Antimonopolsko zakonodavstvo

Antimonopolski (antitrustovski zakoni) u SAD

Moe nastati na razne naine, ali je svaki nain pokriven antitrustovskim

zakonima.
ermanov zakon je donet 1890.g. U SAD-u.
Zakon je usvojen na predlog kongresmena ermana zbog naglog rasta
kartela (trustova), koji su bili legalni i veoma rasprostranjeni.Trustovi nafte,
eleznice, eera, duvana, podizali su cene znatno iznad cena
nekartelisanih proizvoda.
Odeljak 1 zabranjuje ugovore, kombinacije ili zavere za ograniavanje
trgovine.Primer nezakonite kombinacije je izriit dogovor izmeu
proizvoaa da ogranie svoju proizvodnju ili fiksiraju cenu iznad
konkurentskog nivoa.
Odeljak 1 zabranjuje i implicitne dogovore u obliku paralelnog ponaanja.
Prva velika tuba prema odredbama ermanovog zakona podignuta je
protiv kompanije Standard Oil 1911.g. i to za monopolizaciju trita sirove i
preraene nafte i naftnih derivata.Sud je naloio da se kompanija podeli na
34 posebne firme.

Clayton Act (Klejtonov zakon)

Detaljnije je razradio postupke diskriminacije putem cena, sklapanje ugovora koji se

zasnivaju na ekskluzivnoj ponudi proizvoda i razliite oblike vezanog dogovora.
Zabranjeno je da preduzee sa velikim trinim ueem zahteva od kupca da ne
kupuje od konkurenata.
Zabranjeno je odreivanje predatorskih cena
Zabranjena je meukompanijska unakrsna raspodela akcija i sticanje znaajnog
udela u kompanijama iz iste industrijske grane.
Zabranjeno je spajanje i pripajanje kompanija u sluaju da se time znaajno umanjuje
konkurencija ili da se stvara monopol.

Celler- Kefauver Act ( Keler- Kefaurov zakon)

Zabranjivao je spajanje kompanija koje obavljaju razliite faze proizvodnog procesa

(vertikalne fuzije) ili spajanje kompanija ije aktivnosti nisu povezane
(konglomeratske fuzije).

Federal Trade Commission Act (Zakon Federalne

trgovinske komisije)

Donet je 1914.g. sa izmenama u 1938., 1973., i 1975. g.

Dopunjuje ermanov i Klejtonov zakon jer zabranjuje antikonkurentsko
ponaanje, kao to je lano oglaavanje i oznaavanje, dogovore sa
maloprodajom o iskljuivanju konkurentskih marki.
Odredbe ovog zakona, koje su usmerene protiv monopolskog ponaanja,
sprovodi Federalna trgovinska komisija, to znaajno doprinosi njegovoj
efikasnosti.

Robinson Patmanov zakon(1936)

Dopunjuje Klejtonov zakon i zabranjuje diskriminaciju naplaivanjem razliitih
cena kupcima istih proizvoda.

Sprovoenje antitrustovskih zakona

Svrha antitrustovskih zakona je da prue pravni okvir koji Ministarstvu pravde,

Federalnoj trgovinskoj komisiji i sudovima daje mo da interpretiraju i sprovode te
zakone.
Prvi nain: zakoni se sprovode kroz Antitrustovsko odeljenje Ministarstva pravde.
Ovo odeljenje moe pokrenuti krivinu parnicu, graansku parnicu ili obe na bazi
internog istraivanja ili tube.
Posledica kriminalne radnje moe biti novana ili zakonska kazna za pojedince.
Gubitak graanske parnice primorava korporaciju da prekine antikonkurentske radnje
a esto i da plati kaznu.
Drugi nain: zakon se sprovodi kroz administrativne procedure Federalne trgovinske
komisije.Komisija moe sama da pokrene inicijativu ili na osnovu tube.
Trei nain:privatne parnice. Pojedinci i kompanije mogu da tue kompaniju koja
nanosi tetu njihovom poslu ili imovini. Mogu i da trae od sudova sudski nalog kako
bi prekrioci prestali sa antikonkurentskim radnjama.

Antimonopolsko zakonodavstvo u drugim razvijenim

zemljama

Zakoni u Velikoj Britaniji

Zakon o monopolima i ograniavajuim uslovima poslovanja iz 1948.g.
Zakon o ograniavanju trgovine iz 1956.g.(zahtevao je da se ugovori
trgovinskih udruenja registruju, a ocenu da li su ugovori protiv javnog
interesa davao je Sud za ograniavajue trgovinske uslove poslovanja.)
Zakon o monopolima i merderima iz 1965.g.(bavio se rastuom
koncentracijom u industrijama i razbijanjem monopola)
Zakon o reorganizaciji industrije iz 1966.g.(promovisao je spajanje
kompanija u industrijama koje je trebalo da podstakne rast granske
produktivnosti i efikasnosti)
U 1998.g. Velika Britanija je uskladila pristup zatite konkurencije sa
pristupom EU donoenjem Zakona o konkurenciji. Tada je ukinut najvei
broj zakona koji su se odnosili na monopole, fuzije i dogovore kompanija o
uslovima nastupa na tritu.

Politika konkurencije u EU

Temelj politike konkurencije EU predstavlja Ugovor iz Amsterdama iz 1999., tadanji

lanovi 81. i 82.
lan 81 se odnosi na sporazume kompanija o uslovima nastupa na tritu EU, tajne
sporazume i vertikalne odnose(ogranienja) unutar EU.On eksplicitno zabranjuje
sledee aktivnosti:
Direktno ili indirektno fiksiranje kupovina ili prodajne cene ili bilo koji uslov trgovanja;
Ograniavanje ili kontrola proizvodnje, trita, tehnikog razvoja ili investicija
Podela trita ili izvora ponude
lan 82 ureuje zloupotrebu dominantnog poloaja, tj. monopolsko ponaanje
kompanija.Dominantna pozicija postoji ako firma moe da sprei konkurenciju i ako
moe da kontrolie proizvodnju i cene.Dominantan poloaj se definie kao trino
uee od 40% i vie. Firma zloupotrebljava svoju dominantnu poziciju ako odreuje
monopolske cene, ako odreuje cene na niskom nivou da sprei ulazak konkurenata,
ako vri diskriminaciju putem cena, ako putem merdera utie na poveanje
koncentracije ponude.

Izuzeci od primene antimonopolskih mera

Postoje u sluaju kada se dogovor izmeu firmi sklapa sa ciljem poveanja

tehnolokog ili privrednog napretka ili slui poboljanju proizvodnje dobara i
usluga.

Nadlenosti u oblasti zatite konkurencije

Nadlenosti imaju Evropska komisija (European Commission-EC) i Evropski

sud pravde ( European Court of Justice-ECJ).Ove institucije kreiraju,
sprovode i kontroliu politike zatite konkurencije.
U nadlenosti EC je da identifikuje sluajeve ograniavanja konkurencije, da
pokree i sprovodi postupak utvrivanja nedozvoljenog ponaanja firmi i
donosi formalnu odluku.
EC ima brojna ovlaenja- nenajavljena poseta preduzeima, provera
njihovih poslovnih knjiga i traenje dodatnih informacija