1

SADRAJ:
02 .... UVODNA RE
03 .... BUDUNOST SLOBODNOG ZIDARSTVA
11 .... TRI VELIKA SVETLA SLOBODNOG ZIDARSTVA
13 .... FEJSBUK I DOBRI LJUDI NA DOBROM GLASU
16 .... DAMIR I ZRANI LET
17 .... PRVA FASCINACIJA PRIJEMA DUHA
19 .... PESMA REGIUS TJ. RUKOPIS HALLIWELL
21 .... SLOBODNOZIDARSKI RED ATELSTANA
23 .... U POTRAZI ZA IZGUBLJENIM SVETLOM
25 .... IZA SIMBOLA
32 .... LAGANO RAZMILJANJE NA TEMU EZOTERINE MASONERIJE
41 .... UMJETNOST SKRAJINGA
44 .... KRATKO HERMENAUTIKO PUTOVANJE....
54 .... HIJERARHIJA, EZOTERINI PRISTUP
58 .... VELIKI ARHITEKTA UNIVERZUMA
61 .... BAZILIKA SEN SERNIN U TULUZU

Broj 4. Privatno elektronsko izdanje.

Svi tekstovi su
vlasnitvo autora.
Letnji Solsticij 2014.e.v.

Slobodno Zidarstvo, ... Kraljevska umetnost, Bratstvo koje putem

simbola i alegorija ui dobre ljude da postanu jo bolji. Raznim
imenima i definicijama se objanjava ovo drutvo, katkad tajno,
karkad javno... nekada ni samo ne zna kakvo eli biti.
Tokom vremena ova organizacija, drutvo, Red, prolazilo je kroz
razliite faze egzistencije. esto se to poredi sa sazrevanjem
oveka,... prvo ide zaee, pa trudnoa, pa roenje dakle
nastanak Loe ili Velike Loe, pa odrastanje, od puzanja i sisanja
palca, do odbijanja od majinih grudi, do uenja samostalnog
hodanja, raznih faza razvoja ... stie do punoletstva, pa zri, raste...
ima svoje uspone i padove, stie snagu, troi se na korisne i
beskorisne ivotne situacije.
Kao i za svakog oveka u Masoneriji postoji njena stvarna Priroda,
a ona je definisana simbolima, poukama o istima, o posebnim
ceremonijama i predstavama koje se doivljavaju tokom prijema,
unapreenja i uzdizanja,... a ponekad i tokom uzleta u via
nebesa...
Masonerija se razvija, stalno moemo videti razliita ispoljavanja,
kako mi koji smo unutar tog Bratskog lanca, a zatim i kroz
raznolika ispoljavanja u medijima i literaturi... u delima...
Neke Loe nastaju, neke se razvijaju, neke stagniraju, neke se ak
i gase... sve je to odraz povezanosti Drutva sa stvarnim ivotom
jer to drutvo ine LJUDI. Neki od tih ljudi su linosti, Velike
linosti, neki su izuzetni, neki malo manje, veina je zaista vredna,
inteligentna (kakve god da je struke i porekla), neki su tu
potpuno zalutali... naravno Masonerija se esto susree i sa
zlonamernima, kako spolja tako i iznutra... takav je ivot.

Kako Bratstvo utie na svet? Jednostavno svoj smisao prenosi

kao pouku svakom lanu pojedinano, i onda ta dobra osoba (iji
su kvaliteti provereni pre samog prijema) ima mogunost da sebe
razvije u boljega i na taj nain da smislenije deluje u svom
okruenju. Neki mogu to da primene samo na sebe, neki to ine u
okviru porodice, neki u bliem okruenju, neki deluju na drutvo u
celini... neki uspeju da budu primeeni i kao evidentni uticaji
planetarnih razmera. Jasno je da u onim dravama gde je
Masonerija razvijenija i ima duu tradiciju, ima i uspostavljenog
kvalitetnijeg sistema funkcionisanja drutva, to uzrokuje i vii
standard ivljenja. Masonerija definitivno deluje na svet ne ba
na nain kako poklonici aavih teorija zavera zamiljaju, ali uticaj
postoji.
Masoni naue, kroz shvatanje zidarskih alata, kako da sebe
postave u okruenju... Visak nam kae da treba da imamo svoj
integritet, stabilnost i postojanost, da budemo samouvereni (to
pretpostavlja da ovek bude svestan sebe i onoga ta mu jeste
priroda, tada nema sumnje u sebe); Libela poduava da smo svi
ravnopravni (da, zaista Masoni u to veruju), postoji opta
tolerancija i poimanje da Ljudska Prava moraju biti svima
zagarantovana i da svako ta prava moe da iskoristi za
uspostavljanje svog integriteta (libele, sigurne u ruci); estar pravi
opseg linog angaovanja i dometa,... ono ta je izvan krunice
oveka nedostino mu je, Uglomer postavlja pravilne odnose meu
ljudima.
Vrlo vaan detalj jeste uveni Kamen, kojega dleto obrauje,
usavravajui ga do savrene Kocke, usavrenog oveka,
kvalitetnog za ugradnju u Veliki Hram ovenosti. Pasivnost,
neznanje, neodlunost, konfuzija nisu aspekti koji omoguavaju
razvoj bilo oveka, bilo drutva. RAD je klju uspeha,
angaovanje svih ljudskih snaga i mogunosti u emanaciji kvaliteta
ljudskih nastojanja koja pak treba da poteknu od inteligencije i
Razuma koji su pak, voeni i izvesnom Duhovnom aspiracijom
jer postoji gotovo mistino zadovoljstvo u onim srcima koje
uspevaju da Masonsko Znanje pretoe u Delo, a potom i Veliko
Delo ivljenje u Duhu Slobodnog Zidarstva.
Slobodnozidarsko znanje oveku ne namee dogmu, ono
predoava sistem iz kojega sami donosimo svoje zakljuke, svoje
ideje realizujemo za dobrobit svih, a Bratski i Sestrinski lanac
Masonerije se razvija Radom koji svi vre na sebi.
... zato, na ovim stranicama koje slede neete saznati o onima koji
su preuzeli na sebe ovaj Rad, ve ete, u njihovoj elji da slue
dobrobiti svih, saznati vie i jasnije o Slobodnom Zidarstvu.

Savremeno slobodno zidarstvo zainteresovano je za ruenje

postojeeg mita i borbu protiv pogrenog shvatanja Saveza
Kako nam se blii tristogodinjica od osnivanja Ujedinjenih Velikih
Loa Engleske, osetili smo potrebu da se ova prilika obelei
jednom snanom i otvorenom debatom o tome ta znai biti
slobodni zidar u savremenom drutvu, te ta e to znaiti buduim
generacijama. Kao najstarija bratska organizacija na svetu,
slobodno zidarstvo se zasniva na principima dobrote, potenja i
pravinosti - vanvremenskih vrednosti koje su itekako relevantne
za dananji svet, kao to su bile i pre tri stotine godina. Ovi su
ideali ostali nepromenjeni kroz istoriju masonerije a, nadamo se,
da e opstati i dalje sve dok Savez napreduje. Ipak, vano je
napomenuti da iako ovi osnovni ideali i dalje ive, slobodno

zidarstvo dvadeset prvog veka postalo je spoj starog i novog,

tradicije i inovacije, i stoga se dobro uklapa u savremeni svet.
Dananji slobodni zidari su spremni da odagnaju mitove i zablude
koje su dugo okruivale Savez. Da bi se situacija nepristrasno
procenila, bilo je jasno da je pomo jednog nezavisnog tela
neophodna tako da smo, na taj nain, oekivali da se oblikuje
diskusija koja bi bila ne samo otvorena, ve i transparentna u
pogledu na slobodno zidarstvo onima izvan Saveza, ali takoe i da
se prui svee gledite i onima u njemu. Sa ovim ciljevima na umu,
zamolili smo Centar za istraivanje drutvenih pitanja (SIRC
Social Issues Research Centre) da preduzme ovo istraivanje.
Pored antropoloke ekspertize, koja formira vei deo pozadine
izvetaja, prikupljani su stavovi i slobodnih zidara i onih koji to
nisu, te je iz svih stavova izveden popreni presek. Budunost

slobodnog zidarstva prua pronicljiv i pravovremeni komentar, ne

samo Saveza koji je predmet istraivanja, ve i sloenih interakcija,
percepcija i vrednosti samog savremenog drutva. Pogledom na
sledeih tri stotine godina, ovaj izvetaj e initi znaajan deo
naih diskusija o tome na koji bi nain slobodno zidarstvo moglo
da evoluira zadravajui istovremeno svoj osoben, prepoznatljiv
karakter i ideale, koji su vekovima privlaili lanove, a nadamo se
da e to initi i u buduim vremenima.
Nigel Brown
Veliki Sekretar
Ujedinjena Velika Loa Engleske

Izvetaj Centra za istraivanje

drutvenih pojava
Godina 2012.
REZIME
Centar za istraivanje drutvenih pitanja (SIRC Social Issue
Research Centre) sa zadovoljstvom je prihvatio predlog Velikog
Sekretara Ujedinjene Velike Loe Engleske (UGLE United Grand
Lodge of England) da istrai ulogu i relevanciju slobodnog
zidarstva u drutvu dananjice i njegovu perspektivu u budunosti.
U preliminarnom istraivanju konsultovali smo savremene tekstove
o slobodnom zidarstvu, kao i onlajn resurse da bismo odredili
centralne teme istraivanja. Ono to je u samom poetku
istraivanja bilo jasno jeste poimanje slobodnog zidarstva kao
"tajnog drutva", to je svakako neprikladno. U delu Slobodno
zidarstvo: Realnost Tobiasa Churtona, na primer , pronali smo,
manje-vie, sve to treba da se zna o glavnim naelima Saveza i
rituala u vezi sa njim, a iznenadio nas je i njegov zakljuak po
kom:
"Slobodno zidarstvo ne moe zauvek biti povezano sa sindromom

tajnog drutva. Ono nije tajno drutvo, mada kad se postane

predmet progona, razumno je biti diskretan. Zdravo drutvo,
meutim, unee veu otvorenost i razumevanje za sve. Za
slobodno zidarstvo nije dobro da se krije; nema vie zanatskih tajni
koje treba braniti.

Brojne druge knjige otvorile su svet slobodnog zidarstva za

ispitivanje, ukljuujui i detalje rituala inicijacije. John Hamill, u
svom delu Slobodnozidarski zanat dao je veoma korisna
objanjenja o poreklu i istorijatu slobodnog zidarstva u Engleskoj
razbijajui niz mitova o masonstvu, dok se u delu Slobodno
zidarstvo: Proslava zanatstva koje su zajedniki uredili Hamill i
Robert Gilbert ilustruju ideali i vrline slobodnog zidarstva. Pored

navedene osnovne literature, konsultovan je i vebsajt Ujedinjene

Velike Loe Engleske (http://www.ugle.org.uk) koji sadri niz
podataka i miljenja iz pera slobodnih zidara na viim poloajima.
Odgovor Velikom Sekretaru poeo je da se formira. Predloili smo
da se ispita relevancija dva glavna naela slobodnog zidarstva u
21. veku u Velikoj Britaniji - "bratske ljubavi" i "potpore" prevedene na popularniju terminologiju drutvenih nauka kao
"pripadnost" i altruizam" - i ono to ih okruuje, tj. muke veze i
milosre. Takoe smo istraili da li postoji elja za izvesnim
stepenom ritualnosti u savremenom ivotu. Porazgovarali smo sa
lanovima loa irom zemlje, a temu smo usmerili na diskusiju o
tome u kojoj meri, po njihovom miljenju, moe / treba da se
slobodno zidarstvo razvija u 21. veku? Da bi do ovih rasprava
moglo doi, morali smo ispitati koliko slobodno zidarstvo
pretenduje na otvorenost i transparentnost.
Pored toga smo ispitali vezu izmeu slobodnog zidarstva i ire
zajednice putem fokus grupa sa uesnicima koji, prema naim
saznanjima, nisu bili masoni. Tu smo se bavili istim pitanjima kao i
u razgovorima sa slobodnim zidarima. Ispitali smo, na primer,
prisustvo ili potrebu za elementom ritualnosti u svakodnevnom
ivotu, nau potrebu za pripadnou, naine na koje izraavamo
velikodunost prema drugima kao i stepen u kojem su ritualni
postupci ukljueni u na svakodnevni ivot. Koliko se slobodni
zidari razlikuju od drugih po tim pitanjima? U kojoj meri slobodno
zidarstvo ispunjava vene, vanvremenske potrebe i eli da svi mi,
u manjem ili veem obimu, to i delimo?
Ovaj izvetaj je, koliko znamo, prva studija koju je neko
slobodnozidarsko telo naruilo od neke nemasonske organizacije.
Niko od lanova SIRC-a ukljuenih u projekat nije slobodni zidar.
lanove loa koje smo upoznali ta je injenica iznenadila, ali su je
smatrali i dobrodolom. Mnogi su to videli kao priliku da iroj
publici prenesu o emu se u masonstvu radi i obezbede dokaz,
ako
je
potrebno,
o
preovlaujuoj
otvorenosti
u
slobodnozidarskom bratstvu. Kao svetovnjaci, nismo naravno,
iskusili iz prve ruke ta znai biti slobodni zidar u dananjem
pluralistikom drutvu, koje se, u osnovi, veoma razlikuje od onog
koje je preovlaivalo u 18. veku, kada je formirano slobodno
zidarstvo. Suoili smo se sa dilemom socijalnog antropologa koji,
kako ree jedan slobodni zidar, moe samo da zagrebe povrinu"
plemenskih obiaja (normi i vrednosti), koje su predmet njegovih
studija.
Korieni metodi
Uzimajui u obzir sva ogranienja etnografskih istraivanja ovog
tipa, metodima koje smo koristili nameravali smo da dobijemo i
emiku perspektivu (ono to izraavaju insajderi) i etiki
okvir, iskazan od strane onih koji su van. Intervjuisali smo oko

pedeset slobodnih zidara raznih stepeni, a njihove izjave, koje smo

snimili, i sami su nakon zajednikog presluavanja, potvrdili.
Analizu smo vrili uz pomo softvera MAXODA, kojim se obrauju
kvalitativni podaci i slui za efikasnu identifikaciju glavnih tema i
utvrivanje konsenzusa i divergencije. Materijal dobijen intervjuom
nemasona podvrgnut je slinoj analizi. Delove izjava obeju grupa
koristili smo slobodno, na nain koji oslikava ravnoteu njihovih
stavova.

zapravo umnogome formiralo ponaanje i nain razmiljanja u

ljudskom drutvu, tzv. bihejvioristiki modernizam, koji se samo
neznatno promenio za svo ovo vreme. Uloge ena kao sakupljaa
divljeg bilja i mukaraca kao dobavljaa proteina ostvarene se pre
vie desetina hiljada godina i takva podela je uglavnom ostala do
dananjih dana. Mukarci su stekli taj poloaj zbog neznatne
prednosti u snazi i mobilnosti, te su na toj osnovi formirana
drutva starijeg kamenog doba. U dananjem drutvu, ta je podela
opstala u mnogim oblicima.

Izvetavanje
Prezentacija perspektiva usmeravana je kroz razgovore sa Velikim
Sekretarom Najdelom Braunom, njegovom vizijom, koju dele
vodei lanovi njegove Organizacije, o smeru u kojem bi
savremeno slobodno zidarstvo trebalo da ide da bi moglo da
demonstrira svoju istinsku ulogu i relevantnost u savremenom
drutvu. Ruenje mitova koji ve dugo prate Savez,
suprotstavljajui se rairenom nerazumevanju i demonstriranje
istinske otvorenosti su samo neki aspekti tranzicije koja je ve u
toku.
Na kraju naeg izvetaja pokuali smo, na osnovu dokaza koje smo
prikupili, da identifikujemo promene u okviru slobodnozidarskog
Saveza, koje su se desile u poslednje vreme, te u emu bi najbolje
mogle da se kriju prilike za demonstriranje otvorenosti i
transparentnosti, kojima se Savez toliko ponosi. Uradili smo to iz
neutralne, nepristrasne perspektive onih van Saveza voeni,
meutim, naim razumevanjem insajderskih pogleda.
Vezivanje u drutvo
Potencijal snanih afilijacija i formiranje trajnih prijateljstava je ono
to svi slobodni zidari istiu kao jedan od najjaih magneta
slobodnog zidarstva.
Meu ljudima postoji vanvremenska potreba da se pripada grupi.
To je jedna od najosnovnijih potreba od koje su vanije samo
fizioloke potrebe preivljavanja - za vazduhom, vodom, hranom i
snom. Bez vezivanja za drutvo, ovek je lien samopotovanja i
mogunosti da dostigne svoj puni potencijal. Potreba za
pripadnou i vezivanjem je jedna od osnovnih ljudskih faktora
motivacije. Prekidom ili slabljenjem bliskih drutvenih veza ovek
poinje da sumnja u svoje drutvene vrednosti. Aristotelova
sentenca ovek je drutvena ivotinja, i pored svoje banalnosti,
pokazuje se tanom kroz sva vremena.
U slobodnom zidarstvu se, meutim, potreba za vezivanjem
pokazuje kao iskljuivo muka, otelotvorena u bratskoj ljubavi.
U savremenom drutvu, istopolne institucije su uglavnom stvar
prolosti, te je bratstvo kao takvo postalo anahrono, ostatak
starijeg kamenog doba od pre 40-ak hiljada godina kada se

To ne znai da meu enama ne postoji potreba vezivanja u

drutvo. Pored dananjih bratstava postoje i sestrinstva. Iako
Ujedinjena Velika Loa Engleske ne prima ene u svoje redove,
postoje dve enske obedijencije koje koriste uglavnom iste rituale
kao i mukarci oslovljavajui se sa brate. Takoe, ene su daleko
od toga da bi bile iskljuene iz mogunosti poseivanja mukih
loa, kako emo kasnije videti.
Vezivanje stav javnosti
Ispitali smo miljenje javnosti kroz stavove fokus grupa i slobodno
moemo rei da nije bilo iznenaenja, s obzirom da neka naa
ranija istraivanja kao izvore oseaja drutvenog identiteta navode
porodicu i prijatelje, kao i profesionalne afilijacije i timske
sportove, to je potveno i u ovom istraivanju.
Za neke je oseaj pripadnosti bio snano vezan za porodicu, a kod
veine je to bila i drutvena mrea prijatelja, koja nije davala samo
priliku za druenje ve i za samousavravanje, u oba smera.
Koncept sutinskih prijatelja reflektovao se i kod slobodnih zidara.
To su one sigurne, bliske veze sa kojima nije neophodno
ostvarivati svakodnevni kontakt, izgraene na deljenju istih
iskustava i vrednosti kao i situacija. Neki su, kao najvanije za
njihov oseaj pripadnosti, isticali lokalnu zajednicu i posebne
mree prijatelja.
Kao to smo i oekivali, bilo je znatnih razlika izmeu pridruenih
i nepridruenih, tj. onih koji su se aktivno ukljuili u rad
organizacija i onih koji su preferirali neformalne mree.
Sve je to bilo manje-vie poznato. Problemi su se javili tek kad
smo preli na ispitivanje istopolnih grupa. Neki od pripadnika
mukih grupa su glatko odbili miljenje da ih je u lanstvo privukla
ba ta injenica da se radi o grupi istog pola, dok su drugi izjavili
da je biti sa momcima dosta staromodno. Kod mukih ispitanika,
bilo je i jasnog oseaja politike ispravnosti, verovatno iz bojazni
da ih proglase za muke oviniste ako preferiraju drutvo istog
pola. Kada su stavovi takvih ispitanika stavljeni pod znak pitanja,
veina je priznala istinu da to (traenje drutva istog pola)
naprosto tako funkcionie. ene su, meutim, nerado priznavale
efikasnost funkcionisanja grupa itog pola.

Afilijacija slobodnozidarski stav

Dok su miljenja izraena u fokus grupama reflektovala snanu i
stalnu sklonost ljudskih drutava ka oseaju pripadnosti i
drutvenom identitetu, bilo je znatnih razlika u tome kako to
ostvariti. Meu slobodnim zidarima, meutim, bilo ja znatno manje
nedoumica. Veliki Sekretar UVLE je istakao da je slobodnozidarstvo
prvenstveno drutvena organizacija, to su potvrdili i ostali
ispitanici iz redova slobodnih zidara, navodei da ih je u lanstvo
privukla mogunost irenja kruga prijatelja i snane drutvene
veze koje, po njihovom miljenju, obezbeuju loe.
Mnogi su i rituale stavljali u kontekst jaanja drutvenih veza. Neki
su isticali atmosferu poverenja koju slobodnozidarska loa daje i
koja se prua i van njenog fizikog okvira. Znaajno je bilo i
miljenje o transformaciji koju pojedinac doivljava u
slobodnozidarskoj loi, gde sada moe bez nervoze i slobodno da
govori pred grupom ljudi.
Jedan od slobodnih zidara nam je spomenuo i porast svoje
tolerantnosti, dok su drugi isticali poboljanje svoje drutvene
komunikacije i porast samopouzdanja. Dodue, postoje razlike koje
se objanjavaju ukupnom duinom provedenog vremena u loi.
Neki nisu prisutni na vie od tri do pet sastanaka godinje, dok
oficiri loa posveuju znatno vie vremena gornjem, ali se svi slau
da je oseaj razvoja sopstvene linosti upadljivo znaajan.
Pred slobodne zidare smo postavili i pitanje vezanosti tj. bratske
ljubavi. Veina je izjavila da osea potrebu da jedan deli svog
vremena posveti isto mukom drutvu, kojima se jaaju
meusobne veze, ali ih to ne odvraa od motivacije i sposobnosti
kontakata sa suprotnim polom kroz porodicu, radno mesto ili iru
drutvenu zajednicu. Primer toga je bela trpeza, gde su prisutne
supruge ili enski lanovi masonskih porodica kao i dani otvorene
loe, koje su se odomaile u mnogim loama.
Kao jo jedan pozitivan aspekt loa istaknut je prelaz tradicionalne
demarkacije socijalnog i finansijskog statusa, gde loa igra ulogu
nivelatora. Kad su svi u crnim odelima, keceljama opasanim oko
struka i belim rukavicama, teko je rei ko se ime bavi, pogotovo
ako je pred vratima loe ostavio svoje profane razgovore, politike
stavove i verska opredeljenja.
Iako je navoeno mnotvo razloga pridruivanja, najee su se
spominjali sledei: neko iz ranijih generacija porodice bio je
slobodni zidar, sluajni susret sa nekim od lanova
slobodnozidarskog Saveza koji je hvalio prednosti lanstva, a za
veinu je to bila korist od irenja mree prijatelja. Masonske
organizacije ne vre proaktivno proirivanje lanstva, ali im je

svaka prilika dobrodola za predstavljanje svog Saveza onima koji

su van njega.
Za veinu slobodnih zidara, privlanost Saveza krije se u njegovom
drutvenom aspektu. Nekolicina ispitanika spomenula je i ritual kao
aspekt privlanosti, bez obzira kako to udno zvualo. Uee u
malom pozorinom komadu, to ritual za njih predstavlja, veoma ih
je veselilo, a isto je istakao i Veliki Sekretar: Zajedniki faktor za
masonstvo je da bi ono trebalo da bude zabavno i da se radi sa
uivanjem. Ne trebaju nam ljudi koji sebe ili samo masonstvo
shvataju preozbiljno. Takav stav svakako iznenauje ne samo
profani svet ve i same slobodne zidare, s obzirom na prolost i
tradiciju masonstva, regalije, rituale itd.
Problem altruizma
Altruizam, spremnost da se radi na korist drugih, a na svoju tetu,
je kontradiktoran biolokom biu ivog sveta, ukljuujui i oveka,
gde je reproduktivna mo tj. sejanje svojih gena primarni
pokreta. Sa aspekta evolucije skoro je nemogue objasniti zato
su neki spremni da se odreknu dela sebe u korist drugih. Neko e
rei da evolucija ne vai vie za ljudski rod jer se rukovodimo
prvenstveno moralnim principima, pa tek onda bazinim
instinktima, ali takvo ponaanje evidentno je i u ivotinjskom
svetu, pogotovo kod onih ivotinja koje ive u grupama, jatima,
stadima ili rojevima. Takvo altruistiko ponaanje je, s druge
strane, jedna od osnovnih odlika civilizovanog ljudskog drutva.
Ovo je izazivalo iznenaenje i kod samog Darwina ija teorija
prirodne selekcije ili opstanka najsposobnijih, kako se najee
tumai, stavlja pojedinca u prvi plan. Sledea Darwinova reenica
iz Porekla vrsta, meutim, stavlja sve na svoje mesto: Pleme je,
ukljuujui mnoge pripadnike koji, posedujui, u velikoj meri, duh
patriotizma, vernosti, poslunosti, hrabrosti i saoseanja, uvek bilo
spremno da se uzajamno pomae i da se rtvuje za opte dobro te
tako nadvlada druga plemena; to bi bila prirodna selekcija. Znai,
grupa je ta, a ne individua, koja izvlai korist od onih koji imaju
vie darodavnih gena, sve dok su takvi u veini jer i u
ivotinjskom i u ljudskom drutvu postoje slobodni strelci, kojima
je cilj da se okoriste blagodetima altruizma ostalih. Sve u svemu,
pleme ili grupa tako postaje jaa, vitalnija i lake ostvaruje svoje
ciljeve.
Na individualnom planu, altruista se osea mnogo bolje nakon
davanja i percipira samog sebe u boljem svetlu. Najnovija
istraivanja takve oseaje pripisuju biolokim faktorima jer je
otkriveno da se nakon humanitarnih dela u mozgu aktiviraju centri
nagraivanja kao i oni koji su povezani sa emocijama i drutvenim
ponaanjem, a na mikro-hemijskom planu raste nivo dopamina,
hormona sree. Dakle, altruizam nije neto to smo izmislili ve
je mehanizam koji je bioloki prisutan.

Dobroinstvo stav javnosti

Istraivanja pokazuju da se Britanci nalaze u vrhu svetske liste
nacija po dobroinstvu (Srbija je 2010. godine bila na 150. mestu
od 153 zemlje, dok smo 2013. godine uspeli da se popnemo na
123. mesto od 145. Balkanske zemlje su, inae, uglavnom na
zaelju, iza nekih najsiromanijih zemalja ove planete prim.
autora). Takoe se pokazalo da se u zemljama u kojim je indeks
sree visok (ne prevashodno bogate zemlje), gen davanja prisutniji
i snaniji. U Velikoj Britaniji se visok stepen dobroinstva ogleda
kako u donacijama u novcu, tako i u posveivanju vremena
humanitarnim aktivnostima.
Nae istraivanje je pokazalo da postoje razlike izmeu mukaraca
i ena. ene su spremnije da pruaju pomo na porodinom i
lokalnom nivou, dok su mukarci isticali veu spremnost da
pomau velike humanitarne organizacije irom sveta.
U fokus grupi su mnogi isticali i sumnju u prave namene
prikupljenih humanitarnih sredstava, kao i domainsko troenje
istih. Smatrali su da veliki deo nestaje kroz administrativne
trokove i plate zaposlenih. Navedena grupa je bila miljenja da je
znaaj nagrade koja proizilazi iz angamana u humanitarnim
aktivnostima manji, a veina je isticala korist koju primaoci dobrih
dela imaju u finansijskom smislu. Jedan ispitanik je okarakterisao
oseaj po izvrenom dobrom delu kao filantropsku korist. To, u
velikoj meri, potvruje psiholoku teoriju koja se odnosi na pitanje
altruizma.
Dobroinstvo slobodnozidarski stav
Veliki Sekretar je o masonskom dobroinstvu rekao sledee: Da bi
nam bilo potpuno jasno, dobro zajednici ne ini slobodno
zidarstvo, jer ono nije politiksa organizacija i nema takav uticaj.
Ja bih to pitanje postavio ovako. Postoji li u toj zajednici pristojan
pojedinac koji u celosti ispunjava svoju ulogu? ... to moe da bude
neko crkveno lice, ili neko na elu nekog komiteta ... Na primer,
postoji takav neki pojedinac koji ivi u nekoj zajednici ili pripada
nekoj grupi, i moe da se desi da je i slobodni zidar.
Ovo blago svoenje masonstva na dobrotvornu organizaciju je
razumljivo s obzirom na potpomaganje kao centralnu vrlinu
dobrotvorno davanje i aktivnosti u cilju potpomaganja dobrobiti
slobodnih zidara i cele zajednice. Tu se naglasak stavlja na
moralnu odgovornost pojedinca, a ne celog Saveza. U Velikoj
Britaniji, slobodnozidarski prilozi, koji potiu iskljuivo iz depova
samih lanova, a ne javnog prikupljanja sredstava, predstavljaju,
posle dravne lutrije, najznaajniji izvor humanitarne pomoi. Oko
50% sredstava koji se prikupe od slobodnih zidara koristi se u
dobrotvorne svrhe.

Neki ispitanici, slobodni zidari, smatrali su da ih je taj filantropski

aspekt i privukao u lanstvo. Veliki Sekretar, meutim, smatrao je
da je to pitanje malo sloenije: ... lanom se ne postaje iz elje

za dobroinstvom. Mi ovde traimo dentlmene (to nije rang u

drutvu) koji vode rauna o potrebama drugih. Afilijacijom se
ostvaruje napredak u tom smislu razmiljanje o potrebama
drugih dovodi do dobroinstva, i u finansijskom pogledu i u odnosu
na strunost i vreme koji se ulau jer mi ne vrimo prikuljanje
sredstava.
Prema tome, na dobroistvo se gleda kao na neto to slobodno
zidarstvo pospeuje i ne predstavlja razlog afilijacije. Neki od
ispitanika su istakli i to kao prednost, pored zadovoljstva davanja,
da se preko slobodnozidarskog dobroinstva moe tano znati gde
novac odlazi. Ovo je dalo prilike i izjavi nekolicine ispitanika da se
tako vidi da masoni ne misle samo o sebi, smatrajui da
dobrotvorne aktivnosti slobodnih zidara, naalost, javnost ba i ne
priznaje. Veina je smatrala da slobodno zidarstvo nikako ne treba
da se hvalie svojim dobroinstvom, to je potvrdio i Veliki
Sekretar, dok su neki smatrali da masonstvu treba da se prizna
filantropska uloga, iako to ne trebalo rastrubiti.
Rituali
Jedan od elemenata koji slobodno zidarstvi ini drukijim od
ostalih, sem verskih grupa, je ritual i to oblik prezentovanja i
kompleksnost koji novak treba da primi da bi nauio simboliku koja
e ga voditi u njegovom kasnijem radu. Sve se to ini udnim u
kontekstu 21. veka, zaostatkom ranijih vekova, pa ak i izvesnim
sujeverjem.
Takav stav, meutim, zaobilazi injenicu da su rituali itekako
prisutni u savremenom ivotu. Bez razumevanja znaenja
povezanih sa svakodnevnim ivotom i drutvenim postupcima
nikad ne bismo mogli da objasnimo drutveno ponaanje ili shvatili
sutinu drutvenog bia. Simboliki interaktivizam, kojeg je razvio
Herbert Bloomer jo 1930. godine istiui da ljudska bia definiu
meusobne postupke bez da prosto reaguju na njih. Reakcija se
ne bazira direktno na akciji, ve na znaenju koje se odreenoj
akciji pridaje.
Ovo fokusirnje na znaenje ponaanja, a ne na same fizike
postupke, naveo je jo Shakespeare pre vie od etiri veka: Ceo
svet je pozotnica, i svi mukarci i ene samo glumci, imajui svoje
ulaze i izlaze, a svaki ovek istovremeno igra vie uloga.
Sauvati obraz u ovoj konstelaciji igra znaajnu ulogu, ali, u
osnovi , tu lei priznanje ritualizovane prirode naizgled trivijalnih
elemenata drutvenih interakcija koje realno nisu uopte trivijalne.
Uzmimo na primer pozdravljanje: Kako si? nije pitanje ve

ozbiljno raspitivanje o zdravstvenom stanju onoga kome se

obraamo, uvod u dalju razmenu misli i informacija i interakciju.
Rituali su sastavni deo ivota i u njima koristimo sve osnovne
vidove komunikacije: govor tela, tonalitet i rei proputajui ih kroz
filtre koji funkcioniu u odreenoj drutvenoj sredini, a koje smo
i mi usvojili kao modalitet ponaanja u toj sredini.
Sveprisutnost rituala u svakodnevnom ivotu najoiglednija je u
odreenim prilikama i sveanostima: venanje, roenje, razna
dostignua, smrt, Uskrs, Boi, i drugi praznici u zavisnosti od
verskog opredeljenja. Iako sve manje ljudi osea istinsku
privlanost navedenim ritualima, drutvena interakcija u tim
situacijama jo uvek se smatra potrebom zbog uvrivanja veza
meu pripadnicima odreenog drutva. Tu je i ritualizovano
ponaanje na radnom mestu ili u edukativnom sistemz kroz koji
prolazimo.
Rituali u drugim delovima sveta ine nam se i oiglednijim, s
obzirom na njihovu razliitost u odnosu na nae sopstvene. Rituali
inicijacija mladih u svet odraslih u mnogim delovima sveta ima ne
samo istu simboliku osnovu sa krtenjem i krizmanjem u
hrianskom drutvu ve i slinu funkciju. Promene su ipak
evidentne. Danas, na primer, nije uobiajeno da se na venanju
mlada obavezuje da potuje i slua svog supruga.
Rituali i rutine stav javnosti
Pored ceremonijalnih postoje i neborjeni privatni rituali ija je
pretena uloga da obezbede oseaj sigurnosti. Kod mnogih
ispitanika utvrdili smo vezu izmeu verskih i njihovih svakodnevnih
rituala, gde su verski rituali sluili kao osnova uspostavljanja
oseaja euforije, kako je jedan ispitanik opisao oseaj, i jedinstva
sa grupom.
Iznenaujue mnogo rutina i rituala povezano je sa spavanjem,
ukazujui na oseaj sigurnosti koji se postie ponavljanjem
odreenih radnji pre no to se dostigne onaj stepen mira koji je
potreban da se utone u san. Mnogim rutinama, meutim,
nedostaje stepen simbolizma koji bi ih izjednaio sa ritualima.
Najvie rutina i rituala kod naih ispitanika, otkrili smo kod
mukaraca koji se se bavili sportom ili imali neke veze sa njim, iako
se ovde mora povui jasna crta izmeu rituala i sujeverja. Rutinom
se moe nazvati niz radnji koje jedan sportista obavlja verujui da
e mu pomoi u postizanju boljeg rezultata, dok se element
sujeverja, u ovom sluaju, krije u tome da se veruje da je dobar
rezultat postignut zbog niza postupaka, pa se ti isti nanovo izvode
u nadi da e se isti takav rezultat postizati i dalje.
Mora se napraviti razlika izmeu rutina i rituala. Po nekim
autorima, rutinama nedostaje oseajni element rituala i po

zavretku nema emocionalnih ostataka kao kod rituala. Meutim,

rutine mogu prerasti u rituale ako se od isto funkcionalnih
postupaka krene u pravcu simbolikih radnji - ako pre nastupa na
primer, fudbaler vezuje pertle na odreen nain, ime simboliki
iskazuje verovanje u sebe kao efikasnog igraa. Neto slino
postoji i kod navijaa u obliku klupskih himni, postupaka, uzvika,
ritmikog pljeskanja itave grupe, koji imaju za cilj stvaranje
visokog emocionalnog naboja i snaenje veza meu pripadnicima
iste strane. Kao primer svakodnevnih rituala navedeni su i postupci
u nekim kompanijama u Japanu, gde zaposleni svakog jutra, pre
zapoinjanja redovnih aktivnosti zajedniki meditiraju ili izvode
joga vebe.
Stoga, simbolike, a ne samo funkcionalne rutine, duboko su
ukorenjene u svakodnevni ivot savremenog oveka. U ovom
prednjae kalendarski rituali koji se tradicionalno obeleavaju u
krugu porodice i/ili prijatelja i koji snano deluju na oseajni svet
pojedinca. U dananjem kibernetikom svetu, postoje i druge
mogunosti ostvarivanja drutvenih kontakata, od fejsbuka i tvitera
do mobilnih telefona, ali oni ne mogu da zamene kontakte oi-uoi. Jesi li raspoloen da se naemo ... u 8,30? je jo uvek
najea poruka. Naa potreba simbolike razmene sa drugima,
ime se jaaju drutvene veze evidentna je u istoj meri kao to je
to bilo i ranije. Rituali svakodnevnog ivota, kao i uoljiviji
simbolizam posebnih prilika i dalje ive kroz razne medije i oblike
komunikacije.
Rituali slobodnozidarski stav
Iako su slobodnozidarski rituali donekle poznati i onima van
Saveza, njihova simbolika nije. Kakav im je cilj i ta predstavljaju?
Veliki Sekretar UVLE nam odgovara: ceremonijalni deo je na

veliki diferencijator... ali to su samo predstave ... zaista lepe

predstave ... to su alegorije... i sasvim su otvorene za javnost.
Snimci su u prodaji svuda... Oko njih nema tajni.
Slobodnozidarski ritual je zapravo teatarska verzija rituala
inicijacije, koji je oduvek bio jedna od osobina ljudskog drutva pa,
prema tome, to je i dandanas, ak i u sredinama koje su prihvatile
zapadnjake norme. U ovom istraivanju, usredsredili smo se na
privlanost slobodnozidarskih rituala kao razloga afilijacije
pojedinaca. Da li je ritualni aspekt bio isto toliko vaan, ili vaniji
od vezivanja i izgradnje prijateljskih mrea u odluci pojedinca da
se pridrui Savezu?
Iznenauje injenica da su vei znaaj ritualima pridavali mlai
slobodni zidari. S obzirom na nedostatak formalnosti u
svakodnevnom ivotu, na rastuu leernost u situacijama koje su
donedavno bile primeri formalnosti (odlazak u crkvu, formalna
veera, venanje, pa ak i sve rairenija leernost u odevanju na

radnom mestu) oseali su potrebu za nekom vrstom pompe.

