UNIVERZITET U NOVOM

SADU TEHNIKI FAKULTET MIHAJLO PUPIN

ZRENJANIN

TEMA: Upravljanje rizikom

Profesor :
Prof. dr Slavica Prvulovi

Student:
Jelena Subiin 46/10-08

Zrenjanin 2014.
4. Analiza rizika

4.1. Identifikacija rizika

Utvrivanje rizika postavlja se identifikacijom izloenosti neke organizacije
decentralizacije. To zahteva poznavanje organizacija, trita na kojem posluje,
pravno, drutveno, politiko i kulturno okruenje u kojem postoji kao razvoj,
ispravno razumevanje njenih strateki i operativnih ciljeva, ukljuujui kritine
inioce za uspeh i pretnje i mogunosti koje se odnose na postizanje tih ciljeva.
Utvrivanju rizika treba pristupiti na metodian nain treba da se osigura, da su sve
znaajne aktivnosti unutar organizacije identifikovani i da svi rizici teku od tih
definisanih aktivnosti. Sve povezane volatilnosti u vezi s tim aktivnostima trebaju
biti identifikovane i kategorizovane.
Poslovne aktivnosti i odluke mogu biti klasifikovani u rasponu od naina, primeri
koje ukljuuje:
- Strateki - Oni se odnose na dugotrajne strateke ciljeve organizacije.Oni
mogu biti pogoeni u sledecim podrujima kao sto su dostupnost, suveritet i
politiki rizici, pravne i regulativne promene, ugled i promene u fizikom
okruenju.
- Operativni - Oni se odnose na pitanja iz dana u dan da li je organizacija
suoen dok nastoji dati svoje strateke ciljeve
- Financijska - Oni se odnose na snazi upravljanja i nadzor nad finansijama
organizacija i delovanje spoljnih faktora kao to su dostupnost kredita, strani
kursevi, kretanje kamatnih stopa i ostale trine izloenosti.
- Upravljanje znanjem - Oni se odnose na uinkovito upravljanje i kontrolu
resursa znanja, proizvodnju, i zatitu njihove komunikacije.Spoljni inioci
mogu ukljuivati neovlacenu upotebu ili zloupotrebu intelektualnog
vlasnitva, podruje nestanka struje, I konkurentnu tehnologiju. Unutrasnji
cinioci mogu biti kvar sastava ili gubitak kljunog osoblja

- Usklaenost - se odnosi na takva pitanja kao sto je zdravlje i sigurnost,

okolina, trgovina opisi, zatita potroaa, podaci zatita, prakse
zapoljavanja i regulativnim pitanjima.
Identifikacija rizika moe se sprovoditi od strane spoljnih konsultanata, u kompaiji
treba prii sa dobrom komunikacijom, dosledne i koordinirane procese i alate .
Verovatno je da e biti upecatljivije 'Vlasnicima' u kompaniji sam proces
upravljanja rizikom jer je bitno.

4.2 Opis Rizika

Cilj opisa rizika je prikazati identifikovane rizike u struktuirani oblik, na primer,

pomou tabela. Opis rizika je sto na poleini,lako se moze koristiti i olakati sam
opis i procenu od rizika.Za tu upotrebu treba dobro osmisliti strukturu, potrebno je
osigurati celu identifikaciju rizika, opis i procenu na proces. S obzirom na
posledice i verovatnost svakog od rizika navedenom u stolu, trebalo bi omoguiti
da se odrede prioriteti kljunih rizika koje treba analizirati u vie detalja.
Identifikacija rizika je povezana sa poslovnim aktivnostima i sa donoenjem
odluka moe se kategorizovati kao strateka, projekt / taktika, operativna. To je
vano ugraditi u konceptualnoj fazi projekata upravljanja rizicima, kao i u toku
trajanja pojedinog projekta.

4.2.1 Tablica - Opisa rizika

1. Naziv rizika
2. Opseg rizika

Kvalitativni opis dogaaja, njihova veliina, vrsta,

Broj i zavisnost
3. Priroda rizika
Npr.. strateki, operativni, finansijski, znanje ili
usklaenosti
Deonicari i njihova oekivanja
4. Akcionari
Znaaj i verovatnosti
5. Kvantifikacija rizika Gubitak potencijala i finansijski uticaj rizika
Vrednosti na rizik
6. Tolerancija rizika /
Verovatnost i veliina potencijalnih gubitaka / dobitaka
apetit
Cilj (i) za kontrolu rizika i eljenoj sirini
performanse
7. Rizik leenja &
Osnovno sredstvo kojim se rizik trenutno upravlja
kontrola mehanizama
sirina poverenja u postojee kontrole
8. Potencijalna akcija
Utvrivanje protokola za praenje i pregled
za
Preporuke za smanjenje rizika
poboljanje
9. Strategija i politika Identifikacija funkcija odgovornog za razvoj strategije
razvoja
i politika

