, kakav karakter ima.
ta vam se odmah dopalo kod njega pa ste odluili da kaete
da?
Kada je doao, pozvao me je u park, i meni se odmah dopalo
kako je priao o svom poslu.
ta je rekao?
Da radi na traktoru. Rekao mi je koliko zarauje... da voli decu, i
(primetila sam) da je utiv.
Dakle, znali ste da ete iveti sreno ako se udate za njega?
Da, imam sve. Zajedno smo stekli sve.
A gde je bila ljubav?
Na poetku nije bilo ljubavi, samo mi se dopadao. Kasnije sam
ga zavolela.
Da li to znai da su zapravo vai roditelji odluili kako sve
treba da ide?
Da. Nas dvoje i nai roditelji.
Da li ste dugo izlazili?
est meseci. Ja sam mesec dana bila trudna, i on me je jo putao
da idem u kolu. Tako da sam mogla da zavrim kolu, jer i on
je obrazovan. Nije me spreavao da zavrim. I ja se tome divim.
Jer, znate, u romskoj zajednici kada Romkinja radi, ostali Romi
131
132
su sumnjiavi. A mu ne samo da me nije odvratio od kole,

podravao me je. I jo uvek me podrava.
Kakvu kolu je va suprug dozvolio da zavrite?
Ja sam pohaala poljoprivrednu kolu dve godine. Onda sam
ostala trudna i teko sam podnosila trudnou, pa sam napustila
kolu. Ila sam do kraja druge godine, ali nisam zavrila.
Udali ste se u porodicu sa drugaijim vrednostima od onih u
vaem domu. ta je bila najtea stvar za vas?
Najtei deo za mene je bilo navikavanje na Rome u naselju. Ne
mislim na porodicu moga mua, jer su oni na istom nivou, imaju
zavrene kole. Meutim, oni su odrasli meu Romima, a ja sam
kao mala odrastala meu ne-Romima. Pohaala sam neromsku
kolu, i trebalo mi je skoro deset godina da se naviknem na ivot
u naselju.
Da li to znai da ste doli iz drugaijeg sveta i da ste vi, kao
Romkinja, morali da se naviknete na Rome?
Da, tamo su iveli samo Romi. Ja sam pitala majku: Gde su neRomi? Gde je prodavnica? Gde je kola? A ona je odgovorila: Nije
vano, navii e se na to. Peaie kilometar do prodavnice, a
kada bude imala decu, oni e tu ii u kolu. Ovde postoji romska
kola, pa moja deca tu idu. Tako ivim svoj ivot i odgajam moju
decu onako kako su roditelji odgajali mene.
Kako su vas lokalni Romi prihvatili kao drugaiju Romkinju?
Ismevali su me jer, kad su se moja deca rodila, uila sam ih da
govore kao ne-Romi, pa su me pitali ta ja to radim glumei
ne-Romkinju. Ali vremenom su se navikli na mene. Najgore
od svega je bilo kad sam posle porodiljskog odsustva otila da
radim.
Deca su mi u svemu tome najgore prola... sin mi je rekao,

Mama, zna ta su mi rekli? Da ti ne brine o meni, da ti... ne
vodi rauna o nama. To je trajalo otprilike dve godine.
ta je va suprug rekao?
Suprug me je podravao u odluci da radim.
A njegova porodica?
Oni su bili sumnjiavi. U romskoj zajednici misle da ena treba
da je kod kue, da kuva, brine za decu i mua. A u neromskim
porodicama je suprotno. Kada neromska ena ne radi, ona je
inferiorna. A meu Romima, ena ne moe da radi, samo suprug.
ta su vai svekrva i svekar rekli o tome?
Mom svekru je bilo drago to radim, ali je moja svekrva imala
dileme. Mislila je da treba da budem kod kue. Nije joj ba bilo
drago. Ali sada jeste.
Da li zadnju re u tvojoj porodici uvek ima majka?
Da. Moja svekrva.
Svi moraju da joj se povinuju?
Da.
Kako je danas, sada kad vie niste u njihovoj kui?
Kada imamo puno para, ona nam jedino kae da ne troimo
previe.
Gde vi radite?
Ja radim u regionalnoj kancelariji za javno zdravlje kao
zdravstvena asistentkinja u zajednici... prola sam tromeseni
trening o uslugama zdravstvene nege.
133
134
Kako ste se oseali na prvoj sesiji treninga? Kada ste otili tamo
meu toliko ne-Roma i obrazovanih osoba vi, Romkinja iz
naselja?
Kada sam ula za prijemni, mislila sam, kako da se obuem za tu
priliku? Kako da govorim? I rekla sam, obui u se jednostavno,
isto. Kada me neto pitaju, ja u im odgovoriti... bilo nas je pet
iz jednog sela. I oni su odabrali mene.
A kada ste otili na dvodnevni ili trodnevni trening? Kada ste
bili tamo sami... kako je to izgledalo?
Tamo je bilo i ne-Roma i Roma. Obino je tako. Ja sam bila jo
uvek neiskusna, stidljiva, ali srela sam dobre ljude. To je bila
dobra grupa. Bilo nas je oko etrdeset. Na poetku sam bila
uzdrana. Oseala sam se loe, jer nisam diplomirala kao drugi.
Svi su tamo bili lekari i jedna Romkinja. Kada sam ula o emu
priaju, poela sam da plaem. Kasnije sam obeala sebi da u
zavriti kolu, maturirati, a onda se upisati na fakultet.
Zato ste poeli da plaete?
Zato to su jako kritiki govorili o Romima. To me je stvarno
pogodilo. Prvi put je jo nekako bilo u redu, ali drugi put me je
stvarno pogodilo. Priali su o Romima na veoma ruan nain.
I, u tom trenutku, ja sam sebi obeala da u dovriti maturu i
krenuti na univerzitet. Zato to sam elela da branim Rome.
Kako elite da ih branite?
Zauzeu se za njih. Ali ako smo mi nita, i ako sam ja tako
beznaajna...
Da li vi mislite da je sve zbog obrazovanja?
Da. Osoba koja nema diplomu ne znai nita. Sa Romima je jo
gore. Maturirati nije dovoljno. Neophodno je zavriti i fakultet.
Da li to znai da vi ohrabrujete svoju decu da steknu

obrazovanje?
Da, naravno. Svaki dan im govorim, ak i ako e biti zidar,
postani to tek nakon to diplomira. Imae svoju profesiju i
znae kuda eli da ide. Nee te biti sram.
Kad vi radite, da li suprug mora da kuva? Da li on kuva?
Ne, moj mu ne kuva. On zna jedino da spremi prenice za doruak.
Takve stvari nisu za njega. Ja kuvam ruak, stavim u friider i oni
posle podgreju. Meutim, ostali Romi im se podsmevaju zbog
toga to oni jedu jueranji ruak. Ali moja deca su navikla. Kau:
Stavi nam to u friider. Imaemo gotovo za sutra.
Vi radite kao asistentkinja zdravstvene nege i odlazite u
romska naselja. Da li se teko nosite sa onim to tamo vidite?
Prilino je teko. Nedavno smo bili u Jasovu da vakciniemo
decu. Mnogo dece tamo nije bilo vakcinisano protiv tuberkuloze.
Da li ih pitate zato ne dovode decu na vakcinaciju?
Da. Oni teko ive. Nemaju novca za autobus.
Kada dolazite u naselje, da li sa ljudima govorite na romskom
jeziku?
Da... Ja se ne stidim svog maternjeg jezika.
...Neke stvari su se dogodile (koje sam elela u ivotu) a druge
nisu. Tano je da sam se rano udala i otila da ivim sa svekrvom.
Bilo je pet momaka u kui i ona je bila jedina ena. U naselju u
kome ivimo imamo problem sa vodom. A voda je vana. Mi
smo bili takav tip Roma koji su u stanju da nose vodu da bismo
mogli da se kupamo i da istimo. Moja svekrva je bila stroga, ali
ja joj se divim. Ja sam bila druga snaja po starosti. Ona nas je
mnogo nauila. U osnovi ovo: da moramo da vodimo rauna o
svojim muevima.
135
136
Nije li vas i majka uila isto to?

Moram priznati da ne, ona nije. Imala sam dobar ivot sa svojom
majkom. Ja nisam znala ta znai vui vodu ili loiti pe na drva.
Mi smo to dobili na gotovo. Kada doem iz kole, nisam nita
morala da radim jer je sve ve bilo sreeno. I ili smo kui za
ruak. Bilo je teko navii se na ovaj ivot kad sam se udala i
dola da ivim ovde.
Da li mlae neveste uvek moraju potovati starije?
Da, tako je bilo. Ali mi smo razumeli jedni druge. Podelili smo
posao i preiveli i u dobrim i u loim vremenima. No, moda
vie u loim nego u dobrim. Meni je najtee bilo da nosim vodu.
Imala sam sedamnaest godina kada sam rodila erku i morala
sam da brinem o sebi. Moj mu nije imao vremena da pomogne
jer je uvek bio na poslu. Veoma sam zahvalna svekru koji mi je
uvek pomagao.
Kad ste imali tako teak ivot ovde sa svojim suprugom,
zato se niste preselili na neko bolje mesto, na kom ne bi bilo
problema, na primer, sa vodom?
Roditelji su hteli da mi kupe kuu blizu sebe. Ali majka mog
supruga nije htela da ga pusti da ide, jer ga je navodno tekom
mukom podigla, tako da nisam imala izbora. Morala sam da se
povinujem.
Da li biste napustili ovo mesto posle svih ovih godina?
To je teko pitanje i sama sam ga mnogo puta postavljala. Ali, da.
Napustila bih ga.
Da li mislite da ne-Romkinja ima laki ivot od Romkinje?
Ne. Ona ima tei ivot. Ona mora da studira, radi i da brine o
svemu u svojoj porodici.
Svaka do sada intervjuisana ena je rekla da je ivot Romkinja

mnogo tei nego ivot ne-Romkinja. Zato vi mislite drugaije?
Ja to kaem zato to kada ne-Romkinja ne radi, ona je nepotpuna.
Sa Romkinjom je sasvim suprotno. Posebno u naselju.
Kako vas lekari doivljavaju kada doete i kaete im da ste
zdravstvena asistentkinja? Da li imate dobro iskustvo sa tim?
Sreem i dobre i loe ljude... esto prevodim... Tano je da lekari
nemaju najbolji odnos prema siromanoj romskoj zajednici.
Kakav je stav Roma u naselju prema prevenciji?
Ako su u pitanju laka oboljenja, Romi uglavnom ne idu
kod lekara. Sami se lee. Idu samo kad postane gore. esto u
poslednjem trenutku.
Kada biste sada mogli, ta biste promenili u ivotu? ta biste
uradili drugaije?
Zavrila kolu i ila na fakultet. To je moj san. I planiram
da napiem knjigu o svom ivotu. Volela bih da pomognem
Romima, koliko mogu. Kada bih imala takvu priliku... zalagala
bih se da ne bude vie segregisanih romskih kola.
ta vi mislite: koliko e vaa erka biti stara kada se bude
udala?
Ne znam. Ja joj govorim, moe imati momka, ali nemoj se
udavati. Prvo zavri kolu i radi na sebi.
Da li e tada ona biti stara devojka u oima romske zajednice?
Bie. Mi smo to ve prihvatili. Mora da nae ravnopravnog
partnera.
Mislite li da e on biti Rom?
Da.
137
138
ta biste uradili da vaa erka doe i kae vam da ima momka

koji nije Rom?
Dozvolila bih joj vezu, ako njegova porodica na to gleda
blagonaklono.
Ne biste li se bojali da e problemi izbiti na povrinu kasnije?
Kad ponu da ive zajedno?
Moda. Ja sam iz porodice u kojoj su moji ujaci oenjeni takvim
enama. Mislim, ne-Romkinjama.
A ta bi njeni baba i deda sa oeve strane rekli?
Oni to ne bi eleli. Savetovali bi je da ostavi momka koji nije
Rom. Verovatno bi joj rekli da e takav momak sa njom iveti pet
godina i onda e je ostaviti.
Da li pri izboru postoji ikakva razlika izmeu nesigurnosti
koju donosi udaja za Roma koji nema posao i koji nije
obrazovan i vaa erka zna da moda nee imati jednostavan
ivot, i udaje za ne-Roma koja nosi nesigurnost u vezi?
To potpuno zavisi od nje.
Kada bi vas neko pitao da se ukljuite u politiku... ta biste
rekli?
Ukljuila bih se.
U regionalnu ili viu politiku?
U viu politiku. Ne bih elela da budem predsednica optine.
Ako bi Romkinje ule u politiku, ta bi rekle naim politikim
predstavnicima i lanovima Evropskog parlamenta?
Hajde da se neto uini sa nezaposlenou u ovom naselju.
Mislite li da to zavisi od njih, ili od Roma? ta bi trebalo da se

uini za njih?
Pa, kada bi makar bilo samo kao to je bilo pod totalitarizmom.
Stvari su bile bolje za Rome tada. Rom koji nije radio bio je
kanjen. A sada, kad Rom ode da trai posao, ne primaju ga. Ja
znam i Rome koji ele da rade a koji su kolovani, ali kada ih
poslodavci vide, nee da ih zaposle. To mora da se promeni.
Da li to znai da su Romi diskriminisani?
Da.
Da li ste vi diskriminisani? Da li ste se oseali tako ranije?
Da. Oseala sam se tako. Na treningu u Bratislavi.
... Mi Romkinje isto tako hoemo da pokaemo da elimo da
ivimo kao drugi. Svi kau da elimo samo da sve dobijemo
besplatno... Mi radimo, da bi deca mogla da ue.
ta ste smeli da se oblaite u roditeljskoj kui?
Ako bi mi se dopale neke pantalone, na primer, mama bi kupila
materijal i ja bih saila. Sama sam ila odeu. Ili je majka ila da
kupi...
A kako ste mogli da se oblaite kod svekrve?
Nisam smela da nosim nita kratko i nita usko i elastino.
Da li to znai da ena ovde ne sme da bude razgoliena?
Ne, ne sme. Ovde je ak i kupai kostim neprihvatljiv.
A ta je sa mladim devojkama onda? Da li je uobiajeno da
izlau kou leti?
Moja erka to radi. Mlada je. Ona izlazi sasvim lako obuena.
Ove starije ene paze na to kako se mlade devojke oblae, ali ove
svejedno rade po svom.
139
140
Kakva vrsta kulturne tradicije ili romske tradicije se uva u

vaoj porodici?
Devojka mora da bude asna ako nije udata.
Da li ste ikada ili na odmor u inostranstvo sa svojom
porodicom?
Ne, nikad. Ali planiramo da putujemo u Hrvatsku.
Moete li da zamislite da ete tamo nositi kupai kostim?
Da, mogu. Ako idem sa svojom porodicom, onda da.
Da li to znai da od kada ste se udali niste nosili kupai kostim?
Tako je. Nisam.
Da li vam to nedostaje?
Da, jako mi nedostaje.
Od koga ste najvie nauili u ivotu?
Od svoje majke i babe... Moja baka je bila ponosna ena... Mi smo
veoma ponosne ene. I mi smo velike muenice mi moemo da
podnesemo sve.
Ana Kopta, januar 2010.

Ana Kopta je nakon komunizma a pre raspada ehoslovake
bila lanica Slovakog nacionalnog saveta, koji je, vie ili manje,
ekvivalent dravnom zakonodavnom telu u SAD-u. Ona je ostala
vodei glas za pitanja obrazovanja Roma u Slovakoj. Zagovornica
uenikih domova za romsku i siromanu decu (to znai da se ona
zalae za odvajanje dece iz porodica), ona ima neke kontroverzne
stavove.
Udala sam se 1984. godine i Martinka je roena 1985. Imala sam
trideset i jednu godinu.
Udali ste se za Slovaka i jo uvek ste zajedno. Da li ste imali
problema, na primer, u vaoj porodici? Kako je porodica
prihvatila vau odluku?
Ja nisam prva u porodici koja je ula u meoviti brak. Postojala
je odreena koliina stresa u porodici kada se moj stariji brat
oenio Poljakinjom. Ali moj brat nije imao razumevanja za
strahove mojih roditelja. iveli smo u velikoj porodinoj kui i
u to vreme smo imali jednu izdvojenu sobu u prizemlju gde je
bilo mogue iveti nezavisno, tako da je on doveo devojku i tu je
bilo venanje. Moj drugi brat i sestra su se venali na isti nain.
Tako da kada sam se ja udala, to vie nije bilo neuobiajeno ili
neprirodno. Bilo bi vee iznenaenje da sam se udala za Roma,
jer u osnovi nije bilo partnera naeg nivoa.
Koji je va nivo? ta mislite pod tim?
Pa, jednostavno reeno, ljudi koji imaju neki cilj u ivotu, koji
su sposobni da ue i rade bez obzira da li neko ima ili nema
predrasude prema njima. Mi smo jednostavno bili nezavisni i mi
se u naim ivotima nismo fokusirali na zavisnost od drave, ve
na ivotni plan. Kasnije, nakon zavretka kole, ja sam postepeno
141
142
shvatila da veina Roma ivi od danas do sutra i bila sam

iznenaena time. To nikad nije bio sluaj sa mojom porodicom.
Uvek je postojao pogled u budunost u naoj porodici. ta e se
dogoditi za nedelju dana, za mesec dana, za jednu godinu; ta
e se dogoditi za pet godina, za deset godina... Nai roditelji su
uvek iveli razmiljajui o budunosti kako obezbediti bolju
budunost. Za porodicu, za decu.
Da li je bilo nekih nesporazuma zbog razlika u kulturi kada ste
se udali? Ili da li je bilo stvari koje niste reili ili niste reavali?
Ne... zato to smo suprug i ja bili materijalno obezbeeni i
ponaali smo se kao slobodni ljudi. Ja sam imala svoj stan, koji
sam dobila od Mainogradnje u kojoj sam radila. U vreme
kada sam se vratila iz eneve dola sam u konflikt sa sistemom
dravne bezbednosti i morala sam da napustim ureivaki
odbor u kom sam radila. Otila sam u Mainogradnju, u bilten
kompanije, i budui da nisam bila iz tog regiona, ivela sam dugo
u pansionu. Zbog toga sam mislila da u da napustim... odem u
Bratislavu, gde sam imala ansu da dobijem stan. Kada je direktor
Mainogradnje to saznao, pitao me je o emu se radi. Rekla
sam, Moram da odem, jer ovde nemam gde da ivim i odbijam
da dalje ivim u pansionu. I on je rekao: I to je problem? U roku
od dve nedelje mi je preduzee dodelilo stan. To me je iznenadilo
i ponovo sam se uverila da socijalizam nije tako lo, sve dok
stvarno neto od njega zavisi. Suprug je takoe imao svoj stan,
tako da nismo bili ovisni o jednoj ili drugoj porodici. Objavio je
svojoj porodici da ako se ne pomire sa njegovom namerom da se
sa mnom oeni, on e jednostavno napustiti porodicu. Ali njegov
otac nije eleo da izgubi sina. Razumeli su stvarnost i u tom duhu
su se ponaali prema nama, i dalje to ine.
Da li to znai da imate dobru vezu?
Da, mi nemamo nekih velikih konflikata. Nikada nismo
analizirali... moje poreklo tako duboko da prouzrokuje neki

konflikt u naem odnosu.
Kada ste se vratili iz eneve, imali ste problem sa tB (dravna
bezbednost). Kakav problem?
Pa, to je bilo iznenaenje za mene. Stvarno neoekivano. Znate,
kada napustite kolu puni optimizma, ideala i ta ja znam ega
sve, kako ete da menjate svet... To je bio ok. Nisam imala
pojma kako reim funkcionie. Kada sam poela da radim
u Istonoslovakim novinama, obavljala sam poslove koje je
urednik zahtevao, uglavnom sam radila vesti. Kao nova osoba
tek izala sa univerziteta nisu me pitali za bilo kakvo miljenje...
Pre no to sam uopte dobila ansu da iskaem miljenje u
novinama, morala sam da putujem za enevu.
Kada sam se vratila, posle moda dve nedelje, dravna bezbednost
me je zvala na razgovor. Uveli su me u sobu i pitali o stvarima
koje su za mene bile iznenaujue... ta sam radila u enevi, sa
kim sam se sastajala, ta tano ti Cigani u svetu ele, zato se
bore protiv socijalizma... da li znam ko tamo razvija subverzivne
aktivnosti protiv socijalistike drave. To me je neverovatno
iznenadilo... Zato su oni eleli da naprave pijuna od mene? To
je bilo neverovatno iskustvo za mene, kao i njihova istraga.
U enevi sam upoznala Rome iz celog sveta. Tamo je bio
i predstavnik iz Indije. Jo uvek se seam te osobe. Tokom
ceremonije otvaranja kongresa on je u ruci drao maramu i u
njoj je bila zemlja. Indijska zemlja. Priao mi je i rekao: Ovo je
tvoja zemlja. Zbunjujui trenutak. U tom trenutku, po prvi put
u ivotu, bila sam svesna da Romi pripadaju negde, da dolaze
odnekud, da imaju korene i da u svetu ive ljudi koji poznaju te
korene i slobodno se o njima izjanjavaju.
143
144
ta vam je zapravo dravna bezbednost rekla?

Rekli su da sam ja neprijateljica ehoslovakog naroda. Prvo
pitanje koje su mi postavili je bilo da li sam potpisala Povelju 77,
jer je u njoj postojao jedan lan o Romima. U vreme kada su me
to pitali ja nisam ak ni znala da takva povelja postoji. Tako da
sam im rekla da ne znam o emu priaju i da ne znam ta hoe
od mene, ali da ja elim da im kaem da je ono to sam doivela u
enevi za mene ogromno iskustvo i da sada moram da razmiljam
u irem kontekstu. Za njih je to zapravo bilo priznanje da sam
uinila neto loe u enevi, neto antisocijalistiko. Odmah na
prvom sastanku su predloili redovne sastanke sa mnom, zato
to sam novinarka i to znai da sreem mnogo ljudi i mogu da
saznam mnoge stvari. Odgovorila sam da mi nije potrebno da
razgovaram sa njima i da ne znam zato bi trebalo da sa njima
razgovaram o tim stvarima. Posle toga se nismo sastali, ali su oni
nastavili da mi telefoniraju. Zvali su da pitaju ta radim, kako
ivim, sa kim imam sastanak i ta planiram da radim. Kasnije
mi je glavni urednik rekao da je zbog mene imao ogromnih
problema na sastanku regionalnog odbora.
Zato?
U to vreme, kada bi neka osoba otila u inostranstvo, morala
je imati saglasnost Komunistike partije. Ja sam zapravo bila
zaposlena u regionalnom odboru partije... Kada je trebalo da
idem u enevu, komitet je morao da se sastane i kae da. Neto
se, meutim, dogodilo to je bilo potpuno van njihove kontrole.
Kada sam se vratila, ve sam bila vrlo poznata osoba, jer su svi
partijski elementi znali za mene... Dakle, od tog doba sve do
1989. godine tB me je drala na oku. Na kraju, kada sam radila
u Mainogradnji, to je bio vrlo zanimljiv posao.
Jednom, na primer, dok sam prala ruke u toaletu, slubenica iz
odeljenja civilne odbrane mi je rekla Zna, morala bi biti mnogo
opreznija. Ja sam rekla Zato? I ona je odgovorila Zna da ve

dve nedelje ljudi sede kod mene i posmatraju svaki tvoj korak.
Uprkos svemu, ja nita nisam primetila, da me zapravo neko prati.
Kada su me telefonom presliavali, ja sam im uvek rekla neto o
tome ta radim, kako radim i slino. Jednom su me pozvali na
posao i saoptili mi da oni znaju da sam poela intenzivno da
uim engleski jezik. Uopte nisam znala kako da odgovorim na
to. Jo uvek nisam razumela ta oni ele od mene. Ja nita nisam
uradila samo sam obavljala svoj posao. U redakciji su cenili
moj rad i pobedila sam u nekom takmienju, ne znajui da radim
neto to ima reperkusije. Kasnije sam shvatila da je to bio veliki
izazov za mene, jer tada nisam imala pojma koliko sam veliki
drutveni neprijatelj.
Rekli ste da je tB uznemiravala vau privatnost...
Po zavretku kole imala sam jednu vezu koja je pretila da e
dovesti do venanja. Dakle, tB je pozvala tog momka i pitala
ga da li zna ko sam ja, i da li zna kakav bi njegov ivot mogao
da postane, kako bi njegova porodica mogla da strada. On je bio
okiran, preplaen...
Posle ovog iskustva, ja sam upozorila enu sa kojom sam ivela
u pansionu, da je ne zateknu nespremnu ako je neko iz tB bude
pitao za mene ili zvao na razgovor o meni. Ona je to olako uzela jer
se oseala veoma slobodnom. Rekla je da ja to sigurno izmiljam
i preuveliavam. Nedugo posle toga nije razgovarala sa mnom
gotovo dve nedelje. Ali ne zato to je bila ljuta na mene, ve zato
to je doivela neto vrlo lino i intenzivno. I onda mi je rekla
Prate me. Nije znala kako da se sa tim nosi. To su hteli i od mog
partnera. I onda potpuno, potpuno na kraju to je bio vrhunac,
sad kad se osvrnem i vidim kakva sam velika neprijateljica bila
za ehoslovaki narod.
145
146
U to vreme sam radila u VSS, u listu kompanije, Strojar. Radila

sam reportau u Prakovcu. Tamo su se pravili obrui za cisterne.
Kad sam dola, po prvi put sam se srela sa Romima, sa velikim
brojem Roma. Oni su radili u veoma opasnom, pranjavom ili
ak toksinom okruenju. Otila sam u kadrovsko odeljenje, kod
ljudi ija je to nadlenost, i pitala zato radnici u prvom pogonu
nemaju odgovarajuu zatitnu opremu. I oni su to shvatili ovako
da se ja, Romkinja, zalaem za Rome. Oito, to je uticalo na
mene, ali je za mene daleko vanija bila injenica da su ljudi radili
u ovom nezatienom pogonu i bili izloeni direktnoj opasnosti
po sopstveno zdravlje i ivot. injenica da sam fotografisala u
pogonu u kome ne moete raditi takve stvari, budui da je to bio
vojni proizvodni objekat i da sam razgovarala sa Romima, sve se
to brzo proirilo kroz itavu fabriku. Kad sam odlazila, na izlazu
me je zaustavio agent obezbeenja i uzeo mi film, a lanak koji
sam pisala o tome nikad nije bio objavljen. Kratko nakon Pliane
revolucije saznala sam od prijateljice da je na jednom intervjuu
sa nekim ljudima iz dravne bezbednosti isplivalo moje ime i da
kada je potvrdila da me poznaje, jedan od bivih tB radnika je
rekao Spremali smo se da je optuimo. Takoe mi je rekla da
je optuba ukljuivala ono to sam uradila u fabrici u Prakovcu,
da sam radila neke antidravne stvari i da je tB to ocenila kao
izdaju. Dakle, da se Pliana revolucija nije dogodila, ja bih sedela
u zatvoru kao izdajnica.
ta po vaem miljenju jezik znai za Rome?
esto sam razmiljala o tome. Imala sam priliku da se sretnem
sa Romima iz itavog sveta. ak i tada, u enevi, kad su Romi
govorili, sve smo razumeli. Da Romi nisu ouvali svoj jezik, oni
ne bi bili ovde... Izgubi svoj jezik i izgubio si sve. U paniji su,
na primer, Romi izgubili jezik i... iskorenili su se. Znaju da nisu
panci, ali ne znaju kako da se integriu u drutvo jer se oseaju
razliitima i duboko oseaju ivotne obrasce.
Lunik IX, koji se takoe spominje u mom ranijem poglavlju o

prostituciji, je javna stambena zajednica na periferiji Koica,
drugog po veliini grada u Slovakoj. Ime je dobio po sovjetskoj
raketi poslatoj na Mesec, jer Slovaci smatraju taj komiluk
potpuno nezemaljskim, to je jedan od najveih i najzloglasnijih
romskih slamova u Evropi.
Janeta Slepik: ivot u Luniku IX nas okuplja kao porodicu
april 2009.
Imam brata koji ivi u Belgiji ve pet godina. Ne znam ta je
sa njim. Izgubili smo svaki kontakt... Jedna sestra radi u koli.
Druga sestra jo uvek pohaa kolu. Imam jednog brata u
zatvoru. Naao je drutvo koje je sluao vie nego roditelje... Ja
radim kao kulturna radnica u gradskoj kancelariji.
Upoznala sam svog mua (u Luniku IV) kada sam imala
osamnaest godina. Udala sam se u dvadesetoj godini.
Da li ste supruga sami odabrali ili su vai roditelji imali udela
u tome?
Ne, roditelji me uopte nisu savetovali. Sama sam odabrala.
Dakle, to je bila velika ljubav?
Da.
Kako ste bili prihvaeni u porodici vaeg supruga?
U stvari, moj otac nije eleo da se udam za njega, jer je u
srodnikim odnosima sa naom porodicom i to mu nije bilo
pravo. Ali se na kraju sloio. Moja svekrva je vrlo odluna ena.
Dobro se razumemo. Razgovaramo i o intimnim stvarima. Kae
mi vie nego to govori svojoj erki. Nikad joj se formalno ne
obraam mi smo u prisnim odnosima.
147
148
Da li je to uobiajeno u romskoj porodici da nevesta razgovara

prisno sa svojom svekrvom?
Ne. Ja nisam navikla da razgovaram prisno ni sa jednom starijom
osobom. Imam koleginicu koja ima 55 godina i ona mi ree,
Nemoj da mi persira. ak i posle toga sam joj govorilavi,
moda neka tri meseca, ali kasnije sam se navikla. Ali stalno
imam taj udan oseaj da moram da joj se obraam formalno.
Ona je starija osoba mogla bih joj biti erka. Kod nas Roma se
svekrvi ne govori ti.
Rekli ste da su... Romi koji... su bili pristojni zapravo otili u
inostranstvo i da imate oseaj da je ovo mesto opustelo. Da li
nanosi tetu zapravo to to su najbolji Romi otili?
Mislim da je tako, da. Jer sada su se doselili Romi iz drugih mesta.
Kaem da su oni koji su otili, koje sam poznavala, koji su iveli
sa nama, otili za boljim ivotom... I mi smo jednom porodino
otili, ali smo se vratili. Zato to moj otac voli Slovaku...
Kada ste otili u inostranstvo, kuda ste otili?
U Nemaku.
Koliko dugo ste bili tamo?
est meseci i ja sam se onda vratila... ekali smo da nam daju azil.
Ja sam sa svojim muem traila azil. Nismo kod kue bili dugo,
samo oko pet godina. Naporno smo pokuavali na razliitim
mestima, ali nismo uspevali.
I gde ste pokuavali da dobijete azil?
Prvi put sam sa muem bila u vedskoj, onda smo otili u
Norveku, gde se rodio tevko. Tamo smo bili oko godinu dana
i podneli smo zahtev za azil. Tamo bi to moda i uspelo, ali moj
otac nije eleo da mi ostanemo. Pa smo se vratili. Kasnije smo
otili u Belgiju. Stvari su tamo bile bolje. Deca su ila u kolu.
I onda, nakon dve godine, bili smo odbijeni. Mu mi je rekao,

Da podnesemo albu ili ne? A ja sam rekla, Idemo kui. I
otili smo. Kasnije smo ili u Dansku. Odseli smo kod sestre mog
mua. ekali smo dok se na boravak ozvanii, ali nam nisu dali
boravinu dozvolu. Tako da smo se vratili kui i jo uvek smo
ovde. Sada ne bih ila nikuda. Vie volim da budem ovde. Mnogo
smo se namuili u inostranstvu, tako da vie volimo da budemo
kod kue. Sve dok imamo zaposlenje, ne planiramo nikuda da
idemo.
Vaa deca pohaaju neromsku kolu, kako ih neromska deca i
nastavnici prihvataju?
Na poetku je to bilo teko. Moja erka je dolazila kui i stalno
govorila da joj se rugaju da je Ciganka. Rekla sam joj, Mora sa
tim da se nosi. Ti si Romkinja i uvek e to biti. Bila je uzrujana
to je tako zadirkuju. Ali ja je nikad nisam razmazila. Kasnije
sam otila u kolu, a i napisala imejl nastavniku. Tako smo to
reile.
Znai da je to bila neka vrsta zlostavljanja od strane drugih
uenika?
To je bila vrsta zadirkivanja. Sada je sve u redu.
Da li je nastavnik intervenisao?
Ne. Bilo je oigledno da je i nastavnik isti takav. Tek kada sam
otila kod upravnice, to je prestalo.
I gde imate najvee probleme kada kaete da ste iz Lunika IX?
Kod lekara. U hitnoj pomoi. Oni nas poniavaju ili ismevaju...
na primer, kada se negde bilo ta dogodi Romima uvek me pitaju
da li znam neto o tome. Ali drago mi je da nas bar primaju tamo.
I sve dok me niko nita ne pita, ja ne otvaram usta. Ali kada me
na kraju isprovociraju, ja viknem, Nismo mi svi takvi.
149
150
Kveta Berki: elim da bela ena sedi pored mene u crkvi

april 2009.
Kveta Berki je iz porodice sa desetoro dece. Njen otac je od mladosti
radio u rudniku, a majka je bila kod kue i starala se o deci.
Otac i majka su brinuli o nama. Iako je bilo nas desetoro dece,
iveli smo u dve sobe u maloj kui koju su sami izgradili. Bila je
sagraena od cigala i tu smo mi odrasli. Iako nas je bilo toliko
mnogo, mi smo se vrlo dobro slagali. Roditelji su nas strogo
vaspitavali. Morali smo da idemo u kolu. Uvek smo imali uinu.
I bili smo isti. Neko vreme smo iveli u selu Podbrezova. I
ne-Romi su iveli tamo. Kao deca druili smo se sa veinskom
decom, ak smo se i igrali zajedno. Drugovi iz kole su dolazili da
nas posete kod kue. Ja lino mogu rei da sam imala jako puno
neromskih prijatelja sa kojima sam se igrala, i njihovi roditelji
nisu imali problem sa injenicom da sam ja Romkinja. Ja sam
iz porodice u kojoj su roditelji bili veoma dobri. Nije bilo batina.
Nisu me tukli. I kada su videli da ja idem u kolu, da znam da
itam i piem, ne bi mi dali ni kofu za pranje, jer su hteli da uim.
Oni su doiveli puno radosti od mene.
Da li to znai da su vas roditelji podsticali da steknete
obrazovanje?
Naravno. Oni su eleli da ja budem neko. Moja braa i sestre su
takoe pohaali kolu. Ali oni nisu ba mnogo eleli da ue. Ja
sam elela da uim. Uivala sam u tome.
Ko je iz vae porodice zavrio kolu?
Niko nije zavrio kolu. Svi su se upisali u kolu, pohaali
neko vreme, ali nisu zavrili. Ja sam stvarno elela da budem
medicinska sestra.
Zato onda to niste postali?

Prijavila sam se u jednu medicinsku kolu, ali me nisu primili,
iako sam poloila ispite. Poslali su mi odgovor u kom kau
da nema dovoljno mesta i ne mogu da me prime. Bila sam
razoarana, jer sam elela da radim kao medicinska sestra.
Da li ste ili u drugu kolu?
Ponudili su mi drugu kolu tehniku. Ja sam poela da je
pohaam, ali ne dugo. Nije mi se dopadala, jer to nije ba bilo
najbolja za mene... Bila sam jedina Romkinja i nisu eleli da me
prihvate. Nisam se tu dobro oseala, pa sam je napustila.
Dakle, prestali ste da pokuavate da ispunite svoj san?
Kasnije sam dobila ponudu da pohaam medicinski kurs.
Trajao je est meseci. Zavrila sam ga sa pohvalama. Onda sam
zavrila dodatne kurseve, imam sertifikate, ali naalost, nisam
nala nikakav posao. Posle toga sam radila dve godine za Crveni
krst kao zdravstvena asistentkinja. Putovala sam po romskim
naseljima i drala razliita predavanja o higijeni. Morala sam
da idem u kole da proveravam da li deca redovno idu u kolu
i odlazila sam kod roditelja da ih ubedim da alju svoju decu
u kolu opranu i istu. Volela sam taj posao, ali sam posle dve
godine morala da prestanem, jer se projekat zavrio. Tako da sam
onda morala da budem kod kue.
Da li ste traili neki drugi posao?
Da, ali to je bilo teko. Na kraju su partneri iz Holandije doli ovde
u Rudnjane. Iako nisam znala engleski jezik, ja sam otila kod njih
i poela da razgovaram. A tamo je bio i prevodilac, pa sam mogla
da postavljam pitanja. Zato su doli, ta ele i tako dalje. Kad su
videli da sam tako hrabra da odmah ponem da priam i oni su
poeli da razgovaraju sa mnom. Pitali su me da li bih radila neto
za Rome, ono to smatram da im je najvanije kao pomo.
151
152
I ta ste vi smatrali da je najvanije?