Stoga, mnogi vide ritual kao sredstvo prenoenja moralnih kodova
tj. alegorijsko iskazivanje mogunosti da se postaje bolji ovek.
Mnogi su istakli da su mehanikim ponavljanjem sloenih i
tajanstvenih fraza i dijaloga poboljali svoje samopouzdanje
prilikom dranja prezentacija ili govora u javnosti. Do
transformacije u boljeg oveka nije dolazilo preko noi, a ni
napredovanjem u slobodnozidarskoj hijerarhiji, ve kroz dramske
aspekte i kasnije refleksije na pravo znaenje antikih fraza koje su
nauili da koriste u ritualima. Dakle, veina je ogroman znaaj
pridala dramskom elementu i moralnim poukama koje on prenosi.
Sve to dovelo je do diskusija o tome koje promene se moraju
izvriti u slobodnom zidarstvu da ono ne bi gubilo na privlanosti ni
u 21. veku. Dok su nekim slobodnim zidarima ritual i mehaniko
ponavljanje bili pomalo rutinski, te im je glavna privlanost
masonstva bila u neem drugom, drugi su bili ponosni to se rituali
u njihovim loama izvode besprekorno, dok su u drugima iste
okarakterisali kao pomalo aljkave.
U toku svoje 300-godinje istorije slobodno zidarstvo je otvaralo
vrata svim veroispovestima. Iako verske rasprave moraju da
ostanu van vrata loe, slobodno zidarstvo se oduvek ponosilo
takvom demokratinou. Svih tih vekova, ono je imalo dobre
odnose sa svim crkvama izuzev katolike koja je anatemisala
slobodno zidarstvo jo 1737. godine. U dvadesetom veku toj
anatemi pridruila su se i neka evangelistika krila anglikanske
crkve. Papski edikt iz spomenute godine 18. veka slobodnom
zidarstvu je prebacivao tajnovitost, a anglikanci su u 20. veku
optuivali masonstvo da navodi pojedinca da spasenje trai
dobrim delima, a ne preko Isusa Hrista, kao dobri hriani, te da
spominjanjem Velikog Arhitekte Univerzuma zapravo tuje jednog
drugog, masonskog boga.
Slobodno zidarstvo estoko odbija takve optube istiui da
nedostaju osnovni elementi vere: nema teoloku doktrinu, ne nudi
priee, ali trai da svaki mason veruje u boansko bie. Dok je
veliki broj ispitanih slobodnih zidara bio aktivnim pripadnikom
raznih kongregacija, priznali su da dosta od masonskih rituala u
sebi sadri kvazi-verska uenja i reference na Knjigu svetog
zakona, to je, u Engleskoj, zapravo Biblija kralja Demsa. Takoe
su otro razgraniili lou i crkvu.
Budunost slobodnog zidarstva
Videli smo da slobodno zidarstvo ima svoje korene, moralne pouke
i nain ponaanja koji nije u suprotnosti sa vladajuim drutvom.
Takoe se ne dovodi u pitanje elja slobodnih zidara da budu
najbolji ljudi, to se esto ogleda u volonterskom radu sa manje

privilegovanim lanovima drutva. Videli smo i to da tradicionalni

rituali nisu takvi da bi udaljili slobodno zidarstvo od tokova
savremenosti, iako su razraeniji od ostalih rituala kojima se
rukovodi profani svet. To su alegorije, fiktivne prie koje se izvode
sa ciljem da poue.
Koja je onda budunost slobodnog zidarstva i ta bi ono jo moglo
da uini da bi se poruio mit koji o njemu vlada ve toliko dugo da
bi se njegova relevatnost u savremenom drutvu razumela i
priznala?
Velika veina je istakla potrebu za veom otvorenou i
transparentnou. To je bilo ono to smo uli i sa najviih
slobodnozidarskih instanci. Takoe su istakli da su zainteresovani
da lokalnim zajednicama prestave svoju lou i da ista igra aktivniju
ulogu u neposrednom okruenju. Mnogi su poduprli takav stav, ali
su se ogradili od suvie velikih promena suvie brzo, a ula su se i
miljenja da bi slobodno zidarstvo tako izgubilo svoj osobeni
karakter, pogotovo u odnosu na svoje jedinstvene rituale i
tradiciju, kao i osnovna naela.
S druge strane, iskazana je zabrinutost u vezi privlanosti
masonstva za nove generacije. Da bi predupredili ovaj problem,
pre dve godine je uveden sveopti mentorski sistem na celoj
teritoriji UVLE, neka vrsta tihe revolucije sa ciljem da se pospei
porast i uee novog lanstva. Sistem karakterie pomo
iskusnijih slobodnih zidara (mentora) mlaim i neiskusnim
lanovima u njihovom napredovanju na masonskoj lestvici. Sistem
je znaajno spreio odliv lanstva u prve dve do tri godine.
Da bismo na pravi nain osenili budunost slobodnog zidarstva,
potrebno je da se uputimo u prolost, u 18. vek kada je UVLE
formirana. Bilo je to doba razuma, naglog razvoja prirodnih nauka i
preispitivanja verskih dogmi. Isak Njutn je jo bio iv, a bili su tu i
Henri Kevendi i Majkl Faradej, koji su umnogome pomogli da se
dogmatsko razmiljanje stare kole napusti. Filozofija je dobila
takav zamah da se poistoveivala sa naunom misli doba
prosvetiteljstva. U toj filozofskoj konstelaciji, centralno mesto su
zauzimale sloboda, demokratija i, iznad svega, razum, koji se
nadvio nad bukvalnom biblijskom interpretacijom kao to je
boansko pravo kraljeva. Istinski moral je tada, po prvi put u
ljudskoj istoriji, postao predmet rasprave.
Danas, naravno, uzimamo nauku i racionalizam zdravo za gotovo u
ovom veku besprimernih tehnikih pronalazaka i razvoja uopte.
Meutim, u 18. veku, na UVLE se gledalo kao na pribeite za
slobodne mislioce a loa je bila oaza mira i spokojstva u vreme
politikih i verskih trvenja. Smatralo se da dolazi vreme kada e
humanizam i racionalizam proterati sva zla fanatizma i
netolerantnosti iz srca oveka.

Naalost, fanatizam i netolerancija su i dalje sa nama i oko nas u

mnogim vidovima, od terorizma, ekstremizma do sektatva,
podseajui nas na krhkost politikih sistema zasnovanih na dogmi
i elitizmu, a ne slobodi, demokratiji i razumu. Transformacije u
ekonomskom poretku su jo evidentnije, a sve nas to moe dovesti
do pitanja relevantnosti slobodnog zidarstva danas. Veliki Sekretar
Nigel Brown nas podsea: Radost slobodnog zidarstva se ogleda u

injenici da lanstvo predstavlja sve rase, veroispovesti, drutvenoekonomske slojeve stanovnitva, gde svi sede jedan do drugoga u
miru i harmoniji ... moemo se nadati da e sadanji nemiri dovesti
do novog, stabilnijeg i mirnijeg svetskog poretka.
U Ruzveltovom centru za izuavanje graanskog drutva kau : U

odsustvu plemenitih javnih ciljeva, potovanih voa i respektivnog

takmienja ideja, postoji bojazan da e graansko drutvo rapidno
da zahvati erozija...
Pogled u prolost vodi je za razumevanje sadanjosti, istiu u
Centru:

Na izvoru modernog graanskog drutva slobodno zidarstvo je

postojalo kao jedina organizacija u kojoj su se slobodno mogle
voditi rasprave bez bojazni od cenzure i autoritarne kontrole. Ono

to Veliki Sekretar UVLE istie o ulozi slobodnog zidarstva kao

nivelatora drutvenih kretanja je odsustvo razgovora o veri,
politici i poslovnim odnosima u loi jer su skupovi u loi forumi gde
se otvoreno, poteno i prijateljski razgovara bez bojazni od
rekriminacije. tavie, Centar predlae da bi slobodno zidarstvo
moglo da bude stalna sila u kontekstu drutvenog razvoja kroz
pomo u voenju diskusije i debati kao i sluanju sa ueem
mnogih irom sveta, te zakljuuje: Slobodno zidarstvo se bavi

filozofijom i milju, tolerancijom prema drugima i filantropijom, te

moe da da doprinos globalnom dijalogu, kao to je to inilo i u
18. veku. S druge strane, slobodno zidarstvo mora mnogo da naui
o animiranju ire drutvene sredine kako se to uspeno inilo u
doba Prosvetiteljstva, privlaei i unapreujui kulturu itanja i
pospeujui slobodan i otvoren protok informacija.
Pitanje otvorenosti i transparentnosti, gde se dosta postiglo, klju
je dalje relevantnosti slobodnog zidarstva u 21. veku. Kako smo
ranije videli, ono zadovoljava iskonske potrebe oveka za
pripadnou grupi. Skoro svi ispitanici su istakli da ovo danas ini
ceo Savez relevantnijim nego ikad pre jer se time obezbeuje
jedinstvena kombinacija prijateljstva i strukture u dananjem
takmiarskom i rastrzanom drutvu. Budui vie hobi nego
zanimanje, slobodno zidarstvo, po reima Velikog Sekretara, ne

spreava sline vrste veze i van loe. Kao i u drugim

organizacijama, lanstvo se podstie da porodicu, posao i svoju
zajednicu stavlja iznad svojih slobodnozidarskih obaveza.
Humanitarni rad i dobroinstvo je takoe snaan element
delovanja slobodnog zidarstva, prvenstveno samih slobodnih
zidara, u drutvu. Sasvim je mogue da pripadnost Savezu podie
svest o potrebi pomaganja onih u svojoj okolini kojima je pomo
preko potrebna, ali na kolektivnom nivou injenica je da su prilozi
Saveza jedan od najznaajnijih izvora humanitarne pomoi, a
polovina od prikupljenih sredstava koristi se u nemasonske svrhe i
u zemlji i u inostranstvu.
Korist od takvog rada mora se posmatrati u kontekstu inicijative
sadanje koalicione vlade pod nazivom Veliko drutvo. Bez obzira
na politika opredeljenja pojedinaca, jasno je da e to smanjiti
priliv dravnih sredstava u humanitarne fondove i podstai
nevladine organizacije i pojedince da se aktivnije pozabave
meusobnim potrebama u svojim sredinama. Prvi rezultati se ve
oseaju. Oseaj dunosti i volja pojedinca da pomae ne moe se
izdejstvovati dravnom regulativom, ve je to neto to je proizvod
dubokih drutvenih i porodinih veza sa ljudima sa kojima se dele
iste ideje i moralni principi. U tom smislu, dobroinstvo i odbijanje
svake netolerancije, to slobodno zidarstvo neguje od svojih
poetaka, verovatno ga ini relevantnijim u dananjem ekonomski i
drutveno nesigurnom vremenu.
Razliiti su razlozi iz kojih ljudi postaju slobodni zidari. Za neke je
to prijateljstvo i oseaj pripadnosti, dok je za druge to podsticaj da
se u ivot unese vie altruizma. Nekima su rituali presudni
element. Meutim, kao i sami rituali, slobodno zidarstvo zasluuje
podrobnije ispitivanje da bi se potpunije mogla razumeti njegova
uloga u drutvu dananjice. Ako samo slobodno zidarstvo uspe da
sprovede svoju tihu revoluciju, uz zadravanje glavnih osobina i
duha masonstva, onda mu budunost moe biti osigurana,
barem u sledeih sto-dvesto godina.

Sa engleskog teksta prilagodio i pripremio Br. K.H.

10

Maonoa na poetku Rituala prvog stepena pristupa Oltaru i

redom na njega postavlja tri Velika Svetla SZ: Knjigu Svetog
Zakona, estar i Uglomer. Posle toga, udaljava se od Oltara, Ritual
ide svojim tokom i esto smo skloni da zaboravimo na ovu
jednostavnu radnju, a ona ima dubok i sutinski smisao i bez nje
rada dalje kao da ne bi ni bilo... ili bi on bio i funkcionalno i
simboliki i stvarno veoma osiromaen i bio bi samo rad obinog
zanata.

- Preko nje se postavi estar otvoren na 66 stepeni;

- Preko toga se poloi Ugaonik.

Samo za trenutak da se osvrnem na preanju opasku da su

estar i Ugaonik na odreeni nain povezani sa stepenovima SZ, i
da jo jednom naglasim kako je S ukazao na njihovu povezanost
sa niim i viim stepenovima. Da vidimo kako su ovi alati , ova
Svetla , postavljena i pokazana radom Maonoe u ritualu prvog
stepena:

Gledajui obrnutim redosledom, Ugaonik nam je najblii u fizikom

smislu, on je povrh ova tri Velika Svetla i njega moemo prvog da
dodirnemo. To nas podsea da je rad prva tri stepena, ili Plave
Loe, ono to je prvi korak na stazi SZ i da ga svi moraju prei, jer
oni nas podseaju na elementarne injenice da smo svi roeni, da
ivimo, i da nam valja umreti u ovom telu i na ovom svetu- to je
naa ljudska priroda, na usud i na tok; da bismo valjano proli
kroz ove tri velike Inicijacije dobijamo odgovarajua znanja,
instrukcije, predoeni su nam odreeni kvaliteti kojima treba da
stremimo i dobijamo odreene alate da to moemo i da
postignemo. Ko u tome zaista istraje i usavri se, postaje potpuni
Majstor.

- Na Oltar se najpre postavlja Knjiga Svetog Zakona;

Pravi Majstor Mason, po svom slobodnom izboru i po pozivu

11

starijih Sestara i Brae, moe da napreduje kroz sistem viih ili

bonih stepenova Masonstva. U zavisnosti od Reda kome se Mason
posveti, zavisi kroz koji sistem tih stepenova e proi- na Red
sutinski ini Drevni i prihvaeni kotski obred od 33 stepena-, i
kroz njih stie dalja znanja i filozofske pouke koje ucelovljuju i
stabilizuju znanja prva tri stepena. Na ovaj nain, kolovanje se
upotpunjuje i biva omogueno da Majstor postane nosilac itavog
sistema i Reda i njegov prenosilac ka buduim generacijama, da se
pomeri od posebnog ka optem i da da svoj doprinos na jednoj
iroj ravni, i u aktuelnom trenutku u kroz vreme.
Ispod ova dva alata nalazi se Knjiga Svetog Zakona. Ona je tu kao
stalni inilac, kao konstanta, da predstavi ono to je
nepromenljivo, ono to je veno. Prolazei kroz stepenove Plave
Loe, estar i Ugaonik su u dinaminom odnosu, oni se
meusobno prepliu, menjaju mesto, ulogu; oni su aktivni principi,
ono su ono to je ljudsko, promenljivo, to predstavlja rast, razvoj,
sazrevanje, nas same. Knjiga Svetog Zakona je tiha, ne pomera
se, ona je osnova koja je omoguila ove promene, pokazuje izvor
iz koga su potekle sve ideje, misli i akcije. Govorei jezikom
prirodnih brojeva, na Oltaru su poloena tri predmeta; govorei
jezikom proirenog skupa prirodnih brojeva, jezikom apstrakcije,
Knjiga Svetog Zakona bila bi blia izlasku iz sveta realnih brojeva,
ona bi bila bia nuli, jer predstavlja ono to je idealno, to je
apstraktno, ljudskom umu neshvatljivo. esto su mistici svih
vremena Boga opisivali samo negativnim terminima, odriui svaku
mogunost preciznih atributa, jer je ljudski um nemoan da shvati
Njegove transcedentne kvalitete . U tom smislu, i Knjiga Svetog
Zakona mogla bi da bude ta apsolutna transcendecija, nula koja
prethodi svemu i iz koje izvire itav niz kreacije prirode, a koja je
svojom krajnjom sutinom nama nepojmljiva. estar i Ugaonik,
koji stoje nad njom, koji izviru iz nje, koji su neodvojivo spojeni sa
njom, su prvi principi koji su proistekli inom stvaranja, koji su
osnova sveta u kome ivimo, i koji stalno postoji u odnosima
dualnosti i polarnosti; oni su u odnosu na Boansko ovek koji mu
stremi na poetku staze, kao Uenik masonstva, ovde simbolizovan
Ugaonikom, ili kao onaj ko je sprema da mu se preda irei istinu i
nosei Red na svojim pleima, kada je kadar da opie sopstveni
krug estarom kao izraz linog savrenstva i postignua kome
Masonstvo idealno tei na kraju sistema. Poznavaoci orijentalne
filozofije u ovom odnosu mogli bi da prepoznaju Tao kao neopisivi
izvor svih stvari, i Jin i Jang koji ine prvu dijadu i osnovu
Univerzuma kroz sva vremena.
Ako se kao Knjiga Svetog Zakona koristi Biblija, to je u Masonstvu
uobiajeno, i najire prihvaeno mada nije apsolutni zahtev
ona se otvara na Jevanelje po Jovanu, najmistinijem deo Novog
Zaveta. To je ono Jevanelje koje poinje objavom :Na poetku
bee Re, i Re bee u Boga, i Bog bee re. To je ona re, koju
je Bog objavio na poetku stvaranja i koja je glasila Neka bude
svetlost... i svetlost bi.... otvaranjem Knjige na ovom poglavlju,

rad u Loi biva usaglaen sa boanskim principom Velikog

Arhitekte Univerzuma, usaglaava se sa prvobitnom vibracijom
stvaranja i vraa nas u taj trenutak, na sam poetak vremena i
prostora. Loa na taj nain postaje kreacija samog Tvorca, biva
ukljuena u stvarnost jednog vieg reda, i kada na kraju rituala
otvaranja S kae da se nalazimo na posveenom mestu, on ne
govori samo ritualnu frazu; ako smo razumeli ovaj gest donoenja
Knjige Svetog Zakona na Oltar kao istinski duhovni in, on moe
biti inilac istinske transformacije u Hramu.
Svetlost koja je sinula ovim inom prenosi se kroz sve masonske
rangove, svih obreda, i svih Loa, kroz sve sestre i brau masone,
podjednako one koji su simbolizovani estarom i Ugaonikom.
estar je , barem na poetku masonskog putovanja ovoj Svetlosti
blii- tako je simbolizovano njegovim poloajem na poetku rada
prvog stepena- ali e se taj poloaj vremenom promeniti. U treem
stepenu, estar je u drugaijem poloaju, Svetlost je primljena u
potpunosti od strane inicijata, on moe slobodno da gleda u nju
direktno, bez posledica, i da bude neko ko e tu svetlost moi da
prenosi drugima. Re, koja je proistekla direktno od Velikog
Arhitekte Svemira, doprla je do nas uprkos svim tekoama,
uprkos svim nedaama koje su pretile da ona bude izgubljena ili
zaboravljena, i preneta je do nas ak i uprkos injenici da su
Majstori koji su je uvali u proteklim vremenima zbog svoje
odanosti Zanatu i Rei samoj bili prinueni da poloe i svoj ivot u
njenu odbranu. Ona je sigurna u naim Loama, u naem Radu i u
naim srcima, na dobro mnogih buduih generacija. Iako su
modaliteti te rei mogui, zbog razliitih aktuelnih varijeteta, njena
kreativna sutina je trajna i predstavlja jednu od osnovnih i
poslednjih Tajni Masonstva.
Ako posmatramo Tri Velika Svetla Slobodnog Zidarstva na ovaj
nain, ako vidimo u njima obraanje krajnjim vrednostima svega
to jeste, ako vidimo u njima obraanje Velikom Arhitekti Svemira i
njegov odgovor koji je dozvola da uestvujemo u prenosu ove
kreativne siline kao delovi neprekidnog lanca inicijacije od samog
poetka vremena, onda neemo zaboraviti da je Oltar u Loi
receptor i reflektor istinskog Svetla i istinske Rei. Kada sa ovom
sveu pristupimo radovima, i kada dozvolimo da ova svetlost ue
i u nas same, tada istinski ulazimo u dramu i u misterije stvaranja
samog, i postajemo oni koji rade na preobraaju sebe samih i svog
okruenja, to i jeste prava duhovna evolucija. Svi masonski alati,
sve lekcije, i svo znanje, osvetljeni ovom Svetlou, postaju alati,
lekcije i poznavanje Duha samog, pa na taj nain moni alati
istinske transformacije i transmutacije.
Na taj nain, stojimo kao most ka Svetlosti, kao spona izmeu
naslea drevnih vremena, i budunosti.

Br.`. N.D.

12

Izazovi novog informatikog okruenja i novog korpusa ljudskih

prava teraju nas da razmislimo o novom nainu tumaenja
osnovnih slobodnozidarskih principa
Najea i najprihvaenija odrednica ili definicija Slobodnog
Zidara je - "dobar ovek na dobrom glasu". Takoe, ova fraza na
(naizgled) jednostavan nain obuhvata uslove potrebne za prijem
u Bratstvo. Nove okolnosti 21. veka, gde se dobar deo drutvenog
ivota odvija u sajber sferi, tera nas da makar porazmislimo, ako
ve ne i ponovo evaluiramo neke od osnovnih masonskih
postulata.
Sve je jasno... Ili nije?
U pokuaju da istraimo ta fraza "dobar ovek na dobrom
glasu" znai danas, krenuemo od semantikog tumaenja.
DOBAR: dobrotom u ovom kontekstu neemo smatrati samo
unutranji moralni sklop pojedinca, u svetlu njegovog odnosa
prema Dekalogu, 10 Boijih zapovesti ili nekim drugim drevnim
opte prihvaenim pravilima ponaanja, ve moramo u obzir uzeti i
dobro obavljanje posla, dunosti i zadataka iz profanog okruenja.
OVEK: ovu re moemo shvatiti u uem znaenju - kao
mukarca, odraslog pripadnika mukog roda, ili irem - kao
pripadnika ljudske vrste (mukarac, ena, dete). Naizgled, ovde e
nam biti lako da odredimo znaenje. Ali nedavni sluaj Olivier-a
Chaumont-a, koji je kao mukarac primljen u Veliki Orijent
Francuske, da bi kasnije promenio pol i postao Olivia Chaumont,
ukazuje da je ovom terminu potrebno ukazati posebnu panju.
Rezultat ovog poznatog sluaja koji je 2010. uzdrmao svetsku
masonsku zajednicu je da od tada VOF u svoje redove prima i
ene, ime je jedan znaajna slobodnozidarska organizacija
odustala, ili drugaije protumaila, jedan od osnovnih masonskih
postulata.
DOBAR OVEK: ovaj spoj moramo shvatati kao sveukupnost
naeg ponaanja u svim drutvenim sferama: porodini ivot,
poslovno znanje i status, ponaanje u lokalnoj zajednici i drugim
mikro sredinama, delovanje u politikoj i drugim makro sferama, i
u poslednje vreme - javno delovanje u sajber prostoru preko
internet sajtova i drutvenih mrea. U svim ovim sferama se
zahteva ponaanje koje odgovara standardu "dobrog oveka".
DOBAR GLAS: generalno, ovde se misli na ugled, koji za
razliku od asti, koja predstavlja na lini unutranji oseaj,

predstavlja sliku koju drugi imaju o nama. Ugled je takoe

segmentiran. Neko moe biti ugledan kao npr. odlian automehaniar, ali neugledan kao npr. pater familias, koji se opija,
tue decu i zanemaruje porodicu. I ovde se zahteva sveukupnost
ugleda, tj. dobrog glasa. Meutim, moramo uzeti u obzir da je glas
neto to se iri. ire ga drugi, ali i mi sami, posebno danas putem
novih i svima dostupnih globalnih medija, poput Fejsbuka,
Tvitera...
Istorijsko redefinisanje
Jasno je da gotovo sve moralne norme dobijaju razliito
znaenje u razliitim vremenskim epohama i drutvenim
sistemima. Takoe, i u okviru jedne epohe, odreene posebne
okolnosti mogu delimino ili apsolutno suspendovati neku izuzetno
jaku normu (npr. "Ne ubij" se suspenduje u sluaju rata,
samoodbrane, pa ak i krajnje nude).
U 18. veku pojedinac koji je bio na glasu kao najbolji lovac u
regionu, sigurno je mogao raunati da e ga pratiti dobar glas.
Meutim danas, u eri promovisanja prava ivotinja i drugih ekoprava, moe se desiti da takav kandidat dobije crne kuglice od
Brae koja pripadaju pokretu zelenih ili se bave zatitom ivotinja.
U Srbiji 19. veka su u Bratstvo primani nepismeni pojedinci, jer im
to tada nije smetalo da budu na dobrom glasu. Danas ima Brae
koja javno zagovaraju da bi minimum institucijalnog obrazovanja
morala biti fakultetska diploma. Kao to vidimo, negde se "lestvica
sputa", a negde "die", to moramo prihvatiti kao apsolutno
normalno, pa ak i preporueno masonsko ponaanje, koje nastaje
u svetlu promovisanja novih ljudskih prava i prihvatanja drutvenih
promena, koje u velikoj meri iniciraju ili sprovode upravo Masoni.
Dobre i loe strane Fejsbuka
Dobre strane drutvenih mrea su apsolutno jasne, uostalom i
asopis "Mason" je nastao kao potreba za javnim delovanjem ljudi
udruenih upravo preko Fejsbuka. Dananje doba koje karakterie
mnogo izraenija borba za opstanak (nego pre 20-50 godina, u
doba "drave blagostanja"), ne ostavlja nam mnogo vremena za
drutvene kontakte uobiajne za prethodne epohe (sedeljke,
odlazak na kafu, izlazak u restoran i sl.), pa se veliki deo ljudske
potrebe za komunikacijom, sticajem okolnosti, seli u sajber sferu.
Da li je to dobro, drugo je pitanje... Takoe, Fejsbuk i sline
drutvene mree omoguavaju pripadnicima razliitih manjinskih
grupa da nau istomiljenike irom planete, i time eliminiu oseaj
izdvojenosti ili odbaenosti u svojoj lokalnoj sredini.

13

Danas je sve - trite. Posao traimo preko trita radne snage,

devojku/enu na tritu slobodnih dama, politike opcije nam se
nude na partijskom tritu, u masonski savez stupamo preko
trita masonskih organizacija... Nametnuta nam je obaveza
vidljivosti, izloenosti na "trinoj tezgi". Najogoljeniji primer
potrebe za vidljivou nalazimo kod lokalnih pevaljki, koje znaju da
ne postoje ako ih nema u medijima, ili kao to je Bregovi davno
rekao: "Pii o meni ta hoe, samo mi objavi sliku". Potreba
socijalne vidljivosti nas tera da otvaramo FB profile i da se na
njima "samoreklamiramo" (i dokazujemo da postojimo), stavljajui
svoje uspele fotografije, pozitivne biografske detalje i sve drugo
to nas predstavlja u lepom svetlu. Meutim, tu se granice (o)lako
prelaze. Po linom miljenju autora ovog teksta, postavljanje slika
svoje maloletne dece, u eri pedofilije i kidnapovanja dece, ne
predstavlja odgovorno ponaanje, a upravo odgovornost je bitan
segment onoga to nas ini "dobrim ljudima" i onoga to nas
dovodi na "dobar glas".
Fejsbuk Masoni
Svakom Masonu je dozvoljeno da javno obelodani svoje
pripadnitvo Bratstvu, uz ogradu - ako time ne ugroava vie
interese Slobodnog Zidarstva. Veliki broj Masona to radi i na
Fejsbuku, stavljanjem optih masonskih simbola. Neko to radi na
direktniji, neko na prikriveniji nain, i to je stvar nae line odluke.
Pre oko godinu dana jedna ovdanja obedijencija je pokuala da
zabrani stavljanje masonskih simbola na Fejsbuk profile svojih
lanova. Poto je odluka bila u suprotnosti sa opte prihvanim
masonskim naelima, nije zaivela u praksi. Ipak, sa aspekta
autorskog prava moramo naglasiti da je svaka neovlaena
upotreba simbola, logoa, igova... zabranjena. Tako da treba
prihvatiti da je zabranjeno stavljati simbole velikih loa i loa, jer
se time kre zakoni, a Masoni potuju zakone svoje zemlje.
Sledei primeri, takoe iz realnog ivota, nas takoe teraju da
se zamislimo oko sopstvenog ponaanja na Fejsbuku. Kao to smo
rekli, za sebe moemo obzaniti da smo u Bratstvu. Ali ta ako
neko, za koga je opte poznato, pa i na FB obznanjeno da je
Mason, na svoj profil stavi slike na kojima su, pored njega, i druga
Braa u crnim odelima, ili u pozama i mestima koje nagovetavaju
da su i oni lanovi Bratstva? Ako ima njihovu dozvolu, jasno je moe da stavlja takve slike. Ali ta ako nema? Da li je svestan da
time ini veoma ozbiljan prekraj koji moe dovesti i do izbacivanja
iz Bratstva?! Takoe, primeuje se da se u otvorene (pa i
zatvorene) FB grupe neselektivno primaju pojedinci za koje nije
pouzdano utvreno da su Masoni (nismo ih "prepoznali kao Brau",
pa esto ni pokuali da ih prepoznamo). U mnogim grupama se
nalaze i "ne-Masoni", koji letiminim pregledom liste lanova mogu
saznati da su ostali lanovi Masoni, a gotovo je sigurno da makar

neko od lanova takvih grupa ne eli da svoj masonski status javno

obelodani.
Guglovanje i fejsbukovanje
Ve par godina je ustaljena praksa da se poslodavci pre
prijema novih zaposlenih bave "guglovanjem" kandidata, tj. preko
interneta prikupljaju informacije o potencijalnim buduim
radnicima. Slino rade i advokati prilikom istraivanja suprotne
strane (pa ak i svog klijenta), a o dravnim bezbedonosnim
slubama da ne priamo. Njima je prikupljanje informacija jedan
od glavnih zadataka, i tu se Fejsbuk pokazuje kao prava riznica
podataka. Dobar psiholog, pa ak i iskusan "Fejsbukovac" moe
gotovo bez greke sastaviti psiholoki profil "mete". A "meta" se,
preesto, i sama trudi da pomogne "lovcu", ostavljajui tragove
svog kretanja i interesovanja u svim sferama, kao i bitne podatke
iz svog socijalnog ivota.
Odgovorna loa e "proguglati" i "profejsbukovati" budueg
kandidata, tako da razliiti ekstremistiki, pornografski, ili
generalno neodgovorni stavovi mogu inicirati po koju crnu kuglicu.
Autor ovog teksta lino smatra da svaki Mason mora imati
adekvatan odnos prema umetnosti (ne samo Kraljevskoj, ve i
muzici, slikarstvu, filmu...). Postavljanje und novokomponovanih
kafanskih pesama (osim ako ih ne prati neki pojanjeni kemp
koncept) ukazuje da je kulturni nivo takvog pojedinca ispod svakog
primerenog nivoa. Mason nije Mason samo za vreme ritualnog
rada u loi. On je to tokom 24 asa, pa ak (ili pogotovo) na
Fejsbuku.
Posebno je znaajno ponaanje u posebnim situacijama,
kada se menjaju prihvatljivi standardi ponaanja. Nedavne poplave
koje su devastirale ex-SFRJ region, su bile dobra prilika da
promenimo miljenje o nekoj Brai. Preterano politikanstvo, irenje
neproverenih (dez)informacija, podleganje panici ili apatiji, kaenje
muzikih spotova ili fotografija obnaenih pripadnica lepeg roda
(kad im vreme nije) - sigurno se ne moe podvesti pod ponaanje
odgovornog pojedinca u datoj situaciji. A bez takvog ponaanja
nema ni "dobrog oveka" ni "dobrog glasa".
Ja imam pravo...
Kroz razgovore i/ili etovanje sa Braom, primeuje se da im
nije jasan koncept, znaaj i sutina Fejsbuka, pa se preesto uju
komentari: "Ja mogu na SVOJ fejs zid da stavljam i piem ta JA
hou". Ovo jednostavno nije tano, jer to ne moe ni vlasnik
tampanih medija ili TV stanica. Fejsbuk je specifino javno glasilo.
Postavljanjem postova, slika, pesama... na svoje javne i otvorene
profile mi svesno aljemo poruku najiroj javnosti i na taj nain
delujemo na stvarnost. Veliki broj krivinih dela moe se izvriti i
preko Fejsbuka, i to veina nas jo uvek ne shvata. Mnoga Braa

14

smatraju da je njihov FB zid zatien "pravom privatnosti", to nije

tano. Pravo privatnosti titi njihov omalterisani unutranji sobni
zid, na kome mogu vrljati ta im se hoe (na spoljnjem zidu fasadi, to ve ne mogu). Fejsbuk zid predstavlja javnu sferu
delovanja, i svaki klik koga bez puno premiljanja uinimo moe
nam stvoriti gomilu problema. Takoe, sankcionisanje odreenog
neprilinog ponaanja na Fejsbuku ne predstavlja krenje "slobode
govora", jer je ova sloboda, kao i svaka druga, ograniena pravima
drugih. Zabranjeno je svako ponaanje zbog koga se neko moe
osetiti ugroenim ili povreenim, i to treba shvatiti i usvojiti.
Pa kako onda odrediti granice ponaanja na Fejsbuku?
Jednostavno - nemojte na Fejsbuku initi ono to i inae ne biste u
realnom ivotu, na javnim skupovima, ili u drutvu koje prevazilazi
okvire porodice ili najbliih prijatelja. Ovako "uskraivanje prava"
koje emo morati da prihvatimo, dovodi do ogorenosti kod
pojedine Brae. Sa jedne strane, to je normalna reakcija kada vam
se uskrauju neka prava, ali sa druge strane - ta prava niste ni
imali, samo vam to nije na vreme razjanjeno. Fejsbuk je takoe
sluio kao svojevrsni "ventil" kroz koji su ispoljavane emocije koje
ne moemo ili ne smemo da izraavamo u realnom ivotu. I
ovakvo ponaanje je pogreno, jer sajber sfera je odavno postala
deo "realnog ivota", hteli mi to prihvatimo ili ne.
Svevremenost masonskih normi

moe nai u Ahiman Rezon-u i mnogim drugim masonskim aktima

i regulacijama (od 18. veka pa na dalje, a i ranije), na sledei
nain: Ako se neki brat ponaa izrazito neprilino (ali ne ba toliko
da bi bio izbaen iz Bratstva), legitimna masonska reakcija je
izoptavanje, koje moe biti gradirano od distanciranja, preko
ignorisanja, do otvorenog bojkota. Mason koji se nae pod takvom
sankcijom ne gubi osnovna prava. I dalje moe poseivati radove,
glasati, koristiti humanitarne fondove i dr. Ako ga ovakva reakcija
Brae ne vrati na "pravi put", moe uslediti i iskljuenje.
Primenjujui drevnu sankciju moralne osude na dananje
okolnosti, dolazimo do reenja na gore postavljeno pitanje. Bratu
prvo treba na miran nain ukazati na neprilagoeno ponaanje, a
zatim ga treba izbrisati sa liste prijatelja ili iskljuiti iz FB grupa.
Uostalom, ako ba ima jako izraenu potrebu za neuobiajnim
ponaanjem, uvek moe otvoriti "lani profil" pod pseudonimom, i
na taj nain nee svojim ponaanjem uniavati ugled i "dobar glas"
celokupne masonske zajednice.
Dobar glas koji se nekad formirao u lokalnim sredinama,
garnizonima, radnim mestima, kafanama i "arijama", danas se u
velikoj meri formira na Fejsbuku, Tviteru, Maj Spejsu... Vodimo o
tome rauna, ako smo stvarno dobri ljudi na dobrom glasu.
B.R., MKU, or. Beograd

Kako se postaviti prema Brai koja se neprilino ponaaju na

Fejsbuku? Ova situacija je odavno pravno regulisana, i odgovor se

15

Hladna jesen prelazila je u umjerenu zimu te 6010. godine.

