Bajka o Sanji i Vanji

Momo Kapor
Dogodilo se da je jedne noci neka mala luckasta zvezda iz cista mira napustila svoje
zvezdano jato I pocela da pada I pada I pada kroz citav nepregledni kosmos. Padajuci
tako, prosla je kroz suncevu galaksiju I slucajno se spustila na planetu Zemlju. Na
kontinent, koji se zove Evropa U jedan grad na koji nikada raniej nije pala ni jedna
zvezda, pa je to bilo pravo cudo! Jedan fenjerdzija je pokusao da je uhvati, d amu svetli u
fenjeru. Jedan general je hteo da je stavi na grudi kao odlikovanje. Jedna zlocesta dama je
htela da od nje napravi mindjusu koja svetli. Jedan pijani mornar da mu svetli u lampi, a
jedna jelka da je stavi na svoj vrh!
Ali zvezda se nije dala nikome, nego je pala pravo u jendo porodiliste na kraju grada
Tacno u ponoc kada se rodila jedna devojcica Sanja. Ne cijem se levom kolenu zalutala
zvezda pretvorila u mali ljupki mladez. Ben. Kada bi se Sonja osmehnula, smesio se i on
bez razloga. Kada bi ona zaplakala, plakao je i Vanja, mada mu nista nije falilo. Dogodilo
se da se iste noci u isto vreme, rodio i jedan decak, Vanja.
Zasto bebe, uopste, placu ? Kazu zbog toga, sto im je bilo mnogo lepse tamo odakle
dolaze na svet, nego ovde, kod nas. A odakle dolaze bebe ? Bebe dolaze iz ljubavi. A, gde
je ljubav ? Ljubav je izmedju onih koji se vole. Ali, Vanji je bilo mnogo lepse u
porodilistu, nego tamo odakle je dosao, jer je dobio mesto odmah pokraj Sanje, u koju se
zaljubio cim je progledao- znaci, zaista, na prvi pogled! Najpre, ona nije bila celava I
crvena u licu kao ostale bebe, vec je bila otmeno bleda I imala je divnu crnu kosicu, koja
se izvanredno lepo slagala sa belim jastukom. Onda su pili mleko I spavali, pili mleko I
spavali, pili I spavali I bilo im je pomalo dosadno. Jedva su cekali da ih puste napolje, pa
da vide taj svet o kome su slusali devet meseci. Onda se jedno vreme nisu vidjali, jer su
ih vozili u kolicima iz kojih se vidi samo nebo. Posto je kasnije prohodao, jer je bio
pomalo lenj, Vaznju su vozili duze od Sanje, pa su muz bog toga oci postale plave.
Onda se jednog dana slucajno sretnu na klackalici. Jel me se secas ?- upita ga Sanja.
Secam se, rece Vanja, znao sam da cemo se jednog dana sresti ! Kakvo si ime dobio ?upita ga Sanja radoznalo. Vanja ! A ti ? Sanja !- rece ona sa olaksanjem, jer se plasila da
im se imena nece slagati. Sanja i Vanja ! Kako se to divno slaze !- rece covek koji je
prodavao balone, slusajuci njihov razgovor. Onda sui h njihove mame uzele za ruke I
odvele svaka na svoju stranu. Dugo su se osvrtali jedno za drugim
I tako je pocela njihova ljubav A, sta je to- ljubav? Kada gledas u zvezde bez razloga I
kada podelis zvaku I kad poklonis cvet Kada onome koga volis das jedan krug I
ustupis ljuljasku u parkicu kada je na tebe red da se ljuljas! Kad onome koga volis daj
jedan griz I kad podelis sa njih gumicu za brisanje na dvoje I kad mu das jedan liz! Kada
nacrtas srce I unutra upises vasa dva imena. Ako to nije ljubav, ja onda, stvarno ne znam
sta je!

Slavili su istog dana rodjendane Onda su prolazile godine, a oni su zajedno rasli. Igrali
skolice. Sedeli u istom razredu U istoj klupi Ucili sta je domovina A sta je todomovina ? Akvarijum je domovina zlatne ribice. Dimu je domovina lula. Puzu je
domovina na ledjima. Crvu je domovina jabuka, a cvetu saksija. Pceli je domovina cvet.
