1954

HEMIJA
dr Dubravka tajner
dr Slavko Kervean

Dr Dubravka tajner,
Dr Slavko Kevrean

HEMIJA

UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET
______________________________________________

Novi Sad, 2014.

EDICIJA OSNOVNI UDBENIK

Osniva i izdava Edicije
Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Novi Sad,
Trg Dositeja Obradovia 8, 21000 Novi Sad
Godina osnivanja
1954
Glavni i odgovorni urednik Edicije
Dr Milan Popovi, redovni profesor.
Dekan Poljoprivrednog fakulteta

lanovi Komisije za izdavaku delatnost

Dr Ljiljana Nei, vanredni profesor.
Dr Branislav Vlahovi, redovni profesor.
Dr Milica Raji, redovni profesor.
Dr Nada Plava, redovni profesor.

CIP -
,
54(075.8)
, , 1951Hemija / Dubravka tajner, Slavko Kevrean. - Novi Sad :
Poljoprivredni fakultet, 2014 (Novi Sad : FB print). - 303
str. : ilustr. ; 30 cm. - (Edicija Osnovni udbenik)
Tira 20. - Bibliografija.
ISBN 978-86-7520-313-1
1. , , 1947- []
a)
COBISS.SR-ID 290315271

Autori
Dr Dubravka tajner, redovni profesor.
Dr Slavko Kevrean, redovni profesor.
Glavni i odgovorni urednik
Dr Milan Popovi,
Dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Recenzenti
Dr Mira Popovi, redovni profesor.
Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematiki fakultet.
Dr Milan Popovi, redovni profesor.
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.
Izdava
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi
Sad.
Zabranjeno pretampavanje i fotokopiranje. Sva prava
zadrava izdava.
tampa: FB print, Novi Sad
tampanje odobrio: Komisija za izdavaku delatnost,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Tira: 20
Mesto i godina tampanja: Novi Sad, 2014.

SADRAJ
I DEO - OPTA HEMIJA
1.
1.1.
1.2.
1.3.
2.
2.1.
2.2.
2.3.
2.4.
2.4.1.
2.5.
2.5.1.
2.5.2.
2.5.3.
2.6.
2.6.1.
2.6.2.
2.6.3.
3.
3.1.
3.1.1.
3.1.2.
3.1.2.1.
3.1.2.2.
3.1.2.3.
3.1.3.
3.1.3.1.
3.1.3.2.
3.1.4.
4.
4.1.
4.2.
4.3.
4.4.
4.5
4.6.
4.7.
5.

UVOD ................................................................................................
HEMIJA I SASTAV MATERIJE ....................................................
Materija i promene kroz koje ona prolaz .............................................
Od ega je sastavljena materija oko nas? ............................................
iste supstance i smee .......................................................................
STRUKTURA ATOMA I PERIODNI SISTEM ................................
Daltonov model atoma ........................................................................
Otkrie elektrona i protona Tompsonov model atoma .....................
Atomsko jezgro Raderfordov planetarni model atom ...................
Atomski broj ........................................................................................
Izotopi ..................................................................................................
Elektronska struktura atoma .........................................................................
Borov model atoma .............................................................................
Talasno-mehaniki model atoma .........................................................
Kvantni brojevi i popunjavanje orbitala ..............................................
Elektronska struktura i periodni sistem .......................................................
Peridinost izmene nekih svojstava hemijskih elemenata ...................
Energija jonizacije ...............................................................................
Afinitet prema elektronu .....................................................................
STRUKTURA MOLEKULA-HEMIJSKE VEZE .............................
Unutarmolekulske i meumolekulske veze ................................................
Jonska veza ...........................................................................................................
Kovalentna veza ...........................................................................................
Koordinativno-kovalentna veza ..........................................................
Polarna kovalentna veza ......................................................................
Teorije kovalentne veze .........................................................................................
Meumolekulske privlane sile .................................................................
Van der Valsove sile ............................................................................
Vodonina veza ...................................................................................
Metalna veza ........................................................................................
ENERGETIKA HEMIJSKIH REAKCIJA. OSNOVI TERMOHEMIJE
Osnovni pojmovi .................................................................................
Razmena energije izmeu sistema i okoline. Entalpija ......................
Toplotni efekat hemijskih reakcija promena entalpije .....................
Termohemijske jednaine ....................................................................
Egzotermne i endotermne hemijske reakcije .......................................
Hesov zakon entalpija stvaranja jedinjenja ......................................
Slobodna energija i entropija kao kriterijumi spontanosti toka
hemijskih reakcija ................................................................................
HEMIJSKA KINETIKA I HEMIJSKA RAVNOTEA ...................

1
4
4
5
7
8
9
9
10
12
13
13
13
15
16
20
22
23
23
24
25
25
27
29
30
31
34
34
35
36
38
38
39
40
41
42
43
44
46

5.1.
5.1.1.
5.1.2.
5.1.3.
5.1.4.
5.1.5.
5.2.
6.
6.1.
6.1.1.
6.1.1.1.
6.1.1.2.
6.1.1.3.
6.1.2.
6.1.2.1.
6.1.2.2.
6.1.2.3.
6.1.2.4.
6.1.3.
6.1.3.1.
6.1.3.2.
6.1.3.3.
6.1.3.4.
6.1.3.5.
6.2.
6.2.1.
6.2.2.
6.2.3.
6.2.4.
7.
7.1
7.2.
7.3.
7.4.
7.5.
7.5.1.
7.5.2.
7.5.3.
7.6.
7.7.
7.7.1.
7.7.1.1.
7.7.2.
7.7.3.

Brzina hemijske reakcije ...............................................................................

Odvijanje hemijske reakcije. Teorija sudara .......................................
Uticaj prirode reaktanata .....................................................................
Uticaj temperature ...............................................................................
Uticaj koncentracije .............................................................................
Katalizatori i kataliza ...........................................................................
Hemijska ravnotea .......................................................................................
RASTVORI ......................................................................................................
Pravi rastvori .......................................................................................
Rastvorljivost ................................................................................................
Rastvorljivost vrstih supstanci u tenostima ............................................
Rastvorljivost tenosti u tenosti ...............................................................
Rastvorljivost gasova u tenostima ............................................................
Kvantitativni sastav rastvora ...................................................................
Maseni udeo ....................................................................................................
Zapreminski udeo ...........................................................................................
Koliinski udeo ..............................................................................................
Koncentracija rastvora ..................................................................................
Koligativne osobine rastvora ........................................................................
Koligativne osobine rastvora neelektrolita ..................................................
Snienje napona pare rastvaraa iznad rastvora ..........................................
Snienje take mrnjenja rastvora.................................................................
Povienje take kljuanja rastvora ................................................................
Osmotski pritisak ...........................................................................................
Koloidni sistemi ...................................................................................
Osobine koloidnih sistema ..................................................................
Hidrofobni koloidi ...............................................................................
Hidrofilni koloidi .................................................................................
Dobijanje koloidnih sistema ................................................................
ELEKTROLITIKA DISOCIJACIJA .....................................................
Elektroliti i neelektroliti ................................................................................
Poreklo jona u rastvoru. Proces elektrolitike disocijacije .........................
Stepen elektrolitike disocijacije ..................................................................
Koligativne osobine rastvora elektrolita ......................................................
Kiseline i baze ................................................................................................
Arenijusova teorija ..................................................................................
Brented-Lorijeva teorija ..........................................................................
Luisova teorija .................................................................................................
Jaki elektroliti ................................................................................................
Slabi elektroliti ....................................................................................
Konstanta disocijacije ...................................................................................
Izraunavanje koncentracije H+ i OH- jona .........................................
Ostvaldov zakon razblaenja ........................................................................
Jonski proizvod vode ...................................................................................

47
48
50
50
51
53
56
59
59
60
62
63
65
66
66
67
68
68
69
70
70
71
72
73
75
76
77
78
79
79
79
80
81
83
84
84
86
90
91
92
92
94
96
97

7.7.4.
7.7.5.
7.7.6.
7.8.
7.8.1.
7.8.2.
8.
8.1.
8.1.1.
8.1.2.
8.2.
8.2.1
8.2.2.
8.2.3

Vodonikov eksponent, pH i pOH ................................................................

Hidroliza soli .................................................................................................
Puferi ...................................................................................................................
Proizvod rastvorljivosti ................................................................................
Proizvod rastvorljivosti i rastvorljivost .......................................................
Suzbijanje rastvorljivosti .............................................................................
OKSIDACIJA I REDUKCIJA. OSNOVI ELEKTROHEMIJE...
Oksidacija i redukcija ..........................................................................
Oksidacioni broj ..................................................................................
Oksidaciona i radukciona sredstva .....................................................
Osnovi elektrohemije ...........................................................................
Redoks potencijal ................................................................................
Elektrohemijski spreg...........................................................................
Elektroliza. Faradejev zakon................................................................

98
99
102
104
105
106
107
107
107
109
110
110
111
113

II DEO - ORGANSKA HEMIJA

9.
10.
10.1
10.2
11.
11.1.
11.2.
12.
13.
14.
14.1.
14.1.1.
14.1.2.
14.1.3.
14.1.4.
14.2.
14.2.1.
14.2.2.
14.2.3.
15.
16.
16.1.
16.2.
16.2.1.
16.2.1.1.
16.2.1.2.
16.2.2.
16.2.2.1.

ORGANSKA HEMIJA .....................................................................

UVOD U ORGANSKU HEMIJU ...............................................................
Osobine organskih jedinjenja ............................................................................
Osobine atoma ugljenika .............................................................................
IZOMERIJA ORGANSKIH JEDINJENJA ............................................
Strukturna izomerija ....................................................................................
Stereoizomerija ..............................................................................................
KLASIFIKACIJA ORGANSKIH JEDINJENJA ...................................
TIPOVI HEMIJSKIH REAKCIJA U ORGANSKOJ HEMIJI ..........
UGLJOVODONICI ..........................................................................................
Aciklini ugljikovodonici ............................................................................
Alkani ...........................................................................................................
Alkeni ili olefmi ...........................................................................................
Dieni ......................................................................................................................
Alkini i olefini ................................................................................................
Ciklini ugljikovodonici ...............................................................................
Cikoalkani ......................................................................................................
Cikloalkeni ....................................................................................................
Aromatini ugljovodonici .............................................................................
HALOGENI DERIVATI UGLJOVODONIKA ......................................
ORGANSKA JEDINJENJA KOJA SADRE KISEONIK ........................
Osobine atoma kiseonika .....................................................................
Alkoholi i fenoli ..................................................................................
Alkoholi ...............................................................................................
Aciklini monohidroksilni alkoholi .....................................................
Polihidriksilni zasieni alkoholi ..........................................................
Fenoli ...................................................................................................
Monohidroksilni fenoli ........................................................................

114
114
114
115
120
120
122
126
128
129
130
130
134
139
141
143
143
144
145
151
152
152
153
153
154
158
161
161

16.2.2.2.
16.3.
16.4.
16.4.1.
16.5.
16.5.1.
16.5.2.
16.5.3.
16.5.4.
16.5.5.
16.5.6.
16.5.7.
16.5.7.1.
16.5.7.216.5.7.3.
16.5.7.4.
16.5.8.
16.5.8.1.
16.5.8.2.
16.5.8.2.1
16.5.8.2.2
16.5.8.3.
16.5.8.4.
16.5.8.5.
16.5.8.6.
17.
17.1.
17.2.
17.2.1.
17.2.2.
17.2.3.
17.2.4.
17.2.5.
18.

18.1.
18.2.
18.3.

Polihidroksilni fenoli ..........................................................................

Etri ......................................................................................................
Aldehidi i ketoni ..................................................................................
Aciklini aldehidi i ketoni ...................................................................
Organske kiseline, jedinjenja sa karboksilnom funkcijom .................
Monokarboksilne zasiene kiseline .....................................................
Monokarboksilne nezasiene kiseline .................................................
Dikarboksilne zasiene kiseline ..........................................................
Dikarboksilne nezasiene kiseline ............................................................
Aromatine karboksilne kiseline ...............................................................
Derivati karboksilnih kiselina ..............................................................
Derivati karboksilnih kiselina (zamena u COOH grupi) .....................
Halogenidi karboksilnih kiselina .........................................................
Anhidridi karbonskih kiselina .............................................................
Estri karbonskih kiselina .....................................................................
Amidi karbonskih kiselina ...................................................................
Supstituisane karboksilne kiseline .......................................................
Halogenkarboksilne kiseline ...............................................................
Oksikarboksilne kiseline .....................................................................
Monokarboksilne monooksi kiseline ...................................................
Dikarboksilne monooksi kiseline ........................................................
Dikarboksilne dioksi kiseline ..............................................................
Trikarboksilne monooksi kiseline .......................................................
Nezasiene oksikarboksilne kiseline ...................................................
Aromatine oksikarboksilne kiseline ..................................................
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM ...................................
Nitro jedinjenja ....................................................................................
Amini ...................................................................................................
Podela i nomenklatura amina ..............................................................
Dobijanje amina ..................................................................................
Osobine i reakcije amina .....................................................................
Diamini ................................................................................................
Aromatini amini .................................................................................
HETEROCIKLINA JEDINJENJA ..............................................
Podela heterociklinih jedinjenja ........................................................
Nomenklatura heterociklinih jedinjenja ............................................
Hemijske osobine heterociklinih jedinjenja ......................................

164
165
167
168
176
176
180
183
184
185
187
187
188
188
189
190
191
191
192
192
195
196
196
197
197
199
199
201
201
202
203
204
205
206
206
206
208

III DEO- HEMIJA PRIRODNIH PROIZVODA

19.
19.1.
19.2.
19.3.

UGLJENI HIDRATI .................................................................

Klasifikacija i nomenklatura ugljenih hidrata .................................
Ciklina struktura eera i mutarotacija ..........................................
Monosaharidi ..................................................................................

210
210
212
215

19.3.1.
19.4.
19.5.
20.
20.1.
20.1.1.
20.1.2.
20.1.3.
20.1.4.
20.1.5.
20.1.5.1.
20.1.5.2.
20.1.5.3.
20.2.
20.2.1.
20.2.2.
20.2.3.
20.2.4.
20.2.4.1.
20.2.4.2.
20.2.4.3.
20.2.4.4.
20.2.5.
20.2.6.
21.
21.1.
21.1.1.
21.1.2.
21.1.3.
21.1.4.
21.2.
21.2.1.
21.2.2.
21.2.3.
21.3.
22.
22.1.
22.2.
22.3.
22.4.

Fizike i hemijske osobine monosaharida ....................................

Oligosaharidi ....................................................................................
Polisaharidi ......................................................................................
AMINOKISELINE I PROTEINI .........................................
Aminokiseline ................................................................................
Sinteza aminokiselina .....................................................................
Fizike osobine aminokiselina .......................................................
Hemijske osobine aminokiselina ...................................................
Aminokiseline proteina ...................................................................
Osobine aminokiselina ...............................................................
Stereoizomerija ....................................................................................
Kiselo-bazne osobine ..........................................................................
Nutritivna podela aminokiselina......................................................
Proteini..............................................................................................
Elementarni sastav proteina ............................................................
Hemijska priroda proteina nastajanje i struktura peptidne veze ......
Struktura peptidne veze ..................................................................
Hemijske osnove strukture proteina ..............................................
Primarna struktura ...............................................................................
Sekundarna struktura ...............................................................................
Tercijerna struktura ...................................................................................
Kvaternerna struktura.................................................................................
Aminokiselinski sastav proteina .....................................................
Sinteza polipeptida .........................................................................
NUKLEINSKE KISELINE ......................................................
Struktura komponenti nukleinskih kiselina .....................................
eerne komponente ............................................................................
Purinske i pirimidinske baze ...............................................................
Nukleozidi ...........................................................................................
Nukleotidi ............................................................................................
Primarna struktura nukleinskih kiselina ..........................................
Graa polinukleotidnog lanca .............................................................
Primarna struktura ...............................................................................
Nukleotidni sastav nukleinskih kiselina ..............................................
Sekundarna struktura nukleinskih kiselina ......................................
LIPIDI ...........................................................................................
Podela lipida .....................................................................................
Masne kiseline .....................................................................................
Voskovi ................................................................................................
Masti i ulja acilgliceroli ................................................................

217
220
222
225
225
225
226
226
228
231
231
231
232
233
233
233
234
236
236
238
240
242
242
243
245
246
246
247
248
249
252
252
254
254
254
256
256
257
258
259

22.4.1.
22.4.1.1.
22.4.1.2.
22.4.1.3.
22.4.1.4.
22.5.
22.6.
22.7.
22.7.1.
22.7.2.
22.8.
23.

Hemijske osobine i karakteristike masti i ulja ................................

Saponifikacija masti i ulja ................................................................
Hidrogenacija ulja ............................................................................
Uegnue i polimerizacija masti i ulja .............................................
Karakteristike masti i ulja ................................................................
Fosfogliceridi ...................................................................................
Terpeni .............................................................................................
Steroidi ...............................................................................................
une kiseline ................................................................................
Steroidni hormoni ...........................................................................
Prostaglandini ..................................................................................
RASPROSTRANJENOST POJEDINIH ELEMENATA U
PRIRODI ...........................................................................................
BIOELEMENTI - ELEMENTI IVOTA ...........................................
23.1.
MAKROELEMENTI ..........................................................................
23.1.1.
23.1.1.1. Vodonik ...............................................................................................
23.1.1.2. Ugljenik ...............................................................................................
23.1.1.3. Azot .....................................................................................................
23.1.1.4. Kiseonik ...............................................................................................
23.1.1.5. Sumpor ................................................................................................
23.1.1.6. Fosfor ...................................................................................................
BIOMETALI .......................................................................................
23.1.2.
23.1.2.1. Natrijum ...............................................................................................
23.1.2.2. Kalijum ................................................................................................
23.1.2.3. Magnezijum .........................................................................................
23.1.2.4. Kalcijum ..
23.1.2.5. Mangan ................................................................................................
23.1.2.6. Gvoe .................................................................................................
23.1.2.7. Kobalt ..................................................................................................
23.1.2.8. Bakar ...................................................................................................
23.1.2.9. Cink .....................................................................................................
23.1.2.10 Molibden .............................................................................................
LITERATURA ........................................................................
24.

260
260
261
261
262
263
265
267
268
269
270
271
273
275
275
277
280
282
286
288
290
291
292
293
295
296
297
299
299
301
302
303

UVOD
Ova knjiga je namenjena studentima prve godine fakulteta na kojima hemija
nije matina disciplina i predaje se kao jednosemestralni ili dvosemestralni predmet. S
obzirom na to, udbenik je napisan tako da postupno uvodi studenta u svet hemije
kako bi predmet mogli pratiti i studenti koji nemaju dobro predznanje iz ove oblasti.
Knjiga takoe moe biti korisna nastavnicima hemije u osnovnim i srednjim kolama
koji imaju elju da osvee znanje kao i svim strunjacima ne-hemiarima koji ele da
proire svoja znanja iz ove oblasti. Knjiga daje pregled modernih teorija o strukturi i
promenama materije, najvanijih naunih metoda hemije sa akcentom na znaaj i
primenu hemije u ivotu savremenog oveka.
Hemija i njeno mesto meu ostalim naukama
Hemija bi se uopteno mogla definisati kao nauka koja izuava sastav,
osobine i promene materije. Termin materija bi se mogao grubo definisati kao sve to
zauzima neki prostor i ima masu. Ovo je samo gruba definicija termina materija s
obzirom da postoje pojmovi kao elektron ili energija koje je teko klasifikovati
kao materiju ili nemateriju. Meutim, za poetak izuavanja hemije, ova gruba
definicija se moe smatrati zadovoljavajuom.
Podruje hemije se tradicionalno deli na pet oblasti: 1) Organska hemija, koja
izuava sastav, osobinu i promene supstanci koje sadre ugljenik, 2) Neorganska hemija, koja izuava uglavnom supstance koje ne sadre ugljenik (ukljuujui, meutim,
neka jedinjenja ugljenika), 3) Analitika hemija, koja izuava kvalitativni i
kvantitativni sastav materije, 4) Fizika hemija, koja izuava odnos izmeu materije i
energije. Postoji preklapanje izmeu fizike hemije i fizike koja bi se takoe mogla
definisati kao nauka koja izuava odnos izmeu materije i energije. Meutim,
istraivanja u oblasti fizike hemije obavezno obuhvataju ispitivanje sastava, osobina i
promena materije gde je odnos izmeu mateije i energije veoma bitan. 5) Biohemija,
koja je veoma bliska organskoj hemiji, ali se primarno bavi strukturom i promenama
materije u ivim organizmima.
Fizika ispitivanja su uglavnom orijentisana na odnose izmeu materije i
energije, a znatno manje na sastav materije. Materija i energija predstavljaju osnovne
komponente celog univerzuma, tako da su zakoni fizike najoptiji i najfundamentalniji zakoni nauke uopte. Fiziki zakoni, tako predstavljaju, neophodnu osnovu
za razumevanje hemije. Fizika predstavlja najfundamentalniju prirodnu nauku.
Hemija predstavlja osnovu za studije biologije, agronomije, medicine i ostalih
nauka zasnovanih na biologiji. Da bi se razumeli procesi u ivim biima, neophodno
je razumeti prirodu hemijskih procesa u organizmu, s obzirom da su iva bia sazdana
od materije koja se neprestano menja. S obzirom da je hemija najvie povezana sa
fizikom, ove dve nauke su poznate kao fizike nauke.
Nauke je mogue hijerarhijski organizovati poevi od najfundamentalnijih
(fizike i hemije), nakon kojih slede bioloke, agronomske i medicinske nauke, a zatim
sociologija itd. Znanja i zakonitosti svake naune discipline u ovoj hijerarhiji se
1

oslanjaju na zakonitosti fundamentalnije discipline. Na kraju ove hijerarhije nalaze se

discipline koje imaju samo delom nauni karakter kao npr. ekonomija i psihologija.
Ove oblasti bi se mogle definisati kao granine discipline nauke koje, iako primenjuju
razliite naune metode u istraivanjima, donekle zavise od senzibiliteta oveka kao
emotivnog bia. Oblasti, kao npr. istorija se ne klasifikuju kao naune ve kao
humanistike discipline. U ovim oblastima, pored delimine upotrebe naunih metoda
dolazi do izraaja subjektivnost oveka usled emocija, verovanja, uticaja drutva,
politike itd.
Zato je vano izuavanje hemije?
Za studente kojima hemija nije matini predmet, korisno je pomenuti vanost
izuavanja hemije. Ovi razlozi mogu da se svrstaju u etiri kategorije: 1) Zadovoljavanje intelektualne znatielje vezane za materiju i njene promene, 2) Osnovna
znanja, principe i metode hemije je mogue primeniti u gotovo svim aspektima
ljudskog ivota, 3) Izuavanje hemije razvija sposobnost rezonovanja kao i preciznost
i strpljenje u manuelnom radu u laboratoriji, 4) Razumevanje hemijskih principa
omoguuje i razumevanje svakodnevnih pojava u ovekovom okruenju.
Verovatno je znatielja veina nas povremeno vezana za strukturu materije i
njene promene. Zato je npr. kamen tei od vode ili gasova? ta to nekim materijalima daje plavu, utu ili crvenu boju? Odgovore na ova i slina pitanja - daje
hemija.
Ve je pomenuto da osnovu biolokih, agronomskih i medicinskih nauka ine
fizika i hemija. Procesi rasta i razvoja biljaka i ivotinja, pojave bolesti kod ivih
organizama zasnovane su na hemijskim promenama materije od kojih se iva bia
sastoje. Tako biolozi, agronomi i lekari, kada izuavaju neku bolest (biljaka, ivotinja
ili oveka), uz pomo hemiara i biohemiara, izuavaju i hemijske osnove koje
dovode do patolokih promena. Razumevanje molekularnih mehanizama patologije
lake je pronai supstance koje bi se mogle koristiti kao lekovi. Hemija takoe
omoguuje razumevanje mehanizama delovanja lekova na ive organizme i njihove
interakcije sa ostalim supstancama u organizmu.
Osnovna istraivanja u oblasti proizvodnje zdrave hrane i odrive poljoprivrede takoe se baziraju na znanjima hemije.
Let u kosmos zahteva upotrebu specijalnih materijala otpornih na delovanje
razliitih uticaja iz svemira kao npr. kosmikog zraenja, toplote, trenja itd. Gorivo
koje koriste kosmike letilice takoe podlee hemijskim promenama na raun kojih se
oslobaa energija. Zadatak hemije je dobijanje novih materijala to boljih osobina za
izradu kosmikih letilica kao i goriva koja zauzimaju to manju zapreminu a daju to
veu koliinu energije.
U sociologiji, psihologiji, u humanistikim disciplinama uopte i oblastima
koja podrazumevaju upliv ljudskih emocija teko je primeniti metode i znanja hemije.
Meutim, ljudsko ponaanje i emocije su zasnovane na aktivnosti specifinih
supstanci od ije koncentracije i hemijskih reakcija zavisi ponaanje oveka. Tako da i
2

u ovoj oblasti, hemija, pored ostalih naunih disciplina, daje objanjenja i odgovore
vezane za prirodu i ponaanje oveka.

1. HEMIJA I SASTAV MATERIJE

Hemija predstavlja jednu od najinteresantnijih oblasti ljudskog prouavanja iz
prostog razloga to su mnogi aspekti svakodnevnog ivota, pa i sam ivot, u mnogome
povezani sa ovom naukom. Za poetak postavljamo jednostavno pitanje: ta je
hemija? Odgovor se moe dati u jednoj reenici: Hemija je eksperimentalna
prirodna nauka koja prouava materiju i njene promene. Iz ove definicije sledi da
je predmet prouavanja hemije materija i njene promene, kako emo videti u prvom
redu hemijske, a izuavanje se vri naunim metodama mahom putem eksperimenata.
Moemo rei da se prouavanja u hemiji u prvom redu odnose na: sastav materije,
promene kroz koje materija prolazi i odnose izmeu promena u materiji i promena
energije.
1.1. MATERIJA I PROMENE KROZ KOJE ONA PROLAZI
Odgovor na pitanje ta je materija jo nije dat i predstavlja sloeno filozofsko
pitanje. U okviru ovoga kursa neemo se uputati u razmatranje ovog pitanja nego
emo usvojiti najjednostavniju definiciju koja e zadovoljiti nae potrebe u
prouavanju hemije. Materija je sve to ima masu i zauzima prostor. U opisivanju
pojma materije koristimo se izrazima kao to su: supstanca, materijali, predmeti, tela
itd. Od ovih izraza, za nas u hemiji najvaniji je pojam supstance, ali pre nego ga
definiemo izdvojiemo neke karakteristike pojma materije a to su: a) Masa i
zauzimanje prostora b) Raznovrsnost pojavnih oblika (praktino beskonana) c)
Kretanje u prostoru (premetanje) i vremenu (razvoj) d) Objektivnost (postojanje
nezavisno od oveka i njegove svesti) e) Odraavanje u svesti oveka kroz praksu (sve
predstave o pojmu materije ovek je stekao delujui na nju i na taj nain je menjao i
prilagoavao svojim potrebama). Supstance su razliiti pojavni oblici materije koji
se razlikuju i prepoznaju na osnovu njihovih posebnih osobina. Za svaku
supstancu karakteristian je skup osobina na osnovu kojih se razlikuje od druge
supstance. Tako na primer, za supstancu koju nazivamo voda znamo da je tena, da je
nezapaljiva, da se moe piti, da kljua na 100 oC itd. dok za supstancu koju zovemo
gvoe znamo da je vrsta, da se topi na visokoj temperaturi, da ra, da se moe
kovati, da provodi elektrinu struju itd. Ovi skupovi osobina jasno razlikuju ove dve
supstance. U veini sluajeve dve supstance se lako mogu razlikovati (dovoljne su
jedna ili dve osobine pa da razlika postane jasna) meutim ponekad je teko
razlikovati dve supstance, na primer enantiomeri mlene kiseline se razlikuju samo po
smeru obrtanja polarizovane svetlosti. Osobine supstanci mogu se podeliti u dve
grupe: fizike i hemijske osobine. Karakteristike supstanci koje opaamo ili
merimo bez promene identiteta supstance nazivamo fizikim osobinama. U ove
osobine spadaju: agregatno stanje, boja, miris, ukus, taka topljenja, taka kljuanja,
itd. Karakteristike supstanci koje opaamo ili merimo samo uz promenu
identiteta supstance nazivamo hemijske osobine. Ove osobine zapaamo u
hemijskim reakcijama sa drugom supstancom a to su: sagorevanje, reakcija sa vodom,
kiselinom itd. U skladu sa time fiziku promenu definiemo kao promenu pri kojoj
4

ne dolazi do promene identiteta supstanci a hemijsku promenu kao promenu pri

kojoj dolazi do promene identiteta supstanci. Prilikom hemijske promene dolazi do
formiranja neke supstance od druge supstance. Hemijske promene se odvijaju kroz
hemijske reakcije. U hemijskim reakcijama jedna supstance odgovara (reaguje)
na prisustvo druge supstance, na promenu temperature ili na neki drugi uticaj.
Supstance koje dovodimo u kontakt da bi dolo do hemijske reakcije nazivamo
REAKTANTI, a supstance koje dobijamo nakon zavrene hemijske reakcije
nazivamo PRODUKTI hemijske reakcije. Reagens je supstanca ili rastvor koji
reaguje sa drugom supstancom.
Hemijske reakcije prikazuju se hemijskim jednainama. Hemijska jednaina je
kvalitativan i kvantitativan saet prikaz hemijske reakcije ona pokazuje da broj atoma
elemenata ostaje ouvan (isti broj atoma sa leve i desne strane jednaine), dolazi samo
do pregrupisavanja atoma u nove molekule. Ako u reakciji uestvuju joni nazivaju se
jonske reakcije, a ako uestvuju molekule onda molekulske reakcije. Treba
napomenuti da hemijske jednaine ne prikazuju mehanizam odvijanja hemijske
promene, nego samo poetno i krajnje stanje.
Prilikom sastavljanja jednaina hemijskih reakcija polazi se od sledeih
osnovnih pravila: a) reaktanti i produkti hemijske reakcije moraju biti poznati b) broj
svake vrste atoma na levoj strani jednaine mora biti jednak broju atoma na desnoj
strani jednaine c) zbir naelektrisanja na levoj strani jednaine mora biti jednak zbiru
naelektrisanja na desnoj strani jednaine (kod jonskih reakcija) d) ukupna promena
oksidacionog broja atoma koji se oksidiu mora biti jednaka ukupnoj promeni
oksidacionog broja atoma koji se redukuju (kod redoks reakcija).
Sve hemijske reakcije mogu se podijeliti u 3 grupe: 1. reakcije u kojima se
menja oksidacioni broj elemenata (redoks-reakcije) 2. reakcije u kojima se menjaju
ligandi, odnosno koordinacioni broj reaktanata (kompleksne reakcije) 3. reakcije pri
kojima dolazi do disocijacije i asocijacije molekula, atoma i jona (ovo je najbrojnija
grupa reakcija sa mnogo podvrsta a najpoznatije su protolitike reakcije).
HCl + NaOH NaCl + H2O
Prikazana jednaina hemijske reakcije prikazuje jednu protolitiku reakciju, reakciju
neutralizacije. Iz navedene jednaine vidimo samo koje supstance su reaktanti (HCl i
NaOH) a koje proizvodi reakcije (NaCl i H2O) i u kom odnosu reaguju. Hemijske
jednaine se mogu dopunjavati sa jo nekim oznakama koje daju vie informacija o
toku i uslovima odvijanja hemijskih reakcija.
1.2. OD EGA JE SASTAVLJENA MATERIJA OKO NAS?
Ovo pitanje je zanimalo ljude od pamtiveka. Tako je Empedokle, grki filozof
(492 432 g. p.n.e.), predloio jednu od prvih teorija putem koje pokuao da opie
sastav materije. Empedokle je tvrdio da se sva materija sastoji od etiri elementa:
vatre, vazduha, vode i zemlje. Odnos ova etiri elementa utie na svojstva materije. Za
kamen je mislio da sadri visok udeo zemlje, dok je za zeca mislio da sadri vie i
vode i vatre, ime je mekan i ima ivota. Empedoklova teorija je bila veoma
5

popularna, ali nije bila bez odreenih nedostataka. Na primer, bez obzira koliko puta
razbijali kamen na polovine, dobijeni komadu nikada ne podseaju na neki od
osnovnih elemenata vatru, vazduh, vodu ili zemlju. Uprkos ovim problemima,
Empedoklova teorija je bila vana za razvoj naune misli, jer je meu prvima koje
ukazuju da se neke supstance koji izgledaju kao ista materija, poput kamena, zapravo
sastoje od razliitih kombinacija neki drugih prostijih supstanci.
Nekoliko decenija nakon Empedokla, Demokrit (460 -370 g. pne), drugi grki
filozof, razvio je novu teorije materije kojom je pokuao da prevazie probleme svog
prethodnika. Demokrit je znao da ako se kamen i podeli na polovine, svaka polovina
ima ista svojstva kao originalni kamen. On je pretpostavio da ako se nastavi sa
deljenjem kamena na sve manje i manje delove, u nekom trenutku e nastati komad
tako mali da vie ne moe biti podeljen. Demokrit naziva ove veoma male delove
materije atomos (atom), to znai nedeljiv. On je smatrao da su atomi veni i ne
mogu biti uniteni. Demokrit je pretpostavljao da su atomi specifini za pojedini
materijal, to znai da su atomi kamena jedinstveni za kamen i razlikuju se od atoma
drugih materijala, kao to je krzno. Ovo je izuzetna teorija koja je pokuala da objasni
ceo fiziki svet u smislu malog broja postavki. Na kraju, ipak, Aristotel i Platon, dva
od najpoznatijih filozofa Antike Grke, odbacila su teorije Demokrita. Aristotel
prihvata teoriju Empedokla, dodajui svoju (pogrenu) postavku da se etiri osnovna
elementa mogu transformisati jedan u drugi. Zbog velikog uticaja Aristotela,
Demokritova teorija e morati da eka gotovo 2.000 godina pre nego to ponovo bude
afirmisana.
Pristli, Laoazije i ostali su postavili temelje dananje moderne hemije. Njihovi
eksperimenti su pokazali da se neke supstance mogu spajati sa drugima dajui nove
materijale dok se druge supstance mogu razloiti na prostije, meutim postoje i
nekoliko kljunih supstanci koji se ne mogu dalje razlagati. Iz ovakvih istraivanja
proizala je prva definicija hemijskog elementa. HEMIJSKI ELEMENT JE
SUPSTANCA KOJA SE HEMIJSKIM PUTEM NE MOE RAZLOITI NA
PROSTIJE SUPSTANCE.
Postavilo se pitanje kako objasniti ova zapaanja. Engleski naunik, John
Dalton je uzimajui obzir dotadanje radove Lavoazijea, Prusta i drugih a bazirajui se
na Demokritovoj teoriji materije razvio prvu modernu atomsku teoriju 1803 godine.
Osnovne postavke Daltonove atomske teorije su: a) celokupna materija se sastoji od
atoma b) svi atomi jednog hemijskog elementa su identini c) atomi razliitih
hemijskih elemenata imaju razliite mase i osobine c) jedinjenja (sloeni atomi) su
specifina kombinacija atoma vie od jednog hemijskog elementa d) u hemijskim
reakcijama, atomi se niti stvaraju niti razaraju ve se samo prerasporeuju dajui novu
supstancu. Na osnovu ove teorije sledila je i nova definicija atoma i hemijskog
elementa.
ATOM JE NAJMANJA ESTICA HEMIJSKOG ELEMENTA KOJA IMA
HEMIJSKE OSOBINE TOG ELEMENTA.

HEMIJSKI ELEMENT JE SUPSTANCA KOJA SE SASTOJI OD ATOMA

ISTIH HEMIJSKIH OSOBINA.
Daltonova atomska teorija je imala i odreenih nedostataka zbog nedovoljnih
podataka proizalih iz dotadanjih istraivanja. Ipak, to je bila najbolja teorija na
tadanjem nivou znanja. Najvei nedostatak Daltonove teorije je bilo nastajanje
jedinjenja i odreivanje najmanje estica hemijskog jedinjenja koju je on nazvao
sloeni atom. Znamo da je hemijsko jedinjenje supstanca koja se sastoji od atoma
dva ili vie hemijskih elemenata u definisanom, stalnom odnosu. Italijanski naunik
Amadeo Avogadro je kasnije uveo u hemiju pojam molekula koji je znatno doprineo
definisanju hemijskih jedinjenja kao druge grupe supstanci koje ine materiju oko nas.
Molekul je odreena i posebna, elektrino neutralna grupa povezanih atoma; to
je najmanja estica hemijskog jedinjenja koja ima hemijske osobine datog
jedinjenja. Najvanije karakteristike jedinjenja su: stalnost sastava razlaganje na
elemente je mogue samo hemijskim metodama. Hemijska jedinjenja se prikazuju
hemijskim formulama. Postoji tri vrste hemijskih formula u zavisnosti ta se putem
hemijske formule eli pokazati.
EMPIRIJSKA FORMULA pokazuje relativni broj atoma svakog elementa u
jedinjenju. Odraava stalan sastav hemijskog jedinjenja. Na primer, H2O, H2SO4,
CH2O.
MOLEKULSKA FORMULA pokazuje stvaran atoma svakog elementa u
molekulu. Na primer, H2O, C2H4O2.
STRUKTURNA FORMULA - pokazuje raspored i nain povezivanja atoma u
molekulu. Na primer, CH3COOH. O strukturnim formulama vie emo saznati u
odeljku: Organska hemija.
Veina neorganskih jedinjenja ima istu empirijsku i molekulsku formulu a
strukturna formula je od manje vanosti jer radi jednostavnim kombinacijama
nekoliko elemenata. U prethodnim primerima ovaj sluaj odslikava primer vode, H2O,
dok na primeru siretne kiseline (formule oznaene masnim slovima) vidimo da se
empirijska i molekulska formula razlikuju a strukturna formula je od velike vanosti.
Pored atoma i molekula materiju ine i estice koje nazivamo joni. Jon je
pozitivno ili negativno naelektrisan atom ili grupa atoma. Na primer, Cl-, SO42-,
Na+, Ba2+ itd. Joni predstavljaju atome ili molekule kod kojih ukupan broj elektrona
nije jednak ukupnom broju protona, na taj nain jon ima pozitivno ili negativno
naelektrisanje u zavisnosti od toga da li ima manjka ili vika elektrona u odnosu na
protone. Anjon je jon koji ima vie elektrona nego protona i negativno je naelektrisan
a katjon je jon koji ima vie protona nego elektrona pa je pozitivno naelektrisan. Joni
se nalaze u kristalnim reetkama jedinjenja sa jonskom vezom (jonska jedinjenja) i u
rastvorima elektrolita.
1.3. ISTE SUPSTANCE I SMEE
Celokupna materija oko nas sastoji se od atoma hemijskih elemenata.
Hemijski elementi se kombinuju u hemijska jedinjenja koja se mogu sastojati od
7

molekula ili jona. Hemijska jedinjenja i elementi u prirodi se ree nalaze u istom
stanju a veoma esto u razliitim meavinama smeama. Elementi, hemijska
jedinjenja i smee ine ogroman broj pojavnih oblika materije, koje prepoznajemo po
njihovim specifinim osobinama to su supstance. Podela pojavnih oblika materije,
supstanci data je na sledeoj slici:

Slika 1.1. Podela pojavnih oblika materije

Kao to smo ve rekli, hemija se bavi prouavanjem materije i promena kroz koje ona
prolazi. U sledeim poglavljima ove knjige, ukazaemo na vezu izmeu strukture
supstanci i njihovih osobina. Videemo kako se na osnovu prouavanja osobina
supstanci dolo do saznanja o strukturi materije. Nakon zavretka ovog kursa hemije,
student bi trebalo, da na osnovu steenih znanja, bude u mogunosti da na osnovu
poznate strukture neke supstance predvidi neke njene osobine a takoe i da ako su
poznate neke osobine supstance stekne neku predstavu o njenoj strukturi.

2. STRUKTURA ATOMA I PERODNI SISTEM ELEMENATA

Atom je najmanja estica hemijskog elementa. Svaki hemijski elemenat ima
atome sa jedinstvenim osobinama. Oko nas se nalazi onoliko vrsta atoma koliko ima
hemijskih elemenata, a do sada je otkriveno 116 hemijskih elemenata. to se hemije
tie, atom je osnovna jedinica materije od koje je izgraen svet oko nas.
Atomi su veoma sitne estice, to jest jo niko nije uspeo da vidi atom niti je
konstruisan takav mikroskop koji omoguava da se vidi atom. Najbolji rezultati su
postignuti skenirajuim tunelskim elektronskim mikroskopom gde su se videli obrisi
pojedinih nizova atoma.
Poto je atom suvie mali da bi se video do sada najmonijim mikroskopom
naunici se oslanjaju na modele koji nam pomau u razumevanju osobina i strukture
atoma. Model je pojednostavljena predstava nekog objekta ili procesa iz realnog sveta.
U nauci se stvaraju modeli koji nam pomau da sloene osobine, strukture ili
ponaanja uinimo vidljivim. Modeli nastaju na bazi direktnih ili indirektnih dokaza i
treba da objasne sve osobine modelovanog objekta ili procesa i po mogustvu da
predvide nove osobine. Model se moe stalno menjati u skladu sa novootkrivenim
injenicama i dokazima.
8

Od prvobitnog starogrkog koncepta atoma pa do danas naunici su stalno

nadgraivali i menjali postojee modele o strukturi atoma.
2.1. DALTONOV MODEL ATOMA
Od objavljivanja Daltonove atomske teorije (1803. godine) pa sve do zadnjih
godina devetnaestog veka prihvaeni model atoma podseao je na malu vrstu loptu,
slinu bilijarskoj kugli. Ovaj model se bazirao na Daltonovoj atomskoj teoriji i trajao
je skoro 100 godina skoro bez ikakve izmene. Ovako dugo vreme trajanja ovog
modela, kao i same Daltonove atomske teorije, pripisuje se tome to je uspela da
objasni dva osnovna zakona hemije a to su zakon odranja mase (Lavoazijeov zakon) i
zakon stalnog sastava jedinjenja (Prustov zakon).
2.2. OTKRIE ELEKTRONA I PROTONA TOMPSONOV MODEL
ATOMA
Istraivanja prirode elektriciteta su krajem devetnaestog veka potpuno
izmenila dotadanji pogled na atom, ukazujui da atom nije nedeljiva estica, ve da je
sastavljen od jo manjih estica, to jest da poseduje odreenu strukturu.
U to vreme fiziari su ispitivali pojave koje nastaju pri prolazu elektrine
struje kroz gasove zatvorene u cevi pod snienim pritiskom (Kruksova cev). Tako je
engleski naunik Tompson (J. J. Thompson, 1856 - 1940) utvrdio, da pri prolazu
elektrine struje kroz razreene gasove u Kruksovoj cevi, dolazi do pojave svetleeg
snopa zraka koji se kreu od katode (negativna elektroda) ka anodi (pozitivna
elektroda) pa su nazvani katodni zraci. Dalja ispitivanja su pokazala da ovi zraci
skreu sa pravolinijske putanje pod dejstvom magnetnog ili elektrinog polja. Na
osnovu toga je zakljueno da katodni zraci predstavljaju struju naelektrisanih estica
(imaju naboj i masu). Na osnovu pravca skretanja katodnih zraka, Tompson je
dokazao da su oni negativno naelektrisane estice, pa je tim negativno naelektrisanim
esticama dao ime elektroni. Radovima Millikena utvrena je masa i naelektrisanje
elektrona, i elektron je imao 1836 puta manju masu od atoma vodonika. Tompson je
pretpostavio, to se kasnije pokazalo tanim, da ove estice predstavljaju delove
atoma koji nose negativno naelektrisanje.
Goldtajn 1886 otkriva proton i dokazuje da atomi imaju i pozitivno
naelektrisanje. Utvreno je da kroz otvore u katodi (kanale) koja se nalazi u
Kruksovoj cevi prolazi nova vrsta zraka koja se kree suprotno od katodnih zraka i
nazvani su kanalni zraci. Ovi zraci su ispitani istim metodama kao i katodni i utvreno
je predstavljaju snop pozitivno naelektrisanih estica. Za razliku od katodnih zraka,
ije karakteristike nisu zavisile od vrste gasa koji se nalazio u Kruksovoj cevi,
karakteristike kanalnih zraka su zavisile od vrste gasa u cevi. Za estice koje se
dobijaju kada se u cevi nalazi vodonik utvreno je da imaju 1836 puta veu masu od
elektrona a isto naelektrisanje.

Obina materija se u jakom magnetnom i elektrinom polju ponaa indiferentno. To

ukazuje na injenicu da atomi kao najsitnije estice ne poseduju naboj, odnosno da su
oni po svojoj prirodi elektroneutralni. S obzirom da atomi sadre negativno
naelektrisane estice, elektrone, prema tome moraju imati i dovoljno pozitivnog
naboja da bi se neutralisao negativni naboj elektrona. Ova injenica, otkrie elektrona
i protona kao i pretpostavka da ove estice potiu iz atoma, navela je Tompsona da
predloi model atoma prema kome su negativni elektroni utopljeni u jednako
rasporeeno pozitivno naelektrisanje protona. Ovaj model atoma popularno je nazvan
pudnig sa ljivama jer je podseao na kola u kome su u testo utopljene ljive. S
obzirom na veliinu elektrona i protona, prema ovom modelu atoma, atom bi trebalo
da ima mnogo praznog prostora.
2.3. ATOMSKO JEZGRO RADERFORDOV PLANETARNI MODEL
ATOMA
Raderford (Ernest Rutherford 1871 - 1937) je prouavao emitovanje
pozitivno naelektrisanih estica ( - estice), od strane radioaktivnih elemenata pri
emu je detaljno ispitao ove zrake u elektrinom i magnetnom polju i odredio njihove
karakteristike. Danas znamo da ove estice predstavljaju jezgra atoma helijuma sa
pozitivnim naelektrisanjem +2.
Godine 1909. Raderford je izveo eksperiment u kome je tanak listi zlata
izloio dejstvu estica sa ciljem provere Tompsonovog modela atoma, naime,
ukoliko je Tompsonov model atoma taan sve estice bi trebalo da nesmetano
prodju kroz listi zlata. Nakon izvoenja serije eksperimenata konstatovano je da
veliki broj - estica prolazi kroz listi metala, dok mali udeo estica biva odbijen
(jedna estica na 20000 estica) pod uglom veim od 900 (vidi sliku 2.1).

Slika 2.1. Raderfordov eksperiment sa ozraivanjem folije zlata esticama.

Pojedine estice su se ak odbijale sa suprotnim pravcem kretanja. Na

osnovu ovog eksperimenta Raderford je predloio, za to doba revolucionarnu,
nuklearnu strukturu atoma, kod koga je pozitivni naboj i glavna masa atoma
skoncentrisana u jezgru atoma (jezgro atoma se jo naziva i nukleus), dok elektroni
10

zauzimaju okolni prostor. Budui da veoma mali broj estica znaajno skree sa
pravca, Raderford jer zakljuio da ovo skretanje nastaje usled kulonovih odbojnih sila,
koje se javljaju izmeu estica i atomskog jezgra atoma zlata, koje je kao i one
naelektrisano pozitivno.
Prema tome, pozitivno naelektrisanje koncentrisano je u unutranjosti atoma
na vrlo malom prostoru, u kome se nalazi jezgro reda veliine 10-15 m. Oko jezgra su
razmeteni, u relativno velikom prostoru, koji odgovara atomskoj zapremini
(poluprenika 10-11 m), elektroni.
Kakve su dimenzije atoma i njegovih sastavnih delova najbolje moemo
pokazati, ako te dimenzije poveamo za, na primer, 1011 puta (poluprenik atoma 10-11
m). U tom sluaju bi atom bio poput lopte veliine oko 1 m, u ijem bi se sreditu
nalazilo jezgro veliine vrha iode. Praktino cela masa atoma skoncentrisana je u
tom siunom jezgru.
Na osnovu ovih otkria Raderford je 1911. godine postavio svoj planetarni
model atoma. Atom se sastoji iz pozitivno naelektrisanog jezgra koje sadri odreen
broj pozitivno naelektrisanih estica, protona, oko koga krue negativno naelektrisani
elektroni kao planete oko sunca pri tom je broj elektrona koji krui oko jezgra jednak
ukupnom broju pozitivnih naelektrisanja u jezgru.
U periodu 1930-1932 vie naunika (Bothe, Becker, Curie, Joliot i Chadwick)
je pretpostavilo i dokazalo, novu esticu jednaku po masi sa protonom, ali bez naboja
i koja je nazvana neutron. Protoni i neutroni koji su glavni nosioci mase atoma
nazivaju se jo i zajednikim imenom nukleoni. Neutroni u jezgru atoma igraju neku
vrstu lepila, odnosno spreavaju da se jezgra sloenih atoma raspadnu zbog
odbijanja istoimenih naboja protona.
Raderfordov nuklearni model atoma moe se predstaviti sledeom slikom

Slika 2.2 Raderfordov model atoma

Karakteristike elementarnih estica koje sainjavaju atom date su u sledeoj tabeli:

11

Masa (g)

Masa (amu)

Naboj

Proton

1.67262 x 10-24

1.0073

+1

Neutron

1.67493 x 10-24

1.0087

Elektron

-24

0.00055

-1

0.00091 x 10

Treba napomenuti da je, prema savremenim istraivanjima u fizici, broj elementarnih

estica znatno vei ali njihovo predstavljanje prevazilazi predmet ovog kursa hemije i
ovde se nee spominjati.
2.4. ATOMSKI BROJ
Engleski fiziar Mosli (Moseley) je 1913. godine uspeo da snimi rendgenske
spektre skoro svih elemenata. Poreavi talasne duine spektralnih linija elemenata
jednu iznad druge prema rastuim atomskim masama elemenata pokazao je da se
talasne duine rendgenskih zraka vrlo pravilno menjaju za niz elemenata sa rastuom
atomskom masom. Spektralne linije, karakteristine za svaki element, mnogo se
pravilnije pomeraju nego to to odgovara porastu relativnih atomskih masa elemenata.
Ispitivanje rendgenskih spektara je pokazalo da atom ne karakterie atomska
masa ve redni broj.
Pokazano je da je atomski broj elementa jednak broju pozitivnih
naelektrisanja (protona) u atomskom jezgru. Prema tome, hemijski elemenat je ista
supstancija iji atomi imaju isti atomski, tj redni broj, odnosno svi atomi sadre
isti broj protona u jezgru.
To takoe znai da svi atomi elemenata moraju imati isti broj elektrona jer su
atomi elektrino neutralni.
Masa atoma pojedinog hemijskog elementa zavisi od broja protona i neutrona
u jezgru pa se zbir protona i neutrona naziva maseni broj i predstavlja drugu vanu
karakteristiku atoma. Atomski broj se oznaava sa Z a maseni broj sa A. Konvencija o
pisanju simbola hemijskih elemenata sa pripadajuim atomskim i masenim brojem
prikazana je na sledeoj slici:

Slika 2.3. Pisanje simbola hemijskih elemenata sa pripadajuim atomskim i masenim

brojem. Primer atoma argona.
12

2.4.1. Izotopi
Engleski fiziar Sodi (Sody) je prilikom svojih ispitivanja otkrio da, na
primer, olovo Pb iz radioaktivnih ruda ima manju atomsku masu nego olovo iz
olovnih ruda. Ova razlika je pokazala da se atomi jednog elementa meusobno
razlikuju po atomskoj masi. Kako se, praktino, cela masa atoma nalazi u atomskom
jezgru, to znai da se atomi istog elementa razlikuju u sastavu atomskog jezgra. Kako
je prema Moslijevim eksperimentima redni, odnosno atomski broj stalna veliina i
predstavlja stalan broj protona u jezgru, to znai da u jezgru moraju da se nalaze jo
neke estice koje nisu naelektrisane. Otkriem neutrona mogla je da se objasni razlika
u masi izmeu atoma istog elementa. Ova razlika se javlja usled razliitog broja
neutrona u jezgru.
Atomi jednog istog elementa koji imaju isti broj protona u jezgru i pokazuju
iste hemijske osobine, a razlikuju se po atomskoj masi, nazivaju se izotopi.
Samo 20 hemijskih elemenata (na primer Be, Al, Na, F, Au...) nema izotope
dok se kod ostalih elemenata javljaju dva ili vie izotopa (nuklida).
Jezgra elemenata se obeleavaju posebnim simbolima. Svaki simbol sadri
simbol elementa kojem jezgro pripada, kao indeks levo stavlja se maseni broj, a redni
ili atomski broj, levo dole. Na primer :
izotopi vodonika
izotopi ugljenika
izotopi kiseonika

1
1
12
6
16
8

H ,12 H ,13 H
C ,136 C ,146 C
O,178 O,188 O

2.5. ELEKTRONSKA STRUKTURA ATOMA

2.5.1. Borov model atoma
Prvi model atoma koji je uvaio injenicu postojanja subatomskih estica
elektrona i protona bio je Raderfordov model atoma (1911. god.), koji je na osnovama
klasine mehanike tumaio kretanje elektrona oko jezgra po uzoru na planetarni
model. Naalost, on nije mogao da objasni poznate linijske spektre atoma vodonika i
ostalih elemenata. Otprilike u to vreme se postavljaju osnovi kvantne teorije radovima
Planka i Ajntajna (Einstein) 1900 -1905. godine. Sve do tog vremena se mislilo da
prelazak energije iz jednog oblika u drugi tee neprekidno (kontinualno) ali je
eksperimentalno potvreno da se taj prelaz vri samo u odreenim iznosima energije,
to jest da se i energija sastoji od svojih atoma ili tzv. kvanata energije (lat. quantum
- koliina). Koristei rezultate Planka i Ajntajna, Nils Bor (Niels Bohr) 1913. godine
postavlja svoj model atoma, nadgraen na Raderfordov model atoma, koji za razliku
od njega, omoguava uspeno tumaenje linijskih spektara atoma vodonika. Njegov
atomski model prvi put uvodi tzv kvantni broj n (glavni kvantni broj) izraen celim
pozitivnim brojevima. Meutim, fina struktura spektra vodonika u magnetnom i
elektrinom polju nije mogla biti objanjena. Godine 1915. Zomerfeld (Sommerfeld)
13

modifikuje Borov jednodimenzionalni model atoma (zavisnost od jednog kvantnog

broja) u dvo- i trodimenzionalni model atoma uvoenjem novih kvantnih brojeva:
sporednog (azimutalnog) kvantnog broja n i magnetnog kvantnog broja m.
Vrednosti sporednog kvantnog broja n su pritom, kao i kod glavnog kvantnog broja
celi pozitivni brojevi, dok magnetni kvantni brojevi m mogu imati iste pozitivne i
negativne vrednosti.
Dvojna struktura D linije natrijuma u njegovom spektru je ukazivala da za to
postoji kvantno mehaniki razlog postuliranja jo jednog kvantnog broja i to su i
uinili 1925. godine Gudsmit (Goudsmit) i Ulenbek (Uhlenbek), uvodei u model
atoma i etvrtu dimenziju - spinski magnetni kvantni broj s. Spinski kvantni broj
(engl. spin - rotacija, uvrtanje) odraava rotaciju elektrona oko sopstvene ose. Postoje
dva smera kretanja elektrona oko njegove ose i zato spinski broj moe imati dve
vrednosti +1/2 i - 1/2. Time je zaokruen klasini mehaniko-kvantni model atoma,
meutim, koji nije bio uspean u tumaenju spektara atoma sa vie elektrona.
Nadograujui se na Raderfordov model atoma, Bor je smatrao da se elektroni
kreu oko pozitivno naelektrisanog jezgra po tano utvrenim putanjama. Da bi
objasnio kretanje elektrona po tim putanjama on uvodi dva postulata:
1. Elektron krui oko jezgra atoma po odreenim, doputenim, putanjama a da
pri tome ne emituje energiju. To je stacionarno stanje. Najnia od tih putanja
je osnovno ili normalno stanje atoma.
2. Apsorpcija i emitovanje energije od strane atoma se deava samo prilikom
skoka elektrona sa jedne doputene putanje na drugu.
E2 E1 = h
Ukupna energija elektrona je zbir njegove kinetike energije i potencijalne energije
usled prisustva pozitivno naelektrisanog jezgra. Ukupna energija elektrona ne moe
imati bilo koju vrednost ve je po koliini tano i precizno odreena, kvantizovana.
Sledei ovaj princip elektroni zauzimaju prostore oko jezgra koji tano odgovaraju
njihovom energetskom sadraju i nazivaju se energetski kvantni nivoi. Dok se
elektron kree na odreenom kvantnom nivou on niti emituje niti apsorbuje energiju.
Atom moe apsorbovati ili emitovati energiju pri prelasku elektrona sa jednog
kvantnog nivoa na drugi to jest prilikom kvantnih skokova. Ako elektron skoi na
neki vii energetski nivo, udaljeniji od jezgra, on apsorbuje energiju. Ako skoi na
nii energetski nivo, blie jezgru, on emituje energiju. Ove promene energije su
precizno odreene i jednake su razlici energija izmeu dva energetska nivoa (drugi
Borov postulat). Ako se elektronu dovede izvesna koliina energije, manja ili vea od
razlike energija dva odreena kvantna nivoa, elektron u prvom sluaju ne apsorbuje
energiju (ako je manja) a ako je vea apsorbuje je samo u onoj koliini koja je
potrebna da skoi na vii energetski nivo, a viak odbacuje, odnosno elektron
apsorbuje samo onu koliinu energije koja je kvantno odreena. Emisija energije od
strane elektrona stvara linijski emisioni spektar pri emu jedan kvantni skok elektrona
predstavlja jednu liniju u spektru.
14