Vanjsko se ve smirilo, a unutarnje je trailo Svjetlo. MI je ve
danima, od kraja ljeta, prizivao neku promjenu. Nedavno je
napustio Utoite i nedostajao mu je Rad u Templu. Ni kontakti s
braom i sestrama nisu se odrali. Velika je to bila samoa nakon
mnogih godina provedenih zajedno. Mada ve formirani mistik,
ipak je osjeao zemaljski.
Odluio je; pokrenuo je Zrane sile i, jednostavno je s neba neto
moralo pasti. Mirnu i hladnu zimsku no, tamnu kao crno poremeti
traak svjetla. Na traenje MI, iz dalekih prostranstava pristie DA.
U tom trenutku spojie se dvije lui u jedno, promiljajui kako e
dalje, i u daljinu sjati. Njihove zajednike kontemplacije potrajale
su satima. Radei krugove u mrkloj noi zapoinjali su spirale
svjetla prema nebu koje su odluili slijediti u narednim vremenima.
Sklopljen je Savez, donesena je odluka, zapoeta je promjena, u
njihovoj nutrini, u dubini tamne i hladne zimske noi postavljen je
temelj. Osnovna ideja, cilj kojem e teiti kako bi se svjetlo irilo i
raslo. Bilo je to vrijeme Ivanjskog krijesa.
U dijelove te ideje ve je bio upuen RO, ali nije odavao toliku
sinergiju ni prema ideji, ni prema DA, mada ih je oboje zduno
podravao.
Tek to je Ideja dobila kompletnu mentalnu formu, a dva se
pretvorilo u tri, sva trojica krenue u njenu materijalizaciju.
Slijedio je mukotrpan rad, putovanja, napredovanja, ali i
stagniranja. Kako je DA ve bio odmakao u stjecanju znanja i
vjetina, pruao je RO i MI izuzetnu podrku spram njihovih
napredovanja unutar Reda kojem su pristupili i kroz kojeg su eljeli
pronositi i prenositi Svjetlo, do krajnjih granica. Forma je
postignuta, sva trojica ponikli u jednom Utoitu nali su novo,
rastue, bogatije i perspektivnije, puno ljubavi, nade i vjere. Loa u
kojoj su radili, koja ih je primila bila je kao maternica, sigurna i
dobronamjerna sredina, prepuna brae i sestara punih podrke u
njihovim nastojanjima.
Gotovo da je dolo proljee, a male lui od jeseni i zime postale
jedan plamen, spreman svijetliti na svom nebu samostalno. No, do
samostalnog rada valjalo je intenzivno proi razine koje to
omoguuju. Cijelo proljee, dio ljeta te jesen RO i MI usavravali
su svoja znanja i vjetine, uz brau i sestre Loe kojoj su jo uvijek
pripadali. Bliio se kraj 6011. godine. Ideja, koja je krenula po
spirali svjetla prije godinu dana viestruko je premaila i
najoptimistinija predvianja. Pogurnuti iz materinske Loe, i uz
njenu pomo postavljen je Trokut, kao embrij nove Loe.

Dolo je vrijeme za rekapitulaciju i nove ideje. Ezoterni rasadnik

ukazao se u brai i sestrama koji su neko pripadali starom
Utoitu ili su jo uvijek njegovi pripadnici. Valjalo je iz neeg u
nestajanju napraviti neto u nastajanju i trajanju. Ideja za
formiranje vlastite Loe dolazi u plan i realizaciju. Ivanjski je krijes.
Dok su se DA i RO bavili drugim poslovima, MI se prihvatio zadae
probuivanja svjetla u potencijalnoj brai. IR je pristala odmah
podupirati nastojanja sve trojice. Ubrzo zatim su i DI te MA
potaknuti na suradnju od MI. DA je animirao KA, a MK se je
jednostavno prelila u novonastalo okrilje, koje su joj predloili MI
i IR, puna entuzijazma. Paralelno sa irenjem Svjetla prema
buduoj brai i sestrama, intenzivno se pripremao Templ gdje e
se razbuktati Vatra novonastale Loe. Cijela zima tinjala je i bujala
u iekivanju proljea, i Ivanjskoga krijesa!
Doao je i taj trenutak, prijam nae nove, dobrodole brae i
sestara u Red. Materinska Loa nam je priskoila u pomo.
Proljee je, i zapoeo je rast nae Loe. Kako su braa i sestre
takoer godinama ritualno radili u prethodnom Utoitu, njihov je
rad brzo napredovao. Naporno smo radili kroz jesen i zimu, i na
materijalnoj i na duhovnoj razini kako bi podupirali Svjetlo, i
njegov sjaj.
U proljee, 6013. godine dosegnuta je razina za povijesni trenutak
i prvu Krunu ideja planiranih davne zime 2010. Oformljena je prva
mjeovita Loa na ovom prostoru u povijesti i u nju je uneseno
Svjetlo materinske Loe. Ve tada mnoge su duice ule za te
aktivnosti i strpljivo su ekale pred vratima LOE.
Od tada pa do danas, proljee 2014. godine, mnogo se lijepih
stvari izdogaalo u toj Loi i sve je zapisano u arhivima Reda. Ona
je ravnopravni lan Velike Loe i poznata u bliem i daljem
okruenju kao uzorni promicatelj Svjetla. Osim osnovne razine
izgrauje i vie te visoke stupnjeve mistine nadogradnje. Takve
solidne reference svakodnevno privlae nove aspirante.
Dakle, u ovoj fazi kada se zavrava ovaj kratki rad, u bliskoj nam
se budunosti smijei DAMIIR i njegov Zrani let ka drugoj Kruni,
koju nose trojica, Hermes, Merkur i Toth.
Trea Kruna, kruna je svih kruna! Bude li Ljepote, Snage i
Mudrosti, svih podupiratelja ispravnog djelovanja i Istine, samo
Nebo nam je granica...uistinu emo ostaviti Ljubav za sobom!

Or. Zagreb, svibnja 6014. S. .P. .R. .+ . . M . .

16

im pruiti uitak putovanja u nove svetove, otkrivanja i naih i

njihovih unutarnjih dvorana. Put se u poetku pokazao teko
savladivim. Vegetacija je prekrila obrise staze i jedina uzdanica
daljem napredovanju bila nam je intuicija. Ili smo zatvorenih
oiju, ali irom otvorenih ostalih ula - i gle, sada smo se obreli
ispred kovega sa blagom 84 dunih metara dokumenata koji
nas uvode u polumrane loe naih predaka u kojima misteriozno
titraju svetlosti njihovog duha.

8 sati osmojanuarskog jutra. Zora velegrada koji se polako budi

kroz diskretne zvuke: sitni koraci tipkaju po trotoaru, tokovi
bicikla poskakuju na izlizanoj kaldrmi. S vremena na vreme tiinu
prekidaju konice gradskih autobusa i crni kosovi koji radosno
objavljuju pronalazak preostalih bobica na ukrasnom iblju
oblinjeg parkia. Sunce je tek izalo osvetlivi vrh katedrale i
krovove kua na viim poloajima. Koraamo ona i ja, utke,
primajui magiju navirueg dana, udiui vlaan, prohladan
vazduh. Gornja se taka ela mreka kako se pribliavamo. U
blagoj izmaglici, nazire se na cilj ogromna stara trospratnica
irokih lunih prozora, turobnog, ali i sveanog, izgleda okiena sa
dve zastave iznad ulaza. Iako bez rei, pogledima smo se saglasili
da nam je uzbuenje dostiglo onaj stepen koji irom otvara sva
vrata due oseajui da ne moe nita drugo da usledi nego
potpuno predavanje misteriji prvog puta, bezgraninoj
spremnosti prijema duha kroz plemenit doivljaj.
Dugo, dugo smo traili skrivene tajne za naa saznanja o
slobodnom zidarstvu proslavljajui detinjom radou svaki sitni
podatak do kojeg smo dolazili u toku prethodnih meseci. Hteli smo
da sve to sakupimo u neki zgodan oblik kojim bismo delili
oduevljenje sa svima koji su eljni novih saznanja. Moda emo

Prijavili smo se, objasnili da smo mi ti koji su se tako uporno

zanimali za temu koja je donedavno bila tabu za sve neupuene.
Primljeni smo najjubaznije, ispostavljena nam je lanska karta i
dobili korisna uputstva o kunom redu i najbrem i
najcelishodnijem nainu da uronimo u more starih rukopisa. Pred
nama se sada prostreo ivot loa dalekih vremena sa svom
energijom onih koji su svoje zapise i pisanija namenili ne samo
svojim suvremenicima, ve i nama koji e, u ko zna koje vreme,
nabasati na svedoanstva o njihovom postojanju i najstojanju da i
nama prenesu pokoji zraak svetlosti i duha. Bio je tu segedinski
Arpad, neka vrsta praoca masonstva naih severnih krajeva,
vraka Aurora, kao i Egalitas, somborski veni Filantropija i loa
Budunost, bajsko Domoljublje, koje su obnovili Somborci,
novosadski veni Nepokolebljivo, zrenjaninski Tales, loa kotskog
rituala, zemunska, pa panevaka, Stella Orientalis, beogradski
Pobratim, subotiko Stvaranje, bako-palanaka Straarska vatra,
novosadski Libertas, belocrkvanski ivot, i zrenjaninski Svet. Bili su
tu sa svojim pravilnicima, konstitucijama, kunim redovima
arhitektonskim tablama, godinjim izvetajima, izjavama,
biografijama, balotiranjima, izvetajima garanata, planovima,
inicijativama,
pisanijama
lanova,
sveanim
govorima,
filantropskim i filozofskim aktivnostima, molbama, albama,
razrenicama i asnim otpustima.
U prvi mah smo bili u iskuenju da se poredimo sa Ali Babom, ali
nas je ta grena pomisao brzo napustila. Nismo bili nita njemu
nalik, ve zajedniki medij koji e energiju zaspalog duha primiti i
probuditi kroz doivljaj trenutka i saznanja.
Teko je opisati oseaj koji simultano primamo kroz sva ula, pa
ak i ulo ukusa (na neki interpoliran nain), oseajui vibriranje u
prve 4 vrue take, i energiju koja se uliva u nae bie i
istovremeno emanira popunjavajui okolni prostor. Reklo bi se da
smo se utopili, saobrazili, stopili sa okolinom, otvorili se potpuno,
postigavi duevni mir neophodan za istinsko doivljavanje
fascinacije novog saznanja.

17

Komunikacija sa ljudima jednog drugog vremena poela je naglo,

jo u toku razvezivanja prve fascikle. Iznenada smo osetili
prisustvo duha onih koji su nam prenosili sebe i svoje vreme. Videli
smo ih ve u naslovu prvog dokumenta, Arhitektonska tabla od
02. januara 1898. godine. Zapahnuo nas je miris stare hartije,
napunivi nam nozdrve suvim, ustajalim, pomalo miriljavim a
naglo osloboenim jedinjenjima drevnosti pravom alhemijom
obinog, i danas nestajueg, medija komunikacije.
Promicala su imena, mesta, prostori, zauli su se glasovi
govornika, mirni, odmereni svaalaki, sveani, uo se amor,
vika, bat koraka, kratko ritmino trenje cipela o pod, udarci ekia,
sveani poj, zveckanje aa, tanjira, noeva i viljuaka - tiina.
Rasprostirao se miris voska i diskretnog, nepoznatog parfema.
Povremeno je povorka emanacija zastala, verovatno da bi nam
dala priliku da pospremimo utiske i da se na tren uputimo i u neka
dalja vremena; da se zapitamo o putu kojim je sve to stiglo do
svog odredita. Zastali smo, meditirali o poreklu, o hemiji koja je
stvorila vreme koje je lealo pred nama u svom
dvodimenzionalnom obliku, koje je ustalo, oivelo i zatalasalo se
takvom energijom da smo morali da zanemarimo vreme, koje se
zamrekalo, rasplinulo i povuklo nas u svoje veno carstvo. Tu smo
osetili bezgraninu slobodu letenja i prelaenja iz jedne epohe u
drugu. Prolost i budunost postale su relativne; proste definicije
nepostojeeg zarad nezasitne ljudske potrebe za odreivanjem.

Vraali
smo
se
mrko-ukastim
dokumentima
pisanim
sveotkrivajuim rukopisima sinova udovice. Veina imena bila nam
je nepoznata, ali Ime nije nita; ono to nazivamo ruom, slatko
bi mirisalo da se drugim imenom zove, uzvikuje ekspirov Romeo.
Duh je bio tu sjedinjen, snaan i uticajan, a mi smo ga prihvatali
sa namerom da ga pronosimo dalje. Neka su nam imena, na veliko
iznenaenje, zasjala jaom svetlou, ispunila nas posebnim
potovanjem i razumevanjem. Viali smo ih na naim grobovima:
pravoslavnim, katolikim, jevrejskim; zaboga, njihovi potomci su
nai drugari, sa njima smo odrastali, delili nestalnosti ivota,
radosti, igru, tugu i znoj putovanja. Neke oeve i oeve oeva smo
i lino poznavali i sada shvatili njihovu filantropiju, ljubav i
razumevanje za nesavrenosti svoje sredine, osetili hemiju
njihovog sveta, koju su stvarali za oplemenjivanje nekog budueg
sveta.
O, uitelju duha, ti koji sve proima i zainje iskru saznanja,
hvala ti za ovaj kaleidoskop vremena i svetlo koje nas vodi na
naem duhovnom putu. Sada znamo da emo tvoj veni plamen
pronalaziti gdegod da smo i kuda god krenuli i da emo ga
nesebino, istinski i otvorenog srca pronositi i deliti sa svima koji
god imaju potrebu da ga prihvate, na slavu tvoju i njihovu, a
zadovoljstvo nae.
Br. K.H.

18

Ovo se smatra prvim dokumentom o Starim dunostima. Original

se sastoji od 64 stranice teksta pisanog u rimovanom stihu na
srednje-engleskom jeziku, koji je nastao normanskim osvajanjem
Engleske nakon bitke kod Hastingsa 1066. godine, i bio u upotrebi
do, otprilike 16. veka, kada prerasta u moderni engleski, jezik
ekspira i njegovih suvremenika.

dokumenta, a posebno pria o autoritetu kralja na godinjim

skuptinama imao za cilj da potkopa statut iz 1425. godine koji je
zabranjivao takve skupove.

Pesma poinje opisom kako je Euklid imitirao, tj. krivotvorio,

zapravo odredio, geometriju i nazvao je zidarstvom, u cilju
zapoljavanja dece plemenitih u starom Egiptu. Potom se opisuje
irenje geometrije po raznim zemljama. Dokument se odnosi na
dospee nauka zidarstva u Englesku u toku vladavine kralja
Atelstana (924-939). U tekstu se kae kako su svi zidari doli do
kralja po uputstva za dobra pravila vladanja i kako da, zajedno sa
plemstvom i zemljoposednicima, izrade 15 lanova i petnaest
dopunskih propisa kojima e se rukovoditi. Nakon ovih sledi
petnaest lanova koji se odnose na majstora zidara koji se tiu
moralnog ponaanja (ne davaj utoite lopovu, ne primaj mito,
pohaaj slube boje redovno itd.), kao i radova na gradilitu (ne
daj da ti uenik/kalfa radi nou, uenike svoje ui pravilno, ne
prihvataj se poslova koje ne moe da uradi itd. ). Tu je i 15
taaka namenjenih zanatlijama izraenih po slinoj emi.
Upozorenja onima koji kre naredbe prate odredbe odravanja
godinjih skuptina. Potom sledi legenda o etiri krunisana
muenika, jedan niz aforizama o moralu, a sve se zavrava
blagoslovom.
Oko porekla teksta ima jako puno nedoumica i neslaganja. Rukopis
je zabeleen u razliitim linim popisima pre nego to je dospeo u
posed Kraljevske biblioteke, koju je donirao Britanskom muzeju
1757. godine kralj Dord II sa namerom da se formira nukleus
Britanske biblioteke. Slobodni zidari su na dokument obratili panju
znatno kasnije, zbog injenice da je David Kejsi, koji je opisao
spomenuto delo kao Pesmu o moralnim dunostima, kada je
vrio njenu katalogizaciju 1734. godine. Tek je na sastanku
Kraljevskog drutva 1838-39. godine Dejms Halivel (James
Halliwel), koji nije bio slobodni zidar, napisao rad na temu Rana
istorija slobodnog zidarstva u Engleskoj, na osnovu Regiusa, koja
je objavljena 1840. godine. Rukopis je datiran 1390. godinom,
poduprt autoritetima toga doba (Vudford, Hjuan). Bilo je miljenja
da je manuskript nastao skoro 50 godina kasnije, (Edvard
Augustus Bond, kustos Britanskog muzeja), ali je takvo miljenje
odbaeno. Misli se da ga je napisao neki svetenik. Savremena
istraivanja potvrdila su Bondovo datiranje, pa se smatra da je
rukopis nastao u drugoj etvrtini 15. veka, a da je pisan negde u
grofoviji ropajr. Ovo datiranje podupire hipotezu da je sastav

Stranica originala pesme REGIUS

19

Ovim poinju pravila umetnosti Euklidove Geometrije

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.

Svako ko proita i pogleda dobro,

Drevna knjiga ova zborie mu mudro
O gosparima i o damama slavnim,
O njihovim potomcima mnogo krasnim;
Koji prihoda nemae da ih sprave,
Na slubu gradu, polju il umi stave;
Savete su mogli potomstvu da daju,
I odrede, u njihovom nastojanju,
Da se mladi ivot najbolje povede,
Bez velikih boljki i briga sprovede,
I velikog mnotva dolazeeg koba,
Decu to snae posle oevog doba,
aljui njima velike znalce sjaja,
Da ue radovma dobrih obiaja;
Mole za decu slavi Boga velikog,
Rukama njinim rada podarit nekog,
ime bi oni za ivot zaradili,
Dobro, iskreno i bezbedno delali.
U to vreme, kroz dobru geometriju,
Potenu, dobru zanatsku zidariju,
Odreenu i nainjenu prirodno,
Skovanu je od svih znalaca zajedno,
Molbom Bogu, geometriju sazdae,
Te je imenom zidarstvo nazvae,
Najpotenijim naukom zemlje ove.
Deca gospode ljubavlju je naslove,
I kroz geometriju Njega spoznaju,
ime znanja elju svoju prepoznaju,
Kroz molitve oeva i majki udeo,
Tako On ih svetlom nauku priveo.
Ko nauk savladae i poten bee,
Kalfinske ga vetine potpuno zanee,
Zanatski ispit dobro je poloio,
Potovanje vee sebi zasluio.
Velikom uitelju Euklidom zvan,
Naslov je irom s divljenjem izgovaran.
Veliki uitelj odredi i vie
No to sam stepen promovie,
Poui druge osnovnoj mudrosti toj
Da vetinu dre u savrenosti svoj;
Te da svi jedni od drugih nauk ue,
Primer ljubavi sestre i brata proue.
tavie, odredi on pravilo ovo,
Majstorom da bude njegovo slovo;
Da bi njega irom mnogo potovali,
Te tako ga stalno i svuda prozvali;
Ne bi zidar trebao tako da zove
Drugove on svoje u zanatu tome,
Ni lana niti slugu, dragi moj brate,

50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.

Ni kada on manje od drugoga znade;

Svako treba onog drugog drugom zvati,
Jer sve njih na svet je donela mati.
Tako, preko mudrosti geometrije,
Poeo je prvi nauk zidarije;
Uitelj Euklid tu mudrost pronae,
Kad u Egiptu geometriju nae.
irom Egipta mudrost tu predavae,
A i drugim krajevima zemlje nae.
Mnogo sam godina posle razumeo,
Kak se nauk u zemlji ovoj izmeo.
Nauk u Englesku prispe, zbori nama,
U dane dobroga kralja Atelstana;
Naini on palatu i odmorite,
Visoke hramove, svog Boga stanite,
Da ga vesele u sve dane naredne,
I prinosi Bogu molitve obredne.
Dobri gospar nauk voleo je tako,
Da naumi da ga osnai svakako,
Zbog raznih greaka u nauku otkriv;
Po zemlji svojoj razasla on poziv
Svim zidarima plemenitog nauka,
Da preda njim se pojave bez jauka,
Te dopunama mudrim isprave mane
Savetima dobrim preduprede stanje.
Skuptina je tad mogla biti sazvana
Od razne gospode u zemlji sazdana,
Od vojvoda, erlova i barona svih,
Vitezova i zemljaa mnogovrsnih,
Kao i graanstva svakolikog grada tog,
Istog stepena kao i poloaja svog;
Bili su prisutni svi do jednog uvek,
Da o posedu zidarskom brinu navek,
Traei, smislili su pameu svojom;
Kako da uine upravu divnijom.
Petnaest lanova osmislie oni,
Od petnaest napisae se zakoni.
Prevod: Br. K.H.

20

Britanski istoriari smatraju Atelstana (895-939 n.e.) prvim pravim

saksonskim vladarem cele Engleske. itati i pisati nauio je u ranoj
mladosti a, kao i svi anglo-saksonski plemii toga doba, obuavan
je i u ratnim vetinama. Veruje se da je takoe bio strastveni
italac i ovek od velikog ugleda.
Atelstan je postao istaknuti i hrabar ratnik koji je uspeo da proiri
granice svog kraljevstva vie nego iko pre njega. 927. godine,
povratio je Jork od Danaca, konano se otarasivi vikinkih
pljakaa. Takoe je primorao kotlanane i druge severne oblasti
da mu se potine. Na jugu, da bi izbegli da ratuju sa njim, svih pet
velkih kraljeva pristalo je da mu plaa znatan godinji danak.

Kako kroz predanja, tako i u stvarnosti, slobodno zidarstvo je

oduvek bilo pod zatitom kraljevskih kua. Naime, tokom istorije
kraljevi, prinevi, vojvode i ostali lanovi kraljevskih porodica bili su
strastvene pristalice Zanata a u mnogim sluajevima su i sami
postajali lanovi Bratstva.
Prvi zapis o pokrovitelju slobodnog zidarstva kraljevskog ranga
potie iz rukopisa REGIUS iz 926. godine u kojem se spominje kralj
Atelstan i njegova znaajna uloga u uspostavljanju formalne
organizacije operativnih kamenorezaca. Pria rukopisa je poznata
kao Legenda iz Jorka.
Atelstan je, navodno, voleo kamenoresce vie nego svog oca,
Kralja Edwarda. Izuavao je geometriju i pozivao mnoge
strunjake toga nauka da dou u njegovu kraljevinu. Sazvao ih je
na godinju skuptinu, darivao ih poveljom kojom im obezbeuje
pravo da sami otkrivaju one koji u nauku geometrije nisu dovoljno
struni. Generalnu skuptinu svih kamenorezaca iz svoje kraljevine
sazvao je u Jorku, uzdiui mnoge u nevedeni rang i poverava im
ozbiljnu dunost da razmotre sve propise koji se odnose na
zidarstvo. Meutim, o tom zaslunom zatitniku zidarstva znamo
veoma malo.

Atelstan, sprovoenjem proirenih zakonskih propisa ojaao je

kontrolu nad svojim velikim carstvom. Takoe je pokrenuo
programe za otklanjanje inflacije preko kontrole lokalne monete i
uveo smernice za nov nain merenja srebra i zlata. Za
nepotovanje propisa uvedene su rigorozne kazne za sve
prekrioce, bez razlike. U cilju podsticanja razvoja gradova,
osmislio je nove graevinske projekte irom zemlje, stanovnicima
gradova uveo povoljne poreske stope i kontrolu cena
prehrambenih artikala i drugih potreptina.
Nije mnogo jasno kome je tano Atelstan poverio da na
skuptinama vodi Zanat. Smatra se da je imao sina po imenu
Edvin, kome je predata kraljevska povelja, to je malo verovatno,
jer se Atelstan nikada nije enio (sem, ako mu je sin, kako se
prialo, bio nezakonit) .
Atelstan je umro 939. godine, na vrhuncu svoje moi. Analitiari
toga doba nazivali su njegovu vladavinu zlatnim dobom,
besprimernim i u kasnijim vekovima. Sahranjen je za njega
najpogodnijem mestu, u Opatiji Malmsberi, s obzirom da ju je
usrdno pomagao i bio jedan od glavnih ktitora.

21

Masonski Red Atelstana izrastao je iz zajednikih interesa brojnih

istomiljenika o poreklu slobodnog zidarstva. Njihova istraivanja
kulminirala su u nizu stepeni zasnovanih na Saksonskim hronikama
i ivotu i simbolici kralja Atelstana.
Ritual je potekao iz mnogih istorijskih dokumenata i otkria starog
zanatstva i drugih masonskih rituala, izraen je nacrt, te je zaet
Veliki Dvor slobodnozidarskog reda Atelstana.

Unutranji radovi Eminentnog Priora bave se prenoenjem

najranijih ceremonija vela i kabalistikim objanjenjem etiri
predvodnika Kraljevskog luka. Unutranji radovi Uvaenog
Stareine ili Velikog Majstora spekulativnog slobodnog zidarstva
zasnivaju se na izdaji Atelstana od strane princa Edvina i konane
nagrade, ulazak u Red grimiznog plata za one vitezove koji su
predano sluili Redu i njegovom Dvoru.

Red se zasniva na zapisima o ivotu i legendi kralja Atelstana i

usresreuje se na prikazivanje veze sa ranim razvojem
spekulativnog slobodnog zidarstva.

Red grimiznog plata je komemoracija strogo zasnovana na

nagradi zasnovana na proizvoenju Atelstana u viteza od strane
svog dede, kralja Alfreda Velikog (prva zapisana investitura u
Engleskoj).

Masonski Red Atelstana otelotvoruje priu o Majstoru Zidaru koga

pozivaju u Jork 926. godine n.e. da od kralja primi Drevne
dunosti. Ritual je umnogome simbolikog karaktera i jo se
praktikuje u nekim loama, iako se u drugim danas ne primenjuje.
Ritual kulminira istorijskim govorom koji vodi kandidata kroz razvoj
razliitih Velikih loa zavravajui se u 1813. godini formiranjem
Ujedinjene Velike Loe Engleske .

Navodi se da je Atelstan, nakon to je dobio titulu viteza, primio

grimizni plat. lanovi Reda koriste inicijale KSM (Knight of the
Scarlet Mantle vitez grimiznog plata), KCSM (Knight Commander
of the Scarlet Mantle - Vitez komander grimiznog plata) ili GCSM
(Grand Cross of the Scarlet Mantle Veliki krst grimiznog plata)
posle svog imena i prirodno je da mogu da ih koriste samo u
kontekstu masonskog Reda Atelstana.

Kao i u drugim masonskim ceremonijama, koriste se mnoge

legende da bi se govorilo o moralnim vrednostima. Centralna taka
rituala je legenda o skuptini u Jorku 926. godine n.e., koja se
koristi kao okvir i sredstvo. Majstor Zidar biva pozvan u Jork na
Skuptinu da primi dalja uputstva masonskih rituala i simbolike
te, na taj nain, prati istorijski razvoj Zanata tokom narednih
vekova.
Cilj masonskog Reda Atelstana je da podstakne i navede na dalja
istraivanja i izuavanja. Kao takav, svaki kandidat se paljivo bira
u skladu sa njegovim zanimanjem za istoriju slobodnog zidarstva,
te tako i biva instruisan u Red. Od samog svog formalnog
poetka Red oznaava razne stvari za razne ljude. Za neke je
istorijski i edukativan, a za druge je bogat simbolizmom i sredstvo
za obezbeenje daljeg ivota starog rituala, a neki drugi smatraju
ga sastajalitem dobrih prijatelja gde oni dele znanje, svoja
razmiljanja, prijateljstvo, i oseaj dobrog druenja.
lanstvo se ostvaruje po pozivu, a od lanova se oekuje iroko
zanimanje i posveenost svim aspektima slobodnog zidarstva.
Stoga moraju da budu majstori plave loe kao i lanovi
(kompanjoni) kapitularnog slobodnog zidarstva tj. prvog dela
rituala Jorka (Royal Arch Chapters bukvalno, dvorane kraljevskog
luka).
Ako potencijalni kandidat poseduje te neophodne kvalifikacije
moe da bude pozvan na sastanak Sveanog odbora i svi e ga
toplo pozdraviti. Namera je da se tako upozna sa Redom bez da
mu se otkrivaju ritual i radovi Reda.

Britanska ostrva u 10. veku

22

Jednom davno, moj prijatelj Platon, rekao mi je da treba da se

probudim iz letargije ovozemaljske misli i da ponem da tragam za
izgubljenom Svetlosti koja se nalazi u meni.
Vidi na ta lii! Izgleda kao kip vezan lancima koji sedi u peini
i gleda samo ispred sebe! Mrzi te da se okrene levo i desno i iza

sebe. Samo zuri napred i sve to vidi jesu senke onih koji iza
tebe prolaze. Lii na neke likove iz filma Nemanje Kusturice
Underground-ne interesuje te ta se zbiva na gornjem spratu.
Zbog toga ne moe da vidi pravi oblik tih senki. Zar nema
hrabrosti da napne snagu i raspukne sve okove koji nisu nita

23

drugo, do tvoja inertnost i nezanimanje za dublje upoznavanje

sebe same?!

samo izraz onog nevidljivog, da sve ima svoj izvor u nevidljivom i

da, na kraju, treba da upoznam kraljevstva koja sada ne vidim.

Shvatila sam da je hteo da mi kae da postoji jedan put kojim

treba da krenem kako bi, pre svega, upoznala samu sebe.
Poela sam da razmiljam, itam, sluam. Poela sam da
razumevam da se taj put krije iza pitanja Odakle dolazim?, ta
sam?, Gde idem?