Najvanija stvar za mene je bila da deca moraju imati predkolsko
obrazovanje, jer ovde nije bilo predkolskog za romsku decu.
Kada sam to predloila, bili su jako entuzijastini. Kroz moda
mesec dana, pozvali su me i poeli da trae prostor za decu.
Kasnije su doli kod mene i pitali me da tamo radim i ponudili
mi da budem organizatorka. Poeli smo da razmatramo pitanje
da li Romkinje mogu ii sa decom u predkolsku ustanovu.
Odlazila sam sa njim u tu kolu. Nisam bila plaena za to. Radila
sam kao volonterka, jer sam elela da pomognem. Na kraju smo
obezbedili da majke mogu da idu sa decom. Tamo su razne stvari
nauile: da pletu, vezu, kuvaju. Ja sam prevela bajke za decu na
romski jezik. Radila sam sa decom i sa enama, jer sam znala
mnogo stvari. Pomagala sam, ali kao volonterka. Godinu i po
dana me nisu plaali. Otkrili su da sam uradila mnogo tamo
za Romkinje i decu, pa su kasnije ti ljudi iz Holandije poeli da
me plaaju, mada to nije bilo mnogo. To je bilo pod ugovorom.
Zaraivala sam 3.000 do 3.500 kruna meseno. Ali sam uradila
mnogo bila sam jako predana tom poslu.
Vratimo se sada na vae detinjstvo. ta mislite zato romska
deca nisu uspevala, posebno vaa braa i sestre? Zato
obrazovanje nije bilo vano za njih? ta je bio najvei problem?
Pretpostavljam zato to su iveli na veoma nazadan nain. Neki
roditelji nisu znali da itaju, pa ih to nije mnogo interesovalo. Po
zakonu deca su morala da idu u kolu, inae bi roditelji mogli da
odu u zatvor. Tako da su deca pohaala kolu, ali nije bilo koristi
od toga.
A ta je sa vaim roditeljima? Da li su oni znali da itaju i piu?
Moj otac je znao da ita, ali moja majka nije. Kada sam videla da
otac ume da ita novine, bila sam veoma ponosna na njega. Mada
ne i mama. To nju nije interesovalo. Moj otac ima 80 godina sada

i ak i sada, ako mu dam neto za itanje, on to moe da proita
bez ikakvih problema. Problem je bio da iako su deca imala
mogunost da se koluju, nisu se kolovala, nisu uila. Glavno je
bilo da idu u kolu, da im ne bi hapsili roditelje.
Znai li to da je kasnije, ako dete ima obrazovane roditelje koji
su u mogunosti da makar itaju i piu, koji su moda zavrili
strukovnu kolu, dete onda blie obrazovanju?
Mislim da, ako roditelji ele, onda moe da se dogodi takav
preokret.
Kako je vaa porodica danas? Vaa braa i sestre kako su oni
proli u ivotu?
Kada je bilo mogunosti za rad, moja braa su radila. Sada su kod
kue i primaju pomo.
Da li im je teko?
To je teko, jer su mukarci kod kue, tako da je to strano.
Mislim da bi im bilo bolje kad bi radili.
ta se po vaem miljenju dogaa mukarcu koji zapravo nema
posao, a treba da izdrava porodicu? Kako on to preivaljava i
ta se dogaa u takvom sluaju?
Za njega je veoma teko, znam to, ja ivim u tom mestu. Mnogo
ljudi nema novca i nesreni su. Onda prihvataju posao, moda u
ekoj, i tamo zarauju. Donose novac kui i mogu da kupe vie
stvari i vie hrane za decu.
Odakle je bio va suprug?
Moj suprug je bio iz mesta Luenec, iz oblasti Kokave. Tamo je
iveo meu belim ljudima. Oni su bili jedina romska porodica.
153
154
To je bilo jako malo mesto... Upoznali smo se kad je on bio u

vojsci. Bio je tamo sa mojim roakom. Video je moju fotografiju
i napisao mi je pismo, posle smo se venali.
Da li je to bila velika ljubav? Koliko ste tada imali godina?
Imala sam 18 godina kada sam upoznala supruga. Dopisivali
smo se godinu dana, on je godinu dana sluio vojni rok. Zapravo
nismo proveli ni malo vremena zajedno. Ja sam jo uvek bila
devica. Iako su momci poeli da se interesuju za mene kada sam
imala 15 ili 16 godina, ja nisam bila zainteresovana. Imala sam
19 godina kada se on vratio iz vojske, i odmah smo se venali.
Nisam elela da ivim na drugi nain. Imali smo lepo venanje.
Bili smo zajedno 18 godina, ali se on onda razboleo i umro. Tako
da sam sada ve 18 godina sama.
Koliko dece imate?
Imali smo petoro dece. Imam dva sina i tri erke. Oni sada svi
imaju svoje porodice, tako da sam sama.
Kada ste ostali udovica, koliko godina su imala vaa deca?
Najmlae je imalo 6, a najstarije 18. Nisu bili sasvim mali, ali
sam morala sama da ih odgajam.
Kako ste se finansijski snalazili u to vreme?
Dok je suprug jo bio iv, nismo imali svoju kuu. iveli smo
sa mojim roditeljima. Kad smo dobili sina, poeli smo da
skupljamo materijal. Moj suprug je bio zidar po zanimanju,
pa je on izgradio kuu. Imali smo tri sobe. Kada je on umro ja
nisam imala finansijsku sigurnost. Bila sam osiromaena i iveli
smo skromno. Ljudi koji su mogli da mi pomognu, ponudili su
pomo. Uglavnom su mi roditelji pomagali oko dece. Kada se on
razboleo, prestao je da radi, a jo uvek nije primao penziju. To je
bilo veoma teko.
Da li ste ohrabrivali decu da steknu obrazovanje da bi mogli

da imaju bolji ivot?
Moj sin je pohaao trgovaku kolu. Zavrio je, ali ne radi. Moja
erka je pohaala poljoprivrednu kolu u mestu Levoa, ali ju
je napustila u zavrnoj godini. Samo jedna godina je deli od
zavretka. Prekinula je, jer je bilo teko finansijski izdrati. Za to
nisam imala novca. Nisam bila sposobna da im pruim ono to
sam elela. Ostale devojice nisu vie elele da idu u kolu zato
to nisam imala novca. Tako da ni one nisu zavrile. Moja trea
erka je takoe pohaala poljoprivrednu kolu, jer nije imala
mogunosti da pohaa bolju kolu. I ona je, takoe, elela da
napusti, zbog toga to sam ja u takvoj novanoj oskudici.
ta mislite, da je va pokojni suprug bio iv i da ste imali
obezbeen ivot i moda finansijsku sigurnost, da li su vaa
deca mogla da ue neto bolje ili da budu obrazovana?
Naravno. Kada je mukarac u kui, on je glava porodice. Tako da
bi sve bilo drugaije, jer bi on radio i donosio vie novca i u tom
sluaju ja bih mogla vie da pomognem deci tako da oni mogu
da ue. Ali nisam imala drugog izbora kada je on umro. Vie nije
bilo mogue da se radi drugaije.
Kakva je situacija danas? Ko ivi sa vama?
Ja sam sama, ali vaspitavam svoju unuku od njene druge godine.
Ona ivi sa mnom.
Zato je unuka sa vama?
Jer me ona voli jo od kad je bila beba. Kada je imala dve godine,
ja sam svakog jutra dolazila na autobusku stanicu kad idem na
posao, a ona je ivela u jednom bloku zgrada. Kad god bi me
videla na autobuskoj stanici, dotrala bi do mene plaui. I
morala sam da je vodim sa sobom na posao... Od tada je ona sa
mnom.
155
156
Da li vam deca pomau? Ili je suprotno blie istini, da oni

oekuju da vi pomognete njima?
Kada sam radila, pomagala sam im. Davala sam im novac. U
osnovi sve, jer sam zaraivala dobro. Bila sam sama i imala sam
dovoljno za sebe, tako da sam im vidno pomagala. Ali sada,
naalost, nemam nikakva primanja. Uopte ne zaraujem. Jedino
dobijam penziju kao udovica, u visini od 109 evra meseno i od
toga plaam stan i struju. Govorim vam istinu ne elim da laem
pred bogom. Ali kada mi je neto potrebno, deca mi to obezbede.
Da li mislite da Romkinja ima tei ivot nego ne-Romkinja?
To je teko rei. Kada ivite u takvom mestu gde ima 500 ljudi
i kada izaete napolje, tu je nemogue spreiti da se deca ne
potuku. Tada dolaze ene i poinju da se raspravljaju i esto se
potuku zbog dece. Samo zbog dece. Na primer, ovde ima 350
dece, i ta ena ne zna da li da kuva, isti ili pazi na decu. Tako da
je teko. A za neromsku enu, ako ivi u stambenom bloku, njoj
nije pred oima 350 dece, kao to je to ovde. Ona nema takvih
problema kao to ih ima Romkinja.
Dakle, ne-Romkinja ima vie privatnosti nego Romkinja?
Sigurno. Ne-Romi imaju privatnost, a Romi je nemaju. Zato to
ovde svako istri napolje kad uje viku. Skupe se i sve sluaju.
Da li bi ne-Romi bili sposobni da ive u tako bliskoj zajednici
kao Romi?
Kako to mislite?
Ne-Romi ive u bliskoj porodici mukarac, ena, dvoje dece
i oni reavaju svoje probleme. ak ni njihove komije ne
znaju ta se dogaa tamo. Zar Romima ne bi nedostajao ovaj
vie komunalan ivot. Kae se da je velika porodica tipina za
Rome...
Nisu svi Romi isti. Neki bi eleli da imaju mir i tiinu. Kao primer
navodim sebe. Meni bi bili potrebni mir i tiina. Da imam svoj
dom i da u njemu nema sve ove buke. Volela bih da to doivim
jednom u ivotu. A ovde ne oseam taj mir. Ovde ne, ne.
Dakle, kada neki ljudi kau da je taj ivot pogodan za Rome,
to je samo predrasuda?
Da. Svaka osoba eli da ivi u miru. Ja znam porodice koje imaju
privatnost. Tamo postoji mir, tiina, i oni su sreni to imaju taj
mir. Neki moda ne, neki zavise od velikih porodica i zajednikog
ivota. Ali i Romi ele da se prilagode, ele da ive miran ivot.
Kada ive u manjim porodicama, da li vam se ini da onda
imaju vie vremena da posvete svojoj deci i da se to posle vie
odrazi na njihovo obrazovanje?
Ja mislim, da. Ja bih rekla da je tako. Kada ima manje dece, vie
im se vremena posveuje. Kada nema desetoro dece. Kada ne
odrastaju u masi od 350. To je ono to sam mislila. Upravo to.
Kada postoji nadzor nad njima?
Postoji nadzor, vie vremena im se posveuje. Moja erka ima
petoro dece, ali ona se stvarno trudi. Kada se vrate iz kole, imaju
domae zadatke. Ona sedi sa njima i pomae im. I sa itanjem. Ja
takoe pomaem kada sam tamo ili kada oni dou da me posete.
Oni sada imaju bukvar i ja im pokazujem. I kada ih je nekoliko,
onda je lake jer uvek moe nai vremena. Ali kada ima vie
dece i porodica koja ivi zajedno se uveava, to je nemogue.
Rekli ste da ste se udali kada ste imali devetnaest godina. Kako
ste zamiljali ivot pre toga: kakva e biti vaa budunost,
kakvog supruga ete imati, kada ete se udati? ta ete imati u
ivotu, ta ste eleli, kakve snove ste imali?
Moji snovi su bili divni. Drugaije nisam zamiljala ivot. Da u
157
158
imati porodinu kuu, batu, mua koji radi i zarauje novac,

da u odgajati decu kao deo porodice. Da neu imati mnogo
dece. Zamiljala sam dvoje ili troje dece, ali smo imali petoro.
Moj mu je bio dobar - nisam imala nikakvih problema sa njim.
Nije me tukao. Imala sam dobrog mua, jer je u selu odrastao sa
ne-Romima. Odrastao je sa belim deacima znala sam odatle
njegove prijatelje i ljude koji su ga voleli. On nije iveo ivot kakav
ive nai Romi. Tako da sam ja imala dobrog mua dobro sam
odabrala.
Vaa deca nisu zavrila kolu iz finansijskih razloga. Ali vi
imate unuke. ta mislite kakvu budunost e oni imati?
Trebalo bi da bude bolja. Jer moji unuci ve pohaaju kolu. Ja
sam stroga baka. Oni su zavrili osnovnu kolu. Ili su u Spiku
Novu Ves.
Rei u vam istinu: roditelji su se bojali da ih puste jedino zbog
toga to u toj koli ima raznih ljudi. Mi ovde u Rudnjanima
imamo onaj tip kole u koju idu devojice. Ue domainstvo. Da
iju na maini, da vezu. Kune poslove. Ue neto tamo. Ja ne
znam sve. Dve unuke tu idu. Ne znam da li e se zaposliti kada
zavre.
Da li je to tip kole koja priprema uenike za rad ili samo za
ivot? Da li je to neto kao kola domainstva, koja priprema
devojice da budu domaice?
Ne znam tano, ali mislim da to ne moe biti priprema za rad. To
je pripremna kola za ivot. Takav ja oseaj imam. Kada ih pitam
ta rade tamo, one kau da kuvaju, vezu, ue da iju na maini.
Ali i deaci idu tu, mislim u umarsku kolu.
Kada zavre takvu kolu ini se da im nee biti lako da nau
posao. Da li moete da zamislite da e otii i iveti negde sasvim
drugaije? U inostranstvo, u Republiku eku na primer?
Ja bih to prihvatila. Jer oni ovde nee dobiti nita. Nee imati
nita ovde. Sve dok ive kao to mi ivimo, nee dobiti nita. Ja
bih prihvatila da odu negde, da ive u gradu.
Da li ste vi odrasli u tradicionalnoj porodici?
Mi smo morali da sluamo roditelje. Morala sam da radim ono
to oni kau. A tradicija? Uobiajene stvari. Okupljali smo se za
Boi. Nismo smeli da psujemo. Govorim vam istinu. Ovih dana,
kada ujem kako deca govore, to je neto strano. Mi nismo znali
tako da priamo. Mi nismo smeli da kaemo runu re pred
naim roditeljima. I ja sam svoju decu vaspitavala tako, da ne
smeju da govore rune rei. I sada sa mojom unukom isto. im
vide na televiziji da se neko ljubi, pokriju oi i ne gledaju. Meni
je to drago. Mi smo tako vaspitani da ne smemo rei nita runo
pred naim roditeljima ili starijim ljudima. Mi to nismo smeli i
drimo se toga i danas. To je jedna vrsta tradicije.
Da li govorite romski kod kue? I sa vaom decom?
Da.
Da li se mnogo toga promenilo u ivotu Roma u Rudnjanima
posle 1989. godine?
Da. Priznau istinu: mnoge promene su se dogodile. Rei u
vam. Ovde su doli poboni ljudi iz Ostrave. Iako, svi kau mi
verujemo u boga. Samo to niko od nas ne zna kako treba da
primimo boga. Mi smo svi ili u crkvu. I ja sam ila u crkvu.
vrsto sam verovala u boga. Ali nisam znala istinu. Nisam znala
kako treba da ivim sa bogom. Jednostavno reeno, mi nismo
znali boije zakone. Kad su konano doli ovde da propovedaju,
prihvatili smo ih posle nekog vremena. Zato to su nam se dopali. I
onda smo nauili da ne smemo da psujemo, jer to nosi greh. Kada
neko pije alkohol, to je greh. Tako je, stvari koje mi nismo znali i
nismo znali da su to gresi. I takoe smo upoznali druge Rome iz
159
160
Bistrana, Markuovca. Nikada ranije ih nismo videli. Ali znamo

da smo mi Romi takvi da moemo zajedno da se proveselimo.
Danas mogu da zahvalim bogu to priamo meusobno, mi smo
kao braa i sestre. Kada se sretnemo, zagrlimo se i rukujemo. I ne
zavidimo jedni drugima, ne ogovaramo jedni druge. Ovde je, na
primer, bilo takvih alkoholiara i oni su prestali da piju. Neki su
prestali da pue. Mnogo stvari se promenilo ovde. ene se ovde
vie ne svaaju tako mnogo, jer su prihvatile boije rei u svojim
srcima. Mentalitet ljudi se ovde promenio.
Da li su ovde mnogi Romi vernici?
Da, ovde ima mnogo vernika.
Da li im (Romima) nedostaje... vera, ta samosvest? Da li religija
moe da ih promeni?
Ja mislim da moe da ih promeni. Tako da se ne boje, ak ni da
idu napolje meu bele. Jer ja se ne bojim. Ja dolazim, ja govorim
i ne bojim se.
Bog mi je dao tu mo, tu snagu da ja mogu. Na kraju krajeva, ja
sam linost. Zato bih se bojala? Ja se ne bojim. Mislim da bi ljudi
trebalo da prihvate rei boije. Onda ne bi bili tako zatvoreni.
Da li ste ikada sreli ne-Rome tokom verskih slubi ili na
crkvenim okupljanjima?
Da. Kad biste samo znali koliko ih sada mnogo ima u ckrvenoj
zajednici. I to nam se mnogo svia. Tamo je sada drugaije. Sada.
Ali, kada sam ranije ila u crkvu, kada je vie nas ilo i kada bih
sela pored bele ene, ona bi se pomerila dalje od mene. A meni
bi bilo drago da bela ena sedne pored mene. Ali ne. Mislim u
sebi da li ovi ljudi zapravo veruju u istog boga? Kada sede u crkvi
i stvaraju razlike meu nama. Ali danas vie nema tih razlika.
Da li tamo postoji prostor koji vam omoguuje da i lino

upoznate ljude?
Da, da, jer tamo postoji ensko udruenje. To je neka vrsta
drutvene grupe. Mi ene se sastajemo i priamo o svemu. O
naim problemima. Tamo ima i ena koje nisu Romkinje. Sve
tamo jednostavno iznesu ta im je na umu. I to enama pomae.
Jednostavno, u toj zajednici moemo sve da kaemo. To je takva
radost. Mi pomaemo jedna drugoj. Kada je potrebna pomo,
skupimo priloge i damo eni kojoj je potrebno.
Dakle, vi verujete da je bog ljubav... Romi ne vole da prihvataju
kaznu, jer su zapravo na neki nain kanjeni u ovom drutvu
samim ivotom, bojom vlastite koe. Zbog toga tragaju za
bogom koji ne gleda na boju koe?
Ja nikog ne osuujem. Potroila sam mnogo vremena traei
istinu. Istina koju sam pronala nije u strahu, ve u boijim
zapisima. Na primer, mi ranije nikad nismo itali Bibliju u crkvi.
Svetenik je govorio biblijske stihove u crkvi. No, ovde itamo
Bibliju.
Da li se seate kad ste prvi put nosili pantalone kao devojica?
Imala sam dvanaest godina. Majka mi ih je kupila na moj
zahtev. Boe dragi. To je bilo odelo! Potpuno karirano. Bile su
to pantalone i sako sa kaiem. Stvarno sam volela da nosim te
stvari. I danas nosim pantalone. Ne elim da nosim suknje.
Ja sam stvarno volela te pantalone koje sam imala u svojoj
dvanaestoj godini. Jer sam pre toga nosila samo suknje, haljine
sa karnerima.
ta pantalone znae za vas?
Kada nosim pantalone, oseam se seksi. Ja nikad ne nosim
kratke suknje, samo duge. Pa, ranije, kada smo nosile suknje, za
161
162
Rome, kada bi videli razgoliene noge to nije bilo lepo. Njima

se to nije dopadalo. Ni roditelji nisu hteli da pokazujemo noge i
dekolte. To je ono kako smo uene. Kad imam pantalone, totalno
sam prekrivena. Tako je, nita nije vidljivo. I ja jo uvek nosim
pantalone, jer ih volim. Ne nosim suknje ili haljine.
Kako se mladi Romi danas oblae?
Danas? Stomake pokazuju, gaice, nije to vie ono to je nekad
bilo. Mi smo morale da nosimo duge haljine i suknje.
Da li vam se to dopada?
To vie ne moe da se sprei. Jer za njih je to lepo. I ne bih rekla
da mi se ne svia. Ja sam se navikla na to. Ovaj svet je takav da
je sad to svima normalno. Stari obiaji su izumrli. Sada su stvari
potpuno drugaije. Tako ja to razumem.
Zar nije sramota to su neki obiaji nestali? Uglavnom oni
koji su cenili ast Roma? I to to Romi prosto prihvataju
najjednostavnije i najpovrnije stvari?
ao mi je to su ti obiaji nestali. Jer ovi stariji ljudi kojih se
seam su imali potovanje. Mi smo ih potovali.
Da li vi oseate da ste siromani?
Ne, uopte ne oseam da sam siromana. Jer kada imam ta da
jedem i obuem, novac nije bitan. Ne oseam se loe. Imam boga,
tako da nisam siromana. Ne oseam se tako, ne.
Dakle, siromatvo vie lei u unutranjoj praznini nego u
novcu?
Osoba se uobrazi kada ima novca.
Da li to vai unutar zajednice?
Da, vai. Ne volim uobraene ljude. Nadmeni su zbog toga to
imaju novca. Kakav nametaj imaju, koliko novca, koliko im

je moderna odea. Ne volim takve ljude. Ne. Ja kaem: osoba
moe biti bogata, moe imati mnogo novca, ali jo uvek mora
biti linost.
ta biste vi radili kada biste imali puno novca?
Razdelila bih ga. Dala bih ga onima kojima je potreban. Prvo
bih se pobrinula za decu, porodicu i zatim bih podelila onima
kojima je najpotrebniji.
ta je po vaem miljenju siromatvo?
Siromatvo? Ja zamiljam onu decu koja ive u Africi. Koja imaju
oteene stomake i kojima se vide kosti. Oh, kako me samo proe
jeza, kad to vidim.
A ta je sa romskim naseljima?
I u romskim naseljima ljudi ive u siromatvu. Ali ja mislim da
sve dok dobijaju nekoliko kruna, jo uvek nije tako loe. Znam
da nemaju posla, da su nezaposleni. Boe, to je teko za mene.
Ali moe tako da se ivi. ak i sa ovom podrkom neko moe da
ivi. Zato ne? Ako se postarate da se ne kupuje alkohol. ovek
treba da razmilja o tome da je deci potrebno brana, ulja, kako
bi mogla da ive.
Da li su po vaem miljenju Romkinje dobre domaice?
Da, jesu. Mislim, neke jesu. Pa, neke jesu. Kada odu u prodavnicu,
oni mnogo kupuju, do tri ili etiri hiljade kruna. I ja znam da
ovde gde ja ivim imaju hranu. Imaju zamrzivae i friidere.
Dakle mogu da idu u veliku kupovinu. Iako im posle toga ne
ostane mnogo od te pomoi.
Ostavljaju one dovoljno novca da deca mogu da idu u kolu.
Potreban je novac za autobus.
163
164
Kad se kupuje hrana, da li je vano da je hrana visokog kvaliteta

ili samo da je bude dovoljno?
To je teko pitanje. Mislim da kupuju najjeftinije proizvode. Ne
razmiljaju o kupovini skupog mesa ili skupih namirnica. One
kupuju tako da imaju dovoljno da preguraju mesec dana.
Dakle, da bude dovoljno?
Dakle, da bude dovoljno.
ta je sa porodinim nasiljem nad enama?
Pre nego to smo spoznali boga, kad smo pili, svaali smo se
i tukli. Ali danas vie ne. Stvari su mnogo mirnije sada. Due
vremena nisam videla da momak tue devojku.
Da li je tome doprinela injenica da su se ovde u Rudnjanima
stambeni uslovi manje vie poboljali? To to je drava uloila
u stanovanje?
Dozvolite da vam kaem. Od 1997. godine sam se borila. Bila
sam velika borkinja. Tamo gde smo iveli pre bilo je klizite, i
ja sam bila jedina ena koja se ozbiljno borila da nam nau bolji
smetaj. Pozvala sam medije, pisala sam vladi. Takve stvari
sam radila. Samo sam elela da pomognem. I uestvovala sam
na sastancima, o svom troku. Janko Kompu je jo uvek radio
tamo. Iako je to bilo teko za mene samu, vozom sam ila na
te sastanke. Tako sam mogla da predstavim nae probleme.
Pokuavala sam svuda, svuda, i na kraju sam uspela. Tako da su
nas 1970. godine preselili, to je bilo u zimu pre Boia. Mislim
da nam je to pomoglo. Zato to se vie nismo plaili. Strah
nas je bilo da ivimo tamo na klizitu i bio je opravdan strah,
jer se neto kasnije sve obruilo. Dakle, kad smo se preselili,
to je za nas bilo neto divno. Kada smo se na kraju svi iselili,
bilo je veliko veselje. Proslavili smo Boi u tim stambenim
blokovima.
Da li Romkinja moe biti politiki aktivna?

Ja mislim da moe, da.
Da li e ih mukarci Romi potovati u politici?
Pa, kada sam ja bila mlada oni su me potovali. I danas me
potuju. Misle da sam najmudrija ena na svetu. Kad zavravaju
neku papirologiju, trae me. Ja im objasnim stvari, proitam,
napiem prijavu. Uglavnom, dolaze kod mene i veruju da im
mogu pomoi.
Kako je mogue izgraditi takvo potovanje u zajednici,
prvenstveno sa mukarcima Romima?
To je obrazovanje, oni su znali da ja radim. Videli su da ljudi
dolaze kod mene. Imala sam poznanike, prijatelje. Kad sam radila
u koli, niko nije eleo da prisustvuje roditeljskom sastanku.
Romi nisu ili, ali kada sam poela da radim tamo, dolazili su.
U koli su bili iznenaeni, uli su da Cigani dolaze na roditeljske
sastanke. Tako je to bilo.
Kad biste neto mogli da promenite u ivotu, ta bi to bilo?
Ako pogledate unazad na svoj ivot?
Volela bih da bude mir meu nama i ne-Romima. Da mi Romi ne
budemo uvek zabaeni negde, i izvan sela i izvan grada. Da se to
promeni. Naa deca ne bi trebalo da trpe izdvojena u odeljenja u
kojima su samo romska deca. Tako bi mogla da naue od drugih
da se prilagode ivotu. Da nas niko ne osuuje...
Zato su Romi diskriminisani po vaem miljenju?
Zbog boje koe. I zbog injenice da svi misle da Romi samo
kradu, da su lopovi, da ubijaju. Na taj nain mi smo osueni.
Veina veruje da Romi ne ele da rade. To uopte nije istina.
Romi ele da rade. Kad bi imali zaposlenje, oni ne bi sedeli kod
kue. ak i sada prelaze velike razdaljine da bi radili.
165
166
ta biste promenili u ivotu?

U mom ivotu? Pa, ta je mogue promeniti sada?
Pa, retrospektivno. Recite nam, da sam to uinila drugaije
...
Imala sam jednu priliku, i ao mi je zbog toga. Do dananjeg
dana alim to nisam to iskoristila. Jedan profesor u Bratislavi,
doktor, ponudio mi je da studiram kod njega. I ja sam danas
mogla da budem medicinska sestra, da sam prihvatila. On me je
odabrao kada sam pohaala kurs u Kisaku. ak mi je ponudio
svoj stan da ivim u njemu. Ali sam bila mlada devojka i plaila
sam se. Razmiljala sam kao i mnogi drugi Cigani: on bi mi
mogao uiniti neto naao. Takve strahove sam imala.
Da li je on bio ne-Rom?
Da. On je poduavao u Bratislavi. Predavao je tamo. Govorio mi
je: Poveu te sa sobom i ti moe da pohaa moju kolu. Ja u
te poduavati. ivee sa mnom. Ali sam ja, kao jedna priglupa
Ciganka, mislila: on e mi uiniti neto naao... To me ulja. ao
mi je to nisam otila.
Moete li zamisliti sebe da ste uspeli da postanete medicinska
sestra? I da danas radite kao medicinska sestra? Kakav bi vam
ivot bio da ste otili u tu kolu?
Ja sam stvarno htela da budem medicinska sestra. Htela sam da
pomaem ljudima. I uglavnom sam govorila: gde god ima Roma,
ja u im pomoi. To je bio moj veliki san. Htela sam da radim. Da
se to dogodilo, ja bih danas bila srena.
Imate li oseaj da je to bilo mogue da ste se vie potrudili?
Ne, tada nisam imala takav oseaj. Jer sam uvek mislila da smo
mi Cigani i da smo na marginama drutva. Niko nee da nas
uje, niko nas ne shvata ozbiljno. Uvek sam se tako oseala.
Nisam tad bila ovakva borkinja. Plaila sam se. Zato to mi uvek
bivamo gurnuti u stranu. Nisam se tada borila, ali kasnije, posle
nekog vremena, kada sam otkrila da je to mogue, borila sam se.
Ali, ve je bilo prekasno.
Da li mislite da razlog to romska deca naputaju kolu
nije samo finansijski, ve da im i njihovo okruenje, hajde
da kaemo, na jedan sofisticiran nain, alje poruku da su
manje vredna? Da ona zapravo ne ele ili ne mogu da ive u
takvom okruenju u kom postoje sve vrste skrivenih oblika
poniavanja, marginalizacije?
To je kao to sam ve rekla. Na primer to, da ne-Romi ne gledaju
pozitivno na nau decu i Rome. I dete to osea. Jer kada neko iz
kole pogleda dete, ne osmehne mu se, jo se i ponaa loe, dete se
boji. I zato deca misle da su inferiorna. I kau: Niko me ne voli,
jer sam Ciganin, Ciganka. I zbog toga su tako inferiorni, i tako
se oseaju. Izdvojeni su od bele dece.
I zato ne vole kolu?
Moda da. Ja vam stvarno ne mogu sa sigurnou to rei.
ta mislite da li su Romi iveli bolje pre 1989. godine ili posle
1989. godine?
Mislim da su iveli bolje pre.
Zato?
ivot nije bio tako skup. Iako je bilo manje novca, iveli smo
bolje. Danas je sve jako skupo. Moraju dobro da razmisle ta e
da kupe, ono to je manje skupo. ivot je pre bio bolji.
Kad biste imali priliku da kaete neto lanovima Evropskog
parlamenta, to bi to bilo?
Da se napokon neto uini da ljudi mogu da se zapoljavaju.
167
168
Mukarci ne treba da sede kod kue i primaju pomo. Zar ne bi

bilo bolje kada bi ljudi radili? Teko je iveti bez posla. Ako ste
uvek kod kue, ne vidite nita od sveta. Samo najblie okruenje.
Mislim da su ljudi umorni od toga.
Da li mislite da lanovi Evropskog parlamenta imaju dobre
podatke o Romima u Slovakoj?
Mislim da imaju, da. Samo, oni znaju ono to im drugi kau.
Ali kad bi doli da ive meu Romima, makar samo nedelju
dana, mogli bi sami da se uvere kako je to. Moda bi promenili
miljenje o Romima.
Kad bismo se nali ovde za moda pet godina, moete li da
zamislite ta e se sve promeniti u vaem ivotu do tada?
ta moe da se promeni? Biu starija, moda e biti jo tee.
ta bi se moglo promeniti u vaem linom ivotu?
Za pet godina... Boe.
Koliko ete imati godina?
Imau ezdeset do tada. Moda e moje unuke zavriti kolu i
raditi. Moda e se za pet godina otvoriti neki poslovi. I mukarci
vie nee sedeti kod kue. ak e i ene biti u mogunosti da
rade. Zato ne? ene bi poskoile od zadovoljstva kada bi imale
posao.
R om k i nj e u Br az i l u
9
Romkinje u Brazilu
Fernanda P. Amaral sa Sumajom Saran
Prevela Ksenija Livada
Veina ljudi moe da zamisli Rome samo na nekolicini mesta.

Moe da zamisli sliku Cigana u paniji koji igraju flamenko
(naziv igre nas podsea da su Romi, u vreme kada je nastao ovaj
ples, tek pristigli u paniju i to uglavnom kao izbeglice iz Belgije),
ili pomisle na boemske prosjake iz 19-og veka sa ulica Pariza
(ovde nas naziv podsea na vreme kada je mnogo Roma izbeglo
iz eke u Francusku, gde je re boem, ili eh, bila sinonim za
Cigane), ali Cigani su dosta prostorno rasuti po svetu. Romi ive u
svim krajevima Evrope, u bivem Sovjetskom Savezu, ali i u onim
delovima sveta koje su kolonizovale evropske zemlje, od Australije
do Argentine. Romi ive na Havajima, u Izraelu i na Kubi. panija
i Britanija su u kolonije deportovale ljude bez stalnog boravka ili
zaposlenja, pa je poetkom 18-og veka bilo puno Roma u Severnoj
i Junoj Americi.
Ipak, retko moemo da proitamo neto o ivotu i kulturi Roma
u Junoj Americi. ivot Roma u Brazilu je zanimljiv zato to je
ova zemlja dugo bila dom mnogim Romima iz Istone Evrope i
mnogim ciganskim porodicama iz Portugala i panije. Za Brazil
je u romskoj istoriji vezana jedna interesantna injenica: naime
Brazil je jedina zemlja koja je ikad izabrala predsednika koji je
169
170
imao romsko poreklo. uselino Kubiek, koji je bio predsednik od

1956. do 1961. godine, bio je polu Rom i imao je nomadske roake.
Sledi neuobiajen i kratak uvid iz perspektive izvan zajednice, u
zajednicu koja ima iznenaujue mnogo zajednikog sa Romima
iz celog sveta, zasnovan na razgovorima sa nekolicinom Romkinja.
Ko su brazilske Romkinje? Koje su njihove potrebe i kako im je
feminizam pomogao?
Antropolog Frans Munen primeuje da je prva zvanina
pojava Cigana u Brazilu bila 1574. godine, kada je oao de
Toresova ciganska porodica deportovana iz Portugala u
brazilsku koloniju. Veliki priliv katolikih Cigana imao je veze
sa katolikom dogmom i represijom na Pirinejskom poluostrvu.
Iako su bili hriani, na njihov brak i obiaje krtenja, proricanje
sudbine kao izvor prihoda i posebna slavlja gledalo se kao na
paganstvo. Vlasti su smatrale itavu cigansku populaciju
nemoralnom (Texeira, 2008). Najvee deportacije poinju 1686.
godine kada je trebalo naseliti najsevernije krajeve Brazila.
U sledeem veku, Salvador je postao glavni grad ciganske
brazilske zajednice. Teieria kae da od 1780. do 1786. godine
dravni sekretar mornarice, Martinjo de Melo Kastro, alje
grupe od 400 Cigana godinje u Brazil. U Rio de aneiru,
neke ciganske zajednice su procvetale. Stekli su novac i radili u
kancelarijama tokom 18-og i ranog 19-og veka. Njihovi plesovi i
muzika su uglavnom bili cenjeni u visokom drutvu. Meutim,
brazilsko drutvo je i dalje gledalo na Cigane kao na pljakae i
skitnice.
Danas, sa ogranienim mogunostima za obrazovanje i sa
retkom profesionalnom spremom, neke romske ene prose po
ulicima i gledaju u dlan. Ovo ne doprinosi poboljanju slike o

zajednici, kao to moemo da zakljuimo na osnovu iseka iz
Munenovog istraivanja (2008):
Za obine ljude Ciganke su i dalje gomila skitnica.
Te kuke, divljakue, ive na ulici i uznemiravaju
druge. ekaju priliku da ukradu bilo ta, kae M.A,
pedesetogodinjakinja. Ona smatra da treba proterati
Ciganke iz Lagoa. (oao Pesoa, O Norte, 16.10.93)
Kad sam stupila u kontakt sa kalonskim Ciganima koji ive u
Bahiji, saznala sam da nijedan novinar nije imao petlju da lino
poseti ciganski kamp. Samo nekolicina odraslih ena koje znaju
da gledaju u dlan izlazi na ulicu (zapravo na udaljenu obalu,
turistiku zonu, ili Lagoa u centru oao Pesoa), a ostale koje nisu
dobro nauile ovu vetinu nisu nikad ni izale iz kampa.
Ako kaemo da je ivot za romsku populaciju u Brazilu
komplikovan zbog predrasuda, ta da kaemo za ivot Romkinja?
Ovim enama je bila uskraena svaka mogunost napredovanja
u ivotu, uglavnom zbog predubeenja koja su vaila za sve
ene u Brazilu. Povrh toga Romkinje su smatrane skitnicama,
laljivicama.
ta da uradimo sa ovom percepcijom?
Pitanja za etiri Romkinje iz Brazila
Identifikacija po grupi, goditu, obrazovanju, zanimanju, gradu:
Grupa: Kaldera
Godine: 32
Obrazovanje: diplomirala
Zanimanje: spisateljica, specijalistkinja medicinske radiologije
Grad: Karaguatatuba
171
172
Grupa: Kalon
Godine: 23
Obrazovanje: u toku
Zanimanje: dravna slubenica
Grad: Souza
Grupa: Sinti (Estrekarja)
Godine: 46
Obrazovanje: nedovreno (PR i marketing)
Zanimanje: razno
Grad: Sao Kaetano do Sul
Grupa: Sinti (Valtike)
Godine: 44
Obrazovanje: zavrila kolu
Zanimanje: spremaica
Grad: Sao Paulo
Tri od njih etiri su rekle da su nekad bile diskriminisane zbog
svog etniciteta. I tri od njih etiri su se sloile da drutvo treba vie
da zna o njihovoj kulturi. Jedna od njih, ade Kamargo, kae: Ne
mislim da treba da postoji poseban projekat za promociju nae
etnike grupe, jer e to stvoriti podelu izmeu Roma i ne-Roma.
Mislim da umesto toga treba da se zna vie o naoj kulturi...
Ingrid Ramanu je Romkinja koja veruje u predstavljanje svoje
kulture: Kada se iole govori o naoj kulturi u medijama, to
ne rade Cigani, ve drugi u nae ime. U praksi to esto dovodi
do nesporazuma i nerazumevanja kakvi smo mi zapravo. To je
bitka sa kojom se moj mu i ja suoavamo. Zato smo osnovali
neprofitnu organizaciju iji je cilj promocija romske kulture.
Drimo besplatna predavanja. Prezentaciju uvek zavrimo
muzikom i plesom... Sami sve finansiramo.
Kalin ukar kae:

Snanijim irenjem nae kulture, imali bismo vie prilika i
da okonamo to to nas generalizuju: kada Ciganka uradi bilo
ta loe, drutvo nikad ne govori njeno ime, ve kae Cigani, u
mnoini, kao da su svi Cigani loi ljudi. Ovo... stvara jo vie
predrasuda i poveava diskriminaciju.
Kada sam postavila pitanje o iroj viziji romske kulture, jedna
ispitanica je pomenula narodnu religiju kao izvor stereotipa.
Rekla je da pojedine afro-brazilske religije veruju u ciganske
duhove koji rade na duhovnom nivou. Ljudi nekad brkaju rad
sa ciganima na duhovnom nivou i pripadnost romskoj etnikoj
grupi.
Ovo moe da stvori velike nesporazume i predrasude zato to
ti ljudi sebe predstavljaju kao Rome, ali ne znaju nita o romskoj
etnikoj zajednici, tako mogu da poalju pogrenu sliku o tome
ta znai biti Rom.
Ingrid je priala o svom venanju. U njenom klanu je obiaj
da mukarci nose eir kad god su izvan kue. Sa eirom na
glavi i u pratnji porodice i prijatelja, doli su u optinu. Matiar
je traio da mladoenja skine eir u znak potovanja, dok je
venanje trajalo. Mladenci su pokuavali da objasne ta in
noenja eira predstavlja u romskoj kulturi, ali uzalud. Bilo je
potresno. Gosti na romskom venanju bili su svedoci incidenta i
ponienja Ingridinog mua. Posle obreda, uloili su protest. Kad
se kasnije par vratio u optinu, matiar je, uz izvinjenje, dozvolio
mladoenji da nosi eir.
Feminizam/i i Romkinje
Romi u Brazilu imaju mnogo problema i potreba u oblasti
obrazovanja, zdravlja i zaposlenja. Godine brazilskog feminizma
173
174
nisu uradile mnogo da inkorporiraju zahteve Romkinja za

zatitu i potovanje. Hou da ispitam preovlaujui pogled na
romske ene u Brazilu i to koliko su one nevidljive feministikom
pokretu. Na Romkinje se u Brazilu uvek gledalo kao na jadnice i
nepotene proroice, ali vremenom se pojavila i drugaija stigma.
Na primer, postoji ono to Tekseira zove jaka, seksi ena, ak i
osvetoljubiva i strastvena, fascinantna.
Ova slika seksi Romkinje se pojavljuje svaki put kad ukucamo
u pretraiva gugl re Ciganke na portugalskom. Nailazimo
na slike prelepih, mladih ena izvajanih tela, u provokativnoj
odei, duge kose, koje imaju bujne grudi, prikazane u seksi
pozama. Upravo ovakve slike ilustruju veinu blogova u kojima
se diskutuje o romskim zajednicama i njihovim kulturnim
obiajima. Provela sam tri meseca traei slike Ciganki i naila
sam na samo nekolicinu slika starijih ena.
Dok se na romske ene generalno gleda kao na veoma seksi
i atraktivne, na Romkinje koje ive po ulicima se gleda kao
na arlatanke i upave prevarantkinje (Veloso, 2008). Po
istraivanju Letisije Velozo, optereene ovim predrasudama
Romkinje ne uspevaju drugaije da se predstave na radnom
mestu ili na razgovorima za posao. ena iz njenog istraivanja
kae: Jednom mi je neko rekao da ne mogu biti Ciganka, zato
to sam ista i obrazovana. Ljudi ne mogu da pojme da nomadi
(mnogo ena iz ove zajednice ive po privremenim logorima)
imaju teak ivot.
Munenovo kratko istraivanje o ciganskoj zajednici iz Souze
1993. godine donosi jednu uznemirujuu injenicu. On u tom
tekstu trai da kompetentne osobe iz oblasti zdravstvene
zatite provere tvrdnje da su Romkinje u Souzi bile prisilno
sterilizovane:
Na pitanje zato je smanjen natalitet, mnogi Cigani su kao

odgovor naveli siromatvo i teke uslove u kojima ive danas...
ali bilo je i onih koji su optuili doktora iz lokalnog porodilita
za sterilizaciju ciganskih ena... Ovim enama su podvezali
jajnike. U najmanje tri sluaja, sterilizacija je uraena bez znanja
i pristanka para...
Feminizam i brazilske Romkinje: dijalog?
enski pokret se pojavio kao potencijalna mo za celu
Latinsku Ameriku. Feministkinje su dovele u pitanje muku
dominaciju u kui i u javnom prostoru. Sluavke, ene u politici,
marginalizovane ene, ene politike aktivistkinje i sve ostale
borile su se za svoja prava. Feministiki pokret se pojavio u
Brazilu za vreme diktature. Feministiki pokret 1970-ih se borio
za demokratsku slobodu i politiku amnestiju.
Po reima Doan Skot (1998), socijalna struktura gradi odnose
izmeu mukaraca i ena i ideju o eni. Postoji kolektivna ideja
o tome kakva treba da bude Romkinja; sa tom idejom moramo
da raskinemo. Postoji etnika grupa sa odreenim kulturnim
karakteristikama, ali te karakteristike treba da se proue bez
stvaranja predrasuda prema pojedincima.
Feminizam moe da uini vidiljivom situaciju u kojoj se nalaze
brazilske Romkinje, pokazujui njihove problem drutvu i
insistirajui na jednakim pravima mukaraca i ena. Nuno se
postavlja pitanje zato se feminizam do sada nije bavio ovim
enama. Na alost, nemamo puno istraivakog materijala
o romskim enama u Brazilu. Moemo to da promenimo,
podravajui istraivanje u ovom neispitanom polju. Neophodno
je da se kolektivno miljenje o brazilskim Romkinjama
dekonstruie i smesti u drutveno-istorijski kontekst.
175
176
Sumaja Saran, Romkinja pria o svom iskustvu:

Puno ljudi, iz ljubavi, iluzije ili ludila, kae da su iz ciganske
loze nakon to proitaju knjigu ili vide cigansko ime u svojim
dokumentima. Tako naprasno postanu Cigani, bez ideje ta
to znai... Postoje stereotipi vezani za obrazovanje, inteligenciju,
seksualnost. Dok sam studirala, mogla sam jasno da vidim
iznenaenje na licima mojih kolega kada bi saznali da sam ja
Romkinja koja ide na fakultet. Lekcija koju sam nauila glasi
da je ova kultura preivela zahvaljujui svom ponosu... Mnogo
puta sam morala da objanjavam da Ciganke ne idu okolo
razgolienih ramena i zavodljivog hoda... Objanjavala sam da
su ciganske ene normalne ene i majke. Ue, brinu o svojoj
porodici i sanjaju... kao Ciganka, ja sam ovo isto ljudsko bie i
znam odakle potiem... Ponosna sam na svoju kulturu....
Se anj e na l j ubav ne afer e
10
Seanje na ljubavne afere
Itvan Forga
Prevela Jasmina Teanovi
Poznavajui rad ovog pisca ve godinama, eleo sam da ga ukljuim

u knjigu. Iako potie iz tipine romsko-maarske porodice i
skromnog je porekla, pohaao je dobar fakultet. Kao student,
a posle i kao slubenik u multinacionalnom, kosmopolitskom
okruenju, imao je priliku da se bori protiv stereotipa koji su
Maari i ostali imali o Romima, ali i da iste obrne u svoju korist.
S obzirom na maarsko (i evropsko) uverenje da su Romi postkomunistike Evrope nevoljni i da ih je nemogue asimilovati,
smatram da je znaajno kako je Itvan Forga predstavio odnos
svoje veoma tradicionalne porodice prema njegovoj ljubavnici iz
spoljnjeg sveta i njegovom ivotu u neromskom drutvu.
Isto tako, njegovo pisanje mi je veoma iznenaujue. Njegova
svakodnevna linost je toliko drugaija od osobe koja pripoveda
anegdote, da teko mogu da ih poveem. Moda je to deo ara
njegovih meuetnikih veza. Postoji potreba za novim likom,
potpuno drugaijim i neoekivanim, ispod maske stereotipa. Kao
to je i potreba za drugim i razliitim tipom bele devojke oigledno
sr jedne od Itvanovih pria.
Njegove vulgarne prie romskog mladia koji se uputao u
seksualne odnose sa neromskim svetom, pokazuju smene i
177
178
ogoljene momente i dobre i loe kako je to biti objekat tue

egzotike.
Vatra u venama. Ovo mi je bila omiljena fora koju sam koristio
na enama koje sam upoznavao kasnih 90-tih u pabovima ili na
fensi terasama u Budimpeti. Dobra stara vremena.
Vesela i uzbudljiva fora, vatra u venama. Ili jo bolje, crvena, tena
vatra struji kroz moje telo, palei mi um i srce. ene su oduvek
volele mukarca Ciganina koji pria kao pesnik i startuje ih sa
neim novim. Ne standardne prie o novcu, kolima, ili poloaju,
ve elementi iz bajke, koji ih podseaju na njihovo detinjstvo.
Naravno, bile su potrebne savrene okolnosti; lep bar, fina terasa,
kozmo. Ili neko dobro maarsko vino iz Viljana. Ali uglavnom
je zavisilo od pristupa. Najsmenije je to su se ove dame dugo,
dugo drale kao da nikad, ama nikad ne bi htele da razgovaraju
ili da uopte budu u istoj prostoriji sa Ciganinom. Ali ja sam to
mogao da promenim.
Pre nego to doem do ena, da podsetim itaoce da biti Rom
u Maarskoj moda bilo gde u svetu, ali pogotovo u bivem
Sovjetskom bloku nije lako. Stranac si. Uglavnom nepoeljan,
iz nedobrodole porodice ili zajednice. Mora da si siromaan,
ivi u uslovima treeg sveta, ima mnogo dece i roaka, svedok
si nasilju u porodici. Verovatno si i sam silovatelj. Svi treba da te
se plae. S druge strane, moe da smatra poreklo zanimljivim,
ako uspe da ga spozna, a da ne postane deo toga. Svet Cigana je
uzbudljiv i odvratan u isto vreme. Neto o emu ne zna, a mogao
bi satima da pria. Moli da proviri, da uskoi u srce posebnog
sveta sa garancijom da e ga napustiti im bude spreman.
U Maarskoj veina ljudi su stranci. Maari su specijalna
meavina Slovena, Jevreja, Roma, Rumuna i Nemaca. Poslednji
pravi Maar mora da je napustio zemlju rane 1900-te i otiao u

