o ct = °o iv a fo) fo} = = is1925-1977 u.priéu svi znaju. Neki joj se dive dok drugi od nje zaziru. Sastavijena od tipic- no ameri¢kih krajnosti, ona ni danas, pet godina posto je dozivela svoj pri- rodni kraj, ne prestaje da dobija nova poglavija i ne uspeva da do potpunosti bude objaSnjena. Sagu o Elvisu, kamiondziji koji se dove- zao do samog kraja svih snova i, jednom davno, zauvek pokrenuo najvecu revoluciju mladih ovoga veka i to revoluciju bez krvi, priéali su, pri€aju i tek ée prepriéavati jos mnoge generacije. Pravu istinu, a to je isam Elvis zapisao u svom poslednjem zva- niénom saopstenju za javnost »ljudi zapravo ne znaju™. Jednom je rock hroniéar, muziéar iesejista Mik Faren sjajno primetio: ,, Verovatno je najveca trage- dija Elvisa Prislija upravo naéin kako mi nikada neéemo saznati Sta je on mislio i osecao. Za super- stara koji je bio objekat divijenja za milione, gola liénost Elvisa je zauvek bila zatvorena knjiga.“ On je dosegao ogromnu slavu pre nego Sto su se mediji poéeli ozbiljno baviti muziéarima u traganju za idejama i stavovima koji ih opredeljuju za rock’n ‘roll. Elvis se deSavao godinama pre nego Sto je i§ta u rocku postavijeno na svoje mesto. Imao je tu nesrecu da govoreci za javnost uvek odgovara na nevaina pitanja. Prava pitanja Elvisu nikada i nisu bila postavijena. Sve se svodilo na: omiljenu boju, tip devojke, jelo... Kad je izaSao iz vojske veoma se udaljio od Stampe. Punu je dece- niju éutao. Kada je 1969. ponovo zapoceo sa kon- certima dozvolio je svetu da dozna kako voli Bitise i Brdse. Samo toliko. Tokom ranih sedamdesetih viSe je pevao i Gak odrzao jednu veliku press konferenciju. Zauvek je izbegao da pristane na jedan pravi intervju. Tako : da‘nikad nismo saznali: kako iz perspektive blago- stanja jedan imuéan Govek vidi malog kamiondZiju koji je nekada davno samo voleo da peva. Ovih se dana navrSava pet godina kako je (pomalo misteriozno) umro. Mit o Goveku koji je svet poda- rio rock’n’rollom i Goveku koji je pritom pristao da postane olicenje svega, pozitivnog i negativnog, i dalje Zivi. aa Zato je ovaj broj priloga ,,Rock 82" Elvisu sa zado- voljstvom posvecen. EERE 3RES 6L)/S Tokom njegovog Zivota svi smo bili petna- estogodiSnjaci. A, kada je umro, stvarnost nas je stigla. eoceoeee 0 @ ‘predvecerje 4. avgusta U 1969. naSao sam se is- pred svlacionice Elvisa Prislija u hotelu Interna- cional u Las Vegasu. Bio sam prijatno uznemiren. Nekoliko noéi pre toga Elvis je verovatno najzvucnijim povratkom na sce- nu, koga se secamo, zbunio sve sumnjiéavce, aja sam imao tu éast da budem primijen u audi- jenciju kod Eéoveka koga bi svaki rock novinar na svetu, u tom momentu, zeleo da sretne. A onda, dok sam sedeo tamo po- kuSavajuci da se prisetim bar jednog od milion pitanja koje sam Zeleo da mu postavim, slu- €ajno su se otvorila vrata njego- ve garderobe, a tamo sedeci ni pet metara od mene bio je liéno on i tiho Gavrijao sa svojim po- moénicima, nesvestan mog zbu- njenog zurenja. Ispijao je, se- éam se konzervu ,,Seven Up*-a i bio tanak i ugladen u crnom ka- rate ogrtacu, koji je specijaino izabrao za svoj povratak na sce- nu. Zatim, kroz Zagor koji je do- pirao iz sobe, Guo sam kako mu neko saopstava da ga Cekamo napolju. | iZznenada kao reakcija na instiktivnu potrebu da o¢uva svoj €uveni imidz, uzeo je CeSalj u svoju levu ruku na kojoj se na- lazila ogromna srebrna zvec- kava narukvica, dok je desnom ponavijao kruzne pokrete, iza- zivajuci talasanje kose preko te- mena i niz vrat. Uz nekoliko br- zih i veStih pokreta kojima je za- gladio crne, koso secene zulufe koji su se prostirali duboko do Celjusti, legenda je bila sprem- na da nas primi. To nije bio Elvis u svojim tridesetim, veé Covek koji izgleda deset godina mladi, €ovek o¢igledno okamenjen u vremenu. Vrata su se Sirom otvorila: ,Elvise, Zelim da fe upoznam sa novinarom!“ CeSalj je nestao, telo se pomerilo na kauéu, na licu se pojavio izraz uvezZbane dobrodoslice, a suva, tamna, skoro boje mahagonija ruka se ispruzila. ,Zdravo!“ — zavibri- rale su glasne zice vredne bilion dolara, ina tom mestu ponovo sam imao petnaest godina. o je za mene bila jedna T od tajni njegove masov- ne priviaénosti. Njegova blizina je zaustavijala vre- me. Tokom njegovog Zivota svi smo bili petnaestogodignjaci. A, kada je umro stvarnost nas je stigla. Nedeljama koje su usle- dile razmigijao sam o susretu sa njim i o njegovim nastupima u atmosferi vrhunske euforije ko- ja je tokom avgusta 69. prozi- mala Las Vegas. Razmigljao sam o tome kakvu neisugrnost je morao oseéati pred publikom koja ga je prisiljavala da se vrati na pesme koje je svojevremeno najbolje pevao, pesme kao Sto su ,Mustery Train“, ,,Trying To Get To You“ i ,,That’s All Right Mama“. Ali najvige sam raz- migijao o naSem fazgovoru, 0 tonie sa koliko se ironije Salio na racun preterane. mrgavosti tokom 9 godina u Holivudu, Sez- desetih i kako misli da su uzrok tome bili ,Zivi nastupi“. Aonda sam razmisijao o svim obeéa- njima koje je dao, o svim pla- novima koji su propali, kada je. neverovatni teret imena Elvis Prisli konaéno poéeo da zatvara- mrézu oko njega, mrezu koja ce ga polako daviti dok ga ne ubijé. Govorio mi je 0 putovanjima u krajeve sveta u kojima ranije nije bio. Obeéao je da ce posetiti Britaniju, da ¢e praviti ozbiljne filmove i da ée pevati, iskijucivo, pesme kojima je iskreno zado- voljan. Ipak, sve je nekako opet krenulo naopacke. Pitao sam ga da li ga je stid filmova i ploca koje je napravio u vreme- svog dugogodignjeg boravka u Holi- vudu i sasvim jasno sam osetio gré u sobi. Njegovi pratioci, Cu- vena ,Memfis mafija“, iznena- deno su me pogledali kao neko Cudo koje se usuduje da kriti- kuje njihovog gazdu u lice. Za trenutak i Elvis je izgledao & kiran, da bi se uozbiljio i reka »Ne bih bio iskren kada ti ne bih priznao da sam se postideo ne- kih filmova i pesama koje sam u njima morao da pevam. Voleo bih kada bih mogao da ti kazem da su sve bile dobre, ali ne mo- gu. Ponekad sam se oseéao ja- ko nesrecénim zbog te strane moje karijere; ali,-kako mod pronadi 12 dobrih pesama za svaki film, kad ih pravig najma- nje tri godignje. Znao sam da su mnoge od rijih loge, izazivale su muéninu u meni, ali morao sam da ih pevam. Uklapale su se u situaciju. ViSe sam uzivao pe- vajuci publici, nego i u jednoj od pesaina koje sam pevao u filmo- vima. Kako modes da uZivas, ka- da pevas momku koga si upravo udario.“~ Svi Smo se smejali, jer je on tako Zeleo i jer smo bili zado- voljni, jer je sve nagovestavalo da je on ponovo zagospodario svojom karijerom. Konaéno je shvatio da je godinama dopus- tao tupavoj trivijainosti da sa- kriva njegov ogromni talenat.” Tada nismo ni naslucivi e on vrlo brzo loge filmove zamé- niti poluiskrenim nastupima, a loge albume sa muzikom iz tih filmova, ¢itavom bujicom Zivih albuma sa tih nastupa. vaj tekst samo se odno- O si na muziku Elvisa Pri- Slija, sve drugo za mene le nevaino. Odmah po njegovoj smrti Stampa je izba- cila nezdravu masu skandaloz- nih trivijainosti od kojih je ve- ¢ina bila neosnovana i besmi- slena u odnosu na doprinos koji je Elvis dao pop kulturi naseg vremena. Liéno, ne znam da li je iline, Elvis bio duboko zagrizao u drogu i seksualhe perverzije ili je manijacki bio opsednut na- siljem i oruzjem. Ono Sto ja znam je, da éak i ako.je bilo tako, sas- vim-nevaino. Priéa o Elvisu Pri- sliju ispriéana je mnogo puta. U ovom tekstu ja Zelim da je po- novo kazem, ali Cisto sa stano- vigta muzike; jer Sta god da je Elvis Prisli postao u okvirima svetske super zvezde ili revolu- cionarne.kulturne figure, sigur- no je da je jedino vazna i mero- davna muzika koju je stvorio. Kada je umro, londonski,,Times* je u apsurdom élanku komenta- risao da je Elvis: imao ,monoton glas“ i.uglavnom pevao lose pe- sme. Osim Sto se ogresio 0 sve one koji su’ kupovali Elvisove ploée, to je bio i najkratkovidiji komentar koji je iko mogao smi- sliti. Elvis je 0 oseéanjima pe- vao. oseéajno. On je bio najpo- pularniji pevaé zadnjih 20 godi- na jer je-bolje nego.iko drugi bio u Stanju da prenese Siroku lepe- zu. emocija svojim pevanjem. Moida je bilo drugih pevaca Sa tehniéki pravilnijom bojom gla- sa, tonom, bolje kontrolisanim vibracijama, beljom dikcijom ili sa vise liéne suptilnosti; ali ne mogu da zamislim nikoga ko moze da izvuce vise osecanja iz jedne jedine reci, da obiénu fra- zu pretvori u liénu ispovest. Sa- mo ako sluSate njegovu verziju pesme ,,Pieces Of My Life“ iz 1975., GuGete potpunu tragediju éoveka koji se prepustio o€aju. Nekoliko godina pre nego Sto je Muhammad Ali osvojio titulu svetskog prvaka u boksu, Elvis mu je poklonio plast sa otisnu- tim reéima ,,Narodni Sampion“ na ledima. Termin se isto tako moze iu muziékom smislu od- nositi na Elvisa Prislija koji je sigurno bio ,,Narodni Sampion“ u pevanju. Preko njegovog glasa i muzike-mozemo osetiti svaku emociju, od patriotizma kao u »American Trilogy* do o€ajnic- ke usamijenosti kao u ,Loving Arms“. Posedovao je glas za svako vreme i svaku priliku. Bio je otelotvorenje muzike druge polovine XX veka. Svoj stil je iz- gradio na matici popularnog Iz nekih razloga Elvis, Govek koji je promenio