FIBERCEMENT BOARD

FIBERCEMENT SIDING
FIBERCEMENT LAMINATION

Uputstvo za
postavljanje
fibercementnih
ploa

UPUTSTVO ZAUPUTSTVO
POSTAVLJANJE
ZA POSTAVLJANJE
FIBERCEMENTFIBERCEMENT
I SIDING PLOA
I SIDING PLOA
Sadraj:

Sadraj:

Proizvodnja
Proizvodnjafibercement
fibercementploa
ploa........................................................................................................
..........................................................................................................4
Prednosti
Prednostifibercement
fibercementploa
ploa...........................................................................................................
............................................................................................................. 5
Paleta
Paletaproizvoda
proizvoda..............................................................................................................................
................................................................................................................................ 6
Fibercement
Fibercementploa
ploa...........................................................................................................................
............................................................................................................................ 7
- -Osnovne
Osnovnekarakteristike
karakteristike........................................................................................................
......................................................................................................... 7
- -Oblasti
Oblastiprimene
primene...................................................................................................................
.................................................................................................................... 8
- -Primena
Primenauzoraka
uzoraka..................................................................................................................
................................................................................................................. 10
- -Tehnike
Tehnikekarakteristike
karakteristike.........................................................................................................
....................................................................................................... 11
- -Dimenzije
Dimenzijei iteina
teinaploe
ploe......................................................................................................
..................................................................................................... 12
- Optereenja
- Optereenjaleajeva
leajeva...........................................................................................................
.......................................................................................................... 13
- Uputstva
- Uputstvazazatransport
transporti skladitenje
i skladitenje.....................................................................................
................................................................................... 14
- -Uputstvo
Uputstvozazaprimenu
primenu...........................................................................................................
.......................................................................................................... 15
- Uputstva
- Uputstvazazafarbanje
farbanje............................................................................................................
.......................................................................................................... 16
- Detalji
- Detaljizazapostavljanje
postavljanje..........................................................................................................
........................................................................................................ 17
- Pravila
- Pravilazazaseenje
seenje.................................................................................................................
............................................................................................................... 18
Siding
Sidingploa
ploa.....................................................................................................................................
.................................................................................................................................... 19
- -Osnovne
Osnovnekarakteristike
karakteristike........................................................................................................
........................................................................................................19
- -Tehnike
Tehnikekarakteristike/Uputstva
karakteristike/Uputstvazazatransport
transporti iskladitenje,
skladitenje,dimenzije
dimenzijei iteina
teinatabli
tabli.........
........ 20
...................................................................................................... 21
- - Uputstva
Uputstva za
za postavljanje
postavljanje ......................................................................................................
................................................................................................................... 22
- -Detalji
Detaljiprimene
primene ...................................................................................................................
................................................................................................................................. 44
- Pribor
- Pribor...................................................................................................................................
Laminirana
Laminiranafibercement
fibercementploa
ploa.........................................................................................................
........................................................................................................45
.................................................................................................................
........................................................................................................ 45
- Osnovne
- Osnovne
osobine
osobine
........................................................................................................46
- -Tehnike
Tehnikekarakteristike
karakteristike .......................................................................................................
...................................................................................................... 47
- - Uputstva
Uputstva za
za postavljanje
postavljanje ......................................................................................................
Kontrola
Kontrola
kvaliteta
kvaliteta
i testovi
I testovi
...............................................................................................................
........................................................................................................48

PROIZVODNJA FIBERCEMENT PLOA

Potreba za brom, kvalitetnijom i lakom gradnjom dovela je do toga da se kontinuirano traga za novim i
boljim graevinskim materijalima. Kao rezultat naunih istraivanja i modernih tehnolokih dostignua
stvorene su ploe fibercementa koje ispunjavaju sve potrebe moderne gradnje. Fibercement ploe i siding
ploe su jedan od poslednjih i iroko upotrebljavanih proizvoda iz tog sektora. Zbog zabrane azbesta i proizvoda
koji ga sadre proizvoai azbestnih ploa su uloili mnogo da bi pronali alternativne proizvode i tako su vodei
proizvoai razvili fibercement ploe koje ne sadre azbest. Ovi proizvodi mogu biti podeljeni u dve grupe.
Jednu grupu ine fibercement ploe sa sintetikim vlaknima, silicijum-dioksidom i cementom koje nisu
presovane pod pritiskom. Drugu grupu predstavljaju fibercement ploe sa celuloznim vlaknima, cementom i
silcijum-dioksidom, a koje su presovane pod pritiskom. Presovane fibercement ploe sa sintetikim vlaknima se
upotrebljavaju za spoljne zidove i krovne obloge, a fibercement ploe koje nisu presovane koriste se za sve vrste
oblaganja unutranjih ili spoljnih zidova.

PREDNOSTI FIBERCEMENT PLOA

Sastavljene su od potpuno prirodnih materijala
Nisu tetne po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi
Ne sadre azbest, niti bilo koje druge tetne materije
Dugotrajne su i lako se odravaju
Nisu podlone insektima koji tete drvetu
Pogodne za upotrebu u ekstremnim klimatskim uslovima, vrlo niska reakcija na vodu (max. 0.5 mm/m)
Nezapaljive su (graevinski materijal A1 klase otpornosti na toplotu po standardima EN 13501-1)
Mogu se lako bojiti akrilnim bojama spolja, ili unutranjim bojama na bazi plastike, zahvaljujui meavini
cementa i silikata od koje su ploe napravljene
Ploe fibercementa mogu da imaju teksturu drveta i da vaem domu daju pravu toplinu i pravi izgled
kedrovine, a da fiziki ove ploe imaju vie prednosti od drveta
Ako se pravilno odravaju dugovene su
Otporne na vlagu - isparenja morske vode, tako da se slobodno mogu koristiti kao spoljni zidovi objekata
na obali
Otporne na ultra-ljubiaste zrake
Otporne na vodu, odnos upijanja vode je nii nego kod betonskih objekata
Mogu se lako obraditi odgovarajuim alatima
Pri instalaciji ne koriste se lepkovi niti malter, to ih ini viestruko ekonominijim
Lake su za ugradnju
Izdrljive na udare
Lagane su, tako da se sa njima moe lako rukovati (teina ploe debljine 8 mm je 11,2 kg/m2 )
Nemaju miris i ne proizvode gasove tetne po ovekovo zdravlje
Otporne na hemijske elemente i ivotinjski otpad
Vrlo su dobra toplotna i zvuna izolacija
Otporne na atmosferske uslove zahvaljujui sirovinama u njihovoj meavini kao i procesu presovanja
Savrene za povezivanje sa razliitim materijalima za izolaciju, pa se mogu koristiti kao sendvi paneli za
razne namene
NEZAPALJIVO

OTPORNO NA
TEMPERATURNE
PROMENE

LAGANO

OTPORNO NA
UDARCE

NE SADRI
TETNE MATERIJE

VODOOTPORNO

DOBAR ZVUNI
IZOLATOR

OTPORNO NA VEINU
HEMIKALIJA

DOBAR TOPLOTNI
IZOLATOR

PALETA PROIZVODA
Fibercement proizvodi su klasifikovani u tri osnovne grupe. Velike fibercement ploe koje se
upotrebljavaju kao unutranje ili spoljne obloge, siding ploe i laminirane fibercement ploe (papirom ili
polipropilenskom folijom).
Fibercement ploe se upotrebljavaju kako za montane tako i za tradicionalne graevine. Koriste se kao
materijal za oblaganje unutranjih ili spoljnih zidova (ploe ili sendvi paneli), kao elementi za sputene
plafone, podne ploe, razdvojni zidni paneli ili kao potporne ploe za pokrivanje krovova ili pri ugradnji
keramikih ploica. Poto gipsane ploe koje se koriste kao materijal za unutranje oblaganje nisu otporne na
vlagu i podlone su savijanju, fibercement ploe postaju sve popularnije kao njihova odgovarajua zamena.
Fibercement ploe se proizvode u debljini izmeu 6 mm i 20 mm, glatkih povrina ili povrina sa teksturom
drveta.
Siding ploe- siding je zajedniki naziv za fasadne obloge koje slue za za oblaganje zidova,ove ploe
zavisno od sastava mogu da se koriste kao spoljna ili kao unutranja zidna obloga. One mogu biti napravljene od
razliitih materijala i postavljene vertikalno preputene jedna preko duge. Najpoznatiji materijali za siding
ploe su vinil, drvo ili drvene meavine, aluminijumske meavine i fibercement.
Siding ploe od fibercementa su nezapaljive, ne emituju buku ako su pravilno montirane, ak i pri jakim
vetrovima, mogu se bojiti redovnim bojama za unutranje ili spoljne zidove.
Siding i fibercement ploe su napravljene od iste meavine. Zbog toga imaju isti fiziki i hemijski sastav.
Predstavljaju A1 klasu nezapaljivih graevinskih materijala saglasno sa evropskim standardima. Vek trajanja im
je praktino bezgranian poto su napravljene od cementa i sicilijum-dioksida. Otporne su na mnoge hemijske
elemente (osim kre razreivaa). Koeficijent emitovanja toplote je nii nego kod betona. Koriste se kao
zamena za drvo poto imaju topao izgled kedrovine. Mogu se koristiti u vlanim sredinama jer vlaga ne utie na
njih i ne oteuje ih. Zahvaljujui mogunosti korienja boje na njima mogu se postii razliiti estetski efekti.
Nije im potrebno dodatno odravanje ili zatita. Postavljanje je veoma jednostavno uz odgovarajui alat.
Imaju dobru zvunu i toplotnu izolaciju. Paropropusne su, to omoguava da zgrada die. Proizvedene su od
prirodnih materijala. Ne sadre tetne elemente. Nikad ne emituju tetne gasove ili supstance kada su izloene
visokoj temperature ili uticaju vatre. Ne utiu negativno na oveka, ni sredinu. Nisu podlone insektima koji
tete drvetu. Mogu se koristiti na objektima izgraenim u morskim oblastima, poto morska voda ne utie na
njih. Zbog svoje veoma vrste grae, otporne su na udare. Spadaju u lagane graevinske materijale, pa je
transport i rukovanje njima veoma jednostavno. Nemaju miris i nikada ne emituju tetne gasove.
Laminirane fibercement ploe su laminirane sa dvema razliitim vrstama folije. Jedan od materijala za
laminaciju je folija od impregniranog papira, a drugi je polipropilenska folija. Osnovna karakteristika
polipropilenske folije je da ne emituje tetne gasove kada gori. Ova odlika ini polipropilensku foliju
superiornom u odnosu na druge PVC folije. Zbog te prednosti PP folija vie odgovara krajnjim korisnicima. PP
folija je materijal za pokrivanje napravljen od duroplast smole i idealan je za vlane klime. Lako se iste mokrom
krpom. U osnovi svake laminirane fibercement ploe je glatka fibercement ploa. iroka lepeza boja i dezena
zastupljena je kod obe vrste, i papirne i polipropilenske folije. Laminirane fibercement ploe doprinose
estetskom izgledu i ekonomskoj efikasnosti zgrade poto eliminiu trokove farbanja.

