AN III.

61: Tittha sutta Page 1 of 4

Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Anguttara nikaya ---\\ Kontekst ove sutte

Anguttara nikaya III.61

Tittha sutta
Zastranjivanje
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

"Monasi, postoje tri vrste ljudi koji su zastranili i kada ih mudri ispituju, raspituju se za razloge i prekorevaju
ih, čak i ako inače mogu da objašnjavaju, tada ostanu zarobljeni [teorijom] nečinjenja. Koje su to tri vrste?

Ima svešternika i asketa koji zastupaju sledeće učenje, zastupaju sledeće stanovište: 'Šta god da čovek
doživljava -- prijatno, neprijatno ili ni prijatno ni neprijatno -- sve je to uzrokovano onim što je učinjeno u
prošlosti.' Ima svešternika i asketa koji zastupaju sledeće učenje, zastupaju sledeće stanovište: 'Šta god da
čovek doživljava -- prijatno, neprijatno ili ni prijatno ni neprijatno -- sve je to uzrokovano stvaralačkim činom
nekog vrhovnog bića.' Ima svešternika i asketa koji zastupaju sledeće učenje, zastupaju sledeće stanovište:
'Šta god da čovek doživljava -- prijatno, neprijatno ili ni prijatno ni neprijatno -- sve je to bez ikakvog uzroka i
bez uslova.'

Naišavši na sveštenike i askete koji smatraju da... šta god da čovek doživljava... sve je to uzrokovano onim
što je učinjeno u prošlosti, ja sam im govorio: 'Je li istina da smatrate da... šta god da čovek doživljava... sve
je to uzrokovano onim što je učinjeno u prošlosti?' Kad bih ih tako pitao, oni bi potvrđivali: 'Da.' Tada bih
nastavljao: 'U tom slučaju, čovek ubija živa bića zbog onoga što je učinio u prošlosti. Čovek je lopov...
prevarant... lažov... spletkaroš... psovač... naklapalo... pohlepnik... zlonamernik... zastupnik pogrešnih
stavova zbog onoga što je učinio u prošlosti.' Kada neko smatra da je suštinski važno ono što je bilo učinjeno
u prošlosti, monasi, tada ne postoji želja, ne postoji napor [misli], 'Ovo bi trebalo činiti. Ovo ne bi trebalo
činiti.' Kada čovek ne može da jasno razabere kao istinu ili stvarnost ono što bi trebalo i što ne bi trebalo
činiti, taj je čovek zbunjen i nezaštićen. On ne može s pravom da sebe smatra asketom. To je bilo moje prvo
pobijanje onih sveštenika i asketa koji se drže takvog učenja, takvih gledišta.

Naišavši na sveštenike i askete koji smatraju da... šta god da čovek doživljava... sve je to uzrokovano
stvaralačkim činom nekog vrhovnog bića, ja sam im govorio: 'Je li istina da smatrate da šta god da čovek
doživljava... sve je to uzrokovano stvaralačkim činom nekog vrhovnog bića?' Kad bih ih tako pitao, oni bi

file://D:\new%20site\SAJT\canon\anguttara\an3-61.html 4/7/2007
AN III.61: Tittha sutta Page 2 of 4

potvrđivali: 'Da.' Tada bih nastavljao: 'U tom slučaju, čovek ubija živa bića zbog stvaralačkog čina nekog
vrhovnog bića. Čovek je lopov... prevarant... lažov... spletkaroš... psovač... naklapalo... pohlepnik...
zlonamernik... zastupnik pogrešnih stavova zbog stvaralačkog čina nekog vrhovnog bića.' Kada neko smatra
da je suštinski važan stvaralački čin nekog vrhovnog bića, monasi, tada ne postoji želja, ne postoji napor
[misli], 'Ovo bi trebalo činiti. Ovo ne bi trebalo činiti.' Kada čovek ne može da jasno razabere kao istinu ili
stvarnost ono što bi trebalo i što ne bi trebalo činiti, taj je čovek zbunjen i nezaštićen. On ne može s pravom
da sebe smatra asketom. To je bilo moje drugo pobijanje onih sveštenika i asketa koji se drže takvog učenja,
takvih gledišta.