zauvek lice pop muzike i koji je dao grubu senzualinu himnu za poéetke mladalacke revolucije, nikada u potpunosti nije postao svestan onoga Sto je uradio. — zvuka 30-tih.i 40-tih koji su krei- rali Bing Krosbi i njegovi sled- benici, dodajuci mu, u pravom momentu, spoj ¢rnog ritma i blu- za sa kantri i vestern muzikom i naravno gospelom koji je izuzet- no voleo. Pre Elvisa amerika popularna muzika je bila raspe- ta izmedu nekoliko razlicitih kultura, pa iako ma neki nacin ipak povezana svaka je pripa- dala razliéitoj rasi i klasi Ijudi. Elvis je kao katalizator sve to okonéao. U jednom od prvih susreta sa Semom Filipsom, ovaj ga je pi- tao Sta moze da peva. ,Sve“ — odgovorio je. To nije bilo jalovo hvalisanje. On je to stvarno,mo- gao, i u naredne 23 godine, on je sve"i pevao, a u tome je i bila Elvisova priviaénost. Na svojim najboljim albumima on je me- _njao stilove od bluza, kantrija, gospela, balade, soula do »middle of the road“ popa, ne- primecujuci da mesa sve sas- tojke od kojih je danas sastav- Ijena ameriéka pop muzika. Uz sve to ne verujem da je ikada shvatio koliko je vazan bio nje- gov doprinos danagnjoj muzic- koj kulturi. On nije bio samo nov i veliki pevaé, veé je bio i mu- ziéki revolucionar. Sumnjam da mu je Gak iu trenucima najvece samoce ikada sinulo koliko je vazan. Kada ga je neko jednom prilikom u-mom prisustvu pitao éemu duguje svoj fenomenalni uspeh, slegnuo je ramenima i rekao da onda kada je on poéi- njao konkurencija nije bila jaka, i da bi bilo mnogo teze uciniti sve to sada. Time nije Zeleo da ispadne skroman. On je zaista verovao u to. Iz nekih razloga Elvis Prisli, Covek koji je zauvek promenio lice pop muzike i koji je dao grubu senzuainu himnu za pocetke omladinske revolu- cije, koja je rasla dok nije po- stala najvaznija muzicka i umet- niéka forma danaSnijice, nikada nije postao svestan onoga Sto je uradio. Mozda je toliko dos- tignuée preveliko za svakog €o- veka da ga sam shvati. Mozda se onu osnovi stideo svojih mo- guénosti, kada je oko njega bilo toliko drugih Kojima se divio; ili moida judi koji su ga okruziva- li jednostavno nisu shvatili da je Govek za koga rade vise, mnogo vie nego samo fenomenaino uspeSan pevac. | to Sto je svaki pravi tock umetnik koji je do- Sao posle Elvisa spremno i za- dovoljno priznavao da je prven- stveno pod Prislijevim uticajem, 10 je njemu takode izgledalo kao preuvelicavanje hjegovih zasile ga. SSa je neko Zeleo da stvori D poluboga pop kulture ko- ji bi se obracao najsirem broju ljudi, Koji bi bio u moguénosti da prouzrokuje dru- $tvene potrese ili da zaradi ve- liki novac, tada bi taj neko stvo- rio Elvisa Prislija i postavio ga u Memtfis 1954. godine. Tek danas kad se sve rezimira vidi se kako je on bio savrsen sklop osobina koje su ga nacinile najvecim drustvenim mitom .sredine XX veka. U proteklih dvadesetak godina mi smo sasvim naviknuti na ideju Getvoroclane rock gru- pe; pevaé na ritam gitari, solo gitara, bas:i bubnjevi. To je bila postava koju su nam Beatlesi . predstavili i koja je pripremila osnovnu formulu za pravijenje dobrog punokrvnog rock zvuka. Ali, 1954. godine kada je Elvis pocinjao da snima takva vrsta orkestra je tek trebalo da bude razvijena; originaini RR (rock’n’ roll) zvuk koji je on snimao pro- izilazio je iz takve postave gde je on svirao akustiénu gitaru, Skoti Mur (Scotty Moore) elek- triénu i Bil Blek (Bill Black) aku- stiéni klasicni bas, koji je zah- tevao kombi sa gepekom za pre- nogenje od nastupa do nastupa i k6ji je mogao biti upotreblja- van kao bas i kao improvizovani bubanj. Di Dzej Fontana (D. J. Fontana), bubnjar pridruzio sé grupi tek sredinom 1955. radski ritam i bluz, polje G iz kojeg je Prisli crpeo vecinu svog ranog mate- rijala brzo se razvijac po- éetkom pedesetih, izvan rural- nih crnaékih bluz pesama koje Su prenoseCi se na sever, u gra- dove dobijale nove i izazovnije forme, dok je on pod uticajem Sema Filipsa veSto viadao no- vim bitom koristeéi umesto hor- ni kao Sto su to radili crni mu- ziéari, gitare kantri muzike. Re- zultat je bio takav da se ta mu- zika svima dopadala i da se uk- lapala u sve muzicke klasitika- cije i pravce na koje se kasnije razdelio ameriéki pop. Pevao je ritam i bluz, a bio belac; pevao je kantri i vestern, a zvuéao kao crnac. Jednom kada je prona- Sao formulu, vise nije moglo biti greske. ’ Ivis Aron Prisley roden je E kao jedan od identiénih blizanaca 8. | 1935 (drugi pod imenom Jesse Garon bio je mrtav roden) u siromasnoj porodici u dvosobnoj baraci .u Tupelu, malom gradu severois- toénog Misisipija. U neko drugo doba ,,roden u baraci“ klige, mo- gao bi biti povezan sa politiékim ambicijama, ali Prisliju nije bilo predodredeno da ide ka VaSing- tonu veé prema slavi mnogo $i- roj i dugotrajnijoj nego bilo kog politi¢ara. Bogatstvo i uspeh koji su ga pratili tipiéan je pri- mer onima koji vide umeée u »od dronjka do bogatstva Sop- stvenim naporima“ vrsti priée. Elvis je prvi put postao sve- stan muzike u Tupelu kada je kao mali plavuSni momak (kosa mu je potamnela 57.), sluSao /o- kalne radio stanice i peévao u ignadskoj evangelistickoj crkvi. ELV!S Gio “Pevao ji je ritami bluz, a bio je belac; pevao je kantri i vestern, a zvuéao kao crnac. Ironiéno je da su njegove-eks- ° kurzije u himne (na albumima »How Great“ j ,,His Hand in Mi- ne“), naigle na nedovoljno po- Stovanje Kod publike koja ga je Smatrala rock pevacem, mada je ocigledno koliko rock muzika u svom razvoju duguje gospelu. Zanimijivo je pomenuti da ée on, sredinom Sezdesetih kada mu je karijera Zapala u najvecu krizu, proizvesti najbolje radove ba§ na gospel seSnu za album »Héw Great Thou Art“. Po mis- ljenjima mnogih, gospel muzika je ono u Cemu je Prisli bio naj- bolji. Finoéa njegovog pevanja, aranzmani i nacin snimanja go-' spel seSnova nagoveStavaju da je gospél jedini stil koji je shva- tao ozbilino i kome se totaino pocinio. Osim gospela, Elvis je rastao isa kantri i vestern muzikom, pesmama -juznjaka i bluzom, a pod uticajem muziéara kao Sto su B. B. King, Déon Li Huker, Houlin Voif, Dzimi Rid i Artur Big Boj Kridap, Sto_je postalo ocigledno ¢im je poceo da ‘sni- ma ploée. Profesionaino, Elvisova San- sa da snimi singl, pojavila se onog dana kada je na njega ob- ratio paznju Sem Filips, Sef Sun Record Company 1954: godine. Elvis je imao 18 godina i Semo- va sekretarica koja ga je Cula kako peva bila je tako impresio- nirana da je zapisala njegovo imé i telefon, imaju¢i u vidu da bi on mozda mogao biti pevac za kojim Sem Filips traga. SALA AL DE TIA SETTER CDPD TET AI 6 ko dana§nja muzika dos- A ta duguje Elvisu, onda moizda i malo vise duguje Semu Filipsu. Kao vias- nik male diskogratske ku¢ée Sun, on je bez sumnje bio najznaéaj- niji producent u istoriji_popa. Ranih pedesetih poceo je kari- jeru u diskografskoj industriji snimajuci bluz izvodaée i iznaj- mijujuci snimke vecim kompa- nijama kao Sto je Chess u Cika- gu. On je bio belac fasciniran bluzom i staino je trazio belog Coveka koji bi bio u stanju da peva sa dusSom bluz pevaca. U poéetku Filips nije bio pre- terano siguran u Prislijeve mo- guénosti (Elvis je voleo da prica da je u stvari sekretarica Marion Keisker bila ta koja je urgirala da mu Filips da Sansu) ali je bio dovolino zainteresovan da ga ohrabri da vezba sa parom sim- patiénih muziéara iz Memfisa: Skoti Mor (elektriéna gitara) i Bil Blek (akustiéni bas). Otprilike u junu 1954. odluéio je da potne sa snimanjem. Prva numera bila je ,1 Love You Because“ (koju Filips nije smatrao dovoljno do- brom da bude izdata, ali koju je diskogratska kuéa RCA uvrstila na prvi album koji je Elvis za nju snimio) i svirka je izgledala pri- liéno neinspirisana sve dok ne- kom nije palo na pamet da bi mogli snimiti bluz kompoziciju »That’s All Right Mama“, koja je U originalnoj verziji Big Boj Kri- dapa bila izdata jos 1947. go- dine. Nesiguran u sebe, Elvis je ko- pirao originalni snimak notu po notu, dah po dah. Za B stranu singla izabrana je pesma »Blue Moon Of Kentucky* (Bi! Monro). Ta kombinacija bluza sa kantrii vestern muzikom, bila je kon- cepcija koje se Filips drzao sve vreme Prislijevog boravka u Sun Records. Filips je bio zadovo- ani uzbuden zvukem koji je kre- irao, mada nije znao kome ploéu da ponudi jer je u to vre- me postojala velika izdiferen- ciranost memfiskih radio sta- nica, po tipovima muzike koje su emitovale. Postojala je mo- guénost da je bele stanice od- bace posto zvuéi suvise crnac- ki, a da Crne nece biti zaintere- sovane jer je beli pevac u pita- nju. Odlucio je da proba kod be- log disk-dzokeja Divej Filipsa, koji je u svom programu pustao i bluz. Tako je pesma » That’ S All Right Mama prvi put emitova- na na radiju 3. jula 1954. oko 21.30 h: Reakcija publike bila je trenutna i vec za nekoliko dana Sem Filips jé imao u rukama mali lokalini hit (iako ée ploéa jednog dana uizdanju diskograt- ske kuée RCA Victor dostici ti- raz od 500 000 prodatih prime- raka). B strana singla sa pes- mom ,,Blue Moon Of Kentucky“ emitovana je nekoliko puta na lokainoj kantri i vestern stanici bez veéeg odjeka. U to vreme Elvis je imao 19 godina, jak memfi&ki naglasak, odiljke od akni na licu, plavo- -smedu