Na taj nain Bor kvantuje kretanje unutar atoma, jer ako se elektroni mogu
kretati samo po odreenim putanjama, onda se mogu kretati samo odreenim
brzinama, imati samo odreene vrednosti energije, i uopte sve fizike veliine vezane
za procese u atomu mogu imati samo odreene kvantovane vrednosti. Time je
promenjen pogled na celokupnu fiziku i uvedeni su pojmovi kvantne mehanike i
kvantne fizike uopte. Veliina Borovog modela je u tome to on daje i kvantni uslov
na osnovu koga se mogu izraunati vrednosti svih tih veliina. Poreenje sa
eksperimentalnim istraivanjima je pokazalo slaganje koje je potvrdilo Borovu teoriju
to se posebno odnosi na izraunavanje talasnih duina pojedinih spektralnih linija
kod atoma vodonika.
Bohrov atomski model ispoljio je mnoge nedostatke, u prvom redu, ne moe
se primeniti na atome sa veim brojem elektrona, kao ni na postojanje molekula. Bohr
je primenio zakone makro fizike za obrazloenje svog modela, to je s obzirom na
dimenzije atoma dovelo do velikih odstupanja. Tek sa razvojem kvantne mehanike,
dolo se do obrazloenja i proirenja Bohr-ovih ideja o strukturi atoma. Ipak, atomski
model koji je on postavio kombinujui teoriju kvanta i originalna shvatanja o
stacionarnim stanjima atoma, omoguio je sadanje shvatanje strukture i mnogo
sloenijih atoma. Za svoj atomski model N. Bohr je 1922. godine dobio Nobelovu
nagradu za fiziku.
2.5.2. Talasno-mehaniki model atoma
Dalji razvoj teorije o elektronskoj strukturi atoma doveo je do nastanka
talasne ili kvantne mehanike redingera i Hajzenberga (1925.). Pojavi redingerove
talasne jednaine prethodili su radovi De Broljija (De Broglie) iz 1924. godine o
dualnoj prirodi elektrona (estica - talas). Polazei od De Broljijeve teorije o dualnoj
prirodi elektrona, redinger i Hajzenberg postavljaju novu teoriju talasne ili kvantne
mehanike, po kojoj se materija moe javiti i kao talas i kao estica.
Talasnom teorijom opisan je poloaj elektrona u atomu putem talasne funkcije
, koja predstavlja talas vezan za materijalnu esticu. Pri tome, kvadrat talasne
funkcije, 2, je proporcionalan verovatnoi nalaenja elektrona na datom mestu. Tako
2(x,y,z) pokazuje verovatnou nalaenja elektrona u prostoru zapremine dV, tj. u
prostoru oko take definisane prostornim koordinatama x, y, i z, tj. 2dx,dy,dz= 2dV.
to je 2 vee za neki deo prostora vea je verovatnoa da e elektron da se nalazi u
njemu. Pri tome je nemogue istovremeno i tano navesti poloaj elektrona u prostoru
i koliinu kretanja elektrona. Ovo je poznati Hajzenbergov princip neodreenosti koji
moe da se prikae sledeom relacijom:
v x h
gde je v neodreenost brzine elektrona. Poto je vrednost Plankove konstante h
veoma mala, sledi da e neodreenost vaiti samo za male estice, odnosno za estice
vrlo male mase kakve su elektroni. Takoe sledi da precizno navoenje poloaja
elektrona u prostoru i koliine kretanja elektrona, kako je to po teoriji Bora, mora biti
15

zamenjeno tvrenjem o verovatnoi da elektron ima odreen poloaj u prostoru i

odreenu koliinu kretanja, odnosno brzinu. Na osnovu navedenih postavki redinger
izvodi talasnu jednainu koja opisuje kretanje elektrona kao talasno kretanje.
Poloaj elektrona ili bilo koje subatomske estice sa odreenom energijom, ne
moe biti tano odreen, ve se samo moe govoriti o statistikoj verovatnoi
nalaenja estice u odreenom delu prostora (Hajzenbergov princip neodreenosti).
Imajui u vidu talasne osobine elektrona, oigledno je da se moe govoriti samo o
verovatnoi njegovog nalaenja u ogranienom prostoru oko jezgra.
Model atoma, izveden iz talasne jednaine zove se kvantno-mehaniki ili
talasno -mehaniki model atoma .
Talasne funkcije moraju sadravati konstante odreenih vrednosti da bi
zadovoljile redingerovu jednainu. Tri vrste ovakvih brojeva neposredno figuriu u
talasnoj funkciji, a nazivaju se kvantni brojevi.
Kvantni brojevi iz perioda mehaniko-kvantnih modela (stara kvantna teorija)
n, n, m i s, zamenjeni su kvantnim brojevima : n, l, ml i mS.
Putanju elektrona ili orbitu koju su u staroj kvantnoj teoriji odreivala tri
kvantna broja, zamenula je talasna funkcija koju takoe odreuju tri kvantna broja.
Kako se termin orbita iz Borovog i Bor - Zomerfeldovog modela atoma , ve bio
odomaio , ameriki hemiar Mulliken (Maliken) je 1928. godine uveo termin
orbitala, kao naziv za ono to je kvantna mehanika dala umesto orbite, tj. za talasnu
funkciju .

n ,l , m l

AO (atomska orbitala)

Pod pojmom orbitala podrazumeva se prostor oko jezgra atoma gde je

najvea verovatnoa nalaenja elektrona.
2.5.3. Kvantni brojevi i popunjavanje orbitala
Kvantni brojevi, njihovi oznake i znaenje prikazani su u tabeli 2.1.
Tabela 2.1. Kvantni brojevi, oznake i znaenje orbitala
Znaenje

Kvantni broj

Simbol

Vrednosti

glavni

sporedni

magnetni

ml

0, 1, 2, 3 ... n-1
s, p, d, f,
0, 1, 2,.. (n-1)

spinski

mS

+1/2, - 1/2

1, 2, 3, ...

kvantni nivo,
ukupnu energiju orbitale
kvantni podnivo i
konfiguraciju orbitale (oblik)
pravci protezanja
orbitale u prostoru
spinsko stanje

Orbitale sa kvantnim brojem l = 0, 1, 2, 3... , nazivaju se s, p, d , f orbitalama, a

vrednost glavnog kvantnog broja pie se ispred. Tako se, na primer, 3d orbitala odnosi
na vrednost kvantnih brojeva n = 3 i l = 2 .
16

Svaki energetski nivo (kvantni nivo), podnivo, odnosno orbitalu karaktrerie

odreen sadraj energije, pa e od energetskog sadraja zavisiti i redosled
popunjavanja elektronima. Poznato je da svaki sistem u prirodi tei da zauzme
najstabilnije stanje, a to je stanje sa najniom energijom. Tako e elektroni prvo
popunjavati orbitale sa najniim glavnim- i sporednim kvantnim brojem (1s orbitalu).
Energetski najstabilnija orbitala je ona kod koje je zbir glavnog n i sporednog
kvantnog broja l , najmanji. U optem sluaju energiju orbitale prvo odredjuje glavni
kvantni broj, pa onda sporedni kvantni broj, kao u navedenom nizu 1s, 2s, 2p,3d, 4d.
U istoj orbitali mogu postojati najvie dva elektrona, i to samo onda ako se
jedan elektron okree oko svoje ose u jednom, a drugi u suprotnom pravcu.
Potpuno stanje energije elektrona (orbitalu) ne definiu samo tri kvantna broja
ve i etvrti kvantni broj mS , ali je egzaktno reenje redingerove jednaine
dobiveno samo za atom vodonika. Bez obzira na tu injenicu pokazalo se, da su i u
sloenijim atomima, energetski nivoi odreeni sa etiri kvantna broja. Ponaanje
spoljanjeg, ili valentnog elektrona, ponekad je vrlo slino ponaanju elektrona u
vodonikovom atomu. U svakom sluaju, ostaje vana injenica , da su etiri kvantna
broja n, l, ml i mS dovoljna da potpuno odrede stanje elektrona, ak i u jednom
sloenom atomu.
Postoji vaan princip koji odreuje kvantne brojeve dozvoljene za neki
elektron u atomu. Ovaj princip je jedan od osnovnih postulata kvantne mehanike i prvi
ga je postavio vajcarski fiziar Volfgang Pauli (Wolfgang Pauli) 1925. godine.
Paulijev princip zabrane ili iskljuenja glasi: u nekom sistemu bilo da je to prost
atomski ili molekulski sistem, dva elektrona ne mogu imati ista sva etiri kvantna
broja, odnosno elektroni se moraju razlikovati meusobno bar po jednom kvantnom
broju.
Vodei rauna o energiji elektrona i o Paulijevom principu mogue je sledee
grupisanje elektrona unutar kvantnih nivoa.
Za kvantni nivo n = 1
podnivo l
ml
broj orbitala
broj elektrona
konfiguracija
1s
0
0
1
2
1s2
2
ukupno elektrona (2n ) : 2
Za kvantni nivo n = 2
podnivo l
ml
broj orbitala
broj elektrona
konfiguracija
2s
0
0
1
2
2s2
2p
1
1,0,-1
3
6
2p6
ukupno elektrona (2n2) : 8
Za kvantni nivo n = 3
podnivo l
ml
broj orbitala
broj elektrona
konfiguracija
3s
0
0
1
2
3s2
3p
1
1,0,-1
3
6
3p6
3d
2
+2,+1,0,-1, -2
5
10
3d10
ukupno elektrona:
18
17

Za kvantni nivo
ml

podnivo l
4s
4p
4d
4f

0
1
2
3

n=4
broj
orbitala
1
3
5

0
1,0,-1
+2,+1,0,-1, -2
+3,+2,+1,0,-1, -2, -3
ukupno elektrona:

broj
elektrona
2
6
10

konfiguracija
4s2
4p6
4d10
4f14

32

Odnosno da se neki nivo energije u optem sluaju n deli dalje na podnivoe do

pojedinanih orbitala prema emi :
Nivo n
...n-1
Podnivo
s
s
ml

Podnivo
d

Podnivo
p
p

orbitale

d
+2 +1 0 -1 -2

+1 0 -1

Slika 2.2. Oblik i usmerenost orbitala

Kao to smo ranije napomenuli orbitalu predstavlja funkcija ( n, l, ml ), tako
funkcije , tj. atomske ns orbitale ( 1s, 2s, 3s, ...) imaju sfernu simetriju, bez
geometrijske usmerenosti i mogle bi se predstaviti sferom, u kojoj se sa najveom
verovatnoom, moe nai elektron koji krui oko jezgra..

s - orbitala
Slika 2.3. Sferna simetrija i izgled s orbitale
p - orbitale, koje se otvaraju tek u drugom energetskom nivou, imaju oblik
prostorne osmice (dva renja sa vorom), i koje imaju prostorne usmerenosti prema
osama x, y i z u koordinatinom sistemu. Geometrijska usmerenost p - orbitala vana
je kod formiranja hemijske veze.
d i f - orbitale su sa veim brojem renjeva i prstenovima, takoe sa
prostornom usmerenou i za nas nisu od posebnog interesa (vane su za stvaranje
sloenih jedinjenja - tzv. kompleksnih jedinjenja ).
18

p - orbitale
Sl. 2.4. Izgled i geometrijska usmerenost p -orbitale
Elektronska konfiguracija prvog nivoa je kao to smo videli (n = 1): 1s2
konfiguracija drugog nivoa je (n = 2): 2s2 2p6
konfiguracija treeg nivoa je (n = 3):
3s2 3p6 3d10
konfiguracija etvrtog nivoa je (n = 4): 4s2 4p6 4d104f14
konfiguracija petog nivoa je (n =5):
5s2 5p6 5d105f14
Koliko je danas poznato, ne postoje u osnovnom stanju (nepobuenom) g-orbitale,
odnosno ne postoji sporedni kvantni broj l > 3 .
zbog toga je konfiguracija kvantnog nivoa (n = 6) :
6s2 6p66d10
i konfiguracija poslednjeg sedmog nivoa je (n =7):
7s2 7p6
Podnivo 7p takoe nije realizovan kod do danas poznatih atoma.
Kako smo videli u svakoj orbitali mogu se nalaziti po dva elektrona sa
obrnutim spinovima. Ako se to uzme u obzir, onda je lako iz elektronske konfiguracije
kvantnog nivoa energije zakljuiti kako su njegovi elektroni rasporeeni po pojedinim
orbitalama i koliko istovrsnih orbitala ima u odreenom energetskom nivou.
Ako energetske nivoe poreamo prema rastuoj energiji (najnia energija
najstabilnije stanje elektrona) dobijamo pravilnu figuru trougao :
7s2 7p6
6s2 6p66d10
5s2 5p6 5d105f14
4s2 4p6 4d104f14
3s2 3p6 3d10
2s2 2p6
1s2

19

2.6. ELEKTRONSKA STRUKTURA I PERIODNI SISTEM

Princip izgradnje elektronskog omotaa sloenog atoma, predstavlja zamiljen
ogled u kome se osnovno stanje neutralnih atoma svih elemenata postie dodavanjem
Z elektrona ogolelom jezgru sa nabojem + Z . e0 . Elektroni se pri tom dovode
redosledom koji odreuju tri osnovna pravila:

pravilo o energiji,
Paulijev princip i
Hundovo pravilo

O pravilu o energiji i Paulijevom principu bilo je rei kod popunjvanja

orbitala i izgradnje elektronske konfiguracije atoma.
Nizanje orbitala na nain kako je to pokazano trougaonom figurom, meutim,
vai samo za atome sa rednim brojem Z < 20. Za atome sa veim rednim brojem, a na
bazi spektroskopskih podataka, red popunjavanja orbitala u atomu moe se prikazati
praktino istom trougaonom emom, samo je postupak neto izmenjen i koristi
reanje orbitala po dijagonali.

Razmetanje elektrona u istovrsnim orbitalama (na primer u p - orbitalama)

vri se po pravilu Hunda (F. Hund). Redosled popunjavanja elektrona prema
Hundovom pravilu je posledica kulonovskog odbijanja elektrona meusobom, koji
zbog toga tee da zauzmu razliite orbitale istog energetskog podsloja (razliiti brojevi
ml). Tako se, na primer, konfiguracija 2p3 ne realizuje kao:

vec
2px 2py1
2

2pz0

2px1 2py1 2pz1

U vezi sa Hundovim pravilom najpovoljnija energetska stanja se postiu, ako

su orbitale p, d i f ispunjene do polovine (3, 5, 7 elektrona), ili sadre puni broj
elektrona (6, 10, 14). To objanjava zato atom hroma u osnovnom stanju ima pet 3d i
jedan 4s elektron, umesto etiri 3d i dva 4s elektrona.
Na osnovu napred pokazanih pravila, moe se napisati elekronska
konfiguracija svakog elementa u periodnom sistemu, znajui da je redni broj jednak
broju protona u jezgru i broju elektrona u elektronskom omotau.
20

Izdueni periodni sistem, blokovi periode i grupe

Slika 2.5. Izdueni periodni sistem

Danas se najvie koristi , tzv. izdueni periodni sistem, koji kao osnovu uzima
elektronsku konfiguraciju elemenata. Prema tipu orbitale, koja se ispunjava kada
idemo od elementa do elementa, tj. redosledom rastueg rednog broja, razlikujem
sledee blokove elemenata:
s - blok (IA i IIA grupa)
p - blok (IIIA - VIIA i 0 grupa)
d - blok (IIIB - VIIB ,VIII , IB i IIB
f - blok (IIIB).
Bloku - f pripada ustvari grupa IIIB koja se retko posebno izdvaja.
Vidimo, dakle, da struktura periodnog sistema elemenata zavisi od elektronske
konfiguracije atoma elemenata. Zbog toga su i sve zakonitosti u periodnom sistemu
rezultat elektronske konfiguracije atoma. Izgradnjom pojedinih energetskih nivoa
nastaju atomi elemenata sline elektronske konfiguracije, kao i za prethodni nivo,to
dovodi do periodinosti osobina elemenata. To ujedno znai da osobine elemenata,
uglavnom, zavise od elektronske konfiguracije spoljanjih (podnivoa) elektrona koji
se nazivaju i valentni elektroni.
Elementi iji atomi imaju elektronsku konfiguraciju spoljanjih elektrona istu,
a razlikuju se samo po konfiguraciji unutranjih nivoa nazivaju se prelazni elementi (d
i f - elementi). Imajui u vidu prednje reeno sve elemente moemo podeliti na:
reprezentativne elemente (s- i p - blok) i
prelazne elemente (d- i f - blok).
U reprezentativnim elementima do izraaja dolaze samo nepotpuno popunjeni
podnivoi s i p spoljanjih elektrona (najvei kvantni broj). Ovde pripada i grupa ple21

menitih gasova, kod kojih su svi podnivoi, koji uestvuju u izgradnji atoma
popunjeni. Ova tzv. zatvorena konfiguracija vrlo je stabilna i oznaava se kao
konfiguracija plemenitog gasa.
U grupi reprezentativnih elemenata razlikujemo:
s - elemente : to su elementi IA grupe sa konfiguracijom ns1 to su tzv.
alkalni metali (Na, K), IIA elementi sa konfiguracijom ns2 zemnoalkalni metali (Mg,
Ca..) i IIIB grupa elemenata sa konfiguracijom ns2(n-1)d1 zemni metali (Sc, Y, La i
Ac).
p - elementi su : elementi IIIA ns2np1 (grupa bora )(B, Al) , IVA ns2np2
(grupa ugljenika), VA ns2np3 (grupa azota) (N, P, As), VIA
ns2np4 - halkogeni
2
5
elementi (O,S) , VIIA ns np - halogeni elementi (F, Cl, Br, J) i 0 - grupa ns2np6
plemeniti gasovi (He, Ne, Ar).
Kod prelaznih elemenata razlikujemo:
Spoljanje prelazne elemente ili d elemente.
Elementi d - bloka popunjavaju prvu dugaku periodu sa 18 elemenata (etvrta
perioda) tzv. 3d - seriju, zatim sledi jo jedna duga perioda sa 18 elemenata 4d - serija.
U d - bloku imamo jo 5d - seriju i nepotpunu 6d - seriju.
Elektronske konfiguracije valentnih elektrona d - elemenata ne pokazuju pravilan tok
popunjavanja elektronima od ( n-1)d1ns2 do (n-1)d10ns2 (Hundovo pravilo).
Unutranje prelazne elemente ili f elemente.
Trea prelazna serija (5d - serija) prekida se posle lantana La, zbog
popunjavanja 4f orbitale i izgradnje 14 elemenata lantanoida. etvrta prelazna serija
(6d - serija ) prekida se nakon aktinijuma Ac izgradnjom etrnaest 5f elemenata
aktinoida.
2.6.1. Peridinost izmene nekih svojstava hemijskih elemenata
Nakon utvrdjivanja elektronske strukture atoma kojom je potvrdjen poloaj
hemijskih elemenata i tablina struktura periodnog sistema elemenata, periodni zakon
se definie na sledei nain: Elektronska struktura i svojstva atoma hemijskih
elemenate - periodna su funkcija atomskog broja, s tim to primarnu funkciju
atomskog broja predstavlja i broj spoljanjih elektrona koji uestvuju u
formiranju hemijske veze. U stvari uzrok periodinosti sadran je u slojevitoj
elektronskoj strukturi atoma i periodinom popunjavanju valentnih slojeva atoma u
zavisnosti od naelektrisanja atomskog jezgra. Iz same ove definicije proizilazi da su
periodine promene fizikih i hemijskih svojstava elemenata determinisane
periodinocu strukture spoljanjeg sloja u zavisnosti od poveanja atomskog broja
hemijskog elementa.
Periodni sistem elemenata odraava periodni zakon, a ujedno i strukturu
elektronskog omotaa atoma. Teorija talasno-mehanike strukture elektronskog
omotaa atoma je omoguila objanjenje periodine promene svojstava hemijskih
22

elemenata. Tako, na primer, sa porastom atomskog broja od Z = 1 do Z > 110

oigledno je periodino ponavljanje strukture elektronskog omotaa u okviru
spoljanjih energetskih nivoa. S obzirom da svojstva hemijskih elemenata, zavise od
strukture njihovih atoma, time se i ona periodino ponavljaju, i u tome je sutinsko
znaenje i smisao ovog opteg prirodnog zakona.
Teorijom o strukturi atoma sasvim jasno se objanjava razvrstavanje
elemenata u periodnom sistemu u sedam perioda. Broj perioda, naime, odgovara
energetskom nivou ili glavnom kvantnom broju, a raspored elemenata u tablici
periodnog sistema elemenata uslovljen je strukturom njihovih atoma. U zavisnosti od
toga, koji podnivo se zaposeda elektronima razlikujemo etiri tipa elemenata: s, p, d i f
elemente.
Fizike i hemijske osobine atoma odreuju periferni elektroni (valentni
elektroni), tj. elektroni na poslednjoj ljusci ili nivou.
Veliki broj osobina hemijskih elemenata se periodino menja sa porastom
njihovog atomskog broja. Od svih tih osobina razmotriemo dve osobine: energiju
jonizacije i afinitet prema elektronu jer su od znaaja za tumaenje hemijske veze.
2.6.2. Energija jonizacije
Energija jonizacije - je energija potrebna da se iz atoma u gasovitom stanju
izdvoji elektron. Jedinica za energiju jonizacije je kJ/mol a doputena jediniva je i eV
(elektronvolt). Izdvajanje prvog elektrona iz atoma naziva se prva energija jonizacije,
izdvajanje drugog elektrona druga energija jonizacije itd. Svaka sledea energija
jonizacije ima veu vrednost od prethodne jer se elektron izdvaja iz pozitivno
naelektrisane estice, jona, koji ima pozitivno naelektrisanje to zahteva vei utroak
energije. Jonizacija atoma se moe prikazati sledeim hemijskim jednainama:
Prva energija jonizacije:

X (g) X+(g) + e-

Druga energija jonizacije:

X+(g) X2+(g) + e-

U grupama Periodnog sistema odozgo na nie, energija jonizacije opada, jer

su prenici atoma sve vei tako da je elektron, koji se izdvaja iz atoma, sve dalji od
jezgra ime slabi privlana sila kojom jezgro privlai elektron i lake ga je izdvojiti. U
periodama, sleva na desno, atomski broj elemenata raste, jezgra imaju sve vee
naelektrisanje, prenici atoma su priblino isti ili neznatno manji, pa raste privlana
sila kojom jezgro privlai elektron tako da energija jonizacije raste.
2.6.3. Afinitet prema elektronu
Afinitet prema elektronu je energija koja se oslobaa ili apsorbuje kada
neutralni atom u gasovitom stanju primi elektron. Kao i energija jonizacije izraava
se u eV ili kJ/mol. Primanje elektrona od strane atoma moe se prokazati sledeom
hemijskom jednainom:
X (g) + e- X-(g)

23

Afinitet prema elektronu raste u periodi jer dolazi do smanjenja prenika

atoma. U grupi afinitet prema elektronu opada, poveava se prenik atoma.
Kod halogenih elemenata, koji imaju po pet p elektrona, primanje estog p
elektrona (osmog u ljusci) tee uz oslobadjanje energije, koje je najvee kod fluora,
najreaktivnijeg od svih elemenata. Kiseonik i sumpor imaju po dva nesparena p
elektrona, i kod njih uvodjenje prvog elektrona u atom ide uz oslobaanje, a drugog
ve uz utroak energije. U oba sluaja radi se o sparivanju p elektrona. Kod uvodjenja
drugog elektrona ak se postie konfiguracija okteta. Za uvodjenje drugog elektrona
ipak treba utroiti energiju,poto se on uvodi u ve negativno naelektrisan jon.
Prisajedinjavanje elektrona atomu vodonika, vodi ka postizanju elektronske
konfiguracije helijuma i tee uz oslobaanje energije od 0,72 eV.
Vrednosti afiniteta prema elektronu, kao ni vrednosti energija jonizacije, ne
odredjuju uvek jednoznano da li e ovi joni i nastajati. Iako prisajedinjavanje jednog
elektrona kiseoniku tee uz oslobadjanje energije od 1,30 eV, ee se deava
prisajedinjavanje dva elektrona uz utroak 7,40 eV.

3. STRUKTURA MOLEKULA HEMIJSKE VEZE

Atomi meusobno reaguju dajui molekule (ponekad mogu nastati i joni) koji
su najsitniji delovi jedinjenja. Postoje molekuli jedinjenja i molekuli elemenata
(gasovi). Molekuli jedinjenja su u najveem broju sluajeva na niem energetskom
nivou od neizreagovanih atoma iz kojih su nastali. Poto jedinjenja nastaju na taj nain
to se izmeu atoma grade hemijske veze, moemo rei da usled nastajanja hemijske
veze izmeu atoma dolazi do smanjenja ukupne energije te nastaje stabilnije stanje u
reakcionom sistemu. Zbog navedenog veina hemijskih reakcija se odvija uz
oslobaanje energije.
2Na () + F2 (g) 2NaF + 136 KJ/mol
4Na () + O2 (g) 2Na 2O + 50 KJ/mol
Nastajanje hemijske veze se moe objasniti i pomou Elektronske teorije
valence. Po ovoj teoriji hemijska veza se ostvaruje pomou elektrona koji se nalaze u
spoljanjem energetskom nivou atoma. To su s- i p- elektroni kod elemenata glavnih
grupa periodnog sistema elemenata i d- i f- elektroni kod prelaznih elemenata. Ovi
elektroni se nazivaju spoljanji ili valentni elektroni. Oni grade hemijsku vezu i utiu
na osobine elemenata, dok unutranji elektroni ne stvaraju hemijsku vezu. Valenca
nekog elementa je broj elektrona koji uestvuju u stvaranju hemijske veze.
Poznato je da je elektronska konfiguracija plemenitih gasova veoma stabilna
jer u spoljanjem energetskom nivou sadri popunjene s-(dva elektrona) i p- (osam
elektrona) podnivoe, osim helijuma kod kojeg je popunjen s-podnivo sa dva elektrona.
Zbog navedenog plemeniti gasovi ne grade molekule i ne pokazuju tenju da grade
hemijska jedinjenja. Ostali elementi imaju samo delimino popunjene energetske
podnivoe spoljanjeg energetskog nivoa i zato mogu da grade molekule sa razliitim
hemijskim vezama.
24

Elektronske konfiguracije plemenitih elemenata (gasova) sa dva ili 8

elektrona, (oktetom) u spoljanjem energetskom nivou su veoma stabilne te i svi ostali
atomi tee da postignu te stabilne elektronske konfiguracije. Da bi postigli navedene
stabilne konfiguracije atomi se povezuju, grade hemijske veze i na taj nain nastaju
molekuli koji se sastoje od dva ili vie atoma. Prilikom stvaranja hemijske veze atomi
otputaju ili primaju elektrone sve dok broj elektrona u spoljanjem energetskom
nivou ne bude dva ili 8 kao kod najblieg plemenitog elementa. Na ovaj nain se
dobija stabilno stanje sa niskim sadrajem energije.
3.1. UNUTARMOLEKULSKE I MEUMOLEKULSKE VEZE
Hemijske veze se dele na unutarmolekulske i meumolekulske veze. Kako
sam naziv kae unutarmolekulske veze se ostvaruju unutar jednog molekula a
meumolekulske veze izmeu vie molekula. Postoji vie vrsta i podvrsta ovih veza:
Unutarmolekulske veze
Meumolekulske veze
Jonska veza
Van der Valsove sile
Kovalentna veza
Vodonina veza
- nepolarna
- polarna
- koordinativno-kovalentna
Hemijske veze su sile koje dre atome u molekulu i mogu se ostvariti na
razliite naine:
1. Reakcijom izmeu atoma kada nastaju joni (prenos elektrona sa jednog atoma na
drugi) jonska veza.
2. Reakcijom izmeu atoma kada nastaju molekuli (stvaranje zajednikog elektronskog para) kovalentna veza (nepolarna, polarna ,koordinativno-kovalentna).
3. Specifinom reakcijom atoma kod metala (delokalizovani elektroni) metalna
veza.
3.1.1. Jonska veza
Jonska veza nastaje prelaskom jednog ili vie elektrona sa jednog atoma na
drugi. Na ovaj nain se postie stabilna konfiguracija najblieg plemenitog gasa. Jedan
atom otputa elektrone i postaje pozitivno naelektrisan jon (katjon, donor elektrona) a
drugi atom prima otputene elektrone i postaje negativno naelektrisan jon (anjon,
akceptor elektrona). Nastali joni se meusobno privlae elektrostatikim Kulonovim
silama i na taj nain stvaraju hemijsku vezu.
Najpoznatije jedinjenje sa jonskom vezom je natrijum-hlorid. Na primeru NaCl
objasniemo kako nastaje ova veza.

Na

elektron
donor

Cl

Na

elektron
akceptor
25

+
+

Cl

Na

Cl

NaCl

Natrijum u spoljanjem energetskom nivou ima jedan elektron a hlor sedam.

Da bi dobio stabilnu elektronsku konfiguraciju najblieg inertnog gasa (neon) natrijum
otputa elektron i prelazi u Na+. Zbog toga to otputa (daje) elektron natrijum se
naziva elektron donor. Hlor prima ovaj elektron i prelazi u Cl- , koji ima stabilnu
elektronsku konfiguraciju plemenitog gasa argona. Zbog toga to prima elektron hlor
se naziva elektron akceptor. Sada dolazi do elektrostatikog privlaenja izmeu jona i
stvaranja jonske veze.
Stvaranje jonske veze izmeu natrijuma i hlora se moe prikazati pomou
elektronskih konfiguracija elemenata :
- Na ima atomski broj 11 i sledeu elektronsku konfiguraciju :1s22s22p63s1. Kada
otpusti elektron i postane Na+ dobija stabilnu elektronsku konfiguraciju plementog
gasa neona 1s22s22p6.
- Cl ima atomski broj 17 i sledeu elektronsku konfiguraciju :1s22s22p63s23p5. Kada
primi elektron koji je natrijum otpustio postaje Cl- i dobija stabilnu elektronsku
konfiguraciju plemenitog gasa argona 1s22s22p63s23p6.
23
11Na

1s 2s 2p 3s

Na (1s 2s 2p )

e-

(struktura Ne)

35

Cl

1s 2s 2p 3s 3p

17

Cl (1s 2s 2p 3s 3p )
(struktura Ar)

- joni Na i Cl se privlae elektrostatikim privlanim silama i grade kristal NaCl. U

gasovitom agregatnom stanju, na visokim temperaturama nastaju jonski parovi Na+Cl-,
dok je pod normalnim uslovima NaCl u kristalnom stanju.
Magnezijum i hlor takoe grade jonsko jedinjenje MgCl2. Magnezijum
(elektron donor) predaje svakom atomu hlora (elektron akceptor) po jedan elektron
tako da sva tri nastala jona dobijaju stabilne elektronske konfiguracije najbliih
plemenitih gasova. Mg2+ dobija strukturu neona 1s22s22p6 a Cl- strukturu argona
1s22s22p63s23p6. Nastali joni se elektrostatiki privlae i grade vrstu jonsku vezu.
+

Mg

2 Cl

Mg

2 +

2 Cl

Jonsku vezu grade elementi VII glavne grupe periodnog sistema jer najlake
primaju elektron i prelaze u negativan jon. Oni sa elementima I i II glavne grupe
periodnog sistema koji lako otputaju elektrone, prelaze u pozitivno naelektrisane jone
i grade molekule sa tipino jonskom vezom. Jonsku vezu mogu da grade neki elementi
III i IV glavne grupe periodnog sistema kao i prelazni elementi.

26

rNa+ = 99 pm
rCl- = 181 pm = 0,644

Slika 3.1. Struktura kristala NaCl

Jedinjenja sa jonskom vezom su zbog jakog elektrostatikog privlaenja jona
vrste i tvrde kristalne supstance sa visokom takom topljenja. Ona grade gusto
zbijene kristale, koji se rastvaraju u vodi i polarnim rastvaraima. Jonska jedinjenja su
stabilnija od slobodnih jona iz kojih su nastala, jer jonska veza omoguuje vezanim
atomima da postignu nie, stabilnije energetsko stanje. Rastvori i rastopi ovih
jedinjenja su elektroliti jer usled kretanja jona provode elektrinu struju.
3.1.2. Kovalentna veza
Kovalentna veza nastaje izmeu dva atoma nemetala istih ili razliitih
elemenata koji ne pokazuju tenju da otputaju ili primaju elektrone. Luis je 1916
postavio teoriju po kojoj kovalentna veza nastaje graenjem elektronskog para koji je
zajedniki za oba atoma, odnosno veza se ostvaruje delenjem elektrona izmeu atoma.
Elektronski parovi istovremeno pripadaju i jednom i drugom atomu. Na ovaj nain,
oba atoma zajedniki stvaraju elektronsku konfiguraciju koja je stabilnija od
elektronskih konfiguracija pojedinanih atoma.
Kovalentna veza se javlja kod molekula elemenata, (H2, Cl2), kada se
ostvaruje izmeu istovrsnih atoma (nepolarna kovalentna veza, koja moe nastati i
izmeu razliitih atoma koji imaju jednaku elektronegativnost) i molekula jedinjenja,
(H2O, HCl), kada se ostvaruje izmeu razliitih atoma nemetala (polarna kovalentna
veza), a koje e kasnije biti detaljno objanjene.
Nepolarna kovalentna veza je veoma jaka to se moe videti iz sledee tabele:
Tabela 3.1. Energija disocijacije kovalentnih molekula
Molekul u gasovitom stanju
H2
Cl2
O2
N2

Energija disocijacije KJ/mol

435
243
498
946

Kovalentnu vezu emo objasniti na primerima razliitih molekula. Atom

vodonika ima jedan valentan elektron. Kada se dva atoma vodonika dovoljno priblie
27

gradi se zajedniki elektronski par koji krui i oko jednog i oko drugog atoma
vodonika, gradi se jednostruka kovalentna veza izmeu njih i nastaje molekul
vodonika.

H H

H2

jednostruka kovalentna veza

Svaki atom vodonika uestvuje sa jednim elektronom u obrazovanju elektronskog
para koji pripada i jednom i drugom atomu. Na ovaj nain oba elektrona ostaju
elektro-neutralna i dobijaju konfiguraciju najblieg plemenitog gasa helijuma.
Stvaranje kovalentne veze se moe objasniti i pomou elektronskih
konfiguracija :
- vodonik 1H, ima atomski broj 1 i elektronsku konfiguraciju 1s1, a tei da postigne
stabilnu elektronsku konfiguraciju helijuma He (1s2).
- da bi postigli ovu stabilnu konfiguraciju, dva atoma vodonika se udruuju, svaki daje
po jedan elektron, gradi se elektronski par, zajedniki za oba atoma koji krui oko oba
atoma. Na ovaj nain oba atoma vodonika dobijaju stabilnu elektronsku konfiguraciju
He.
Atom hlora ima sedam valentnih elektrona.Veza u molekulu hlora se ostvaruje
na slian nain, gradi se zajedniki elektronski par, odnosno jednostruka kovalentna
veza, a svaki atom hlora dobija stabilnu elektronsku konfiguraciju plemenitog gasa
argona.

Cl

Cl

Cl Cl

Cl

Cl

Cl 2

jednostruka kovalentna veza

Stvaranje kovalentne veze se moe objasniti i pomou elektronskih
konfiguracija :
- hlor 17Cl ima sledeu elektronsku konfiguraciju 1s22s22p63s23p5.
- da bi postigao stabilnu elektronsku konfiguraciju argona , 1s22s22p63s23p6, nedostaje
mu jedan elektron. Kada se dva atoma hlora udrue gradi se zajedniki elektronski par
i svaki atom dobija stabilnu elektronsku konfiguraciju Ar.
Kovalentna veza nastaje u molekulima nejonskih jedinjenja koji se sastoje od
dva razliita atoma. U najveem broju sluajeva ovo je polarna kovalentna veza kod
koje je zajedniki elektronski par priblien elektronegativnijem atomu. Kod
hlorovodonika se gradi zajedniki elektronski par koji sadri jedan elektron vodonika i
jedan elektron hlora. Na ovaj nain i vodonik i hlor dobijaju stabilnu elektronsku
konfiguraciju plemenitih gasova.Vodonik dobija stabilnu elektronsku konfiguraciju
helijuma,a hlor argona.

Cl

H Cl

Cl

HCl

jednostruka kovalentna veza

28

U molekulu vode grade se dva zajednika elektronska para i dve kovalentne

veze, a atomi vodonika kao i atom kiseonika gobijaju stabilne elektronske
konfiguracije najbliih plemenitih gasova. Vodonik dobija stabilnu elektronsku
konfiguraciju helijuma, a kiseonik neona.

H O H

O
H

H 2O
H

dve jednostruke kovalentne veze

Pomou zajednikih elektronskih parova mogu se graditi dvostruke i trostruke
kovalentne veze koje imaju dva ili tri zajednika elektronska para i kod kojih se
takoe postiu stabilne elektronske konfiguracije plemenitih gasova. U molekulu
kiseonika se pomou dva zajednika elektronska para gradi dvostruka kovalentna veza
u kojoj oba atoma dobijaju stabilnu elektronsku konfiguraciju neona.

O2

dvostruka kovalentna veza

U molekulu azota se pomou tri zajednika elektronska para gradi trostruka
kovalentna veza. Oba atoma azota dobijaju stabilnu elektronsku konfiguraciju neona.

N2

trostruka kovalentna veza

3.1.2.1. Kordinativno-kovalentna veza
Poseban oblik kovalentne veze je koordinativna veza kod koje jedan atom daje
oba elektrona za zajedniki elektronski par. Atom koji daje elektronski par naziva se
donor a atom koji ga prima akceptor. Ovakva veza se ostvaruje izmeu molekula
amonijaka i molekula bor(III)-hlorida. Atom azota ima slobodan elektronski par
(donor), dok atomu bora nedostaju dva elektrona (akceptor) da bi imao oktet. Azot
daje svoj elektronski par (donor) gradi se hemijska veza i bor dobija stabilnu
elektronsku konfiguraciju plemenitog gasa (akceptor)

H
H N
H

Cl
B Cl
Cl

Cl

Cl

Cl

Cl

Cl

Cl

Ova veza se esto oznaava i strelicom koja ide od donora do akceptora

elektrona.
29

U stvaranju koodinativno kovalentne veze uestvuju i joni, kao na primer u

reakciji amonijaka sa jonom vodonika kada nastaje amonijum jon.

H
H N
H

H
H N H
H

H
H N
H

Azot koji ima slobodan elektronski par je donor elektrona, a jonu H+ treba
elektronski par (akceptor) da bi imao stabilnu elektronsku konfiguraciju He.
3.1.2.2. Polarna kovalentna veza
Mali broj molekula ima isto jonsku ili isto kovalentnu (nepolarnu) vezu.
Hemijske veze kod veine jedinjenja su izmeu jonske i kovalentne veze.Videli smo
da se nepolarna kovalentna veza javlja uglavnom kod istovrsnih atoma gasova koji
grade molekule ali moe nastati i izmeu razliitih atoma koji imaju jednaku
elektronegativnost. Kada se kovalentna veza gradi izmeu atoma koji se razlikuju po
elektronegativnosti nastaje polarna kovalentna veza koju smo ve opisivali kod
molekula HCl i H2O.
Elektronegativnost je spososobnost nekog atoma koji je hemijski vezan za
drugi atom da privlai elektrone pomou kojih je ostvarena veza. Ova sposobnost se
razlikuje, te neki elementi jae a neki slabije privlai zajedniki elektronski par.
Najveu elektronegativnost ima fluor a najmanju cezijum tako da oni grade isto
jonsku vezu. Elementi kod kojih nema razlika u elektronegativnosti grade nepolarnu
kovalentnu vezu. Kod ostalih elemenata karakter hemijske veze zavisi od razlike u
njihovoj elektronegativnosti. Ako je ova razlika vea preovladava jonski karakter
veze, a ako je manja preovladava kovalentni karakter veze i nastaje polarna
kovalentna veza.
Kod polarne kovalentne veze izmeu dva atoma razliite elektronegativnosti
elektronski par se neravnomerno rasporeuje i pribliava se elektronegativnijem
atomu, na kome se javlja delimino negativno naelektrisanje -, dok drugi atom
postaje nosilac delimino pozitivnog naelektrisanja +. Usled navedenog elektronski
oblak se pomera ka atomu vee elektronegativnosti i molekul dobija karakter dipola.
Na primer u molekulu hlorovodonika elektronski par je pomeren ka hloru (ima veu
elektronegativnost i jae privlai elektrone), tako da je on nosilac delimino
negativnog naelektrisanja -, a vodonik postaje nosilac delimino pozitivnog
naelektrisanja +, jer slabije privlai elektrone.
+

H
30

Cl

Molekuli sa polarnom kovalentnom vezom su dipolni molekuli jer imaju

nejednaku raspodelu elektrinog naboja. Dipolni karakter molekula izraava se
pomou dipolnog momenta , koji je jednak proizvodu naelektrisanja e i rastojanja
izmeu sredita naelektrisanja l.
= e.l
+

l
Jedinica za dipolni mommenat je debaj , 1D = 0,33 . 10-2 C . m. Molekuli
imaju dipolni momenat samo kada se sredita pozitivnog i negativnog naelektrisanja
ne poklapaju. Dipolni momenti nekih hemijskih veza i molekula dati su u tabeli 3.2.
Tabela 3.2. Dipolni momenti hemijskih veza i molekula
Hemijska veza
-C-C-, -C=C-, CC-O-H
-N-H
-C-H
-C=O
-C-Cl
-C-Br
-C-S
-C-N

Molekul
H2, O2, N2, Cl2

1,58
1,66
0,4
2,70
2,05
2,04
1,12
0,61

HF
HCl
HBr
HJ
H2O
H2S
NH3
CO2

1,82
1,07
0,79
0,38
1,84
0,93
1,46
0

3.1.2.3. Teorije kovalentne veze

Postoji vie pokuaja da se objasni kovalentna veza. Jedan od njih je opisan u
teoriji koja se naziva Metoda valentnih veza. Prema ovoj teoriji u stvaranju veze
uestvuju samo spoljanji valentni elektroni. Svaki valentni elektron u izvesnoj meri
zadrava svoje osobine i oba elektrona koja ine kovalentnu vezu su lokalizovana u
ogranienom prostoru.
Prilikom sjedinjavanja dva atoma vodonika iji prenici orbitala iznose oko
1A, dolazi do deliminog preklapanja orbitala pojedinih atoma i nastajanja molekula
vodonika kod koga razmak izmeu pozitivno naelektrisanih jezgara iznosi 0,74 A.
Zajedniki elektronski par je lokalizovan u prostoru izmeu dva atoma i istovremeno
pripada i jednom i drugom atomu vodonika.

31

1A o

0,74 A o

atomi vodonika

molekul vodonika

Po
Metodi molekulskih orbitala dolazi do delokalizacije elektrona.
Molekulske orbitale (MO) nastaju preklapanjem atomskih orbitala (AO) i tako grade
molekule. Broj nastalih molekulskih orbitala odgovara broju atomskih orbitala koje se
preklapaju. Svaka molekulska orbitala sadri po dva elektrona. Molekulske orbitale se
razlikuju po energiji i popunjavaju se razliitim redom. Prvo se popunjava orbitala
nie energije, vezujua orbitala sa dva elektrona (MO ), a zatim razvezujua orbitala
koja ima veu energiju (MO *), to je malo verovatno. Elektroni u molekulskim
orbitalama su delokalizovani.
Atomi vodonika imaju po jednu 1s orbitalu, koje se pri graenju hemijske
veze preklapaju, a njihovi elektroni antiparalalelnih spinova grade dve molekulske
orbitale sa razliitom energijom. Vezujua molekulska orbitala je nie energije od
atomskih orbitala iz kojih se gradi .Nastaje i razvezujua molekulska orbitala vie
energije od energije atomskih orbitala ali ona ostaje prazna zato to elektroni
popunjavaju vezujuu orbitalu nie energije. Razvezujua molekulska orbitala se
popunjava kada se elektronima dovede energija spolja na primer u stanju ekscitacije.
U vezujuoj molekulskoj orbitali verovatnoa nalaenja zajednikog elektronskog
para je izmeu dva atoma, dok je kod razvezujue atomske orbitale verovatnoa
nalaenja elektrona najvea u udaljenim regijama molekula, a najmanja izmeu
atoma.
Atomske orbitale (AO)
Ha

Molekulske orbitale (MO)

Hb

Ha

Hb

+
1s

1s

Ha

Hb

* (razvezujuca)
Ha

Hb

+
(vezujuca)
Slika 3.2. Preklapanje atomskih orbitala i nastajanje molekulskih orbitala vodonika
32

Energetski nivoi vezujue i razvezujue molekulske orbitale molekula

vodonika, kao i energetski nivoi atomskih orbitala atoma vodonika mogu se prikazati i
pomou energetskog dijagrama (Slika 3.3.). Iz dijagrama se vidi da vezujua
molekulska orbitala (MO ), koja je popunjena sa dva elektrona suprotnih spinova,
ima niu energiju (za oko 4,5 eV) i da je zbog toga stabilnija od atomskih orbitala (AO
1s) vodonika, koje su popunjene sa po jednim elektronom. Razvezujua molekulska
orbitala, (MO *) je na viem energetskom nivou i zato je pod normalnim uslovima
prazna. Da bi elektroni preli u razvezujuu orbitalu potrebno je sistemu dovesti
energiju, to se deava prilikom ekscitacije molekula. Kada nastanu ovakvi molekuli
na visokom energetskom nivou su nestabilni jer tee da se vrate u prvobitno stanje sa
niom energijom.

*
(razvezujuca)
1s

1s

-4,5 eV

Ha

Hb

(vezujuca) ( 1s )2
Slika 3.3. Energetski nivoi atomskih i molekulskih orbitala vodonika
Preklapanjem atomskih orbitala atoma vodonika nastaje sigma () veza, a nastala
orbitala se naziva orbitala, tanije 1s orbitala iji oblik je prikazan na slici 3.2.
Postoje razliiti tipovi atomskih orbitala, a njhovim preklapanjem nastaju i razliite
vezujue molekulske orbitale koje se oznaavaju grkim slovima , , . Na slici 3.4.
prikazano je preklapanje atomskih orbitala pri emu nastaju i vezujue orbitale.
vezujue orbitale predstavljaju primarnu, jednostruku vezu, dok orbitale
predstavljaju sekundarnu dvostruku i trostruku vezu. Primarne veze nastaju
preklapanjem s i p, i dve px orbitale. Sekundarne veze nastaju bonim preklapanjem
py i pz orbitala to je mogue tek poto se prvo obrazuje veza i jezgra atoma koja
uestvuju u graenju veze dovoljno priblie. Za oznaavanje molekulskih orbitala
koriste se grka slova, a u indeksu se stavlja oznaka atomskih orbitala iz kojih je
molekulska orbitala nastala na primer 2s.

33

+ s

+ px

ps

px

py

p y + py

Slika 3.4. Preklapanje atomskih orbitala i nastajanje molekulskih i orbitala

3.1.3. Meumolekulske privlane sile
3.1.3.1. Van der Valsove sile
Van der Valsove sile su meumolekularne privlane sile i nastaju kod polarnih
molekula koji se privlae suprotnim polovoma. Izmeu polarnih molekula javlja se
dipol-dipol privlaenje i uspostavlja se vrsta hemijske veze , koja se naziva Van der
Valsova sila. Svi dipolni molekuli imaju slaba spoljanja elektrina polja usled kojih
dolazi do privlaenja dipolnih molekula elektrostatikim privlanim silama.
Kada se polarni molekuli (na primer HCl ili NH3) sa permanentnom dipolom
usled dejstva elektrostatikih privlanih sila dovoljno priblie, izvri se orjentacija
molekula u prostoru tako da se suprotno naelektrisani polovi molekula privlae, to
dovodi do dipol-dipol interakcije. Van der Valsove sile kod molekula HCl se obrazuju
na taj nain to se njegovi molekuli pregrupiu i dolazi do elektrostatikog privlaenja
izmeu negativno naelektrisanog dela dipola jednog molekula (atom hlora) sa
pozitivno naelektrisanim delom dipola drugog molekula (atom vodonika).Ovo je
prikazano na slici br 3.5.
+ -

+ Cl
H

+ -

+
H

Cl

+
+

Slika 3.5. Pregrupisavanje molekula sa permanentnom dipolom i uspostavljanje dipoldipol interakcije izmeu molekula HCl.

34

Pojava Van der Valsovih privlanih sila izmeu polarnih molekula izaziva
njihovu asocijaciju. Za raskidanje Van der Valsovih privlanih sila potrebna je
dodatna energija i zbog toga su take topljenja i kljuanja ovih jedinjenja vie u
odnosu na nepolarna jedinjenja priblino iste molekulske mase.
Molekuli se velikim dipolnim momentom ili joni mogu kod nepolarnih
molekula izazvati pojavu dipola koji se naziva indukovani dipol. Tako na primer ako
se dipolarni molekul HCl nae u blizini molekula hlora koji je nepolaran, dolazi do
pojave indukovanog dipola u molekulu Cl2.
+ H
Cl

+ H
Cl

Cl2

dipol

+
Cl

Cl

indukovani dipol

3.1.3.2. Vodonina veza

Vodonina veza je meumolekulska veza koja se ostvaruje pomou
privlaenja dipol-dipol, sa tim da je pozitivni kraj dipola uvek vodonik (po emu je
ova hemijska veza dobila naziv) a negativni kraj dipola je atom koji ima jedan
slobodan elektronski par, kao to su kiseonik, azot ili fluor. U molekulima vode i
fluorovodonika vodonik je vezan za dva najelektronegativnija elementa koji imaju
sposobnost da snano privlae zajedniki elektronski par. Usled ovoga na atomu
vodonika nastaje centar pozitivnog naelektrisanja a na atomu kiseonika i fluora centri
negativnog naelektrisanja. Pored toga na atomu kiseonika i fluora postoje i slobodni
elektronski parovi.
+

O
H

molekul
vodonina veza izmeu molekula
vode
vode
Kada se dva ili vie molekula vode nau u blizini ne dolazi samo do
privlaenja tipa dipol-dipol ve se atom vodonika koji je nosilac delimino pozitivnog
naelektrisanja vezuje za slobodan elektronski par kiseonika i stvara se vodonina veza
koja se obeleava isprekidanom linijom.
Na slian nain vodonina veza nastaje izmeu molekula fluorovodonika.
Polarni molekuli fluorovodonika su dipolni pa se izmeu njih javlja privlaenje dipoldipol.
Kada se dva ili vie molekula fluorovodonika nau u blizini, dolazi do
privlaenja dipol-dipol a atom vodonika koji ima delimino pozitivno naelektrisanje
se vezuje za slobodan elektronski par fluora i gradi se vodonina veza.

35

vodonina veza izmeu molekula

fluorovodonika

molekul
fluorovodonika

Vodonina veza je dva puta dua i deset puta slabija od veze. Izaziva
asocijaciju molekula, to dovodi do poveanja take kljuanja, temperature
isparavanja i do povienja viskoziteta.
Ako se uporede take kljuana hidrida (jedinjenja vodonika i jo jednog
elementa) VI glavne grupe periodnog sistema elemenata vidi se da voda (koja se
smatra hidridom kiseonika) ima veoma visoku taku kljuanja koja ne moe da se
objasni samo prisustvom Van der Valsovih privlanih sila. Taka kljuanja vode je za
ak 70 K via nego to bi se moglo oekivati. Ovo je posledica velikog broja
vodoninih veza koja se javljaju meu polarnim molekulima vode. Izmeu molekula
vode javljaju se privlaenja tipa dipol-dipol i jake vodonine veze kao to je ve
prikazano. Na slici 3.6. prikazane su take kljuanja hidrida elemenataVI glavne grupe
periodnog sistema.
to
100

-70
H 2O

H 2S

H 2Se

H 2Te

Slika 3.6. Take kljuanja hidrida VI grupe periodnog sistema elemenata

3.1.4. Metalna veza
Metali, osim ive, su u vrstom agregatnom stanju i javljaju se u kristalnom
obliku. Oni su u obliku trodimenzionalne kristalne reetke, koja se sastoji od
pozitivnih metalnih jona izmeu kojih se slobodno i haotino kreu elektroni kao
estice idealnog gasa. Elektroni su potpuno delokalizovani, zajedniki svim metalnim
jonima, rasporeeni su po celoj metalnoj reetki i dre jone metala na ravnotenim
razmacima. Slika 3.7.
36

Za razliku od ostalih elemenata, kod metala potpuno delokalizovani elektroni

mogu potpuno slobodno da se kreu kroz metalnu reetku. Usled kretanja elektrona,
odnosno prisustva metalne veze metali su dobri provodnici toplote i elektriciteta.
-

Me+

Me+

Me+

Me+

Me

Me

Me+

Me+

Slika 3.7. ematski prikaz metalne veze

Pri zagrevanju ili osvetljavanju metali mogu da emituju elektrone (termiki ili
fotoelektrini efekat). Kovnost i rastegljivost metala nastaje usled neusmerenosti
metalne veze i mogunosti da se pojedini slojevi u kristalu metala pomeraju.
Obojenost metala nastaje usled sposobnosti elektrona da apsorbuju i emituju svetlost
odreenih talasnih duina.
Za razliku od jonske (potpuno lokalizovani elektroni) i kovalentne (kod koje
postoji visok stepen delokalizacije elektrona), kod metalne veze elektroni su
zajedniki svim metalnim jonima u reetci i potpuno delokalizovani, to ipak ukazuje
da metalnu vezu moemo smatrati jednom specijalnom vrstom kovalentne veze.
lokalizovani elektroni

delokalizovani elektroni

+
+
+

jonska veza

kovalentna veza

metalna veza

Savremeno objanjenje metalne veze dobija se primenom Zomerfeldove

teorije slobodnog elektrona po kojoj su elektroni elektronskog gasa rasporeeni u
kvantnim nivoima koji se popunjavaju po Paulijevom principu. Elektroni imaju stalnu
potencijalnu energiju koja je jednaka energiji jonizacije. Elektroni spoljanjh slojeva
su delokalizovani i njihovo kretanje uzrokuje elektrinu, termiku i fotoprovodljivost
kao i kovnost metala.
37

4. ENERGETIKA HEMIJSKIH REAKCIJA. OSNOVI

TERMOHEMIJE
Sve hemijske reakcije su praene energetskim promenama pri emu se moe
oslobaati ili apsorbovati energija. Mnoge hemijske reakcije se izvode samo zbog
proizvodnje energije u prvom redu toplotne energije, tako na primer hemijska reakcija
sagorevanja goriva kao to su: zemni gas, ugalj, nafta, drvo itd. se izvodi iskljuivo u
cilju dobijanja toplotne energije. Sa druge strane, pojedine hemijske reakcije mogu se
izvesti samo uz utroak odreene koliine energije. Tako, proces dobijanja
aluminijuma, koji predstavlja redukciju aluminijum-oksida, tee uz utroak velike
koliine elektrine energije i zbog toga su pogoni za proizvodnju aluminijuma locirani
blizu jeftinih izvora energije.
Pored ovih praktinih aspekata postoje i mnogi teorijski odnosno
fundamentalni aspekti izuavanja energetskih promena prilikom odvijanja hemijskih
reakcija. Prouavanjem energetskih promena bavi se termodinamika a poseban deo
hemije koji predstavlja primenu termodinamike u hemiji naziva se termohemija.
Termohemijska prouavanja mogu dati neke odgovore na fundamentalna pitanja kao
to su: Zato se odigravaju hemijske reakcije? Zato su neke supstance reaktivnije od
drugih? Moe li se predvideti da li e neka hemijska reakcija tei spontano? Moemo
li unapred izraunati koliko e se toplotne energije osloboditi ili utroiti pri
odigravanju neke hemijske reakcije?
U okviru ovog poglavlja kroz uvod u osnove termodinamike hemijskih
reakcija pokuae se dati odgovori na ova fundamentalna pitanja.
4.1. OSNOVNI POJMOVI
U termodinamici odnosno u termohemiji prouavaju se zakonitosti razmene
energije izmeu posmatranog sistema i njegove okoline. Pod sistemom
podrazumevamo neki deo celine koji smo odabrali da prouavamo i posmatramo dok
je sve oko njega (praktino ceo svemir) okolina. Sistem je od okoline odvojen
granicom kroz koju energija moe nesmetano prolaziti u oba pravca, to jest iz sistema
u okolinu i obrnuto.
Energija je merilo sposobnosti nekog sistema da vri rad.
Rad je energija utroena na kretanje nekog predmeta nasuprot sile.
Toplota je energija koja se prenosi usled temperaturne razlike sistema i
okoline.
Temperatura predstavlja stepen zagrejanosti nekog tela.
Stanje u termodinamici definicija nekog sistema (hemijski sastav, koliina
materije, pritisak, temperatura, zapremina itd.) opisuje njegovo stanje. Parametri koji
opisuju stanje nekog sistema i zavise samo od njegovog stanja nazivaju se funkcije
stanja sistema. Tipine funkcije stanja su pritisak, temperatura, zapremina itd. Kao
dobar primer za funkciju stanja sistema moemo uzeti pritisak idealnog gasa. Pritisak

38

zavisi od broja molekula gasa, zapremine sistema i temperature, ali ne zavisi od toga
koliko puta se bilo koja od ovih veliina promenila pre postizanja krajnje vrednosti.
Razmotrimo sistem kada se idealan gas nalazi u cilindru sa klipom a pritisak
gasa iznosi 1 bar. Ako se gas sabije tako da se zapremina smanji na polovinu, pritisak
e se udvostruiti. Promena pritiska za vreme ovog procesa bie, prosto, krajnji
pritisak minus poetni pritisak
P = Pkrajnji - Ppoetni = 2 bara - 1 bar = 1 bar
ta e se desiti ako se sabije gas, pusti da se proiri na poetnu zapreminu, sabije
ponovo i opet pusti da se proiri i ovaj postupak ponovi desetak puta pre sabijanja
gasa na krajnju zapreminu? Promena pritiska e opet biti krajnji pritisak minus poetni
pritisak, P = 1 bar. Prema tome promena veliine funkcije stanja sistema je
nezavisna od puta (naina) postizanja te promene.
U prvom zakonu termodinamike se kae da energija ne moe nastati ni iz ega
niti se moe unititi, ona moe samo prelaziti iz jednog oblika u drugi. Razliiti oblici
energije, kao to su toplota, svetlost, meanika energija, elektrina energija i hemijska
energija mogu se prevesti jedan u drugi ali pri tome ukupna koliina energije se ne
menja. Izmeu svih formi energije toplotna energija je jedinstvena. Naime, svaki drugi
oblik energije moe se kompletno transformisati u toplotnu energiju, ali na
konstantnoj temperaturi toplotna energija ne moe biti kompletno prevedena u drugi
oblik energije.
Temperatura nije isto to i toplota, i kao to je ve reeno ona predstavlja
stepen zagrejanosti nekog tela. Razlika u temperaturi odreuje pravac u kome e
spontano tei toplotna energija. Kada se dva predmeta razliitih temperatura dovedu u
kontakt toplota e spontano tei sa predmeta vie temperature na predmet nie
temeprature. Ovaj protok toplote e trajati dogod postoji razlika u temperaturi i na
kraju e se temperature oba predmeta izjednaiti.
4.2. RAZMENA ENERGIJE IZMEU SISTEMA I OKOLINE. ENTALPIJA
Prvi zakon termodinamike, radi objanjenja razmene energije izmeu sistema i
okoline, definie unutranju energiju sistema U, tako da su promene u unutranjoj energiji
za vreme bilo kog fizikog (odnosno hemijskog) procesa uravnoteene sa toplotom
koja ulazi u sistem i radom koji sistem vri nad okolinom. Unutranja energija nekog
sistema predstavlja sve oblike energije tog sistema, osim potencijalne i kinetike energije
sistema kao celine. Unutranju energiju sistema sainjavaju: energija kretanja molekula,
energija rotacije i oscilacije atoma u molekulu, energija kretanja elektrona, energija
hemijske veze, energija interakcije izmeu molekula itd.
Unutranja energija sistema je funkcija stanja sistema. Njen opseg je
proporcio-nalan samo stanju sistema, a ne nainu postizanja stanja sistema.
Kod idealnog gasa unutranja energija je direktno proporcionalna temperaturi
gasa. Ako se na neki nain promeni temperatura, a time i unutranja energija gasa, njena
promena po prvom zakonu termodinamike, bie data kao bilans izmene toplote i rada:
39

U=q-w
U gornjoj jednaini q predstavlja toplotu koja ide iz okoline u sistem a w
rad koji sistem vri na svoju okolinu. Ako se ogranii sistem tako da ne moe da
vri ni-kakav rad, u tom sluaju e toplota koja ulazi u sistem poveavati njegovu
temperaturu, to jest, poveavae se unutranja energija sistema. Prema tome, kada ulazi
u sistem q je pozitivno, a kada toplota izlazi iz sistema q je negativno. Ako se sada
ogranii sistem tako da toplota ne moe tei od sistema ka okolini i obrnuto, i ako
sistem vri neki rad na okolinu, energija tog sistema se mora smanjivati. Tako, kada
sistem vri rad na svoju okolinu, w je pozitivno, a kad okolina vri rad nad sistemom
w je negativno.
Po prvom zakonu termodinamike promena unutranje energije idealnog gasa je
jednaka:
U = qp - P . V
qp - koliina toplote pri konstantnom pritisku
Preureenjem gornje relacije dobija se:
qp = U + P . V
Promena entalpije u ovom sistemu pri konstantnom pritisku bila bi:
Hp = U + P . V
Toplota koja se razmenjuje izmeu sistema i njegove okoline pri konstantnom
pritisku (qp) jednaka je promeni entalpije sistema. Kada toplota ide iz sistema u
okolinu, H je negativno a kada toplota tee iz okoline u sistem H je pozitivno.
Za hemijske reakcije koje teku u tenoj ili vrstoj fazi promena zapremine (
V) je veoma mala, takorei zanemarljiva. Prema tome u tenoj ili vrstoj fazi promena
entalpije sistema je praktino jednaka promeni unutranje energije sistema
Hp = U

4.3. TOPLOTNI EFEKAT HEMIJSKIH REAKCIJA- PROMENA

ENTALPIJE
Koliina toplote (Q) koja se oslobaa ili vezuje u toku odvijanja hemijske reakcije naziva se TOPLOTA HEMIJSKE REAKCIJE ili TOPLOTNI EFEKAT
HEMIJSKE REAKCIJE i izraava se u kJ/mol. Koliina osloboene ili vezane
toplote prilikom odvijanja hemijske reakcije zavisi od koliine supstanci koje reaguju,
od pritiska ukoliko su reaktanti ili proizvodi reakcije gasovi, a takodje i od
temperature na kojoj se vri reakcija.
Radi uporeivanja pojedinih hemijskih reakcija po sposobnosti razmene
toplote sa okolinom, a i radi lake komunikacije i uporeivanja podataka toplotni efekat
40

hemijske reakcije se izraava na odreenu koliinu supstance to jest, najee u

kilodulima po molu neke supstance koja uestvuje u reakciji (obino proizvoda
reakcije) Moe se rei da ovako izraen toplotni efekat u stvari, predstavlja molarnu
toplotu hemijske reakcije.
Poto se najvei broj hemijskih reakcija odvija pri konstantnom pritisku,
toplotni efekat hemijske reakcije izraava se kao entalpija reakcije, rH, gde r
oznaava da je u pitanju toplota koja se oslobaa ili vezuje pri odvijanju hemijske
reakcije pri kon-stantnom pritisku.
Poto se hemijske reakcije izmeu gasovitih supstanci mogu odigravati pri
kon-stantnom pritisku, ali taj pritisak moe imati razliite vrednosti, to utie na
vrednost entalpije reakcije (na primer reakcija izmeu vodonika i azota moe tei pri
konstantnom pritisku od 1 bara ili 1000 bara) Radi prevazilaenja ovog problema
dogovoreno je da se entalpije reakcija izraavaju pri standardnom pritisku od 101325
Pa. Entalpije reakcija izraene pri standardnom pritisku oznaavaju se sa rH.
Entalpije reakcija zavise i od temperature na kojoj se odvija ta hemijska
reakcija. Radi dobijanja kompletne slike o odreenoj entalpiji reakcije u zagradu se
stavlja temperatura na kojoj se vri hemijska reakcija. Na primer, rH (298K) = -56
kJ/mol oznaava da se 56 kJ toplote oslobodi pri nastajanju 1 mola proizvoda
hemijske reakcije pri konstantnom pritisku (H, entalpija) to jest pri standardnom
pritisku od 101325 Pa (oznaka ) i na temperaturi od 298K. U daljem tekstu emo
zbog jednostavnosti izostaviti simbole i oznaku za temperaturu a sve vrednosti e
biti date pri standardnim uslovima (101325 Pa, 298K).