Naišavši na sveštenike i askete koji smatraju da... šta god da čovek doživljava... sve je to bez ikakvog uzroka
i bez uslova, ja sam im govorio: 'Je li istina da smatrate da šta god da čovek doživljava... sve je to bez
ikakvog uzroka i bez uslova?' Kad bih ih tako pitao, oni bi potvrđivali: 'Da.' Tada bih nastavljao: 'U tom
slučaju, čovek ubija živa bez ikakvog uzroka i bez uslova. Čovek je lopov... prevarant... lažov... spletkaroš...
psovač... naklapalo... pohlepnik... zlonamernik... zastupnik pogrešnih stavova bez ikakvog uzroka i bez
uslova.' Kada neko smatra da je suštinski važan to što nema nikakvog uzroka i niti uslova, monasi, tada ne
postoji želja, ne postoji napor [misli], 'Ovo bi trebalo činiti. Ovo ne bi trebalo činiti.' Kada čovek ne može da
jasno razabere kao istinu ili stvarnost ono što bi trebalo i što ne bi trebalo činiti, taj je čovek zbunjen i
nezaštićen. On ne može s pravom da sebe smatra asketom. To je bilo moje treće pobijanje onih sveštenika i
asketa koji se drže takvog učenja, takvih gledišta.

To su tri vrste ljudi koji su zastranili i kada ih mudri ispituju, raspituju se za razloge i prekorevaju ih, čak i ako
inače mogu da objašnjavaju, tada ostanu zarobljeni [teorijom] nečinjenja.

Ali Dhamma kojoj podučavam je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i
askete. A koja Dhamma kojoj podučavam je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku
sveštenici i askete? 'Postoji ovih šest svojstava' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta,
neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete.'Postoji ovih šest područja čulnog kontakta'
jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku
sveštenici i askete. 'Postoji ovih osamnaest istraživanja za intelekt' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je
neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. 'Postoje ove četiri
plemenite istine' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj
našli zamerku sveštenici i askete.

'Postoji ovih šest svojstava' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna,
nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno? Ovo su tih šest
svojstava: zemlja-svojstvo, voda-svojstvo, vatra-svojstvo, vetar-svojstvo, prostor-svojstvo, svest-svojstvo.
'Postoji ovih šest svojstava' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna,
nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. Tako je rečeno. I u vezi sa tim je to rečeno.

'Postoji ovih šest područja čulnog kontakta' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta,
neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to
rečeno? Ovo su tih šest područja čulnog kontakta: oko kao područje čulnog kontakta, uho kao područje čulnog
kontakta, nos kao područje čulnog kontakta, jezik kao područje čulnog kontakta, telo kao područje čulnog

file://D:\new%20site\SAJT\canon\anguttara\an3-61.html 4/7/2007
AN III.61: Tittha sutta Page 3 of 4

kontakta, razum kao područje čulnog kontakta. 'Postoji ovih šest područja čulnog kontakta' jeste Dhamma
kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete.
Tako je rečeno. I u vezi sa tim je to rečeno?

'Postoji ovih osamnaest istraživanja za intelekt' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta,
neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to
rečeno? Videvši oblik putem oka, čovek istražuje oblik koji može biti osnova za sreću, čovek istražuje oblik
koji može biti osnova za nesreću, čovek istražuje oblik koji može biti osnova za ravnodušnost. Čuvši zvuk
putem uha... Osetivši miris putem nosa... osetivši ukus putem jezika... osetivši dodir putem tela... spoznavši
ideju putem razuma, čovek istražuje ideju koja može biti osnova za sreću, čovek istražuje ideju koja može biti
osnova za nesreću, čovek istražuje ideju koja može biti osnova za ravnodušnost. 'Postoji ovih osamnaest
istraživanja za intelekt' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu
joj našli zamerku sveštenici i askete. Tako je rečeno. I u vezi sa tim je to rečeno.