Sanjina i Vanjina domovina bila je njihova ljubav. Dobili su u isto vreme ospice Pa
onda zauske Pa prvu nagradu za sviranje u cetiri ruke, u musickoj skoli Mokranjac .
Zajedno su klizali. Zajedno su vozili rolsue. I isli u zajednickom kisnom mantilu, samo
da se ne bi rastajali ni za trenutak.
Sta ti je to na kolenu ?- upita je jednog dana Vanja. Oh, nista ! Mladez- odgovori Sanja.
Mene podseca na neku tamnu zvezdu !- rece on. Zaista ?, obradova se ona, podseca i
mene, ali ne smem to nikome da kazem. Lepa je- divio se Vanja. I meni se dopadakazala je Sanja. Smem li da je poljubim ? Smes- rece Sanja i on poljubi malu tamnu
zvezdu, na sta se Sanja zarumeni. Hoces li dabudes moja zena ?- upita je. Hocu !- ,
odgovori ona tiho, ali samo ako se zakunes da ces me uvek voleti. Kunem se !- rekao je
Vanja. To je vazno zbog toga, nastavi Sanja- sto ne bih podnela da zavolis neku drugu !
Znas, cini mi se da cu ziveti samo dotle, dok me zaista budes voleo Ludice !- pomilova
je Vanja po kosi- Kako te ne bih voleo ?- Verujem ti, i molim te da nikada ne zaboravis
zvoju zakletvu, jer od nje zavisi moj zivot !
Onda su se vencali i na ovom mesti bi se zavrsila svaka bajka, recima da su ziveli dugo is
recno i imali zlatnu decicu, da Vanja nije bacio oko na lepu Sanjinu kumu. Kuma je zaista
bila zanimljiva i privlacna. Imala je dugu svetlu kosu i plave oci slicne Vanjinim. Kako je
samo lepa !- pomisli on- Bas bih voleo da je poljubim ! U tom trenutku, Sanja se saplete
o vencanicu. Oh, do malopre mi je bila taman !- rece uplaseno- A, sada mi se cini
predugackom vencanica je bila kao i ranije, ali Sanja nije. Smanjila se za deset
santimetara. Jer, kad smo zaljubljeni, onda oni koje volimo rastu u nasim ocima. Kada
pozelimo nekog drugog, onda se oni smanjuju. Svi ljudi na zemlji naviknu se na to posle
izveznog vremena i zive, uglavnom, bez ljubavi, a da im nista narocito ne smeta. Mozda
zbog one male luckaste zvezde na kolenu, Sanjin slucaj je bio izuzetak ! Ona je htela sve
ili nista ! Nije podnosila prevaru, na koju se ostali lako naviknu. Sanja se nije smanjila u
sebi- ona se stvarno smanjila, ali to u tom trenutku niko nije primetio. Sanja , sta ti je ?
Sta ti se desilo ?- upita je zabrinuto Vanja, videvsi da je malo pobledela. Oh, nista !odgovori ona zbunjeno- Ucinilo mi se samo da je pala jedna zvezda Ali sada je dan !zacudi se Vanja. Pa, sta ?- rece ona- Zvezde padaju i danju, samo to mnogi nisu u stanju
da vide. Sem te male neprijatnosti, na njihovoj svadbi, koja je protekla veselo, nista se
posebno nije dogodilo. Sanja uskoro zaboravi na predugacku vencanicu, misleci da joj
resejana krojacica nije uzela tacnu meru. Onda su lepo ziveli zajedno u potkrovlju jedne
stare kuce na Zvezdari, odakle se u Beogradu, kad je vedo, najlepse vide zvezde. Nocu bi
sedeli na terasi i gledali ogromni nebeski svod, trazeci Sanjino zvezdano jato. Je l me
jos volis ?- upita ga ona. Volim te !- odgovori on, zevnusi. Isto kao pre ? Ne ! Ne volis me
kao pre ? Volim te mnogo vise !