masnu kosu koju je Si- $ao U stilu Toni Kertisa dozvo- Ijavajuéi da mu rasko&no pada preko lica i o¢iju kada bi pokre- tao glavu. Nose¢i omiljene boje ruziéastu i crnu delovao je praz- no i povrsno, dok je sa druge strane naGin kojim se kretao bio vrlo priviaéan. To kretanje je u poéetku bilo spontano, ali cim je otkrio kakav ono uticaj ima na publiku, nijédna predstava ne bi bila kompletna bez serije karliénih pokreta zbog kojih je zaradio nadimak Elvis Karlica i postao Guven kao i po glasu. Tokom nekoliko sledecih me- seci Elvis je sa Bilom i Skotom putovao po Jugu, svirajuci gde god im se pruZila prilika. U to vreme napustio je posao vozaca kamiona i nastavio da snima za Filipsa (,Good Rockin’ Tonight“, . »! Don’t Care If The Sun Don’t Shine“, ,,Milk Cow Blues Boogie“ i,, You Are Heartbreaker“). Sve to vreme njegova popularnost je rasla i oduSevijenje gomile se Sirilo, ali tek posie Cetvrtog sin- ©® TS 7MEET ELVIS gla ,Baby Let’s Play House“ / / I’m Left, You're Right, She’s Gone* u maju 1955., njegov stil . Je bio formiran i tad je krenuo ka velikom uspehu. Na toj plodi je prvi put Di Dzej Fontana, bub- njar, uveden u prvu liniju, Sto je muziku uéinilo tvrdom i sliéni- Jom bluzu. = Ivis je. bio novost za Jug E i privukao je paéznju ,,pu- kovnika“ Toma Parkera, menadzera Dzonija Kega, koji je svojom makijavelisti¢ékom diplomatijom uspeo da ubedi Elvisove roditelje.da je njihovom sinu potreban kontakt sa veli- kom organizacijom koja ée biti sposobna da bolje iskoristi nje- gov talent. Ispostavilo se da je ta organizacija RCA, i.u novem- bru 1955. zvaniéno je objavijeno da je Sem Filips prodao ugovor sa Elvisom i prava na sve njego ve objavijene i neobjavijene snim- ke za 35000 dolara. Od pede- setak traka koje je RCA preuze- la, prethodno je bilo izdato sa- mo 10, a u sledecih nekoliko meseci jos 5: ,1 Love You Be- cause“, ,I’ll Never Let You Go“, »Blue Moon“, ,Just Because“ j. nltying To Get To You“ (trebalo je €ekati joS 16 godina na ,,Har- bour Lights“ i novu verziju ,t Love You Because“). Jos od 56. medu Prislijevim fanatiénim pristalicama vladalo je_nezadovoljstvo Sto RCA nije iskoristila sav materijal koji je dobila od Sun Records, tako da su klubovi njegovih oboza- vaoca pokuSavali da izdejstvuju izdavanje pésama ,,Tennessee Saturday Night“, ,,Uncle Pen“, »My Baby’s Gone“ (koja postoji na jednoj piratskoj ploéi), ,Last Train to Memphis“ i ,,Gone“. ‘Da se Sem Filips zadovoljio manjim honorarom za transfer i Zadrzao prava na veé snimljene numere, sigurno bi izvukao mi- lione dolara, ali on u to vreme nije imao pojma da je otkrio éo- veka i stvorio zvuk koji Ge iz- meniti koncepciju svetske pop muzike. Kako bilo, on se brzo okrenuo drugim muziéarima iu toku nekoliko sledecih godina postigao neverovatan uspeh sa Karlom Perkinsom, Dzerj Li Lui- som, Dzoni Kegom, a neSto sla- iji sa Carli Riéom i Rojom Or- bisonom. Ti pevaéi su imali nes- to Sto Prisli nije — ne samo da Su Svirali i pevali, veé su i sami Stvarali svoju muziku. Uprkos Elvisovog imena na nekoliko ra- nih stvari, on nikada nista u stva- ri nije komponovao. Krajem 55. kada je potpisao za RCA, Elvis je sa svojim ruzi- €astim kadilakom, erotiénim na- stupom i nekoliko pesama na listama popularnosti bio rela- tivno poznat na Jugu, ali ¢e tek njegov prvi sing! za RCA ,,Heart- break Hotel“, nametnuti njego- vu liénost svetu. »Heartbreak Hotel“ je izdat Januara 56. u NeSvilu. Prislijev Stil je veé napredovao i udaljio se od zvuka Sema Filipsa koji ga je stvorio; uveden je i klavir koji sada zajedno- sa gitarom pokriva instrumental. To je bila ploéa koja nas‘je sve napravila rockerima. z Sem Filips nije imao pojma da je otkrio Coveka i stvorio zvuk koji ée izmeniti koncepciju svetske popularne muzike, U Americi sing! je odmah sti- gao na vrhove lista popularno- « sti, nesumijivo potpomognut taktikom ,,pukovnika“ Parkera, koji je svoje otkriée predstavio i u_ nekoliko sjajnih TV &0ua. Ameriéka srednja klasa nikada u svojim dnevnim sobama nije videla nesto sliéno Elvisu i kon- zervativna desnica je odmah po- krenula kampanje protiv Elvisa, u kojima su devojke iz njujor- Skog konventa (Zenski manas- tir) javno zapalile njegovu sliku, a bila je napisana i Gitava serija ozbiljnih Elanaka o novom shva- tanju morala kod mladih. Sa, druge strane Elvis je bio mak- simaino izlozen, a uz sve to po- Stigao fantastiénu prodaju plo- €a i dobio Citavu masu nasiov- nih strana. Tokom prve godine sa RCA, prodato je 4 miliona ploca — ,,Heartbreak Hotel“, ,,} Want You, | Need You, | Love You“, Don’t Be Cruel, sa B stranama ,Hound Dog‘ i ,,Love Me Tender“. Za samo dolar, bilo koji obozavaoc je mogao da ku-. pi komadicé Elvisa. x U to vreme snimio je i neko- liko ritam i bluz hitova, a jedan od njih ,,Blue Suide Shoes“ po- stao je u Engleskoj vedi hit od originala (Karl Perkins), a pe- sma ,,Don’t Be Cruel* proglase- na je hitom godine. - U oktobru je izdat sing! ,,Blue Moon“ i odmah stigao na top liste da bi za par meseci usle- dile ,Love Me Tender“ j ;,Love Me“, obe skinute sa njegovog drugog albuma, koji je u Ame- rici prodat u milion primeraka. Ali poéetna euforija izazvana njegovim'ranim pesmama, po- €ela je polako da bledi izvan Amerike. lako je veé slededi sing!,,Too Much“ odmah dospeo na vrh americke top liste, u Bri- taniji je stigao samo do 13 me- Sta, pre nego Sto je poceo da pada. 7 Sledeci sing! izdat*u leto 57. sve je izmenio — i ,,All Shook Up* je postala prva iz duge se- rije najvecih hitova po celom svetu. U Americi obozavaoci su mogli da vide Prislijana TVina turnejama, dok su u Evropi._o njegovim nastupima mogli saz- nati samo iz novinskih élanaka. lako je postojao snimijen film »Love Me Tender“, on se u nje- mu nije kretao tako slobodno kao na sceni, tako da je tek u njegovom drugom filmu ,,Loving You“ Evropa mogla da vidi zbog €ega je ta cela histerija. Bio je idol koji je izgledao onako kako bi'svaki momak 57. pozeleo da izgleda, i predstavijao je ono Sto bi svaka devojka pozelela da‘je njen mladié. U vreme njegovog treéeg filma ,Jailhouse Rock“, krajem 57., Elvis je u Evropi i Bri- taniji bio isto tako veliki kao iu Americi. mm terse FY Se eé u to vreme njegova karijera je progia kroz nekoliko razliéitih muzic- kih faza. Za Sun Records je pevao bluz i hillbilly (narodna muzika Juga); u RCA studijima u NeSvilu je dodao vokainu pra- teéu grupu ,,The Jordanaires*, koja se prvi put mogla éuti u »Heartbreak Hotel“. Od vremena kada je izasia pesma nToo much“ postalo je jasno da je on pevaé koji je izgradio sopstveni stil, oslanjajuéi se sve vige'na ritam i udaljujuci se od svog ra- nog bluz manira. ~ See Mada se Elvis sve vise i vise oslanjao na kompozitore (Hil i Rendz) sa kojima je njegova dis- kografska kuéa, da bi mu obez- bedila materijal, potpisala ugo- Bio je idol koji je izgledao onako kako bi svaki momak 1957. pozeleo da izgleda i predstavijao je ono Sto bi svaka devojka pozelela da njen momak bude. vor, poéeo je da snima i sve vise i viSe pesama Otis Blekvela i bri- lijantnih Dzerija Leibera i Majka Stolera. Saradnja sa tom dvoji- com poslednjih donela mu je najvige u umetniékom pogledu jer su izgteda jedini bili sposob- ni da uhvate smisao onoga Sto predstavija (,Trouble“), a isto-ee ns ES SS aSEE 6) )/S Ser vremeno da pigu duhovite i za- bavne stihove, kao Sto su oni u wJailhouse Rock“. Pred svako snimanje Citav tim Ijudi bi pri- premao materijal, koji bi zatim preko njegovog muzickog savet- nika stizao do Elvisa, da on iz- vr8i selekciju. enomen Prisli se veoma F brzo udaljavao od svojih . _ korena, u ime lepo upa- kovanog komoditeta. Do tada on je veé pokazao intere- sovanje za crkvenu muziku, sni- mivSi ,Peace In The Walley* i konzervativni _komercijalizam Svojim prvim boziénim alburiom, a singlovi su nastavili da se mo- notono smenjuju na prvim me- stima lista popularnosti: , Teddy Bear“, ,, Jailhouse Rock“, Don’t“ i,,1 Beg Of You“. A onda se 58. dogodilo ne- moguce. Elvis je bio regrutovan. To je izazvalo kataklizmiéan efekt u Americi; da bi ste predstavili sebi pokuSajte da zamislite Sta bi se desilo da je 66. bio regru- tovan Pol Makartni. Ali pre nego Sto je oti$ao u armiju Elvis je bio dovoljno mudar da nasnimi hrpu pesama koje ¢e biti izda- vane na singlovima tokom nje- govog dvogodisnjeg odsustva, ukijucujuci tu i numere ,Wear My Ring Around Your Neck“ i »Hard Headed Woman“ (iz nje- govog poslednijeg filma ,,King Creole“). Tokom prvog odsustva snimo je u NeSvilu pesme ,,| Got Stung“, ,One Night“, ,Fool Such As |*(,,Big Hunk Of Love“, ali u junu 59 rezerve su bile iscrpije- ne i RCA je objavila da nema vise Sta da izdaje. U stvari bilo je jo§ nekoliko pesama, koje su kasnije izdate ,,Ain’t That Loving You Baby“ i ,,Tell Me Why“, ali ih verovatno 59. ni RCA ni ,,Pu- kovnik" nisu smatrali dovolino jakim za singlove i sve do sre- dine Sezdesetih kada je Prisli upao u monotonu produkciju filmskih albuma nije im pridava- na nikgkva vaznost. Za Elvisa vojska je sve izme- nila. Pre nje on je bio stalni bun- tovnik, izazovan i neverovatno vulgarnog ukusa u odnosu na odeéu i automobile, ali kratkim vojniékim SiSanjem njegova lié- nost se izménila. Da bi sa