Pokreni svoj biznis

Vetine samozapoljavanja za mlade

VODIC ZA PREDAVACE I PRIRUCNIK

Pokreni svoj biznis

Vetine samozapoljavanja za mlade

Copyright Meunarodna organizacija rada (ILO) 2007

Prvo izdanje 2007
Publikacije Meunarodne organizacije rada uivaju zatitu prava na osnovu Protokola 2
Univerzalne konvencije o zatiti prava. Meutim, kratki odlomci iz ovih publikacija se mogu
reprodukovati bez dozvole pod uslovom da se izvor navede. Za prava reprodukcije ili prevoda,
treba se obratiti na sledeu adresu: ILO Publications (Rights and Permissions) International
Labour Office, CH 1211 Geneva 22, Switzerland, ili preko mejla na adresu: pubdroit@ilo.org
Meunarodna organizacija rada takve zahteve smatra dobrodolim.
Vall Corbanese i Gianni Rosas
Pokreni svoj biznis
Vetine samozapoljavanja za mlade - Vodi za predavae
ISBN
978-92-2-820715-6 (knjiga)
978-92-2-820716-3 (PDF verzija)
978-92-2-820717-0 (CD-ROM)
Izdanje takodje dostupno na sledeim jezicima :
Engleski
Biz-up: Self-employment skills for young people, Corbanese V., Rosas G., Geneva, International
Labour Organization, 2006, Turin, International Training Centre of the ILO, Turin, 2006
ISBN 978-92-9049-429-4 i
Rumunski
Dezvolt-i afacerea, Abiliti de auto-angajare pentru tineri, Corbanese V., Rosas G., Geneva,
Organizaia Internaional a Muncii, 2006, Torino, Centrul Internaional de Instruire al OIM,
Torino, 2006. ISBN 978-92-9049-429-4
Albanski
Si t nisni biznesin tuaj : Aftsit e vetpunsimit pr t rinjt. Udhzuesi i moderatorit. Qendra
Ndrkombtare e Trajnimeve e ILO-s 2006. ISBN 978-92-9049-431-7
Nazivi korieni u ILO publikacijama, koji su u skladu sa praksom Ujedinjenih Nacija, i
prezentacija materijala u publikacijama ne izraavaju miljenje Meunarodne organizacije rada
po pitanju pravnog statusa neke zemlje, oblasti ili teritorije, njenih vlasti, ili kada je re o promeni
njenih granica.
Odgovornost za miljenja izneta u potpisanim lancima, studijama i drugim tekstovima snose
iskljuivo njihovi autori i Meunarodna organizacija rada ne stoji iza miljenja izraenih u njima.
Pozivanje na imena firmi, te komercijalnih proizvoda i procesa ne znai da su oni podravani od
Meunarodne organizacije rada, a nepominjanje neke odreene firme, komercijalnog proizvoda
ili procesa nije znak neodobravanja.
ILO izdanja se mogu nabaviti u veim knjiarama ili lokalnim ILO kancelarijama u brojnim
zemljama, ili direktno na sledeoj adresi: ILO Publications, International labour Office, CH-1211
Geneva 22, Switzerland. Katalozi ili liste novih izdanja dostupna besplatno na gore navedenoj
adresi ili preko interneta: pubvente@ilo.org
Posetite na sajt na adresi www.ilo.org/publns
tampano u Srbiji

Vodi za predavae
Uvod

Kako koristiti Vodi

Lekcija

Preduzetnike vetine

13

Lekcija

Poslovne ideje i mogunosti

19

Lekcija

Analiza trita

27

Lekcija

Sredstva

31

Lekcija

Finansiranje

39

Lekcija

Planiranje poslovanja

45

Prirunik

Lekcija

Preduzetnike vetine

52

Lekcija

Poslovne ideje i mogunosti

62

Lekcija

Analiza trita

71

Lekcija

Sredstva

77

Lekcija

Finansiranje

83

Lekcija

Planiranje poslovanja

91

Aneks 1 - Glosar poslovnih termina

97

Aneks 2 Obrazac plana predavanja

99

Ostali izvori

Uvod

Mlade ljude treba podstai da naue kako da

prepoznaju mogunosti, dodju do informacija, reavaju
probleme i rade u timu. Takva preduzetnika
sposobnost obezbedjuje mladim ljudima dodatne opcije
u pogledu karijere, tako to im pomae da sami sebi
stvore radno mesto. Programi za promociju
samozapoljavanja postali su sastavni deo nacionalnih
strategija koje za cilj imaju stvaranje radnih mesta za
mlade. Medjutim, nedostatak informacija, zajedno sa
niskim nivoom svesti o mogunostima za
samozapoljavanje, navode mnoge mlade ljude da
radno mesto kod poslodavca vide kao najbolju opciju za
sebe. Istovremeno, drugi mladi ljudi ulaze u
samozapoljavanje, a da prethodno nemaju dovoljno
informacija da bi mogli da razumeju ta
samozapoljavanje podrazumeva.
Cilj ovog Vodia je da se odneguje niz vetina koje su
vane ne samo za osnivanje preduzea, ve i za
reagovanje na promenljive zahteve trita rada i za
podsticanje mladih za nalaenje novih ideja i naina za
rad. On je namenjen za promociju samozapoljavanja
kroz radionice i edukativne manifestacije organizovane
od strane nastavnika i instruktora srednjih kola i
institucija koje se bave obukom. Takodje mogu da ga
koriste savetnici u kancelarijama za zapoljavanje u
cilju organizovanja grupnih predavanja, kao i osoblje
organizacija poslodavaca i sindikata tokom promotivnih
aktivnosti.
Medjunarodna organizacija rada (MOR) je ve dugo
angaovana u radu na stvaranju veih mogunosti za
mlade ene i mukarce u cilju obezbedjenja pristojnog
zaposlenja i prihoda. Promocija samozapoljavanja je
znaajna komponenta u okviru mandata MOR-a za
podrku politike zapoljavanja, znanja, vetina i
zaposlenosti, i otvaranja radnih mesta. Izmedju ostalog,
MOR podrava i pomae svoje drave lanice u razvoju
preduzetnikih vetina mladih ljudi kroz edukaciju,
obuku i doivotno uenje.

Izrada ovog sredstva za obuku ne bi bila mogua bez

podrke nekolicine eksperata MOR-a. Posebnu
zahvalnost dugujemo Mariji Crisetti (tehnikom ekspertu
u projektu za razvoj preduzea u Aliru, Maroku i
Tunisu), Severine Deboos i Dejmsu Windellu
(tehnikim ekspertima za socijalno finansiranje i razvoj
vetina u Centralnoj i Istonoj Evropi i Centralnoj Aziji),
Esther Germans (tehnikom ekspertu u projektu za
preduzetnitvo mladih u Boliviji, Hondurasu, Nikaragvi i
Peruu), i Margaret Reads-Round (tehnikom ekspertu u
projektu za zapoljavanje mladih u Kambodi, Indoneziji
i Vijetnamu). I najzad, posebno se zahvaljujemo
celokupnom nastavnom osoblju, svim instruktorima i
savetnicima za pitanja zapoljavanja, koji su ovo
sredstvo za obuku testirali tokom razliitih faza
njegovog nastajanja.

Medjunarodna organizacija rada (MOR) je ve dugo angaovana u radu na

stvaranju veih mogunosti za mlade ene i mukarce u cilju obezbedjenja
pristojnog zaposlenja i prihoda. Promocija samozapoljavanja je znaajna
komponenta u okviru mandata MOR-a za podrku politike zapoljavanja, znanja,
vetina i zaposlenosti, i otvaranja radnih mesta. Izmedju ostalog, Preporuka R195
MOR-a iz 2004. godine za Razvoj ljudskih resursa ukazuje na potrebu da se razvoj
preduzetnikih vetina mladih ljudi kroz edukaciju, obuku i doivotno uenje
podrava kroz medjunarodnu kooperaciju. Drave lanice su traile od MOR-a da
izradi instrument kroz koji se moe promovisati pristojan rad za mlade.

Pogledati "Conclusions of the Tripartite Meeting on Youth Employment: The Way Forward
Konkluzije tripartitnog sastanka na temu zapoljavanja mladih: put u budunost", MOR,
eneva, 2004 i "Resolution concerning youth employment Rezolucija o zapoljavanju
mladih", ILC, Sesija br. 93 (eneva, 2005). Navedeni dokumenti se mogu nai na sajtu
MOR-a za zapoljavanje mladih na adresi http://www.ilo.org/youth/events.htm

Kako koristiti Vodi za predavae

Cilj

Generalni cilj ove broure je da slui kao vodi i

prirunik za one koji pomau mladim ljudima u razvoju
njihovog znanja, vetina i stavova, radi reagovanja na
zahteve trita rada koji se brzo menjaju, i
iskoriavanje mogunosti za zapoljavanje.
Glavni cilj ovog Vodia jeste da omogui mladim ljudima
da steknu iskustvo u procesu odluivanja, pri donoenju
odluke o tome da li samozapoljavanje moe da bude
njihov izbor za karijeru. Kljuna uloga predavaa jeste
pruanje informacija i know-how, kako bi naveo
mlade ljude da razmiljaju o tome da li
samozapoljavanje moe da bude alternativa radnom
odnosu kod poslodavca.

Ciljna grupa

Profil
predavaa

Aktivnosti u vezi sa obukom usmerene su na mlade

(studente, radnike ili lica koja trae zaposlenje) uzrasta
izmedju 15 i 24 godine, iako definicija mladih ljudi moe
da varira od zemlje do zemlje. Minimalni zahtev za
uee u ovim radionicama za samozapoljavanje jeste
sposobnost itanja, pisanja i obavljanja osnovnih
raunskih operacija.

Vodi je pomono sredstvo ne samo za obrazovanje i

savetnike za zapoljavanje, nastavnike i instruktore, ve
i za mlade lidere i njihove vrnjake. Od predavaa se ne
trai da poseduju prethodno znanje o razvoju
preduzea, ali je potrebno da poseduju vetine dobrog
predavaa i instruktora, kreativnost i imaginaciju. To je
posebno znaajno pri izboru i prilagodjavanju nastavnih
sredstava potrebama polaznika i nacionalnom
kontekstu.

Struktura i
sadraj

Vodi je ogranizovan u est predavanja za ukupno oko

jedanaest asova obuke. Lekcije mogu da se dele,
produe ili skrate. Aktivnosti i zadaci mogu da se
kombinuju u zavisnosti od specifinih stilova uenja
polaznika i vremena koje je na raspolaganju za vodjenje
radionice.
Rezime predloenih segmenata uenja i sadraja
prikazan je u sledeem dijagramu:

1. Vetine
samozapoljavanja

PREDAVANJA

PROVERA
2. Ideje/mogunosti
PROTOK
INFORMACIJA

IZVODLJIVOST

3. Trite

4. Sredstva

5. Finansiranje

BIZNIS PLAN

POVRATNA
SPREGA

Program obuke poinje procenom jakih i slabih strana

polaznika u pogledu skupa vetina i stavova u vezi sa
samozapoljavanjem; zatim sledi podrka uesnicima u
identifikovanju poslovnih ideja, u proceni njihove trine
izvodljivosti i zahteva u pogledu sredstava, kao i u izradi
biznis plana.
Tokom prvog predavanja, predava bi trebalo da
provede uesnike kroz ciljeve radionice, da proveri
njihova oekivanja i stekne utisak o polaznicima.
Teite ove lekcije je stavljeno na tri kljune teme:
ispravljanje pogrenih predstava o pokretanju
sopstvenog biznisa,
razumevanje kljunih termina koji se koriste u
radionici, i
otkrivanje preduzetnikih vetina i njihovo
nivelisanje u skladu sa profilom svakog pojedinca.
Druga lekcija je fokusirana na nastanak poslovnih ideja,
na nalaenje informacija i povezivanje u mreu.
Aktivnosti iz ove lekcije obezbedjuju prvu proveru onog
to je naueno u ovoj radionici. Trea lekcija se bavi
procenom izvodljivosti poslovnih ideja i vodi u pravcu
kompletne analize trita. etvrta lekcija pomae
predavau da usmerava uesnike kroz proces
identifikacije ljudskih i finansijskih resursa, i uvodi
koncept planiranja poslovanja. Peta lekcija je fokusirana
na finansijski menadment. Poslednja lekcija povezuje
sve zajedno u biznis plan. Prisustvo strunjaka na
predavanju kao to je bankarski slubenik moe da
bude od koristi u ovoj fazi, kako bi pomogao uesnicima
da savladaju pojmove koji mogu da im predstavljaju
prepreku, kao to su gotovinski tok i bilansi stanja.
Predloena strategija uenja teite stavlja na
negovanje vetina (uenju kako treba da se ui, donose
odluke, reavaju problemi i ostalo), koje slue kao
sredstvo za samozapoljavanje. U tom smislu, plan

aktivnosti vezanih za uenje treba da bude primeren

lokalnom kontekstu, kako bi obuhvatio informacije,
savete i primere najbolje prakse, a takodje i da bi
ukljuio sposobne linosti iz poslovne zajednice.
Uz svaku lekciju, u Vodiu se navode ciljevi uenja,
aktivnosti (vebe i zadatke) i priblino vreme
predavanja. Pre predavanja u radionici za obuku,
predavaima se savetuje sledee:
Da se upoznaju u celosti sa sadrinom Vodia (da
razumeju teme koje on pokriva i predloene
aktivnosti);
Da sprovedu analizu potreba obuke;
Da identifikuju koje delove Vodia i koja sredstva
treba prilagoditi nacionalnom kontekstu i potrebama
ciljne grupe;
Da saine plan za svaku lekciju, u kome e biti
istaknuti ciljevi, sadraj, aktivnosti i sredstva uenja
(primer plana predavanja je izloen u Aneksu 2);
Da pripreme sredstvo za vrednovanje po zavretku
radionice (radi merenja zadovoljstva uesnika i
dometa u ostvarenju predvidjenih rezultata uenja).
Svi uesnici radionice nee postati samozaposlena lica.
Medjutim, samim ueem u ovakvoj vrsti aktivnosti,
mladi stiu osnovna znanja koja mogu da im pomognu
u donoenju odluke o tome da li je zapoljavanje
mogui put u njihovoj karijeri. Ukoliko to nije sluaj,
barem e stei sposobnost da spremno doekaju
mogunosti, kao i preduzetniku sposobnost.

10

Aktivnosti ovog Vodia su, stoga, takodje planirane na

taj nain da pomognu predavau da upozna mlade ljude
sa sledeim vetinama koje su od sutinskog znaaja
za mogunost zapoljavanja:
Prikupljanje, analiza i organizovanje informacija
(sposobnost lociranja i odabira informacija,
prezentovanja informacija na svrsishodan nain i
procena izvora i metoda koji se koriste za dobijanje
informacija).
Komunikacija izmedju ideja i informacija
(sposobnost efikasne komunikacije sa drugima uz
korienje itavog niza govornog, pismenog,
grafikog i ostalih neverbalnih naina izraavanja).
Timski rad (sposobnost interakcije sa drugim
ljudima, individualno i u grupama, radi razumevanja i
odgovaranja na potrebe drugih ljudi i za rad kao lan
tima).
Reavanje problema (sposobnost reavanja
problema, kako u sluajevima kada su problem i
reenje evidentni, tako i u sluajevima kada su
potrebni kritiko miljenje i kreativan pristup).