FIBERCEMENT PLOE

Osnovne karakteristike
Fibercement ploe su ploe koje se
upotrebljavaju za oblaganje fasada svih vrsta
graevinskih objekata. Ploe ija je irina 1250 mm,
mogu biti duine 2500 ili 3000 mm. Dele se u dve
grupe po njihovoj nameni i u dve grupe po izgledu
povrine. Postoje ploe za unutranje oblaganje
(kategorija C) i spoljno (kategorija A), u skladu sa
evropskim standardima EN 12467. to se tie
njihove povrine, ona moe biti glatka ili povrina sa
teksturom drveta. A klasa ploa oznaava da se one
mogu koristiti za spoljne fasade. Ove ploe su
predviene da izdre veoma teke klimatske uslove.

Iako su osnovni elementi ploa kategorije A i ploa kategorije C isti, ipak postoje neki hemijski elementi
koji se dodaju ploama kategorije A da bi im se smanjila vrednost termalne pokretljivosti. Ploe koje se
proizvode pod ovom kategorijom nazivaju se spoljne ploe. Ploe pod kategorijom C koriste se za unutranje
oblaganje. Ove ploe nisu predviene da budu izloene bilo kakvim atmosferskim uslovima. Koriste se kao
osnova kod pokrivanja krovova, takoe kod ugradnje keramikih ploica u vlanim delovima graevinskog
objekta i kao materijal za oblaganje unutranjih zidova.
Fibercement ploe obe kategorije mogu imati dve vrste povrine, glatku i povrinu teksture drveta. Povrina sa
teksturom kedrovine najbolje oslikava toplinu drveta, i predstavlja dizajn koji je jedan od najboljih za izgled
povrine ploe. Ploe koje su prefarbane odgovarajuim bojama ne mogu se lako razlikovati od drveta. Iako
zadravaju toplinu izgleda drveta, negativne osobine drveta, koje ono poseduje zbog svoje strukture su
odstranjene.
Debljina fibercement ploa moe biti od 6 mm do 20 mm.
Poslednjih godina zapaa se znatno poveanje u proizvodnji kompozitnih graevinskih materijala.
Fibercement ploe mogu da sainjavaju kompozitne elemente zajedno sa drugim izolacionim materijalima za
razne namene. Najpopularnija namena u ovom polju je dodavanje EPS ili XPS ploa fibercement ploama.
Mogue je dobiti zidne panele veoma visoke izolacijske vrednosti. Mineralna staklena i kamena vuna ili
poliuretan mogu se koristiti pri izradi slinih panela.

OBLAST PRIMENE
Fibercement ploe mogu se koristiti kao materijal za spoljno i unutranje oblaganje svih detalja i svih
vrsta graevinskih objekata. Ploe se mogu koristiti cele ili seene. Ploe sa ljebom proizvode se sa ljebovima
na bilo kojoj udaljenosti da bi se dobili razliiti efekti na izgledu fasade. Proizvode se u dve varijante, sa glatkom
povrinom ili povrinom sa teksturom drveta. Ploe koje imaju izgled cigle proizvode se u dve standardne
dimenzije cigle.
Fibercement ploe imaju iroku upotrebu kao:
materijal za oblaganje unutranjih i spoljnih zidova svih vrsta graevinskih objek
pregradni zidovi koji u osnovi imaju elini ram
dekorativni materijal za oblaganje sa ljebovima ili izgledom cigle
materijal za sputanje plafona (6 mm)
materijal za pod u viespratnim zgradama (18 mm)
osnova materijalu za pokrivanje krovova (umesto OSB ploa)
osnova pri postavljanju keramikih ploica u vlanim delovima objekata
osnovni materijal ispod linoleuma ili parketa (nije potrebna posteljica)
dekorativni elementi na unutranjim zidovima
materijal za oblaganje ispod krovne konstrukcije
kalupi za beton
baza za bilborde
dekorativni elementi za izloge prodavnica
pregradni zidovi u vlanim sredinama (PP laminirani)
lajsne za vrata I prozore
lajsne za uglove kod primene siding ploa
kompozitni element sa nekim drugim materijalom za oblaganje
sendvi paneli sa nekim materijalom za izolaciju
dekorativni materijal za oblaganje zidova oko vrtova

Fibercement ploe koriste se kao:

1. Unutranji i spoljnji zidni paneli.
Zidni paneli visoke izolacijske stope mogu biti napravljeni upotrebom fibercement ploa zajedno sa
dobro poznatim materijalima za izolaciju. Ovakvi paneli imaju iroku primenu u oblasti prefabrikovanih
kua.
2. Krovne obloge ili materijal za sputeni plafon.
Fibercement ploe debljine 6 mm, iseene na zahtevane dimenzije uspeno se koriste kao materijal za
oblaganje plafona bilo da su glatkih povrina ili povrina sa teksturom drveta.
3. Podni elementi.
Fibercement ploe debljine 16 mm - 20 mm se koriste kao elementi za pod. Ploe koje se postavljaju na
sirov beton bez ravnanja doprinose utedi u radu i formiraju glatku osnovu za podne obloge kao to su
parket, laminat, linoleum itd.
4. Osnovne ploe za krov.
Nezapaljivi materijali za gradnju sve vie dobijaju na znaaju. Fibercement ploe koje se mogu koristiti
kao osnova na koju se postavljaju materijali za pokrivanje krova daju sigurnost zgradi zahvaljujui
otpornosti na vlagu i vatru.
5. Osnovne ploe ispod keramikih ploica u vlanim delovima objekata.
Fibercement ploe se mogu koristiti kao osnova za postavljanje keramikih ploica sa lepkom na bazi
cementa. Da bi se dobilo bolje prijanjanje, zadnja strana ploe koja ima grubu povrinu bi trebalo da se
okrene na gore pri ovoj upotrebi.
6. Materijal za oblaganje fasade.

2
3

PRIMENA UZORAKA

Upotreba fibercement ploe sa ljebovima

Upotreba fibercement ploa sa preklapajuim
ivicama je bezgranina. One se mogu proizvoditi u
razliitim dimenzijama i sa razliitim intervalima
ljebova. Ploe sa ljebovima mogu biti glatke
povrine ili povrine sa teksturom drveta.
Zahvaljujui tome mogui su razliiti estetski efekti.

Upotreba fibercement ploe povrine izgleda cigle

Fibercement ploe sa preklapajuim ivicama mogu
biti proizvedene sa povrinom izgleda cigle. Ploe
ovakvog izgleda eliminiu teak rad postavljanja
slojeva cigala. Ove ploe mogu biti napravljene sa
razliitim dimenzijama cigala.

10

TEHNIKE KARAKTERISTIKE
Vrsta proizvoda: Fibercementna ploa presovana pod velikim pritiskom i visokom temperaturom
Svojstva materijala: Otporan na ekstremne vremenske uticaje, lako se obrauje alatom za drvo I kamen
Dimenzije: 1250x2500 mm - 1250x3000 mm
Debljine: 6 - 8 - 10 - 12 - 14 - 16 - 18 - 20 mm
Tolerancija na duinu: 5 mm
Tolerancija na irinu: 3,75 mm
Tolerancija na debljinu: 10 % glatka ploa, 10 % / +15 % - ploa sa teksturom
Tolerancija uglova: 2 mm /m
Ravnost ivica: %0,1 (duina i irina ploe)
Povrinski izgled: glatka ili sa teksturom (tekstura drveta)
Gustina: =1350 50 kg/m3
Otpornost na mraz: Otpornost na mraz prema standardu EN 12467
Vodopropusnost: Vodopropusnost prema standardu EN 12467
Relativni koeficijent difuzije vodene pare: =250
Otpornost na savijanje (glatka ploa): 18,0 N/mm2 (poduno): 12,0 N/mm2 (popreno)
Otpornost na savijanje (ploa sa teksturom): 15,0 N /mm2 (poduno): 10,0 N/mm2 (popreno)
vrstoa na pritisak: 30,0 N /mm2 (upravno na povrinu ploe)
vrstoa na zatezanje: 2,0 N /mm2 (upravno na povrinu ploe)
Otpornost na mraz: Otpornost na mraz prema standardu EN 12467 (vodootporna)
Otpornost na vatru: Nezapaljiv materijal, klase A1 prema standardu EN 13501-1
Sadraj azbesta: Nema
Oslobaanje drugih tetnih materija: Nema
Koeficijent irenja toplote: t: 0,005 mm/Mk
Toplotna provodljivost: 0,18 W/Mk
Modul elastinosti: 8000 N/mm2 (poduno), 6000 N/mm2 (popreno)
Zasienost vodom: 0,5 mm / m (potpuno zasiena)
Radijus savijanja: 12

11

6
8
10
12
14
16
18
20

1250 X 2500

6
8
10
12
14
16
18
20

1250 X 3000

GLATKA PLOA

GLATKA I SA
TEKSTUROM PLOA

Debljina Dimenzija
(mm) (mm x mm)

Povrina
ploe
2
(m )

Teina po
kvadratu
2
(kg/m )

Teina
ploe
(kg)