Ameriku ili Australiju, da gradi filmske studije i da pomogne da
se izgradi Njujork. Svi koji su ostali su meavina. Shvati to kad
pogleda njihova prezimena, pogleda im fizionomiju. Mogu biti
Srbi, Bosanci, Nemci, Jevreji, Romi, Rumuni, Slovaci. Ili gledajui
iz drugog ugla, svi Srbi, Jevreji, Romi i Slovaci mogu biti Maari.
Francuski premijer je Sarkozi, maarsko prezime. To je prezime
romskih familija vekovima. Svaki dan upozna nekog ko se zove
Gdin Srkzy u Maarskoj ili u Slovakoj, i moze biti siguran
da je Ciganin, ili da bar ima ciganske korene. Znai Monsieur
Sarkozy, lasho djes tuke, phrala. Maarska je kazan u kome su
se sve manjine zajedno kuvale da postanu veina, takozvani
Maari, te da diskriminiu one sa kojima nisu mogli da se stope.
Maarska mora ponovo da naui kako da ivi u harmoniji sa
svojim manjinama i da ivi s njima bez problema kao to je bilo u
Austro-ugarskoj monarhiji, pre vie od sto godina.
Danas postoji veliko nepoverenje. Ali sa druge strane i ovo
smatram zanimljivim Maarska, posebno Budimpeta, je
toliko ponosna na svoje raznobojno, multikulturalno naslee,
iako u svakodnevnom ivotu ljudi nisu toliko tolerantni. Posebno
ne prema Ciganima.
Ali samo sekund. Ko su ti Cigani o kojima priamo? Stvarno bih
ovde da podvuem da tamo nema ciganske ili, kako vie vole
da budu zvani u veini Evrope, romske nacionalnosti. Nema
zajednice ili zajednikog porekla uopte. Postoje plemena, ili
jednostavno ciganske grupe koje mogu biti razliite. Slino je
kao sa amerikim domorocima (Indijancima), koji koriste imena
svojih etnikih grupa koja se odnose na njih, tako da u stvari
nema Indijanaca, ve Siuksa, Apaa i Dakota. Naravno, veina
graana i vlada ele da uproste stvari to je vie mogue, tako
da smo mi samo obini Cigani, to se tie drutva. Nikoga se ne
179
180
tie to ja potiem iz plemena Lovari, jedne od najpoznatijih i

najcenjenijih zajednica u Vlako-romskoj zajednici i nemam ni
zajedniku istoriju ni isti sistem vrednosti sa preostale dve grupe
u Maarskoj, Romungrima i Banjaima.
Maarska je zemlja u kojoj ivi skoro milion Cigana, od deset
miliona ukupnog stanovnitva, tako da je svaka deseta osoba
Ciganin, podeljeni u tri glavne grupe. Izvan grada postoje stotine
sela i malih gradova u kojima su veoma vidljivi, ive u getu ili
kartonskim naseljima u zaista loim uslovima i stvarno izgledaju
kao da su razbojnika manjina. Siromani su, prljavi, glasni,
sebini, nije im stalo do harmonije i saradnje. I preive sve.
Kad napuste svoje zajednice, Cigani su diskrimisani u
obrazovanju (u segregisanim odeljenjima ili ak kolama),
na poslu i na javnim mestima. Zabranjen im je ulaz u barove,
restorane, itd. Moda ste uli za sluajeve sterilizacije u Slovakoj
u dravnim bolnicama 90-tih. Nastaviu dalje. Nemam rei.
Veina stereotipa su negativni i cela Maarska je sigurna da su
Cigani, od celog maarskog drutva, najopasniji, najglasniji,
roeni kriminalci. Kradu, samo se jebu i raaju decu, i ne zanima
ih obrazovanje, ne misle na sutra. Ljudi koji ive od danas do
sutra i koriste sve mogunosti, bilo ta da im zatreba. Da, mislim
da ovako veina neciganskog naroda misli o nama.
Bio bih srean da mogu da kaem da je sve to sranje. Naalost,
ne mogu. Zatvori su puni Cigana, kao i porodilita. Televizijske
vesti uvek prenose neki ciganski incident na selu ili da je ciganski
politiar ili voa optuen za korupciju. Veina je ubeena da
su njihove predrasude opravdane samo gledajte vesti, itajte
novine.
Nekada sam radio za kancelariju maarskog premijera i imao

ofera. Jednom mi je rekao u kolima Itavne, zato se ne vrati
u Indiju? Bilo bi mnogo bolje i za Cigane i za Maare. Zato ne
predlois tu ideju UN-u?
Nazad u Indiju. Super.
Zajedno sa negativnim stereotipima, postoje neke pozitivne
pretpostavke. Ciganski narod je egzotian, oni ive potpuno
slobodno, bez propisa i frustracija. Ciganin je najbolji igra i
muziar u Evropi i, naravno, najbolji ljubavnik na svetu. ivi
kako hoe, instinktivno. Seate li se spota Denifer Lopez?
Dej-Lo nailazi na cigansku ergu u umi i pridruuje se grupi.
Oboavam ga. Svi pozitivni stereotipi su u tom spotu. I Madona.
Imala je slinu fazu, zaljubljuje se u bend Gogol Bordela, i maze
je Cigani. Britni Spirs je sledea.
Odrastao sam u pravoj ciganskoj zajednici, gde obrazovanje
nije bilo prioritet. Najvanija stvar je bila da se to pre oeni
i da dobije decu. Nai svoje mesto u zajednici i pridrui se
porodinom biznisu. Naa zajednica na prvom mestu. Moj otac
je oduvek govorio Zgazi ih! Uhvati ih za guu, sine moj. Ne
zato to je hteo da se sukobi sa gado ljudima, ve zato to je
hteo da me ojaa i uini ponosnim na moju jedinstvenost, na moj
manjinski status.
Kada sam bio mali, otac je shvatio da imam talenta i da u moda
biti prvi posle niza godina iz nae zajednice koji e da zavri
kolu, moda ode na fakultet. Svi su ga upozoravali na opasnost
neizbene asimilacije. Napustio bih njihov nain ivota. Ali moj
otac je verovao u mene. Nadao se da u jednog dana izrasti u pravog
Lovari mukarca i kao takav nai svoje mesto u gado drutvu.
181
182
Danas kada ljudi priaju o Ciganima u Evropi i kad nee da

koriste re Ciganin ili Rom, nazivaju ih ugroen narod. I kad
kae tako, misli da im treba pomo, da ih koi njihovo poreklo.
Mene nije. Ja sam imao dva maternja jezika, dve kulture i dva
naina razmiljanja i diplomu visokog obrazovanja. Naao sam
nain da se izrazim i u romskom getu i na 37-om spratu Svetske
banke u Vaingtonu. Postao sam Ciganin koji moe da ponese
svoj svet gde god hoe i da stvori novi, ako poeli. Rekao bih da
ja mogu da ivim u oba. Doneo sam u gado svet svoj ciganizam,
gde niko ne eli da ostane, ali svi ele pare tog egzotinog,
drugog ivota. Mogu da im organizujem povratno putovanje.
Dorka
Bila je moja prva prava veza. Smea kosa, krupne oi, prelepa
bela koa koju mukarac nikad dotakao nije. Nikad nije bila
zaljubljena i nikad pre nije imala pravi seks. Bila je aneo,
verovala je u Dobro, plaila se Zla i imala vie konica nego to
moe da zamisli. Diplomirala je sociologiju/socijalni rad i uvek
je htela da spaava bespomone. Skitnice Budimpete, siroie iz
Centralne Afrike, ili diskrimisane, ugroene ciganske porodice
iz nekog geta, sela blizu maarsko-slovake granice, negde gore
na severu, gde ak ni policija nije htela da ide. Bilo je oigledno
da je tema Cigana bila veliki izazov za nju.
Odavno se znamo. Odrasli smo u istom gradu, zavrili istu
srednju kolu, i naleteli jedno na drugo u Budimpeti u tramvaju
kao nezavisni, svee diplomirani ortaci. Poeli smo da izlazimo i
odluili ubrzo da budemo zajedno. Imali smo puno zajednikih
prijatelja, ista oekivanja, puno seanja, tako da je sve imalo
smisla. Ona je bila nevinace, studentkinja drutvenih nauka,
potkovana gomilom teorija, a ja Ciganin praktinog uma
spreman za stvaran svet. Savrena kombinacija.
Volela je da joj priam o slobodoumnosti Cigana ili o tabuima

ciganskog plemena. Bila je moderna, borila se za enska prava,
ali je takoe volela patrijarhalne navike ciganske zajednice.
Mislim da se pored mene oseala kao prava ena. U suknjama,
u arenoj odei (volela je taj cvetni dezen), nosei alke i ogrlice.
Bila je savrena iva reklama za bilo koju vrstu retro Vudstok
dogaaja. Volela je da bude sa mnom u situacijama gde sam joj
pomagao da svakodnevno i samopouzdano vlada ivotom posle
kolovanja, a gde je ona mogla da posmatra kako je drutvo
zatvoreno. Morali smo zaista da se potrudimo da ga razvalimo.
U restoranu, u metrou ili u liftu sa nekim frustriranim gado
mukarcima i enama koji nisu znali gde da gledaju, ali su bili
odluni da me ne gledaju u oi. Ona se osetila tako slobodnom.
Provodili smo to vie vremena u bioskopima, gledajui filmove
o Ciganima, Jevrejima, gejevima, beskunicima, ta god. Morali
smo da budemo okrueni netolerancijom. Naravno da smo
odgledali sve filmove Emira Kusturice, i moram da priznam da
su dobri, ali daju uvrnut pogled na Cigane. Taj stil je uticao na
sve u Maarskoj. Svi vole da gledaju njegove filmove. Onda odu
kui posle projekcije i shvate da su Cigani i dalje tu i da to vie
nije smeno. Dorka je htela da pokae drutvu da su ove osetljive
grupe neizbean deo Maarske. Ja sam bio savren alat. Vatra u
venama. Divlji, ali inteligentan.
I kao to sam rekao, nikad pre nije probala seks. Bila je nevina u
telu i dui, i ponosna na to. Imala je i neke frustarcije. Znala je od
poetka da mi se njeno telo svia i da je glad za njim samo rasla.
Prelepo telo. Denifer Garner sise, ni prevelike, ni premale, uvek
su bile primeene u javnosti. Izgledala je hladno i toplo u isto
vreme, sa ba krupnim oima koje su zraile dubokim moralom.
ta sa njom da se radi kad doe kui?
183
184
Da li sa njom neno vodi ljubav kao dentlmen ili je razvali dok

se ne srui? Da li gleda da slomi tu ednost i nae pohotnu
kurvu iznutra?
Moj otac ju je oboavao. Nikad nije eleo da imam devojku
Ciganku. Nikad se nije plaio asimilacije. Bio je siguran da u
meni postoji dovoljno ciganskog, onoga to ne bih menjao zbog
sredine. Zato je voleo Dorku, i ona je volela moju porodicu.
Mogli smo ak o braku da razmiljamo. Njenoj porodici su se
sviali moji savremeni pogledi na svet, a i proirio sam njihove
to se tie Cigana. U svakom sluaju bili su liberalni u svojim
razmiljanjima iako su imali neke predrasude.
Voleo sam da je ljubim. Uvek je murila i htela da je grlim
vrsto. Nije htela da joj dodirujem zadnjicu i grudi. Da diram
njene sise. Video sam da se jo plaila. Uplaena od mojih
velikih aka, jakih i dugakih prstiju, uplaena od punokrvnog
ciganskog kurca. Rekla mi je posle da je bila zabrinuta da u je
prvi put razvaliti.
elela je to pre mogue, ali takoe i da odloi.
Da li me stvarno eli? Pitao sam je.
Nisam bio ist, netaknut aneo koji se osetio nesigurnim. Bio
sam neko ko je eleo da zna da li su moj um, telo i dua poeljni.
Da. Ne elim nikad da se predam nekom od onih netolerantnih
rasista! elim da otkrijem seks sa tobom.
Znai bio sam njen alat za otpor ili protest protiv celog maarskog
drutva, a seks samo...
Ne, ne uopte. Volim da te drim za ruku, da te ljubim u javnosti ili

da te pustim da me vata ispod suknje, ali mora da razume da je
tvoj ciganski identitet poklon za oboje. Ne verujem u boga, ali sam
zahvalna bilo kojoj sili koja mi te je dovela. Ti si prava meavina
istonog i zapadnog, prolosti i sadanjosti, najuzbudljiviji ovek
kojeg sam ikad upoznala.
Bio sam malo razoaran posle takvog odgovora, ali sam uvek
mogao da se izgubim u njenom pogledu, to uinih i sad. Nema
vie pitanja tog dana. Odluio sam da se skoncentriem da
naem zlo u njoj, avola u njenim predivnim oima. Prva tri
puta su bila ok. Tela, znoj, poljupci, vagina, kurac, zagrljaji, zvuk
seksa, miris, pili smo mnogo vode posle. Svidelo mi se. Nisam
pronaao zlo u njoj, priznajem. Puno se smejala, drala me vrsto
u krevetu. Ne bi vritala, ne bi molila, nema seksa na javnom
mestu. Toliko toga sam se pitao: Gde je ta prirodna pouda u njoj
koju sam hteo da pronaem? Moda nije bilo nevaljale devojke
iza tih aneoskih oiju.
Nakon nekoliko nedelja, navikla se da me ima, ne samo oveka
koji je ljubi i dri za ruku, ve ljubavnika. Probali smo i pozu
otpozadi, iskoristili sve iz friidera kao rekvizite i konano je
poela da pria bezobrazno. I izgledalo je kao da uiva. Tako da
u moda ipak nai moju kurvu iznutra, treba saekati.
Svuda smo ili da upoznam njene drugarice, predstavljala me
kao svog retkog, egzotinog ciganskog ljubavnika. Davalo joj je
samopouzdanje.
Zamisli, Kristina me je pitala u kupatilu, koliki ti je kurac. Ona
nema nikog u poslednje vreme, tolikoooo je ljubomorna! O moj
ciganski ljubavnie, oboavam te, jebi me i hou to svima da priam!
185
186
Nije mi se sviala ova pozicija. Oekivao sam da imam kontrolu.

Sada se ona igrala sa mnom.
Ne, grei! Stvarno te volim. Ali sam toliko zahvalna to te imam,
sad vidim kako ovi povrni ljudi ne mogu da razumeju ta mi
se deava. Mogu da vide i moraju da shvate da sam ja jaka, da
blistam i da imam samopouzdanja i to sve zbog tebe!
Kada sam rekao da moda Kristini treba ciganski kurac takoe,
smejala se pola sata.
Hoe da je jebe? Zna ta, ako ikada raskinemo Sigurna sam
da nikad neemo moe da jebe Kristinu, ne bih ti branila.
Smejala se do suza.
Zabavljali smo se godinama, ali sam konano raskinuo. Ne
postoji pravo objanjenje zato. Moda sam hteo uzbuenje ili
da upoznam nekog novog. Zaista ne znam. Bio je to dug i bolan
proces. Iz meseca u mesec sve manje sam je voleo. Seks je bio
sve bolji i bolji. Rekao bih savren na kraju. Na poslednji put
je jedan od mojih najboljih kresova. Bilo je prvi put ispoetka.
Naalost, prvi i poslednji za nas.
Bili smo u praznom stanu njene porodice, pregledajui ga pre
nego to ga izdamo. Prazan, pranjav i uzbudljiv. Bilo je pomalo
kao Poslednji tango u Parizu. I boe, oduvek sam hteo da budem
Marlon Brando.
Prestala je da koristi anti-bebi pilule i to je promenilo njeno
celo telo. Mislim na hormone, oseanja, ceo stav prema seksu je
promenjen.
Hou da puim tvoj tvrd kurac. Rekla je im smo uli u stan.

Ne, nee.
Hteo sam da odbijem, ali to je uvek bila igra, znala je da moe da
me izludi za nekoliko sekundi.
Molim te, umirem za tvojim ciganskim kurcem, loi me.
Pa uzmi ga....
Bacio sam je na kolena, otkopao pantalone i nabio joj kurac u
usta.
Jel ovo poslednji put?
Znala je. Ni re pre ovoga nije rekla. Oi su mi zasuzile i klimnuo
sam glavom.
Nek bude nezaboravno...
Htela je da je jebem kao nikada do sada. Surovo, jako. Oi su joj
pozelenele. Usne su joj postale otvorena vagina.
Jebi me, jebi me, jebi me! Vei me, tuci me! Ugrizi me. Radi mi ta
hoe, svom snagom.
Da li me je samo izluivala i pokazivala ta proputam do kraja
ivota? Zavrtelo mi se u glavi.
Napravio sam od nje ta sam hteo i bila je potpuno slobodoumna,
onako kako je videla sebe pored mukarca Ciganina. Da li sam je
napravio potpuno slobodoumnom u njenoj seksualnosti?
187
188
Bio je to dug i divlji seks. Doivljavala je, to bi rekli, trajan

orgazam, drala se, plakala, vikala. Nisam hteo da se zavri. Hteo
sam da je jebem do kraja sveta. Znao sam da se promenila, da se
otvorila svetu punom drkadija koji takoe ele da vide njeno
unutranje zlo, i hoe. Trebalo bi da mi zahvale.
Judit
Nekada je radila vrata do mene. Uvek je bila ljubazna, duhovita,
dobro drutvo za sve od pauze za kafu ili ruak, do odlaska u
bioskop, na koncert, ponekad izlobe. Bila je starija od mene,
preko trideset kada sam ja poinjao kao novajlija u organizaciji,
sa dvadeset i tri. Nikad nisam o njoj razmiljao kao o dami koju
bih odveo u krevet. Tanije, nikad nisam ni hteo. Bila je vie od
prijateljice, inteligentna i mnogo duhovita. Krupne oi, puna
usta. tavie, bila je krupna svugde, previe za moj ukus.
Odrasla je u gradu punom Cigana. Kae da su bili glasni,
nasilni, agresivni. Nikad nisu hteli da budu u harmoniji sa belim
drutvom. Ali mi smo radili u meunarodnoj organizaciji gde su
svi imali liberalan, slobodoumni pogled na svet, tako da je bila
spremna da sazna neto novo o Ciganima. I naravno, ja sam to
hteo da joj pokaem. Hteo sam da pokaem da su moja zajednica,
moje pleme i moja linost mnogo vie od onog to je videla.
Nikad nismo imali prave sastanke. Ili smo zajedno na dogaaje.
Dosta smo priali o ciganskoj muzici i ponekad smo ili na
koncerte. Svialo joj se to imam dva maternja jezika i stalno je
htela da iskopa neku veliku tajnu o mom ivotu; tradicionalni
mladi Rom koji nije pratio svoju sudbinu. Biti bez ene u dvadeset i
treoj godini, zavriti fakultet i iveti sam u velikom gradu, daleko
od svoje zajednice. Dobro obuen, ponekad malo metroseksualac.
Moda je mislila da sam gej. Volim nekad da odam takav utisak.
Hoe da jede sa mnom? Kod mene, veeras.

Bilo je prolee, kada su svi otvoreniji. Slobodoumniji, oputeniji.
Pogotovo to smo radili u Institutu za otvoreno drutvo.
Postavila mi je pitanje sa lepim, velikim osmehom. Na odnos
je bio dovoljno jak da bismo se ponaali kao mukarac i ena na
jedno vee; ja bih kuvao, ona bi donela flau vina. Pokazala bi
mi svoj stan. Dopustila bi da uem u njen najintimniji kutak da
vidim diskove, postere, make ili ribice, i mogao sam da pokuam
da budem vie od obinog asistenta programa.
Nasmejala mi se. Siguran sam da je imala dosta bludnih noi i
dobrih jebaina, pravih iskustava dok sam ja jo uvek bio klinac
u velikom gradu sa svojom prvom velikom platom. Sve je bilo
uzbudljivo, slatko i privlano. Svaki mesec bih potroio sav svoj
novac, imao dobar stan u centru grada i ponekad bih ak pozvao
poslovnu pratnju. Radoznalost pomeana sa enjom.
Judit je takoe ivela sama u centru. Zaraivala je znatno vie od
mene, tako da sam oekivao da je zateknem u ogromnom stanu
sa branim krevetom, akuzijem, fensi nametajem.
Kupio sam kutiju jagoda, malo pomorandi, flau crnog vina.
Nisam oekivao nikakvu posebnu no, ali mi se inilo kao dobra
prilika da ostavim dobar utisak u ime Cigana.
ekala me je ispred zgrade. Bila je nasmejana i pomalo zbunjena.
Itvane, imamo problem. Nema struje u mom stanu.
Zeza.
Ne, ne. Ne zezam. Mrak, nema svetla uopte. Kada sam poslednji
189
190
put putovala preko, zaboravila sam da platim raune i iskljuili su

me danas popodne. Moram da platim i onda e me opet ukljuiti,
ali sutra. Izvini.
Pa... moda moemo kod mene... ili ajmo u bioskop.
Ma daj, nije toliko strano. Molim te se popni i onda vidi da li bi
da ostane ili ne. Ok?
Ok, pokai mi svet slepog oveka. Moe li da me dri za ruku i
pomogne da doem do gore?
Nasmejala se i uhvatila me za ruku. Imala je velike ake. Svidele
su mi se. Zamislio sam svoj kurac u njenoj ruci dok joj doputam
da me vodi na etvrti sprat.
Ceo stan je bio osvetljen sveama. Na policima, na prozoru. U
dnevnoj sobi, u kuhinji, u kupatilu (oko kade).
Vau!
Zamalo sam ostao bez daha. Pokazala mi je unutranjost stana.
Nije bilo branog kreveta, nije bilo akuzija. Bio je udoban stan.
Ne mogu da se setim ta je spremila za veeru. Sedeli smo za
stolom, okrueni sveama, pokuavajui da budemo mukarac
i ena.
Nego, reci mi, zato jo uvek nema enu? Ima dvadeset i tri
godine i dalje si sam. Koliko znam, to je Ciganima veoma bitno.
Mislim da je to za sve vano. Zato si ti i dalje sama?
askali smo o vegetarijancima, o kulturnim razlikama izmeu

Cigana i gada. Dopalo mi se, ali posle izvesnog vremena, hteo
sam da napravim vee uzbudljivijim.
Da li si ikada imala ljubavnika Ciganina?
Pitao sam posle par aa jakog maarskog crnog vina. Nije
rekla nita, ali mogao sam da vidim neto u njenim oima, pod
odsjajem svea.
Nije imala pravu spavau sobu. Pitao sam je gde spava i pokazala
mi je veliki duek na sred dnevne sobe pokriven jastucima.
Nekoliko minuta posle, leali smo na njemu, ne tako blizu jedno
drugog. I dalje nisam mislio da je jebem. Nisam mogao da
zamislim da sam dovoljno dorastao tako velikoj devojci.
Posle nekoliko minuta prie ni o emu i svaemu, traila je da je
masiram. Skinuo sam koulju. Htela je da ostanem u potkoulji sa
mojim medaljonom. U pitanju je Sv. Marija, kult meu Ciganima.
Judit se dopalo. Okrenula se da me pogledala u lice. Uhvatio sam
je za grudi.
Kapirate.
Pria o Virag
Jo jedna dama sa kojom sam radio, Virag nije radila vrata do,
ve na istom odeljenju. Jednostavno nije mogla da ima seks sa
Maarima (etnikim Maarima). Stalno je traila savren kar
(penis na romskom jeziku) koji bi bio tu kad god ona poeli.
Problem za nju je bio to bi trebalo da bude kar meanac. Jevrejin,
Afroamerikanac, Arapin i Ciganin svi odjednom u njoj.
191
192
Ona je bila najlua. U Americi bi lako naili na nju. Voli sastanke

na slepo sa mukarcima koje je upoznala na internetu. Tri na
aerodrom da leti za ikago, Njujork, Majami zbog toga. Njen
apetit je beskrajan i ne postoji jelo koje ne bi probala. Ona je rob
svoga tela i perverznog uma. Napravila je teoriju o svom divljem
instinktu, moda da bi postao prihvatljiviji i za nju samu i njene
prijatelje.
Kae da veruje da je ovek za nju negde preko Atlantskog okeana.
Ali izvan Maarske sigurno. Maarska je samo zemlja gubitnika
i ona zasluuje obrazovanog, dobro situiranog crnca ili latino
Amerikanca. Ili nekoliko. Ne moe da ivi bez seksa. Za nju,
seks je irok pojam svega to oseti kad pusti svoje instinkte
nekontrolisano.
Imala je ljubavnika Persijanca na fakultetu. Tip je postao doktor
u Maarskoj se medicinska kola dobro kotira. Virag kae da
je Persijanac u njoj otvorio neke nove dimenzije u seksualnosti.
Stalno je priala o Alijevom velikom nosu i kako je skoro isti kao
moj. Jako je zanimljivo kako ljudi misle da veliina tvog nosa
ili ake ili prstiju moe da ukae na to koliki ti je kurac. Ali to
uglavnom nije tano. Bar u mom sluaju. Nemam na ta da se
alim. Ako pitate Virag, ona vam moe rei svoje miljenje o
mojoj veliini. Naravno Virag je htela da zatekne metar kurca u
mojim pantalonama, ali bila je zadovoljna i sa realnou. Ustvari,
bila je prva koja me je uverila da veliina nije bitna. Veliina,
tehnika i emotivno stanje su podjednako potrebni za savren
seks. Barem po njenom miljenju.
Prvi put kad sam je sreo ve sam znao za nju. uo sam o
kestenjastoj kosi, produhovljenoj ribi pomonici ministra, koja
se nije plaila nikog u Ministarstvu. Svi su govorili da mora da
si dobar sa njom ako bi da ima prou u kancelariji.
Upoznao sam je u kantini, ekajui sendvi sa sirom i unkom

i koka kolu za doruak. Bio me je strah da zaponem razgovor.
Hej ovee, izleda kao stranac. Jesi li Palestinac?
Ne, nisam.
Onda, mora da si Jevrejin, jel ?
Mora? Zvui besmisleno... Ne, nisam ni Palestinac ni Jevrejin. Ja
sam Ciganin.
U pa jo bolje! Sve vas oboavam! Sve vas Cigane koji inite ivot
zanimljivijim u ovoj dosadnoj zemlji i drutvu!
Sviao mi se njen osmeh im je poela da pria o nekim pravim,
ciganskim gangsterskim porodicama iz Budimpete sa loom
reputacijom koji su bili njeni prijatelji. To znai da je nekada
ivela u ciganskoj ulici negde u 8-om bloku, u delu Budimpete
zvani ciganski Harlem. Kae da je uvek bila dobrodola kod njih,
kao sestra, stvarno je volela multikulturno okruenje.
Ocenio sam situaciju i odluio da rizikujem, iako je prvi susret.
Pa, ako poznaje Cigane, pretpostavljam da zna i za njihove
posebne vetine.
Posebne vetine? Koje to posebne vetine vi imate?
Mislim, znam na ta misli...
I reci mi, ako me zaista kapira, ta sad stvarno elim?
193
194
Ovakav tip ene, pretpostavljam, hoe da oseti da vodi razgovor.

Ali ako hoe da bude pravi mukarac, mora da ti poveruje,
kroz male detalje, da si zapravo ti taj koji vodi.
Hoe neto slatko. Kola sa sladoledom. Ali saekaj sekund... Ne,
siguran sam, hoe konjak. Ili bejlis.
Nije odmah reagovala. Samo me je gledala u oi, skenirala mi
lice, uglavnom moj nos i odmahnula je glavom. Svidelo mi
se. Cela situacija je bila jeftina, tipina, kao u porno filmu B
kategorije.
Jebo te, u pravu si. Stvarno bi mi prijala aa bejlisa sad. Dobro,
odlino. Verujem ti sad da si Ciganin. Jevrejski Ciganin koji je sin
palestinske majke i jevrejskog vojnika, roen negde na Zapadnoj
obali. Jel sam u pravu?
Jesi. Ali ekaj da se vratim na au bejlisa. Reci mi, gde hoe da je
popije? U restoranu, ili u tvom udobnom, malom stanu?
Kako zna kakav mi je stan?
Pretpostavljam samo.
Nasmejala se.
OK, priznajem, moj stan je udoban, mnogo lep, mali stan. Pravi
enski kutak.
Pusti me da ti priam jo malo o mojim specijalnim vetinama. Da
imam maginu mo i da mogu ba sad da ti stvorim flau bejlisa,
gde bi htela da ga popije i u kakvom drutvu?
Oh, to veoma cenim, ciganski magu, stvori moj omiljeni liker ni iz

ega. Naravno htela bih da ga popijem u svom stanu, gde bi ti, moj
slatki magu, bio VIP.
Pa, ta moemo da uinimo?
Zajeban si ti. Neu te odmah pozvati kod mene, ok? ekaj da se
priviknem na injenicu da imam inteligentnog kolegu Ciganina
jevrejskog izgleda.
Okrenula se i ostavila me u kantini. Osetio sam se smirenim
gledajui je kako odlazi. Imala je savreno dupe u toj suknji.
Morao sam da je skinem to pre.
Znao sam da sam ve unutra. Ubrzo je otvorila kapiju i pustila
ciganski vojni mar da je okupira.
Nekoliko dana sam joj slao mejlove i nekad bismo se sluajno
sreli na stepenicama. Mogao sam da vidim u njenim oima da je
znala da ima jo toga da se otkrije.
Zvonio sam skoro minut, nije otvarala. Nije mogla da pretpostavi
da sam ja ispred njene kue, i bio sam siguran da bi je moja pojava
tamo zbunila.
Ko? Ne razumem, ko je tamo?
Ja sam, Itvan. Tvoj prijatelj izbeglica iz Palestine, tj. ne, tvoj
jevrejski finansijski nadzornik.
Ne verujem, kako si me naao? Smejala se na interfonu.
195
196
Ma ajde, nije ba teko jednom Ciganinu magu da sazna gde ivi

i gde da donese flau bejlisa.
Stvarno?Popni se! Na 14-ti sprat. Ali molim te, ne idi liftom. Doleti
mi!
Dok sam stajao u liftu vozei se do etrnaestog sprata, smeio
sam se. Ve sam mogao da osetim njenu savrenu piku. ao mi
je to nikad nisam nauio malo hebrejskog ili arapskog.
Stan je stvarno bio lep. Mala kuhinja, malo kupatilo u kombinaciji
sa velikom dnevnom i spavaom sobom. Portreti egzotinih
mukaraca, uglavnom crnaca i Arapa. Svi su bili snani i niko
nije bio evropski tip.
Bila je u spavaici, dole ruiasti ve, i mogao sam da osetim neki
parfem. Zato dame stavljaju parfem pred spavanje?
Bila sam skoro spremna za krevet. ta hoe?
Doneo sam ti flau bejlisa? Nadam se da ti se svia.
Da, svia mi se, mnogo ti hvala. Molim te stavi je u frizider i
moemo je podeliti neki drugi put. Umorna sam i hou u krevet.
Ovo je postao ablon. Volela je da napomene da je umorna, da
nema volje ni za ta. Zamalo da odem, ali hteo sam da se borim
za moju jebainu.
ekaj da te pitam. Da li zna koji je prosek potroaa bejlisa koji
ga piju sa golim partnerom?
Nasmejala se.
Ne, reci mi!

16 %
I misli da moda treba da ga poveamo?
Definitivno.
Poli me. Svuda.
Masirao sam joj celo tela. Nisam joj dodirnuo ruiaste delove.
Samo sam posmatrao kako je postajala vlana i gladna. Bila je
prelepa. Uzeo sam gutljaj svaki put kad sam pomislio da gubim
kontrolu. Nagao sam se nad pikom, poljubio je i polako stavio
bejlis u vaginu.
Vritala je. Nisam imao pojma po zvuku jel joj se dopalo ili ne.
Bila je ve skoro pijana i nije htela ozbiljno da se pojebe. Htela
je da je liem, ali bez alkohola. To je moje upozorenje svim
oboavateljima kulinarskog seksa. Nikad ne stavljajte alkohol u
vaginu. Dame to ne vole.
197
198
N e v r a ati s e
11
Ne vraati se
Bil Bila
Prevela Iva Kljaki
Kada sam otiao da ivim u Prag, sredinom 1990-ih, grad je bio

pun Amerikanaca i ostalih zapadnjaka, od kojih su mnogi tu imali
korene. Bilo je puno amerikih eha i puno amerikih Jevreja ije
su porodice imale veze sa regionom. Ali prelazak preko Atlanika je
za Rome bio vie kao put u jednom pravcu. Bila Bilu, Njujoranina
romskog porekla, upoznao sam skoro odmah poto sam sleteo i to
sam ee mogao uivao sam u prianju pria o naim ivotima
kao ivotima veoma egzotine vrste ivih bia. Smejali smo se
rasistikim stvarima koje su nam eki belci govorili o Romima pre
nego to bi saznali, a naroito onima poto bi saznali smiljali
smo strategije za reavanje lokalnog romskog pitanja dok su nas
analizirali sa meavinom zavisti i gaenja.
Njegova pria moda e podsetiti mnoge Amerikance naroito
one koji su prva generacija na sopstvene porodice. Mnogi od
nas su unutar porodica imali konflikte koje smo jedva mogli da
razumemo zbog toga to starije generacije imaju predrasude i
ivotne prie koje nama skoro nita ne znae i zbog toga to oni ne
dolaze iz kulture koja podstie otvoreni razgovor o nekim temama.
Ono to mi je najinteresantnije u vezi sa njegovom priom je bol
zbog nunog izmiljanja; on veoma esto zna taman toliko da bi
199
200
morao da zna jo i zna toliko malo da osea da je prinuen da

smilja prie kojima moe da popuni praznine.
Ovo nije samo iskustvo amerikih Roma. Koliko god da neki AfroAmerikanci ili ameriki starosedeoci oseaju da njihov obrazovni
sistem ignorie njihovu istoriju, Romi mogu jo manje da oekuju
od evropskih kola.
Ono to Bil Bila bez nagaanja zna je da se o tekoi interetnikog
braka izmeu romske ene i belog Slovaka nikada, ak ni posle
godina zajednikog podizanja dece, nije eksplicitno govorilo.
Konano je bila slobodna. Dok ju je erka vozila poslednji put
od kue iz dobrostojeeg predgraa Klivlenda, gde je ivela
poslednjih devetnaest godina, oi su joj se napunile suzama.
Gotovo je. Zaista se deava. Sve to je bilo poznato, sada je otilo
u prolost.
Hoe da stanemo kod tvoje drugarice Meri pre nego to izaemo
na autoput?, pitala ju je erka. Moda bi joj to pomoglo da se
oslobodi fatalistikih oseanja koja su im porodina sklonost.
Ne. Idemo samo.
Na sledeem semaforu, moja majka je pitala: ta misli, moda
bismo nekada mogle da jedemo napolju, u restoranu ili negde?
Umesto da stalno kuvamo? Pokuavala je da zamisli svoj
novi ivot, kako e biti drugaiji, kako sad moe da bira ta e
da radi u svojoj novosteenoj nezavisnosti. Morala je da misli
o svim izborima koje sada ima i da zapravo veba da ulae
napor u proces donoenja odluka. Siguran sam da joj je mozak
radio vrtoglavom brzinom. Cela ova situacija ju je bez sumnje
preplavila. Odluila da potuje jednu od najvanijih odluka
N e v r a ati s e
koju je donela u poslednjih nekoliko decenija i sada je ivela tu

odluku. Uvebavala je svoju novu mogunost da bira i da pravi
naredne, deje korake izvan onoga to joj je poznato.
Naravno da moemo. Bilo kada. Stalno. Kada god ti eli,
odgovorila je moja sestra. Koliko je bilo tuno to to se njena
majka do sada oseala nesposobnom da radi ono to eli.
Kakva spoznaja, videti koliko je zadovoljstva i sree njena
majka oekivala u vezi sa tako jednostavnom stvari kao to je
mogunost da jede izvan kue u vreme i na mestu koje izabere.
Uradila bi sve to moe da usrei majku. Sada je u majinoj moi
bilo da nadoknadi sve godine tokom kojih se oseala ogranieno,
inferiorno.
Ne znam da li je postojao odreeni trenutak u etrdeset etiri
godine braka kad je moja majka odluila da izbegne konflikt, da
popusti pod oseanjem inferiornosti i sakrije misli od mog oca.
Koliko ja pamtim, uvek je bilo tako. Uprkos njenim oiglednim
opravdanjima, izgleda da je strategija izbegavanja bila rezultat
njenog izbora. Napravila je toliko izbora koji nisu bili u njenom
interesu, zato to je radije trpela nego se borila. Vremenom je
postajalo gore. Tokom godina se istroila. Ako je on rekao da
je glupa, ona nije radila nita da dokae suprotno. Pustila ga je
da misli da ona nema svoj mozak. Hoe da budem glupa? Vai,
ponaau se kao da sam glupa i dau mu to to eli. Zato bih ja
morala da mislim kad je on tako pametan, fakultetski obrazovan
mukarac. Neka on smisli ta je najbolje. Ba me briga. On e
patiti vie nego ja.
Toga se seam od ranog detinjstva. To je postao njen kredo
kada sam napunio dvanaest godina. Tokom osamnaest godina
njenog braka nakon to je moj stariji brat njeno prvo dete
izvrio samoubistvo, elela je da on pati. Nije zaista aktivno
201
202
traila osvetu. Ona nikada nije mogla da zaista uradi neto da bi

on ispatao. Nije bila svrha njenog ivota da proizvede tu seriju
malih prkosnih inova samonanoenja patnje koji su vremenom
postali njena navika i njen ivot do razvoda. Ne, svrha njenog
ivota bila su njena deca i njena unuad. Posvetila je mnogo
vremena njihovom odgajanju. Ne, nikada nije imala elju da
kontrolie ili primorava nekoga da radi ono to ne eli. Tako da i
nije iznenaujue to je ostala samo da ga natera da pati.
Da, ali to ne biste znali da ste pitali mog oca. To nije mogao da
predvidi. Kada su pred njega stigli papiri, glumio je povreenu
stranu: Eh, ona samo hoe sve pare, pogledajte ta radi, ona je
luda.
Ona nije elela da natera mog oca da plati za tetu koju je
napravio. Razvod je bio in samoodbrane. Odluila je da se
razvede u 70. godini. Slovaka domaica koja nije volela da govori
na engleskom, bila je umorna od ivota sa istim ovekom koji joj
je nanosio, kako je izgledalo, beskrajnu i rastuu mentalnu bol
tokom najmanje 30 godina. Toliko sam ja imao kada je podnela
zahtev za razvod. Ne seam se da su majka i otac ikada bili sreni
zajedno. To on nikako nije mogao da predvidi. Bio je naunik,
inenjer. Znao je hemijske reakcije. Zar zaista nije znao? Da li je
jednostavno bio toliko usmeren na sebe da ga nije zanimalo nita
osim njegove sopstvene sree? Da budemo iskreni, ona je dobro
krila svoja oseanja od njega. Moj otac se spremao za penziju, ali
ona nije htela da okean deli nju i njenu decu. Apsolutno nije htela
da se vrati u staru zemlju.
Otac je eleo da se vrati. On je bio veliki Amerikanac, deko iz
malog grada koji je uspeo i koji je oekivao da e biti doekan
kao heroj. Njegova penzija bi due trajala u slovakom selu.
Zdravstvena zatita je bila dobra, tamo su bili prijatelji i oseao
N e v r a ati s e
se kao kod kue. U teoriji, moja majka bi tamo mogla da ima

kvalitetniji drutveni ivot. Posle trideset godina zatoitva u
amerikim predgraima gde je zavisila od toga da je moj otac
svuda vozi, zar ovo ne bi bilo neto emu bi trebalo da se raduje?
U malom gradu sa trotoarima, lokalnim autobuskim linijama
i odlinom vezom sa vozovima kojima moe da stigne svuda
koristei svoj maternji jezik, mogla je opet da ima udoban ivot.
Ne bi vie bilo borbe sa engleskim i u poreenju sa ivotom
u Sjedinjenim Dravama, bilo bi mnogo manje brige zbog
nasuminih inova nasilja naoruanih narkomana. Ali da je moj
otac malo vie promislio o tome ko je moja majka i odakle dolazi,
vrlo lako bi shvatio zato ona ne eli da se vrati i da se nosi sa tim
da je graanka drugog reda. Kako je mogao to da zaboravi?
Nekada je bila veoma nezavisna. Bila je verovatno najpametnija
od svoje sedmoro brae i sestara. Imala je dobar rezon,
naporno je radila i znala je da eli bolji ivot za sebe i svoju
decu. Uzimajui u obzir kakvo je bilo vreme i okolnosti posle
Drugog svetskog rata, sve je izgledalo vie nego mogue. Da li
bi neko sa njenim porodinim poreklom uopte doao u obzir
za medicinsku kolu pre nego to su komunisti doli na vlast?
Bila je 1956. godina. Imala je dobar ivot, izdigla se od svog
neposrednog okruenja i bila je uspena. Imala je dvadeset tri
godine i radila je kao medicinska sestra kada je srela mog oca u
zapadnoj Slovakoj.
Kada vidim fotografije koje je napravio, izgledala je kao filmska
zvezda. Lepa. Elegantna. Puna ivota. Bio je prilino dobar
amaterski fotograf. Na tim fotografijima zabeleio je njenu
poniznost, ali i iskru neega to je inspirisalo velike stvari.
Mislim da je bilo jasno da nije elela da ostane tamo gde bi ona
ili njena deca bili podvrgnuti toj istoj snishodljivosti, u svetu
ogranienih mogunosti.
203
204
Ona sama je odrasla u jednosobnoj kui sa poretom na ugalj, bez

tekue vode i sa petoro sestara i brae. Seam se da je tokom mog
detinjstva priala prie u kojima je esto komentarisala sebinost
svoje majke. Jednom se alila kako nije mogla da ide u kolu u
septembru, jer je morala da ide da radi, da kao mala pastirica
okuplja stada komijskih koza i krava kako bi donela novac u kuu.
Njena majka je i dalje ivela u toj jednosobnoj kui sa poretom na
ugalj i odbijala da troi novac na bilo kakvo poboljanje uslova za
ivot. Moja baka je mislila da je to luksuz kada je konano imala
dovod za hladnu vodu i slivnik sa odvodom. Vie nije morala da
izlazi do bunara. Oseanja samoportvovanja i poniznosti kod
moje majke su morali odnekud da potiu. Uvek deca mogu da
se sete kako su roditelji doprineli nekom njihovom mentalnom
oteenju. Bilo je to smeno, zato to se i pored njenih povremenih
albi na raun majke seam kako je uvek vodila rauna da ostane
prisutna i pomogne na najbolji mogui nain uprkos tome to je
bila preko bare i sa druge strane gvozdene zavese. Pretpostavljam
da je bar taj odnos bio zdrav.
Majka je srela mog oca na lokalnoj igranci. Mislim da je imala
sastanak sa drugim tipom ili se moda prosto pojavila sa
drugaricom i lepo se druila sa nekim drugim dekom, kada je
moj otac uskoio. Tako neto je bilo. Ono to je bitno je da su se
dvoje ljudi sreli prvi put. On je bio nov. Bio je stranac, ali vrlo
uporan. Tako su stvari poele.
Bio je par godina mlai od nje, i dalje na fakultetu sa nekoliko
godina do diplome. Studirao je u Pardubicu, udaljenom oko
est sati vozom i za vikend je doao kui u jedno od susednih
mesta, kada je otiao na tu igranku na kojoj je bacio oko na moju
majku. Imao je motorcikl. Verovatno je to bila java, kompaktni
i praktini eki motorcikl, ali verovatno vrlo kul za to vreme
N e v r a ati s e
i mesto. Mora da su se zabavljali. Mogu samo da zamislim. Ja

samo znam da je ubrzo potom moja majka bila trudna.
ta se desilo u meuvremenu, pa, zapravo nikad to nisam uo.
Pretpostavljam da su ili da se voze motorciklom, da gledaju
filmove, na igranke i radili druge zabavne stvari koje su radili
mladii i devojke u pedesetim. Mora da su se videli vie puta.
Mora da su se dobro slagali, inae stvari ne bi napredovale. ta ih
je spojilo? ta su videli jedno u drugom? Ovo nisu prie koje se
priaju deci. Ne u mojoj kui. Ni sa gado, niti sa romske strane.
Rekla mi je da mu je, kada je saznala da je trudna, rekla da je
dete njegovo i da joj je u redu da ga podie sama ukoliko ga on ne
eli. Znao sam da je to istina. Osetio sam kada je priala tu priu,
a priala ju je nekoliko puta. Mogla je da se nosi sa stresnim
situacijama. Uvek je bila tu za nas, decu. Emitovala je snagu koju
sam mogao da osetim, uprkos onome to sam kasnije video u
njenom ponaanju. Uvek je bila jaka za svoju decu, ak i kada
nije bila za sebe. Ja sam bio najmlai. Kako sam odrastao i kako
su se moje sestre i braa odseljavali, imala je sve manje i manje
potrebu da bude jaka.
Takoe mi je rekla da je odgovor mog oca glasio: Majka kae
da beba moda nije moja. Pre nego to je uopte srela svoju
svekrvu, to je bilo njihovo upoznavanje. Postojae neprekidna
oholost nekoga ko se inicijalno oseao superiorno u odnosu
na nekoga kao to je ona. Uticaj njene svekrve na njenog mua
nikada nije oslabio. Moja majka je bila pametna, ali su joj bile
potrebne godine da shvati da e ovaj tip, za koga se udala,
zauvek biti u senci svoje majke. Tada je bila mlada i jaka i puna
nade. Moda je u sebi mislila kakav onja. On ak ne moe
ni da kae ta misli. Mora da citira svoju majku, ali moda e
prerasti to.
205
206
Ne, meni ovo ne treba, mora da je mislila. Mogu da se nosim sa

ovim sasvim fino sama. Bez straha. Korak po korak. Nogu pred
nogu. Ovaj svet je dobro mesto i ta god da radim, mojoj deci e
biti bolje nego to je bilo meni. Imam veliku porodicu koja e mi
pomoi, imam dobar posao i sve moe samo da bude bolje.
I to je bila istina. Rat je bio gotov. Bilo je puno radnih mesta. Bilo
je dobro vreme i dobro mesto za ivot za veinu ljudi. ta je ona
stvarno mislila u to vreme? Sama je rekla da se mnogo toga ne
sea. ta se zapravo desilo to ju je navelo da promeni miljenje?
Moda ga stvarno jeste volela i idealizovala njihov zajedniki,
bolji ivot. Bila je puna nade za njihovu budunost. Moda je
jednostavno bilo to da u 1950-im, ak i u jednom socijalistikom
i ateistikom drutvu, biti samohrana majka nije bio najlaki
izbor. Svakako da su za podizanje deteta dva izvora prihoda
bila bolja od jednog. Da li je bilo tako neto jednostavno i lako?
ini mi se da nije moralo da bude mnogo komplikovano, niti
da je postojalo obilje izbora i kriterijuma za razmatranje. Prosto,
izgleda da je moja majka bila uvek praktina i mada je imala neke
potekoe u donoenju odluka, ne mogu da je zamislim kako
pada u depresiju oseajui se kao da se njen svet raspada.
Siguran sam da joj je u nekom trenutku prolo kroz glavu: Ne
elim da moja deca odrastaju kao ciganska deca. elim da imaju
bolje anse za dobro obrazovanje, dobar posao i da se uklope sa
drugom decom u koli. Ovo je mogue samo ako imaju belog
oca. Beli otac bi dobio vie potovanja od kolskih vlasti. I
pored cele retorike o jednakosti pod socijalizmom, veina, beli
Slovaci, imali su izvestan status. Da je samo mogla da se odseli u
drugi grad i utopi se, niko ne bi ni znao da je Romkinja. Mogla
bi da proe. Ve je to jednom radila i upalilo je, i to na kratkoj
razdaljini od Brezove pod Bradlom do Nove Mesta. Sigurno bi
mogla da to ponovi i napravi ak i vei skok do Bratislave.
N e v r a ati s e
Nisu svi na poslu znali, iako je dola iz jednog od oblinjih sela.

