TETRACIKLINI

NAJVANI PREDSTAVNICI

TETRACIKLIN

HLORTETRACIKLIN

OKSITETRACIKLIN

METACIKLIN

DOKSICIKLIN

Tetraciklini su antibiotici irokog spektra

dejstva.
Tetraciklini deluju tako to inhibiraju sintezu
proteina posle preuzimanja u osetljive
mikroorgnaizme putem aktivnog transporta.
Tetraciklini deluju bakteriostatski, a ne
baktericidno.

SPEKTAR DEJSTVA

Spektar antimikrobnog delovanja tetraciklina

veoma je irok i obuhvata Gram pozitvne i
Gram negativne bakterije: Mycoplasma,
Rickettsia, Chlamydia spp., spirohete i neke
protozoe (amebe).
Minociklin je takoe efikasan protiv
N.meningitidis i koristi se za eradikacije ovih
organizama iz nazofarinksa. .

REZISTENCIJA NA
TETRACIKLINE

Mnogi sojevi mikroorganizama postali su

rezistentni na ove lekove i to je smanjilo
njihovu efikasnost.
Rezistencija se prenosi uglavnom preko
plazmida i poto plazmidi imaju gene za
rezistenciju prema drugim antibioticima,
mikroorganizmi mogu postati rezistentni i na
druge lekove istovremeno

FARMAKOKINETIKA

Tetraciklini se obino daju oralno, ali se mogu

dati i parenteralno.
Apsorpcija veine lekova iz creva je
nepravilna i nepotpuna, a poboljava se u
odsustvu hrane.
Poto tetraciklini sa metalnim jonima
(kalcijum, magnezijum, gvoe, aluminijum),
formiraju neresorptivne helatne komplekse,
resorpcija je smanjena u prisustvu mleka,
antacida i preparata gvoa.

FARMAKOKINETIKA

maksimalnom koncentracijom u plazmi poslije

1-2 sata.
Poluvreme eliminacije ovog antibiotika iznosi
12-15 sati, terapijske koncentracije u krvi se
odravaju 24 sata, to omoguava primenu
jednom dnevno.
Doksiciklin veoma dobro prodire u tkiva i
tjelesne tenosti, kod pacijenata sa renalnom
disfunkcijom se ne akumulira (tada se veim
dijelom eliminie preko ui) i nije potrebna
redukcija doze.

KLINIKA PRIMENA

Klinika primena: tetraciklini su antibiotici

prvog izbora u terapiji infekcija prouzrokovanih
rikecijama, mikoplazmama, hlamidijama, kao i
za terapiju bruceloze, kolere, kuge i Lajmske
bolesti.
Veoma su korisni u terapiji meovitih infekcija
respiratornog trakta i u terapiji akni. Pored
antimikrobnog dejstva, demeklociklin se koristi
kod hronine hiponatrijemije uzrokovane
neodgovrajuim luenjem antidiuretskog
hormona, lek inhibira dejstvo ovog homona.

NEELJENI EFEKTI

Uobiajeni neeljenei efekti su

gastrointestinalni poremeaji prouzrokovani u
poetku direktnim nadraajem, a kasnije
modifikacijom crevne flore. Javlja se deficit
kompleksa vitamina B kao i superinfekcija.
Poto obrazuju helate sa jonom kalcijuma,
nakupljaju se u kostima i zubima u razvoju,
uzrokujui obojenost zuba i ponekad dentalnu
hipoplaziju i deformitete kostiju. Primena ovih
lekova je zato strogo kontaraindikovana kod
dece, trudnica i dojilja. Druga opasnost za
trudnou je hepatotoksinost.

NEELJENI EFEKTI

Fototoksinost (preosetljivost na sunevu

svetlost) karakteristina je kod primene
demeklociklina. Minociklin moe da izazove
dozno-zavisne vestibularne poremeaje
(vrtoglavicu i muninu).
Visoke doze tetraciklina mogu smanjiti sintezu
proteina u eliji domaina antianaboliki
efekat koji moe izazvati oteenje bubrega.
Dugotrajna terapija moe dovesti do oteenja
kostne sri.