Digitalni ili akustini klavir?

Dilema koja se, u zadnje vrema, gotovo uvek, pojavljuje prilikom odabira klavira. Proizvoai
digitalnih(elektrinih) klavira, troe velike sume za njihovo unapreenje, a pogotovo za reklamu,
kojom se trude da ubede potencijalne kupce da su oni "bolji od pravih klavira". Uprkos tome, ta
tvrdnja nije tana, i to iz vie razloga.
Ako biste me pitali da li je bolje kupiti digitalni klavir srednje klase, ili stari , slabo odravan
pijanino sumnjivog kvaliteta, odgovorio bih da prva opcija predstavlja bolji izbor.
Meutim, dobar akustini klavir, ili pijanino, kvalitetne marke, koji je redovno timovan i
servisiran, i koji je uvan u odgovarajuim uslovima, po mom miljenju, pruie Vam mnogo
vie nego digitalni.
Poto svaka medalja ima dve strane, izneu, najpre, koje su prednosti digitalnog klavira. Jedna
od osnovnih je mogunost korienja slualica, tako da osim osobe koja svira, niko drugi ne
mora da slua vebanje. Takoe, mogue je smanjiti, ili pojaati zvuk u slualicama, po elji. Na
digitalni klavir nee, osim u ekstremnim sluajevima, uticati vlanost vazduha i temperatura u
prostoriji, to kod akustinog instrumenta moe da stvori pregrt problema. Naravno, digitalni
klavir je mnogo laki od pravog i samim tim se lake prenosi, a moe se i odvojiti od stalka, i
tada zauzima daleko manji prostor u vozilu. Takoe je i manjih dimenzija, pa je za njegov
smetaj potrebno manje mesta u prostoriji u kojoj se nalazi. Digitalni klavir moete da poveete
sa kompjuterom, ili drugim elektronskim instrumentom, i da snimite svoje izvoenje, ili da
koristite zvukove sa drugih modula. Velika uteda kod ovih klavira je i to to im nije potrebno
timovanje, koje je kod akustinih nezaobilazan deo odravanja. Takoe, oni sadre i vei broj
razliitih zvukova(raznih klavira, ali i drugih instrumenata), a poneki imaju i ugraene ritmove.
Druga strana medalje su nedostaci ove vrste instrumenta. Jedna od najee spominjanih jeste
da nema dovoljno "veran oseaj pod rukom". Iako je teina dirki odgovarajua, i postoji mali
sklop ispod dirki, koji imitira hod i udarac ekia, na digitalnim klavirima nie klase(kakvi se
kod nas veinom i prodaju po cenama od 600 do 1000 evra), jednostavno ne postoje dve take na
kojima se kod pravog klavira oseti malo vei otpor, zbog naina funkcionisanja mehanizma, a do
ega dolazi zbog toga, to se kod akustinog klavira otpor dirke povea u trenutku kada ona
pone da podie denfer (priguiva koji spreava spreava vibriranje ice dok se dirka ne
pritisne), kao i u trenutku kada se smakne podiza, koji gura bazu ekia napred (koristim
pojednostavljene izraze, da bi opis bio to lake razumljiv itaocu koji nije upuen u detaljno
funkcionisanje klavirskog mehanizma). Kod digitalnog klavira, otpor dirke je stalno isti, od
poetka, do kraja njenog hoda. Pored toga, kod pravog klavira je mogue odsvirati ton na mnogo
razliitih naina, i jaina, dok kod digitalnih klavira nie klase, klavijatura prepoznaje samo tri