Ali u trenutku kada je Vanja pozeleo u sebi jednu slavnu zvezdu iz varijeteta, koju je
gledao prethodne veceri kako vesto barata loptama, ugasi se iznenada nekoliko zvezda, a
Sanja se smanji za citavih trinaest santimetara. Sve cesce je morala da zavrce nogavice

svojih najdrazih izbledelih farmerki cija je boja podsecala na Vanjine plave oci. Ali i to je
imalo svoju dobru stranu- veoma lepo su joj stajale tako zavrnute i jedno vreme citav
Beograd ih je nosio na Sanjin nacin ! Onda se Vanji mnogo dopala jedna balerina iz
Labudovog jezera pa se Sanja smanjila za jos devet santimetara. I kad dog bi Vanja
pozeleo neku od lepotica koju bi video u prolazu, Sanja se smanjivala za po koji
santimetar. Naredna tri santimetra odnese joj jedna macka premazana svim bojama. Onda
su Sanjine kratke, mini haljine postale- maksi ! No i to je imalo svojih dobrih strana :
osvezila je na taj nacin garderobu i godinu dana nije morala da kupuje nista novo. Onda
je Sanja pocela da se oblaci po prodavnicama decje konfekcije, jer su joj stvari za odrasle
postale prevelike. Ponovo je nosila svoje omiljene crne lakovane cipele sa srebrnom
kopcom, kao kad je bila mala i pevala sa Vanjom u skolskom horu. Mada je tada imala
vec dvadeset i jednu godinu, nije bila veca od kakve devetogodisnje devojcice. Vanja je
cesto vodio Sanju u setnju. Volela je da jede princes- krofne u poslasticarnici. Zimi joj je
kupovao toplo, tek ispeceno kestenje, a ponekad su odlazili i u zooloski vrt da hrane
majmune kikirikijem, a srne senom. Onda ih jedanput sretne neka stara Vanjina
prijateljica. Gle, koliko ti je samo porasla kcerka !- rece- Kako se zoves, duso ?
Sanja !- rece Sanja. Imas, znaci, isto ime kao i tvoja mama, zar ne ?- rece dama/ I licis
mnogo na nju Pozdravi je kad se vratis kuci ! Hvala, gospodjo ! Hocu- rece Sanja,
kao svako lepo vaspitano dete i smanji se za santimetar, jer je primetila da Vanja sa
ceznjom gleda tu elegantnu damu. Onda je Vanja poceo da kuca u cetiri ruke na masini sa
jednom lepom, ridjom daktilografkinjom i Sanja se smanjila za pet santimetara ! Onda su
jendog dana gledali zajedno televizijski program i Vanji se mnogo dopade neka cuvena
pevacica, koja je imala divan glas i jos lepse telo, pa pomisli kako bi bilo divno pevati sa
njom u dva glasa. Sanja se istog casa smanji za dva santimetra i jedanaest milimetara. Ali
I to je imalo svojih prednosti: bila je mala, a nije morala da ide u skolu
Onda se Vanja, koji je bio dobar covek, trudio da ne misli vise ni na jednu drugu osobu, i
prestao je jedno vreme da se okrece na ulici za lepoticama, znajuci da ce svaka njegova
smanjiti njegovu prvu ljubav- Sanju, koju je mnogo voleo. Krajnjim naporom uspeo je u
tome, i pola godine Sanja nije izgubila ni jedan milimetar i bilo joj je lepo. Ali na nekoj
modnoj reviji, gde su se prikazivale nove haljine za prolece i leto, Vanji se mnogo dopade
jedna kratko osisana manekenka, koja ga je stalno gledala. To je, izgleda bilo jace od
njega, i Sanja se opet malo smanji. Da se ne bi slucajno izgubila u krevetu, Vanja joj je
kupio divan krevetac u kome spavaju lutke I namestio joj ga na noncom ormaricu. Sanja
je I dalje volela da se lepo oblaci, ali bilo je tesko pronaci odecu za tako malo stvorenjce,
koje je, uz to, bilo I zena sa mnogo ukusa. Sta su radili? Kupovali su lutke Sanjine
velicine I presvlacili je u njihove haljine, Niko od gostiju nije vise mogao da razlikuje
Sanju od njenih malih prijateljica- lutaka, I to je cesto izazivalo smesne zabune. Kada bi
enko usao u sobu bez kucanja I zatekao Sanju I njenog muza u razgovoru, pomislio bi da
je Vanja poludeo I da se igra sa lutkama. Ali to, naravno, nije bilo tacno- on je tesio Sanju
sto je tako mala, tvrdeci da je voli vise nego pre.
