Kapitalizam kao religija

Walter Benjamin
1921.

Sadraj
Kapitalizam kao religija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Benjaminove radne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3
5

Kapitalizam kao religija1

Kapitalizam se moe posmatrati kao religija, to jest, kapitalizam u sutini nastoji da odgovori na
iste brige, strepnju i nemir na koje je ranije pokuavala da odgovori takozvana religija. Dokazivanje
religiozne strukture kapitalizma ne samo neke religiozno uslovljene strukture, kao to je mislio
Veber, ve sutinski religioznog fenomena i danas odvlai mnoge u beskrajne, uoptene rasprave.
Ne moemo precizno iscrtati mreu u koju smo upleteni. Ipak, posle izvesnog vremena, moemo je
bolje sagledati.
Ali, ve sada moemo uoiti tri karakteristike religiozne strukture kapitalizma. Prvo, kapitalizam je
isti religiozni kult, moda najekstremniji koji je ikada postojao. U njemu, sve dobija smisao samo kroz
direktan odnos prema kultu: on nema neku posebnu dogmu, neku posebnu teologiju. On utilitarizmu
daje njegovu religioznu nijansu.
Ta konkretizacija kulta povezana je s drugom karakteristikom kapitalizma: neprekidnim trajanjem
kulta. Kapitalizam je oboavanje kulta sans rve et sans merci (bez sna i bez milosti). U njemu nema
vikenda, nijednog dana koji ne bi bio njegov praznik, u najstranijem smislu, utoliko to svakog
dana, svaki vernik mora predano izvoditi celu svetu pompu.
Tree, to je kult koji naglaava oseanje krivice. Kapitalizam je verovatno prvi sluaj kulta koji poiva na krivici, a ne na iskupljenju. Tako se taj religiozni sistem naglavake baca u bujicu ireg kretanja.
Ogromno oseanje krivice, koje ne moe nai iskupljenje, okree se kultu, ne zato da bi se oslobodilo
krivice ve da bi je uinilo optom, da bi je zakucalo u svest i na kraju, i iznad svega, ukljuilo i boga
u tu krivicu, da bi ga konano zainteresovalo za iskupljenje. Prema tome, iskupljenje se ne moe oekivati od samog kulta, niti od reforme te religije koja mora zadrati neke stabilne oslonce ali ni od
njenog poricanja. U korenu kapitalizma kao religioznog pokreta do samog kraja, do konanog inficiranja boga oseanjem krivice nalazi se tenja za osvajanjem sveta obuzetog oajem, koji je zapravo
njegova potajna nada. Odatle istorijska posebnost kapitalizma: religija vie nije obnova bia ve pre
njegovo potpuno unitenje. Od tog irenja oaja, ija bi religija trebalo da obuhvati ceo svet, oekuje
se spasenje. Transcendentnost boga se uruila, ali on nije mrtav. On se povukao u sudbinu ljudi. Taj
prolazak planetarnog oveka kroz kuu oaja i apsolutno usamljeniki karakter njegovog puta jeste
onaj etos koji opisuje Nie. Taj ovek je bermensch, Natovek, prvi koji je spoznao kapitalistiku
religiju i poeo da je ostvaruje.
etvrta karakteristika (religiozne strukture kapitalizma) jeste da njen bog mora ostati skriven i
da mu se moe obratiti tek kada njegovo oseanje krivice dostigne vrhunac. Kult se oboava pred
nezrelim boanstvom, pri emu svaka slika, svaka ideja ugroava tajnu njegove nezrelosti.
Frojdova teorija takoe se nalazi u vlasti svetenika tog kulta. Njena ideja je duboko kapitalistika.
Potisnuta, grena mata, kao analogija kapitala to bi tek trebalo rasvetliti kojem pakao nesvesnog
mora plaati kamatu.
Ta religiozna kapitalistika misao se na velianstven nain razreava u Nieovoj filozofiji. Ideja o
Natoveku ne izmeta apokaliptiki skok u preobraanje, iskupljenje, proienje ili pokajanje, ve
u naizgled neprekidno, ali ipak rastrzano, isprekidano intenziviranje. Zato su intenziviranje i razvoj
neuskladivi s naelom non facit saltum (priroda ne pravi nagle skokove; prim. prev.). Natovek je