'Postoje ove četiri plemenite istine' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana,
besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno?

Uz podršku / prijanjanjem za šest svojstava začinje se embrion. Gde je začeće, tu je ime i lik. Od imena i lika
kao neophodnog uslova nastaju šest čula. Od šest čula kao neophodnog uslova nastaje kontakt. Od kontakta
kao neophodnog uslova nastaje osećaj. Onome ko doživljava osećaj ja objavljujem: 'To je patnja'. Ja
objavljujem: 'To je nastanak patnje'. Ja objavljujem: 'To je prestanak patnje'. Ja objavljujem: 'To je put
vežbanja koji vodi ka prestanku patnje'.

A šta je plemenita istina o patnji? Rođenje je patnja, starost je patnja, smrt je patnja, jad i nevolja, bol, žalost
i očaj su patnja; združenost sa onima koje ne volimo jeste patnja, odvojenost od onih koje volimo jeste
patnja. Rečju, pet ogranaka prijanjanja za život jesu patnja. To se naziva plemenitom istinom o patnji.

A šta je plemenita istina o nastanku patnje?

Na neznanju kao neophodnom uslovu zasnivaju se izrazi volje.

Na izrazima volje kao neophodnim uslovima zasniva se svest.
Na svesti kao neophodnom uslovu zasniva se (razlikovanje) imena i lika.
Na (razlikovanju) imena i lika kao neophodnom uslovu zasnivaju se šest područja čula.
Na šest područja čula kao neophodnom uslovu zasniva se kontakt.
Na kontaktu kao neophodnom uslovu zasniva se osećaj.
Na osećaju kao neophodnom uslovu zasniva se želja.
Na želji kao neophodnom uslovu zasniva se prijanjanje
Na prijanjanju kao neophodnom uslovu zasniva se bivanje.
Na bivanju kao neophodnom uslovu zasniva se rađanje.
Na rađanju kao neophodnom uslovu zasniva se starost i smrt, jad i nevolja, bol, žalost i očaj.
Tako nastaje čitav taj okean nespokojstva i patnje.

To se naziva plemenitom istinom o nastanku patnje.

file://D:\new%20site\SAJT\canon\anguttara\an3-61.html 4/7/2007
AN III.61: Tittha sutta Page 4 of 4

A šta je plemenita istina o prestanku patnje?

Potpunim iščezavanjem i nestankom upravo ovog neznanja nestaju i izrazi volje.

Nestankom izraza volje nestaje i svest.
Nestankom svesti nestaju i ime i lik.
Nestankom imena i lika nestaju šest područja čula.
Nestankom šest područja čula nestaje i kontakt.
Nestankom kontakta nestaje i osećaj.
Nestankom osećaja nestaje i želja.
Nestankom želje nestaje i prijanjanje.
Nestankom prijanjanja nestaje i bivanje.
Nestankom bivanja nestaje i rađanje.
Nestankom rađanja nestaju i starost i smrt, jad i nevolja, bol, žalost i očaj. Tako nestaje čitav taj
okean nespokojstva i patnje.

To se naziva plemenitom istinom o prestanku patnje.

A šta je plemenita istina o putu vežbanja koji vodi ka prestanku patnje? Upravo ovaj plemeniti osmostruki
put: ispravno razmevanje, ispravna misao, ispravan govor, ispravno ponašanje, ispravno življenje, ispravan
napor, ispravna sabranost, ispravna koncentracija. To se naziva plemenitom istinom o putu vežbanja koji vodi
ka prestanku patnje.

'Postoje ove četiri plemenite istine' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana,
besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. Tako je rečeno. I u vezi sa tim je to rečeno?

1/2/2003
www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an3-61.html

file://D:\new%20site\SAJT\canon\anguttara\an3-61.html 4/7/2007