3,125

8,4

26,2

100

53,3

3,125

11,2

35,0

75

40,0

3,125

14,0

43,7

60

32,0

3,125

16,8

52,5

50

26,7

3,125

19,6

61,2

45

22,8

3,125

22,4

70,0

40

20,0

3,125

25,2

78,7

35

17,8

3,125

28,0

87,5

30

16,0

3,75

8,4

31,5

80

44,4

3,75

11,2

42,0

60

33,3

3,75

14,0

52,5

50

26,7

3,75

16,8

63,0

45

22,2

3,75

19,6

73,5

40

19,0

3,75

22,4

84,0

35

16,7

3,75

25,2

94,5

30

14,8

3,75

28,0

105,0

25

13,3

Broj ploa Broj ploa

3
na m
na paleti

* Vrednosti u tabeli mogu varirati u zavisnosti od klimatskih uslova I uslova ivotne sredine

12

Wb
Debljina (mm2)
(mm)
b x h2
6

Mbx
(Nmm)

Mby
(Nmm)

Fx
(kg)

Fy
(kg)

Wb x s1

Wb x s2

(longitudinalno
optereenje u
jednoj taki)

(transferzalno
optereenje u
jednoj taki)

(longitudinalno) (transferzalno)

Fx
(kg)

Fy
(kg)

(longitudinalno

(transferzalno

jednakopodeljeno jednakopodeljeno

optereenje)

optereenje)

10.667 192.000 128.000

115

77

230

154

10

16.667 300.000 200.000

180

120

360

240

12

24.-000 432.000 288.000

259

173

518

346

14

32.667 588.000 392.000

353

235

706

470

16

42.667 768.000 512.000

461

307

922

614

18

54.000 972.000 648.000

583

389

1.166

778

20

66.667 1.200.000 800.000

720

480

1.440

960

* Tablica je napravljena za plou dimenyije 1 x 1 m koja je upravno oslonjena na sva etiri ugla

s1 - longitudinalni napon savijanja (N/mm )

2
s2 - transferzalni napon savijanja (N/mm )
3
Wb - vrstoa (cm )
Mbx - longitudinalni moment savijanja (Nmm)
Mby - transferzalni moment savijanja (Nmm)
Fx - sila loma kod longitudinalnog savijanja (kg)
Fy - sila loma kod transferzalnog savijanja (kg)

13

UPUTSTVA ZA TRANSPORT I SKLADITENJE

Fibercement ploe se proizvode debljine izmeu 6 mm I 20 mm. Standardne dimenzije su 1250 x 2500
mm i 1250 x 3000 mm. Zbog svojih mnogobrojnih prednosti fibercement ploe se mogu koristiti u skoro svakoj
etapi izgradnje objekta. Uputstva za transport, rukovanje, skladitenje i upotrebu bi trebalo strogo da se
potuju zbog dugovenosti materijala i njegovog lakog postavljanja.
Fibercement ploe trebalo bi istovarati iz kamiona uz pomo viljukara ili dizalice sa odgovarajuom
opremom. U nedostatku navedenih maina ploe se mogu istovarati jedna po jedna runo. Potrebno je bar
dvoje ljudi koji bi drali plou svaki sa po jedne od duih strana. Dranje za ue strane i noenje moe da dovede
do pucanja ploe.

IDEALNE TAKE ZA NOENJE

Ploe bi trebalo nositi u vertikalnoj poziciji. Horizontalno noene ploe mogle bi da se istegle.
Ne bi trebalo prilikom noenja da doe do udara o neke vrste predmete, a takoe bi ploe trebalo lagano

spustiti na povrinu gde e biti odloene.

Male pukotine koje bi mogle da nastanu prilikom transporta mogu da prouzrokuju gubitak u materijalu i
vremenu pri montiranju.
Fibercement ploe trebalo bi skladititi na ravnoj povrini. Kod ploa koje su skladitene na neravnoj povrini

moe doi do trajnih deformacija, to dovodi do ozbiljnih problema pri postavljanju, kao i u njihovom izgledu.
Ploe se transportuju iz fabrike na drvenim paletama. Na paletama bi trebalo i da se skladite tako da jedna
paleta ne prelazi visinu od 3 m.
Ploe bi trbalo skladititi u zatvorenim prostorima. Ako postoji potreba za njihovim skladitenjem na

otvorenom, moraju se upakovati radi zatite od kie. Mogu se videti bele fleke (krea) na njihovoj povrini posle
suenja zbog cementa koji sadre. To moe da prouzrokuje probleme prilikom farbanja. Farbanju bi trebalo
pristupiti kada su ploe potpuno suve.

14

UPUTSTVO ZA PRIMENU

Samo fibercement ploe za spoljnu upotrebu (kategorija A) bi trebalo da se koriste za spoljne fasade. One su
specijalno proizvedene da bi izdrale teke atmosferske uslove. Dok su ostale fizike karakteristike iste,
vrednost termalne pokretljivosti ovih ploa je smanjena hemijskim aditivima. U klimatskim uslovima gde
postoji velika razlika izmeu dnevne i none temperature ova karakteristika je veoma bitna.

Ploe za unutranju upotrebu bi trebalo koristiti samo u zatvorenim prostorima gde one ne bi bile izloene
klimatskim uslovima kao to su mraz ili kia.

Fiksiranje ploa za povrinu pomou lepka mogue je pri unutranjoj upotrebi. Ovaj postupak nije
preporuljiv kod spoljnih fasada, sem ako lepilo nije testirano i ima garanciju od strane proizvoaa. Lepila na
bazi cementa, malteri, jednokomponentni lepak na bazi poliuretana su dostupni na tritu. Poliuretanska lepila
imaju osobinu odlinog prianjanja.

Ploe bi trebalo privrstiti za odgovarajui elini ram nerajuim ili pocinkovanim elementima za spajanje.
Dimenziju rama i elemenata trebalo bi odrediti statikim proraunom.

Materijal za ram imprgnirano drvo ili profili od pocinkovanog lima.

Posebni rafovi i ekseri za fibercement bi trebalo da se koriste kao materijal za povezivanje. Ako je zahtevano
privrivanje pomou eksera, trebalo bi koristiti eksere sa lebovima proizvedene za fibercement.Postavljanje
ploa pomou rafova ima prednosti u odnosu na eksere.

Glave rafova bi trebalo da budu u udubljenju. Idealna dubina glave je na 2 - 3 mm od povrine.

rafovi ne bi trebalo da budu previe zavrnuti, a rupe bi rebalo da budu jedva ire od glave rafa.

rafove ne treba postavljati na razdaljini manjoj od 50mm od uglova i 20 mm od ivica.

Iako to zavisi od upotrebe, razdaljina meu gvozdenim ramovima ispod ploa ne treba da pree 60 cm.
Ploe koje e se koristiti u vlanim oblastima moraju biti obloene da bi se

50mm

smanjila propustljivost vode.

Ploe koje se koriste kao osnova keramikim ploicama mogu biti

postavljene pomou lepila na bazi cementa.

Ploe od minimum 18 - 20 mm se koriste za pod. Razdaljina rama kod

20mm

podne upotrebe ne bi trebalo da prelazi duinu od 40cm.

Ploe koje se koriste kao osnova kod krovnog pokrivanja bi trebalo da budu

bar 12 mm, radi sigurnosti ljudi koji rade na krovu.

Prostor izmeu ploa bi trebalo da bude 3 - 4 mm, da bi se obezbedio prostor za zaptivnu smesu.
Poliuretansko lepilo se koristi da bi se popunile spojnice, a akrilno lepilo koje je pogodno za bruenje, za glave

rafova.
S obzirom na skupljanje lepka pri suenju, trebalo bi proveriti spojnice u cilju dobijanja glatkog izgleda

povrine.
Lepljene take ne bi trebalo da se bruse pre potpune postavke. Ako se pristupi farbanju pre potpune

popravke pukotina, mogu se videti razlike na povrini na lepljenim delovima.

15

UPUTSTVA ZA FARBANJE
Povrinu treba oistiti posle bruenja mekom etkom za farbanje. Talog na povrini moe negativno da utie
na proces farbanja i da prouzrokuje neujednaen izgled povrine.Fibercement ploe koje se koriste za spoljnju
upotrebu trebalo bi premazati osnovnom bojom pre ili odmah po postavljanju. U sluaju da se iz bilo kojih
razloga ploe pokvase, farbanju ne treba pristupiti dok se one potpuno ne osue.

Boje na bazi vode koriste se kako za unutranje tako i spoljne fasade. Jedan sloj boje nanosi se kao osnova, a
drugi kao zavrni sloj.
Vano: Boje na bazi ulja ne treba koristiti na proizvodima od fibercementa.
Fibercement ploe spadaju u graevinski materijal koji proputa vazduh. Izbor boje sa istim karakteristikama
omoguava da materijal za oblaganje die.

16

DETALJI ZA POSTAVLJANJE

17

PRAVILA ZA SEENJE

Fibercement ploe koje se prilikom postavljanja seku na razliite dimenzije trebalo bi da budu seene
posebnim testerama za abrazivne materijale. U nedostatku takvih testera moe se upotrebiti dijamantski
cirkularni disk koji se koristi za seenje vrstih materijala kao to su granit ili beton.

Poto se prilikom seenja stvaraju mnogobrojne estice, trebalo bi preduzeti sve mere zatite radnika i

radnog mesta. Svi radnici trebalo bi da imaju zatitnu opremu kao to su maske za zatitu od praine i zatitne
naoare.

Sve stolarske maine i alati mogu se upotrebiti pri obradi fibercement ploa. Poto su delovi testere vrlo krti
treba izbei bilo kakav udar prilikom seenja. I najmanja oteenja utiu na rad testere. Proces seenja postaje
nezadovoljavajui, buan i stvara se dosta praine. Treba obratiti panju pri postavljanju testere i njenom
sklanjanju po zavretku seenja.

Brzina seenja ne treba da prelazi 5 m/min. to je ploa tanja brzina seenja je nia. Vea brzina dovodi do
grejanja testere, to utie na pogoranje kvaliteta seenja.

Zahvaljujui vrstini i abrazivnoj formi tee je praviti rupe na fibercement ploi nego na gipsanim ploama.
Ipak ako se koriste odgovarajue metode i alati to ne bi trebalo da bude problem. Builice sa seivom od volfram
karbida mogu da se koriste za buenje manjih otvora do 80 mm. Za vee otvore koriste se:
Za krune otvore: moe se nacrtati krug odgovarajueg prenika; mali otvori se bue jedan do drugog

oko tog kruga; unutranji deo se odstrani i obrade ivice.