Glavna referenca u ovom Benjaminovom nacrtu je poznata studija Maksa Vebera, Protestantska etika i duh kapitalizma (Max Weber, Die protestantische Ethik und der Geist des Kapitalismus, 1905) Knjiga je prevedena kod nas, u izdanju
sarajevskog Logosa (1989), a novosadski Mediterran Publishing je isti prevod, s nekim manjim izmenama, objavio 2011.
Englesko izdanje, u prevodu Talcotta Parsonsa, iz 1930, moe se nai na vie mesta na Internetu (potraiti kao The Protestant
Ethic and the Spirit of Capitalism). Tekst je ostao na niovu fragmenta, oznaenog kao br. 74, pod naslovom Kapitalismus als
Religion (1921).

stigao na odredite, a da se nije morao promeniti; to je istorijski ovek koji se direktno uspeo na
nebesa.
Nie je tvrdio da religiozno oseanje krivice izvire upravo iz tog provaljivanja u nebesa, iz njihove
sve potpunije humanizacije i da se tako odrava. Slino tvrdi i Marks: nepreobraeni kapitalizam
postaje socijalizam s prostom i sloenom kamatom, kao funkcijama krivice (treba uoiti demonsku
dvosmislenost tog koncepta).
Kapitalizam je religija svedena na ist kult, bez dogme. Kapitalizam se razvijao parazitski na telu
zapadnog hrianstva ne samo kalvinizma, ve, kao to bi trebalo pokazati, i ostalih ortodoksnih
hrianskih struja tako da je na kraju istorija hrianstva postala istorija njegovog parazita kapitalizma. Treba uporediti svetu ikonografiju raznih religija i onu s novanica razliitih zemalja; uoiti
duh koji govori kroz njihovu ornamentaciju.
Zabrinutost (strepnja): mentalna bolest svojstvena kapitalistikoj epohi. Duhovna (ne i materijalna) beznadenost siromatva, vagabundizma prosjaenja monatva. Stanje toliko beznadeno da
postaje krivica. Zabrinutost je indeks te krivice zbog oseanja beznadenosti; ona izvire iz straha od
gubitka nade, koja potie od zajednice, ne od individualno-materijalnog.
Hrianstvo iz vremena reformacije nije podstaklo pojavu kapitalizma (Weber) ve se pre i samo
pretvorilo u kapitalizam.
Metodoloki bi bilo korisno prvo istraiti na koje je sve naine novac tokom istorije usvajao elemente mita sve dok od hrianstva nije preuzeo dovoljno mitskih elemenata da bi stvorio sopstveni
mit.
Veza kapitalizma s dogmom o prirodi znanja koje je zbog svog karaktera za nas u isti mah oslobaajue i ubistveno. Krajnji ishod je osloboenje i ruiniranje znanja.
Naem razumevanju kapitalizma kao religije moe doprineti i ako zamislimo da je prvobitni paganizam morao poimati religiju ne kao neki vii moralni interes, ve na najneposredniji praktian nain
da je sigurno bio svestan svoje idealne ili transcendentne prirode, kao i dananji kapitalizam, ali
da je na nevernike ili pripadnike druge vere u svojoj zajednici gledao isto kao to moderna buroazija
gleda na one koji ne zarauju.
Valter Benjamin, 1921.

Benjaminove radne napomene

Kapitalizam i pravo (Recht). Paganski karakter prava. Sorel: Rflexions sur la violence p. 262.
Prevazilaenje kapitalizma kroz lutanje (Wanderung). Unger: Politik und Metaphysic
Fuchs: Struktur der kapitalistischen Gesellschaft o. a. (?)
Max Weber: Ges. Aufstze zur Religionssoziologie 2 Bd 1919/20
Ernst Troeltsch: Die Soziallehren der ehr. Kirchen und Gruppen (Ges. W. I. 1912)
Obavezno pogledati Schnbergovu bibliografiju za II.
Gustav Landauer: Aufuf zum Sozialismus p. 144

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Walter Benjamin
Kapitalizam kao religija
1921.
Walter Benjamin, Capitalism as Religion (Kapitalismus als Religion), translated by Chad Kautzer,
in The Frankfurt School on Religion: Key Writings by the Major Thinkers, eds. Eduardo Mendieta,
Routledge 2005.
Preveo Aleksa Golijanin, 2010. anarhija-blok45.net1zen.com
anarhisticka-biblioteka.net