Aktivnosti i
zadaci

Napomene za predavaa i o samozapoljavanju, i o

procesu uenja, inkorporirane su u tekst. Aktivnosti koje
su predloene u ovom Vodiu izloene su kao primeri, a
predavaima se najtoplije preporuuje da saine
individualna i grupna vebanja koja su prilagodjena
nacionalnom kontekstu. Primeri i obrasci za individualne
i grupne aktivnosti su dodati u okviru prirunika.
Na poetku svakog predavanja, predava bi trebalo da
odvoji deo vremena za razgovor sa uesnicima o
ciljevima uenja i rezultatima prethodnog zadatka. Na
kraju svakog predavanja, predava bi trebalo da posveti
5 do 10 minuta za rezimiranje kljunih taaka uenja i
za opis zadataka koje mladi treba da izvre van radinice
za obuku. Svrha ovih zadataka je upoznavanje sa
ciljevima uenja narednog predavanja, i usmeravanje
uesnika u njihovom iskustvu uenja.

11

Prema tome, predava treba da istakne na poetku

predavanja u okviru radionice sledee:
Da su uesnici nadleni sa svoje sopstveno uenje, i
Da se vei deo uenja obavlja kroz praktine
aktivnosti, kako u okviru radionice za obuku, tako i
van nje.

Prilagodjavanje

Kao dopuna aktivnostima izloenim u Vodiu, predava

bi trebalo da prikupi i organizuje raspoloive informacije
o postojeim programima i uslugama za promociju
samozapoljavanja. Sve agencije i organizacije koje su
ukljuene u ove programe moraju da budu
identifikovane i unete u spisak zajedno sa podrujem
njihovih aktivnosti i ulogom u promociji
samozapoljavanja (savetodavne usluge, kredit, obuka,
marketinka pomo). Tokom trajanja radionice, u
objektu gde se odvija obuka treba da budu dostupni
poslovni adresari, spiskovi javnih i privatnih davalaca
usluga (privrednih komora, slubi za zapoljavanje,
agencija za unapredjenje izvoza itd.). Informacije o
administrativnim, pravnim i fiskalnih zahtevima za
osnivanje preduzea (registracija, dozvole, porezi itd.),
kao i informacije za radnike zaposlene kod poslodavca
(socijalna sigurnost, minimalne zarade, doprinosi za
fond penzijskog osiguranja, itd.), takodje treba da budu
prikupljene i distribuirane mladim uesnicima.
I najzad, predstavnici lokalne poslovne zajednice treba
da budu ukljueni u rad radionice. Oni mogu da
obezbede brojne mogunosti da radionica dobije na
znaaju i da rad u njoj bude prijatan (npr. lokalni
poslovni ljudi mogu da budu pozvani da iznesu svoje
iskustvo uesnicima, kao i da budu mentori mladim
preduzetnicima).

12

PREDUZETNIKE VETINE

Lekcija

Preduzetnike vetine

Ciljevi
uenja:

Na kraju predavanja uesnici e moi da:

definiu termine preduzee, preduzetnik i
samozapoljavanje;
analiziraju sopstvene vetine i stavove i
da ih uporede sa preduzetnikim karakteristikama.

Vreme predavanja:

Pitanja i
vebanja

Mitovi o zapoinjanju biznisa.

Definisanje preduzea, preduzetnika i
samozapoljavanja.
Procena sopstvenih preduzetnikih vetina.

Zadatak:

Uesnici e zamoliti druge ljude (lanove

porodice ili prijatelje) da procene njihove
preduzetnike vetine i razmislie o nainu
na koji mogu da isprave postojee slabosti.
Uesnici e posmatrati predmete opte upotrebe
(kod kue, na ulici i u prodavnicama) i razmislie
o njihovim promenama na bolje, za koje bi ljudi bili
spremni da plate.

13

PREDUZETNIKE VETINE

Uvod

Deo prvog predavanja trebalo bi da za cilj ima

upoznavanje uesnika sa sveukupnim ciljevima
radionice i za sticanje opteg utiska o polaznicima.
Ciljevi uenja u okviru obuke treba da budu jasni: od
uesnika se ne trai da zaponu sopstveni biznis po
zavretku radionice; od njih se oekuje da znaju
kako se to radi i da spoznaju da li je preduzetnitvo
za njih odriv put u karijeri.
Uesnici takodje treba da se upoznaju sa:
Segmentima nastave (broj i sadraj predavanja;
oekivani rezultati uenja)
Strategijom uenja, ije je teite na pristupu u
kome je uenik centar, i koja od uesnika zahteva
da ui kroz praksu, kako u okviru radionice za
obuku, tako i van nje.

Pogrene
predstave o
zapoinjanju
biznisa

Aktivnost

14

Danas termin preduzetnitvo ukazuje na nekoga ko

je neprekidno u potrazi za mogunostima i ko veinu
njih ume da iskoristi. Od mladih ljudi se sve vie
oekuje da sami odluuju ta je za njih najbolje
odnosno, oni treba da imaju jasan cilj i stav ja to
mogu. Istovremeno, esto bivaju obeshrabreni i
naputaju ideju o samozapoljavanju, zbog toga to
smatraju da nikada nee moi da dobiju zajam, ili da
e provesti vei deo svog vremena u bavljenju
administrativnim poslovima.
Radi razbijanja pogrenih predstava o
samozapoljavanju, zamolite mlade uesnike da
nabroje najpre pojedinano, a zatim grupno faktore
(npr. kapital, vreme, administrativni i fiskalni zahtevi)
koji, po njihovom miljenju, odvraaju potencijalne
preduzetnike od samozapoljavanja.

Lekcija

Dostupnost informacija o administrativnim i fiskalnim

zahtevima pomoi e vam da usmerite razgovor u
pravcu ovih faktora, koji predstavljaju pravi izazov za
potencijalne preduzetnike.
Aktivnost moe biti planirana kao probijanje leda
(vebanje pod nazivom Sindrom zapoinjanja biznisa
iz prirunika nudi jedan takav primer) ili kao vebanje
tipa modana bura.

Biznis,
preduzee,
preduzetnik,
samozapoljavanje

DEFINICIJE

Nacionalni zakoni, koji reguliu aktivnosti preduzea,

po pravilu obezbedjuju sveobuhvatne definicije koje
mogu da se koriste u radionici. Ukoliko na nacionalnom
nivou ne moe da se nadje odgovarajua definicija,
moete da koristite onu iz Odeljka 1.1. koja opisuje
najuobiajenije termine.
Takodje moete da pretvorite Glosar poslovnih termina
(Aneks 1) u aktivnost upoznavanja uesnika sa
terminima koji e biti korieni tokom trajanja radionice.

Odeljak 1.1.

Termini samozaposleno lice, preduzetnik i vlasnik firme opisuju svakoga ko sam

zaradjuje kroz bavljenje poslovnom delatnou, rad po ugovoru ili kao pripadnik
slobodne profesije. Preciznije govorei, samozaposleno lice je ono lice koje ima
zaposlenje ili obavlja poslovnu delatnost samostalno ili sa malom grupom ljudi, sa ili
bez drugih lica zaposlenih kod njega kao poslodavca, a preduzee je privredni inilac
ija je kljuna uloga proizvodnja robe i pruanje usluga koji se prodaju radi sticanja
profita.

15

PREDUZETNIKE VETINE

Aktivnost

Uesnicima treba dati mogunost da razmisle o tome

ta ve znaju o firmama i da identifikuju osnovne
karakteristike preduzetnika.
To moe biti uinjeno na taj nain to e se od njih
traiti da zabelee, u parovima, na karticama u boji,
naziv poznate lokalne firme, opte aktivnosti iz oblasti
samozapoljavanja ili ime uspenog preduzetnika, i da
opiu u jednoj reenici njihove svakodnevne aktivnosti
(videti aktivnost Reite rei u priruniku). Takodje
moete da primenite aktivnost Hajde da ih bodujemo
u kojoj se belei niz preduzetnikih karakteristika.

Preduzetnike
vetine

Samoprocena

Preduzetnitvo je fokusirano na nain na koji pojedinci

stvaraju i sprovode ideje i metode u cilju proizvodjenja
roba i pruanja usluga. Preduzetnike vetine i stavovi
mogu da budu razvijane kroz uenje, iako su im neki
ljudi vie skloni od drugih, zbog kulturolokog,
socijanog i privrednog konteksta u kome ive.
Samoprocena je prvi korak za mlade uesnike u
razumevanju da li imaju ta treba da bi postali
preduzetnici. Postoje razliita sredstva samoprocene
koja su na raspolaganju kako bi se ustanovilo ta
podrazumeva preduzetniki duh.
Moete da odaberete sredstva i testove koji se
uobiajeno primenjuju u vaoj zemlji na primer, one
koje su sainile agencije za razvoj preduzea,
institucije za poslovnu edukaciju i obuku i privredne
komore.

16

Lekcija

Aktivnost

U priruniku moete nai odabrana sredstva za

spoznavanje sopstvenih mogunosti (Hajde da ih
bodujemo, Da li ste spremni za preduzetnitvo?,
Samoprocena preduzetnikog potencijala).
Od uesnika moete da traite da primene jedno od
ovih sredstava za merenje svoje spremnosti za
preduzetnitvo i da o rezultatu razgovaraju sa
partnerom, prijateljem ili lanom porodice. Podsetite
uesnike na to da e im ova sredstva pomoi da
razmiljaju o vetinama koje ve poseduju, kao i o
onima koje treba da steknu ili unaprede, i da ne
postoje tani i pogreni odgovori.
Ova aktivnost spoznavanja sopstvenih mogunosti
moe takodje da se koristi kao pomo uesnicima za
unapredjenje sopstvenih preduzetnikih vetina. Na
primer:
Da li postoje razlike izmedju samoprocene i
bodovanja od strane drugih ljudi u pogledu vetina
uesnika? Ukoliko ima, da li su uesnici razmiljali o
tome da moda potcenjuju ili precenjuju svoje
sopstvene sposobnosti?
Da li uesnici mogu da identifikuju vetine koje
treba da usavre? Na koji nain to mogu da urade?
Unapredjenje ili sticanje preduzetnikih vetina je
sredstvo od znaaja ne samo za zapoinjanje biznisa,
ve isto tako i za zapoljavanje i lini ivot.

17

PREDUZETNIKE VETINE

Zadatak:
stvaranje
poslovnih ideja

Jedan od najrasprostranjenijih mitova o zapoinjanju

biznisa jeste taj da uspena poslovna delatnost
zahteva da se izumi neto novo. Naprotiv, mnoge
delatnosti su uspene upravo zato to su usavrile
postojee proizvode ili usluge.
Za pripremu osnove za Lekciju 2 (stvaranje i
identifikacija poslovnih ideja), traite od uesnika da
posmatraju predmete opte upotrebe kod kue, na
ulici u radnjama i da razmiljaju o njihovim
promenama na bolje za koja bi ljudi bili spremni da
plate.
Ili, kao alternativa, navedite uesnike da se zapitaju
Da sam samo.... Postoje potrebe koje se razvijaju
vremenom, i koje potiu od promena u prioritetima
pojedinca ili u tehnologiji. Da biste objasnili ovaj
koncept, navedite neke primere potreba koje su se
pojavile u nedavnoj prolosti (npr. mobilni telefoni,
vokmeni, djaki ranci, roleri).

18

POSLOVNE IDEJE I MOGUNOSTI

Lekcija

Poslovne ideje i mogunosti

Ciljevi
uenja:

Do kraja predavanja uesnici e moi da:

Stvaraju i biraju poslovne ideje i mogunosti.

Vreme predavanja:

Pitanja i
vebe:
Zadatak:

Stvaranje poslovnih ideja.

Nalaenje informacija i formiranje inventara mree.

Korienje mrea za razumevanje proizvodnih

procesa.

19

POSLOVNE IDEJE I MOGUNOSTI

Uvod

Poslovna ideja je kratak i precizan opis osnovih

delatnosti jedne firme. Ona objanjava o kakvoj vrsti
poslovne delatnosti je re, ko su klijenti i na koji nain
proizvodi i usluge stupaju na trite.
Uvek kada postoji potreba i kada postoji trite na koje
moe da se prodre i opsluuje, postoji i potencijalni
biznis. Prepreku ne predstavlja nedostatak
mogunosti, ve nalaenje prave mogunosti koja
odgovara sredstvima mlade osobe, interesovanjima,
vetinama i iskustvu.

Stvaranje
poslovnih ideja
i mogunosti

Da biste pomogli uesnicima da kreativno razmiljaju,

stvaraju poslovne ideje i da imaju ire vidike, moete
da organizujete aktivnosti tipa modane bure kako
biste naveli uesnike na razmiljanje o to je mogue
vie poslovnih ideja.

Aktivnost

Kao poetak modane bure, moete da koristite

zadatak izloen u Lekciji 1, ili da odaberete neko od
sredstava navedenih u priruniku (Stvaranje ideja,
Sunce koje sija i Drutvena igra). Izbor vebanja
zavisie od stila uenja uesnika i od vrste informacija
koje mogu da im budu dostupne. Medjutim, bie
neophodno da imate na umu glavni rezultat uenja
kada je re o ovom vebanju, a to je prikupljanje,
analiza i organizacija informacija.
Podelite uesnike u parove, zatim spojite parove sve
dok svi prisutni polaznici ne postanu jedna grupa. To
e omoguiti uesnicima da naprave spiskove i
razgovaraju o brojnim idejama u timovima, i, na kraju,
da odaberu najbolje. U ovoj fazi je idealno da bude
odabrano najvie pet najboljih ideja.

20

Lekcija

Tokom vebanja, bie potrebno da:

pratite i vodite diskusiju u pravcu konanog
izbora, i
da igrate ulogu djavolovog advokata - tj. da
postavljate neprijatna pitanja, kao to su Ko e
biti spreman da kupi taj proizvod?, Koliko e to
po vaem miljenju da kota?.
Drutvena igra je daleko sloenija i zahteva
angaovanje uesnika i van prostora predvidjenog za
uenje. Ukoliko se odluite da iskoristite ovu opciju,
moete da podelite razliite zadatke u vezi sa ovom
aktivnou na razliita predavanja u okviru radionice
(npr. analiza trita, organizovanje mree I marketing).

Dobre
poslovne ideje

Kad jednom bude sainjen preliminarni spisak ideja,

neophodno je ustanoviti da li su ove ideje one
dobre, tj. da li mogu da budu ostvarene kao
profitabilan biznis. Da biste pomogli mladim ljudima da
razumeju koje su karakteristike neke dobre poslovne
ideje, moete da navedene primere ideja za koje se
ispostavilo da su osnova dobrih poslova u vaoj zemlji,
ili da se oslonite na poslovne ideje istaknute u Odeljku
2.1.

21

POSLOVNE IDEJE I MOGUNOSTI

USPENE POSLOVNE IDEJE

Odeljak 2.1.

Cipele koje diu

Ideja GEOX cipela stvorena je na
planinskoj stazi i svog pronalazaa je
uinila jednim od najbogatijih ljudi na
svetu. Dok je vezivao pertle na
cipelama za planinarenje, izumitelj
GEOX cipela je poeo da zamilja
kako e mu stopala biti uarena tokom
peaenja planinskom stazom. Rekao
je sebi: Voleo bih da imam cipele iji
bi djonovi proputali vazduh, ali ne i
vodu ili sneg.

Ruska Poni Ekspres pota

Ideja o ruskoj kompaniji za ekspresnu dostavu dola je dvojici diplomaca za
izvesnim iskustvom u pruanju usluga isporuke. Cilj je bio da se firmama ponudi
kurirska dostava izmedju Moskve i drugih ruskih gradova, kao novina na
ruskom tritu. Od 1994. g. dvojica preduzetnika su od svoje slube za dostavu
sa seditem u Moskvi napravili jednu od najuspenijih poetnikih malih firmi u
Rusiji. Danas Poni Ekspres pota nudi kurirske usluge izmedju Moskve i 185
gradova, ostvaruje ukupan godinji promet od preko 5 miliona USD i zapoljava
270 ljudi.