Koliko se Sanja smanjila za sve ovo vreme, najbolje se vidi po vencanom prstenu. U
pocetku, ona je taj prsten nosila na srednjem prstu leve ruke. Ali, kad poce da joj spada,
premestila ga je na kaziprst, a onda na palac. Posle izvesnog vremena, nosila je svoj
prsten oko zglavka na ruci, kao narukvicu. Ali i to je imalo svojih prednosti : nije morala

da kupuje novi nakit, kao ostale zene. Onda su jedanput dosli gosti. Sanja, koja ej bila
radoznala i volela da slusa sta se prica za stolom, vozila se na malim rolsuama oko casa
sa vinom i zelenih salata, da bolje cuje razgovore. Te rolsue izradio je narocito za nju,
jedan sajdzija od najfinijih zlatnih tockica iz pokvarenog sata. I bas kada je okretala okk
zdele sa pudingom, podize je sa dva prsta oko struka, neka gosca i stavi na svoj dlan :
-Jao, sto je slatka igrackica !- rece Vanji- A gde joj se menjaju baterije ? Budalo !- viknu
Sanja Ja sam ziva ! Ziva sam ! Ziva ! Pa, ona ume i da govori !- zacudi se damaSigurno ste je kupili u Italiji ? Vanja, koji je primetio koliko se Sanja uzbudila, uze je
pazljivo sa daminog dlana i nezno spusti salvetu od batista gde Sanja, posto se sita
isplaka, slatko zaspa. Onda je Vanja jedanput leteo avionom i dopala mu se jedna
stjuardesa, pa se Sanja opet malo smanjila. Ali i to je imalo svojih dobrih strana ! Posto
vise nisu mogli da sviraju klavir u cetiri ruke, kao nekad, Sanja se izvezbala da sama
svira svoju omiljenu kompoziciju Za Elizu , trceci tamo, amo, po klavijaturi i to je
zvucalo veoma lepo Onda se postavilo pitanje kako ce Sanja citati knjige ? u jednoj
prodavnici, pri vrhu Bulevara revolucije, Vanja je kupio male merdevine iz nekog
rasparenog kompleta olovnih vojnika. Postavio bi knjigu uspravno a Sanja bi, poput
molera, uzjahala merdevine, i krecuci se na njima citala red po red. Mada je po godinama
bila vec odrasla, sve su je vise privlacile bajke, a narocito ona narodna, o maloj vili.
Cinilo joj se da su ona i mala vila po svemu slicne. Kao da je dobila sestru bliznakinju.
Vise nije bila usamljena. Ipak, brzo se zamarala od napora i nije uspevala da dnevno
procita vise od dva, tri reda. Spustala se onda sa merdevina i sedela u hladu starog dvorca
iz bajke. I onda, kako god bi Vanja pogledao ili pozeleo neku lepu devojku, svet je bio
sve veci i veci, a Sanja sve manja i manja -Necu vise da zivim sa vama !- govorila je
tuzno. Suvise ste svi veliki, trapavi, grubi i mnogo vicete kad govorite ! Uz to ste
prevrtljivi i neprestano nesto lazete. Ne drzite se obecanja ! Ne umte da bidete verni.idem
natrag u svoju bajku! Pred njoj se nalazilo divno, bistro jezero smaragdno plave boje. U
jezeru se ogledao zamak, lepi Princ, dvorska svita, konji, konjusari I sve ostalo sto zivi po
bajkama. Sanja htede da zakoraci na stazu, sto je vodila ka dvorcu, ali se sudari sa
glatkim zidom hartije- sve je to bila samo odstampana iluzija. Oh, hocu li se ikad
probuditi iz ovog ruznog sna!- uzdahnu ona I zaspi na jastucicu za igle. Ali I to je imalo
svojih dobrih strana- posto se uverio koliko Sanja voli jezero, Vanja je napunio jednu
staklenu zdelu bistro vodom, pa je Sanja mogla da pliva do mile volje, a ponekda je