4.3 Procena rizika

Procena rizika moe biti kvantitativna, polu kvantitativna ili kvalitativna u pogledu
verovatnosti pojave i mogue posledice.
Na primer, posledice kako u pogledu pretnji (negativni rizici) i prilike (upsesni
rizici) moe biti visoka, srednje ili nisko (vidi tablicu 4.3.1). verovatnost moe biti
visoka, srednja ili niska, ali zahteva razliite definicije u odnosu na pretnje i prilike
(vidi tablice 4.3.2 i 4.3.3).
Primeri su dati u tablicama dole. Razliite organizacije dae i razliite mere
posledica i verovatnost e odgovarati njihovim potrebama. Na primer, mnoge
organizacije smatraju da je procena posledica i verovatnosti kao visok, srednje ili

nisko je sasvim adekvatna za njihovu potrebu treba i moe biti u obliku matrice 3 x
3. Ostale organizacije smatraju da je ocenjivanje posledica i verovatnosti pomou
matrica 5 x 5 bolje i daje im bolju ocenu.

Tablica 4.3.1 Posledice - pretnje i prilike

visok

Srednji

nizak

Finansijski uticaj na organizaciju e verovatno premaiti x

Znaajan uticaj na strategiju organizacije ili operativne
aktivnosti
Znaajan akter briga.
Finansijski uticaj na organizaciju e verovatno biti izmeu x i
y
Umereni uticaj na strategiju organizacije ili operativne
aktivnosti
Umereni akter briga
Finansijski uticaj na organizaciju e verovatno biti manje od y
Nizak uticaj na strategiju organizacije ili operativne aktivnosti
Nizak akter briga

Tablica 4.3.2 verovatnost pojave Pretnje

Procena
visok
(Verovatno)

Opis
Verovatnost da se dogodi
svake godine
ili vie od 25% anse

Pokazatelji
Potencijal da se dogodi
nekoliko puta
u vremenskom razdoblju

pojave.
Srednji
(Mogue)

Verovatnost da se dogodi
u razdoblju od deset
Godina ili manje
od 25% anse
pojava.

nisko
(Udaljeni)

Nije verovatno da e se
pojaviti u
period od deset godina ili
manje od
2% anse za pojavu.

(na primer deset godina).

Je li se nedavno dogodila.
Moe se pojaviti vie od
jednom u roku od
vremenskog razdoblja (na
primer - deset godina).
Moglo bi biti teko
kontrolisati s obzirom na
neki spoljni uticaj.
Ima li istoriju nastanka?
Nije dolo.
Nije verovatno da e doi.

Tablica 4.3.3 verovatnost pojave Mogunosti

Procena
visok
(Verovatno)

Opis
Povoljan ishod
verovatnosti da se moze
postii

Pokazatelji
Jasne prilike koje se mogu
razviti I postii u kratkom
roku na temelju

Srednji
(Mogue)

nisko
(Udaljeni)

jedne godine ili bolje

nego
75% anse za pojavu.
Razumne izglede za
Dobar rezultat u jednoj
godini od 25% do 75%
anse
pojave.
Neka je ansa povoljna
rezultat u mediju je
Izraz ili manje od 25%
verovatnosti pojave.

trenutnim procesima
upravljanja.
Prilike koje mogu biti
ostvarive
ali koje zahtevaju paljivo
upravljanje.
Prilike koje se mogu
pojaviti tokom i
iznad plana.
Mogua prilika koja tek
treba biti u potpunosti
istraena od strane
menadmenta.
Prilika za koje je
verovatnost
Uspeh je nisko na temelju
upravljanja resursa koji se
trenutno primenjuju.

4.4 Metode analize rizika i tehnika

Raspon tehnika moe se koristiti za analizu rizika .Ono moze biti specifian za
obrnutu ili losu stranu rizika ili biti sposoban za oboje. (Vidi Dodatak, stranica 14,
za primere).