Za pravougaone otvore: mogu se napraviti kao i cirkularni otvori, drugi metod je da se izbue rupe na

uglovima, a zatim da se see od ugla do ugla i na kraju se obrade ivice.

Proces seenja ili buenja trebalo bi da bude suv. estice praine koje pri tim procesima ostaju uklanjaju se
krpom od mikrofibera ili etkom. Praina ostavljena na ploi moe da ostavi trajne mrlje na povrini. Veoma je
vano odstraniti sve estice da bi farbanje ploe bilo zadovoljavajue.

Ploa bi trebalo da ima potporu u vidu drvenog bloka u blizini dela koji e biti seen ili buen.

18

SIDING PLOE

Osnovne karakteristike
Siding je zajedniko ime zidnih obloga za spoljne fasade sa izgledom preklopljenih dasaka. Vinil, drvo,
cementna iverica i fibercement su najpopularniji materijali na tritu za izradu siding ploa . Siding ploe od
fibercementa zauzimaju posebno mesto zbog svojih naprednih karakteristika. Danas je njihova upotreba iroko
rasprostranjena u Sjedinjenim Amerikim Dravama, Kanadi, Australiji i Japanu.
Siding ploe imaju isti sastav kao i ploe za spoljno oblaganje kategorije A. Zbog tih karakteristika veoma
su otporne na teke klimatske uslove. Njihova povrina moe biti glatka ili sa teksturom drveta. Zahvaljujui
svom estetskom izgledu koriste se pri oblaganju luksuznih jednospratnih ili viespratnih vila. Meutim, one se
koriste i kod visokih zgrada za odreene delove fasade da bi se postigli razliiti efekti u izgledu. Ove ploe se
mogu postavljati vertikalno i horizontalno.
Siding ploe se proizvode u standardnim dimenzijama, duine od 2500 mm i irine od 180 mm ili 210
mm. Debljina ploe moe biti 8 mm ili 10 mm, za obe irine. irina ploe koja e se koristiti zavisi od toga kakav se
izgled eli postii. U sluajevima gde je potreban vii stepen izolacije, posebno u veoma toplim ili hladnim
klimatskim zonama, koriste se ploe debljime 10 mm. Veoma zadovoljavajui rezultati mogu se dobiti
primenom siding ploa u kombinaciji sa materijalima za izolaciju kao to su staklena mineralna vuna, kamena
mineralna vuna ili stiropor na poleini daske.
Potrebno je primeniti neophodne mere zatite kako bi se izbeglo izlaganje poleine siding ploe
kontaktu sa vodom ili vlagom. Zbog upijanja vode postojanost boje na povrini ploe bi mogla da bude manja.
Da bi se produio vek trajanja boje, poleina siding ploe bi trebalo da bude prefarbana odgovarajuom
osnovnom bojom pre postavljanja. Neophodne mere zatite bi trebalo preduzeti i to se tie ivica spajanja,
koje su objanjene u pravilima za postavljanje, i trebalo bi spreiti bilo kakavo prodiranje vode do poleine
povrine. Uz strogo pridravanje pravila za primenu i postavljanje siding ploa, ne bi trebalo da doe do
problema pri njihovom odravanju narednih mnogo godina. to se tie popravke i trokova odravanja, oni su
minimalni. Zahvaljujui karakteristikama koje omoguavaju farbanje siding ploa, tokom vremena moe im se
menjati boja u zavisnosti od potreba i zahteva.
Siding ploe spadaju u alkalne materijale zbog cementa koji sadre. Trebalo bi ih farbati odgovarajuim
bojama. Preporuuju se akrilne boje za spoljnu upotrebu. Boje na bazi ulja ne bi trebalo da se koriste na
proizvodima od fibercementa. Silikon i slini zaptivai koji nisu neutralni ne bi trebalo da se upotrebljavaju na
spojnicama ili na drugim mestima u cilju zaptivanja. Ovakve vrste zaptivaa teko prihvataju boju i stvaraju
probleme prilikom farbanja. Najpogodniji zaptivai su akrilni i poliuretanski kitovi. Ako je cilj samo
nepropustljivost, dovoljan je akrilni kit. Ali ako se oekuje dobro prihvatanje boje, trebalo bi izabrati
poliuretenski kit. Mesta na kojima je korien neki zaptivni materijal trebalo bi omirglati i oistiti pre farbanja.

19

TEHNIKE KARAKTERISTIKE
Tehnike karakteristike siding ploa iste su kao i kod fibercement ploa, sem nekih razlika koje postoje u
njihovim dimenzijama.
Dimenzije: 180 x 2500 mm, 210 x 2500 mm
Debljina: 8 mm, 10 mm

DIMENZIJE I TEINE
Debljina
(mm)

8
10
8
10

Teina po
kvadratu
2
(kg/m )

Teina
ploe (kg)

Broj ploa
3
na m

0,45

11,2

5,04

277,8

0,45

14,0

6,30

222,2

0,525
0,525

11,2
14,0

5,88
7,35

238,1
190,5

Dimenzija Povrina
(mm x mm) ploe (m2)

180 x 2500

210x 2500

* Vrednosti teine mogu varirati u zavisnosti od klimatskih uslova skladinog prostora

UPUTSTVA ZA TRANSPORT I SKLADITENJE

Siding ploe se skladite na drvenim paletama u razliitom broju zavisno od njihove debljine, umotane
folijom da bi se zatitile. Ovakvi paketi veoma su sigurni za kamionski prevoz. Ako se prevoz vri morskim putem
palete bi trebalo u skladu sa tim i ojaati.
Pravila kojih bi se trebalo pridravati prilikom transporta i skladitenja siding ploa:
1. Palete bi trebalo utovariti na kamion odgovarajuim vozilima za transport i utovar. Najpogodnije vozilo
za ovaj posao je viljukar sa odgovarajuom opremom. Da bi se izbegla oteenja kako drvenih paleta
tako i samih ploa trebalo bi koristiti odgovarajuu opremu za dizanje kada se utovar vri pomou
dizalice.
2. Istovar bi trebalo da se vri na isti nain kao i utovar, runo istovaranje trebalo bi izbegavati.
3. Osnova skladita trebalo bi da bude ravna i dovoljno vrsta za skladitenje tekih materijala. Mogu se
pojaviti deformacije i pukotine na ploama skladitenim na neravnoj povrini.
4. Ploe bi trebalo skladititi upakovane da bi se izbegao bilo kakav kontakt sa kiom ili nekim drugim
izvorom vlage.
5. Ploe koje treba da budu due vreme u skladitu, trebalo bi da budu skladitene u zatvorenim halama.
Paketi ploa koji moraju da se skladite na otvorenom moraju biti zatieni. Svako oteeno pakovanje
trebalo bi popraviti.
6. U sluaju runog prenoenja trebalo bi se pridravati pravila datih kod runog prenoenja fibercement
ploa.

20

UPUTSTVA ZA POSTAVLJANJE
Osnovne karakteristike
U sluaju strogog pridravanja pravila koja e biti navedena, siding ploe koje se koriste kao material za
oblaganje raznih vrsta graevinskih objekata titie iste narednih mnogo godina. Ove fibercement ploe
dekorativnog izgleda, homogenog tkiva od iskljuivo prirodnih materijala,praktinih dimenzija,koje su otporne
na klimatske uslove i lako primenjive, danas spadaju u iroko prihvaene materijale za oblaganje.
Siding ploe najee se koriste:
1) Kao obloge za spoljne fasade (vertikalno ili horizontalno postavljanje)
2) Kao obloge za plafon
3) Za pravljenje slivnika za kiu na krovovima
4) Kao unutranji dekorativni elementi

Obrada
Siding ploe trebalo bi sei volfram karbid nazubljenim seivom zbog visoko abrazivnih komponenti.
Seiva mogu biti razliitih prenika u zavisnosti od toga koji alat se koristi. U nedostatku posebnih seiva za
fibercement mogu se koristiti testere za beton ili granit. Seiva za fibercement proizvode mnogo manje praine
poto su tanje od redovnih dijamantskih seiva. Neki uzorci seiva za fibercement prikazani su na slikama nie.
Prilikom seenja, prednja strana siding ploe (strana sa teksturom) bi trebalo da ostane nadole.
Lina zatitna oprema kao sto su zatitne naoari i maska za zatitu od praine bi trebalo da se koriste
prilikom procesa seenja. Potrebno je, takoe, obezbediti dobru ventilaciju na mestu gde se radi.Prainu
nastalu prilikom seenja trebalo bi usisati i skupiti u filter vreu ili kontejner. Na radnim mestima gde je proces
seenja konstantan potrebna je instalacija sistema filtera za prainu radi zatite zdravlja i sigurnosne kontrole.
Dugo izlaganje praini koja sadri kristalni silicijum moe da uzrokuje ozbiljne plune bolesti. Puenje
poveava rizik od pogoravanja postojeih bolesti. Praina moe da izazove privremenu iritaciju nosa, grla i
disajnih puteva izazivajui kaalj i kijanje. Kod nekih osoba (astmatiara) moe doi do otealog disanja,
(spazam bronhijalnih disajnih puteva) zbog udisanja praine prilikom mirglanja ili seenja. Ovakve vrste
povreda respiratornih organa, od kratkotrajne izloenosti praini su veoma retke, ali su mogue.
Puenje i praina: neka istraivanja govore da puenje poveava rizik od profesionalnih bolesti
respiratornih organa, ukljiujui i bolesti vezane za silicijum. Zbog toga bi samo nepuai trebalo da rade na
mestima gde postoji rizik od velike izloenosti praini.

21

UPUTSTVA ZA POSTAVLJANJE
Seenju se moe pristupiti upotrebom razliitih alata kao to su runa testera, cirkular na stalku ili sto za
seenje. U sluaju upotrebe rune testere zubi seiva trebalo bi da budu zatieni od tvrdih objekata. Seiva za
fibercement nisu pogodna za seenje drvene grae i metalnih konstrukcija. I najmanja oteenja na karbidnim
vrhovima mogu negativno da utiu na osobine seiva i da prouzrokuju neujednaeno, buno i seenje sa puno
praine. Da bi se dobio maksimum od seiva, ona moraju biti pravilno postavljena i zatiena od bilo kakvih
oteenja prouzrokovanih nepravilnom upotrebom alata.