as- pekta njegovih obozavaoca stva- ri bile jos gore, ispostavilo se da je postao uzoran vojnik i ubrzo po povratku bilo je jasno da su dani pobune, histerije i potenci- rane seksual/nosti zauvek pro- $li, Prva stvar kofu je snimio li- Gila je na izdaju rokabili zvuka koji je izgradio pre vojske. Bila je to pesma ,,Stuck On You* ij kao Sto se moglo pretpostaviti odliéno se prodavala, a album koji je usledio bio je jedan od najboljih u svojoj vrsti i sadrza- vao je nekoliko razlicitih stilova. Jedna od pesama sa tog albu- ma ,,Girl Of My Best Friend“ po- stala je jedan od najvecih hitova svih vremena (1960. i 1976.) u Velikoj Britaniji; na B strani se na§la izvanredna Dok Pomus/ /Mort Suman pesma ,,Mess of Blues“. Jednom prilikom kada sam pitao Sumana o njegovoj Ubrzo po povratku iz vojske bilo je jasno da su dani pobune, histerije i potencijalne seksualnosti zauvek prohujali. saradnji sa Prislijem odgovorio mi je da uprkos tome Sto je za nje- ga napisao toliko hitova, nikakva saradnja nije postojala (,Little Sister“, ,His Latest Flame“, »Suspicion Mind“, ,Kiss Me Quick“, ,,Surrender“ i ,,She’s Not You“). ,.Mi smo prosto uli da mu nedostaju pesme, pa smo napisali nekoliko i poslali mu ih u Ne&vil. Seéam se da su mi jedne noéi telefonirali iz stu- dija, jer nisu umeli pravilno da odsviraju uvodni deo pesme »His Latest Flame“. Objasnio sam im, ali su ipak odsvirali po- greSno. Doneo mi je dosta nov- ca, mada mislim da sam i ja nje- mu pomogao da neSto zaradi, ali mi nikada nije telefonirao da mizahvaliza te pesme.“ je néprestalno radio i u toku te 3 godine pojavili su se filmovi: ,G. 1. Blues“, »Flaming Star“ (njegova najbo- lie odglumijena uloga), ,,Wild In The Country“, ,Follow The Dream“, ,,Blue Hawaii“, ,,Kid Galahad“, ,,Girls, Girls, Girls“, »Fun In The Acapulco“ i ,,Viva Las Vegas“, a njegova disko- grafska karijera prosperirala je kao nikad do tada pesmom ,,O0 Sole mio“ (Karuso), prevedenom kao ,,It’s Now Or Never“ i pro- datom u tirazu od 8 miliona pri- meraka Sto je svrstava medu najbolje prodavane ploée svih vremena. Ali, Elvis se promenio. Paravani.su nestali; postao je daleko Siri zabavijaé, Sto ilus- truje i njegova najdraza pesma wAre You Lonesome Tonight“. Njegov prvi album, kompletno sa duhovnim pesmama ,His Hand In Mine“ dokazao je da nije izgubio nigta od svojih spo- sobnosti, mada su singlovi bili samo malo promenjena i ugla- dena verzija onoga Sto je radio | zmedu 1960—63.. Prisli Od kraja 1963. pa sve do kraja 1967. skoro da nema Sta da se kaze o Elvisovoj umetni¢koj karijeri. Dobrovoljno se izolovaoi svesno izbegavao svaku konfrontaciju sa »liverpulskim Gudom*. tri godine ranije; » Surrender se dobro prodavao, ,,! Feel So Bad“ bila je odliéna verzija Cak Vili- sove ‘pesme dok je yl can’t Help Falling In Love“ bila standard- na Elvisova mumera. Albumi »Ssomething For Everybody* i »Pot Luck“ ukazivali su da cilja na Siru publiku; izbacuje Zesto- ku gitaru da bi uveo saksofon, koji je iu to vreme vec bio staro- modan, s tendencijom da omek- , $a glas koji je u pocetku bio za- pazen bas zbog svoje hrapavosti i agresivnosti. Hitovi suse re- dovno pojavijivali svaka tri me- seca: ,Good Luck Charm“, ,She ’s Not You" i ,,Return To Sen- der“. A promasio da napravi hit broj 1.,,One Broken Heart For Sale“ je zauzeo srednju po- ziciju na Top 20, a zatim neslav- no i§éezao sa liste. U meduvre- meni ,,Return To Sender“ i ,,Bro- ken Heart“ neSto se dogodilo u pop muzici; pojavili su se Beat- lesi i poéeli svoju viadavinu sa Please, Please Me“ i ,,From Me To You“. U poredenju sa zvukom punim entuzijazina koji su stva- rali Beatles, Elvis je poceo da zvuéi suvige meko i pozerski. _ Verovatno svestan toga, u mar- tu se vratio u studio i napravio »Devil In Disguise“ koja je jako je dospela na vrh americke i bri- | tanske top liste, mogla vrlo ma- lo da pomogne njegovom imi- du koji se polako gubio. Sle- dedi sing! ,Bossa Nova Baby“ mogla je postati jedna od nje- govih jacih stvari jer su ritam, tekst, izvodenje i deonice sa or- li onda 1963. po prvi put kako se pamti, Elvis je Wanom bili istinski uzbudijivi, ali e sve bilo upropasceno jezivim trumentalom koji je zvuéao 20 ,muzika subotnje veceri u meksiékom bordelu“. Verovatno da se stvar sasvim uklapala u film iz koga je uzeta, ali je sva- kako morala biti presnimijena da bi se pojavila kao sing!. Od kraja 63. pa sve do kraja 67., skoro da nema Sta dase kaze o Elvisovoj umetniékoj ka- rijeri. lako se dobrovolino izolo- vao / svesno izbegavao svaku konfrontaciju sa Beatisima, na- stavio je da u Holivudu uporno Stancuje jeftine blesave filmove jedan za drugim. Sa diskograf- ske strane njegova karijera je balansirala; ploée su mu se i dalje dobro prodavale, ali za to je imao da zahvali masi svojih obozavaoca, a ne kvalitetu ono- ga Sto je snimao. Obiéno je iz- bacivao priliéno jadne albume, sa po 8 jezivih numera iz filmova koje je snimao i par dodatnih koje su sluzile za popunjavanje ploée. Ironija je Sto su najbolje stvari koje je snimio u tom pro- seénom i zaglupljujucem perio- du sredinom Sezdesetih bile bag te za popunjavanje albuma (na LP ,Spinout* nasli smo 3 sjajne stvari, koje su tako kre- tenski rasporedene da ih nije- dan disk-dzokej ili sluSalac nije mogao fako zapaziti: »Tomo- rrow Is a Long Time“ Dilanova stvar za kojuiion sam kaze da je a najbolja verzija neke od njego- vih stvari koja je ikada snimije- na, stari Kloverov hit ,.Down In The Alley“ i prelepa pesma at Remember You“ koje su o¢igled- no mnogo bolje uradene od os- ialih stvari na albumu). Sli¢no tome na B strani singla ,,Kissin’ Cousins“ nalazi se Zestoka i di- namiéna kompozicija , You Hurts Me* koja je ostala nezapazena. edu svim tim filmskim M albumima, 65. izlazi kom- pilacija ,Elvis For Every- one“ na kojoj se medu svim tim otpacima nagsla pes- ma ,,Memphis Tennessee“ i jos dve dobre stvari Tomorrow Night“ i ,,1 Met Her Today“. To verovatno nisu najbolje stvari koje je Elvis napravio, ali su bar 100% bolje od njegovih filmskih pesmica. PokuSaji da se pronik- ne u njegova razmisijanja i po- naSanje tokom tog besplodnog perioda njegove karijere, pot- puno su uzaludni. Mogu mu se oprostiti filmovi koje je tada sni- mio jer je uvek bio rezervisan prema svom glumackom talen- tu, ali ne postoji zadovoljava- juée objagnjenje za njegove ka- tastrofalné muziéke promasaje, a joS manje za drastiénu pro- menu njegovog spoljasnjeg iz- gleda koja je sve to pratila. Cak se i na omotima videlo da ta spodoba nema veze sa mistié- nom tigurom pedesetih, a jos manje sa novim stilom Sezde- setih. Izgledao je ugojeno, fe- minizirano i nezainteresovano, i dok su Beatlesi i Rolling Stone- si Sirili uzbudenje po celom sve- tu, nikada ne dozvoljavajuci da im ploée budu nezanimijive, Ci- nilo se da se Elvis sve vise skri- va iza ekipe svojih telohranitelia ee ES, izadovoljavajuée objaSnjenje za njegove katastrofalne muziéke promaSaje a jo manje za drastiénu promenu njegovog spoljaSnjeg izgleda. ~ i pratilaca. U svemu tome moz- da je jedino bilo pametno Sto se nije nadmetao sa popularnim Britancima u njihovoj sopstve- noj igri, shvatajuci da moze iza- ¢i samo kao drugi najbolji. Dani pubertetske histerije za njim su pro§ii, a on jos nije bio poéeo da prikiplia plodove saznanja da je on Covek sa kojim je sve to kre- nulo. Mozda je bio zamoren i za- siéen rutinom i pregazen bes- krajnim lancem filmova koje je snimao. U to vreme se nekako na§ao i u situaciji da mu svi oko njega poviaduju, cela ta ,mem- fiska mafija™, od koje nije mo- gao o¢ekivati reainu kritiku, a ni od bilo kog drugog, jer iako se ploce nisu prodavale bas onako dobro kao ranije, gomila zlatnih ploéa je ipak rasla. Pored mase Svojih obozavaoca Elvis nikada nije mogao promagiti; ako je njegova karijera i imala padova onda su za to odgovorni ,, Pukov- nik“, diskografska kuca RCA i filmska kuéa , MGM“. i lo8a vremena moraju A imati svoj kraj, i mozda je Cista sluéajnost Sto je vencanje sa Prisilom Bilje (Priscilla Beaulieu) u maju 67. oznacilo povratak Talije. Elvis i Prisila su se sreli jo& dok je ona bila u Skoli u Nemaékoj, i mada se po povratku u Ameriku pre- selila kod njega, Elvis je nasta- vio da se zabavija sa drugim de- vojkama po Holivudu. Venéanje Je bilo Sok za svakoga, mada su prave senzacije tek imale da uslede. Samo nekoliko meseci kasnije Elvis je bio ponovo u Studijima RCA u Ne&vilu i prva Stvar koju je snimio bila je stan- dardni bluz Dzimi Rida ,,Big Boss Man“. Na istom segnu je snimio i pesmu ,,Guitar Man“ Dzeri Rida, koja je zvuéala cud- no autobiografski i postala je- dan od njegovih najboljih sin- glova. Na B strani singla se nas- la pesma,,High Heel Sneakers“, i kao Sto je Sem Filips tvrdio 12 god. pre toga, Elvis je bio naj- bolji u spoju bluza sa kantri i vestern muzikom. Ponovo je do- speo na vrh lista popularnosti, i nova generacija je pocela da se zanima za njega. Usledila je pesma ,USA Male“ u pravom juznjaékom hilbili bluz stilu, ko- ju je napisao Dieri Rid i novi model! je bio stvoren. leto 68. poéela je nova U faza Prislijeve karijere, kada je snimio i spekta- kularni Sou za NBC, Sto Je ujedno bilo i njegovo Prvo po- Javijivanje na TV od