Siguran sam da nije to ona sama smislila. Svi su to radili. Njeni
stariji brat i sestra su se odselili i utopili u okolinu. A njen brat je
bio toliko taman. Kako je to uspeo? To je bilo mogue u velikom
gradu kao to je Prag. U svakom sluaju, izbegavajui da svima
govori iz kog sela dolazi i klonei se sunca, ve je prolazila kao
bela kod veine svojih kolega. Ali ta e se desiti ako dete ispadne
tamnoputo? Da li je uopte mislila o tome?
Postojali su takoe izvesni roaci o kojima u porodici nikada
nismo govorili. Ne znam da li je to bila romska stvar ili je to bilo
samo u naoj porodici iz nekog razloga. U jednom trenutku kada
je odrasla trebalo je da se uda za svog daljeg roaka iz nekog sela
sa druge strane brda u Modri. Kako sam razumeo, to nije ba bio
ugovoreni brak. To je bilo neto to su radile porodice kako bi
posredovale i osigurale da im deca ne budu sama. Upoznala ga
je, nije joj se dopao i rekla je ne. Ne dolazi u obzir, u stvari. ta se
zapravo desilo i zato je ovo odluila, ponavljam, mogu samo da
nagaam. Ne seam se mnogo detalja. Rekla mi je da to uopte nije
bilo vano. I nije bilo. Nikada nije zvualo kao neprijatno seanje
kada je priala o ovom roaku, vereniku. Moda prosto nije bilo
mnogo ta da se kae. On je bio jednostavan momak, ne toliko
pametan, ne toliko zgodan, ne specijalno fin ili zloban, samo, ta
je poenta? Zato bi elela da bude sa njim? Mnogo godina kasnije
imali smo uznemirujui telefonski poziv jednog njegovog deteta.
Rekao je da je u SAD i da hoe da vidi da li moe da nas poseti, ali
nije odgovorio ni na jedno pitanje moje majke, zbog ega se ona
vidno uznemirila i spustila mu slualicu. Bilo je kao da je videla
duha, ali sve to je rekla je da je on veoma nepristojan to nije
odgovarao na njena pitanja. Nije bila zainteresovana.
U mojoj kui nikad nismo priali o seksu. Dok sam odrastao,
mislio sam da je to normalno. Moji roditelji su bili stariji i bili
207
208
su imigranti. Pretpostavio sam da su jednostavno dva puta

staromodniji nego Amerikanci njihovih godina. Sada, kada
vratim film, pitam se. Da li je bilo neto to je moja majka krila?
Da li je nekad bila seksualno zlostavljana? Odakle je dolazio
njen strah? Dok smo bili deca, nikad nas nije isputala iz vida.
Znala je da deca mogu da budu zlostavljanja od strane najmanje
sumnjivog komije ili roaka mnogo pre nego to je javni servis
poeo da informie na tu temu. To su bile 70-e, ljudi su tek poeli
da govore o tim stvarima, ali moja mama je ve sve to znala.
Nikada nismo imali bebisiterku. Da li je to bilo preterivanje?
Meni ba i nije, kad se ima u vidu da nikad nije elela sama da
izlazi sa mojim ocem.
Uvek je bio bar jedan roditelj pored nas kada sam bio klinac.
Moj otac, tiranin, bio je zagovara discipline i njega smo se svi
plaili. Moja majka nikada nije verovala u telesno kanjavanje.
On nije morao dvaput da se zapita da li da raspali nekog od nas.
Da li je to neto romsko? Da, mislim da zapravo jeste. Romski
roditelji razgovaraju sa svojom decom. Odrasli smo brzo, zato
to smo brzo nauili koje su nam granice. Majka mi je priala
prie kako je kada je bila mala skakala gore-dole po krevetu
sa svojim bratom i sestrom i na koji nain je njen otac priao
sa njom. On je rekao: Vi mali treba da se smirite. ta ako
padnete i udarite glavom? Do doktora treba da se ide daleko
u grad, ak i ako bismo pozajmili mazgu i kola od komija.
Kako ja da vas odvedem do bolnice na vreme? I tu je bio kraj
skakanju. Potovanje za mudrost starijih i uenje sluanjem je
romski nain. Romi ne mogu da priute nikakav luksuz uenja
injenjem ili pravljenjem greaka. Moe da zavri mrtav. To
je definitivno bio pristup kojeg se seam. Neki od najintimnijih
trenutaka u mom detinjstvu su bili sluanje pria poput ove i
oseanje da elim da uradim pravu stvar da spreim nezgode i
zatitim sve od bespotrebne muke.
N e v r a ati s e
Kada bi oca obuzeo bes, majka je pokuavala da intervenie

najbolje to je mogla, ali ne mogu da prestanem da se pitam.
Zato nikada nije uradila nita za sebe? Zato nije izlazila i imala
prijatelje? Zato je rtvovala sve to je mogla od drutvenog
ivota da bi bila kod kue i zatitila svoju decu? Zatitila. Moda
je oseala da je njena dunost da sprei da se ono to se desilo njoj
desi nekome od nas. Uvek nam je govorila da nikada ne bi poslala
po nas nekoga u kolu, da nikada ne smemo da poverujemo ako
nam neko tako kae i da treba da zovemo policiju ili da kaemo
nastavnicima ako se to ikada desi. Nikada ne veruj nijednom
strancu, govorila nam je. Pod strancima su se podrazumevale i
komije iz susednih kua i svi drugi odrasli koji nisu nai roditelji.
Bila je to dobra zdravorazumska prevencija. Trebalo je da ona
pie one broure i reklame javnog servisa. Kako je ova prosta
imigrantkinja znala tako dobro kako da podie decu i zatiti
ih u SAD-u? Da li je to jednostavno bila romska stvar, dranje
stranaca izvan porodice? ta se to desilo da joj je bilo drago da
bude u Americi, izolovana, sama i daleko od svojih estoro sestara
i brae, roaka, prijatelja i komija u tom malom slovakom selu?
Pitam se, da li ju je njen ugovoreni verenik silovao?
ta se desilo na igranci? Da li je mislila da mora da nae mua
zato to je bila silovana pre igranke? Da li se to desilo posle
igranke? Da li je verenik, roak uo da ona izlazi i odluio da
hoe da preuzme kontrolu nad onim to mu pripada? Moda ako
elim da saznam treba da se usudim da pitam majku. Ne mogu
da pitam zato to bi to bio izraz sumnje da moj najstariji brat i
mi ostali imamo istog oca. Nikad neu postaviti to pitanje dok je
iva. Ne mogu da izazivam taj bol svojim reima.
Na igranci, moj otac nije imao predstavu da je ona Romkinja.
Kako je mogao da ima? Nije poznavao ni jednu, osim onih
stvarno tamnih koje govore sa onim smenim akcentom. To je
209
210
ono na ta ljudi misle kada zamiljaju Cigane. Oni su upadljivi

kao bolni palac, ne moe da ih ne primeti u malom gradu, inae
punom obinih, belih seljaka. Ah, svi su rekli da je on gledao
samo u nju. Nije mogao da je se okane. Dobro, njegova majka
nije bila srena zbog toga. Morao je da uradi neto da je ubedi.
On je verovatno mislio da bi bilo dobro da prvo upozna porodicu
moje majke, da bi kod kue mogao da kae neto o svojoj buduoj
eni. A kada je moj otac upoznao porodicu moje majke, mislim
da je postalo bolno oigledno da za njegovu majku to nije bila
samo ona trudna ena, ve i neto drugo. Neto to ne moe
da se iskae reima. Pripadala je klasi i rasi ljudi koje njegova
majka nikada ne bi prihvatila. Da li su oni ikada uopte govorili
o pitanju rase? Ili je samo mislio da ona nije kao ostali oni. Kako
god. Bilo je jasno da je stav njegove majke bio da se njen sin nee
oeniti tom manje-od-oveka, necivilizovanom, nekulturnom
enom. On je bio naunik, student, budui inenjer hemije. Bio
je oboren s nogu, a nikada nije bio ba dobar u komunikaciji.
Stvarno, kako je on kao pragmatini naunik mogao da nastavi
ka braku kad je izgledalo da bi svaka odluka u tom pravcu bila
propast? Koja je tu korist, uz mogunost da ga odbaci sopstvena
porodica? Moda mu se moe odati priznanje zato to je sledio
svoje srce. Ili je samo imao napad besa kao velika beba i njegova
majka je morala to da prihvati, kao u sluaju mnogih eha koje
su razmazile njihove popustljive majke? Sledio je srce, ali nikada
nije aktivno branio svoju ljubav pred svojom porodicom. Samo je
oekivao da oni prihvate njegovu odluku. Pretpostavljam.
Moda je bilo vano i to to je otac moje majke bio lan
Komunistike partije. Majka misli da je ovo moda igralo
ulogu, iako bih ja voleo da mislim da je iza ove ideje samo njen
nedostatak samopouzdanja. Samo luzer moe tako da razmilja.
Znajui koliko moj otac nije imao pojma, mislim da ne bi bio
sposoban da bude tako prevrtljiv, a ak i da je bio, zar ne bi
N e v r a ati s e
postavio svoje mete malo vie? Mislim, mama, stvarno. Moja

majka je mogla bolje. Zato ima tako nisko miljenje o sebi? Ona
je bila ulov, pametna, dobro je izgledala, ali nije bila iole znaajna
za nekoga ambicioznog. Otac je moda bio obrazovani deko sa
fakulteta, ali je u srcu bio samo jedan jednostavni seoski deak.
Moj deda sa majine strane je bio lan Partije niskog ranga sa
malo moi, ali je bio povezan sa nekim ko je mogao da preporui
mog oca da ue na poslediplomske studije. Moj otac je bio iz
onoga to se tada i tamo smatralo buroaskom porodicom. Teko
da su bili buruji, po bilo kojim smislenim standardima. Ali to
je bilo vreme represije u komunistikoj ehoslovakoj. Dobro
obrazovani, uprkos njihovom ekonomskom statusu, smatrani
su buroazijom ako se nisu zakleli na poslunost batinaima
u Komunistikoj partiji. Otac mu je bio glavni raunovoa u
jednoj od najveih industrijskih firmi i njihov drutveni poloaj
se pogorao posle rata, mada nisu bili bogati ni pre.
Preporuke od svog novog tasta i upis na poslediplomske bili bi
dobar razlog da njegova majka bolje prihvati njegovu trudnu enu
i njenu porodicu. Bar ga se porodica nee odrei zbog toga to
preduzima ovaj korak enidbe sa njom. U stvari, on mi nikada
nije to objasnio, ali nisu ga se odrekli. Nikada nisu rekli nikome u
iroj porodicu da mu je ena Romkinja. To je bila, to jeste, tajna.
Po mojoj majci, oni je jednostavno nikada nisu prihvatili kao sebi
ravnu. On ju je poveo svojoj kui da upozna njegovu majku u
jednom od susednih slovakih gradova, Holiu. Holi je poznat
po tome to ga je jednom posetila carica Marija Terezija. Iako
su iveli u Slovakoj, njegova majka je bila ehinja iz Pardubica,
bogatog, modernog industrijskog grada. Ona nije progovorila
slovaki do svoje smrti, iako je ivela u Slovakoj preko 50 godina.
Imala je visoke standarde i visoka oekivanja od svog sina. Neko
iz njenog komiluka kae da je i posle deset godina i etvoro dece
rekla: Ta ena ovde nikada nee biti dobrodola bez mog sina.
211
212
Moja majka je donela svestan izbor da prihvati ivot sa mojim

ocem. Izdravala ga je dok je studirao. On je dalje iao na
magistarske i neki poslediplomski rad u Bratislavi. Dobro su
se slagali. Moja majka i on su poeli da ive zajedno kada je
diplomirao i odsluio vojsku i kada su se zajedno preselili u veliki
grad, Bratislavu. Mora da je to videla bar delimino kao ulaganje
u svoju budunost i budunost svoje dece. elela je da imaju
bolji ivot. Ovaj momak je bio fin, iao je na fakultet, delovao je
prilino pametan i dosta dobro je izgledao. Svima se dopadao.
ta bi moglo da bude loe u vezi sa njim? Nije joj bio potreban, ali
je izgledalo kao da bi bilo bolje da bude uz njega, posebno to se
inilo da je bio ludo zaljubljen u nju.
Da li je mislila da bi bilo mogue ono to se deavalo tokom
naredne 43 godine? Da je njegova majka nikada nee prihvatiti,
nikad? Iako ostatak njegove porodice nije bio otvoreno protiv nje,
da li je oekivala da e bar neko u njegovoj porodici uiniti makar
najmanji otvoreni pokuaj da ublai uasavajui rasizam njegove
majke? Verovatno je oekivala da e ih zadobiti vremenom, bar
malo. Ali to se zapravo nikada nije dogodilo. Nisam siguran da
je bilo ko od ostatka porodice bio eksplicitno protiv nje, oni samo
nisu pravili otvorene pokuaje da joj to objasne. Koliko bi to
promenilo stvari. Da li je mislila da je bila uspena uprkos svim
tim meuklasnim i meurasnim odnosima? Ipak je ona osvojila
belog mukarca. Kada god se premiljala tokom godina, svi u
njenoj porodici su joj govorili da se dri njega, jer je to apsolutno
bolje za nju i njenu decu. Bili su preko Atlantika. ta su oni
mogli da znaju o tome kako se on ponaao prema njoj ili kakav je
psiholoki efekat to imalo na nju?
Moja majka nikad nije otvoreno govorila o svom etnikom
poreklu. Nije se autovala, da tako kaem. Nije ak ni meni
rekla sve do moje dvanaeste godine i zabranila mi je da ikada
N e v r a ati s e
govorim o tome sa ocem. Moj najstariji brat je bio roen etiri

meseca nakon to su se nai roditelji venali. Imao je tamne
oi i tamno maslinastu kou. I on i ja smo bili tamniji od naih
roditelja. Ali ja, najmlai od svih, rodio sam se etrnaest godina
kasnije. Moja ostala braa i sestre su svi imali plave oi. Oni su
imali mnogo svetliji ten nego ja. Mogu samo da zamislim koliko
je bilo sumnje u vezi sa tim ko je pravi otac mog najstarijeg brata,
bar od strane mog oca i njegove majke tokom etrnaest godina
koje su prethodile mom roenju.
Nakon to su se preselili u Bratislavu, moja majka je imala bolji
posao u veoj bolnici. Imala je belog mua i niko nije znao da ona
dolazi iz Brezove, ciganskog sela. Govorila je pravilni slovaki, a
ne sa udnim neukim ciganskim naglaskom.
Posle porodiljskog odsustva, vratila se na posao i ostavljala je mog
najstarijeg brata Dorda u obdanitu. Kada je Dord imao oko
etiri godine, majka je jednog dana dola da ga pokupi i nije mogla
da veruje svojim oima kada je pogledala kroz prozor. Sva deca
su se igrala osim njenog sina. On je bio uplakan i na silu su ga
hranili. Vaspitaica nije htela da ga pusti da se igra, pa ak ni da
ga ostavi na miru dok ne zavri. Umesto da odmah ue i usprotivi
se takvom tretmanu, majka je otila direktno kod direktora i
zahtevala da on momentalno doe da vidi ovo zlostavljanje. On
je prekinuo tu situaciju u sekundi, prekorio vaspitaicu i takoe
uverio moju majku da nikada nee morati da brine da e ta ena
ponovo biti zaduena da vodi rauna o njenom detetu.
Ali zato je ta ena bila tako grozna prema mom bratu? Da li
je to bila samo glupost, nedostatak iskustva ili bi bila drugaija
prema svetlijem detetu? Majka mi je ispriala tu priu kada sam
bio veoma mlad i njena verzija nije imala nikakve rasne nijanse.
Decenijama kasnije, sada kada znam ono to znam o tome kako
213
214
stvari tamo funkcioniu, ne mogu a da ne mislim o tome. Poto

je moj brat umro, majka je rekla da je jedna od stvari zbog kojih
se najvie kaje u ivotu to to nije ula u tu igraonicu i iibala tu
enu po licu i poupala je za kosu. Ona stalno misli o pet minuta
koliko joj je trebalo da ode do direktorove kancelarije i kako je
njeno dete moralo da podnosi jo pet minuta torture u svom
kratkom ivotu. Kaje se to nije uinila svaki ivi minut koji je
proveo na ovoj planeti prijatnijim. Da nije bio muen kao dete,
moda se ne bi ubio u dvadeset etvrtoj godini. Umesto toga,
moja majka mui sebe mislei o tome. Ne mogu da je ubedim da
je uradila pravu stvar. Njen izbor je da na svet gleda naknadnom
pameu.
ta da se nikada nije udala? Da nije dola u Ameriku, Dord bi
bio iv. Kao dete ne bi bio izloen nikakvoj torturi a kao mlada
osoba mentalnoj patnji koja ga je dovela do samoubistva. Zato
je pola za mojim ocem u Ameriku? On je bez nje otiao u Be,
zato je morala da ga prati?
Svialo se to meni ili ne, bio sam roen nakon to je dola u
Ameriku. Imao sam tamnije oi i kosu od bilo koga u naoj
porodici, ba kao moj brat Dord. Toliko bih potamneo leti,
da su druga deca u osnovnoj koli mislila da sam jedan od onih
klinaca iz Indije. Meni je to bilo super. Moja braa i sestre (osim
Dorda) su svi bili ljubomorni to mogu da pocrnim vie od
njih. U 70-im je bilo ba kul da skroz pocrni. Nikad nisam
izgoreo. Nikad nisam pocrveneo. Imam puno fotografija na
kojima sam ja leti i sigurano je majka bila veoma srena to moe
da ih poalje muevljevoj porodici kui u Slovaku.
Jasno se seam kako je tokom mog odrastanja majka nesumnjivo
oseala da joj je oeva porodica nanela nepravdu. Mislio sam
da je to normalna stvar u odnosima sa porodicom suprunika.
N e v r a ati s e
Tek godinama kasnije sam konano shvatio da su moji roditelji

meurasni par. Bilo je u vezi majinog nedostaka samopouzdanja
neega vie od njenih linih problema, a to je da je ona bila
proizvod vremena i mesta kojima nisam bio izloen do kasno u
ivotu i na tome sam zahvalan. Naalost, danas vidim obrasce
koji se ponavljaju u brakovima mojih mlaih roaka koji su
i dalje u staroj zemlji, poto ova problematika postaje samo
ukorenjenija u rasno i politiki polarizovanoj Srednjoj Evropi.
Moja majka je morala da se bori sa etrdeset etiri godine manjka
samopouzdanja i da se nosi sa nedostatkom podrke od strane
svog supruga koja bi joj pomogla da se osea kao ravnopravno
ljudsko bie. Majka je elela da ja odrastem kao obian beli
deak, to sam i bio u Americi (osim injenice da sam bio veoma
taman tokom leta). Ne znam da li bih ikada traio od nje da se
rtvuje na nain na koji jeste, omoguavajui mi da odrastem bez
prepreka sa kojima se ona i danas suoava. Ono to znam je da
posle trideset godina ivota u Americi kao obina osoba, evropska
imigrantkinja u belom drutvu, nije htela da se vrati u drutvo u
kome bi bila tretirana kao graanka drugog reda. Stavovi kakve je
imala njena svekrva i u 21. veku preovlauju kod veine Slovaka.
Uprkos problemima sa samopotovanjem, ivela je u svetu u
kome nije bila svakodnevno okruena ovim temama. Njena
prolost je i dalje imala uticaja na to ko je ona i kako se odnosila
prema mom ocu i njegovoj porodici, ali ameriki svet to nije
znao. U SAD ona nije mogla da prestane da se osea inferiorno,
ali je barem niko nije podseao na to. Da se vratila u Slovaku,
bila bi konstantno podseana na to ta Slovaci misle o Ciganima.
Ne moe to da izbegne. Niko ne sakriva svoju mrnju, prezir
i antipatiju prema Romima. Ona bi se verovatno brinula da li e
joj biti prueno fer leenje. Kao sedamdesetogonja osoba, zato
biste odabrali da dodate jo jedan sloj brige za svoju zdravstvenu
215
216
zatitu? Ako bi naula rasistike opaske u bolnici ili bilo gde

drugde kad smo kod toga, zar bi utala nakon to je ivela u
zemlji dr Martina Lutera Kinga? ta bi se dogodilo ukoliko bi
odgovorila? Nije elela da mora da brine o tim stvarima. Nije
elela da se vrati na to da mora da misli o tim stvarima. Nije
elela da se vrati. Zbog toga se razvela.
Sada ivi sa jednom od mojih sestara. Stigle su tog dana,
nekoliko sati kasnije u njenu kuu. Ile su u nekoliko restorana
tokom narednih nedelja. Ubrzo potom ustalila se u obrascu da
sedi u kui sama, da gleda televiziju i povremeno pie pisma ili
razgovora telefonom.
Ima priliku da ivi koliko god eli nezavisno sa svojih sedamdeset
godina. Nema ba puno iskustva sa nezavisnou u skoranjoj
prolosti. Sestra eli da pomogne naoj majci da se osea dobro
i da radi stvari za sebe, ali je to frustrira. Naa majka po navici
ne ini sebe sretnom. Taj novi poetak posle razvoda nije bio
poetak novog poglavlja. Za njen ivot je to bilo samo okretanje
stranice. Nije odjednom povratila nezavisnost duha koju je imala
kada je bila sama i mlada ena. Navika da bira da ne misli i da
tera mog oca da donosi odluke, ne slama se lako.
Voleo bih da mogu da joj pomognem da bude srena. Ne znam
kako iko moe da bude srean ostajui u kui i gledajui sapunice
na panskom. Pretpostavljam da bi se samostalno uenje
panskog sa sedamdeset godina moglo raunati u nezavisnost
i da pokazuje samo-motivisanost, ali da li je to dovoljno? Ona
zapravo ne voli da ide u restorane. Koliko god da je ta ideja
zvuala privlano onog dana, to stvarno nije aktivnost koja bi
unela vie zadovoljstva u njen ivot. Zar je stvarno dovoljno
samo se otarasiti stresa loe veze i osigurati ostanak u SAD do
kraja ivota? Moda i jeste, i ona zna to da potuje.
N e v r a ati s e
Volim svog brata Dorda i uasno mi nedostaje. Svejedno mi

je i da je on samo moj polubrat. Nema razlike. Nema razlike
ako je moja majka lagala, osim injenice da joj sigurno nanosi
mnogo bola to to osea da i dalje mora da lae. Ne mogu da je
pitam. U stvari, mislim da je oslobaenje od tog tereta klju za
njen srean ivot. Moda je to bolno seanje, a moda sam i ja
samo stvorio celu fantaziju u svojoj glavi koja bi je razbesnela
ako bih to samo pomenuo. Koje god da su injenice iza romanse
koja je dovela do braka mojih roditelja, ponaanja su injenice
za sebe. Povreeni smo kada nas roditelji ne podravaju, patimo
kada odrastamo oseajui se inferiorno u odnosu na one koji bi
trebalo da su nai vrnjaci i jednaki, a ako odrastamo bez tog
kompleksa inferiornosti, onda se oseamo krivima za ono ta su
nai roditelji morali da pretrpe rtvujui se za nau dobrobit.
Sada majka jednostavno ostaje kod kue. Ona plete, gleda TV,
povremeno ide u kupovinu namirnica sa mojom sestrom. Nita
ne mora da radi na silu i siguran sam da to ceni. Ide kod zubara
i lekara kada je potrebno. Vie je ne zanima da ide u restorane.
Pie pisma svojim prijateljima i roacima u Slovakoj i prenosi
mi vesti koje uje od njih. Kae da ne eli nita. To mi oteava
da pruim neto, ali to je moj problem, a ne njen. Sve to imamo
danas je kako se odnosimo jedno prema drugom. Moda je to
sve to ona eli.
Jednom je razmiljala da ide u Meksiko na odmor, ali kada sam
se ponudio da je vodim, nije prihvatila. Ne eli da naui da ivi
na drugi nain. Nekada je u ivotu imala ogranienja. Sada ivi u
granicama navike. Ali mi se odnosimo jedno prema drugom sa
ljubavlju i potovanjem. Kada to znamo i prihvatimo, onda sve
bude u redu.
217
218
Ko j e ov de gaz da?
12
Ko je ovde gazda?
Kerol Miler
Prevela Emilia Eptajn
Kerol Miler je antropolokinja kulture i autorka dve knjige o

amerikim Romima. Njene knjige The Church of Cheese: Gypsy
Ritual in the American Heyday (Crkva Sira: ciganski ritual u
Americi na njenom vrhuncu) i Lol'as Luck: My Life Among the
California Gypsies (Lolina srea: moj ivot meu kalifornijskim
Ciganima) nude pronicljive i na trenutke duhovite poglede na svet
koji izuava. Kultura koju je istraivala strogo razdvaja mukarce
i ene, a posebno ih dri na odstojanju od ne-Roma suprotnog
pola. Kao to Miler sama primeuje, i njeno razumevanje ove
kulture je ogranieno usled nemogunosti da esto stupa u kontakt
sa mukarcima Romima. Meni se ini da je njeno pisanje esto
nepravedno. Unutar kulture u kojoj i mukarci i ene zarauju, u
kojoj obe strane tvrde da su hranioci porodice, ali i da ih suprunici
kinje, Miler u svom radu nikada ne prenosi stanovita mukaraca.
Pa ipak, esej Kerol Miler koji sledi, originalno napisan za ovu
zbirku, ne treba shvatiti kao ultimativnu istinu o ovoj temi.
U pitanju je temeljno informisan pogled na jednu proirenu
srodniku grupu i naine na koji su se odnosi izmeu mukaraca
i ena menjali od autorkinog prvog susreta sa njima, pre svega
nekoliko decenija.
219
220
Jo jedna opaska za itaoca. Miler pie o kontaminaciji i moi ene

da kontaminira. Ljudi opisani ovom prilikom se, kao mnogi Romi,
ozbiljno pridravaju rituala istoe. Kultura zabranjuje odreene
radnje, a pojedine stvari nije dozvoljeno dodirivati. Postoje pravila
na koji se nain pere odea i kako se kupati, pravila koja odvajaju
gornji i donji deo tela, muko od enskog. Ve generacijama, ene
poseduju mo da okaljaju bilo kog mukarca (da ga uine neistim
i, u sutini, nedodirljivim) inom zabacivanja suknje. Ako
mukarevu glavu ili gornji deo, ena slika donjim delom tela
ili suknjom, moe da ga zagadi. Ovo se smatralo ozbiljnim inom
koji zahteva posredovanje plemenskog suda kako bi se ispravio.
Danas u Americi se Romi iz Mave ne pridravaju ovog obiaja.
Zakljuili su da ene time raspolau sa previe moi i zbog toga
su plemenske stareine/sudije (mukarci) stali na put ovoj praksi.
Pitanja roda meu mavanskim Romima
Pre sto godina, mavanski Romi su stigli u Sjedinjene Drave
iz Mave u Srbiji. Oni su prvobitno putovali na konjima i u
karavanima, od gazdinstva do gazdinstva, nudei poslove
u zamenu za hranu i proricanje sudbine. To su bila teka
vremena, deca su bila brojna, a dve sfere, muka i enska, toliko
specijalizovane da dva pola nisu mogla opstati jedan bez drugog.
Tokom ovog perioda, ini se da su rodni odnosi mavanskih
Roma bili slini Romima Kalderaima koje je (1951. godine i
ponovo 1998.) opisala Rina Koton Groper.
Kada sam i sama kao antropolokinja otpoela terenska
istraivanja meu Mavanima1* ezdesetih godina, primetila
sam da su uloge mukaraca i ena, manje vie u skladu sa
nomadskom tradicijom. Iako su Mavani bili vrsti u stavu
1 * Autorka u daljem tekstu pod Mavanima (Mavani i Mavanke)
podrazumeva Rome iz Mave. prim.prev.
da nisu Kalderai, glavna briga Mavanke, kao i u istraivanju

Kalderaa koje je sprovela Groper, bila je njena brana bioloka
porodica. Mukarci Kalderai su, s druge strane, bili javne
persone, pokretai i glavni uesnici u institucijama zajednice...
vitse i njene proirene porodice (223). Slino tome, Mavanin je
zauzimao kljuno mesto u pitanjima zajednice, pozicije zajednice
u drutvu i javnom imidu svoje proirene porodice. Svakako,
Mavanin je odgovarao svojoj vitsi (srodnikoj grupi sa istim
imenom) za moralno ponaanje celog svog krvnog srodstva,
neakinja, neaka i brae i sestara od tetaka, ujaka i strieva.
Razliita rodna oekivanja su se izraavala tako to se ukazivalo i
uivalo potovanje. Meu Mavanima, potovanje se nazivalo da
se ne sramote. Kako bi se uvrstio status, Mavani su uestvovali
u krisi (sud), kao i u ritualima i proslavama. Ugledna porodica se
pridravala pravila prihvatljivog ponaanja vaspitavanjem dece
na pravi nain, njihovim venavanjem za druge Mavane,
izbegavanjem hapenja i autsajderskih (neromskih) zatvora i,
to je najvanije, neposustajanjem pred mavanskim normama
time to bi, kako kau, postali Amerikanci. Dosta toga je
zavisilo od izbora i ponaanja odrasle dece koja su bila u stanju
da osramote svoju rodbinu i vitsu beanjem od kue kao inom
nepotovanja. Do nedavno, Mavani su iveli prema pravilima
ukazivanja i uivanja potovanja. Potovanje je atribut odraslih,
znak prave zrelosti. Verovalo se da duhovno preplitanje dve
razliite snage, muke i enske, kroz brak i seksualno optenje,
otvara mogunost za mavansku sramotu/potovanje, kao i za
njihovo razumevanje.
Mukarcima se vie ukazivalo potovanje iz razloga to, prema
reima Mavanke Lole, tako hoemo. Stevo je to objasnio
neto drugaije: ena mukarcu ukazuje potovanje da bi se on
oseao ponosnim. Mukarci su avanturisti i slobodni da idu gde
221
222
god poele. Svojevremeno, ene su izlazile iz kue iskljuivo u

pratnji drugih Mavana. Na pitanje zato, i mukarci i ene su
odgovarali da je mukarac gazda i da su ene uglavnom one
koje ostaju kod kue.
Iznenadila me je fizika razdvojenost polova; ovo je bivalo
najoiglednije na javnim dogaajima kada su mukarci sedeli sa
mukarcima, a ene sa enama. Bilo koja interakcija, posebno
kada bi ene prolazile pored mukaraca, bila je nespontana i
sa paljivim ukazivanjem potovanja (Miller, 1994). Mukarci
su prvi sedali i bili prvi posluivani. Zato? Potovanje prema
svojoj porodici pokazuje ukazivanjem potovanja prema
drugima. Kada sam pitala da li su mukarci bolji, ene bi
odgovarale da nisu, ve da su ene najbolje, najvoljenije, da
se ne ale i da su vrednije, zapravo, toliko vredne i radne da
bi ponekad zaboravljale da jedu i da su uvek sluile na ponos
drugima (mukarcima?) sve navedeno predstavlja, naravno,
razliite vidove ukazivanja potovanja. Iznova tokom decenija
sluala sam da ena ini mukraca. Mukarac moda jeste
gazda, meutim to imenovanje gazdom je, shvatila sam,
podrazumevalo i zapravo bilo mogue samo zbog podrke i
udovoljavanja od strane erki, supruga i majki.
Jedinstvo mukarca i ene bilo je onako kako je bog osmislio.
Meu Mavanima, brak izmeu mukarca i ene predstavlja
jedini izbor. Brakove su dogovarali stariji lanovi dveju porodica.
Brak je bio briga zajednice; produetak vitse bio je osiguran
davanjem blagoslova deci. Brak je predstavljao propisanu
normu. Mukarac koji bi ostao udovac ili ena koja bi izgubila
mua, statusno su se u zajednici sputali nekoliko rangova nie.
Uglavnom zbog uznemirujue snage seksualne elje, verovalo
se da neoenjen mukarac predstavlja opasnost za dobrobit
zajednice i za stabilnost drugih mavanskih brakova.
Kako je teklo moje istraivanje, rodne razlike su postajale sve

vidljivije, kao i odvojenost sfera uticaja i domena. Kada god bih
postavila pitanje, ene bi priale o enama, a mukarci samo o
mukarcima. Razlog za to, kako su mi objasnili, su bile sutinske
razlike u prirodama, s obzirom da su ene ensko, a mukarci
muko. Prema istoj logici, ova misterioznost je po svemu sudei
davala neodoljiv kvalitet suprotnom polu.
Usled spoljanje prirode njihovih genitalija i, sledstveno tome,
lakoe sa kojom se kupaju, mukarci su prirodno istiji2*. Ali nisu
nuno bili bolji. Lola je tvrdila da su ee ene bile istije zbog
toga to su mukarci bili neodgovorni po pitanju kontakata, dok
su ene uglavnom ostajale kod kue sa decom a deca su ista i
dobra. Takoe, ene su bile te koje su imale mo kontaminacije;
zabacivanje suknje, kao i bilo koji dodir sa enskim predmetima
koji se vezuju za donji deo tela, ispod struka, mogli bi da
ukaljaju mukarca. Zaista, jedan Mavanac nieg statusa kojeg
sam poznavala i koji je bio nesiguran po pitanju toga da li bi
bio dobrodoao u drugim kuama, uvek je vodio svoju enu sa
sobom kako bi bio siguran da je dobro obezbeen i da moe da
uzvrati istom merom (Miller 2004:60-64).
Kao kod Kalderaa o kojima pie Groper, i mavanske mlade su
odlazile da ive kod proirenih porodica svojih mueva. Brak je
bio patrilokalan i, do poslednjih nekoliko decenija, brak je inio
mladu strankinjom, autsajderkom, u svojoj novoj porodici.
Unutar nje je imala veoma malo moi.
etrdesetih godina, Lolinih est erki je udajom ulo u pet
razliitih mavanskih srodnikih grupa. Tokom ezdesetih
kada smo se susrele, one su se alile da ih tretiraju kao sluge
2 * u ovom kontekstu, u duhovnom smislu, prim.prev.
223
224
u porodicama u koje su se udale, i da je to stanje trajalo sve do

senilnosti ili smrti njihovih starijih u porodici. ene su radile
zajedno i mladina svekrva je bila njen gazda i njena poduavateljka.
Svekrve su bile i oekivalo se da budu zle i jedino se Lola seala
svoje s ljubavlju. Iako se jedan od ugovorenih brakova erki
pokazao kao relativno srean udala se za Mavanina koji je,
prema njenim reima, liio na Dejvida Nivena ostalih pet je
vremenom napustilo svoje mueve, ili bi provodile mesece na
odmoru od muevljeve porodice. Na kraju se njihova majka,
Lola, takoe razvela od svog mua, mada ne pre smrti svoje
svekrve. U to vreme, odnos izmeu ene i njene svekrve je bio
mnogo vaniji od odnosa ene sa svojim suprugom.
Groper (222) pie da su Kalderai koje je prouavala bili kovai
bakra. Mavani su, sa druge strane, govorili o sebi kao o
bivim trgovcima konjima i, u skorije vreme, prema nahoenju,
trgovcima automobilima. ta god Mavanin zaradi ide u njegov
dep, uglavnom njemu na raspolaganje. ta god da radi za
novac, prljanje ruku se smatra poniavajuim. Ako mu to prilike
omoguavaju, Mavanin vie voli ulogu milostivog domaina i
bonvivana.
Groper je dola do zakljuka da u veini sluajeva ene Kalderaa
izdravaju porodice hranom, kirijom i odeom (222). Isto se
oekuje od Mavanki. Meutim, uspeh u izdravanju porodice,
kada su ove druge u pitanju, predstavlja veliki izvor vitsa
ponosa. Mavanke su ule u legendu po svojim proricateljskim
sposobnostima. Otkad je tinejderka rea, naknadno poznata
kao Madam Baterflaj, tridesetih godina zaradila svojih prvih
sto hiljada, od svih mavanskih mladi se oekivalo isto. (Miller
2010:57) I zaista, prilikom odabira mlade, shvatila sam da su izgled,
narav i spretnost u domaim poslovima bili od male vanosti i da
je brani uspeh zapravo zavisio od sposobnosti devojke da zaradi
novac. I dok bi mu, otac ili svekar bio zaduen da nae ofisa
(kancelariju) i teritoriju, da armira lokalne vlasti i pokrene posao
svoje ene, po zavretku ovih poslova, Mavanka proroica,
hraniteljica, bi bila manje vie preputena sebi. Dakako, krajem
prve godine braka oekivalo se da mlada kroz umee proricanja
povrati sav novac koji je njena brakom steena porodica uloila u
cenu mlade i trokove veridbe, kao i trokove dvodnevne svadbe.
Tokom ezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina, bilo je
neto lake nai lokacije za proricanje; amerika ekonomija je
cvetala i to se postizalo bez potekoa (132).
Posledica spretnosti ene da zarauje ogledala se u spretnosti
mua da troi, da bude dareljiv u drutvenim situacijama, da
iskazuje potovanje prema svojoj zajednici uestvovanjem u
ritualima i zabavama, i bon vivant ponaanjem uopte. Meu
Mavanima, status odreuje meru potovanja koju je mogue
ukazati i uivati, a pokazati da ima sree kljuno je za status.
Zabavljalo me je saznanje da se mavanskoj mladi uvek sudilo
u zavisnosti od njene sposobnosti da zarauje, a mladoenji
na osnovu njegovog izgleda, pojave i plesakih sposobnosti.
Zaista, sposobnost da se prikae kao imuan i spreman da se
zabavlja je do skora bio jedan od najvanijih razloga postojanja
za Mavanca. Plejboj nain ivota je umnogome superioran
amerikom od-devet-do-pet radnom vremenu, koje postavlja
obaveze posla i samo zaposlenje ispred mnogo ubedljivijih
potreba za prijateljima, porodicom, vitsom, verskim ritualima
i dobrim provodom. Mogue je da rad za gazdu koji nije
Mavanac ugroava autoritet plejboja. Osetljivost na bilo koje
sprovoenje vlasti i nepoverenje prema ne-mavanskom gazdi
je razumljivo kada znate da su Mavani Vlaki Romi, potomci
Roma koji su bili robovi stotinama godina na prostorima koji su
dananja Rumunija.
225
226
enski ideal Mavanke podrazumevao je da budu kao zlato u

pravljenju novca, neto to ja nikada nisam radila a ni danas
ne znam kako. Mavanin je ocenjivan na osnovu lepote da,
mukarci su opisivani kao lepi popularnosti, sposobnosti
da armira mukarce svoje vitse, kao i po svojoj reputaciji po
dobrom provodu. Ovo je bilo u kontrastu sa mojom amerikom
kulturom. Gosti na venanju su pre procenjivali mladinu
bajkovitu pojavnost nego njenu zaradu ili profesiju, dok bi
ameriki mladoenja koji je sklon piu i dobrom provodu mogao
da naie na otru osudu.
Za studentkinju postdiplomskih studija, hipi sedamdesete su
bile vreme protesta. Mavani koje sam poznavala u Sijetlu su bili
zgroeni kad su uli da protestujem protiv Vijetnamskog rata.
Otvoreno suprotstavljanje nije bio njihov modus operandi. Moja
draga prijateljica Lola se brinula za mene: Nemoj to da radi.
Vidim na vestima da se to policiji ne svia. To je bilo vreme u
kojem su rasa i seks bili zapaljive teme, i ideja da je mukarac,
bilo koji mukarac, gazda eni, je gubila na snazi.
Nisam sigurna koliko je ovo uticalo na amerike Mavane.
Meutim, elementi revolucionarnih promena su svakako
uestvovali. Mavanin kao gazde vezivao se za koncept proirene
porodice u kojoj je najstariji mukarac bitan u donoenju odluka,
a njegova supruga, sinovi i snaje, hijerarhizovani prema starosti,
sa bori-ma na samom dnu. Veliina i mo proirene porodice
jenjavala je sa jeftinim stanovima za izdavanje i dravnim
socijalnim slubama koje su podsticale manje porodine
jedinice. Kako je proirena mavanska porodica prestala da
postoji kao efikasno funkcionalna i stabilizirajua snaga,
potovanje moralnog ureenja je bilo u opadanju. Mlade su
prestale da budu neupitno poslune prema eljama starijih i, pri
najmanjoj neugodonosti, vraale su se kui svojim roditeljima.
Sa devedesetim godinama, praktine potrebe su podrile