Brzina seenja ne bi trebalo da prelazi 5 m/min. Prekomerna brzina seenja dovodi do grejanja seiva to
prouzrokuje lomljenje vrhova i opadanje kvaliteta seenja.Kod cirkulara na stalku uglovi za spajanje siding ploa
trebalo bi da se seku na 45 vertikalno i 4 horizontalno (jedna od dasaka za spajanje desno, a druga levo)

Cirkular na stalku je pogodan za seenje uglova u obe dimenzije.

Ivice seenja trebalo bi omirglati mirglom dimenzija 40 x 60 x 100 mm. mirglanje bi trebalo sprovesti bez
preterane snage da bi se izbegle neeljene neravnine i udubljenja na ivicama.

Praina nastala prilikom mirglanja mora se u potpunosti otkloniti mekom etkom. Inae farbanje nee dati
zadovoljavajue rezultate zbog taloga koji stvara neujednaenu povrinu.

Ne primenjivati preteranu snagu na alat prilikom seenja. Smanjiti snagu i brzinu pri kraju seenja da bi se
izbeglo lomljenje na zavrecima gde seivo izlazi iz ploe.

Vano upozorenje
Sve mere zatite bi trebalo preduzeti to se tie radnog mesta i radnika od bilo kakave mogue nezgode koja
moe biti prouzrokovana irenjem estica prilikom seenja. Trebalo bi proveriti da li je seivo potpuno i vrsto
privreno. Neovlaena lica treba da budu van radnog prostora.

22

BUENJE
Fibercement i siding ploe mogu se lako buiti dijamantskim burgijama sa uglom od 60. Za vee otvore
pogodniji su volfram karbid probojac ili ubodne testere, u zavisnosti od dimenzija otvora. U nedostatku ovih
alata otvor se moe napraviti i pomou dijamantske burgije, buenjem rupa, jedne do druge, po obimu otvora
koji se eli napraviti. Unutranji deo se odstrani pomou ekia, a ivice omirglaju.

ZAVRTANJE
F rafovi mogu biti za nijansu previe uvrnut ili neznatno oputeni da bi se omoguilo prikrivanje glave.
F rafovi (ili ekseri) bi trebalo da budu zavrnuti ravno,
F Zavrnuti rafove ili eksere normalno u odnosu na siding plou i okvire
F Minimalna dozvoljena udaljenost spojnica od ivica siding ploe trebala bi da bude 20 mm I 50 mm od
uglova ploe
F Ako se ne koriste samobuei rafovi potrebno je prethodno izbuiti otvor za raf
F Udubljenje za glavu rafa bi trebalo da bude srazmerno njegovoj glavi. Inae glava zavrnutog rafa moe

da uzrokuje pucanje na spojevima.

23

ZAKUCAVANJE
Siding ploe se mogu fiksirati i uljebljenim fibercement ekserima. injenice kojih se treba pridravati
pri zakucavanju su sledee:
F Ako se zakucava runo, otvore za eksere bi trebalo prethodno probuiti, jedva ire nego to su sami ekseri.
F Trebalo bi koristiti samo eksere pogodne za fibercement, sa ljebovima, da bi se izbeglo otputanje nakon

postavljanja.
F Trebalo bi izbei prekomernu silu pri zakucavanju. Donja strana glave eksera treba da bude u kontaktu sa

povrinom siding ploe kao to je prikazano na prvoj slici.

F Ekseri ne treba da budu premalo ili previe zakucani jer to onemoguava glatki izgled fasade nakon

postavljanja,
F Eksere bi trebalo zakucati normalno u odnosu na povrinu siding ploe i ram,
F Minimalna dozvoljena udaljenost eksera od ivica i uglova ploe je 20 mm,
F Ako se koristi pneumatski pitolj za eksere, opseg udara bi trebalo prilagoditi. Pri upotrebi prekomerne

snage moe doi do malih pukotina koje nakon postavljanja mogu da se poveaju.
Vano:
rafljenje se preporuuje kod postavke siding ploa zahvaljujui sledeim prednostima:
G Oblaganje koje je izvreno pomou rafova moe se lako demontirati ako je potrebno. U sluaju zamene
oteene ploe vea je mogunost da doe do oteenja ostalih ploa u sistemu zakucavanja tokom popravke. S
druge strane sistem sa rafovima omoguava laku zamenu ploe bez dodatne tete na ploama.
G Sila upotrebljena pri zavrtanju se moe lake kontrolisati nego ona pri zakucavanju. Fiksiranje udarom iziskuje

vie panje i upotrebljena sila teko moe biti iskontrolisana.

G Mogunost otputanja spojnica javlja se kod metode sa ekserima usled pokreta graevinskog objekta koji

mogu biti prouzrokovani seizmikim faktorima ili vetrom.

24

ZAPTIVANJE
Po postavljanju siding ploa neophodno je zaptivanje i popunjavanje. Na spojevima, glavama rafova na
ploi i na bilo kom mestu gde je potrebno popunjavanje trebalo bi upotrebiti zaptivnu smesu. Mesta kod kojih
postoji rizik od prputanja vode treba takoe popuniti. Silikonski zaptivai nisu preporuljivi i ne treba da se
koriste jer nisu pogodni za boje na vodenoj bazi. Najpogodnije zaptivne smese za fibercement su poliuretanski i
akrilni zaptivai. Osobina prijanjanja kod poliuretanskih zaptivaa je na veoma visokom nivou i zbog toga oni
imaju prednost pri ovim procesima. Tvrdi akrilni zaptivai se upotrebljavaju, poto su pogodni za bruenje, da
sakriju glavu rafa i da popune pukotine nastale prilikom postavljanja. Pri procesu zaptivanja treba naneti
zaptivnu smesu samo na elo jedne od ploa koje se spajaju. EPDM traka moe da se koristi na poleini spoja.

Zaptivne smese koje su u obliku paste sade u sebi nestabilne

supstance koje odravaju meavinu mekom sve do same upotrebe.
Te nestabilne materije nestaju iz meavine im dou u kontakt sa
vazduhom i omoguavaju da se zaptivna smesa stvrdne. To dovodi
do skupljanja smese nakon nanoenja.
Da bi se reio ovaj problem skupljanja, zaptivnu smesu treba naneti
u nivou viem od same povrine ploe i zatim isei viak poto se
spoj ploa potpuno osui.
U cilju postizanja boljih rezultata u farbanju treba izbegavati
prekomernu upotrebu zaptvaa. Nepotrebne koliine zaptivne
smese mogu da dovedu do neravnog izgleda povrine poto e se
ispod farbe videti razlike izmeu oblasti fibercementa i zaptivnih
delova.

25

FARBANJE
Sve vrste akrilnih boja na bazi vode mogu se bezbedno koristiti na fibercement i siding ploama.
Dugovenost boje zavisi od kvaliteta same boje. Za ovu upotrebu pogodnije su fleksibilne boje. Uz strogo
pridravanje sledeih pravila kod fibercement i siding ploa ne bi trebalo da doe do problema narednih
mnogo godina.
w

Nikad ne koristiti boje na bazi ulja na prizvodima od fibercementa.

Ne zapoinjati nanaoenje osnovne boje, ni farbanje dok ploe nisu potpuno suve u sluaju bilo kakvog
kvaenja.

Oistiti mekom etkom svu prainu i ostatke nastale pri seenju ili buenju.

Izbrusiti zaptivnu smesu na spojevima da bi se dobila bolja osnova za farbanje.

Premazati prvo osnovnom bojom celu povrinu da bi se dobio lepi izgled i bolje prianjanje boje.

Trebalo bi obezbediti dobar protok vazduha izmeu zida i siding ploa zbog dugotrajnosti boje.

Za popunjavanje spojnica i pukotina koristiti samo jake akrilne zaptivae koji se mogu brusiti.

Vano: Postojanost i dugovenost boje kod upotrebe proizvoda od fibercementa ne zavisi samo od
kvaliteta materijala i vetine pri postavljanju, ve i od kvaliteta osnovne i zavrne boje.

26

UPUTSTVA ZA POSTAVLJANJE
Postavljanje siding ploa predstavlja veoma jednostavan proces koji se sastoji od fiksiranja ploa za
drvenu ili elinu grau pomou rafova ili eksera. injenice koje treba potovati navedene su dalje u
tekstu.Rezultati postavljanja koje je izvedeno u skladu sa ovim uputstvima bie dugotrajni.
Siding ploe se fiksiraju rafovima za fibercement 30 mm preputene jedna preko druge. One ujedno
predstavljaju dekorativnu oblogu za fasadu i dobru zatitu od kie. Siding ploe od fibercementa otporne na
teke klimatske uslove, obezbeuju kako toplotnu tako i zvunu izolaciju.
Tabelarni prikaz koji je dat ispod predstavlja pribline vrednosti optereenja vetra na fasadu. Treba uzeti
u obzir da brojevi dati u tabeli mogu varirati u zavisnosti od klimatskih uslova regiona.

REGION

KONTINENTALNO
PODRUJE

VISINA ZGRADE
(m)

MAKSIMALNA JAINA VETRA

(N/mm2)
UNUTRANJE STRANE

IVICE

0 - 10

650

1000

10 - 20

800

1200

1000

1500

20 - 50
PRIOBALNO
PODRUJE

0 - 20

Okvir (podkonstrukcija)
Siding ploe se fiksiraju preklopljene na konstrukciju rama od gvozdenih profila. Prostor izmeu profila
trebalo bi da bude maksimum 400 mm. Njihova debljina treba da obezbedi dobar protok vazduha izmeu
materijala za izolaciju i siding ploe. Sve neophodne mere treba preduzeti da bi se spreilo vertikalno
pomeranje materijala za izolaciju.
Ako se za konstrukciju rama koristi drvena graa, drvo bi trebalo zatititi od mogueg savijanja i krivljenja
izazvanog vlagom. Idealan materijal za okvir je impregnirano drvo.
Spojnice koje se koriste da bi se ram privrstio za zid trebalo bi da budu dovoljno jake i da budu izabrane
u skladu sa materijalom od kojeg je zid napravljen. Na tritu postoje razliite vrste spojnica u skladu sa
karakteristikama materijala od kojih se prave zidovi. Nepravilnosti u privrivanju rama, u zidu ili izolaciji
mogu uticati na krajnji rezultat postavljanja. Da bi postavka siding ploa bila bez mane moraju se ukloniti sve
nepravilnosti na zidovima.
Ako je projektom predvien metalni ram, moe se koristiti M profil od pocinkovanog elika ili etvrtasti i
trougaoni gvozdeni profili. Mnogi korisnici daju prednost metalnom okviru jer je dosta vri u odnosu na onaj
od drveta. M profili se koriste kod oblaganja zidova od bilo kog materijala. Gvozdene konstrukcije se mogu
upotrebljavati bilo da zidovi postoje ili ne. Veliina gvozdenog rama odreuje se u zavisnosti od dimenzija zida
ili prostora koji bi trebalo obloiti.