nastupa sa Frenkom Sinatrom u Majamiju 1960. Razlozi za njegov povratak na TV su sa ,,Pukovnikove“ taéke gledi&ta, bili prvo Sto vise nije bio u Stanju da snimi film koji bi doneo milionske prihode, kao Sto je to radio pocetkom Sezde- Setih, a zatim jer je ponuda NBC-a bila vrlo visoka. Rezultat je bio priliéno neuobiéajen program; meSsavina onoga Sto je Elvis uméo najbolje da radi, a to je pevanje i sviranje njegovih ranih hitova sa grupom njegovih omi- ljenih muziéara. Svezina i spon- tanost sa kojim je prilazio pes- mama koje je prvi put pevao 10, 12 ili 13 godina ranije govorile su da on vise neée biti mario- neta u rukama finansijskih ma- nipulanata. Neki kritiéari su oce- nili Sou kao prevaziden, ali to je bilo pogregno i kratKovido. Sna- ga takvog izvodenja je bas u tome da nikadé ne mote biti zastarelo: progresivne rock gru- pe su mozda poéele sa nastu- pima za kakve Elvis mozda i nije znao da postoje, ali on je bio taj koji je postavio temelje onoga iz Cega su one potekle. Ako je El- visov nacin pevanja pesme wLawdy Miss Ciawdy* muziéki prevaziden, onda su to i koreni svake folk umetnicke forme. Ne- ki od mnogo doradenijih delova Soua bili su manje uspeéni, po- 122 Sebno tutinirani Big Boss Man“ na'stranu Sto je upropasti Jo pesmu, vec je neodoljivo pod- secalo na njegove ,,limunada“ filmove, ali uopSteno govoreci program je dokazao da i posle tolikih godina Elvis ima svoj stil i da je joS uvek sposoban da peva sa onom iskonskom seksu- alnoSéu, koja je otvorila vrata ‘rocku. Na kraju S0ua otpevao je po malo proteshu pesmu olf 1 Can Dream“ koja ¢e postati prvi sing! prodat u milionskom tirazu po- sle Citave serije neuspeha. O¢i- gledno podstaknut reakcijama na taj Sou Elvis se ozbiljno okre- nuo snimanju i u januaru 69. je u Memfisu snimio 36 numera uz pomoé Cips Momana, koji je bio supervizor Box Tops, _ Dasti Springfild, Dioe Teksa i Dajan Vorvik. Sto se tice kvaliteta i produkcije to je mozda Elvisov najveci diskografski poduhvat, koji mu je obezbedio materijal za dva albuma ,,Elvis in Mem- phis“ i ,,Back in Memphis“ i za nekoliko hitova kao Sto su: In The Ghetto“, , Suspicious Mind“, »Don’t Cry Dady“ i ,Kentacky Rain“. Ono Sto su ARS (Ameri- can Recording Studios) u koji- ma je-snimio taj materijal, iz- vukli ‘iz Prislija tokom Sesto- dnevnog non-stop snimanja bili su savrgenstvo i duSa, koji su mu nedostajali na njegovim nes- vilskim i holivudskim se&nima. Izbor kompozicija bio je mnogo Siri nego ranijih godina; od Le- fiona i Makartnija do Bert Baka- raka, Nila Dajmonda, Mak Dej- vida i Déona Hartforda. U vreme kada je ,,In The Ghet- to“ postao njegov sledeci hit milionskog tiraza, bilo je objav- ljeno da ée Elvis nastupati me- sec dana u sasvim novom las- vegaskom noénom klubu hotela , International“. Tu sam se ko- naéno liéno sa njim sreo, josle tolikih godina bliskog pracenja njegove karijere. ‘ Ivis je 69, bio tanak i vrio nervozan. Plasio se da ga lasvegaska publika ne ismeje i da bi sebi olak- $ao, zamolio je sve svoje prija- felie da s njim krenu u Las Ve- gas na otvarajuce vece. Sem Fi- lips, €ovek koji ga je otkrio cetr- naest godina ranije prvi se pro- . tivio tom odlasku: ,,Objasnio sam mu kada me je nazvao da imam puno posia u Memfisu, ali on je bio uporan. Zeleo je i sa-¥@ 13En oe FLV /S osle svog trijumfainog po- P vratka Zivim nastupima, Elvis je izrastao iz adolescentne buntovne rock figure u pravog izvodaéa, da bi na kraju bio u stanju da dokaze u Sta se sve talenat moze razviti kada se nade prikladan materijal. vet. Rekao sam mu da nikako ne sme dozvoliti da bude okruzen nekim od onih velikih lasvegas- kih orkestara i da je najbolje Sto moze da uradi da uzme muziéa- re koji sviraju njegovu vrstu mu- zike. Rekao mi je da je i sam to nameravao da uradi, ali je na- Stavio da me moli da dodem za tu prvu noc. Bio je toliké nesi- guran u sebe, da sam ipak pri- Stao i otiSao tamo da bih bio uz* njega.“ Za Elvisa, to je bio Zivotni test i svako ko je video filmove o El- visu na sceni,,That’s The Way It Is“; ,Elvis On Tour“, morao je primetiti da, bez obzira na to kakva su njegova ogranicenja kao glumea, on poseduje istin- sku neogranicenu sposobnost komuniciranja sa publikom. Sklon Sam da verujem da je kao izvo- daé bio na vrhuncu bas tokom tih prvih nekoliko nastupa u Las Vegasu. Elvis je izrastao iz ado- Jestentne buntovne rock figure njegovih prvih uspeha u daleko . potpunijeg izvodaca, da-bi na kraju bio u stanju da pokaze ka- ko daleko se prirodni talenat moze razviti kada se upregne ‘prikladan materijal. REKLI SU O ELVISU usledila je serija novih hitova; ali nikada nije ponovo uspeo da dostigne onaj vrh neprekidne energije, koja je karakterisala njegov povratak snimanju u Memfisu. | dalje je bilo milionskih tirada, mada snimijenih na drugim sesni- ma: ,The Wonder Of You“, ,I’ve Lost You“ i,,You Don’t Have To Say You Love Me“, ali je trite postalo suvise pretrpano njego- vim. plocama da bi ga uzimali Sasvim ozbiljno. Ponovo se uhva- tio u staru zamku. Uspeh i po- vratak sa takvom enormnoStu, Jedva vredan da se veze za hije- govo ime. U-isto vreme bilo je i nekih jako dobrih ploéa, uklju- Cujuci njegovu verziju hita Bi Dzej Tomas ,! Just Can’t Stop Believing“, kao Zivi snimak ‘iz filma, That’s The Way It Is“. odine 1972. dolazi do ras- G kida sa njegovom Zenom Prisilom, Sto je u mnogo- “me promenilo Elvisove poslednje godine Zivota i ironié- no doprinelo da napravi neke od najboljih ploca. Taj dogadaj je izgleda sasvim smrskao njegov ego, ali je ucinio da se okrene muzici. Tamo gde je_ranije pe- vao o veselju, slobodi, mlado- Sti... sa vise nego nagoveStajem Culnosti, poceo je da bira pes- me koje su reflektovale njegovo liéno stanje. Te pesme su posta- Je usamljenicki apel iz srca, kao da je namerno pokugavao da prevazide svoj razvod pevajuci a tome. Muzicki fekti su emocio- » Bez Elvisa ne bi bilo ni vas“ Badi Holi »Morali su postojati ljudi kao Elvis da bi otvorili vrata za prolaz ove vrste muzike. Bogu hvala za Elvisa“. Litl Riéard »On je snimio neke’moje pesme. To su snimci do kojih najvige drzim*. Bob Dilan »Za muziku sam se opredelio zbog Elvisa Prislija*. Dzon Lenon naino izvitopereni; 72. izaSla je Always On My Mind“, 74: bila je to ,My Boy“ i,,Loving Arms“,« 75. »Pieces Of My Life“, 76. »Hurt“, dok je u poslednjoj godi- ni Zivota snimio vrlo dirljivu pe- smu Tima Rajsa i Endru Lojd Vebera ,,It’s Easy For You“. To je ilo dotle da je na koncertima pevao i pesme kao Sto su ,My Way“, ,Lord You Gave Me a Mountain“ i ,,.There Goes My Everything“. Ali on nije sasvim napustio RR. Meni se donekle dopadaju njegove verzije ,l’ve Got a Thing About You Baby* (Toni Dzo Vajt) i Promised Land“ (Cak Beri), dok su ,Steam- lako je bio najomiljenij A ypevaé na zemaljskoj kugli, umro je kao usamljenik Gije je jedino zadovoljstvo bilo da peva Ijudima koji.su odrasli sa zvukom njegovog glasa u svojim uSima. roller Blues“, ,,. Trouble“ i ,,Way Down“ ukazivale da nije izgubio ni§ta od svoje priviaénosti u iz- vodenju ritmiénog materijala. iko ko je pratio Prislijevu N karijeru, nije mogao biti iznenaden njegovom smr- Gu 16. dvgusta 1977. Bilo je poznato da se on duze vreme nije dobro oseéao, a iserpljujuéa serija kojoj se prepustio, samo je sve ubrzala (nastupio je u pre- ko 100 gradova u zadnjoj godini Zivota). lako je bio najomiljeniji pevaé na zemaljskoj kugli, umro je kao usamijenik Cije je jedino zadovoljstvo bilo da peva Ijudi- ma koji su odrasli sa zvukom njegovog glasa u svojim uSima. Veé sam ranije rekao, da smo dok jé Elvis ziveo svi bili petna- estogodisnjaci. Ali, mozda ée njegovi uticaji ici i dalje od toga. Onoliko dugo koliko se njegove ploée budu vrtele, deo has ¢e uvek biti mlad.@ Iz knjige ,,Compleat Elvis“ Ray Connolly — priredila Snezana MASTILOVIC On je moj tip musSkarca“. ” Dzenis Dzoplin »Posedovao je Zivotinjsku priviaénost. Bio je seksi ak i muSkarcima. Ne mogu ni zamisliti Sta su sve u njemu videle i osecale devojke“. Jan Hanter »On je ziva legenda u Gitavom svetu". Mark Bolan , wElvis je baS sve. Ne postoji nista vece, sa njim sve , o¢inje isa njim se sve svrSava. On je ispisao celu knjigu“. Brus SpringstinpRicéu NE MOZETE “DA Sem ad ve CUO GODIN DANA KASNIJE... ELvise, DOD) ODpMAr U SUN RECORDS Fao ovu \[ 8. JANUAR 4935, TUPELO, misisipl.