4.4. TERMOHEMIJSKE JEDNAINE

Kao to je ve reeno entalpija reakcije predstavlja funkciju stanja sistema. Za
sada ne postoji mogunost da se odredi apsolutna vrednost entalpije reakcija, ali se
veoma precizno moe odrediti razlika entalpije izmeu dva stanja poetnog i krajnjeg,
to jest, kod hemijske reakcije pre poetka i nakon zavretka hemijske reakcije. S
obzirom da je entalpija funkcija stanja sistema to se poetno i krajnje stanje moraju
precizno definisati. Kao posledica toga kod termohemijskih jednaina mora se
naglasiti agregatno stanje reaktanata i proizvoda reakcije. Proizvod reakcije je nekad i
alotropska modifikacija. Na primer:
rH= -241,8 kJ/mol
rH= -285,8 kJ/mol

H2(g) + 1/2O2(g) H2O(g)

H2(g) + 1/2O2(g) H2O(l)

Vidimo da samo razlika u agregatnom stanju vode kao produkta reakcije

dovodi do razlike u vrednosti rH.
Za oznaavanje agregatnog stanja supstanci u termohemijskim jednainama
ko-riste se sledee oznake: (s) - vrsto; (l) - teno; (g) - gasovito; (c) - kristalno i (aq) rastvoreno u vodi, hidratisano.

41

4.5. EGZOTERMNE I ENDOTERMNE HEMIJSKE REAKCIJE

Kao to je ve reeno, tokom odvijanja hemijske reakcije toplota se moe
oslobaati ili apsorbovati i u skladu sa time hemijske reakcije se dele na egzotermne i
endotermne. Kod egzotermnih reakcije dolazi do oslobaanja toplote (toplota prelazi
iz sistema u okolinu) dok kod endotermnih reakcija dolazi do apsorpcije toplote
(toplota iz iz okoline prelazi u sistem). Tok toplotne energije kod egzotermnih i
endotermnih reakcija prikazan je na sledeoj slici:

Slika 4.1. Tok toplotne energije kod egzotermnih i endotermnih hemijskih reakcija

S obzirom da smo ve rekli da je promena entalpije hemijske reakcije razlika

u entalpiji krajnjeg (produkti rekacije) i poetnog stanja (reaktanti) sledi da je kod
egzotermnih rekcija entalpija reaktanata vea od entalpije produkata reakcije dok je
kod endotermnih reakcija obrnuto, to jest entalpija reaktanata je manja od entalpije
produkata reakcije. Ovo se moe predstaviti sledeom slikom:

Slika 4.2. Promene entalpije reakcije kod egzotermnih i endotermnih reakcija

Odavde sledi da e promena entalpije, H, kod egzotrmnih reakcija imati negativan

predznak dok e kod endotermnih imati pozitivan predznak.

42

4.6. HESOV ZAKON - ENTALPIJA STVARANJA JEDINJENJA

Dobijanje pravih i tanih termohemijskih podataka nije ni malo lak i jednostavan posao a zahteva dosta vremena. Ako bi se entalpija reakcije odreivala za
svaku hemijsku reakciju ponaosob, uloeni napor za odreivanje svih vrednosti
entalpija ne bi bio opravdan kroz upotrebu ovih podataka. Na sreu, kao to je ve
reeno, entalpi-ja je funkcija stanja sistema i njene vrednosti zavise samo od poetnog
i krajnjeg stanja, a ne od puta kojim se vri reakcija. Ova injenica uobliena je kao
jedan od osnovnih zakona termohemije koji je poznat kao Hesov zakon. On glasi:
toplotni efekat hemijske reakcije ne zavisi od naina njenog odvijanja, ve zavisi
samo od prirode i fizikog stanja poetnih supstanci i produkata reakcije. Ako
imamo neku sloenu hemijsku reakciju koja se moe odigravati u nekoliko
stupnjeva onda je entalpija sloene reakcije jednaka algebarskom zbiru entalpija
pojedinanih reakcija.
rHsloena reakcija = rHpojedinani stupnjevi
Uzmimo za primer reakciju nastajanja krenjaka, CaCO3 iz hemijskh
elemenata koji sainjavaju krenjak:
Ca(s) + C(gr) + 3/2 O2(g) CaCO3(g)
gr = grafit, alotropska modifikacija ugljenika
Razlomljeni koeficijenti kao, na primer 3/2, 1/2 itd esto se primenjuju u
termohemijskim jednainama da bi dobili jedan mol produkta reakcije. Oigledno je da se
entalpija reakcije nastajanja CaCO3 ne moe izmeriti, meutim, do entalpije ove
reakcije ipak se moe doi primenom Hesovog zakona. Uzee se entalpije sledee tri
hemijske reakcije:
rH1 = -636,0 kJ/mol
rH2 = -393,5 kJ/mol
rH3 = -178,1 kJ/mol

(1) Ca(s) + 1/2 O2(g) CaO(s)

(2) C(gr) + O2(g) CO2(g)
(3) CaO(s) + CO2(g) CaCO3(s)

koje su poznate i lako se mogu odrediti. Sabiranjem hemijskih jednaina (1), (2) i (3)
dobija se hemijska jednaina (4):
(4) Ca(s) + C(gr) + 3/2 O2(g) CaCO3(g)
koja predstavlja formiranje krenjaka iz hemijskih elemenata. Po Hesovom zakonu
entalpija reakcije (4) se dobija sabiranjem entalpija pojedinanih rekacija (1), (2) i (3)
(relacija 5.12).
rH4 = rH1 + rH2 + rH3 = -636,0 + (-393,5) + (-178,1) = - 1207,6 kJ/mol

43

Reakcije (1) (2) i (4) predstavljaju reakcije gde se pojedina hemijska jedinjenja
dobijaju iz hemijskih elemenata koji ih sainjavaju. Entalpije ovakvih reakcija imaju
poseban naziv, entalpije stvaranja jedinjenja, i oznaavaju se sa fH. Prema tome,
entalpija stvaranja jedinjenja je ona koliina toplote koja se oslobaa ili apsorbuje
pri nastanku jednog mola nekog jedinjenja iz hemijskih elemenata. Hemijski
elementi se uzimaju u svom najstabilnijem obliku pri standardnim uslovima (pritisak
101325 Pa, temperatura 298K) i to je onda standardna entalpija stvaranja jedinjenja
koja se oznaava kao fH. Izraava se u kJ/mol.
Osnova za uvoenje pojma entalpije stvaranja jedinjenja je bio dogovor po
kome su entalpije stvaranja najstabilnijih alotropskih modifikacija hemijskih
elemenata jednake nuli.
fH (hemijski element) = 0
Poznavanje entalpija stvaranja jedinjenja i primena Hesovog zakona omoguuju izraunavanje promena entalpije bilo koje reakcije po sledeoj relaciji:
Promena entalpije
reakcije
rH

Zbir toplota stvaranja

proizvoda reakcije

pi . fHi proizvoda -

Zbir toplota stvaranja

reaktanata

ri fHi reaktanata

p i r - odgovarajui stehiometrijski koeficijenti iz jednaine hemijske reakcije

4.7. SLOBODNA ENERGIJA I ENTROPIJA KAO KRITERIJUMI ZA
SPONTANOST TOKA HEMIJSKIH REAKCIJA
Promena entalpije pri odvijanju hemijske reakcije predstavlja razliku u sadraju energije izmeu produkata i rekatanata. Egzotermne reakcije e tei spontano (jer
proizvodi reakcije imaju nii sadraj energije) dok endotermne reakcije ne bi tekle
spontano (nastaju produkti sa viom energijom). Meutim, dobro je poznato da
postoje endotermne reakcije koje teku spontano. Na primer, amonijum-hlorid se
razlae ve na sobnoj temeraturi, u neto manjem obimu, dok primetno na viim
temperaturama pri emu se troi toplota:
NH4Cl(s) NH3(g) + HCl(g)

H = + 420 kJ/mol

Ovakvih primera ima jo i ovde nee biti navedeni.

Na osnovu ovoga oigledno je da promena entalpije nije jedini faktor na
osnovu kojeg se moe predvideti da li e neka hemijska reakcija tei spontano ili ne.
Da bi razumeli zato se promena entalpije, H, ne moe uzeti kao jedini
kriterijum za spontanost toka hemijske reakcije moramo se podsetiti da je toplotna
energija jedinstveni oblik energije koji se na konstantnoj temperaturi ne moe potpuno

44

prevesti u drugi oblik energije. Toplotna energija koja se oslobaa u nekom procesu
na konstantnoj temperaturi sastoji se iz dva dela:
1. Prvi deo koji je slobodan i moe se prevesti u druge oblike energije;
2. Drugi deo koji je neophodan za odravanje sistema na odreenoj
temperaturi tako da je nedostupan za konverziju u druge oblike energije.
Ovo se moe u obliku sledee jednaine:
entalpija = slobodna energija + nedostupna energija
Izraeno u obliku odreenih simbola jednaina prima sledei oblik:
H = G + TS
gde H predstavlja entalpiju a G slobodnu energiju. Izraz TS oznaava nedostupnu
energiju i predstvalja proizvod apsolutne temperature, T, i faktora koji se naziva
entropija a oznaava se S.
Neophodno je da se ukljui temperatura u izraz za nedostupnu energiju jer
toplota tee spontano u pravcu od vie temperature ka nioj temperaturi i tako sledi da
bi celokupna toplotna energija sistema bila dostupna za konverziju samo ako bi
temperatura okolina bila apsolutna nula. Prema tome izraz za nedostupnu energiju
nestaje na apsolutnoj nuli. Entropija je karakteristika samog sistema i praktino je
nezavisna od njegove temperature.
Za neki proces koji se odvija pri konstantnoj temperaturi, promena slobodne
energije, G, moe se izraziti kao:
G = H TS
Slino kao i H, funkcije G i S su funkcije stanja sistema jer zavise samo od
poetnog i krajnjeg sstanja sistema a ne zavise od naina na koji se do te promene
dolo. Ove funkcije su veoma korisne za predvianje spontanosti toka nekog procesa
odnosno hemijske reakcije.
Da bi prikazali kako se mogu utvrditi kriterijumi za spontanost nekog procesa
i dobili neku predstavu o prirodi entropije razmotriemo, kao primer, sledei
eksperiment. Sud koji sadri neki idealni gas, oznaimo ga sa A, povezan je slavinom
za drugi isti takav sud koji sadri neki drugi idealni gas, oznaimo ga sa B, a koji ne
reaguje hemijski sa gasom A. Sistem se odrava na konstantnoj temperaturi. Kada se
slavina otvori, dva gasa se spontano izmeaju, nakon ega e oba suda sadravati
smeu oba gasa. Obzirom da tokom odvijanja procesa nije dolo do hemijske reakcije
promena entalpije je jednaka nuli. Na osnovu ovoga, promena slobodne energije
spontanog meanja gasova moe se izraziti kao:
G = 0 TS = TS
Vidimo da je promena slobodne energije ovog procesa rezultat samo promene
entropije. Entropija je osobina koja izraava verovatnou odnosno neureenost
odreenog stanja sistema. U napred opisanom eksperimentu, jednom kada se slavina
45

otvori, najverovatnija situacija je postijanje homogene smee dva gasa. Prema tome,
entropija sistema je poveana u odnosu na sistem kada su gasovi bili u odvojenim
posudama. Treba svakako istai, da je verovatnoa da se gasovi ponovo razdvoje i
vrate svaki usvoju posudu ekstremno mala, odnosno slobodno moemo rei nikakva,
jer bi takav proces zahtevao snienje entropije. Moemo takoe primetiti da je
meanje ova dva idealna gasa nezavisno od temperature (dva gasa e se spontano
meati pri svim temperaturama naravno iznad apsolutne nule), to je u saglasnosti sa
time da promena entropije zavisi samo od poetnog i krajnjeg stanja sistema i da je
praktino nezavisna od njegove temperature. Ovaj primer takoe ilustruje da se
spontane promene odigravaju u pravcu poveanja entropije odnosno neureenosti
sistema kada nema promene entalpije. Moemo rei da ukoliko se proces odvija uz
smanjenje slobodne energije (G < 0, negativni predznak), bez obzira na promene
entalpije i entropije, taj proces odnosno hemijska reakcija e tei spontano.
Relacija:
G = H TS
objanjava zato su izrazito egzotermni procesi spontani mada su ponekad praeni i
sniavanjem entropije. Za takve reakcije, H je dovoljno visoka negativna vrednost da
G ostane negatvno iako je izraz TS pozitivan. Isto tako moe se videti da neke
endotermne hemijske reakcije mogu biti spontane, ukoliko postoji relatvno visoka
pozitivna promena entropije, tako da velika negativna vrednost izraza TS
prevazilazi malu pozitivnu promenu H, tako da je G negativna vrednost.
Ukoliko prilikom odvijanja nekog procesa odnosno hemijske reakcije nema
promene slobodne energije (G = 0) taj sistem se nalazi u stanju ravnotee. Ukoliko je
promena slobodne energije vea od nule, (G > 0) data hemijska reakcije nije
spontana, a njoj suprotna (reversna) reakcija je spontana.

5. HEMIJSKA KINETIKA I HEMIJSKA RAVNOTEA

Deo hemije koji se bavi prouavanjem brzine hemijskih reakcija i mehanizma
njenog odvijanja naziva se hemijska kinetika.
Na osnovu termodinamikih razmatranja odvijanja neke hemijske reakcije
moemo dobiti odgovor na pitanje da li se tom prilikom oslobaa ili apsorbuje
energija i da li e ta rekacija tei spontano ili ne, meutim nita se ne moe zakljuiti o
brzini odigravanja te reakcije. Neke hemijske reakcije se odigravaju skoro trenutno
(razne vrste eksplozija) dok neke teku veoma sporo (korozija metala) meutim veina
hemijskih reakcija se odigrava brzinama koje se nalaze izmeu ova dva ekstrema.
Prouavanjem kinetike hemijskih reakcija dolazi se do saznanja koliko brzo
pro-tie neka hemijska reakcija i kakav je mehanizam reakcije, to jest, redosled
dogaaja koji se odigravaju da bi od reaktanata nastali proizvodi reakcije.
U okviru ovog poglavlja pored osnova hemijske kinetike bie rei i o drugom
vanom aspektu odigravanja hemijskih reakcija a to je hemijska ravnotea. Na osnovu
razmatranja hemijske ravnotee moemo nai odgovor na pitanje - zato veina
46

hemijskih rekacija ne tee do kraja i kako moemo uticati na ovu pojavu da bi dobili
to vie eljenog produkta reakcije.
5.1. BRZINA HEMIJSKE REAKCIJE
Brzina hemijske reakcije definie se kao promena koncentracije reaktanata
ili proizvoda reakcije u jedinici vremena.
Uzmimo, na primer, sledeu hemijsku reakciju:
A+2B3C
Brzina ove reakcije je merilo utroka (nestajanja) reaktanta A i B odnosno,
formiranja (nastajanja) proizvoda reakcije C. Matematiki, brzina hemijske reakcije
moe se predstaviti kao promena koncentracije supstance A u funkciji vremena.

v=

[ A ]
t

S obzirom da se koncentracija izraava u mol/dm3 a vreme u sekundama sledi

da je jedinica za brzinu hemijske reakcije moldm-3s-1.
Brzina ove reakcije se moe, takoe, izraziti preko koncentracija supstanci B ili C.
Meutim, na osnovu jednaine hemijske reakcije vidi se da e supstanca B nestajati
dva puta bre nego supstanca A, a supstanca C e nastajati tri puta bre nego to
nestaje supstanca A. Ovo se matematiki moe predstaviti na sledei nain:

v=

A
1 B
1 C
=
=+
t
2 t
3 t

Negativni predznak pokazuje da se koncentracija supstance A, odnosno B, smanjuje

tokom vremena, dok pozitivan predznak pokazuje da koncentracija supstace C raste
tokom vremena. Na osnovu ovoga sledi da je, pri izraavanju brzine neke reakcije,
neophodno navesti koja je supstanca uzeta kao referentna.
Brzina hemijske reakcije izraava se promenom koncentracije, a ne
promenom koliine supstance. Na ovaj nain postie se nezavisnost veliine brzine
hemijske rea-kcije od veliine razmatranog sistema. Tano je da se vea koliina
supstance stvara u odreenom vremenskom intervalu u 1 dm3 neke reakcione smee,
nego u 0,1 dm3 ili u 0,01 dm3 te iste reakcione smee, ali e brzina nastajanja
supstance biti ista u sva tri sluaja.
Brzina hemijske reakcije zavisi od vie faktora: prirode reaktanata,
temperature, koncentracije reaktanata, prisustva katalizatora, pritiska kod gasovitih
supstanci, dodirne povrine, sternih faktora i dr. U okviru ovog poglavlja obradie se
ukratko uticaj etiri faktora na brzinu hemijskih reakcija.

47

Dva faktora koji utiu da li e sudar dva molekula biti efkasan ili ne su
energija molekula i njihova orjentacija.
Kada se dva molekula sudare treba da sadre dovoljno energije za raskidanje
veza izmeu atoma koji sainjavaju te molekule, tako da za svaku hemijsku reakciju
postoji minimum energije koji moraju imati estice reaktanata da bi se dogodio
efikasan sudar.
Iako dve estice reaktanata koje se sudaraju poseduju dovoljno energije za
reakciju one se moraju sudariti i sa odgovarajuom orjentacijom da bi dolo do
efikasnog sudara. Na prethodnoj slici u sluaju (1) prikazan je sudar dve estice
reaktanata sa odgovarajuom orjentacijom to dovodi do efikasnog sudara dok je u
sluaju (2) prikazan sudar sa neodgovarajuom orjentacijom.
Brzine hemijskih reakcija, po teoriji sudara, su upravo proporcionalne
uestanosti efikasnih sudara. to je vea uestanost efikasnih sudara hemijska reakcija
e bre tei. S druge strane, ako od ukupnih sudara molekula rektanata u reakcionoj
smei samo mali udeo efikasnih sudara, brzina hemijske reakcije e biti mala.
Tok hemijske reakcije, od rekatanta do produkata reakcije, prati i
odgovarajui energetski tok. Prema teoriji sudara, kako se estice reaktanata
pribliavaju jedna drugoj tako njihova energija raste dok se ne dostigne maksimum
odnosno vrh energetskog brega. Tom prilikom nastaje estica koja se sastoji od
kratkotrajno povezanih molekula reaktanta koja se naziva aktivirani kompleks ili
prelazno stanje. Tok energije prilkom odvijanja neke egzotermne reakcije prikazan je
na sledeoj slici.

Slika 5.2. Tok energije prilkom odvijanja egzotermne reakcije

Sa slike se vidi da je potrebna neka poetna energija da se zapone data
hemijska reakcija, mada je reakcija egzotermna. Minimalna koliina energije potrebna
da dovede molekule reaktanta na vrh energetskog brega naziva se energija
aktivacije, Ea, s obzirom da tada nastaje prelazno stanje moemo rei da je energija
aktivacije ona koliina energije koja je neophodna za formiranje prelaznog stanja. U
trenutku nastajanja prelaznog stanja dolazi do potpunog meudejstva izmeu estica
reaktanata pri emu se delimino raskidaju veze u molekulima reaktanata a delimino
se formiraju veze u molekulima proizvoda reakcije. Kada jednom nastane prelazno
49

stanje u daljem toku reakcije iz njega nastaju molekuli proizvoda reakcije, pri emu se
oslobaa energija.
Hemijska reakcije sa niom energijom aktivacije e tei bre u odnosu na
reakciju sa viom energijom aktivacije.

5.1.2. Uticaj prirode reaktanata

Pri istim odreenim uslovima (pri istoj temperaturi, pri istim koncentracijama
reaktanata i bez prisustva katalizatora) razliite hemijske reakcije e tei razliitim
brzinama zbog razliite prirode reaktanata, odnosno usled razlika u osobinama
njihovih molekula. Prema teoriji sudara, kada se estice reaktanata sudare i nastane
prelazno stanje, od osobina molekula zavisi kojom brzinom e dolaziti do raskidanja
jednih i uspostavljanja drugih veza da bi nastale molekule proizvoda rekacije. Tako na
primer, razliiti metali na sobnoj temperaturi razliitom brzinom reaguju sa vodom:
kalijum reaguje veoma brzo i burno, kalcijum veoma sporo dok aluminijum reaguje
tako sporo da imamo utisak da reakcija ne tee. Jonske reakcije teku skoro trenutno jer
se suprotno naelektrisani joni jako privlae i brzo nalaze a tom prilikom nema
raskidanja veza. S druge strane kod molekula sa jakim kovalentnim vezama reakcije
teku znatno sporije zbog znatne energije potrebne za raskidanje veza.
5.1.3. Uticaj temperature
Poveavanjem temperature, brzina praktino svih reakcija se poveava a sa
snienjem temperature snanjuje se i brzina hemijske rekacije. Promenom temperature
se najlake utie na promenu brzine reakcije bilo da se neka hemijska reakcija eli
ubrzati ili usporiti.
Temperatura je direktno proporcionalna srednjoj kinetikoj energiji molekula,
tako se na vioj temperaturi molekuli rekatanata kreu bre pri emu se poveava
uestalost njihovih sudara sa veom energijom. Oba ova inioca poveavaju uestalost
efikasnih sudara, tako da e se prema teoriji sudara, reakcija odvijati veom brzinom.
Poveanje broja molekula koji imaju dovoljno energije da doe do efikasnog sudara sa
porastom temperature prikazano je na sledeoj slici.

Slika 5.3. Promena udela molekula sa Ea sa promenom temperature

50

Zavisnost brzine hemijske reakcije od temperature prvi je izrazio vant'Hof koji je

utvrdio da pri promeni temperature od 10 stepeni brzina hemijske reakcije se
poveava dva do etiri puta. Ovo je samo empirijska, aproksimativna zavisnost koja
ukazuje da promena brzine hemijske rekacije sa temperaturom nije linearna nego
eksponencijalna. Ova zavisnost se moe predstaviti temperaturnim koeficijentom
brzine reakcije, koji se definie kao odnos brzine hemijske reakcije na temperaturi
t+10 i brzine hemijske reakcije na temperaturi t. Poto konstanta brzine hemijske
reakcije predstavlja brzinu hemijske reakcije pri jedininim koncentracijama
reaktanata, temperaturni koeficijent brzine reakcije, , moe se prikazati u obliku
sledeeg izraza:

kt +10
kt

Ako je poznat temperaturni koeficijent brzine hemijske reakcije i vrednost

konstante brzine reakcije na jednoj temperaturi moe se izraunati konstanta brzine na
nekoj drugoj temperaturi. Pri tome se podrazumeva da temperaturni koeficijent brzine
reakcije ima istu vrednost u veoma irokom opsegu temperatura. Izraunavanja ovog
tipa se vre po sledeoj relaciji:
t 2 t1

k2 = k1

10

Taniju zavisnost konstante brzine reakcije od temperature dao je Arenijus.

Ona se matematiki moe predstaviti sledeim izrazom:

k = A e

Ea
RT

U ovom izrazu A predstavlja Arenijusov faktor uestanosti ili preeksponencijalni faktor a

Ea energiju aktivacije. Oba ova faktora predstavljaju konstante za datu hemijsku
reakciju.
5.1.4. Uticaj koncentracije
Veza izmeu brzine hemijske reakcije i koncentracije reaktanata je poznata
kao zakon o dejstvu masa (Guldberg i Waage, 1867). Zakon o dejstvu masa glasi:
brzina hemijske reakcije proporcionalna je proizvodu koncentracija reaktanata
pri konstantnoj temperaturi.
Ako se kao primer ponovo uzme hemijska jednaina reakcije:
A+2B3C
i znajui opti oblik matematikog izraza za zakon o dejstvu masa:

51

v=

A
=k A
t

moe se napisati izraz za brzinu napred navedene hemijske reakcije:

v = k [A ] [B]2
U prethodnim izrazima k je konstanta proporcionalnosti i naziva se konstanta brzine
hemijske reakcije. Konstanta brzine hemijske reakcije u stvari predstavlja brzinu
hemijske reakcije pri jedininim koncentracijama reaktanata. Ako se pretpostavi da su
koncentracije supstanci A i B jednake jedinici (1 mol/dm3) onda prethodni izraz
postaje:

v=

A
=k
t

Iz ovog izraza se vidi da je pri jedininim koncentracijama konstanta brzine

jednaka brzini hemijske reakcije. Za svaku pojedinanu reakciju konstanta brzine je
konstantna pri odreenoj temperaturi. Konstanta brzine ima svoje dimenzije koje
zavise od reda reakcije.
Eksponenti koncentracije svake supstance u matematikom izrazu zakona o
dej-stvu masa (n i m u ranijem optem izrazu) nazivaju se red reakcije u odnosu na
svaku pojedinanu supstancu. U konkretnom sluaju, posmatrajui izraz za konkretnu
reakciju moe se rei: reakcija je prvog reda u odnosu na supstancu A a drugog reda u
odnosu na supstancu B. Prema tome, red reakcije u odnosu na pojedinane reaktante je
jednostavno eksponent (ili stepen) na koji je stepenovana njegova koncentracija u
izrazu zakona o dejstvu masa za datu reakciju.
Red reakcije predstavlja zbir svih eksponenata u izrazu za brzinu hemijske
rea-kcije (n + m, u optem izrazu). Red reakcije u odnosu na pojedinane uesnike
mora se odreivati eksperimentalno i ne moe se izvoditi direktno iz uravnoteene
hemijske jednaine reakcije. Ne postoji povezanost izmeu reda reakcije i
stehiometrijskih koeficijenata u uravnoteenoj hemijskoj jednaini reakcije
izuzev kod elementarnih reakcija koje se odigravaju u jednom stupnju. Na
osnovu reda reakcije moe se zakljuiti o ukupnoj koliini supstance (broju molova)
koja uestvuje u datoj hemijskoj reakciji. Na osnovu izraza za brzinu prethodno date
konkretne hemijske reakcije moe se zakljuiti da je ta hemijska reakcija treeg reda.
Zavisnost brzine hemijske reakcije od koncentracije moe se izraziti i molekularnou. Molekularnost predstavlja broj molekula koji reaguju u jednom stupnju.
Kod monomolekulskih reakcija pojedinani molekul spontano podlee reakciji. Ovaj
tip reakcija je prvog reda u odnosu na supstancu koja se razlae ili trpi unutranje preureivanje. Bimolekulske reakcije su takav tip reakcija gde je neophodan sudar dva
molekula i odigravanje reakcije u jednom stupnju. Brzina reakcije kod ovog tipa re-

52

akcija je proporcinalna uestanosti sudara molekula koji reaguju, i ako su reaktanti

prisutni u ogranienim koncentracijama, reakcije su uglavnom drugog reda.
Kod hemijskih reakcija nultog reda brzina hemijske reakcije ne zavisi od koncentracije rektanata. Ovaj tip reakcija se na odreenoj temperaturi uvek odvija konstantnom
brzinom bez obzira na promene koncentracija reaktanata. Opti izraz za brzinu
hemijske reakcije kod reakcija nultog reda je:

v=

dA
=k
dt

Kod reakcija prvog reda brzina hemijske reakcije zavisi samo od

koncentracije jednog reaktanta. Eksponent iznad oznake koncentracije ima vrednost
jedan. Ovaj tip reakcija se moe prikazati sledeom optom hemijskom jednainom:
A B + C ....
Opti izraz za brzinu hemijske reakcije je:

v=

dA
=k A
dt

Za reakcije drugog reda karakteristino je da brzina hemijske reakcije zavisi

od koncentracija dva reaktanta. Ovom prilikom postoje dva sluaja: prvi, kada su dve
supstance reaktanti pri emu je u odnosu na svaku od njih reakcija prvog reda, a u celini je reakcija drugog reda i drugi, kada je samo jedna supstanca reaktant i u odnosu
na nju je reakcija drugog reda, a takoe i reakcija u celini. Ovi tipovi reakcija se mogu
prikazati sledeim optim hemijskim jednainama:
A+BC+D

(a)

A+AC+D

(b)

Opti izrazi za brzinu hemijske reakcije kod ova dva sluaja su:
(a) v =

dA
=k A B
dt

(b) v =

dA
=k A
dt

5.1.5. Katalizatori i kataliza

Kataliza je proces u kojem dolazi do promene brzine hemijskih reakcija pod
uticajem dodatih supstanci katalizatora. Katalizatori su supstance koje imaju
sposobnost da menjaju brzinu hemijske reakcije kada se dodaju reakcionoj smei pri
emu ostaju hemijski neizmenjeni u odnosu na njihovu koliinu i hemijski sastav.
53

Ako se u prisustvu katalizatora poveava brzina hemijske reakcije onda se

kataliza smatra pozitivnom a ako dolazi do smanjenja brzine hemijske reakcije onda
se kataliza naziva negativnom. Obino se pozitivna kataliza naziva samo kataliza dok
se katalizator koji usporava hemijsku reakciju naziva inhibitor.
U poreenju sa koliinama reagujuih suspstanci koliina katalizatora, koja
znaajno menja brzinu hemijske reakcije, je beznaajno mala. Tako, na primer brzina
oksidacije natrijum-sulfita u vodenom rastvoru se znaajno poveava pri dodatku
samo 10-13 mol/dm3 bakar-sulfata. Pri poveanju koncentracije katalizatora u
reakcionoj smei raste i brzina hemijske reakcije.
Katalizatori ne mogu izazvati neku hemijsku reakciju, oni samo ubrzavaju
hemijske reakcije koje su termodinamiki mogue to jest one koje e spontano tei
(G < 0).
Katalizatori se odlikuju i specifinou delovanja. To znai da neka supstanca
koja u jednoj hemijskoj reakciji deluje kao katalizator u drugoj hemijskoj reakciji nee
pokazati nikakvo dejstvo. Odnosno, ako se u reakcionu smeu dodaju razliite
supstance kao katalizatori moemo dobiti razliite proizvode reakcije, jer e razliiti
katalizatori ubrzavati razliite hemijske reakcije pod uslovom da su termodinamiki
mogue. Na primer, etanol se na povienoj temperaturi moe razloiti uz
dehidrogenaciju pri emu nastaje etanal a takoe se razlae uz dehidrataciju pri emu
nastaje eten.
Obe reakcije su termodinamiki mogue i veoma su spore. Ako se pare etanola
pri temperaturi od 400 oC prevode preko nikla kao katalizatora odigravae se proces
dehidirogenacije, a ako se pri istim uslovima kao katalizator koristi aluminijum-oksid
odigravae se proces dehidratacije.
Ni
C2H5OH

Al 2O3

CH3CHO + H2
C2 H 4 + H 2 O

U nekim sluajevima katalizator nastaje u toku same hemijske reakcije, to jest

neki od produkata reakcije predstavljalu katalizator. Ovakve reakcije se nazivaju
autokatalitike a sama pojava autokataliza. Kod ovakvih reakcija brzina reakcije na
poetku je veoma mala, nsatankom proizvoda reakcije katalizatora ona brzo raste i
nakon dostignutog maksimuma poinje da opada usled smanjenja koncentracije
reaktanta. Kao primer autokatalitike reakcije moemo navesti reakciju oksidacije
oksalne kiseline kalijum-permanganatom u kiseloj sredini.
5 C2O42- + 2 MnO4- + 16 H+ 10 CO2 + 2 Mn2+ + 8 H2O
Prve kapi rastvora kalijum-permanganata veoma sporo reaguju, meutim im
nastane malo Mn2+ jona koji katalizuju datu reakciju, reakcija dalje tee veoma brzo.
54

Razlikujemo dva tipa procesa katalize homogenu i heterogenu katalizu.

Ukoliko se katalizator i reaktanti nalaze u jednoj fazi (obino gasovitoj ili tenoj)
takva kataliza se naziva homogenom. Kod heterogene katalize katalizator i rekatant se
nalaze u razliim fazama. U najveem broju sluajeva reaktanti se nalaze u tenoj ili
gasovitoj fazi dok je katalizator vrstog agregatnog stanja, pri emu se reakcija odvija
na granici dveju faza to jest na povrini vrstog katalizatora.
Kod oba ova procesa dejstvo katalizatora svodi se na snienje energije
aktivacije u sistemu reaktanata. Tok nekatalizovane i katalizovane hemijske reakcije
prikazan je na sledeoj slici:

Slika 5.4. Tok nekatalizovane i katalizovane hemijske reakcije

Prema tome, katalizovane hemijske reakcije odvijaju se znatno veom

brzinom u odnosu na nekatalizovane zbog toga to usled znatnog snienja energije
aktivacije veliki broj molekula zadovoljava uslove nastajanja efikasnih sudara.
Postoji niz teorija kojima se objanjava mehanizam delovanja katalizatora, to
jest nain na koji dolazi do snienja energije aktivacije u prisustvu katalizatora.
Dosadanja istraivanja su pokazala da da je ovaj mehanizam razliit kod homogene u
odnosu na heterogenu katalizu.
Za objaljnjenje mehanizma homogene katalize njarasprostranjenija je teorija
intermedijernih jedinjenja (meuprodukata). Sutina ove teorije je da kada se neka
spora hemijska reakcija:
A + B AB
izvodi u prisustvu katalizatora K, u jednoj fazi, katalizator stupa u hemijsku reakciju
sa jednim od reaktanata, pri emu nastaje intermedijarno jedinjenje:
A + K AK
Ova reakcija protie brzo jer je energija aktivacije niska. Nakon toga intermedijarno
jedinjenje AK reaguje sa drugim reaktantom pri emu se oslobaa molekula
katalizatora:
AK + B AB + K
Energija aktivacije ove rekacije je takoe niska, pa ,prema tome i ova reakcija protie
dosta brzo. Osloboena molekula katalizatora ponovo reakuje sa drugom molekulom
55

reaktanta i proces se ponavlja. Makon zavrene hemijske reakcije dobijamo produkte

reakcije i nezmenjenu koliinu katalizatora. Katalizatori ovog tipa su uglavnom
jedinjenja koja se lako mogu oksidivati i redukovati, zatim H+ i OH- joni.
Radi objanjenja heterogene katalize razvijena je takozvana adsorpciona
teorija katalize. Pri heterogenoj katalizi reakcija se deava na povrini katalizatora pa
prema tome struktura povrine vrtog katalizatora odreuje njegovu aktivnost. Radi
poveanja aktivne povrine katalizatora on ima obino poroznu strukturu ili se nanosi
u tankom sloju na neku neutralnu supstancu sa poroznom strukturom, na primer
azbest. Prema ovoj teoriji molekuli reaktanata se adsorbuju na povrinu katalizatora
tako dolazi do poveanja njihove koncentracije u povrinskom sloju to dovodi do
poveanja brzine reakcije. Meutim, glavni doprinos poveanju brzine reakcije daje
snienje energije aktivacije koje nastaje kao rezultat interakcije reaktanata sa aktivnim
mestima na povrini katalizatora. Mehanizmi ovih interakcija su veoma sloeni i do
danas nisu u potpunosti objanjeni.
5.2. HEMIJSKA RAVNOTEA
Jedan broj hemijskih reakcija na primer reakcije sagorevanja, kada se zaponu
teku sve dok se jedna od polaznih supstanci ne potroi. Ovakvo kompletno odvijanje
reakcija vri se uvek kada je na neki nain omogueno da produkti reakcije naputaju
sistem gde se vri interakcija meu reaktantima. Neki uobiajeni naini kako proizvodi
reakcije naputaju region reagovanja su nastajanje gasovitih produkata ili teko
rastvorljivih supstanci. Ovaj tip hemijskih reakcija su nepovratne hemijske reakcije.
Meutim, ako produkti reakcije ne mogu da napuste mesto reakcije (zato to
su istog agregatnog stanja ili se nalaze u rastvoru zajedno sa reaktantima) mogue je da
produkti reakcije ponu da reaguju meusobno ponovo dajui polazne supstance. Ovaj
tip hemijskih reakcija su povratne hemijske reakcije.
Razmotrimo opti primer kada dva reaktanta, A i B meusobno reaguju na
neki nain dajui dve supstance, C i D, kao produkte reakcije. Ovaj proces moe se
prikazati sledeom hemijskom jednainom:
A+BC+D
Ako je reakcija povratna, im se nagradi C i D zapoinje "obrnuta" reakcija:
C+DA+B
Kao rezultat toga koncentracija supstanci A i B e se smanjivati sa vremenom dok e
se koncentracija C i D poveavati dok se postigne stanje ravnotee gde se brzine reakcija u
jednom i drugom pravcu izjednaavaju. Takvo uravnoteeno dinamiko stanje naziva
se hemijska ravnotea. Ovakva situacija oznaava se dvostrukim strelicama u
hemijskim jednainama.
v2
C+D
(A)
A+B
v1
56

Ravnotene koncentracije produkata i reaktanata nisu jednake. One se same podeavaju

da se izjednae brzine reakcija u oba smera. Reakcija se ne zaustavlja, ve nema daljih
promena koncentracija, kako reaktanata tako i proizvoda reakcije. Prema tome, stanje
hemijske ravnotee karakterie se prisutnou, kako reaktanata tako i proizvoda reakcije,
a njihova koncentracija u reakcionoj smei dalje se ne menja sa vremenom, sve dok se
ne izvri neki spoljni uticaj.
Prema zakonu o dejstvu masa brzine hemijskih reakcija u jednom i drugom
pra-vcu (v1 i v2) proporcionalne su proizvodu koncentracija reagujuih supstanci (k1 i
k2 su odgovarajue konstante brzine reakcija):
v1 = k1 . [A] . [B]

v2 = k2 . [C] . [D]

gde su: [A], [B], [C] i [D] oznake za koncentraciju u mol/dm3 supstanci A, B, C i D
Pri postizanju stanja hemijske ravnotee, po definiciji, brzine hemijskih reakcija u
oba pravca izjednaavaju se:
v1 = v2
Tako da se moe pisati:
k1 . [A] . [B] = k2 . [C] . [D]
Matematikom transformacijom dobija se sledei izraz:

k1
k2

[ C] [ D] = K
[ A ] [ B]

Odnos dve konstante brzina k1 i k2 predstavlja novu konstantu koja se naziva konstanta
ravnotee.
Konstanta ravnotee hemijske reakcije je odnos proizvoda koncentracija
proizvoda reakcije i proizvoda koncentracija reaktanata i konstantna je pri
konstantnoj temperaturi.
Za optu hemijsku reakciju koja se moe predstaviti sledeom hemijskom jednainom:
(B)

aA + bB

cC + dD

gde su a, b, c i d odgovarajui stehiometrijski koeficijenti u jednaini, odgovarajui

izraz za konstantu ravnotee je:
c
d
C] [ D]
[
K=
[ A ]a [ B] b

Koncentracije koje figuriu u izrazu za konstantu ravnotee predstavljaju ravnotene

koncentracije, kako reaktanata tako i proizvoda reakcije, to jest, one koncentracije
57

koje se postiu u stanju ravnotee i dalje se sa vremenom ne menjaju. Vidi se da je u

izrazu za konstantu ravnotee potrebno koncentraciju svake supstance, koja uestvuje
u ravnotei, podii na stepen koji odgovara stehiometrijskom koeficijentu te supstance
u hemijskoj jednaini koja predstavlja datu povratnu reakciju. Po konvenciji, proizvod
koncentracija produkata reakcije stavlja se u brojilac razlomka koji predstavlja konstantu ravnotee, a proizvod koncentracija reaktanata u imenilac.
Ovaj oblik izraza za konstantu ravnotee ostaje bez obzira na mehanizam reakcije.
Takoe, bez obzira na poetne koncentracije, koncentracije svih supstanci prisutne u
stanju ravnotee bie takve, da njihov odnos, kao to je dato ranije ( )odgovara
vrednosti konstante ravnotee na datoj temperaturi. Vrednost konstante ravnotee se
menja sa temperaturom, jer predstavlja odnos konstanti brzina hemijskih reakcija koje
zavise od temperature.
Treba napomenuti da u izraz za konstantu ravnotee ulaze koncentracije samo
onih supstanci koje se menjaju tokom reakcije to znai da u ovaj izraz ne ulaze na primer, supstance vrstog agregatnog stanja.
Jedinica konstante ravnotee je u stvari jedinica kojom se izraavaju
koncentra-cije supstanci koje se nalaze u ravnotei. Osnovna SI jedinica je mol/m3 ali
se daleko ee koristi mol/dm3. Kod hemijskih reakcija gde su svi uesnici gasovite
supstance, to jest, reakcija se vri u gasnoj fazi, koncentracije supstanci se mogu
zameniti njihovim parcijalnim pritiscima jer su oni proporcionalni koncentraciji. Tako
izraena konstanta ravnotee obeleava se Kp a jedinica kojom se izraava je jedinica
pritiska (Pa odnosno kPa itd) Ako uzmemo da hemijska jednaina reakcije koja je
oznaena sa (B) predstavlja reakciju koja se deava u gasnoj fazi izraz za Kp bio bi
sledei:

pC pD
c

Kp =

pA pB
a

Kada se neki sistem nalazi u ravnotei, i ako delujui spolja, promenimo neki
od uslova koji remete ravnoteu (temperaturu, koncentraciju reaktanata ili proizvoda
reakcije i pritisak) sistem e reagovati uspostavljanjem nove ravnotee sa izmenjenim
koncentracijama komponenti. Kakva e biti reakcija sistema moe se predvideti pomou L'ateljeovog principa: Ako se nekom sistemu koji je u ravnotei promeni
neki od spoljanjih uslova, sistem e da uspostavi novo ravnoteno stanje tako da
se protivi izvrenoj promeni. Tom prilikom, izuzev u sluaju promene temperature,
ne menja se vrednost konstante ravnotee.
Ako u povratnoj hemijskoj reakciji koja je predstavljena hemijskom jednainom
oznaenom sa (A) poveamo koncentraciju supstance A time emo poveati v1 to dovodi do nastajanja vee koliine proizvoda reakcije, a time se poveava v2. Kada se
brzine reakcija u oba smera izjednae dostie se stanje ravnotee u kojem e, u poreenju sa prethodnim stanjem ravnotee, biti vea koncentracija proizvoda reakcije, to
jest dolo je do pomeranja ravnotee u pravcu stvaranja proizvoda reakcije ili krae,
58

dolo je do pomeranja ravnotee udesno. Tom prilikom vrednost konstante ravnotee

se ne menja.

6. RASTVORI
Disperzni sistemi (disperzija- lat. rasprivanje, rasipanje) su smee u kojima
su jedna ili vie supstanci rasprene u nekoj drugoj supstanci u obliku sitnih estica.
Komponenete od kojih se sastoji disperzni sistem su: disperziono sredstvo
supstanca u kojoj se vri disperzija i dispergovana faza supstanca koja se
disperguje. Prema stepenu disperzije to jest prema veliini estica disperzni sistemi se
dele u tri grupe to je prikazano u sledeoj tabeli:
Tabela 6.1. Podela disperznih sistema prema stepenu disperzije
Pravi
rastvori
Veliina estica
<1
(nm)
(molekuli i joni)
Stabilnost

Stabilni

Koloidni
sistemi
1 - 100
Ne taloe se
spontano (mogu se
destabilizovati)

Grubo disperzni
sistemi
> 100
Nestabilni

Razliita veliina estica uslovljava i razliite osobine ovih disperznih sistema

naroito u pogledu stabilnosti kako je i prikazano u prethodnoj tabeli.Uokviru ovog
poglavlja razmotrie se osobine pravih rastvora i na kraju osobine koloidnih sistema.
6.1. PRAVI RASTVORI
Rastvori su homogene smee supstanci koje imaju isti sastav u svakom delu
svoje zapremine. Prema tome, rastvori su smee dve ili vie supstanci u jednoj fazi to
jest prilikom pripremanja rastvora jedna supstanca se mea sa drugom supstancom
tako da se posle meanja moe zapaziti postojanje jedne faze, jednog agregatnog
stanja. S obzirom da su rastvori smee svaka supstanca u rastvoru zadrava svoje
osobine a osobine rastvora zavisie od osobina svake suspstance koja sainjava rastvor
i od njihovog kvantitativnog odnosa. Cilj ovog poglavlja o rastvorima je upoznavanje
sa pojmom rastvora i njihovim osobinama i razmevanje toga kako osobine rastvora
zavise od njegovog sastava.
Uobiajeno je da se jedna komponenta rastvora naziva rastvara a druga
rastvorna supstanca ili rastvorak. Rastvaraem se smatra ona supstanca koja ima
isto agregatno stanje kao i dobijeni rastvor (pri meanju vode i eera voda se smatra
rastvaraem zato to je dobijeni rastvor tenog agregatnog stanja kao i voda) u sluaju
kada su supstance istog agegatnog stanja (na primer, meanje dve tenosti: voda i
alkohol) rastvaraem se smatra ona supstanca koje ima vie. Kada se rastvorak mea
sa rastvaraem radi dobijanja rastvora, proces koji se pri tome deava, a pri emu
dolazi do usitnjavanja i rasporeivanja jedne supstance u drugoj, naziva se
rastvaranje. Rastvori koji sadre relativno malo rastvorka u odnosu na rastvara
59

nazivaju se razblaeni rastvori dok se oni koji sadre mnogo rastvorka nazivaju
koncentrovani rastvori.
Rastvori zauzimaju veoma znaajno mesto u ivotu i hemijskoj laboratoriji. Velika
veina hemijskih reakcija odigrava se u rastvorima, a kod svake elije protoplazmu
moemo smatrati rastvorom. Sve prirodne vode koje nas okruuju i koje koristimo su
rastvori, a takoe i vazduh koji udiemo. Veliki deo vremena koji hemiar provodi u
laboratoriji sastoji se od pripreme i manipulacije rastvorima.
U okviru ovog poglavlja pod rastvorima emo podrazumevati rastvore u uem
smislu rei, to jest, takve smee gde je rastvara supstanca tenog agregatnog stanja
(najee voda) dok rastvorak moe biti supstanca sva tri agregatna stanja: vrstog,
tenog ili gasovitog. to se tie stepena disperzije, to jest, do kojeg nivoa je izvreno
usitnjavanje prilikom rastvaranja, ovde emo razmatrati samo takozvane prave
rastvore gde je disperzija izvrena do veliine molekula, odnosno jona. S obzirom na
veliki znaaj vodenih rastvora, kako u ivotu tako i u poljoprivredi, u okviru ovog
poglavlja uglavnom e biti rei o njima mada su ovde izneti opti principi koji vrede i
za nevodene rastvore.
6.1.1. Rastvorljivost
Gasovi se meaju jedan sa drugim u svim odnosima gradei gasne smee ili
gasne rastvore. Neke tenosti, kao to su na primer etanol i voda, takoe daju rastvore
bez obzira na odnos u kome su pomeani. Nasuprot tome, veina smea drugih
supstanci kao: gasova i tenosti, tenosti i tenosti, vrstih i tenosti daju rastvore
samo u ogranienom opsegu odnosa. Proizilazi da svi rastvorci nemaju istu
sposobnost rastvaranja u nekom rastvarau pri emu izrazi rastvoran, slabo
rastvoran i nerastvoran oznaavaju smanjenje sposobnosti rastvorka za rastvaranjem
u odreenom rastvarau na datoj temperaturi. Oigledno je da se javlja potreba za
definisanjem i kvantitativnim izraavanjem sposobnosti nekog rastvorka za
rastvaranjem u datom rastvarau. Pre definisanja pojma rastvorljivosti bie razmotren
proces rastvaranja na molekularnom nivou to je neophodno za razumevanje tog
pojma kao i za razumevanje uticaja rastvorka na osobine rastvora.
Prilikom meanja estice rastvorka (atomi, molekuli, joni) interaguju sa
esticama rastvaraa i bivaju inkorporirane u strukturu rastvaraa. Prilikom
rastvaranja saharoze u vodi kao rastvarau, molekuli saharoze iz kristalne strukture
prelaze u rastvor. Kada se saharoza potpuno rastvori njeni molekuli su ravnomerno
rasporeeni u dobijenom rastvoru, i ako se uslovi dranja rastvora ne promene
molekuli saharoze, ili bilo kojeg drugog rastvorka, mogu ostati neogranieno dugo u
rastvoru a da se ne istaloe. Rastvorena saharoza se moe ponovo dobiti u vrstom
stanju isparavanjem vode iz rastvora. Proces rastvaranja saharoze se moe prikazati
sledeom hemijskom jednainom:
saharoza(s)

voda

60

saharoza(aq)

Na povrini kristala saharoze koji je dodat u vodu molekuli saharoze stupaju u

konkurenciju za stvaranje vodoninih veza sa molekulima vode. Kada molekul
saharoze ma povrini kristala uspostavi vodonine veze sa molekulima vode on
raskida vodonine veze sa drugim molekulima saharoze, sa kojima je bio okruen u
kristalnoj reetki, izlazi iz kristalne reetke i odlazi u rastvor. Ukoliko je vrsta
supstanca dodata u rastvara (vodu) jonske prirode (sadri jonsku vezu) tada polarni
molekuli vode svojim negativno naelektrisanim krajem (delimino negativno
naelektrisani atom kiseonika) okruuju katjon i izvlae ga iz kristalne reetke.
Molekuli vode takoe napadaju anjone koji se nalaze na povrini kristala, bilo putem
stvaranja vodoninih veza ili pozitivnim krajem dipola vode i odvlae ih u rastvor.
Drugi molekuli vode napadaju jone koji su sada na povrini i odvlae ih u rastvor i
proces rastvaranja napreduje do potpunog rastvaranja.
Tenja molekula odnosno jona rastvorka da se ravnomerno raspodeli po celoj
zapremini rastvora, a koja se ostvaruje putem kretanja estica rastvorka ka delovima
rastvora gde im je manja koncentracije sa jedne strane i kretanjem estica rastvaraa u
suprotnom pravcu, to jest ka delovima rastvora gde je vea koncentracija rastvorka,
naziva se difuzija. Proces difuzije prestaje kada se postigne homogenost rastvora, to
jest ista koncentracija rastvorka u svakom njegovom delu. Difuzija se najbre odvija
kod gasova zbog veoma slabog meudejstva izmeu molekula gasa i velikog
rastojanja izmeu njih dok je kod tenosti ovaj proces znatno sporiji (oko milion puta)
i zbog toga treba dosta ekati od momenta stavljanja vrste supstance u rastvara do
postizanja homogenog rastvora. Proces difuzije kod tenih rastvora se ubrzava
zagrevanjem ili meanjem.
Kako proces rastvaranja napreduje tako sve vie raste koncentracija molekula
odnosno jona u rastvoru. Ti molekuli odnosno joni u svom kretanju mogu ponovo doi
do povrine kristala rastvorka i ponovo se ugraditi u kristalnu reetku i time zapoinje
suprotan proces od rastvaranja kristalizacija. U poetku je brzina procesa rastvaranja
znatno vea od brzine kristalizacije ali kako raste koncentracija rastvorka u rastvoru
tako se i poveava brzina kristalizacije da bi se jednog momenta brzine ta dva
suprotna procesa izjednaile i tada je postignuta dinamika ravnotea. U stanju
dinamike ravnotee, koliko se molekula ili jona rastvori u jedinici vremena toliko isto
se molekula ili jona ugradi u kristalnu reetku a posledica toga je da broj molekula
odnosno jona u rastoru ostaje konstantan, to jest koncentracija rastvora se dalje ne
menja.
Ovako dobijeni rastvor se naziva zasieni rastvor i predstavlja rastvor u kome
se rastvoreni i nerastvoreni rastorak nalaze u dinamikoj ravnotei. Ovo se moe
predstaviti sledeom hemijskom jednainom:

Rastvorna supstanca(s)

Rastvorna supstanca(aq)

Zasieni rastvor predstavlja gornju granicu mogunosti rastvorka da se

rastvori u datoj koliini rastvaraa i prema tome predstavlja prirodnu meru
rastvorljivosti datog rastvorka. Rastvorljivost supstance je koncentracija njenog
61

zasienog rastvora u datom rastvarau. Odnosno, rastvorljivost predstavlja koliinu

rastvorka koja se rastvara u datoj koliini rastvaraa na odreenoj temperaturi. Sadraj
rastvorka u zasienom rastvoru se moe izraziti na bilo koji nain predstavljanja
kvantitativnog sastava rastvora ali se uobiajeno izraava kao koliinska koncentracija
ili kao masa rastvorka koja se rastvara u 100 g rastvaraa.
Vano je napomenuti da je rastvor zasien samo ako je u kontaktu sa vrstom
supstancom jer se mora uspostaviti ravnotea izmeu rastvorenog i nerastvorenog
rastvorka. Rastvori koji imaju manji sadraj rastvorka od zasienog rastovra nazivaju
se nezasieni rastvori. U pojedinim sluajevima i na odreeni nain, moe se postii
vei sadraj rastvorka u rastvoru od zasienog rastvora i takvi rastvori se nazivaju
prezasieni rastvori. Prezasieni rastvori se dobijaju sporim hlaenjem rastvora koji
su zasieni na vioj temperaturi. Nakon hlaenja, ako ne doe do kristalizacije, rastor
sadri vie rastvorka nego zasieni rastvor na datoj temperaturi. Nije dolo do
kristalizacije zbog odsustva kristalizacionih centara na kojima poine kristalizacija
tako ubacivanjem samo nekoliko kristala date supstance, ili snanim meanjem
rastvora dolazi do nagle kristalizacije i sav viak rastvorka, do zasienog rastvora na
toj temperaturi, e se istaloiti u vidu kristala.
Rastvorljivost supstanci zavisi od: (1) prirode rastvorka i rastvaraa, (2)
temperatue i (3) pritiska (samo kod rastvorljivosti gasova).
Za predvianje rastvorljivosti jedne supstance u drugoj postoji pravilo koje
glasi "slino se rastvara u slinom" a zasnovano je na molekularnim strukturama
rastvaraa i rastvorka i donekle odrava uticaj prirode rastvorka i rastvaraa na
rastvorljivost. Rastvarai koji imaju polarne molekule, kao to je voda, dobro
rastvaraju supstance koje imaju polarne molekule ili jonske supstance. Rastvarai koji
imaju nepolarne molekule rastvaraju supstance sline prirode. Tako ugljentetrahlorid
rastvara ugljovodonike, jod i ostale nepolarne supstance koje su inae nerastvorne u
vodi.
Uticaj ostalih faktora koji utiu na rastvorljivost (temperatura i pritisak kod
gasova) razmotrie se kod pojedinih tipova rastvora. Naime, rastvori se mogu
klasifikovati na osnovu agregatnog stanja rastvorka i rastvaraa. Najrasprostranjeniji
su rastvori vrsto u tenom, zatim teno u tenom i gasovito u tenom. Gasovi i vrste
supstance takoe mogu biti rastvarai. Poznate su mnoge gasne smee (npr. vazduh) i
svi gasovi koji hemijski ne reaguju mogu se meati meu sobom u svim odnosima, pri
emu je odreivanje rastvaraa i rastvorka od malog znaaja. Kao primere rastvora
vrsto u vrstom moemo navesti legure. U okviru ovog poglavlja ramotrie se uticaj
temperature (i pritiska kod gasova) na rastorljivost kod rastvora vrsto u tenom,
zatim teno u tenom i gasovito u tenom.
6.1.1.1. Rastvorljivost vrstih supstanci u tenostima
Rastvorljivost vrstih supstanci u tenostima zavisi od prirode rastvorka i
rastvraa i temperature. Moe se rei, da kod velike veine vrstih supstanci prilikom
rastvaranja u tenostima sa poveanjem temperatue dolazi i do poveanja
62

rastvorljivosti. Ovo znai da se u istoj masi vode, na primer, moe rastvorti vea masa
rastvorka na vioj temperaturi u odnosu na poetnu. Slika 1. prikazuje zavisnost
rastvorljivosti nekih supstanci od temperature.Kako se sa datog grafikona moe uoiti
stepen poveanja rastvorljivosti vrstih supstanci u tenostima se veoma razlikuje od
supstance do supstance. Tako, natrijum-hlorid ima praktino istu rastvorljivost pri
poveanju temperature (njegova rastvorljivost se poveava samo 10% pri poveanju
temperature za 100 oC, od 0 do 100 oC. S druge strane, rastvorljivost srebro-nitrata se
poveava preko 700% u okviru istog temperaturnog opsega. Postoji i mali broj
supstanci kod kojih se sa poveanjem temperature smanjuje rastvorljivost, jedan takav
primer je litijum-sulfat gde se sa poveanjem temperature od 0 do 100 oC
rastvorljivost smanjuje za 10%.

