I Pojam i razvoj organizacije

Pojam organizacije

U najirem smislu, organizacija predstavlja oblik

udruivanja ljudi radi ostvarivanja nekih zajednikih ciljeva.

Organizacija rada se najee definie kao nauka

usmerena na iznalaenje optimalnih mera i akcija za
poboljanje efikasnosti funkcionisanja organizacija.

Osnovni cilj organizacije rada je postizanje maksimalnih

efekata uz minimalne utroke ivog i minulog rada,
predmeta rada i sredstava za rad, bilo da se radi na nivou
drutva kao celine, organizacione jedinice i dr.

Razvoj nauke o organizaciji

Prva znaajnija primena organizacije smatra se izgradnja egipatskih

piramida (2500 godina pre n.e.) i Kineskog zida (u III veku pre n.e.).

Vavilonski kralj Hamurabi (2285. do 2231. pre n.e.) veliki znaaj

posveuje planiranju, izvrenju i kontroli kvaliteta izvrenja zadataka,
obrazovanju kadrova, uvoenju minimalne nadnice, obraunu trokova
i sl., to svedoi da se ve tada pojavljuju neke postavke organizacije
koja e kasnije biti njene osnovne premise.

Kao prvi savetnik po pitanjima organizacije obino se navodi Jetro. On

je Mojsiju, da bi se rasteretio nekih suvinih poslova, savetovao da deo
svojih kompetencija prenese na rukovodioce, koje e postaviti na 10,
50, 100 i 1000 ljudi.

Poznati grki filozof Platon (427. do 347. godine pre n.e.) podelu rada
vri na proizvoae (zemljoradnike i zanatlije), vojnike (branioce) i
upravljae (ljude od uma) i pri tom insistira da svako radi svoj posao ne
meajui se u posao drugih. To se smatra prvim pokuajem podele
rada

Razvoj nauke o organizaciji

Od poetka dvadesetog veka nastupa period veoma dinamikog razvoja

organizacije.

Ona postaje atraktivna i privlai panju sve veeg broja naunika i strunjaka iz
privrede.

Stepen razvoja proizvodnje, a posebno poslovanje zasnovano na trinoj

konkurenciji nije se moglo bazirati na iskustvu i snalaljivosti pojedinih
rukovodilaca - menadera, ve su se morali primenjivati nauni metodi i
postupci u organizaciji, to je uslovljavalo sistematsko prouavanje organizacije
i sa drugih aspekata, a ne samo sa stanovita proizvodnje.

Od nastanka naune organizacije rada formiralo se vie pravaca i kola. Iako

nije mogue precizno klasifikovati teorije organizacije (postoje jedinstveni
stavovi samo za klasinu teoriju), navodimo sledee:
klasina teorija organizacije,
neoklasina teorija organizacije,
moderna teorija organizacije,
kontigentni pristup.

KLASINA KOLA KLASINA

ORGANIZACIONA TEORIJA

Tvorac Henri Fayol (1841-1925)

Posmatra celokupnu organizaciju
Daje prvu zaokruenu teoriju menadmenta
Expase des principes gnraux d'organi
sation (1908) i Administration industrielle et
gnrale (1916)

KLASINA KOLA KLASINA

ORGANIZACIONA TEORIJA
3 glavna doprinosa:

I - Aktivnosti organizacije - tehnike, komercijalne, finansijske,

raunovodstvene, bezbednosti, administracija

II - Aktivnosti administriranja (menadmenta) - predvidjanje i

planiranje, organizovanje, naredjivanje, koordinacija i kontrola

III - Principi organizovanja 14 principa, npr. radne divizije, autoritet,

disciplina, jedinstvo komandovanja, red, pravinost.....

KLASINA KOLA KLASINA

ORGANIZACIONA TEORIJA

Frederick W. Taylor (1856-1915)

Inenjer, duga poslovna karijera,

Prouavao radno mesto

Osnovni problemi kako poveati produktivnost,
kako motivisati zaposlene da prihvate nove
metode
A Price Rate System (1895), Shop
Management (1903), The Principles of
Scientific Management (1911).

KLASINA KOLA KLASINA

ORGANIZACIONA TEORIJA
Taylorova koncepcija organizacije bazira na sledeim principima:
1. Usavravanje metoda rada i normiranje uinka,
2. Izbor i usavravanje radnika za odreena radna mesta,
3. Odvajanje pripremnih od izvrnih radova,
4. Usklaivanje odnosa izmeu menadera i radnika.
Za koncepciju organizacije karakteristino je:
centralizovano upravljanje preduzeem u smislu voenja politike
preduzea i programiranja zadataka;
centralizovano obezbeenje kadrova, materijala i ostalih uslova za
proizvodnju;
odvojena priprema od izvrenja proizvodnih zadataka;
decentralizovano izvrenje postavljenih zadataka;
pogonsko rukovodstvo usmereno na koordinaciju rada i pomo radnicima
prilikom izvrenja postavljenih zadataka;
centralizovano praenje i obraun ostvarenih rezultata.

KLASINA KOLA KLASINA

ORGANIZACIONA TEORIJA

Max Webber (1864-1920) - sociolog, filozof

Tvorac teorije BIROKRATIJE (BIROKRATSKI

MENADMENT)
Razlikovao 3 tipa autoriteta - Racionalno-pravni;
Tradicionalni; Harizmatski
Definisao principe birokratije: jasna podela
autoriteta i odgovornosti, hijerarhija, izbor i
postavljenja na osnovu znanja i strunosti,
programirana i definisana karijera, vrsta pravila...

NEOKLASINA TEORIJA
ORGANIZACIJE

Veliki broj autora

Nastaje 30-ih godina XX veka paralelno sa eksperimentima u Hawthorne
3 faze 1924-27 - 1927-30 1931-32
Testirani principi naunog upravljanja
U viim fazama ukljueni psiholozi uoen veliki znaaj ljudskog faktora
Osnovni elementi neoklasine teorije:
motivacija,
neformalna organizacija,
komunikacija i
participacija.
Abraham Maslow - motivaciona teorija potreba

MODERNA TEORIJA
ORGANIZACIJE

Veliki broj autora

Najkompleksniji prikaz koncepcije moderne teorije organizacije dali su
Hicks i Gullett:
sistemski pristup;
dinamiki karakter procesa interakcije u organizaciji;
struktura organizacije sa vie nivoa;
viestruka motivisanost;
stohastiki karakter;
deskriptivni pristup;
veliki broj promenljivih (multidisciplinarnost);
adaptivnost;

KONTIGENTNI PRISTUP
ORGANIZACIJI

Relativno nov pojam u organizaciji i menadmentu

Nastao kao rezultat nemogunosti primene univerzalnog

pristupa u organizaciji

Pri izboru organizacionog modela moraju imati u vidu faktori

kao to su: okolina, tehnologija, kadrovi, motivacija

Doprinos razvoju kontigentnog pristupa organizaciji dali su

brojni autori

KONTIGENTNI PRISTUP
ORGANIZACIJI

Henry Mintzberg (1939)

I - Faktori koji se posmatraju (starost i veliina, tehniki sistem, okruenje,

mo

II - Pet grupa entiteta (Vrhovni menadment, Srednji menadment,

Operativno telo, Strune organizacione jedinice, Osoblje za podrku)

III - Sedam struktura: Jednostavna struktura, Industrijska struktura,

Profesionalna struktura, Decentralizovana struktura, Inovativna (Adhoc
kratska) struktura, Misionarska struktura, Politika struktura)