Moj put je Velika vonja koja bi trebalo da me odvede k tom

cilju, navie preko spirale, zajedno s planetom zemljom, zvezdama,
ka sve produhovljenijim fazama postojonja. Ja sam Voza koji vozi
Kola koja vuku dva konja. Jedan je beo, dugog vrata, dobrog soja,
dobro istreniran, koji juri bez bia. On predstavlja racionalni ili
moralni impuls ili pozitivni deo moje prirode. Drugi konj je crn,
kratkog vrata, od loeg soja, problematian, i samo ga bi moe
ustrojiti. Crni konj predstavlja iracionalne strasti, apetite i poudu
ovekove prirode.

Setila sam se da sam, kada sam imala 25 godina, moju filozofiju

ivota nazvala Taman filozofija ili Filozofija ravnotee. Govorila
sam: Imam 25 godina, nisam ni stara ni mlada, nisam ni iskusina
ni neiskusna, mnogo znam ali mnogo i ne znam. Da, ba taman!
Mnogi su mi govorili: Ajde, ne filozofiraj! Neki su mi se smejali,
smejala sam se i ja. Ali, negde u dubini due znala sam da sam na
dobrom putu, da treba da stremim tome da jeziak na vagi koji
meri koliinu ispravnosti mojih misli i dela bude u ravnotei,
odnosno, ukoliko ispravno radim, mislim, ivim, moe da me
dovede do duboke duhovnosti.
Tu i tamo pojavljivali su se odgovori-iskre svetlosti. Moje ubeenje
u duhovne moi koje lee u meni samoj poele su da dobijaju
oblik.
Jedna od novih promena desila se na mojim putovanjima. Nekada,
kao i veina ljudi, poseujui razne predele i gradove, obilazila sam
najvanija mesta u jednom gradu, spomenike, zgrade, muzeje... i
bila sam zadovoljna. Onda je naiao trenutak kada sam se toga
zasitila. Poela sam da oslukujem oko sebe. Moja putovanja su
postala druenje s ljudima, razgovori s njima. Jer, razgovor s
nekim je, u krajnjoj liniji, preispitivanje samog sebe-naravno i
drugog- odnosno traganje za ravnoteom na svim poljima.
Otkrila sam kako se naa svest uzdie iz pojavnosti i stremi ka
nepojavnosti. Otkrila sam da disciplinovanje moje volje, kontrola
mojih osobina, cele sebe koja sam sastavljena od tkanice vatre,
vode, vazduha i zemlje, omoguava saznavanje dubljih nivoa
duhovnosti.
Shvatila sam da je izvor ili ideja poetak Bojih promisli iz koje
proistie misao; iskazana, ona sama je zaetak akcije, a akcija je
otelovljenje te prvotne ideje; razumela sam da postoji praroditelj
od koga je sve poteklo i u koga se sve vraa; da postoje odreeni
zakoni koji vladaju svemirom i da ovek prema njima die, misli,
jede i stvara nov ivot.
Shvatila sam da je moj duh kap u beskraju Bojeg mora i da me
vodi gore i dole, da bi se na kraju vratio u to more. Nauila sam da
je moj cilj da razvijem sposobnosti koje su se pritajile u meni; da
vidim veliki zakon o setvi, etvi i da se uverim da je sve vidljivo

Voza predstavlja moj intelekt ili deo due koji me vodi ka istini. Ja
Voza upravljam celim Kolima, pokuavam da zaustavim konje da
ne idu razliitim putevima I da ih povedem prema svetlu. Moram
da brinem da mi se zloudni konj ne otrgne izvan nadzora i ne
pobegne ka ulnom. S druge strane, plemenitom konju treba da
dam potporu pri uzdizanju ka istinskim vrednostima.
Moj plan trai da iz sebe iskorenim svako zlo ili nisko u meni i da
razvijam plemenite sposobnosti. Spirala kojom se sputam i
penjem sve je laka i lepa to su moje misli istije. Moram da
imam veru, da skupljam mudrost i pouku, da je traim od mudrijih.
Moji motivi treba da budu isti, bez koristoljublja, sebinosti, i
najstranijeg od svega-elje za moi.
Trudim se da volim. Sve i svakoga.
Moda u zahvaljujui svemu ovome stii do potpune Istine. To
mora da bude moja Istina, onako kako sam je ja shvatila. elim da
vidim uzrok i posledice onih stvari koje sam doivljavala u
prolosti, koje proivljavam danas a koje u moda iveti u daljoj
budunosti; elim da vidim niti sudbine, sve svoje ivote, da u
potpunosti upoznam samu sebe.
U tome mi pomae Slobodnozidarska maksima: znati, hteti, biti
odvaan i utati.
Ovo je moj odgovor na pitanja Odakle dolazim?, ta sam?, Gde
idem? a upoznavanje sebe ili Gnothi Seauton nije kraj mog
rada ve jedna vrsta osnova s koje treba da krenem k novom
traganju.
Jer, tek kada u potpunosti upoznam samu sebe, tek tada u biti u
stanju da krenem ka potpunoj duhovnosti, odnosno ka apsolutnoj
ravnotei ili SJEDINJENJU -DO SVETLOSTI!
Sr. J.Kelt

24

Svaki Mason mora da naui znaenje rituala, simbola i

ceremonija, Masonerije. Proi e godine, pre nego u njemu pone
da ivi ideja na kojoj je svaki simbol baziran. Masonerija je kola,
ije su lekcije verbalne i koje se ponavljaju kako bi se simboli
potpuno utisnuli u um Masona. Masonerija je sistem moralnosti ili
sistem etikih instrukcija, pa je tako Masonsko bratstvo najvea
moralna sila na svetu. Masonerija se definie kao Sistem
moralnosti uvijen u alegoriju i izraen simbolima . Masonerija nije

religija, jer nauka o moralnosti ne ukljuuje u sebi religiju.

Izgradnja hrama je alegorija, svako od nas je hram, sa posebnim
karakterom i svaka od tih karakteristika i kvaliteta jesu kamen ili
alar. Svako je alar, u poetku on je grub, ali vremenom on
postaje savren, kako bi se uklopio u hram ljudske rase. Svaki
simbol u sebi sadri sopstveno uenje, a restauracija ovih
objanjenja od Masonerije e ponovo nainiti kolu misterija
prirode. Sama priroda je veliki simbol, simbol u iju tajnu emo

25

zajedno pokuati da proniknemo, a koja je tako savreno skrivena

u Masoneriji.

Masonska Loa, simbolizuje ili predstavlja individualnog oveka.

Pod loe predstavlja okruenje svake individue, ljude sa kojima

dolazi u kontakt, njegove prijatelje i okruenje, njegov posao i
porodicu. Via platforma Loe, predstavlja sedite Majstora
Masona, jer su oni ovladali svojom niom prirodom. Svaki Oficir
loe, pretpostavlja se, ima potpunu kontrolu nad svojom
psihikom, karnalnom prirodom, pa tako oni u loi sede na
platformi, za jedan korak vioj od obinog oveanstva. Stariji
oficiri loe, u skladu sa redom i hijerarhijom sede na platformi koja
je za korak via od platforme oficira, jer oni imaju potpunu
kontrolu nad svojom psihikom i emocionalnom prirodom.
Platforma sa tri stepenika, na Istoku simbolizuje injenicu da je
Stareina Loe u potpunosti ovladao svojom psihikom,
emocionalnom i mentalnom prirodom. Telo je najlake kontrolisati,
emocije i elje je malo tee kontrolisati, ali je zato um poput
divljeg konja, koga treba zauzdati. Po tome svako mesto u loi
upuuje na neophodnost kontrole nad svojom prirodom. Veliki
Arhitekta od masona oekuje, da u skladu sa svojim stepenom i
poloajem, u tiini ui svoje lekcije, i da lou doivljava kao sveto
mesto. Masonski naziv koji prema nekim tumaima proizilazi iz
sanskritske rei loka, to znai univerzum, dok drugi smatraju da
vodi poreklo od grkog logos, to znai re, ili iz latinskog laubia, ili
lobia, to znai manastirska loa. Meutim postoji i uverenje da
proistie iz rei boravite, mesto gde se uva alat i gde se
odravaju sastanci na kojima se ui kraljevski zanat. Plave loe ili
simboline radionice to su nazivi u drevnom i prihvaenom
kotskom obredu za one loe u kojima rade masoni prva tri
stepena, uenik, pomonik i majstor, nazivaju se loe Svetog
Jovana, loe udruenja srednjevekovnih graditelja, nazivane su
upravo Bratstva sv. Jovana. Loama usavravanja u Drevnom i
prihvaenom kotskom obredu nazivaju se one u kojima rade
masoni od IV do XIV stepena. Prevedna loa je drevni naziv
trougla kome su se pridruila dva brata eksperta za pravne
poslove. Savrena loa je prevedna loa kojoj se prikljuuju jo
dvojica ili vie brae. Adoptivnim loama nazivaju se enske loe.
Nezavisne su i esto se njihova simbolika i terminologija razlikuju
od onih u mukoj masoneriji. U Katekizmu stepena uenika pie:

Trojica upravljaju loom, petorica je posveuju, sedmorica je ine

pravednom i savrenom.

Oltar, je struktura koja zauzima centralno mesto u masonskoj loi.

Loa po sebi predstavlja unutranjost oveka, dok je oltar

imaginarna struktura savrenstva u niem umu, gde su nae strasti
i elje rtvovane Viem Sopstvu, kako bi se trasmutovale u
Duhovne kvalitete. Kada se ovi nii kvaliteti smeste na Oltar
Boanske vatre, oni ne bivaju uniteni ve transmutovani u neto

vie. Oltar je tako struktura savrenstva, a rtva su karakteristike

nie prirode, koje treba proistiti. Ponude se pretvaraju u
spiritualne kvalitete.

Tri Velika Svetla, koja se nalaze na Oltaru Masonerije jesu

takoe simbol. Sve je u Masoneriji simbolino, pa tako i Biblija

simbolizuje Nebeski Zakon. U loi, i izvan nje masoni se ponaaju u
skladu sa maksimom: Brat je mio koje vere bio, pa se tako
umesto Biblije na Oltaru mogu nai i Kuran, Zohar, Zend-Avesta ili
Tao-te-King. Bilo koji Sveti Spis, simbolino se smatra Boijim
Zakonom ili Boijom Reju-Logosom.

Uglomer, je uvek simbolizovao ispravnu akciju, ili delo. On je

simbolino, ispravna akcija u psihikom svetu, ili tanije svetu

linosti, u psihikoj, emocionalnoj i mentalnoj sferi. Uglomer je
instrument povrine i uvek je predstavljao materijalni svet, dok je
krug predstavljao spiritualni svet. Uglomer je jedan od osnovnih
simbola Masonerije. Sastoji se od dva segmenta, horizontalnog i
vertikalnog, harmonizuje jednakost-libela sa redom uzdizanja-visak
i simbolizuje pravdu, jednakost, estitost i dunost. Znak je asnog
stareine. Kada se radi u stepenu uenika, uglomer se postavlja
iznad estara, kako bi se ukazalo da materija dominira duhom, a
uenik je tak koji mora da savlada strasti. Tokom radova u stepenu
pomonika, uglomer i estar se postavljaju ukrteni i tako
simbolizuju ravnoteu izmeu materije i Duha. U stepenu
majstora, uglomer se postavlja ispod estara, i simbolizuje nadmo
Duha nad materijom. U hermetikoj tradiciji uglomer je prav ugao,
osnovni element geometrijskog simbolizma. On je sinteza dve
suprotnosti, horizontala-mirovanje, pasivnost i vertikala-snaga,
aktivnost. U svom simbolizmu sintetizuje usklauje ukrase dvojice
nadzornika, to jest libelu-horizontalnost i visak-vertikalnost. Kao
jedinstvo horizontale i vertikale, uglomer obrazuje harmoniju
aktivnog sa pasivnim. Predstavlja simbol ravnotee koju ovek
mora da postigne najpre sa sobom samim, a potom sa svetom koji
ga okruuje. Uz pomo uglomera majstor poduava dvoje uenika
kako se neobraeni kamen pretvara u kubni kamen. Masonski
izraz, ugliti jednog brata, koriena tokom prolih vekova,
oznaavao je jedinstvo znakova, dodira i rei preko kojih se
ustavnovljava pravi stepen jednog brata. Danas se koristi re
tesati. Uglomer i estar nisu nikako dva obina orua poloena na
nekakvu knjigu, ve instrumenti psihe, izrazi unutranjeg
simbolizma koji mora da dovede oveka u potrazi, pre nego bilo
ta drugo, do korienje proraunate, odmerene rei, putem
metodologije koja ne ostvaruje nekakvu vrstu podnoenja
malobrojnih od strane veine ili obratno, ve da je pogodna za
stvaranje jedne duhovne realnosti, za gajenje, kao to nalau,
drevna Posluanja, bratske ljubavi, bazinog kamena, malo po
malo cementa i slave svog drevnog bratstva.

26

estar je instrument koji se koristio za

merenje i crtanje krugova. Krug je simbol

beskraja, venosti i Duha, pa je tako estar
uzet kao simbol ispravnih akcija u
spiritulanom okruenju. Uglomer i estar,
zajedno poloeni na Knjigu Svetog Zakona,
simbolino izraavaju, da ispravne akcije i
dela u niem i viem svetu moraju poticati
iz Nebeskog Zakona. Uglomer i estar,
bazirani su na Boijem Zakonu i Volji.
Boanski Zakon, svakom masonu mora biti
vodi, izvor i inspiracija viih mentalnih
aktivnosti. Tri Velika Svetla, moraju da
budu u skladu sa Tri Manja Svetla, a to su
Sunce, Mesec i Stareina Loe. Kao to
Sunce vlada danom, Mesec vlada tamom
noi, tako i Stareina Loe upravlja loom u
skladu sa svojim autoritetom i poloajem.
Sunce je uvek simbolizovalo Duh, ili
spiritualnu prirodu oveka. Mesec je uvek
korien kao simbol nie ili materijalne
prirode psihikoh sveta. Dan je simbolino
predstavlja spiritualnu fazu postojanja a
No predstavlja niu fazu postojanja koja je
opozitna spiritulanom. Sunce upravlja
spiritulanom prirodom u oveku, kao
njegova via svest ili sopstvo, i ono
reflektuje svoju svetlost na Mesec, koji nije
nita drugo do reflektovana svetlost Sunca.
Tri Velika Svetla, jesu Vie Sopstvo koje
upravlja celom loom, unutranjim biem
oveka. Ali, bez tri manja svetla, ne mogu
se videti ili doiveti Tri Velika Svetla
Masonerije. Simboli Tri Velika i Manja
Svetla, jedna su od varijanti uenja o
kontroli
i
samokontroli.
estar
je
Kosmologijski simbol i amblematina
predstava egzaktni nauka. Njegova forma
podsea na slovo A, poetak svih stvari. U
Masoneriji predstavlja jednu od sprava za
rad treeg stepena, stepena majstora.
Pokretljiv je i nepomian istovremeno,
budui da njegovi kraci mogu da budu
otvoreni na promenljivoj razdaljini jedan od
drugoga i zatim regulisani, sa zatvorenim
kracima sjedinjenim sa horizontalnom
linijom, postaje uglomer i dakle trougao.
estar je takoe i simbol strogosti na kojoj
treba da se zasnivaju ljudske radnje, kao i
sposobnosti duha da utie na materiju. Po
miljenju O.Virta, estar podsea na ljudsku

figuru, s obzirom da predstavlja glavu i dve

ruke koji se ire po elji. Za vreme obreda
inicijacije u prvi stepen, na grudi neofita koji
izgovara zakletvu to ga potom vezuje za
masonsku instituciju, polae se vrh estara,
to znai da e od tog momenata, pa na
dalje, sav njegov rad morati da bude
podstaknut redom, skladom, racionalnou.
Za vreme radova u loi, estar i uglomer
stavljaju se na Knjigu Svetog Zakona u tri
poloaja, za vreme radova prvog stepena,
uenika, uglomer se stavlja na estar, zatim
za
vreme
radova
drugog
stepena,
pomonika, estar je isprepleten sa
uglomerom, dok se za vreme radova treeg
stepena, majstora, estar stavlja na
uglomer. Taka koja dozvoljava znaajno
pribliavanje
izmeu
dalekoistone
i
zapadne inicijatske tradicije, pe R. Guenon
u knjizi Velika trijada, je ona koja se odnosi
na simbolizam uglomera i estara. Ovi
instrumenti oigledno odgovaraju krugu i
kvadratu, to jest geometrijskim figurama
koje predstavljaju nebo, odnosno zemlju. U
masonskom simbolizmu, estar je obino
postavljen na vii, a uglomer na nii poloaj,
izmeu njih je prikazana plamtea zvezda,
simbol oveka, ili jo tanije preporoenog
oveka, koja tako upotpunjuje prikaz velike
trijade.

Mistrija, je alat kojime se nanosi cement

za vezivanje cigle ili kamena pri gradnji,

simbolizuje bratstvo i ljubav koja treba da
ujedini masone. Masonski izraz dodati
mistriju, sadri u sebi jednako duboko
pravilo, zaboraviti nanesene uvrede. U
masonskom hramu mistrija je smetena
pored oltara. U obredniku stepena
pomonika, O.Virt, pie da mistrija slui za
meanje maltera koji se koristi za
cementiranje graevinskog kamena, dakle
za ostvaranje njegovog jedinstva. Ona
spaja, sjedinjuje. Sutinski, ona je simbol
oseanja
solidarnosti
i
univerzalnog
bratstva, kao duha tolerancije koji treba da
podstakne svakog istinskog masona.

Lenjir, je Masonski instrument, simbol

ravne linije produene u beskonanost i

simbol savrenstva, karakterie program

27

rada pomonika, koji za cilj ima potpuno dostizanje Svetlosti, a kao

stalnu ivotnu praksu, strogost i postojanost moralnog zakona.
Kada je podeljen na 24. podeoka, dobija ime lenjir. Prema legendi
Hirama su ubila tri pomonika, od kojih je jedan bio naoruan
tekim lenjirom. Lenjir se nalazi prikazan na ogrlici velikog
stranog eksperta, zajedno sa drugim simbolima, na levom ramenu
uenika, kao znak pasivnog, a na desnom ramenu pPomonika,
kao oznaka aktivnog. Po miljenju Ragona, simbolizuje red i
savrenstvo koji su neophodni da ljudsko delovanje ne bi bilo
konfuzno, razuzdane umetnosti, nedosledne nauke, samovoljnog
zakonodavstva, neharmonina muzika. Kod drevnih Egipana bog
Ptah u ruci dri lenjih, znak zakona, kojim meri porast nivoa vode
u Nilu.

Libela, se sastoji od uglomera na ijem vrhu je okaen visak i

slui da se odrede horizontala i vertikala. Na taj nain njegova

simbolika vezuje se sa simbolikom krsta. U Masoneriji simbolizuje
sposobnost obogaivanja pojedinaca u duhovnom smislu. To je
znak prvog nadzornika od kojeg zavise uenici i odgovara stubu J.
Prelaz od uenika do pomonika sintetizovan je u izrazu: Prei od

okomice do libele.

Visak, je u masoneriji simbol unutranje ravnotee, neophodan

brai, za izgradnju Hrama, oznaka je Drugog nadzornika. Visak je
po miljenju nekih masonologa, znak traganja za istinom,
ispravnou, ravnoteom, nepodmitljivou, vrlina neophodnih da
bi se moglo raditi u sredinjoj sobi i u izgradnji Hrama.

Kecelja, predstavlja osnovni deo odee masona tokom radova u

loi. Kvadratnog je oblika i prekrivena trouglom tkaninom. Kecelja
uenika je od bele koe, obino jagnjee, kao simbol nevinosti i
istote, vrlina neophodnih da bise ulo u Nebesku lou kojom
predsedava Vrhovni Graditelj Univerzuma, i stavlja se sa
uzdignutim trouglom. Kecelja pomonika je takoe bele boje ali
trougao se nosi oboren preko kecelje. Majstorova kecelja je
raznoliko ukraena u zavisnosti od obreda i obedijencije. U
kotskom obredu, na primer, opervaena je crvenim a u
Francuskom plavim. Pojas kecelje kojim se opasuje telo masona
simbolizuje zatitni krug vrhovnih arobnjaka. Tokom izvoenja
udaraca alosti, kecelja se nosi naopako. U jednom prastarom
masonskom Obredniku pie: Koristiete kecelju tokom itavog

ivota, a po vaoj smrti ona e biti stavljena na koveg koji e

uvati vae ostatke i sa njima e ostati pod nepominom grudom
zemlje. Neka vas njena belina uvek navede na istotu obiaja i na
onu moralnu pravinost koja navodi na plemenite akcije, uzviene
misli i velika ostvarenja. Postoje miljenja da kecelja simbolizuje
fiziko telo kojim mora biti odeven Duh da bi moga da ostvari
Univerzalni hram. Po nekim drugim miljenjima ima cilj da pokrije
donji deo tela, stanite strasti i materijalnih instikata, a znai da u
Hramu treba da uestvuje u intezivnim radovima, samo gornji deo
tela, stanite duhovnih i racionalnih moi. Meutim postoji i

miljenje da kecelja predstavlja znak rada i aktivnosti, elemenata

koji karakteriu svakog pravog masona.

Rukavice, se u brojnim tradicijama smatraju simbolom istote i

plemenitosti. Vaan su detalj masonske odee. U Obrednicima

inicijacije u stepen uenika, asni stareina tokom ceremonije
upuuje ove rei recepijentu: Prihvatite ove rukavice koje vam
nude braa, ne uprljajte nikada njihovu belinu. Ruke masona

moraju uvek da ostanu iste...enama nije doputen pristup u

nae tajne. Bez obzira na to mi ih potujemo i slavimo. Ove
rukavice namenjene su ne onoj koju moda najvie volite ve onoj
koja ima najvie prava na vae potovanje. Neki tumai smatraju
da bele masonske rukavice znae da njihove ruke nisu okaljane,
jer nisu uprljane krvlju Hiramovog ubice. Rukavice znae i da Duh
opti sa Duhom.

Malj, ili klesarski bat, ili eki, prisutan je u mnogim mitologijima i

kao simbol smrti i kao simbol ivota. U Masoneriji predstavlja
orue ra rad prvoga reda, ueniko predstavlja prvog nadzornika,
s obzirom da je prenosnik snage. Obino je napravljen od drveta
etinara i dug 22. cm, bro slova u Jevrejskom pismu, nalazi se na
oltaru asnog stareine, zajedno sa Konstitucijama, ali i na
oltarima prvog i drugog nadzornika, nadzornici ga dre dre u
desnoj ruci i nose ga prema levom ramenu, da bi na taj nain
obrazovali znak trougla. Malj je simbol oseanja, delujue volje,
naredbe, to je dinamino orue, s obzirom na to da je neophodan
pokret da bi se koristio i deluje potujui naloge koje je zacrtao
lenjir. Za razliku od skalpela dri se u desnici, ruci aktivne strane,
generatoru moralne energije, odakle samo moe da potekne
praktina akcija, pravedna i efikasna. Najstariji malj je onaj
pronaen u grobnici jednog faraona koji je iveo u XVII veku pre
nove ere.

Mozaini pod i Plamtea zvezda , jesu jo dva prelepa simbola,

u ije se dublje znaenje ne moe ui, bez iskustva, bez onog

proivljenog. mozaini pod, nainjen je od crno-belih kvadrata.
Crno je negacija svih boja i simbol je negativnog. Belo je sinteza
svih boja i predstavlja pozitivno. Ako za primer uzmemo telo, onda
je ono muko pozitivno a ensko negativno. Crno-beli mozaik je
znak seanja na pod u portiku Solomonovog hrama i simbolizuje
kontraste koji karakteriu ivot tela i ivot duha, svetlo-tama,
porok-vrlina, greka-istina. Po miljenju Reginija nazvan je
mozaikom ili muzaikom, ne iz razloga velianja proroka Mojsija,
ve zato to je pod u formi mozaika ili muzaika nazivan tako u
antika doba u ast muzama. S obzirom da je podeljen na bele i
crne kvadrate neki ga nazivaju i kockastim ili ak ahovska ploa.
On je simbo oveka i njegove senke, Horusa i Seta. Takoe ona
nas poduava da je sudbina svakog oveka crna i bela. Plamtea
zvezda predstavlja Duh, koji simbolie jedinstvo suprotnosti,
odnosno harmoniju polariteta. Plamena zvezda sa pet kraka
predstavlja oveka. U sredini zvezde sija slovo G. Slovo G daje

28

povoda za brojna tumaenja, veina autora stoji na stanovitu da

ono znai Boju Slavu, dostojanstvo majstora, univerzalnu
geometriju ali i: Genij, Gravitaciju, Gnozu, tumaenja se trae i u
kabali. Inicijacijski, plamena zvezda predstavlja siku oveka
obdarenog duevnim moima koji evoluira i razlikuje se od ljudi
koji su, budui da nisu primili boanski dar predstavljeni
neosvetljenom petokrakom, po tome to ga odlikuje otar razum.

Oko, je Masonski simbol za Sunce, boanstvo, re, logos, ija je

senzibilna manifestacija Univerzum. Oko u jednostranom trouglu

predstavlja savrenstvo i prosvetljeno, Biblijski je veiti bdelac. Kao
drevni simbol nalazi se na predstavama Hrianskog Svetog
trojstva i po svemu sudei u zidarski simbolizam unesen je kao
izraz sinkretistike predstave Boga. S obzirom da je Bog onaj koji
stvara ivot, oko bi trebalo da odgovara poetku geometrije. U
Starom zavetu traiti od njega znak njegove dobrote kojom bi
udaljio bol i gorinu, i dao spokoj i nadu. Pogledaj, uslii me

Gospode, Boe moj! Prosvetli oi moje da ne zaspim na smrt. Da

ne ree neprijatelj moj: nadvladao sam ga, da se ne raduju koji
me gone ako posrnem. Oko je takoe simbol budnosti, volje i
iluminacije.

Stubovi, predstavljaju oslonac graevine i simbolizuju vrstinu.

Kada stubovi popuste, graevina se rui. Samson, zatoenik

Filistejaca, spasao je svoj narod ruenjem stubova hrama. U
grafikoj simbologiji se nikada ne navodi jedan, ve dva stuba. Dva
stuba su postavljena ispred masonskog hrama, onaj na ulasku sa
leve strane Dorskog je stila, velianstven, uzvien, na njegovom
kapitelu tri su otvorena nara i uklesano slovo B. Onaj sa desne
strane Jonskog je stila, gibak je i skladan, na njegovom kapitelu
nalazi se globus i isklesano slovo J. Stub B simol je stvaralakog
duha, pripada uenicima, koji pre svega treba da tee jaanju
individualnih vrlina-muka inicijacija. Stub J, simol je materice svih
svetova i materijalnih i nebeskih, pripada pomonicima, koji pre
svega treba da tee jaanju oseanja i intuicije-enska inicijacija. U
Drevnom i prihvaenom kotskom obredu, stub J postavljen je sa
desne strane, a stub B sa leve strane. U Francuskom obredu imaju
obrnut poloaj. Dva stuba su takoe i simbol suprotnosti i
osnovnih pojmova svih ideologija, muko-ensko, otac-majka, datidobiti, zpovedati-pokoravati se, duh-materija, apstraktnokonkretno, aktivno-pasivno, pozitivno-negativno. Kada je re o dva
stuba Dejms Anderson ovako pie: Jabas, sin Samekov (Henok)

je, po uvenim legendama, bio izumitelj geometrije, najvee od

sedam slobodnih umetnosti i predstavljen je kao graditelj velikog
dela prve kamene kue iz vremena opteg potopa. Njegov brat
Jubal, bio je izumitelj muzike, brat Tubal-Kajin, prvi kova, a
njegova sestra Nama, prva tkalja. Oni su znali da e Boiji gnev
sii na zemlju i uklesali su svoje znanje na dva stuba, od kojih je
posle potopa jedan pronaao Hemrmes Trismegist, Noahov ujak,
dok je onaj drugi pronaao Pitagora, koji je preneo na Zapad
istonu mudrost i osnovao Akademiju ili lou naunika geometrije,

kojima je odao tajnu, odnosno, ono udesno uenje, koje je

osnova itave masonerije. U Herkulovom hramu u Tiru, jedan

stub je bio nainjen od zlata, a drugi od smaragda, u gotskim

crkvama predstavljeni dvema kulama na proelju, u kabalistikom
simbolizmu, stub desno od Sefirotskog drveta odgovara
bogougodnicima i dobru, lebi stub pripada osuenicima i zlu. Ova
teza odgovara znaenju Sunevih vrata. Sa astronomske take
gledita, dva stuba predstavljaju prolenu i zimsku ravnodnevnicu.
U masonskom jeziku oznaavaju zajednitvo brae koja sede u
Hramu. Severni stub je stub uenika, a levi pomonika. Majstori
mogu da zauzmu mesto du jednog i drugog stuba.

Lobanja, u Masoneriji je prikazana u Odaji za razmiljanje,

simbolizuje smrt profanog, bez koje nee moi da doe do novog

roenja. est lobanja sa ukrtenim potkoleninim kostima
prikazane su na slici loe majstora i predstavljaju simbol fizike
smrti. U alhemiji odgovara fazi truljenja. esto je predstavljena sa
dve ptokolenine kosti ukrtene u obliku slova X, koje formiraju
krst Svetog Andreje.

Bagrem, je biljka koju drevni narodi smatrali neunitivom, bila je

ne samo simbol ivota, ve i simbol veze izmeu vidljivog i

nevidljivog. Prema masonskoj doktrini, ova biljka ukastih cvetova
iznikla je iz Hiramovog tela, dajui tako mogunost kompanjonima
u poslu da otkriju poinioce majstorovog ubistva. Bagrem je
takoe i simbolian znak iniciranog koji izlazi iz Ozirisovog
mrtvakog sanduka i pretvara se u zlato, simbol jagnjeta koje
vaskrsava, ali i simbol uskrsnua koje svaki ovek treba da ostvari
u samom sebi savladavi ljudske strasti. Za vreme obreda
inicijacije, u stepen majstora jedna granica bagrema smetena je
u pogrebnu urnu izmeu dva stuba Hrama. Bagrem je prema
O.Virtu, obeleje sigurnosti i pouzdanja, budui da simbolina smrt
Hirama, kao i Ozirisa i Hristosa, ne predstavlja unitenje
postojanja, ve promenu koja vodi ka Svetlosti najavljenoj upravo
utom bojom njegovih cvetoga. Po legendi iz bagremovog stabla
izbijaju tri grane: smokvina-Egipatska Masonerija, bagremovakotska Masonerija i hrastova grana-vedska Masonerija.
Poznajem bagrem , masonski je izraz koji izgovara majstor, da bi
dokazao da je unapreen u trei stepen. Koveg zaveta takoe je
bio napravljen od bagremovog drveta kao to pie u Izlasku.
Ovo su samo neki od simbola, koji su najprepoznatljiviji, ima ih
zaista mnogo jer masonsko uenje gravitira oko simbola, u
prouavanju i tumaenju simbolinog jezika. Masonski simbolizam
predstavlja bogatstvo institucije, nedodirljivo bogatstvo koje
predstavlja i u manje uoljivim segmentima jedan stalni deo koji
vodi polako ali nerestano, prema sve irim horizontima. Za
masonsku doktrinu, zapaa A. Pike, simbol je tajna formula
kraljevske i dodirljive tajne, koju e spoznati samo onaj ko uspe da
oisti sopstvenu misao od trenutnih profanih i sholastikih
predrasuda. Simboli, imena, nazivi, inovi, obredi, figure, gestovi,

29

rei, svete rei, propusne rei svakog stepena Reda i Obreda nisu
nita drugo do kompletni korpus, progresivan i ciljan, koji je brat
pozvan da proui kako bi razumeo odreeno precizno i nauno
iskustvokoje e ga dovesti do toga da postane svesni stvaralac i
preobrazitelj sopstvenog bia i sveta koji ga okruuje. Ali ovaj nauk
moe biti poveren samo istim ljudima, to jest lino
nezainteresovanim i slobodnim od svake verske, politike, kolske i
sektake predrasude. To je uskov slobodnog oveka, zahtev koji se
mora ispuniti da bi se ulo u Red i u ovome se sastoji istinski
smisao masonske tajne.
Analogiki karakter svojstven simbolu daje mu nejasnost i
neodreenost znaenja, to ga, s jedne strane ini bogatim i
plodnim naspram preciznosti i odreenja rei, dok, s druge strane,
prodiranje u njega u njegovu uptrebu ini manje jednostavnim i
lakim. ak u i u reima, svesnost etimolokog znaenja i veza sa
srodnim reima dozvoljava da se dokui njihov skriveni smisao, te
da se tako otvore vrata viem znanju, ali u sluaju simbola,
analogni proces pokazuje veoma razliitu irinu i razliitu dubinu.
Razumevanja znaenja je stepenik ka osvajanju daljih znaenja u
uzgrednim i viim domenima, a u ovom sluaju, nismo prisiljeni
napustiti neprestano savladavanje tajne krajnjih korena jezika, to
je nizbeno prisutno u osnovi svake etimoloke analize.
Zahvaljujui neprestanom promiljanju, simbol na kraju biva
utisnut u um, a stalnim svojim prisustvom vazda je spreman da ga
nadahne, da mu sugerie analoke veze koje on ima s onim to je,
s vremena na vreme, objekt miljenja. Simbol, nezavisan od
upuivanja na razliite ideje, na temelju analokih veza sadranih u
sebi, a takoe zahvaljujui svom uroenom sinkretizmu,
opskrbljuje ga, da pruajui mu staralaku mo. U svom smislu,
simboli tvore izraze kretnje i akcije, faktore endogeneze, koji
guraju, upravljaju i vode ka stanjima svesti koja nisu doivljena, a
tako i ka efektivnom, izravnom i znaajnom znanju. Na takav nain
mogue je uspinjati se od skrivenog znaenja u znacima ka
svesnom posedovanju, tako ono to je steeno preko znakova,
takoe jednako i praktinom znanju. U ezoteriji, simbol se nikada
ne odnosi na sentiment, ve pre na vie duhovne sposobnosti i
razumevanja i kreativnost uma. Sentiment, verovanja, teorije i sam
smisao svakog uokviravanja ili potinjavanja u masi samo su
ljudski elementi, greka je osloniti se njih ili sa njima praviti
kompromise ako se eli uzdii iznad ravni smrtnika i uspeti se od
ljudskog ka boanskom. Sve inicijacijske tradicije, u potpunosti su
dosledne kada domatizam religioznih i filozofskih vera, ili prosti
reprezentativni verbalizam i odnose nekih nauka, zamenjuje
simbolinim znanjem, odnosno sa duhovnim procesom koji
pomou simbola, donosi objanjenja unutranjih doivljaja i stanja,
sa opaanjem i neposrednim poznavanjem transcendentnog.
Kada se dosegne ovo stanje, razumevanje simbola postaje
efektivno, iz njega se osvetljava smisao daljeg simbolizma.