patrilokalni fokus. Sada, mladi biraju svoje suprunike: iznova se
venavaju i razvode. Bez profesije i ekonomski nepripremljeni za
ivot u Americi teritorije na kojima proriu su nestale esto se
seljakaju izmeu mladoenjine i mladine porodice.
Uloga mukarca kao gazde gubi na snazi, to Gorper takoe
belei kod Kalderaa: Mukarac u svojoj ulozi supruga i oca i
kao veza sa irom grupom Kalderaa, trebalo je da bude glava
jedinice, meutim priznavalo se da ena nosi veliki udeo posla
i obaveza (226). Amerike ideje, ranije zabranjivane, prodiru u
stare tradicije s obzirom da i Mavani i Mavanke imaju pristupa
popularnim medijima, televiziji, filmovima, elektronskoj poti,
ajpodovima, Fejsbuku, video igricama, itd. ee nego njihovi
muevi, Mavanke danas nalaze i pokreu sopstvene poslove.
Jedna od posledica je vea ravnopravnost meu polovima.
Meutim, ravnopravnost meu Mavanima nije potpuna
novina. Tokom godina koje sam provela sa njima i dok su ene
itale sudbinu, njihovi muevi su esto kuvali i pomagali oko
dece veina je bila veoma sposobna u kunim poslovima. U
zaista tekim vremenima, u siromanijim porodicama se od
mukaraca trailo da doprinesu koliko mogu porodinom
budetu. U prolosti, kako mi je reeno, i mukarci i ene su bili
lanovi krise. Za razliku od manjih porodica Kalderaa, koje su
nalagale da se ene udaju izvan svoje vitse, koje Groper pominje,
sa ezdesetim godinama mavanske mlade su poele da se udaju
unutar svojih vitsa koje su, u tom trenutku, premaivale nekoliko
hiljada. Kao posledica, nisu bile toliko izolovane kao kalderake
mlade i, s obzirom da su iz iste vitse, u mnogo veoj meri su uivale
muevljev status i njegove obaveze prema zajednici. Kao i njihovi
mukarci, bile su motivisane da poteraju dobru sreu kroz dobar
provod. Takoe, mavansko srodstvo se uvek raunalo preko
227
228
oba roditelja. To znai da su se i porodica majke i porodica oca

smatrale korenom sudbine i ishodom njihovih potomaka. Obe
se tretiraju, kada za to doe vreme, kao boanski i voljeni preci.
Jo uvek se pitajui ko je zapravo gazda moda obe strane,
moda nijedna pratila sam ove ljude u Kaliforniju, ritualnu
bazu Mavana tokom sedamdesetih godina. Dnevne aktivnosti
su planirane prema poslovnim sastancima ene. Mukarce je to
retko interesovalo i Mavanke su bile te koje su bile aktivne u
zaraivanju novca. Dakako, ene su bile te koje su donosile veinu
odluka tokom dana i inilo se da dre porodinu zajednicu na
okupu. Primetila sam da se o baki esto govorilo kao mnogo
ilavijoj i opasnijoj od dede. Naravno, moje kontakte su
preteno sainjavale ene i moji intervjui sa mukacima su bili
mogui samo u prisustvu ena; ovo je svakako bio razlog za
izvesnu pristrasnost. Meutim, moda je uloga gazde bila mnogo
vie na snazi kada su putovali, u vremenima koja su se oslanjala
na muku fiziku snagu i sposobnost. Stara Bibi me je uveravala
da je teranje konja i kola bilo teko, mukarci su to radili.
Osamdesetih je postalo oigledno da je sposobnost mukarca
da dominira bila ograniena. Jedno od mavanskih pravila jeste
da autsajderi, koje Mavani nazivaju Amerikancima, nisu
dobrodoli na ritualima i zabavama. Zbog toga su mi mukarci
koje nisam poznavala, u nekoliko navrata prigovarali. Ljutito
su me optuivali i jedan mi je rekao, ona nije Mavanka. Ona
ne bi trebalo da bude ovde! Na moje iznenaenje, ene su stale
na moju stranu i suprotstavile im se, uzvraajui im sa Ovo su
enska posla. Situacije su se zavravale odlaskom mukaraca
koji su se verovatno plaili da e izazvati sukob a sukob bilo
koje vrste je zabranjen na javnim okupljanjima. Izgleda da se
usmeno uveravanje da su mukarci gazde javljalo samo onda
kada su ene bile dobro raspoloene.
Bilo mi je sasvim uredu da sedim sa i pod zatitom ena. Nauila

sam razliite naine na koje se potovanje na adekvatan nain
ukazuje. Na kraju sam se i identifikovala sa Mavankama.
Postala sam svesna ovoga kada je na jednom venanju mu
traio od Lepe Ruice (Pretty Rosie), nezadovoljne ene u svojim
pedesetim, da stoji iza njega za mukim stolom i da ga slui
tokom njegovog dugog obedovanja. Isprva se cela sala utiala.
Potom su ene poele da se doaptavaju da je Ruiin Mavanac
lud, pun sebe, to je ozbiljna kritika, jer je skromnost (kao
i visok status, a Mavani konstantno rangiraju) popularna
vrednost. Uznemirena, pitala sam Keti da li moemo da idemo
kui. Na izlazu, jedan mladi pored koga smo prole na hodniku
podsmevao se da se Jandro pretvara da je Kralj Cigana, ali da
e mu Ruica vratiti. To je i uinila. Ve sledeeg meseca ona je
napustila Jandra i udala se za nekog drugog.
Nedavno sam pitala Anastasiju ta Mavani misle kada kau da
je Mavanac bio gazda ezdesetih godina, u vreme kada je ona
napustila svoj narod i pobegla? Ona je objasnila da je uloga gazde
bila vie simbolina nego realna i istakla da je ena ta koja zarauje.
To je, kako me je uveravala, uvek davalo Mavanki neupitnu mo.
Verujem da je Anastasija u pravu. Meutim, Anastasijino miljenje
nije nuno tipino. Ona je erka Barbare Miler, jedine znaajne i
mone predvodnice koju su ameriki Romi ikada poznavali; ona je
decenijama bila vlasnica San Franciska.
Tokom devedesetih, ivahna, neodoljiva Lisa me je pozvala da se
poali i ja sam snimila njene alopojke. Ona je bila udata za Mareja
vie od etrdeset godina i njihova deca su odrasla. Uglavnom sam
zvala Lisu za najnovije traeve. Izraajna Lisa je bila spremna da
ih ispria. Meni je uvek bilo prijatno u njihovom drutvu, jer su
bili posebno srean i skladan par. Do ovog telefonskog poziva,
nisam bila svesna ozbiljnosti njihovih privatnih problema.
229
230
Ranije, kad god bih ula da se svaaju oko novca, to je bila

dobroudna prepirka. Lisa se nadala da e deo svog novca moi
da odvaja za decu i kiriju, dok je Marej hteo da troi koliko god
novca da ima, na putovanja i na do poslednje pare zabave sa
svojim prijateljima. Sfere uticaja i obaveza koje Groper pominje,
enske koje se odnose na domainstvo, a muke na javno i
drutveno, su po svoj prilici i dalje bile na snazi. Vremena,
meutim, nisu nuno bila teka. Lisa je lepo zaraivala, vispreni
Marej je imao niz oduaka, a oboje su voleli da se zabave. (Tokom
ovog perioda sam shvatila da nikada neu biti devojka za zabave.
Nita mi se ne ini teim, ako ne i nemoguim, nego da se bez
prestanka zabavljam.)
Tokom vie od trideset godina, pratila sam Lisu i Mareja u
njihovim dobrim i tekim vremenima. Komplementarne, ponekad
suprotstavljene uloge plejboja i osobe koja zarauje imale su
primesu sjaja i slave tokom velike ere novca u Americi. Dakako,
ljudi se sa nostalgijom seaju vrhunca dostignutog ezdesetih,
sedamdesetih i osamdesetih godina: svi smo imali para. Ali,
tokom istog ovog perioda, mnoge mavanske institucije su postale
ugroene, mlade su naputale svoje tazbine koje im nisu odgovarale;
deca su beala od mavanskih zakona u potrazi za onim to su
smatrali slobodom i zabavom u Americi. Sa saaljenjem se gledalo
na sram/potovanje kao obiaj koji izumire, krisa vie nije imala
mo da razrei teritorijalne probleme, a verovanje koje se negovalo
da se niko ne zabavlja bolje od Cigana ih je razoaralo. Negde
u to vreme, ljudi su poeli na posebno melodramatian nain da
se ale na injenicu da se pretvaraju u Amerikance. Kao to je
pomenuto, postati Amerikanac, nekoliko decenija ranije, smatralo
se kriminalnim inom.
Lisina porodica je prolazila kroz promene vie line prirode.
Kao prvo, Marej, ne vie mlad ovek, je bio isuvie bolestan da
pije alkohol sa svojim drutvom. Drutvene aktivnosti koje su

svojevremeno okupirale njegovo vreme, skupe zabave i posebno
rituali zajednice postali su sve rei. Topli odnosi unutar zajednice
koje su mukarci oduvek gajili, deljenje i bratstvo iz prolosti,
poeli su da jenjavaju. Veina mavanskih porodica je imalo
veoma malo para i vremena za zabavu. Lisa je poela da sama
sebi ije odeu za slavlja. Marej je, naravno, jo uvek angaovao
krojaa da mu pravi neophodne ispravke na skupocenim odelima.
Iako je zavrio samo est razreda kole, Marej je bio izrazito
inteligentan ovek. Bez neega to bi mu okupiralo panju i
ispunilo dane, bilo mu je smrtno dosadno. Sva njegova deca su
se venala bez njegovog blagoslova. Njegov sin se odselio u drugi
grad. Besan na amerike lekare, bolnice i lekove koji su sve vie
uzimali primat u njegovom ivotu, iskaljivao je svoj bes na prvoj
osobi pored sebe, svojoj eni.
Pa ipak, uivanje i slobodu da radi samo ono to voli Marej je
smatrao svojim sudbinskim nasleem, pa ak i pravom gazde.
Toliko starih praksi je nestalo da su se njegove opcije suzile.
Ono to je Marej zaista voleo jeste da se kocka i njegova strast je
postala zavisnost, kao i kljuna taka sukoba ovog para.
Sledi zabeleka Lisinog poziva. Ostavljam itaocima da odlue ko
je, ako iko, gazda.
23. jul 1999.
Uvek mi govori da ne znam o emu priam. Ne, ti si glupa, kae
mi on, pa je izgubio kuu koju smo imali i sada ja nemam nita.
Nemam nita, nita. Ceo moj ivotni rad i borba. I onda sam uvek
ja kriva. On nikog drugog nema na koga e da svali krivicu.
Zna koliko sam samo zaradila ovde, dvadeset godina ovde? Da
imam pare koje sam zaradila u ovom ofisu, mislim da bi mi bilo
231
232
poprilino udobno. A on? Ne! Svaka para koja se zaradi, on zna

gde e da je uerda, on zna gde da je razdeli, on zna ta e s njom.
Ok? Svo to kockanje i sranje kojim se bavio! Ma, pusti. Ne elim
ni da mislim o tome. Kockanje me je dotuklo. Njegovo kockanje!
Potroio je sav novac. Onda se okomio na moj nakit, da ga da u
zalog, da ga proda. Ma, pusti. Izgubljen sluaj.
A ja i dalje nita ne vredim. A ja i dalje nisam dobra proroica.
Kae mi da nisam dobra koliko druge Mavanke. ta misli? On
kae da nikad nisam ni bila. Kako bi se ti oseala da ti neko kae
tako neto. Kao da ivi na dnu dna?
Trebalo je da budem krtija ena celog ivota. Da skrivam novac.
To druge ene rade. Tako su mi rekle.
Kako si ti poeo da nas vodi, rekla sam mu, kako si ti poeo da
radi po svom, sve je otilo doavola. (Kad je Marejev otac bi iv,
bili su bogati.) I onda je poeo da psuje i vie i arlaue. I okomio se
na mene, a otkad sam mu dala da nas vodi, sve to sam napravila,
sve za ta sam radila, on je unitio. Dijamante, pare, nekretinine,
decu unitio je sve.
Naterao me je da ga zamrzim. Izveo me je van grada i dorukovali
smo u nekom restoranu, i okomio se na mene i ostavio me je tamo.
Morala sam ili da stopiram ili naem autobus, ili da pozovem taksi.
uje ta mi je uradio. Bili smo u drugom gradu i jedne noi me je
poveo preko nekog mosta. To je bilo oko osam uvee... da vidi neka
kola. Da, iao je da vidi neka kola. I poeo je da prolazi kroz crveno
svetlo i rekla sam mu da to ne radi ubie nas. Nema potrebe da
urimo kad ovek nee prodati kola tako kasno uvee. I onda se
okomio na mene i poeo da psuje. Onda se uprakirao i rekao mi,
izlazi. Ostavio me je tamo i nisam imala ime da se vratim kui.
Tako, nala sam neku sladoledinicu koja radi 24 sata. Rekla sam
momku tamo da mi pozove taksi, da moram da se vratim kui.
Dva lika su ula u taksi, a imala sam skoro deset hiljada u depu
(da kupimo kola). Dva lika su priala na svom jeziku i nisam imala
pojma koji avo priaju. Mislila sam da planiraju da me odvedu
negde i ubiju. Ok? Poela sam da plaem i plaem u kolima. Na
kraju, stigla sam kui, a on gleda TV i kae mi, Jel ti se svidelo?
Onda sam zvala policiju da ga zatvore. Policija je dola i on je
poeo da govori razne lai o meni. Ok? Jer sam htela da ga izbacim
iz kue, rekla sam policiji da on nita ne vredi, ta mi je uradio,
da me je odveo iz mog ofisa i unitio mi biznis i potroio novac.
Kapira? Policija je razgovarala sa njim i on je otiao na sprat i
mesec dana nismo govorili. iveli smo kao pas i maka.
Ja mu kaem, idi stavi oglase, da proriem. Ti si me ovde doveo i
hou da zaraujem. Ne, kae on. Idi na ulicu. Idi.
I tako, nala sam ulini vaar. A on mi se podsmevao. Kae, tamo
su samo hipici i gejevi i da neu nita zaraditi i da u dobiti sidu.
Rekla sam mu radije bih imala sidu nego da ivim sa tobom.
To je samo nekoliko blokova od moje kue i zvala sam jednu stalnu
muteriju da me primi. Rekla sam toj finoj eni da moram da
zaradim novac i ona mi je dala najbolje mesto na sred vaara za
samo deset dolara. Rekla sam joj da nemam nastrenicu i ona mi
je dala nastrenicu. Subota, nedelja, zaradila sam etiri hiljade
za dva dana. ta misli? Sve sami redovi. Proricala sam sudbinu
jednom Kinezu i dao mi je etiri stotine na vaaru. Sutradan je
ponovo doao na vaar i rekao da sam pogodila. I da se desilo
onako kako sam mu rekla. Pozvao me je nedelju dana kasnije da
mi se zahvali i dao mi hiljadu i petsto.
233
234
Moja muterija mi je pomogla. Pogledala je u novine (Lisa ne zna

da ita) i nala klub za momke i devojke, prostor za 25$. Eto, rekla
je, vidi, tu ima mesta. ena je ustala rano ujutru i nala mi mesto.
Napravila mi je mali znak Lisa Proroica. Otile smo u taj klub za
momke i devojke. To je kao hala sa malim tandovima. Dola sam
rano i stajala sat vremena. Izala sam i popuila cigaretu, uzela
kafu i u dvanaest sam imala skoro petsto dolara u depu.
Klub za momke i devojke. Subota, nedelja i zaradila sam skoro
est hiljada.
Kada sam se vratila kui, Marej je poludeo. Rekao mi je, hajde da
nabavimo malu prikolicu i da idemo iz grada u grad po vaarima.
Ja sam rekla ne. Ne elim da putujem sa tobom. S tobom ne
elim nikuda da idem. Rekao je, otii emo u Kanadu i razbiti ih.
Da, rekla sam mu. Ti idi. Ja ne idem. ta misli?
Zna ta je uradio? Stavio je u zalog korvetu za osam hiljada da
bi iao da se kocka. Tako sam se loe oseala. Imali smo ta kola
etrdeset godina. To je bila naa sigurnosti i mir. I ta misli ta
je uradio? Morala sam da platim kamatu za zalog i nisam imala
novca. Pa sam otila na bingo i vratila se sa hiljadu i po. Evo, rekla
sam mu. Uzmi i plati kamatu. Uzeo je moj novac i prokockao ga
na trkama i kartama. Stie raun od oveka za tri kamate, i to
ispade sedamsto pedeset meseno. E pa, ljudi hoe svoj novac ili
e da prodaju korvetu. Stavili su oglas za kola u novine i ovek
je kupio korvetu za dvadeset i etiri hiljade. Marej je dobio est
hiljada. Od sve uteevine. ta misli?
Da je vodio rauna o poslu, bio bi vlasnik pola grada. Da je
odigrao kako treba. Imao je bankara, oveka za nekretine i taj
ovek za nekretnine mu je pokazao koje kue da kupi. Zato nije
kupio moj ofis (kancelarija, office, za proricanje) pa da mogu da
ivim na spratu? (Oni su vlasnici malog naselja u drugoj dravi

sa licencom za proricanje koju je izdalo gradsko vee. To je
osiguranje da teoritoriju poslovanja Mareja i Lise nee prisvojiti
druga romska porodica.) Postoje dve spavae sobe na spratu sa
kuhinjom, tuem, klozetom. Zato mi nije to kupio da ja radim
dole, a da ivim na spratu. Ali nije hteo to da uradi. Rekla sam mu,
kupi ovu nekretninu. Lepo emo je srediti. Uloiemo jo dvadeset
hiljada i staviti novu kuhinju, kupatila i sve novo. (Ove godine
uradila je sve to sama u ofisu koji pominje.) Hajde da kupimo to.
A on kae, nema parkinga i ovde nema garae. Zato da kupimo
ovo usrano mesto?
Sada nemam nita. Nemam ama ba nita. ta misli? Ako
stignem u bolnicu, nemam para. Nemam osiguranje. Dobijala
sam SSI3*, ali su me otpisali. Pokazala sam im raune iz bolnice i
od lekara i kako sam dobila dijabetes, kako sam dobila anemiju,
astmu. Dobijala sam tri i neto (tri stotine) plus malu karticu od
mojih lekara. Sada ne idem kod lekara.
Ja sam ena od ezdeset godina i ne mogu dalje. Ne vie. Imao je
operaciju noge i sada ne moe da hoda odavde do vrata. Ali hoe
da ide da peca i hoe da ide u Rino. Uvek velike ideje. Kae mi da
ako umre treba da pustim da ga Grad sahrani i da ne eli da iko
doe na njegovu sahranu. Ne eli da iko zna kada umre.
Kada smo bili mladi bilo je isto sranje. Troio je moj novac na
svoje prijatelje i razbacivao se novcem. (Ustvari, oboje vole da se
kockaju, ali ona ne u meri u kojoj on.) Kada mu je umro otac,
troio je vie od hiljadu dnevno u kapeli. Tad se nije toliko kockao.
Ali, sada je potroio novac od korvete za dva dana. Kockanje.
Onda nije imao novca za benzin, pa je doao meni za dvadeset
3 * Supplemental Security Income, ili Socijalno osiguranje (prim. prev.)
235
236
dolara. est hiljada je za njega kao dve pare u depu. Koliko god
da zaradim nikad nije dovoljno. Ovo nije la. Ne laem. Ja sam
kriva, kae on, zbog toga to nemamo para. Nita.
Nemam nita.
Ipak, kada je Lisa umrla nekoliko godina kasnije, saznala sam
da mora da je skrivala novac, jer je svakom svom detetu ostavila
neto. Mavanke nemaju potovanja prema enama koje ne
odvajaju sa strane za vanredne situacije i krize.
Pr isilna ster ilizacija R om k i nj a u e k oj i Sl ov a k oj
13
Prisilna sterilizacija Romkinja u
ekoj i Slovakoj
Klod Kan
Prevela Ana Zorbi
I tako stiemo do dokaza da predmet ove knjige nije puka

ezoterija1. Vano je da se suoimo sa predrasudama i vano je to
to je zapadna kultura stigmatizovala Rome kao one koji previe
vole slobodu da bi donosili racionalne odluke (postoje indicije
da isti stereotipi prema Romima i Ciganima postoje i u Aziji
ali je to ve tema za neke druge istraivae). Verovanje da su
Ciganinu pruene iste prilike kao i svima ostalima, ali on odbija
da ivi normalno i nema emotivne, pa samim tim i romantine
i seksualne granice, dovodi do tekih posledica. U prethodnim
odeljcima, nekoliko Romkinja je spomenulo tekoe koje Romi,
a naroito ene, doivljavaju u kontaktu sa zdravstvenim
radnicima. Stereotipi imaju uticaja na to kako se odnosimo jedni
prema drugima. Oni utiu na politiku i praksu.
Takoe je vano koje mitove sami Romi usvajaju, bilo da ih
internalizuju (sami veruju u njih) ili jednostavno biraju da se ne
suprotstavljaju tim stereotipima. Neke od optubi i predrasuda sa
kojima se Romi bore zahtevaju diskusije koje nas je sramota da
1 Namenjen ili razumljiv samo malom broju onih koji se interesuju za specifinu oblast.
(prim. prev.)
237
238
vodimo. Izbegavanje tabu tema, za Rome, moe da ima opasne

posledice.
Klod Kan je jedan od vodeih strunjaka za predmet sterilizacije
Romkinja koju su dravni slubenici sprovodili u Centralnoj
Evropi tokom i nakon komunizma. Samo se nekolicina istraivaa
bavila ovom temom. Detaljan istorijski pregled i analiza borbe za
odbranu prava Romkinja predstavlja idealan zavretak ove knjige.
Poloaj Roma u ehoslovakoj nije tema koja zanima ostale, pa
je zato razlono da kaemo da veina graana nita ne zna o ovoj
manjini koja je u tako velikoj meri diskriminisana. Nedostatak
informacija je rezultat dobro planirane kampanje koja ima za cilj
da prikrije sve to ima veze sa ovom manjinom.
Dokument 23, Povelja 772, 13. decembar 1978.
Zatitnik prava graana veruje da problem sterilizacije sa
nedopustivim motivima ili nezakonit, postoji u ekoj i eko
drutvo mora s tim da se suoi. Zatitnik je siguran da je prihvatanje
ove neprijatne realnosti jedini nain postizanja katarze, kao i
usvajanje mera koje e onemoguiti prakse navedene u ovom
izvetaju.
Zatitnik prava graana Republike eke
(Ombudsman), 23. decembar 2005.
Poetkom 1970-ih, pod uticajem nanovo probuenog
interesovanja za eugeniku, ehoslovaki lekari sistematski i
prisilno vre sterilizaciju Romkinja, uz podrku politiara i
dravnih struktura i uz punu pomo socijalnih radnika. Ove
2 http://en.wikipedia.org/wiki/Charter_77 (prim. prev.)
prakse su rano i trajno postale deo pitanja ljudskih prava koje je

postavljala ehoslovaka disidentska grupa Povelja 77.
Posle pada komunizma, nova demokratska vlast pokuava da
prekine ovu praksu, ali ona ipak ostaje na snazi i tokom postkomunistike ere i u Republici ekoj i u Slovakoj.
Lekari i socijalni radnici su vrili prisilne sterilizacije koje su
preteno ciljale Romkinje koje su ivele u drutvenoj izolaciji,
esto imale velike porodice i za koje su eki socijalni radnici
znali i koje su im bile sumnjive.
Sterilizacija je veoma nesrazmerno ciljala romske ene. Postoji
samo jedan zabeleen sluaj u kojem se navodi da je mukarac
sterilisan pod pritiskom ili bez dobijanja adekvatnih informacija,
pa samim tim u okolnostima koje se mogu okarakterisati kao
prisilne. Ovo ukazuje da je postojao rodni, ali i psiho-seksualni
aspekt: na Romkinje se gleda kao na (1) opasne, osobe koje se ne
mogu seksualno kontrolisati; (2) nedovoljno osloboene prisile
svojih supruga i seksualnih partnera, pa u nemogunosti da imaju
punu kontrolu nad svojim telima; (3) naroito sklone raanju.
Sve navedene pretpostavke dolaze iz tradicionalnih folklornih
verovanja o divljim Ciganima koja su i danas na snazi.
ehoslovaka i njene drave naslednice nisu jedine drave koje
su morale da se suoe sa ovim pitanjima. Kada je eugenika
dobila status dravne politike u nacistikoj Nemakoj, prisilna
sterilizacija je predstavljala kljuni deo programa nacistike
Nemake, naroito pre poetka Drugog svetskog rata i pretvorila
se u program koji je sve snage usmeravao na istrebljenje svih
Jevreja, Cigana i ostalih za koje su smatrali da ne zavreuju
239
240
ivot.3 vedska, vajcarska i Norveka su tokom 1990-ih dale

javna izvinjenja povodom programa sterilizacije i srodnih praksi
koje su sprovoene u sve tri drave u periodu od 1920-ih, pa sve
do ranih 1970-ih.4 I drugi delovi sveta imaju istoriju prisilne
sterilizacije ena pripadnica odreenih grupa. ehoslovaka
praksa se ini da je dobila novi zalet i pojaano delovanje tokom
1970-ih godina kada su u zapadnim zamljama ovakve metode
ve uveliko smatrane sramnim.
Uprkos velikim obavezama u oblasti ljudskih prava koje su
i eka i Slovaka preuzele u poslednje dve decenije i pored
niza godina zagovarakog rada sudovi i druge dravne
institucije izbegavaju da primene mere odgovornosti na sve
osim aicu sluajeva, a vlade paljivo izbegavaju donoenje
mehanizama optih pravnih lekova. ini se da postoji strah
od reakcija javnosti, a u svakom sluaju postoji skepsa da su
Cigani rtve vredne uvaavanja. Pa ipak, novembra 2009.
godine Vlada eke objavljuje konano izjavu kojom izraava
aljenje u vezi sa prisilnom sterilizacijom. Tokom konferencije za
tampu na kojoj je objavljena ta odluka, pokojni eki zatitnik
graana Otokar Motejl, iji izvetaj iz 2005. godine predstavlja
jednu od najvanijih studija o nasleu prisilne sterilizacije u
ehoslovakoj i njenim dravama naslednicama, saoptava da
je ak 90.000 ena sterilisano na teritoriji bive ehoslovake u
3 Iscrpan opis ovakve prakse daje Gizela Bok (Gisela Bock) u Zwangssterilisation
im Nationalsozialismus: Studien zur Rassenpolitik und Frauenpolitik, Opladen:
Westdeutscher Verlag, 1986. - Relevantan tekst iste autorke Nacistika rodna politika
i enska istorija u prevodu Slavice Mileti i Slobodanke Glii se moe nai na naem
jeziku na http://www.scribd.com/doc/131605406/Gizela-Bok (prim.prev.)
4vajcarski Parlament objavljuje javno izvinjenje na osnovu sveobuhvatnog
izvetaja o praksi prisilne sterilizacije, ali ne daje saglasnost o kompenzaciji. vedska,
ipak, odobrava mehanizam kompenzacije, ali javna diskusija koja je prethodila ovoj
odluci bazira se na tezi da ova praksa nije pogaala samo Rome, mada stvarnost
pokazuje da je esto bilo upravo tako.
periodu nakon 1980-ih.5 Tajno obavljanje sterilizacije, naroito

onih nakon 1989. godine kao i osporavanja njihovog znaenja,
znaajno oteavaju opis dogaaja. injenice su otkrivane i
rekonstruisane tek naknadno. Pre 1989. godine sterilizacije su
se javno odvijale, ali bez otkrivanja njihovog znaenja, uprkos
naporima ehoslovakih disidenata. Posle 1989. godine praksa
se nastavlja pod velom tajnosti poto je nominalno deklarisano
da je to u suprotnosti sa zakonom, odmah nakon dramatinih
promena tokom 1989. godine. Priroda sterilizacije i uticaj srama,
uprkos velike panje koju je ona izazvala, doprineli su da ni sada
nemamo taan pregled svega to se deavalo.6 Moda neobino
kada su u pitanju ljudska prava, ali veina injenica jeste otkrivena
po prvi put tokom pravnih i kvazi-pravnih postupanja.
Nacionalni zakon
Zakon iz kasnijeg perioda ehoslovake je pruao jasan pravni
5http://www.lidovky.cz/ministr-kocab-politovani-sterilizovanych-zen-je-prvnifaze-pld-ln_dovmov.asp?c=A091124_184921_ln_domov_tai. (Tekst na ekom

dostupan 28.3.2013. - ovaj novinski izvetaj predstavlja saetak gore navedenih
dogaaja - prim.prev.)
6 Navodei samo jedan primer koji ilustruje ovde spomenute dogaaje, autor je
obimno radio na velikom broju primera diskriminacije nad Romima u Ostravi,
Republika eka tokom perioda 1999 2000. godine zajedno sa Vlastom Holub
koja e kasnije postati liderka grupe podrke rtvama Grupa za ene kojima
je sterilizacija nanela tetu /Group of Women Harmed by Sterilization/. Njih
dvoje su pripremali veliku tubu koja se ticala segregacije Roma u kolama. Autor
navodi da se u toku tog perioda zbliio sa Vlastom i njenom porodicom i da su
redovno koristili slobodno vreme u situacionom testiranju ugostiteljskih objekata
u Ostravi koji su bili poznati po diskriminaciji Roma. Tokom tog vremena, Vlasta
se nijednom nije poverila nikome iz tima da je i sama bila prisilno sterilisana. Elena
Gorolov, jo jedna od vodeih lanica Grupe, je nedavno izjavila: Sve je poelo pre
tri godine (2004) kada je nekoliko organizacija ugovorilo sastanak sa enama koje su
imale neto zajedniko, tj. da se neko umeao u njihove ivote i zdravlje. Na svakom
narednom sastanku, polako smo poele da shvatamo da nismo same i da ne smemo
skrivati svoja oseanja povreenosti i bespomonosti.
241
242
osnov za sterilizaciju. Uputstva7 ehoslovakog ministra zdravlja

iz 1972. godine detaljno opisuju uslove pod kojima se moe izvriti
sterilizacija. Prema lanu br. 2 ovog dokumenta, sterilizacija je
dozvoljena na osnovu pristanka ili samog zahteva pojedinaca/ki:
a) u sluaju oboljenja polnih organa mukarca ili ene u
svrhu leenja, a prema pravilima medicinske nauke;
b) u sluaju kada ivot ene sa zdravim polnim organima
moe biti ozbiljno ugroen trudnoom ili poroajem, ili
moe uzrokovati ozbiljna i trajna oteenja zdravlja;
c) ukoliko ena sa zdravim polnim organima boluje od
bolesti koja moe ugroziti fiziko ili mentalno zdravlje
njene dece;
d) ukoliko mukarac sa zdravim polnim organima boluje
od bolesti koja moe ugroziti fiziko ili mentalno zdravlje
njegove dece;
e) mukarac sa zdravim polnim organima ukoliko
njegova supruga boluje od bolesti koja moe biti razlog
za obavljanje sterilizacije u skladu sa gore navedenim
takama b) i c), ali bi u sluaju sterilizacije ene njeno
zdravstveno stanje moglo biti ugroeno ili usled nekih
drugih razloga nije preporuljivo sterilisati enu;
f) sterilizacija ene sa zdravim polnim organima, ukoliko
njen suprug boluje od bolesti koja moe predstavljati
razlog za sterilizaciju kako je navedeno pod gornjom
takom (d), a suprug odbija da se podvrgne tretamanu;
g) sterilizacija ene sa zdravim polnim organima, ukoliko
ena ispunjava dugorone uslove za vetaki prekid
trudnoe iz zdravstvenih razloga.
7 Smrnice MZ SR . 1/1972 Vst. MZ SR (reg. stka 5/1972 Sb.)
U sluajevima sterilizacije koja se primenjuje usled razloga

opisanih u takama b-g, lan 5(1)(b) ovih uputstava zahteva
formiranje komisije koja bi utvrdila opavdanost sprovedene
procedure. Direktor regionalnog odeljenja za zdravlje nacije,
kojoj pripada nadlena bolnica ili klinika, formira ovu komisiju.
Predsednik komisije je direktor bolnice ili klinike. Uputstva
nalau da predsednik komisije vodi zapisnik u kojem se navodi
ime i adresa pacijentkinje, profesionalno miljenje lanova
komisije i zabeleka o radu komisije.
lan 5(2) dalje nalae da u sluajevima kada je sterilizacija
potrebna usled genetskih razloga, komisija mora dodatno da
zatrai miljenje genetske komisije endokrinolokog odeljenja
ekog medicinskog drutva.
U sluaju da osoba o kojoj se radi ispunjava subjektivne
kriterijume opisane u uputstvima, u sluajevima sterilizacije
usled razloga kontracepcije, pacijentkinja/pacijent mora dostaviti
pisani zahtev za intervenciju. Ukoliko je osoba sa invaliditetom
ili na drugi nain u nemogunosti da to uini, njegov ili njen
zakonski zastupnik mora dostaviti pisani dokument, ili to moe
uiniti osoba koju imenuje sud za svaki pojedinani sluaj.
U lanu 11 se navodi da, pre obavljanja same procedure,
pacijentkinja/pacijent ili njegovi tj. njeni zakonski staraoci
ili zastupnici treba da potpiu izjavu o punom saznanju da je
sterilizacija nereverzibilan postupak.
Kako emo videti u nastavku, kasnih 1990-ih, u procesu
istraivanja moguih zloupotreba, eke i slovake vlasti su
na razliite naine interpretirale uputstva iz 1972. godine.
eki ombudsman je posmatrao odredbe uputstava kao deo
meunarodnih pravnih obaveza preuzetih od strane Republike
243
244
eke, dok su slovake vlasti usko razmatrale znaenje odredaba

uputstava.
Sterilizacija kao deo Politike prema Romima u
ehoslovakoj
Sterilizacija je aktivno promovisana u ehoslovakoj kroz
razliite dravne mere ukljuujui i seriju socijalnih davanja
koja su uvedena tokom 1970-ih.8 Jednokratna pomo u sluaju
sterilizacije se navodi u internom dokumentu Ministarstva rada i
socijalne politike eke Socijalistike Republike iz 1973. godine.9
Kasnije je ovaj dokument ukljuen u odredbe socijalne zatite.10
Man sumira politiku i postupanja u Slovakoj Socijalistikoj
Republici na sledei nain:
U svojoj uredbi ... od 30. oktobra 1974. godine
Vlada bive Slovake Socijalistike Republike (SSR) je
obavezala Ministarstvo zdravlja SSR da objavi smernice
koje se tiu regulisanja kontracepcije Romkinja kroz
primenu najmodernijih iskustava, savremenih metoda i
8O prinudnim aspektima novanih nadoknada vidi Wilentz, Vrhovni Sudija
Robert N., The Matter of Baby M, Vrhovni Sud Nju Dersija, 1988. godine, 109
N.J. 396 537 A.2d 1227, ponovo tampano u Elshtain, Jean Bethke and J Timothz
Cloyd (urednici), Politics and the Human Body: Assault on Dignity, Nashville and
London; University of Vanderbilt Press, 1995.
9Ref. No. IV/1-8750-13.9.1973/7. Sprovedene reforme uoi dogaaja u
ehoslovakoj 1968. godine, koje su bar delimino prouzrokovane slovakim
nezadovoljstvom veoma centralizovanom dravom ehoslovakom, dovele su do
toga da socijalistike republike eka i Slovaka imaju razdvojene zakonodavne
sisteme, u okviru zajednike socijalistike federacije.
10Na primer, Zakon br. 121 iz 1975. godine (121-1975 Coll.) o socijalnom
osiguranju, eki nacionalni savet Zakon br. 129 iz 1975. (121-1975 Coll.) o
mandatu tela socijalne zatite u ekoj Socijalistikoj Republici i uputstva o
sprovoenju zakona Ministarstva rada i socijalnih pitanja eke Socijalistike
Republike br. 130/1975. godine za oba zakona, koji ukljuuje i uputstva od strane
Ministarstva rada i socijalnih pitanja SR izdatih u istu svrhu.
sredstava. Zahtev da se vie panje posveti problemima

... planiranja porodice i smanjenju visokog procenta
nezdrave populacije se nalazi u uredbi Vlade SSR, koja je
usledila 1983. godine. Ministarstvo zdravlja je odgovorilo
na ovaj zahtev kroz donoenje amandmana na uputstva o
vrenju sterilizacije: u skladu sa prvobitnim uputstvima,
donetim 1972. godine, sterilizacija moe da se izvri
nad enama mlaim od 35 godina sa troje dece, enama
starijim od 35 godina poto rodi troje dece, tako da ova
uputstva ukidaju starosnu granicu kod sterilizacije i ista
se dozvoljava u sluajevima imanja troje ili vie dece ...
naroite finansijske podobnosti i materijalna nadoknada
kao nagrada za enin pristanak izvrenja medicinske
intervencije ... u korist zdravlja populacije i u cilju izlaska
iz nepovoljnih ivotnih uslova, su garantovane zakonom
kroz specijalni paragraf koji je u Slubenom glasniku
objavilo Ministarstvo zdravlja i socijalnih pitanja 1988.
godine....11
Posle pregleda vie izvetaja socijalnih radnika u periodu
sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka, eki zatitnik
graana objavljuje listu preporuka u izvetajima ehoslovakim
nacionalnim komitetima, dokumentujui tako nain na koji
je sterilizacija postala integralni deo eke politike prema
Romima i ukazujui da su socijalni radnici bili ti koji su naroito
uestvovali u sprovoenju ovakve politike sve od ranih 1970-ih
pa na dalje. Politika prema Romima je obuhvatala itav set mera
ukljuujui preuzimanje romske dece i stavljanje pod staranje
drave, sterilizaciju i abortuse. Sterilizacija je naroito naglaena
praksa tokom 1970-ih kako bi se doprinelo postizanju zdravije
11 Man, Arne (Mann Arne), The Development of the Romany Family, http://
www.radaeuropy.sk/?1494 (20.3.2009.) 09.05.2013. godine stranica daje
uputstvo na slovakom o novinama u pristupu ovoj dokumentaciji. (prim.prev.)
245
246
populacije. Do kraja 1970-ih bilo je uobiajeno izvetavanje

poput ovog od 14. maja 1979. godine iz Oblasnog nacionalnog
komiteta grada Tabora upueno Regionalnom nacionalnom
komitetu june Bohemije:
Petnaestoro ciganske dece je roeno na naoj teritoriji
u 1978. godini. Troje od ovih je imalo manju teinu od
prosene pri roenju, sva deca su ivoroena. Izvreno
je 12 prekida trudnoe i sterilizacija je uraena na etiri
Ciganke. U svim sluajevima intervencija je uraena na
osnovu velikog broja dece u porodici.12
Ovakav pristup se nastavlja i tokom osamdesetih godina.
Na primer, Centralni nacionalni komitet regije Bohemije
komentariui izvetaj o reavanju pitanja romske populacije
predlae 1989. godine Ministarstvu zdravlja i socijalnih pitanja
eke Socijalistike Republike sledee:
Kako bi se ubrzala integracija Roma, prikladno je
promovisati porodini model sa maksimalno troje
dece po porodici ... predlaemo da se finansijska
pomo porodicama sa po troje dece znaajno uvea,
a da se postojei iznos za dodatnu decu smanji ...
Ovakvo postupanje e definitivno doprineti zdravijoj i
kvalitetnijoj populaciji. Kao dodatnu meru obezbeivanja
zdravije i kvalitetnije populacije bilo bi prikladno
razmisliti o uvoenju sterilizacije iz medicinskih razloga
u sluajevima kada postoji estoro ili vie dece. Opte je
poznato da mnoge porodice romskog porekla ive od
12Citirano u JUDr. Otakar Motejl, Zatitnik prava graana, Zavrna izjava
Zatitnika prava graana po pitanju sterilizacija izvedenih u suprotnosti sa zakonom
i predloeni pravni lekovi, Brno, 23.12.2005. godine (engleski tekst koristi
zvanian prevod sa ekog) str. 49-52.
deijih dodataka Romkinje znaju da vie dece znai i

vei prihod porodici. Ovo su razlozi zbog kojih odbijaju
kontracepciju i sterilizaciju.13
Politika kasnog komunizma u ehoslovakoj je oito bila
pod uticajem eksplicitnih stavova eugenike do te mere da je
zakonodavac preduzeo akciju kako bi se stvorila zdravija i
kvalitetnija populacija. Rasistiki eugeniki stavovi su imali
dodatne posledice po politiku, mere koje su usvojene su naroito
pogaale Rome. Romi su bili opsesija socijalnim radnicima koji
su blisko saraivali sa zdravstvenim radnicima.
Povelja 77 Akcija iz 1978. godine
Grupa ekih disidenata okupljenih u organizaciju Povelja 77
izdaje Dokument 23 decembra 1978. godine koji se bavi temom
Poloaj Cigana u ehoslovakoj. Dokument potpisuju Vaclav
Havel i dr Ladislav Hejdanek u ime grupe i u njemu se iznosi
stav protivljenja prisilnoj asimilaciji u kojoj bi Cigani izgubili ...
sopstveni etniki identitet.14
Dokument 23 Povelje 77 je priblino duine dvanaest stranica.
Kao obrazac za dalja pitanja krenja ljudskih prava Roma u ekoj
i Slovakoj nije izgubio na znaaju ni posle vie od tri decenije.
Osnovni okvir ovog dokumenta su diskriminacija, rasizam
i segregacija.15 Fokusira se na vei broj mera uvedenih nakon
13 JUDr. Otakar Motejl, Zatitnik prava graana, Zavrna izjava Zatitnika prava
graana po pitanju sterilizacija izvedenih u suprotnosti sa zakonom i predloeni
pravni lekovi, Brno, 23.12.2005. godine (engleski tekst koristi zvanian prevod sa
ekog) str. 49-52.
14 Objavljeno u Komisija o sigurnosti i saradnji u Evropi, Kongres Sjedinjenih
Amerikih Drava, Ljudska prava u ehoslovakoj: Dokumenta Povelje 77: 19771982., Vaington D.C. juli 1982. godine, str. 158.
15 Ibid., str. 159-160.
247
248
rata koje imaju za cilj da pod prisilom nasele one Rome koji su
jo uvek iveli nomadskim nainom ivota (oko 5% romskog
stanovnitva); potom na nesrazmernu panju od strane policije
i sudstva, uklanjanje naselja i prisilno preseljenje, naroito iz
Slovake u eku, konfiskovanje imovine, raspodelu stambenog
prostora ispod standarda stanovanja, rasporeivanje u specijalne
osnovne kole i druga segregisana ciganska odeljenja,
nesrazmerne nivoe siromatva meu Romima, proizvoljno
odvajanje romske dece od biolokih roditelja i njihov smetaj u
sirotita ili hraniteljske porodice.16 Kada je sterilizacija u pitanju,
Dokument 23 navodi sledee:
Pitanje sterilizacije je veoma vano, jer iako medicinski
prihvatljivo u odreenim naroitim sluajevima
i povremeno ak potrebno, moralno je veoma
problematino. Pristanak Ciganki na sterilizaciju se
dobija pod sumnjivim okolnostima. U nekim oblastima
sterilizacija se obavlja kao planirani administrativni
program i uspeh zaposlenih se meri brojem Ciganki koje
je taj zaposleni uspeo da nagovori da budu sterilisane ...
esto, da bi dobile pristanak za sterilizaciju, vlasti nude
finansijske nagrade. Tako sterilizacija postaje jedan od
instrumenata veine protiv manjine koji cilja na smanjenje
novoroenih u odreenoj nacionalnoj manjini.17
Dokument 23 dalje daje sledeu procenu:
Vlasti posmatraju reenje ciganskog problema kao
eliminaciju ove manjine i njenu integraciju u veinu.
Eliminiui manjinu, eliminisae se i problem sa tom
16 Ibid., str. 160-167.
17 Ibid., str. 168.
manjinom. Teorija koja se nalazi u pozadini ovakvog

delanja jeste da su Cigani umirua etnika grupa kojoj
je sueno da izumre ...meutim pokuaj da se prisilno
integrie manjina u veinu produbljuje jaz izmeu
Cigana i ostatka stanovnitva. Ovaj pokuaj, koji se naziva
integracija zapravo vodi u dezintegraciju.18
Dokument se zavrava pozivanjem na lan 259 ehoslovakog
krivinog zakonika koji se odnosi na genocid:
Vladin cilj eliminisanja ove manjine mora, po nunosti, voditi
do pojaane represije. U sluaju da neprekidni neuspesi ovakve
politike dovedu do reevaluacije itavog koncepta integracije,
ehoslovake institucije e uskoro morati da odgovore na
optube da su poinile genocid po lanu 259 Krivinog zakona
koji glasi:
1) Onaj, ko sa namerom da u potpunosti ili delimino
eliminie nacionalnu, rasnu ili religijsku grupu,
b) upotrebi mere kojima se spreava raanje dece u toj
grupi ili
c) nasilno odvaja i premeta decu iz jedne takve grupe u
drugu grupu bie kanjen lienjem slobode na period od
12 do 15 godina, ili smrtnom kaznom.
2) Takoe e biti kanjeni oni koji uestvuju u aktivnostima
opisanim u stavu 1.
Ukoliko se nasilno odvajanje ciganske dece i sterilizacija
ciganskih ena nastavi istim tempom, vie nee biti
mogue sakriti ove aktivnosti i nita nee moi da se
uini povodom spreavanja podizanja optunica (protiv
odgovornih) koje su zasnovane na dokazima.19
18 Ibid., str. 168.
19 Ibid., str. 169.
249
250
Dokument 23 preporuuje sledee:

U duhu Povelje 77 i njenih principa predlaemo
objavljivanje svih tajnih informacija koje se tiu Cigana.
Takoe predlaemo (1) da sve nezakonite mere preduzete
protiv Roma i njihove kulture i naina ivota budu
istraene i da se postupi u skladu sa vaeim zakonskim
aktima; da se pripremi plan koji e popraviti zakonski
neprihvatljivu stvarnost Roma.
Bez potenog razotkrivanja ovog problema, bez valjanih i
temeljnih promena zakonskih direktiva i bez uestvovanja samih
Cigana u procesu donoenja odluka koje se tiu njih, ovo pitanje
e se samo prividno reiti. Ovaj problem vie nije samo pitanje
jedne manjine, ili ekonomske i drutvene situacije on je postao
pitanje savesti itavog drutva.20
Pelar/Andr Izvetaj
Ruben Pelar i Zbinek Andr su 1989. godine sproveli istraivanje
meu Romkinjama iz eke i Slovake u cilju mapiranja prakse
sterilizacija u periodu od 1967. do 1989. godine. Rezultat
istraivanja je Izvetaj o ispitivanju problematike polne sterilizacije
Roma u ehoslovakoj21. Izvetaj se primarno bavi ulogom koju
je finansijska motivacija igrala u prisilnoj sterilizaciji Romkinja
u ehoslovakoj 1967-1989. Autori zakljuuju da postoji stalan
porast sterilizacija koji je kulminirao u periodu 1988. i 1989.
godine: 38% svih sterilizacija su obavljene tokom te dve godine.
20 Ibid., str. 170.