22

Lekcija

Istakni svoju reklamnu tablu!

Na ideju o proizvodnji jeftinih tabli za
radnje dola je grupa mladih ljudi koji su
uli da se vlasnici malih firmi ale na
visoke cene reklamnih tabli. Ova firma
koristi otpadni materijal, dizajn koji
podsea na skulpture i inovativne
kombinacije boja u proizvodnji
jedinstvenih reklamnih tabli po niskoj
ceni. Njihov prvi posao je bila izrada
reprodukcije uvenog enskog portreta sa
briljivo napravljenom frizurom radi
reklamiranja frizerske radnje. Reklamna
tabla je bila naslikana na dasci
napravljenoj od ostataka drvenih letvica.

Drvene roletne
Proizvodnja vertikalnih i horizontalnih
roletni od drvnog otpada je druga
uspena poslovna ideja. Na tu ideju je
dola grupa uenika prolazei pored
kompanije za proizvodnju nametaja od
drveta na putu za kolu. Kompanija je
imala gomilu drvnog otpada u svom
dvoritu. Otpad je s vremena na vreme
prodavan drugoj kompaniji, ali su
transportni trokovi bili toliko veliki da
vlasnik kompanije za proizvodnju
nametaja vie radije pravio zalihe
drvnog otpada i prodavao ga je tokom
zimskog perioda kao ogrev. Uenici su
otkrili da je 30 procenata drvnog otpada
podesno za proizvodnju prozorskih roletni
i zakljuili su ugovor sa tom kompanijom.
Danas je promet koji ostvaruje firma za
izradu drvenih roletni gotovo jednak
prometu navedene kompanije za
prozvodnju nametaja.

23

POSLOVNE IDEJE I MOGUNOSTI

Pumpa za vodu na pedale

Ideja o pumpi za vodu na pedale potie sa afrikih farmi, gde voda mora da se
pumpa iz kanala i bunara kako za navodnjavanje, tako i za potrebe
domainstava. Ideja o pumpi na pedale je unapredjena verzija rune pumpe.
Umesto korienja snage ruku i trupa, farmeri koriste noge i teinu celog tela za
pokretanje pumpe. Sa druge strane, pumpe koje rade na motor su skupe za
nabavku i odravanje, i esto se kvare zbog intenzivne upotrebe. Pored toga, u
mnogim oblastima jo uvek nije uvedena struja, tako da elektrine pumpe ne
odgovaraju potrebama farmera.
Za etiri sata pumpanja na pedale dnevno moe da se navodni do 0,5 hektara
zemlje, utede trokovi motornih i elektrinih pumpi, i smanji fiziki napor koji
zahtevaju rune pumpe.

24

Lekcija

Traenje
informacija

Traenje i pribavljanje informacija i uspostavljanje

mrea su kljuni faktori u razumevanju opravdanosti
neke poslovne ideje.

Aktivnost

Da biste uesnicima pomogli da steknu know-how o

traenju informacija, moete da uradite vebu reavanja
problema u malim grupama.
Veba zahteva dostupnost izvora generikih informacija,
kao to su telefonski imenik ili obian spisak imena,
adresa i telefonskih brojeva privatnih i javnih preduzea.
Ukoliko pribavljanje takvih informacija nije jednostavno,
moete da spojite ovu aktivnost sa vebom za
uspostavljanje mree koja je dole prikazana, tako da
uesnici mogu da iskoriste svoju mreu za nalaenje
informacija koje su im potrebne.
Takodje moete da prilagodite vebu tako, da ona
odgovara dostupnim izvorima informacija, ili da se
opredelite za vei naglasak na rezultatu reavanja
problema. U ovom drugom sluaju, trebalo bi da
odredite posmatraa u svakoj grupi koji e da izvetava
o procesu.
Obrazac za ovu vebu je dostupan u priruniku
(Nalaenje i traenje informacija).

Organizovanje
mree

Aktivnost

Organizovanje mree podrazumeva negovanje i irenje

korisnih kontakata. Porodica, prijatelji, poznanici i
lokalni administratori mogu da obezbede mnogo
informacija i da uspostave dodatne kontakte koji su
korisni za biznis, zapoljavanje i ivot u zajednici.
Od uesnika moete da traite da pojedinano rangiraju
preliminarni spisak lica koja mogu da obzebede korisne
informacije i pomognu u zapoinjanju biznisa.
Kao alternativa, od uesnika moete da traite da
saine spisak lica koje poznaju i da navedu ko su oni,
ta rade i kako mogu da pomognu. Podsetite ih da e
ova mrea biti progresivno irena tokom trajanja
radionice.

25

POSLOVNE IDEJE I MOGUNOSTI

Izbor prave
poslovne ideje

U ovoj fazi uesnici su spremni da provere, kroz svoju

mreu, izvodljivost svoje poslovne ideje.

Zadatak

To moe da pojednostavi veba koja zahteva od

uesnika da ispitaju ta poslovna ideja ukljuuje u
smislu proizvodnje (kako se proizvodi roba ili pruaju
usluge, koja vrsta opreme i materijala su potrebni, koliko
oni kotaju i ko su potencijalni kupci).

Izbor prave poslovne ideje (tj. one koja predstavlja

najbolji spoj vetina i interesovanja pojedinca, sa jedne
strane, i potreba trita, sa druge strane) zahteva
razumevanje proizvodnog procesa.

U ovoj fazi se veina poslovnih ideja odbacuje, bilo

zbog toga to su suvie kompleksne ili suvie skupe.
Rezultat vebe treba da bude suavanje spiska
potencijanih poslova kojima bi se uesnici mogli baviti.
Pojasnite ovaj momenat uesnicima i imajte spremnu
ideju slamke spasa, za sluaj da svih pet ideja budu
neodrive ili da uesnici naidju na probleme
(Proizvodnja parfimisanih svea je obrazac vebe koju
treba primeniti u takvim sluajevima).
Vodite evidenciju o sastavu grupa koje uestvuju u ovoj
aktivnosti, tako da isti timovi mogu da budu pregrupisani
za aktivnost planiranja poslovanja (Lekcija 6).

26

ANALIZA TRITA

Lekcija

Analiza trita

Ciljevi
uenja:

Po zavretku predavanja uesnici e moi da:

da izvre analizu trita kako bi potvrdili izvodljivost
svoje poslovne ideje

Vreme predavanja:

Pitanja i
vebe:
Zadatak:

Ispitivanje trita.

Popunjavanje informativnih praznina u analizi trita.

27

ANALIZA TRITA

Uvod

Analiza
trita

Najvaniji korak u odredjivanju izvodljivosti poslovne

ideje jeste analiza trita. Uspeh neke poslovne
delatnosti u velikoj meri zavisi od toga da li je dobro
utvrdjen trini cilj.
Da bi se ustanovilo da li postoji trite za poslovnu
ideju, neophodno je znati ko su potencijalni kupci, kakve
su njihove potrebe i koju cenu mogu sebi da priute da
plate za robu i usluge koje im se nude. Takodje bi moglo
biti od koristi uvodjenje koncepta 4 P product, price,
place and promotion (proizvod, cena, mesto i promocija)
da bi se mladim ljudima pomoglo da identifikuju
informacije koje treba da budu prikupljene za analizu
trita (videti objanjenje izloeno u Lekciji 6). Strunjaci
za marketing svoje klijente obino klasifikuju prema
sledeeim pojedinanim karakteristikama:
Pol i uzrast kupovne navike mukaraca, ena,
dece, mladih i odraslih su razliite;
Zarada i zanimanje i jedno i drugo su pokazatelji
prioriteta i kupovne moi klijenta;
Porodini status - kupovne navike porodice su
drugaije od navika samaca.
Moete pomenuti da u veini zemalja priblino 20
procenata kupaca kupuje 80% proizvoda/usluga neke
firme. To znai da e veina klijenata da kupi svega
preostalih 20 procenata proizvoda ili usluga.

28

Lekcija

Aktivnost

Postoje razliita nastavna sredstva koja mogu da

pomognu mladima da shvate ta znai ispitivanje
trita. Moete da odaberete neko od sredstava koja
se koriste u vaoj zemlji (koja su razvijena od strane
agencija za podrku preduzeima, privrednih komora,
banaka ili institucija za mikro-kredite), ili da primenite
neko od vebanja iz prirunika (Ispitivanje trita i
Proizvodnja parfimisanih svea).
Podelite uesnike u male grupe, od kojih svaka ima
jednu od najboljih poslovnih ideja razvijenih na
prethodnom predavanju.
Do sada, uesnici znaju kako (know-how) da istrauju
informacije, imaju mreu kontakata kojoj treba da
pristupe, i imaju niz sredstava za istraivanje (telefon i
poslovni adresar, spisak korisnih kontakata itd.). Ova
sredstva mogu da se koriste za kompletiranje
informacija prikupljenih u zadatku sa prethodnog
predavanja (videti aktivnost Ispitivanje trita).
Vebanje u grupama uesnicima daje mogunost da
vebaju niz vetina (npr. istraivanje, prikupljanje i
organizovanje informacija, timski rad, pregovaranje,
upravljanje vremenom). Takodje bi trebalo da predloite
da uesnici zabelee nalaze svojih istraivanja, poto
e oni biti od koristi na kasnijim predavanjima.
Tokom analize trita, svakako e biti potrebno da
uesnici preformuliu ili preiste svoje poslovne ideje. U
ovoj fazi je sasvim uobiajeno da se eliminiu ideje za
koje nema trita i da se teite stavi na one koje imaju
ansu da vode uspenom poslovanju.
Treba da istaknete da je u ovoj fazi bolje otkriti da je
neka ideja neodriva, nego investirati vreme i novac da
bi se proizvelo neto to nee moi da se prodaje.

29

ANALIZA TRITA

Zadatak

S obzirom na veliki raspon prikupljenih informacija,

potrebno je da uesnike podstakente da:
nastave sa radom na analizi trita nakon ovog
predavanja u okviru obuke, i, u sluaju nedostatka
vremena, da prednost daju informacijama koje se
odnose na klijente, konkurenciju i izradu budeta;
Ukoliko je mogue, razgovarajte o pojedinim
komponentama ispitivanja trita sa poslovnim i
tehnikim strunjacima.

30

SREDSTVA

Lekcija

Sredstva

Ciljevi
uenja:

Na kraju ovog predavanja uesnici e moi da:

identifikuju sredstva neophodna za vodjenje
poslovne delatnosti;
pripreme analizu trokova za zapoinjanje biznisa i
finansijski izvetaj.

Vreme predavanja:

Pitanja i
vebe:
Zadatak:

Finalizacija poetnih trokova i bilans poslovanja

31

SREDSTVA

Uvod

Istraivanje trita daje prilino dobru predstavu o

sredstvima ulaznim, kao to su materijal, oprema,
radna snaga i gotovinski kapital koja su neophodna
jednoj firmi za obavljanje njene delatnosti.
Jedna od prvih odluka koje moraju da budu donete
odnosi se na zadatke koje mladi preduzima moe sam
da obavi, i one za koje je potrebna podrka sa strane.
Drugim reima, neophodno je identifikovati najvanije
zadatke na primer, nabavka materijala, vodjenje
evidencije o prodaji, distribuciji itd. i uskladiti ih sa
nadlenostima vlasnika firme.

Regrutovanje
ljudskih resursa

Treba da podstaknete uesnike da konstatuju da su

poslovi brojni, i da nije uvek mogue da ih neko sam
obavlja. Kad je neophodna pomo sa strane, potrebno
je proceniti da li to zahteva angaovanje radnika (sa
punim radnim vremenom, ili honorarno) ili da li je
mogue izbei takvu podrku. Kriterijumi koji treba da
se primenjuju u donoenju odluke o tome da li treba ili
ne regrutovati zaposlene su sledei:
rekurentnost (uestanost) poslova;
zahtevi radnog zakonodavstva; I
trokovi zarada.

32

Lekcija

Aktivnost

Jedan primer grupne aktivnosti koja moe da pomogne

uesnicima da usklade poslovne zadatke sa svojim
sopstvenim strunim sposobnostima naveden je u
priruniku (Uskladjivanje poslovnih zadataka i strunih
sposobnosti).
Kad grupa jednom identifikuje sve zadatke koje zahteva
obavljanje nekog posla, svaki lan e da oceni svoje
sopstvene sposobnosti za obavljanje takvih zadataka.
Svaki tim e morati da odlui:
za koju funkciju (koje funkcije) svaki lan ima vie
kompetencija;
koliko on/ona treba da bude plaen; i
ta treba preduzeti da bi se pokrio posao koji niko
u timu ne moe da radi.
Pre ove aktivnosti, trebalo bi da prikupite osnovne
informacije o radnom zakonodavstvu koje e tokom
vebanja biti podeljene uesnicima. Kao alternativa,
moete da ukaete na najadekvatniji lokalni izvor
informacija (organizacije poslodavaca, sluba za
zapoljavanje, sindikati, itd.) gde takve informacije
mogu da se dobiju.
Podsetite uesnike da postoje radni standardi kojih se
treba pridravati. U tom smislu, moete ili da
distribuirate materijal koji je lokalno dostupan o pravima
radnika, ili da ukaete na medjunarodne standarde
izloene u Odeljku 4.1.

33

SREDSTVA

PRAVA U VEZI SA RADOM

Odeljak 4.1

Medjunarodna organizacija rada je specijalizovana agencija

Ujedinjenih nacija koja promovie socijalnu pravdu i
medjunarodno priznata ljudska i radnika prava.
MOR je osnovan 1919. g, i formulie medjunarodne standarde rada u vidu
Konvencija i Preporuka, koji propisuju minimalne standarde odnosnih radnikih
prava: slobodno udruivanje, pravo na organizovanje, kolektivno pregovaranje,
ukidanje prinudnog rada, jednake mogunosti i tretman, i ostale standarde koji
reguliu uslove u celokupnom spektru pitanja u vezi sa radom.
Minimalni uzrast za rad i zabrana rada dece:
Minimalni uzrast za pristup zapoljavanju ne sme biti ispod uzrasta zavretka
obaveznog kolovanja. Postoje posebne odredbe za neodlono ukidanje
najgorih oblika rada dece (ropstvo, prostitucija, trafiking, itd.). Ovakva zabrana
se odnosi na svu decu uzrasta ispod 18 godina.
Jednakost I nediskriminacija:
Podrazumeva zabranu diskriminacije u pristupu zapoljavanju, obuci i ostalim
uslovima zapoljavanja po osnovu rase, boje, pola, religije, politikog miljenja,
nacionalne pripadnosti ili socijalnog porekla. Cilj je promovisanje jednakih
mogunosti i tretiranja i jednakih zarada i beneficija za rad podjednake
vrednosti.
Prinudni rad:
Ovi standardi zabranjuju iskoriavanje bilo kog oblika prinudnog i obaveznog
rada kao sredstva politike prinude ili vaspitanja, i kanjavanje zbog izraavanja
politikih stavova, radne discipline, kao i kanjavanje zbog uea u trajkovima
i diskriminaciju.
Pravo na organizovanje i kolektivno pregovaranje:
Ovaj skup standarda predvidja pravo svih radnika i poslodavaca na osnivanje i
lanstvo u organiazcijama po sopstvenom izboru, zatitu protiv diskriminacije
uperene protiv sindikata i unapredjenje kolektivnog pregovaranja.
Zdravlje i bezbednost na radu:
Svaka firma ima zakonsku odgovornost u pogledu obezbedjenja zdravlja i
bezbednosti zaposlenih i drugih lica i zatite ivotne sredine. Ove dunosti
ukljuuju i obezbedjenje da radno mesto ispunjava minimalne standarde
udobnosti i istoe i prijavljivanje ozbiljnih povreda, bolesti ili opasnih nesrea
relevantnim organima (Inspekciji rada i organima za zatitu zdravlja).
Izvor: www.ilo.org/standards/index.htm

34

Lekcija

Finansiranje

Mnogi mladi preduzetnici ne ulau dovoljno napora u

finansijsko planiranje, uvereni da nee biti tekoa u
podizanju dodatnih sredstava ukoliko dobro posluju ili
ukoliko je ideja dobra. Medjutim, veina novih firmi
zahteva vie novca nego to je prvobitno planirano.
Prvi korak u finansijskom planiranju jeste odredjivanje
trokova otvaranja firme. To su jednokratni trokovi za
zapoinjanje poslovne delatnosti (oprema, nametaj,
zalihe, renoviranje, dozvole, i ostale administativne i
zakonske takse). Trokovi koji nastanu nakon otvaranja
firme poznati su kao trokovi poslovanja.