Slika 6.1. Promene rastvorljivosti pojedinih vrstih supstanci sa temperaturom

Ove promene rastvorljivosti vrstih supstanci sa temperaturom, kao i razliita

rastvorljivost razliitih supstanci na istoj temperaturi koriste se kod preiavanja
supstanci kristalizacijom kao i kod razdvajanja supstanci frakcionom kristalizacijom.
6.1.1.2. Rastvorljivost tenosti u tenosti
Prilikom meanja dve tenosti mogua su tri sluaja: (1) dve tenosti se
meaju bez ogranienja u svim odnosima (2) dve tenosti se ne meaju i (3) dve
tenosti se ogranieno meaju.
U prvom sluaju, na primer prilikom meanja etanola i vode, dve tenosti
formiraju jednu fazu to jest ne postoji granina povrina izmeu njih. Ovakvo meanje
dveju tenosti deava se u svim odnosima.
Kada se dve tenosti ne meaju, izmeu dva sloja tenosti se javlja granina
povrina. Svaki sloj tenosti predstavlja fazu za sebe, a u celini imamo heterogeni
sistem. Ovako ponaanje se javlja kod tenosti koje se jako razlikuju po fiziko63

hemijskim svojstvima, na primer benzin i voda, gde je jedna tenost izrazito polarna
supstanca (voda) a druga nepolarna (benzin).

benzin
granicna povrsina
voda

Slika 6.2. Dve tenosti koje se ne meaju

U gornjem sloju skoro da i nema molekula vode, u njemu se nalazi praktino ist
benzin dok se u donjem sloju nalazi praktino ista voda. Sa promenom temperature
situacija se ne menja, pri bilo kojoj temperaturi uvek je isti odnos rastvorljivosti.
Izmeu ova dva krajnja sluaja, koja su ilustrovana sa dva prethodna primera,
nalaze se sluajevi meanja dve tenosti koji se nazivaju ogranieno meanje.
Prilikom meanja dve tenosti koje spadaju u grupu sa ogranienim meanjem takoe
se formiraju dva sloja. U tom pogledu, bar vizuelno, ovaj sluaj lii na prethodni
sluaj, tenosti koje se ne meaju. Meutim, bitna razlika je u tome to slojevi tenosti
nisu praktino iste tenosti kao u prethodnom sluaju nego rastvori jedne tenosti u
drugoj. Ovaj sluaj e biti razmotren na primeru anilina i vode. Prilikom meanja
anilina i vode formiraju se dva sloja, gornji sloj predstavlja vodu (to jest, rastvor
anilna u vodi) a donji sloj anilin (to jest, rastvor vode u anilinu). Sa porastom
temperature poveava se sadraj anilina u gornjem sloju i sadraj vode u donjem sloju
na odreenoj kritinoj temperaturi (u ovom sluaju 167 oC) dolazi do stvaranja
homogenog sistema i iznad krutine temperature te dve tenosti se meaju u svim
odnosima. Promena meusobne rastvorljivosti dve tenosti koje se ogranieno meaju,
na primeru anilina i vode prikazano je na sledeoj tabeli:
Tabela 6.2. Zavisnost meusobne rastvorljivosti anilina i vode od
temperature
o

temperatura, C
20
40
80
120
160
167

Maseni udeo anilina u sloju (%)

Gornji sloj (voda)
Donji sloj (anilin)
3,1
95,0
3,3
94,7
5,5
93,5
9,1
88,1
24,9
71,2
Potpuno rastvaranje (homogeni sistem)

Iz tabele se jasno vidi da sa porastom temperature dolazi do porasta rastvorljivosti

anilina u vodi a takoei vode u anilinu da bi na temperaturi od 167 oC preli u homo64

geni sistem. Temperatura na kojoj ogranieno meanje dveju tenosti postaje

neogranieno meanje u svim odnosima je karakteristina za svaki par tenosti.
6.1.1.3. Rastvorljivost gasova u tenostima
Rastvorljivost gasova u tenostima zavisi od: prirode tenosti i gasa,
temperature i pritiska.
Ovde e u prvom redu biti razmotrena rastvorljivost gasova u vodi i u tom
pogledu razlikujemo dve grupe gasova: gasovi koji se slabo rastvaraju u vodi i gasovi
koji se dobro rastvaraju u vodi. U grupu gasova koji se slabo rastvaraju u vodi spadaju
gasovi kao to su: inertni gasovi, kiseonik, vodonik, azot, ugljenik(II)-oksid itd. to jest
gasovi koji hemijski ne reaguju sa vodom. Gasovi kao to su ugljenik(IV)-oksid,
amonijak, hlorovodonik, sumpor(IV)-oksid itd. spadaju u grupu gasova koji se dobro
rastvaraju u vodi jer hemijski reaguju sa njom, na primer:
CO2(g) + H 2O(l)

H2CO3(aq)

Rastvorljivost gasova u vodi se smanjuje poveanjem temperature. Poznato je

da se u ai hladne vode stvaraju mehurii vazduha kada se zagreje do sobne
temperature. Ova osobina gasova se koristi za udaljavanje rastvorenih gasova u vodi,
voda se jednostavno prokuva pri emu se odstrane svi rastvoreni gasovi u njoj.
Rastvorljivost nekih gasova u vodi kao i zavisnost rastvorljivosti od temperature data
je u tabeli 6.3.
Tabela 6.3. Rastvorljivost nekih gasova u vodi u zavisnosti od temperature (rastvorljivost
gasa je data kao zapremina gasa, svedena na normalne uslove, koja se rasvara u jedinici
zapremine vode pri pritisku od 1 bara)
gas
N2
O2
H2
CO2
HCl
NH3

0
0,02354
0,04889
0,02148
1,713
507
1176

10
0,01861
0,03802
0,01955
1,190
474
897

Temperatura (oC)
20
40
70
0,01545
0,01184
0,00977
0,03102
0,02306
0,01833
0,01819
0,01644
0,01600
0,878
0,530
442
402
702
-

90
0,0095
0,0172
0,0160
-

100
0,0090
0,0170
0,0160
-

Iz tabele se jasno mogu uoiti gasovi koji se dobro i slabo rastvaraju u vodi, kao to da
se sa porastom temperature smanjuje rastvorljivost gasova u vodi.
Uticaj pritiska na rastvorljivost gasova u tenostima formulisao je engleski
hemiar Henri koji je poznat kao Henrijev zakon. Henrijev zakon glasi: Rastvorljivost
gasova u tenostima, pri konstantnoj temperaturi, upravo je proporcionalna pritisku
gasa iznad tenosti. Ukoliko se iznad tenosti nalazi smea gasova, svaki od njih se
rastvara u u tenosti proporcionalno svom parcijalnom pritisku.
Matematiki izraz za Henrijev zakon se moe napisati na sledei nain:
R = kH x P
65

gde je R - rastvorljivost gasa u vodi, P - parcijalni pritisak gasa iznad tenosti i kH Henrijeva konstanta koja je karakteristina za gas i rastvara a s obzirom da se menja
sa temperaturom daje se za svaku temperaturu posebno.
6.1.2. Kvantitativni sastav rastvora
Sposobnost pojedinih supstanci da se rastvaraju je razliita, zavisi od razliitih
faktora, tako da moemo dobijati razblaenije, odnosno koncentrovanije rastvore. Na
primer, ako uzmemo tri ae sa istom zapreminom vode i u prvu au stavimo 1
kaiku soli, u drugu 2 kaike, a u treu 3 kaike soli, kada se proces rastvaranja zavri i ako
sada poredimo ova tri rastvora, na prvi pogled ne vidimo nikakvu razliku: sva tri su
bistre homogene tenosti. Mada znamo da ova tri rastvora sadre razliite koliine
soli, to se ne vidi. Ako probamo ukuse ovih rastvora konstatovaemo da su neki slaniji
a drugi manje slani, a to se tie sadraja soli, moi emo kazati da su neki rastvori
koncentrovaniji, a drugi razblaeniji.
Na osnovu ovog primera sledi, da rastvori kao smee nemaju definisan odnos
izmeu komponenti, kao to je to sluaj sa hemijskim jedinjenjima, nego taj odnos
moe varirati u veoma irokim granicama. Oigledno da postoji potreba da se na neki
nain kvantitativno definie i izrazi sastav rastvora.
Sastav rastvora se moe izraziti na nekoliko dogovorenih naina i to, kao: odnos
rastvaraa i rastvorka, udeo rastvorka u rastvoru, koncentracija i molalitet.
Meutim, neki od ovih naina se mnogo vie upotrebljavaju u praksi od
ostalih, tako da e u okviru ovog poglavlja biti rei samo o onim nainima
izraavanja sastava rastvora koji se esto koriste a to su: maseni udeo, zapreminski
udeo, koliinski udeo, masena koncentracija, koliinska koncentracija i molalitet.
6.1.2.1. Maseni udeo
Maseni udeo predstavlja udeo mase rastvorka u ukupnoj masi rastvora, i moe
se definisati kao odnos mase rastvorka, m(B), i ukupne mase rastvora, odnosno zbira
masa svih komponenti koji sainjavaju rastvor, imi.

( B) =

m( B)

Maseni udeo je brojana veliina i prema tome jedinica je 1. esto se izraava u procentima (%) Tada je jedinica 0,01 jer % = 1/100 = 0,01. Za izraavanje masenog udela
u procentima opti izraz (7.1) za maseni udeo treba pomnoiti sa 100 pri emu se
dobija:
(B)
=

m(B)
100 %
mi
i

Treba napomenuti da je pravilno kazati maseni udeo supstance u rastvoru iznosi...

Na primer, ako je maseni udeo eera u nekom rastvoru 0,05 ili 5 % onda emo rei:
66

maseni udeo eera u rastvoru je 5 %. Nije ispravno rei maseni procenat je 5% ili
rastvor je 5-to procentni ali je i dalje u upotrebi.
U praksi se najee susreemo sa rastvorima koji se sastoje samo od dve
kompo-nente, rastvorka i rastvaraa. U tom sluaju prethodni izraz moe se dati i u
obliku:

( B) =
gde su:

m( B)
m( B)
100 =
100%
m( B) + m( A )
m( rastvora)

m(B) - masa rastvorka

m(A) - masa rastvaraa

Ovaj nain izraavanja sastava rastvora je popularan zbog relativno lakog

pripremanja rastvora sa odreenim masenim udelom (potrebni su samo sudovi i vaga).
Osim toga, rastvori imaju isti sastav, bez obzira na temperaturu pripremanja, jer se
masa ne menja sa temperaturom kao zapremina. Neke hemikalije se transportuju i
prodaju u obliku rastvora, najee u vodi, kao sumporna kiselina, amonijak, fosforna
kiselina i sastav tih komercijalnih rastvora obavezno se izraava kao maseni udeo.
6.1.2.2. Zapreminski udeo
Ovaj nain izraavanja sastava rastvora koristi se kod rastvora gde su obe komponente, koje sainjavaju rastvor, istog agregatnog stanja i to, uglavnom, tenog ili
gasovitog. Najznaajniji su rastvori tenosti u tenosti, gde se najvie primenjuje ovaj
nain izraavanja sastava rastvora. U praksi se najvie susreemo sa zapreminskim
udelom kod sastava alkoholnih pia, gde se mora navesti zapreminski udeo alkohola u
piu.
Zapreminski udeo predstavlja udeo zapremine rastvorka u ukupnoj zapremini
rastvora.

(B) =

V(B)
Vi
i

Jedinica je 1, a esto se izraava u procentima (%) tada je jedinica 0,01 jer %

= 1/100 = 0,01. Za izraavanje zapreminskog udela u procentima prethodni izraz za
zapreminski udeo treba pomnoiti sa 100 pri emu se dobija:

(B) =

V(B)
100%
Vi
i

U praksi se najee susreu rastvori koji se sastoje samo od dve komponente,

rastvorka i rastvaraa. U tom sluaju prethodni izraz se moe dati i u obliku:

67

(B) =

V(B)
V(B)
100% =
100%
V(B) + V(A )
V(rastvora)

gde su: V(B) - zapremina rastvorka

V(A) - zapremina rastvaraa
6.1.2.3. Koliinski udeo
Koliinski udeo predstavlja udeo koliine (broja molova) rastvorka u ukupnoj
koliini (ukupan broj molova) svih supstanci koje sainjavaju rastvor. Za ovaj nain
izraavanja sastava rastvora sreu se jo i nazivi molski udeo ili molska frakcija. Poto
je koliina supstance proporcionalna broju estica, proizilazi da koliinski udeo u
sutini predstavlja udeo estica rastvorka u ukupnom broju estica u rastvoru. Inae,
ovaj nain izraavanja sastava rastvora retko se koristi, ali je u nekim sluajevima
nezamenjiv, kao na primer kod koligativnih osobina rastvora i kod gasnih smea
(gasni rastvori) upravo zato to postoji proporcionalnost sa brojem estica. Jedinica za
koliinski udeo je mol/mol odnosno 1.

( B) =

n( B)

Prilikom izraavanja u procentima (%) jedinica je 0,01 (% = 1/100 = 0,01) Za

izraavanje koliinskog udela u procentima prethodni izraz treba pomnoiti sa 100 pri
emu se dobija:

( B) =

n( B)

100%

U praksi se najee susreemo sa rastvorima koji se sastoje samo od dve

komponente, rastvorka i rastvaraa. U tom sluaju prethodni izraz moe se dati i u
obliku:

( B) =

n( B)
n( B) + n( A )

100%

gde su: n(B) - koliina rastvorka

n(A) - koliina rastvaraa
6.1.2.4. Koncentracija rastvora
Koncentracija je grupni naziv za naine izraavanja sastava rastvora koji
predstavljaju odnos mase, zapremine, koliine ili broja estica rastvorka i zapremine
rastvora. Moe se kazati da je koncentracija rastvora veliina koja pokazuje koja se
masa, odnosno zapremina, koliina (broj molova) ili broj estica rastvorka nalazi u
odreenoj zapremini rastvora.
68

Obzirom da se koncentracija rastvora moe se izraziti na etiri naina, od

kojih su u najiroj upotrebi masena koncentracija i koliinska koncentracija, zato e
oni biti obraeni u okviru ovog poglavlja.
Masena koncentracija predstavlja odnos mase rastvorka i zapremine rastvora (u
kome se nalazi rastvorena ta masa rastvorka). SI jedinica za ovu fiziku veliinu je kg/m3
ali se u hemiji uglavnom koriste decimalne jedinice kao: g/dm3, g/cm3, mg/cm3 itd.
dm3

( B) =

m( B)
V

Ovaj nain izraavanja sastava rastvora se esto koristi zbog svoje jednostavnosti.
Koliinska koncentracija rastvora predstavlja fiziku veliinu koja je
definisana kao odnos koliine rastvorka i zapremine rastvora. Simbol za oznaavanje ove
veliine moe biti dvojak, u optem sluaju: c(B) ili [B] ili u konkretnom, na primer,
c(KCl) ili [KCl].

c( B) =

n( B)
V

SI jedinica je mol/m3 meutim, u praksi, uglavnom se koriste decimalne

jedinice, mol/dm3 (mol/l) ili mmol/dm3. Ovaj nain izraavanja koncentracije rastvora
u stvari predstavlja broj molova rastvorka u 1 dm3 rastvora i najee se koristi od svih
vidova kvantitativnog izraavanja sastava rastvora. Ovome svakako doprinosi primena
ovog naina izraavanja koncentracije u analitikoj hemiji, posebno u volumetriji, a
takoe i u fizikoj hemiji, na primer u hemijskoj kinetici itd. Zbog toga se i predlae
da naziv za ovu fiziku veliinu bude samo koncentracija. Prema tome, kada se naie
na naziv koncentracija, bez ikakvih dopunskih naziva, podrazumevamo da se radi o
koliinskoj koncentraciji.
6.1.3. Koligativne osobine rastvora
Pod koligativnim osobinama rastvora podrazumevaju se one osobine
razblae-nih rastvora koje zavise samo od broja estica u rastvoru. Za razliku od nekih
drugih osobina rastvora ove osobine ne zavise od vrste estica, ve samo od njihovog
broja, to jest pri istom broju estica u rastvoru, bez obzira na njihovu vrstu, parametri
koji odraavaju koligativne osobine e imati istu vrednost.
U koligativne osobine razblaenih rastvora ubrajaju se: snienje napona pare
rastvaraa iznad rastvora, snienje take mrnjenja rastvora, poveanje take kljuanja
rastvora i osmotski pritisak. U okviru ovog poglavlja razmotrie se sve ove osobine
razblaenih rastvora neelektrolta dok e se o koligativnim osobinama rastvora elektrolita
govoriti u poglavlju o elektrolitikoj disocijaciji.
69

6.1.3.1. Koligativne osobine rastvora neelektrolita

6.1.3.2. Snienje napona pare rastvaraa iznad rastvora
Jedna od osnovnih karakteristika svake tenosti je da na odreenoj temperaturi
ima njoj svojstven napon pare, to je posledica isparavanja tenosti na svim temperaturama.
Naime, pri bilo kojoj temperaturi tenosti jedan broj molekula date tenosti ima
dovoljnu energiju da se odvoji od ostalih molekula i njihovih privlanih sila i pree u
gasovito stanje, taj proces se naziva isparavanje. Sa druge strane, kako raste broj
molekula tenosti u prostoru iznad tenosti jedan njihov broj gubi energiju i ponovo se
vraa u teno agregatno stanje, ovaj proces se naziva kondenzacija. Posle izvesnog
vremena se uspostavlja ravnotea izmeu procesa isparavanja i kondenzacije
(izjednaavaju se brzine ova dva procesa) to ima za posledicu uvek isti broj molekula
tenosti u prostoru iznad tenosti. Napon pare je parcijalni pritisak molekula tenosti
iznad njene povrine pri uspostavljenoj dinamikoj ravnotei izmeu isparavanja i
kondenzacije. Kako sa porastom temperature raste udeo molekula koji imaju dovoljnu
energiju da preu u stanje pare, to napon pare tenosti raste sa porastom temperature.
Pri rastvaranju neke neisparljive supstance (neisparljiva je ona supstanca iji
molekuli ili joni ne prelaze u gasnu fazu, prema tome, ista nema napon pare za razliku
od rastvaraa) u nekoj tenosti dobijeni rastvor pokazuje nii napon pare u odnosu na
ist rastvara na istoj temperaturi. U dobijenom rastvoru nalazi se manje molekula
rastvaraa u poreenju sa istim rastva-raem a u skladu sa time i proporcionalno
manje molekula rastvaraa koji imaju dovo-ljno energije da na istoj temperaturi preu
u gasnu fazu. Napon pare bie nii. Promene napona pare sa promenom temperature
za isti rastvara i rastvor su prikazane na slici 3. Ovo se matematiki prikazuje
Raulovim zakonom:
P(r) = Po . (r)
gde je
P(r) - napon pare rastvaraa iznad rastvora
Po - napon pare istog rastvaraa

(r) - koliinski udeo rastvaraa u rastvoru

Na osnovu ove relacije sledi da rastvori imaju uvek nii napon pare u odnosu na ist
rastvara, jer je kod rastvora (r) uvek manje od 1. Ako su poznati Po i (r) moe
se izraunati napon pare rastvora.
Meutim, u praksi nas najvie interesuje koliko je snienje napona pare
rastva-raa u odnosu na rastvor neke neisparljive supstance u tom rastvarau. Snienje
napona pare rastvora moemo definisati kao razliku izmeu napona pare istog
rastvaraa i napona pare rastvaraa iznad rastvora:
P = Po - P (r)

Ako se u ovom izrazu zameni napon pare rastvaraa iznad rastvora na osnovu
prethodnog izraza dobija se:
P = Po - Po . (r)
70

Sreivanjem ovog izraza dobija se:

P = Po . [1 - (r)]
S obzirom da je 1 - (r) ustvari koliinski udeo rastvorka (jer je (r) + (B) = 1)
dobija se konaan izraz za snienje napona pare rastvaraa iznad rastvora:
P = Po . (B)
Na osnovu ovog izraza sledi da je snienje napona pare rastvaraa iznad rastvora u
odnosu na ist rastvara proporcionalno koliinskom udelu rastvorka.
Za izraunavanje snienja napona pare rastvaraa iznad rastvora mora biti poznat
napon pare istog rastvaraa na datoj temperaturi i koliinski udeo rastvorene supstance
(ili podaci na osnovu kojih se moe izraunati).
Izraunavanje snienja napona pare rastvaraa iznad rastvora moe se
pojedno-staviti ako se zanemari vrednost n(B) ukoliko je ona znatno manja od n(r)
to je sluaj kod veine razblaenih rastvora. Tako se dobija pojednostavljeni izraz za
izraunavanje koji veinom zadovoljava u praksi:

P = Po

n( B)
n( r)

6.1.3.3. Snienje take mrnjenja rastvora

Ova koligativna osobina razblaenih rastvora, kao i povienje take kljuanja,
posledica je snienja napona pare rastvaraa iznad rastvora. Tenja molekula
rastvaraa da formiraju vrstu fazu iz tene faze (mrnjenje) smanjuje se
proporcionalno dodavanjem rastvorka. Poto mrnjenje rastvora podrazumeva
uspostavljanje ravnotee izmeu vrstog rastvaraa i tenog rastvora (izjednaavanje
napona pare rastvora sa naponom pare leda), rastvor e se morati hladiti na niu
temperaturu nego ist rastvara, pre poetka kristalizacije. Prema tome, taka
mrnjenja (taka topljenja) rastvora nia je u poreenju sa takom mrnjenja istog
rastvaraa. Promene napona pare istog rastvaraa i rastvora sa temperaturom i
postizanje temperatura mrnjenja i kljuanja prikazano je na Slici 3.
Snienje take mrnjenja proporcionalno je broju estica rastvorene
supstance.
Snienje take mrnjenja je razlika izmeu take mrnjenja istog rastvaraa i
take mrnjenja rastvora.
tm = tmo - tm(r)
gde je:
tm - snienje take mrnjenja rastvora
tmo - taka mrnjenja istog rastvaraa
tm(r) - taka mrnjenja rastvora
71

Snienje take mrnjenja rastvora proporcionalno je molalitetu rastvora, koji

se iz isto praktinih razloga uzima kao merilo broja estica rastvorka.
tm = Km(r) . b(B)
gde je:
Km(r) - konstanta proporcionalnosti, krioskopska konstanta rastvaraa,
b(B) molalitet.
Krioskopska konstanta, Km(r) predstavlja u stvari snienje take mrnjenja
ra-stvora kad je njegov molalitet jednak 1 mol/kg. Ova veliina je karakteristina za
upo-trebljeni rastvara i razlikuje se od rastvaraa do rastvaraa. Dimenzije ove

kg step
konstante su mol .

Slika 6.3. Promene napona pare vode i rastvora nekog neelektrolita

(b = 1 mol/kg) sa temperaturom

6.1.3.4. Povienje take kljuanja rastvora

Ova koligativna osobina razblaenih rastvora takoe je posledica snienja napona
pare rastvaraa iznad rastvora. Ve je reeno da se napon pare, koji moemo uzeti kao
merilo tenje molekula za naputanjem tenosti, proporcionalno smanjuje sa porastom
koliine rastvorka. Taka kljuanja tenosti predstavlja onu temperaturu pri kojoj se
napon pare izjednai sa spoljanjim pritiskom (obino 101325 Pa; priblino 1 bar).
72

Kako je napon pare rastvaraa iznad rastvora nii od napona pare istog rastvaraa na
svim temperaturama, proizilazi da e se vrednost normalnog atmosferskog pritiska
(kada poinje kljuanje) postii na vioj temperaturi kod rastvora nego kod istog
rastvaraa. Iz ovoga proizilazi da je taka kljuanja rastvora poveana u odnosu na isti
rastvara.
Povienje take kluanja definie se kao razlika izmeu take kljuanja
rastvora i take kljuanja istog rastvaraa:
tk = tk(r) - tko
gde je:

tk - povienje take kljuanja rastvora

tk(r) - taka kljuanja rastvora
tko - taka kljuanja istog rastvaraa
Slino kao i snienje take mrnjenja rastvora i povienje take kljuanja
rastvo-ra je proporcionalno molalnosti rastvora:
tk = Kk(r) . b(B)
gde je: Kk(r) - konstanta proporcionalnosti, ebulioskopska konstanta,
b(B) molalitet.

Ebulioskopska konstanta predstavlja u stvari povienje take kljuanja

rastvora gde je b(B) = 1 mol/kg i karakteristina je vrednost za svaki rastvara.
6.1.3.5. Osmotski pritisak
Kada se rastvor i rastvara, ili pak dva rastvora razliite koncentracije
razdvoje polupropustljivom membranom, dolazi do pojave osmoze. Osmoza je proces
pri kome molekuli rastvaraa prelaze iz razblaenijeg rastvora (ili istog rastvaraa) u
rastvor vie koncentracije kroz polupropustljivu membranu.
Polupropustljiva membrana pri procesu osmoze proputa samo molekule
rastvaraa (vode) dok molekuli rastvorka ne mogu prolaziti kroz nju. Kao
polupropustljive membrane mogu se koristiti celofan, celuloza nitrat, ivotinjski
mehur a u poslednje vreme i keramike membrane. Mehanizmi procesa osmoze koji
se deavaju na membrani nisu jednostavni. Polupropustljiva membrana moe se
smatrati kao sito, ili kao serija kapilara ili kao selektivni rastvara za jednu od
komponenta rastvora. Nezavisno od ovoga proces osmoze se posmatra kao isto
fiziki proces.
Krajnji cilj procesa osmoze je isti kao i kod procesa difuzije, uspostavljanje
homogenog rastvora. Meutim, kod procesa difuzije slobodno su se kretale molekule
kako rastvaraa tako i rastvorka dok kod procesa osmoze polupropustljiva membrana
omoguuje kretanje samo molekulama rastvaraa. Treba istai da molekuli rastvaraa
prolaze kroz polupropustljivu membranu i iz koncentrovanijeg u razblaeniji rastvor,
samo znatno manjom brzinom, pa je krajnji efekat pojave osmoze da molekuli
73

rastvaraa prolaze kroz polupropustljivu membranu iskljuivo iz razblaenog u

koncentrovani rastvor. Usled toga zapremina rastvora se poveava a njegova
koncentracija smanjuje, a zbog poveanja nivoa rastvora dolazi do porasta
hidrostatikog pritiska koji zaustavlja proces osmoze. Ovi procesi se ematski mogu
prikazati na sledeoj slici:

Slika 6.4. ematski prikaz osmoze

Pritisak koji je potrebno primeniti na rastvor da se zaustavi proces osmoze, naziva se

osmotski pritisak i zavisi od koncentracije rastvora i njegove temperature. to je vea
koncentracija rastvora na Slici 4. to e biti i vea i visina stuba, h, koja je potrebna za
zaustavljanje osmoze i rastvor ima vei osmotski pritisak.
Relaciju za izraunavanje osmotskog pritiska dao je Van't Hoff i ona vai
samo za razblaene rastvore tzv. idealne rastvore, kod kojih se moe zanemariti
meusobna interakcija molekula rastvorka. Pravei analogiju sa idealnim gasovima
Van't Hoff je utvrdio da je osmotski pritisak razblaenog rastvora jednak pritisku koji
bi rastvorena supstanca imala da je u gasnom stanju na temperaturi rastvora i da
zauzima zapreminu jednaku zapremini rastvora. U skladu sa ovim, polazei od
jednaine gasnog stanja dobija se:
.V=n.R.T
gde je:
- osmotski pritisak rastvora
V - zapremina rastvora
n - koliina rastvorka u zapremini rastvora V
R - gasna konstanta
T - temperatura rastvora
Transformacijom ovog izraza (delenjem sa V) dobija se:

n
R T
V

74

Kako je

n
= c dobija se:
V
=c.R.T

Kao to se vidi, u ovom izrazu za razliku od izraza za snienje take mrnjenja i

povienje take kljuanja, gde figurie molalitet, kod izraunavanja osmotskog pritiska
koristi se koliinska koncentracija, c. Meutim, kod veoma niskih koncentracija
rastvora moe se bez neke vee greke koncentracija zameniti molalnou.
Pojava osmoze je posebno znaajna za ive organizme jer bioloke membrane
se ponaaju kao polupropustljive membrane koje dozvoljavaju prolazak vode, malih
molekula i hidratisanih jona. S druge strane bioloke membrane spreavaju prolazak
proteina i enzima, koji su sintetizovani unutar elije, u spoljanju sredinu. Razlika u
koncentraciji rastvorenih materija u unutranjosti biljne elije i spoljanjoj sredini
uslovljava osmozu, tako da voda sa rastvorenim malim molekulama hranjivih
supstanci prelazi u koncentrovaniji rastvor u unutranjosti elije. Ulazak vode u biljnu
eliju, zbog osmoze, odrava turgorov pritisak elija odnosno cele biljke a kada se
prekine sa dotokom vode (sua) turgorov pritisak opada i biljka vene.
Kada dva rastvora poredimo u pogledu vrednosti osmotskog pritiska oni mogu
biti izotonini, hipotonini i hipertonini jedan u odnosu na drugi. Dva rastvora su
izotonina kada imaju iste vrednosti osmotskog pritiska, kada se dva takva rastvora
razdvoje polupropustljivom membranom dolazi do uspostavljanja dinamike
ravnotee u prelasku molekula vode kroz polupropustljivu membranu, i rastvori ne
menjaju svoje zapremine. Kada neki rastvor doe u kontakt preko polupropustljive
membrane sa hipertoninim rastvorom, to jest sa rastvorom koji ima vei osmotski
pritisak od njega, molekuli vode e prelaziti u hipertonini rastvor i dati rastvor e
smanjivati svoju zapreminu. U kontaktu nekog rastvora preko polupropustljive
membrane sa hipotoninim rastvorom, koji ima manji osmotski pritisak od datog
rastvora, molekule vode e se kretati ka datom rastvoru i njegova zapremina e se
poveavati. Biljne ili ivotinjske elije se normalno ponaaju u izotoninom rastvoru,
stavljene u hipotonini rastvor (na primer u destilovanu vodu) one e bubriti sve dok
ne doe do pucanja njihove membrane. U hipertoninom rastvoru elije e se
smeurati usled izlaska vode iz njih u spoljanju sredinu. Zbog toga se u medicini kao
rastvori za infuzije, rastvori za ispiranje rana ili rastori za uvanje organa i elija,
koriste takozvani fizioloki rastvori koji su izotonini u odnosu na krvne elije. Ova
pojava se takoe koristi pri konzervisanju, usoljeno meso je sauvano od bakterijske
ili gljivine kontaminacije zbog osmoze, koncentrovana so dehidrira bakterije ili
gljivice jer je to hipertonian rastvor u odnosu na njih, po istom principu se voe moe
sauvati visokom koncentracijom eera (ueereno voe, demovi itd).
6.2. KOLOIDNI SISTEMI
Koloidni sistemi su disperzni sistemi kod kojih se veliina estica kree u
rasponu od 1 100 nm.
75

S obzirom na agregatna stanja disperznog sredstva i disperzne faze postoje

koloidno-disperzni sistemi prikazani u sledeoj tabeli.
Tabela 6.4. Tipovi koloidnih sistema

Disperzna faza
gas
tenost

vrsta supstanca

Disperzno sredstvo
gas
tenost
vrsta
gas
tenost
vrsta

Primer
Nemogu (homogen sistem)
pena
vazduh u mineralima
magla
mleko
voda u maslacu

gas
tenost
vrsta supstanca

dim
gvoe (III)-hidroksid u vodi
koloidno zlato u staklu

Najei koloidni sistemi jesu oni kod kojih je disperzno sredstvo tenost, najee voda, a disperzna faza vrsta supstanca. To su koloidni rastvori ili solovi. Solove
je 1860. godine istraivao. Graham (18051869). On je primetio da neke supstance, kao
npr. elatin, skrob i tanin, sporije difunduju u rastvor nego npr. eer i so, te iste
supstace takoe ne prolaze kroz sitnoporoznu pergamentnu membranu. Kako
prvospomenute supstance ne kristalizuju, a one druge kristalizuju, on je jedne nazvao
koloidima (kolla = tutkalo), a druge kristaloidima. Danas se pojam koloida odnosi
iskljuivo na stupen disperzije, tj. na estice s dimenzijama oko 1100 nm.
Koloidi su u prirodi vrlo rasprostranjeni.Tako su npr. u koloidnom stanju krv,
skrob, belanevine, elatin, tanin, a u koloidnom stanju mogu se pripremiti zlato, srebrni
halogenidi i dr. U nizu industrijskih postupaka dolaze do izraaja koloidna svojstva tih
sistema, npr. ureaj za uklanjanje dima, elektroforeza, flotacija ruda, priprema boja i
pigmenata, fotografski slojevi, porcelan, tavljenje, proizvodnja gume itd.
6.2.1. Osobine koloidnih sistema
Koloidi pokazuju sledea karakteristina svojstva:
Tindalov efekat. Svetlo koje sa strane prolazi kroz koloidni rastvor disperguje se
na esticama tako da je njegov trag vidljiv u obliku malih svijetlih takica. M. Faradej
(17911867) je tu pojavu otkrio 1857. godine, a Tindal (18201893) je detaljnije
istraio. Pravi rastvori (estice manje od 1 nm) ne pokazuju taj efekt.
Koloidne se estice, kao i molekule, stalno se kreu u disperznom sredstvu. One
pokazuju tzv. Braunovo kretanje a brzina im je oko 1 cm/s. Molekule u pravim rastvorima
se keru brzinom i do 100 000 cm/s.
Koloidne estice su naelektrisane. Koloidni rastvori su zbog toga stabilni jer je
koagulacija (nastajanje veih estica) spreeno ili nabojem estica (hidrofobni koloidi) ili
omotaem vode (hidrofilni koloidi), a kod koloida sa veoma sitnim esticama i samim
Braunovim kretanjem.
76

 Koloidne se estice mogu istaloiti elektrolitom suprotnog naboja. Tako se npr.

hloridnim jonom, tj. dodatkom kuhinjske soli, moe neutralisati naboj koloidnih estica
Fe(OH)3 ako su one pozitivno nabijene, pa dolazi do koagulacije koloida.
Koloidni rastvori pokazuju vrlo malen osmotski pritisak. To se tumai time
to koloidni rastvor ima oko 105 do 106 puta manji broj estica nego pravi rastvor koji sadri
istu masu dispergovane supstance, pa je i osmotski pritisak oko 105 do 106 puta manji.
Analogno tome koloidni rastvori pokazuju i malo snienje take mrnjenja, odnosno
povienje take kljuanja.
Koloidne se estice mogu razdvojiti od estica pravih rastvora ultrafiltracijom. Ta
se filtracija obavlja kroz fine membrane: ivotinjske, biljne ili vetake, ija je veliina
pora oko 10-6 cm. Drugi nain odvajanja koloidnih estica od molekula i jona je dijaliza.
Prilikom dijalize, zbog Braunovog kretanja estice pravog rastvora (molekuli odnosno
joni) prolaze kroz polupropustljivu membranu u vodu koja spolja obliva membranu, a
koloidne supstance zaostaju unutar membrane.
Koloidne estice koje pokazuju afinitet prema disperznom sredstvu obavijene su
molekulama rastvaraa (vode) i zovu se Liofilni (hidrofilni) koloidi, a ako taj afinitet ne
pokazuju, onda su to liofobni (hidrofobni) koloidi.
Koloidni sistemi imaju veliku povrinsku energiju koja je uslovljena velikom
povrinom koloidnih estica. Povrinska energija je umnoak povrine i napetosti
povrine (m2 N/m = N m = J), a napetost povrine je rad, koji se mora obaviti da bi
molekule iz unutranjosti dole na povrinu.
Zbog velike povrine koloidnih estica, odnosno zbog velike povrinske energije, moe doi na koloidnim esticama do nagomilavanja drugih molekula, tj. do adsorpcije. U ovom pogledu se razlikuju hidrofobni i hidrofilni koloidni rastvori.
6.2.2. Hidrofobni koloidi
Koloidi toga tipa, s obzirom da nemaju afiniteta prema disperznom sredstvu,
adsorbuju iz rastvora pozitivne ili negativne ione, pa su sve estice istoimeno
naelektrisane. Zbog tog naboja koloidni rastvor je stabilan. Na povrinu estice
adsorbuju se oni joni kojih u rastvoru ima u suviku. Na primer, ako pri nastajanju
srebro-bromida ima u suviku bromid-iona, oni e se adsorbovati i koloidna estica e
imati negativan naboj:
[xAgBr]Br-.
Ako postoji viak jona srebra, koloidna estica e imati pozitivan naboj:
[xAgBr]Ag+.
Da li je naboj estica pozitivan ili negativan, moe se ispitati pomou elektroda uronjenih u koloidni rastvor, a nalaze se pod velikim jednosmernim elektrinim
naponom. estice e u zavisnosti od naboja putovati ka katodi ili anodi. Takvo
kretanje koloidnih estica zove se elektroforeza.

77

U hidrofobne koloide spadaju solovi hidroksida metala kao npr. Fe(OH)3 ili
Al(OH)3 kao i solovi oksida metala, npr. Ti02, Zr02, Ce02. Oni su obino pozitivno
nabijeni. Negativno nabijeni su obino solovi metala, npr. Au, Ag, Pt i solovi sulfida
metala, kao As2S3, Sb2S3.
Neutralizacijom naboja koloida dolazi do taloenja koje se naziva koagulacija.
Ona se najee izvodi dodatkom jona suprotnog naboja, koji imaju dobru mo
adsorbcije. Do koagulacije moe doi i neutralizacijom naboja pri meanju dva
koloidna rastvora.
Ispiranjem istaloenih koloida neki talozi se mogu opet koloidno rastvoriti, to jest
prevesti u oblik sola. To je obrnut proces od koagulacije i zove se peptizacija, a
pojavljuje se pri ispiranju sulfida, halogenida, hidroksida i dr.
Hidrofobni koloidi su uglavnom ireverzibilni koloidi, jer se njihove estice
koagulacijom poveavaju, tako da se teko ponovo vraaju u stanje sola.
U nekim koagulatima (istaloenim koloidima) moe se zameniti jedan jon drugim
istoimeno naelektrisanim jonom. Takvi koagulati, tzv. izmjenjivai iona jesu npr.
hidrati aluminijum-oksida i natrijum-alumosilikati, tzv. permutiti i zeoliti. Oni se
koriste, na primjer, za uklanjanje jonova kalcijuma i magnezijuma iz vode, radi
omekavanja tvrde vode.
6.2.3. Hidrofilni koloidi
Stabilizacija hidrofilnih koloida uslovljena je sposobnou estica da adsorbuju
molekule vode, dolazi do procesa hidratacije. estice hidrofilnih koloida, usled
njihovog velikog afiniteta prema vodi, obavijene su platom molekula vode koji
spreava spajanje koloidnih estica u vee agregate.
U rastvorima hidrofilnih koloida velike koncentracije moe doi do prelaza
rastvora (sola) u elatinoznu masu (gel), koja se moe zagrevanjem ili razblaivanjem
vodom opet prevesti u sol. Takvi koloidi koji se mogu prevoditi iz sola u gel i obratno
zovu se reverzibilni koloidi.

koagulacija

SOL

peptizacija

GEL

Hidrofilni koloidi su manje osjetljivi na dodatak elektrolita od hidrofobnih koloida. Grupi hidrofilnih koloida pripadaju npr. rastvori tutkala, elatina, koncentrovani
rastvori silikatne kiseline, aluminijum-hidroksida i dr.
Hidrofilni koloid moe se dodati hidrofobnom koloidu da bi se spreilo poveanje estica, tj. da se sprijei ireverzibilna koagulacija hidrofobnog koloida. U tom
sluaju dolazi do stabilizacije estica hidrofobnog koloida tako to se hidrofilni koloid
na njima adsorbuje. Takav hidrofilni koloid zove se zatitni koloid. Tako se npr.
koloidno srebro moe stabilizovati dodatkom proteinskih supstanci, a koloid srebrobromida moe se zatititi elatinom (u cilju dobijanja fotografske emulzije).

78

6.2.4. Dobijanje koloidnih sistema

Koloidi se mogu dobiti sldeim postupcima:
Disperzijom usitnjavanjem estica disperzne faze:
mlevenjem u koloidnim mlinovima, npr. za dobijanje pigmenata boja
peptizacijom taloga
pomou ultrazvuka.
Kondenzacijom poveavanjem estica disperzne faze:
talonim reakcijama, tj. taloenjem teko rastvorljivih supstanci i zaustavljanjem
rasta kristala kada dostigne koloidne dimenzije
kondenzacijom koja je uzrokovana fiziko-hemijskim postupkom, npr. promenom
rastvaraa. Primer: Ako se malo smole rastvorene u alkoholu uspe u vodu, dobija
se koloidni rastvor smole.
Bragova metoda, zasniva se na rasprivanju metala u elektrinom luku pod vodom:
zbog visoke temperature metal isparava, ali se u vodi ohladi i kondenzuje u estice
koloidnih dimenzija.

7. ELEKTROLITIKA DISOCIJACIJA
7.1. ELEKTROLITI I NEELEKTROLITI
Supstance rastvorljive u vodi mogu se podeliti u dve grupe, u zavisnosti od
elektrine provodljivosti rastvora, na eletrolite i nelektrolite.
Elektroliti su supstance koje pri rastvaranju u rastvarau (vodi) daju jone,
naelektrisane estice koje se slobodno kreu u rastvoru. Rastvori elektrolita razlikuju
se od rastvora neelektrolita po elektrinoj provodljivosti i po znatno veim
vrednostima koligativnih parametara. Prema tome, usled prisustva jona koji se
slobodno kreu, rastvori elektrolita provode elektrinu struju i nazivaju se
provodnicima drugog reda. Provodnici prvog reda su metali i kroz njih se kreu
elektroni sa mesta vieg ka mestu nieg potencijala dok se kroz rastvore elektrolita
(provodnici drugog reda) elektroni kreu zahvaljujui prisustvu jona koji vre ulogu
njihovih prenosilaca. Nasuprot njima, rastvori neelektrolita (supstance koje se ne
razlau na jone) ne provode elektrinu struju jer ne sadre nosioce naelektrisanja
(jone). U elektrolite najee ubrajamo tri klase hemijskih jedinjenja: kiseline, baze i
soli.
Prisustvo jona u rastvoru se eksperimentalno moe utvrditi uporebom aparata
za merenje provodljivosti rastvora. Ovi aparati mogu biti veoma jednostavni, kao ovaj
prikazan na sledeoj slici, koji se sastoji od sijalice povezane sa izvorom jednosmerne
struje i dve elektrode. Sijalica e svetleti samo ako se izmeu elektroda nalazi
elektrini provodnik.

79

Slika 7.1. Ispitivanje provodljivosti rastvora

Kada se elektrode urone u vodeni rastvor nelektrolita sijalica ne svetli a kada
se elektrode urone u rastvor elektrolita sijalica e svetleti to svedoi da rastvori
elektrolita provode elektrinu struju.
7.2. POREKLO JONA U RASTVORU. PROCES ELEKTROLITIKE
DISOCIJACIJE
Poreklo jona u rastvoru elektrolita moe se objasniti na dva naina. U sluaju
jonskih vrstih supstanci joni su ve prisutni u kristalnoj reetki rastvorka. Prilikom
rastvaranja dolazi do razlaganja kristalne reetke supstance pri emu se osloboeni
joni disperguju u rastvarau i postaju pokretni, moe se rei da tom prilikom dolazi do
disocijacije kristalne reetke. Ovako se objanjava poreklo jona u rastvorima jedinjenja sa
jonskom vezom, kao to je veina soli i moe se predstaviti sledeom hemijskom
jednainom:
M+A-(s) + H2O(l) M+(aq) + A-(aq)
Kod jedinjenja koja u svom molekulu imaju polarnu kovalentnu vezu,
prilikom rastvaranja u vodi dolazi do reakcije izmeu rastvorka i molekula vode pri
emu se menja hemijska veza izmeu atoma u molekulu rastvorka. Na primer,
hlorovodonik je gas na sobnoj temperaturi sa polarnom kovalentnom vezom izmeu
atoma vodonika i hlora. Suvi gasoviti hlorovodonik ili hlorovodonik preveden u teno
stanje ne provode elektrinu struju. Kada se gasoviti hlorovodonik rastvori u vodi, pod
uticajem polarnih molekula vode, elektron sa vodonikovog atoma prelazi na hlor kao
elektronegativniji element, pri emu postaje negativno naelektrisan hloridni jon, a
proton se vezuje za molekul vode i gradi hidronijum jon, H3O+. Prema tome, nakon
procesa rastvaranja u rastvoru hlorovodonika nalaze se hidratisani H3O+ i Cl- joni,
rasporeeni u vodi. Ovaj proces se moe prikazati sledeom hemijskom jednainom i
emom:
HCl(g) + H2O(l) H3O+(aq) + Cl-(aq) ili u optem sluaju
80

HA(aq) + H2O(l) H3O+(aq) + A-(aq)

...

H O
H

..

xx

H O H +
H

x
x
H x Cl
xx

xx

. Cl
x

xx

x
x

Ovakav nain rastvaranja, kada dolazi do promene u hemijskom karakteru

rastvorka, naziva se elekrolitika disocijacija. Elekrolitika disocijacija je spontani
proces razlaganja elektrolita na jone pod uticajem dipolnih molekula vode. Kod
nekih jedinjenja, na primer siretne kiseline ili amonijaka, pri rastvaranju dolazi samo
do delimine elekrolitike disocijacije kao rezultat njihove interakcije sa vodom.
Delimina disocijacija u ovom sluaju znai da ne dolazi do razlaganja svih molekula
siretne kiseline na jone (kao to je sluaj kod HCl gde se praktino svi molekuli
disosuju), ve se samo jedan manji broj molekula razlae. U rastvoru ovakvih
supstanci nalaze se pozitivni i negativni joni koji su nastali procesom disocijacije a i
nedisosovani molekuli rastvorka. Elektrolitika disocijacija amonijaka moe se
predstaviti sledeom hemijskom jednainom i emom:
NH3(g) + H2O(l) NH4+(aq) + OH-(aq)
H
H N
H

..

H
H N H
H

...
H .O
x

...O.
x

Veina soli je potpuno disosovana a i nekoliko uobiajenih kiselina i baza, kao

to su HCl, NaOH itd, praktino se potpuno disosuju prilikom rastvaranja u vodi.
7.3. STEPEN ELEKTROLITIKE DISOCIJACIJE
Sve supstance klasifikovane kao elektroliti nemaju istu sposobnost razlaganja
na jone u vodenim rastvorima. Merilo sposobnosti disocijacije elektrolita predstavlja
stepen elektrolitike disocijacije koji se obeleava sa . Stepen elektrolitike
disocijacije je odnos broja disosovanih molekula u rastvoru prema ukupnom
broju molekula u rastvoru koji je bio pre disocijacije. Ova definicija moe se
izraziti sledeom relacijom:

Nj
Nu

gde je: Nj - broj jonizovanih molekula,

Nu - ukupni broj molekula (pre disocijacije).

81

Iz ove definicije sledi da stepen elektrolitike disocijacije ima svoju

minimalnu i maksimalnu vrednost, njegova vrednost kree se od 0 do 1. Minimalnu
vrednost 0 ima kada nijedan molekul nije disosovan (Nj = 0) to je karakteristino za
neelektrolite, to jest, svi neelektroliti imaju stepen elektrolitike disocijacije jednak nuli (=
0). Maksi-malnu vrednost, 1, stepen elektrolitike disocijacije ima u sluaju da svi
prisutni molekuli u rastvoru disosuju pa je u tom sluaju Nj = Nu. Osim u apsolutnoj
vrednosti (0 - 1), stepen elektrolitike disocijacije se esto izraava i u relativnim
vrednostima, % (0 - 100%). Tada prethodni izraz postaje:

(%) =

Nj
100
Nu

Vrednosti stepena elektrolitike disocijacije zavise od prirode elektrolita,

temperature rastvora i koncentracije elektrolita u rastvoru. Zavisnost stepena
elektrolitike disocijacije od koncentracije rastvora je obrnuto proporcionalna, to
znai da se pri razblaivanju rastvora poveava stepen elektolitike disocijacije, a pri
poveanju koncentracije on se smanjuje. Zbog ovoga jaki i slabi elektroliti moraju se
definisati, prema vrednosti stepena elektrolitike disocijacije, pri uvek istoj
koncentraciji elektrolita u rastvoru i pri istoj temperaturi. Prema dogovoru, ta
koncentracija elektrolita pri kojoj se uporeuju stepeni elektrolitike disocijacije je 0,1
mol/dm3 a temperatura 25 oC. Slabi elektroliti su oni koji imaju do 0,3 (odnosno
30%) a jaki elektroliti su oni iji pri toj koncentraciji prelazi 0,3 (odnosno 30%).
Eksperimentalno se stepen elektrolitike disocijacije moe odrediti merenjem
elektrine provodljivosti rastvora ili merenjem parametara koligativnih osobina rastvora.
Ako se uzme, na primer, rastvor slabe jednobazne kiseline, HA, njena disocijacija
se moe prikazati sledeom jednainom:
HA(aq) H+(aq) + A-(aq)
Na osnovu poznatog stepena elektrolitike disocijacije date slabe kiseline
moe se izraunati koncentracija jona, prvenstveno H+, na osnovu sledeih izraza:
[H+] = c . odnosno [A-] = c .
Slino, izrazi za izraunavanje koncentracije jona, prvenstveno OH-, u
rastvorima baza bi bili:
MOH(aq) M+(aq) + OH-(aq)
[OH-] = c . odnosno [M+] = c .
Koristei prethodne izraze moe se izraunati koncentracija vodonikovih odnosno
hidroksilnih jona u rastvoru kiseline ili baze, kao i koncentracija ostalih jona ako su

82

poznati stehiometrijska koncentracija kiseline, odnosno baze, (c) i stepen elektrolitike

disocijacije () pri toj koncentraciji.
7.4. KOLIGATIVNE OSOBINE RASTVORA ELEKTROLITA
Rastvori elektrolita zbog disocijacije imaju vei broj estica nego rastvori
neelektrolita iste stehiometrijske koncentracije. Na osnovu ovoga sledi da rastvori
elektrolita imaju vee vrednosti parametara koligativnih osobina nego rastvori
nelektrolita.
Ova injenica je i eksperimentalno potvrena pa se postavilo pitanje na osnovu kojih
zakonitosti se mogu unapred izraunati parametri koligativnih osobina rastvora
elektrolita. Prouavajui koligativne osobine rastvora neelktrolita i elektrolita Van't
Hoff je uveo korekcioni faktor, i, pomou kojeg se izraunavaju koligativne osobine
rastvora elektrolita.
Korekcioni faktor, i, definie se kao odnos izmerene vrednosti parametara
koligativnih osobina za rastvor elektrolita i izraunate vrednosti za koligativnu
osobinu rastvora neelektrolita iste molalnosti. Ova definicija se moe predstaviti
sledeim izrazom, na primeru povienja take kljuanja rastvora:

i=
gde je:
tk' tk -

t k'
t k

povienje take kljuanja izmereno za rastvor elektrolita

povienje take kljuanja izraunato za rastvor neelektrolita iste
molalnosti kao rastvor elektrolita

U stvari, korekcioni faktor predstavlja poveanje ukupnog broja estica u rastvoru

elektrolita u odnosu na rastvor neelektrolita iste molalnosti. Poveanje ukupnog broja
estica se nalazi kao odnos ukupnog broja estica u rastvoru elektrolita i ukupnog
broja estica u rastvoru neelektrolita iste molalnosti:

i=

N'
N

Na osnovu poznatog broja jona koji nastaju disocijacijom jednog molekula

elektrolita (z) i stepena elektrolitike disocijacije pri toj koncentraciji, .
moe se izraunati korekcioni faktor:
i = 1 + (z - 1)
Merenja koligativnih osobina rastvora elektrolita esto se koriste za
eksperimentalno odreivanje stepena elektrolitike disocijacije, odnosno prividnog stepena
elektrolitike disocijacije jakih elektrolita. Pri tome se odreuje korekcioni faktor, i, a
poznat je broj jona koji nastaju disocijacijom jednog molekula elektrolita, z. Do stepena
83

elektrolitike disocijacije se dolazi reavanjem prethodne relacije po , pri emu se

dobija:

i 1
z 1

Na osnovu poznatog korekcionog faktora, i, izrazi za izraunavanje parametara

koligativnih osobina rastvora elektrolita dobijaju sledei oblik:
Snienje napona pare rastvaraa iznad rastvora:
P = Po . (B) . i
Snienje take mrnjenja rastvora:
tm = Km(r) . b(B) . i
Povienje take kljuanja rastvora:
tk = Kk (r) . b (B) . i
Osmotski pritisak:
=c.R.T.i
7.5. KISELINE I BAZE
Naziv kiselina i baza pripadaju dvema grupama jedinjenja sa suprotnim
karakteristikama. Specifine definicije ovih pojmova variraju prema pojedinim
strukturnim osobimama jedinjenja. Za razliite primene postoji vie koncepata
(teorija) kiselina i baza. Ovde e biti razmotrena tri koncepta kiselina i baza i koji
imaju iroku primenu.
7.5.1. Arenijusova teorija
Arenijus, tvorac teorije o elektrolitikoj disocijaciji, 1884. godine daje
definiciju kiselina i baza kao elektrolita:
Kiseline su elektroliti koji pri disocijaciji u vodenom rastvoru kao
pozitivne jone daju iskljuivo H+,odnosno kiselina je supstanca koja poveava
koncentraciju vodonikovih jona, H+, kada se rastvori u vodi.
Baze su elektroliti koji pri disocijaciji u vodenom rastvoru kao negativne
jone daju iskljuivo hidroksidne jone, OH-, odnosno baza je supstanca koja
poveava koncentraciju hidroksidnih jona, OH-, kada se rastvori u vodi.
Vidimo da kod Arenijusove definicije kiselina i baza kljunu ulogu imaju
vodonikovi i hidroksidni joni, to jest upravo oni joni koji nastaju disocijacijom
molekula vode. Voda je veoma slab elektrolit, tako da samo mali broj molekula vode
+

H2O

H + OH
84

disocira stvarajui H+ i OH- jone.

Meutim, disocijacuja vode nije tako jednostavna na to bi ukazivala
prethodna hemijska reakcija. Umesto toga ovaj proces bi se mogao smatrati kao
meusobno delovanje dva molekula vode pri emu jedan molekul daje drugome H +
kao to se moe prikazati sledeom hemijskom jednainom:
+
H3O + OH

H2O + H2O

H3O+ koji nastaje na ovaj nain se naziva hidronijum-jon; koji nije nita drugo nego
hidratisani vodonikov jon H(H2O)+. Uobiajeno je da se mesto H3O+ pie H+(aq) ili
samo H+ pri emu se podrazumeva da je H+ hidratisan.
Kiseline kao to su HCl i HNO3 pri rastvaranju u vodi poveavaju
koncetraciju H3O+ kao rezultat njihove kompletne disocijacije to se moe prikazati
sledeim hemijskim jednainama:
+

H3O (aq) + Cl (aq)

+
H3O (aq) + NO3 (aq)

HCl(g) + H2O(l)
HNO 3(aq) + H2O(l)

Prema tome, prema Arenijusovoj definiciji, HCl i HNO 3 su kiseline; one poveavaju
broj H+(aq) jona u rastvoru. Drugi primeri Arenijusovih kiselina su perhlorna kiselina,
HClO4, sumporna kiselina H2SO4, siretna kiselina CH3COOH, fosforna kiselina
H3PO4, itd. Odnosno u optem sluaju ponaanje Arenijusove kiseline u vodenom
rastvoru se moe prikazati na sledei nain:

HA(aq) + H2O(l)

H3O (aq) + A (aq)

A - negativni jon kiselinskog ostatka

HA H + + A Arenijsove baze su rastvorljivi metalni hidroksidi, jer disociraju i pri tome

poveavaju koncentraciju OH- u vodi. Prikazaemo primer dve jake baze, KOH i
NaOH:

KOH(s)
NaOH(s)

voda

K + (aq) + OH -(aq)

voda

Na +(aq) + OH -(aq)

Drugi primeri metalnih hidroksida su kalcijum-hidroksid, Ca(OH)2, litijumhidroksid LiOH, cezijum-hidroksid CsOH, itd. Odnosno u op
tem sluaju ponaanje
Arenijusove baze u vodenom rastvoru se moe prikazati na sledei nain:
MOH(s) + H 2 O(l)
M +(aq) + OH -(aq)
+

M - pozitivni jon metala

85

Razliita kovalentna jedinjenja koja ne sadre hidroksidni jon jedine se sa

vodom pri emu nastaju jedinjenja koja se takoe mogu smatrati kao Arenijusove
baze. Na primer, amonijak, NH3, kada se rastvara u vodi daje amonijum -hidroksid
koji je baza po Arenijusu:
NH4OH(aq) NH4+(aq) + OH-(aq)
Arenijusova definicija kiselina i baza moe da objasni ponaanje kiselina i baza u
vodenim rastvorima, tako i reakciju neutralizacije.
Reakcija izmeu kiselina i baza je neutralizacija jedne sa drugim pri emu se
stvara "neutralno" jedinjenje, koje vie nije ni kiselina ni baza, i molekula rastvaraa
to jest vode. Na primer, pri reakciji izmeu hlorovodonine kiseline niogvode
rastvora natrijum-hidroksida dolazi do stvaranja natrijum-hlorida i vode od kojih ni
jedno nije ni Arenijusova kiselina ni baza.