21 Pelar, Ruben i Andr, Zbinek (Pellar-Andr), Report on the Examination in
the Problematics of Sexual Sterilization of Romanies in Czechoslovakia, 1989.
godine, neobjavljeno, dostupno u arhivi autora.
Akcija Povelje 77 iz 1990. godine

Prva post-komunistika ehoslovaka vlada, sastavljena od
mnogih koji su uestvovali u akcijama Povelje 77 koje smo ve
spomenuli, brzo je delala kako bi uklonila veliki broj zakona
i propisa po osnovu kojih su Romkinje ciljano sterilisane.
Na primer, program za redukciju visokog udela nezdrave
populacije je ukinut tokom 1990. godine.
Istraga ehoslovakih tuilaca
Javni tuilac ehoslovake je iskoristio mogunosti da otvori
istragu poetkom 1990. godine22 povodom prisilne sterilizacije
Romkinja. Pravni osnov za istragu predstavlja ex officio poloaj
organa koji vodi istragu da prati i nadzire potovanje zakona.
Savezni tuilac je uputio albe ekim i slovakim republikim
tuiocima. Istrage ovih tuilaca su ile u dva pravca: istraivanje
uticaja socijalnih beneficija koje su nuene kao motiv za
sterilizaciju i nepotovanje zakonskih osnova za sterilizaciju.
Prvi pravac istrage je bio naroito motivisan injenicom da je
pitanje prisilnog elementa finansijske nadoknade predstavljao
primarni fokus izvetaja Pelara i Andra.
Kada je istraga o zakonskim osnovama u pitanju, republiki
tuioci su traili istragu od tuilaca pojedinih geografskih
oblasti. U ekoj su ovi tuioci u vie mesta otkrili da nije bilo
pristanaka ili da su procedure bile krajnje pogrene. U mestu
Kladno, u sluaju J.G. intervencija je izvrena u preventivne
svrhe prilikom njenog treeg poroaja koji je kao i prethodna dva
uraen metodom carskog reza Ova ena nije dala pristanak
za sterilizaciju, a u njenom se svedoenju navodi da pristanak
22 Nekoliko dokumenta je datirano 1989. godinom, tako da je mogue da je

istraga pokrenuta i ranije.
251
252
nije ni traen.23 U sluaju 23-trogodinje M.P. iz Ostrave oblasni

tuilac izvetava: Izvrena je sterilizacija a da ona toga nije
bila svesna. Medicinska dokumentacija ne sadri pristanak na
sterilizaciju.24 Okruni tuilac dalje izvetava o tome kako su
finansijski uslovi igrali kljunu ulogu u sprovoenju sterilizacije
u nekoliko mesta. U svetlu kasnijih tvrdnji od strane ekih
vlasti da je sterilizacija najverovatnije bila ograniena na oblast
oko Ostrave,25 vani su nalazi ehoslovakog tuioca o irokoj
geografskoj rairenosti ove prakse.
Javni tuilac eke zakljuuje svoju istragu sa zahtevom od
ekih okrunih tuilaca da obaveste sve zdravstvene ustanove
u okruzima u kojima je ustanovljeno krenje zakona da je dolo
do krenja zakona i da se obrati generalno panja na postupanje
u skladu sa zakonom u ovoj oblasti. Ne postoji indicija da se
dalje postupalo po ovim zahtevima. U odgovoru podnosiocima
tubi, tuilac kae: Nalazi Javnog tuilatva Republike eke
navode na zakljuak da e Ekspertska komisija za ginekologiju
i akuerstvo iz Praga pripremiti nacrt amandmana koji e
zakonski regulisati sterilizaciju. Ovakve zakonske promene
nikada nisu stvarno donete.
Tuioci u Slovakoj su sproveli istragu i odbacili nekoliko sluajeva
prijavljenih po osnovu krivinog dela genocida.26 Traeno je od
23 3099/2004/VOP/PM a nsl. V Brn dne 23.12.2005., str. 33.
24 Ibid., str. 33.
25Zdenek kromah, eki ministar za rad i socijalna pitanja je odbio navode
Evropskog centra za prava Roma (ERRC), rekavi (pogreno): mnogi od vaih
navoda se zasnivaju na istraivanju izvedenom u ogranienom geografskom
podruiju Ostrava, koja je sama po sebi specifina.
26 Tritt Rachel, Struggling for Ethnic Identity: Czechoslovakia`s Endangered
Gypsies, izvetaj Helsinki Watch-a, Human Rights Watch, avgust 1992. godine,
str. 25-30.
okrune policijske kancelarije za ispitivanje u Preovu da otvori

istragu o prisilnoj sterilizaciji 17 ena u periodu 1985. do 1989.
godine to je odbaeno 1991. godine nakon formalno uraene
procene da su ene dale svoj pristanak, te stoga nema nezakonitog
postupanja.27 ehoslovaki komitet za ljudska prava je uputio
zahtev za preispitivanje ovakvih odluka u pismu slovakom
tuiocu, ali je i ovaj odbio da preduzme dalje radnje.28 Pitanje
finansijske nadoknade u zamenu za sterilizaciju koje se razmatra
u pismu slovakog tuioca upuenom saveznom tuiocu dana 3.
maja 1990. godine, a nakon dopisa slovakog ministra zdravlja,
po zakljucima jasno pokazuje do koje je mere eugenika uticala
na politiku tog vremena:
Nalazim jo jedan nedostatak u dotinoj zakonskoj
odredbi odobravanje nadoknade nakon sterilizacije
moe u svojoj prirodi da poslui kao podsticaj, naroito
kod zaostalih romskih grupacija. Uzevi ovo u obzir
sutinski sam saglasan sa navodima tube U isto vreme
valja napomenuti Ministarstvo zdravlja i socijalnih
pitanja opisuje sterilizaciju kao vano sredstvo
poboljanja kvaliteta populacije, okonanja nepoeljne
stope raanja slaboumne i na drugi nain mentalno
nazadne dece, itd.29
Slovaka
Postoje indicije da je prisilna sterilizacija Romkinja u ekoj i
Slovakoj nastavljena tokom 1990-ih (ehoslovaka je podeljena
na dve nezavisne drave u januaru 1993. godine) a verovatno i u
Maarskoj. Jako anti-romsko raspoloenje i rasistiki napadi na
27 Ibid., str. 33-34.
28 Ibid., str. 34.
29 Citirano kod Motejla, Op. cit., str. 31.
253
254
Rome su veoma prisutni tokom prvih godina postojanja novih

drava izazivajui zabrinutost meunarodnih organizacija za
ljudska prava. U ekoj, rasistiki napadi skinhed grupacija, kao
i duboka segregacija u obrazovanju, doprinose problematinom
stanju ljudskih prava u ovoj zemlji. U Slovakoj izjave kojima se
poziva na donoenje mera kojima e se kontrolisati stopa raanja
kod Roma dolaze sa najviih nivoa vlasti. Septembra 2003.
godine premijer Vladimir Meijer u izjavi datoj u gradu Spika
Nova Ves, koja je kasnije emitovana celoj naciji kae sledee:
svi su izgledi da e se ova stopa menjati u korist
Roma. Zbog toga, ukoliko se ne bavimo njima sada,
oni e se baviti nama u budunosti Jo neto o emu
moramo razmiljati je pojaana reprodukcija drutveno
neprilagoene populacije mentalno slabo adaptirane,
drutveno loe prilagoene, sa ozbiljnim socijalnim
problemima, oni su jednostavno veliki teret ovom
drutvu,30
Bilo je dosta faktora koji su spreavali ozbiljno bavljenje
prisilinom sterilizacijom sve do kraja 1990-ih. Meu njima je
svakako slabo civilno drutvo koje se u tim dravama bavilo
pitanjima Roma, kao i injenica da je naneta teta u ogromnoj
meri line prirode. Jedan od vanih faktora je bilo netrpeljivo
odbacivanje vladajuih struktura da romska pitanja vide na bilo
koji drugi nain nego kao nakupljenu socijalnu patologiju grupe
ljudi koji navodno sami sebi nanose ogromnu tetu, a uzrokuju
sramotu i neprijatnosti dravama iz kojih potiu.
Meutim, ovo pitanje ponovo dolazi u iu javnosti 1999. godine
30 Citirano u Evropski centar za prava Roma (ERRC), Time of the Skinheads: Denial
and Exclusion of Roma in Slovakia, Budimpeta, januar 1997. godine, str. 23.
kada grupa Roma iz Slovake stie u Finsku traei azil. Finci

ih zadravaju i dok se pripremaju da ih deportuju, na osnovu
izvrenog medicinskog pregleda biva otkriveno da je vei broj
ena pretrpeo invazivne ginekoloke intervencije. Medicinsko
osoblje koje ih je pregledalo je zakljuilo da je ovaj broj ena
neobino visok. Konano, grupu izbacuju iz Finske, ali medicinske
radnice su prethodno alarmirale nekoliko organizacija za ljudska
prava o injenicama koje su otkrile.
Ovaj sluaj je objavljen i u izvetaju Instituta za otvoreno drutvo
u okviru Programa monitorisanja pristupanja Evropskoj uniji
(EUMAP) u jednoj reenici vezano za kontekst ljudskih prava u
okviru tadanje slovake kandidature za pristup EU. Na promociji
izvetaja, predstavnici slovake vlade su zauzeli vrst stav
povodom ovih navoda. A slovaki mediji su pomogli u javnom
negiranju problema putem zamene teza: istakli su injenicu da
je Ina Zon, autorka izvetaja, ivela u paniji pa samim tim nije
mogla biti upoznata sa dogaajima u Slovakoj.31
Do 2001. uveliko se formirao snaan otpor prema ovom pitanju
u slovakoj javnosti gde se ak diskutovalo o tome da se primeni
Krivini zakonik kako bi se uutkali aktivisti i aktivistkinje.
Romski aktivista Aleksandr Patkolo javno izjavljuje da je veliki
broj Romkinja sterilisan.32 Nakon toga, Patkolo podnosi izjavu u
ime 42-godinje Romkinje iz Preova, navodei da je sterilisana
1999. godine i 23-godinje Romkinje iz Rimavske Sobote koja
31Seman, Samo, Monika Bikar tui gelniku bolnicu sa tvrdnjom da su je

tamo sterilisali, Vzchodoslovenske noviny, 16.11.2011. (http://korzar.sme.
sk/c/4677447/monika-bikarova-zaluje-gelnicku-nemocnicu-tvrdi-ze-justerilizovali.html)
32trofanik, Vincent, A.Patkolo pruio istraiteljima dokaze o sterilizaciji
Romkinja, policija dokaze ne uzima u obzir, urnal Radia Twist, 7.11.2001.
255
256
navodi da je sterilisana tokom 1995. godine.33 Slovaki tuioci

su odbacili navode obe ene istog dana kada su oni i podneti.34
Istog meseca, pokrenut je prvi sudski postupak povodom prisilne
sterilizacije gde je Romkinja Monika Bikar, uz pomo lokalnih
nevladinih organizacija, tuila bolnicu u Gelnici, navodei da je
bila nezakonito sterilisana u toj ustanovi tokom 1986. godine.
Reakcije na sluaj Monike Bikar, tampanje dva izvetaja
Instituta za otvoreno drutvo, kao i nain na koji su se javnost i
vlast bavile navodima koje je uputio Aleksandr Patkolo, ukazuju
da je Slovaka veoma osetljiva na kritiku, naroito ako ona dolazi
od stranaca, a posebno kada se tie pitanja Roma. Takoe se
uporno ponavlja ve ustaljen sistem poricanja nasilja poinjenog
nad Romima.35 Neki posmatrai su to pripisivali injenici da je
Slovaka mlada drava i da postoji opti oseaji nesigurnosti i
odbranatva.36 Slovaka kandidatura za lanstvo u Evropskoj
uniji je dodatno pojaala odbrambeni stav i strah da e negativne
informacije zaustaviti ovaj proces.
Slovako civilno drutvo se podelilo po ovom pitanju. Jedan
broj kredibilnih organizacija koje rade na pitanju ljudskih prava
33 TASR, Patkolo i dalje smatra da ima dokaze o sterilizaciji Romkinja TASR,
22.11.2001.
34TASR, Istraga nije dokazala navode Patkola o nezakonitoj sterilizaciji
Romkinja, TASR 22.11.2001.
35Vidi ERRC, Time of the Skinheads: Denial and Exclusion of Roma in Slovakia,
Budimpeta, 1997.
36Glavni slovaki praznici vezani za vane dogaaje i linosti iz prolosti o
kojima se dogovaralo u periodu pripreme i ustanovljenja Republike Slovake 1993.
godine su bili predmet intenzivne rasprave bilo iz razloga njihovih oiglednih
antisemitskih odlika, ili iz razloga direktne kolaboracije sa nacistikom Nemakom.
ta vie, veliki broj uglednih porodica, politikih linosti, i politikih partija
predstavljaju direktne naslednike elite iz Slovake u Drugom svetskom ratu.
Roma je odluio da izbegava ovo pitanje, jer su smatrali da moe

doi do razdora. Vlasti su prebacile teret dokazivanja na rtve
i onda postavile nedostinu granicu u podnoenju dokaza. U
jednom sluaju su otili toliko daleko da su uslovili da ena mora
ponovo biti operisana kako bi se dokazalo da je zaista sterilisana.
Zatim su lekari izjavili da se takva operacija ne smatra dovoljnim
dokazom. Pretnje Krivinim zakonom protiv onih koji tvrde da
su prisilno sterilisani su zamrzle raspravu i obeshrabrile dalje
korake rtava i njihovih advokata. Svi ovi faktori e se samo
pojaati tokom naredne faze pokuaja preispitivanja prisilne
sterilizacije u Slovakoj, i konano dovesti do toga da aktivisti
koji rade na ovom pitanju u ekoj mogu da predvide razvoj
dogaaja u svojoj zemlji i tako izbegnu sline situacije koje su
koile napredak u Slovakoj.
Izvetaj Telo i dua
Javna rasprava oko nezakonite i prisline sterilizacije Romkinja
dostie novi nivo objavljivanjem izvetaja Telo i dua: Prisilna
sterilizacija i ostali napadi na reproduktivne slobode Roma u
Slovakoj. Izvetaj potpisuju njujorki Centar za reproduktivna
prava i Centar za graanska i ljudska prava iz Koica, gore
pomenuta Ina Zon je bila konsultantkinja u sastavljanju ovog
izvetaja. Ovo detaljno identifikovanje autorstva je vano za
razumevanje daljeg teksta. Izvetaj Telo i dua je uspeo u onome
to prethodni napori nisu: detaljno je opisana i dokumentovana
prisilna sterilizacija Romkinja kao aktuelan, prisutan i
dominantan problem u Slovakoj, naroito u bolnicama koje se
nalaze u blizini najveih romskih zajednica u centralnoj i istonoj
Slovakoj. U rezimeu Centra za graanska i ljudska prava navode
se osnovni razlozi za ovakvu praksu:
Veina Slovaka veruje da Romkinje imaju veliki broj
dece, jer tako dobijaju dodatne beneficije od drave
257
258
ovakvo verovanje se uklapa u iri stereotip da Romi

koriste sistem i da gledaju da se obogate gde god je to
mogue. Postojanje ovakvih stavova prema Romkinjama
je dokumentovano i kod medicinskog osoblja u nekoliko
prethodnih izvetaja ... glavni ginekolog bolnice u
Krompahu, doktor Jan Kraljik ... izjavljuje da Romi ne
vrednuju rad, ... i raaju decu samo da bi dobili to vie
socijalnih povlastica od drave ... administrativni radnik
u jednoj od istraenih bolnica misli da se Romi namerno
ene i udaju meu sobom kako bi imali hendikepiranu
decu i tako dobili vie dravnog novca.
Drugi glavni stereotip o Romkinjama jeste da su
promiskuitetne. Medicinsko osoblje ... veruje da
Romkinje imaju seks sve vreme sa razliitim partnerima.
esto ponavljaju i urbanu legendu da su videli romski
par u seksualnom odnosu ispred bolnikog lifta odmah
nakon to se Romkinja porodila. Ovi i ovakvi stereotipi i
neistine se koriste kao opravdanje za sterilizacije.37
Reakcije u Slovakoj na izvetaj Telo i dua, naroito one koje
su dole od Vlade, bile su negativne. Na prezentaciji izvetaja
slovaki dravni predstavnici, ukljuujui i slovakog Poverenika
za ljudska prava, su izjavili da e optube biti istraene. U sluaju
da se dokae da su navodi u izvetaju neistiniti, autori izvetaja
e biti predati sudu pod optubom da ire neistine. U sluaju da
informacije iz izvetaja budu dokazane, autori e biti krivino
gonjeni iz razloga sramoenja drave. Tek nekoliko meseci kasnije
pretnje o krivinom gonjenju autora izvetaja prestaju nakon to
37Centar za graanska i ljudska prava, Meunarodna federacija za ljudska
prava, Komentari na etvrti periodini izvetaj Republike Slovake o preuzetim
obavezama po Konvenciji o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena (CEDAW),
podneti na 41. zasedanju CEDAW Komiteta, maj 2008. godine, str. 5.
je istraga zavrena. Meutim, ako je suditi po estini reakcije

Vlade, ona je poslala jasnu poruku o tome kako namerava da
postupi po ovom pitanju.
Slovake vlasti su otvorile istragu o navodima koji su objavljeni
u okviru izvetaja Telo i dua. Meutim, istraga je oigledno
sprovedena maliciozno, jer je policija, koja je i bila zaduena
za istrane radnje, okupila navodne rtve kako bi neprijateljski
raspoloeni policajci uzeli izjave. Neke od rtava su izvestile da
im je reeno da ukoliko ponove navode iz tubi, njihovi partneri
mogu biti optueni za silovanje maloletnica, jer su bile maloletne
prilikom poroaja, odnosno zaea. Kasnije se i Komesar za
ljudska prava Saveta Evrope osvrnuo na ovu fazu istrage:
... potencijalne rtve su nale da je nain na koji je policija
dola bio zastraujui u potrazi za potencijalnim
rtvama policija je informisala ene o posledicama
davanja lanih informacija zatvorske kazne do tri
godine to je proizvelo negativnu atmosferu na samom
poetku istrage. Kako je objanjeno komesarevom timu
od strane najviih slubenika dravne policije i zamenika
javnog tuioca, odgovornost je policije da uvek obezbedi
standardne informacije svedocima i (navodnim) rtvama
zloina. Meutim potencijalne rtve izvetavaju da
su ovakve izjave videle kao pretnje Imajui u vidu
injenicu da se policija generalno nije bavila ovakvim
stvarima, sasvim je razumljivo da su ene doivele ovakvo
ponaanje kao pretee i bile obeshrabrene da nastave sa
svojim zahtevima.38
38 Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Preporuke Povereniku za ljudska
prava vezane za odreene zakonske prakse koje se tiu sterilizacije ena u Republici
Slovakoj, Strazbur, CommDH(2003)12, 17.10.2003. godine; Odeljci: 39-40.
259
260
Istraga Ministarstva zdravlja iz 2003. godine

Po instrukcijama zamenika premijera Sakija i pod pritiskom
meunarodne javnosti, Ministarstvo zdravlja otvara istragu
o pitanjima navedenim u izvetaju Telo i dua. Kako opisuje
Centar za graanska i ljudska prava, problematino je bilo
sledee:
Ova istraga je bila sprovedena u samo jednoj bolnici
ticala se samo ogranienog vremenskog perioda (od
1999. do 2002. godine), i u potpunosti se oslanjala na
informacije dobijene iz bolnice. Ministarstvo je ignorisalo
oigledna krenja i zakljuuje da se postupalo u
skladu sa propisima o sterilizaciji, uprkos injenici da su
pronali dva sluaja maloletnica koje su bile nezakonito
sterilisane (to je ocenjeno kao 'administrativna greka').
Ali najvea greka ove istrage jeste injenica da se
Ministarstvo fokusiralo samo na to da li su medicinske
beleke sadrale potpise pacijentkinja, bez istraivanja
okolnosti pod kojima su ti potpisi pribavljeni. Ministarstvo
izvetava da `sve pacijentkinje na kojima je izvrena
sterilizacija jesu potpisale obrazac o saglasnosti za
sterilizaciju i da su svi obrasci pregledani i odobreni od
strane komisije za sterilizaciju`. Ministarstvo zanemaruje
injenicu da potpis na obrascu nije de facto dokaz o tome
da je potpisnica dala svoju saglasnost na osnovu potpune
informisanosti, naroito ako se postupanje odvijalo u
prisilnom okruenju i ako rizici i koristi procedure nisu
objanjeni pacijentkinjama onako kako bi to njima bilo u
potpunosti razumljivo.39
39 Centar za graanska i ljudska prava, Meunarodna federacija za ljudska prava,
Komentari na etvrti periodini izvetaj Republike Slovake o preuzetim
obavezama po Konvenciji o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena (CEDAW),
Podnet na 41. zasedanju CEDAW komiteta, maj 2008. godine, str. 11.
Sve u svemu, slovaka Vlada zakljuuje 2003. godine da je

iscrpna istraga nekih sterilizacija ena upravo potvrdila
proceduralne nedostatke40 (podvukao autor). Odluka Vlade je
sadrala uputstva veem broju vladinih tela kako postupati dalje,
ukljuujui instrukciju Ministarstvu zdravlja sa zadatim rokom
do 15. decembra 2003. godine:
Sprovedite detaljnu inspekciju i analizu u svim
zdravstvenim ustanovama koje nisu usmerene samo
na istraivanje optubi o prisilnim sterilizacijama, ve
takoe na identifikaciju diskriminatornih praksi protiv
pripadnika romske manjine, uz naroitu panju o
postupcima prilikom dobijanja dobrovoljnog pristanka,
koji se daje na osnovu potpune informisanosti o
posledicama postupka.
Ovom odlukom se takoe nareuje unapreenje postupka i
zakonskog okvira izvoenja sterilizacija u svrhu kontracepcije,
odnosno zakonski amandmani koji su na kraju i usvojeni.
Vlada je odluila da se pozabavi ovom stvari tako to e sagledati
i budunost i izmeniti i dopuniti zakone kojima se regulie
sterilizacija. Sasvim drugo pitanje je da li su izmene i dopune
zakona koje su kasnije i usvojene zaista unapredile situaciju.
Pitanje materijalne kompenzacije je odbaeno kao neosnovano.
Tokom 2003. godine vei broj nevladinih organizacija predlae
opti pravni lek, a na osnovu iskustava vedske, vajcarske i
na drugim mestima. Meutim, ove predloge Vlada nikada nije
ozbiljno razmatrala.
40 Odluka Vlade Republike Slovake br. 1018 od 29.10.2003. godine u vezi sa
Izvetajem o preduzetim koracima nakon optubi za prisilne sterilizacije Romkinja
u Republici Slovakoj i usvojenim merama; Ref. br.: 9850-200036
261
262
Krivine istrage iz 2003. godine

Uprkos saveta iz raznih izvora, slovake vlasti otvaraju istragu o
zloinu genocida, po lanu 172(1)(a) Krivinog zakona Republike
Slovake. Prisilna sterilizacija Romkinja (ili bilo koje druge
etnike grupe) se principijelno moe podvesti pod definiciju
genocida po meunarodnom zakonu koja proizlazi iz lana II
Meunarodne konvencije o spreavanju i kanjavanju zloina
genocida, koji odreuje genocid na sledei nain:
...kao genocid se smatra bilo koje od navedenih dela uinjenih
u nameri potpunog ili deliminog unitenja jedne nacionalne,
etnike, rasne ili verske grupe kao takve...
d) mere uperene na spreavanje raanja u okviru grupe
(podvukao autor).
Meutim, bilo je oigledno da je istraga ovako postavljena, a
ne kao neko drugo krivino delo koje zahteva nii standard
dokazivanja telesne povrede ili zloin protiv zdravlja upravo
zbog toga da bi se optube na kraju mogle odbaciti. Istina je da je
istraga o navodnim telesnim povredama otpoela januara 2003.
godine. Meutim, nadleni u Regionalnoj kancelariji slovake
policije u Koicama su otvorili krivinu istragu na osnovu zloina
genocida, a na osnovu pritube dve Romkinje iz Slovake, i
detalja o jo 26 navodnih sluajeva. Istrage u ostalim regionima
su takoe pokrenute. Oktobra 2003. godine istraga je zatvorena, a
istraitelj iz Koica je istoga dana izdao istovetnu odluku. Ustavni
sud Slovake nareuje da se istraga ponovo pokrene 2005.41 I
ponovo, Kancelarija javnog tuilatva odbacuje prijave, dok u
septembru 2005. godine Ustavni sud donosi odluku da je istraga
bila neadekvatna.42 Nije bilo uspenih istraga posle ove odluke.
41 Odluka br. III.US 86/05-45, 01.06.2005.
42 Odluka br. III.US 194/06-46, 13.12.2005.
Meunarodna aktivnost (na nivou vlada)

Neto pre objaviljivanja izvetaja Telo i dua odreeni broj
vladinih i meuvladinih agencija je pokuao da podstakne
slovaku vladu da obeteti ene. Evropski parlament je uputio
pitanja komesaru za proirenje Evropske unije Ginteru
Ferhojgenu februara 2003. godine43, a delegacija EP-a poseuje
Slovaku kako bi se informisala o problemu. Komisija Vlade
SAD za bezbednost i saradnju u Evropi je u vie navrata slala
upite slovakoj Vladi u vezi sa ovom temom u periodu 2003-2009.
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Alvaro Hil Robles je
istraivao tokom 2003. godine, a zatim ponovo u okviru opteg
pregleda stanja ljudskih prava u Slovakoj 2006. godine. Komesar
Hil Robles 2003. godine zakljuuje sledee:
...na osnovu informacija iz izvetaja... i onih koje
smo dobili tokom posete, moe se zakljuiti da je
bilo sterilizacija, naroito u istonoj Slovakoj, a bez
informisanog pristanka.
...Mogue je da su u odreenim fazama ranjivi/e
pojedinci/ke razliitog etnikog porekla bile pod rizikom
od sterilizacije bez date prave saglasnosti. Meutim, na
osnovu veeg broja injenica koje se navode u ovom
izvetaju, Komesar je uveren da je romska populacija iz
istone Slovake bila naroito ugroena.44
43 Evropski parlament, Parlamentarna pitanja, Pismena pitanja E-0434/03 Erika

Meijera (GUE/NGL) Komisiji, 7.2.2003.
44Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Preporuke Komesara za ljudska
prava Saveta Evrope u vezi nekih pravnih aspekata i praksi koje se tiu sterilizacija
ena u Republici Slovakoj, Strazburg, CommDH(2003)12, 17.10.2003. godine;
Odeljak 51 i 35.
263
264
U izvetaju iz 2003. godine Komesar daje preporuke Slovakoj

Vladi, inter alia, za unapreenje pravnog poretka, obezbeivanje
pravnog leka rtvama (ukljuujui kompenzaciju i izvinjenje)
i obuavanje zdravstvenih radnika. Ostale preporuke se tiu
pristupa medicinskoj dokumentaciji, to predstavlja pitanje o
kojem se na kraju izjasnio i Evropski sud za ljudska prava (vidi
u nastavku). U okviru ovih preporuka sadri se i ideja da je
potrebno razmotriti uspostavljanje nezavisne komisije koja bi
obezbedila pravni lek....45
Pre nego je zavrio mandat 2006. godine, komesar Hil-Robles
objavljuje dodatni izvetaj o svom radu u Slovakoj tokom 20012005. U ovom dokumentu komesar pozdravlja novi Zakon o
zdravlju u Slovakoj, koji je stupio na snagu januara 2005. godine
i koji je, kako kae, sainjen u skladu sa Konvencijom o ljudskim
pravima i biomedicini Saveta Evrope, i kojim se, izmeu ostalog,
otklanjaju legislativni nedostaci otkriveni tokom istraga.46
Meutim, to se tie pravnog leka, komesar je bio neto manje
impresioniran:
ene koje su navodno oteene kroz sterilizaciju imaju
pravo da se obrate slovakim sudovima sa zahtevom za
kompenzaciju i slovake vlasti smatraju da postojei
pravni mehanizmi obezbeuju dovoljno mogunosti
za traenje odtete... Komesar primeuje sa aljenjem
da slovake vlasti jo uvek nisu uspostavile nezavisnu
komisiju koja bi obezbedila kompenzaciju ili izvinjenje
45 Ibid., Odeljak 53.
46Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Dodatni izvetaj o Republici
Slovakoj (2001-2005.): Procena uinjenog napretka u sprovoenju preporuka
Komesara za ljudska prava Saveta Evrope, CommDH(2006)5, 29.3.2006. godine;
Odeljak 34.
rtvama. Iako rtve mogu traiti obeteenje u okviru

sudskog sistema, u ovoj vrsti sluajeva, parnini postupak
ima svoje praktine nedostatke. Ovo ukljuuje sloeno i
skupo pravno savetovanje ... i izuzetno visoke standarde
dokaznog postupka.47
Postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava
Prvi sluaj u vezi prisilne sterilizacije o kojem je odluivao
Evropski sud za ljudska prava je bio K.H. i druge protiv Slovake.
Sud je presudio u aprilu 2009. godine. Bitno pitanje nisu bili sami
sluajevi sterilizacije, ve vie pristup dokumentaciji tuiteljkama
i njihovim zastupnicima. Tuba se ticala osam Romkinja koje su
sumnjale da su sterilisane bez volje i pristanka, ili bez informisanog
pristanka. Sud je zabeleio da je: Od nekoliko tuiteljki jo traeno
da potpiu dokumenta pre poroaja ili otputanja iz bolnice, ali
nisu bile sigurne koji je bio sadraj ovih dokumenata.
U poetku su zastupnici ovih osam ena imali pristup medicinskoj
dokumentaciji i bili su u mogunosti da imaju uvid u dokumenta
i naprave pisane beleke, potom im je bolniko osoblje zabranilo
da fotokopiraju dosijee.
Prvo znaajno primenjivanje zakona od strane Suda, a u vezi
sa prisilnom sterilizacijom, je bilo razmatranje prihvatljivosti
sluajeva I.G., M.K. i R.H. protiv Slovake. Ove ene su
Romkinje sterilisane u bolnici u Krompahu 2000, 1999. i 2002.
godine. Dve ene su bile sterilisane tokom drugog poroaja
carskim rezom. Sve su bile ili prevarene vezano za potpisivanje
obrazaca za pristanak, ili su im date izuzetno ture informacije
pre potpisivanja. Sve tri ene su tek post-factum otkrile da su
sterilisane. Iako su prve dve bile maloletne u to vreme, njihovi
47 Ibid., Odeljak 35-37.
265
266
staratelji nisu ni konsultovani, niti su dali pristanak za sterilizaciju.

Tokom poroaja ene su bile izloene segregaciji, jer su smeten
u tvz. ciganske ordinacije i tako bile odvojene od porodilja neRomkinja. Sve tri ene su imale ozbiljne negativne posledice koje
su nastale kao rezultat sterilizacija. Tuiteljke su se alile na to da
su bile rtve prisilne i nezakonite sterilizacije u dravnoj bolnici i
da slovake vlasti nisu sprovele detaljnu, efikasnu i blagovremenu
istragu o okolnostima njihovih sterilizacija. Takoe su navele da
su sterilizacije ozbiljno uticale na njihove privatne i porodine
ivote i da slovake vlasti nisu uspele da, u skladu sa pozitivnim
zakonima te zemlje, zatite njihova prava u tom smislu. Iznele su
jo da su sterilizacije izvrene na osnovu njihovog pola, rase, boje
koe, pripadnosti nacionalnoj manjini i etnicitetu.
Slovaka vlada je dala argumente da domai pravni lekovi nisu
bili iscrpljeni. Kada je Sud razmatrao ove navode, podsetio je
da pravilo o iscrpljenju pravnih lekova mora biti primenjeno
sa dozom fleksibilnosti i bez nepotrebnih formalnosti.48 U isto
vreme principijelno Sud zahteva da sve tube koje se podnose
na meunarodnom nivou treba prvo da budu prezentovane
domaim institucijama barem sutinski i u saglasnosti sa
formalnim zahtevima opisanim u domaem pravu.49 Iako su
graanske tube bile nereene, Sud je odbacio Vladinu primedbu
o iscrpljenosti domaih pravnih lekova.
U vezi sa navodima tuiteljki da su bile podvrgnute poniavajuem
tretmanu, Vlada se branila da je postupak sterilizacije izveden u
zdravstvenoj instituciji i u skladu sa zakonom, a u cilju zatite
zdravlja i ivota tuiteljki. Same ene su traile da budu
sterilisane i potipisale su potrebna dokumenta. Dalje je Vlada
osporavala predstavke u vezi sa praksom prisilne sterilizacije
48 Ibid., str. 32.
49 Ibid., str. 32-33.
u Slovakoj. Konano, odgovarajui na navode u vezi sa gore

spomenutom krivinom istragom, Vlada je zadrala stav da
su slovake vlasti u potpunosti postupale u skladu sa svojim
proceduralnim obavezama kako bi sprovele uspenu istragu
o navodnim nehumanim i poniavajuim postupcima prema
tuiteljkama i da su vlasti u tom smislu postupile profesionalno.
Tuiteljke su insistirale na injenici da su se nalazile u ranjivom
poloaju i da su sterilizacije bile nasilne i poniavajue, da je
njihovo fiziko i psihiko dostojanstvo narueno i da su ostale
trajne posledice po njihovo fiziko i mentalno zdravlje. Sprovedene
intervencije su bile u suprotnosti sa domaim zakonima i
meunarodno priznatim medicinskim standardima. Potpisi
na zahtevima za izvoenje sterilizacije se nisu mogli smatrati
verodostojnim, i svakako nisu predstavljali njihov informisani
pristanak za izvoenje zahvata. Kao rezultat ovoga, slovake vlasti
su propustile da ispune svoju obavezu i obezbede adekvatnu zatitu
od nezakonite sterilizacije. Takoe, potezi slovakih vlasti nisu
ispunjavali standarde efikasne istrage, naroito zato to su vlasti
ustanovile da su sterilizacije tuiteljki bile u skladu sa zakonskim
zahtevima ovakav zakljuak je u suprotnosti sa injeninim
stanjem sluaja. Dalje, vlasti nisu uspele da jasno pokau na
koji nain je podvezivanje jajovoda operacija kojom se spasava
ivot. Favorizujui medicinsko osoblje u toku postupka, vlasti su
postupile suprotno od svoje obaveze da sprovedu efikasnu istragu.
Nadleni takoe nisu savesno postupali po slubenoj dunosti te je
na kraju sluaj odloen bez toga da bude predat sudu.
Konano, tuiteljke su navele da je postojala prisilna sterilizacija
ena romskog porekla koja je datirala jo iz bive ehoslovake
tokom 1970-ih godina. Postojali su dokazi o postojanju prakse
prisilne sterilizacije u slovakim bolnicama, ak i posle pada
komunistikog reima.
267
268
to se tie meanja u porodini ivot, Vlada je tvrdila naroito

vezano za prvu i drugu tuiteljku da je sterilizacija izvedena iz
medicinskih razloga, tj. uske karlice i rizika od cepanja materice
usled ponovljenih zahvata carskog reza. Kada je trea tuiteljka
u pitanju ona je rodila blizance i poroaj je morao biti izveden
pomou carskog reza zbog poloaja fetusa. Sve tri tuiteljke su
dale saglasnost za sterilizaciju.
Tuiteljke su iznele navode da meanje drave nije bilo u skladu
sa zakonom, niti potrebno u jednom demokratskom drutvu.
Ostale su pri stanovitu da sterilizacija putem podvezivanja
jajovoda ne predstavlja zahvat kojim se spasava ivot i da
je to zaista tako, onda ne bi ni bio potreban njihov pristanak.
Okolnosti pod kojima su potpisale relevantna dokumenta su
iskljuivale mogunost da su dale punu i informisanu saglasnost
za postupak. Dalje su navele da u vreme njihovih sterilizacija
nisu postojali nikakvi adekvatni zakonski okviri kojima bi se
obezbedilo da ovakvi medicinski zahvati budu izvedeni samo
pod punom informisanou pacijentkinja, kako je to inae
regulisano meunarodnim standardima.
Sud je uvaio zahtev da je bilo nezakonitih sterilizacija i meanja
drave u privatne i porodine ivote ena. ta vie, iako nije bilo
dodatnog injeninog materijala, Sud se sloio da navod u vezi sa
uskraivanjem prava na porodicu treba biti sasluan po zakonu
i da ne postoje osnovi za njegovo odbacivanje u fazi odreivanja
prihvatljivosti dokaza. Dalje, Sud se sloio da je navod po lanu
br. 13 prihvatljiv, na osnovu zakljuka da su navodi strana u sporu
u skladu sa injenicama i zakonom navedenim u lanu 13.50
50 I.G., M.K. i R.H. Protiv Slovake, 15966/04, Savet Evrope: Evropski
sud za ljudska prava, 22.09.2009. dostupno na: http://www.refworld.org/
docid/4adecb6c2.html [pregledano 23.04.2013.] - Odluka Evropskog suda za
ljudska prava, prim.prev.
Tuiteljke su navele da su prisilne sterilizacije bile diskriminatorne

na osnovu pola, rase, boje koe, pripadnosti nacionalnoj manjini
i etnicitetu. Takoe, navele su da njihovu tubu treba sagledati u
kontekstu netolerancije kojoj su osobe romskog porekla izloene
generalno u Slovakoj i koja je veoma prisutna kod medicinskog
osoblja. Ovo je dokazano kroz postupanje sa njima tokom
boravka u krompakoj bolnici. Tuiteljke su isto navele i izjave
nekoliko politiara i lanova Vlade koje su se ticale straha u
javnosti od visokog nataliteta kod Roma i pozivale na to da se
regulie raanje kod Roma.
Tuiteljke su navele da su bile diskriminisane na osnovu pola
i podnele kao dokaz navode meunarodnih institucija kao to
je Komitet Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije
ena (CEDAW) koji je utvrdio da je zdravstvena sluba
propustila da zadovolji osnovne bioloke reproduktivne razlike
mukaraca i ena, to je dovelo do krenja zabrane polne
diskrminacije. Tuiteljke su bile podvrgnute manje pogodnom
tretmanu tokom trudnoe i poroaja, tj. dok su bile u ranjivom
poloaju. Sterilizacije nad njima, koje su izvedene bez punog i
informisanog pristanka, predstavljaju nasilje nad enama to
je diskriminiue. Neplodnost, koja je posledino usledila, je
uzrokovala psiholoki i drutveni teret koji je tee pao enama,
naroito u okviru romske zajednice gde se enin status esto
determinie upravo njenom plodnou.
Tuiteljke su navele da su trpele dupli teret diskriminacije, jer su
i njihov pol, a i rasa, odigrale odluujuu ulogu prilikom krenja
njihovih ljudskih prava. Na kraju, rekle su da nije postojalo
objektivno i razumno opravdanje za razliit tretman kojem su
bile podvrgnute. Sterilizacija kojoj su bez svoje volje bile izloene
nije imala nikakav opravdan cilj. Nije postojalo nikakvo rasno
269
270
neutralno objanjenje kojim bi se opravdale njihove sterilizacije