4.5. Profil rizika

Rezultat procesa analize rizika moe se koristi za izradu profila koji daje ocene
vanosti rizika za svaki rizik i prua alat za odreivanje prioriteta rizika tretman
napora.Ovo je prikazan svaki identifikovani rizik u redovima kako bi se mogao
dati pogled relativnih vanosti. Ovaj proces omoguuje da se rizik moze preslikati

na zahvaenim poslovnim podrujima, opisuju se primarni postupci kontrole, i

ukazuje se na podruja u kojima je stopa kontrolnog rizika ulaganja mogla biti
poveana, smanjena ili ujednacena. Odgovornost pomae kako bi se osiguralo da
se 'Vlasnitvo' rizika priznaje i primereno je upravljanju resursima kojima su
dodeljeni.

5. Procena rizika

Kad je proces analize rizika dovren, potrebno je usporediti procenjene rizike sa

kriterijuma rizika koje organizacija ima established.Ti kriterijumi rizika mogu
ukljuivati povezane trokove i prednosti, zakonski propisi, drutveno ekonomski i
ekoloski inioci, zabrinutost sponzora, itd. Procena rizika, dakle, koriste se kako bi
se pokazale odluke o znaaju rizika na organizaciju i da li bi svaki specifian rizik
trebao biti prihvaen ili bi trebao biti modifikovan.

6. Izvetavanje rizika i komunikacije

6.1 Unutrasnje izvetavanje

Razliiti nivoi unutar organizacije zahtevaju drugaiju upotrebu informacija od

procesa upravljanja rizika.
Upravni odbor bi trebao:
znati o najznaajnijim rizicima okrenutim ka organizaciji
poznavati mogue uinke na akcionarske vrednosti odstupanja od oekivanih
podruja snaga
osigurati odgovarajue nivoe svesti u celoj organizaciji
znati kako e organizacija upravljati krizom

 znati vanost akcionarskih poverenjea u organizaciji

znati kako upravljati komunikacijom s investicionom zajednicom u kojoj je
primenljiv
Biti siguran da proces upravljanja rizicima radi efikasno
objaviti jasnu politiku upravljanja rizicima obuhvacenu filozofijom upravljanja
rizicima i odgovornosti
Poslovne jedinice trebaju:
biti svesne rizika koji spada u njihovu podrunu odgovornost, mogue uticaje
moe imati na drugim mestima, a posledice mogu imati na druga podruja
imati pokazatelje uspenosti koje omoguuju pracenje kljunih poslova i
finansijskih aktivnosti, napredak prema ciljevima i identifikovati razvoj koji
zahteva intervenciju (npr prognoze i prorauni)
imati sastave koji povezuju odstupanja u proraunima i predvianjima prikladno
frekvencijama kako bi se omoguilo njihovo delovanje
Izvetavati sistematski i odmah vii menadment kako bi odmah reagovali na
novi rizik ili neuspeh postojee kontrolne mere
Pojedinci bi trebali:
razumeti svoju odgovornost za pojedini rizik
razumeti kako se moe omoguiti stalno poboljanje upravljanja odgovornosti
rizika
shvatiti da je upravljanje rizikom i svest rizika kljuni deo kultura organizacije
Izvetavati sistematski i odmah vii menadment kako bi odmah reagovali na
novi rizik ili neuspeh postojee kontrolne mere

6.2 Spoljasnje izvetavanje

Kompanija mora prijaviti svoje akcionare na redovnoj osnovi utvrene njene

politike upravljanja rizicima i efikasnost u ostvarivanju svojih ciljeva. Sve ce vie
gledati na akcionarskim organizacijama da pruaju dokaze o efikasnosti
upravljanja organizacije ne-finansijsko poslovanje u takvim podrujima kao
poslovnim zajednicama, ljudska prava, prakse zapoljavanja, zdravlja i sigurnosti i
okoline .
Dobro korporativno upravljanje zahteva da kompanija usvoji metodiki pristup
upravljanja rizikom koji:
titi interese svojih akcionara
osigurava da upravni odbor ispunjava svoje dunosti direktne strategije, izgradi
vrednost i prati uspenost organizacija
osigurava da kontrole za upravljanje izvode adekvatne aranmane za formalno
izvetavanje upravljanja rizicima, trebaju biti jasno navedeni i biti na raspolaganju
zainteresiranim stranama.

Formalno izvetavanje treba se baviti:

metodom kontrole licne odgovornosti za upravljanje rizikom

procesima koji se koriste za identifikaciju rizika i kako su se obratili sistemima
rizika za upravljanje
primarnim sistemima kontrole koja upravlja znaajnim rizikom
praenjem i pregledom sistema na mestu svih znaajnih nedostataka koje je
otkrio sastav, ili u sastavu sam, treba se pratiti zajedno sa preduzetim koracima I
nositi se sa njima.