HCl(aq) + NaOH(aq)

NaCl(aq) + H2O(l)

Jonska jedinjenja koja nastaju na ovaj nain nazivaju se soli. Prema tome, opti oblik
Arenijusove reakcije neutralizacije bi bio:

so + voda

kiselina + baza

Jonska jednaina reakcija se dobija piui hemijsku jednainu sa jonima i

skraivanjem jona koji se pojavljuju sa obe strane hemijske jednaine:

H+ (aq) + Cl- (aq) + Na+ (aq) + OH-(aq)

Na+ (aq) + Cl- (aq) + H2O(l)

Dobijena hemijska jednaina je:

H+(aq) + OH-(aq) H2O(l)
Tako vidimo da se reakcija neutralizacije Arenijusove kiseline i baze svodi na
stvaranje vode od vodonikovih i hidroksidnih jona. Ova reakcija stvaranja vode je
vodea sila u neutralizacionim reakcijama.
7.5.2. Brented-Lorijeva teorija

1923.god. nezavisno jedan od drugog, danski hemiar J.N.Breted i engleski

hemiar T.M.Lori dali su teoriju kiselina i baza koja se jo zove protolitika teorij a
kiselina i baza. Prema toj teoriji: kiseline su supstance koje otputaju protone
(donori protona), a baze su supstance koje primaju protone (akceptori protona).
Uporedimo Brented-Lorijevu i Arenijusovu teoriju kiselina i baza.
Arenijusove kiseline poveavaju koncentraciju H+ jona u vodi, a Brented-Lorijeve
kiseline su donori protona. Da li su vodonikovi joni i protoni jedno te isto? Da, jesu.
Atom vodonika se sastoji od jednog protona i jednog elektrona. Vodonikov jon nastaje
86

pri oduzimanju elektrona pri emu zaostaje proton. Treba zapaziti da za definisanje
kiselina po Brented-Loriju nije neophodno prisustvo vode. Za razliku od toga, prema
Arenijusovoj teoriji, bez vode kiseline i baze ne mogu postojati. Arenijusove baze
poveavaju koncentraciju OH- u vodi dok su Brented-Lorijeve baze akceptori
protona. Kao to smo ve videli u reakciji neutralizacije u vodi OH- se jedini sa H+
(protonom) pri emu nastaje voda, to znai da je Brented-Lorijeva baza. Meutim,
mnoge supstance koje ne sadre hidroksidne jone se klasifikuju kao baze prema
Brented-Loriju zbog toga to mogu da vezuju protone. Ovo se moe videti
razmatranjem reakcije hlorovodonika, gasa, HCl(g) i H2O(l) gde vidimo da HCl
predaje H+ jon vodi dajui H3O+ i Cl+
H3O (aq) + Cl (aq)

HCl(g) + H2O(l)

HCl je Brented-Lorijeva kiselina, jer je predaje proton vodi. Voda je akceptor

protona ili Brented-Lorijeva baza.
Nakon to kiselina otpusti proton, dobijeni anjon je baza- on bi mogao primiti
proton i ponovo stvoriti kiselinu. Baza koja tako nastaje se zove konjugovana baza
kiseline. Kada primi proton, ona stvara konjugovanu kiselinu baze. U prethodnoj
jednaini, Cl- je konjugovana baza kiseline HCl, a H3O+ je konjugovana kiselina baze
H2O.
Razmotrimo jo jedan primer:
+

NH3(aq) + HBr(aq)
baza

NH4 (aq) + Br (aq)

kiselina

konjugovana kiselina konjugovana baza

U ovoj jednaini, HBr daje proton NH3; prema tome HBr je kiselina a NH3 je baza.
Konjugovana baza HBr je bromidni jon, Br-; a konjugovana kiselina NH3 je amonijum
jon NH4+.
Reakcije izmeu kiselina i baza po Brented-Lorijevoj teoriji ne mogu da teku
izolovano, ve je potrebno da reaguju dva konjugovana para kiseline-baze, to se
moe predstaviti na sledei nain:

kiselina1 + baza 2

kiselina2 + baza 1

konjugovani par
konjugovani par

Kiselina1 otputa proton i prelazi u konjugovanu bazu1, a baza2 prima proton i prelazi
u konjugovanu kiselinu2. Supstance sa istim brojem u subskritu u gornjoj jednaini su
konjugovani parovi (kiselina1, baza1, kiselina2, baza2).

87

Reakciju otputanja i prelaska protona sa kiseline na bazu Brented je nazvao

protolizom ili protolitikom reakcijom. Ovakvi tipovi reakcija izmeu kiselina i baza
nazivaju se kiselo-bazne ili acido-bazne reakcije. Proton se vezuje za slobodan
elektronski par baze, stoga je elektrofilna estica, a baza koja vezuje proton, tj. jezgro
vodonikovog atoma je nukleofilna estica. Stoga se protolitike reakcije jo nazivaju
elektrofilne i nukleofilne reakcije. Koja e se supstanca u sistemu ponaati kao
kiselina, a koja kao baza zavisi od njihovog afiniteta prema protonu.
Amfiprotine supstance mogu biti i donori i akceptori protona. Na primer,
voda je amfiprotina supstanca. U prisustvu jae kiseline, ona se ponaa kao baza, a u
prisustvu jae baze, ona se ponaa kao kiselina. Ako se HI (aq), jaka kiselina, doda u
vodu dolazi do prenosa protona sa HI na vodu, tako da se voda ponaa kao baza.

HI(aq) + H2O(l)
baza
kiselina
NH3(aq) + H2O(l)
kiselina
baza

H3O (aq) + I (aq)

+

NH4 (aq) + OH (aq)

Meutim, ako se amonijak, NH3 (aq), koja je slaba baza, pomea sa vodom dolazi do
prenosa protona sa vode na amonijak, tako da se voda ponaa kao kiselina.
Vidimo da reakcije kiselina-baza odnosno protolitike reakcije kiselina-baza
predstavljaju razmenu protona.
Poloaj ravnotee ove hemijske reakcije e zavisiti od relativne sposobnosti
otputanja protona ovih dveju kiselina u svakom sluaju (ili od relativne sposobnosti
primanja protona dve baze). Treba zapaziti da je konjugovana baza jae kiseline uvek
slaba baza. Nasuprot ovome, konjugovana baza slabe kiseline je jaka baza.
Relativna jaina kiselina kao donora protona se meri preko nivoa reakcije sa
uobiajnim bazama u stanju ravnotee. Relativna jaina baze kao akceptora protona se
utvruje na slian nain. Tabela 7.1 prikazuje jedan broj supstanci poreanih prema
jaini kiselina, najjaa kiselina je na vrhu tabele. S obzirom da je konjugovana baza
slabe kiseline jaka baza i obrnuto, baze stvorene u datim reakcijama su obrnutom redu
po jaini to jest najjaa baza je na dnu tabele.
Tabela 7.1. Reakcije kiselina-baza u vodi
BAZA

KISELINA
HClO4
HCl
H2SO4
H3PO4
CH3COOH
H2S
+
NH4
H2O
NH3

+
+
+
+
+
+
+
+
+

+
H3O+
H3O
+
H3O
+
H3O
+
H3O
+
H3O
+
H3O
+
H3O
+
H3O

H2O
H2O
H2O
H2O
H2O
H2O
H2O
H 2O
H 2O

88

+
+
+
+
+
+
+
+
+

ClO4
Cl
HSO4
H2PO4
CH3COO
HS
NH3
OH NH2

Po Brented-Lorijevoj teoriji supstanca je kiselina ili baza u zavisnosti od toga

kako reaguje. Postoje mnoge supstance ukljuujui i jone koje mogu biti kiseline ili
baze i podleu reakciji autojonizacije, u Tabeli 7.2 se nalaze neki primeri tih
supstanci.
Tabela 7.2. Autojonizacija pojedinih supstanci
Supstanca
H2O
NH3
CH3COOH
H2SO4

+
H3O
+ OH
+
+ NH2NH4
+
CH3COOH 2 + CH3COO
+ +
HSO4
H3SO4

H2O
+ NH3
+ CH3COOH
+
H2SO4

Siretna kiselina, CH3COOH, se ponaa kao kiselina u prisustvu srednje jakog

akceptora protona, a acetatni jon, kao baza u prisustvu donatora protona. Voda moe
posluiti kao baza u prisustvu donora protona ili njegov akceptor opet u zavisnosti od
toga koja druga supstanca je prisutna. U prisustvu HCl, voda je akceptor protona ili
baza, dok u prisustvu amonijaka voda je donor protona ili kiselina.
Relativna jaina baze, prema Brented-Lorijevoj teoriji, je merilo njene
sposobnosti za primanje protona. Izmeu dve bilo koje supstanci koje se takmie za
protone, ona koja vee protone u prisustvu druge supstance je baznija. Na primer,
voda se moe takmiiti sa hloridnim jonom za proton, ali Cl- je tako slaba baza da
voda lako vezuje proton i stvara H3O+ u ovoj reakciji:

HCl + H2O

+
H3O + Cl

S druge strane, voda gubi protone kada se takmii za protone se amonijakom.

+

NH4 + OH-

NH3 + H2O

Amonijak uzima protone od vode, pri emu se voda ponaa kao kiselina u reakciji:
Relativne jaine takmiara za protone mogu se izvesti iz Tabele 7.1. Najjai akceptori
protona su baze na dnu tabele, dok najjae kiseline ili donori protona su kiseline na
vrhu tabele.
Voda je dovoljno jaka baza da reaguje uglavnom potpuno sa nekim od
najboljih donora protona, kao to su HClO4, HNO3, HCl i HBr prema hemijskoj
jednaini prikazanoj u optem obliku:

HA + H 2O

H3O + A

Iz ovog razloga nije mogue utvrditi razliku u jaini ovih kiselina u vodenim
rastvorima. Drugim reima, najjaa kiselina koja se moe meriti u vodi je H3O+.
89

Supstance koje bolji donor i protona od H3O+ stvaraju ovaj jon u vodi i sve izgledaju
kao kiseline iste jaine. Ova pojava je poznata kao nivelacioni efekat vode na jainu
kiselina. Radi razlikovanja ovih kiselina po jaini, neophodno je upotrebiti neki
rastvara koji je slabiji akceptor protona nego voda, u kojima ova supstance nisu
potpuno disosovale kao u vodi. Na ovaj nain je ustanovljen sledei redosled kiselina
prema relativnoj jaini
HClO4 > HBr > HCl > HNO3
7.5.3. Luisova teorija
G.N.Lewis (Luis) je 1923. godine, iste godine kad se pojavila i BrentedLorijeva teorija, predloio sveobuhvatniju teoriju kiselina i baza. Luis je definisao
kiselinu kao molekul ili jon koji moe da primi elektronski par od drugog
molekula ili jona, a bazu kao supstancu koja moe da deli svoj elektronski par sa
kiselinom.. Tako, kiselina je akceptor elektronskog para, a baza donor
elektronskog para. Kada Luisova kiselina reaguje sa Luisovom bazom gradi se
koordinativna-kovaletna veza. Ovo je reakcija neutralizacije po Luisovom konceptu.
Predstavljanje jednaina hemijskih reakcija putem Luisovih formula ine
jasnijim mehanizam graenja koordativne veze u neutralizaciji Luisove kiseline.
Neutralizacija protona sa molekulom amonijaka se moe predstaviti sledeom
hemijskom jednainom:
+

H
.
.
+ N
..H

....

Hx
xH
H N
x
H

Par kiselina-baza, Al i H2O, podlee reakciji neutralizacije po Luisu pri emu se

gradi est koordinativnih veza:
3+

Al

3+

......
H

+ 6 O H

Al(H2O)6

3+

Mnoge reakcije zamene mogu posluiti za ilustraciju relativne jaine Luisovih kiselina
i baza. Na primer, cijanidni jon je jaa baza nego fluoridni jon sudei po njegovoj
sposobnosti da zameni fluoridni jon u heksafluoroferatnom-(III)-jonu:

FeF6

3-

+ 6 CN

3-

Fe(CN)6 + 6 F-

Postoji mnogo reakcija koje se mogu uklopiti u Luisovu teorija kiselina i baza. Za
razliku od primanja i otputanja protona kod Brented-Lorijeve teorije, Luisova teorija
stavlja u prvi plan elektronski par. Luisovoj kiselini nedostaje elektronski par u
praznoj orbitali ili ima orbitalu koja se moe popuniti dok Luisova baza ima slobodan
90

elektronski par i moe obezbediti taj elektronski par drugoj supstanci kojoj on
nedostaje. Tabela 7.3 prikazuje nekoliko Luisovih kiselina i baza i njihove produkte
reakcije.
Tabela 7.3. Luisove kiseline i baze
Kiselina
HCl
BF3
BF3
S
AuCl 3
SnCl 2

+
+
+
+
+
+

Produkt reakcije

Baza
NH3
NH3
F
2SO3
Cl
2 Cl

NH4 + ClF3BNH 3
BF4
2S2O3
AuCl 4
2SnCl 4

Moe se zakljuiti da Luisova teorija ukljuuje ne samo hemijske osobine koje su u

vezi sa teorijom Brented-Lorija nego i mnoge hemijske reakcije kod kojih se ne
deava transfer protona i sa te take gledita ova teorija je ira i korisnija. Njena velika
irina znatno oteava, to jest praktino onemoguava, ustanovljavanje skale jaina
kiselina i baza za sve Luisove kiseline i baze, ali se poreenja mogu praviti izmeu
odvojenih grupa supstanci.
7.6. JAKI ELEKTROLITI
Za jake elektrolite smo rekli da su to supstance koje su u vodenim rastvorima
praktino potpuno disosovane, to jest stepen elektrolitike disocijacije ima maksimalnu
vrednost 1. Uzimajui ovo u obzir koncentracija H+ odnosno OH- jona u rastvoru jake
kiseline odnosno baze po Arenijusu se moe izraunati po sledeim izrazima:
[H+] = c odnosno [OH-] = c
gde je c - koncentracija jakog elektrolita
S obzirom da je kod jakih elektrolita disocijacija potpuna koncentracija jona u
rastvoru je praktino jednaka stehiometrijskoj koncentraciji elektrolita u rastvoru.
Pri poveanju koncentracije rastvora jakih elektrolita dolazi do pojaane
interakcije izmeu jona suprotnog naelektrisanja (uglavnom elektrostatiko
privlaenje). Svaki pojedini jon e biti opkoljen uglavnom jonima suprotnog
naelektrisanja pri emu se obrazuju takozvani "jonski rojevi" to ima za posledicu
smanjenje pokretljivosti jona u rastvoru ali pri tome ne dolazi do obrazovanja
neutralnih molekula. U ovakvim rastvorima merenjem provodljivosti, a takoe i
merenjem parametara koligativnih osobina, dobija se, usled smanjene pokretljivosti
jona, manja vrednost stepena elektrolitike disocijacije od oekivane vrednosti
1(jedan), takozvani "prividni" stepen elektrolitike disocijacije. Isti se smanjuje sa
porastom koncentracije jakog elektrolita u rastvoru, jer raste meusobna interakcija
91

jona u rastvoru, a poveava se razblaivanjem rastvora. Zbog toga napred date relacije
imaju ogranienu vanost, ali se mogu bez neke vee greke primenjivati za
izraunavanje koncentracije jona u razblaenim rastvorima jakih elektrolita (do 0,01
mol/dm3).

7.7. SLABI ELEKTROLITI

7.7.1. Konstanta disocijacije
Za razliku od jakih elektrolita, reakcija slabih kiselina ili baza sa vodom pri
emu dolazi do disocijacije je povratan proces. Na ove reakcije se moe primeniti
zakon o dejstvu masa, tj. moe se izraziti konstanta ravnotee na isti nain kao za bilo
koju povratnu reakciju.
Uzmimo kao primer reakciju disocijacije siretne kiseline koja se moe
predstaviti sledeom hemijskom jednainom:
CH3COOH(aq) + H2O(l) H3O+(aq) + CH3COO-(aq)
konstanta ravnotee za ovu reakciju je:
K=

[H 3O+ ] [CHCOO- ]

[CH 3COOH ] [H 2O]

U razblaenim vodenim rastvorima elektrolita koncentracija vode je praktino

nepromenjiva (iznosi oko 55,5 mol/dm3) tako da se mnoenjem prethodnog izraza sa
koncentracijom vode dobija novi izraz i nova konstanta koja se naziva konstanta
disocijacije:
Ka =

H + CH 3COO CH 3COOH

= K 55,5 mol / dm3

Konstanta disocijacije se obeleava na sledei nain:

konstanta disocijacije slabe kiseline: Ka
konstanta disocijacije slabe baze: Kb
U razblaenom vodenom rastvoru amonijaka povratna reakcija interakcije sa
vodom moe se predstaviti sledeom hemijskom jednainom:
NH3(aq) + H2O(l) NH4+(aq) + OH-(aq)
konstanta disocijacije za ovu slabu bazu je:

Kb =

NH +4 OH NH 3 (aq)

Kiseline koje sadre vie od jednog vodonikovog atoma koji moe prei u stanje jona
(npr. H2CO3; H2S; H3PO4 itd) nazivaju se viebazne kiseline ili poliprotine kiseline.
92

Njihova disocijacija tee postupno u onoliko stupnjeva koliko ima vodonikovih atoma koji
mogu jonizovati. Uzmimo kao primer ugljenu kiselinu, njena disocijacija tee u dva
stupnja koji se mogu predstaviti sledeim hemijskim jednainama:
1) H2CO3(aq) H+(aq) + HCO3-(aq)

2) HCO3-(aq) H+(aq) + CO32-(aq)

Za prvi stupanj disocijacije konstanta ravnotee bila bi:
H + HCO 3
Ka1 =
H 2 CO 3
a za drugi stupanj izraz bi bio sledei:

Ka 2 =

H + CO 23
HCO -3

Treba napomenuti da koncentracije koje figuriu u izrazima za konstante

disocijacije predstavljaju ravnotene koncentracije, to jest one koncentracije jonskih
vrsta i nedisosovanih molekula slabog elektrolita koje se nalaze u rastvoru u momentu
uspostavljanja ravnotee.
Vrednost konstante disocijacije zavisi samo od prirode elektrolita i
temperature. Ista se ne menja pri promeni poetne koncentracije elektrolita, a ne menja
se u prisustvu drugih jona, ak ni u prisustvu jakog elektrolita sa zajednikim jonom.
Konstante disocijacije nekih slabih kiselina i baza date su u sledeoj tabeli.
Tabela 7.4. Konstante disocijacije nekih slabih kiselina i baza [mol/dm3]
Kiselina/baza
Azotasta
Benzoeva
Borna
Fenol
Fosforna
Mravlja
Oksalna
Siretna
Ugljena
Amonijak
Anilin
Dimetilamin
Etilamin
Piridin

Formula
HNO2
C6H5COOH
H3BO3
C6H5OH
H3PO4
HCOOH
H2C2O4
CH3COOH
H2CO3
NH3
C6H5NH2
(CH3)2NH
C2H5NH2
C6H5N

K1
410-4
6,610-5
5,810-10
1,010-10
7,510-3
1,810-4
5,910-2
1,810-5
4,310-7
1,810-5
4,210-10
7,410-4
4,610-4
1,510-9
93

K2

K3

6,310-8

2,210-13

6,410-5
5,610-11

Treba uvek imati u vidu da to je vea vrednost konstante disocijacije kiseline

ili baza to je dati elektrolit jaa kiselina ili baza. Odnosno, to znai da to je vea
vrednost konstante disocijacije poloaj ravnotee disocijacije je vie pomeren u korist
jonizovanog oblika elektrolita.
Moe se zapaziti da je kod viebaznih (poliprotinih) kiselina uvek najvea
prva konstanta disocijacije, zatim sledi druga pa trea ako je ima. Ovo smanjenje
jaine kiselina je uglavnom zbog sve vee tekoe odvajanja pozitivno naelektrisanog
protona od negativno naelektrisanog anjona date viebazne kiseline.
Konstanta disocijacije je bolje merilo za poreenje jaine elektrolita od
stepena elektrolitike disocijacije s obzirom da ne zavisi od koncentracije datog
elektrolita.
Na bazi poznatih vrednosti konstanti disocijacija moe se izraunati
koncentracija vodonikovih odnosno, hidroksidnih jona u rastvorima slabih kiselina ili
baza, kada im je poznata koncentracija. Pored toga, poznavajui vrednost konstante
disocijacije mogu se izraunati koncentracije ostalih jonskih vrsta (osim H+ i OHjona) u rastvorima slabih elektrolita. Pri dodatku nekog jakog elektrolita u rastvor
slabe kiseline ili baze dolazi do promene koncentracije pojedinih jonskih vrsta, to se
takoe moe izraunati na bazi poznate konstante disocijacije slabog elektrolita.
7.7.1.1. Izraunavanje koncentracije H+ i OH- jona
Uzmimo kao primer siretnu kiselinu, ali se izraunavanje moe odnositi na
bilo koju jednobaznu kiselinu. Disocijacija siretne kiseline moe se predstaviti u
najjednostavnijem obliku:
CH3COOH(aq) + H2O(l) H3O+(aq) + CH3COO-(aq)
a konstanta disocijacije sledeim izrazom:

Ka =

H + CH 3COO CH 3COOH

Poto pri disocijaciji siretne kiseline nastaje jednak broj H+ i CH3COO- jona, to su i
njihove koncentracije u rastvoru jednake. Na osnovu ovoga mogue je u ovom izrazu
koncentraciju acetatnih jona zameniti koncentracijom vodonikovih jona:

Ka =

H+

CH 3COOH

Ravnotena koncentracija molekulskog oblika siretne kiseline, [CH3COOH], jednaka je

poetnoj koncentraciji siretne kiseline, c, umanjenoj za koncentraciju dela koji je

94

disosovao, a on je jednak koncentraciji nastalih jona. Odavde sledi da je [CH3COOH] = c [H+], pa se zamenom dobija:

Ka =

H+

c H+

Koncentracija vodonikovih jona u rastvorima slabe kiseline dobija se reavanjem

kvadratne jednaine koja se dobija na osnovu prethodnog izraza:
[H+]2 + Ka . [H+] - Ka . c = 0
Reenje ove kvadratne jednaine je sledee:

H+ =

Ka2
+ Ka c
4

Ka
+
2

Mnogo prostiji izraz za izraunavanje koncentracije vodonikovih jona u

rastvoru slabe kiseline moe se dobiti ako se u prethodnom izrazu u imeniocu
zanemari koncentracija vodonikovih jona. Ovo se moe uraditi uz pretpostavku da je,
zbog male disocijacije slabe kiseline, ravnotena koncentracija nedisosovane kiseline
praktino jednaka poetnoj koncentraciji [CH3COOH] = c

Ka =

H+

Reavanjem po [H+] se dobija prostiji izraz za izraunavanje koncentracije

vodonikovih jona u rastvorima slabih kiselina:

H + = Ka c
Na analogan nain se moe izvesti obrazac za izraunavanje koncentracije
hidroksidnih jona u rastvorima slabe baze:

OH - = Kb c
Treba napomenuti, i svakako uzeti u obzir, da izraunavanja po uproenim
izrazima i daju zadovoljavajue rezultate samo pri stvarno maloj disocijaciji
(maksimalno do 3%) to jest, vrednost koncentracije vodonikovih jona ne bi smela da
pree 3% vrednosti poetne stehiometrijske koncentracije slabe kiseline odnosno
baze. Kada ovi uslovi nisu zadovoljeni, izraunavanje po uproenim izrazima dovodi
do velike greke pa se mora koristi egzaktan izraz.

95

7.7.2. Ostvaldov zakon razblaenja

Kako je ve reeno, stepen elektrolitike disocijacije menja se sa koncentracijom rastvora
slabog elektrolita. Veza izmeu stepena elektrolitike disocijacije i koncentracije
rastvora moe se ostvariti preko konstante disocijacije slabog elektrolita i poznata je kao
Ostvaldov zakon razblaenja. Za izvoenje izraza za Ostvaldov zakon razblaenja
uzee se opti primer slabe kiseline, HA ija se disocijacija moe predstaviti sledeom
hemijskom jednainom:
HA(aq) H+(aq) + A-(aq)
Konstanta disocijacije za ovaj slabi elektrolit je:

Ka =

H+ A
HA

Ako se sa c obelei koncentracija slabog elektrolita, onda e koncentracija jona u rastvoru

prema relaciji za izraunavanje na osnovu stepena disocijacije biti: [H+] = [A-] = c .
a ravnotena koncentracija nedisosovanog slabog elektrolita bie stehiometrijska
koncentracija umanjena za koncentraciju nastalih jona:
[HA] = c - c .
Zamenom u izraz za konstantu disocijacije slabog elektrolita dobija se:

Ka =

c c c c c 2
=
=
c c
c (1 ) 1

S obzirom da je kod veine slabih elektrolita, stepen elektrolitike disocijacije znatno

manji od jedinice to se u imeniocu prethodnog izraza moe zanemariti. Uvoenjem
ove aproksimacije, 1 1 dolazi se do pojednostavljenog izraza za Ostvaldov
zakon razblaenja:
K = c . 2
Iz ove relacije stepen elektrolitike disocijacije izraava se kao:

K
c

Treba napomenuti da pojednostavljeni izrazi Ostvaldovog zakona razblaenja daju

zadovoljavajue rezultate, samo ako je znatno manje od 1 (vrednosti za do 5%).
Izrazi za Ostvaldov zakon razblaenja povezuju stepen elektrolitike disocijacije,
koncentraciju slabog elektrolita u rastvoru i konstantu disocijacije. Kada su poznata
dva od tri pomenuta parametra, trei se moe lako izraunati.

96

7.7.3. Jonski proizvod vode

Merenja elektrine provodljivosti pokazala su da je voda veoma slab elektrolit i da u
veoma maloj meri disosuje prema jednaini:
2 H2O(l) H3O+(aq) + OH-(aq)
Ili, u pojednostavljenom prikazu:
H2O(l) H+(aq) + OH-(aq)
Konstanta ravnotee za povratnu reakciju disocijacije vode je:

K=

H + OH
H 2O

U razblaenim vodenim rastvorima koncentracija vode ostaje praktino konstantna, s

obzirom na njenu visoku vrednost (55,5 mol/dm3 u istoj vodi) tako da male promene
nee uticati na vrednost konstante. Uzimajui u obzir ovu injenicu, mogue je i levu i
desnu stranu prethodnog izraza pomnoiti sa koncentracijom vode, a proizvod K . [H2O] je
nova konstanta koja se naziva jonski proizvod vode i obeleava se obino sa Kw:
Kw = [H+] . [OH-] = 1.10-14 mol2/dm6
Jonski proizvod vode je proizvod koncentracija vodonikovih i hidroksidnih jona u
vodenim rastvorima i konstantna je vrednost na konstantnoj temperaturi. Vrednost
jonskog proizvoda zavisi od temperature, kao i sve konstante ravnotee, i na 25 oC
ima vrednost od 10-14 mol2/dm6, koja se najvie koristi.
Na osnovu ove relacije i jednaine reakcije disocijacije vode sledi da je u
istoj vodi koncentracija vodonikovih jona jednaka koncentraciji hidroksidnih jona i
iznosi 10-7 mol/dm3

H + = OH = Kw = 1014 mol 2 / dm6 = 10-7 mol / dm3

Bilo gde da je prisutna voda, kao ista voda ili kao rastvara u razblaenim
rastvorima kiselina, baza ili soli, jonski proizvod ima uvek istu, konstantnu vrednost.
Dodatkom raznih elektrolita u vodu menja se samo koncentracija vodonikovih ili
hidroksidnih jona, ali tako da njihov proizvod uvek ima vrednost jonskog proizvoda
vode. Na primer, pri dodatku kiseline u istu vodu poveae se koncentracija
vodonikovih jona, to e poremetiti stanje ravnotee i dovesti do ubrzanog spajanja
vodonikovih i hidroksidnih jona u molekule vode sve dok se ponovo ne uspostavi
hemijska ravnotea. U novom stanju ravnotee bie vea koncentracija vodonikovih jona
nego pre, a manja koncentracija hidroksidnih jona, ali e njihov proizvod ostati isti. Pri

97

dodatku baze u vodu deava se slian proces, samo to se na kraju dobija stanje gde je
vea koncentracija hidroksidnih jona, a manja koncentracija vodonikovih jona.
Poznavanje vrednosti jonskog proizvoda vode omoguava izraunavanje
koncentracije vodonikovih jona u vodenim rastvorima ako je poznata koncentracija
hidroksidnih jona, i obrnuto. Za izraunavanja koriste se izrazi koji se dobijaju
reavanjem izraza za jonski proizvod vode ili po koncentraciji vodonikovih jona ili po
koncentraciji hidroksidnih jona.

a)

H+ =

Kw
1014
=
OH
OH

b)

OH =

Kw
1014
=
H+
H+

7.7.4. Vodonini eksponent. pH i pOH

Uobiajeni nain za izraavanje kiselosti, odnosno baznosti rastvora je vodonini
eksponent ili pH. Ovaj nain izraavanja kiselosti uveden je poetkom ovog veka
(Sorensen, 1909) iz praktinih razloga. Uglavnom se koristi kod razblaenih rastvora
ija je koncentracija manja od 1 mol/dm3. Matematiki, se pH definie kao negativni
dekadni logaritam koncentracije vodonikovih jona, i moe se predstaviti sledeim
izrazom:
pH = - log [H+]
Analogno veliini pH moe se definisati i pOH kao negativni dekadni logaritam
koncentracije hidroksidnih jona.
pOH = - log [OH-]
U izrazima za pH odnosno pOH koncentracija vodonikovih, odnosno
hidroksidnih jona, treba uvek da bude izraena u jedinicama mol/dm3.
Radi ustanovljavanja veze izmeu pH i pOH polazi se od izraza za jonski
proizvod vode
[H+].[OH-]=1.10-14
Logaritmovanjem obe strane ovog izraza i mnoenjem sa (-1) dobija se:
log [H+] + {- log [OH-]} = 14
Odgovarajua zamena daje konani izraz koji povezuje pH i pOH:
pH + pOH = 14
Na osnovu ovog izraza lako se moe izraunati vrednost pH kada je poznata vrednost
pOH i obrnuto. Treba napomenuti da ovaj izraz vai samo za sobnu temperaturu kada
je vrednost jonskog proizvoda vode 10-14; na drugim temperaturama zbir vrednosti
pH i pOH imae drugu vrednost.
98

Za istu vodu vai da je pH = pOH = 7 jer u istoj meri nastaju H+ i OH- joni.
Pri dodatku kiseline ili baze u vodu dolazi do promene koncentracije
vodonikovih i hidroksidnih jona, to ima za posledicu i promenu pH odnosno pOH.
Poto je pH negativni dekadni logaritam, onda sa porastom vrednosti pH opada
koncentracija vodonikovih jona u rastvoru i obrnuto. Poto je pH logaritamska
funkcija promena pH vrednosti od jedne pH jedinice oznaava promenu
koncentracije vodonikovih jona od 10 puta, a promena od 2 pH jedinice 100 puta, 3
pH jedinice 1000 puta itd.
Vrednost pH nekog rastvora ekperimentalno se moe odrediti uglavnom na
dva naina, elektrohemijski (pH-metrom) ili kolorimetrijski (merenje obojenosti
rastvora indikatora).
Poznavanje vrednosti pH u nekom rastvoru od velikog je znaaja, pogotovo
ako taj rastvor dolazi u dodir sa ivim organizmima jer pH sredine veoma utiu na
ivotne procese, kako kod ivotinja, tako i kod biljaka, a pogotovo kod mikroorganizama
koji praktino ive u rastvorima. Tako, na primer pH sredine utie na propustljivost
membrane elija, aktivnost enzima, vezivanje kiseonika za hemoglobin itd.
Poznavajui sastav vodenog rastvora, to jest znajui koje komponente su
rastvorene i u kojoj koncentraciji, mogue je na osnovu zakonitosti koje su ovde date
izraunati koncentraciju vodonikovih jona, odnosno pH u nekom rastvoru.
Podrazumeva se da je na osnovu istih zakonitosti takoe mogue tano proraunati
sastav rastvora u cilju dobijanja eljene koncentracije vodonikovih jona u tom rastvoru, to
jest eljeni pH.
Kod izraunavanja iz ove oblasti treba uvek imati na umu da je pH samo
drukije izraena koncentracija vodonikovih jona i da se ove dve veliine lako mogu
preraunavati jedna u drugu. Drugim reima, kada je poznata koncentracija
vodonikovih jona u nekom rastvoru, poznat je i pH i obrnuto.
Koncentracija vodonikovih jona u nekom rastvoru kada je poznat pH tog
rastvora (na primer, dobijen merenjem pH-metrom) lako se izraunava reavanjem
izraza za pH po [H+]:
[H+] = 10-pH
Analogno se dobija izraz za [OH-]:
[OH-] = 10-pOH
7.7.5. Hidroliza soli
Rastvori pojedinih soli u vodi pokazuju neutralnu reakciju (npr. NaCl, KNO3) dok
rastvori drugih soli (iako su u pitanju neutralne soli) daju baznu (npr. CH3COONa, KCN)
ili kiselu reakciju (npr. NH4Cl). Razlog ovoj pojavi je reakcija koja se deava u
vodenim rastvorima soli a naziva se hidroliza soli. Hidroliza soli je reakcija jona
nastalih disocijacijom soli sa vodom.
99

S obzirom da soli nastaju reakcijom izmeu kiselina i baza koja se naziva

neutralizacija, reakciju hidrolize moemo smatrati kao suprotnu reakciju reakciji
neutralizacije.
neutralizacija
CH3COO-Na+ (aq) + H2O (l)
CH3COOH (aq) + Na+OH- (aq)
hidroliza soli
Kao to smo ve videli, ne podleu sve soli u vodenim rastvorima reakciji
hidrolize. Da li e neka so hidrolizovati ili ne zavisi od njenog porekla.
Soli nastale neutralizacijom jake kiseline jakom bazom ne podleu reakciji
hidrolize. Rastvori ovih soli reaguju neutralno.
Soli slabe kiseline i jake baze podleu hidrolizi i rastvori ovakvih soli reaguju
bazno. Nasuprot njima, rastvori soli slabe baze i jake kiseline reaguju kiselo.
Soli slabih baza i slabih kiselina takoe podleu reakciji hidrolize, a reakcija
rastvora ovih soli e zavisiti od vrednosti konstanti disocijacije slabe baze i slabe
kiseline. Ukoliko je slaba kiselina neto jai elektrolit od slabe baze, rastvor e
reagovati slabo kiselo i obrnuto.
Iz svega ovoga vidi se da reakciji hidrolize podleu sve soli koje, da tako
kaemo, u svom sastavu imaju slabi elektrolit. Reakcija rastvora ovakvih soli moe se
predvideti na osnovu jaine elektrolita od kojih so potie: reakcija rastvora e biti "na
strani" jaeg elektrolita. Tako rastvor soli slabe kiseline i jake baze reagovae bazno.
Na primeru natrijum-acetata, soli slabe kiseline i jake baze, prikazae se ravnotee
koje su prisutne u rastvoru ove soli, i izvee se izrazi za izraunavanje konstante
hidrolize, koncentracije hidroksilnih jona i stepena hidrolize.
Ravnotee koje su prisutne u vodenom rastvoru natrijum-acetata mogu se
prikazati na sledei nain:
(1) CH3COONa(aq) CH3COO-(aq) + Na+(aq)
+
(2) H2O(l) H+(aq) + OH-(aq)

(3) CH3COOH(aq)
Slika 7.2. Ravnotee u rastvoru natrijum-acetata

Voda kao veoma slab (amfoteran) elektrolit disocira u veoma maloj meri
dajui H+ i OH- jone (reakcija 2) Natrijum-acetat prilikom rastvaranja u vodi, kao jak
elektrolit, praktino potpuno disosuje dajui natrijumov katjon i acetatni anjon (reakcija 1).
Kada se u istom rastvoru pored veoma niske koncentracije H+ jona, nae visoka
koncentracija acetatnih jona, mora se uspostaviti hemijska ravnotea povratne reakcije
disocijacije siretne kiseline (reakcija 3). Acetatni joni nastali disocijacijom natrijumacetata vezivae H+ jone nastale disocijacijom vode. Na taj nain se remeti hemijska
ravnotea reakcije 2 pa e molekuli vode daljom disocijacijom teiti da nadoknade
100

"manjak" H+ jona, sve dok se ne uspostavi hemijska ravnotea u reakciji 3. U stanju

ravnotee, bie manjak H+ jona (vezali su se u nedisosovanu CH3COOH reakcija 3) i
viak OH- jona (nastalih remeenjem ravnotee u reakciji 2). Zbog toga vodeni rastvor
natrijum-acetata reaguje bazno.
Hemijska reakcija koja se deava pri rastvaranju natrijum-acetata predstavlja
se sledeom hemijskom jednainom:
CH3COO-Na+ (s) + H2O (l) CH3COOH (aq) + Na+OH-(aq)
Ili u jonskom obliku:
CH3COO- (aq) + Na+ (aq) + H2O (l) CH3COOH (aq) + Na+ (aq) + OH-(aq)
Poto natrijumov katjon ostaje nepromenjen i pojavljuje se i sa leve i desne strane
strelice moe se skratiti, reakcija se tako svodi na reakciju acetatnog jona sa vodom:
CH3COO- (aq) + H2O (l) CH3COOH (aq) + OH- (aq)
Konstanta ravnotee ove povratne reakcije izraava se kao:

K=

CH 3COOH OH
CH 3COO H 2 O

Koncentracija vode se ukljuuje u konstantu mnoenjem prethodne relacije (i leve i

desne strane) sa koncentracijom vode, koja se praktino ne menja u toku reakcije. Na
ovaj nain dobija se nova konstanta, konstanta hidrolize:

K H 2 O = Kh =

CH 3COOH OH
CH 3COO

Mnoenjem brojioca i imenioca izraza za konstantu hidrolize sa [H+] dobija se:

Kh =

CH 3COOH OH H +

CH 3COO H

Kw
Ka

Iz ovog izraza sledi da se konstanta hidrolize soli nastale od slabe kiseline i jake baze
dobija jednostavnim delenjem jonskog proizvoda vode i konstante disocijacije slabe
kiseline. Vidi se konstanta hidrolize, koja odreuje poloaj ravnotee u reakciji, zavisi
od vrednosti jonskog proizvoda vode na datoj temperaturi i vrednosti konstante
disocijacije slabog elektrolita, u ovom sluaju slabe kiseline. Ovo je potpuno u skladu
sa razmatranjem ravnotea u rastvoru natrijum-acetata gde se vidi da obim hidrolize
soli praktino zavisi od ravnotea koje su odreene jonskim proizvodom vode i
konstantom disocijacije slabe kiseline. Takoe, se moe zakljuiti da e vei obim
hidrolize pokazivati slabiji elektroliti, to jest to je slabiji elektrolit prisutan u sastavu
soli to je vei obim hidrolize soli.
101

7.7.6. Puferi
Puferi (puferske smee ili regulatori pH) predstavljaju takve sisteme koji
su sposobni da se odupiru promeni pH u rastvorima. Puferi imaju vanu ulogu u
odravanju odreenog nivoa kiselosti u biolokim sistemima. Za mnoge telesne
tenosti kaemo da su "puferovane", tj. njihovo pH se odrava u relativno uskim
granicama. Pripremanje puferskih sistema zauzima jedno od znaajnih mesta u
laboratorijskom radu, posebno u biohemijskim i fiziolokim laboratorijama.
Ispitivanje aktivnosti enzima, izolacija pojedinih makromolekula, rad sa biljnim
kulturama i uzgoj mikroorganizama zahtevaju rastvore tano odreene pH vrednosti,
koja se nee menjati tokom reakcije odnosno tokom rasta kulture mikroorganizama.
Puferi ili puferske smee se sastoje od slabe kiseline i njene soli koja
sadri isti anjon ili od slabe baze i njene soli koja sadri isti katjon. Delovanje
puferskih smea moemo predstaviti kao poseban sluaj delovanja zajednikog jona u
rastvorima slabih elektrolita. Uzmimo, na primer, smeu siretne kiseline i njene soli,
natrijum-acetata, koji se nalaze u istom rastvoru i prema tome predstavljaju pufersku
smeu. Prisustvo jakog elektrolita u rastvoru, natrijum-acetata, kao soli sa zajednikim
jonom, suzbija disocijaciju siretne kiseline. Zbog toga ovaj rastvor moe da sadri
visoke koncentracije nedisosovanih molekula siretne kiseline a takoe i visoke
koncentracije anjona acetata. Ovo je ematski prikazano na slici 7.3.

CH3COONa(aq)

CH3COOH(aq)

Na+(aq)
+
+
CH
+
H (aq)
3COO (aq)

Slika 7.3. Ravnotee u acetatnom puferskom sistemu

S obzirom na ovo ovaj rastvor e se moi odupirati promeni pH pri dodatku
izvesne koliine jake baze ili jake kiseline. Naime, kada se doda malo jake kiseline
(npr. HCl) acetatni joni e reagovati sa vikom H+ jona, pri emu e nastati
nedisosovana CH3COOH; kada se doda jaka baza (npr. NaOH) reagovae CH3COOH
sa NaOH i nastae H2O i CH3COO-. U oba ova sluaja relativno niska koncentracija
H+ jona ostaje uglavnom nepromenjena; menjaju se samo malo relativno visoke
koncentracije CH3COOH i CH3COO-. Meutim, ove promene ne utiu bitno na nisku
koncentraciju vodonikovih jona, to jest na pH rastvora. Sve dok u rastvoru imamo
dovoljne koliine CH3COOH i CH3COO-, ovaj sistem e igrati ulogu pufera.
Postoje mnogi puferski sistemi, od kojih emo navesti samo etiri, koji su
najznaajniji a samim tim se i najvie koriste. To su: acetatni puferski sistem (CH3COOH,
102

CH3COONa); amonijani (NH3, NH4Cl); karbonatni (NaHCO3, Na2CO3) i fosfatni

(NaH2PO4 i Na2HPO4 ili Na2HPO4 i Na3PO4). Ovi sistemi se mogu podeliti u dve
grupe - kisele i bazne puferske sisteme.
Za izraunavanje koncentracije H+ jona u puferskom sistemu polazi se od
konstante disocijacije slabog elektrolita. Izvoenje obrasca razmotrie se na primeru
acetatnog puferskog sistema. Ravnotee u jednom takvom rastvoru prikazane su na
slici .
Konstanta disocijacije siretne kiseline:
H + CH 3COOKa =
CH 3COOH
Reavanjem ovog izraza po koncentraciji vodonikovih jona dobija se:

H+ =

CH 3COOH
CH 3COO-

Ka

S obzirom da pri dodatku soli kao jakog elektrolita sa zajednikim jonom

dolazi do suzbijanja disocijacije kiseline moe se smatrati da je u tom rastvoru
ravnotena koncentracija nedisosovane siretne kiseline praktino jednaka
stehiometrijskoj koncentraciji dodate siretne kiseline, ck:
[CH3COOH] = ck
Zbog praktino potpune disocijacije soli, moe se smatrati da je ravnotena koncentracija
acetatnih jona jednaka koncentraciji dodate soli, cs:
[CH3COO-] = cs
Zamenom u relaciji za koncentraciju vodonikovih jona a na osnovu prethodnih relacija
dobija se konani izraz:

H+ =

ck
Ka
cs

Na analogan nain dolazi se do relacije za izraunavanje koncentracije hidroksidnih

jona u puferskim rastvorima koji se sastoje od slabe baze i njene soli ( npr. amonijani
pufer).

OH - =

cb
Kb
cs

Ukoliko se eli direktno raunati koncentracija H+ jona u takvim puferskim sistemima

ovaj izraz se moe transformisati preko jonskog proizvoda vode, pri emu se dobija:

103

H+ =

ck Kw
cs Kb

Iz dobijenih izraza za izraunavanje koncentracije vodonikovih jona u puferskim

rastvorima, sledi da koncentracija ovog jona zavisi samo od odnosa koncentracija
kiseline i njene soli sa jakom bazom ili odnosa koncentracija baze i njene soli sa
jakom kiselinom i konstante disocijacije slabe kiseline ili baze.
Prema tome, prilikom razblaivanja puferskih sistema vodom ne dolazi do promene pH
rastvora jer se ne menja odnos koncentracija slabe kiseline i njene soli ili slabe baze i
njene soli.
Apsolutna vrednost koncentracija slabe kiseline i njene soli ili slabe baze i
njene soli odreuje puferski kapacitet, veliinu koja nam govori o sposobnosti
puferskog sistema da se odupire promeni pH pri dodatku male koliine jake kiseline ili
baze. to je vea vrednost koncentracija slabe kiseline i njene soli ili slabe baze i
njene soli to je vei puferski kapacitet odnosno moe se dodati vee koliina jake
kiseline ili baze a da ne doe do promene pH vrednosti pufera. Ako su koncentracije
slabe kiseline i njene soli ili slabe baze i njene soli meusobno jednake pufer e se
jednako odupirati dodatku male koliine jake kiseline ili baze i imaemo maksimalni
puferski kapacitet. Ukoliko su prisutne razliite koncentracije slabe kiseline i njene
soli ili slabe baze i njene soli puferski kapacitet bie limitiran niom koncentracijom
bilo slabe kiseline i njene soli ili slabe baze i njene soli.
7.8. PROIZVOD RASTVORLJIVOSTI
Proizvod rastvorljivosti je veliina karakteristina za teko rastvorljiva jedinjenja.
Teko rastvorljiva jedinjenja su ona koja se slabo rastvaraju u nekom rastvarau, to
jest koncentracija rastvorka u zasienom rastvoru je veoma mala.
Pri dodatku neke teko rastvorljive soli u vodu u dovoljnoj koliini da se
nagradi zasieni rastvor, uspostavlja se dinamika ravnotea izmeu vrste faze i jona
soli u rastvoru. Ako se dodata so oznai sa MX onda se ovaj proces moe prikazati
sledeom hemijskom jednainom:
MX(s) M+(aq) + X-(aq)
Oigledno je da ova reakcija predstavlja jednu heterogenu ravnoteu, tako da
prilikom pisanja konstante ravnotee u obzir se uzimaju samo one supstance ija
koncentracija moe da se menja. Konstanta koja je karakteristina za ovaj vid
ravnotee se naziva proizvod rastvorljivosti.
PMX = [M+] . [X-] [mol2/dm3 ili mol2.dm-6]
gde su: [M+] i [X-] koncentracije jona teko rastvorljivog jedinjenja u njegovom
zasienom rastvoru.
Proizvod rastvorljivosti se moe definisati kao: proizvod koncentracija jona
teko rastvorljivog jedinjenja u njegovom zasienom rastvoru. Ova konstanta
104

pored prirode teko rastvorljivog jedinjenja, kao i sve konstante ravnotee, zavisi od
temperature, tako da se obino pored vrednosti proizvoda rastvorljivosti daje i temperatura na kojoj je izvreno merenje. Ukoliko ista nije navedena, podrazumeva se da je to
sobna temperatura (298 K).
Kod sloenijih jedinjenja proizvod rastvorljivosti se pie na sledei nain:
MmXn (s) m Mn+ (aq) + n Xm- (aq)
n
m
[(mol/dm3)m+n]
PMmXn = [Mn+] .[Xm-]
Na primer,
AgCl(s) Ag+ (aq) + Cl- (aq)
PAgCl = [Ag+] . [Cl-] mol2.dm-6
PbI2(s) Pb2+ (aq) + 2 I- (aq)

PPbI2 = [Pb2+] . [I-]2 mol3.dm-9

As2S3(s) 2 As3+ (aq) + 3 S2- (aq)

PAs S = [As3+]2 . [S2-]3 mol5.dm-15

2 3

Proizvod rastvorljivosti je znaajna veliina u hemiji, posebno u analitkoj

hemiji, gde se dosta radi sa talozima teko rastvorljivih jedinjenja. Poznavanje
vrednosti proizvoda rastvorljivosti omoguava da se pojedine pojave u vezi sa teko
rastvorljivim jedinjenjima mogu predvideti a neke vrednosti i izraunati.
7.8.1. Proizvod rastvorljivosti i rastvorljivost
Rastvorljivost neke soli ili druge supstance je koncentracija zasienog
rastvora te supstance izraava se u mol/dm3 (zbog toga se negde moe nai izraz
molarna rastvorljivost). Kako je proizvod rastvorljivosti proizvod koncentracija jona
teko rastvorljivog elektrolita u zasienom rastvoru odmah postaje jasna veza izmeu
ove dve veliine.
Ako je poznata rastvorljivost nekog elektrolita lako se moe izraunati
proizvod rastvorljivosti. Naravno, proizvod rastvorljivosti e biti za onu temperaturu
na kojoj je izmerena i rastvorljivost. Treba napomenuti da je ovo jedan od naina kako
se eksperimentalno dolazi do vrednosti proizvoda rastvorljivosti. Isto tako, ako je
poznata vrednost proizvoda rastvorljivosti moe se lako izraunati rastvorljivost
dotinog jedinjenja, naravno na temperaturi na kojoj je data vrednost proizvoda
rastvorljivosti.
Na primeru srebro-hlorida, AgCl, bie prikazana veza izmeu proizvoda
rastvorljivosti i rastvorljivosti. Sa x e se oznaiti rastvorljivost srebro-hlorida to jest
njegova koncentracija u zasienom rastvoru. Ravnotea u heterogenom sistemu
AgCl/voda moe se predstaviti sledeom hemijskom jednainom:
AgCl(s) Ag+ (aq) + Cl- (aq)

x
x
x
Iz ove jednaine se vidi da su koncentracije jona srebra i hlorida meusobno jednake
(x) i obe jednake rastvorljivosti, AgCl. Prema tome:
105

[Ag+] = [Cl-] = x
Ove koncentracije se mogu zameniti u izrazu za proizvod rastvorljivosti, s obzirom da
se odnose na zasieni rastvor. Tako se dobija:
P = [Ag+] . [Cl-] = x . x = x2
Iz ove relacije se lako moe izraunati rastvorljivost, x:

x = PAgCl
Kod sloenijih jedinjenja se postupa na isti nain. Na primer, ravnotea u
sistemu PbI2/voda se moe predstaviti sledeom hemijskom jednainom:
PbI2(s) Pb2+(aq) + 2 I-(aq)

x
x
2x
Poto disocijacijom nastaje jedan jon olova i dva jona jodida, koncentracija jodida u
rastvoru e biti dva puta vea (2x) od koncentracije jona olova (x). S obzirom na ovo
sledi:
[Pb2+] = x

[I-] = 2x

Zamenom u izraz za proizvod rastvorljivosti, slino kao i u prethodnom sluaju,

dobija se:
P = [Pb2+] . [I-]2 = x . (2x)2 = 4.x3
Iz ove relacije lako se moe izraunati x:

x=3

PPbI 2
4

7.8.2. Suzbijanje rastvorljivosti

Efekat dodatog zajednikog jona je veoma znaajan za teko rastvorljiva
jedinjenja. Iako proizvod rastvorljivosti ostaje konstantan, dodatkom elektrolita sa
zajednikim jonom koncentracija pojedinih jona moe se menjati u veoma irokim
granicama.
Ukoliko se eli svesti koncentracija jednog jona, koji je prisutan u rastvoru, na
odreeni nivo, to jest na odreenu koncentraciju, iz proizvoda rastvorljivosti moe se
izraunati do koje koncentracije treba poveati koncentraciju drugog jona.
Izraunavanja ovoga tipa svode se na reavanje izraza za proizvod
rastvorljivosti po koncentraciji jona koja se izraunava ako je poznata koncentracija
drugog jona. Na primer, ako se uzme opti izraz za proizvod rastvorljivosti:
P = [M+] . [X-]
106

Ako je poznata koncentracija X- jona, koncentracija M+ jona e biti:

M+ =

PMX
X

Ukoliko je poznata koncentracija M+ jona, koncentracija X- jona e biti:

X =

PMX
M+

I kod sloenijih jedinjenja postupa se na isti nain, samo e krajnji izrazi biti neto
sloeniji.

8. OKSIDACIJA I REDUKCIJA. OSNOVI ELEKTROHEMIJE

8.1. OKSIDACIJA I REDUKCIJA
Pored reakcija protolize gde se vri razmena pro-tona, u osnovni tip hemijskih
reakcija, spadaju reakcije oksido-redukcije. Reakcije oksido-redukcije (redoks reakcije) su
takva vrsta hemijskih reakcija pri kojima dolazi do prenosa elektrona sa estica jednog
reaktanta na estice drugog reaktanta.Pri tome neke estice moraju da otputaju
elektrone, a druge da primaju te elektrone. U tom smislu se definiu dva procesa koja
uvek teku zajedno, oksidacija i redukcija pri emu je oksidacija otputanje

elektrona a redukcija je primanje elektrona.

U ovim reakcijama dolazi do razmene (primopredaje) elektrona, pri emu

elektroni prelaze sa estice na esticu, a broj otputenih i primljenih elektrona mora
biti jednak.
8.1.1. Oksidacioni broj

Da bi se mogao odrediti broj razmenjenih elektrona u reakcijama oksido-redukcije uvodi

se neka vrsta uslovne jedinice koja se naziva oksidacioni broj i pripisuje se pojedinom atomu, bilo da se nalazi u nekom molekulu, sloenom jonu, ili u elementarnom
stanju. U stvari, oksidacioni broj predstavlja merilo oksidacionog stanja atoma koje
se menja u reakcijama oksido-redukcije, zbog ega se menja i oksidacioni broj. Na osnovu
promene oksidacionih brojeva uesnika reakcije oksido-redukcije moe se odrediti broj
primljenih i otputenih elektrona.
Oksidacioni broj predstavlja nain odreivanja uslovnog naelektrisanja atoma
u molekulima ili sloenim jonima na osnovu dogovorenih naela. Ovaj broj ne bi trebalo
meati sa stvarnim nabojem jona, mada se oni u nekim sluajevima mogu poklapati.
U reakcijama nastajanja supstanci sa jonskom vezom, primanje i otputanje
elektrona je takorei u potpunosti definisano.
Na primer: 2 Na + Cl2 2 Na+ + 2 Cl-

2e

107

Ovde je jasno da su dva atoma natrijuma otpustila dva elektrona koje je primio
mole-kul hlora, pri emu su nastala dva jona natrijuma sa nabojem od jednog pozitivnog
ele-mentarnog naelektrisanja i dva jona hlora sa nabojem od jednog negativnog
elementarnog naelektrisanja.
Otputanje i primanje elektrona, koje se moe pripisati pojedinim atomima,
kod kovalentnih supstanci nije tako jednoznano definisano kao kod jonskih
jedinjenja.
Kod kovalentnih jedinjenja uzimaju se u obzir pomeranja elektrona pri
graenju molekula od atoma razliitih elemenata, pri emu nastaje polarna kovalentna
veza. Pri tome elektroni, usled razlike u elektronegativnosti pojedinih atoma, mogu
biti pomereni od atoma koji posmatramo ako drugi atom ima veu elektronegativnost,
ili ka posmatranom atomu, ukoliko on ima veu elektronegativnost od drugog atoma.
Ukoliko su elektroni pomereni ka posmatranom atomu, oksidacioni broj ima negativan
predznak a vrednost je odreena brojem pomerenih elektrona, a ako su pomereni od
posmatranog atoma, oksidacioni broj ima pozitivan predzanak i njegova vrednost
zavisi od broja pomerenih elektrona. Iz ovoga proizilazi da e kod nepolarne
kovalentne veze, na primer kod molekula sastavljenih od istih atoma (H2; N2; O2)
oksidacioni broj atoma biti nula (poto nema pomeranja elektrona).
Iz svega ovoga proizilazi da oksidacioni broj predstavlja uslovno
naelektrisanje atoma, nema fiziko znaenje, moe imati pozitivan i negativan
predznak i do njega se dolazi na osnovu dogovorenih pravila.
Oksidacioni broj se pie iznad simbola hemijskog elementa na koji se odnosi,
pri emu se prvo pie predznak, a zatim brojna vrednost. Na primer, oksidacioni broj
kiseonika je -2 to se pie ovako:
-2

O
Naboji (naelektrisanja) jona piu se desno gore od simbola i to tako da se prvo pie
brojna vrednost naboja jona a zatim predznak.
oksidacioni broj sumpora
+6

SO42- naboj sulfatnog anjona

Pravila za pripisivanje oksidacionih brojeva atomima pojedinih elemenata,

moggu se svesti na sledee:
Svi hemijski elementi u elementarnom stanju imaju oksidacioni broj jednak
nuli.
Svi jednoatomni joni imaju oksidacioni broj koji odgovara njihovom
stvarnom naboju.
Pojedini hemijski elementi imaju, uglavnom, uvek isti oksidacioni broj u
svim jedinjenjima.

108

Tako, kiseonik ima uvek oksidacioni broj -2, (izuzetak peroksidi) vodonik ima uvek
oksidacioni broj +1, H (izuzetak hidridi metala), alkalni metali imaju uvek oksidacioni
broj +1a zemnoalkalni metali imaju uvek oksidacioni broj +2,
Zbir oksidacionih brojeva atoma elemenata u molekulu hemijskog
jedinjenja uvek je nula.
Zbir oksidacionih brojeva u sloenom jonu odgovara njegovom naboju.
Pored uobiajenih parametara koje uzimamo u obzir pri pisanju i balansiranju
hemijske jednaine kod oksido-redukcionih procesa moramo, pored bilansa atoma uesnika reakcije, voditi rauna i o bilansu elektrona, to jest broj otputenih i primljenih
elektrona mora biti isti.
8.1.2. Oksidaciona i redukciona sredstva
Za supstance koje uestvuju u oksido-redukcionim reakcijama koriste se termini
oksidaciono sredstvo i redukciono sredstvo.
Oksidaciono sredstvo je supstanca koja je sposobna da oksidie drugu
supstancu, a redukciono sredstvo je supstanca koja je sposobna da redukuje drugu
supstancu.
Na osnovu ovih definicija proizilazi da oksidaciono sredstvo, poto oksidie drugu
supstancu, mora od nje da primi elektrone, a pri tome se redukuje. Slino tome, redukciono sredstvo redukuje drugu supstancu, otputa elektrone, i pri tome se samo oksidie.
Na primeru jedne hemijske jednaine oksido-redukcije prikazae se odnos
oksidacionog i redukcionog sredstva.
redukciono sredstvo
oksidacija
+1 -2

+1 +5 -2

+4 -2

+1 -2

H2S + 2 HNO3 S + 2 NO2 + 2 H2O

redukcija
oksidaciono sredstvo

Za balansiranje jednaina oksido-redukcionih procesa postoje dve metode:

metoda promene oksidacionog broja i metoda polureakcija (elektronsko-jonska
metoda)
Princip balansiranja jednaine oksido-redukcionog procesa metodom promene
oksidacionog broja sastoji se u tome da ukupno poveanje oksidacionih brojeva svih
uesnika u reakciji koji se oksidiu, mora biti jednako ukupnom smanjenju
oksidacionih brojeva uesnika koji se redukuju.
Metoda polureakcija koristi se za reakcije koje se odvijaju u rastvorima gde su
uesnici oksido-redukcije uglavnom joni. Kod ove metode procesi oksidacije i
redukcije prika-zuju se odvojeno, u obliku takozvanih polureakcija. Ove polureakcije
se zatim pose-bno balansiraju i na kraju sabiraju u odgovarajuem odnosu (jednak broj
109

otputenih i primljenih elektrona) radi dobijanja izbalansirane hemijske jednaine

oksido-redukcione reakcije.
8.2. OSNOVI ELEKTROHEMIJE
8.2.1. Redoks potencijal
Ako se uopteni oksidovani oblik komponenata uesnika redoks reakcije
oznai sa "OKS" a redukovanog oblika sa "RED" a broj izmenjenih elektrona sa z
onda je opta jednaina redoks procesa:
OKS1 + z e-

RED1
OKS2 + z e-

RED2

to jest,
RED1 + OKS2

OKS1 + RED2

Oksidovani i njemu odgovarajui redukovani oblik komponente nazivaju se redoks

sistemom (npr. RED1/OKS1).
Do redoks reakcije dolazi kada dou u dodir estice dva razliita redoks sistema.
Kvantitativna mera oksidacione, odnosno redukcione moi jednog redoks sistema je
njegov redoks potencijal.
Ako se u rastvor nekog redoks sistema uroni platinska ica, koja sa sistemom
hemijski ne reaguje, na icu e prei utoliko vie elektrona redoks sistema ukoliko je
afinitet rastvora redoks sistema prema elektronima manji, odnosno to je njegova oksidaciona mo manja (redukciona mo vea) Dakle, na platinskoj ici uspostavie se
odreeni potencijal karakteristian za dati redoks sistem i on predstavlja redoks potencijal dotinog sistema.
Moe se zakljuiti da ukoliko je oksidaciona mo nekog redoks sistema vea
njegov redoks potencijal je pozitivniji.
Brojana vrednost redoks potencijala (u voltima, V) moe se dobiti
poreenjem sa drugim redoks sistemom za koji, po dogovoru, uzmemo da ima redoks
potencijal jednak nuli. Takav redoks sistem je:
H+ + e-

1/2H2

u kome je vodonik na platinskoj elektrodi pod normalnim pritiskom (101 325 Pa) a
aktivitet vodonikovih jona u rastvoru 1. (Za manje tana izraunavanja umesto aktiviteta
koristi se stehiometrijska koncentracija, to je sluaj i u daljem tekstu) Takva elektroda
naziva se standardna vodonikova elektroda (SVE) i njen potencijal se po dogovoru
uzima da je jednak 0,00 V. Merenjem elektromotorne sile (razlike potencijala kada je
jaina struje jednaka nuli) galvanskog sprega, koji ine standardna vodonikova elektroda
kao referentna i platinska ica uronjena u rastvor ispitivanog redoks sistema, dobija se
vrednost traenog redoks potencijala. Njegova vrednost zavisi od afiniteta prema elektronima samog redoks sistema kao i odnosa koncentracija oksidovanog i redukovanog
oblika redoks sistema. to je koncentracija oksidovanog oblika redoks sistema vea,
110

potencijal platinske ice je pozitivniji i obratno. Nernstova jednaina daje vezu izmeu
redoks potencijala i koncentracije oksidovanog i redukovanog oblika redoks sistema.