Prepoznavanje odnosa i ogranienja simbola nije preputeno samo

oku razuma. im se krene dalje, pokreu se unutranji glas, glas
srca i unutranje uho. Tako se hermetiki i doslovno, ostvaruje
prenoenje simbolizma. Re je o unutranjim ulima na koja ljudi
obino ne obraaju panju, poto su ogluveli od spoljanje buke i
poto su nesposobni da shvate i razlikuju suptilne unutranje
impresije. Ovi fenomeni esto poseduju i manifestovanu simboliku
prirodu, a katkad pokazuju neuporedivu lepotu i uzvienost.
Simbolizam tako postaje vrsta univerzalnog, inicijacijskog jezika,
koji pronalazi svoju podudarnost i izraz u inicijacijskom jeziku kroz
znakove, gestove, ili univerzalne rei, koje su koristile neke
organizacije manje ili vie povezane sa inicijacijskom tradicijom.
Prema starim masonskim obredima i zakonima, cilj masonerije
jeste usavravanje oveka. Veliko delo usavravanja, ostvaruje se
radei na neobraenom kamenu, tj. na pojedincu, teui, glaajui
i pravei od neobraenog kamena pravougaoni oblik, dok se ne
pretvori u kubni kamen majstorstva, zahvaljujui tradicionalnim
pravilima masonske kreljevske vetine Duhovnog uzdizanja. Rad
usavravanja treba da se ostvari na ljudskoj zajednici, oveanstvu
ili drutvu koje treba promeniti i usavriti, a na taj nain se
Duhovno uzdizanje pojedinca zamenjuje kolektivnom politikom.
Elementi isto masonskog obeleja zajedno sa numerikim i
geometrijskim simbolizmom ine simboliku batinu, arhaini i
autentini obred bratstva.
Znanje ne moe biti shvaeno racionalno, niti izraeno, niti
preneto, ono je vienje, sutinsko i nuno nedoreeno, nizvesno,
tak kada se oi otvore na svetlosti sa roenjem u novom ivotu,
moe se sagledati ta vizija. Masonska ili kraljevska vetina je
vetina rada na neobraenom kamenu, da bi se omoguilo
preobraenje oveka i postepena percepcija inicijacijske svetlosti.
Masonska vetina je vetina Duhovne izgradnje kojoj odgovara
sveta arhitektura. Masonska orua imaju simbolino znaenje u
poduhvatu preobraavanja, a tajni kraljevske vetine odgovara
arhitektonska tajna graditelja velikih srednjevekovnih katedrala.
Sasvim je po tome prirodno da masoni slave Velikog Arhitektu Svih

Svetova.

Istinsko posveenje nije ulazak u neki od lanih paralelnih svetova,

nego u svet u kome, kada se inicirani ovek probudi, uvia da je
ovaj svakodnevni svet takozvanog javnog mnjenja, kolektivne
svesti koja je produkt najrazliitijih kolektiviteta upravo paralelni
svet, svet matriksa, svet zarobljenosti iz koga na svaki nain, kako
bi rekao veliki posveenik Gurijev treba pobei. Matriks ili lani
svet stvoren je i egizistira od energija line ljudske samoobmane ili
senke, od kolektivnih obmana i od obmane koju proizvodi sam
gospodar matriksa demijurg, lani bog zvani Jaldavaot ili slepi sin
Haosa, hranei se prvom i drugom obmanom. Ljudi utopljeni u
materiju, nee mnogo mariti za ovakvom literaturom,
inicijacijskom, hranjeni matriksom i hranei matriks kolektivne

30

samoobmane nee ni pokuati da daju smisao svojim prividnim

prolazno-dijalektikim usponima i padovima, tugama i radostima,
nego e ih utapati u pivu i televiziji, u svojim i tuim psihizmima
kao nadigravanjima od danas do sutra iji ishod u svakom sluaju
nije nita drugo nego nesvesna smrt ili smrt podobna ivotinja, a
ne oveku. Materijalni ovek je ovek linog egoizma koji nema
svest ni o dobru a kamoli o zlu i koji je spreman da poini bilo koji
zloin, samo ako se ne boji posledica, da bi zadobio linu korist, ili
zadovoljio linu sujetu.

predati Bogu. ovek danas, ako veruje da je u dubini njegove due

kamen mudraca, mora znati kojim putevima da doe do njega, a
ne da bude slepo posluan kvazi-duhovnim voama masovnih
religija koji ni sami ne znaju gde su, a kamo li gde druge vode.

VITRIOL, znai da posveenik treba da sie u najveu dubinu

svoga nesvesnog, zemlje, da bi naao svoje Jastvo, svoje veliko Ja,
Boansko Ja, koje prevazilazi ego. Cilj pronalaenja toga ja,

Ne gleda se u simbole, ve se njima gleda.

ezoterijski se moe doiveti kao put gaenja svoje zemaljske

linosti i ka veem Ja, ili kao izgradnja nove linosti na osnovama
toga Ja. Ta izgradnja nove linosti na temeljima pravog Ja jeste
istinsko znaenje rei slobodno zidarstvo. Gaenje svoga prolaznog
Ja u Bogu cilj je svake inicijacije. Ono ne oznaava nestanak
oveka ili utapanje u nekoj bezlinosti, nego upravo odricanje od
svega svetovnog, najpre od svakog kolektiviteta i obmane koje svi
kolektiviteti nose sa sobom. Gaenje prolaznog zemaljskog Ja,
rezultira preporaanjem i identifikacijom sa viim Ja koje se u
drevnoj iranskoj religiji naziva daena i emu bi analogan pojam u
Evropskoj tradiciji bio aneo uvar. Sveti Aeo uvar, na je
najbolji prijatelj i nama najblie bie. Nije dovoljno samo
izgraivati i kultivisati zemaljsku linost nego je treba sasvim

Onaj ko nije posveen moe koliko god hoe da gleda u ezoterijske

simbole i da u njima ne vidi nita, ili ih tumai na neki proizvoljan
moda estetsko umetniki nain. Da bi se ezoterijski simboli mogli
razumeti mora se proi kroz njih.

Najbitniji cilj inicijacije jeste da se nadie ogranienost

pojedinanog ljudskog stanja i omogui istinski prelaz u via
stanja, te na kraju da se bie dovede u stanje iznad i izvan svake
uslovljenosti.

Stari ovek mora umreti, da bi se u dui rodio veni Logos, sa

nivoa sefirota Jesod na srednjem stubu koji oznaava individualnu
egzistenciju podiemo se na novo sefirota Tifaret koji oznaava
Mesiju, ali i potpunost i zrelost jer se u njemu stiu mnogi putevi
na Drvetu ivota.
Br.B.T.

31

vrata za "egipatsku mudrost i tzv. hermetike nauke kao to su

bile alhemija, magija i astrologija.
Fascinacija antiki svetom nije mimoila ni slobodne zidare. Za
razliku od britanskih masona za koje se smatra da su se okupljali u
gostionicama, a okupljanja zasnivali na recitovanju obreda
napamet, kontinentalni slobodni zidari su imali ambiciju da oive
drevne misterijske religije u hramovima koji bi podseali na
antike.
U Francuskoj je krajem osamnestog veka postojalo nekoliko
obreda koji su bili inspirisani Egiptom i koji su svi kasnije iezli, a
neki od njih su bili Obred afrikih arhitekata koji je iz Nemake
importovan u Francusku, Sveti obred Sofisijana, Savreni Inicijati
Egipta, Suverena Piramida pustinjske brae u Tuluzu itd.
Jedan od takvih egipatskih obreda nastao je 1767. kada su Carl
Frederich Koppen i Bernhard von Hymmen osnovali Red afrike
Brae, poznat jo i pod imenom Afrika Loa. Red je nastao ne ba
prijatnim odvajanjem od majinske masonske Loe Zu den drei
Weltkugeln u Berlinu i bio je zasnovan na kratkom tekstu Crata
Repoa, koji je nekih desetak godina pre toga poeo da krui
nemakih masonskim krugovima gde je bio tretiran kao dokument
o autentinoj egipatskoj inicijaciji. Manly P. Hall u svom delu
Freemasonry of the Ancient Egyptians navodi da je Crata Repoa
delo nepoznatog sastavljaa i da je nainjeno od fragmenata
prikupljenih iz razliitih antikih izvora zasnovano na nameri da se
obnove drevne misterije. Izdanje koje je uredio Nick Farrell (Rim,
2009) navodi izvore koji su koriteni u kompiliranju ovog kratkog
dela (Plutarh, Ciceron, Apulej), tako da je ovo izdanje
preporuljivo za shvatanje prirode ovog dela i njegovog nastanka.
Crata Repoa je na osnovu tih izvora predoila sistem, takozvanu
egipatsku lestvicu inicijacije, zasnovan na sedam stepeni, ne
raunajui uvodni:
Savremene regalije Obreda Memfisa & Mizraima

Memfis & Mizraim je obred koji pripada takozvanoj ezoterinoj

masoneriji. Za razliku od viih masonskih stepena koji su ili
templarski, za koje se smatra da su po poreklu francuski, ili
kotski, za koje se smatra da potiu iz Engleske, Memfis & Mizraim
pripada takozvanom egipatskom obredu.
Egipat je interesovao Zapad jo od kad je Marsile Ficin 1471.
preveo Corpus hermeticum sa grkog i latinskog i tako otvorio

0. Aspirant koji je podrazumevao pripremu

1. Pastoforis (Neoft) koji je podrazumevao krtenje i proiavanje
emocija

2. Neokoris (zanatlija/uenik) koji je podrazumevao transfiguraciju

i proienje uma
3. Melanoforis (majstor/inicijat) koji je podrazumevao raspee i
ovladavanje voljom.
4. Histofores (arhimason /adept) koji je podrazumevao vaskrsnue
i izrastanje u vii oblik ivota i svesti.

32

5. Balahate (filosof/majstor) koji je podrazumevao uzdizanje i

odbranu od tifonijanskih ivotnih energija i njihovo ovladavanje.

6. Mavr (vidovnjak/svetenik) koji je podrazumevao ujedinjenje i
otkrivanje i znanje boanskih principa i njihovog duhovnog plana
7. Safenat Panar (prorok/prosvetljeni koji je podrazumevao
ustolienje i puno prosvetljenje i sjedinjenje sa boanskim.
Ovih sedan stepena Inicijacije su zapravo shvaeni kao zadnjih
sedam nivoa alhemijske inicijacije sainjene od ukupno dvanest
nivoa. Prva etiri su pripremna, dok se peti odnosi na svojevrsni
prag kao prelazni stepen gde se Beli Kamen radja iz tmine
Prvobitne materije. Tih pet nivoa predstavljaju spoljni krug
misterija, a zajedno sa pomenutih sedam ine skup od dvanest
nivoa koji se moe podeliti na etiri celine kojima odgovaraju etiri
elementa i etiri egipatska Netera (boanstva): Tot, Ptah, Ra i
Amon.

Allesandro di Cagliostro

Drugaije postavljeni u tri grupe po etiri stepena daju mapu

Inicijacije koja odgovara tri alhemijske faze, crnoj, beloj i crvenoj.
To je smatrano za korespondentno egipatskoj ideji o ivotnom
ciklusu svete bube skarabeja (balegar) koji polae svoja crna jaja u
tminu, iz kojih se razvijaju bele larve koje posle metamorfoziraju u
nove skarabeje ija glava i grudi su crveni.

Red afrike Brae je na osnovu Crata Repoa svoje delovanje

zasnovao na alternativnoj istoriji slobodnog zidarstva koja se

bazirala na Nojevom sinu Hamu i njegovom odlasku u Egipat gde
je dobio tajna sveta znanja koja su slobodni zidari prenosili sve do
Reda afrike Brae koji je na na njima zasnovao svoje uenje. Red
je imao ukupno jedanest stepeni.

Drugi primer egipatske masonerije bio je takozvani Kaljostrov

Obred. Allesandro di Cagliostro je bio harizmatina i kontroverzna
linost, Njegov Egipatski obred je uspostavljen 1777. u Napulju, a
za to vreme revolucionarno je bilo i to to je on 1785. oglasio da bi
i mukarci i ene trebalo da mogu da uestvuju u misteriji Piramida
i svoj Obred otvorio i enama kao lanicama. Pre formiranja
Egipatskog obreda Cagliostro je od lana napolitanskog slobodnog
zidarstva dobio Arkanum Arkanorum obred, mistinu praksu koja
je sadravala visoke stepene masonerije.
Cagliostro je bio i visoki rozenkrojcerski inicijat i prvi je, recimo,
uveo jednakostranini trougao ekine na rozenkrojcerski oltar, ba
kao ritualnu funkciju goluba i oglaivaa koje su predstavljali
dvoje dece iji su roditelji bili rozenkrojceri i koja su predstavljala
istotu svesti rozenkrojcera u Hramu.
Postoje indicije da se Obred Mizraima prvi put pojavio u Veneciji,
gde ga je oko 1750. vodio izvesni Brat Tassoni. Takodje, postoje
indicije da su oni imali kontakte sa Cagliostrom koji im je po tim
izvorima i uneo Svetlo u Lou, ali da su oni odbili da rade po
njegovom obredu koji je sadravao jake kabalistike, alhemijske,
magijske i generalno teurgijske elemente, tako da su izabrali da
rade samo stepene templarskog obreda. Docnije je Francuz po
imenu Lechangeur koji je iveo u Italiji i bio prijatelj sa Tassonijem
bio 1805. tvorac Obreda Mizraima od 70 stepeni, veoma

33

inspirisanog masonskim kotskim Obredom. Po nekima to je bilo

zato to nije primljem u kotski obred i zato odluio da od jednog
malog Obreda, kakav je do tada bio Obred Mizraima napravi jedan
mnogo vei i ozbiljniji Obred. Nakon toga je Brat De Lasalle, Grand
Master Mizraima za Kraljevstvo Napulja i lan Napuljskog Obreda,
u Obred Mizraima dodao i stepene iz Napuljskog Obreda i ve
ranije pominjan Arkanum Arkanorum koji su zauzeli prostor od 87.
do 90. stepena. Konano Francuz Cerbes, Grand Master za Milano
koga je bio opunomoio Lechangeur, preneo je Obred Mizraima na
Michel Bedarridea to je vodilo do konstuiusanja Velike Loe

Mizraima Francuske.

Obred Mizraima je tada ve imao 90 stepeni koji su bili podeljeni

po sledeoj emi:
1.
2.
3.
4.

Od
Od
Od
Od

1. do 33.
34. do 66.
67. do 77.
78. do 90.

simboliki stepeni
filosofski
mistiki
ezoterini ili hermetiki

Legenda na kojoj je bio zasnovan Red zasnivala se na mitu o

Hamovom sinu Mizraimu, po kojem je i dobio ime. Legenda je
dalje tvrdila da je Mizraim bio zaetnik tajne tradicije Izide i
Ozirisa, a da je tajno znanje koje je prenoeno u Redu poteklo od
Adama koji ga je dobio direktno od Boga.
Po svemu sudei hermetika i okultna tradicija koja je postojala u
Italiji, naroito koncentrisana oko gradova Venecije i Napulja,
zasnovana na pitagorejstvu i neoplatonizmu bila je nepostojea u
Francuskoj. Ta tradicija se pomeala sa slobodnim zidarstvom u
Italiji odakle je ezoterino slobodno zidarstvo prelo u Francusku.
Michel Bedarride je sa svoja dva brata, Marcom i Josephom,
uspeno razvijao Obred u Francuskoj pod pokroviteljstvom
kotskog Obreda. 12. februara 1814. svi lanovi 33. stepena
kotskog Obreda su se sa njima okupili da kreiraju Vrhovni veliki

generalni koncil 90. stepena Obreda Memfisa

General Guiseppe Garibaldi

Ali irenje Obreda nije dugo trajalo jer je u jednom momentu vlast
procenila da je Obred Memfisa opasan zato to regrutuje
najuticajnije masone u Francuskoj, ali i dobar deo Bonapartista,
zbog ega je Obred bio zvanino rasputen i tek nakon 15 godina,
sredinom tridesetih godina 19. veka, ponovo obnovljen.
1838.godine dolazi do interne izme u Obredu, Jacques-Etienne
Marconis de Negre odluio je da napravi svoj vlastiti egipatski
obred koji je nazvao Obred Memfisa. Obred je imao 97 stepeni i
proirio se i na Englesku i na Ameriku. 1872. John Yarker je obred
preneo nazad iz Amerike u Evropu, a deset godina kasnije u Italiji
Guiseppe Garibaldi je oba obreda ujedinio u jedan koji se od tada
zove Obred Memfisa & Mizraima.

34

Michael Bertiaux

Grard Encausse. Marc Haven, Maitre Philippe de Lyon i Paul Sedir

U jednom momentu kada je masonima bilo zabranjeno da budu
lanovi katolike crkve masoni su se okrenuli gnostikoj crkvi u
Francuskoj. Postoje odredjene formalne veze kako martinizma
tako i Obreda Memfisa & Mizraima sa gnostikom crkvom.
Gnostiki biskup Jules Doinel (Valentin II) posvetio je Grard
Encaussea (Papus) kao gnostikog biskupa 1892. Nakon Yarkerove
smrti 1913. Grard Encausse preuzima Obred Memfisa & Misraima.
Tri gnostika Biskupa, Encausse, Paul Sdir i Lucien Mauchel su
posvetilii Doinelovog naslednika Emmanuel Fabre des Essartsa
(Tau Synesius), koji posveuje Lucien-Franois Jean-Mainea sa
Haitija, koji potom dobija i gnostiko biskupsko zaredjenje od PaulPierre de Marrage (Tau Orfeo VI), panskog biskupa za koga se
tvrdi da je imao liniju duhovne sukcesije do albineanskih gnostika.
Crkva u koju je Jean-Maine posveen zvala se Ecclesia Cabalisticognostico de Memphis-Misram, a Marraga je u Egipatski obred bio
primljen jo 1860. od strane Manuel Lopez de Briona. 1910.
Encausse i Jean-Maine razmenjuju posveenja u Parizu. Prvi
gnostiko zaredjenje u albineanskoj liniji, a drugi dobija da vodi
Memfis & Mizraim za Haiti i Francusku Indiju.

1. Avgusta 1993. na odredjen broj adresa u svetu stigao je poziv

da ako ele mogu da uestvuju u najvioj duhovnoj operaciji. U
opisu je pisalo da je Memfis & Mizraim jedan od osnovnih izvora
moderne duhovnosti, te da dolazi iz najdrevnije koptske
(egipatsko-haldejske) tradicije i da je taj rad dostupan samo
prvoklasnim studentima. U pitanju je bila linija Memfisa & Mizraima
koja je ostala ouvana preko Haitija. U aprilu 1973, na skupu u
Lieu u Belgiji, predstavnici 18 Redova se sloilo da Grand
Hijerofant Obreda Memfis & Mizraim bude Tau Ogoade-Orfeo VI
koji je doao iz te linije (Michael Bertiaux).
Do spoja slobodnog zidarstva i masonerije dolo je jako rano na
Haitiji i to drutvo se zvalo Crni templari, odnosno Veliki baroni.
Ako je konvencionalna masonerija mogla na Haitiju da poprimi
udne oblike gde su se formirali posebni duhovi vezani za loe,
masonske loe, onda nije neobino to je i Memfis & Mizraim
krenuo nekim svojim specifinim tokovima.
U gore pomenutom obavetenju je pisalo da je Bratu 171=TSH
90 Mizraima dato da organizuje Drevni i prvobitni Obred Memfisa
& Mizraima, a kao osnovni metod istraivanja navedeni su tajni
metodi transa i gnostika posveivanja.
U nastavku obavetenja dat je nain na koji se direktno iskusi
esencija stepena Obreda. Poto je u pitanju ezoterini obred,
metodi koji su bili navedeni su takodje bili ezoterini i za njih je
bilo potrebno da neko poznaje metode vidovitosti (scrying na
engleskom), divinacije kao to je recimo kineski metod Ji Djinga ili,
naroito, bibliomantija, da ima znanje o jogi, sa naglaskom na
mantrama i asanama, poznaje kabalu i ima bar opte znanje o
alhemiji. Kao preporuena literature uz ove radove navedena je
Mackenzieva Royal Masonic Cyclopaedia i naravno materijali
samog Drevnog i prvobitnog Obreda Memfisa & Mizraima.

35

Sama tehnika se sastojala u tome da neko za odgovarajui stepen

radi bibliomantiju. To je tehnika gde se nasumino otvori neka
sveta knjiga, i koristi prvi stih ili pasus koji se ugleda. U ovom
sluaju je otvarana Biblija, bez obzira da li je u pitanju bio Stari ili
Novi zavet. Zatim, kad se tako dobije stih zauzimala bi se
takozvana proroka poza, to je bio specifian poloaj tela koji je
sluio za meditaciju nad imenom stepena, dok se ne pojavi vizija.
U viziji je trebalo da se uju re i lozinka koji bi se nakon
zapisivanja preraunali metodom kabale u brojanu vrednost i to bi
se prosledilo dalje odgovarajuem Adeptu Obreda Memfisa &
Mizraima koji bi procenio da li vizija i dobijene rei imaju veze sa
stepenom koji je radjen. Nakon konfirmacije raunalo se da je
stepen kompletiran i potvrdjen.
Veoma slino atmosferi koja je postojala oko ranog Obreda
Mizraema, oko Brata 171=TSH, koji je inae prilino cenjeni
ezoterik i poznati autor vie knjiga na temu ezoterine masonerije,
okultizma i mistinih pojava, okupio se vei broj raznovrsnih
ezoterika ukljuujui i neke sa prilino dobrim ezoterinim
pedigreom. Takva koncentracija razliitih ljudi, ukljuujui i neke
koji su imali veze sa Hramovima Zlatne zore koje su obuku pruali
u neprekinutoj liniji do originalnog Hrama, kao to je recimo
novozelandska linija, dovela je vremenom u nekim grupama
unutar Obreda i do male modifikacije tehnologije vidovitog
ispitivanja stepena. Tako da je sam metod vemenom promenjen
na nain da je pridodato na poetku cirkulisanje energije
potaknuto specifinim izgovaranjem kroz sferino Drvo ivota.

Crte trodimenzionalnog Drveta ivota kako je u Memfis

& Mizraimu davano uz tehniku vidovitog ispitivanja
stepena
U modernim knjigama o Zlatnoj zori Drvo ivota se po pravilu
predstavlja dvodimenzionalno. Originalno u Zlatnoj zori Drvo je
smatrano za trodimenzionalno, a takozvana sfera senzacija, gde se
ova cirkulacija energije i obavlja, smatrana je za svetlosni omota,
poput neke vrste koe, oko svetlosnih tela oveka, takozvanih
aura. Rozenkrojceri su je nazivali Magijskim ogledalom oveka.
Poput ljudske koe sfera senzacija prima uticaje iz Makrokosmosa i
posreduje izmedju Makro i Mikrokosmosa. Tokom inicijaicja Zlatne
zore u nju su utiskivani simboli koji su kasnije povezivani u jednu
energetsku emu koja je omoguavala da se postignu ciljevi
inicijacije.
I tu dolazimo do jo jedne specifinosti ove linije Drevnog i
prvobitnog obreda Memfisa & Mizraima, a to su takozvane vrue
take (points chauds na francuskom). Razne religije i sistemi, vudu
i tibetanski budizam na primer, poznaju neto to se zove
empaverment. Prevodi kao osnaivanje ili autorizacija nisu
adekvatni da se tano prevede ovaj izraz jer samo delimino
pokrivaju njegovo znaenje.
Vrue take su take moi na ljudskom telu koje odgovaraju
stepenima Memfisa & Mizraima povezujui Inicijatovo suptilno telo
sa izvesnim izvorima energije koji su izvan naih fizikih i
energetskih tela.
Budui da je, kako je ve reeno, bilo dolo do spoja vudua i
masonerije na Haitiju, tako je i ideja o vruim takama u Memfis &
Mizraim preuzeta iz vudua gde se one koriste u inicijacijama. Vudu
vodi poreklo iz Afrike i u antropolokoj literaturi moemo nai
informacije o tome kako se i u Africi jo uvek koritenjem rei i
crtanjem odgovarajuih simbola od strane amana u odredjene
take priziva Bog i energija predaka.
Brat 171=TSH je sistem vruih taaka spojio sa tehnikama koje je
nauio od William Wallace Webba, amerikog astrologa, umetnika i
okultiste. Webb je bio jedan od osnivaa Kabalistike alhemijske
crkve, organizacije koja je nastala iz Kabalistikog Arkanuma,
okultnog drutva koje je sa ljudima slinog usmerenja, a na
osnovu sugestije poznatog i po mnogima kontroverznog
kanadskog okultiste Charles Stansfeld Jonesa (Frater Achad),
osnovao Frater Robertus, ameriki rozenkrojcer, martinista i mason
visokog stepena. William Wallace Webb je pored Kabalistike
alhemijske crkve vodio i vlastite organizacije Ordo Argenteum
Astrum i The Hermetic Alchemical Order of QBLH.

36

kamenu, a da nacrt osnove i vertikalni delovi odgovaraju delovima

ljudskog tela sa kojima jogi radi kad izvodi tantrike rituale
unutranjeg oboavanja.
Za dalje inspirisanje na ovu temu moe biti interesantna i knjiga
Hram u ovjeku, sveta arhitektura i savreni ovjek francuskog
ezoterika i alhemiara R. A. Schwallera de Lubicza 2004.
prevedena i izdana u Hrvatskoj, a u izdanju TELEdiska. De Lubicz
poredi egipatski hram sa gotskim katedralama, te nalazi vezu sa
njihovim proporcijama i ljudskim telom, ukazujui tako da je Hram
zapravo odraz oveka, odnosno da je ovek kao Mikrokosmom
odraz Makrokosmosa. U tom smislu moe se pretpostaviti i ak
tvrditi da su vrue take bitan deo zapadne inicijacijijske tradicije
koji je manjkao mnogim inicijacijskim sistemima dok ponovo nisu
uvedene u Memfis & Mizraim.

William Wallace Webb

Ovakav spoj vruih taaka i tehnika koje je primenjivao Webb
doveo je do funkcionalnog i inovativnog razvoja ovog sistema
inicijacije. Osnov za takav pristup Brat 171=TSH naao je i u
pisanjima ve ranije pominjanog rozenkrojcera i istraivaa
masonerije Kenneth MacKenziea, za kojeg se smatra da je
poznavao nemake rozenkrojcerske adepte koji su navodno
inspirisali nastanak Zlatne zore. Inae on je bio osniva Hrama
Zlatne zore broj 1 u Engleskoj. Famozne ifrovane rukopise na
osnovu kojih je i nastala Zlatna zora, osnivai treeg Hrama Zlatne
zore 1888. dobili su od njegove udovice. Po njegovim pisanjima,
naime, zapadni inicijacijski sistem je ostatak nasledja inicijacijskog
sistema sumerskih svetenika. Ti svetenici su radili inicijacije sa
svih 360 energetskih taaka, dok je preko masonerije u
Egipatskom obredu sauvano samo njih 90. Brat 171=TSH je
smatrao da je ceo sistem ostao sauvan na Istoku, gde recimo
kineska akupunktura poznaje ba 360 taaka.

Ideja o vruim takama vezano za Memfis & Mizraim se javila

nekoliko godina pre nego je oglaen eksperiment sa vidovitim
istraivanjem simbolike stepena kojim je i poeo ovaj tekst. Do
1994. su ponovo otkrivene i nove vrue take i itav skup od 90
taaka Obreda Mizraima dat dvoma najbliim saradnicima. Jedan
od njih dvojee to veoma loe podneo i rezultat je bio velika
inflacija ega toga Brata.
U narednom periodu uzak krug Inicijata se irio i vrue take su im
prenoene, sad ve skup od svih 97 koliko ih je otkriveno, ili
odjednom ili u vremenskom roku do tri meseca. U praksi se
pokazalo da prenoenje veeg broja taaka odjednom na Inicijata
nije u svakom sluaju ba najbolje reenje. Neki Inicijati bi
jednostavno nestali bez da su javili gde idu, a bilo je i sluajeva
samoubistava. Zato se odluilo da se vrue take prenose veoma
paljivo i u malom limitiranom broju po sesiji prenosa. Iskustvo je
pokazalo da su rezultati u nekim sluajevima bili veoma dobri i kod
nekih Inicijata nakon daljeg rada sa vruim takama su se recimo
spontano javljale i neke mistine sposobnosti poput voljnog izlaska
svesti iz tela i mogunosti proricanja.
Transmisija Memfisa & Mizraima je na ove prostore prenoena iz
vie legitimnih izvora, preko Francuske i Grke, a Brat 171=TSH je
pre nekoliko godina bio u Evropi i tada su i na neke lanove
Memfisa & Mizraima iz regiona prenete sve vrue take koje se od
tada prenose i na ovim prostorima.

Ideja o vruim takama jeste ideja da se slika Makrokosmosa

preslika na Mikrokosmos i oni tako vrate u stanje jedinstva. To je
osnov skoro svih sistema inicijacije. Gerald Yorke, koji je bio
savetnik nekoliko britanskih izdavaa za oblasti orijentalnih religija,
ezoterije i slinih oblasti, recimo u svom tekstu o teoriji tantre bio
je napisao da ideja o Bogu kao arhitekti Svemira nije ogranicena
samo na slobodne zidare i da je pomou mere i proporcije koje su
kanonski odredjene, svaki tantriki hram prikaz Makrokosmosa u

37

izbegnemo pomenutu proroku pozu, koja je inae jedna od

tehnika koja je dola preko William Webba (Frater Damon) i
veoma je slina delu salata (muslimanske molitve) nazvanim
sadah, sa izuzetkom da je glava paljivo sputena ispod tela ka
tlu. Sama poza moe biti prilino neugodn,i moe da dovede do
problema sa disanjem i za neobuene trai asistenciju. Zato smo
odluili, kako je ve reeno, da tu pozu jednostavno ne
upotrebljavamo.

Raspored vruih taaka na glavi

Nakon inicijacije rad sa vruim takama moe biti individualan i
grupni, zavisno od afiniteta i sposobnosti praktiara. Postoji veza
vruih taaka i enohijanskih etira tako da je moje miljenje da ih je
bolje istraivati individualno. Kao priprema za inicijaciju u 18.
stepen Memfisa & Mizraima Sestra AsetSah i ja odluili smo da
prodjemo kroz nie stepene M emfisa & Mizraima i korespondentne
im vrue take. Memfis & Mizraim Loa kojoj ona pripada
preporuuje da se uspostavi oltar Loe kao fokusna taka rada, da
se uradi ritual koji je izveden iz Otvaranja Loe, kontemplira lekcija
stepena, koriste Lozinka i Svete Rei, aktivira vrua taka i zatim
da se uz ponavljanje Svete Rei vri rad vezan za nju i zabelee
rezultati. Bez proroke poze i vizije u kojoj se dobijaju rei koje
numeriki i simbolino bi trebale da korespondiraju Lozinki i Rei
stepena. Odluili smo da proceduru prilagodimo naim
mogunostima, potrebama i njenom senzibiltetu i po naim
procenama najboljem nainu na koji ona moe pristupiti ovoj
praksi. Istovremeno, eleli smo da njen rad, koji se pie za Lou,
bude drugaiji od radova koji se obino piu u simbolikim Loama
i da umesto da istrai i injenino obradi neku temu, ona zapravo
opie svoj doivljaj Memfisa & Mizraima i predoi praktini rezultat
svoje prakse. Sa obzirom na stepen prethodnih iskustava Sestre,
na njemu nezainteresovanost za kabalu i neke druge discipline
koje neki rade bilo u Loi kojoj ona pripada, bilo u pristupu koji je
opisan ranije u tekstu odluili smo da ne koristimo kabalistika
preraunavanja, manipulacije energijom u sferi senzacija, kao i da

Takodje, deo naeg malog eksperimenta bio je da probamo

tehniku za izazivanje transa koju je ispitivala Dr. Felicitas D.
Goodman. Ona se bavila povezanou uticaja odreenih telesnih
poloaja i izmenjenih stanja svesti i na svojim studentima
istraivala je uticaj amanske egrtalje i bubnja na stanja svesti.
Nakon itanja rada jednog kanadskog psihologa koji je analizirao
uticaj telesnog poloaja u istonom misticizmu i jogi i zakljuio da
poloaji koji se zauzimaju tokom meditacije mogu da dovedu do
razliitih suptilnih promena u telesnom funkcionisanju, recimo do
luenja nekih hormona i promene krvnog pritiska odluila je da iz
etnografskog materijala koji je obraivao razliite domorodake
kulture izdvoji crtee poloaja za koje je bilo jasno da su
amanistiki ili religijski i okupi novu grupu volontera. Sa njima je
poela novi eksperiment. Jedna od prvih poza sa kojom se
eksperimentisalo bila je preuzeta iz tradicije australijskih
Aboridina, a gotovo svi ispitanici su imali slino iskustvo energije
koja je iz zemlje prolazila kroz njihovo telo. Naroito su bila
zanimljiva iskustva koja su davala rezultate to su se poklapali sa
tradicionalnim tumaenjem nekog poloaja, a koja ni dr Goodman,
ni ispitanici nisu u tom momentu znali.