izvedene tokom poroaja carskim rezom.
Sud je procenio da navodi imaju znatnu teinu i da se moe
postupati po iznetim injenicama i zakonski povodom tube za
diskriminaciju. Time je presudio da je zahtev prihvatljiv Sudu.
Posle donoenja odluke o prihvatljivosti sluaja I.G., M.K. i R.H.
protiv Slovake nekoliko drugih sluajeva je podneto Evropskom
sudu protiv Slovake, ali i Republike eke i u ovom trenutku se
nalaze u razliitim fazama procesa.
Republika eka
Aktivnosti Evropskog centra za prava Roma (ERRC)
Tokom 2003. godine razvila se javna rasprava izmeu ekog
Poverenika za ljudska prava Jana Jaraba i Evropskog centra
za prava Roma.51 ERRC je izrazio zabrinutost da je prisilna
sterilizacija Romkinja bila vrena u bolnicama u tri eka
grada. U to vreme, ERRC nije prezentovao imena rtava ekim
vlastima, jer nisu imali njihovu saglasnost za to tokom poetnih
faza istraga. Komesar Jarab, koji je i sam zdravstveni radnik, je
lino opirno odgovorio ERRC-u priznajui da postoji problem
nedostatka informisanosti prilikom davanja saglasnosti u okviru
sistema zdravstvene zatite Republike eke, ali je i umanjio
znaaj rasne pripadnosti kao odluujueg faktora. Rasna
pripadnost je postala trajno pitanje u kasnijim diskusijama o
ovom pitanju u Republici ekoj. Na predlog Komesara, ERRC
otpoinje komunikaciju sa kancelarijom ekog ombudsmana u
vezi sa ovim pitanjem.
51 Rasprava je zapoela tako to je Komesar ekstremno negodovao na iznoenje
problema prisilne sterilizacije na meuvladinom forumu u organizaciji OEBS-a u
decembru 2002. godine od strane ERRC-a a da nijedan pojedinani sluaj nije iznet
pred eke vlasti.
ERRC je poslao dopis Ombudsmanu kojim ga informie o

postojanju dokaza praktikovanja prisilne sterilizacije koja
je u toku u veem broju bolnica na podruiju grada Ostrave i
zahtevao da Ombudsman sprovede istragu. ERRC je smatrao da
na osnovu ponovljenih navoda i trajnog nepostojanja pravnog
leka, postoji osnov da je teret dokazivanja na dravi. Kasnije,
tokom 2004. godine a na osnovu istraivanja na terenu tokom
kojeg je ERRC traio i dobio dozvolu od sagovornica iz romske
zajednice da se navedu njihova imena ekim vlastima, ERRC
kod ekog ombudsmana izlazi sa imenima devet ena koje tvrde
da su prisilno sterilisane52 i stavlja na raspolaganje svog glavnog
istraivaa ovoj dravnoj instituciji u ovom sluaju.
ERRC alje dopis Komitetu protiv torture Ujedinjenih nacija
gde sumira 31 pojedinani sluaj navodne prisilne sterilizacije
Romkinja koje su se dogodile u periodu 1987-2003. godine i
dodatna tri sluaja Romkinja koje su bile izloene pritisku da
budu sterilisane, ali su to odbile. ERRC je prethodno javno
komentarisao i na sastancima Organizacije za evropsku
bezbednost i saradnju (OEBS) da poseduje informacije, u
suprotnosti sa miljenjem javnosti, kako se prisilna sterilizacija
Romkinja nastavlja u Republici ekoj.
52 Pitanje prisilne sterilizacije je takoe bilo izneto u okviru liste problema koja je
upuena ekom Ministru za rad i socijalna pitanja Zdeneku kromahu u kontekstu
ERRC-ovog komentara na pitanja kojima se Ministarstvo bavilo u okviru drutvenih
procesa ulaska u Evropsku Uniju. Ministar kromah je odgovorio ERRC-u
pismom koje je datirano 18. mart 2004. Ministar kromah je odbacio zabrinutost
ERRC-a, navodei (pogreno) da mnoge vae izjave jesu zasnovane na istraivanju
koje je sprovedeno u samo jednoj ogranienoj oblasti Ostravi, koja je sama po
sebi specifian sluaj i ustvrdio je da vae pismo sadri stereotipne i neosnovane
formulacije i informacije, koje vam ne dozvoljavaju da imate objektivnu procenu
situacije u Republici ekoj.
271
272
Sluajevi koje je ERRC prezentovao Komitetu UN-a su bili

kategorisani na sledei nain: (i) sluajevi u kojima uopte nije
bio obezbeen pristanak pre operacije; (ii) sluajevi u kojima
je pristanak bio obezbeen tokom poroaja ili ubrzo nakon
poroaja, tokom kasnih faza poroaja, tj. u okolnostima u kojima
je porodilja bila u velikim bolovima i/ili pod velikim stresom;
(iii) sluajevi u kojima postoji indicija da je pristanak obezbeen:
(a) na osnovu pogrenog razumevanja strunih termina, (b)
nakon davanja oigledno manipulativnih informacija i-ili (c)
nedostatka objanjenja o posledicama i/ili moguih propratnih
efekata sterilizacije, ili adekvatne informacije o alternativnim
metodama kontracepcije; (iv) sluajevi u kojima su nadleni vrili
pritisak na Romkinje da budu sterilisane, ukljuujui korienje
finansijskih podsticaja ili pretnje uskraivanja socijalne pomoi;
(v) sluajevi u kojima je eksplicitan rasni motiv igrao odluujuu
ulogu u komunikaciji izmeu lekara i pacijentkinja.
ERRC je tvrdio da ovi sluajevi ne treba da budu prezentovani
Vladi eke, jer u vreme kada je ERRC izvodio istraivanje
na terenu, ene nisu dale svoj pristanak (niti su bile pitane) za
pokretanje sudskog postupka. Meutim, ERRC je obezbedio
dokument kao saetak koji ne ukljuuje pojedinane sluajeve
da se prosledi ekim vlastima na komentarisanje.
Na sastancima koji su usledili izmeu ERRC-a i ombudsmana
dogovoreno je da ERRC facilitira proces dostavljanja pojedinanih
pritubi ombudsmanu, a da ovaj obezbedi garancije privatnosti
i ouvanja dostojanstva tuiteljki. Tako je otpoelo i zvanino
ombudsmanovo bavljenje ovim sluajem.
Ombudsmanova istraga
Mandat Zatitnika prava graana (Ombudsmana) ne pokriva
nadzor ili istragu za dela poinjena u bolnicama. Takoe,
ombudsman Otokar Motejl je navodno traio naine da izbegne

diskusije sa medicinskim ekspertima u vezi sa zdravstvenim
pitanjima jer je, kao pravnik, mislio da ne poseduje strunost.
Rezultat ovoga je dogovor sa Ministarstvom zdravlja koji je
Ombudsman postigao 2004. godine. Sa svoje strane Ministarstvo
se obavezuje da ustanovi strunu komisiju53 koja bi traila
medicinsku dokumentaciju od bolnice. Ova komisija je trebalo
da pripremi odgovore na spisak pitanja o svakom pojedinanom
sluaju koja bi dostavio Ombudsman. Ombudsman je zadrao
pravo konane zakonske procene i dostavio listu pitanja 1.
oktobra 2004. U to vreme, prvih deset prijava su ve poslate
Ministarstvu zdravlja od strane Ombudsmana, koji je poslao jo
51 sluaj Ministarstvu 11. januara 2005. godine.
Iz razloga pravne prirode stvari i samim tim potencijalno izvan
kapaciteta strune komisije po zakonu eke, a i zbog toga to je
Savet Evrope izrazio elju da uestvuje u postupku, 11. novembra
2004. godine, Ministarka zdravlja informie Ombudsmana o
svojoj odluci da umesto strune komisije formira savetodavni
odbor. Po svom ustanovljenju ovaj odbor se sastojao od
relevantnih vladinih predstavnika i jednog eksperta iz Saveta
Evrope. Sastali su se po prvi put u decembru 2004. godine i posle
toga jo sedam puta u 2005. godini54 i, kako je bilo dogovoreno,
prosledili svoje zakljuke Zatitniku prava graana.
Savetodavni odbor je izdao sledee preporuke:
- Pruiti podrku svim oblicima planiranja porodice;
- Razraditi uslove informisanog pristanka u kontekstu
sterilizacije, ukljuujui savetovanje sa psihologom;
53 Pravni osnov za ovo: 2 vyhlky . 221/1995 Sb.
5418.01.2005. godine, 11.03.2005. godine, 29.03.2005. godine, 11.04.2005.
godine, 10.05.2005. godine, 07.07.2005. godine, i 15.07.2005.
273
274
- Razmotriti ustanovljavanje indikacija za obavljanje

sterilizacije;
- Unaprediti postojea uputstva o sterilizaciji, naroito u
vezi izvoenja ove procedure tokom poroaja carskim
rezom.
Tokom 2005. godine je kao rezultat ovih napora kancelarija
Ombudsmana izdala izvetaj. Dodatno je jo osam sluajeva
prosleeno ekom Javnom tuilatvu, jer su postojale naznake
da je dolo do krenja zakona.
Ombudsman alje iscrpan dokument Ministarstvu zdravlja
8. septembra 2005. godine u kojem navodi detalje, pre svega,
proceduralnih postupanja, i dovodi u pitanje pravnu ispravnost
opisanih dogaaja a naroito sa aspekta ljudskih prava
garantovanih meunarodnim i evropskim zakonom.
Kako je Ombudsman naveo, lica koja podnose albu tvrde da
mere sterilizacije nisu izvedene u skladu sa zakonom, te je zbog
toga potrebno ustanoviti zakonske mere koje bi bile primenljive.
Takoe, sumira u zakljuku izvetaja, najpre: zahteve koji se tiu
telesnog integriteta koji ukljuuju zatitu od intervencija bez
saglasnosti a koji proistiu iz Ustava Republike eke, kao i
iz lana 7. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim
pravima (ICCPR) i Evropske konvencije o ljudskim pravima
(ECHR). Ombudsman detaljno navodi zahteve Evropske
konvencije o ljudskim pravima i biomedicini Saveta Evrope za
slobodan pristanak pod punom informisanou.
Ombudsman spaja, sa jedne strane zahtev za pristanak na lekarsku
intervenciju, sa onim to propisuje eki graanski zakon, i dri
da informacije o tome zato je intervencija neophodna, kakva je
priroda bolesti i terapijske opcije predstavljaju sine qua non u odluci
pacijenata/kinja. Nedostatak ovakvih informacija ukazuje na

nevaei pristanak, ali i nezakonitost intervencija koje su izvrene
na osnovu pribavljanja takvog nevaeeg pristanka. Ombudsman
dalje navodi U sluajevima polne sterilizacije ... ova osnova
pravnih posledica medicinskih intervencija ... je dodatno vana.
Takoe, navodi da je sterilizacija rodno uslovljena usmerena
primarno na ene, referiui se na lanove 10, 12 i 16 Konvencije o
eliminaciji svih oblika diskriminacije ena (CEDAW).
Ombudsman se osvre i na pravni osnov za sterilizaciju u domaem
zakonu. Zakon o zdravstvenoj zatiti u lanovima 23 i 27, navodi
da je sterilizaciju mogue izvesti samo uz pristanak ili lini zahtev
osobe, a pod uslovima koje je postavilo Ministarstvo zdravlja. Ovi
uslovi su opisani u naredbi ehoslovakog Ministarstva zdravlja
od 17. decembra 1971. godine o izvoenju sterilizacije u skladu
sa gore navedenim zakonom. Kada je u pitanju sterilizacija koja
nema za cilj leenje, Ombudsman kae sledee:
... primarni cilj je stalna i pouzdana kontracepcija. Sa
pravnog stanovita ona se dakle tie mera koje u svojoj
prirodi imaju elemente sakaenja, jer se izvode na
zdravim organima i kao posledicu imaju trajno oteenje
ovih organa, ak i onda kada su dozvoljene zakonom. Iz
ove perspektive, slobodna volja oteenih je od izuzetne
vanosti, jer sprovoenje ovih zahvata bez saglasnosti ili
uz neadekvatnu saglasnost... moe uzrokovati krivinu
odgovornost za krivino delo protiv zdravlja ljudi u
smislu lana 222 Krivinog zakona i drugih elemenata
krivinog zakona.
Posle ovoga u izvetaju sledi blizu osamdeset stranica navoda za
51 pojedinani sluaj. Obino se zapoinje pregledom injeninog
stanja:
275
276
U svojoj izjavi ga. G. navodi da je bila sterilisana u

vitkovikoj bolnici (Ostrava, istona Republika eka,
prim.aut.) tokom poroaja sa drugim detetom 1990.
godine kada je imala 21 godinu.
Prvo dete je rodila, sina, 1988. godine carskim rezom.
Razlog za ovakvu intervenciju je bio poloaj deteta. Drugi
poroaj je bio 24. septembra 1990. godine i prvobitno je
trebalo da se porodi prirodno, ali je tokom poroaja dolo
do komplikacija. Dete se zaplelo u pupanu vrpcu i iz tog
razloga se pristupilo carskom rezu.
Ga. G. je dola dan ranije u porodilite, jer je imala
krvarenje. Lekari su je pregledali i smestili u pretporoajnu
sobu gde je bila na posmatranju preko noi. Predvee
drugog dana ga. G. dobija bolove i odvode je u poroajnu
salu gde joj puca vodenjak. Onda se neto dogodilo sa
pupanom vrpcom. Lekari i sestre su se okupili oko nje i
otpoeli sa pripremama za poroaj carskim rezom. Ga. G.
svedoi da je u ovim trenucima bila nesvesna, jer je znala
ta znai poroaj carskim rezom, a i dodatno je bila uplaena
zbog narastajuih i neoekivanih problema. Medicinsko
osoblje je bilo nervozno. U ovakvoj situaciji, uz prisutne
jake poroajne bolove, ok i nervozu osoblja, G. je dobila
u bolnikom krevetu obrazac koji je trebalo da potpie
obrazac se ticao injenice da e biti sterilisana. Kako nije u
potpunosti bila psihiki pribrana, nije mogla ni da razume
ta potpisuje. Ve prvog dana nakon poroaja kada je
glavni lekar doao u vizitu, izrazila je svoje negodovanje o
prethodnim dogaajima. Istovremeno je znala da se njen
mu nee sloiti sa izvrenom intervencijom...55
55 U prepisci sa Ministarstvom zdravlja, Ombudsman je koristio puno ime ene iz
ovog sluaja. Ovde je to izmenjeno iz vie razloga.
Posle opisa injenica slede saetak nalaza savetodavnog odbora

(u ovom sluaju beleka o tome da je dat pisani pristanak, ali da
sva ostala relevantna dokumenta nedostaju) i Ombudsmanova
procena. On kae da oteena strana nije imala dovoljno vremena
da razmisli o tome da li e se podvrgnuti intervenciji ili ne. Ni u
kom sluaju uputstvo nije takvo da prua mogunost da se odluka
donese u roku od samo nekoliko minuta. Dalje dodaje da: sa
tim u vezi, takoe, potrebno je dodati da je zahtev priloen samo
nekoliko minuta pre samog poroaja. Izraz slobodan pristanak
oigledno, pre svega, zahteva da se pacijentkinji obezbedi, pre
izvoenja intervencije, potreban vremenski period i uslovi kako
bi mogla da sagleda sve okolnosti (ukljuujui i informacije)
i donese staloenu odluku o tome da li pristaje na intervenciju
ili ne. Naglaavajui da ova intervencija ne zahteva ivotnu
ugroenost, Ombudsman kae da su odgovarajue informacije
i vreme potrebni u punom smislu za tako ozbiljnu intervenciju
u telesni integritet kakva je nedvosmisleno sterilizacija. Time
odbacuje zakljuak savetodavnog odbora da je procedura bila
izvedena korektno.56
Od 51 sluaja koji se spominju u ombudsmanovoj prepisci sa
Ministarstvom zdravlja, 18 je izvedeno za vreme komunizma ili
tokom 1990. godine, pre nego to je prva ehoslovaka vlada posle
1989. godine okonala politiku koja je eksplicitno promovisala
ovu meru. Period od 1991. do 1996. godine se ini da je bio vreme
veoma intenzivnih aktivnosti prisilne sterilizacije Romkinja, jer je
ak 17 sluajeva iz Ombudsmanovog izvetaja izvreno upravo u
ovom periodu. Meutim, broj sluajeva koji se javljaju u kasnijem
periodu nije neto znaajnije manji. U etvorogodinjem periodu
1997-2000. godine bilo je osam sluajeva, dok se u periodu 20002004. godine (poslednji period koji pokriva Ombudsmanova
istraga) takoe, javlja osam sluajeva. Vremenski poslednji sluaj
56Ibid.
277
278
koji je predstavljen u Ombudsmanovom izvetaju je iz marta

2004. godine.
Svi sluajevi, osim jednog, tiu se ena. Sluaj V.M., jedinog
mukarca koji je prijavio Ombudsmanu da je nad njim izvrena
sterilizacija protivno njegovoj volji, je iz 1988. godine. Prijavio je
i da je njegova supruga, koja je preminula 2003. godine, takoe
sterilisana protiv svoje volje.
Vredna panje je injenica da su ene ciljano bile obuhvaene
ovom praksom naroito imajui u vidu da je vazektomija
znaajno jednostavnija procedura od podvezivanja jajovoda ili
drugih naina sterilizacije ena. Meutim, teko je mukarce
staviti u poloaj da ih neko ubeuje da se podvrgnu vazektomiji
koji bi bio slian situacijama gde su ene izloene pritisku (stres
uzrokovan poroajem, strah od moguih komplikacija, itd.).
Takoe, ne treba zanemariti mogunost psiholokih uticaja,
koje je teko izmeriti, poput predrasude ireg ekog drutva o
navodnoj velikoj plodnosti Romkinja.
U veini navoda o sluajevima iz Ombudsmanovog izvetaja
ne spominju se lokacije bolnica. Meutim, ova informacija se
moe nai u nekoliko sluajeva. I tu postoji pravilo. Sterilizacija
je mnogo ea u mestima gde su negativne slike o Romima
dostigle ekstremne nivoe. Re je o geografskim takama o
kojima su takoe dolazili izvetaji o drugim oblicima nasilja
prema Romima, poput samoorganizovanih neonacistikih
napada skinheda, fiziko nasilje od strane policajaca, ekstremni
nivoi rasne segregacije u kolstvu i struktuirani obrazac prisilnih
iseljenja.
Osim velike stigme i sramote koju je nosila sterilizacija, u Republici
ekoj je i nain rada socijalnih radnika mogao igrati ulogu u
guenju volje ili mogunosti da se prijavi prisilna sterilizacija.

Autor je svestan postojanja sluajeva koji nisu prijavljeni usled
toga to su se rtve preselile i ostale u inostranstvu, ili usled
smrti pre pokretanja istrage. U vezi sa nekim lokacijama koje
se spominju, postoje jake indicije da je ova praksa bila daleko
sistematinija i rairenija nego to se to moe primetiti iz jednog
ili dva sluaja koji se navode u Ombudsmanovom izvetaju.
Tako, na primer, o sluaju ge. M.G. Ombudsman izvetava
Ministra zdravlja: U vezi sa postupanjem socijalne radnice, ga.
M.G. izjavljuje da je socijalna radnica posetila ene u Hanovu
(preteno romsko naselje sa veoma loom reputacijom u blizini
grada Most u severnoj Bohemiji, prim.aut.) i ubedila ih da se
podvrgnu sterilizaciji. Ukoliko bi se neka ena usprotivila,
radnica je pretila da e im ukinuti deji dodatak...
Gore navedeno je potvreno samim istraivanjem autora u
Hanovu. Ime ove socijalne radnice je ga. Maha, a imala je
nadimak eki Kapo to je referenca na naciste. Tokom 1980ih, prema priama ljudi iz naselja, prisilila je veinu Romkinja
iz Hanova da se steriliu, a koristei se taktikom koju spominje
ga. M.G.
Iako se dokument poslat Ministarstvu zdravlja od strane
Ombudsmana septembra 2005. godine veim delom tie pitanja
adekvatnosti informisanog pristanka i ispunjenja kriterijuma
navedenih u uredbi iz 1972. godine, u nekoliko navrata postoje
naznake i izvan ovoga, ukljuujui bliski kontakt izmeu
socijalnih radnika i medicinskog osoblja to se esto prikriva. Na
primer, u sluaju ge. A.H. sterilisane 1995. godine u havirovskoj
bolnici Ombudsman pie:
Dokumentacija o poroaju ukazuje na povienu
inicijativu socijalnih radnika koja nije bila na zahtev
279
280
ge. A.H. Nali smo u dokumentaciji sledee: Iz razloga

neprilagodljivosti porodice i na osnovu dogovora
ginekolokog odeljenja, socijalnih radnika i oba
suprunika, poroaj e biti obavljen carskim rezom i
sprovedena mera sterilizacije. Nije mogue predvideti
implementaciju sterilizacije putem laporoskopske
operacije ... ga. A.H. nije voljna da se podvrgne ovim
merama kako je ve u prolosti vie puta napomenula.
Neprilagoene osobe ili porodice je ifrovana re za Rome
u Republici ekoj i esto se pominje u javnim raspravama o
Romima. Ombudsman decidno odbacuje ideju o sterilizaciji
iz socijalnih razloga koju je prihvatio savetodavni odbor. Dalje
kae, sa uznemirenou da je poroaj carskim rezom planiran
samo zbog razloga izvrenja sterilizacije, koju je ga. A.H. odbila
u vie navrata u prolosti:
Za poroaj carskim rezom uvek moraju postojati jasne
akuerske i zdravstvene indikacije. U sluaju ge. A.H.
nije bilo takvih indikacija, jer je prethodna trudnoa
zavrena normalno... Jedini razlog za ovakvo postupanje
... jeste to to bi mogla ponovo da pobegne iz bolnice
posle poroaja i niko vie ne bi bio u mogunosti da je
sterilie.
U nekim sluajevima, jedan od razloga za sterilizaciju je etnicitet
osobe. U sluaju ge. J.T. na primer: Na poleini zahteva,
izmeu ostalog ... stoji razlog ... da je ga. J.T. Romkinja.
Iako je teko videti da postoji jasan ablon iz 51 navedenog sluaja,
javlja se veliki broj istih inilaca. Pre svega, veliki broj navedenih
sterilizacija, naroito one koje su izvedene nakon politike iz ere
komunizma, izvodi se kada se radi carski rez. Kako Ombudsman
navodi, injenica je da se carskim rezom intervencija sterilizacije

znaajno pojednostavljuje zdravstvenim radnicima; enu ne
moraju da ubeuju da se vraa u bolnicu radi nove intervencije.
Meutim, ne moe se umanjiti ni mogunost da su poroaji
carskim rezom neproporcionalno esto korieni kako bi se
stvorili objektivni indikatori za sterilizaciju. Ponovljena primena
odreenih oblika carskog reza moe koditi zdravlju i ak i ivotu
majke i fetusa u narednim trudnoama.
Ombudsman zakljuuje prepisku sa Ministarstvom zdravlja:
...ni u jednom od sluajeva nije se pridravalo pravnih
uslova za sterilizaciju, a naroito uslov za informisani
pristanak ... nije bio ispunjen ... Do danas nismo dobili
nikakve konkretne predloge od Ministarstva kako bi
moglo da se promeni ovako loe stanje stvari. U pismu
Ministra zdravlja od 27. januara 2005. godine postoje
predlozi savetodavnog odbora u vezi sa postupanjem po
prvim istraenim sluajevima, ali ne postoje vremenski
rokovi za konkretne postupke...
Nakon ovog sledi saetak o naporima u periodu posle 1989.
godine kojima se vri pritisak na visoke zdravstvene slubenike
da se unapredi pravni okvir sterilizacije ukljuujui i pismo od 25.
maja 1991. godine ekog javnog tuioca u kojem se navodi da su
oblasni tuioci u svakoj od oblasti Republike eke identifikovali
krenje zakona u procesu vrenja sterilizacija u tim oblastima i
predlau konkretne izmene zakona u ovoj oblasti. Ombudsman
belei: Nijedna mera koju javni tuilac predlae nije sprovedena.
Ombudsman je zahtevao odgovor od Ministarstva zdravlja
u roku od 30 dana i da u tom odgovoru Ministar predloi
konkretne mere za popravljanje utvrenih greaka.
281
282
Ombudsmanov izvetaj
Ombudsman je objavio svoju Konanu izjavu Zatitnika prava
graana o sterilizacijama izvrenim u suprotnosti sa zakonom
i predloenim pravnim lekovima57 23. decembra 2005. godine.
Objavljivanje ovog dokumenta se dogodilo upravo uoi boinog
medijskog vakuuma kada je veliki deo ekih novinara ve bio
na prazninom odsustvu. Skromni medijski dogaaj je uprilien
nakon Nove godine, kada to vie nije ni bila vest.
Izvetaj predstavlja istraivanje Kancelarije Ombudsmana sve do
2005. godine o pitanjima prisilne sterilizacije i ukljuuje teorijsko
istraivanje o istoriji sterilizacije i istragu pedeset pojedinanih
sluajeva. U izvetaju se navodi da je Ombudsman primio preko
80 prijava tokom 2005. godine, ali da je izvetaj obuhvatio samo
pedeset sluajeva koji su prvi pristigli.
Ombudsman daje svoj glavni zakljuak u poslednjem pasusu
uvoda u izvetaj:
Ovaj izvetaj prvenstveno ima za cilj da prenese sledeu
osnovnu poruku: Zatitnik prava graana veruje da
postoji problem polnih sterilizacija izvrenih u Republici
ekoj, bilo usled neopravdanih razloga ili nezakonitih
radnji, da ova injenica stoji i da eko drutvo mora s
tim da se suoi. Zatitnik prava graana je siguran da je
prihvatanje ove neprijatne stvarnosti jedini nain dolaska
do katarze i usvajanja mera koje e u budunosti spreiti
prakse navedene u ovom izvetaju. U izvetaju postoje
predloene mere. Meutim, preduzimanjem predloenih
mera bez prihvatanja da se neto tako nepodnoljivo
57 Kancelarija Ombudsmana je izdala prevod na engleski jezik ovog dokumenta i
svi navodi u engleskoj verziji teksta su iz zvaninog prevoda Ombudsmana.
deava, neto na ta predloene mere odgovaraju, nee se

postii osnovni zadatak koji je zacrtao Zatitnik graana
postavljanje osnove za razmiljanje i promenu stavova
onih koji veruju da je sve u opisanom ponaanju bilo i
jeste korektno.58
Izvetaj se zakljuuje preporukama. One su podeljene u tri oblasti:
1) zakonske mere; 2) metodoloke mere; i 3) mere obeteenja.
Ombudsman pie da to se tie predloga o zakonskim merama,
Ministarstvo zdravlja predlae novi nacrt Zakona o zdravstvenoj
zatiti koji bi po prvi put u potpunosti razjasnio propise za
informisani pristanak.59 Iako ceni ovaj napor, Ombudsman
primeuje da, u praksi nisu zakonske odredbe te koje su
nepouzdane sutinski istovetni propisi su bili postavljeni
za pravni kvalitet pristanka u ve postojeim zakonskim
odredbama. Ono to predstavlja potekou jeste primenjivanje
zakonskih odredbi.60 Na osnovu ovoga Ombudsman predlae
nekoliko daljih dopuna zakona kako bi se obezbedili propisi o
informisanosti o alternativama sterilizaciji, kao i obezbeenje
minimuma perioda za donoenje staloene odluke od
najmanje sedam dana izmeu dana zahteva za sterilizaciju i
samog obavljanja ove procedure.
Druga oblast preporuka koja se odnosi na metodoloke mere
nudi predloge kako bi se unapredila obavetenost pacijenata o
njihovim pravima, kao i obuka u ovim oblastima namenjena
zdravstvenim radnicima.
58 Ibid., str. 3.
59 Ibid., str. 77.
60 Ibid., str. 77.
283
284
Trei deo preporuka se tie obeteenja i izvetaj ovde kapitulira

pred tadanjom politikom Republike eke. Ombudsman, slino
kao i mnogi iz njegove post-1989. politike generacije, ne eli da
prizna da je sistematsko krenje ljudskih prava nadivelo kraj
komunistikog reima. Ombudsmanov izvetaj pokuava da
povue vremensku granicu izmeu perioda koji je bio stanje
opteg krenja prava i samim tim odgovornost drave postoji
u optem smislu i trenutnog sistema, u kojem krenje ljudskih
prava dolazi iz pojedinanih greaka koje se dogaaju u okviru
inae pravednog pravnog, politikog i drutvenog poretka.
Ombudsmanove pogrene preporuke vezane za obeteenja su:
Jedan od zahteva punomonika oteenih ena je
usvajanje zakonskih odredbi o obeteenju koje e biti
primenljive na sve one koje su podvrgnute nezakonitoj
sterilizaciji...
...prelomni aspekt je u tome da li je drava na bilo koji
nain odgovorna za nedela koja su naneta oteenima.
Tamo gde su intervencije naruile lina prava iskljuivo
kroz nekorektno postupanje lekara (ovo se odnosi na
sluajeve tokom 1990-ih i trenutne sluajeve), onda drava
ne moe biti odgovorna ... i ostaje lina odgovornost lekara
da nisu postupali u skladu sa zakonom. Iz ovog razloga
ini se da je najpotenije da se oteene obrate sudovima
kroz privatne tube za povredu prava na privatnost.
Stanje je drugaije tamo gde se moe identifikovati
umeanost socijalnih slubi u procesu odluivanja ena
da se podvrgnu sterilizaciji. Da li je drava odgovorna
za ponaanje socijalnih radnika i posledice koje je
ono uzrokovalo u ovim sluajevima? Pitanje implicira
dodatno pitanje ... da li je postojala dravna politika koja
je ciljano kontrolisala natalitet Roma. Na jo nekoliko

mesta u ovom izvetaju stoji da u odlukama Vlade koje
se bave postupanjem sa romskom zajednicom ne postoji
zvanino uputstvo centrima za socijalni rad da utiu
na reproduktivno ponaanje Roma. A zapravo, dravne
vlasti se nisu nikada protivile praksi na terenu, ak i kad
su bile svesne koje je sve oblike uzimala ... postojali su
nagovetaji u metodolokim prirunicima i delimine
naznake u tadanjim shvatanjima drutvenog rizika
zbog toga to ima puno dece meu Romima i zbog
nezdrave prirode romske populacije. Ovakva razumevanja
su podravana i ohrabrivana kroz... politiku asimilacije
koja je imala za cilj da stvori pravi porodini model u
romskoj zajednici. Drava je podravala ovakva shvatanja
(po prvi put ve 1973. godine) odreujui finansijsku
pomo za podvrgavanje sterilizaciji koja u svojoj osnovi
ima osobinu stimulacije ... Iako drava nije objavila
nikakve instrukcije, odgovornost za nastup socijalnih
slubi prema klijentkinjama, koja je za dananje nazore
neprihvatljiva, se moe nai u odobravanju i podravanju
te prakse od strane drave.
...Zatitnik prava graana predlae da se razmotri
usvajanje zakonskih odredbi koje bi omoguile
obeteenje oteenima ... Period na koji bi se potencijalno
obeteenje odnosilo treba najverovatnije ograniiti na
period u kojem je zakonski osnov za isplatu nadoknada za
sterilizaciju postojao, to jest od 1973. do 1991. godine.61
Iako je sterilizacija tokom komunizma i posle njega u osnovi
sprovoena identino i zapravo je kontinuitet ovakve prakse
61 Ibid., str. 78-79.
285
286
njena najistaknutija crta predloeni mehanizmi obeteenja

su u svojoj osnovi razliiti: za sterilizacije izvrene u doba
komunizma postojae dravni mehanizam odtete; sve osobe
sterilizovane nakon toga treba da potrae pravdu na sudu. Ovako
nategnut pristup se moe primetiti i u samom izvetaju osnove
za opti mehanizam koji bi obuhvatio sve rtve se pojavljuju
samo na ranijim stranicama Ombudsmanovog izvetaja.
Drugi kljuni problem u Ombudmsanovom izvetaju onaj koji
je sutinski povezan sa ve opisanim problemima jeste odnos
prema mogunosti da su mere sterilizacije bile usmerene na
jednu posebnu etniku grupu i, da kao takve, ukljuuju rasnu
diskriminaciju. Ombudsman na iroko opisuje razvoj politike
prema Romima u ehoslovakoj, na koji nain je eugenika
imala uticaj na nju, i kljunu ulogu koju je sterilizacija igrala u
takvoj politici. Razmatrajui ova pitanja u izvetaju se zakljuuje:
Veoma je jasno ... napor da se ciljano kontrolie stopa
raanja, predstavlja konstantu u radu slubi socijalnog
staranja, donesene odredbe datiraju iz 1970-ih pa sigurno
do 1989. Socijalni radnice i radnici su ubeivali Romkinje
da koriste kontracepciju, da se podvrgavaju abortusima
i sterilizaciji, ukljuujui kako smo videli nuenje
materijalne nadoknade. Napor da se unapredi kvalitet
romske populacije predstavlja glavnu temu kojom se
opravdava ovakav pristup u svim izvetajima.62
Ombudsman zakljuuje, jeziki paljivo formulisano kako bi
se izbegli pravni termini genocid ili diskriminacija, da su
preduzete prisilne mere u periodu do 1991. godine izvrene usled
rasnog i srodnih uticaja eugenike:
62 Ombudsmanom izvetaj o sterilizaciji, 2005. godine, Op. cit., str. 52.
Ono to bi primarno trebalo osuditi iz dananje

perspektive jeste to ... da su socijalne slube ograniavale
stopu raanja u romskoj zajednici kao jednu od drutveno
preventivnih i otvoreno eugenikih mera (vidi stalne
napomene o unapreenju kvaliteta populacije). Ovakav
model drutvenih mera treba osuditi kao neprihvatljiv,
pre svega zbog toga to moe da rezultira traginim
posledicama koje su poznate u evropskom kontekstu...
Ombudsmanovo prepoznavanje uticaja eugenike na drutvena
kretanja u poznom komunizmu, zasnovano na proceni razliitih
izvora, ukljuujui i svedoanstva, koja su esto ostajala
neprihvatljiva za visoko formalizovano eko pravo, otvara nov
prostor za diskusiju o rasizmu kao osobini koja nije strana ekoj
javnoj upravi. Meutim, cena za to je bila neumoljiva podela na
dogaaje iz sadanjosti i one iz prolosti.
Postavljajui takav ugao gledanja iz koga je drava odgovorna samo
onda kada postoje najjai mogui dokazi infiltriranja arbitrarnih
miljenja, naroito kad su ona rukovoena eksplicitnim dravnim
politikama, Ombudsman proputa priliku da obrazuje javnost o
propisima antidiskriminacionog prava, kao i da mogu postojati
pozitivne obaveze drave koje bi proaktivno osigurale neinjenje
diskriminacije. Ovime bi se implicirala odgovornost drave u
periodu posle 1991. godine i naglasila potreba da se sistemski
obezbedi pravni lek za sve rtve prisilne sterilizacije, a ne samo
za rtve komunistikih praksi. Takoe bi bilo potrebno traiti
snanije oblike katarze od onih koje Ombudsman predlae
one koje bi se bavile ne samo prolou i dravom, ve i one koja
bi obuhvatila drutvo i sadanjost.
Uprkos ovim nedostacima, Ombudsmanov izvetaj i preporuke
predstavljaju najznaajnije poteze koji pokuavaju da isprave
287
288
posledice prisilne sterilizacije Romkinja od strane bilo koje javne

vlasti, u bilo kojoj post-komunistikoj zamlji. Nasuprot tome,
u Slovakoj je preovladalo opte poricanje u izjavama slovake
Vlade u vezi sa ovim pitanjem.63 Ombudsmanov izvetaj je
otpoeo pripreme eke javnosti i zakonodavaca da je mogue da
postoji sistemsko krenje ljudskih prava u Republici ekoj koje
treba otkloniti.
Odmah posle objavljivanja izvetaja 2005. godine uinjeni su
napori kako bi se obezbedilo izvinjenje eke Vlade ili bar odluka
Parlamenta kojom bi se priznali ovi nalazi. Umesto toga, Vlada
odluuje da umanji Ombudsmanove nalaze tako to organizuje
podkomitete koji su svoj posao razvlaili godinama.
Novembra 2009. godine, na inicijativu Ministra za ljudska prava
i manjine Mihaela Kocaba, Vlada objavljuje javni izraz aljenja.
Ministar Kocab izjavljuje da je ovaj izraz aljenja samo prvi
korak.64
Krivini postupci posle pritubi Ombudsmana
Nije u potpunosti jasan broj sluajeva koje je Ombudsman
prosledio javnom tuiocu eke. Najmanje osam sluajeva je
Kancelarija Ombudsmana prosledila javnom tuiocu65. Nakon
63 Jedna od skorijih izjava je ona predstavnika slovake Vlade iz februara 2010.
godine pred Komitetom za eliminaciju svih oblika rasne diskriminacije Ujedinjenih
nacija: Odluno odbacujem ove optube... poslate Komitetu... a u vezi sa prisilnom
sterilizacijom Romkinja... (S)terilizacija Romkinja nije nikada bila zvanina dravna
politika ili praksa koju je Vlada ili Ministarstvo zdravlja podravalo. (Uvodne
izjave na predstavljanju 6. i 8. Periodinog izvetaja Slovake, 16.02.2010. godine,
ambasador Fedor Rosoha stalni predstavnik Slovake u Ujedinjenim nacijama,
eneva, u dokumentaciji autora).
64http://kormoran.vlada.cz/usneseni/usneseni_webtest.nsf/0/4D0EE157623A5
9AAC12572740028E8B2/$FILE/uv070205.0096.doc
65 Ombudsmanov izvetaj navodi: Dodatno, Zatitnik prava graana je prosledio
evidentiranja sluajeva Ombudsman nije preduzimao nikakve

formalne radnje u krivinim tubama. Krivine istrane radnje
su se uglavnom okonavale tako to istrane vlasti nisu podnosile
prijave u poetku, jer je postojala veoma rigidna zakonska
odredba pod kojom se definisala nemogunost krivinog
gonjenja medicinskog osoblja za bilo koju radnju koju su izvrili
u toku svog profesionalnog angamana u zdravstvu, a kasnije iz
raznoraznih ostalih razloga. Ostalo je da civilni sektor podnese
albu u vezi sa obustavljenim krivinim prijavama. Veina albi
nije ponovo uloena, poto su dva puta odbijene. Samo u dva
sluaja okruni tuilac u gradu Most odluuje 2007. godine da su
dva lekara izvrila krivina dela. Meutim, u ovim sluajevima,
krivino gonjenje je obustavljeno usled zastarelosti.66
Usledile su albe na odluke u vezi sa drugim sluajevima. Kao
rezultat ovoga, najmanje jedan krivini postupak je stigao pred
Ustavni sud eke gde je odbaen 5. februara 2009. I zaista,
krivine istrage su bile tako loeg kvaliteta da se inilo da ima
malo smisla aliti se na odluke suda o neosnovanosti, osim to
je to bilo potrebno uraditi u svrhu iscrpljivanja svih domaih
pravnih lekova i ostvarivanja prava albi pred Evropskim sudom
za ljudska prava.
osam sluajeva obraenih od strane savetodavnog odbora kancelariji Vrhovnog

dravnog tuioca navodei da injenine okolnosti ukazuju na krivino delo
i mogunost njegovog izvrenja (savetodavni odbor je takoe predloio da se tri
sluaja proslede vlastima odgovornim za krivino gonjenje) 11.03.2005. Zatitnik
je isto uinio i sa preostalim sluajevima 02.08.2005. Vrhovno dravno tuilatvo je
prosledilo pojedinane sluajeve okrunim javnim tuiocima na dalji postupak, a u
skladu sa Krivinim zakonikom.
66 alba koju je uloila Liga za ljudska prava Specijalnoj izvestiteljki za nasilje
prema enama Ujedinjenih nacija u sluaju Elena Gorol protiv Republike eke,
verzija od 01.03.2009. godine, dokumentacija autora.
289
290
Tube za naknadu tete

aica sluajeva prisilne sterilizacije je uspela da ispuni visoko
postavljene standarde za prikupljanje dokaznog materijala koji
se po ekom zakonu traio u postupcima za naknadu tete.
Sluajevi u kojima je obezbeen ovaj pravni lek su veoma svei.
U svim, osim jednom, meunarodni donatori su snosili trokove
pravne pomoi; eka Vlada jo uvek nije voljna da prui
minimalnu pomo rtvama u ovoj oblasti.
Sud u gradu Plzenu je 2000. godine dodelio 100.000 ekih kruna
odtete, priblino 2.500 evra, eni koja je bila sterilisana u tom
gradu 1998. Ona je uporno i jasno odbijala sterilizaciju, ali su
lekari svejedno izveli operaciju.
U drugom sluaju, novembra 2005. godine Okruni sud u
Ostravi priznaje krenje zakona u sluaju prisilne sterilizacije
Helene Ferenik od strane medicinskih radnika tokom 2001.
godine: 10. oktobra 2001. godine ona je rodila svoje drugo dete,
poroaj je obavljen carskim rezom i tom prilikom takoe je
izvrena sterilizacija podvezivanjem jajovoda. Iako medicinska
dokumentacija pokazuje da je pacijentkinja traila sterilizaciju,
zakonski uslovi punog i informisanog pristanka u ovom sluaju
nisu ispunjeni. Iako je unapred bilo poznato da e poroaj biti
izveden carskim rezom, pristanak pacijentkinje je obezbeen
svega nekoliko minuta pre operacije carskog reza kada je ve
bila u poroajnim bolovima. Sud u Ostravi je prihvatio da je
sterilizacija ge. Ferenik bila prisilna i samim tim nezakonita
i presudio da se vitkovika bolnica napismeno izvini. Presudu
je potvrdio i Apelacioni sud i bolnica je izdala izvinjenje gi.
Ferenik. Direktor bolnice je 2007. godine priznao da je ta
institucija obavljala intervencije i zanemarila obezbeivanje
odgovarajueg pristanka i na taj nain ozbiljno ugrozila
najintimniju sferu ivota [ge. Ferenik] nanosei [joj] trajne
fizike i psihike posledice. Sud je meutim odbacio zahtev ge.