E = Eo +

R T
c( OKS)
ln
z F
c( RED)

Na standardnoj temperaturi (25 oC) izraz

R T
je konstanta.
F

Izraunavanjem ove vrednosti za standardne uslove i prevoenjem prirodnog

u dekadni logaritam dobija se sledei izraz:
0, 059
c( OKS)
E = Eo +
log
z
c( RED)
Oznake u izrazu su:
E - potencijal redoks sistema (V)
Eo - standardni potencijal redoks sistema (V) pri
c(OKS) = c(RED) = 1 i
298K
8.2.2. Elektrohemijski spreg
Elektrohemijski spreg se sastoji od dva metalna provodnika koji se nazivaju
elektrode u dodiru sa elektroprovodnim medijumom koji se naziva elektrolit.
Galvanski spreg je elektrohemijski spreg u kojem se na osnovu odvijanja
spontane redoks reakcije proizvodi elektrina struja.
Na primeru galvanskog sprega cink-bakar objasnie se njegovo funkcionisanje
i nain raunanja razlike potencijala.
Kada se komad cinka potopi u rastvor bakar(II)-sulfata veoma brzo e biti
obloen crvnom skramom izdvojenog elemntarnog bakra. Spontana redoks reakcija
koja se pri tome odigrava moe se prikazati sledeom hemijskom jednainom:
Zn(s) + Cu2+(aq) Zn2+(aq) + Cu(s)
Ova redoks reakcija se sastoji od dve polureakcije koje posebno prikazuju procese
oksidacije i redukcije:
Oksidacija: Zn(s) Zn2+(aq) + 2eRedukcija: Cu2+(aq) +2e- Cu(s)
Prenos elektrona se obavlja u samom rastvoru u direktnom kontaktu estica.
Ukoliko se izvoenje ove hemijske reakcije organizuje tako da se prenos
elektrona vri spoljanjem elektrinom kolu tada dobijamo galvanski element koji
moe da bude stalan izvor elektrine struje.
Galvanski element baziran na cinku i bakru je poznat kao Danijelov galvanski
element po Englezu Danijelu koji ga je prvi napravio 1836. godine da bi obezbedio
telegrafiju stabilnim izvorima elektrine struje.
111

Danijelov galvanski element se sastoji bakarne elektrode koja je uronjena u

rastvor bakar(II)-sulfata i elektrode od cinka koja je uronjena u rastvor cink(II)sulfata. Elektrode i rastvori su u posebnim posudama koje su spojene elektrolitikim
kljuem koji predstavlja gel u kome se nalazi visoka koncentracija neke soli i slui za
omoguavanje razmene jona izmeu dva rastvora bez njihovog meanja. U ovako
organizovanom elementu izmeu elektroda se javlja potencijalna razlika a kada one
spoje icom potei e struja kroz nju.
Sa cinkane elekrode atomi cinka prelaze u rastvor pri emu dva elektrona ostaju na
elektrodi i kroz icu prelaze na bakarnu elektrodu gde prelaze na jone bakra koji su
pristigli iz rastvora i vre njihovu redukciju. Poto se u posudi sa bakrom sada javlja
viak sulfatnih jona oni preko elektrolitikog kljua prelaze u posudu sa cinkom i na
taj nain se zatvara krug kretanja jona i elektrona u galvanskom elementu u svi
rastvori ostaju elektroneuralni. Ovaj galvanski element e raditi sve dok se ne potroi
elektroda od cinka ili dok se ne potroe svi joni bakra iz rastvora. Rad ovog elementa
se moe zaustaviti i prekidanjem protoka struje kroz icu (prekida) ili prekidanjem
protoka jona (vaenjem elektrolitikog kljua iz rastvora.

Slika 8.1. Danijelov galvanski element

Galvanski spreg cink-bakar pri standardnim uslovima (t = 25 oC) moe se

ematski prikazati na sledei nain:
Cuc(Cu2+)=1mol/dm3 c(Cu2+)=1mol/dm3Zn
Reakcija oksidacije je anodni proces i elektroda na kojoj se isti odvija je
anoda (u ovom sluaju Zn).

112

Zn (s)

Zn2+ (aq) + 2 e-

EoZn2+/Zn = -0,76 V

Reakcija redukcije je katodni proces i elektroda na kojoj se isti odvija je katoda

(u ovom sluaju SVE)
Cu2+ (aq) + 2 e-

Cu (s)

Eo = +0,34 V

Elektromotorna sila, odnosno razlika potencijala katode i anode galvanskog sprega, rauna se kao:
E = EMS = Ek Ea
U konkretnom sluaju, elektromotorna sila sprega se moe izraunati ako su poznati
standardni elektrodni potencijali:
EMS = Eosprega = Eok - Eoa = 0,34 - (-0,76) = 1,10 V
8.2.3. Elektroliza. Faradejev zakon
Ako se u rastvor nekog elektrolita urone dve elektrode i spoje sa polovima
izvora jednosmerne struje, pod dejstvom elektrinog polja doi e do usmerenog
kretanja jona ka suprotno naelektrisanim elektrodama. Negativni joni, anjoni, predaju
naelektrisanje anodi i prelaze u neutralne atome ili atomske grupe dok pozitivni joni,
katjoni, primaju elektrone od katode i prelaze u neutralne atome ili atomske grupe. Kroz
rastvor elektrinu struju prenose joni, a u spoljanjem delu kola elektroni.
Hemijske promene koje nastaju kao rezultat prolaska jednosmerne struje kroz
rastvor elektrolita tj. reakcije na elektrodama, nazivaju se elektroliza.
Kvantitativnu zavisnost izmeu veliine hemijskih promena i koliine elektrine
struje daje Faradejev zakon elektrolize. Ovaj zakon moe se prikazati u obliku:
1
Q
m( B) = M ( B)
F
z
m(B) - masa supstance koja reaguje na elektrodi,
M(B) - molska masa supstance B,
z - broj elektrona koji je potreban za izdvajanje jednog atoma supstance B na
elektrodi (Bz+ + z e- B),
Q - koliina elektriciteta proteklog kroz elektrolizer dobija se po relaciji:
Q = I.t, (C), gde je:
I - jaina struje (A),
t - vreme protoka struje, (s),
F - Faradejeva konstanta, iznosi 96 485 C/mol.

113

9. ORGANSKA HEMIJA HEMIJA UGLJENIKOVIH JEDINJENJA

Sve organske supstance sadre hemijski element ugljenik. Jedinjenja koja
sadre ugljenik nazivaju se organska jedinjenja mada se neka od njih kao na primer,
kalcijum-karbonat CaCO3, gvoe(II)-karbonat FeCO3, ugljenik(II)-oksid CO,
ugljenik(IV)-oksid CO2 elementarni ugljenik u obliku grafita ili dijamanta prouavaju
u okviru neorganske hemije. Dugo se smatralo da organske supstance ulaze u sastav
biljaka i ivotinja (na primer masti, eeri) i nastaju samo delovanjem "ivotne sile"
("vis vitalis") koja postoji u ivim organizmima. Ovo shvatanje je spreavalo razvoj
organske hemije koja spada u relativno mlade nauke.
Napretkom eksperimentalne tehnike "vitalistiko shvatanje" je prevazieno.
Nemaki naunik Veler je prvo iz dicijana (C2N2) sintetizovao oksalnu kiselinu
(HOOC-COOH) a zatim i karbamid (urea) isparavanjem vodenog rastvora amonijumcijanata bez uea ivog organizma.
+

NH 4 (O

NH2

N)

C
NH2
karbamid

amonijum-cijanat

Kasnije su sintetizovani siretna kiselina acetilen, benzol, masti itd., to je dovelo do

potpunog naputanja "vitalistikog shvatanja".
Radovima Kekulea i Kupera zapoinje ubrzan razvoj organske hemije. Oni su
dokazali da je ugljenik etvorovalentan i da se ugljenikovi atomi mogu vezivati jedan
za drugi u obliku otvorenih nizova (lanaca) i u obliku prstenova. Do danas je poznato
preko 18 miliona razliitih organskih jedinjenja.

10. UVOD U ORGANSKU HEMIJU

10.1. OSOBINE ORGANSKIH JEDINJENJA
Jedinjenja koja se prouavaju u okviru organske hemije uvek sadre ugljenik
pa se ova grana hemije esto naziva hemijom ugljenikovih jedinjenja, to je mnogo
pravilnije od naziva organska hemija.
Organska jedinjenja se po svojim hemijskim i fizikim osobinama razlikuju
od neorganskih jedinjenja. Najvanije osobine organskih jedinjenja su:
Organska jedinjenja su nepostojana na visokoj temperaturi a zagrevanjam se
ugljeniu.
Veina organskih jedinjenja je tena a ukoliko su vrsta imaju nisku taku
topljenja, zbog toga to sadre kovalentne veze.
Molekuli organskih supstanci sadre veliki broj atoma.
Veina organskih jedinjenja se rastvara u alkoholu, benzenu i etru a ne u vodi.
Reakcije u organskoj hemiji su spore i povratne.

114

10.2. OSOBINE ATOMA UGLJENIKA

Ugljenik se nalazi u drugoj periodi i etvrtoj glavnoj grupi periodnog sistema
elemenata to uslovljava njegove hemijske osobine i daje mu poseban znaaj. Njegov
atomski broj je 6 a elektronska konfiguracija sledea:
C 12
6

1s2 2s2 2px1 2py1 2pzo

Ugljenik u svom omotau sadri 6 elektrona od ega se, etiri nalaze u valentnim K i
L slojevima a dva nesparena elektrona u 2p orbitalama. Jedna 2p orbitala je
nepopunjena. Na osnovu prikazane elektronske konfiguracije moe se oekivati da
ugljenik reaguje kao dvovalentan elemenat. Meutim u organskim jedinjenjima
ugljenik je skoro uvek etvorovalentan i gradi kovalentne veze. Ovo se objanjava
procesom hibridizacije koji se usled dovoenja energije odigrava tokom hemijske
reakcije. Da bi ugljenik postao etvorovalentan u stvaranju kovalentnih veza uestuju i
elektroni iz 2s orbitale. Dolazi do hibridizacije atomskih orbitala to zapravo
predstavlja proces premetanja elektrona iz 2s u 2p praznu orbitalu ugljenika. Ovakav
proces se moe odvijati samo uz dovoenje energije koja prevodi ugljenikov atom u
ekscitovano stanje u kome on ima elektronsku konfiguraciju 1s2 2s1 2px1 2py1 2pz1.
Iz ekscitovanog ugljenikov atom prelazi u hibridno stanje u kome su sve hibridizovane
orbitale ekvivalentne
C 12
6

1s2 2s2 2px1 2py1 2pzo C 12

1s2 2s1 2px1 2py1 2pz1
6
Osnovno stanje
Pobueno stanje
ugljenika
ugljenika
energija

Prema broju hibridizovanih orbitala razlikuju se tri najvanija tipa hibridizacije:

tetraedarska hibridizacija - sp3
trigonalna hibridizacija - sp2
digonalna hibridizacija - sp
3

aktivacija

C
1s 2s

2p

*
C

2px 2py 2pz

1s 2s

sp
hibridizacija

2p

*
C sp3
3

1s

sp

Slika 10.1. Tetraedarska hibridizacija atoma ugljenika

115

U tetraedarskoj hibridizaciji uestvuju sva etiri valentna elektrona i daju etiri

ekvivalentne tetraedarski orjentisane hibridne orbitale. Poto su hibridne orbitale
usmerene ka rogljevima pravilnog tetraedra ugao izmeu njih iznosi 109o28'. Proces
tetraedarske hidridizacije atoma ugljenika je prikazan na slici 10.1.
Hibridne orbitale nastaju hibridizacijom jedne 2s i tri 2p orbitale zbog ega se
ovaj vid hibridizacije oznaava simbolom 2sp3 ili samo sp3. etiri hibridne orbitale
ugljenika sadre po jedan elektron i mogu se preklapati sa na primer etiri 1s orbitale
etiri atoma vodonika koji takoe sadre po jedan elektron antiparalelnog spina.
Preklapanje hibridnih orbitala atoma ugljenika sa s orbitalama etiri atoma vodonika
nastaju etiri elektronska para koji grade etiri sigma kovalentne veze molekula
metana CH4 (Slika 10.2). Ove veze se nazivaju 2sp3-1s sigma veze.
H
sp3

+ 4

sp3
H

H
sp3

sp3
H

Slika 10.2. Molekul metana

Kod molekula etana CH3-CH3 (Slika 10.3) tri sp3-hibridne orbitale svakog
atoma ugljenika preklapaju se sa 1s orbitalama tri atoma vodonika i nastaje est sigma
veza sp3-1s kao kod metana dok se etvrte hibridne sigma sp3 orbitale meusobno
preklapaju dajui jednu vezu sp3-sp3 koja povezuje dva atoma ugljenika u molekulu
etana.
H

+ 6

sp3

sp3 H
sp3
sp3 sp3
H

-veza

sp3
H sp3

.. +
2.C
.

sp3
H

H. .H.
.
.
H.C
.H...C.H...H

6 H.

Slika 10.3. Molekul etana

Za razliku od tetraedarske hibridizacije u trigonalnoj (sp2) hibridizaciji

uestuju tri atomske hibridne orbitale ugljenika jedna 2s i dve 2p orbitale (Slika 10.4).
116

Ove tri orbitale su ekvivalente nalaze se u jednoj ravni, meusobno zaklapaju ugao od
120o i grade tri kovalentne veze. Ovakav vid hibridizacije se zbog toga naziva 2sp2
odnosno sp2 hibridizacija. etvrta orbitala atoma ugljenika (jedna od 3 p orbitale)
ostaje nehibridizovana ima oblik gimnastikog tega i stoji normalno (pod uglom od
90o) na hibridizovane sp2 orbitale.
2

aktivacija

C
1s 2s

*
C

2p

2px 2py 2pz

1s 2s

* 2
C sp

sp
hibridizacija

2p

2pz

1s

sp

Slika 10.4. Trigonalna hidridizacija atoma ugljenika

2

Dobijene sp orbitale se preklapaju sa atomskim orbitalama drugih elemenata (na

primer sa 1s orbitalama atoma vodonika) i grade kovalentne veze koje lee u istoj
ravni i zaklapaju ugao od 120o. Bonim preklapanjem nehibridizovanih 2p orbitala sa
susednih ugljenikovih atoma nastaje (pi) veza koja je bogata energijom i slabija od
veze. Ovakva trigonalna hibridizacija javlja se kod nezasienih ugljovodonika sa
dvostrukom vezom, na primer kod etilena (Slika 10.5).
Kod molekula etilena CH2=CH2, dva susedna ugljenikova atoma su povezana
2
2
sp -sp vezom koja nastaje preklapanjem hibridizovanih orbitala atoma ugljenika.
Takoe je svaki od dva prisutna ugljenikova atoma povezan sa jo dva atoma
vodonika vezama tipa sp2-s koji nastaju preklapanjem hibridnih orbitala atoma
ugljenika sa 1s orbitalama atoma vodonika. Bonim preklapanjem nehibridizovanih
2p orbitala susednih atoma ugljenika nastaje veza koja je normalna na ravan u kojoj
se nalaze veze a prostire se iznad i ispod te ravni. i veze ine dvostruku ili
dvogubu vezu molekula.
Jedinjenja koja poseduju vezu su reaktivnija mogu graditi cis i trans
stereoizomere.

117

2p z

2p z

sp2

sp2
2p z

2p z

2p z

1s

1s

-veza

sp2
H

1s

H
C

2p z

sp2
1s

sp2

sp2 sp2

sp2

-veza

2p z

2p z

C
H

-veza
H

H
C

H
Sllika 10.5. veze i veze etilena

U digonalnoj hibridizaciji uestvuju samo dve atomske orbitale ugljenikovog

atoma jedna 2s orbitala i jedna 2p orbitala (Slika 10.6). Ove dve orbitale su
ekvivalentne nalaze se u jednoj ravni a ugao izmeu njih iznosi 180o. Ovakav tip
hibridizacije naziva se 2sp ili samo sp. Preostale dve p orbitale atoma ugljenika se ne
hibridizuju, imaju oblik gimnastikog tega i stoje meusobno normalno pod uglom od
90o kao i u odnosu na ravan u kojoj se nalaze hibridizovane sp orbitale.

118

aktivacija

C
1s 2s

*
C

2p

2px 2py 2pz

1s 2s

*
C sp

sp
hibridizacija

2p

2py 2pz

1s

sp

Dve sp orbitale se preklapaju sa atomskim orbitalama drugih elemenata (na

primer sa 1s orbitalama atoma vodonika) i grade kovalentne veze koje lee na istoj
osi i zaklapaju ugao od 180o. Bonim preklapanjem nehibridizovanih p orbitala sa
susednih ugljenikovih atoma nastaju dve veze. Digonalna hibridizacija postoji kod
nezasienih jedinjenja sa trostrukom vezom na primer kod etina (acetilena).
sp

H
sp

-veza

Slika 10.6. Digonalna hibridizacija atoma ugljenika

Kod molekula etina CHCH dva susedna ugljenikova atoma su povezana spsp vezom koja nastaje preklapanjem hibridizovanih orbitala atoma ugljenika.
Takoe je svaki od dva ugljenikova atoma iz molekula etina povezan sa jo jednim
atomom atoma vodonika vezom tipa sp-s. Ove sp-s veze nastaju preklapanjem
hibridnih orbitala atoma ugljenika sa 1s orbitalama atoma vodonika. Bonim
preklapanjem po dve nehidrizovane 2p orbitale sa susednih C atoma nastaju dve
veze. Nastale veze su normalne jedna na drugu i sa sp-s i sp-sp vezama zaklapaju
ugao od 90o, prostirui se izvan ravni u kojoj se nalaze veze. Jedna i dve veze
grade trogubu (trostruku) vezu u molekulu. Jedinjenja sa trostrukim vezama su veoma
reaktivna (Slika 10.7).
119

Slika 10.7. i veze molekula etina

11. IZOMERIJA ORGANSKIH JEDINJENJA

Izomeri su jedinjenja koja imaju istu molekulsku formulu i molekulsku masu
ali se razlikuju po rasporedu atoma ili atomskih grupa to dovodi do razlika u
hemijskim i fizikim osobinama izomernih supstanci. Postoje osnovne vrste
izomerije, strukturna i stereoizomerija koje se dele na vie podvrsta
Strukturna izomerija
izomerija niza ili prstena
izomerija funkcionalnih grupa
konformaciona izomerija

Stereoizomerija
geometrijska izomerija
optika izomerija

11.1. STRUKTURNA IZOMERIJA

Strukturna izomerija se javlja kod zasienih ugljovodonika koji imaju vie od
tri ugljenikova atoma. Za ovakva jednjenja mogue je napisati vie strukturnih
formula. Ugljenik sa etiri ugljenikova atoma (butan) moe biti predstavljen na dva
naina:

CH3

CH 2

CH 2

CH3

CH 3

CH
CH

n-butan

CH 3
3

izobutan

Kod n-butana sva etiri ugljenikova atoma su vezana jedan za drugi u ravnom nizu, a
kod izo-butana tri ugljenikova atoma ine ravan niz a etvrti je spojen sa srednjim
atomom ravnog trolanog niza i gradi ravast niz. Razliiti raspored ugljenikovih
atoma uzrokuje razliite fizike i hemijske osobine ova dva jedinjenja.
120

Ovakav vid izomerije se naziva jo i izomerija niza. Sva ugljenikova

jedinjenja kod kojih su ugljenikovi atomi u ravnom nizu nazivaju se normalnim
ugljovodonicima na primer normalni butan ili n-butan. Ugljovodonici kod kojih
postoje boni lanci nazivaju se ravastim ili razgranatim ugljovodonicima na primer
izo-butan. Broj strukturnih izomera se poveava sa brojem ugljenikovih atoma u
molekulu.
Na primeru tri izomera pentana, ugljovodonika sa 5 C-atoma moemo
I
pokazati vrste C-atoma.

CH
I

CH3

II

II

CH 2

CH 2

CH 3 CH3

III

CH
CH
I

n-butan

CH 3

CH3

2-metilbutan
(izopentan)

C
CH

IV

CH 3
3

2,2-dimetilpropan
(neopentan)

Primarni C-atom (I) za sebe vezuje tri H-atoma, sekundarni (II) vezuje dva Hatoma, tercijarni (III) vezuje jedan H-atom a kvaternarni (IV) ne vezuje H-atome.
Poloajna izomerija se javlja kada se izomeri razlikuju po poloaju
supstituenata. Na primer dva atoma hlora se mogu nalaziti na istim ili na razliitim Catomima etana:
CH2 Cl - CH2 Cl
CH3-CH Cl2
1,1-dihloretan
1,2-dihloretan
Navedeni izomeri se razlikuju po taki kljuanja 1,1-dihloretan kljua na
57,3oC a 1,2-dihloretan na 83,7oC.
Poloajna izomerija se javlja i kod jedinjenja aromatine strukture kao to su
dvohidroksilni fenoli. Prema poloaju supstituenta razlikujemo orto-o i meta-m i parap, izomere

OH

OH

OH
OH

OH

OH
o-izomer

p-izomer

m-izomer

Izomerija funkcionalnih grupa se javlja kod jedinjenja koja imaju istu

molekulsku formulu a razliite funkcionalne grupe. Na primer izomeri etil alkohol
(etanol) i
CH3-O-CH3
CH3 CH2-OH
etanol

dimetiletar
121

dimetiletar imaju istu molekulsku formulu C2H6O i istu relativnu molekulsku masu
Mr=46 ali se njihove hemijske i fizike osobine veoma razlikuju. Etil alkohol je
tenost na sobnoj temperaturi, take kljuanja 78oC koja se dobro rastvara u vodi.
Dimetiletar je gas na sobnoj temperaturi, take kljuanja -24oC i neznatno se rastvara
u vodi. Razlike u hemijskim osobinama su posledica prisustva razliitih funkcionalnih
grupa alkoholne kod etanola R-OH i etarske R-O-R kod dimetiletra.
Konformaciona izomerija. Fizikim metodama je dokazano da postoji
slobodna rotacija oko kovalentne veze koja postoji izmeu ugljenikovih atoma. Pri
ovoj rotaciji ne menja se jaina veze, a molekul se javlja u bezbroj moguih
prostornih oblika koji se mogu pretvarati jedan u drugi bez raskidanja veze. Ovakvi
prostorni oblici nazivaju se konformeri ili konformacioni izomeri.
Promena konformacije i rotacija oko proste veze ugljenik-ugljenik postoji
kod molekula etana CH3-CH3. Prilikom rotacije oko ugljenik-ugljenik veze etana
nastaje veliki broj konformacija ali se rotacija opisuje pomou dve granine
konformacije koje se razlikuju po stabilnosti. Najstabilnija konformacija je ona kod
koje je rastojanje izmeu vodoniovih atoma na obe CH3-grupe etana najvee, odnosno
rastojanja izmeu susednih ugljenik-vodonik veza najvea. Ovakva konformacija se
naziva stepeniasta. Konformacija u kojoj su vodonikovi atomi CH3 grupa etana
najblii jedan drugome odnosno rastojanje izmeu susednih ugljenik-vodonik veza
najmanje je najnestabilnija i naziva se eklipsna konformacija. Konformacije se mogu
predstaviti pomou dimenzionalne formule i Njumenove projekcije.

H
H

H
H

HH

H
H
C

H C
H

H
H

Njumenova
Dimenzionalna
projekcija
formula
Stepeniasta konformacija etana

C
H
H
H

C
H
H

Njumenova
Dimenzionalna
projekcija
formula
Eklipsna konformacija etana

11.2. STEREOIZOMERIJA
Geometrijska izomerija se javlja kod alkena. Nastaje usled toga to je
dvostruka veza C=C veoma kruta i ne omoguava rotiranje bez raskidanja veze.
Supstituenti vezani za sp2 ugljenikove atome kao i sama dvostruka veza nalaze se u
jednoj ravni. Prema poloaju supstituenata u odnosu na dvostruku vezu postoje cis i
trans izomeri. Ukoliko se supstituenti nalaze na istoj strani dvostruke veze nastaju cis(latinski- na istoj strani) izomeri. Na primeru 1,2-dihloretilena vidimo da cis izomer
ima dva atoma hlora sa iste strane veze i dva atoma vodonika sa druge

122

H
C
Cl

H
C

Cl

Cl

cis

Cl
C

H
trans

1,2-dihloretilen
strane veze. Kod trans izomera sa svake strane veze se nalazi po jedan atom hlora
i jedan atom vodonika. Ovaj oblik izomerije mogu je i kod ciklinih jedinjenja.
H

Cl

Cl

cis

Cl

Cl

trans

1,2 -dihlorciklopentan
Optika izomerija.
Veliki broj organskih jedinjenja (prirodnih i
sintetikih), skreu ravan planarno polarizovane svetlosti.Organska jedinjenja koja
imaju osobinu da obru ravan polarizovane svetlosti nazivaju se optiki aktivna
jedinjenja. Na slici 1.2 vektorski su prikazani pravci oscilovanja nepolarizovane i
polarizovane svetlosti. Vidljiva svetlost se sastoji iz svetlosnih zraka razliite talasne
duine za razliku od polarizovane svetlosti koja je monohromatska, (sadri samo
jednu talasnu duinu) i sastoji se od talasa koji osciluje samo u jednoj ravni.
Polarizovana svetlost se dobija proputanjem monohromatskih zraka kroz prorez koji
doputa prolaz talasa koji osciluje samo u jednoj ravni

Slika 11.1 Nepolarizovana

polarizovana svetlost

Optika aktivnost se odreuje pomou aparata koji se zove polarimetar koji se sastoji
od izvora monohromatske svetlosti (na primer natrijumova lampa), polarizatora,
kivete u koju se stavlja ispitivani uzorak, analizatora sa nonijusom na kome se oitava
ugao skretanja ravni polarizovane svetlosti i okulara. Kada je kiveta prazna
polarizovana svetlost nesmetano prolazi kroz aparat. Ukoliko se u kiveti nalazi rastvor
optiki aktivne supstance ona skree ravan polarizovane svetlosti za odreen ugao koji
se moe tano oitati. Optiki aktivna jedinjenja koja skreu ravan polarizovane
svetlosti u pravcu kretanja kazaljke na asovniku nazivaju se desnogirima i
obeleavaju se (+), a ona koja skreu u suprotnom smeru su levogira i obeleavaju se
sa (-).
123

Ugao obrtanja ravni polarizovane svetlosti zavisi od prirode ispitivane

supstance, debljine sloja kroz koji svetlost prolazi, koncentracije supstance (ukoliko se
ispituje rastvor) ili gustine supstance (ukoliko se ispituje ista supstanca), temperature
i talasne duine upotrebljene svetlosti. Po konvenciji se za odreivanje optike

aktivnosti upotrebljava fizika konstanta koja se naziva specifina rotacija [ ] . Ona

se moe definisati na sledei nain:
t

za rastvor [ ] =
t

o
l(dm) c(g / ml)

za istu supstancu

[] t

o
l(dm)

gde je t temperatura na kojoj se meri, talasna duina upotrebljene monohromatske

svetlosti, o izmereni ugao skretanja ravni polarizovane svetlosti u stepenima, l duina
sloja kroz koji svetlost prolazi, c koncentracija rastvora i gustina iste supstance
koja se moe izraziti kao =

c
.
g / mol

Optiki aktivni mogu biti samo asimetrini ili hiralni molekuli. Kod ovih
molekula razlikuje se prostorni raspored atoma i atomskih grupa. Oni imaju najmanje
dva konfiguraciono razliita oblika koji se odnose kao predmet i lik u ogledalu i ne
mogu se preklopiti. Optiki aktivni molekuli imaju jedan ili vie asimetrinih
ugljenikovih atoma koji se nazivaju i hiralni ugljenikovi atomi i obeleavaju se sa C*.
Na primeru glicerol-aldehida objasniemo pojam hiralnog (asimetrinog)
ugljenikovog atoma i enantiomera.

O
C

C
HO

*
C

H
H

*C

H
OH

CH 2OH

CH 2OH

L-(-) glicerolaldehid

D-(+) glicerolaldehid

Molekul glicerol-aldehida je asimetrian jer sadri asimetrian ili hiralan

ugljenikov atom koji je obeleen zvezdicom C*. Za hiralan ugljenikov atom vezane su
etiri razliita supstituenta CH2OH-, CHO-, OH i H i on predstavlja hiralni centar
molekula. Molekul glicerol-aldehida je asimetrian i moe postojati u dva
stereoizomerna oblika koji se odnose kao predmet i njegov lik u ogledalu i ne mogu se
preklopiti. Navedeni oblici glicerol-aldehida su stereoizomerni i nazivaju se optikim
antipodama ili enantiomerima. Enantiomeri imaju iste fizike i hemijske osobine ali se
razlikuju po smeru obrtanja ravni planarno polarizovane svetlosti i po svojoj
fiziolokoj aktivnosti.
Jedinjenja sa dva ili vie hiralna ugljenikova atoma koji se ne odnose kao
predmet i njegov lik u ogledalu nazivaju se diastereoizomerima i mogu se razlikovati
po hemijskim i fizikim osobinama.
Broj enantiomera zavisi od broja hiralnih
ugljenikovih atoma i jednak je 2n gde n oznaava broj asimetrinih ugljenikovih
124

atoma. Ukoliko su enantiomeri zastupljeni u odnosu 1:1 dolazi do kompenzacije ugla

rotacije jer koliko jedan enantiomer obre ravan polarizovane svetlosti u jednom
pravcu drugi za istu vrednost obre u suprotnom pravcu tako da je ukupan ugao
obrtanja ravni polarizovane svetlosti jednak nuli. Ovakve ekvimolekulske smee su
optiki neaktivne i nazivaju se racemskim smeama ili racematima.
Dogovoreno
je da enantiomer glicerin-aldehida koji skree ravan polarizovane svetlosti na levo ima
takav prostorni raspored grupa na asimetrinom ugljenikovom atomu da se njegova
sekundarna alkoholna grupa OH- nalazi sa leve strane u odnosu na ugljenikov niz u
projekcinoj formuli i obeleava sa L-(-) glicerolaldehid. Slovo L oznaava L
konfiguraciju ovog enantiomera a (-) pravac skretanja ravni polarizovane svetlosti u
suprotnom smeru od kretanja kazaljke na asovniku. Enantiomer glicerolaldehida
suprotne konfiguracije pripada desnoj grupaciji i obeleava se sa D, to je kasnije i
eksperimentalno potvreno.Oznaka (+) oznaava da on skree ravan polarizovane
svetlosti u pravcu kretanja kazaljke na asovniku.
Kasnije je dogovoreno da sva
optiki aktivna jedinjenja koja imaju prostorni raspored na hiralnom ugljenikovom
atomu kao L-glicerolaldehid pripadnu L nizu a jedinjenja koja na asimetrinom C
atomu imaju konfiguraciju D-glicerolaldehida pripadnu D nizu. Kod jedinjenja koja
sadre dva ili vie hiralnih atoma prilikom oznaavanja konfiguracije uvode se
dodatne konvencije. Kod eera se za odreivanje konfiguracije uzima raspored grupa
na asimetrinom ugljenikovom atomu koji je susedan primarnoj alkoholnoj grupi dok
se konfiguracija aminokiselina odreuje prema asimetrinom ugljenikovom atomu za
koga je vezana amino grupa.
Uvoenjem R-S sistema za odreivanje konfiguracije omogueno je
odreivanje konfiguracije na svakom asimetrinom ugljenikovom atomu posebno na
osnovu prioriteta atoma i atomskih grupa. Pravila za odreivanje prioriteta su:
1. Prioritet opada sa smanjenjem atomskog broja atoma koji su direktno
vezani za asimetrini ugljenikov atom. Tako npr. hlor (sa atomskim brojem 17) ima
vei prioritet od kiseonika (8) ili vodnika (1).
2. Ako su dva atoma koja su direktno vezana za asimetini ugljenikov atom
jednaka (npr. dva ugljenikova atoma) onda se prioritet odreuje na osnvou atomskih
brojeva iduih atoma. Ako su za asimetrini ugljenikov atom vezane CH3- i CH3-CH2grupe onda e CH3-CH2-grupa imati prioritet jer je kod nje sledei atom ugljenik sa
atomskim brojem 6 a kod CH3-grupe vodonik sa atomskim brojem 1.
Da bi se po
R-S sistemu odredio prioritet potrebno je nacrtati trodimenzionalnu formulu
jedinjenja 1 tako da grupa sa najmanjim prioritetom bude iza hiralnog ugljenikovog
atoma a preostale tri grupe ispred hiralnog ugljenikovog atoma. Zatim od grupe sa
najmanjim prioritetom povui strelicu ka grupama sa sledeim viim prioritetima. Ako
je ova strelica u smeru kretanja kazaljke na asovniku kofniguracija je R (rectus na
1

Trodimenzionalne formule prikazuju molekul u tri dimenzije pomou formule sa klinovima.

Punim klinom se prikazuje veza koja se nalazi iznad ravni hartije, a isprekidanim klinom veza
koja je ispod ravni hartije, dok puna linija predstavlja vezu u ravni hartije.
125

latinskom) a ako je u suprotnom smeru konfiguracija je S (sinister na latinskom) R-S

konfiguracija 2-hlorbutan je sledea:

CH3
C

Cl

Cl
C

CH2CH3

CH3

CH2CH3

Smer kretanja
kazaljke na asovniku
(R)-2-hlorbutan

Smer suprotan smeru

kretanja kazaljke na asovniku
(S)-2-hlorbutan

12. KLASIFIKACIJA ORGANSKIH JEDINJENJA

Organska jedinjenja se na osnovu meujsobnog vezivanja ugljenikovih atoma
dele na:

Aciklina jedinjenja kod kojih su ugljenikovi atomi vezani u obliku ravnih

ili ravastih nizova na primer:

H
H

H
C

C H

H
propan

izobutan

eten

etin

Ovakva jedinjenja se nazivaju i alifatina jedinjenja.

Ciklina jedinjenja kod kojih su ugljenikovi agtomi vezani u obliku
zatovorenih nizova ili prstenova. Ako su prstenovi sastavljeni samo od ugljenikovih
atoma jedinjenja se zovu karbociklina a ako sem ugljenika sadre i neki drugi
elemenat zovu se hetrociklina jedinjenja na primer:

126

H 2C

CH 2

HC
HC

CH 2
ciklopropan
(aliciklino jedinjenje)

H
C
C
H

CH

HC

CH

HC

benzen
(aromatino jedinjenje)

H
C
N
..

CH
CH

piridin
(heterociklino jedinjenje)

Karbociklina jedinjenja mogu biti aliciklina (po osobinama veoma slina

alifatinim jedinjenjima) i aromatina (sadre aromatino, benzenovo jezgro).
Organska jedinjenja se mogu podeliti i prema tome koju funkcionalnu grupu
sadre. Svaka funkcionalna grupa se odlikuje odreenim hemijskim osobinama koje
su karakteristine za sva jedinjenja koja sadre istu funkcionalnu grupu bez obzira na
to za kakav ugljovodonini ostatak je ona vezana. Od funkcionalnih grupa zavise
osobine jedinjenja. U tabeli br. 12.1. navedene su najznaajnije funkcionalne grupe.
Tabela 12.1 Funkcionalne grupe organskih jedinjenja
Vrsta jedinjenja

Opta formula

Funkcionalna
grupa
-X

Alkani
Alkil-halogendi
Alkoholi

R-H
R-X, (x=F, Cl,
B, J)
R-OH

Alkeni

R2C=C R2

C=C

Alkini
Aldehidi

R3CCR3

-CC-

- OH

H
R

C
O

R-CO-R

-CO-

Karboksilne
kiseline
Estri

R-COOH

-COOH

R-COOR`

-COO-

Etri

R-O-R

-O-

R-CN
N

R'

H
H

Ketoni

CH3CH2CH3 propan
CH3CH2CH2Cl
1-hlorpropan
CH3CH2CH2OH
1-propanol
CH3CH=CHCH3
2-buten
CH3CC CH3 2-butin

H
C
O

Nitrili
Amini

Primer

-CN
N

R"

127

C
O

metanal
CH3COCH3 propanon
CH3COOH
etanska kiselina
CH3COOC2H5
etiletanoat
CH3O CH3
metiletar
CH3CN acetonitril
(CH3)3N
trimetilamin

13. TIPOVI HEMIJSKIH REAKCIJA U ORGANSKOJ HEMIJI

U hemiji postoje dva naina raskidanje kovalentne veze, homolitiko i
heterolitiko.
Reakcije disocijacije su one, pri kojima dolazi do raskidanja hemijske veze.
Raskidanje hemijske veze moe biti simetrino (homoliza) kada svaka nastala estica
zadrava po jedan elektron iz zajednikog elektronskog para. Na primer molekul hlora
primenjem kvanta svetlosti (h) daje atom hlora sa jednim nesparenim elektronom
koji se naziva radikal i veoma je reaktivan jer moe izazvati lananu reakciju u gasnoj
fazi.
Cl : Cl

h
Cl. + Cl.
homoliza

Osim homolize postoji i heteroliza kada zajednini elektronski par potpuno

pripada jednoj od novonastalih estica. Na primer reakcija disocijacije hlorovodonine
kiseline pripada ovoj grupi reakcija. Zajedniki elektronski par u potpunosti prilazi
atomu hlora i nastaju joni.
H : Cl
H+ + : Clheteroliza

U organskoj hemiji postoje sledee vrste reakcija :

1. Reakcije supstitucije pri kojima dolazi do zamene (supstitucije) jednog
atoma ili grupe atoma drugim atomom ili grupom atoma pri emu nastaje novo
jedinjenje. Primer je supstitucija atoma vodonika u molekulu metana atomom hlora.
CH4 + Cl2 CH3Cl + HCl
Pri supstituciji ne dolazi do promene nezasienosti na atomu ugljenika.
2. Reakcije adicije se odvijaju uz prijem atoma ili grupa koje se vezuju za
ugljenik. Ovakve reakcije se odvijaju na jedinjenjima koja imaju dvostruku ili
trostruku vezu i u njima nastaju zasieniji molekuli. Na primer adicijom broma na eten
nastaje zasieno jedinjenje 1,2-dibrom etan.
CH2 = CH2 + Br2 CH2Br - CH2Br
3. Reakcije eliminacije se odvijaju uz izdvajanje atoma ili grupe atoma koji
su vezani za ugljenik pri emu nastaje novo jedinjenje sa niim stepenom zasienosti.
Na primer eliminacijom Br iz brometana nastaje eten.
CH3 - CH2Br + NaOH CH2 = CH2 + NaBr + H2O
4. Reakcije oksidacije se sastoje u udaljavanju vodonika sa atoma ugljenika
uz estu adiciju kiseonika. Primer je reakcija oksidacije etanola u kojoj se dobija
aldehid etanal.

CH3

CH 2OH

[O]

CH 3
128

+ H 2O

C
O

H
CH 2OH
CH3
+ H2
O
5. Reakcije redukcije se sastoje u adiciji vodonika na primer redukcijom
etanala dobijamo etanol.
6. Reakcije polimerizacije se sastoje u povezivanju veeg broja molekula
jedne iste supstance (monomeri) u novu supstancu sa velikom molekulskom masom
(polimer). Primer, nastajanje polivinil-hlorida iz vinil-hlorida.
CH3

n CH2 = CHCl [-CH2-CHCl-]n

7. Reakcije kondenzacije pri kojima dolazi do sjedinjavanja vie molekula
neke supstance uz izdvajanje vode ili nekog drugog proizvoda male molekulske mase.
Primer ovakve reakcije je nastajanje skroba iz glukoze
n C6H12O6 (C6H12O6)n + n H2O
8. Reakcije asocijacije pri kojima nastaje nova hemijska veza bez raskidanja
postojeih veza. Primer ovakve reakcije je reakcija izmeu amonijaka i
hlorovodonine u kojoj nastaje amonijum hlorid, gradi se nova koordinativnokovalentna veza dok se postojee veze ne raskidaju.
H
H

N:

H Cl

NH + Cl

H
U organskoj hemiji se najee koriste dve vrste reagenasa:
Nukleofilni reagensi (vole jezgro), Luisove baze, u hemijskim reakcijama
daju ili otpuutaju elektrone i ponaaju se kao redukciona sredstva. To su molekuli ili
anjoni bogati elektronima koji u hemijskim reakcijama mogu da daju elektronski par.
Na primer to su:
H--H, : NH3, RO-, CN-, RS- itd.
Elektofilni reagensi (vole elektrone), Luisove kiseline u hemijskim
reakcijama primaju elektrone. To su razliiti katjoni ili molekuli deficitarni u
elektronima kao na primer H+, R3C+, BF3, AlCl3.

14. UGLJOVODONICI
Organska jedinjenja sastavljena od samo dve vrste atoma ugljenika i
vodonika nazivaju se ugljovodonici. Oni se nalaze zastupljeni u velikom broju
prirodnih proizvoda ali se mogu dobiti i sintetikim putem. U zavisnosti od strukture
ugljenikovog lanca ugljovodonici se dele na:
1. Acikline ugljovodonike tj. jedinjenja ravnog, otvorenog niza. U okviru
grupe aciklinih jedinjenja postoje:
a) alkani, zasieni ugljovodonici u kojima su zastupljene iskljuivo
jednostruke veze.
129

b) alkeni, nezasieni ugljovodonici u kojima su zastupljene jedna ili vie

dvostrukih veza. Ugljovodonici sa dve dvostruke veze nazivaju se dieni a
ugljovodonici sa vie dvostrukih veza se nazivaju polieni.
c) alkini, nezasieni ugljovodonici u kojima je zastupljena trostruka veza.
2. Cikline ugljovodonike, tj. jedinjenja zatvorene prstenaste strukture. Dele
se na:
a) cikloalkane, jedinjenja cikline strukture sa jednostrukim vezama,
cikloalkene jedinjenja cikline strukture sa dvostrukom vezom i cikloalkine jedinjenja
cikline strukture sa trostrukom vezom.
b) aromatine ugljovodonike, jedinjenja koja u strukturi imaju jedan ili vie
kondenzovanih benzenovih prstena.
14.1. ACIKLINI UGLJOVODONICI
14.1.1. Alkani
Alkani su ugljovodonici koji su zasieni i sadre samo proste kovalentne
veze. Prema teoriji molekulskih orbitala veza se dobija preklapanjem dve s atomske
orbitale, s i px atomske orbitale i dve px atomske orbitale. Ovakva veza je
simetrina naziva se i molekulska orbitala. Kod veze atomske orbitale su
maksimalno preklopljene zbog ega su molekuli sa vezama veoma stabilni. Kod
ugljovodonika alkana postoje C-C veze i C-H veze ije je graenje prikazano na
slici br. 14.1 Nastale veze su s-sp3 tipa (C-H veze).
H
sp3

+ 4

sp3
H

H
sp3

sp3
H

. ..C. +

H.
.
.
H..C..
.H
H

4H

Slika. 14.1. Nastajanje C-H veza kod metana

Kod etana osim C-H veza postoji i C-C veza koja se ostvaruje izmeu dva
atoma ugljenika. Ova veza je sp3-sp3 tipa jer se ostvaruje izmeu dva hibridizovana
ugljenikova atoma.
Alkani imaju optu formulu CnH2n+2. Oni su maksimalno zasieni atomima
vodonika i zbog svoje male reaktivnosti nazivaju se parafini.

130

Tabela. 14.1. Nazivi alkana normalnog niza

Broj atoma
ugljenika

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
20
100

Formula alkana

Naziv alkana

CH4
CH3CH3
CH3CH2CH3
CH3CH2CH2CH3
CH3CH2CH2CH2CH3
CH3CH2CH2CH2CH2CH3
CH3CH2CH2CH2CH2CH2CH3
CH3CH2CH2CH2CH2CH 2CH2CH3
CH3CH2CH2CH2CH2CH2CH2CH2CH3
CH3CH2CH2CH2CH2CH2CH2CH2CH2CH3
C11H24
C12H26
C20H42
C100H202

metan
etan
propan
butan
pentan
heksan
heptan
oktan
nonan
dekan
undekan
dodekan
eikosan
hektan

Nomenklatura. Nazivi nekih alkana dati su u tabeli br. 2. Iz tabele se vidi

da su nazivi prva etiri alkana trivijalni dok se nazivi petog i ostalih lanova
niza ugljovodonika dobijaju ako se na grki naziv broja ugljenikovih atoma doda
nastavak -an. Iz naziva alkana izvode se i nazivi ostalih molekulskih vrsta u organskoj
hemiji.
Ako se uporede formule alkana date u tabeli br.14.1 moe se videti da se
svaki alkan razlikuje od prethodnog ili narednog alkana u nizu za jednu metilensku
(-CH2) grupu. Ovakva jedinjenja sline strukture koja se meusobno razlikuju za
jednu (-CH2) metilensku grupu nazivaju se homologa jedinjenja a niz u koji su ona
poreana naziva se homologi niz. Tako je u tabeli br. 14.1 predstavljen homologi niz
alkana. Jedinjenja u homologom nizu daju sline hemijske reakcije dok im se fizike
osobine menjaju sa porastom molekulske mase. Tako na primer metan, etan, propan
butan su gasovi, pentan heksan i heptan tenosti, dok su ugljovodonici sa velikim
brojem C atoma vrsti.
Osim alkana sa normalnim nizom prikazanih u tabeli br. 14.1., postoje i alkani
sa ravastim nizom koji se nazivaju izo-alkani. Postoje pravila za njihovu
nomenklaturu. U jedinjenju iji naziv treba sastaviti bira se najdui normalni niz po
kome jedinjenje dobija osnovni naziv. Izabrani normalni niz se numerie od 1 pa na
vie poevi od C-atoma koji je najblii taki ravanja tj. bonom nizu.
Na primer kod jedinjenja izoheksana formule
1

CH3

CH

CH 2

CH 2

CH3
131

CH 3

najdui niz je pentan i metil grupa je blia levoj strani zato sa leve strane poinje
numeracija. Za ugljenikov atom C-2 vezana je metil grupa (mesto ravanja niza), pa
ovo jedinjenje ima slededei naziv: 2-metilpentan.
Jedinjenje sloene ravaste strukture ima naziv 2,2,4-trimetil-3-etilpentan.
CH3
1

CH3

CH

CH

CH 3

CH 3 CH2

CH 3

CH3

Oduzimanjem jednog atoma vodonika od molekula ugljovodonika dobija se

ugljovodonini ostatak ili grupa pa se od metana CH4 dobija (CH3-) metil grupa, etana
C2H6, (C2H5-) etil grupa, propana C3H8, (C3H7-) propil grupa, butana C4H10 (C4H9-)
butil grupa itd. Kako se iz navedenih primera vidi naziv grupe se dobija kada se na
naziv odgovarajueg zasienog ugljovodonika doda nastavak -il. Ugljovodonini
ostaci ili grupe se ponekad nazivaju i radikali na primer metil radikal etil radikal itd.
Veoma su nepostojani ali su vani za nomenklaturu svih organskih jedinjenja.
Izomerija. Kod molekula ugljovodonika mogua je pojava stukturnih
izomera, koji se nazivaju izomeri niza . Primeri za izomere niza su n-butan i izobutan.
Oni se

CH3

CH 2

CH 2

CH 3

CH3

CH

CH3

CH3

n-butan

izobutan

razlikuju po fizikim osobinama, n-butan kljua na +1oC a izobutan na -17oC, a imaju

istu molekulsku formulu C4H10. Sa brojem C-atoma u molekulu ugljovodonika
poveava se i broj moguih izomera. Nonan C9H20 gradi 35 izomera.
Dobijanje. Alkani se mogu se dobiti na razliite naine:
1. Redukcijom alkil halogenida pomou vodonika uz prisustvu razliitih
redukcionih sredstava.

CH3Cl + 2H

CH 4 + HCl

metilhlorid

metan

2. Dejstvom metalnog natrijuma na alkil halogenide. Ova reakcija se naziva

Wrtz-ova sinteza.
CH3

CH 2

etiljodid

I + 2Na + I

CH3

CH3

metiljodid

propan

132

CH 2

CH 3 + 2NaI

3. Frakcionom destilacijom nafte

Fizike osobine. Prva etiri lana alkana su gasovi, lanovi od C5 do C17 su
tenosti a ostali su vrsti. Ne rastvaraju se u vodi ali se rastvaraju u organskim
rastvaraima.
Hemijske osobine. Alkani su nereaktivna jedinjenja otporna prema dejstvu
kiselina, baza i oksidacionih sredstava. Najee reakcije alkana su reakcije
supstitucije tj. zamene H atoma alkana sa nekim drugim atomom ili grupom.
Najvanije reakcije supstitucije kod alkana su reakcije halogenovanja nitrovanja i
sulfonovanja.
1. Halogenovanje alkana se vri u prisustvu suneve ili ultraljubiaste
svetlosti. Ukoliko metan reaguje sa hlorom supstitucija se vri postepeno. Prvo dolazi
do supstitucije samo jednog atoma H iz metana sa atomom hlora pri emu nastaje
CH3Cl metil hlorid i HCl. Zatim se reakcija nastavlja postepenom supstitucijom
preostalih atoma vodonika sve dok se ne dobije ugljentetrahlorid koji sadri 4 atoma
hlora.
CH4 + Cl2 CH3Cl + HCl
metan
metilhlorid
CH3Cl + Cl2 CH2Cl2 + HCl
metilenhlorid
CH2Cl + Cl2 CHCl3 + HCl
hloroform
CHCl + Cl2 CCl4 + HCl
ugljentetrahlorid
h

Hlorovanje alkana je slobodno radikalska reakcija u kojoj uestvuju slobodni

radikali, hemijske vrste koje nastaju homolitikim raskidanjem kovalentne veze. Oni
sadre jedan nesparen elektron i veoma su reaktivni.
U rakciji hlorovanja metana pod uticajem svetlosne energije (h) molekul
hlora se homolitiki cepa i daje radikale Cl., koji sadre jedan nesparen elektron.
Radikal hlora je veoma reaktivan deluje na metan i daje metil radikal CH .3 koji je
takoe veoma reaktivan i moe da homolitiki razloi novi molekul hlora, tako da se
ova radikalska reakcije vri spontano sve dok ne nastane CCl4.
Cl : Cl Cl. + Cl.
Cl. + CH4 HCl + CH .3
h

CH .3 + Cl2 CH3Cl + Cl.

2. Nitrovanje alkana se vri uz supstituciju jednog H atoma nitro grupom
(NO ). Reakcija se vri na povienoj temperaturi uz upotrebu koncentrovane HNO3 i
uz izdvajanje vode
CH3CH2 - H + HO - NO2 CH3CH2NO2 + H2O
etan
nitroetan

133

3. Sulfonovanje alkana se vri uz supstituciju jednog H atoma sulfo grupom

(SO3H-) na povienoj temperaturi uz upotrebu koncentrovane sumporne kseline i
izdvajanje vode.
CH3CH2 - H + HO - SO3 H CH3CH2SO3H + H2O
etan
sulfoetan
4. Oksidacija alkana. Alkani u prisustvu kiseonika na povrenoj temperaturi
sagorevaju i daju ugljendioksid i vodu. Pri ovoj reakciji se oslobaa velika koliina
energije pa se sagorevanje alkana koristi kao izvor energije.
2 C2H6 + 7 O2 6 H2O + 4 CO2 + Q
Alkani se koriste kao izvori energije. Najpoznatiji alkani koji se koriste u ove
svrhe su metan, etan, propan, butan i nafta. Benzin se koristi za pokretanje motora sa
unutranjim sagorevanjem i kao rastvara masti, a sirova nafta za leenje uge kod
ivotinja. Parafin i vazelin predstavljaju smeu razliitih alkana i koriste se za
spravljanje razliitih masti i krema.
14.1.2. Alkeni ili olefini
Alkeni su nezasieni ugljovodonici opte formule CnH2n. Oni u molekulu
sadre jednu dvostruku vezu koja utie na fizike i hemijske osobine ovih jedinjenja.
Ranije su se alkeni nazivali olefinima.
Ugljenikovi atomi koji su u molekulu alkena vezani dvostrukom vezom su sp2
hibridizovani. Svaki od ugljenikovih atoma ima tri sp2-hibridne orbitale smetene
meujsobno pod uglom od 120o. etvrta atomska orbitala ugljenika nije hibridizovana
i stoji pod uglom od 90o u odnosu na ravan u kojoj se nalaze sp2-hibridne orbitale.
U molekulu najjednostavnijeg alkena etena H2C=CH2 ugljenikovi atomi su
vezani sp2-sp2 vezom tipa a druga veza izmeu C atoma nastaje bonim
preklapanjem nehibridozovanih 2p-atomskih orbitala. Ova veza se naziva -veza.
Dvostruka veza izmeu dva C atoma etena se prema tome sastoji od jedne i jedne
veze. etiri veze izmeu atoma ugljenika i vodonika (svaki atom ugljenika je
povezan i sa dva atoma vodonika) su tipa (sp2-s veze) koje nastaju koaksijalnim
preklapanjem sp2-hibridnih orbitala ugljenikovih atroma sa 1s-orbitalama etiri atoma
vodonika.
Dvostruka veza je usled prisustva etiri elektrona kraa (0,134 nm) od
jednostruke sigma veze (0.154 nm). Atomi ugljenika se privlae jakim privlanim
silama te su molekuli sa dvostrukim vezama veoma kruti i kod njih nije mogua
rotacija oko dvostruke veze. Usled spreene rotacije kod jedinjenja sa dvostrukom
vezom javlja se geometrijska, cis-trans izomerija. Cis i trans izomeri se razlikuju po
rasporedu supstituenata na nezasienim ugljenikovim atomima u odnosu na dvostruku
vezu.

134

2pz

2pz

sp2

2pz

2pz

-veza

2pz

veza

C -veze C
H

veza

sp 2

2pz

2pz

2pz

ili
H

Slika. 14.2. Nastajanje i veza kod etena

Jedinjenje 2-buten se javlja u dva stereoizomerna oblika kod kojih je jedan cis
izomer (iste supstituenti su sa iste strane dvostruke veze) a drugi trans izomer (isti
supstituenti su sa razliitih strana dvostruke veze).

H 3C

H
C

H
C

H 3C

CH3

trans-2-buten

CH3

cis-2-buten

Nomenklatura. Nazivi alkena se izvode iz naziva odgovarajuih alkana

zamenom nastavka - an nastavkom - en. Odredi se najdui ugljenikov niz koji sadri
dvostruku vezu, zatim naziv alkana sa istim brojem ugljenikovih atoma i nastavak - an
zameni nastavkom - en. U nomenklaturi alkena znaajan je poloaj dvostruke veze
koji se stavlja ispred naziva alkena a odreuje brojanjem ugljenikovih atoma i
numerisanjem sa onog kraja molekula tako da manji broj odgovara poloaju dvostruke
veze.
1

CH2
1

CH3

CH
2

CH

CH2

CH3

CH

CH 3

CH3

CH

CH 2

CH3

CH2 CH3
CH3

1 buten i 2 buten

2 etil-3 metil-2-penten

135

Dobijanje. Dobijaju se na razliite naine:

1. Dehidratacijom alkohola u prisustvu kiselina koje slue kao katalizatori.
Najee se upotrebljava H2SO4 koja se koristi za protonovanje alkohola i graenje
karbkatjona koji kao intermedijer nastaje u ovoj reakciji. Karbkatjon ili karbonijum
jon nastaje protonovanjem alkohola, tj. vezivanjem H+ jona iz katalizatora za
elektronski par -OH grupe alkohola. U sledeoj fazi reakcije heterolitiki se raskida CO veza dolazi do eliminacije molekula vode i graenja karbkatjona koji ima pozitivno
naelektrisannje na ugljenikovom atomu. Karbkatjon je veoma nestabilan pa se u
sledeoj fazi reakcije vri eleminacija -H atoma 2 u obliku protona, dok elektronski
par raskinute C-H veze gradi dvostruku vezu. Tako se reakcija dehidratacije etil
alkohola i stvaranje etena moe prikazati na sledei nain
H
H

O:

H
C

+H

(protonovanje)

- H2O

H2SO4

:OH
.. H

- H+

H
C

etilalkohol
ili u skraenom obliku:

CH3

CH 2

eten

OH

H2SO4

H2O + CH2

etil alkohol

CH 2
eten

Karbonijum jon ili karbkatjon je za razliku od katjona neorganskih jedinjenja

veoma nestabilan, nastaje u toku hemijske reakcije kao intermedijer i odmah prelazi u
stabilni molekul. Karbkatjon nastaje tokom mnogih organskih reakcija i ima razliitu
hemijsku reaktivnost.
Najstabilniji ali zato najmanje reaktivan je primarni karbonijum jon a
najnestabilniji i u isto vreme najreaktivniji je tercijarni karbonijum jon (karbkatjon).

R
R

CH 2

primarni
karbkatjon

CH

R
sekundardni
karbkatjon

tercijarni
karbkatjon

2. Eliminacijom halogen-vodonika iz alkil-halogenida. Reakcija se izvodi u

prisustvu alkoholnog rastvora KOH. Od halogena (atomi halogena se obeleavaju
optim simbolom X) najreaktivniji je fluor, zatim hlor, brom i na kraju jod. Reakcija
tee uz eliminaciju -H atoma u prisustvu hidroksilnih jona neke baze koja slui kao
katalizator. Elektronski par koji ostaje posle eliminacije H+ prelazi na C-atom za koji
je vezan halogen to prouzrokuje raskidanje C-X.veze i nastajanje alkena.
2

poloaj je poloaj susedan poloaju funkcionalne grupe

136

Cl

H
H

H + Cl- + H2O

OH :
alkil halogenid
alken
Reakcija se moe napisati i na sledei nain u skraenom obliku:

Cl

KOH
C2H5OH

CH2

etil hlorid

CH2 + HCl

eten

3. Termikim razlaganjem (krekovanjem) alkana.

Fizike osobine: lanovi homologog niza alkena sa manjim molarnim
masama, do pet C atoma su gasoviti, sa srednjim od 5 do 15 C atoma su su teni a sa
velikim molarnim masama i veim brojem C atoma su vrsti.
Hemijske osobine: Jedinjenja sa dvostrukim vezama su mnogo reaktivnija od
zasienih jedinjenja i podleu reakcijama adicije, polimerizacije i oksidacije.
Adicija halogena. Reakcija se vri u dve faze, u prvoj fazi polarizovani molekul broma
se pozitivnim krajem pribliava elektronima C=C veze i sa njima gradi karbkatjon ,
koji se ciklizuje i daje jo jedan intermedijer bromonijum jon . U drugoj fazi reaguje
preostali bromidni anjon (:Br-:) sa pozitivno naelektrisanim ugljenikom karbonijum
jona i daje konani dihalogeni proizvod adicije.
Br H
..
H
H
H
- : Br
:
..
..
H
: Br :
C
C
H C
C H
..
C
C H
H
H
..
H
Br
H
: Br :
Br
: Br :
..