27

Vertikalne reetke, drvo ili M profili, se privruju za

horizontalne koje dre materijal za izolaciju. Horizontalne
reetke trebalo bi da budu dimenzije 50 x 30 mm.
Vertikalne bi trebalo da budu 40 x 30 mm i 70 x 30 mm na
takama gde se privruju siding ploe. Da bi se dobila
ravna povrina za postavljanje siding ploa potrebno je
planirati standardnu debljinu letvi, reetki.

Prostor izmeu vertikalnih preaga ne bi trebalo da prelazi 400 mm zbog boljeg izgleda siding ploa. Razmak
vei od 400 mm nije preporuljiv posto moe doi do krivljenja usled vetra koji proizvodi dodatnu silu na
elemente za spajanje.

POETAK POSTAVLJANJA
Postavljanje poinje fiksiranjem drvenog praga veliine 10 x 20 mm u
dnu fasade, to osigurava dobar ugao izmeu najnie siding ploe i sledee
ploe koja je preklapa.
Kao elementi za spajanje preporuuju se rafovi. rafove bi trebalo
uvrtati normalno u odnosu na povrinu siding ploe. Glave rafova bi
trebalo da budu u ravni sa povrinom da bi se izbeglo njihovo probijanje
kroz plou.

rafovi bi trebalo da budu postavljeni na sredini drvenih reetki.

Debljina letava bi trebalo da bude 70 mm na spojevima ploa i 40 mm

na ostalim delovima.

28

UZORCI ZA PREKLOPLJENO POSTAVLJANJE

Spojevi siding ploa mogu da budu razliiti to zavisi od ravnanja. Dve razliite vrste postavljanja
prikazane su na slikama ispod.

Uzorak-ravno, spojevi ploa su na istoj vertikalnoj liniji

Uzorak-na pola, spojevi svakog sledeeg reda su pomereni

na sredinu prethodnog

VRSTE POSTAVLJANJA S OBZIROM NA VIDLJIVOST ELEMENATA ZA

POVEZIVANJE
Siding ploe mogu biti postavljene tako da se rafovi vide ili da se ne vide. Nevidljivo spajanje se ee
koristi u zonama gde sile vetra nisu jake. Svaka glava rafa je skrivena preklopom sledee ploe. Kod vidljivog
spajanja fiksiraju se obe ivice sajding ploe, da bi spoj bio vri. Tako se smanjuje rizik od otputanja spojnica i
pomeranja siding ploa. Ovoj vrsti privrivanja daje se prednost u regionima na viim nadmorskim visinama i
na viim spratovima visokih zgrada.

NEVIDLJIVO SPAJANJE

VIDLJIVO SPAJANJE

29

Greke koje se esto javljaju prilikom postavljanja siding ploa prikazane su ispod.

ISPRAVNO

GREKA

GREKA

GREKA

ZAPTIVNA TRAKA ZA SPOJNICE

U zavisnosti od duine fasade koju treba obloiti, siding ploe se moraju u nekoj taki spojiti. Postoje dva
procesa to se tie spojeva. Jedan se sastoji u zaptivanju spojeva poliuretanskom zaptivnom smesom, kao sto
je definisano u prethodnom odeljku. Razmak od 3 - 4 mm ostavlja se izmeu siding ploa. Drugi je postavljanje
zaptivne trake ispod spojeva siding ploa. Zaptivna traka trebalo bi da bude debljine 0,5 mm i napravljena od
materijala otpornog na UV zrake, kao to je EPDM. Zaptivna traka spreava da voda prodre do rama. Na
spojevima e se videti samo tanka linija od zaptivne trake. Upotreba trake je jednostavnija i delotvornija u
odnosu na metod zaptivanja poliuretanskom zaptivnom smesom. Na crteima ispod je prikazano kako postaviti
zaptivnu traku prilikom instalacije siding ploa.

30

ALTERNATIVNO VERTIKALNO POSTAVLJANJE SIDING PLOA

Kao to je objanjeno u prethodnom odeljku, siding ploe se uglavnom postavljaju vertikalno,
naputene jedna preko druge. Meutim, u zavisnosti od potreba i zahteva, one se mogu postaviti i horizontalno.
Elementi za spajanje (uglavnom rafovi) su vidljivi kod ove vrste postavljanja. Glave rafova mogu se saktiti
odgovarajuom zaptivnom smesom nakon fiksiranja. Vertikalno postavljanje se moe izvesti na fasadama koje
su zatiene od vode. Unutranje ili spoljne fasade u zaklonu su pogodna mesta za ovaj tip postavljanja siding
ploa. Vertikalno postavljanje moe biti izvedeno na vie naina u zavisnosti od postavljanja potpornih letava
ispod siding ploa. Vertikalno postavljene siding ploe se nazivaju oplatama.

Oplata - postavljanje 1
POTPORNA LETVA
IZOLACIONI MATERIJAL
DASKA ISEENA OD
FIBERCEMENT PLOE

SIDING PLOA

Daske iseene od fibercement ploa privruju se za letve koje su horizontalno fiksirane na zid. Siding
ploe irine 180 ili 210 mm se vertikalno privruju na te daske. Svaka siding ploa se privruje sa po dva rafa
za letvu ispod. rafovi treba da budu dui od redovnih rafova za fibercement poto bi trebalo istovremeno da
privrste i fibercement i siding plou. Ako se primeni postupak zakucavanja, otvore za eksere trebalo bi
prethodno probuiti burgijom debljine 2 mm.

31

Oplata - postavljanje 2
Za razliku od prvog naina vertikalnog postavljanja siding ploa, ovde su siding ploe privrene na vertikalne
potprne daske koje su fiksirane na horizontalno postavljene letve. Vertikalne daske su prekrivene EPDM
trakama koje su otporne na UV zrake i koje pruaju zatitu od vode. U prethodnom nainu postavljanja, daske
od fibercementa razliitih boja se mogu videti izmeu siding ploa. Kod ovog tipa postavljanja EPDM traka se
vidi izmeu siding ploa. Mogu se upotrebiti razliite boje traka da bi se dobili razliiti efekti u izgledu.

DRVENA PODKONSTRUKCIJA
IZOLACIONI MATERIJAL
EPDM TRAKA
POTPORNA LETVA

SIDING PLOA

! Obraeno drvo bi trebalo koristiti kao potporni materijal kod oba naina postavljanja oplate.

32

POSTAVLJANJE POMOU M I C PROFILA

Iako se obraeno drvo preporuuje kao potporni materijal za postavljanje siding ploa, u irokoj
upotrebi nalaze se takoe M i C profili od pocinkovanog elika poto omoguavaju laku postavku i manji je rizik
od uvrtanja i savijanja nego kod drvene podkonstrukcije. Kod postavke sa ovim profilima osnovno je preduzeti
sve mere da se izbegne stvaranje toplotnih mostova izmeu siding ploa i zida. M profili se upotrebljavaju na
spojevima dve siding ploe jer omoguavaju veu pokretljivost pri toplotnim promenama. Na ostalim takama
za fiksiranje mogu da se koriste C profili.

33

POSTAVLJANJE SIDING PLOA NA ZAKRIVLJENE FASADE

Zahvaljujui elastinosti siding ploa, one se mogu upotrebljavati na fasadama prenika minimum 24m.
Kod ovakvog postavljanja za spajanje se korise iskljuivo rafovi koji ne smeju biti previe zavrnuti da bi se
izbegao dodatni pritisak na siding ploe. Sa rafljenjem bi trebalo poeti sa jednog kraja siding ploe ka drugom.
Prostor izmeu reetki rama ne bi tebalo da prelazi 400 mm.

Potroni materijal
Kada se odreuje koliina materijala koji je potreban za postavljanje siding ploa trebalo bi uzeti u obzir 30mm
za stopu preklapanja i 400mm prostora za letve iz podkonstrukcije.
Materijal koji je potreban za postavku 1m siding ploa:

Siding ploe
irine 180mm
irine 210mm
Elementi za spajanje (rafovi ili ekseri)
Zaptivna traka
Zaptivna smesa
Drvena graa kao potprni materijal (70 x 40 i 40 x 40)
Materijal za izolaciju
Letve (debljine 20 mm)
Profil za donje zavretke

FIBERCEMENT RAFFIBERCEMENT EKSER

RUNI CIRKULAR

C PROFIL

FIKSNI CIRKULAR

M PROFIL

NOEVI ZA
FIBERCEMENT PLOE

BUILICA

STARTER

POLIURETANSKA ILI AKRILNA

ZAPTIVNA SMESA

MIRGLA

UNUTRANJI UGAO

ZAPTIVNA TRAKA

SPOLJANJI UGAO

34

ELEMENTI SPOLJANJEG UGLA

Slika 1a - PROFIL OD POCINKOVANOG

1.
2.
3.
4.

SIDING PLOA
RAF
DRVENA LAJSNA
IZOLACIONI
MATERIJAL
5. ZID
6. PROFIL ZA SPOLJANJI
UGAO
7. ZAPTIVNA SMESA

Slika 1a

Slika 1b - PROFIL OD OBRAENOG DRVETA

Slika 1B

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

SIDING PLOA
RAF
DRVENA LAJSNA
IZOLACIONI MATERIJAL
ZID
DRVENI PROFIL ZA SPOLJNI UGAO
ZAPTIVNA SMESA

35

Slika 1c - UGLOVI NA SIDING PLOAMA

Pri ovakvoj izradi uglova potrebna je najvea panja. Saiding ploe
koje se spajaju na uglu su iseene uglom od 45. Vertikalno ploe bi
trebalo da budu iseene uglom od 4. Kombinovane krune testere
su najpogodniji alat za dvodimenzionalno ugaono seenje.