Dr. Felicitas Goodman

I to je ideja od koje smo i mi bili krenuli odluivi da umesto
proroke poze koristimo znake stepena Memfisa & Mizraima
kombinovane sa stimulacijom vruih taaka. Jedno od
razumevanja vruih taaka jeste da su one svojevrsni okidai za

38

izazivanje promena u stanju svesti i odluili smo da probamo da ih

tako i koristimo.
Krenuli smo od jednostavnog oltara na koji smo dodali i njen
seritifikat o dosadanjim stepenima koje je prola u Loi. Praksa
pokazivanja artera u nekim ezoterinim Loama pre inicijacija je
neto to moda nekom moe da deluje kao razmetanje
Inicijatora, ali to ima svoj smisao jer dokumenti u Loi, sve sa
peatima koji su na njima i ostalim znamenjima, mogu biti jedna
od fokusnih taaka koje povezuje ono to se deava u Hramu sa
onim to se struno naziva egregor, a laiki objanjava kao
kolektivni koncentrat znanja, energije i emocija proizaao iz svega
to je radjeno do tada u okviru date tradicije. Neto kao eksterna
memorija koja zahteva nekakve nevidljive USB kablove da se
povee i da se onda moe koristiti. Diploma je bila jedna od stvari
koje su u ovom sluaju imale ulogu tih kablova, a Inicijacije su
kao nekakvo instaliranje drajvera koji omoguavaju pristup
eksternoj memoriji.
Sem oltara jedino to smo drugo koristili bili su par svea da
napravimo jednu meditativnu atmosferu u prostoriji kako bi se
stvorio utisak odvojenosti od svakodnevne realnosti, miris (u
naem sluaju koristili smo kvalitetan tamjan), boja za oslikavanje
odgovarajuih simbola po elu i muzika. Za muziku izabrali smo
numeru sa diska koji prati knjigu The Ecstatic Experience: Healing
Postures for Spirit Journeys Belinde Gore, a na kojem je data
muzika za amanistiki trans. Na njemu se nalaze etiri numere u
trajanju od po 15 minuta, to je obino bila duina trajanje
amanistikih sesija koje je radila Dr Goodman. Mi smo za nae
potrebe izabrali onu na kojoj su egrtaljka i bubanj u istom
monotonom ritmu tokom cele pesme.
Rad je trebalo da bude prolazak Sestre kroz stepene zbliavanjem
sa simbolikom stepena na jednom nivou koji se dotie
razotkrivanja simbola i znaenja nezavisno od intelektualne analize
i tehniki sastojao se od oputanja u iju svrhu je koriteno disanje
kroz obe nozdrve u ritmu 4-2-4-2 i afirmacije u vidu kratke izjave
koja je pratila disanje i sugerisala sve oputenije stanje tela i uma,
kao i definisala zato se sve to uopte i radi.
Samo otvaranje Loe zahteva mirise, pehar, radne alate, simbole,
dva stuba na oltaru i stubove oko oltara, to je sve prilino
kompleksno za uslove individualnog privatnog rada Zato smo
odluili da to pojednostavim koliko je to god mogue. Ne elo crtali
smo geometrijski simbol stepena. Isti simbol je projektovan i na
vrata iza kojih je trebalo da se dogodi vizija. Koritene su lozinke
stepena pre ulaska kroz zamiljena vrata. Zatim je davala znake
stepena i ostajui u tom poloaju, to je bila naa verzija
amanistikih poloaja koje je koristila Dr Goodman, koristila re
stepena kao svojevrsnu mantru kako bi na taj nain pojaala
kvalitet i intenzitet oekivanog iskustva.. To ponavljanje je imalo

funkciju ne samo da povee Sestru sa sutinom simbolike stepena,

ve da slui umiri um i pomogne joj da iskljui razliite misli i
impresije u umu koje bi joj mogle skrenuti panju sa rada.
Istovremeno sam joj radio stimulaciju vruih taaka uz pritisak
odgovarajuih mesta na licu i koritenje odgovarajuihi rei. Poto
je iskustvo pokazalo, kako je ranije ve pominjano u tekstu, da u
veini sluajeva nije dobro raditi veliki broj vruih taaka u istom
danu, odluili smo da dnevno radimo onoliko taaka koliko Loa
preporuuje.
Jedna od zabluda koje ljudi imaju kada ponu sa ovakvom
praksom jeste da oekuju da poto poto neto uju ili vide i ako se
to ne desi misle da nema rezultata. Jako je bitno pratiti i dinamiku
emotivnih raspoloenja i njihovih eventualnih promena, budui da
je rezultat veoma esto ba to. Zatim, nije zgoreg pratiti i snove
nakon prakse, obratiti panju na osobe koje emo sresti, ta e
nam rei, u kakve emo ivotne situacije doi ivotne situacije i sve
ostalo. Sa druge strane, na um ima svoj bioskop i u najveem
broju sluajeva potrebno je dugo raditi da bi se stekla sposobnost
diferenciranja koje su slike one koje su igra naeg uma, a koje su
one gde smo uspeli da nam se razotkrije neki arhetipski motiv.
Umesto da pre prakse prodjemo temeljno kroz tekstove stepena i
njegovu simboliku, odluili smo da pokuamo da Sestra sama kroz
viziju to otkrije i da tako potvrdi stepen iznutra. Tokom rada
deavalo se da nije bilo slika uopte, ili zvuka, a deavalo se i da
su neke od slika bile simboliki veoma bliske nekom od aspekata
znaenja stepena.
Iako je bilo podudaranja izmedju motiva koji su Sestri dolazili kao
slike u meditaciji, mnogo je zanimljivije bilo pratiti njene reakcije.
Neke stepene je prolazila sa dobrim raspoloenjem posle vebe.
Drugi su kod nje izazivali drugaije reakcije. Takodje, pitanja i
ideje koja su se javljala u vie puta su se poklopile sa moralnom
poukom, tj lekcijom kako postupati u nekoj ivotnoj situaciji, koja
prati stepen.
Nakon ovako obavljenih meditacija na stepene i vrue take
logino je postaviti pitanje kakav se moe izvesti zakljuak o
uspenosti ovog naeg malog eksperimenta? Moj utisak jeste da je
ono to smo mogli da izvuemo kao zakljuak to da ne bi trebalo
zanemarimo principe vezane za odnos prema ivotu i drugim
ljudima koje odredjeni stepeni daju kao pouku tog stepena, a na
raun pokuavanja da otkrijemo ezoterino znaenje skriveno iza
simbola i mitskog obrasca Memfisa & Mizraima. Takav rad jeste
zanimljiv i ne bi ga trebalo odbaciti, ali trebalo bi, bar u sluaju nas
dvoje koji smo izvodili ovaj eksperiment, voditi i rauna i da se za
Memfis & Mizraim kae da je grobnica poroka i kolevka vrlina i
da smo svi mi osobe sa naim vrlinama i slabostima, negde smo
jai, negde slabiji. Ono to ne valja poeljno je da popravimo, a
to valja da usavrimo da bude jo bolje.

39

Masonerija, tradicionalna, po mom razumevanju i dubokom

ubedjenju slui da od nekog ve kvalitetnog oveka, koga
simbolie kamen, napravi kroz njegovo samousavranje jo bolju i
korisniju osobu za drutvo, tako to e taj kamen simbolino biti
obradjen, ili bolje rei uglaan. Pitanje je da li se simbolina Loa u
Memfisu & Mizraimu razlikuje puno po svrsi od simboline Loe u
tradicionalnoj?
Ako pogledamo ritualne obaveze koje se preuzimaju u
tradicionalnoj i u Memfis & Mizraim simbolinoj Loi, obe imaju
zakletve koje se tiu odnosa unutar bratskog lanca i uopte odnosa
sa drugim ljudima. To uveliko nisu zakletve kakve se polau u
takozvanim unutranjim Redovima gde je tema zaklinjanja mnogo
ee jedan vertikalni odnos nas i Univerzuma u nekom njegovom
aspektu, nas i Boga ili kako god to da ve nazovemo. U tom smislu
moj utisak nakon ovog uradjenog eksperimenta, i pored toga to
je u njemu Sestra AsetSah participirala za mene iznenadjujue
dobrim rezultatom u smislu proseka podudarnosti onoga to je bio
rezultat njenog uvida i simbolike i pouka stepena, jeste to da je
najvea korist bila mapiranje, a na osnovu promene dinamike i
intenziteta Sestrinih reakcija i emocija tokom ovog rada, jakih i
manje jakih momenata u socijalnim odnosima i ono na emu bi
trebalo raditi kako bi se ivotne pouke stepena implementirale u
svakodnevni ivot na pravi nain.
Dakle jedan snaan uvid da je ono to je u tradicionalno masoneriji
simbolina Loa u ezoterinoj masoneriji to izvanredan temelj za
kasniju sposobnost da se u stepenima iznad 33. duhovno iskustvo
ne samo doivi ve i da se integrie u svakodnevni ivot koji nosi
svoje obaveze i stresove karakteristine za moderno doba i jednu
materijalistiku civilizaciju u kojoj ivimo, ali to je ve tema za neki
drugi tekst tako da razrada toga neki sledi neki drugi put.
Tau Zostrijan

40

Divinacija u svim njenim oblicima je uvijek bila prisutna. Stare

civilizacije su upotrebljavale divinaciju kao orue ne samo da bace
pogled u budunost i da im pomogne odluiti na primjer da li otii
u rat ili ne i da li su im bogovi skloni nego takoer i kao orue
samorazvoja i rasta.
Divinacija je nain istraivanja nepoznatog kako bi se dobili
odgovori na pitanja izvan dometa uobiajenog ljudskog shvaanja
(Tedlock, 2001). Sama rije ima porijeklo iz latinske rijei
"divinare" koja stoji za "sposobnost predvianja". Iako se smatrala
praznovjernom praksom, umijee divinacije tei otkrivanju smisla
koji lei iza dogaaja koji se na prvi pogled odvijaju sluajno.
Divinacija se pojavila iz ljudske potrebe da shvate vie sile koje
djeluju izvan materijalnog svijeta i komuniciraju s njima. Ljudi su
pokuali uspostaviti kontakt sa bogovima i boicama i razumjeti
njihove namjere upotrebljavajui razna divinacijska orua. Osim
toga sama praksa divinacije otvara um onoga koji ju provodi
nevidljivom svijetu i pomae mu da razvije svoje moi intuicije i
imaginacije, time unapreujui njegov spiritualni rast. Upotreba
Tarot karata, skrajing zrcala, kristala i visaka imaju za cilj
otkrivanje specifine sile koje djeluju u odreenom astralnom
prostoru (Cicero i Cicero, 1998).
Jedan od ranih primjera divinacije se moe pronai u staroj
Mezopotamiji, gdje su ljudi prouavali znakove njihovih bogova i
uzimali ih kao pretkazanje njihovih boanskih odluka. Mezopotamci
su takoer zapisivali pretkazanja i znakove bogova te vodili kronike
o njima (npr. Kronike ranih kraljeva) (Annus, 2010). Zanimljivo je
primijetiti da Mezopotamci nisu shvaali znakove da e na primjer
njihov kralj ubrzo umrijeti kao sigurnu budunost. Umjesto toga
oni su to shvaali kao upozorenje dok bi se stvarni dogaaj mogao
promijeniti upotrebom rituala. Kao to Ann Guinan pie, "magija i
divinacija proizlaze iz iste semantike osnove, ali uvijek imaju
obrnuto proporcionalan odnos..." "to divinacija otkriva, magija
moe rijeiti" (Guinan, 2002).
Postojao je veliki broj divinacijskih orua (od kojih su neka jo
uvijek u upotrebi) ali navedimo par njih. Haruspicij kao divinacijsko
orue je bilo vrlo popularno meu Grcima, Rimljanima i
Etruanima. Sama metoda se sastojala iz prouavanja iznutrica i
anomalije organa ivotinja, posebno jetre, koja se smatrala
sjeditem due (Temple, 1992). Kinezi, na primjer, su prakticirali
piromanstvo, koja metoda se sastojala iz paljenja kosti ili
ivotinjskih oklopa kako bi prouzroili napuknua koja bi se tada
itala kao znakovi i pretkazanja, a posebno popularno je bilo
paljenje kornjainih oklopa (Shaughnessy, 2010). Jedan od rjeih i
bizarnijih divinacijskih orua je spomenuo Homer u svojoj Odiseji,

u kojoj se opisuje upotreba kihanja kao divinacijsko orue, jer se

smatralo da kihanje dolazi sa svetog mjesta, tj. glave (Agrippa,
2005).
Usmjerimo se sada na skrajing, to je jedna od divinacijskih
metoda koja se upotrebljava meu modernim magiarima. Rije
"scrying" (koja se ponekad pie i "skrying") dolazi iz staroengleske
rijei "descry" koja znai "vidjeti". To je metoda vidovitosti koja se
sastoji iz gledanja u astralni svijet (takoer zvanog Riznicom slika)
upotrebljavajui zrcalo, kristalnu kuglu ili posudu s vodom
(Regardie, 1999).
U stanju astralne projekcije osoba je sposobna iskusiti putovanje i
susrete koji mogu imati vane duhovne implikacije, koje e ona
shvatiti i protumaiti u skladu sa stupnjem duhovnog razvoja na
kojem se nalazi. Dok se nalazi u stanju astralne projekcije mogue
je da se nee moi prisjetiti tehnikih detalja i uobiajenog znanja
jer je ju je ovo stanje trenutano odvojilo od njenog uobiajenog
stanja svijesti (Dennning & Phillips, 1986). U uenjima Zlatne Zore
mogu se pronai tri tehnike skrajinga: skrajing u viziji duha, tj.
gledanje (eng. scrying in the spirit vision), putovanje u viziji duha,
tj. putovanje (eng. travelling in the spirit vision) i uzdizanje na
razinama, tj. uzdizanje (eng. rising on the planes). Za vrijeme
skrajinga magiar gleda u astralni svijet sa ciljem prikupljanja
znanja. Dok putuje, on ulazi u taj svijet i dolazi u interakciju sa
biima koja egzistiraju na toj razini, kontrolirajui svoje astralno
tijelo. U tradiciji Zlatne Zore skrajing se inae provodi
upotrebljavajui simbol koji predstavlja objekt naeg studija (sigil,
planetarni sigil, simboli elemenata itd). Uz sakupljanje znanja o
odreenoj temi moe se takoer upotrebljavati za istraivanje
prolih ivota, kontakt sa duhovnim vodiima, utvrivanje uzroka
bolesti itd. Neovisno o tome za to odluimo upotrijebiti ovu
tehniku, pored izvravanja naeg zadatka takoer razvijamo
sposobnosti intelekta, imaginacije, intuicije i volje. Konstantna
praksa ove metode unapreuje psihike sposobnosti percepcije i
duhovne receptivnosti (Regardie, 1999).
Regardie (Regardie, 1999) predlae slijedeu metodu za skrajing
(tj. skrajing u viziji duha). Simbol koji predstavlja objekt naeg
studija se naslika na komad papira. Magiar gleda u njega neko
vrijeme dok se simbol ne moe jasno vidjeti ak i nakon to on
zatvori oi. Sada se simbol vidi u suprotnoj boji (refleksni optiki
efekt). Fiziki vid se mijenja u astralni i simbol se ini kao prozor
koji vodi u drugi svijet. Zadrava svoj oblik ali boje postaju
prozirne, kao da se gleda kroz staklo. Magiar se nalazi u pejzau
ili u prostoru koji je bio reflektiran u sliku simbola a stvari se ine
obrnutima, kao da ih gledamo u zrcalu. Objekti i bia koji su u vezi

41

sa temom magiarevog prouavanja se pojavljuju i scena nastavlja

rasti i razvijati se. Kada je magiar spreman napustiti ovaj prostor,
on ga mentalno raspruje.
Za vrijeme putovanja u viziji duha magiar takoer samog sebe
projicira u taj prostor i nije samo promatra. Ponovno
upotrebljavajui simbol kojeg je naslikao magiar ga mentalno
poveava dok ne pone sliiti vratima. Kada je spreman za to, on
samog sebe astralno projicira kroz sliku, tj. astralno prolazi kroz
nju (Regardie, 1999).
John Dee i Edward Kelley, ija imena i iji rad su bez sumnje svima
poznati, su upotrebljavali skrajing u svom radu. Njihovi enohijanski
rituali su provodili dvoje ljudi, Magiar i Skrajer. Magiar je
recitirao invokacije, zahtijevajui od anela da se pojave u
kristalnoj kugli. Zadatak Skrajera je bio da gleda u kristalnu kuglu i
izvjetavati o svojim vizijama (Dee-ova kristalna kugla je bila
relativno mala, 2 ina u promjeru). Tada Magiar zapisuje vizije
onim redom kojim se odvijaju (Dee, 2009).
Jedna od osnovnih skrajing vjebi koju provodi Zlatna Zora je
sigurno Tattwa vizija. Tattwe su istonjaki simboli pet elemenata.
Vizije koje se dobiju primjenom ove metode prikazuju sile
elemenata u osnovnim crtama i stoga se metoda primjenjuje kako
bi pripremila uenika za magiju elemenata jer na taj nain oni
dobivaju dublje razumijevanje pet elemenata (King i Skinner,
2000).
Iz navedenog se moe zakljuiti da se skrajing moe upotrijebiti za
vie svrha. Sva orua koja se upotrebljavaju kao pomo pri
skrajingu, kao posude s vodom ili kristalne kugle su samo
pomona orua za magiara koji ipak sam obavlja posao. Njegov
rad se svodi na koncentraciju, mo volje i sposobnost vidovitosti,
to su sve preduvjeti za bilo magijski rad bilo koje vrste i nuna
orua za samorazvoj i rast.
Kao to su Francis King i Stephen Skinner primijetili (King i
Skinner, 2000), itanje o pet elemenata nam moe dati znanje,
koje se produbljuje upotrebom skrajinga, jer nam ova metoda nudi
iskustvo. Regardie, u svojoj knjizi A Garden of Pomegranates
(Regardie, 1999) opisuje tehnike skrajinga koje su potrebne za
putovanje po Drvu ivotu i kako bi magiar iskusio Sefirote i
puteve koji ih meusobno povezuju a ne samo itao o njima. Iako
moda usporedba nije potpuno prikladna, dok je temeljni princip
isti, mogu navesti usporedbu sa itanjem o Eiffelovom tornju i
stvarnom posjetom tornju. Nakon itanja o tornju moemo citirati
autora koji je pisao o njemu i opisati njegovo iskustvo. Na
doivljaj tornja moe biti posve drugaiji ali on je na doivljaj i
nae vienje tornja. Moemo se sjetiti razliitih stvari i razliite
stvari su nas se mogle dojmiti ali bi bili u mogunosti izvlaiti
informacije iz naeg iskustva dok opisujemo toranj.

Jedan od vanih principa koji moda nije dovoljno istaknut od

strane magiara koji prakticiraju skrajing je da se ne ulazi u
prostor iza astralnih vrata sa nekakvim oekivanjem. Ponekad
moe biti i od pomoi da ne znamo puno o objektu naeg studija,
jednostavno zato to nae znanje moe biti projicirano na prostor
iza vrata i stoga djelovati kao vrsta jeke, blokirajui astralne slike ili
stvarajui u nekim sluajevima i potpuno prazni prostor. S druge
strane moemo sa snagom volje ukloniti sve prepreke, ukljuujui i
ovu "projekciju znanja". Magiar bi trebao ui u prostor iza
astralnih vrata bez oekivanja i dopustiti da se prostor izgradi pred
njegovim astralnim oima. Kao to je Regardie u svojoj knjizi
"Golden Dawn" primijetio (Regardie, 2005), moramo biti spremni
da primimo utiske, forme, slike i zvukove kao ivopisne "misaone
oblike", to je termin za sve ono to vidimo, osjeamo i ujemo,
sve u jednom.
Dok je istina da je vjebom mogue razviti koncentraciju do te
razine da se svjesnost fizikog okruenja kratkotrajno izgubi
(takoer zvano "punom astralnom projekcijom"), tako neto je
izvan dohvata veini. Meutim postizanje pune astralne projekcije
se takoer smatra bespotrebnim jer se jednaki efekt moe postii
umjerenom moi koncentracije dok svjesnost o fizikom okruenju
jo postoji (Knight, 1978).
Rezultirajue vizije se sastoje iz simbola, objekata, pejzaa i esto
interakcije sa biima koja egzistiraju na astralnoj ravnini. Dok
Regardie predlae (Regardie, 1999) da bi magiar trebao provjeriti
izjave bia s kojima je bio u interakciji, ja osobno smatram da nije
teko za osobu koja prakticira skrajing da odmah odvoji la od
istine. Moje je miljenje da se vizije koje magiar prima primjenom
ove metode odvijaju na tri razine. Prva: rijei, simboli, objekti i
scene, koji se ine kao da ih gledamo i sluamo na televizijskom
ekranu. Druga: "misaoni oblici", tj. osjeaj koji imamo kada uemo
u prostor u kojem se neto neugodno dogodilo. Slike, zvukovi i
osjeaji, sve u jednom. Trea: znanje koje primamo direktno, tj.
koje postaje dio nas u jednom djeliu sekunde. U nekim
sluajevima znanje primljeno na taj nain se ini potpuno
apstraktnim, tj. ne moemo objasniti logiki kako smo doli do
njega niti moemo navesti neke injenice. No osoba koja je primila
znanje na takav nain ne sumnja u njegovu istinitost, to je jedna
od karakteristika koja nam moe pomoi odvojiti istinu od
fantazije.
U vezi sa zadnjom kategorijom koju sam opisala, dodala bih
primjer iz mog vlastitog Rada. 2012 sam poela osjeati neobine
simptome kao ekstremnu pospanost (do mjere da sam zaspala u
uredu), slabost (koju sam prvo primjetila za vrijeme treninga i
nisam mogla objasniti to nije u redu) i maglovit vid (to je bilo
neobino zato to mi je reeno da imam odlian vid). Nakon par
tjedana pokuavanja shvatiti to se dogaa i itajui medicinske
lanke, okrenula sam se skrajingu. Trebalo mi je vie sesija kako

42

bih konano shvatila u emu je problem. Do tad je prostor iza

astralnih vrata bio blijed i bez detalja. No tijekom moje zadnje
sesije sam ugledala posudu sa vodom u svojoj viziji. Jedan od
simptoma koji me muio je bila nemogunost koncentracije i
posuda sa svjeom, hladnom vodom mi se inila kao dobar
poetak. Dok sam u svojoj astralnoj formi gledala u vodu osjetila
sam odjednom kako me proima shvaanje. U tom trenutku mi se
inilo kao da sam skinula veo sa prekrasne slike, koja je bila tamo
itavo vrijeme a ja ju jednostavno nisam primijeivala. Nakon mog
rada sam se osjeala razoaranom i iznenaenom da mi tako neto
kao uzrok nije palo na pamet. Ispalo je da sam jela previe
tunjevine i da sam dobila laki sluaj trovanja ivom. Nakon to
sam potpuno prestala jesti ribu i prebacila se na druge izvore
proteina na par tjedana simptomi su potpuno nestali. injenica
ostaje da nisam imala nikakvu logiku osnovu za znanje koje sam

dobila i da nisam mogla objasniti kako znam u emu je problem.

No nita u meni nije sumnjalo u njegovu istinitost.
Puno knjiga je napisano o tehnici skrajinga koje su svima
dostupne. Mnogo ezoternih kola ovu metodu upotrebljavaju ne
samo kao orue za sakupljanje znanja nego i kako bi poboljali
mo koncentracije. Dok se metoda moe primijeniti upotrebom
kristalnih kugli, sesija koju sam ja opisala je izvrena bez ikakvih
pomagala. Svaka osoba koja se eli baviti ovom tehnikom bi
trebala nai nain koji joj odgovara. Postoje li nedostaci ove
tehnike? Svako magino orue se moe okrenuti protiv nas ako ga
ne upotrebljavamo mudro i za potrebe naeg duhovnog rasta a ne
kako bi zadovoljili nau znatielju.
Sr.M.K.T. L.Hermes

43

Poznato je da je osnov celog masonskog sistema dat u prva tri

stepena, koji se zovu Plava Loa i da iznad ta tri stepena u
regularnoj masoneriji postoji jo 30 stepeni takozvane Crvene Loe
to itav sistem proiruje na itavih 33 stepeni. Ezoterina
masonerija takodje ukljuuje ta 33 stepena, no da ne idemo sad u
itavu strukturu stepena ezoterine masonerije koji idu iznad tih 33
stepeni zadriemo se, u kontekstu nastavaka eksperimenta
opisanog u prethodnom tekstu, na onome to je interesantno, a
vezano je za jedan od stepeni u toj emi. Konkretno za 18. stepen

koji pripada grupi stepenova, od 14. do 18. koji se nazivaju

takozvanim rozenkrojcerskim stepenima. Pomenuti 18. stepen na
koga emo se koncentrisati zove se inae Vitez Ruinog Krsta.
Ako izuzmemo masonske legende, koje kao takve nisu validan
istorijski argument, meni nije poznato da postoji i jedan jedini
dokaz da je taj stepen direktno, u smislu sukcesije, povezan sa
originalnim rozenkrojcerima. Pria o rozenkrojcerima poinje
poetkom sedamnestog veka kada je Johann Valentin Andreae

44

objavio osnovne rozenkrojcerske tekstove Famu Fraternitatisi

Hemijsko venanje Kristijana Rozenkrojca. Kod nas je to
objedinjeno i objavljeno u knjizi pod nazivom Alhemijsko venanje
Kristijana Rozenkrojca (Paideia, 2002) u izvanrednom prevodu
Milice Krkovi. Ne postoje podaci o bilo kakvoj rozenkrojcerskoj
organizaciji pre pojave tih spisa, mada postoje naznake da je sam
simbol Rue i Krsta bio poznat i pre toga, medju templarima u
Portugalu, kao i u Paracelzusovim spisima. No, to jo uvek nije
jasno objanjeno na ta se odnosio tako da je ono to izvesno
znamo to da 1710. Samuel Richter, pod pseudonimom Sincerus
Renatus, objavljuje delo o pripremanju kamena filosofa na nain
Bratstva Zlatnog i Ruinog krsta. Istoimeno bratstvo je i osnovano
poetkom osamnestog veka u Pragu, sa hijerarhijskim stepenima i
velikim naglaskom na alhemijsku praksu. Legenda koja je pratila to
drutvu je priala priu o tome kako je rozenkrojcerski Red
osnovao Ormus i da je nakon mnogo vremena Red preao u
kotsku gde je bio pozbat pod imenom Graditelji Istoka, nakon
ega iezava i ponovo se pojavljuje pod imenom slobodno
zidarstvo. I to je najverovcatnije onaj momenat kada se slobodno
zidarstvo poinje vezivati za rozenkrojcere odakle i potie mit da
su ba oni osnovali slobodne zidare kao svoj spoljni krug misterija i
da jedino oni znaju pravu tajnu slobodnog zidarstva. U
narednom priodu ta organizacija se infiltrirala u neke masonske
Loe i vren je bezuspean pokuaj da se svi masoni privole da
postanu rozenkrojceri.
Ta organizacija koja po svemu sudei nije dugo postojala je
ostavila oigledno veliki uticaj na kasnija inicijacijska drutva.

Otprilike kada je dolo do povezivanja rozenkrojcera i masonerije

koje kako smo malopre videli dolazi preko Bratstva Zlatnog i
Ruinog krsta i to negde oko 1777. godine kada je nastalo Bratstva
Zlatnog i Ruinog krsta starog sistema u vidu obreda koji je imao
devet viih stepenova strogo masonski ustrojenih to je verovatno
i dovelo da postane interesantan za masone, vajcarski baron
Theodore-Henry de Tschoudy razvio je svoj skup viih stepena
koje je nazvao Vitezovi Rue i Krsta i koji su postali deo kotskog
obreda kakav poznajemo i danas.
Dakle iako su postojale pobone veze teko da su takozvani
rozenkrojcerski stepeni, iako njima inspirisani, imali ikakve veze sa
pravim rozenkrojcerima i moda ih je bolje smatrati alhemijskim
stepenima.
Centralni motiv 18. stepena je pelikan koji kljuca svoje grudi i
vlastitom krvlju hrani svoje mlade.To je eksplicitno alhemijski
motiv budui da alhemijski simbolizam poznaje nekoliko ptica, crnu
vranu, belog labuda, pauna, pelikana i feniksa kao obeleja
odgovarajuih faza alhemijskog procesa. Pelikana i feniksa su, po
nekima, alhemiari preuzeli iz hrianske ikonografije. To su bili
nekada esti simboli, poznata su recimo dva portreta Kraljice
Elizabeth I na kojima je prikazana sa medaljonima na kojima su
ba pelikan i feniks. Poznati ahemiar John Dee i ona su bili
povezani, tako da moemo da pretpostavimo mogui alhemijski
uticaj na njen izbor nakita. Takodje verovatno je da je to bilo
veoma u skladu sa hrianskom simbolikom po kojoj je pelikan bio
drevni simbol za Crkvu, to je u velikoj meri bilo zasnovano na
Psalmu 102.

Portreti Elisabeth I na kojima je prikazana sa medaljonima na

kojima su pelikan i feniks
Baron Louis Henri Thodore Tschoudy

45

imala znaenje zlato. Ono to se moe dodati tome to pie

Timothy Hogan u svojoj knjizi je i to da feniks dolazi od rei je
fene znaenja tamno crveno/purpurno to je i boja koja se vezivala
za kamen filosofa. Takodje to je i poreklo imena Feniana koji su
bili poznati po upotrebi te boje.

Detalji medaljona na kojima se vide pelikan, desno i feniks, levo

Ono to je naroito zanimljivo u pomenutoj knjizi je to to se

pominje poreklo rei rua koje dolazi od grke rei koja znai rosa
to bi igrom rei znaenje izraza ruokrstatvo pretvorilo u posudu
za rosu to celu priu povezuje sa Svetim Gralom. Meni izuzetno
lino veoma zanimljivo u kontekstu Arkanum Arkanoruma koji je
radjen na najviim stepenima Memfisa i Mizraima i predstravljao je
mistino povlaenje u trajanju od 40 dana tokom kojeg rosa kao
pojam ima sasvim specifino znaenje to je neka sasvim druga
tema, U svakom sluaju koga interesuje alhemijski simbolizam u
masonskim ritualima toplo preporuujem pomenutu knjigu.

Toma Akvinski je docnije koristio pelikana kao simbol za Hrista

kada je ispevao O voljeni pelinaku, O Isuse Gospode, Neist sam,
Oisti me u krvi svojoj"
Feniks je takodje hrianski simbol, a prvi ga je kao
metaforu za Hristovo uskrsnue upotrebio Sveti
Kliment. Sasvim sigurno da su alhemiari bili u velikoj
meri nadahnuti hrianstvom. Michael Maier, koji je
koristio u opisu svojih alhemijskih aktivnosti pomenute
ptice kao metafore za faze alhemijskog rada, svoje
radove je na primer uskladjivao sa datumima vezanim
za Hristov ivot, da bi sve kulminiralo i zavravalo se
na Uskrs.
No pored tih hrianskih uticaja, koji su neosporni i ne
mogu se ni minimizovati ni negirati, nije zgoreg
razmotriti i neke druge mogue izvore i veze. Tako je
recimo Herodot je 5 vekova pre Hrista opisao feniksa
na osnovu onoga to je uo od svetenika iz
Heliopolisam tako da nije neopravdano traiti njegovo
poreklo u Drevnom Egiptu gde je postojala Benu
ptica. Timothy Hogan u svojoj knjizi Alchemical Keys
to Masonic Ritual (samostalno izdanje, deembar 2007)
navodi da postoje dve teorije o poreklu rei Majstora
Masona. Po drugoj, nama interesantnijoj, njeno
poreklo je u egipatskom izrazu Maat Ben. Maat je bila
Boginja Istine, a Ben, to je i re u korenu imena
benu ptice, imala je dva znaenja, svetlost i kamen.
Tako bi benu ptica znaila i istina svetlosti i istina
kamena.
Istovremeno kad se re ben, to su Egipani voleli da rade da
poveu neka znaenja, izgovori naopake dobije se re neb koja je

Benu ptica

46

Arhaneli su deo Aneoske hijerarhije. Aneli se smatraju za

glasnike, a sama re Aneo dolazi od grke rei angelos
(glasnik),. Odgovarajua hebrejska re istog znaenja jeste
mal'ach. Po nekima ideja o anelima je u judaizam dola iz
zoroastrizma. Hijerarhija anela kakvu danas znamo se zasniva na
Nebeskoj hijerarhiji koju je napisao Dionizije Aeropagit koji je
oslanjajui se najvie na Poslanice Efescima i Koloanima, podelio
Anele u tri trijade, od kojih svaka ima po tri Reda odnosno Hora.
Slinu podelu posle njega je prihvatio i Sveti Toma u svom delu
Summa Theologica. Ta bi podela izgledala na sledei nain:
Prva hijerarhija:
Serafimi (imaju tri para krila plamtei crvene boje na kojima je
mnogo oiju). Jedan par im koristi za let, drugi za pokrivanje nogu,
a trei da zaklone lice jer su najblie Bogu. Serafimi u momentu
sagorevaju sve to odvaja ovekla od Boga.

Timothy Hogan i Dr. Stephan A. Hoeller

Relativno skoro je neko koga potpisnik ovog teksta smatra
inkarniranim adeptom saeo sutinu misterije Rue i Krsta u dve
kratke reenice koje glase Majka pelikan koja razdire svoje grudi
kako bi nahranila svoje mlade vlastitiom krvlju podaruje im svoju
vlastitu ivotnu silu. Ona tako postaje ponovo rodjeni pobedniki
feniks.
Kako smo videli pelikan koji vlastitom krvlju hrani svoje mlade je
centralni motiv 18. stepena, dok feniks moe da se povee sa
samim zavretkom ciklusa inicijacija u kotskom Obredu. Dodue,
misterija je masonska medalja iz Turina, iz Napoleonovog
vremena, na kojoj su Drvo ivota na jednoj strani, a na drugoj
feniks kao simbol 18. stepena Viteza Rue i Krsta. Bez daljih
informacija o tome tretirajmo to samo kao kuriozitet.

Kerubimi (imaju dva para krila nebesko tamno plave boje; stoje
blizu Boijeg prestola). Prosvetljuju duu i ujedinjuju je sa
Boanskom Mudrou.
Aneli Prestola (nemaju antropomorfni oblik, ve se prikazuju kao
plamtei tokovi sa krilima na kojima stoji Nebeski presto).Oni
uzdiu duu i utemeljuju je u slubi Boanskom.
Druga hijerarhija:
Aneli Gospodstva (od Kyriotetes; nose oklop u krunu, u ruci dre
dre ezlo jabuku). Od njih dolazi poredak i pravda.
Aneli Moi (smatra se da obino dre knjigu). Od njih dolazi
milosre i odvanost.
Aneli Vlasti (imaju krunu i ezlo). Pomau ljudima da raskinu sa
silinama koje ih vuku ka ovozemaljskim stvarima.
Trea hijerarhija:
Aneli Poglavarstava (obueni su u liturgijske odede, a u ruci dre
ljiljan). Oni pomau ljudima da se okrenu ka slubi boanskom,
umesto ka ovozemaljskom.