> \(VeRNone, VVREMENA su GUA TES- DOGILI ste b KA. GLIZNAKE.., SEM BI TRE- BALO DA GA , fuse! OVO NOSIM u RADIO - STANI- ey ey, Sa ISPODO PRISLI, VAS SIN Krasem 1954... |S? Or SA MNOM BOLIE iY PROLAZIO! JA SAM PARER rl { Voreo Bint DA | I yin Tom, DEZAKA a Ly Es eis INO 5, “ome svi pricasu ! wise Kvueio JE NEKOLILO AUTOMOBI~ LAs ov G@opIni ! , BS i Ecemy 2 2 ie) (muon ELSE JU) ba) sweISTINA JE, Elvis IDE U 3 A Presa lAWo Jé NIEGovA PRVA PLOEA BILA yt, NEKI su BIL! -RAZOCARANI + DA NIKAD NIZE GIO ODSu- FILMOVE § KLINCIMA | Pare ge IMAO Nov! PLAN. Posie ovin DOBROTVOR- OVAD UGovoRr Ni KONCE- DONOS! MILION RATA; PRE- DOLARA ‘Po FILMU, STACEMO A GARANTUZIE SA ZiviIM NA- FILMA, STUPIMA! y¥ Fink ae ak Dani KonceRaTa Su ODBROIANI -- Pravio Je TRI FILMA GOoDisNIE-- CENZURA ye pRre- SPAVALA 4 JEDAN A968. STVA- ( vis sam PRIPREMA svoz7 Sou! Elvis | PRL SILA_SuU SE Pr A JuUTROS véNndan ‘ 7 ih Newt su DOBIL! NOGU« Jo JE OZNATILO Nov_eLvisov TRIDUMF ~~ ALSUM , POvVRATAIL’ MEDuTIM, Uke SE PUN” USPeH | NASTAIL PROGLEM)- USKORO--" OTISLA JE SA SVOIIM UCITELIEM INTERNACIONAL HOTEL 1% LAS VE- GASA PREDSTAVLIA VAM Hr WA LI ont Euvis 1 prei- SILA su se Op 1973. eLvis RAZvEL! Serove: VISe AGDIB--- UDALIAVAO | Op BINE I [uve JE BIO GALA rier \ Bo ee 19 i pee T set camara ts.Poéetkom 1959. dok je sluzio vojsku u Nemackoj, americka revija TV & MOVIE SCREEN objavila je dosije pod naslo- vom ,,1001 podatak o Elvisu“. ReSili smo da prenesemo 66 sithiica u nameri da se upoz- nate, bar delimiéno, sa moé- nim propagandnim aparatom koji se bavio pravijenjem ,,pra- ve“ ,slike u javnosti* velikog pevaéa. U knjizi ,,. The Book Of Rock Lista* autori, Dejv Mars i Kevin Stein naéinili su spi- sak od dvadeset najvecih hitova Elvisove karijere. Ona izgleda ovako: » »Mystery Train“ »Heartbreak Hotel* »Good Rockin’ Tonight“ . Jailhouse Rock“ . »All Shook Up* . »Ssuspicious Mind“ = SePnonsens . ,One Night“ . »Milkcow Blues Boogie“ . »How Great Thou Art“ . »Viva Las Vegas“ |. »Are You Lonesome Tonight“ . »Little Sister* . »Wear My Ring Around Your Neck“ . »Baby, | Don’t Care“ . »Blue Christmas* . »Blue Suede Shoes“ |. »Tryin’ To Get To You“ »Bridge Over Troubled Water“ gay ons ened ap 8sacea On je bio mazga koja je teglila na tone zlata. Toga je bio svestan ali ne shva- taju¢ci celu pokvarenu igru, velikoduSno dozvolio da is- padne obiéno dupe.“ Albert Goldman tu 1967. godine. Brak je bio sre¢an samo Sest godina ——— 21 Be ; Cin koji je bacio u tugu milione devojaka: Elvis i Prisila seku vencanu tor- ocjima je Elvis glumio, redosled i procena kritike: 1. ,,Love Me Thender“ (20. Century Fox), novembar 1956. Ocena: 3 2. Loving You“ (Paramount), jul 1957. Ocena: 4 3. _,,Jailhouse Rock“ (MGM), oktobar 1957. Ocena:5— ‘4. ,King Creole“ (Paramount), maj 1958. Ocena: 5 5. ,,G. 1. Blues* (Paramount), oktobar 1960. Ocena: 2 6. _,,Flaming Star“ (20. Century Fox), decembar 1960. Ocena: 4 7. ,,Wild In The Country“ (20. Century Fox), jun 1961. Ocena: a . 8. ,,Blue Hawaii* (Paramount), hovembar 1961. Ocena: 3 — 49. ,Fotlow That Dream“ (United Artists), mart 1962. Ocena: 3+ 10. ,,Kid Galahad“ (United Artists), jul. 1962. Ocena: 4— 11. ,,Girls! Girls! Girls!“ (Paramount), novembar 1962. Ocena:0 : 12. ,,It Happened At World’s Fair* (MGM), april 1963. Ocena: 2 13. ,,Fun In Acapulco“ (Paramount), novembar 1963. Ocena: 3 14. ,,Kissin’ Cousins“ (MGM), mart 1964. Ocena: 0 15. ,,Viva Las Vegas“ (MGM), april 1964. Ocena: 3+ 16. _,,Roustabout* (Paramout), novembar 1964. Ocena: 3 — 17. ,Happy Girl* (MGM), januar 1965. Ocena: 0 18. ,,Tickle Me“ (Allied Artists), jun 1965. Ocena: 0 19. Harum Scarum“ (MGM), decembar 1965. Ocena: 2— 20. ,,Frankie & Johnny“ (United Artists), jul 1966. Ocena: 2 21. ,,Paradise, Hawaiian Style“ Paramount), jun 1966. Ocena: 0 22. »Spinout* (MGM), decembar 1966. Ocena: 2— 23. ;,Easy Come, Easy Go“ (Paramount), jun 1967. Ocena: 0 24. ,Double Trouble“ (MGM), | maj 1967. Ocena: 2— 25. _,,Clambake“ (United Artists), decembar 1967. Ocena: O 26. ,Stay Away, Joe“ (MGM), »Rock’n’roll je ELVISOVI CITATI »Zelim da zabavijam Ij de. To je moj Zivot i to é Ciniti do poslednjeg da- ha“. takva) Sstvar da kad krene, ne- mas ni ‘ina da odolis. Makar ja nisam u stanju da ostanem miran.“ Na svom koncertnom i disko- grafskom repertoaru Elvis je imao numere slede¢ih autora (izmedu ostaiih): Bobi Goldsboro, Karl Perkins, Sajmon i Garfankl, Bob Dilan, Dzimi Rivs, Bili Svon, Rej Carls, Drifters, Frenk Sinatra, Cak Beri, DZo Tarner, Dzems Tej- for, Lit! Riéard, Bing Krozbi i Dasti Springfild. Izmedu stotinu muziéara koji su _u raznim prilikama pratili najsiavnijeg rock pevaéa iz- dvajamo reke poznate: Skoti Mur (gitara), Bil Blek (bas), Di Dzej Fontana (bubnje- vi), Cet Etkins (gitara), Flojd Kremer (klavir), Karl Perkins i DZoni Kes (gitare), Dzeri Li Luis (klavir), Berni Kesel (gitara), Dzems Barton (gitara), Denis Lind (bas)... 22 Cs mart 1968. Ocena: 0 28. ,,Live A Little, Love A ~ Little“(MGM), oktobar 1968. Ocena: 0 30. ,,The Trouble With Girls“ Mnogi poznati junaci i junaki- nje sedme umetnosti naéli su (MGM), decembar 1969. Ocena: 27. ,Speedway“(MGM),jur 3+ 1968. Ocena:0 31. januar 1970. Ocena: 3 + 32. _,,Elvis: That’s The Way It Is* : (MGM), decembar 1970. Ocena: 29. Charro!“ (GNPI), 4- tembar 1969. Ocena:3— 33. 30. avgust 1972. Ocena: 4+ (NBC), »Change Of Habit nElvis On Tour* (MGM), se u istim filmovima sa Elvi- som. Evo nekih najpoznatijih: Dolores Del*Rio, Artur O’Ko- nel, Carls Bronson, Stela Sti- vens, Ursula Andres, Pamela QOstin, An Margret, Dzuli Adams, Dzon Vilijems, Nensi Sinatra... OBOZAVAOCI eno je on pjaviien® vat on registtONe eg mn 1977 reg Krale’ ieveta sue i. pozaval girom 900 °Co WaN Se 1. (1) Uime naroda RIBLIACORBA , 2. 3) Vruci fan i letnje noéi RAZN 3. (2) Fhigeenski ploénici AZRA 4..(4) LiSée prekriva Lisdbon - ELEKTRICNI ORGAZAM 5. (6) Diviji andeli DIVLJI ANDELI 6. (8) Godine Ijubavi "3 USKRIPCU . 7. (5) Obiéne Ijubavne pjesme AERODROM 8. (7) Dvadeset godina PILOTI 9. (10) Kontraritam KONTRARITAM | 10. (9) Odbranai poslednji dani IDOLI 2 3 4 5. __ BULDOZER 6 7 8 9 MoméGilo Bajagié (Riblja Gorba) 1. Dijagnoza DR. SPIRAI LJUDSKA BICA . Neobjavijeni album PAPATRA . Pljuni istini u o¢i BULDOZER . Neobjavijeni album SANE | MAJSTORI . Zabranjeno plakatirati . Ikebana LACNI FRANZ - Uime naroda RIBLJA CORBA . Odbrana i poslednji dani IDOLI . Azra AZRA 10. Put naistok KORNI GRUPA E ENGLESKA LICENCA 1. The Kids From Fame VARIOUS 2. Fame ORIGINAL SOUNDTRACK .. Lexicon Of Love ABC . Complete Madness MADNESS . Avalon ROXY MUSIC . Tropical Gangsters KID CREOLE . Pictures At Eleven ROBERT PLANT . Love & Dance LEAGUE ORCHESTRA . Abracadabra STEVE MILLER BAND 10. Friends SHALAMAR oc PN DH SF w HITOVI NA DANASNj! DAN 18. avgust... 1960. , Apache“ — SHADOWS 1. (1) Tug Of War PAUL McCARTNEY 2. (4) Tom Tom Club TOM TOM CLUB 3. (2) The Name Of This Band... TALKING HEADS 4.(—) Asia ASIA 5. (5) Pelican West HAIRCUT 100 6. (3) La Folie STRANGLERS 7. (6) In-A-Gadda-Da-Vida IRON BUTTERFLY 8. (7) Disco & Rock Dance STARS ON 45 9. (9) Non Stop Erotic Cabaret SOFT CELL 10. (10) Let There Be Rock AC/DC 1963. »Sweets For My Sweet“ — SEARCHERS 1965. ,,| m Henry Vill | Am“ — HERMAN’S HERMITS 1966. ,With A Girl Like You“ — TROGGS 1968. ,,Fire“ — a THE CRAZY WORLD OF ARTUR BR 1973. , Touch Me In The Morning* — my DIANA ROSS Se 2 [ NOVI ALBUMI COVEK SA PEHOM TLX (PGP RTB 2120600) Iza imena TLX kriju se Voj- vodanin Zeljko Bursaé i grupa lIjudi koja mu je po- mogla pri realizaciji ovog albuma. Sve je iSlo tako i jednostavno: Covek je ma- Izgleda da je grupa Blondie zapala ugrdne nedace. Album od kojeg su dosta oéekivali (Hunter) potpuno je na trziStu omanuo i.doneo mnogo manje zlatnih i srebrnih trofeja, (o platinastim i ne govorimo) od KAKO PROPADAJU Ba& tako: Kako i zaSto propa- daju veliki koncerti ovog leta po Engleskoj? To pitanje muéi mnoge struénjake posle tri ka- tastrofalno slaba odziva pu- blike na dugo reklamirane let- nje spektakle. Prvo je propala grupa Saxon i niz predgrupa.! Svi su zajedno za ,nezaborav- ni Sou“ prodali jedva 1500 ulaznica. Dan kasnije Motor- head, Saxon i joS nesto HM bratije dozivijavaju sli¢nu sud- binu: jedva 2500 posetilaca. Priéa se zavrSava sa Police. Slavni trio uz U2, Beat | Gang DuSan Vesié | lo tezgario, skupio lovu, za- kupio studio, snimio plo- éu, oti$ao u diskografsku kuéu, ponudio materijal i bio zadovoljan kada je Cuo © da je prihvacen. Lepo je Sto je Coveku pruzena San- Sa, ali je Steta Sto je on ni- je u potpunosti iskoristio: ~ ima tu dobre svirke, intere- santnih momenata i nago- © veStaja boljih rezultata u nekoj blizoj ili daljoj per- © spektivi, ali ovaj, kao i veli- ka vecGina drugih jugoslo- venskih h-m produkata, pa- tiod hroniénog nedostatka prave melodije i tekstova koji balansiraju na ivici to- talnog besmisla. Ovo je pravi posao za nekog tek- stopisca — tezgarosa (znate na koga sam mislio, ali nema veze). pretpostavijanog U SAD je ploéa dozivela debak!: u roku od sedam dana pala je sa 33. na 106. mesto parade albuma Sto je nezapaméeno! To samo dokazuje da je pro- daja veStacki podupirana pred dugo reklamiranu turneju gru- pe po Americi. Opet, i turneja je pocela neslavno: €ak je i je- dan koncert otkazan zbog sla- bog interesovanja publike. Uz sve, jo8 jedan problem: Frenk Infante je sa grupom ali kao da nije, 6eka da mu ugovor is- tekne. Zato na koncertima svira novi gitarista Edi Martinez. Da li je ovo uvod u kraj? Of Four nije uspeo da privuce vise od 9000 posetilaca. U sva tri aeenla organizatori su ban- krotirali. A... svi su imali Zelju da zarade ‘pare praveci neza- boravne koncerte. Da li ée se ova pogubna se- rija nastaviti kod zamka Do- nington i na Reding festivalu ostaje da se vidi. Da li su u krizi_,mali spektakli*, da li vige nema mega-zvezda ili pub- lika voli da dolazi samo na proverena mesta? U svakom sluéaju odgovore ¢emo brzo dobiti. OTA NOT RR ET 3Odluceno je da se jedna pro- Slogodi8nja inidijativa nastavi U novoni svetiu i novom ambi- jentu. Tako ée se Drugl beo- gradski rock festival odrZati 10., 11.112. septembra ove go- dine na stadionu TaSmajdan u organizacijl ,,llustrovane poll- tike“ | stadiona TaSmajden. Ideja organizatora je! okupiti tokom tri dana Sto je moguée vige vodecih domiacih rock gr pa uz nekoliko najperspektiv- nijih imena. Mi emo vas u na- rednim brojevima_ detaljno obaveStavati o pripremama i spisku ucesnika. Za sada je vazno: postoji Zelja da glavni grad uz FEST, BEMUS | BITEF dobije jo jednu veliku all ro- ckersku tfadiciju. ZAGREB JE HEAVY-METAL GR Najveci ovogodignji rock spektakl u Jugoslaviji pla- nira se za subotu, 4. sep- tembar u Zagrebu, na sta- dionu u Kranjéeviéevoj uli- ci. Tog popodneva radova- ée se l|jubitelji heavy-metal Zvuka jer dolaze pravi pro- tagonisti: Motorhead, Gil- lan, Uriah Heep, Climax Blues Band i Bemie Torme’s Electric Gypsies. Otekuje se nastup / najglasnije aus- trijske grupe. Program ¢ée trajati celo popodne a ulaz- nice ¢e koStati 500 novih dinara. ObaveSteni smo da ,,Dal- Dragan Dragiéevié iz 5ela Sotkovac, 74310 Graéanica, imao je najviSe sreée od svih ucesnika u naSoj nagradnoj igri u kojoj smé delili album »the Name Of This Band Is Talking Heads“ sa originainim potpisom Davida Byrnea. Dragan je znao nazive svih pet albuma (,77%, , More Songs...