nivoa-"high", "medium" i "low"( tiho, srednje, glasno). Sve izmeu toga, bez obzira na jainu
kojom se odsvira ton, digitalni klavir uvrtava u jedan od ova tri nivoa dinamike. Ovo nije toliko
bitno nekome ko klavir svira za svoju razonodu, ali je i te kako vano ueniku ili studentu koji
pretenduje da svira na zavidnom umetnikom nivou. Kod akustinog klavira, desna pedala
podie denfere(priguivae), i tako obezbeuje produeno trajanje odsviranih tonova, koji
pobuuju rezonanciju i druguh, neodsviranih tonova. Svira moe da tu pedalu pritisne na
mnogo naina, i time utie na zvuk. Moe da je pritisne do kraja, do polovine, dve treine.... Na
digitalnim klavirima, pedala uglavnom radi na principu-"ukljueno-iskljueno", kao prekida za
svetlo, bez mogunosti nijansiranja. Skuplji digitalni klaviri mogu imati i vie nivoa dinamike i
vie poloaja pedale, ali se takvi instrumenti kod nas uglavnom ne prodaju, zbog suvie visoke
cene. Zvuk kod digitalnih klavira ne stvara se vibracijama ica i rezonantne ploe, nego putem
pojaala i zvunika, i nema bogatstvo i bezbrojne nijanse koje ima kvalitetan i natimovan
akustini klavir. Digitalni klavir nee trajati toliko dugo kao akustini. I kod njega dolazi do
pojave raznih kvarova, a to je stariji, sve tee se dolazi do rezervnih delova. Naravno, nije
mogue sviranje na mestima gde nema elektrine energije, ili u uslovima njenog nestanka.
Gubitak na ceni je mnogo vie izraen kod digitalnih nego akustinih klavira. Proizvoai vrlo
esto "izbacuju" nove serije i prestaju sa proizvodnjom prethodnih, ija cena posle toga brzo
pada.
Ako ste navikli na akustini klavir, verovatno neete biti suvie zadovoljni kada preete na
digitalni nakon poetnog oduevljenja raznim mogunostima, koje i nisu tako bitne za sviranje.
Oni nisu u potpunosti u stanju da daju oseaj koji imate pri sviranju na pravom klavirskom
mehanizmu, jer ak i kada je oseaj "pod rukom" priblian, eki ipak ne udara u icu, nego u
neki drugi materijal, to se oseti. Postoje skupi digitalni klaviri u koje je ugraen mehanizam
pravog klavira, ali onda je i njima potrebno povremeno regulisanje, to radi klavirtimer koji
servisira akustine klavire, a to dodatno komplikuje odravanje.

To su neke od injenica na koje bih ja skrenuo panju, a u nastavku citiram uvaenog

profesora Aleksandra Rakovia iz Novog Sada, ije poreenje ove dve vrste instrumenata daje
jasan odgovor o prednostima akustinog klavira:

"Uenjem akustinog instrumenta uenik se ui da slika zvukom koji ima svoju tonsku
paletu, gustinu i dubinu, otrinu ili mekou. Zvuk koji se proima u pravcima i
perspektivama koje mi odredimo naim pristupom instrumentu. Voenjem pijanistikog
aparata, nainom na koji uzimamo ton, a prevashodno kako ujemo, odsluamo i
proivimo delo, moemo da poniremo u more tonskih nijansi, pregiba, alikvota. Sve to
ini da se iznedri iv zvuk i otvori dua instrumenta. Poslednjih godina ne mogu da
naem nijedan pozitivan primer aka koji je vebao na elektrinom klaviru i da je imao
zadovoljavajue beneficije od toga. Postavljeni zadaci na asu po pravilu nisu mogli da se

