NORVEKI LANDRAS

Norveki landras je majcinska rasa sa veoma dobrim karakteristikama. Ostvaruje

2,3 praenja (racunato na uslovno grlo), 13,7 ivorodenih prasica po leglu, 1,1
mrtvorodenih, 12,4 odlucenih po leglu.
Prasici imaju dnevni prirast od 470 gr na dan i 10,3 kg pri odlucivanju. Tovljenici
imaju prirast od 928 gr dnevno.
Norveki landras se, zahvaljujuci dnevnom prirastu, potronji hrane i
zdravstvenom statusu danas svrstava u vodece rase svinja.

Uporedni rezultati testa nerastova norvekog landrasa/duroka

Norveka se, zahvaljujuci nizu povoljnosti (bogatstvu od nafte, odvojenosti od
kopna Evrope, potovanju zakona i ogromnom ulaganju u razvoj svinjarstva
poslednjih 30 god.) svrstala u red vodecih zemalja sveta po ekonomicnosti
svinjarske proizvodnje. NORSVIN organizacija za selekciju svinja u Norvekoj
ulae u selekcioni napredak vie nego bilo koja druga organizacija na svetu, a dobit
ostvaruju prizvodaci kroz smanjeni utroak hrane po kg prirasta.
U Srbiji se gaji landras, ali uglavnom nemacki i vedski. Gornji Milanovac je zato
pionir u gajenju ove poznate norveke sorte svinja.
Nakon trogodinjih priprema, poceo je sa realizacijom projekat Uzgoj svinja
norveki nacin koji predstavlja projekat od prioritetnog znacaja Ministarstva
poljoprivrede Republike Srbije, a realizuje se kao donacija Vlade Kraljevine
Norveke. Sam pripremni period odslikava ozbiljnost pristupa projektne grupe u
sagledavanju i davanju smernica za poboljanje trenutne situacije u svinjarskoj
proizvodnji nae zemlje. Dugogodinja saradnja izmedu Optine Vefsn u
Norvekoj i Optine Gornji Milanovac rezultirala je pocetak realizacije ovog
projekta koji treba da prenese vec dokazani model norvekog nacina gajenja svinja,
kao i model kooperativa koji u sebi sadri moderne evropske principe udruivanja.

Uz donatorska sredstva i saradnju sa norvekom vladom, zapocet je dugorocni

projekat Uzgoj svinja norveki model sa ciljem unapredenja svinjarstva u
Srbiji. Planirano je paralelno implementiranje 3 aktivnosti:
kola svinjarstva za transfer znanja (sprovodice se u vie okruga u Srbiji)
Elitni uzgoj norvekog landrasa (Polj. kola u Valjevu )
Nacionalna asocijacija za uzgoj svinja
AGRONOR
Projektni ciljevi i zadaci podrazumevaju intenzivnu saradnju izmedu
Poljoprivredne kole u Valjevu, kao nosioca probnog zapata norvekog landrasa,
kole svinjarstva i Specijalizovane stocarske zadruge Agronor, koja ce se ogledati
u kontinuiranim aktivnostima vezanim za edukaciju, odgoj i distribuciju svinja
kroz clanstvo Agronora.
Specijalizovana stocarska zadruga Agronor je integralni deo projekta ,,Uzgoj
svinja norveki nacin. Agronor je osnovan u skladu sa zakonskim propisima
Republike Srbije ali, istovremeno, sadri i osnovne principe evropskog modela
kooperativa. To podrazumeva i konkretnu primenu tih principa u praksi to, uz
jasno odreden cilj, dovodi do formiranja trino orijentisane kooperative zadruge.
Aktivnosti koje ce se obavljati bice u cilju ostvarivanja dobiti clanova zadruge. Na
ovaj nacin se postie olakan pristup tritu, doprinosi se regulisanju uslova na
njemu, postiu se realne cene, izbegava se kupovina/prodaja preko posrednika,
omogucava se dobijanje povoljnih kredita i osiguranja, kao i pristup savetodavnim
servisima.

Agronor je nezavisna asocijacija u kojoj clanovi imaju pravo vlasnitva i pravo

upravljanja zadrugom. Ona ima za cilj da, u okviru projekta ,,Uzgoj svinja
norveki nacin, odri sastanke edukacije u deset okruga Republike Srbije, na
kojima ce prezentovati ciljeve projekta, kao i osnovne principe kooperative.
clanstvo u Agronoru ce biti omoguceno svim zainteresovanim proizvodacima
svinja u Srbiji, shodno principu dobrovoljnosti, a u skladu sa osnivackim aktima
zadruge. Buducim clanovima ce biti prezentovane pogodnosti ovakvog nacina

udruivanja, kao i osnovne karakteristike norvekog landrasa kao jednog od

preduslova za moderan pristup svinjogojstvu u Srbiji.
Pozitivna iskustva norvekog modela kooperativa su implementirana u Agronoru, a
njegov dalji razvitak i trino pozicioniranje treba da bude model za formiranje
kooperativa i u drugim oblastima poljoprivredne proizvodnje Srbije.

Cilj projekta je, na kraju, otvaranje sigurnih radnih mesta u selima Srbije kroz
stvaranje obucenih farmera koji mogu da odgovore zahtevima i konkurenciji EU,
usaglaavanje sa evropskim zakonima u stocarskoj proizvodnji i kontroli kvaliteta,
prilagodavanje tritu i novim trendovima zdrave ishrane stanovnitva.
Bojan Petkovic