Masonska medalja sa feniksom kao simbolom 18. stepena Viteza

Rue i Krsta
Razmotrimo sad jedan drugi aspekt ovog stepena. A to je da
kandidata kroz inicijaciju u stvari vodi Arhandjeo Rafael i to
zahteva jednu poduu digresiju o prirodi Andjela i Arhandjela.

Arhaneli. Oni ue duu da se osposobi da ui o sebi i o duhovnim

stvarima.
''Obini'' Aneli. Oni slue ljudima i proiavaju i uzdiu stvari koje
se tiu Prirode.
Po ovoj podeli moe izgledati kao da je Rafael aneli niskog ranga,
No, uvid u spisak imena anela koji se navode pod, recimo,

47

imenima Serafima pokazuje da se tu nalaze Mihael i Uriel, dok se

meu Kerubimima nalaze, recimo Rafael i Gabriel. Zato ne treba
odbaciti ni miljenje onih koji su smatrali da konkretni Arhaneli
koji se sreu u mistinoj literaturi, u nekim sluajevima uopte nisu
smatrani kao Red anela, ve da je to bila titula, recimo neto kao
vojni in, za izuzetno vane anele.
Po jevrejskoj tradiciji Arhaneo Rafael je jedan od sedam
Arhanela koji Bogu prenose ljudske molitve. Po jednom spisu on
je meu tih sedam Arhanela po rangu odmah iza Mihaila, po
drugim izvorima je trei, jer je ispred njega Gabriel. U listi
planetarnih Anela jevrejskog kalendara Rafael odgovara Suncu i
nedelji. U spisima jevrejskog misticizma sree se tvrdnja da Rafael,
zajedno sa Mihailom, Gabrielom i Urielom, vodi ljudske due iz
tame ka Bogu.
Rafael na grudima ima tablu na kojoj je ispisano Boije ime. Samo
ime Rafael znai "Bog lei" i shodno tome smatralo se da je Rafael
Arhaneo povezan sa isceljivanjem rana i bolesti. Leio je ak i
slepilo i zbog svojih isceliteljskih moi predstavljan je ak i kao
zmija (po Origenu). Nadvladao je Amodeja, kao i samog Azazela
kojeg je bacio u jamu. Zajedno sa Rafaelom i Gabrielom leio je
Abrahama. Sa usponom Hrianstva Rafael je zadrao svoju
"popularnost" i bio je est na raznim amuletima.

je 311. To je brojano identino grkoj rei Helios (Sunce, ali ima i

znaenje "istok").
Rafael je narocito angaovan na isceljenju naroda i na inspirisanju
ljudi, koji pripadaju tim narodima, da slede vrednost zajednitva,
saoseanja i saradnje. Imajui u vidu tu injenicu zanimljivo je
mesto gde se Arhaneo Rafael nalazi u odnosu na emu drveta
ivota. Naime, po doktrini prezentovanoj recimo u uenju Zlatne
zore Arhaneo Rafael prebiva u svetu Briaha, a pozicija na Drvetu
ivota je centar Srednjeg stuba, konkretno podruje Tifareta, iako
se obino umesto da se pomene Tifaret kae da Rafael stoji u
Rahamimu. Rahamim je duhovno stanje, kabalisti bi moda ak
rekli jedna od moi due ili ak bismo mogli rei dar, povezano sa
sefirom Tifaret, svojevrsno balansiranje, tanije sinteza, ahave i
jire, dve opozitne tendencije. udnje da se da i sa druge strane
da se zadri. Prva je bezpogovorno poverljiva prema svom
okruenju i za nju su svi kojima se moe dati vredni da im se neto
prui. Druga je potpuno sumnjiava i za nju su svi bezvredni.
Rahamim je izmeu ta dva stupa strogog prosuivanja i beskrajne
milosti. Iako moe izgledati da je Ahava, kao Ljubav heseda, neto
koliinski vee, a i jeste, Rahamim je vrednosno vaniji. Iz te
pozicije neko se stvarno i nesebino daje drugima, dok se
istovremeno ti drugi oseaju kao deo vlastitog proirenog bia. Za
kabaliste kroz ovo stanje je stalno jaala svest o Boijoj milosti
kojom se ljudi izbavljuju iz egzila.
Rahamim je, tako, istinska empatija i prodiranje u sutinu stvari i
otkrivanje njihove vrednosti. Prepoznavanjem onoga vrednog u
drugima oseanje njih kao dela sebe. Rafael tako sa ostalim
Saoseajnim prebiva u Tifaretu.

Andrea del Sarto - Arhandjeo Rafael sa Tobijom, Svetim

Leonardom i donatorom Leonardom di Lorenzo Morelliem
Smatralo se da Rafael moe da preuzme bilo koje oblije koje eli.
Numerika vrednost Rafaelovog imena napisanog ne hebrejskom

Rekli smo ve da su stepeni od 14. do 18. inspirisani

rozenkrojcerskom doktrinom, Dodajmo na to da ne bi trebalo
iskljuiti i mogunost da je postojala posebna povezanost
rozenkrojcera i Arhandjela Rafaela. Po nekima je ak i skraeni
nain pisanja Bratstva, konkretno R+ , bila oznaka njegovog
imena. Takodje videli smo i da je i samo ime Rafaela povezano sa
njegovom primarnom funkcijom, a to je isceljivanje. Originalni
rozenkrojceri su u stvari imali prvenstveno jedan jedini zadatak
kao najbitniji, da putuju po svetu i da lee besplatno. Da li je to i
zadatak i masona, regularnog ili neregularnog uopte sad nije re
o tome, 18. stepena? U sutini ne, od Viteza Rue i Krsta se ne
oekuje da recimo upie studuje homeopatije, koja je inae bila
omiljena medicinska disciplina mnogih okultnih majstora u
prolosti, i da postane lekar. U striktno tehnikom smislu isceliti
nekoga u masoneriji se odnosi na proces validiranja nekoga, to
bi znailo da ako je neko dobio stepene od nekoga ko nije imao
autoritet za to, ili u neregularnoj masoneriji, njegovo primanje u
regularnu masoneriju znai i njegovo isceljenje. Na sad priu
moramo da malo proirimo u prolost do renesansnih vremena i
vidimo kakve je stavove imao Giordano Bruno.

48

Statua Giordana Bruna podignuta na mestu gde je pogubljen

On je naime bio miljenja da hermetista ima tri naina
ispoljavanja, kao lekar, kao svetenik i kao magus. Prvi isceljuje
rane, drugi prenosi Zakon, a trei uestvuje u kreaciji. U neku ruku
moemo da podelimo i tri etape duhovnog Puta u skladu sa
navedene tri kategorije. A u ovom sluaju prvo se moramo
proistiti jer se vino ne sipa u prljave ae.

Blagodeti interneta su takve da se knjige koje nisu vie pod

autorskim pravima mogu nai besplatno na njemu, tako je i
njegova knjiga The Hidden Life in Freemasonry, a koja se bavi
ezoterinim tumaenjem slobodnog zidarstva, u celini dostupna za
besplatno itanje.

Regularna masonerija koja se bazira najpre na filantropskom radu i

pomoi svima kojima je to potrebno neovisno o rasi, polu, religiji i
sl, a potom i na ohrabrivanju da se njeni lanovi to bolje upoznaju
sa simbolizmom i moralnim lekcijama koje inicijacije nose i
primene ih u praksi, se moe tretirati prvenstveno kao sistem
moralnih inicijacija.
Pri tome eleo bih da naglasim da se moji stavovi i moja lina
tumaenja odnose prvenstveno na ezoterinu masoneriju. Jo od
vremena Eliphas Levia koji je uao u masone, pokuao da im
objasni gde misli da oni gree i kad njegove ideje nisu prole vie
se nije pojavio u Loi, mnogo njih je elelo da reformiu regularnu
masoneriju i prilagode je svojim idejama i potrebama. Jedan od
njih, verovatno i najzasluniji za popularnost ezoterine
masonerija zapravo bio je C. W. Leadbeater, jedan od vodeih
teozofa svog vremena i biskup Liberalne katolike crkve.

James Ingall Wedgewood

Njegovi stavovi jesu zanimljivi i vredni za itanje, nekad deluju
odrivo, a nekad polemino i moje duboko uverenje je da bi i ova
knjiga, kao i njegova knjiga o hrianskim sakramentima, trebalo

49

da budu prevedene i objavljene i kod nas. Ali istovremeno

neophodno je da ih prati i napomena da uprkos to u toj knjizi,
kao i ispod priloene fotografije, pie da je on bio 33 on zapravo
po onome to je poznato nikad nije primljen u regularno slobodno
zidarstvo ve ga je u neregularnu masoneriju primio James Ingall
Wedgewood, a kojeg su pak primili u Memfis Mizraim John Yarker,
a u martinizam Theodor Reuss. Leadbiterovo pisanje o masoneriji
je veoma ponekad bilo pogreno tumaeno i koriteno od strane
nosilaca anti-masonske kampanje da ga u svojim napadima na
masone predstave kao eksperta za masoneriju i nosioca 33 to
nije odgovaralo injeninom stanju. Zato sam miljenja da nikad
nije dovoljno naglaavati da ezoterina masonerija i regulartna
nisu ista stvar i da ezoterina masonerija ne pravi masone niti da
pretenduje na ono to se naziva regularnou, odnosno da ne
zadire u jurisdikcije regularnih obedijencija.
Sa druge strane ni jedna inicijacija u regularnoj masoneriji nije u
punom smislu Inicijacija ve su pre u pitanju moralni rituali
integracije u bratstvo. Za razliku od nje ezoterina masonerija se
na sistem moralnih instrukcija dobijenih na inicijacijama
nadovezuje doktrinom koja se bavi ponovnim sticanjem izgubljenih
vrlina i moi koje je ovek imao pre Pada i koja se zove moralna
regeneracija. U Memfis Mizraimu, to nije neto to se danas sree
u svim manifestacijama ovog Obreda, to kulminira u Arcanum
Arcanorumu to je kondenzovan oblik, u vidu mistinog povlaenja
od sveta u trajanju od 40 dana, teurgijske prakse koja je postojala
u nemakom Gold und R.C.
Sama inicijacija u masonskom smislu znai izlazak iz tame na
svetlost i tokom inicijacije neko simbolino prima svetlost. Tanije
reeno prvo prima male svetlosti, koje simbolizuju sunce, mesec i
Majstor, a zatim i velike koje su simbolisane estarom, uglomerom
i Knjigom svetog zakona. Misterija masonerije je misterija svetlosti.
Na istoku linija Gurua koja ide do prvobitnog boanskog
suspenduje ego. Na zapadu je to svetlost koja se u nekom budi i
raste i pojede nae slabosti i na ego. U Memfis Mizraimu postoji
jedan poboni Red, karakteristian za liniju o kojoj ja ovde priam i
ije postojanje nije preterano poznato veini inicijata Memfisa i
Mizraima, a koji se sastoji od tri stepena Svetac zatitnik mu je
Sveti Grigorije Palama, a praksa mu je zasnovana na isihaizmu to
i ne udi ako se zna da je pokreta reda inae zaredjen za djakona
u ruskoj pravoslavnoj crkvi. Red je u potpunosti posveen
isceljenju koje se deava tako to neko doivi mistino iskustvo,
identino iskustvu tavorske svetlosti, koja je inae i okosnica
pravoslavne duhovnosti. Kad neko moe da sam ima takvo
iskustvo i isceli sebe onda on moe takvo iskustvo i da izazove kod
kod onog koga lei tako da tog nekog svetlo onda isceljuje iznutra.
Red sadri dosta elemenata martinizma i ak Kardekovog
spiritzma, a radi se u lavirintima poput onih koji su ostali sauvani
na podovima srednjovekovnih katedrala i koje su hriani koristili
za hodajue meditacije koje su bile supstitucija za stvarni odlazak

na hodoae u Jerusalem, sve skupa sa 33 zaustavljanja

korespondentnim 33 godine Hristovog ivota. Taj Red je u bio
razlog zato sam poeo da piem, jer mi je bio izuzetno zanimljiv,
ali mi je taj tekst i dalje preteak i zato piem o svemu drugome
dok ne uspem da napiem to tako da budem zadovoljan.

Isceljenje u simbolinoj masoneriji, kako u smislu regularne tako i

u smislu one koja je priprema za reintegraciju u ezoterinoj, ne ide
tako ekstremno. ta je vie boansko od masonskog morala pie
u lekciji o 18. stepenu u izvanrednoj knjizi Allen T Greenfielda The
Compleat Rite of Memphis ( Luxor Press Inc, oktobar 1998).
I to je sutina stvari, jer je 18. stepen je jedan od najbitnijih
budui daje glavnu pouku za ivot, a to su tri teoloke vrline
(ljubav, vera i nada), koje uvek prate i etiri kardinalne
(razboritost, umerenost, pravednost i hrabrost) drevnih Grka.
Ljubav, vera i nada su tri teoloke vrline koje potiu iz Prve
poslanice Korinanima Svetog Pavla. A sad ostaje vera, nada,
ljubav, ovo troje; ali je ljubav najvea meu njima. Bez ulaenja u
teoloke interpretacije, niti je mesto niti se oseam sposoban za
tako neto mogu samo uputiti na knjigu Vera, ljubav i nada u

izdanju Pravoslavne narodne hrianske zajednice i Crkvene

optine Krnjevo iz 1996. gde su skupljeni razliiti pravoslavni

tekstovi na tu temu. Sinhronicitet je da sam koristei

za
razumevanje te tri vrline primenjene u svrhu potreba ezoterinog
slobodnog zirarstva tu knjigu objavljene u ediciji koja se zove
Pisari i neimari. Takodje, prva stvar koja mi je privukla panju kada
sam otvorio knjigu, nasumino, bilo je poglavlje koje je napisao
jeromonah Atanasije Jevti, a koje je imalo podnaslov Dogma i
moral u pravoslavlju .

50

Inicijacija je poput sadjenja semena u uredjenu oranicu. Da li e

seme nii i kako e se biljka razvijati zavisi od toga koliko emo
seme zalivati i ostvariti sve ostale uslove da ono proklija i biljka
nikne. Moje omiljeno pitanje u raznim priama inicijacijske prirode
je uvek bilo a ta posle inicijacije? Poto smo shvatili nakon
prolog eksperimenta sa meditacijama i naim malim ritualima
vezanim za simboliku stepena da se u okviru simboline
masonerije vie baziramo na nain kako treba iveti da bi se
inicijacija pravilno razvijala odluili smo da nadjemo najbolji nain
da se time pozabavimo. Lino sam protiv uvodjenja sujeverja
budui da je masonerija institucija koja je protiv i tiranije i
pomenute drutvene pojave. Ali istovremeno najpre mi ovde
govorimo o ezoterinoj masoneriji, a ezoterija podrazumeva i neke
neobine i umu izmiue propratne momente. A potom i sam sam
prilino kondicioniran u nekim drugim priama koje su u velikoj
meri arhaine, da pratim znamenja i neobine pojave koje se
deavaju. Pre neto manje od deset godina moj prijatelj, sjajan
mladi ovek, preveo je Pravila rozenkrojcera iz knjige The

Principles of the Yoga Philosophy of the Rosicrucians and

Alchemists (Kessinger Publishing, decembar 2005) Franza

Hartmanna. Prevodilac se, to je jo jedan sinhronicitet, zvao

Kristijan. Dao mi je prevod i onda sam ja taj prevod jednostavno
izgubio. On nije imao kopiju i oprostio sam se od prevoda. Kad
smo krenuli da traimo najbolji nain kako najbolje upotrebiti to
to je dobijeno na inicijaciji prevod mi je jednostavno pao u ruke i
sve te godine je bio na dohvat ruke i izmicao mom traenju, u
fascikli koju sam nebrojenu puta otvarao i prevideo papire
sakrivene ispod drugog prevoda. Budui da su u pitanju pravila za
ponaanje koje vodi ka otvaranju Vrata Hrama, to je za mene bio
znak i zato sam odluio da ih uvrstim u ovaj tekst.
PRAVILA ROZENKROJCERA
"Voleti Boga" znai voleti mudrost i istinu. Jedino kako
moemo voleti Boga je ako potujemo Sveti zakon. Da
bismo bili u stanju da svesno i posluno pratimo taj
zakon moramo imati znanje o istom. Takvo znanje se
jedino stie radom.

Posvetite
napretka.

vreme

zarad

4. Budite umereni, skromni, puni energije i tihi.

Vrata unutranjeg hrama se zovu Blagostanje. Nijedna
ivotinja ne moe da kroi unutra, samo onaj ko
uspravno hoda i koji je svestan svog postojanja kao
covek. Bez energije nita se ne moe postii. I samo u
tiini , kada su sve misli i zelje u miru, moe Sveta
harmonija da se probije do unutranjeg uha.
5. Nauite poreklo METALA koje sadrite unutar

sebe.

Neznanje je razlog patnje. Ono to je materijalno mora

biti razapeto i mora da umre, time ono to je duhovno
moe da vaskrsne i da ivi.

6. Pazite se arlatana i pretvaraa.

Onaj koji tvrdi da poseduje znanje ne zna nita. Samo

onaj kroz kojeg Re mudrosti govori je mudar.
7. ivite u stalnom oboavanju najveeg dobra.
Crv trai zadovoljstvo u grozotama i prljavtini, ali
slobodan orao iri svoja krila i leti ka suncu.
8. Savladajte teoriju pre nego to se okrenete

praksi.

Onaj ko putuje sa poverljivim vodiem bice bezbedniji

nego onaj koji odbija da se bogati iskustvom drugih.

1. Volite Boga iznad svega.

2.

3. Ne budite ni najmanje sebini.

Duhovno znanje poinje samo onda kada svi oseaji
osobenosti nestanu. Kada se iluzija, zbog koje ovek
sebe vidi kao bie odvojeno i izolovano od svih ostalih,
prekine, tada ovek poinje da shvata njegovo pravo
postojanje
kao
sveobuhvatajuu,
univerzalnu
i
samosvesnu svetu mo.

svog

duhovnog

Kao to Sunce u svojoj nepominosti na nebu alje

svetlost na zemlju, obasjava iste i neiste i prosvetljava
ak i najmanje trunke materije sa svojom svetlou, tako
i dua ovekova moe da alje svoje mentalne zrake da
bi dobila znanje o svim zemaljskim stvarima. Mada ne
treba da dua izgubi svoju svetu samosvesnost i da
nestane u predmetima njenog posmatranja.

9. Nastojte milosrdno prema svim drugim.

Sva bia dele jedan duh. Odvojena su samo iluzijom
forme. Onaj koji je milosrdan prema drugoj formi, koja
je manifestacija Jedinstvenog Duha, uva sebe od muke.
10. itajte stare knjige mudrosti.
Knjige su nedozrelom umu isto to majino mleko
odojetu. Mi moramo piti od drugih sve dok ne
prikupimo dovoljno snage i iskustva da predjemo do ive
fontane unutar nas, i da odatle crpimo vodu istine.
11. Pokuajte da shvatite njihovo tajno znaenje.
Ono to je eksterno moe se videti eksternim okom, ali
ono to je duhovno se moe jedino videti oima duha.

51

Ovo su jedanaest pravila koje bi trebalo da se pridravaju oni koji

hoe da udju u hram Ruinog Krsta. Ali Rozenkrojceri imaju
dvanaesto pravilo, Arkanum, u kojem lei velika mo, ali o kojoj
nije dozvoljeno govoriti. Taj Arkanum e biti dat onima koji ga
zasluuju, i njegovom pomoi e on nai svetlost u tami, i vodeu
ruku kroz lavirint. Arkanum je neizreciv u jeziku smrtnika. Stoga se
on jedino moe prenostiti od srca ka srcu . Ne postoji takvo
muenje koje bi ga izvadilo iz usta pravom Rozenkrojceru. Jer ak
iako bi on bio voljan da ga otkrije , oni koji nisu zasluni i vredni
nee ga biti u stanju primiti.

Sar Pladanov rozenkrojcerski lamen za LOrdre Catholique de la

Rose-Croix du Temple et du Graal
koji je posle Ordo Templi Orientis prisvojio

Franz Hartmann
Franz Hartmann, iako je bio primarno teozof, zanimljiv je zato to
je sa Theodorom Reussom i Karl Kellnerom u Nemakoj sainjavao
unutranji trougao Memfis Mizraima. Hartman je jo pre toga bio
u krugu okupljenom oko rozenkrojcerskog mistika Alois
Mailndera. Mnogi su ga smatrali istinskom vezom sa autentinim
rozenkrojcerima.
Veoma zanimljiv ogranak Memfis Mizraima bio je onaj koji je vodio
Rudolf Steiner i koji jo uvek postoji u nekim zemljama, mada ne
previse javno i bez puno eksponiranja. On je naime od Reussa,
koji je 1913. postao i internacionalni poglavar Memfisa i Mizraima,
dobio da vodi nemaku sekciju Obreda koji je preneimenovao u
Memfis slubu. Njegova masonska predavanja su zanimljiva, kod
nas ih je objavio WordFuturis pod nazivom Legenda o hramu i
Zlatna legenda i jo uvek su dostupna na tritu.

Definitivno vredno itanja, pri emu Steiner delom tu a delom u

drugim svojim delima na udan nalin povezuje Memfis Mizraim sa
rozenkrojcerskim tokom preko Hirama, koji se po njemu kasnije
reinkarnira kao Lazar kojeg je Hrist oiveo, da bi kasnije bio i
Kristijan Rozenkrojc lino, koji je potom delovao kao St Germaine
koji pak aktivira Memfis Mizraim preko Cagliostra. Steiner je
stepene Memfis Mizraima sa 97 sveo na 10 stepeni to su kasnije
preuzeli i Reuss i Crowley. Ovaj potonji je, istini za volju, od strane
Reussa izbaen i sve to je kasnije radio kao Memfis Mizraim, pri
emu za razliku od Reusa koji je koristio to ime on koristi stalno
ime Ordo Templi Orientis, samim tim nelegitimno je. Usput, to je
primer ta bude kad se odustane od principa i promeni sistem
vrednosti koje su osnov masonskog sistema, bez da se naprave
sigurnosni mehanizmi da se sprei zloupotreba i samovolja. Bez
puno ulaska u detalje nema previe indicija da je to to je ostalo
iza njega, a pseudo-masonskog karaktera je, dalo neki pozitivan
rezultat kod ljudi koji su prolazili tu kolu jer nije cilj da neko ko
udje bude jo gori nego to je bio nego obratno. Kao ilustracija da
je i percepcija drugih bila da su ti ljudi za izbegavanje govori i to
da je Stephan A Hoeller svojevremeno bio izdao interni dokument,
zaudjue otar i sa kvalifikujuim reima koje su po meni prino
neuobiajene za takvu vrstu dokumenta, kojim je svojim ljudima
sugerisao da nemaju nikakve kontakte sa ljudima iz Ordo Templi

Orientisa.

Vodei se time da izvuemo to vie od inicijacije i postignemo to

bolji kvalitet, odluili smo da na osnovu onoga to nam je bio

52

zakljuak sa istraivanja stepena od 4. do 14. ne zanemarujui

meditacije na stepene, vidimo kako najbolje iveti principe koji su
dati kao ivotne smernice. Kao jedna od boljih lekcija na temu
kako iveti u skladu sa tri teoloke i etiri kardinalne vrline, a to je i
praksa 18. stepena, moemo navesti jednu od lekcija Duc de
Palatina napisanu za Red Plerome.
Ronald Powell (1916-1977) je ime Richard JeanChretien Duc de
Palatine uzeo nakon to mu je Princ Alexander Licastro de la
Chastre Grimaldi Lascaris dodelio plemiku titulu potvrdjujui tako
njegovo postignu duhovnog plemstva kao Princa Svetlosti.U
gnostikog biskupa zaredio ga je Hugh de Willmott Newman,
biskup amerike katolike crkve (nezavisne od Rima), a nakon toga
je primio i biskupsko zaredjenje u Liberalnoj katolikoj crkvi. Nakon
njegove smrti ispostavilo se da je Palatine polagao pravo na
neprekinutu liniju nasledja Antioha i povezivao u sebi dvanest linija
gnostikog nasledja. Pored toga Palatine takodje je bio i mason
33. stepena kotskog obreda nakon ega je poeo da ulazi u
neregularne masonske redove osmiljene da budu nadogradnja
regularnoj masoneriji, kao i u takozvane egipatske obrede traei
prosvetljenje. Takodje, uspostavljao je kontakt sa raznim u tajnosti
delujuim rozenkrojcerskim i martinistikim redovima irom Evrope
i Amerike. Na taj nain Palatine je kod sebe objedinio linije 21-og
iluminirajue masonskog, rozenkrojcerskog, templarskog i
gnostikog reda ukljuujui naravno i Memfis & Mizraim Obred.
Sve ove obrede je Hugh de Willmott Newman dobio od John
Yarkera i preneo ih na Palatina. Palatine 1953. postaje vodja
organizacije koja se zvala Bratstvo Iluminata, kojoj 1960. godine
menja ime najpre u Bratstvo Plerome, a potom i u Red Plerome.
Od 1964. godine sve nabrojane redove i linije ukljuio je u
Disciplina Arcani, integralni deo Reda Plerome.
Iza sebe je ostavio nekoliko naslednika koji su nastavili njegovu
liniju, izmedju ostaloga i gore pomenutog Stephana A Hoellera,
verovarno
jednu
od
najistaknutijih
linosti
dananjeg
gnosticizma.
Lekcija poinje reenicom da bi nauio da vozi auto mora da ga
poznaje. Isforsirana finaltropija meni nikad nije bila ba
simpatina. Postoji jedna astroloka kombinacija u vedskoj
astrologiji za koju se kae da ko je ima dovoljno je da se samo
jednom iskreno pokloni ivi i da e biti oslobodjen. im neko zna
da neto moe da dobije za to, pitanje je moe li da to uradi bez
oekivanja da dobije neto za uzvrat, makar i krajikom uma kojeg
nije ni svestan? Pokuao lino vie puta i nisam uspeo da se jo
uvek iskreno poklonim. Dakle moramo poznavati nau prirodu,

nae slabosti i onda umesto da forsiramo da smo dobri da

uklonimo to gde smo slabi. Nije ba uobiajen pristup, ali vodei se
onom poznatom Oscar Wildea da svaki svetac ima prolost i svaki
grenik budunost logino nam je bilo da grenik prvo mora da
prestane da bude grenik, pa tek onda da radi na tome da bude
svetac. I da li je sistem delovao? Veoma je delovao po mom
miljenju.
Sestra AsetSah ima odlian talenat, po mom dosadanjem
iskustvu, da bude jako prijemiva za metafizike uticaje, to je i
bio jedan od razloga da se pusti Univerzum da stvara okolnosti
koje e je dovesti u priliku da vidi koji su segmenti koje treba da
popravi i preko toga napreduje. Zato sam uzeo papir i olovku,
prepisao kljune momente iz lekcije i ekao. U ivotnim situacijama
koje su joj poele da se deavaju i gde je bila u iskuenjima
odreagovala je, bez da sam joj bio rekao koji su slabosti koje su
antipodi vrlinama koje taj stepen razvija i neguje, ba kako je
trebalo. Stepen podudarnosti onoga to se deavalo sa spiskom
slabosti i preporuenih aktivnosti iz lekcije nakon prekrienih stavki
bio je vei od 50% to je prilino zadovoljavajue i to je
pokazatelj da putovanje ide dobro i da za sada kola daje dobar
rezlutat. Ono to nismo hteli je da protri kroz stepene, ve da
naui svaku svoju lekciju ma koliko to nekad bilo bolno i
neprijatno. I mislio sam da zavrim onom poznatom Pavlovom iz
iste poslanice, a koja se odnosi na to da ta vredi nekom i da
andjeski jezik govori ako ljubavi nema. Ali mi deluje previe
upotrebljavano, tako da u zavriti lekcijom koja je po meni jedna
od najvanijih pouka koje daje 18. stepen. A to je da ne postoji
ljubav bez potovanja i da nismo vei ni vaniji od drugih. I to je
ba jedna od stvari koje je spontano i sama Sestra AsetSah
spoznala na svoj nain i zato u tekst zavriti sledeim citatom
jednog velikog mistika i sufi Uitelja:

A obavezu prijateljstva ispunjava savreno

tek kada sebe smatra manjim od svoje brae
i postavlja ih iznad sebe.
Boji Poslanik kae: "Nema nieg dobrog u
prijateljstvu sa onim ko te ne potuje isto
onoliko koliko potuje i sebe. A to je najnii
stupanj, da drugog smatra sebi ravnim.
Savrenstvo je, pak, u tome da svog brata
stavi na prvo mjesto.

Al-Gazali O prijateljstvu i bratstvu u Bogu

Tau Zostrijan

53

Verujem da je ovo pitanje neobino bitno i da je

odgovor koji sledi jedan od kljunih kako bismo pravilno razumeli
ta je Memfis Mizraim obred u naem nasledju i shvatanju, kao
kola duhovnog razvitka i oslobodjenja, kao gradjevina koja se
uzdie iznad temelja simbolinog Slobodnog Zidarstva, i koja ga ne
samo nadogradjuje i oplemenjuje, nego ga na izvestan nain i
transcendira pa time pokazuje u neto drugaijem svetlu.
Hijerarhija je jedna od osnovnih karakteristika
Slobodnog Zidarstva- ne samo Slobodnog Zidarstva, nego i gotovo
svake zajednice ili grupe ljudi sa kojom se sreemo svakodnevno,
jedna od osnovnih karakteristika ljudskog drutva u celini, a mogli
bismo rei, i jedno od osnovnih obeleja itave prirode- odnosi se
svuda oko nas uredjuju tako da predstavljaju vidljivi niz onih ili
onoga to vodi, i onoga to sledi. Nekada takav odnos izgleda
potpuno prirodno, nekada je uredjen pogotovu ako se
ograniimo na ljudsko drutvo, i ostavimo po strani sve drugo to
nas okruuje- dogovorima, ugovorima, obiajima, pravilima,
zakonima- sve zavisi o okolnostima ili prilikama koje treba da se
urede. Karakteristika hijerarhije je da postoje oni koji su u
nadredjenom poloaju, i oni koji su njima podredjeni. Mogli bismo
rei da je u nekim sluajevima takav odnos razumljiv, pa da je
ponekad i nuan- oni koji ue se samom svojom neukou u
odredjenoj ili izabranoj oblasti svrstavaju tako da im predstoji
jedan period kada moraju da se dokazuju u razliitim oblastima i
na razliitim nivoima, kako bi pokazali da su stekli neophodna
znanja i vetine, pa da tek tada postanu punopravni lanovi i oni
koji e doprinositi na isti nain kao stariji i iskusniji koji su ih primili
u tu grupu. Nita neobino, reklo bi se.