sprovode i kod kue. Posebno je bila izraena problematika u segmentu rada na tonsko
artikulacionoj paleti, dubini tona (sonornosti), pedalizaciji i rada na alikvotnim nizovima te
rada na stilskim odlikama. Dosta problema u praenju nastave nam je pravio i razliiti
otpor dirki na elektrinom i akustinom instrumentu. Elektrini klavir nema prenosni
mehanizam ( nema ni potrebe jer radi na struju ) i otpor dirke je slab ili slabiji nego kod
akustinog klavira. Uenici nisu u situaciji da dovoljno dobro razviju anatomsku
predispoziciju i vrstinu prstiju. Lomljivi prsti ne uzimaju zdrav ton, pijanistiki
aparat se brzo umara. Poinju da zakazuju i ostali jako bitni elementi izvoatva.
Pijanistiki aparat se ne vodi i ne postavlja kako bi trebalo jer uglavnom ta god radili sve
zvui manje vie isto. Postavlja se pitanje ako je to tako to bi se zamarali
razmiljanjem o voenju aparata ako time ne utiemo na oblikovanje tona. Ako ne
moramo da vodimo aparat i ako ne moemo da menjamo zvuk, onda ne moramo ni da
stremimo boljoj koncentraciji, sluanju i razvijanju modanih funkcija odgovornih za
kompleksan nain razmiljanja ( rasuivanje, analiziranje, sintetizovanje, evaluacija
informacija, donoenje zakljuaka ). Nedostatak pravih izazova kod uenika moe izazvati
zasienje, jer elektrini klavir se ne razlikuje puno od drugih igraaka koje Vaa deca ve
imaju izgustirane i ostavljene po strani.
Elektrini
klavir ima unapred definisane vrednosti, zvune semplove, nasnimljene i pohranjene u
sopstvenoj bazi podataka. Samim tim zvuk koji se proizvede na njemu nikako ne moe biti
na zvuk i naa kreacija ve kombinacija ve nasnimljenog! Zvuk na istoj dirki se ne moe
nijansirati, produbiti, artikulisati Kod kue, prilikom vebanja na elektrinom klaviru,
polaznici ne mogu da sprovode date instrukcije i zadatke jer elektrini klavir ne reaguje
adekvatno na svaki dodir, nema izraene razlike kad se ton uzme ispruenijim prstima
(jastuiima), vrhom prsta, mekom akom, voenom rukom to dovodi do konfuzije i
konstantne frustracije kod polaznika, profesora a i roditelja. To je jedan od razloga to
pojedini profesori odbijaju da dre asove uenicima koji vebaju na elektrinim
klavirima. Bez obzira koliko to zvui apsurdno, treba ih razumeti. Da li elektrini klavir
ima uopte neke prednosti? Ima. Ne mora se timovati, ne moramo brinuti o vlanosti
vazduha, moemo vebati do mile volje a da radom ne uznemiravamo ikoga ( rad sa
slualicama ). Moram napomenuti i da neke prednosti brzo mogu postati mane. Kvarovi se
tee otklanjaju i po pravilu su jako skupi. Zamena samo jedne dirke je min. 12 evra Ne
daj Boe da Vam dete prospe neku tenost verovatno bi ostali bez instrumenta u
potpunosti Jednu veliku manu elektrinog klavira ostavljam za kraj. Onog trenutak kad
ga kupite i kad postane polovan, njegova cena brzo i naglo pada, prati sudbinu svih ostalih
digitalnih proizvoda, dok cena pojedinih akustinih instrumenata vremenom ak moe i da
poraste, a to je veoma bitna razlika. Zakljuak Mislim da sam izneo dovoljno razloga da
moda u poetku teku nedoumicu lako reite u korist sebe i svoje dece. Ne kupujte sebi
elektrini klavir ako ste poetnici! Ne kupujte ga ni deci jer e brzo postati jo jedna
odbaena igraka a Vaa deca e biti uskraena za prave muzike samospoznaje i
razvijanja niza kvaliteta u linosti".

Citirani tekst u celosti, i jo mnogo veoma interesantnih lanaka o klavirima i muzici

moete nai na sajtu http://www.casoviklavira.com/
U nastavku, elim da dodam, da je vrlo neobino, to se ni za jedan drugi instrument, osim
klavira, ne predlae kao zamena u nastavi, njegova digitalna varijanta. Nikad nisam uo da
profesor violine savetuje svog aka da kupi elektrinu violinu!

na gornjoj slici je model mehanizma akustinog pijanina,

a na donjoj digitalnog

Digitalni klavir moe da ima svoju namenu kao drugi instrument za

pijaniste(ake, studente), koji mnogo vebaju, i potrebno im je da mogu to
da rade nou, pri tome ne ometajui druge ljude, ali uz uslov da najvei deo
vebanja odrade na pravom klaviru. Takoe, podesan je i za teoretiare,
"rekreativce", za uenike koji nemaju ambiciju da im sviranje klavira bude
budue zanimanje, kao i za sve muziare koji ga koriste za druge vrste
muzike( sem klasine), prema svom izboru i sklonostima. Najbolje bi bilo,
kada bi se dolo do usaglaenog miljenja, da su to, u stvari dve razliite
vrste insrtumenata, iako izgledaju vrlo slino. To bi sve postojee prepirke,
oko toga koji klavir je "bolji", uinilo izlinim.
Naravno, ovo je moje miljenje, sa kojim moete, ali ne morate da se
sloite.