1.
2.
3.
4.
5.
6.

SIDING PLOA
RAF
DRVENA LAJSNA
IZOLACIONI MATERIJAL
ZID
ZAPTIVNA SMESA

Slika 1c

Slika 1d - DELOVI ZA UGAO OD FIBERCEMENT PLOE

Ovo je najee primenjivan metod kod postavljanja
siding ploa. Svi materijali koji su upotrebljeni za
oblaganje fasade su od fibercementa. Lajsne za ugao su
ustvari trake od fibercemet ploa debljine 20 mm
seene u razliitim irinama sa uglom od 45 na
spojevima. Spojevi, kao i glave rafova su popunjeni
akrilnom zaptivnom smesom. rafove bi trebalo
zavrnuti 3 - 4 mm ispod povrine ploe, prekriti
zaptivnom smesom i omirglati nakon potpunog
suenja.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

SIDING PLOA
RAF
DRVENA LAJSNA
IZOLACIONI MATERIJAL
ZID
FIBERCEMENT PLOA
ZAPTIVNA SMESA

Slika 1d

36

Slika 1e - ZAVRETAK OD FIBERCEMENT LAJSNE

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

SIDING PLOA
RAF
DRVENA LAJSNA
IZOLACIONI MATERIJAL
ZID
FIBERCEMENT PLOA
ZAPTIVNA SMESA

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

SIDING PLOA
RAF
DRVENA LAJSNA
IZOLACIONI MATERIJAL
ZID
FIBERCEMENT PLOA
ZAPTIVNA SMESA

Slika 1e

Slika 1f - PROFIL OD POCINKOVANOG ELIKA

Slika 1f

37

ELEMENTI UNUTRANJEG UGLA

Slika 2a - PROFIL OD POCINKOVANOG ELIKA

1.
2.
3.
4.
5.
6.

SIDING PLOA
6
RAF
DRVENA LAJSNA
IZOLACIONI MATERIJAL
ZID
PROFIL ZA UNUTRANJI UGAO

Slika 2a

Slika 2b - UNUTRANJI UGAO SIDING PLOE

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

SIDING PLOA
RAF
DRVENA LAJSNA
IZOLACIONI MATERIJAL
ZID
PROFIL ZA UNUTRANJI UGAO
EPDM TRAKA
ZAPTIVNA SMESA

Slika 2b

38

Slika 2c - UNUTRANJI UGAO OD LAJSNI OD FIBERCEMENTA

Trake od fibercement ploa

debljine 20 mm se koriste kao
lajsne za ugao u ovom reenju.
Lajsne su iseene uglom od 45.
Nakon postavljanja u spojeve se
stavlja zaptivna smesa.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

SIDING PLOA
RAF
DRVENA LAJSNA
IZOLACIONI MATERIJAL
ZID
FIBERCEMENT PLOA
ZAPTIVNA SMESA
Slika 2c

Slika 2d - PROFIL OD POCINKOVANOG ELIKA

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

SIDING PLOA
RAF
DRVENA LAJSNA
IZOLACIONI MATERIJAL
ZID
FIBERCEMENT PLOA
ZAPTIVNA SMESA

Slika 2d

39

Slika 3 - ZAVRAVANJE DONJIH IVICA NA SPOLJNOJ FASADI

SIDING PLOA
DRVENA LETVA
IZOLACIONI MATERIJAL
RAF
ZID
DRVENI PRAG
KOJIM SE ZAPOINJE POSTAVLJANJE
PERFORIRANI PROFIL ZA
DONJU IVICU

Postavljanje donje zavrne ivice je

veoma vano poto je to poetna taka
celokupne instalacije. Perforirani profil
trebalo bi fiksirati kao to je prikazano na
crteu. Postavljanje treba zapoeti na visini
koja ne dozvoljava direktno probijanje vode
iz osnove do ploa. Zavrni profil titi siding
plou od udara i spreava da unutranju
stranu ploe nastane ivotinje kao to su
mievi ili zmije. Rupiasta struktura profila
omoguava dobar protok vazduha do
zadnje strane ploa.

Vano: Dobar protok vazduha u prostoru izmeu siding ploa i izolacionog materijala je veoma vaan za
uinak izolacionog sistema kao i da bi se uklonila kondenzovana voda.

40

Slika 4 - ZID OD CIGLE I SIDING PLOE

SIDING PLOA
DRVENA LETVA
IZOLACIONI MATERIJAL
RAF
ZID
DRVENI PRAG KOJIM SE
ZAPOINJE POSTAVLJANJE
ZATITA
CIGLA
Zatita

Slika 5 - SPOJNICA, DONJA STRANA SVODA, ODVODI ZA KIU, OSNOVNA

PLOA ZA POKRIVANJE KROVA

CREP
CREP
OSNOVNA PLOA ZA
POKRIVANJE KROVA

OSNOVNA PLOA ZA
POKRIVANJE KROVA

ODVOD ZA KIU
PLASTINI ODVOD
SPOJNICA
ZAPTIVNA SMESA
DRVENA LETVA
DONJA STRANA SVODA
DRVENA LETVA
IZOLACIONI MATERIJAL

RAF
IZOLACIONI
MATERIJAL
SIDING PLOA

SIDING PLOA

41

Slika 6 - DETALJI PROZORA

SIDING PLOA
PROFIL PROZORA
IZOLACIONI MATERIJAL

FIBERCEMENT PLOA

DRVENA LETVA
DRVENI PRAG KOJIM SE
ZAPOINJE POSTAVLJANJE
ZATITA

LEITE
FIBERCEMENT PLOA
ZAPTIVNA SMESA

ZAPTIVNA SMESA
FIBERCEMENT PLOA

SIDING PLOA
DRVENA LETVA
IZOLACIONI
MATERIJAL

FIBERCEMENT PLOA
PROFIL PROZORA
Detalji gornjeg dela prozora

Detalji donjeg dela prozora

42

OKRUGLI PROZOR

DRVENA LETVA
SIDING PLOA
ZAPTIVNA SMESA
OKVIR PROZORA

RAF
IZOLACIONI MATERIJAL
ZID

Siding ploe se seku u skladu sa okvirom prozora. Spojevi

izmeu siding ploa i okvira prozora popune se zaptivnom
smesom nakon postavljanja okvira.

Slika 7 - PROIRIVANJE SPOJEVA

Ako postoje proirenja na spojevima na fasadi za oblaganje, onda postavljanje treba izvesti kako je prikazano na
crteu ispod.

1 - SIDING PLOA
2 - RAF
3 - DRVENA LETVA
4 - IZOLACIONI MATERIJAL
5 - ZID
6 - EPDM TRAKA
7 - ZAPTIVNA MASA
8 - EPDM TRAKA

43

PRIBOR

"M PROFIL"

"C PROFIL"

"PODESIVI NOSA ZA M PROFIL"

"V PROFIL"

"PODESIVI NOSA ZA DRVENU LETVU"

"M I V PROFIL"

"PODESIVI NOSA I M PROFIL"

"PODESIVI NOSA I DRVENA LETVA"

44

LAMINIRANE FIBERCEMENT PLOE

Osnovne karakteristike
Laminirana fibercement ploa je proizvod koji
se dobija laminiranjem obine fibercement ploe
folijama razliitog tipa i izgleda. Prisutne su u mnogim
poljima upotrebe. Poto joj se u osnovi nalazi
fibercement ploa, laminirana ploa ima iste osobine.
Standardne vrste folija su: folija od impregniranog
papira i polipropilenska folija. Standardne dimenzije
su 1250 x 2500 mm i 1250 x 3000 mm. Debljina
laminirane ploe ista je kao i kod fibercement ploa.

Osnovne osobine folija su sledee:

Folija od impregniranog papira
Najjeftinija i najslabija u izdrljivosti meu svim tipovima folija. Osnova folije je papir impregniran
duroplast smolom. Papirne folije su dostupne u razliitim debljinama, bojama i izgledu. Pogodna je za sve vrste
unutranje upotrebe gde nema vlage i izloenosti vodi.
Polipropilenska folija
Poto PVC folije, koje se preporuuju kao zamena foliji od impregniranog papira, isputaju otrovne
gasove u sluaju da se zapale, razvijene su PP folije. Osnovne karakteristike ove folije sline su PVC foliji, sem to
kod njih nema emitacije tetnih gasova pri zapaljivanju. Zahvaljujui ovoj osobini mnogo vie su cenjene u
odnosu na PVC folije. Osnova im je polipropilen prekriven duroplast smolom. Njihove osnovne karakteristike su
naprednije u odnosu na papirne folije. Otporne su na vodu, paru i vlano ienje. Lako se briu i na njima se ne
zadrava prljavtina.
Oba materijala za laminiranje su ojaana topljenim PUR lepkom na bazi poliuretana koji ima osobinu
snanog prianjanja. Zbog toga se materijal za laminaciju ne odvaja od fibercement ploe iako je izloen uticaju
vlage i toplote. Prefrabrikovani graevinski materijali dobijaju sve vie znaaja u svetu. Poto drvene laminirane
ploe nisu otporne na vlagu, laminirane fibercement ploe su postale dobra alternativa za krajnje potroae.
Laminirane fibercement ploe doprinose ekonomiji poto uklanjaju trokove malterisanja i farbanja i
odravanje im nije potrebno u dugom periodu.

45

Tehnike karakteristike materijala za laminiranje su sledee:

Impregnirana papirna folija
U zavisnosti od debljine i tipa impregnacije postoje razliite vrste papirnih folija. Proizvodi se debljine
do 80-85 g/m. Dostupne su u razliitim bojama. Papirne folije nisu otporne u tolikoj meri kao polipropilenske
na habanje, vodu i vlagu. Lako se iste vlanom krpom. Sve papirne folije namenjene su za unutranju
upotrebu. To je najekonominiji materijal za laminaciju.
Polipropilenska folija (alkorcell)
Ova vrsta folije pogodna je kako za unutranje tako i za spoljno oblaganje. Moe biti proizvedena u svim
bojama, ak i reljefna. Ova osobina omoguava da polipropilenska folija dobije izgled drveta. Veoma je otporna
na vlagu i vodu. Elastine je strukture i ne puca. Otporna je na habanje. Lako se isti. Nije osetljiva na svetlost.
Ne emituje otrovne gasove dok gori poto ne sadri formaldehid, halogena jedinjenja, omekivae ili
kadmium. Polipropilenska folija dobila je nagradu 'Blue Angel' zbog svojih karakteristika koje nisu tetne za
okolinu.