U Slobodnom Zidarstvu principi hijerarhije vidljiv je na

svakom koraku- u ustrojstvu samog Zanata, Loe, masonskog
Reda, i slino. Trostruka hijerarhija Zanata- Uenik, Pomonik,
Majstor- svakoga svrstava na precizno postavljeno mesto, sa tano
odredjenim pravima i obavezama. Odnos prava i obaveza je
takodje hijerarhijski uredjen na zanimljiv nain, jer je jasno da
neko ko napreduje kroz Slobodno Zidarstvo stie sve vea prava u
Redu i Loi, ali da istovremeno dobija i sve vee obaveze, sve do
oficirskih dunosti koje su pre svega dunost, i sluenje drugima i
sebi, koliko god ak i sami Slobodni Zidari esto o njima mislili
drugaije, i doivljavali ih kao poasti i povlastice. Ulazak i
kretanje kroz Lou, nain pozicioniranja i obraanja Sestara i Brae
u Loi, mogunosti uestvovanja u radu- sve ukazuje na detaljno
uredjen sistem medjusobnih odnosa u kome se tano zna ko , ta,
kada i zato radi. Na jednom nivou, ovo sigurno omoguuje
nesmetan rad, odvijanje ivota same Loe onako kako se oekuje,
daje oseaj sigurnosti i pripadanja jednom sloenom sistemu koji
je velikim delom funkcionalan ba zbog takve uredjenosti.
Medjusobni odnosi Loa u masonskom svetu takodje se
zasnivaju na potovanju hijerarhije, nekada u strooj, a nekada u
blaoj formi. Neki masonski Redovi su medjunarodni, takvu
odrednicu nose i u samom imenu, i vrhovna masonska vlast takvog
Reda stoji u odredjenom centru koji ima faktika ovlaenja nad
Loama gde god se nalazile. Neki masonski Redovi podrazumevaju
da Loa sa primanjem Svetlosti postaje prava i potpuna, ali i kao
takva ostaje na odredjenom mestu unutar manje ili vie formalnih
hijerarhijskih odnosa. Izraz Majka Loa pokazuje odredjenu
privrenost i odredjeno pozicioniranje izmedju dve Loe, ak i kada
su obe prave i potpune- makar gledano hronoloki, uspostavlja se
medjusobni odnos ak i kada nema formalno pravne zavisnosti i/ili
nadredjenosti. Ako je u pitanju, recimo, regularno masonstvo,
teko da bi iko osporio jedinstveni poloaj UVLE bez obzira na svu
autonomnost i slobodu koje uivaju Loe u ovom lancu.
Budui da sa strane ili iznad Plave Loe postoje boni
ili vii masonski stepenovi , onda je i odnos Simbolike Loe i
ovih bonih ili viih Redova takodje zasnovan na hijerarhiji. U
ove Redove se ulazi po pozivu, koji podrazumeva selekciju, a time
opet nadredjeni poloaj, poloaj koji je u izvesnom smislu
povlaen, bez obzira na to to Plave Loe uivaju autonomiju,
imaju svoje sopstvene masonske vlasti, vode svoje poslove, imaju
svoj vlastiti ivot. Visoki Saveti, Vea, Senati, Kapiteli i slino, koji u
stvarnosti vode i upravljaju ivotom masonskih Redova, nalaze se
izvan domaaja Plavih Loa, a svojim odlukama i postupcima

54

direktno utiu na njihovo postojanje i razvoj. Izvor i mesto

autoriteta su nesumnjivi i nesporni ak i kada nisu jasno vidljivi.
Ako je hijerarhija u velikoj meri stvarnost Slobodnog
Zidarstva, treba rei da li je i zato potrebna kao takva, koliko je
bitno njeno postojanje u obliku i nainu funkcionisanja koje se
sutinski ne menja praktino vekovima. U odbranu hijerarhije
mogli bismo rei, a da ne ulazimo u pojedinosti i posebne razloge,
da je ona potrebna ukoliko je u slubi ivota i razvoja Slobodnog
Zidarstva, a ne ako je sama sebi cilj. Ukoliko oni koji su nosioci
masonske hijerarhije sebe na prvom mestu doivljavaju kao
slubenike Reda, kao one koji su tu da doprinesu, da ako treba i
podnesu teret koji neminovno sledi pre ili kasnije, mogli bismo rei
da ona ima opravdanje. Naalost, esto smo bili svedoci, kroz
istoriju Slobodog Zidarstva, da je pripadnost hijerarhiji znaili
laskanje i ugadjanje drugima ili sopstvenom egu. Alati Zidara nisu
sluili u tim sluajevima izgradnji Hrama oveanstva, nego hrama
sopstvenom ja to je jedan od najgorih primera pogrene upotrebe
tih istih alata i snage neke Sestre ili Brata. Neke Sestre ili neka
Braa, u prolosti, a mogue i sada, a mogue i u budunosti, nisu
oseali na sebi teinu veu od one koju predstavlja tkanina lente
sa odgovarajuim aplikacijama. U takvim situacijama, hijerarhija se
izvrtala u suprotnost gore reenog- onoga to je reeno u njenu
odbranu- i postajala osnov za despotsko ponaanje, koje je obino
vodilo sukobima- i linim, i u Loi, neprilikama i razdorima u
samom Redu, stvaranju paralelnih masonskih vlasti, razliitih Loa
sa istim imenom , i tako u nedogled.
Hijerarhija je , dakle, stvarnost masonskog Reda,
postojanja i ivota. Kao i sve stvari na ovome svetu, i ona moe
biti dobro ili loe shvaena i upotrebljena. Kao i sve stvari u
ljudskom drutvu, ona je pre svega proizvod oveka samog. Koliko
je ovek usavren i kadar da uoi i izadje na kraj sa sopstvenim
ogranienjima, toliko e i hijrarhija biti korisna ili tetna masonstvu
uopte ili u nekim konkretnim prilikama.
Ovde moemo odmah da skrenemo panju na jedan
bitan detalj. Masonstvo samo po sebi podrazumeva usavravanje.
To usavravanje idealno doivljeno podrazumeva stalan rad na
sebi, stalnu upotrebu alata koji oblikuju Sestru ili Brata da postane
deo gradnje savrenog Hrama. Na taj nain, vidimo da pojedinac
treba da evoluira; evolucija je logina posledica usavravanja, tu
nema sumnje. Sada, ako je evolucija rezultat rada, ona
podrazumeva promene. Promene u samom onom ko je njen deo, a
onda , posledino, i itave grupe u kojoj takav neko uestvuje i
radi. Vie takvih pojedinaca znai da grupa evoluira bre, i da se
bre menja i razvija. Oekujemo da Masonstvo, poto je
sastavljeno od onih koji bi trebalo da budu posveeni na prvom
mestu samousavravanju, pa onda i usavravanju drugih, i sveta
oko sebe, bude zajednica koja je u toj evoluciji relativno odmakla,
s obzirom na to koliko dugo postoji. Da li je to tako, ili nije, ako

jeste, zato, a ako nije , opet zato- to je potpuno pitanje za sebe,

i ne dotie se nae teme, sem posredno. Pitanje koje sam ovde
hteo da postavim jeste, zapravo, da li evolucija kao rezultat linog
napretka moe da se dogodi i u jednoj sutinski bitnoj pretpostavci
Slobodnog Zidarstva, a to je hijerarhija (neko e mi moda
zameriti da sam upotrebio prejak izraz- sutinska pretpostavka; ali
mislim da e veina Slobodnih Zidara, i pre nego to proita ono
to sledi, da se bar malo namrti na ideju Masonstva bez
Stareine, oficira, radova koji nisu u Hramu... a moda i nee, ko
zna?)? Po mom miljenju i iskustvu, to je mogue, deava se, i
funkcionalno je- samo je stvar sa kog ugla gledamo na stvari.
Zaista, shvatanje hijerarjihe u velikoj meri zavisi od toga
kakav je na generalni pogled na svet, i kako se formiraju i drugi
nai stavovi o razliitim pitanjima. Postoje oni koji vide sebe i sve
oko sebe kao niz loginih koraka koji se nadovezuju jedan na
drugi, koji vide ivotna kretanja kao lagano kretanje ka napred;
drugim reima, linearno shvatanje rada i razvoja. U inicijacijskom
smislu, ovo je esto predstavljeno slikom uspinjanja ideja da
postoji Sveta Planina uz koju se uspinju Inicijati je razvijena u
razliitim tradicijama zapada i istoka. Piramida kao simbol dobro
razumljiv Slobodnim Zidarima takodje bi mogla da poslui kao glif
ovakve ideje. Ideja linearnosti, ideja uspinjanja, gotovo automatski
iz sebe poradja ideju hijerarhije: na linij postoje odnosi pre i posle,
na strmini kojom se neko uspinje postoji gore i dole, i u takvom
kretanju moe se precizno odrediti trenutno mesto , sadanji
poloaj, i spram sebe samog, i spram drugih. Hijerarhija se
uspostavlja kao logian sled ovakvog naina miljenja i
doivljavanja svega.
Mogue je , medjutim, i drugaije vidjenje.
Ono je takodje prisutno u razliitim tradicijama i
vremenima. Idealno, simbol kojeg bismo ovde mogli da
upotrebimo je krug. ovek je u ovom sluaju centar kruga, a na
krunici oko njega su upisana sva iskustva koja je doiveo, ili sve
ono emu tei. Take na krunici udaljene su podjednako od
centra, i svako moe po sopstvenom izboru da se odlui koje
iskustvo trai u nekom trenutku, a da razume na osnovu ove
jednostavne istine da su sva ona podjednako vana. Nae bie
slobodno doivljava i stvara sopstvenu realnost, ponekada potpuno
sam, ponekad u interakciji sa drugim biima, ali svesno da jedno
iskustvo nema prednost nad drugim, i da su iskustva svih
podjednako dragocena. Ovo bi bilo blisko odredjenim istonjakim
uenjima, mada nije strano ni zapadnoj tradiciji. Krst upisan u krug
govori nam upravo o ovome- kraci krsta vode iz centra, a njegovim
plesom menjaju se pravci kretanja bez ogranienja. Ovakav pristup
stavlja razliita iskustva u istu ravan, ne dajui posebnu prednost
ni jednom pojavnom dovljaju, stavljajui ljudsko bie u sredite
svega to jeste. Budui da svi ljudi imaju isti poloaj, onda su svi
medjusobni jednaki- nema razlike u striktno hijerarhijskom smislu,

55

jer nema nikoga ko bi bio unien ili uzdignut. Ideja inicijacije nije
nestala ni u ovom vidjenju stvari, jedni to je ona premetena iz
simbolikog ili filozofskog plana na spiritualni nivo. Osnova
incijacijskog rada u ovom sluaju je da najpre moramo postati
svesni ove jednostavne istine, da se probudimo u odnosu na sebe i
sopstvena iskustva. Jer, sa ko zna kog razloga, mnogi ljudi, da ne
kaemo veina, nije svesna da stvari stoje tako- oni nisu svesni da
stoje u sopstvenom centru, da sami biraju i stvaraju sopstvene
svetove, i prvi korak na stazi Inicijacije je budjenje; sve to sledi
posle toga je mnogo drugaije, i predstavlja povratak u stvarno
stanje.
U Misir Loi vidimo Drevni i Izvorni Obred Memfis
Mizraima upravo kao jedan moan instrument probudjenja. Vidimo
ovaj Obred kao mainu koja moe da bude sredstvo samorazvoja
svakog inicijata. Vidimo inicijaciju kao spiritualni in, kao impuls
koji vodi oveka ka sopstvenom oduhovljenju. Smatramo da je
svako od nas istinski nezavisna jedinka, monada, koja ima
sopstveno mesto u sadanjem trenutku, i da svako treba da izvri
sopstveni Veliki Rad, i da na taj nain doprinese izgradnji
univerzalnog Hrama. Jer, takvim Radom se sutinski realizuje
svako od nas i na taj nain uzima uee u slavljenju Velikog
Arhitekte Univerzuma.
Moemo rei da su ove ideje deo naeg nasledja koje
nije samo masonskog karaktera. Istorijat naeg obreda u sebi
preplie razliite mistike i gnostike ideje i tradicije, i on je ustvari
ivi tok koji neposredno formulie na rad i danas. Kombinujui
simboliku masonskih rituala , pouka i lekcija sa praksom
spiritualnog budjenja, ivimo istinski inicijatiki tok. Radei istrajno,
oivljavamo simbole Slobodnog Zidarstva i nalazimo u njima
istinska upotrebna znaenja.
Ako stvari postavimo na ovaj nain, bie nam jasno da
imamo i drugaiji stav o ideji hijerarhije u odnosu na Simboliku
Lou Slobodnog Zidarstva, a i u odnosu na neke druge bone ili
vie redove, pa ak i u odnosu na neke druge linije nasledja
Memfis Mizraima- ne zaboravimo da se egipatski obred razvijao
relativno nezavisno kroz nekoliko loza, i da one povremeno nisu
imale nikakav medjusobni uticaj. Naa ideja je da hijerarhija u
uobiajenom smislu rei nije neophodna, i da moe biti zamenjena
drugaijim odnosima. Istina, mi smo zadrali uobiajenu formu
obreda, koristimo stepenove, inicijacije su strukturisane kroz serije
obreda kako su ih koristili nai preci, ali se time ne sluimo da
bismo pokazali nivo upravljanja, poziciju u Redu, pa ak ni trenutni
stepen duhovnog razvoja- to je sve u velikoj meri razliito od
naeg poimanja procesa Inicijacije. Da parafraziram rei brata Tau
Libera, jednog od osnivaa Misir Loe, mi vidimo inicijaciju pre
svega kao talasanje duhovne sile i prenoenje tih impulsa onima
koji su zainteresovani da ih prime, ili oseaju takav uticaj. Ne
vidimo prolazak kroz razliite stepenove kao proces koji je vezan

uz neki odredjeni vremenski period- oni koji su probudjeni, i koji

putuju stazom noeni snagom sopstvenog zamaha, relativno brzo
prolaze kroz sve inicijacije i sami postaju oni koji su sposobni da
prenose ideju i sistem dalje. Naa ideja je da pomognemo svakom
ko hoe i usudi se da krene ovom stazom. Mi ne propovedamo
nikakvu dogmu, ne traimo poslunost autoritetu- sami nosimo
odredjene rangove inicijacije jer smo proli itavom stazom, a
elimo i ohrabrujemo Sestre i Brau da i sami uine isto.
Naa Misir Loa izvorno je deo pokreta koji je poznat
pod imenom Kongregacijski Iluminizam. U okviru ovog pokreta, u
Loama se ak i ne dodeljuju titule Majstora Loe, ve izvorni
engleski termin za one kojima je Loa poverena glasi the
facilitator- dakle, ne radi se o nekome ko upravlja, ve pomae,
usmerava, daje savete; radi se o tome da je to neko ko ima
odredjeno iskustvo i stavlja se na raspolaganje drugima , kako bi
oni sami mogli da pronadju sopstveni put. Ideja je jednostavnatreba prenositi alate, instrumente zanata, i osposobiti Brata ili
Sestru da se slui njima, a onda , posle proivljenih iskustava,
podeliti ih kako bismo jedni druge i dalje bodrili na rad i napredak.
Loa u naem obredu treba da bude dinamino sredite onih koji
su probudjeni i rade na sebi. Mi vidimo na Obred, u jednoj
perspektivi, kao krov koji okuplja istraivae razliitih inspiracija i
opredeljenja, a pod kojim moemo jedni druge da upoznamo sa
rezultatima do kojih smo doli, ne uspostavljajui medju njima
nekakve odnose vrednosti, niti ih saobraavati nekom unapred
odredjenom modelu.
Ovakav na stav u velikoj meri dolazi od onoga to sam
rekao neto ranije- mi mislimo da je evolucija stalno na delu, i da
je dala odredjene rezultate, pa da moemo menjati ono to vie
nije funkcionalno. Jedan od moje Brae, sa kojim sam studirao
klasine rituale Memfis Mizraima, bio je jako kritian u odnosu na
ideje koje su uobliene u sam obred: govorio je , ini mi se s
pravom, da se u njima , a na nekim mestima, jako inisistira na ideji
da se inicijat dovodi u neugodan poloaj, da se esto izaziva
oseanje poslunosti, straha, odogovornosti pred autoritetima, i
slino. To bi bio, kako je on govorio, prethodni korak u evolucijiako smo iz tog stanja izali, pitanje je da li treba da mu se
vraamo i dalje. Inicijati nae Loe znaju da se u inu pristupanja
polae odredjeni Zavet, ali da je on koncipiran tako da ga svako
daje samome sebi. Mi ne traimo da se iskazuje pokornost
spoljanjim autoritetima, nego da ovek treba da bude naisto sam
sa sobom. Ideja hijerarhije u ovako postavljenim odnosima jako je
potisnuta i ne vidimo je kao nunost.
Sa druge strane, mi sebe ne vidimo kao nekakve velike
revolucionare; morali bismo da kaemo da ne napadamo ideju
hijerahije samu po sebi. Ako se setimo slike nas koji smo u centru,
i onog kruga koji je opisan oko nas, i ideja hijerarhije moe biti
negde na obodu tog kruga. Stoga, iskljuiti je potpuno, znailo bi

56

pokvariti krunicu- mi to ne elimo, a kako vreme ide, sve vie mi

se ini da to i ne bi bilo mogue. Ideji hijerarhije, i njenom
postojanju, jednostavno moemo da pristupimo kao i bilo kojoj
drugoj ideji ili pojavi- ako joj pridjemo kao svesno ljudsko bie,
onda emo moi da je vidimo kao odredjeno iskustvo, a kako emo
je proiveti, u velikoj meri zavisi od nas samih. Da li emo se za
nju vezati tako da postane teret, i ono to nas sputava, ili nas kao
teg zavrti u kretanje po krunici, pri emu obino zaboravimo
centar, ili emo je osetiti na jedan drugaiji nain, opet zavisi od
nas. Oigledno je da ne moemo ukinuti hijerarhiju u Plavoj Loi,
pogotovo ako se kao Majstori Masoni kreemo u nekoj od njih, u
nekoj drugoj Objedijenciji ili Redu. Ali sa malo drugaijim stavom,

ako gledamo otvorenih oiju i probudjenog Duha, neemo pasti u

zamke koje ona moe da stavi pred nas. Onda moemo da je
iskoristimo da bismo pomogli drugima, uestvujui kao pravi
Slubenici , Oficiri ili Vitezovi, imajui pre svega na umu sopstveni
razvitak, i razvitak drugih- a to je jedini cilj svakog pravog i
iskrenog Slobodnog Zidara.

Tau Qadosh

57

Na poetku naih Radova uvek prizivamo Velikog

Arhitektu Univerzuma. U Njegovu slavu oni se otvaraju i odravaju,
ka Njemu upuujemo misli i emocije kako bismo bili pod Njegovom
zatitom i kako bismo bili inspirisani dok oni traju. Smatramo Ga
Izvorom celokupne kreacije, pokuavamo da dosegnemo Njegove
tajne, da uestvujemo u Njegovoj sili i da budemo njeni provodnici
medju ljudima na zemlji. To inimo i tada, a u tom toku treba da
delujemo i kada napustimo Hram i posvetimo se profanim
stvarima- mada, ako budemo dosledno razvili predstojecu ideju
do kraja, moemo da se zapitamo da li i treba da delimo
postojanje na sveto i profano.
U naoj Misir Loi Drevnog i Izvornog Obreda Memfis
Mizraima ( DIOMM) kao gradivo Plave Loe koristimo rituale i
lekcije Ezoterinog Masonstva. Ovo znanje ini dobru osnovu za
rast koji se doivljava kasnije kroz rad i napredovanje u
stepenovima DIOMM. Na samom poetku puta, Uenici
Ezoterinog Masonstva bivaju pouenio sebi, o Boanskom i prirodi

odnosa koji postoji izmedju njih: ... oni grade svoje ivote oko
Boanskog i donose Boansko u svaki aspekt svog ivota. Oni
potuju Boansko u svim stvarima i u svakom trenutku. Oni
komuniciraju sa Boanskim u svemu to vide, uju i doive. Oni
vide sebe i svo Stvaranje kao decu Boanskog, budui da su deo
Boanskog....
.... unesi Boansko u sve to ini i postani
Ezoterini Mason..
Ovaj odlomak lekcije Uenika Ezoterinog Masonstva
praktino sublimira sav Rad kojeg Masoni preuzimaju na poetku
puta i u kome traju sve do odlaska na Veiti Istok- a neki bi rekli i
posle toga. To je sutinski ezoterini princip koji je u sreditu Rada
kako nae Plave Loe tako i itavog DIOMM. Sve to inimo,
inimo tako to se stavljamo u aktivan odnos prema Izvoru
celokupne kreacije, to prepoznajemo sve kao deo jednoga, to
svemu ukazujemo podjednako potovanje i to ne inimo razliku
medju stvarima. Oni koji uspeju u tome, gotovo i da ne moraju da

58

se bave nekakvim posebnim radovima, praksama, usavravanjem,

i slino; oni doivljavaju potpuno i trajno budjenje i preobraaj,
stalno borave u prisustvu Najvieg, kompletirali su svoj Rad i mogu
biti Svetlost prema kojoj treba da upravljamo svoj pogled.
Ovakav stav duhovnog tragaoca je stav istinskog
posveenika naeg Obreda. Uvek se trudimo da se probijemo kroz
velove pojavnog, makar to bili pojavni oblici najuzvienijih ritualastalno nastojimo da kroz formu prodremo do sutinskog elementa
koji je u njenom sreditu. Nai preci , barem oni koji su dovrili
svoje Veliko Delo, znali su ta su sakrili iza simbola i formula koje
su nerazumljive na prvi pogled, i uputili su nas da i sami uinimo
isto, stalno nas opominjui da ne pobrkamo putokaze sa ciljem.
Svaka ceremonija, ma kako velianstveno izgledala, slui samo da
nas oslobodi svakodnevne panje koja luta sa jednog objekta ka
drugom, da izotri koncentraciju, profini opaanje i udubi nas u
konanu realnost. Ta konana realnost je u nama, podjednako kao
to je svuda oko nas, pa time i izvan nas; sutinski, istinski rad
naeg obreda jeste pomirenje i ujedinjenje mikro i makro
kosmosa.
Otvaranje naih radova u slavu Velikog Arhitekte
Univerzuma nije tek obina ceremonijalna fraza. Valjalo bi da ovaj
priziv bude uvek izgovoren sa punom usredsredjenou, sa
svesnim i emotivnim otvaranjem prema Izvoru svih stvari. U takvoj
aktivnosti potiskuje se onaj deo nas samih koji inae moe biti , a
esto i jeste, jedna vrsta vela koja zaklanja pogled od aktuelnih
stvari ka prostorima idealnog koji, ustvari, nikada nije daleko od
nas. Drevni antiki filozof pouio nas je jednom svojom alegorijom
da itavog ivota gledamo samo senke na zidu peine, nesvesni da
gledamo iluziju; naalost, malo je onih koji shvataju koliko je
zapravo jednostavno da podignemo pogled i potraimo istinsko
Svetlo- ili da ga okrenemo unutar nas samih i da ga vidimo i tu.
Kada je Rad u Hramu pravilno otvoren i posveen, i kada
uestvujemo u njemu, onda imamo priliku da to Svetlo doivimo
direktno i potpuno.
Stalno ohrabrujemo Sestre i Brau naeg DIOMM da Rad
ne ograniavaju samo na ono to se deava na sastancima Loe,
nego da redovno rade samostalno, bilo pojedinano, bilo na
okupljanjima manje formalnog tipa (mada ni sastanci nae Loe
nisu formalni u uobiajenom smislu rei). Samostalni rad
podrazumeva da se dnevno odvoji bar malo vremena za
praktikovanje, i da se odvoji mali prostor koji vremenom pone da
se doviljava lino i intimno. U tom vremenu i prostoru svako od
nas radi u slavu Velikog Arhitekte Univerzuma. Svako moe da
otvori svoj lini rad prizivom i afirmacijom, bilo onom koja je
standardna i ceremonijalna, ili na neki drugi nain, svejedno.
Prizivanje Velikog Arhitekte Univerzuma nije privilegija Starine
Loe, Oficira, Viteza, ili slino- svako je deo opte kreacije, svako

nosi isto Svetlo u sebi, i titranje tog Svetla iznutra uvek nalazi
odgovor u spoljanjosti.
Mi se ne udubljujemo u objanjenja ta je i ko je Veliki
Arhitekta Univerzuma- to je ostavljeno linom doivljaju. Neko nas
zbog toga prekoreva, govorei da se udaljavamo od uobiajenog
doivljaja svetog u aktuelnom okruenju. Neko e rei da je na
doivljaj
Stvarnosti
panteistiki,
osporavajui
mu
time
pravovernost; mi to ne komentariemo, bivajui osnaeni
sopstvenim iskustvom. Neko e rei da je na doivljaj duhovnosti
proet uenjima sa drugih prostora, ili drugih vremena- ne
protivimo se tome, jer vidimo istu sutinu u ispoljavanju
Boanskog uvek i svugde. Neko e rei da je nae vidjenje
duhovnosti izmatano, ili svojevoljno postavljeno- tu se ne bismo
sloili. U velkoj meri, mi se oslanjamo na gnostike tradicije koje
imaju svoje sopstvene metode za optenje sa Najviim, i koje se
menjaju vremenom, ali sutinski ostaju iste. DIOMM kroz svoje
rituale upuuje na ovu posebnu istorijsku vezu- posveenici 66
stepena i danas se upuuju i posveuju u gnostiku tradiciju,
dobijajui rukopoloenje koje daje mogunost da se Svetlost
prenosi drugima, kao dar i kao obavezu. Prenoenje Svetlosti
drugima isto ne doivaljavamo kao nekakvu posebnu privilegiju, ili
neto to nas ini odvojenima ili uzvienijima od njih- trudimo se
da ovaj prenos obavimo to potpunije i pre svima koji su otvoreni i
zainteresovani u tom smislu.
Naa ideja je da se odnos sa Velikim Arhitektom
Univerzuma gradi direktnim iskustvima. Zato su nai opisi tih
iskustava obino uzdrani- ne samo stoga to najee izmiu
jeziku, koji se gradi na drugaijoj realnosti- nego i da bi svakome
ostavili punu slobodu da na sopstveni nain, neoptereen
oekivanjima, stvori taj odnos potpuno individualno.
itav DIOMM je alat kojim ovo iskustvo moe da se
ostvari. Probudjenjem vruih taaka svest se postepeno
transformie iz kanala svakodnevnog iskustva ka konanoj
realnosti. Ona se iri, stalno obuhvata nove sadraje, a
istovremeno postajemo sve svesniji kakve povezanosti postoje
medju svim to jeste. Simboli postaju upotrebne alatke koje
precizno vode svakoga ka novoj i potpunijoj slici sveta, uvek
imajui Velikog Arhitektu Univerzuma kao krajnje ishodite.
Njegovo prisustvo postaje izvesno u svakodnevnici, i zaista
unosimo Boansko u sve to inimo. Spoznajui svoju vlastitu
prirodu, istovremeno spoznajemo i Njega, da bismo na kraju
spoznali da izmedju nae i Njegove prirode i nije bilo razlike, osim
to smo bili toga nesvesni. Probudjenost i svest o ovoj istovetnosti
sr je naeg Velikog Rada, kao to je to bila sr istog Rada svih
posveenika u inicijacijskom lancu koji je neprekinut od vremena
naih drevnih predaka.

59

Uee u ovom lancu, mogunost probudjenja i

spoznavanja sebe i boanskog je realnost. To je najvie dobro za
oveka i svrha njegovog inkarniranja na zemlji. To jeste istinsko
slavljenje Velikog Arhitekte Univerzuma.
Transformacija koja se doivljava na ovaj nain je trajna
i potpuna. Svakako, ne treba oekivati da je ovakav rad uvek
herojskog ili uzvienog tipa- pred nama se uvek pojavljuju , pored
prosvetljujuih iskustava, i ona koja su drugaija, koja su loa,
koja izazivaju sumnju, podstiu da se javljaju slabosti , sumnje,
nai sopstveni nedostaci. Rekao sam ve da ne opisujemo Velikog
Arhitektu Univerzuma, ali ovde u se usuditi da kaem kako Ga ne
doivljavamo samo kao Izvor sveukupnog dobra, svetlosti,
afirmativnog, pozitivnog , i tome slino... ne, svesni smo da se
deavaju i drugaije stvari i u nama i oko nas. Ne bavimo se
teolokim raspravama o poreklu dobrog i loeg, reklo bi se zapravo
da takve rasprave spadaju u teologije sasvim odredjenog tipa i
kola. Radije smo svesni da je ono to se deava, a to opisujemo
kao loe predstavlja takodje jedan korak na putu, koji mora biti
predjen kako bi se dobio uvid u celinu stvarnosti. Prevazilaenje
takvih iskustava u nekim trenucima razvoja moe biti zaista
dramatino , jer izgleda da postoje momenti u toku inicijatikog
rasta kada takvi dogadjaji prete da ga zaustave i vrate na neku
prethodnu stanicu. Moramo postati svesni da je ivot ustrojen kao
veita igra parova suprotnosti, da takvu igru prihvatimo, i da
razumemo da je i ona postavljena u tom obliku kao tvorevina
Velikog Arhitekte Univerzuma. Ona je takva dok god boravimo u
stanju svesti kojeg opisujemo kao svakodnevno- kada se iz njega
pomerimo, kada pogled skrenemo sa senki ka Izvoru Svetlosti,
kada razumemo da je celina stvorena proimanjem razliitih
delova, onda se oslobadjamo i budimo u daljem procesu inicijacije.
Istinska inicijacija podrazumeva ponekad prilino sloena i bolna
suoavanja sa sobom, ali i prevazilaenje takvih stanja , ponekad
na krajnje neoekivan nain, i izlazak u potpuno nove sfere
realnosti. Naa prednost je to to je postavljanjem strukture
obreda DIOMM ovakvo kretanje relativno precizno mapirano, i
moemo imati adekvatnu pripremu na pojedinim serijama
inicijacije.

Putevi, mogunosti, izvesnosti- sve je neogranieno i

nemerljivo , u krajnosti, zato to je takav i Veliki Arhitekta
Univerzuma. Ono to je dovoljno znati je da je On uvek budan, i
da e uvek obratiti panju na nas kada mi obratimo panju Njemu.
I ako to uinimo ovog asa, naa inicijacija e dobiti novi impuls i
novo pouzdanje.
A ako nam se pri tome uini jo i da medju nama nema
razlike, moda emo razumeti kakvu smo veliku nagradu primili.

Konano upoznavanje sa Velikim Arhitektom Univerzuma

je rezultat ovog inicijatikog procesa. Bez obzira to prolazimo isti
Obred, putevi kretanja su mnogobrojni, upravo ih ima onoliko
koliko ima i ljudi koji se njima kreu. Teko ih je prebrojati, jer je
tok inicijacije neprekinut, ne samo do dananjih vremena, nego je
pouzdano pruen i prema budunosti. Ovde se susreemo sa jo
jednim moguim paradoksom- iako smo kao Slobodni Zidari od
poetka ueni da se sluimo alatima za merenje redovno i
precizno, opet postoje faktori koji su nepoznati i mogue i
nesaznatljivi. Ova suprotnost ugradjena je moda i u temelje
samog Hrama, kao jedna od veitih suprotnosti kojima
definiemona Zanat.

60

Bazilika Svetog Sernina je crkva u Tuluzu, prethodno

opatija crkve Svetog Saturnina, izgraena u stilu Romanike izmeu
1080 i 1120.godine. Opatija potie jo iz etvrtog veka, a znaaj
joj je uvean nakon to je arlemanj donirao vei broj relikvija, te
je postala znaajno mesto hodoaa na Putu za Santjago di
Kompostelu - za iju je gradnju korien i plan arhitekte koji je
projektovao Sen Sernin. U nekim segmentima ova bazilika se dosta
razlikuje od ranijih crkava, prvo to je mnogo vea, a drugo - jer je
potpuno sagraena od cigala, formirajui Krst u osnovi.

Sveti Saturnin je bio prvi Biskup Tuluza, sin Egeusa,

kralja Akeje i supruge mu Kasandre, koja je erka Ptolomeja, kralja
Ninevita. iveo je u prvom veku nove ere i smatra se za jednog od
prvih 72 sledbenika Hrista. Postoji ak i legenda po kojoj je on bio
prisutan na Poslednjoj Veeri. Nakon to ga je Sveti Petar
posvetio, dobio je dva uenika Papulusa i Sv.Honestusa.

61

Legenda takoe navodi da je Saturninus esto prolazio

kroz grad Tuluz u ijem je sreditu bio oltar, te poto je iskazao
nepotovanje svetenici naredie da bude kanjen tako to e mu
noge biti vezane za bika koji e ga vui kroz grad dok kanap ne
pukne. Bik je stao kod mesta zvanog Matabiau ("matar" znai
"ubiti", a "biau" je "bik") - to sve predstavlja inverziju muenitva
Taurohtonije - "ubistva bika" koji je centralni ritual Mitraizma, gde
je u Mitreumu prikazan Bog Mitra u inu ubijanja bika. Dve
hrianke sakupie ostatke Saturnina i sahranie ga u "dubokoj
jami". Mesto "gde je bik stao" postoji i danas, zove se "Rue de
Taur" i jedno je od originalnih rimskih raskra u sreditu grada.
Mesto gde je sahranjen Sernin je "duboka jama" - upravo
Mitraeum - sveto mesto Mitrinog kulta, nad kojim je potom
izgraena Bazilika Svetog Sernina - najvea crkva u Evropi u stilu
Romanike.

iz parabole o Bogatau i Lazaru, kao i scene gde zle ljude kanjava

monstrum prodirui im genitalije.

Druga crkvena juna vrata - Porte Miegvielle, su

imenovana po ruti koja prolazi kroz centar Tuluza, pristupa im se
kroz renesansni svod (koji je opstao iz 16.veka). Ova vrata su
ukraena scenama Uspenja, u kojima aneli uzdiu Hrista na
nebesa, vukui ga za ruke, dok u donjem delu dva apostola
gledaju u udu, a aneli im objanjavaju da e se na isti nain i
vratiti. Dva stuba sa strane portala sadre scene Izgnanstva iz
Raja, te Poricanja, Posete i Pokolja nevinih, kao i lavova meu
lozom. Druge skulpture prikazuju Simona Maga, Kralja Davida
okruenog lavovima, ljude u figijskoj odei kako jau lavove,
svetog Jakova izmeu dva drveta ukraenih sa dve monstruozne
glave, kao i Svetog Petra koji dri Kljueve. Zapadni portal je
nedovren i ima osam stubova.
Bazilika je formirana u obliku krsta, sa velikim
zasvoenim centralnim brodom. Kasnije su joj nadodati poneki
barokni elementi, a uveni arhitekta Viole le Dik je u drugom delu
19. veka izveo jednu od njegovih poznatih "restauracija", izdigavi
pod i malteriui zidove - to je kasnije uklonjeno. Bazilika je
vizuelno mona graevina kojoj se pristupa sa istonog dela gde
se nalazi jedan od najharmoninijih frontova sakralnih objekata u
Francuskoj. Centralna apsida sadri vie dodatnih kapela, kojih ima
i u transeptima. Izgraena je od crvene cigle sa belik kamenom za
dekorativne elemente. Kapiteli stubova su gravirani sa ljudskim i
ivotinjskim figurama, a nad apsidom stoji oktagonalni toranj, u
crvenoj cigli, visok 65 metara. Zapadna fasada je delimino
nezavrena, te deluje zdepasto.
Juni deo crkve ima dva dva portala. Jedan je blokiran i
u unutranjosti, u nii se nalazi sarkofag sa lanovima porodica
ranih hriana, nad kojim se nalazi natpis "Sanctus Saturninus".
Portal ima osam stubova i prikazuje teme prokletstva i izbavljenja

62

Severni transept, deo svodne konstrukcije,

sadri
srednjevekovne freske, a istie se Uskrsnue Hristovo iz pet
delova. Horski deo je barokni dodatak, a visoki oltar je retko i
vano delo preivelo iz doba romanike. Mermerni oltar je fino
isklesan i ukraen reljefima anela, ptica, lia.

Crkva sa velikim centralnim brodom, poluobliastog

visokog svoda, sa poprenim rebrima, irokim transeptom, dva
bona prolaza, a tri broda koji preko tribina proputa indirektno
svetlo, tako da unutranjost deluje vrlo suptilno i smireno. U
unutranjosti postoji 268 stubova, znaajnog kvaliteta, a mnogi su
sa kapitelima koji prikazuju scene iz prie o Danielu u Lavljem
zdencu.

U istonom delu je iroki ambulatorijum (prolaz) sa pet

prozranih kapela za kretanje hodoasnika, a u kapelama su
smetene relikvije.

Umetnuti u ambulatorijum su znameniti mermerni reljefi

(iz kasnijeg 11. veka), neuobiajenog stila, sa Hristom u njegovoj
slavi, zaokrugljenog stomaka i duge kose, kako sedi okruen
simbolima etiri Evaneliste - koji su u stvari etiri Kerubima. Hrist
dri u ruci otvorenu knjigu na ijim stranicama pie "Pax Vobis" Mir svetu.

63

Relikvije Svetog Sernina su se nalazili ranije u kripti, koja

je tokom 14.veka zasvoena, zadravajui centralni nosei Stub,
dok se danas nalaze u Oltaru. Kripta sadri relikvarije u niama.
Bazilika Svetog Sernina u Tuluzu se nalazi na "Mlenom
Putu" hodoaa.

64

http://www.uvls.org.rs/

http://www.rgls.org/

http://www.mason.org.rs/

http://www.godf-serbie.org/

http://veliki-orijent-hrvatske.org/

BALKANSKI MASONI
https://www.facebook.com/groups/465644020200935/

65

66