Forma
poslovanja

Odabrana forma poslovanja preduzea moe da utie

na trokove otvaranja firme i trokove poslovanja. Na
primer, loe odabrana struktura poslovanja moe da ima
za posledicu izlaganje nepotrebnim trokovima, tekoe
u poslovanju ili nepotrebne dabine tokom
funkcionisanja firme.
Trebalo bi da rezimirate kljune faktore koji treba da
budu razmotreni pri izboru strukture poslovanja. To su:
broj lica sa ueem u firmi;
uloga svakog partnera u firmi i mogunost istupanja
iz preduzea;
potrebna finansijska sredstva.
Da biste mladim ljudima pomogli da razumeju
karakteristike razliitih oblika firmi, moete da navedete
primere dostupne u vaoj zemlji, ili da se oslonite na
primere izloene u Odeljku 4.2. Ove informacije, po
pravilu, pruaju privredne komore, ministarstvo trgovine
ili agencije za razvoj preduzea.

35

SREDSTVA

Podsetite uesnike na to da je, da bi postali legalni

vlasnici firme, potrebno da budu punoletni (tj. da
imaju zakonsku sposobnost da zakljuuju ugovore).
Po pravilu, zakonska sposobnost zakljuenja
ugovora se stie sa 18 godina, ali u nekim zemljama
punoletstvo se stie ranije, a u drugima kasnije.

STRUKTURA PREDUZEA

Odeljak 4.2.

Pojedinano vlasnitvo
U ovakvoj formi, pojedinac je vlasnik preduzea u celosti. Osnovna prednost
sastoji se u tome to profit od poslovanja pripada vlasniku. Nedostatak je to to
je vlasnik lino odgovoran za sve dugove i obaveze.
Partnerstvo
Dvoje ili vie partnera dele vlasnitvo nad preduzeem. Glavna prednost je to to
se trokovi i prihod dele u skladu sa ugovorom izmedju partnera. Nedostatak
partnerstva sastoji se u tome to je svaki od partnera lino odgovoran za sve
dugove i odgovornosti preduzea.
Drutvo sa ogranienom odgovornou
Drutvo sa ogranienom odgovornou je preduzee u kome lanovi uestvuju u
upravljanju preduzeem po osnovu udela koje poseduju. Prednost ovakvog
oblika privrednog drutva sastoji se u tome to su njegovi lanovi zatieni od
line odgovornosti za dugove preduzea koji prelaze iznos njihovih udela. Glavni
nedostatak se odnosi na striktne zakonske zahteve za ovakve vrste preduzea.
Kooperacije
Kooperacija je udruenje lica koja zajedniki obavljaju privrednu delatnost radi
postizanja zajednike koristi. To je pravno lice koje poseduju i kontroliu njegovi
lanovi. lanstvo je otvorenog tipa, to znai da svako ko zadovoljava odredjene
zahteve moe da se pridrui. Ekonomska dobit se distribuira proporcionalno, u
skladu sa udelima svakog lana. U nekim zemljama, kooperacije dobijaju
stimualcije, ukljuujui nie takse za registraciju.

36

Lekcija

Bilans
poslovanja
Aktivnost

Nakon osvajanja proizvodnog procesa, sledei korak je

razumevanje planiranja budeta tj. obraunavanje
svih trokova koji e biti obuhvaeni realizacijom
poslovnih aktivnosti i projekcija dobiti od obavljanja
poslovne delatnosti.
Modeli koje koriste lokalne agencije za razvoj
preduzea, privredne komore, banke ili institucije za
mikro-kredite mogu da se koriste kao sredstva u obuci
za vodjenje aktivnosti u vezi sa bilansom poslovanja.
Kao alternativa, moete da koristite aktivnosti
obezbedjene u priruniku (Zapoinjanje biznisa i
finansijski izvetaji ili Novogodinji dobrotvorni bal).
Adekvatno sredstvo za upoznavanje mladih sa
planiranjem budeta treba, u najmanju ruku, da zahteva
od njih prikupljanje informacija o:
licencama, registraciji i dozvolama;
izgradnji i renoviranjima;
inventaru i opremi;
naknadama za angaovanje i osiguranju;
rashodima u poslovanju (zakup, komunalne usluge,
zarade, zalihe, amortizacija, reijski trokovi itd.);
otvaranje inventara;
porezi.
Takodje treba da proverite da li gore navedeno moe biti
pribavljeno na jednostavan nain od lokalnih kancelarija
ili centara za resurse, ili je potrebno dostaviti upit drugim
institucijama.
Uesnike treba upozoriti na opasnost od poslovanja u
domenu neformalne ekonomije (npr. izbegavanje
plaanja poreza i taksi za registraciju, zapoljavanje
ljudi bez ugovora ili socijalnog osiguranja). Odeljak 4.3.
definie neformalnu ekonomiju i njene nedostatke,
dugorono posmatrano.

37

SREDSTVA

NEFORMALNA EKONOMIJA

Odeljak 4.3

Neformalna ekonomija obuhvata sve privredne aktivnosti od strane radnika ili

privrednih jedinica koje po zakonu ili u praksi nisu u dovoljnoj meri pokrivene
formalnim aranmanima.
Neformalna ekonomija moe zaista da obezbedi mogunosti za sticanje zarade za
one koji bi inae bili bez sredstava za ivot, medjutim, teta po preduzea, radnike i
zajednicu je velika. Nedostaci su sledei:
nepotovanje zakona i propisa;
neplaanje doprinosa u korist dravnih prihoda zbog izbegavanja poreza;
nelojalna konkurencija formalnim preduzeima kroz izbegavanje trokova
poslovanja koji se odnose na registraciju i propise;
niska produktivnost, tj. doprinos zapoljavanju je vei od doprinosa nacionalnom
proizvodu date drave.
Za radnike, neformalan status znai:
nepostojanje zatite u smislu radnog zakonodavstva i socijalne zatite;
este sluajeve nemogunosti korienja, ostvarenja ili zatite njihovih prava na
radu;
rad u malim ili nedefinisanim radnim mestima, u nebezbednim i nezdravim radnim
uslovima, sa niskim nivoom strune sposobnosti i produktivnosti, niskim i
neredovnim prihodima, bez pristupa obuci i tehnologiji;
suoavanje sa preprekama u organizovanju i efikasnom predstavljanju pred
poslodavcima i dravnim organima;
iskljuenost ili ogranien pristup javnoj infrastrukturi i beneficijama.

Zadatak

Pri kraju ovog predavanja, potrebno je da uvedete

pojam planiranje poslovanja. Poto je veina
aktivnosti radionice sredstvo za izradu biznis plana,
uesnici treba da vode beleke o procesu kako bi
mogli da ga reprodukuju samostalno.
Treba da podstiete uesnike da zavre i revidiraju,
izmedju predavanja i uz pomo svojih sredstava putem
mree, svoj rad na poetnim trokovima zapoinjanja
biznisa i bilansu poslovanja.

38

FINANSIRANJE

Lekcija

Finansiranje

Ciljevi
uenja:

Na kraju predavanja uesnici e moi da:

identifikuju izvore finansiranja;
pregovaraju i upravljaju sredstvima.

Vreme predavanja:

Pitanja i
vebe:
Zadatak:

Modana bura o izvorima finansiranja.

Pregovaranje i upravljanje aranmanima i
sredstvima.
Nema ga.

39

FINANSIRANJE

Uvod

Neposredno nakon to mladi ljudi steknu znanje o

trokovima zapoinjanja poslovne delatnosti i bilansu
poslovanja, neizbeno e poeti da razmiljaju o
sredstvima i izvorima finansiranja.

Izvori
finansiranja

Finansijska sredstva mogu da potiu iz vie izvora

zajmovi od banaka, lina utedjevina, komercijalni
krediti i slino ali sva ova sredstva nisu lako dostupna
mladim ljudima koji po pravilu ne poseduju prethodno
iskustvo sa kreditima, ve ogranieno iskustvo u radu i
poslovanju. Za mnoge od njih, najbolji izvor finansiranja
mogu da budu line utedjevine i neformalni izvori
(zajam od porodice i prijatelja).

Aktivnost

Moete da koristite informacije o finansiranju dostupne

u vaoj zemlji za razvoj sredstva za obuku na ovu temu,
ili, kao alternativa, moete da prilagodite spisak izvora
finansiranja izloen u Odeljku 5.1.
Koristite ovaj spisak kao inicijator modane bure,
kako biste pomogli uesnicima da razmiljaju o
dobrim i loim karakteristikama svakog od
finansijskih izvora.

40

Lekcija

IZVORI FINANSIRANJA

Odeljak 5.1.

Line utedjevine
Utedjevina je najuobiajeniji izvor za zapoinjanje biznisa. Banke esto
preporuuju line investicije, poto nova firma ima manje anse da dobije zajam,
osim ako vlasnik nije spreman da investira svoja sopstvena sredstva. Lina
investicija u biznis ukazuje na prihvatanje obaveze od strane vlasnika.
Odabir poslovnog partnera
Mogue je postizanje sporazuma ili ulazak u partnerstvo sa drugim licima ili firmama
koji mogu da obezbede finansijsku podrku u vidu gotovine, kapitala, opreme i
kredita.
Neformalno finansiranje
Porodica, prijatelji i organizacije u okviru zajednice predstavljaju primere neformalnih
sredstava finansiranja. Organizacije u okviru zajednice takodje mogu da pomognu u
pripremi finansijskih izvetaja i obezbedjenju knjigovodstvenih usluga, besplatne
pravne pomoi i ukljuenja u mreu.
Komercijalni i trgovinski krediti
Komercijalni ili trgovinski kredit moe takodje da se koristi za rad firme. On ukljuuje
dobavljae koji isporuuju robu i pruaju usluge pre dobijanja plaanja. U
tamparstvu, na primer, mogue je ugovoriti sa dobavljaem papira rok plaanja od
30 dana, tako da nova firma moe da plati robu iz prihoda ostvarenog kroz promet.
Zajmovi za mala preduzea
Mogunost dobijanja zajma za mala preduzea poiva na solventnosti koju ini Pet
C kreditne sposobnosti character, cash flow, collateral, capital and conditions (tip,
gotovinski tok, kolateralno jemstvo, kapital i uslovi). Poetnici imaju manju
verovatnou da dobiju takve zajmove nego razradjene firme, poto su ove druge
manje rizine. Sa druge strane, postoje banke i institucije za mikro-kredite koje
novac daju na zajam iskljuivo novoosnovanim firmama, esto koristei prednosti
sistema garancija za promociju razvoja malih preduzea.
Poslovni inkubatori
Poslovni inkubatori obezbedjuju bez naknade preduzeima koja zapoinju svoj rad
poslovnu i upravljaku pomo, prostor i ostale usluge podrke. Obino ih vode
agencije za privredni razvoj ili lokalni organi vlasti, a opti cilj im je unapredjenje rada
preduzea u posebnim podsektorima.

41

FINANSIRANJE

Sredstva za
pregovaranje

Veini mladih ljudi je potrebna pomo za obavljanje

viestrukih zadataka u vodjenju nove firme. Postoji vie
specijalizovanih institucija (npr. sluba za savetovanje
preduzea, bankarska i kreditna unija, udruenja
knjigovodja, organizacije poslodavaca) koje obezbedjuju
podrku novim preduzetnicima. Na primer, moe biti
dobra ideja ulanjenje u neku organizaciju poslodavaca,
kako bi mladi preduzetnici bili u ii privrednih zbivanja i
imali pristup uslugama ovih organizacija.
Sredstva za pregovaranje novac, klijenti, kadrovi i
informacije predstavljaju bitan aspekat biznisa.
Pregovaranje je legitiman nain na koji dve strane mogu
da postignu dogovor na obostrano zadovoljstvo na
pravednim osnovama. Vetine pregovaranja, kao i sve
druge vetine, mogu se nauiti, dok se umenost stie
iskljuivo kroz praksu.

Aktivnost

Da biste uesnicima pomogli u vebanju vetina

pregovaranja, moete da odaberete jednu ili dve grupe
vebanja dostupnih u priruniku. Pregovori za
zakljuenje posla je aktivnost usmerena na prodaju, dok
je vebanje Trouglovi fokusirano vie na timski rad i
strategije pregovaranja.
Razgovor koji sledi nakon ovih vebanja moe da prui
priliku da se uesnicima pomogne da identifikuju
uspene strategije pregovaranja, naine unapredjenja
svojih vetina i naine postupanja u sluajevima
neetine prakse.

42

Lekcija

Sredstva za
upravljanje
Aktivnost

Sredstva za upravljanje podrazumevaju planiranje i

organizovanje prihoda i rashoda. To je kompleksan skup
zadataka, posebno za mlade ljude koji mogu da imaju
ogranieno iskustvo u radu sa novcem.
Postoji vie sredstava obuke za vebanje upravljanja
sredstvima. Rezultati uenja kada je re o aktivnosti
Podmirivanje trokova iz prirunika prelaze okvire
upravljanja rashodima i oslanjaju se na kompleksnije
preduzetnike vetine, kao to su postavljanje ciljeva,
preuzimanje rizika, timski rad, reavanje problema i
donoenje odluka.
Aktivnost se sastoji od dodeljivanja fiksnog godinjeg
prihoda svakoj grupi koja e da igra ulogu domainstva.
Ovaj prihod treba da bude iskorien za postizanje
ciljeva domainstva kao i zadovoljenje njegovih dnevnih
potreba. Grupe treba da odaberu karticu trokova
ivota i poresku karticu za nepredvidjene sluajeve.
Svaka grupa poinje sa bankovnim saldom od 1500
jedinica valute i ne moe da prekorai ovaj saldo.
Domainstva mogu da podnesu zahtev za odobrenje
kratkoronih zajmova uz plaanje kamate i
administrativnih taksi. Ova aktivnost takodje zahteva:
pripremu kartica trokova ivota, poreskih kartica i
jedinica valute, kao i dijagram sa primerima ciljeva
domainstva;
izbor uesnika koji e da igraju uloge blagajnika,
slubenika poreske uprave i slubenika kreditnog
odeljenja;
organizovanje najvie tri grupe;
obezbedjenje digitrona, papira, hemijskih i grafitnih
olovaka.

43

FINANSIRANJE

Ovo vebanje ima dva glavna nedostatka: kao prvo,

oduzima vei deo predavanja, a, kao drugo, od vas
zahteva da razvrstate greke koje e uesnici
najverovatnije da naprave, od kojih je najuestanija lo
izbor. Treba da podstaknete uesnike da koriste pauzu
na kraju predavanja za razmiljanje o tome ta su mogli
da urade drugaije.
Za dobijanje bolje predstave o vremenu potrebnom za
vebanje i svodjenje tekoa na minimum, trebalo bi da
i vi sami vebate ovu aktivnost.

