" To patrijarhalno strahopotovanje bilo je vie posledica patrijarhalne ravnodunosti

prema deci i oeve strogosti, Retko kad bi nas poljubio ali nikad nije izgovorio da nas
voli. Bio je iznad nas, dalek i odvojen, kao Bog. Ako nas je sluajno i voleo, mi to nismo
znali, a eznuli smo i za najmanjim znakom ljubavi, eljnjije nego gladan ovjek za
komadom hleba.
To to nam je otac uskraivao ljubav, bila je naa a moda i njegova nesrea.
Emocionalna ozleenost i oteenost mogla se u nama okrenuti u potpuni nihilizam i
cinizam, ili u neutoljivu emotivnu glad, ili u buntovnitvo, otpor, tenju za nezavisnou
svih ljudi i svih veza, stalno oseanje povreenosti koje se nikad i niim ne moe
rekompenzovati, zbog ega je ovek veno u stavu odbrane. Desilo se i jedno i drugo i
tree, a kod mene se naroito izrazilo kao pobuna protiv nasilja autoriteta. I zauvek sam
ostao gladan ljubavi i panje: niko me u ivotu nije mogao iznenaditi grubou i uvjek
sam je oekivao, a svako me mogao pridobiti pa i prevariti pitomou, nenou,
prijateljstvom, pa i kad bih se prevario, opet sam uvijek bio spreman da naletim na isti
mamac."
Ima toliko toga to sme uskratiti detetu, ono e zaboraviti i oprostiti... Ali ako mu
uskrati ljubav, ono ti to nikada nee oprostiti