7. Tretman rizika

Tretman rizika je proces odabira i sprovoenje mera za izmenu rizik. Tretman

rizika se ukljuuje kao svoj glavni element kontrole rizika / ublaavanja, ali
proiruje se, na primer, rizika izbegavanje, prenos rizika, finansiranje rizika, itd.
NAPOMENA: U ovom standardu, rizik finansiranja odnosi se na mehanizmima
(npr. programi osiguranja) za finansiranje finansijski posledice rizika. Finansiranje
rizika nije uopsteno, smatra se da pruanje finansijskih sredstva za pokrie
trokova provedbe rizik tretman (kao to je definirano u ISO / IEC vodic 73; vidi
stranicu 17).
Bilo koji sastav tretmana rizika treba osigurati najmanje:
i efikasnost rada organizacija
efikasne unutarasnje kontrole
usklaenost sa zakonima i propisima.

Proces analize rizika pomae efikasnost i efektivnost rada organizacije

identifikovanjem tih rizika koji zahtevaju paznju menadzerima.Oni ce odrediti
prioritete upravljanja rizikom za koje radnje u smislu njihov potencijala za
dobrobit organizacije. Efikasnosti internih kontrola je korak do kojeg e se rizik i/
ili biti smanjen na predlog merne kontrole.
Ekonominost interne kontrole odnosi se na troak sprovodjenja kontrole u odnosu
na koristi za smanjenje rizika oekivanja. Predloene kontrole moraju biti mera u
smislu ekonomskih potencijala ako se ne poduzima nita u odnosu na trokove
predloene akcije (a) i uvek zahtevati detaljnije informacije i pretpostavke nego sto
su odmah bili dostupni.

Prvo, trokovi sprovodjenja se moraju ustanoviti.To mora biti izraunato s nekom

tonoscu jer se brzo postavljaju osnovice prema kojoj ceni je efikasnost
izmerena.Tada se gubitak ocekuje, ako je nije preduzeta nikakva akcija takoe
mora da se procenjuje i poredi rezultat, uprava moe odluiti hoe li ili ne
sprovoditi kontrolu rizika mere. Potivanje zakona i propisa koji imaju opciju.

Organizacija mora razumeti vaee zakone i mozda implementirati sastav kontrole

kako bi se postigla saglasnost.To je samo povremeno gde je fleksibilnost troaka
smanjuje rizik i moe biti potpuno nerazmerna za taj rizik. Jedna metoda za
dobijanje finansijskih zatita od uticaja rizika je kroz finansiranje rizika koji
ukljuuje osiguranje. Meutim,bi trebalo priznati da bi neke gubitke ili elemente
gubitaka ne mogu osigurati. npr. Neosigurani trokovi vezani za zdravlje na
random mestu, sigurnosni ili ekoloki incidenti, koji mogu ukljuivati tetu moral
zaposlenih i ugled ove organizacije.

8. Praenje i pregled rizika i proces menadmenta

Efikasno upravljanje rizicima zahteva izvetavanje i reviziju strukture kako bi se

osiguralo da su rizici efikasno identifikovani i procenjeni i da su odgovarajue
kontrole i odgovori na mestu.
Redovne revizije politika i standardi koje treba postovati i sprovoditi i standard
treba pregledati identifikovati mogunosti za poboljanje. Treba imati na umu da
su organizacije dinamine i da rade u dinamikim okruenjima. Promene u
organizaciji i okruenje u kojem deluje moraju biti identifikovani sa
odgovarajuim izmenama na sastavu.
Proces praenja treba pruiti garanciju da postoje odgovarajue kontrole na mesto
za delovanje organizacije i da su se postupci razumeli i sledili.

Promene u organizaciji i okruenju u kom posluje moraju biti identifikovne i

odgovarajue promene koje je napravljen sastav. Bilo koji proces praenja i
pregled treba takoe da utvrdi da li:
je o merama dalo rezultat onime to je namenjeno
je procedura usvojena I da li je vrednovanje bilo primereno prikupljenim
informacijama do kojih se doslo tokom obavljanja

treba poboljati znanje da bi se moglo doi do boljih odluka i identifikovati koje

lekcije se mogu nauiti za budue procene za upravljanje rizikom

Literatura:
1. Izvorni tekst na engleskom jeziku poslednji put vidjen 13.1.2014. godine na
http://www.theirm.org/publications/documents/Risk_Management_Standard_0308
20.pdf