44

PLANIRANJE POSLOVANJA

Lekcija

Planiranje poslovanja

Ciljevi
uenja:

Na kraju ovog predavanja uesnici e moi da:

pripreme biznis plan.

Vreme predavanja:

Pitanja i
vebe:
Zadatak:

Izrada plana marketinga.

Izrada finansijskog plana.

Nema ga

45

PLANIRANJE POSLOVANJA

Uvod

Biznis plan je dokument koji formulie i) svrhu i ciljeve

firme, i ii) predlog za investicije koji treba da bude
podnet finansijskim institucijama i investitorima.

Planiranje
poslovanja

Biznis plan je operativno sredstvo za planiranje naina

na koji ljudska, tehnika i finansijska sredstva mogu da
se koriste u poslovanju na najbolji nain. Po pravilu,
ovaj dokument se priprema nakon donoenja odluke o
osnivanju firme, a pre samog osnivanja preduzea.
Porebno je da naglasite uesnicima da su neke od
komponenata biznis plana ve pripremljene tokom
prethodnih aktivnosti. Zadatak koji je preostao jeste
logino i strukturno organizovanje informacija.
Predlaemo da se lekcija podeli na dva dela: prvi deo
e sluiti za reogranizaciju prethodnog rada, dok e
drugi deo biti korien za izradu marketinkog i
finansijskog plana.

Aktivnost

46

Da biste dobili ideju o tome kako pripremiti biznis plan,

moete da prikupite modele koje obino pripremaju
lokalne agencije za razvoj preduzea i kreditne
institucije. Kao alternativa, moete da koristite obrazac
iz prirunika u kome su nabrojani naslovi i sadraj
standardnog biznis plana. Iste grupe koje su analizirale
informacije u vezi sa poslovnim idejama u Lekciji 2
trebalo bi ponovo okupiti za izradu nacrta biznis plana.

Lekcija

Marketing

Marketing se esto izjednaava sa strategijama prodaje

(kako prodati proizvod koji ve postoji). Naprotiv, razvoj
marketinke strategije poinje od otkria ta potencijalni
klijenti ele i obezbedjenja da se takva roba proizvede
(ili prue takve usluge) na nain koji odgovara
potrebama klijenata.
Najvanije odlike marketinga su rezimirane u konceptu
meavine marketinga poznate kao etiri P (proizvod,
cena, mesto i promocija).
Uesnici treba da postanu svesni da nije mogua
finalizacija biznis plana bez davanja odgovora na
sledea pitanja:
ta je proizvod ili usluga i koje potrebe klijenta
zadovoljava?
Koliko su potencijalni kupci spremni da plate?
Koje druge faktore treba razmotriti u formiranju cene?
(Podsetite uesnike da takodje moraju da obraunaju
profit koji e biti ostvaren iz poslovne delatnosti).
Koje je najboje mesto za firmu koja treba da bude
osnovana i koji je metod promocije najbolji da bi se
dolo do klijenata? (Podsetite uesnike da mesto
takodje ukljuuje pristup komunikacionim mreama,
dobavljaima i drugim uslugama).

Aktivnost

Da biste uesnicima pomogli u vebanju osnovnog

koncepta marketinga, moete da planirate svoju
sopstvenu aktivnost za grupu, po uzoru na onu koja je
dostupna u priruniku (Marketing). Ova aktivnost sastoji
se od planiranja, projekcije budeta i marketinga neke
javne manifestacije. Kad rad po grupama bude zavren,
trebalo bi da razgovarate sa svim uesnicima koje
promotivne aktivnosti imaju vie izgleda da budu
uspene, i na koji nain moe da se izmeri stepen
zadovoljstva klijenta.

47

PLANIRANJE POSLOVANJA

Finansijski plan

Aktivnost

Znaajan deo biznis plana posveen je finansijama.

Finansijski odeljak biznis plana opisuje i) kapital koji e
biti potreban za zapoinjanje biznisa, ii) nain na koji e
poslovna delatnost ubudue biti finansirana, i iii)
projekciju rezultata poslovanja.
Teme koje se odnose na izvetaje o trokovima,
formiranju cena i bilans poslovanja ve su razmatrane
na prethodnim predavanjima. Da bi finalizovali
finansijski plan, uesnici treba da i) izraunaju obim
prometa potreban za pokrie trokova (podmirivanje
trokova), ii) da odrede tok finansijskih sredstava
neophodnih za pokretanje i vodjenje firme (gotovinski
tok), i iii) pripreme bilans stanja. Zbog svoje
kompleksnosti, ove aktivnosti se obino obavljaju uz
pomo strunjaka. Bitno je istai da mladi uesnici treba
da razumeju ove koncepte, iako se od njih ne trai da
sve sami pripreme. Za ove potrebe, moete da zamolite
lokalnog poslovnog oveka ili slubenika banke da
uestvuje na ovom predavanju. Ovi strunjaci mogu da
obezbede uesnicima modele, primere i savete.
Da biste uesnicima pomogli da zavre finansijski deo
svog biznis plana, takodje moete da koristite model
Izrada finansijskog plana.
Ukoliko ste u prilici da obezbedite prisustvo strunjaka
sa strane, takodje moete da razmotrite mogunost
produetka trajanja predavanja, da biste obezbedili
uesnicima da razgovaraju sa njima o svojim nacrtima
biznis planova.

48

Lekcija

Zavrne
napomene

Na kraju ove radionice, trebalo bi da date uesnicima

izvesno vreme da organizuju sve informacije prikupljene
tokom trajanja radionice i da zavre svoje biznis
planove.
Ukoliko se tokom trajanja radionice jave dobre poslovne
ideje, podstaknite uesnike da pripreme biznis plan za
svaku od ovih ideja. Ovi planovi mogu da budu
dostavljeni predstavnicima finansijskih institutcija radi
davanja komentara, povratne informacije ili na
razmatranje.
Dobra aktivnost za kraj radionice je organizovanje
perioda prakse za uesnike u lokalnim preduzeima. To
e im dati priliku da posmatraju iskusne preduzetnike u
njihovom svakodnevnom radu i da primene ono to su
nauili tokom trajanja radionce.

49

PRIRUNIK

51

PREDUZETNIKE VETINE

Prirunik

Preduzetnike vetine

Aktivnost 1
Probijanje leda razbijanje mitova
o zapoinjanju
biznisa

Razmislite o svim faktorima koji odvraaju

potencijalne mlade preduzetnike od osnivanja
sopstvene firme. Zabeleite dva faktora koje
smatrate najvanijim.
Intenzivno diskutujte sa vaim kolegama
uesnicima i organizujte sve odgovore u
kategorije (na primer novac, vreme,
porodica, itd.

Za izvrenje ovog zadatka imate na raspolaganju

15 minuta.

52

Prirunik

Aktivnost 2
Reite rei

Zajedno sa partnerom razmiljajte o terminima

samozapoljavanje, preduzetnik i preduzee, a
zatim:
Navedite dva dobro poznata preduzea u vaoj
zajednici i ukratko opiite njihove aktivnosti u
jednoj reenici.
Navedite najmanje tri aktivnosti u sferi
samozapoljavanja i na ta se one odnose.
Navedite tri uvena biznismena i ukratko opiite
njihove aktivnosti.
Za izvrenje ovog zadatka imate na raspolaganju
15 minuta.

53

PREDUZETNIKE VETINE

Aktivnost 3(a)
Hajde da ih
bodujemo

Koristei dati sistem ocenjivanja, ocenite svoje

vetine u koloni Ja.
Zamolite drugu osobu koja vas dobro poznaje
da takodje rangira vae vetine u drugoj koloni.
Moda ete eleti da razmiljate o ocenama
koje su vam drugi dali.

54

Prirunik

Ovo je jedna od mojih jaih strana;

Ovo je oblast u kojoj bih mogao ubudue da se razvijam;
Ovo je jedna od mojih slabih taaka. U ovoj oblasti moram jo da radim da bih
bio bolji.
Nisam siguran potrebno je jo da saznam.

JA POSEDUJEM SLEDEE VETINE

Moja
ocena

Ocena
drugih

Komentar

Traenje i korienje mogunosti

Preduzimanje inicijative
Kreativnost
Uenje na grekama
Efikasno planiranje
Preuzimanje odgovornosti
Efikasno povezivanje u
mreu
Kritiko rasudjivanje u pogledu rizika
Reavanje konflikata
Samopouzdanje I samouverenost
Sposobnost procene sopstvenih
rezultata
Istrajnost
Vetina pregovaranja
Fleksibilnost
Uskladjivanje sposobnosti i zadataka
koji treba da budu obavljeni
Sposobnost traenja saveta

55

PREDUZETNIKE VETINE

Aktivnost 3(b)
Da li ste spremni
za poduhvat?

Odgovorite na sledea pitanja sa

DA, NE, NE ZNAM

Da li volite da sami donosite sopstvene odluke?

Da li volite takmienje?
Da li posedujete samodisciplinu?
Da li planirate unapred i obavljate stvari na vreme?
Da li prihvatate savete drugih ljudi?
Da li ste prilagodljivi?
Da li ste spremni da radite prekovremeeno, tokom vikenda I za
vreme praznika?
Da li imate veliku psihiku i emocionalnu energiju?
Da li znate koje sposobnosti i strune oblasti su presudne za uspeh
vaeg projekta? Da li posedujete te vetine?
Da li vaa ideja na efikasan nain koristi vae vetine i sposobnosti?
Da li znate kako da dodjete do drugih koji poseduju strunost koju
vi nemate?
Da li va projekat ispunjava ciljeve vae karijere?

Zamolite prijatelja ili lana porodice da

proveri vae odgovore da biste videli
da li vas vide u istom svetlu u kome vi
sebe vidite.
Paljivo razmotrite ne odgovore i
razmislite o tome kako moete da ih
pretvorite u da.

56

Prirunik

Aktivnost 3(c)
Test
samoocenjivanja

Test samoocenjivanja vie odgovara mladim ljudima

koji rade ili ve imaju izvesno radno iskustvo, dok su
prethodna dva podesnija za studente.

MOLIMO DA NA SVAKO PITANJE DATE SAMO JEDAN ODGOVOR

DEO A
Kada bih morao da radim 70 sati nedeljno, ja bih
Gundjao i alio se
Radio, ako bih morao
Govorio ljudima da je to bila laka nedelja
Razboleo se od stresa i iscrpljenosti
Ne znam
ta ste spremni da preduzmete za zapoinjanje biznisa?
Uzeo neplaeno odsustvo
Preduzeo finansijski rizik
Stavio pod hipoteku porodinu kuu
Sve gore navedeno
Ne znam
Kada biste nazvali dve stotine potencijalnih klijenata i svaki put bili odbijeni, ta
biste radili?
Nazvao drugih dve stotine
Pokuao da privuem klijente koristei druge metode
Kupio mobilni telefon
Zamolio nekog drugog da obavi telefonske pozive umesto mene
Ne znam

57

PREDUZETNIKE VETINE

Kad biste primetili neto to bi moglo da povea efikasnost vaeg radnog mesta,
da li biste:
Rekli svojim prijateljima kako ste sjajni
Saoptili svoje ideje svom neposrednom rukovodiocu
Nastavili dalje i sami napravili promene
Uzeli predah dok ideja ne nestane
Ne znam
Kako biste sebe opisali?
Optimista i entuzijasta
Oprezan i rezervisan
Priljiv i prijatan
Oputen i ne suvie preduzimljiv
Ne znam
Pre nego to vam odobri zajam, banka trai da sainite biznis
plan. Vi ete...
Otii u drugu banku
Traiti novac koji vam je potreban od porodice
Istraiti konkurenciju i potencijal trita
Staviti porodinu kuu pod hipoteku
Ne znam

58

Prirunik

Upravo ste dobili ideju za biznis ta ete prvo da

uinite?
Istaknuti tablu na vaa vrata
Poeti da reklamirate proizvod
Istraiti potencijal trita
Traiti zajam od banke
Ne znam
Kako biste opisali svoje radne navike?
Radim od 9 do 5 od ponedeljka do petka, i imam slobodan vikend
Oputen sam
Hektian sam
Radim neto dok ne zavrim
Ne znam
U petak krajem dana dobijate veliku porudbinu od klijenta koja treba da bude
zavrena do ponedeljka ujutru. Znate da e biti potrebno vreme da se ona
pripremi. ta ete uiniti?
Objasniti da to ne moete da uradite
Zvati vaeg asistenta i poveriti mu zadatak
Radiete prekovremno i zavriti porudbinu do ponedeljka
Predati zahtev svom efu
Ne znam

59

PREDUZETNIKE VETINE

DEO B
Poznajem samog sebe i znam ta mogu da uradim

Da

Ne

Kad verujem u neto, mogu i druge da uverim da

to vredi

Da

Ne

Da

Ne

Uivam da se u potpunosti predajem svemu

ta radim: uspeno obavljen posao mi donosi
zadovoljstvo

Da

Ne

Oseam se dobro kad rukovodim drugim ljudima,

i kad im govorim ta treba da rade

Da

Ne

Plaim se napornog i prekovremenog rada i

vie volim da radim jednu stvar u isto vreme

Da

Ne

Smatram da su neoekivane situacije podsticajne,

posebno kad znam ta radim

Da

Ne

Verujem da rad jaa moje sposobnosti

Da

Ne

Za mene je novac dobar pokazatelj uspeha

Da

Ne

Teko mi je kad ne radim nita i mirno sedim,

odgovornost za obavljanje poslova daje mi energiju

Da

Ne

Mogu da pravim dugorone planove i ispunjavam

svoje ciljeve i postignem ta elim

Da

Ne

Nikada ne razmiljam o obavljanju poslova na

drugaiji nain

Da

Ne

Iako uzimam u obzir miljenje drugih ljudi,

konanu odluku donosim sam

60

Prirunik

SISTEM BODOVANJA
DEO A
Ukupno 36-28:
Imate preduzetniki duh. Nezavisni ste i spremni
da prihvatite odgovornost. Imate dobar oseaj za
biznis i elju da uspete.
Ukupno 27-20:
Zainteresovani ste za preduzetnitvo. Medjutim,
imate umeren oseaj za biznis. Jo uvek
oklevate i potrebno vam je vreme da donesete
odluku.
Ukupno 19-10:
Vie volite vrstu strukturu u kojoj biste dobro
radili i bili efikasni. Va preduzetniki duh nije
razvijen. Da li ste sigurni da je bavljenje biznisom
va put ka uspehu?

DEO B
DA

Ako je va odgovor DA:

DA

Izmedju 7 i 9 puta: imate preduzetniki duh

DA

Izmedju 6 i 4 puta: imate samo umereno interesovanje za

preduzetnitvo

DA
DA

4 puta i manje: veoma slabo ste zainteresovani za p

reduzetnitvo

NE
DA
DA
NE
DA
DA
NE

61

POSLOVNE IDEJE I MOGUNOSTI

Prirunik

Poslovne ideje i mogunosti

Aktivnost 1(a)
Nastanak ideja
Zadatak 1

Sa partnerom imate 15 minuta da:

Smislite najmanje 10 naina za:
reklamiranje prodaje kola;
utedu energije;
prikupljanje novca u humanitarne svrhe.
Nabrojte pet poslovnih delatnosti koje:
zahtevaju korienje nogu;
zahtevaju od vas da putujete;
zahtevaju upotrebu lepka;
su postojale pre pedeset godina, ali danas vie ne
postoje.
Zaokruite sve naslove u dnevnim novinama koji mogu
da predstavljaju poslovne mogunosti (pogledajte
odeljke iz privrede, kulture, pisma urednitvu i
komunalne vesti).