jedrila I na dasci, u cije je jedro duvao njen muz, izigravajuci vetar Onda, da nekako
ubije vreme dok je cekala da se Vanja vrati sa posla, Sanja bi krenula na putovanje, Od
dve mrvice hleba napravila bi mali sendvic za slucaj da ogladni, pa je za jedan sat obilzila
citav globus peske. Gledala je lavove I slonoce u zarkoj Africi, slusala dzez u Njujorku,
druzila se sa pingvinima na Juznom polu, vozila se na sneznoj trojci kroz zavejanu
Moskvu Upoznala je tako mnogo zanimljivih ljudi I naucila vise stranih jezika. I to
samo za jedno prepodne! Sto je najlepse, ljudi I zivotinje koje je sretala u setnji
globusom, bili su takodje, mali kao I ona I sa njima joj je bilo veoma prijatno, jer nisu
nalazili nista cudno u njenom sicusnom rastu. Onda bi se Vanja vracao kuci I ona mu je
pricala sta je sve videla I dozivela dok je on bio odsutan. Vanja bi je podigao na svoje
rame i slusao price, koje bi mu dovikivala na uvo. Naravno, kao i svi ostali ljudi bez
maste, on joj nije verovao ni reci ! Mislio je da je sve izmislila iz ciste dosade. Globus je
sa njega bio samo jedna mrtva stvar, cija je unutrasnjost potpuno prazna. Kako se samo
varao ! Otvorite svoj globus, pa cete videti sta sve ima u njemu ! Naravno, akos te fina

osoba, pronaci cete u globusu i pingvine i dzez u Njujorku i slonove i lavove i sneznu
trojku Ako niste, sta se tu moze- za vas ce unutrasnjost lopte biti jezivo prazna.
Ponekad je Vanja nosio Sanju na svoja putovanja, jer ga je bilo strah da je ostavlja samu
kod kuce. Mogla bi je pojesti neka zlocesta macka ili odneti slucajna vrana Stavljao je
Sanju u mali dzep od kaputa, tamo gde se drzi bela maramica. Sanja je volela da gleda
svet iz Vanjinog dzepa. Kako bi joj dosadilo, pokrila bi se maramicom i zaspala. Na
poslovnim sastancima, svi su mislili da Vanja u tom dzepu cuva neku narocito dragu
olovku. Niko nije ni sanjao da mu je unutra prva i najveca ljubav ! Jedanput se Sanja
iznenada probudi u sred noci, jer je sanjala nesto ruzno. Vanjin kaput bio je prebacen
preko stolice u nekoj nepoznatoj hotelskoj sobi. Vanja, koji je potpunoz aboravio da je
izvadi iz dzepa, spavao je za Sanju kilometrima daleko u svom krevetu. Mada se plasila
visine, jer je pomalo patila od vrtoglavice, ona se ipak odluci na ocajniski poduhvat :
isekla je maramicu na uske trake i povezala ih mornarskim cvorovima, pa se tako spustila
iz dzepa na tepih. Pesacila je satima po patosu izmedju nogu od stolica i stola, koje su joj
sada licile na dzinovske stubove, obilazila je kao planine visoke cipele i najzad, na smrt
umorna, uspela nekako da se popne do Vanjine glave na jastuku i da mu se cvrsto uhvati
za lancic oko vrata. Taj lancic Sanja mu je poklonila za dvadeseti rodjendan. Sada je to za
nju bio lanac slican onome sa neke velike dizalice ! Hej, pa to si ti !- rece Vanja
zevajuci, kada se ujutru probudio- Zar nisi ostala u dzepu ? Molim te, ne govori tako
glasno !- zamoli ga Sanja- Plasim se da ces me oduvati... Tog jutra smanjila se za
milimetar i po, jer je Vanja sanjao Mis Jugoslavije za tu godinu. Ali i to je imalo svojih
dobrih strana ! Sada je Sanja uvek bila uz njega, umesto priveska na lancicu I vise se
nisu razdvajali.