H
C

..
.Br
.

C
H

Ova hemijska reakcija se moe napisati i skraeno:

137

..
: Br :
..

Br

Br

CH2

CH 2 + Br 2

eten

CH2

CH 2

Br

Br

1,2 - dibrometan

Adicija halogena se moe odvijati i slobodno-radikalskim mehanizmom u

prisustvu svetlosti. U ovoj reakciji pod uticajem primljene energije razlae se molekul
hlora Cl2 i nastaje veoma reaktivan atom hlora Cl koji moe da izazove raskidanje
dvostruke veze.
H 2C
H 2C

H 2C

..
+ . Cl :
..

H 2C

Cl

..
. Cl :
..

eten

H 2C

Cl

H 2C

Cl

1,2-dihloretan

I ova reakcija se odvija u dve faze. U prvoj nastaje monohlor radikal koji u sledeoj
fazi daje 1,2-dihloretan.
Ova reakcija se moe skraeno napisati:
CH2 = CH2 + Cl2 CH2Cl - CH2Cl
eten

1,2-dihloretan

2. Adicija vodonika. Ova reakcija se naziva hidrogenizacija i odvija se u

prisustvu katalizatora (Pt, Ni, Pd) pri emu alkeni prelaze u alkane.
CH3 - CH = CH2 + H2 CH3CH2CH3
Pt

propen

propan

3. Adicija halogenvodonika. Ova reakcija se odvija u dva stupnja uz stvaranje

karbkatjona kao intermedijera. Vodonik se adira na jedan C atom dvostruke veze u
procesu elektrofilne adicije a halogen na drugi C atom dvostruke veze.
H 2C
H 2C

+ H

..
Cl
.. :

H 2C
H 3C

eten

..
: Cl
.. :

H 2C

Cl

H 3C

1-hloretan

Ova reakcija se moe skraeno napisati:

H2C = CH2 + HCl CH3-CH2Cl
eten

1-hloretan

Adicija halogenvodonika kod viih olefina vri se po Markovnikovljevom

pravilu tako to se halogen adira na ugljenikov atom sa najmanje vodonika.

138

H 2C

CH

CH 3 + HCl

CH3

CH

CH 3

Cl

propen

2-hlorpropan

4. Adicija sumporne kiseline. Ova elektrofilna reakcija se odvija po istom

mehanizmu kao i adicija halogenvodonika i koristi se za industrijsko dobijanje
alkohola.
H 2C

+ H:OSO 3H

H 2C

CH 2
.
CH 3

CH2OSO3H

CH2OH

CH3

CH3

:OSO3H

eten

+ H 2SO4

etanol

U navedenoj reakciji dolazi do acicije molekula vode dok H2SO4 slui kao
katalizator.
Reakcija se moe napisati na sledei nain:
2
4
CH2 = CH2 + H2O
CH3 - CH2OH

H SO

eten

etanol

5. Oksidacija. Reakcijom oksidacije alkena u prisustvu vodenog rastvora

KMnO4 dobijaju se dvohidroksilni alkoholi-dioli.

H 2C

CH 2

KMnO 4
O + HOH

H 2C

CH 2

OH OH
eten

etilenglikol (diol)

6. Polimerizacija. Reakcijom polimerizacije dobijaju se makromolekuli. Ovo

su radikalske reakcije u kojima dolazi do stvaranja slobodnih radikala i njihove
meusobne adicije. Kao konani proizvod nastaju molekuli velike molekulske mase.
n CH2 = CH2 [-CH2-CH2-]n
14.1.3. Dieni
Dieni su nezasieni ugljovodonici otvorenog niza u ijem molekulu se nalaze
dve dvostruke veze.
Nomenklatura. Dobijaju naziv prema alkanu sa istim brojem ugljenikovih
atoma ali se umesto nastavka-en dodaje nastavak-dien. Poloaj dvostrukih veza se
oznaava brojevima koji se piu ispred naziva diena
CH2 = CH - CH = CH2

1,3 - butadien
139

Kod butadiena se izmeu dve dvostruke veze nalazi jednostruka veza i ovakav dien se
naziva konjugovan. Postoje jo i kumulovani dieni kod kojih su obe dvostruke veze na
istom C atomu npr. alen. Ako se izmeu dve dvostruke veze nalazi dve ili vie prostih
CH2 = C = CH2

1,2-propadien ili alen

veza onda je to izolovan dien.

CH2 = CHCH2CH2CH = CH2

1,5 - heksadien

Hemijske osobine: Dieni sa kumulovanim i izolovanim dvostrukim vezama

se ponaaju kao alkeni i podleu reakcijama adicije.
1. Adicijom molekula broma na butadien dobija se smea dva proizvoda:
2CH2

CH

CH

CH2

CH2 + Br2

butadien

CH

CH

CH 2 + CH2

Br

Br

CH

CH

Br

Br

3,4-dibrom-1-buten

CH 2

1,4-dibrom-2-buten

Jedinjenje 1,4-dibrom-2-buten nastaje u prinosu od 90o pri emu se javlja

nova dvostruka veza u 2,3 poloaju mada se oekivalo da e u reakciji nastati samo
3,4-dibrom-1-buten. Ovakvo ponaanje je posledica osobine veza u molekulu
butadiena koje po svom karakteru nisu ni dvostruke ni proste ve su intermedijarne.
Po teoriji molekulskih orbitla ugljenikovi atomi u molekulu butadiena su sp2
hibridizovani i vezani sp2-sp2 vezama sigma tipa. Oni su vezama (sp2-s) vezani i za
atome vodonika. 2p atomske orbitale koje postoje na svakom od etiri ugljenikova
atoma su nehibridizovane i postavljene normalno na ravan u kojoj se nalaze
vodonikovi u ugljenikovi atomi. Bonim preklapanjem nehibridizovanih orbitala
nastaju dve zajednike molekulske ortibale (1 i 2), koje obuhvataju sva etiri
ugljenikova atoma (Slika 14.3.).

1
Slika 14.3 Delokalizovane molekulske -orbitale butadiena

Elektroni u delokalizovanim molekulskim orbitalama su veoma pokretni usled ega

su ovakvi molekuli veoma stabilni a po hemijskim i fizikim osobinama su izmeu
zasienih i nezasienih jedinjenja.
2. Polimerizacija. Polimerizacioni proizvodi diena su veoma vani. Tako se
polimerizacijom izoprena, derivata butadiena dobija kauuk.

140

CH2

CH

CH 2

CH3
izopren(2-metilbutadien)

CH2

CH

CH2

CH 2

CH3

CH

CH 2

]n

CH3

kauuk

14.1.4. Alkini ili acetileni

Alkini su nezasieni ugljovodonici opte formule Cn H2n-2 koji u molekulu
imaju najmanje jednu trostruku vezu. Nekad su se nazivali acetileni zbog naziva prvog
lana homologog niza.
U stvaranju trostruke (trogube) veze prema molekulsko-orbitalnoj teoriji
uestvuju dva sp-hibridizovana ugljenikova atoma, koja su meusobno vezana sp-sp
vezom tipa a sa atomima vodonika sa sp-s vezama sigma tipa. Na svakom
ugljenikovom atomu postoje dve nehibridizovane 2p-atomske orbitale. One su
meusobno pod pravim uglom i njihovim bonim preklapanjem dobijaju se dve molekulske orbitale. -molekulske orbitale grade veze koje su sline vezama
alkena. (Slika 14.4).

Slika 14.4. i veze acetilena

Kako se iz slike 14.4. vidi, troguba veza kod alkina sastoji se iz jedne i dve veze.
Trostruka veza je veoma reaktivna usled poveane elektronske gustine a njena duina
je oko 0,120 nm.
Nomenklatura. Akini dobiju naziv prema alkanu sa istim brojem
ugljenikovih atoma ali oni umesto nastavka-an dobijaju nastavak-in. Poloaj trostruke
veze se slino kao kod alkena oznaava brojevima koji se piu ispred naziva alkina.
HC CH
etin (acetilen)
1 - butin
CH3CH2 - C CH
2 - butin
CH3CH CHCH3
Dobijanje. Dobijaju se izdvajanjem dva molekula halogenovodonika iz
dihalogenih derivata alkana

141

CH2

- 2HBr

CH2

HC

CH

Br

Br
1,2-dibrometan
etin (acetilen)
Etin (acetilen) se ee u praksi dobija iz kalcijumkarbida i vode.

CH
Ca + 2H2O

CH

kalcijumkarbid

+ Ca(OH) 2

etin (acetilen)

Fizike osobine. Prvi lanovi homologog niza alkina su gasovi, srednji su

tenosti dok su vii lanovi vrsti. Alkini imaju nie take kljuanja od alkana i alkena
sa istim brojem ugljenikovih atoma.
Hemijske osobine. Alkeni podleu reakcijama adicije elektrofilnog tipa koje
se vre u dve faze. U prvoj fazi nastaju alkeni a u drugoj alkani.
CH3

H2

CH

CH3

propin
CH3

CH

CH2

H2

CH3

CH 2

propen
Br2

CH

CH3

propin

CBr

CH3

propan

CHBr

1,2-dibrompropen

Br2

CH3

CBr 2

CHBr2

1,1,2,2-tetrabrompropan

Alkini podleu i reakcijama hidratacije koje se vre u kiseloj sredini u

prisustvu merkuri soli. Hidratacijom acetilena nastaje aldehid a hidratacijom ostalih
lanova niza nastaju razliiti ketoni.

CH

CH

H2O
2+

+H+/Hg

acetilen
CH3

CH2

CH

OH

vinilalkohol
CH

H2O
2+

+H+/Hg

CH 3

CH2

OH

propin

propen-2-ol

CHO

CH3

acetaldehid
CH3

CH 3

dimetilketon

Reakcije polimerizacije alkina se odvijaju veoma lako tako da se koriste u

industriji. Iz tri molekula acetilena polimerizacijom nastaje benzen.

142

H
CH
HC

CH

polimerizacija

CH

HC

C
C

CH

ili

acetilen

benzen

Alkini sa jonima jednovalentnih metala (Ag+, Cu+) daju acetilenide (acilidi),

veoma nestabilna i eksplozivna jedinjenja. Da bi acetilenidi nastali trostruka veza se
mora nalaziti na kraju niza tj. imati kiseli H atom.
Acetilenid (acilid) srebra.
HC CH + 2 Ag+ AgC C Ag
acetilen
acetilenid (acilid) srebra
14.2. CIKLINI UGLJOVODONICI
14.2.1. Cikloalkani
Cikloalkani imaju optu formulu CnH2n kao i alkani, imaju sline osobine ali
ciklinu strukturu. Prva etiri lana ovog niza su:
CH2
CH2
H
C
CH2
2
H2C
CH2
CH
CH
H C
2

H 2C

CH2

ciklopropan

H2C

CH2

H2C

ciklobutan

CH2

ciklopentan

H2C

CH2
CH2

cikloheksan

Ciklopropan i ciklobutan su nestabilni i njihove osobine se dosta razlikuju od

osobina alkana. Kod ovih jedinjenja ugljenikovi atomi se nalaze u jednoj ravni a,
uglovi izmeu -C-C- veza kod ciklopropana su 60o, a kod ciklobutana 90o, to
uslovljava njihovu veliku reaktivnost. Po Baeyer-ovoj teoriji napona, najstabilnija su
ona jedinjenja kod kojih je ugao izmedju -C-C- veza 109,28o to odgovara
tetraedarskom rasporedu. Poto su uglovi izmedju -C-C- veza propana i butana manji
ova jedinjenja su nestabilna. Ciklopropan je reaktivniji od ciklobutana zato to je kod
njega odstupanje od tetraedarskog rasporeda vee nego kod ciklobutana. Kod ciklinih
ugljovodonika sa 5 i vie ugljenikovih atoma, ugljenikovi atomi nisu u jednoj ravni,
oni su orjentisani u prostoru tako da su uglovi izmeu -C-C- veza slini
tetraedartskom zbog ega su oni stabilniji i pokazuju osobine zasienih ugljovodonika.
Jedinjenja cikline strukture za razliku od alkana grade cis i trans izomere jer
je kod njih onemoguena rotacija oko -C-C- veze. Cis izomeri imaju supstituente sa
iste strane u odnosu na ravan prstena a trans izomeri sa razliitih strana.
143

CH2
HC
Cl

H2C Cl

CH

HC

Cl

CH

Cl

cis-dihlorciklopropan

trans-dihlorciklopropan

Cikloheksanski i ciklopentanski prsteni imaju prostornu orjentaciju kod koje

ugljenikovi atomi nisu u jednoj ravni. Oni su najznaajnije strukturne jedinice u
organskoj hemiji jer se nalaze u mnogim prirodnim i sintetikim proizvodima.
Cikloheksan se u prirodi javlja u dva prostorna oblika (konformacije). To su oblik lae
(kolevke) i stolice koje nije mogue razdvojiti jer na sobnoj temperaturi prelaze jedan
u drugi. Konformacija stolice je mnogo stabilnija i u smei zastupljena sa 99%.

oblik lae

oblik stolice

Za svaki ugljenikov atom su vezana dva atoma vodonika koji lee u ravni prstena
(ekvatorijalni vodonikovi atomi) ili u ravni koja je normalna na ravan u kojoj lee
ugljenikovi atomi (aksijalni vodonikovi atomi).
Postoje cikloalkani sa kondenzovanim prstenovima. Oni se sastoje od veeg
broja prstenova. Primer je ciklopentaperhidrofenantren koji se sastoji od tri
cikloheksanova i jednog ciklopentanovog prstena. Nalazi se u sastavu velikog broja

ciklopentaperhidrofenatren
jedinjenja koja se nazivaju steroidi i ine osnovnu unih kiselina, holesterola,
hormona itd.
14.2.2. Cikloalkeni
Cikloalkeni su ciklina jedinjenja koja u svom sastavu sadre jednu ili vie
dvostrukih veza, tako da se njihov naziv izvodi iz naziva cikloalkana samo se umesto
nastavka -an dodaje nastavak -en.

144

4
5

cikloheksen

1,3-ciklopentadien

14.2.3. Aromatini ugljovodonici

Benzen (ili benzol) C6H6 je predstavnik aromatinih ugljovodonika. Njegova
struktura moe biti predstavljena na vie naina: Kekuleovim formulama (I i II)

H
H

C
C

H
C

C
C

II

III

IV

pretpostavljeno je da u molekulu benzena postoje tri dvostruke veze koje osciluju

izmeu poloaja I i II. Ove strukture ne mogu u potpunosti da objasne hemijske
osobine benzena ali se i pored toga najee koriste.
Danas se zna da je u molekulu benzena dolo do potpune delokalizacije
elektrona u prstenu te da struktura IV najvie odgovara stvarnosti.
Hemijske reakcije benzena. Mada bi se zbog prisustva dvostrukih veza
(strukture I i II) oekivale reakcije sline kao kod alkena tj. adicija, polimerizacija i
oksidacija kod aromatinih jedinjenja najzastupljenije su reakcije supstitucije, to se
objanjava njihovom strukturom i prisustvom delokalizovanih elektrona (struktura
IV).
Struktura benzena se moe objasniti metodom molekulskih orbitala. Po ovoj
teoriji molekuli ugljenika u atomu benzena su sp2 hibridizovani. Smeteni su u jednoj
ravni u temenima pravilnog estougla a ugao izmeu -C-C-veza iznosi 120o.
Koaksijalnim preklapanjem sp2-orbitala svakog atoma ugljenika sa sp2-orbitalama dva
susedna ugljenikova toma i jednom s-orbitalom vodonikovog atoma dobijaju se est
sp2-sp2 veza sigma tipa i est sp2-s veza takoe sigma tipa. Nehibridizovane p-orbitale
ugljenika sadre po jedan elektron, upravne su na ravan prstena i bono se preklapaju.
Elektroni nehibridizovanih 2p praznih orbitala (6 elektrona) nisu lokalizovani jer se
svaka 2p prazna orbitala preklapa sa dve susedne 2p prazne orbitale koje zajedno
obrazuju dva "elektronska oblaka" od kojih je jedan iznad a drugi ispod ravni prstena.
Elektroni koji se nalaze u delokolizovanim -molekulskim orbitalama su ravnopravno
145

rasprostranjeni na svih est ugljenikovih atoma ine molekul benzena veoma stabilnim
i uslovljavaju njegove hemijske osobine (Slika 14.5).

Slika 14.5. Delokalizovana orbitale benzena

Fizike osobine. Benzen je tenost koja se ne rastvara u vodi. Industrijski se

dobija preradom nafte ili katrana kamenog uglja. Odvajanjem jednog atoma vodonika
od benzena odnosno homolitikim razlaganjem C-H veze dobija se aril- (Ar) ili fenil
(Ph) radikal.

ili

Hemijske osobine. Za benzen su karakteristine reakcije supstitucije kao kod

zasienih ugljovodonika, dok se reakcije adicije mogu vriti ali veoma oteano i pod
specijalnim uslovima. Reakcije supstitucije se odvijaju po mehanizmu elektrofilne
supstitucije kada dolazi do zamene jednog atoma vodonika iz benzena sa drugim
atomima ili atomskim grupama. Reakcija elektrofilne supstitucije vri se u prisustvu
reagensa Ex koji se sastoji od elektrofilnog agensa E+ i anjona X- na sledei nain:
H

H
H + E

o+

o+

E
H + X

o-

+ HX

II
I
+
U prvoj fazi reakcije benzen reguje sa E i nastaje karbonijum jon (I)
(karbkatjon). Da bi se sauvala stabilna aromatina struktura benzena vodonikov atom
iz jezgra karbkatjona reaguje sa anjonom X-, dolazi do premetaja elektronskog para iz
raskinute C-H veze nazad u benzenovo jezgro i obnavljanja aromatine strukture. U
ovoj reakciji nastaju proizvod supstitucije (II) i HX.

Najpoznatije reakcije elektrofilne supstitucije benzena su sledee:

a) bromovanje benzena u prisustvu katalizatora FeBr3 - feribromida.
Br2 + Fe Br3 Br+ + FeBr4-

146

o+
oBr FeBr4

o+

Br

Br
+ HBr + FeBr 3

benzen
ili skraeno:

brombenzen

Br
+ Br 2

+ HBr

benzen

brombenzen

b) Nitrovanje benzena se vri u prisustvu sumporne kiseline koja sa azotnom

kiseinom gradi elektrofilni (NO +2 ) nitronijum jon.
O
H

+ H

(iz H2SO4)

o+
H2O + NO

O
o+
NO 2

o+

NO 2

NO 2

benzen

o+
+ H

nitrobenzen

ili skraeno

NO 2

H
+ OH NO 2

H2SO4

+ H 2O

benzen
nitrobenzen
c) Sulfonovanje benzena se vri u prisustvu puljive sumporne kiseline
(H2SO4 + SO3) odnosno elektrofilnog agensa ++SO3.

o+ o+

o+

SO3

SO3

benzen

benzensulfonska kiselina

Ova reakcija se moe napisati i skraeno:

147

SO3H

SO3H

+ H 2O

+ HO SO 3H

benzen
benzensulfonska kiselina
Benzen gradi homologe koji su reaktivniji od samog benzena a najpoznatiji je
metil-benzen ili toluen koji izdvajanjem jednog atoma vodonika gradi benzil-radikal.

.CH

CH3

toluen
benzil radikal
Ksilen je dimetil-benzen i javlja se u obliku tri izomera i orto (1,2-), meta
(1,3-) i para (1,4-) ksilena. Ovu vrstu izomera grade disupstituisani derivati benzena i
ovo je primer za poloajnu izomeriju u prstenu.

CH3
CH3

CH3
CH3

CH3

CH3

o-ksilen
m-ksilen
p-ksilen
Benzen gradi i trisupstituisane derivate koji postoje u tri izomerna oblika. To
su simetrini (1,3,5-) i nesimetrini (1,3,4-) i vicinalni oblik (1,2,3-).

CH3

CH3

CH3
CH3

CH3

CH3

H 3C

CH3

CH3
simetrini

nesimetrini

148

vicinalni

Od prirode prvog supstituenta uvedenog u benzenovo jezgro zavisi koji e

poloaj zauzeti drugi supstituent. Supstituciju u i p- poloaj diriguju supsituenti
prvog reda R, OH, NH2, Cl, Br, J, dok supsituciju u m- poloaj diriguju supstituenti
drugog reda koji u svom sastavu imaju dvostruku ili trostruku vezu: NO2, CHO,
COOH, CN, SO3H, COCH3 itd. Tako nitrovanjem toluena dobijamo smeu i pizomera.
CH3

CH3

CH3
NO 2

HNO 3
H2SO4

toluen

+
NO 2
p-nitrotoluen

o-nitrotoluen

Halogenovanjem toluena se takoe dobija smea o i p- izomera. I nitrovanjem

fenola dobijamo smeu o i p- izomera.
OH

OH

OH

NO 2

HNO 3
H2O

+
NO 2

fenol

o-nitrofenol

p-nitrofenol

Za razliku od prethodno navedenih primera nitrovanjem nitro-benzena dobija

se m- derivat
NO 2
NO 2
HNO 3
H2SO4

NO 2
nitrobenzen
m-dinitrobenzen
Ovo se objanjava rezonancionim efektima. U prisustvu supstituenta prvog
reda (imaju bar jedan slobodan elektronski par) dolazi do nagomilavaja elektronske
gustine u i p- poloajima usled delokalizacije odnosno rezonancije elektronskog
para prvog supstituenta sa elektronima benzenovog jezgra. Ovo je pozitivni
rezonancioni
efekat. (+R).
.
..
..
..
..
: OH
: OH
OH
OH
OH
OH

..

..

ili

..
-

149

Supstituenti drugog reda imaju

uslovljava supstituciju u m- poloaju
..
..
.. ..
.. ..
:.O.
O. :
O. :.O.
O. :.O.
.
.
.
N
N
N

negativni rezonancioni efekat (-R) koji

..
:.O.

.. ..
.O. : :.O.

..
.O. :

..
:.O.

ili

..
.O.

Dva ili vie benzenovih prstenova mogu se meusobno vezati direktno ili
preko drugih atoma i graditi policikline ugljovodonike. Direktno vezivanje je
zastupljeno kod difenila, dok je trifenil-metan molekul nastao zamenom tri
vodonikova atoma molekula metana sa fenil-ostacima.
H
C

difenil

trifenilmetan

Postoje i kondenzovani aromatini ugljovodonici koji sadre vie vezanih

benzenovih prstenova.

naftalen

antracen

fenantren

Vezani benzenovi prstenovi mogu biti i supstituisani kao to su i naftol.

OH

OH

-naftol

-naftol

Navedena jedinjenja izolovana su iz katrana kamenog uglja ili nafte. Dokazano je da

vii lanovi kondenzovanih aromatinih ugljovodonika imaju kancerogena svojstva.
150

15. HALOGENI DERIVATI UGLJOVODONIKA

Zamenom jednog ili vie atoma vodonika u ugljovodonicima sa atomima
halogena dobijaju se halogeni derivti ugljovodonika - alkil-halogenidi. Prema vrsti
vezanog halogena alkil-halogenidi mogu biti hloridi, bromidi, jodidi i fluoridi a u
zavisnosti od broja halogena u molekulu mono-, di-, tri-, tetra- i poli- halogen derivati.
Prema vrsti ugljenikovog atoma za koga su vezani alkil-halogenidi mogu biti
primarni, sekundardni i tercijarni.
Nomenklatura alkil-halogenida. Nazivi alkilhalogenida dobijaju se na taj
nain to se prvo oznai broj halogenih elemenata, a zatim ugljovodonini niz, a kod
duih nizova oznaava se i broj ugljenikovog atoma za koji je vezan halogen.
brommetan (metilbromid)
CH3Br
CHBr3
tribrommetan
CH3-CHBr2
1,1-dibrommetan
CH2Br-CH2Br 1,2-dibrommetan
Dozvoljena je upotreba naziva koji se dobijaju navoenjem naziva alkil
ostatka a zatim naziva halogenog elementa uz nastavak -id, npr. metilhlorid,
propiljodid itd.
Dobijanje:
1. Supstitucijom atoma vodonika kod alkana atomima halogena
CH3 - CH3 + Cl2 CH3CH2Cl + HCl
2. Adicijom halogenvodonika na alkene
CH2 = CH2 + HCl CH3CH2Cl
3. Dejstvom fosforhalogenida na alkohole
3 CH3 - CH2 - CH2OH + PCl3 3 CH3CH2CH2Cl + H3PO3
4. Dejstvom halogenvodonika na alkohole
CH3CH2 - OH + HCl
CH3CH2Cl + H2O
h

5. Dejstvom fosforhalogenida na aldehide i ketone

CH3 C H + PBr 5
O

CH3 CH Br 2 + H 2O

6. Adicijom halogenih elemenata

CH2 = CH2 + Cl2 CH2Cl - CH2Cl.
Fizike osobine zavise od radikala, vrste i broja uvedenih halogena. Tako su
metilbromid i etilbromid gasovi, a metiljodid i etiljodid tenosti na sobnoj
temperaturi.
Hemijske osobine. Alkil-halogenidi su veoma reaktivni zbog ega se koriste
u organskoj sintezi. Veoma su toksini pa se koriste kao pesticidi ili bojni otrovi.
Trihlormetan ili hlorform CHCl3 se koristi u medicini kao rastvara ali se na svetlosti
lako oksiduje i daje bojni otrov fozgen.
151

Cl
CHCl3 + [O]

O + HCl
Cl

fozgen
Jo jedan halogen derivat se koristi kao bojni otrov a to je iperit
Cl CH2 - CH2 - S - CH2 - CH2Cl
iperit
(-dihlordietiltioetar)
Znaajni su takoe gamaheksahlorcikloheksan C6H6Cl - insekticid Gamesan i
DDT derivat etana.

Cl
Cl

Cl

Cl
CH

Cl

Cl

CCl 3

Cl

Cl
gameksan

DDT (p,p`-dihlordifeniltrihloretan)

U proizvodnji plastinih masa koristi se vinilhlorid CH2 = CH- Cl.

16. ORGANSKA JEDINJENJA KOJA SADRE KISEONIK

Postoji veliki broj organskih jedinjenja koja u svom sastavu sadre tri
elementa: ugljenik, vodonik i kiseonik. To su alkoholi, fenoli, etri, aldehidi, ketoni,
organske kiseline, ugljeni hidrati, pojedini, lipidi itd.
16.1. OSOBINE ATOMA KISEONIKA
Kiseonik se nalazi u drugoj periodi i estoj A grupi periodnog sistema
elemenata. Njegov atomski broj Z=8 a elektronska konfiguracija je sledea :
16

O8

1s22s22px22py12pz1
+ 2e
2s

2px 2py 2pz

2s

2px 2py 2pz

1s

1s

Slika 7.1. Elektronska konfiguracija atoma kiseonika

U najveem broju svojih jedinjenja i svim kovalentnim jedinjenjima koja
gradi, kiseonik je dvovalentan jer u delimino popunjene orbitale 2px i 2py moe da
152

primi po jedan elektron suprotnih spinova (ukupno dva) i da tako postigne stabilnu
elektronsku konfiguraciju najblieg inertnog gasa neona.(Slika 7.1.).
Kovalentna veza izmeu ugljenika i kiseonika moe biti jednostruka i
ostvaruje se pomou jednog zajednikog elektronskog para koji je pomeren ka
kiseoniku (polarna kovalentna veza), to je sluaj kod alkohola i etara, ili dvostruka
koja se ostvaruje pomou dva zajedenika elektronska para, kao na primer kod
karbonilnih jedinjenja, gde takoe postoji polarizacija veze.
16.2. ALKOHOLI I FENOLI
Alkoholi i fenoli su derivati alifatinih, ciklinih ili aromatinih
ugljovodonika u kojima je jedan atom vodonika zamenjen alkoholnom OH grupom.
Formule alkohola i fenola se mogu izvesti iz formule vode zamenom jednog
vodonikovog atoma alkil ili aril ostatkom.

alkohol, R - alkil ostatak

R
O

molekul vode

fenol, R - aril ostatak

H
16.2.1 Alkoholi

Podela alkohola. Prema tipovima ugljovodonika alkoholi se dele na acikline

(zasieni i nezasieni ) cikline i aromatine, a prema broju OH grupa na
monohidroksilne, dvohidroksilne, trohidroksilne i polihidroksilne alkohole.

CH2 CH2 CH2 OH

CHOH
H2C
CH2
H2C

CH2

ciklini alkohol

CH3CH2CH2 OH

aromatini alkohol

CH3CH2CHCH2

CH3CHCHCH2

OH OH

OH OH OH

monohidroksilni
dvohidroksilni
trohidroksilni
alkohol
alkohol
alkohol
Prema karakteru ugljenikovog atoma za koga je vezana OH grupa alkoholi se
dele na primarne, sekundarne i tercijarne.

153

CH3
CH3

CH3CH2 OH

CH2 CH2

CH3

CH3 CH2 CH
OH

OH
primarni
alkohol

CH3

sekundarni
alkohol

tercijarni
alkohol

Nomenklatura alkohola. Monohidroksilni alkoholi dobijaju ime kada se na

naziv odgovarajueg ugljovodonika doda nastavak ol. Poloaj OH grupe oznaava
se brojem ugljenikovog atoma na kome se nalazi hidroksilna grupa. Ukoliko alkohol
ima dve OH grupe dobija nastavak diol, tri triol, itd.

CH3CH CH CH2

1,2,3-butantriol

OH

OH OH
CH3

CH2 CH2 CH2 OH

1-butanol

CH3

CH2 CH2

2-butanol

CH3

OH
CH3
CH3 CH2 CH

2-metil-2-butanol

CH3

OH
CH3

CH2

CH2 CH3

OH

OH

2,3-butandiol

16.2.1.1. Aciklini monohidroksilni alkoholi

Moe se smatrati da ova jedinjenja opte formule CnH2n+1OH, nastaju
zamenom jednog vodonikovog atoma alkana sa OH grupom.
Dobijanje.
1. Alkoholi se najee dobijaju hidrolizom alkil halogenida u prisustvu
alkalnog hidroksida.

CH3 CH2

CH3

Br + KOH

CH2

OH

etilbromid
etanol
2. Mogu se dobiti i adicijom vode na alkene u kiseloj sredini.
154

KBr

CH2

H2SO4

HOH

CH3

CH2

CH2OH

etilen

etanol

3.Mogu se dobiti i hidrolizom estara u prisustvu kiselina ili baza .

-hidroliza estara moe da se odvija u kiseloj i baznoj sredini.

O
CH3

OC2H5

HOH

CH3

O
C

OH

siretna kiselina

etilacetat, estar

CH3

C2H5OH
etanol

O
OC2H5

OH

HOH

CH3

OH

siretna kiselina

etilacetat, estar

C2H5OH
etanol

4. Redukcijom karbonilnih jedinjenja, aldehida i ketona takoe nastaju

alkoholi. Navedene reakcije e biti ponovo razmatrane u odgovarajuim poglavljima.
- redukcijom aldehida nastaju primarni alkoholi.

O
CH3
-

H2

CH3CH2OH

etanal, (aldehid)
etanol
redukcijom ketona nastaju sekundarni alkoholi.

O
CH3

CH3

H2

CH3

CH CH3
OH

propanon, (keton)

2- propanol

Hemijske osobine. Ova jedinjenja zbog veze OH grupe za elektroneutralni

ugljenikov atom uglavnom ne jonizuju ve u vodenim rastvorima grade veliki broj
vodoninih veza sa okolnim molekulima alkohola i molekulima vode to prouzrokuje
njihove relativno visoke take kljuanja i veoma slabu disocijaciju.

155

CH3
-

O
H

CH3
-

O
+ H

Slika 7.2. Vodonine veze kod molekula metanola

Ipak, zbog polarizacije hidroksilne grupe u veoma maloj koliini moe da
nastane alkoksidni jon, te alkoholi pokazuju veoma slabo izraene kisele osobine.
Meutim, njihova konstanta disocijacije je oko sto puta manja od konstante
disocijacije vode tako da se smatra da su alkoholi u vodenim rastvorima neutralni.

CH3CH2OH

CH3COO

alkoksidni jon
1. Reakcije supstitucije vodonikovog atoma iz OH grupe.
- reakcija sa alkalnim metalima u kojima nastaju alkoksidi ili alkoholati. U prisustvu
molekula vode alkoholat ponovo daje alkohol iz koga je nastao.

CH3CH2

OH

2Na

CH3CH2

etanol

H2

natrijumetanolat, alkoholat

ON a

CH3CH2

ON a

H2O

CH3CH2

OH

NaOH

- esterifikacija je reakcija alkohola sa organskim ili neorganskim kiselinama kada

nastaju estri neorganskih ili organskih kiselina koji imaju estarske veze razliitih
struktura.
a) neorganska kiselina
OH
CH3CH2

OH

HO

OH

S O2

CH3CH2

etanol

SO2

H2O

etilestar sumporne kiseline

b) organska kiselina
O

O
CH3CH2

OH

HO

CH3CH2

CH3

CH3

H2O

etilestar siretne kiseline, etilacetat

2. Reakcije u kojima uestvije cela alkoholna OH grupa
- alkoholi u reakciji sa fosforpentahloridom i fosfortrihloridom daju alkil halogenide.
156

CH3CH2

OH

CH3CH2Cl

PCl5

HCl

POCl3

etilhlorid
- alkoholi sa amonijakom daju amine

CH3CH2

OH

NH3

NH2

CH3CH2

H2O

etilamin
- dehidratacijom alkohola nastaju alkeni.

CH2

CH2

OH

CH2

CH2

H2O

eten

- reakcijom dva molekula alkohola nastaju etri.

CH3CH2

OH

HO

CH2CH3

CH2CH3

CH3CH2

H2O

etiletar
3.Reakcije oksidacije.Primarni, sekundarni i tercijarni alkoholi se oksiduju na
razliite naine.
- primarni alkoholi oksidacijom daju aldehide sa istim brojem ugljenikovih atoma koji
se dalje oksiduju u odgovarajue organske kiseline.

CH3CH2

OH

KMnO4
+H

- H2O

O
CH3C
H

KMnO4
H

O
CH3C
OH

etanal, aldehid
etanska kiselina
- sekundarni alkoholi se oksiduju u odgovarajue ketone.

CH3
CH OH
CH3

KMnO4
H

CH3
C

CH3

H2O

propanon (aceton), keton

- tercijarni alkoholi se teko oksiduju u neutralnoj i baznoj sredini, dok oksidacijom u
kiseloj sredini daju smeu kiselina.
Najprostiji zasieni alifatini alkohol je metanol CH3OH. Dobija se
industrijski suvom destilacijom drveta i veoma je ortovan. Deluje na oni nerv, moe
da izazove slepilo a i smrt. Upotrebljava se za denaturaciju komercijalnog alkohola.
Etanol ili etil-alkohol CH3CH2OH, je najmanje otrovan i u praksi se naziva
samo alkohol. Dobija se alkoholnim vrenjem biljnog materijala koji sadri ugljene
157

hidrate kao npr. eer ili skrob. Koristi se za dezinfekciju, kao rastvara, u organskoj
sintezi, za proizvodnju alkoholnih pia itd.
Alkoholi sa 3, 4 i 5 ugljenikovih atoma, propil, butil i amil alkohol, su
neprijatnog mirisa, veoma su otrovni i mogu nastati tokom alkoholnog vrenja. Etanol
koji nije preien sadri i navedene alkohole zbog ega postaje neprijatnog mirisa i
veoma otrovan. Postoje i vii, takozvani alkoholi dugog niza koji se mogu nai u
nekim prirodnim proizvodima gde su najee estarski vezani i grade voskove.
Najrasprostranjeniji su cetilalkohol C16H33OH i miricilalkohol C31H63OH koji se
nalaze u pelinjem vosku.
Nezasieni alkoholi. Formule nezasienih alkohola se izvode iz formula
odgovarajuih alkena ili alkina zamenom jednog vodonikovog atoma alkoholnom OH
grupom. Prvi lan ovog niza je nestabilni vinil-alkohol ili etenol. Njegova formula se
izvodi iz formule etena, nije poznat u slobodnom stanju jer premetanjem vodonika iz
alkoholne grupe prelazi u svoj izomerni stabilniji oblik acet - aldehid.
Ova pojava se naziva keto-enolna tautomerija i oznaava istovremeno prisustvo
enolnog i keto oblika u reakcionom sistemu. Stabilniji keto oblik je vie zastupljen.

H
CH2

CH3

OH

enolni oblik
vinilalkohol (etenol)

keto oblik
acetaldehid

Nezasieni alkoholi sa vie ugljenikovih atoma kod kojih dvostruka veza i OH

grupa nisu na istom C atomu su stabilna jedinjenja.

CH2

CH CH2

OH

alilalkohol ( 2 propen-1-ol ), stabilan

16.2.1.2. Polihidroksilni zasieni alkoholi
Ova jedinjenja imaju vie OH-grupa na razliitim ugljenikovim atomima.
Vie hidroksilnih grupa ne mogu da postoje na istom ugljenikovom atomu jer su
ovakva jedinjenja nestabilna. Prema tome maksimalan broj OH-grupa ne sme biti vei
od broja ugljenikovih atoma.
Dvohidroksilni alkoholi, dioli ili glikoli
Opta formula ovih jedinjenja je CnH2n(OH)2. Formula prvog i
najednostavnijeg predstavnika ovih jedinjenja izvodi se iz formule etana zamenom po
jednog vodonikovog atoma sa svakog atoma ugljenika OH grupom. Dvohidroksilni
alkoholi u nazivu dobijaju nastavak diol.

158

CH2

OH

CH2

OH

1,2-etandiol ili glikol

Ovo jedinjenje je gusta sirupasta otrovna tenost, slatkog ukusa. Upotrebljava

se kao antifriz. Propan moe graditi dva izomerna diola.

CH3

CH CH2

CH2

OH OH

OH

1,2- propandiol

CH2

CH2
OH

1,3- propandiol

Dobijanje. Dobijaju se na vie naina a najee dejstvom kalijum-hidroksida

ili vode na dihalogene derivate etana.

CH2

CH2

Br

Br

2 H2O

CH2

CH2

OH

OH

1,2-dibrometan

2 HBr

etandiol

Hemijske osobine. Reaguju slino kao monohidroksilni alkoholi, ali se

hemijske reakcije ponavljaju vie puta u skladu sa brojem OH grupa.
1. Sa alkalnim metalima daju dve vrste alkoholata.

CH2

CH2

CH2

CH2

ONa ONa

ONa OH
mononatrijum glikolat

dinatrijum glikolat

2. Sa kiselinama grade estre.

CH3COOCH2

CH3COOCH2

CH2OH

etilenglikolmonoacetat
(jednosrtuki estar)

CH2OOCCH3

etilenglikoldiacetat
(dvostruki estar)

3. Oksidacijom glikola dobijaju se razliiti oksidacioni proizvodi.

O

O
CH2

OH

CH2

OH

Ox

etilenglikol

H
CH2OH
glikolaldehid

O
C
C

H
O

H
glioksal

Ox

O
Ox

C
C

OH
O

Ox

H
glioksilna kiselina

OH
CH2OH

Ox

glikolna kiselina
O
C OH
O
C
OH
oksalna kiselina

159

Trohidriksilni alkoholi, trioli

Ovi alkoholi imaju tri OH grupe vezane za tri razliita ugljenikova atoma.
Opta formula ovih alkohola je CnH2n-1(OH)3. Najvaniji predstavnik ove grupe
alkohola je 1,2,3-propantriol, glicerol, ili trivijalno glicerin.

CH2

OH

CH

OH

CH2

OH

1,2,3-propantriol, glicerol

Glicerol ulazi u sastav masti i ulja a koristi se u koarskoj industriji, kozmetici,

kao antifriz, dodatak okoladi i za dobijanje glicerol-trinitrata ili ''nitroglicerina'' (to
je pogrean naziv), estra glicerina i azotne kiseline koji se koristi u medicini za irenje
krvnih sudova i kao eksploziv.

CH2

OH

CH

OH

CH2

OH

- 3 H2O

3 HNO3

glicerol (glicerin)

CH2

O NO2

CH

O NO2

CH2

O NO2

gliceroltrinitrat (nitroglicerin)

Glicerol se moe esterifikovati i fosfosfornom kiselinom gradei fosfatne estre, veoma

vane proizvode metabolizma.

CH2O
CHOH

OH
O
OH

CH2OH OH
O
CHO P
OH
CH2OH

CH2OH
glicerin--fosforna kiselina

glicerin--fosforna kiselina

Polioli
Ovo su vii polihidroksilni alkoholi sa etiri (tetritoli), pet (pentitoli), est
(heksitoli) i vie hidroksilnih grupa. Nastaju redukcijom eera.

OH

OH

CH2

CH

OH

CH OH

CH OH

CH OH

CH OH

CH OH

CH2

CH OH

CH OH

OH

CH2

OH

CH2

CH2

OH

CH OH
CH2

tetritol

pentitol
160

OH

heksitol

Cilkini alkoholi
Ovo su derivati cikloalkana koji nastaju zamenom jednog ili vie atoma
vodonika hidroksilnim grupama. Najvaniji predstavnik ove grupe jedinjenja je
cikloheksanol koji nastaje zamenom jednog H atoma cikloheksana OH grupom.
Zamenom svih est H atoma cikloheksana sa OH grupama nastaje alkohol inozitol,
koji je u tkivima estarski vezan za fosfornu kiselinu gradei fitinsku kiselinu koja
predstavlja rezervu fosfora u organizmu.
CHOH
HOHC
CHOH
OH
HOHC

CHOH
CHOH

Aromatini alkoholi

cikloheksanol

inozit

Kod ovih alkohola kao i kod fenola postoji aromatino jezgro, ali OH grupa
nije direktno vezana za jezgro nego za boni niz. Ponaaju se kao alifatini alkoholi.
Predstavnik je benzilalkohol.

CH2OH
benzilalkohol
16.2.2. Fenoli
Fenoli su aromatina jedinjenja koja se izvode zamenom jednog ili vie
vodonikovih atoma benzena sa OH grupama. Sve OH grupe su vezane direktno za
aromatino jezgro. Prema broju OH grupa dele se na jednohidroksilne, dvohidriksilne
i trohidroksilne fenole.
16.2.2.1 Monohidroksilni fenoli
Najvaniji predstavnik je fenol (karbolna kiselina) C6H5OH.

OH

fenol

Dobijanje. Dobija se destilacijom kamenog uglja ili sintetiki na vie naina

kao npr., topljenjem sulfonskih kiselina ili njihovih natrijumovih soli sa vrstim
alkalnim hidroksidima.

161

SO3Na
+

OH

topljenje

NaOH

Na2SO3

natrijum-benzol
sulfonat

fenol

Fizike osobine. Bezbojna, kristalna supstanca niske take topljenja, 41C,

karakteristinog mirisa, veoma otrovna.
Hemijske osobine. Fenoli su za razliku od alkohola slabe kiseline, jer u
vodenom rastvoru disosuju gradei fenolatni anjon i H+ jon. Konstanta disocijacije
fenola na 25C iznosi 1,7.10-10.

OH

HOH

fenol

H3O

fenolatni anjon

Kiselost fenola se objanjava veom rezonantnom stabilizacijom fenolatnog

anjona od samog fenola, elektronegativnou fenil grupe i time to aril ostatak privlai
elektrone sa kiseonikovog atoma i slabi O-H vezu u fenolnoj grupi, to omoguava
jonizaciju i delokalizaciju elektrona jezgra fenola. Usled delokalizacije elektrona
dolazi do poveanja elektronske gustine u orto i para poloajima ime se objanjavaju
reakcije supstitucije fenola koje se uvek odvijaju ba u para i orto poloajima.

H
-

delokalizacija elektrona

fenolatni anjon

1.U reakciju sa alkalnim hidroksidima fenoli grade fenolate.

-

OH

O Na
+

NaOH
nartijum-fenolat

2. Fenoli sa kiselinama grade estre.

162

O
OH

HO C CH3

fenol

O C CH3

siretna kiselina

H2O

fenilestar siretne kiseline

3. Reakcije supstitucije u benzenovom jezgru mogu biti razliite

(halogenovanje, nitrovanje, sulfonovanje) ali se uvek odvijaju u orto i para
poloajima.
- halogenovanjem u viku nastaju trihalogen derivati
OH

OH
Br
+

Br

3Br2

3 HBr

Br
2,4,6-tribromfenol

- nitrovanjem u viku nastaju trinitro derivati

OH

OH

O 2N

NO2

cc. HNO3
NO2
2,2,6-trinitrofenol (pikrinska kiselina)

- sulfonovanjem fenola dobijamo smeu orto i para derivata

OH

OH

OH
cc.H2SO4

SO3H
+

SO3H

orto-fenolsulfonska
kiselina

para-fenolsulfonska
kiselina

Osim navedenih, fenoli daju i reakcije hidrogenovanja i oksidacije.

Monohidroksilni derivati fenola sadre jednu hidroksilnu grupu. Najpoznatiji
derivat je uljasta tenost, metilfenol, ili krezol, koji postoji u tri izomerna oblika, orto
(o), meta (m) i para (p). Krezol se koristi kao sredstvo za dezinfekciju jer ima bolja
dezinfekciona svojstva od fenola.
163

CH3

CH3

CH3

OH
OH
OH
o-krezol
m-krezol
p-krezol
U ovu grupu jedinjenja spada i timol, koji se upotrebljava kao sredstvo za dezinfekciju
ali je manje toksian od fenola i krezola.
CH3

OH
CH
CH3

CH3

timol
Derivati naftalena, izomerna jedinjenja - i -naftoli koji se kao i fenol koriste kao
dezinfekciona sredstva takoe spadaju u ovu grupu jedinjenja.

OH
OH

-naftol

-naftol

16.2.2.2. Polihidroksilni fenoli

Najpoznatiji predstavnici su tri izomerna dvohidroksilna fenola (orto, para i
meta ) izomeri i trohidroksilni fenol pirogalol.
OH

OH

OH
OH
OH

o-dihidroksibenzen
katehol, pirokatehin

m-dihidroksibenzen
rezorcinol

OH

p-dihidroksibenzen
hidrohinon

Meta-dihidroksi benzen, rezorcinol se koristi u medicini za leenje konih oboljenja,

kao i najvaniji trohidroksilni izomer pirogalol.
164

OH
OH
OH

pirogalol
16.3. ETRI
Etri se mogu smartati derivatima vode kod kojih su oba H atoma zamenjena
alkil ili aril grupama, a takoe i derivatima alkohola ili fenola kod kojih je H iz OH
grupe zamenjen alkil ili aril grupom.

R
O

R OH
R

voda
alkohol-fenol
etar
U zavisnosti od uvedenih alkil ili aril grupa postoje alifatini i aromatini etri.Ukoliko
su uvedene grupe iste, etri su prosti, a ukoliko su razliite etri su meoviti.
Nomenklatura etara. Imena etara se izvode iz naziva alkil ili aril grupa koje
se nalaze u molekulu i nastavka etar. Ukolilko etar sadri dve iste alkil ili aril grupe u
nazivu ispred imena grupe dodaje se prefiks ''di''. Nazivi ovih jedinjenja se mogu
izvesti i iz naziva alki ili aril grupe, reice ''oksi'' i naziva druge alkil ili aril grupe koja
gradi jedinjenje.
Prosti etri
Meoviti etri

O CH3

CH3 O CH3
dimetil etar
metoksimetan
CH3CH2 O CH2CH3
dietil etar
etoksietan

fenilmetil etar
fenoksimetan
CH3

O CH2CH3
metiletil etar
metoksietan

Dobijanje. Etri se mogu dobiti Wiliamson-ovom sintezom iz alkoholata ili

fenolata i alkil halogenida po mehanizmu nukleofilne supstitucije. Mogu se dobiti i
dehidratacijom alkohola.
- reakcija sa alkoholatom

165

CH3

CH3

H C Cl

CH3CH2 O Na

CH3CH2

O C

Na Cl

H
etilalkoholat

etiljodid

dietiletar (etar), etoksietan

Ova reakcija se moe predstaviti i na sledei nain.

CH3CH2 ONa

CH3CH2

Cl

CH3CH2

O CH2CH3

Na C l

- reakcija sa fenolatom
O Na
CH3

natrijumfenolat

O CH3

Cl

Na C l

metilhlorid

fenilmetiletar, fenoksimetan

Ova reakcija se moe prikazati i na sledei nain.

ONa

O CH3

CH3Cl

NaCl

- dehidratacija alkohola u kiseloj sredini

CH3CH2

OH

HO

CH2CH3

CH3CH2

CH2CH3

H2O

dietiletar (etar), etoksietan

Hemijske osobine. Etri su neutralne supstance hemijski neaktivne.
Zagrevanjem sa jakim mineralnim kiselinama daju soli. U ovoj reakciji dolazi do
raskidanja etarske veze i nastajanja alkil ilil arilhalogenida.

CH3CH2 O CH2CH3 + 2 HCl t

CH3CH2Cl + 2 H2O
Adicijom
soli.

CH3CH2

halogenvodoninih

O CH2CH3

kiselina

na

etre

CH3CH2

H Br

etiljodid
nastaju

oksonijumove

O CH2CH3

dietiloksonijum bromid
166

Br

Najpoznatije jedinjenje iz ove grupe je dietiletar, etoksietan ili trivijalno samo

etar. To je tenost, sladunjavog ukusa, dobro se rastvara masti a u medicini se koristio
kao anestetik i antiseptik, ali se danas zbog svoje toksinosti ne koristi. Poznati su
aromatini etri, gvajakol koji ima antiseptino dejstvo i dobija se iz bukovog drveta
kao i vanilin, koji se nalazi u plodu vanile.
OH

OH

OCH3

OCH3

O
C
H

gvajakol
vanilin
Hormon titne lezde, tiroksin je prirodni derivat difeniletra.

J
HO

CH2 CH COOH

O
J

NH2

J
tiroksin

Etri mogu imati i ciklinu strukturu. Ciklini etri su heterociklina jedinjenja

koja u prstenastoj strukturi imaju jedan etarski vezan atom kiseonika. Tetrahidrofuran
je primer petolanog a tetrahidropiran estolanog heterociklinog jedinjenja sa
kiseonikom. Ovakva jedinjenja se nalaze u strukturama prostih i sloenih eera.
Postoje i epoksidi, jedinjenja kod kojih se etarski kiseonik nalazi u trolanom
prstenu, a zastupljena su u mleku.
H2C
O
he t e r o c ik li

tetrahidrofuran

tetrahidropiran

CH2

CH3HC

CH2CH3
O

e p o k s id i

epoksietan

2,3epoksibutan

16.4. ALDEHIDI I KETONI

Ova jedinjenja i aldehidi i ketoni, sadre karbonilnu funkcionalnu grupu, kod
koje su ugljenik i kiseonik vezani dvostrukom vezom. Karbonilna grupa u zavisnosti
od strukture moe biti aldehidna ili keto karbonilna grupa. Aldehidi su specifini po
tome to sadre aldehidnu grupu (za karbonilnu grupu imaju vezan jedan atom
vodonika i neki alkil i aril ostatak), dok ketoni sadre keto grupu (za karbonilnu grupu
imaju vezana dva alkil ili aril ostatka koji mogu biti iste ili razliite strukture, ali ne
mogu biti atomi vodonika).
167

karbonilna grupa

R C

R1

aldehid

keton

Klasifikacija aldehida i ketona. U zavisnosti od strukture aklil ili aril grupa

aldehidi i ketoni mogu biti aciklini (zasieni, nezasieni), ciklini (cikloalkanski,
aromatini, terpenski) i heterociklini. Po broju karbonilnih grupa dele se na mono- i
dialdehide, kao i mono- i diketone.
16.4.1. Aciklini zasieni monoaldehidi i monoketoni
Nomenklarura. Nazivi aldehida se izvode iz naziva odgovarajueg alkana
dodavanjem nastavka al, dok se nazivi ketona dobijaju dodavanjem nastavka on na
naziv odgovarajueg alkana.Opta formula aldehida je CnH2n+1-CHO a ketona,
CnH2n+1CO CnH2n+1.
a ld e hid i

k e to ni

H C H

C CH3

CH3

formaldehid, metanal

dimetilketon,propanon ,
aceton
1
CH2 C CH3
O

H3 C H

CH3

acetaldehid, etanal

CH3CH2 C H
O

etilmetilketon,
2 - butanon

CH3CH2

propionaldehid,
propanal

C CH2CH3
O dietilketon, 3- pentanon

Dobijanje aldehida i ketona. Aldehidi i ketoni se se najee dobijaju oksidacijom ili

dehidrogenovanjem odgovarajuih alkohola. Mogu se dobiti i destilacijom smee soli
odgovarajuih organskih kiselina.
Aldehidi
1. Aldehidi se mogu dobiti oksidacijom primarnih alkohola.

CH3CH2

OH

CH3CH2

H2O

O
propanol

propanal, propionaldehid

2. Destilacijom soli organskih kiselina, od kojih je jedna kalcijumformijat nastaju

aldehidi.

168

C O

CH3CH2

Ca

O
CH3CH2

O C
+

Ca

C O

O
O C

H
C H

2 CH3CH2
H

2 CaCO3

Ca-propionat

Ca-formijat

propionaldehid, propanal

3.Dehidrogenizacijom primarnih alkohola.

O
CH3CH2OH

- H2

CH3

etanol

etanal, acetaldehid

Ketoni
1. Ketoni se mogu dobiti oksidacijom sekundarnih alkohola.

O
CH3

CH CH3

CH3

CH3

H2O

OH
sekundarni alkohol, propanol

dimetilketon

2. Suvom destilacijom kalcijumovih soli organskih kiselina osim Ca-formijata nastaju

ketoni.

CH3

C O
O

CH3

Ca

CH3

C O

C CH3

CaCO3

O
Ca-acetat

dimetilketon, aceton

3. Dehidratacijom sekundarnih alkohola.

CH3

CH CH3

- H2

O
CH3

CH3

OH
sekundarni alkohol, propanol

169

dimetilketon

Hemijske osobine. Aldehidi i ketoni su veoma reaktivna jedinjenja, zbog

prisustva karbonilne grupe, koja se nalazi u jednoj ravni sa uglom od 120 izmeu
veza, kao i zbog njenog uticaja na vodonikove atome koji se nalaze u - poloaju.

120

120

+
C

120

karbonilna grupa
U karbonilnoj grupi ugljenik i kiseonik su vezani dvostrukom vezom, a elektronska
gustina u dvostrukoj polarnoj kovalentnoj vezi je pomerena ka elektronegativnijem
kiseoniku, tako da kiseonik postaje nosilac negativnog a ugljenik nosilac pozitivnog
naelektrisanja. Usled navedenog dolazi i do polarizacije HC veza u -poloaju (-C
atom je prvi ugljenikov atom pored funkcionalne grupe), usled ega se H atomi na
ugljenikovom atomu lake zamenjuju to je i prikazano u sledeoj reakciji.

C C

CH3CH2

H O

Br2

CH3CHBr

HBr

polarizacija
propionaldehid
CH veza u -poloaju

-brompropionaldehid

Zajednike reakcije aldehida i ketona. Aldehidi i ketoni daju veliki broj

istih reakcija, zato to reaguje karbonilna grupa. Reakcije ketona su sporije zbog
prirode keto-grupe, koja zbog prisustva alkil ili aril ostatka moe da izazove sterne
smetnje i na taj nain uspori reakciju. Najvanije reakcije aldehida i ketona se reakcije
oksidacije, adicije, supstitucije i kondenzacije.
1. Reakcije oksidacije.
- aldehidi daju monokarboksilne kiseline sa istim brojem ugljenikovih atoma.

CH3

CH3

C OH
O

acetaldehid, etanal
siretna, etanska kiselina
- ketoni se razlau pri oksidaciji i daju vie karboksilnih kiselina. Dolazi do
raskidanja veze izmeu karbonilne grupe i jednog alkil ostatka. U zavisnosti koja se
veza raskine mogu nastati dve vrste proizvoda.
170

CH3CH2 COOH,
propionska kiselina

O
CH3CH2CH2

C CH3

CH3 COOH
.
sircetna
kiselina

CH3CH2CH2

COOH,

HCOOH

buterna kiselina
mravlja kiselina
2. Rakcije adicije
- adicijom vodonika (redukcijom) na aldehide nastaju primarni alkoholi dok
adicijom vodonika na ketone nastaju sekundarni alkoholi.
CH3CH2

C H

CH2CH2OH

H H

propilalkohol

O
propionaldehid
CH3

C CH3

H2

CH3

CH CH3
OH

O
dimetilketon

sekundarni propilalkohol

- reakciju adicije natrijumhidrosulfita (NaHSO3) daju aldehidi i poneki ketoni.

Reakcija slui za preiavanje karbonilnih jedinjenja.
CH3

SO3Na

CH3

HCl

CH3

SO3Na
O hidrosulfitno jedinjenje
C H + NaCl + SO2

O
CH3

SO3Na

H2O

O acetaldehid

- adicijom cijanovodonine kiseline na aldehide i ketone nastaju nitrili ili

cijanhidrini i produava se ugljovodonini niz za jedan C atom. Ova jedinjenja su
reaktivna i sa vodom daju organske kiseline.

CH3

C H

HCN

C CH 3

CH CN

OH
oksinitril

CH3

CH3

HCN

CH3

CN
CH CH3

OH
oksinitril

171

- adicija alkilmagnezijumhalogenida (Grinjarov reagens), se koristi u

organskoj sintezi. Ovom reakcijom je mogue produiti niz za razliiti broj
ugljenikovih atoma u zavisnosti od strukture alkilmagnezijumhalogenida. Metanal
HCHO sa Grinjarovim reagensom daje primarne alkohole dok ostali aldehidi daju
sekundarne a ketoni tercijarne alkohole. Tako npr. etanal (sadri dva C) u reakciji sa
metilmagnezijumjodidom daje sekundarni alkohol sa tri ugljenikova atoma 2propanol.

H
CH3

CH3MgJ

CH3

CH3

H OH

CH3

OMgJ

O
etanal

CH3

OH

metilmagnezijimjodid

2-propanol

3. Reakcije supstitucije aldehida i ketona su retke a naee su reakcije supstitucije

karbonilnog kiseonika halogenim elementima ili fenilhidrazinom.
- supstitucijom karbonilne grupe halogenima, aldehidi i ketoni daju dihalogen
derivate. Oba halogena se vezuju na karbonilnom ugljeniku.

CH3

PCl5

CHCl2

CH3

POCl3

O
1,1-dihloretan
CH3

CH3

PCl5

CH3

CCl2

CH3

PCl5

2,2-dihlorpropan
- supstitucijom karbonilnog kiseonika sa fenil hidrazinom nastaju fenilhidrazoni,
jedinjenja znaajna za odreivanje strukture eera.

CH3

H2N NH C6H5

CH3

CH3 C

NNHC6H5

H2O

H
fenilhidrazon
O

H2N NH C6H5

CH3

CH3

NNNC6H5

H2O

CH3
fenilhidrazon
3. Reakcije kondenzacije su zastupljene i kod aldehida i kod ketona. Nastaju
usled reaktivnosti H-atoma u -poloaju. U ovim reakcijama nastaju dimeri sa dve
razliite funkcionalne grupe, ili nezasiena dimerna jedinjenja.
172

- aldehidi daju reakciju aldolne kondenzacije u kojoj nastaju aldoli, dimerna

jedinjenja sa aldehidnom i hidroksilnom funkcionalnom grupom. Aldehidi koji
nemaju H atom u -poloaju (benzaaldehid, metanal) ne daju ovu reakciju. Reakcije
aldolne kondenzacije su veoma vane u metabolizmu ugljenih hidrata.