Zadatak 2

Sa susednim parom za 10 minuta odaberite najbolja dva

odgovora za A, B i C. Pridruite se drugom timu i za 5
minuta ponovite proces dok ne ostanu svega dve vee
grupe.

Zadatak 3

Ove dve vee grupe e pred svima:

izneti svoje odgovore, i
1.odabrati najboljih pet ideja koje su nastale tokom
ove vebe.

62

Prirunik

Aktivnost 1(b)
Sunce koje sija
Zadatak 1
Individualan rad

Napiite neku imenicu ili aktivnost iznad sunca, npr.

bata ili igranje fudbala. Uz svaki od osam
zrakova sunca napiite naziv aktivnosti koja se
odnosi na odabranu re (za batu, na primer, to
moe biti ianje trave, za igranje fudbala to moe
biti obeleavanje igralita itd.).

63

POSLOVNE IDEJE I MOGUNOSTI

Zadatak 2
Grupni rad

Pridruite se dvojici partnera. Uporedite svoja sunca i

odaberite najboljih osam ideja za razvoj male firme.
Pridruite se drugoj grupi, ponovo odaberite osam
najboljih ideja, i kad preostanu samo dve grupe, svaka
sa svojih osam najboljih ideja, napiite kratke reenice
koje opisuju:
vrstu biznisa ili sektora delatnosti;
potencijalne kupce (tj. da li imate informacije koje
ukazuju na to da e ljudi eleti da kupe ponudjene
proizvode?);
konkurencija (tj. da li jo neko ve prodaje te proizvode,
i ako prodaje, zato bi ljudi eleli da kupuju od vas?)
neophodna sredstva (tj. ta smatrate da je neophodno
za proizvodnju robe i kako e klijenti saznati za novo
preduzee?).

Zadatak 3
Zajedniki rad
svih polaznika

64

Razgovarajte svi zajedno i odaberite najboljih pet

poslovnih ideja.

Prirunik

Aktivnost 1(c )
Drutvena igra
Priprema

Zadatak 1
Istraivanje
i razvoj

Prodavnica sportske opreme je pokrenula nagradno

takmienje za najbolju novu drutvenu igru na
otvorenom/zatvorenom prostoru. Da bi osvojila prvu
nagradu, igra treba da bude interesantna i za ene,
i za mukarce, za ljude razliitih uzrasta, i da bude
podesna za igranje u postojeim sportskim objektima
(kolske fiskulturne sale, sportske dvorane itd.). Od
vas se trai da u dve grupe obavite tri dole opisana
zadatka:

Pre proizvodnje robe ili pruanja usluga od sutinskog

znaaja je ispitivanje:
karakteristika ciljne grupe;
proizvoda koje ciljna grupa eli;
Takodje ispitajte niz opcija da biste doneli odluku o
novoj igri koja treba da se predloi:
razmorite varijacije postojeih igara;
pitajte starije lanove porodice ili odrasle koje
poznajete koje igre su igrali kada su bili mladi;
pokuajte da nadjete informacije o igrama koje
su se igrale u prolosti.
Na osnovu tog istraivanja, bie potrebno da
pripremite pismeni predlog (na 1 stranici) o igri, u
kojoj e biti iznet sledei rezime:
naziv igre i oprema potrebna za igranje;
igralite i oznake;
broj igraa i njihove pozicije;
.

65

POSLOVNE IDEJE I MOGUNOSTI

kako se igra i boduje igra;

pravila igre;
sva neophodna zatitna odea i oprema.

Zadatak 2
Marketinki
plan i strategija
formiranja cena

Kad proizvod bude identifikovan, bie potrebno da

razvijete marketinki plan za njegovu promociju.
Marketing podrazumeva da morate da odluite koju
vrstu promotivne strategije elite da koristite, kako i
gde e se proizvod prodavati i po kojoj ceni.
Formiranje cene podrazumeva obraun trokova
proizvodnje i prodaje igre, plus profit.

Zadatak 3
Izbor najbolje
igre

Svaka grupa e pred svima objasniti karakteristike

igre. Najbolja igra e biti proglaena pobednikom
veinom glasova.

66

Prirunik

Aktivnost 2
Nalaenje i
istraivanje
informacija

Sluajevi

U malim grupama od 3 do 4 uesnika bie vam

dodeljen jedan od dole navedenih sluajeva.
Va zadatak je da identifikujete sa svojim partnerima
ta va sluaj zahteva i da navedete imena, adrese,
brojeve telefona itd. relevantnih kontakata i agencija
za podrku. Na raspolaganju imate telefonske imenike
i spiskove javnih i privatnih slubi. Za obavljanje vaeg
istraivaja imate 20 minuta. Upamtite da e od vas biti
traeno da pred svima podnesete izvetaj.
Rouz, 16 godina, upravo se preselila sa svojom
porodicom u novi grad. Ona je dobra koarkaica
i ao joj je to naputa svoj koarkaki klub. eli
da nadje novi tim, a istovremeno je zaintresovana
da se oproba i u drugim sportovima. Kome Rouz
moe da se obrati za pomo?
Marien ima 60 godina. Imala je udes i slomila je
nogu. Ima problema sa vodjenjem domainstva,
zbog toga to sva njena rodbina ivi u inostranstvu.
Kome moe da se obrati za pomo i koju vrstu
podrke bi mogla da dobije?
Don ima 19 godina i radi, ali mu se ne svidja
njegov posao. eli da ga promeni ali nije siguran
koja vrsta posla bi mu najvie odgovarala. Dajte
mu neki savet.
Meri je samohrana majka i ima jednog sina, Benija.
Beni je sada etvrti razred i ima problema sa
matematikom. Meri ne moe da mu pomogne poto
radi itav dan, a ne voli matematiku. Htela bi da
Beniju uzme privatnog nastavnika. Ko moe to da
obezbedi i koliko bi to kotalo?
Marta eli da pokloni svojim roditeljima neto lepo
za dvadesetogodinjicu braka. eli da im uplati
putovanje, ali nije sigurna kuda, koliko dugo, i
koliko bi to kotalo. Dajte joj neke predloge.

67

POSLOVNE IDEJE I MOGUNOSTI

Zadatak 2
Inventar
mree

Pojedinano popunite donji obrazac. U prvoj koloni,

upiite ime i prezime osobe koju znate i koja odgovara
opisu. U rubrici za bodovanje upiite 1 ako osobu
dobro poznajete, 2 ako znate osobu ali on/ona ne zna
dobro vas, ili 3 ukoliko ne znate osobu dobro a osoba
ne zna vas.

IME

OPIS

BODOVI

Lokalni biznismen
Veoma cenjena osoba u vaem susedstvu
Osoba koja moe da vam ponudi honorarni
posao
Osoba koja je veoma popularna ili slavna
Bivi nastavnik
Osoba koja moe da vam da dobre savete o
mnogim stvarima
Osoba, koja sa vama nema veze, ali koja e
uvek da vas brani
Osoba koja moe da vam plati da obavljate
dodatne poslove
Rodjak (ili veoma blizak prijatelj)

Pogledajte rezultate i nabrojte naine za poveanje

broja korisnih kontakata u vaoj mrei.

68

Prirunik

Alternativa

Napravite spisak ljudi koje znate ili koji su vam

poznanici, i navedite ko su i ta rade, koje vrste
informacija poseduju, kako mogu da vam pomognu
itd. Zatim reorganizujte spisak prema najirim
kategorijama, na primer traenje zaposlenja,
osnivanje preduzea, tehnika strunost,
obrazovanje, itd.

69

IZVODLJIVOST: ANALIZA TRITA

Prirunik

Analiza trita

Aktivnost 1(a)
Ispitivanje trita

Na osnovu prethodno identifikovane poslovne

ideje, od vaeg tima se trai da prikupi i organizuje
informacije sa spiska iz donjeg obrasca. Imate na
raspolaganju niz sredstava istraivanja, kao to su
poslovni adresari, adrese i telefoni privrednih
komora, udruenja potroaa, kao i vau mreu.
Intenzivno razmiljanje o informacijama koje ve
imate o:
Proizvodima koji treba da se prodaju;
Potencijalnim klijentima;
Opremi i zalihama potrebnim za zapoinjanje
biznisa;
Ljudskim resursima i strunim sposobnostima
koje se trae za vodjenje poslova;
Razlozima za kupovinu proizvoda;
Vrsti lokacije koja se trai u smislu okruenja,
komunikacijskih veza, ostalih usluga, itd.;
Dobavljaima i glavnim konkurentima.

Planirajte proces prikupljanja informacija koje

nedostaju: isplanirajte zadatak za koji je odgovoran
svaki lan tima, odaberite najefikasniji metod za
prikupljanje informacija, gde se mogu dobiti i ta
treba da se uradi:
Organizujte rezultate u vidu dokumenta u pisanoj
formi, zasnovanog na izloenim obrascima. On e
biti prezentovan pred svima.

71

IZVODLJIVOST: ANALIZA TRITA

ANALIZA TRITA
Demografski podaci
Klijenti prema uzrastu, polu, geografskoj
lokaciji i prihodima

Dobavljai i distribucija
Ko e biti dobavlja opreme i materijala
za firmu i na koji nain e distribucija biti
organizovana.

Tendencije

Konkurencija

Veliina trita i nain na koji e se

verovatno menjati u perspektivi;
Procenat trita koji treba da bude
opsluen;
Mogunosti i opasnosti u okviru
trita;
Faktori koji utiu na trite (npr.
tehnologija, dizajn).

Identifikujte konkurenciju i ta njeni

klijenti misle o njenim proizvodima i us
lugama;
Napravite procenu udela trita u
procentima koje opsluuje konkurencija;
Identifikujte tendencije i faktore koji
utiu na udeo na tritu.

Lokacija
Opiite na koji nain lokacija garantuje
uspeh firme.

Konkurentska prednost
Opiite osobine po kojima se izdvajaju
proizvodi/usluge (cena, kvalitet, lokacija,
isporuka itd.) i razlikuju od onih koje
obezbedjuje konkurencija.

Marketinke i promotivne strategije

Budet

Koja sredstva bi bila izdvojena za

marketing i reklamiranje?

Kako ete platiti opremu/materijale koji

su vam potrebni?

Koji su ciljevi marketinke i

promotivne kampanje?

Koliki je iznos reijskih trokova

(zakup, telefon, elektrina energija)?
Da li imate pristup bilo kojim
sredstvima ili treba da nadjete novac
na drugom mestu?
Koliko oekujete da zaradite od
bavljenja biznisom?

VANA NAPOMENA: Moe se desiti da otkrijete da ideja ne funkcionie na celokupnom

tritu (cena bi bila suvie visoka, niko ne bi bio zainteresovan itd.), ili da je potrebno da
promenite robu da bi mogla da se prodaje. Analiza trita je sredstvo koje moete da
koristite da biste ustanovili da li e poslovna ideja da funkcionie ili ne pre investiranja
vremena i novca u nju. Kako budete napredovali sa planiranjem poslovanja, shvatiete
da ete morati povremeno da se vraate svojoj prvobitnoj ideji.

72

Prirunik

Aktivnost 1(b)
Proizvodnja
parfimisanih
svea

Cilj vae kompanije je proizvodnja i prodaja parfimisanih

svea.

Zadatak 1
Traenje i
organizovanje
informacija

U timu od 4 do 5 uesnika moraete da istraite sve

mogue naine za pravljenje parfimisanih svea bez
primene hemikalija i komplikovane mehanizacije. Kad
budete razumeli proces, bie potrebno da pribavite
opremu i materijale i da nadjete nain za kombinovanje
sastojaka i izradu proizvoda koji e moi da se plasira
na tritu. Vodite evidenciju o trokovima.

Zadatak 2
Planiranje i
organizovanje
aktivnosti

Moraete da organizujete celokupan proizvodni proces:

kupovinu opreme i materijala koji su neophodni, donoenje
odluke o tome gde e se obavljati proizvodnja, kakva e biti
ambalaa i etikete na finalnom proizvodu itd. Takodje ete
morati da identifikujete svoje klijente i utvrdite koliko e biti
spremni da plate za va proizvod. Da biste imali predstavu
o tome kolika bi mogla da bude realna cena, pogledajte
cene parfimisanih svea u supermarketima.

Zadatak 3
Trokovi i
formiranje
cena

Kad budete imali sve ulazne podatke o proizvodnji i

trokove, bie potrebno da odluite gde ete nai novac,
koliko vremena ete utroiti na pravljenje jedne svee, koliki
je va profit, i, najzad, da utvrdite cenu finalnog proizvoda.
Ne zaboravite na to da imate konkurenciju. Va proizvod e
morati da se razlikuje od drugih da biste privukli kupce.
Koristite dole navedene obrasce za sastavljanje svog
budeta.

73

IZVODLJIVOST: ANALIZA TRITA

PRIHOD

BUDETSKI IZNOS

Finansiranje
Sponzorstvo
Prihod od prodaje
Ukupan prihod

RASHODI

BUDETSKI IZNOS

Materijali
Zakup
Reklamiranje
Trokovi proizvodnje
Ukupni rashodi

Zadatak 4
Prodaja
proizvoda

74

Doao je trenutak za prodaju vaeg proizvoda:

razmislite o moguim nainima za njegovo
reklamiranje (prospekti, prianje o proizvodu
prijateljima i porodici kako bi novosti stigle do ireg
auditorijuma, reklamirnje u novinama) i nainima za
distribuciju finalnog proizvoda (prodajna mesta, kuna
dostava itd.).

Prirunik

Napomena za
predavaa

Ovo vebanje treba da se primeni ukoliko se grupa

susree sa problemima u nalaenju odrive ideje.
Ono pomae uesnicima da idu putem biznisa od
planiranja do proizvodnje i prodaje. Potrebno je da
utvrdite da uesnici mogu jednostavno da dodju do
informacija o proizvodnji parfimisanih svea. Ukoliko
takva informacija nije lako dostupna, moete konsultovati
dole navedeni spisak koji e vam dati predstavu o tome
ta je potrebno za proizvodnju parfimisanih svea.
Levkasta posuda za topljenje i sipanje pelinjeg
voska u kalupe;
Termometar (vosak je zapaljiv ako je pregrejan
maksimalna temperatura je 15000C);
Mali gorionik;
Kalupi od metala ili vrste plastike razliitih veliina
(kao alternativu moete koristiti posude od obojenog
stakla ili olje);
Lopatica za uklanjanje vika voska, i fitilji (komadi
ueta);
Boje i aromatina ulja;
ist (rafinisani) pelinji vosak (ukoliko ga je teko
nai, moete da koristite komade voska obinih belih
svea);
Materijali za ambalau i etiketiranje.
Topljeni vosak mea se sa bojom i aromatinim uljima,
i sipa u kalupe sa fitiljem u centru. Kad se vosak stegne,
svea je spremna za etiketiranje i pakovanje.

75

IZVODLJIVOST: SREDSTVA

Prirunik
Aktivnost 1
Uskladjivanje
poslovnog
zadatka i
sposobnosti

Analiza trita

U svojoj grupi razgovarajte i zapiite u levoj koloni

donje tabele sve aktivnosti koje treba da budu
obavljene za va biznis. U centralnoj koloni upiite
da li zadatak treba da se izvrava esto, povremeno,
ili retko.

U desnoj koloni svaki lan tima e da boduje svoje

sopstvene sposobnosti za obavljanje predvidjenog
zadatka u skladu sa sledeom skalom:
A. Mogu da obavim ovaj zadatak veoma dobro.
B. Mogu da obavim ovaj zadatak, ali ne tako dobro.
C. Ne mogu da obavim ovaj zadatak.