Ferenik za finansijsku kompenzaciju obrazloivi da je takav
zahtev zastareo. Pravni zastupnik ge. Ferenik je podneo albu
Vrhovnom sudu na ovakvu odluku, ali je ova institucija odbila
albu marta 2009. godine. Naredna alba Ustavnom sudu je bila
odbaena u oktobru 2009. godine. Ovaj sluaj je pred Evropskim
sudom za ljudska prava od septembra 2010. godine.
Trei sluaj je sluaj Ivete Cervenak u kojem je 12. oktobra 2007.
godine sud u Ostravi presudio da je ga. Cervenak oteena
prilikom sterilizacije u kojoj nije bio obezbeen potpun i
informisan pristanak 1997. godine. Sud je naloio isplatu 500.000
ekih kruna (oko 18.200 evra) odtete. Ova odluka je ponitena u
albenom postupku novembra 2008. godina iz razloga navodnog
zastarevanja. Sluaj se u septembru 2010. godine jo uvek nalazio
pred Vrhovnim sudom i Evropskim sudom za ljudska prava.
etvrti sluaj Romkinje iz severne Bohemije koja je bila prisilno
sterilisana 2003. godini u 33-oj godini ivota. Operacija je
izvedena odmah posle poroaja sa etvrtim detetom. Graanska
parnica je zapoeta 2005. godine i presuda je donesena 2008.
godine kada je prvostepeni sud presudio da je sterilizacija bila
nezakonita i dodelio odtetu od 50.000 ekih kruna (oko 2.000
evra) koju je bolnica trebalo da isplati sterilisanoj Romkinji.
Neadekvatna finansijska nadoknada je dovela do albe ekom
Viem sudu koji je novembra 2009. godine korigovao ovu sumu
na 200.000 kruna. albe koje se tiu neadekvatne istrage u
sluajevima prisline sterilizacije su pred Evropskim sudom za
ljudska prava bili u septembru 2010.
Komentariui ove makar delimino povoljne presude,
predstavka etiri nevladine organizacije u kontekstu Republike
eke upuena Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija sadri
291
292
sledee: ...u veini sluajeva ... veoma je teko da e sudski

postupci ikada biti pokrenuti, a jo manje dobijeni, ukoliko se ne
uspostavi administrativni mehanizam obezbeivanja nadoknade
rtvama i ne bude takav da obezbedi rtvama odreeni nivo
pretpostavke tete. Inae e mnoge rtve (ako ne i veina) ostati
bez pristupa nadoknadi koja im pripada iz jednog ili vie razloga:
(1) zastarelost zahteva; (2) nedovoljna raspoloivost finansijskih
sredstava za pokretanje parninog postupka za naknadu tete;
(3) unitena dokumentacija od strane bolnice; (4) odsustvo
sutinskog priznanja Drave da je opta situacija podstakla
odreeno nanoenje tete, rigidnost sudova u primenjivanju
standarda dokaznog postupka u parninim postupcima za
naknadu tete.67
Meunarodna panja
Posle objavljivanja ombudsmanovog izvetaja vei broj
meunarodnih odbora i komiteta zaduenih za praenje
ispunjavanja obaveza Republike eke po meunarodno
priznatim konvencijama je zapoeo nadgledanje stanja ljudskih
prava u ovoj zemlji. eka je takoe po prvi put ocenjivana od
strane Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija po optem
periodinom pregledu.
Komitet za eliminaciju svih oblika diskriminacije ena
Ujedinjenih nacija belei 2007. godine:
Komitet je naroito zabrinut zbog Ombudsmanovog
izvetaja iz decembra 2005. godine ... i izostanka hitne
akcije Vlade da implementira preporuke sadrane u
67 Predstavka upuena Kancelariji visokog komesara za ljudska prava (OHCHR)
u svrhu pripreme dokumentacije za Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija: Prvi
opti periodini pregled Republike eke, 15.10.2007. godini, str. 17-18.
Ombudsmanovom izvetaju ...68 Komitet podstie dravu ...

da preduzme hitne mere kako bi preporuke Ombudsmana/
Zatitnika graana u vezi sa nedobrovoljnom ili prisilnom
sterilizacijom bile sprovedene, i da bez odlaganja
usvoji zakonske izmene o sterilizaciji, ukljuujui jasnu
definiciju informisanog, slobodnog i potpunog pristanka
na sterilizaciju ... obezbedi trajan i obavezan trening
zdravstvenih i socijalnih radnika o pravima pacijenata;
i razradi mere kompenzacije rtvama nedobrovoljne ili
prisilne sterilizacije. Takoe zahtevamo od drave ... da
obezbedi obeteenje Romkinjama rtvama nedobrovoljne
ili prisilne sterilizacije i sprei dalje nedobrovoljne i prisilne
sterilizacije. Komitet trai od drave potpisnice da izvesti o
poloaju Romkinja u vezi sa prisilnom ili nedobrovoljnom
sterilizacijom, u svom narednom periodinom izvetaju...69
Komitet za eliminaciju rasne diskriminacije (CERD), ekspertsko
telo zadueno za nadgledanje sprovoenja Meunarodne
konvencije o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije
(ICERD) je 2007. godine, posle izvetaja Republike eke, stao
na stanovite:
Komitet sa zabrinutou primeuje da su ene, u velikom
delu ... Romkinje, bile izloene prisilnoj sterilizaciji.
Komitet pozdravlja istragu koju je Zatitnik prava graana
sproveo, ali ostaje zabrinut da do dananjeg dana drava
potpisnica nije preduzela dovoljne i brze mere kako bi
pozvala na odgovornost i obezbedila naknadu rtvama...
68 Komitet za eliminaciju svih oblika diskriminacije ena, 36. zasedanje, 0725.08.2006. godine, Zavrni komentari Komiteta: Republika eka, Odeljak 23.
293
294
CERD Komitet je oigledno bio dovoljno zabrinut u vezi sa

hitnou stvari, jer je takoe saoptio ekoj vladi da treba, u
roku od godinu dana, da obezbedi informacije o tome na koji
nain je postupila po preporukama Komiteta u ovoj, i nekoliko
drugih oblasti.70 Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija je
jula 2007. godine saoptio ekoj vladi sledee:
Komitet primeuje sa zabrinutou da Romkinje i druge
ene jesu bile podvrgnute sterilizaciji bez svog pristanka, i
da relevantne preporuke iz Ombudsmanovog izvetaja iz
2005. godine nisu bile sprovedene. Naroito, Komitet ali
zbog nadlenosti koje su bile date lekarima i injenice da
nikakve krivine radnje nisu preduzete protiv poinilaca.
Komitet je takoe zabrinut zbog nedostatka mehanizma
kompenzacije i injenice da rtve nisu primile nikakvu
naknadu tete....71
Poetkom 2008. godine Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija
je podneo izvetaj o stanju u Republici ekoj po tada novom
mehanizmu Opteg periodinog pregleda. Izvetaj Radne grupe
za Opti periodini pregled, ukljuujui preporuke Alira i Rusije
sadri sledee: Treba priznati nanetu tetu rtvama sterilizacije,
posebno Romima, i privesti poinioce pravdi i obezbediti odtetu
rtvama.72 eka vlada je izvestila Savet ovom prilikom sledee:

71Komitet za ljudska prava, 19. zasedanje, eneva, 09-27.07.2007. godine,
Razmatranje izvetaja podnetih od strane drava potpisnica po lanu 40.
Sporazuma: Zavrne primedbe Komiteta za ljudska prava: Republika eka,
Odeljak 10.
72 Savet za ljudska prava, Radna grupa za Opti periodini izvetaj, prvo zasedanje,
eneva, 07-18.04.2008. godine, Izvetaj radne gurpe za Opti periodini izvetaj
Republika eka, A/HRC/WG.6/1/CZE/4, Odeljak 44.
Po pitanju sterilizacije Ministarstvo zdravlja Republike

eke je 2007. godine izdalo novi pravilnik koji sadri
detaljna uputstva o dobijanju informisanog pristanka ...
novi zakon o sterilizaciji je u pripremi i najverovatnije
e biti usvojen u januaru 2009. godine po kojem e
manjinama i osobama sa invaliditetom biti obezbeena
vea zatita. Vladin savet za ljudska prava je 2007. godine
odobrio preporuku koja se tie osnivanja komisije koja
treba da ispita praksu sterilizacije od 1966. godine i ona
e predstaviti svoje nalaze decembra 2008. Republika
eka je takoe objavila da su tokom 2007. godine prvi
poinioci ove prakse privedeni pravdi i odtete dodeljene
rtvama.73
U memorandumu koju su etiri nevladine organizacije podnele
CERD-u jula 2008. godine pie da su problemi ostali nereeni.
Dodatno objanjavaju:
Nema indicija da e se Vlada izviniti. U kontekstu Opteg
periodinog izvetaja Republike eke u prolee 2008.
godine Vlada je priznala da su se neki sluajevi prisilne
sterilizacije dogodili, ali je apsolutno porekla da su rasno
motivisani, meutim ... sve poznate rtve su romskog
porekla. Vlada nije omoguila opte informisanje domae
javnosti, ak ni o ovako ogranienom priznanju. Vladin
savet za ljudska prava je izglasao u decembru 2007.
godine preporuku da Vlada objavi javno izvinjenje; ovo je
usledilo nakon sline preporuke iz februara 2007. godine
koju je doneo Vladin savet za pitanja Roma. Nakon ovoga
nije usledila rasprava o tome da li Vlada namerava da
usvoji ove mere i sprovede ih u delo.
295
296
Vlada je iznela neistinitu informaciju o ovom pitanju

vie puta. Tako, na primer, najnoviji izvetaj amerike
vlade o ljudskim pravima u Republici ekoj pogreno
sadri informaciju da su svi sluajevi prisilne sterilizacije
izvreni tokom komunizma, jer je injenica da je poslednji
dokumentovan sluaj iz 2004. godine i da se nastavilo
sa takvom praksom tokom 1990-ih. Izvor netanih
informacija je oigledno bila eka vlada za ovaj izvetaj
amerike vlade...
Nikakav mehanizam sistemskog pravnog leka nije
usvojen uprkos dokazanoj injenici da e najveem broju
rtava biti nemogue potraivanje i obezbeivanje pravde
u okviru postojeeg pravnog sistema iz sledeih razloga:
zakonska odredba o zastarevanju u graanskom pravu
Republike eke se veoma rigidno primenjuje, Vrhovni
sud je izriito potvrdio zakonsku odredbu o zastarevanju
nakon tri godine u zahtevima koji su se nali pred ovom
instancom;
ponovljeno odbijanje policijskih slubenika da nastave
krivine istrage u ovim sluajevima i ponovljeno zatvaranje
sluajeva podnetih ekom Tuilatvu od strane ekog
ombudsmana;
unitavanje u velikom obimu namerno ili ne medicinske
dokumentacije rtava u odreenim bolnicama, najvie u
ekom gradu Ostravi;
znaajan finansijski rizik koji pokretanje graanskog
postupka u Republici ekoj podrazumeva i koji prati
nedostatak efektivne pravne pomoi, ali i siromatvo i
oskudica najveeg broja rtava i
do dananjeg dana, vlada eke nije usvojila nijednu

novu zakonsku odredbu kojom bi osigurala informisani
pristanak u procesu sterilizacije.74
Zakljuak
eki i slovaki lekari i socijalni radnici su ciljano ekstremno
naruavali autonomiju Romkinja koristei hirurgiju u periodu
od najmanje 40 godina i nastavljajui ovakvu praksu do
dananjeg dana. Opsesije javnosti koje su dovele do ovih inova
koji idu toliko daleko da enama trajno onemogue sposobnost
raanja, kao i da izloe ene velikom broju zdravstvenih rizika
usled manipulacije njihovim reproduktivnim i hormonalnim
sistemima su samo malim delom razotkrivene. Treba rei
da ovakva uverenja imaju duboko ukorenjene rasne i rodne
komponente. Tokom odreenih perioda, mere sterilizacije
kojima su Romkinje obuhvaane jesu predstavljale zvaninu
dravnu politiku. Napori da se ovakva praksa ispravi su uporno
bivali osujeivani. Dve drave Republiku eku i Republiku
Slovaku trenutno moramo videti kao drave koje toleriu ili
ak promoviu ovu praksu, iako zvaninici obe drave ljutito
odbacuju ove tvrdnje.
Suoeni sa dogaajima u kojima je dokazan kontinutet izmeu
nedavne komunistike prolosti i trenutnih praksi, vreme
su rascepili na dva dela: sa jedne strane osuene su nasilne
intervencije koje su se sprovodile pod komunistikim reimom
i ocenjene kao sistemske aktivnosti nasilnog biveg reima i
zapeaene u vremenski period koji se zavrava sa ili oko 1989.
74 Centar za prava stanovanja i iseljenja, Evropski centar za prava Roma, Mirovni
razvojni fond, Vzjemn Souit (Zajedniki ivot), Beleka CERD komitetu:
Sprovoenje odreenih preporuka CERD-a ekoj Vladi, 28.07.2008. godine, u
dokumentaciji autora.
297
298
godine. Za ove zloine je mogue ostvariti nekakav pravni lek, jer

su klasifikovani kao dela bezakonitog reima. Ipak, konkretne
mere koje bi obezbedile obeani pravni lek su spore. Sa druge
strane, kada se ukae da se sa istim aktivnostima nastavilo i
posle 1989. godine, onda se one umanjuju, ne povezuju, uklanja
im se drutveno znaenje, i bivaju odbaene u lavirinte pravnih
postupaka. U nekim sluajevima, ovakvo postupanje se zavri
priznavanjem nepravde i presude da se neki oblik pravnog leka
primeni. Meutim, u najveem broju sluajeva zapanjujua
koliina prepreka se pojavljuje na putu ostvarivanja pravde. Sve
u svemu, uticaj svih sluajeva je jednak: ne postoji mogunost
javne osude, nema mogunosti za opte priznanje koje bi dovelo
do proienja drutva, a sile koje su omoguile ovakve dogaaje
nisu obuzdane.
Zavr na r e: tekui dogaaj i i r az gov or s a R i tom Pr i gm or
14
Zavrna re: tekui dogaaji i
razgovor sa Ritom Prigmor
Dad Nirenberg
Prevela Slavica Stojanovi
Po reima zamenika gradonaelnika Milana, Rikarada De

Korata, mnogi od njih [Romi] su kriminalci Prostituiu svoje
sopstvene ene i decu.1 Italijanski Ministar unutranjih poslova
sprovodi politiku uzimanja otisaka prstiju i formiranja datoteke
o to veem broju Roma. Ta politka se zasniva na etnicitetu i
sprovode je tako to idu u zajednice u prikolicama i u bespravna
naselja. Ne cilja specifino strance, ak ni ilegalne imigrante.
Rome italijanske graane i strance zavode kao deo ciganskog
cenzusa.
Ministar unutranjih poslova je u septembru 2010. dao re da e
otvoriti dosije za celu cigansku populaciju, sa otiscima prstiju
i policijskim fotografijama. ta ako re cigani zamenimo reju
Jevreji?, pitala je lanica opozicije Ana Finokjaro.
Skoro svi su se ogluili o njeno pitanje. Oktobra 2010. je Vaington
Post citirao gore pomenutog zamenika gradonaelnika Milana,
Rikarada De Korata, kako opisuju Cigane kao tamnoput narod,
ne Evropljani kao vi i ja. Prema ispitivanju javnog mnjenja koje je
1 Italy closes the door on Gypsies, A Faiola, Washington Post 10/12/2010
299
300
sprovela grupa Roberta Manhajmera, 81% italijanske populacije

ne podnosi Cigane. Lideri romskih zajednica irom Evrope su
davno otkrili da je ta mrnja zajednika velikom delu Istone
Evrope. Verovalo se, meutim, da su na Zapadu demokratske
zemlje osnivaice Evropske unije privrenije ravnopravnosti
i borbi protiv rasnih predrasuda. U zemlji koja je bila deo
faistikih Sila osovine i slala Rome u logore smrti, pomislie
ovek da e ljude biti sramota da vide kako je ta ista manjina opet
podvrgnuta diskriminatornim politikama. I pogreie.
Fantazije odolevaju. Rome ne vide kao normalne ljude. Oni su
promiskuitetniji, manje vole svoju decu, a besposlicu i siromatvo
vide kao slobodu. Beskunitvo je izbor. U novinskim lancima
se o Romima ne govori kao o imigrantima koji nisu u stanju da
nau posao i smetaj i koji formiraju nelegalna naselja ili slamove
kao drugi siromani ljudi. Umesto toga, oni formiraju ciganske
erge. Njihovi prosjaci nisu izgladneli, oni su nepopravljivi i
pronja je deo njihove prastare i egzotine kulture. Italijani (koji
stavljaju gole ene na naslovne strane asopisa, idu goli na plai
i seksualno su aktivni pre braka) uvereni su da su Romkinje
kurve. Ako su mrave mlade ene spremne da bilo ta urade za
novac, to mora da je zato to su iz seksualno dekadentne kulture
kojoj nedostaje pristojna, italijanska uzdranost.
Da li stari stereotipi dovode do starih zavretaka? Danas se cela
jedna etnika grupa tretira kao kriminalna, popisali su je policija
i volonteri Crvenog krsta. Za mnoge Cigane, naroito u Italiji, to
je zastraujua reminiscencija na najgore momente dvadesetog
veka.
Rita Prigmor se sea upravo toga koliko daleko predrasude mogu
da dovedu. Njeno ime nije trenutano prepoznatljivo, ali gospoa
Prigmor je neobian tip slavne osobe. Kad uimo o Ciganima
i holokaustu, slika koju svuda nalazimo je crno bela fotografija

snimljena u Auvicu na kojoj su ona i sestra bliznakinja pre nego
to je doktor Mengele zapoeo eksperimente na njima.
Mengeleovi sadistiki postupci prema jevrejskoj i ciganskoj deci,
a naroito blizancima su dobro dokumentovani na mnogim
mestima, sa opisima uasnih detalja. Kad je on zapoeo svoje
istraivanje, Nemaka policija za Cigane je pokuaje sterilizacije
Cigana nekoliko njenih tetaka i strieva su bili podvrgnuti tim
merama prevela u odluku o potpunom genocidu. Njena sestra
je umrla u Mengeleovim rukama. Rita Prigmor je preivela i
danas je u Sjedinjenim Dravama gde stanuje samo nekoliko
kua dalje od svojih unuka. Knjiga o istoriji njene porodice je
dostupna na nemakom, a ona je pisala svima kojih je mogla da
se doseti, od amerikog Muzeja holokausta do Opre Vinfri, u
potrazi za nekim ko bi objavio engleski prevod.
Roena je u sinti porodici. Sinti su deo dijaspore Roma i sa njima
su blisko povezani, ali su posebna etnika grupa. Tradicionalno,
Sinti su iveli u nemakim govornim podrujima u Evropi i
danas ih ima vrlo malo, mada je to i dalje iva kultura.
Njeni deda i baba, Johan i Jozefina Vintertajn i njihovo troje
dece iveli su u gradiu koji se zove Lor na Majni, na reci Majni.
Imali su kuu i mali ambar. Da, vlasnici nekretnine, iako
moda nekima deluju kao nomadi, imali su i prikolicu za letnja
putovanja i za posete drugim Sintima. Moj deda Johan je imao
ugovor sa vinarskim kompanijama snabdevao ih je korpama
groa. To je bila porodina trgovina. Zaraivali su i od veeraja
koji je vodila Ritina baka. Sva deca su ila u kolu.
Nacistiki reim je konfiskovao kuu i zemlju i prisilio porodicu
da se preseli u Vircburg. Svemu je bio kraj brak mojih roditelja
301
302
su ponitili nacisti. Otac je bio ranije oenjen [njegova]

mama je odvedena u Auvic i proglaena mrtvom, ali se vratila
1944. Posle rata Ritin otac se vratio svojim roacima i svojoj
prvoj eni. Rita ne komentarie traume iz perioda faizma i ne
nagaa koliko se stresa bilo navalilo na odnos njenih roditelja.
Moja mama je 1948. upoznala amerikog vojnika. Venali su
se 1960. poto se on vie puta vraao da je prosi. Zatim me je
on usvojio i dola sam u Sjedinjene Drave prvi put 1963, u El
Paso. Nije tu dugo ostala. Ubrzo se vratila u Nemaku i radila u
amerikoj vojnoj bazi, gde je srela mukarca za koga e se udati, koji
je takoe bio ameriki vojnik. Prvo dete joj se rodilo u amerikoj
vojnoj bolnici u Nemakoj. Kad je njen mu prekomandovan
u Fort Li u Virdiniji, Rita je po drugi put dola u Sjedinjene
Drave da ivi. Njen mu Dord je 1967. napustio vojsku i odveo
porodicu u svoju rodnu dravu Vaington. Tokom godina glava
mi je obolela zbog oteenja koje sam pretrpela na telu i glavi [u
koncentracionom logoru]. Odluila sam da se vratim u Nemaku
da se jo jednom borim za odtetu morala sam da ostanem u
Nemakoj Moj ameriki otac je umro 1972.
Ona i mu Dord su se na kraju razveli i ona je poslala decu
da ive sa njim. To mi je bio jedan od najteih koraka, da ih
odvedem na frankfurtski aerodrom Nikad to neu zaboraviti.
Da im kaem zdravo, vidimo se. Srce mi je prepuklo. Na povratku
u Vircburg mogla sam samo da plaem. Mama je pokuala da
me umiri. Moda e ii brzo pa e do Boia biti kod kue. Ja.
itavih sedam dugih godina sam bila odvojena od sina i erke.
Naravno, g. Prigmor se ponovo oenio. To je bilo loe, moja
deca da ive sa maehom. Ja sam Sinti. Ciganka. To je moja krv.
Ona tee kroz njih. Ono to izdri, ojaa te Uspela sam da
poseujem sina i erku tokom tih godina...
Odtetu za ozlede je od Nemake dobila 1987. Danas ona kae

Glava mi je sve gore. Ne elim da budem teret mom sinu i
porodici.
Kad razmilja o budunosti, razmilja o sopstvenom kraju.
Moda je to normalno u njenoj ivotnoj fazi. elim da me
sahrane pored moje Mame i ciganskih porodica. Ne bih mogla
da poivam negde drugde.
Pitao sam je da li je ikada postojao trenutak kada je razlika
izmeu sinti obiaja i kulture njenog mua stvarala potekoe.
Ne, nije bilo razlike. Odrasla sam sa amerikim ocem. Ali sam
uvek ostala na svoj nain Ciganka.
Otvorio sam temu o stereotipima sa kojima se suoavala
u Nemakoj i u Americi. Pitao sam je da li postoje ideje o
Ciganima koje bi ona volela da ispravi.
Na razliite naine se toliko toga promenilo, izgleda da se
vraamo na neke puteve ili na probleme koji su vie rasistiki
da se nikada nee sasvim zavriti. Jako je teko razumeti zato
nita nije naueno iz prolosti. I nikada nee. Ja nisam mnogo
komunikativna. Isuvie sam povreena kao devojica, bilo mi je
bolje samoj. Nemam mnogo poverenja u ljude. Mi Cigani i Romi
neemo nikad imati posebno mesto u svetu pomisao da su
Amerikanci sa Britancima uli u koncentracione logore i videli
sve to je poinjeno, uase nad nama i Jevrejima, mrtve i one koji
kao da su ustali iz mrtvih, a ljudi nas jo uvek tretiraju kao da
smo loi, to je sramota i to boli sa svim informacijama koje se
nalaze u knjigama i u muzejima samo mali broj ljudi saosea
sa nama. Drugi ne mare mnogo. Isto je i u Nemakoj. Ali na neki
nain, OK. Znanje je vano i kako smo preiveli.
303
304
Na pitanje na koji nain ljudi spolja pogreno razumeju sinti

kulturu, ona kae postoje tradicije [mi] ne aljemo decu
da kradu ili devojke da idu sa mukarcima za novac. To je
loa glasina u Nemakoj sa kojim smo Mama i ja morale da se
nosimo Vano je da nastavimo svoj rad i da vidimo da je sve
to prestalo. Zbog toga su raene sterilizacije 1990-ih. Ali i na
naim ljudima je da naue. Poto smo na neki nain prihvaeni,
mi ipak moramo da uvamo svoje tradicije. Svet je toliko nauio
iz holokausta, a jo i danas kau oni koji nas ne vole: Trebalo je
da pobiju sve Rome ili Ziegeuner [nemaka re za Ciganina]. Da,
nije se mnogo promenilo. Dovedi nekoga kao to je Hitler i
bie drugi holokaust u dubini njihovi stavovi se ne menjaju.
Prekasno je da se nadam da moja unuad nee imati da
intervjuiu nekoga kao to je Rita Prigmor, da niko nee pamtiti
deportacije i prisilne sterilizacije ili psihike i fizike rane iz soba
za torturu. Ne mogu da se nadam naspram fait accompli. itaoci
i itateljke su videli da ima graana i graanki mojih godina koje
tuku i kinje dravni slubenici. Ima Romkinja iz moje generacije
koje su sterilisane bez informisanog pristanka i ima Roma koji
nose emocionalne i fizike belege od diskriminacije i esto od
estokog maltretiranja.
Barem su Romi, Sinti i lanovi drugih etnikih grupa zvanih
Cigani nauili lekciju. Nauili smo ta moe da se dogodi kad
se stereotipi ne dovode u pitanje i kad se pusti da zadrtost raste.
Danas, mnogi Romi znaju vanost suprotstavljanja stereotipima
koji mogu da postanu osnov diskriminatornog tretmana. Kako
kae Rita Prigmor, Znanje je vano.
Bi bl i ogr afi j a
Bibliografija
Ljubav je cigansko dete koje ne zna ni za kakav zakon

Blair, Kirstie. Gypsies and Lesbian desire: Vita Sackville-West, Violet
Trefusis, and Viriginia Woolf, in Twentieth Century Literature,
Summer 2004.
Coote, Stephen. Byron: The Making of a Myth (London: The Bodley
Head, 1988), p. 43.
Fusikova, Milena. Les images des Tsiganes dans la littrature
franaise du 19me sicle, les origines de la naissance dun mythe, in
Etudes Tsiganes, Vol. 25.
Hugo, Victor. Notre-Dame de Paris, Paris, 1831.
Mrime, Prosper. Carmen, Paris, 1845.
Murger, Henri. Scnes de la Vie de Bohme, Paris, 1848.
Alfred de Musset, Confessions dun enfant du sicle, Paris 1836.
Martin Olivera, Tsiganes, stroptypes et idal type : Une approche
wbrienne de laltrit.
Ateliers du LESCLaboratoire dethonologie et de sociologie
comparative, Regards ethnologiques N 28, 2008.
305
306
Oueijan, Naji B. (Notre Dame University, Zouk Mikayel, Lebanon)

- Orientalism: The Romantics Added Dimension, or, Edward Said
Refuted, p. 6 in Romanticism in its Modern Aspects: Review
of National Literatures and World Report. General Editor Anne
Paolucci, ed. Virgil Nemoianu. Wilmington: Council on National
Literatures, 1998: 37-50. http://webdoc.gwdg.de/edoc/ia/eese/ artic20/
naji/3_2000.html
Said, Edward. Orientalism, New York, Vintage Books, 1978.
Sonneman, Toby F. Dark Mysterious Wanderers: The Migrating
Metaphor of the Gypsy, The Journal of Popular Culture, Volume 32,
Issue 4, pages 119-139, Spring 1999.
Opera:Carmen, Music : Georges Bizet, Libretto: Ludovic Halvy and
Henri Meilhac. 1875.
Film:Carmen, by Francesco Rosi, starring Julia Migenes, Placido
Domingo, Ruggero Raimondi, Faith Esham, 1984.
Pripovedanje rumunskih Romkinja o oseaju sopstva

Beck, S. (1989). The Origins Of Gypsy Slavery In Romania. Dialectical
Anthropology, XIV, 53-61.
Cohen, J. (2001). Defining Identification. Mass Communication and
Soci- ety, IV(3), 245-264.
Corsi, M., Crepaldi, C., Ludovici, M. S., Boccagni, P., & Vasilescu, C.
(2008). Ethnic minority and Roma women in Europe. Luxembourg:
European Commission.
Bi bl i ogr afi j a
Crowe, D. (2008). The Roma in Post-Communist Eastern Europe:

Questions of Ethnic Conflict and Ethnic Peace. Nationalities Papers ,
521-552.
Csepeli, G., & Simon, D. (2004). Construction of Roma Identity in
Eastern and Central Europe. Journal of Ethnic and Migration Studies,
XXX(1), 129-150.
Fotea, A., & Luncasu, I. (Directors). (2007). Inima de Tigan (Gypsy
Heart) [Motion Picture].
Fotea, A., & Luncasu, I. (Directors). (2008). Regina [Motion Picture].
Gay y Blasco, P. (1999). Gypsies in Madrid. Oxford: Oxford
International.
Gay y Blasco, P. (2002). Gypsy/Roma diasporas. Social Anthropology,
X(2), 173188.
X(2), 173188.
Gay y Blasco, P. (2008). Picturing Gypsies. Third Text, XXII (3), 297303.
Gheorghe, C. (2010). See Me As I Am. Timisoara, Bucharest: Public
Diplomacy Center of the US Mission in Romania.
Hartman, T., & Marmon, N. (2004). Lived Regulations, Systemic
Attributions. Gender Society, XVIII(3), 389-408.
Hasdeu, I. (2008). Imagining the Gypsy Woman. Third Text , XXII
(3), 347-357.
Imre, A. (2007). Hip Hop Nation and Gender Politics. Thamyris/
Intersecting (18), 265-286.
307
308
Imre, A. (2006). Play in the Ghetto. Global Entertainment and the

European Roma Problem. Third Text , XX (6), 659-60.
Imre, A. (2008). Roma Music and Transnational Homelessness. Third
Text, XXII(3), 325-336.
Joint Statement of European Roma women activists. (2006). Retrieved
June 25, 2010, from http://fra.europa.eu/fraWebsite/material/pub/
general/Joint-Statement-European-Roma-women-activists.pdf
Liegeois, J.-P., & Gheorghe, N. (1995). Roma/Gypsies:A European
Minority. London: Minority Rights Group.
Munk, V. (2007). Play to Me Gypsy! How Roma Stars Image
Change in Hungarian Media. History of Stardom Reconsidered, 8489.
Nagel, J. (2000). Ethnicity and Sexuality. Annual Review of Sociology,
XXVI, 107-133.
Nordberg, C. (2006). Claiming Citizenship: Marginalised Voices on
Identity and Belonging. Citizenship Studies, X(5), 523-539.
Oprea, A. (2005). The Arranged Marriage of Ana Maria Cioaba,
IntraCommunity Oppression and Romani Feminist Ideals. European
Journal of Womens Studies, XII(2), 133-148.
Pieterse, J. (1997). Deconstructing/Reconstructing Ethnicity. Nations
and Nationalism, III(3), 365-395.
Pons, E. (1999). De la Robie la Asimilare. Retrieved June 20, 2010,
from Adatbazis Kereso: http://www.adatbank.ro/html/cim_pdf450.
pdf
Bi bl i ogr afi j a
Said, E. (1978). Introduction. In Orientalism: Western Conceptions of

the Orient (pp. 1-15; 19-28).
Steinbugler, A. C. (2005). Visibility as Privilege and Danger.
Sexualities, VIII(4), 425-443.
Surdu, L. (2010). Mecanismele de Constructie si Deconstructie a
Stigmatizarii, in Cazul Romilor din Romania. Calitatea Vietii, XXI(12), 51-70.
Surdu, L., & Surdu, M. (2006). Broadening the Agenda:The Status of
Romani Women in Romania. New York: Open Society Institute.
van de Port, M. (1999). It Takes a Serb to Know a Serb. Critique of
Anthropology, XIX(1), 7-30.
van de Port, M. (1999). The Articulation of Soul. Popular Music,
XVIII(3), 291-308.
Prostitucija
Martina Pisarova, Romany girls kidnapped, sold abroad, The Slovak
Spectator, 14 August 2000.
De Soto, Hermine, Beddies, Sabine, and Gedeshi, Ilir. 2005. Roma
and Egyptians in Albania: From social exclusion to social inclusion.
Washington, DC: World Bank.
Krasimira Tchoudomirova, Marius Domeika, and Per-Anders Mardh,
1997 Demographic data on prostitutes from Bulgaria a recruitment
country for international (migratory) prostitutes. International
Journal of STD & AIDS.
309
310
Romkinje u Brazilu
Arriola, Elvia R. 1994. Desigualdades de gnero. Revista Estudos
Feministas, n.2
Beauvoir, Simone de. 2002. O Segundo Sexo, vol. I. 12 ed. Traduo
de Srgio Milliet. Nova Fronteira: Rio de Janeiro
Butler, Judith. 1998. Fundamentos Contingentes: O feminismo e a
questo do ps-modernismo
Filho, Nlson Pires. 2005. Ciganos Rom-Um povo sem fronteiras, Ed.
Madras: So Paulo
Gandra, Alana. 2008. Nmero de ciganos que vivem em
acampamentos no Brasil estimado em 250 mil. Agncia Brasil. 30 de
maro de 2008
Juste, Marlia. 2005. Ciganos querem documentao diferenciada.
04/07/2005
Moonen, Frans. 2008. Anticiganismo: os ciganos na Europa e no
Brasil. Ncleo de Estudos Ciganos. Recife.
Nicholson, Linda. 2000. Interpretando o gnero. Revista Estudos
Feministas, ano8, p.9-41.
Randall, Key. What is a name? 2003
Scott, J. W. 1998. Entrevista com Joan Wallach Scott. Revista Estudos
Feministas, ano 6.
Schimdt, Simone Pereira. 2004. Como e por que somos feministas,
Estudos Feministas, Florianpolis, setembro-dezembro, 12.
Bi bl i ogr afi j a
Soares, Vera. 1994. Movimento Feminista: Paradigmas e desafios.

Revista Estudos Feministas, ano 2.
Teixeira, Rodrigo Corra. 2008. Histria dos ciganos no Brasil.
Ncleo de Estudos Ciganos, Recife. Disponvel em: <www.dhnet.org.
br/direitos/sos/ciganos/index.html >.
Veloso, Letcia. 2008. Autonomia das mulheres ciganas em famlia, na
sociedade e no mercado de trabalho. Revista Autor. Em: 01/12/2008
Ko je ovde gazda?
Gropper, Rena M. Cotton. Sex Dichotomy Among the American
Kaldera? Gypsies. In Gypsies: An Interdisciplinary Reader. Edited by
Diane Tong. 219-232. New York: Garland, 1998.
Miller, Carol. The Church of Cheese: Gypsy Ritual in the American
HeyDay. Boston: Gemma, 2010.
Miller, Carol. Lolas Luck: My life among the California Gypsies.
Boston: Gemma, 2009.
Miller, Carol. Respect and Rank Among the Machvaia Roma,
Journal of the Gypsy Lore Society 5, Vol. 4, #2, 1994
Wadley, Susan S. Struggling with Destiny in Karimpur, 1925-1984.
Berkeley: U of California Press, 1994.
311
312
O autor k am a i autor i m a
O uredniku
Dad Nirenberg (Jud Nirenberg) je bio direktor najvee
ciganske organizacije, vodio je finansijsku podrku romskim
organizacijama od strane Instituta za otvoreno drutvo (Open
Society Institute) Dorda Sorosa i bio gostujui predava o
Ciganima na Institutu za inostrane poslove (Foreign Service
Institute) Stejt Departmenta. Koautor je zbirke Romani Politics in
Contemporary Europe, koju je izdavaka kua Palgrave objavila
2010. godine. Ostali pisani radovi gospodina Nirenberga o
romskim pitanjima ukljuuju i lanke u asopisima irom Evrope,
kao na primer Prague Post, Romano Kurko i Romano Nevo
Lil. Davao je intervjue televizijskim stanicama u Sjedinjenim
Dravama, Australiji, Maarskoj i Makedoniji, a njegovi radijski
intervjui su emitovani irom sveta putem Glasa Amerike.
O autorkama i autorima
Kerol Miler (Carol Miller) je kulturna antropolokinja i autorka
dve knjige o amerikim Romima. The Church of Cheese: Gypsy
Ritual in the American Heyday i Lolas Luck: My Life Among the
California Gypsies su dobro primljene od strane antropologa koji
se specijalizuju za romske kulture.
Klod Kan (Claude Cahn) je savetnik za ljudska prava u
Kancelariji Stalnog koordinatora Ujedinjenih nacija u Republici
Moldaviji. Od 1996. do 2007. radio je za Evropski centar za prava
Roma (European Roma Rights Centre ERRC) u vie svojstava,
izmeu ostalog i kao v.d. izvrnog direktora. Studirao je istoriju,
englesku knjievnost i pravo.
313
314
Dr An-Mari Kodir (Anne-Marie Codur) bavila se operskim

pevanjem i izvodila muziku iz opere Karmen pred zahvalnom
publikom irom sveta. Doktorat u oblasti ekonomije stekla je
na Institutu za politike studije (Institut dEtudes Politiques) u
Parizu, i biva je istraivaica Harvardskog centra za prouavanje
stanovnitva i razvoja (Harvard Center for Population and
Development Studies).
Majkl Dordan (Michael Jordan) je novinar koji pie za The
Christian Science Monitor, Transitions Online i mnoge druge
asopise. Predavao je na univerzitetima u Sjedinjenim Dravama,
ekoj i Slovakoj. ivi i pie u Bratislavi u Slovakoj.
Itvan Forga (Istvan Forgacs), Rom iz Maarske, radio je na
romskim pitanjima za Vladu Maarske, Institut za otvoreno
drutvo (Open Society Institute) i Evropski forum Roma i nomada
(European Roma and Travellers Forum).
Bil Bila (Bill Bila) je Rom iz Amerike i osniva i zamenik
predsednika Centra romske zajednice (Roma Community
Centre) u Torontu, u Kanadi.
Marija Varga Overlok (Maria Varga Overlock) je Romkinja
iz Maarske i zavrila je program za mlade romske novinare
u organizaciji Centra za nezavisno novinarstvo (Center for
Independent Journalism).
Marija erban-Temian (Maria Serban-Temisan) je Rumunka
i stekla je zvanje master u oblasti roda i seksualnosti na
Univerzitetu u Amsterdamu. Objavljivala je novinske lanke u
magazinima Donau i Evana.
O autor k am a i autor i m a
Fernanda Amaral ivi u Brazilu i koordinatorka je Mree za

bezbedan svet za ene (A Safe World for Women Network). Njena
koautorka Sumaja Saran (Sumaya Sarran) je Romkinja iz Brazila
i radi za neprofitnu organizaciju Phralien Romani.
Prevela Tatjana Peri
315
316

Seksualnost Cigana O Intimnosti Romska I Autsajderska Perspektiva

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Seksualnost Cigana O Intimnosti Romska I Autsajderska Perspektiva

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

nas l ov pogl av l j a

91 Intervju: Sebihana Skenderovska

117 Prljava bajka

177 Seanje na ljubavne afere

Beli engen i crni cigani

na evropskom nivou i u Srbiji i u tom procesu mogu da se

Meu najranjivijim pripadnicima raseljene populacije unutar

ta je u jednoj rei: Rom, Ciganin

pridev ili imenicu u jednini, ili kao ime jezika. Postojali su i

Romska i autsajderska razmiljanja o

asopis Ekonomist je 2. septembra 2010. objavio tekst o Romima

Davno sam poeo da razmiljam o tome. Kao mnogi ameriki

Dok sam bio na fakultetu uglavnom sam se druio sa drugim

Odlino su se zabavljali uvebajui sa mnom tu situaciju,

Toni me je ubeivao da stvarno voli svoju enu. Oni su bili u

Romkinja iz sela. One su bile okantno strasne i volele su grub

mi kafu. Nije to bila kultura koja se zasniva na ravnopravnosti.

decenije u Centralnoj/Istonoj Evropi nestrpljivo su pokuavali

kako se Romi nose sa dejim brakovima i sa silovanjem. Neka

Ljubav je cigansko dete koj e ne z na ni z a k ak av z ak on

Prevela Silvia Drai

Kako moemo da razumemo pretpostavke koje veina ljudi ima o

razgaljene gomile u pozorita irom sveta. Uzmete li bilo koga

Ljubav je cigansko dete koj e ne z na ni z a k ak av z ak on

Romantizam od Getea do Bajrona, atobrijana i Viktora Igoa,

Tek kroz suoavanje sa drugim, umetnici su mogli da otkriju

Ljubav je cigansko dete koj e ne z na ni z a k ak av z ak on

an ak Ruso, jedan od pretea romantiara. Romantiari su

umetniki i nekomformistiki nain ivota. Izraz je bio bestseler

Ljubav je cigansko dete koj e ne z na ni z a k ak av z ak on

u Puinijevim Boemima. I naravno, Cigani su bili posebno

niko nije pripitomio. Zaista, Karmen nije nikako femme fatale

6 U filmu Karmen Franeska Rosija paralela izmeu dva povezana dogaaja

Ljubav je cigansko dete koj e ne z na ni z a k ak av z ak on

Verujem da neosporan uspeh Karmen proizlazi iz predstavljanja

Odista, Karmen je potencijalno jedan od najsubverzivnijih

Pr ipovedanje r um unskih R om k i nj a o os e aj u s ops tv a

Iako studija etnolokinje Marije erban-Temian o romskim

Romske ene koje govore o seksu su kurve.

Pr ipovedanje r um unskih R om k i nj a o os e aj u s ops tv a

stereotipima koje ne-Romi imaju o enama iz romske zajednice. Ove

Pr ipovedanje r um unskih R om k i nj a o os e aj u s ops tv a

Postojala je tenzija izmeu grupnog i linog identiteta, kao i

Pr ipovedanje r um unskih R om k i nj a o os e aj u s ops tv a

organizuje i izvoenje romskog plesa, ali je ona to odbila. Ona

Pr ipovedanje r um unskih R om k i nj a o os e aj u s ops tv a

Stvaranje promiskuitetne rodne slike o onima koji su iskljueni iz

dominantnom drutvu i koliko su fleksibilni u odnosu na svoju

Pr ipovedanje r um unskih R om k i nj a o os e aj u s ops tv a

Sa druge strane, Malina je rekla da mi [Zavradii] smo uvek

Drugog koji sadri sve negativne stereotipe koje veina ima o

Pr ipovedanje r um unskih R om k i nj a o os e aj u s ops tv a

romske Spoitori zajednice. Uz pomo poznanika, dola sam do

U klanu Spoitori, kao i u veini tradicionalnih romskih zajednica,

Pr ipovedanje r um unskih R om k i nj a o os e aj u s ops tv a

izletela iz crkve i tako privukla panju nacionalnih i meunarodnih

Jonela mi je rekla koliko je vano za Romkinje iz klana Spoitori

Pr ipovedanje r um unskih R om k i nj a o os e aj u s ops tv a

sa telesnim radnjama. Nekada je bilo mnogo obiaja. ena nije

Rekla je da je to to vodi brigu o svom muu i porodici njen nain

Pr ipovedanje r um unskih R om k i nj a o os e aj u s ops tv a

su joj se drugi mukarci, nije volela da radi svoj posao tako da

idu u paniju da bi zaradile novac i imale bolji ivot. Rekla je