Onda se Sanja toliko smanjila da je Vanju bilo strah da je slucajno ne zgazi na tepihu,
kada se kasno vrati kuci sa nekog provoda. Stajao bi u vratima i paleci svetlo, vikao :
-Sanjaaaaaa ! Sanjaaaa ! Gde si ? Javi se !- Ku-ku ! Ku-ku !- zapevala bi drvena kukavica
iz starog zidnog sata, ciji bi mehanizam Sanja pokrenula, cim bi ga cula da dolazi. Ona
se, naime, uselila u kucicu za ptice i lepo je uredila na svoj nacin. Imala je unutra sve sto
joj treba. Gde si bio do sada ?- pitala je Vanju. Bio sam na nekom dugom dosadnom
sastanku- lagao je opet, znajuci da ce se od svake lazi Sanja opet malo smanjiti. I
smanjila se. Ali to je bilo jace od njega. Ipak, i to je imalo svojih dobrih strana ! Sada je
Sanja postal toliko mala da je mogla jahati na zutom kanarincu. Letela je na njemu, kada
je bilo lepo vreme, upravljajuci malim uzdama. Najvise je volela da slece nedeljom na
pijacu Zeleni venac, tamo gde su se prodavale ptice. Sletala je na kaveze i otvarala vrata,
oslobadjajuci kanarince, stiglice i raznobojne papagaje Jedanput je Sanju slucajno
snimio fotoreporter velikih ilustrovanih novina i njena slika na kanarincu se javila na
naslovnoj strani. Onda jednog dana Vanju poseti direktor sirkusa Evropa . Trazio je da
Sanja nastupa u njegovom programu, jasuci na zutom kanarincu, ali Vanja nije dao.
Zasto ?- cudio se direktor cirkusa.- Pa, zaradicete velike pare i bicete strasno bogati !
Zato sto je volim !- odgovorio je Vanja I Sanja prestade da se smanjuje citavih nedelju
dana, sve dok on ne ode na veceru sa jednom poznatom lekarkom, koja je, navodno,
mogla lekovima da poveca Sanju za citavih pola metra. Ne znamo sta je bilo na toj veceri
izmedju njih dvoje, ali vec sutradan, umesto da raste, Sanja opet poce da se smanjuje. I

smanjivala se, smanjivala, sve dok ne postade nevidljiva golim okom, i to vise nije imalo
svojih dobrih strana.
Onda je Sanja zauvek nekuda iscezla. Niko ne zna kuda ? I tek onda, kada je vise nije
bilo, ona poce strasno da nedostaje Vanji. Svaka stvar ga je podsecala na nju Njene
lutke, krevetac, male merdevine, globus po kome je putovala, lavovi u zarkoj Africi, dzez
iz Njujorka, ruske pesme, prsten, male rolsue, sve Jednostavno, Vanja nije znao kako
da nastavi zivot bez nje. Sve one lepotice za kojima se nekada okretao na ulici, za kojima
je ceznuo i koje je sanjao, izgledale su mu nekako trapavo, suvise velike i ruzne. Uz to,
smetalo mu je sto vicu kad govore. Sada je ceznuo samo za Sanjom. Osecao je da se
nalazi negde blizu njega, samo nije mogao da je vidi. Uzalud je kupio veliko povecalo, pa
cak i mikroskop- Sanja kao da je propala u zemlju ! Dok ga je jos sluzio vid penjao se na
krov kuci i trazio je na nebu.
I zamislite sve zvezde iz Sanjinog jata ponovo su bile na broju ! Mozda je ona njena
tamna zvezda na kolenu, koja se godinama pretvarala da je mladez, odvela Sanju natrag,
na nebo ? Ko zna ? Vanja onda poce da je trazi u bajkama i svi su se cudili sta jedan star
covek trazi u knjizarama po odeljenjima za decu ? Trazio je po ilustracijama, prevrtao i
okretao listove, ali nikako nije mogao da je pronadje. I znate sta ? On je jos uvek trazi
Lako cete ga poznati po tome sto uvek ide pognute glave, polako, korak po korak i gleda
pred noge da slucajno ne zgazi Sanju. Svi oni, koji traze nesto vazno, nesto dragoceno,
nesto sto sud avno izgubili, kroacaju na isti nacin. Poznacete ih po tome sto ih na ulici
nista drugo ne zanima : samo gledaju ispred sebe, samo gledaju i traze, traze
A mozda je Sanja jos uvek sa Vanjom? Mozda je toliko sitna, kao najsicusnije zrnce
zvezdane prasine zalutalo na planetu Zemlju ? Mozda mu je u kosi, u uhu, mozda mu je u
zenici oka, pa mu zato svetle oci : mozda je zaista tamo, samos to on to ne moze da zna ?