Lepak
Obe, i papirna i polipropilenska folija, su laminirane sa
PUR lepkom. Ovo poliuretansko lepilo ima karakteristiku dobrog
prianjanja na skoro svaku vrstu mateijala. Topi se u posebnoj
maini za lepljenje i nanosi na povrinu koju treba laminirati.
Viskoznost lepka je 8000 mPas. Ima sve prednosti
dvokomponentnih poliuretanskih sistema.

46

UPUTSTVA ZA POSTAVLJANJE
Pravila za skladitenje, seenje i postavljanje ista su i kod laminiranih fibercement ploa.
Prilikom postavljanja posebnu panju trebalo bi obratiti na povrinu ploa poto se na materijalima za
laminiranje ne mogu uraditi popravke kao to je to mogue kod materijala koji nisu laminirani.
Zbog bezbednog transporta laminirane ploe trebalo bi slagati tako da laminirane strane budu jedna prema
drugoj.
Ploe treba istovarati odgovarajuim vozilom kao to je viljukar da bi se izbegla oteenja na laminiranoj
povrini.
Osnova skladita trebalo bi da bude ujednaena i ploe na paletama trebalo bi uvati upakovane ili pokrivene
najlonom.
Kod laminiranih ploa ne mogu se koristiti zaptivne smese. Umesto toga upotrebljavaju se razliiti plastini
profili za zavravanje sastava. Ispod su prikazani neki od tih profila.

Glave rafova mogu se skriti

posebnim plastinim kapama u
razliitim bojama. rafove bi trebalo
zavrnuti 3 - 4 mm od povrine da bi
se omoguilo postavljenje kapa.
Na crteu, sa leve strane, prikazano
je kako i koje vrste plastinih profila
se koriste na spojevima laminiranih
ploa, kao i red postavljanja.

47

KONTROLA KVALITETA I TESTOVI

Fibercement ploe grupisane su u tri kategorije: A, B i C. Ploe kategorija A i B namenjene su za spoljnu
upotrebu dok su ploe kategorije C za unutranju upotrebu. Ploe koje su opisane kao spoljne ploe, spadaju u
A kategoriju, a unutranje u C kategoriju. One se takoe dele u pet kategorija s obzirom na koeficijent savijanja.
Pojmovi Klasa 2 i Klasa 3 u tehnikim osobinama ploa oznaavaju koeficijent savijanja, a ne kvalitet ploe.
Koeficijent savijanja kod A ploa je 2. Ploe kategorija i A i B imaju jednak koeficijent savijanja ako su testirane
u istim uslovima.

TEST KARAKTERISTIKA FIBERCEMENT PLOA

Sve vlaknaste ploe ojaane cementom, bilo da su od prirodnih ili sintetikih vlakana, su u skladu sa EN
standardom. Najvaniji testovi karakteristika su sledei:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Test koeficijenta savijanja

Test nepropustljivosti vode
Test tople vode
Test toplota-kia
Test zamrzavanje-odmrzavanje
Test natapanje-suenje

1.Test koeficijenta savijanja

Uzorci fibercementa testiraju se u test maini za savijanje. Minimalni modulus loma trbalo bi da bude u skladu
sa vrednostima izraenim EN 12467 standardom.
2.Test nepropustljivosti vode ( samo za ploe A kategorije)
Odgovarajui ram se postavi i zalepi na uzorak fibercementa. Ram se popuni vodom 20 mm iznad povrine
uzorka. Posle 24h donja povrina uzorka se ispituje i utvruje se da li ima formacija vodenih kapljica dok su
tragovi vlage dozvoljeni.
3.Test tople vode
Uzorci su uronjeni u vodu (na 60) 56 dana. Na kraju ovog perioda vri se test koeficijenta savitljivosti. Dobijeni
rezultati bi trebalo da ostanu u granicama predvienim standardom.
4.Test toplota-kia
Uzorci privreni na ram prskaju se vodom i zagrevaju. Posle ovog testa ponovljenog 50 puta ne bi trebalo da
doe do pukotina, raslojavanja, savijanja i uvrtanja ili drugih nedostataka koji bi mogli da ugroze ugradnju
ploa.
5.Test zamrzavanja i odmrzavanja
Uzorci se hlade na temperaturi od -1 sat vremena, a zatim se greju na temperaturi od 20 , takoe sat
vremena. Ovaj postupak se ponavlja 100 puta. Dobijene vrednosti bi trebalo da ostanu u granicama koje su
odreene standardom.
6.Test natapanja i suenja
Uzorci se potapaju u vodu na temperaturi vioj od 5 tokom 18h, a zatim se sue na 60, 6h. Posle 50
ponavljanja na ploama kategorije A i 25 na ploama kategorije C ne bi trebalo da doe do pukotina,
raslojavanja, savijanja ili drugih nedostataka koje bi mogle da utiu na upotrebu ploa.
Drugi testovi kao to su Reakcija na vatru i Isputanje opasnih supstanci ne primenjuju se na ploe
kategorije A1 kao sto se ne primenjuju ni na NT tip ploa (bez azbesta).

48

KONTROLA KVALITETA I TESTOVI

Fizika kontrola fibercement ploa
1.Kontrola dimenzija
Meri se duina, irina i debljina nasumino izabranog uzorka ploe. Dobijene vrednosti trebalo bi da ostanu u
granicama predvienim standardom.
Tolerancija irine:
3.75 mm
Tolerancija duine: 5,00 mm
Tolerancija debljine: 10% (za plou od 8 mm: 0,8 mm)
2.Kontrola pravosti i odstupanja od pravog ugla
Mere se pravost i odsupanje od pravog ugla nasumino izabranog uzorka ploe. Dobijene vrednosti trebalo
bi da ostanu u granicama predvienim standardom.
Pravost duine:
2,5 mm (za 2500 mm), 3,0 mm (za 3000 mm)
Pravost irine:
1,25 mm
Odstupanje od pravog ugla: 2 mm/m
3.Odreivanje gustine
Izraunava se gustina nasumino izabranog uzorka ploe.
Vrednost ne bi trebalo da bude manja od 1300 kg/m.

Kategorije, tipovi i koeficijent savitljivosti u skladu sa standardom EN 12467

A. Kategorije ploa
Kategorija- A ploe: spoljne ploe (stalno izloene tekim klimatskim uslovima)
Kategorija-B ploe: spoljne ploe (povremeno izloena tekim klimatskim uslovima)
Kategorija-C ploe:unutranje ploe (nikad nisu nizloene tekim klimatskim uslovima, samo za
unutranju upotrebu)
B. Tipovi ploa
Fibercement i siding ploe su NT tip ploa poto ne sadre azbest.
C. Klase po koeficijentu savitljivosti
Fibercement ploe se dele u 5 grupa s obzirom na koeficijent savitljivosti. U tabeli su prikazane klase
i odgovarajui stepen savitljivosti:

Klasa 1
Klasa 2
Klasa 3
Klasa 4
Klasa 5

KOEFICIJENT SAVITLJIVOSTI
2
(N/mm )
A KATEGORIJA PLOE C KATEGORIJA PLOE
4
4
7
7
10
13
18
16
24
22

D. Stepen tolerancije
Kontrole dimenzija fibercement ploa izvedene su po En 12467 standardima- stepen tolerancije I ili
II. Fibercement i siding ploe kontolisane su po stepenu tolerancije I koji ima manje vrednosti
odstupanja.

49

TEST ZAPALJIVOSTI
Fibercement i siding ploe spadaju u Klasu 1 nezapaljivih
graevinskih materijala po standardima EN 13501-1.
Otporne su na veoma visoke temperature.
Test zapaljivosti koji se izvodi u laboratoriji tri sata na 500
pokazuje da nema znaajnih fizikih promena u izgledu
uzorka sem promene boje i manjih pukotina koje se javljaju
zbog naglog hlaenja.
Nikada nisu izvor ili uzrok irenja vatre.
Ne emituju tetne ili otrovne gasove ak i pri ekstremnim
temperaturama, pri poaru drugog izvora.
Dva testa se sprovode u laboratorijama to se tie
nezapaljivosti i toplotne provodljivosti ploa:
Test 1: Test nezapaljivosti
Uzorak za test:
ploa od 8mm
Vreme trajanja testa: 3h
Temperatura:
500C
Procedura:
Uzorak fibercement ploe 200 x 300 x 8 mm
se postavlja vertikalno na 10 cm od izvora
toplote. Proces grejanja zapoinje na
sredini ploe i traje 3h bez zaustavljanja.
Temperatura povrine u taki grejanja
meri se na svakih 10 min, tokom prvog
sata. Tokom posmatranja promene boje
na zoni koja se greje, nikakve druge
promene izazvane toplotom nisu uoene.
U procesu hlaenja mogu se pojaviti sitne
pukotine koje nastaju zbog naglog hlaenja.

Test 2: Test toplotne provodljivosti

Uzorak za test:
ploa od 20mm
Vreme trajanja testa: 1h
Temperatura:
500C

Procedura:
Uzorak fibercement ploe 200 x 300 x 20 mm postavlja se vertikalno na 10 cm od izvora toplote. Proces grejanja
zapoinje na sredini ploe i traje 1h bez zaustavljanja. Promene u temperaturi na prednjoj i zadnjoj strani ploe
u zoni koja se greje, mere se svakih 5min. Na kraju testa uoavaju se promene u boji u zoni koja je zagrevana, ali
nikakvo pucanje i drugi nedostaci izazvani grejanjem nisu uoeni. U procesu hlaenja koji sledi mogu se pojaviti
sitne pukotine koje nastaju kao posledica naglog hlaenja uzorka. Tabela sa desne strane prikazuje temperature
simultano merene sa obe strane ploe.

50

"OMI SIDING" DOO, SRBIJA, Novi Sad, Mornarska 56

Mob: +381 (63) 1 525 662, Tel: +381 (21) 6371 691
e-mail: vladan.comic@comicsiding.com
www.comicsiding.com