“, ,Fear Of Music“, ,Remain In Light“ i , The Name Of This Band“) i imao vise sreée od ostalih 2000 kandidata. S % macijaturist“ iz Beograda (sa poslovnicama u unu- tranjosti) planira organi- zovan odlazak u Zagreb. Autobusi polaze 3. septem- bra-u ponoé iz Beograda a vra¢aju seu Beograd 5, septembra ujutru. Prevoz i ulaznica u aranzZmanu ko- §taju 1250 novih dinara. Sva_ obaveStenja na tel. (011)327-333 ili ,Dalmacija- turist“, Makedonska 35, 11009 Beograd. U ovoj put- nickoj agenciji mozete i od- vojeno kupiti samo ulaz- nicu za spektakl. oY We ee) ISTORIJA Nastavljamo sa objavijivanjem ekskluzivnog feljtona »lstorija rock muzike“, koji obuhvata period od 1955. do dana danaSnjeg. Tokom 27 nedelja ispisacemo sve doga- daje, liénosti i ploée iz godine u godinu. Ako budete sa- kupljali sve nastavke kompletiracete dragocenu i nikad - objavijenu knjigu. Mi éemo odrzati obecanje i odStampa- éemo posebne korice u kojima éete ,,/storiju rock muzi- ke“ moéi trajno da éuvate. U danaSnjem broju na redu je devetnaesta ,,zvaniéna“ rock'n'roll godina. Ova godina je verovatno u celoj deceniji dala najmanje na polju popularne muzike. Narocito su anemiéni bili americki izvodaci, gde je zvuéna perfekcija imala vise znataja od bilo kakvog no- vog zvuka ili inovacije. Kao rezultat toga, najbolje se kotirala ravnodugna* muzika, a izvodaci kao Lodzajns i Mesina su redali serije zlatnih albuma koji su trajali i po nekoliko godina. Njihov recept su pratili i mnogi drugi, a veliki broj imena je uzivao u kratkotrajnoj popularnosti. Medu njima je bio i Dzim Kroée (JIM CROCE) (éija je karijera prekinuta pogibijom u avionskoj nesre- éi) i grupa Daun (DAWN), koji su snimili najveci hit godine, ,, TIE A YELLOW RIBBON ROUND THE OLD OAK TREE". Veliki hitovi su bili i ,[T NEVER RAINS IN SOUTHERN CALIFORNIA“ Dzona Hemonda (JOHN HAMMOND), , FRANKESTEIN™ Edgara Vintera (EDGAR WINTER) i ,,RIGHT PLACE, WRONG TIME“ Doktora Dona (DR. JOHN). Na sreéu, tri ameriéka talenta su pokazala neSto vise od efe- mernog: Lu Rid je plocom , WALK ON THE WILD SIDE“ — uz po- moé Dejvida Bouvija — dokazao svoju vrednost kao solo izvo- daé; nastaviv8i da se kre¢e svojom usamljenom linijom bez ve- éeg uticaja na svoje, ne baS tako brojne obozavaoce. Tod Rand- grin (TODD RUNDGREN), biv8i voda grupe Naz (THE NAZZ) se takode probio kao solista albumom »SOMETHING/ANYTHING“, iskazavSi pritom sve svoje kompozitorske, producentske, sni- mateljske, pevacke i multi-sviraéke kvalitete. Kasnije je formi- rao sastav Utopija (UTOPIA), istovremenv izdajuci solo albume visokog umetnickog kvaliteta, ali éesto slabog komercijainog uspeha. Vrlo je trazen kao producent i radi ¢esto sa raznovr- snim izvodaéima kao Mit Louv (MEAT LOAF), Peti Smit (PATTI SMITH), Tom Robinson i Grend Funk Reilroud. Jedina znaéajnija grupa koja je 1973. do8la iz Sjedinjenih drzava bila je Lajnard Skajnard (LYNYRD SKYNYRD). PoSto ih je publi- ka uo¢ila kao prate¢i sastav grupe Hu, Skajnard su dostigli nivo koji im je garantovad dobru prodaju albuma, ali su 1977. godine rascepljeni posle avionske nesreée u kojoj su poginuli pevaé Roni Van Zant (RONNIE VAN ZANT) i jo8 dvojica Clanova. Oba velika Zenska talenta 1973. bila su iz Sjedinjenih dréava mada je Suzi Kvatro (SUZ! QUATRO) dogla u Britaniju da bi po stigla uspeh posto ju je otkrio Miki Moust i ustupio svojim hit- mejkerima Cinu i Cepmenu. Serija hitova (,CAN THE CAN“, 48 CRASH“, ,DAYTONA DEMON*“ i 1974. »DEVIL GATE DRIVE“ iee ee 27UTOPIA LYNYRD SKYNYRD » THE WILD ONE“) je donela i dva prva mesta na top listi; onda je Suzi reSila da se osamostali i ubrzo otiSla‘u zaborav. Bet Midler (BETTE MIDLER) je pocela kao glumica, ali je posie izvesnog uspeha na muzickom polju nastavila da se bavi glu- mom, ovoga puta jos uspesnije. Povremeno snima i albume, ali bez nekog veceg uspeha. Grupa Mad (MUD) je takode bila pod okriljem Cina i Cepmena i » Na taj nacin za Cetiri godine imala tri broja jedan, ali su se i oni _'kasnije izgubili. Irski trio Tin-Lizi (THIN LIZZY) je pokazao jaéi i trajniji talenat, postigavSi prvi uspeh obradom narodne pesme ,,WHISKY IN THE JAR* koja je bila i njihov jedini hit do 1976. godine, kada su se izuzetno uspesno vratili na scenu u prosirenom i oja¢anom sastavu, izbacivSi pet dobro prodavanih albuma. Voda Fil Laj- not (PHIL LYNOTT) je imao uspeha Sa svojim solo albumom, ali su i pored dugotrajnog uspeha u Britaniji vrio malo postigli na drugoj strani Atlantika. \ Za razliku od njih, Kvin (QUEEN) su prvo osvojili Ameriku, pa tek onda svoju rodnu Britaniju, gde su bili pod sumnjom zbog »glitter-rock“ konotacija svog imena. Ova dosta povrSna ocena je bacila u senku njihovu maStovitu preciznost i tehnicku bri- \jantnost, a njihovo ,,preskakanje“ obic¢aja se na kraju isplatilo kada je album ,A NIGHT AT THE OPERA‘ izbacio veli¢anstveni hit sing! ,BOHEMIAN RHAPSODY“. Od tada su im svi albumi ziatni ili platinasti. (NUNES SRR LRU EA 28 Status Kvo, koji 1982. proslavijaju 20 godina zajednickog rada, na- NAZARETH Zz stavili su tokom 1973. karijeru jednog od najpopularnijih britan- skih hard-rock sastava, mada kao ni Tin.Lizi, ni oni nisu uspelt da osvoje Ameriku. 1973. je bila godina u kojoj su Status Kvo po- stigli svoj veliki uspeh kao bugi sastav. i : Nazaret (NAZARETH) su i posle deset godina zajedno, dok je drugi Skotski sastav Stilers Uil (STEALERS WHEEL) nestao praktiéno odmah posie velikog hita »STUCK IN THE MIDDLE WITH YOU“. Posle duzeg vremena, glavni talenat grupe Geri Ra- ferti (GERRY RAFFERTY) se ponovo pojavio, sada kao solista, postigav8i ogroman uspeh 1978. godine albumom »CITY TO CITY“ i singiom ,BAKER STREET“. eee ee . 29MIKE OLDFIELD ELTON JOHN Rolingstounsi imaju veliki hit »ANGIE“, skinut ji bas narocito hvaljenog albuma ,GOAT'S HEAD SOUP" suaae prodavanija ploéa godine je ,THE DARK SIDE OF THE MOON* grupe Pink Flojd, album koji se slededih pola decenije nije ski- dao sa top lista s obe strane Atlantika. 1973. je bila i godina veli- kih uspeha Eltona Dzona: albumi ,DON’T SHOOT ME "MONLY THE PIANO PLAYER‘ i ,,GOOD BYE YELLOW BRICK ROAD‘ da- fisu Sjajnu seriju hitova, ali nijedan nije zavrsio na Prvom mestu britanske liste najbolje prodavanih ploéa. Ipak, iznenadenje godine je bio Majk Oldfild (MIKE OLDFIELD), Stidijivi gitarista Cije je remek delo ,TUBULAR BELLS“ bio prvi album kompanije Virgin. Ploéa se Prodala u pet miliona prime- taka Sirom sveta i Oldfild je kasnije izbacio jo$ nekoliko podjed- nako grandioznih projekata, ali nijedan nije dastigao uspeh ‘ »Zvona“, neéeg mozda najkarakteristiénijeg za godinu u kojoj je tapkanje u mestu zamenilo novotarstvo kao i i ee naéin muziékog Mie STEALERS HITOVI 1973. Stuck In The Middle With You“ — STEALERS WHEEL Knocking On The Heaven’s Door“ — BOB DYLAN »Walk On The Wild Side“ — LOU REED »Frankenstein* — EDGAR WINTER : eee ae — ROBERTA FLACK »tie ellow Ribbon Aroun i Sean id The Old Oak Tree’ »My Love“ — WINGS »Blockbuster* — SWEET »Cum On Feel The Noice“ — SLADE »Can The Can“ — SUZI QUATRO »| Love You, You Love Me“ — GARRY GLITTER Da GOT S$ MOJE STRANE PRICA NEDELJE POSLJEDNJE PISMO Otrove moj, : : : Odlazi jos jedno |jeto. Ako te zovem ti nemoj dodi, ne trazi da ti budem prijatelj. Ja nisam kockar. Neka te ni- Sta ne brine, neéu da ispadnem Zivotinja, ja nisam taj. Ipak pozelim neko pismo. Tako je malo rijeci palo. — Samo nemoj pitati za ljubav. Ljubav je kad nekog voli§ kao ja. Vjeruj u ljubav. A koliko si ih imala do sada? Tajna? Zazmuti i broj!... Milion??!. Reci mi istinu! Niko kao ja?! ‘ Sedamnaest ti je godina tek, pajma nemas. Slomi u sebi svoj bijes. ats Gotovo je*s nama, sve ima kraj. To je bilo sve. Zbo- gom. ' Covjek bez problema P. S. Nisam bio ja za nju. Nagu ovonedeljnu nagradu od tri.LP ploce sa top liste dobio je Baldo KovaGevié, Ivan Mordin — Crni 29, 50000 Dubrovnik. Ako i tebe zanima sli¢an ,honorar* sedi i napisi priéu sastavijenu od naslova (domacih i