POSLOVNI ZADATAK

VREMENSKI
OKVIR

INDIVIDUALNA
OCENA

Zajedniki odluite o tome za koji je zadatak/

zadatke svaki lan vie sposoban i utvrdite zaradu
za lanove koji e raditi u ovoj delatnosti.
Donesite odluku o tome ta treba da bude
uinjeno u pogledu zadataka koje nijedan lan
tima nije u stanju da obavi. Da li ete morati da
angaujete nekoga da to radi? Koliko bi to kotalo?

77

IZVODLJIVOST: SREDSTVA

Aktivnost 2 a
Poetni
trokovi
i bilans
poslovanja

IZNOS POETNIH
TROKOVA
Licence, dozvole i
registracija

U vaoj grupi ustanovite i obraunajte sve

trokove u vezi sa zapoinjanjem biznisa
koristei donji obrazac za procenu poetnih
trokova. Obrazac daje opis svake stavke i
predlog gde treba traiti potrebne informacije.

OPIS
Proverite kod optinskih i dravnih organa kolike su
naknade za registrovanje firme, i za dobijanje trgovinske
licence i dozvole za obavljanje poslovne delatnosti.

Depoziti
zakup
komunalne usluge

Gradnja,
renoviranje
Instalacije i
oprema

iznos koji se plaa pre otvaranja (ugovor o zakupu)

proverite prosene trokove kod komunalnih
preduzea (voda, elektrina energija, telefon itd.)

Pitajte lokalno gradjevinsko preduzee koliko bi kotalo

renoviranje ili izgradnja poslovnog prostora.
proverite u lokalnim prodavnicama koliko kotaju
instalacije
za proizvodnu opremu i materijale proverite cene kod
lokalnih dobavljaa

Honorari

Obuhvataju naknade za knjigovodstvene usluge, pravne

usluge i za gradjevinske inenjere. Raspitajte se o
okvirnim cenama usluga.

Osiguranje

Pitajte za okvirnu cenu osiguravajue drutvo.

Vozila

Proverite cene novih i polovih vozila (ne zaboravite da u

bilans poslovanja ukljuite trokove goriva, osiguranja i
odravanja).

78

IZNOS

Prirunik

Trokovi otvaranja
reklamiranje

promotivne aktivnosti za otvaranje preduzea (reklame,

prospekti itd.)

zarade

kao to je utvrdjeno u ugovorima o radu Ukoliko nema

predstavu o zaradama, pitajte svog predavaa.

zalihe

za kancelarijske potrebe, sredstva za ienje, itd.

ukljuuje iznos nepredvidjenih trokova

Inventar za otvaranje

Oprema i potrona roba neophodna za otvaranje firme.

Pripremite bilans poslovanja za prvu godinu rada

(realni poslovni prihodi i rashodi razlika iskazuje
neto dobit ili gubitak).

BILANS
POSLOVANJA

OPIS

Ukupan promet

Iznos prihoda ostvarenog iz poslovanja.

Iznos koji se tu evidentira je ukupan promet, minus
svaki povraaj proizvoda ili odobreni popust.

Cena robe

Ova cifra predstavlja trokove direktno povezane sa

izradom proizvoda. Trokovi ukljuuju materijale
kupljene od spoljnih dobavljaa, kao i sve interne
trokove podnete u procesu proizvodnje ili pruanja
usluga.

Bruto profit

IZNOS

Bruto profit se dobija odbijanjem cene prodate robe

od prihoda iz prometa. Ne ukljuuje trokove
poslovanja ili poreze na prihod.

79

IZVODLJIVOST: SREDSTVA

Trokovi poslovanja

Zarade koje se isplauju zaposlenima

Trokovi promocije

Svi trokovi koji uestvuju u stvaranju i objavljivanju

tampane ili multimedijalne reklame.

Trokovi reklamiranja

Ostali trokovi u vezi sa prodajom proizvoda. Mogu da

obuhvataju putovanje, iznajmljivanje opreme, razne
trokove tampanja.

Ostali trokovi

Naknade koje se plaaju za zakup ili iznajmljivanje

kancelarijskog ili proizvodnog prostora.

Zakup
Komunalije

Trokovi elektrine energije, telefona, vode itd.

Amortizacija

Trokovi koji ne spadaju ni u jednu kategoriju. Ova

vrsta trokova moe da obuhvata osiguranje,
kancelarijske zalihe, ili usluge odravanja higijene.

Reijski trokovi

BILANS
POSLOVANJA

Ukupni trokovi

Trokovi promocije obuhvataju uzorke proizvoda i

besplatne primerke koji se koriste za promociju
proizvoda.

Amortizacija je godinji troak kojim se uzima u obzir

gubitak vrednosti opreme koja se koristi u obavljanju
poslovne delatnosti.

OPIS

Iznos svih trokova, bez poreza.

Neto prihod
(bez poreza)

Ova cifra iskazuje iznos koji preduzee zaradi pre

plaanja poreza. Do njega se dolazi oduzimanjem
ukupnih trokova poslovanja od bruto dobiti.

Porezi

Ova cifra iskazuje iznos koji preduzee zaradi pre

plaanja poreza. Do njega se dolazi oduzimanjem
ukupnih trokova poslovanja od bruto dobiti.

Neto prihod

80

To su dnevni trokovi koje snosi firma:

Zarade
Trokovi promocije

Iznos koji ostaje firmi nakon plaanja poreza.

IZNOS

Prirunik

Aktivnost 2 b
Novogodinji
dobrotvorni bal

Vee lokalne zajednice trailo je od vaeg tima

da izradi plan, ukljuujui i budet, za organizaciju
Novogodinjeg dobrotvornog bala. Prethodnih
godina, na balu je bilo oko 1000 ljudi, i bio je
organizovan u lokalnom sportskom centru.
Optinsko vee eli da ostvari dovoljan prihod (koji
je oslobodjen poreza) od ovog dogadjaja i da kupi
ambulantno vozilo za bolnicu.
Intenzivno razmiljajte o vrsti aktivnosti koju biste
eleli da organizujete ples, lutrija itd. Kad donesete
odluku, ispitajte i obraunajte sve trokove koji su
ukljueni (ukljuujui zakup, osoblje, hranu, pie,
opremu i materijal). Takodje se opredelite za cenu
ulaznica, kao i za hranu i pie koje ete obezbediti,
kako bi se dobila sredstva dovoljna za isplatu svih
trokova, a da ipak preostane dovoljno novca za
kupovinu ambulantnog vozila (iju ete cenu morati
da saznate). Ne zaboravite da svi predvidjeni
trokovi treba da budu realni, i da moete takodje
da ugovorite sa lanovima zajednice donaciju robe
i usluga u cilju smanjenja ukupnih trokova.

81

IZVODLJIVOST: SREDSTVA

BUDET

OPIS

Ukupan broj
prodatih ulaznica

Iznos prihoda ostvarenog prodajom ulaznica.

Trokovi

Ukupni trokovi plaeni za organizaciju bala:

Zarade

Naknade za lica koja rade na balu (prodavci ulaznica,

kelneri). Potrebno je videti da li moete da smanjite
ove trokove ubedjivanjem ljudi da rade kao volonteri.

Promocija

Pribor koji se koristi za promociju dogadjaja.

Reklamiranje
Ostali trokovi

Trokovi tampanja reklamnog materijala.

Zakup

Naknade za zakup ili iznajmljivanje balske dvorane.

Komunalije

Trokovi grejanja, klima-uredjaja, struje, telefona,

vode, ukoliko nisu ukljueni u zakupninu.

Reijski trokovi

Mogu da obuhvate osiguranje, kancelarijski materijal,

ienje itd.

IZNOS

Ostali trokovi u vezi sa balom (orkestar, hrana, pie,

trokovi kopiranja ili razni tamparski trokovi).

Bruto prihod
(bez poreza)

Porez

Neto prihod

Predstavite svoj rad svim uesnicima i uporedite

ga sa radom drugih timova. Da li najbolje
karakteristike svih prezentovanih planova zajedno
mogu da naine savreni dogadjaj?

82

IZVODLJIVOST: FINANSIRANJE

Prirunik
Aktivnost 1
Intenzivno
razmiljanje
(modana
bura) Izvori
finansiranja

Finansiranje

Do sada bi trebalo da imate jasnu predstavu o tome

koliko je novca neophodno da zaponete svoj biznis.
Imate 15 minuta na raspolaganju da razgovarate u
vaoj grupi o tome gde ete nai novac za zapoinjanje
svojih aktivnosti. Za svaki identifikovani izvor, procenite
prednosti i mane, i izvestite sve uesnike o tome.

83

IZVODLJIVOST: FINANSIRANJE

Aktivnost 2(a)
Ugovaranje posla

Treba da ugovorite posao sa partnerom, bilo kao

kupac, bilo kao prodavac. Imate 10 minuta za
ugovaranje i zakljuenje posla. Ne zaboravite da
zabeleite njegove glavne uslove (cena, isporuka itd.)
i da stavite potpis i datum.

Instrukcije za Prodavca
Upravo ste dobili novi posao koji predvidja koricenje veoma dobrog vozila i
potrebno je da prodate stari automobil. Nije vam ao to ostajete bez starog
vozila: nije narocito dobro, proizvedeno je u ogranicenoj seriji, i ne odgovara vie
vaim potrebama.
Obavili ste test vozila na putu i automobil se nije dobro pokazao, tako da ne
ocekujete da dobijete mnogo za njega. Sve to dobijete je premija i urite da
oslobodite prostor u garai.
Instrukcije za Prodavca
Vi ste ljubitelj vozila koji prati sve asopise o automobilima. uli ste da je
odredjeni model postao predmet vredan panje kolekcionara i odluili ste da
ga kupite moda od nekoga ko jo ne zna da poseduje muzejski primerak.
Morate brzo da reagujete zbog toga to, ako budete oklevali, vea je
verovatnoa da e se vesti prouti i da e cena poeti da raste.
Spremni ste da platite prilinu sumu, zbog toga to je proizvedeno u
ogranienoj seriji, i moe postati vrlo vredno. Ne predstavlja vam problem
kakvo je vozilo na putu, poto planirate da ga restaurirate. Naknadno ete
odluiti da li bi vam bilo od koristi da imate sertifikat.

84

Prirunik

Aktivnost 2(b)
Trouglovi

U grupama od 4 do 5 uesnika i uz praenje od strane

posmatraa, koji e biti odabran u grupi, treba da
nacrtate olovkom trougao od 90 stepeni visine 15 cm,
ija je osnova 10 cm. Unutranjost trougla je plava sa
crvenim spoljnim linijama. Oznaite olovkom svaki
ugao A, B i C.
Za izvodjenje ove aktivnosti, potreban vam je beli papir,
lenjir, crveni flomaster, plavi flomaster i olovka. Poto
e svakoj od grupa nedostajti po jedan od predmeta
koji treba da budu korieni, potrebno je da imenujete
pregovaraa koji e jedini moi da razmeni predmet
koji nedostaje.

Trouglovi

Da li lanovi grupe rade timski na zadatku?

Da li neko dominira grupom?

Da li se neko povukao i ne daje svoj doprinos?

Zbog ega?

85

IZVODLJIVOST: FINANSIRANJE

Da li je grupa naila na neke probleme? Na koji

nain su ih reili?

Koliko dobro je pregovara obavio svoj posao?

Da li je pregovarau neko pomagao?

Koliko je precizan finalni proizvod?

Koliko dobro je grupa saradjivala?

86

Prirunik

Aktivnost 3
Podmirivanje
trokova

Glavni ciljevi

Ova aktivnost je fokusirana na upravljanje

prihodima i rashodima domainstva. Opredelite
se za sastav vae porodice (koliko odraslih, dece
i ostalih izdravanih lica). Dobiete od blagajnika
fiksni novani iznos koji predstavlja va godinji
prihod, izraen u jedinicama valute. Odabraete
za svoju porodicu jedan glavni i dva manja cilja
sa donjeg spiska. Svakih 10 minuta moraete da
odaberete karticu ivotnih trokova i poresku
karticu (najvie dve ivotne i poreske kartice za
svaki tim). Ove kartice mogu da imaju pozitivne i
negativne uticaje na va prihod.

Proirenje kue (u vrednosti od 8.000 jedinica

valute)
Kupovina automobila ili traktora (u vrednositi od
3.000 jedinica valute)
Podizanje utedjevine iz banke (u iznosu od
3.000-4.000 jedinica valute) za plaanje kolovanja
dece
Podizanje utedjevine iz banke (u iznosu od
3.000-4.000 jedinica valute) za plaanje kolovanja
dece
Opremanje kue (vrednost 10.000 jedinica valute)

Manji ciljevi

Kupovina TV aparata (300 jedinica valute)

Plaanje asova stranog jezika za decu (200
jedinica valute po detetu)
Kupovina novog muzikog sistema (500 jedinica
valute)
Preuredjenje bate (400 jedinica valute)

87

IZVODLJIVOST: FINANSIRANJE

Godinji
trokovi
TROKOVI
Zakup

PO PORODICI

PO
DETETU

1.200

Hrana
Automobil/gorivo/putni trokovi

700

Komunalije

300

Odea/obua
Neplanirani trokovi

PO ODRASLOJ
OSOBI

700

200

250

100

300

Poeete sa saldom na raunu banke od 1.500

jedinica valute. Sa godinjim prihodom moraete
da pokrijete potrebe porodice (prema gornjoj
tabeli), platite poreze i trokove ivota. Ne
moete da dozvolite minus na bankovnom saldu,
ali postoji sistem kratkoronih kredita koji je
dostupan, sa kamatnom stopom i naknadom za
zahtev za odobrenje kredita.
Na kraju ovog roka (od godinu dana), moraete
da proverite: i) da li ste postigli sve svoje ciljeve,
ii) da li imate bilo kakav neizmireni dug kod banke
ili poreske uprave i iii) da li imate bilo kakvu
utedjevinu.

88

Prirunik

Instrukcije za
Blagajnika

Kao blagajnik, vi ete:

da platite svakoj porodici njen godinji prihod u
gotovini, obraunat prema broju izdravanih lica;
da proverite da li svako domainstvo unosi tane
iznose u svoje knjige; i
da unovite iznose koje plaa svako domainstvo
za kartice ivotnih trokova i za glavne i manje
ciljeve.

Obraun godinjeg
prihoda
Bez izdravanih lica 5.000 jedinica valute

2 izdravana lica

5.700 jedinica valute

1 izdravano lice

3 izdravana lica

6.000 jedinica valute

5.400 jedinica valute

Porodini dodatak za svako dete kolskog uzrasta

iznosi 150 jedinica valute godinje.

Kartice ivotnih
trokova

Letovanje za decu (300 jedinica valute).

Popravka kunih aparata (200 jedinica valute).
Frizer (50 jedinica valute).
Putovanje u posetu tetka Marti koja je bolesna
(350 jedinica valute).
Nagrada na lutriji (200 jedinica valute).
Prodaja dedinog sata (300 jedinica valute).
Pozajmica vaem bratu (500 jedinica valute).

89

IZVODLJIVOST: FINANSIRANJE

Instrukcije za
Slubenika
poreske uprave

Kao slubenik poreske uprave, moraete da vodite

rauna da svaka porodica dobije dve poreske kartice.
Prema stanju na karticama, vi ete isplatiti ili naplatiti
odgovarajue iznose.
Koristite svoje diskreciono pravo u davanju
porodicama izvesnog vremena da naprave svoje
obraune.