stranih) pesama. Vazno je da nema vise od sto reci. Naga adresa je Rock 82, Politika, Makedonska 29, 11001 Beograd sa naznakom ,Priéa nedelje“. POZDRAV IZ KLADOVA [ae Zdravo rockeri, javijam se prvi put sa svim mogucim komplimentima za vas i na (Rock 82) list... Kao jednu od naj (logijih) a meni veomardragih rubrika izdvojio bih (prijgradske price sa’ lva- nom The Teriblie u_glavnoj (uredivaékoj) ulozi. Svi njeni traéevi i frke, trice i kuéine in- spirisali su me da portreti8em spomenutu osobu. Mozda mislite da bi trebalo nesto reci o rock grupama u ‘Kladovu. Na Zalost one ovde née postoje. . Dragan Predié selo DavidovacCo WON ‘ RAZLICITA RAZMISLUANJA (zn Ako vam se ovaj feljton uopSte né svida, ako ga redovno preskaéete i ukoliko ste pomislili da ete na ovim stra- nama danas pronaci nesto pametnije i interesantnije, zaista mi je Zao Sto ¢u morati.da vas razoéaram: pono- vo éemo proéavrljati o temama pesama domace popu- larné muzike. Zato, ako ste jedan ili jedna od.gore pome- nutih odmah okrenite sledecu stranu, moZda Ge vas na njoj neSto vise interesovati. A ako ste ipak resili da svoje dragocéno slobodno vreme utrogite stiéuci obrazovanje onasim pop-liriénim temama i Citajuci ovaj tekst, ne okle- vajte’ mnogo: na redu je jedna monumentaina tema — li¢na imena, njihova upotreba i poetski znagaj. Bane Obrenovié Skoli, na Casovima gramatike (koje ste, sasvim sam. siguran u to, paZzijivo i sa interesovanjem pra- till), va& ‘omiljeni profesor je priéao 6 tome Sta su to liéna imena i u koju Svrhu se koris- te. Naravno, profa k’o profa, zbunjen i rasejan, slepo privr- Zen debelim i umnim knjigama za koje smatra da su pokupile Svo Znanje ovog sveta govorio vam je samo ono Sto tamo pi- Se, to jest da se liéna imena Koriste za... Ma dobro, to ne treba da vam pricam, vec zna- te, tako da nista novo ne bismo otkrili a samo'bih vas u ove pre- divne poslednje dane raspus- ta podsetio na Skolu i verovat- no rastuzio. Zato cema ovom prilikom proéavrijatio neéemu Sto naivni i prostodugni Pro- fani, ne iz zle nameré ved iz Ciste neobavestenosti i uskih ‘pogleda na svet nisu mogli da vam kazu povodom upotrebe liénih imena. : Ovog puta oprostite svim tim nesre¢nim prosvetnim radni- cima, mada bi, u stvari, ipak trebalo da dobiju keca k’o vra- ta: propustili su naéin upotre- be koji je koliko: kvalitativno, toliko i kvantitativno jedno- Stavno grandiozan! Ali narav- no vi, posto je i natiéno doka- zano da Su mlade generacije inteligentnije i naprednije od onih prethodnih, shvatate da se radi o plasmanu imena u domacoj pop-lirici. Dakle, da vidimo o éemu se tu radi. | vo je jedna od retkih nako zastupijena u vim periodima raz- “" vitka domace vorat- ne pop-poezije. Imena’ su uba- civana u nekih sedamdeset (koji procenat vige ili manje) posto ispevanih pesmica u proteklih Cetrdesetak godina, a kako Stvari stoje i danas ne postoji nikakva tendencija sma- njenja njihove upotrebe, dok na potpuno iskljucivanje i be- zimenost tekstova ne treba ni pomisijati. Jedino Sto je, ako Stvari stavimo pod ‘istorijsku lupu i paizijivo ih-na taj naéin posmatramo uoéijivo, to je iz- vesna promena mode imena u naSem narodu, Sto se odrazilo i na pesme. Cak mozemo pri- metiti i nekoliko jasno vidijivih modnih trendova koji se jav- Ijaju u pojedinim vremenskim periodima: Prvi period, najraniji, pre- tezno. upotrebljava_narodska imena, danas éak i pomalo zastarela (na ‘primer Andrija), vecinom muSska. Pri kraju via- davine ove mode i Zenska ime- na su sve €eSéa, postepeno €ak preuzimaju primat, ali sve su‘to i dalje sasvim obiéna,_ svakodnevna imena koja se od upotrebe habaju i postaju dosadna tako da se neminov- no moraju povuci i ustupiti mesto... Drugom periodu, koji traje od kraja pedesetih pa do kraja Sezdesetih godina, a koji uno- Si svezinu u obliku stranih, po- malo neobiénih i egzotiénih imena, ovog puta pretezno Zenskih. Ova imena imaju pri- liéno mnogo uspeha, narodu se svidaju, mada gore potpi- sani ovom prilikom moli sve koji znaju.neku Andelku, Ro- | manu ili Graciju da mu jave, rado bi se zaljubio u pome- nute, veé su mi dosadile de- vojcice koje se odazivaju na * obiéna imena. | treci period, od poéetka sedam¥esetih do dana danas- njeg (mada su, da se razumé- mo, ove podele vremenski ivr- lo relativne, poneka imena za- lutaju i u pogresno doba), opet krcat imenima, opet relativno Svakodnevnim ali ovog puta Sto kracim (Tanja, Ana, Kaéa, SaSa, Daca), i imenima koja se po moguénosti Sto lakée ri- muju. Odmah ¢emo da osvet- SEEN ST REPENS BD TY GTEC ST 32 limo i to podruéje. Apsolutno najeksploatisa- nije i po migijenju jugo-teksto- pisaca najgenijainije ime za rimovanje je Ana i ostala ime- na koja se na ,ana“ zavrSa- vaju. Tako su u pesmicama wr- lo iskorigtene, pored vec po- menute Ane i Julijana, Sne- Zana, Ivana, Gordana, Ljiljana, Suzana, Dana, Cana, da ne na- brajam vise. A kad zrelo raz- mislite, stvarno ima gomila reci koje se rimuju sa ,ana". Za rimu je zgodna i Marina, zato o devojkama sa tim ime- nom imamo bar dvestotinjak pesama. Jer, pogledajte, Ma- rina se rimuje sa testenina, sirovina, planina, slanina... > Pri vrhu rang-liste su jos i Nada (klada, dZada), Kaca (plaéa, nedaéa), Marija (kirija, lutrija), Jela (sela, odapela) i jo& mno8tvo drugih, potpisani ipak nije pesnik i nema kom- petencije da se meSa u pes- niéki posao. (Hm, Ijubila me jedna Anka, od veéeri do uran- ka, k’o blesava bez prestanka, moja Anka — nimfomanka. Uh, izvinite, ipak sam potpao pod uticaj!) Ne mordaju sva imena da se rimuju. Eto, na primer, rima nije naroéito zastupljena kod Danijele, Déeni, Kim, An-Mari, En... Ali dosta.o tome, prela- zimo na druge stvari u vezi sa imenima. Recimo, opet na primer, da li ste primetili da su imena u pesmama uglavnom tipizira- na. Tako je Marija fatalna zen- ska, Ana romantiéno, vecinom plavokoso nevinasce, Marina je devojka iz snova, Tanja de- vojka iz komSiluka, ljubavnica i drugaréina, Kristina je kom- binacija Marije i Marine, Ka- tarina voli tenis, Neda je po- malo radodajka... A da ne za- boravimo ni mu&ki rod, o svim ovim lepoticama sanjaju, mu- vaju ih, ostavijaju ili pate Sto su ostavijeni Saga, Jova, Sa- va, Zivan, Bane (lépo ime!), Mi- lutin Nikola... malecki déo iz kolekcije poetizovanih muSkih imena. ekorde vezane za imena: Apsolutni rekorde- j u upatrebi imena “u pesmama su Srebrna krila. navedemo i neke* Oni takode drze jos jedan re- kord: najvi$e puta u jednoj pe- smi pominju jedno ime, poga- date da se radi o Ani, tuzi nji- fovih. i dana potpisanog koji je pokugao da izbroji koliko puta to rade, ali je na. pola pe- sme morao da odustane. Rekord u broju imena.u jed- noj pesmi vec. godinama ne- prikosnoveno drzi Dusko Jak- Sié, pesmica je ,Julijana“ a Pominje se ta¢no deset raz- licitih Zenskih imena. Dorde BalagSevic je, zahva- fiujuéi opevanji svojih rodaka, rekorder u broju muskih ime- na, a takode je pesmicom o Kolumbu otigao u najdaija is- torijska vreména. Rekorder u radoznalosti po pitanju liénih podataka o ne- kim devojéicama, to jest u is- pitivanju kako se zovu je Miki Jevremovié sa naslovima ,,Ka- ko ti je ime, devojcice* i, Kazi mi kako da te zovem". Rekorder u disciplini »Naj- imbecilnija pesma sa imenom* je izvesni Senad od Bosne sa sopstvenim _ stihoklepanijem »Kunta Kinte*. Rekorder po broju prona- denih imena u pesmama (do- maéim naravno, izuzimajuci narodnjake) je autor ovog tek- sta, koji je piguci ga uspeo da iskopa ta€no sto osamnaest imena. Ovaj kompletan spisak ni pored najbolje volje ne mo- Zemo objaviti, mogu vas jedi- no obavestiti da se, skoro sas- vim sigurno nigde ne pojaviju- ju imena Haralampije, Paras- keva, Tankosava, Tvrtko i Dan- dara, pa ako hoéete da budete originaini... mi, ne mnogo ori- ginaino jer to radi- mo svake nedelje, jovom prilikom za- = vwrSavamo raspravu o imenima i pesmama. Ako vam se Gini da se moglo jos o tome u pravu ste, moglo se, ali se utesite onim ,sve Sto je lepo kratko traje“. Tako jé krat- ko i vreme od sedam dana ka- da cemo se ponovo sresti i. malo popricati o patriotizmu, lokal-patriotizmu, a sve to s narocitim osvrtom na ,,mor- ske“ pesme.e 1 ge RESTS SL SE IES SEES ESI = 33a Malo pa jos malo i prode leto. Za sledeéu sredu pripremamo jo§ jedan vrué prilog. U glavnoj ulozi @ BRUCE SPRINGSTEEN. Covek koga su jos 1975. najavili kao ,,buduénost rock’n’rolla“ preziveo je teSku obavezu. Momentaino privodi kraju snima- njé svog Sestog studijskog albuma. Mi pisemo o njegovoj dosadaSnjoj karijeri. @ RUPERT HINE je éuveni engleski producent i au- tor dva fantastiéna albuma. U ekskluzivnom inter- vjuu objaSnjava zaSto mu jedan Jugosloven peva na novoj ploci i otkriva niz nepoznatih detalja o Svojoj aktivnosti i vopSte producentskoj brani. : @ JUDAS PRIEST su i dalje visoko‘kotirani medu Iju- biteljima Zestokog zvuka. @ JOHN LYDON je nekada predvodio SEX PISTOLS. . Danas Zivi u Njujorku i zapoéinje karijeru filmskog glumca. @ MILADIN SOBIC tiho i uporno gura dalje. Posle »OZiljka“ na red je stigao album ,,Umesto glupo- sti“. U razgovoru za na prilog kaze: ,,Ja se stvarno oseéam usamijenim“. U pripremi je jedno veliko iznenadenje za sve verne Citaoce naSeg priloga. O tom — potom! :