Instrukcije za
Slubenika poreske
uprave

Instrukcije za
Slubenika
kreditnog
odeljenja

REFUNDACIJA

RAUNI

905 jedinica valute

350 jedinica valute

490 jedinica valute

535 jedinica valute

700 jedinica valute

50 jedinica valute

250 jedinica valute

200 jedinica valute

Kao slubenik kreditnog odeljenja vi ete da:

obradjujete zahteve za dobijanje kredita,
obradjujete zahteve za dobijanje kredita,
vodite evidenciju o porodicama koje duguju
novac,
vodite rauna da krediti budu otplaeni na
vreme.

Sistem mikrokredita:
VISINA KREDITA

KAMATNE STOPE

500 jedinica valute

2%, sa otplatom od 3 meseca

1.000 jedinica valute

3,5%, sa otplatom od 6 meseci

1.500 jedinica valute

4,5%, sa otplatom od 8 meseci

2.000 jedinica valute

5%, sa otplatom od 12 meseci

Naknada za podnoenje i obradu zahteva je 50

jedinica valute.

90

PLANIRANJE POSLOVANJA

Prirunik

Planiranje poslovanja

Aktivnost 1
Planiranje
poslovanja

Ovaj obrazac obezbedjuje rezime razliitih

delova biznis plana. Pregledajte svaki deo i
prikupite informacije koje su vam potrebne iz
prethodnih vebanja. Ve imate sve elemente
za izradu nacrta plana od take 1 do take 4.

Naslovna strana i rezime

Naslovna strana treba da sadri naziv firme i vlasnika i informacije za kontakt.
Rezime treba jasno da izraava viziju firme i strukture. Takodje treba da
identifikuje proizvode i usluge, trine mogunosti i ciljeve poslovanja u okviru
prve godine funkcionisanja firme. Ukoliko se plan trai radi odobrenja zajma,
rezime bi trebalo da sadri iznos koji se trai, predvidjenu namenu sredstava,
i koliko e firma biti uspena u obavljanju planiranih aktivnosti.

Opis firme
Ovaj deo obezbedjuje opte informacije o firmi i njenim komparativnim
prednostima. Komparativne prednosti se odnose na dobre strane proizvoda u
odnosu na konkurenciju (usluge, isporuka i lokacija).
Opis firme treba da sadri naziv i vrstu poslovne delatnosti (proizvodnja,
usluge itd.), kratak opis onoga ime se firma bavi, cene i distribucije i naina
na koji je strukturisan proces poslovanja.

91

PLANIRANJE POSLOVANJA

Analiza trita
Ovaj deo treba:
Da definie proizvod na precizniji nain;
Da identifikuje postojee klijente i njihove karakteristike;
Da izmeri potencijal trita:
Odabere najbolje sredstvo za konkurentnost: metode prodaje,
komunikaciju i metode marketinga, distributivne mree itd.
Niz ljudi moe da pomogne u obezbedjenju informacija.
Na primer:
Ljudi u penziji koji su se bavili slinim delatnostima;
Lokalni strunjaci;
Klijenti i dobavljai konkurentnih preduzea.
Plan menadmenta
Ovaj odeljak biznis plana se bavi strukturom menadmenta firme, a
takodje treba da ukae da li e biti angaovani trini strunjaci (pravni
savetnici, knjgovodstvene usluge itd.). Kadrovsko odeljenje opisuje
uloge i odgovornost osoblja, kao i razliite poslove za svakodnevno
funkcionisanje firme. Odeljak o funkcionisanju opisuje nain proizvodnje
i distribucije roba i usluga.

Plan marketinga

Finansijski plan

92

Prirunik

Aktivnost 2
Marketing
Zadatak 1
Izrada
marketinkog
plana
Proizvod

Radei u malim grupama, razmiljajte o izradi plana

za vau poslovnu ideju ili javni dogadjaj (to moe biti
dobrotvorni bal, nagradno takmienje, pozorina
predstava). U vaem planu, razmotrite sledee take:

ta je va proizvod ili usluga i koje potrebe

potroaa zadovoljava?
Definiite potencijalne kupce (ne zaboravite da
postoje razliiti kupci sa razliitim potrebama)!

Cena

Koliko su potencijalni kupci spremni da plate za

va proizvod ili uslugu?
Kako znate da su spremni dosta da plate? Kolike
su cene kod konkurencije?
Koje druge faktore treba razmotriti pri formiranju
cene?

Mesto (gde i kada

e kupci kupiti
proizvod)

Gde je najbolje mesto i koji je metod prodaje

najbolji kako bi se dolo do potencijalnih kupaca i
postigao najvii mogui nivoi prometa?
Da li e biti potrebno vie od jednog mesta za
servisiranje potreba razliitih potencijalnih klijenata?
(ne zaboravite takodje da proverite dostupnost
komunikacionih veza, pristupa dobavljaima, itd.).

93

PLANIRANJE POSLOVANJA

Promocija

Mogua je primena i kombinacija etiri metode

promocije:
Reklamiranje (broure i katalozi);
Javnost (medijska saoptenja,
sponzorstvo, usmeno obavetavanje, tj.
rei svojim prijateljima da kau njihovim
prijateljima i poznanicima);
Lina prodaja;
Promotivne prodaje (jedan kupite, drugi
dobijate besplatno itd.).
Koji tipovi i sredstva promocije su najprimereniji
za va biznis, s obzirom na proizvod, mesto i
potencijalne klijente?

Zadatak 2

94

Kad donesete odluku o sve etiri gore navedene

stavke, i utvrdite plan, potrebno je da sainite budet
sa cenama stavki definisanih u Zadatku 1. Mogue je
da e biti potrebna revizija ve donetih odluka u svetlu
finansijskih pritisaka.

Prirunik

Aktivnost 3
Izrada finansijskog
plana
Zadatak 1

U vaem biznis timu, napravite pregled analize trita

za vae poslovanje. Moda ete eleti da aurirate ili
izmenite poneto na osnovu iskustva koje ste stekli.
Ne zaboravite da obraunate sve trokove koji su
ukljueni (kupovina opreme, proizvodnja materijala,
zarade, zakup, komunalne usluge, naknade i porezi,
reklamiranje itd.) i prihode (promet).
U donjoj tabeli objanjene su komponente
finansijskog plana. Moete da ih koristite u pripremi
obrauna za svaku stavku, plus zbirna tabela.

OPIS
Lini finasijski
izvetaj

Ukupan prihod, ukupni trokovi i ukupna gotovina koju

ste investirali u biznis. Ukoliko traite zajam za
zapoinjanje ili irenje svoje poslovne delatnosti,
neophodan je izvetaj koji prikazuje vau kreditnu
istoriju.

Bilans poslovanja

Vi najbolje moete da procenite (na osnovu ispitivanja

trita) rezultat poslovanja tokom odredjenog perioda
(prihodi i rashodi). Ne zaboravite da banke trae
projekciju bilansa poslovanja za 1 do 2 godine, koja
prikazuje kako e delatnost postati vremenom
profitabilna.

Analiza
podmirivanja
trokova

Analiza podmirivanja trokova posmatra odnos izmedju

prometa i trokova da bi se utvrdilo koliko je potrebno
proizvesti da se postigne taka podmirivanja trokova.
Kad utvrdite tu taku, moete da izraunate obim
prometa koji je neophodan za sticanje profita.

95

PLANIRANJE POSLOVANJA

OPIS
Lini finasijski
izvetaj

Spisak celokupne opreme i materijala i trokova

neophodnih za vo djenje poslovne delatnosti.

Projekcija toka
gotovine

Tok gotovine prikazuje kada gotovina (prihod) dolazi u

firmu i kako i kada firma plaa svoje trokove.
Tok gotovine takodje pomae da se predvidi koliko e
novca biti neophodno za pokretanje i funkcionisanje
firme.

Projekcija bilansa
stanja

Ukupna sredstva poslovanja i ukupne obaveze plus

ukupni kapital u odredjenom vremenskom trenutku.
Sredstva poslovanja su gotovina, inventar i kapitalna
oprema. Obaveze su ukupna novana sredstva koja
firma duguje (drugim licima, kao to su investitori,
bankari itd.). Ukupni kapital je kapital koji obezbedjuju
investitori i zadrani prihodi iz delatnosti.

Zadatak 2

96

Kad popunite svoj zbirni bilans stanja, analizirajte

koliko e vam novca biti potrebno za firmu tokom
prve godine funkcionisanja (ne zaboravite da ukljuite
u obraun i vau sopstvenu zaradu) i razliite dostupne
finansijske opcije (line, porodine, bankarske itd.).
Imajte na umu da, ukoliko je potrebno da uzmete
zajam, on mora da bude otplaen sa kamatom
(obraun kamate treba da bude ukljuen u plan).

GLOSAR POSLOVNIH TERMINA

Aneks 1 Glosar poslovnih termina

Neke od rei koje se koriste u samozapoljavanju i zapoinjanju biznisa nije lako
razumeti. Ovaj glosar ima za cilj da olaka razmevanje glavnih poslovnih termina.
Takodje moe da bude transformisan u aktivnost, tako to ete od uesnika traiti da
pregledaju spisak rei i definicije i da oznae one koje su im ve poznate.
Reklamiranje

Pokuaj uticanja na potroako ponaanje klijenata kroz

obezbedjenje primamljive poruke za prodaju proizvoda i usluga.

Sredstva

Sva imovina koju poseduje lice ili preduzee. Sredstva obuhvataju

novac, zemlju, objekte, investicije, inventar, kola, kamione i ostale
vrednosti.

Bilans stanja

Izvetaj o finansijskoj situaciji neke firme, u kome se navodi spisak

sredstava, obaveza i kapitala u odredjenom vremenskom trenutku.

Knjigovodstvo

Proces evidentiranja poslovnih transakcija u poslovnim knjigama.

Podmirenje trokova

Nivo poslovanja u kome prihod (dobit) tano odgovara trokovima

(rashodima).

Budet

Plan izraen u finasijskim terminima, tj. koliko je novca potrebno za

vodjenje poslovne delatnosti i koliko novca e biti zaradjeno.

Biznis-plan

Dokument, koji predstavlja rezime operativnih i finansijskih ciljeva

poslovanja i sadri detaljan plan i budet koji prikazuju nain na koji
e ciljevi biti ispunjeni. Biznis plan takodje sadri detaljne
finansijske prognoze o rezultatima poslovanja i marketinki plan.

Proces praenja, analize i prilagodjavanja toka finansijskih

Upravljanje gotovinom sredstava.
Za mala preduzea, najvaniji aspekat upravljanja
tokom gotovine jeste izbegavanje nestaice gotovine, usled
raskoraka izmedju priliva i odliva.

Kolateralno jemstvo

Usluge za klijente

Imovina kojom preduzetnik obezbedjuje zajam. Kue, kola,

nekretnine, ili oprema, predstavljaju primere imovine koja moe da
bude iskoriena kao kolateralno jemstvo.
Sposobnost izlaenja u susret potrebama klijenata. Unapredjenje
usluga za klijente podrazumeva uenje ta je klijentu potrebno i
razvoj planova za uspostavljanje procesa koji su po meri klijenta.

97

Aneks

Amortizacija

Smanjenje vrednosti opreme tokom vremena.

Preduzetnik

Svako ko samostalno ostvaruje svoju zaradu u formi

firme, rada po ugovoru, ili kao pripadnik slobodne profesije.

Fiksni trokovi

Trokovi proizvodnje ne variraju u znaajnoj meri u zavisnosti od

obima proizvodnje. Primer za to su zarade zaposlenih. (Videti
takodje VARIJABILNI TROKOVI)

Ispitivanje trita

Prikupljanje i analiza informacija o klijentima, konkurenciji i

marketinkim strategijama. Preduzetnici koriste ispitivanje trita
da bi odredili odrivost nove firme, proverili interesovanje za nove
proizvode ili usluge, unapredili svoju poslovnu delatnost i razvili
strategije za konkurentnost. Drugim reima, ispitivanje trita
omoguava firmama da donesu odluke koje im omoguavaju da
bolje reaguju na potrebe klijenata i da poveaju profit.

Marketing

Proces privlaenja potencijalnih klijenata

proizvode i usluge firme.

Granini trokovi

Dodatni trokovi u vezi sa proizvodnjom jedne ili vie jedinica

proizvoda.

Partnerstvo

Pravni odnos izmedju dvoje ili vie ljudi koji dele odgovornost,
sredstva, profit i finansijske obaveze u pogledu firme.

Formiranje cene

Utvrdjivanje prodajne cene proizvoda ili usluge.

Promocija

Generalno posmatrano, promocija je komunikacija sa

potencijalnim klijentima kako bi se na njih uticalo da kupuju
proizvode ili usluge preduzea. Promocija obuhvata sve metode
koji su dostupni da bi klijenti bili upoznati sa proizvodom i da bi eleli
da ga kupe.

Maloprodaja

Direktna prodaja potroaima. I obrnuto, prodaja velikih koliina

dilerima radi dalje prodaje je veletrgovinska delatnost.

Poetni kapital

Sredstva potrebna za zapoinjanje biznisa.

Zajam za mala
preduzea

Zajam za mala preduzea je novac koji se daje na zajam jednom

licu za pokretanje ili vodjenje male firme. Taj izraz takodje koriste
kreditne institucije za opisivanje zajmova koji se odobravaju licima
koja imaju male firme.

Varijabilni trokovi

98

zainteresovanih za

Svaki troak koji se znaajno menja u zavisnosti od nivoa

proizvodnje. Primer za to je cena materijala.

GLOSAR POSLOVNIH TERMINA

Aneks 2 Uzorak plana predavanja

Lekcija 1
Cilj uenja
1. Definisanje termina
preduzee,preduzetnici i
samozapoljavanje

Sadraj
Uvod (10 minuta)
Svrha radionice
i segmenti predavanja
Ciljevi uenja, vebanja
i zadaci uz Lekciju 1.

Sredstva obuke
Pripremite dijagram u
kome ete navesti:
Svrhu radionice i
segmente predavanja;
Ciljeve uenja datog
predavanja.

Pripremite dijagram u
Pogrene predstave o
kome ete navesti pritiske
biznisu (5 minuta)
pri zapoinjanju
Intenzivna diskusija sa
sopstvenog biznisa.
uesnicima o najvanijim
faktorima koji odvraaju
mlade ljude od pokretanja
biznisa (videti Sindrom
pokretanja firme).

Uslovi (15 minuta)

Zamolite uesnike da na
karticama u boji napiu
imena poznatih poslovnih
ljudi i ime se oni bave.

Pripremite primerke
vebanja Reite rei
(treba dati samo prvi
zadatak) i podelite
uesnicima za rad u
grupama.

Obezbedite definicije
najeih poslovnih
termina i objasnite
razlike i slinosti.

99

Aneks

Cilj uenja
Analizirajte sopstvene
vetine i stavove
pojedinca i uporedite
ih sa karakteristikama
preduzetnika

Sadraj
Spoznaja sopstvenih
mogunosti (20 minuta)

Vebanje Hajde da ih
bodujemo
Znaaj vetina i stavova. Pripremite grafikon u kome
je naglaeno sledee:
Kako oceniti sopstvene
Najvanije vetine i
kvalitete.
stavovi u vezi sa
Preduzetnike
samozapoljavanjem;
karakteristike.

Kraj zadatka (10 minuta)

Rezimirajte kljune take
uenja.
Zadajte zadatak

100

Sredstva obuke

Kljune take uenja

datog predavanja (videti
ciljeve).
Zadatak (predmeti opte
upotrebe, kod kue, na
ulici, u radnjama, i
razmiljanje o promenama
na bolje za koje bi ljudi bili
spremni da plate).