H
CH3

H CH2

CH3

CH2 C

OH

3-hidroksibutanal, aldol
-ketoni takoe daju aldolnu kondenzaciju u kojoj nastaju dimerna jedinjenja
ketoli, sa keto i hidroksilnom grupom u svom sastavu.
CH3
CH3

C CH3

H CH2

CH3

CH3

C CH2

OH

CH3

2-hidroksi-2-metil-4-pentanon, ketol
- ketoni daju i reakciju krotonske kondenzacije u kojoj uz eliminaciju
molekula vode nastaje nezasieno jedinjenje.

H
CH3 C CH2 C H
H

CH3 CH

CH C H

H2O

3-hidroksibutanal

krotonaldehid , 2-butenal

Reakcije karakteristine samo za aldehide. Aldehidi daju reakcije

polimerizacije, reakcije u kojima nastaju acetali i poluacetali i karakteristinu
Kanicarovu reakciju.
- u reakciji polimerizacije uestvuju tri molekula aldehida i nastaje
heterociklini proizvod, trimer, sa tri atoma kiseonika u prstenu (sastoji se od tri
monomera).

3R

R CH
C

O
aldehid, monomer

O
CH

CH R
O

trimer

- sa alkoholima aldehidi grade acetale i poluacetale. Acetali nastaju u

prisustvu dva molekula alkohola eliminacijom molekula vode, a poluacetali adicijom
jednog molekula alkohola na aldehid.
173

CH3

O CH3

HO CH3
CH3

HO CH3

C H

H2O

O CH3
acetal
O CH3

CH3

C H

CH3

HO CH3

C H

OH
poluacetal
Reakcija nastajanja intramolekulskih poluacetala je znaajna kod monosaharida.
- Kanicarova reakcija je karakteristina za aromatine aldehide i formaldehid,
tj. one aldehide koji nemaju vodonik na ugljenikovom atomu. U ovoj bimolekulskoj
reakciji jedan molekul aldehida se oksiduje do odgovarajue kiseline a drugi redukuje
do alkohola.
O

H C

H C

H C OH

CH3

OH

metanal, formaldehid

mravlja kiselina

metanol

Nezasieni aldehidi. Nastaju eliminacijom vode iz polihidroksilnih alkohola.

Najpoznatiji je propenal koji nastaje iz glicerola.
CH2

CH CH2

OH

OH OH

CH2

CH C

2 H2O

glicerol
propenal, akrolein
Dialdehidi i diketoni. Ova jedinjenja sadre po dve aldehidne odnosno dve
keto funkcionalne grupe.
H C C

CH3

O O

C C
O

glioksal, dialdehid

CH3

diacetil, diketon

Ciklini aldehidi i ketoni. Ova jedinjenja mogu biti cikline, aromatine ili
terpenske strukture.

O
cikloheksanon

benzaaldehid

CH3

O
acetofenon
174

kamfor

Oksialdehidi i oksiketoni. Ovo su dvofunkcionalna jedinjenja koja sadre

OH grupu i aldehidnu ili keto grupu. Najpoznatiji predstavnici su glikolaldehid, koji
spada u oksialdehide i oksiaceton koji spada u oksiketone.

HO CH2

CH2OH

CH3

O
glikolaldehid

oksiaceton

Dobijanje. Dobijaju se oksidacijom polihidroksilnih alkohola.

CH2

CH2

OH

OH

H2O2

CH2

OH

H
+

2 H2O

etilenglikol
glikolaldehid
Osobine. Ova jedinjenja, koja se nazivaju oksikarbonilna jedinjenja, mogu da
grade veoma stabilne ciklopoluacetalne oblike zatvaranjem prstena izmeu OH i
aldehidne grupe. Ukoliko se OH grupa nalazi na ugljenikovom atomu nastaju
petolani heterociklini prstenovi sa kiseonikom u prstenu (furanozni oblici) , a
ukoliko se OH grupa nalazi na ugljenikovom atomu nastaju estolani heterociklini
prstenovi sa kiseonikom u prstenu (piranozni oblici). Ove reakcije su izuzetno
zastupljene kod razliitih eera koji su u prirodi preteno u stabilnim
ciklopoluacetalnim oblicima. Zatvaranjem prstena stvara se i jedan asimetrian,
(hiralan), ugljenikov atom (obeleava se zvezdicom) tako da su jedinjenja u
ciklopoluacetalnom obliku optiki aktivna.

Oksikarbonilni oblik

CH2 CH2 CH2

CH2

Ciklopoluacetalni oblik
H2C

OH

O
- oksialdehid

CH2 CH2 OH

H2C
O
CH2 C H

CH2

C*

Heterociklus

CH2

OH O

O
furan

CH2
H2C
H

CH2

C*

CH2
O

OH
-oksialdehid
piran
U zavisnosti od polaja OH grupe na asimetrinom ugljenikovom atomu,
postoje i ciklopoluacetalni oblici, koji su stabilni a na osnovu konvencije
prikazuju se na sledei nain :
175

H
H H
H
H
H

H
O H
*
H
OH

H H
H
H
H

-piranozni ciklopoluacetalni oblik

O OH
*
H
H
H

- piranozni ciklopoluacetalni oblik

16.5. ORGANSKE KISELINE, JEDINJENJA SA KARBOKSILNOM

FUNKCIJOM
Karakteristika ovih jedinjenja je prisustvo karboksilne funkcionalne grupe i
kiseli karakter. Karboksilna funkcionalna grupa se sastoji sa sastoji iz karbonilne i
alkoholne funkcionalne grupe to se moe videti iz njene strukturne formule. Opta
formula organskih kiselina je RCOOH.

O
C

R
OH

karboksilna grupa

C
OH

organska kiselina

Podela organskih kiselina. Prema karakteru ugljovodoninog ostataka R,

organske kiseline se dele na acikline (zasiene i nezasiene), cikline (cikloalkanske,
aromatine i terpenske) i heterocikline, dok se prema broju karboksilnih grupa dele
na mono, di- i tri karboksilne kiseline. U zavisnosti od prisistva drugih funkcionalnih
grupa u ugljovodoninom ostatku R, karboksilne kiseline se dele na halogen
karboksilne (prisutni su halogeni elementi hlor, brom ili jod), oksi karboksilne
(prisutna je OH, alkoholna, funkcionalna grupa), aldehido karboksilne (prisutna je
CHO, aldehidna funkcionalna grupa), keto karboksilne kiseline (prisutna je >C=O,
keto funkcionalna grupa) i amino kiseline (prisutna je NH2, amino funkcionalna
grupa).
16.5.1. Monokarboksilne zasiene kiseline
Ova jedinjenja sadre jednu karboksilnu grupu a ugljovodonini ostatak R ima
zasienu alkansku strukturu. Opta formula ovih jedinjenja je CnH2n+1COOH.
Nomenklatura. Imena ovih kiselina se izvode prema nazivu ugljovodonika sa
kojim imaju isti broj ugljenikovih atoma. Tako postoje metan, etan ili propan kiselina.
Veina ovih kiselina ima i trivijalne nazive koji se u praksi vie koriste.

176

H COOH mravlja ili metan kiselina

CH3CH2CH2

COOH

n-buterna ili butan kiselina

CH3

`
ili etan kiselina
COOH sircetna

CH3

CH COOH

CH3
izobuterna ili 2-metilpropan kiselina

CH3CH2 COOH propionska ili propan

kiselina

Ugljenikovi atomi u ugljovodoninom ostatku organske kiseline mogu se oznaiti

brojevima (prvi ugljenikov atom karboksilne grupe oznaava se brojem 1), ili slovima
grkog alfabeta (prvi ugljenikov atom do karboksilne grupe oznaava se sa ).
5

CH3CH2CHCH2

COOH

CH3CH2CHCH2

COOH

CH3

CH3
3-metilpentan kiselina
(3-metilvalerijanska kiselina)

-metilpentan kiselina
(-metilvalerijanska kiselina)

Dobijanje. Monokarboksilne zasiene kiseline se mogu dobiti na vie naina.

1. Oksidacijom primarnih alkohola i aldehida.
O

O
Ox

OH

CH3CH2

CH3

etanol
2. Hidrolizom nitrila i estara.

Ox

etanal

C OH

CH3

etan kiselina (siretna kiselina)

O

CH3

CH3

2 H2O

siretna kiselina

acetonitril
CH3

C OH

C O CH2CH3

CH3

H2O

C OH

HO CH2CH3

etilestar siretne kiseline

siretna kiselina

etanol

3.Grinjarovom sintezom. U ovoj reakciji uestvuje Grinjarov reagens

(alkilmagnezijum halogenid ) koji moe imati razliite aril ili alkil ostatke i CO2. CO2
gradi karboksilnu grupu.
O
CH3 MgJ

CH3
C OMgJ
magnezijumacetatjodid

CO 2

O
CH3

O
OMgJ

2 HCl

CH3

OH

siretna kiselina

177

MgJ2

MgCl2

Hemijske osobine. Najvanija osobina karboksilnih kiselina je njihova

kiselost, koja nastaje usled polarizacije karbonilne grupe (koja se nalazi u sastavu
kisele karboksilne grupe) i otputanja H+ jona. U karbonilnoj grupi elektroni
dvosrtuke veze se jo vie pomeraju ka kiseoniku, te ugljenik postaje nosilac
delimino pozitivnog naelektrisanja a kiseonik delimino negativnog naelektrisanja.
Ovako pozitivno naelektrisani atom ugljenika jo vie privlai elektronski par veze OH i on se pomera blie kiseoniku. Usled ovoga dolazi do jonizacije OH grupe,
kiseonik se naelektrie negativno a vodonik u obliku protona odlazi u rastvor to
izaziva kiselost rastvora karboksilnih kiselina.
+
R C
-O

R C
O
O

polarizacija veza

jonizacija molekula kiseline

Kiselost se moe objasniti rezonantnom stabilizacijom karboksilatnog anjona, koji

gradi dve energetski ekvivalentne negativno naelektrisane rezonantne strukture, i koji
je stabilniji je od nedisosovane kiseline.
O
R C

O H

-H

+
+H

nedisosovana
kiselina

R C

ili

R C

O
R C

negativno naelektrisane rezonantne

strukture karboksilatnog anjona

karboksilatni
anjon

Organske kiseline su slabo disosovane, loi su elektroliti jer zbog malog broja
jona i velikog broja nedisosovanih molekula u rastvoru loe provode elektrinu struju.
Jaina ovih kiselina se meri konstantom jonizacije K, koja predstavlja kolinik izmeu
proizvoda koncentracija jona i koncentracije nedisosovanih molekula u rastvoru.
+

CH3COOH

CH3COO

K=

c H . c CH3COH
c CH3COOH

Tabela 16.1. Jaine monokarboksilnih kiselina

Organska kiselina
Mravlja kiselina
Siretna kiselina
Propionska kiselina
Buterna kiselina

Formula
HCOOH
CH3COOH
CH3CH2COOH
CH3CH2CH2COOH

Hemijske reakcije karboksilnih kiselina su sledee:

178

Konstanta jonizacije
1,76 . 10-4
1,76 . 10-5
1,34 . 10-5
1,52 . 10-5

1. Reakcija halogenovanja u prisustvu molekula gasovitog halogena spada u

reakcije supstitucije i odvija se na ugljovodoninom ostatku R. Ova reakcija se kao i
kod alkana odvija postepeno sve dok se svi vodonikovi atomi ne zamene atomima
halogenog elementa.

CH3

COOH

Cl2

CH2Cl

COOH

Cl2

siretna kiselina
monohlorsiretna kiselina
Hemijska reakcija se nastavlja sve dok se svi vodonikovi atomi alkil grupe ne zamene
atomima hlora, a kao krajnji proizvod nastaje trihlorsiretna kiselina CCl3COOH.
2.U prisustvu fosforhalogenida kao to su fosforpentahlorid i fosfortrihlorid
dolazi do supstitucije OH grupe koja je u sastavu karboksilne funkcije halogenom, a
nastala jedinjenja se nazivaju acilhalogenidi.

CH3

C OH

PCl5

CH3

Cl

POCl3

HCl

acetilhlorid
Acilkalogenidi su zbog prisustva hlora u molekulu reaktivniji od kiselina iz
kojih su nastali pa se zbog toga koriste u reakcijama hemiske sinteze razliitih
jedinjenja.
3.U reakciji sa amonijakom organske kiseline supstitucijom OH grupe koja je
u sastavu karboksilne funkcije amino grupom iz amonijaka daju amide. Istu reakciju
daje i acetilhlorid.

CH3

Cl

NH3

CH3

C NH2

HCl

acetilhlorid
acetamid
4. Esterifikacija je reakcija u kojoj organske kiseline sa alkoholima grade estre
uz eliminaciju jednog molekula vode.

CH3

C OH

HO

CH2

CH3

CH3

C O

CH2CH3

H2O

siretna kiselina
etilalkohol
etilestar siretne kiseline
5. Dva molekula organske kiseline eliminacijom molekula vode grade
anhidride.
CH3

C OH
O

HO

CH3

CH3

C O

CH3

anhidrid siretne kiseline

179

H2O

Prvi lan homologog reda monokarboksilnih kiselina je mravlja kiselina, koja

se sastoji iz jedne aldehidne i jedne karboksilne grupe pa pokazuje osobine i aldehida i
kiselina. Ovo je najjaa monokarboksilna kiselina, koja se nalazi u mravima ili u
nekim biljkama kao to je kopriva. Njene soli se nazivaju formijati.
Siretna kiselina je drugi lan homologog reda karboksilnih kiselina i
najpoznatija je u ovoj grupi jedinjenja. Deset puta je slabija od mravlje kiseline, dobija
se suvom destilacijom drveta, a nastaje i siretno kiselinskim vrenjem etanola. U toku
metabolizma nastaje u razliitim tkivima.U prirodnim proizvodima se nalazi u obliku
estra, koristi se uglavnom kao zain a ima i slabo dezinfekciono dejstvo. Njene soli se
nazivaju acetati.
16.5.2. Monokarboksilne nezasiene kiseline
Ova jedinjenja imaju jednu dvostruku vezu i jednu karboksilnu fukciju. Opta
formula ovih kiselina je CnH2n-1COOH.
Nomenklatura. Nazivi ovih kiselina se izvode iz naziva alkena sa istim
brojem ugljenikovih atoma, dok se poloaj dvostruke veze oznaava slovima grkog
alfabeta, prema oznakama ugljenikovih atoma izmeu kojih se nalazi dvostruka veza.
Veina ovih kiselina ima i trivijalne nazive.

CH2

CH COOH

CH3

CH

'
(, nezasicena
kiselina), propen kiselina, akrilna kiselina

CH COOH

'
kiselina) , buten kiselina, krotonska kiselina
( , -nezasicena

Prisustvo dvostruke veze omoguava nastajanje cis i trans izomera, tako se

krotonska kiselina moe javiti u cis i trans oblicima.
H C

CH3

H C

COOH

CH3 C
H C

cis-krotonska kiselina

H
COOH

trans-krotonska kiselina

Kod ovih kiselina mogua je i strukturna izomerija to je prikazano na

primerima vinilsiretne i metakrilne kiseline.

CH2 CH CH2

'
COOH vinilsircetna
kiselina

CH2

COOH metakrilna
kiselina

CH3

Dobijanje. Mogu se dobiti na razliite naine.

1. Oksidacijom primarnih nezasienih aldehida i ketona (koji se dobijaju
oksidacijom nezasienih alkohola) nastaju nezasiene kiseline.

CH2

CH CH2OH

Ox

CH2 CH C

Ox

CH2

CH COOH

O
nezasieni alkohol
alilalkohol

nezasieni aldehid
akrolein
180

nezasina kiselina
akrilna kiselina

2. Oduzimanjem halogenvodonika iz -kiselina.

CH2

CH COOH

Br

CH2

-brompropionska kiselina

CH COOH

HBr

akrilna kiselina

3. Dehidratacijom -oksikarboksilnih kiselina.

CH2

CH COOH

OH

CH2

-oksipropionska kiselina

CH COOH

HBr

akrilna kiselina

Hemijske reakcije. Ove kiseline pokazuju razliite hemijske reakcije koje su

uslovljene prisustvom dvostruke veze i karboksilne grupe.
1. Reakcije adicije se odvijaju na dvostrukoj vezi a njihov tok je uslovljen i
postojanjem karboksilne grupe koja diriguje adiciju halogenvodonika i vode.
- adicija vodonika i halogenih elemenata odvija se na dvostrukoj vezi.
Adicijom vodonika u prisustvu katalizatora prelaze u zasiene monokarboksilne
kiseline.
CH2

CH COOH

H2

CH3CH2

akrilna kiselina

COOH

propionska kiselina

- adicijom halogena Cl2, Br2 ili J2 , dobijaju se dihalogen supstisane

karboksilne kiseline.
CH3

CH

CH COOH

Br2

CH3

CH CH COOH
Br

Br

,-dibrombuterna kiselina

krotonska kiselina

- adicija halogenvodonika i vode uslovljena je prisustvom karboksilne grupe.

Tako se kod adicije halogenvodonika atom halogena (zbog svoje velike zapremine i
moguih sternih smetnji) adira na onaj ugljenikov atom dvostruke veze koji je
udaljeniji od karboksilne grupe dok se vodonik adira u poloaju koji je blii
karboksilnoj grupi.
CH2

CH COOH

HJ

CH2

CH2

COOH

-jodpropionska kiselina

akrilna kiselina

- adicija H2O se odvija tako to se OH grupa zbog veeg volumena adira na

ugljenikov atom dvostruke veze koji je udaljeniji od karboksilne grupe dok se vodonik
adira u poloaju koji je blii karboksilnoj grupi.

181

CH2

CH COOH

H2O

CH2

CH2

COOH

OH
akrilna kiselina
-oksipropionska kiselina
2. Reakcije oksidacije mogu se odvijati u prisustvu kiseonika i ozona. U
prisustvu kiseonika i vode nastaje dvohidroksilna kiselina.

CH2

CH2

COOH

H2O

O2

CH2

CH COOH

OH

OH

akrilna kiselina
dioksipropionska kiselina
- u prisustvu ozona nastaje nestabilno jedinjenje ozonid, koje se raspada na
aldehid i aldehidnu kiselinu.
CH3

CH

CH COOH

CH3

O3

CH
O

krotonska kiselina

CH COOH

O
ozonid

O
CH3

CH

CH COOH

CH3

H2O

C H

H C COOH

H2O

O
glioksilna kiselina

O
etanal

3. Polimerizacijom ovih jedinjenja i njihovih derivata kao to su akrilamid i

metilmetakrilat (estar) nastaju razliita vetaka vlakna, sintetiki kauuk i pleksiglas.

O
CH2

CH C NH2

CH2

C O CH3

CH3
akrilamid
metilmetakrilat (pleksiglas)
Fizike osobine. Nezasiene karboksilne kiseline imaju niu taku topljenja
od zasienih kiselina sa istim brojem ugljenikovih atoma to uslovljava nie take
topljenja ulja u kojima su zastupljenje u veim koliinama od zasienih kiselina.
U uljima je zastupljena oleinska kiselina (jedna dvostruka veza) koja moe
biti u cis i trans obliku, kada se naziva elaidinska kiselina. Pored oleinske u uljima se
najee nalaze jo dve nezasiene kiseline linolna (dve dvostruke veze) i linoleinska
kiselina (tri dvostruke veze) sa istim brojem ugljenikovih atoma.

CH3

(CH2)7

10
9
CH CH

(CH2)7

COOH

oleinska kiselina C17H33COOH

182

CH3

H C

(CH2)7

CH3

H C

(CH2)7

COOH

(CH2)7

H C

oleinska kiselina cis-izomer

H
(CH2)7COOH

elaidinska kiselina trans-izomer

Linolna kiselina C17H31COOH

CH3

13 12
10
9
CH CH CH2 CH CH

(CH2)4

(CH2)7

COOH

Linoleinska kiselina C17H29COOH

CH3

CH2

16 15
CH CH

13 12
10
9
CH CH CH2 CH CH (CH2)7

CH2

COOH

16.5.3. Dikarboksilne zasiene kiseline

Ove kiseline imaju dve karboksilne grupe i svrstane su u homologi niz. Jae
su od monokarboksilnih zasienih kiselina sa istim brojem ugljenikovih atoma.
Najprostja je oksalna kiselina koja se sastoji od dve karboksilne grupe vezane jedna za
drugu.
HOOC COOH oksalna kiselina

malonska kiselina

HOOC

CH2

COOH

HOOC

CH2

CH2

COOH

HOOC

CH2

CH2

CH2

COOH

HOOC

CH2

CH2

CH2

CH2

COOH

HOOC

CH2

CH2

CH2

CH2

CH2

'
cilibarna
kiselina
glutarna kiselina
adipinska kiselina
pimelinska kiselina

COOH

Dobijanje. Dobijaju se oksidacijom dihidroksilnih alkohola ili hidrolizom

dinitrila.
- hidrolizom dihidroksilnih alkohola se prvo dobijaju dialdehidi a zatim
dikarboksilne kiseline.

O
CH2

OH

CH2

OH

etilenglikol

H
O
C H

glioksal

- hidrolizom dinitrila se dobijaju dikarboksilne kiseline.

183

COOH
COOH
oksalna kiselina

CH2

N
+

CH2

4H2O

CH2

COOH

CH2

COOH

2 NH3

dinitril ilibarne kiseline

ilibarna kiselina

Hemijske osobine. Imaju dve konstante disocijacije jer jonizuju u dva

stepena. Prva kosntanta jonizacije je vea od druge. Vrednosti konstanti jonizacije za
prve tri kiseline date su u tabeli 16.2.
Tabela 16.2. Konstante jonizacije dikarboksilnih kiselina
Kiselina
Oksalna
Malonska
ilibarna

K1
3,8 .10-2
1,58 .10-3
6,65 .10-5

K2
3,9 .10-5
4,37 .10-6
2,6 .10-6

Dikarboksilne kiseline su jae od odgovarajuih monokarboksilnih kiselina sa

istim brojem ugljenikovih atoma. Tako je oksalna kiselina (K1=3,8 .10-2) oko dve
hiljade puta jaa od siretne kiseline (K1 =1,8 .10-5).
- dikarboksilne kiseline grade dve vrste soli : primarne (hidrosoli) i
sekundarne (normalne).
COONa

COONa

COOH

COONa

natrijumhidrooksalat
natrijumoksalat
- dikarboksilne kiseline grade dve vrste estara mono- i dvostruke- estre.
HO C C O CH2

CH3

CH3CH2

O C C O CH2

CH3

O O

O O

monoetilestar oksalne kiseline

dietilestar oksalne kiseline

16.5.4. Dikarboksilne nezasiene kiseline

Ove kiseline u molekulu sadre dve karboksilne grupe i jednu dvostruku vezu
i imaju optu formulu CnH2n-1(COOH)2. Najvaniji predstavnici su izomeri eten-1,2dikarboksilne kiseline, HOOC-CH=CH-COOH. To su cis-izomer maleinska kiselina i
trans-izomer fumarna kiselina.

H C

COOH

H C

COOH

H C
HOOC

maleinska kiselina (cis-izomer)

COOH
H

fumarna kiselina (trans-izomer)

Fumarna kiselina se nalazi u biljkama i javlja se kao metabolit u biohemijskim

reakcijama, dok cis-izomer, maleinska kiselina zagrevanjem gradi anhidrid i toksina
je.
184

O
H C

to

H C C OH

C
O

H C C OH

H C

H2O

maleinska kiselina

anhidrid maleinske kiseline

Smea oba izomera nastaje dehidratacijom jabune kiseline, s tim to

fumarna kiselina nastaje u mnogo veoj koliini.
HOOC

to

CH CH COOH
H

HOOC

CH CH COOH

H2O

OH

monooksiilibarna kiselina, jabuna

fumarna i maleinska kiselina

16.5.5. Aromatine karboksilne kiseline

Ove kiseline u molekulu sadre aromatino benzenovo jezgro.Najvanija
aromatina kiselina je benzoeva kiselina C6H5COOH. Ovo je kristalna supstanca
rastvorljiva u vodi, relativno je jaka kiselina, Ka= 6,0 . 10-5, gradi soli koje se nazivaju
benzoati, ima antiseptiko dejstvo i upotrebljava se kao konzervans. Nalazi se u nekim
smolama.
Dobijanje. Moe se dobiti oksidacijom aromatinih alkohola i homologa
benena kao i Grinjarovom sintezom.
1. Oksidacija
- oksidacija aromatinih alkohola

O
CH2OH

C
Ox

benzil alkohol
benzaldehid
- oksidacija homologa benzena

CH3

O
H
Ox

C OH

benzoeva kiselina

COOH

Ox

toluen
benzoeva kiselina
2. Grinjarovom sintezom iz arilmagnezijumhalogenida i ugljendioksida
mogue je dobiti aromatine kiseline.

185

O
MgJ

C O MgJ

CO2

benzilmagnezijumjodid
O

O
C O MgJ
2

C OH
+

2 HCl

MgJ2

MgCl2

benzoeva kiselina
Benzoeva kiselina u prisustvu sumporne kiseline daje o-benzensulfonsku
kiselinu, koja u prisustvu amonijaka prelazi u amid o-benzensulfonske kiseline. Amid
orto-benzensulfonske kiseline dehidratacijom daje imid o-benzensulfonske kiseline,
saharin, koji u prisustvu natrijum hidroksida prelazi u Na-so saharina, kristalozu, koja
je lako rastvorna u vodi i koristi se kao zamena za eer.
O

O
COOH

C
NH3

SO2OH

COOH

-H2O

NH

SO2NH2

o-benzensulfonska
amid
kiselina
o-benzensulfonske
kiseline

NaOH

NNa + H2O
SO2

SO2

imid
o-benzensulfonske
kiseline, saharin

Na-so saharina
kristaloza

Ftalna kiselina je aromatina dikarboksilna kiselina, moe biti u orto,(ftalna

kiselina) meta (izoftalna kiselina) i para (teraftalna kiselina) izomernim oblicima.
Orto ftalna kiselina gradi ciklian anhidrid.

COOH

COOH
COOH
COOH

COOH

COOH
ftalna kiselina, orto

izoftalna kiselina, meta

186

teraftalna kiselina, para

O
C
COOH
O

COOH

H2O

C
O
ftalna kiselina

anhidrid ftalne kiseline

16.5.6. Derivati karboksilnih kiselina

Postoje derivati karboksilnih kiselina koji nastaju zamenom OH grupe iz
karboksilne grupe kiseline sa drugim atomima ili grupama, i supstituisane kiseline
koje nastaju zamenom vodonikovog atoma u ugljovodoninom radikalu sa drugim
artomima ili grupama.
-derivati- zamena OH grupe

R C OH
O

-supstituisane kiseline-

O
hloridi kiselina

R C

halogenkarboksilne kiseline
'
hlorsircetna
kiselina Cl CH2 COOH
OH
oksikarboksilne kiseline
" kiselina CH3 CH COOH
mlecna

Cl

O
amidi kiselina

R C NH2
O

anhidridi kiselina

aminokarboksilne kiseline
'
aminosircetna
kiselina NH2

R C O C

R C O

COOH

aldehidokarboksilne kiseline
glioksilna kiselina
H C COOH

O
estri kiselina

CH2
O

ketokarboksilne kiseline
"
pirogrozdjana
kiselina CH3

R1

O
C COOH

16.5.7. Derivati karboksilnih kiselina (zamena u COOH grupi)

Kod svih derivata karboksilnih kiselina ne postoji vie cela karboksilna grupa
nego samo karbonilni deo karboksilne grupe koji je ostao nepromenjen i koji se naziva
acil-radikal (ostatak).U zavisnosti od kiselina iz kojih su nastali postoje, acetil-radikal
(ostatak), prorionil-radikal itd. Halogeni derivati kiselina su najreaktivniji a najmanje
reaktivni su amidi kiselina.

R C

CH3

O
acil-radikal

C
O

acetil-radikal

CH3CH2

C
O

propionil-radikal
187

16.5.7.1 Halogenidi karboksilnih kiselina

Nastaju kada se OH iz karboksilne grupe zameni halogenom. Najei su
derivati hlora koji se nazivaju hloridima kiselina ili acil-hloridima. Dobijaju se
dejstvom fosforpentahlorida ili fosfortrihlorida na karboksilnu kiselinu.

O
CH3

C OH

PCl5

CH3

siretna kiselina

Cl

POCl3

HCl

actetilhlorid

Acilhloridi su reaktivna jedinjenja koja se koriste u organskoj sintezi.

Acilhloridi se u hemijskim reakcijama ponaaju kao karboksilne kiseline iz kojih su
nastali.
1. Dejstvom vode na acilhloride nastaju karboksilne kiseline.
O
O
CH3

Cl

H2O

CH3

C OH

HCl

acetilhlorid
siretna kiselina
2. Dejstvom alkohola na acilhloride nastaju estri.

O
CH3

O
Cl

HOCH2CH3

CH3

C O CH2CH3

HCl

acetilhlorid
etilacetat
3. Dejstvom amonijaka na acilhloride nastaju amidi kiselina.

O
CH3

O
Cl

NH3

CH3

acetilhlorid

C NH2

HCl

acetamid

16.5.7.2. Anhidridi karboksilnih kiselina

Anhidridi karboksilnih kiselina nastaju kada se OH iz karboksilne grupe
zameni ostatkom iste kiseline. Sadre dva acil-ostatka vezana kiseoninim mostom.
Reaktivniji su od samih kiselina. Ako sadre iste acil-ostatke nazivaju se prostim
anhidridima a meovitim anhidridima ukoliko sadre razliite acil-ostatke
Monokarboksilne kiseline daju acikline a dikarboksilne kiseline cikline anhidride.
O
R C O C
O

C
C

anhidrid monokarboksilne kiseline

aciklian

anhidrid dikarboksilne kiseline

ciklian
188

Dobijanje. Anhidridi karboksilnih kiselina se dobijaju na razliite naine.

1. Oduzimanjem molekula vode iz dva molekula kiseline.
CH3

C OH

HO

CH3

CH3

siretna kiselina

C O

CH3

H2O

anhidrid siretne kiseline

2. Dejstvom hlorida kiselina na soli karboksilnih kiselina.

CH3

C ONa

Cl

CH3

CH3

natrijumacetat

C O

CH3

NaCl

anhidrid siretne kiseline

acetilhlorid

Reakcije. Anhidridi kiselina su neutralna jedinjenja koja sa vodom

hidrolizuju i daju odgovarajue kiseline.

CH3

C O C
O

CH3

2 CH3

H2O

anhidrid siretne kiseline

- sa alkoholima grade odgovarajue estre.
CH3

C O C
O

C OH

CH3

siretna kiselina

CH3

HO CH2CH3

C O CH2CH3

CH3

anhidrid siretne kiseline

C OH
O

etilacetat

- sa amonijakom grade amide.

CH3

C O

CH3

NH3

CH3

C O NH2

CH3

C OH
O

acetamid
Veoma vana jedinjenja su anhidridno vezani fosfati koji slue za nakupljanje
bioloke energije. Njihovom hidrolizom se u organizmu oslobaa energija koja se
koristi za razliite biohemijske procese u elijama.
16.5.7.3. Estri karboksilnih kiselina
Estri karboksilnih kiselina nastaju zamenom OH iz karboksilne grupe
alkoksidnim ostatkom. Postoje estri monokarboksilnih i dikarboksilniih kiselina koji
sadre dve estarske veze (dvostruki estri).
R C O
O

R1
- estarska veza

estri monokarboksilnih kiselina

R C O
O

C O

R1

-estarske veze

estri dikarboksilnih kiselina

189

Nalaze se u ivoj materiji i osnovni su sastojci masti, ulja i voskova. Poznati

su fosfatni estri koji se nalaze u nukleinskim kiselinama i fosfolipidima a javljaju se i
u metabolizmu eera.
Dobijanje. Dobijaju se na razliite naine.
1. Dejstvom hlorida kiselina na alkohole.
CH3

Cl

H O

CH2CH3

CH3

C O

CH2CH3

HCl

etilestar siretne kiseline, etilacetat

2. Reakcijom esterifikacije tj., delovanjem alkohola na karboksilnu kiselinu.
CH3

C OH

HO

H 2SO4

CH2CH3

CH3

C O

CH2CH3

H2O

etilestar siretne kiseline, etilacetat

Najpoznatija reakcija ovih jedinjenja je saponifikacija tj., hidroliza estara koja
se moe odvijati u prisustvu enzima, baza ili kiselina. Saponifikacijom nastaju kiselina
i alkohol.
kiseline
baze
enzimi

CH3

CH2CH3

CH3

H2O

OH

HO

CH2CH3

16.5.7.4. Amidi karboksilnih kiselina

Amidi karboksilnih kiselina nastaju zamenom OH iz karboksilne grupe
amino grupom.
Dobijanje. Dobijaju se dehidratacijom amonijumovih soli karboksilnih
kiselina ili kao to je ve opisano iz hlorida kiselina.
CH3

C ONH4

- H 2O

CH3

C NH2
O

amonijumacetat

acetamid

Reakcije. Ovo su amfoterna jedinjenja koja daju soli i sa bazama i sa

kiselinama.
CH3

C NH2

NaOH

CH3

CH3

C ONa + H2O

C NH2

HCl

CH3

NH

Hidrolizom daju karboksilnu kiselinu iz koje su nastali i amonijak.

CH3

C NH2
O

H2O

CH3

C OH
O
190

NH3

C NH3 Cl
O

Najpoznatiji su amidi ugljene kiseline, monoamid ili karbaminska kiselina i

diamid, karbamid ili urea, koji se koriste kao vetaka ubriva u poljoprivredi.
Karbamid je takoe krajnji proizvod metabolizma proteina pa se zbog toga nalazi u
svim ivim organizmima.
OH
C

OH

OH

ugljena kiselina

NH2

NH2

O
NH2

monoamid ugljene kiseline

karbaminska kiselina

diamid ugljene kiseline

urea, karbamid

16.5.8. Supstituisane karboksilne kiseline (derivati supstitucije u radikalu)

16.5.8.1. Halogenkarboksilne kiseline
Kod ovih kiselina dolo je do supstitucije jednog ili vie vodonikovih atoma
alkil radikala sa atomima halogena.One se prema broju halogenih atoma dele na
mono-, di-, tri- , ili polihalogenkarboksilne kiseline, a prema poloaju halogena u
odnosu na karboksilnu grupu na , , , itd., halogenkarboksilne kiseline.

Cl CH2 COOH
CH3 CH2 CHCl COOH
'
monohlorsircetna
kiselina
-hlorbuterna kiselina

Cl2 CH COOH
CH3 CHCl CH2 COOH
'
dihlorsircetna
kiselina
-hlorbuterna kiselina
Cl3 C COOH

ClCH2 CH2 CH2 COOH

'
trihlorsircetna
kiselina
-hlorbuterna kiselina
Dobijanje. Dobijaju se na vie naina u zavisnosti od poloaja halogena u
molekulu kiseline.
1. -halogen kiseline se dobijaju dejstvom halogenog elementa na kiselinu.

CH3 CH2

COOH

Br2

CH3

CH COOH

HBr

Br
propionska kiselina

-brom propionska kiselina

2. -halogen kiseline se dobijaju adicijom halogenvodonika na , nezasiene

kiseline sa dvostrukom vezom.

CH2

CH COOH

HJ

CH2J

CH2

COOH

-jodpropionska kiselina

akrilna kiselina
191

3. -halogen kiseline se dobijaju adicijom halogenvodonika na , nezasiene

kiseline sa dvostrukom vezom.

CH2 CH CH2 COOH + HJ

CH2J CH2 CH2 COOH
vinilsiretna kiselina
-jodbuterna kiselina
-halogen kiseline se dobijaju supstitucijom -oksi kiselina halogenom u
prisustvu PCl5.

HO CH2

CH2

CH2

COOH

PCl5

Cl

CH2

CH2

CH2

COOH

POCl3 + HCl

-oksibuterna kiselina
-hlorbuterna kiselina
Atomi halogena pojaavaju kiselost ovih jedinjenja. Najveu kiselost imaju
halogenkarboksilne kiseline koje sadre F, zatim Cl, Br i na kraju J. Kiselost zavisi i
od poloaja halogena, tako da su najkiselije kiseline sa halogenom u poloaju, zatim
, pa i na kraju u poloaju. to je broj supstituisanih atoma halogena na C-atomu
vei, to je vea kiselost i kiselina je jaa.
Tabela 16.3. Konstante jonizacije halogenovanih alifatinih kiselina
Kiselina
Siretna kiselina
Monohlorsiretna kiselina
Monobromsiretna kiselina
Monojodsiretna kiselina
Dihlorsiretna kiselina
Trihlorsiretna kiselina
Buterna kiselina
-monohlorbuterna kiselina
-monohlorbuterna
-monohlorbuterna kiselina

Ka
0,176.10-4
14.10-4
13,8.10-4
7,5.10-4
332.10-4
2000.10-4
0,15.10-4
14.10-4
0,89.10-4
0,26.10-4

16.5.8.2. Oksikarboksilne kiseline

Ovo su supstituisane kiseline koje u alkil ostatku imaju jednu ili vie
hidroksilnih grupa. Mogu biti acikline i cikline, a prema broju hidroksilnih i
karboksilnih grupa dele se na monokarboksilne monooksi, dikarboksilne dioksi,
dikarboksilne monooksi i trikarboksilne monooksi kiseline. Prema poloaju
hidroksilne grupe mogu biti -oksi, -oksi i -oksi kiseline.
16.5.8.2.1. Monokarboksilne monooksi kiseline CnH2n(OH)COOH
Hemijske formule i trivijalni nazivi vanijih kiselina iz ove grupe su sledei:

192

CH2

CH3

OH CH2 COOH
'
oksisircetna
(glikolna) kiselina

CH COOH

OH
-oksibuterna kiselina

OH
CH3 CH COOH
-oksipropionska (mlecna) kiselina

CH3

CH CH2

COOH

OH
-oksibuterna kiselina
OH CH2 CH2 CH2 COOH

OH
CH2 CH2 COOH
-oksipropionska kiselina

-oksibuterna kiselina

Dobijanje. Dobijaju se na sledee naine.

1. Oksidacijom jedne hidroksilne grupe dvohidroksilnog alkohola diola
(glikola).

CH3

CH CH2OH

CH COOH

CH3

OH

OH

-oksipropionska kiselina

propilenglikol-1,2

2. Iz aldehida i ketona cijanhidrinskom sintezom.

CH3

HCN

CH3

CH CN

CH3

OH

OH

etanal (acetaldehid)
-oksipropionnitril
3. Redukcijom aldehido i keto kiselina.

CH3

COOH

mlena kiselina

CH3

2H

CH COOH

CH COOH
OH

O
pirogroana (keto) kiselina

mlena (oksi) kiselina

4. Hidrolizom halogenkarboksilnih kiselina.

KOH

Cl

CH2

COOH

HO

H2O

hlorsiretna kiselina

CH2

COOH

HCl

oksisiretna kiselina

Hemijske osobine. Ove kiseline su kiselije od odgovarajuih zasienih

kiselina. Jaina zavisi i od poloaja OH grupe u molekulu. -oksikarboksilne kiseline
su najkiselije.
193

Tabela 16.4. Konstante jonizacije oksikarboksilnih kiselina

Kiselina
Siretna kiselina
Oksisiretna kiselina
Propionska kiselina
-oksipropionska kiselina
-oksipropionska kiselina

Ka
0,175 . 10-4
152 . 10-4
0,134 . 10-4
155 . 10-4
31,1 . 10-4

Hemijske reakcije. Ovo su dvofunkcionalna jedinjenja koja zbog prisustva

dve funkcionalne grupe, alkoholne OH i karboksilne COOH pokazuju reakcije i
alkohola i kiselina, kao i reakcije koje su karakteristine za prisustvo i interakciju obe
funkcionalne grupe.
1.Reakcije ,, i oksikarboksilnih kiselina uz izdvajanje vode.
- dva molekula -oksikiselina uz zagrevanje grade dvostruke cikline estre
koji se nazivaju laktidi.

CH3

CH C O
OH OH

CH3
t

OH OH
O

CH C

CH3

-oksipropionska (mlena) kiselina

O
O C

2 H2O

O
CH CH3

laktid-dvostruki ciklini estar

- -oksikiseline daju nezasiene kiseline sa jednom dvostrukom vezom.

CH2

CH COOH

OH

CH2

-oksipropionska kiselina

CH COOH

H2O

akrilna kiselina

-, i -oksikiseline daju unutranje cikline estre laktone.

CH2
CH2 CH2 CH2 C O
H2O
+
CH2
OH
OH
O
-oksibuterna kiselina

CH2
C O

lakton

Najpoznatiji lakton koji se nalazi u prirodi, neophodan za normalan tok

metabolizma, je vitamin C iji nedostatak izaziva oboljenje poznato pod nazivom
skorbut.
194

CH2OH
HO

C H
O

OH

O
OH

askorbinska kiselina (vitamin C)

Najpoznatija i najznaajnija iz ove grupe kiselina je mlena kiselina ili oksipropionska kiselina koja nastaje u procesu mlenokiselinskog vrenja iz eera u
anaerobnim uslovima pod uticajem bakterija. Nalazi se u siru, kiselom mleku i
kupusu. Nagomilava se prilikom naprezanja miia kada izaziva bol u miiima. Ima
jedan hiralan ugljenikov atom i javlja se u dva enantiomerna oblika, D- i L-mlena
kiselina. Soli mlene kiseline se nazivaju laktati.

COOH
H
HO *C

COOH
*
H C OH

CH3

CH3
D-(-)-mlena kiselina

L-(+)-mlena kiselina

16.5.8.2.2. Dikarboksilne monooksi kiseline

Ove kiseline u svom sastavu imaju dve karboksilne i jednu hidroksilnu grupu.
Najznaajniji predstavnik je monooksiilibarna ili jabuna kiselina, koja se dobija iz
monobromilibarne kiseline i srebrohidroksida.
HOOC CH2

CH COOH

HOOC CH2

AgOH

CH COOH

AgBr

OH

Br

monobromilibarna kiselina

monooksiilibarna (jabuna) kiselina

Nalazi se u nezrelim plodovima jabuke, oskorue, groa itd. Optiki je

aktivna jer ima jedan asimetrian ugljenikov atom. Sintetiki se dobija racemska
smea (50% D i 50%L) izomera ove kiseline. Soli jabune kiseline se nazivaju malati.

COOH
*
H C OH

COOH
HO C* H

CH2

CH2

COOH

COOH

D-(+)-jabuna kiselina
195

L-(-)-jabuna kiselina

16.5.8.2.3. Dikarboksilne dioksi kiseline

Ove kiseline sadre dve karboksilne i dve hidroksilne grupe. Predstavnik je
dioksiilibarna ili vinska kiselina, koja se dobija iz dibromilibarne kiseline i
srebrohidroksida.
Br
HOOC

OH OH

Br

CH CH COOH

HOOC

2AgOH

dibromilibarna kiselina

CH CH COOH

2 AgBr

vinska kiselina

Ima dva hiralna ugljenikova atoma pa bi se oekivalo da gradi etiri

stereoizomera. Meutim postoje samo tri izomera vinske kiseline, L-(+)-vinska
kiselina, D-(-)-vinska kiselina, koje su optiki antipodi i mezovinska kiselina koja je
diastereoizomer ili nepotpuni stereoizomer. Mezovinska kiselina postoji u dva oblika
(mezo oblici) i optiki je neaktivna, jer mezo oblici sadre po dva strukturno
identina, asimetrina ugljenikova atoma, tako da jedna polovina molekula obre
ravan polarizovane svetlosti na jednu stranu a druga polovina molekula na drugu
stranu za isti ugao. Ovo dovodi do kompenzacije uglova obrtanja ravni polarizovane
svetlosti, tako da je ukupni ugao jednak nula, odnosno nema optike aktivnosti.
COOH
*
H C OH
OH C* H

COOH
*
HO C H
H C* OH

COOH
*
H C OH
*
H C OH

COOH
*
OH C H
OH C* H

COOH

COOH

COOH

COOH

L-(+)-vinska
D-(-)-vinska
kiselina
kiselina
stereoizomeri, optiki antipodi

optiki neaktivna, mezovinska

kiselina
diastereoizomeri, nepotpuni stereoizomeri

Soli vinske kiseline se nazivaju tartarati. Postoje i kisele soli koje se nazivaju
hidrotartarati. Najpoznatija so je kalijumnatrijum tartarat ili Senjetova so koja je
sastojak Felingovog reagensa za dokazivanje eera. Kalijum hidrotartarat, kisela so je
sastojak vinskog kamena ili strea.

OH OH
HOOC

OH OH

CH CH COOK

NaOOC

kalijumhidrotartarat, vinski kamen, stre

CH CH COOK

kalijumnatrijumtartarat, Senjetova so

16.5.8.2.4. Trikarboksilne monooksi kiseline

Ove kiseline sadre jednu hidroksilnu i tri karboksilne grupe. Najznaajniji
predstavnik je limunska kiselina 2-oksipropan-1,2,3-trikarboksilna kiselina.
196

CH2

COOH

HO C COOH
CH2 COOH
limunska kiselina

Limunska kiselina se nalazi u plodovima maline, ogrozda, groa, dok je

nezreli limun sadri 6-7% pa slui za njeno dobijanje. Koristi se u industriji
bezalkoholnih pia, slatkia, kao i u tekstilnoj industriji, a u medicini kao
antikoagulans. Njene soli se nazivaju citrati.
16.5.8.2.5. Nezasiene oksikarboksilne kiseline
Najvaniji predstavnik ove grupe kiselina je oksioleinska ili ricinolna kiselina.
Ova kiselina se u obliku cisizomera nalazi u ricinusovom ulju i ima asimetrian
ugljenikov atom i optiki je aktivna.
12

CH3

(CH2)5 *CH CH2

CH CH

(CH2)7

COOH

OH

oksioleinska, (ricinolna) kiselina

16.5.8.2.6. Aromatine oksikarboksilne kiseline
Ovo su hidroksi-kiseline koje u strukturi sadre aromatino jezgro. Postoje
alkoholkarboksilne kiseline, kod kojih su i hidroksilna i karboksilna grupa u bonom
nizu i fenolkarboksilne kiseline kod kojih su obe funkcionalne grupe direktno vezane
za aromatino jezgro.
Od alkoholkarboksilnih kiselina najznaajnija je bademova ili
fenilhidroksisiretna kiselina koja se nalazi u bademovom ulju.

CH COOH
OH
bademova kiselina
Fenolkarboksilne kiseline se dobijaju u reakciji sulfonovanih aromatinih
karboksilnih kiselina i natrijumhidroksida.
SO3Na
COONa

sulfonovana aromatina
karboksilna kiselina

OH

NaOH

COONa

Na2SO3

Na so fenolkarboksilne
kiseline

Dva molekula fenolkarboksilne kiseline uz izdvajanje vode (slino kao kod

reakcije izmeu kiseline i alkohola, OH grupa se izdvaja iz karboksilne grupe jednog
molekula kiseline a vodonikov atom iz OH grupe drugog molekula kiseline) daju
jedinjenje tipa estra koja se nazivaju depsidi ili polidepsidi.
197

COOH

OH
COOH

COOH

OH

HO

C O

H2O

depsid
Najvaniji predstavnik ove grupe kiselina je orto-oksibenzoeva ili salicilna
kiselina koja se dobija iz Na-fenolata i CO2 na visokoj temperaturi.

ONa
+

OH

130 C

CO2

COONa

Na-fenolat

Na-so salicilne kiseline

Salicilna kiselina se koristi u hemijskoj i farmaceutskoj industriji kao

dezinfekciono sredstvo i antiseptik a takoe se koristi i kao konzervans.
Acetilovanjem salicilne kiseline (dolazi do graenja estarske veze izmeu
siretne kiseline i OH grupe salicilne kiseline) dobija se acetilsalicilna kiselina ili
aspirin, koji se koristi u medicini kao antipiretik i anelgetik.
O
O C

CH3

COOH

aspirin
Galna kiselina je 3,4,5-trioksibenzoeva kiselina, nalazi se u listu aja,
hrastovoj kori itd., a upotrebljava se za proizvodnju mastila i ulazi u sastav prirodnog
proizvoda tanina u kome je vezana za glukozu i iz koga se dobija.

COOH

OH

OH
OH
galna kiselina

Tanini se nalaze u razliitim biljkama kao to su hrast, razliite iarke itd.

Tanini razliitih biljaka imaju razliiti hemijski sastav i sastoje se iz kombinacije
razliitih glikozida i estara. Hidrolizom daju D-glukozu, metagaloilgalnu kiselinu i
galnu kiselinu.

198

HO
HO

HO

OH
HO

C OH
O

HO

C OH

HO

HO

HO
C O

1
3

C OH
O

HO

HO

Tanini se koriste u koarskoj industriji za tavljenje koe i kao moilo u

tekstilnoj industriji. U sastav tanina ulaze galna (R) i digalna (R1) kiselina koje su
vezane za glukozu.

H
R1O

CH2OR1
O

OR1 H OR1
H

OR
tanin

17. ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM

U organskim jedinjenjima pored kiseonika i vodonika azot je najzastupljeniji
hemijski element. Pod organskim jedinjenjima sa azotom smatraju se ona organska
jedinjenja gde je ostvarena direktna veza ugljenik-azot (C-N veza). Prema ovoj
definiciji u ovu grupu jedinjenja ne spadaju na primer estri azotne (nitratne) kiseline
mada u svom sastavu sadre azot, ali on nije direktno vezan za atom ugljenika.
Vrste organskih jedinjenja sa azotom su brojne, tu spadaju i veoma znaajna
jedinjenja iz oblasti prirodnih proizvoda kao to su: proteini, nukleinske, kiseline,
lipidi i oni e biti razmotreni u okviru drugih poglavlja u okviru ove knjige. Tu
spadaju i heterociklina jedinjenja sa azotom koja e biti razmotrena u okviru
poglavlja o heterociklinim jedinjenjima. U okviru ovog poglavlja bie razmotrena
samo nitro jedinjenja i amini.
17.1. NITRO JEDINJENJA
Funkcionalna grupa nitro jedinjenja je NO2 grupa vezana preko azota za
atom ugljenika. Opta formula nitro jedninjenja je R-NO2 gde R moe biti ostatak bilo
alifatinog ili aromatinog ugljovodonika.
Alifatina nitro jedinjenja nemaju neki vei praktini znaaj. Kao primere
moemo navesti nitrometan, CH3-NO2, nitroetan CH3-CH2-NO2 itd. Mogu se dobiti
nitrovanjem (reakcijom sa azotnom kiselinom) ugljovodonika:

CH3

CH3 + HONO2

CH3

CH2

NO2 + H2O

etan
nitroetan
Reakcija ide dosta teko, uz nastajanje odreenog broja sporednih produkata
reakcije.
199

Aromatina nitro jedinjenja se dobijaju daleko lake, reakcijom elektrofilne

supstitucije, koja je i karakteristina reakcija na aromatine ugljovodoninike. Reakcija
se vri smeom azotne (nitratne) i sumporne (sulfatne) kiseline a dajemo primer
nitrovanja benzena:
NO2
+ H 2O

+ HONO2
nitrobenzen

benzen

Uvoenje prve nitro grupe (supstituent II reda) u molekul nitro benzena dalje diriguje
reakciju suptitucije u meta poloaje tako da se kao rezultat krajnje suptitucije dobija
trinitrobenzen:
NO2

NO2

+ 2 H2O

+ 2 HONO2
nit robenzen

NO2

NO2
t rinitrobenzen

Ako je u molekulu benzena ve prisutan supstituent kao to je alkil grupa ili

hidroksilna grupa (supstituenti I reda), supstitucija je dirigovana u orto i para
poloaje, tako potpunim nitrovanjem toluena nastaje trinitrotoluen a potpunim
nitrovanjem fenola nastaje trinitrofenol.
CH3

CH3
NO2

NO2

+ 3 HONO2

+ 3 H2O
NO2
trinit rotoluen

toluen

OH

OH
NO2

NO2

+ 3 HONO2

+ 3 H 2O
NO2
trinit rofenol

fenol

Trinitrotoluen je poznat kao vojni i privredni eksploziv trotil (TNT) dok je

trinitrofenol poznat pod trivijalnim imenom pikrinska kiselina.
Nitrobenzen se javlja u obliku ulja ute boje karakteristinog mirisa na gorak
badem. Ova supstanca predstavlja glavnu sirovinu za dobijanje najvanijeg
aromatinog amina, fenilamina pozatog kao anilin koji nastaje njegovom redukcijom.
200

Redukcija nitrobenzena se vri u kiseloj sredini sa vodonikom koji se generie u samoj

reakcionoj smei (reakcijom gvoa ili cinka sa kiselinom).
NO2

NH2
+ 3 H2

(Fe, HCl)
+ 2 H2O

nit robenzen

anilin

Praktino sav proizvedeni nitrobenzen u svetu se utroi za proizvodnju

anilina.
17.2. AMINI
Amini su glavne organske baze. Strukturno, oni su povezani sa
amonijakom i mogu se smatrati njegovim derivatima, slino kao to se alkoholi i etri
mogu smatrati derivatima vode. Amini spadaju u najrasprostranjenije organske
molekule jer su sastavni delovi aminokiselina, peptida , belanevina, alkaloida i
drugih fizioloki aktivnih molekula.
17.2.1. Podela i nomenklatura amina
Amini se dele na primarne, sekundarne i tercijerne u zavisnosti od broja vodonikovih
atoma u amonijaku koji su zamenjeni alkil ili aril grupama.
H N

H
R N

amonijak

H
H

primarni
amin

R N

R
H

sekundarni
amin

R N

R
R

tercijerni
amin

Amini se mogu imenovati na dva naina kao alkilamini ili alkanamini. Po

prvom nainu amini se imenuju tako to se ispred rei amin stavlja naziv alkil ili aril
grupe. Kao stariji nain nomenkalture moe se sresti i imenovanje amina kao amino
derivata ugljovodonika. IUPAC nomenkaltura imenuje amine kao alkanamine to jest
nazivu odgovarajueg alkana se doda sufiks amin, slino alkoholima, poloaj amino
grupe se oznaava brojem.
CH3NH2

CH3

kao alkilamini: metil-amin

IUPAC

H
CH3

dimetil-amin

metanamin N-metilmetanamin

CH3

CH3
CH3

CH3CH2CH2CH2CHCH3

trimetil-amin
N,N-dimetilmetanamin

NH2
2-heksil-amin
2-heksanamin

Osnova za imenovanje aromatinih amina je benzenamin odnosno anilin

koji je ujedno i najpoznatiji aromatini amin. Ostali aromatini amini se imenuju kao
derivati anilina.
201

NH2

NHCH2CH3

benzenamin

N-etilbenzenamin
N-etilanilin

anilin

17.2.2. Dobijanje amina

Amini se mogu dobiti na vie naina a najee je alkilovanje amonijaka
odnosno reakcija alkil halogenida sa amonijakom.
Prvi proizvod koji se formira u ovoj reakciji je amonijumova so.
+
H
H
Cl
CH3 Cl + N H
CH3 N H
H

Tretiranje nastale amonijumove soli sa jakom bazom (NaOH) oslobaa primarni amin:
H
CH3 N H

+
-

Cl

+ NaOH

CH3

NH2 + NaCl + H2O

Reakcija se ne zaustavlja na ovom prvom stepenu, kao to je prikazano u prethodnoj

hemijskoj jednaini, nego se nastavlja daljom zamenom vodonikovih atoma alkil
grupama pri emu nastaje sekundarni i tercijerni amin. Tercijerni amin, koji vie ne
sadri atome vodonika, moe zatim reagovati sa etvrtim molekulom alkil halogenida
pri emu nastaje kvaternerna amonijumova so. Sledea serija hemijskih jednaina
prikazuje postepeno alkilovanje aminijaka pri emu nastaju gore pomenuti produkti.
CH3

NH2 +

CH3

+ (CH3)2NH2 Cl + NaOH

(CH3)2NH + CH3

(CH3)2NH + NaCl + H2O

+

(CH3)3NH Cl

Cl

+ (CH3)3NH Cl + NaOH

(CH3)3N + CH3

(CH3)2NH2 Cl

Cl

(CH3)3N + NaCl + H2O

+

Cl

(CH3)4N Cl
kvat ernerna amonijumova s

202

17.2.3. Osobine i reakcije amina

Prva tri lana homologog niza amina (sadre do tri Catoma) su
vodorastvorni gasovi sa mirisom na amonijak ili ribu. Oni koji sadre od 3 do 11 C
atoma su tenosti a vii homolozi su vrste supstance. Mada je miris veine amina
neprijatan (na trulu ribu) njihove soli su bez mirisa.
Amini su bazna jedinjenja jer su samo tri od pet valentnih elektrona u
atomu azota iz amina angaovana u stvaranju kovalentnih veza. Amino azot, ima
slobodan elektronski par i moe biti akceptor protona (baza prema Bronsted
Lorijevoj teoriji kiselina i baza) ili donor elektronskog para (baza prema Luisovoj
teoriji kiselina i baza).
Amini lako reaguju sa kiselinama dajui amonijum soli (amonijum soli se
imenuju dodajui imena supstituenata zavretku amonijum, nakon ega sledi ime
anjona).

NH2 + H+ Cl-

CH3

CH3 NH3 Cl
metilamonijumhlorid

U reakciji sa jakom bazom (na primer NaOH) amonijumove soli ponovo oslobaaju
slobodan amin.
CH3

NH3 Cl + OH-

CH3

NH2 + Cl + H2O

S obzirom da su amini jae baze od vode u vodenim rastvorima oni

uzimaju proton od molekula vode gradei supstituisane amonijum hidrokside.

H
CH3

N + H O

+
-

N H OH

CH3

Poreenjem konstanti disocijacije alkil amina utvreno je da su oni neto

jae baze od amonijaka.
Pored reakcije formiranja soli amini daju brojne reakcije, od kojih su
znaajne samo reakcije acilacije i reakcija sa azotastom kiselinom.
Atom vodonika u primarnim i sekundarnim aminima se moe
supstituisati acil grupom u reakciji sa anhidridima kiselina ili hloridima kiselina.
Primeno bilo kog od ova dva reagensa nastaje N-supstituisani amid.
CH3

CH2

H
H

+ CH3

C O C

CH3

CH3

CH2

CH3 + CH3COOH

N
H

Reakcija sa azotastom (nitritnom) kiselinom je znaajna reakcija jer moe

posluiti za razlikovanje primarnih, sekundarnih i tercijernih amina a i za dobijanje
203

proizvoda koji kasnije imaju iroku primenu posebno kod aromatinih amina.
Azotasta kiselina je nestabilna supstanca i dobija se u samoj reakcionoj smei
reakcijom mineralnih kiselina i soli azotaste kiseline, nitrita, koji su stabilne
supstance.
+
+ Na NO2 + H Cl

+ Na Cl + HNO2 (H O N O )

Sa primarnim aminima azotasta kiselina gradi N-nitrozo jedinjenja koja

spontano prelaze u diazonijum soli koje se odmah razlau na odgovarajui alkohol i
elementarni azot. Pri izvoenju reakcije zapaa se izdvajanje azota po penuanju
rastvora.

CH3

NH2 + H O N O )

CH3OH + H2O + N2

Sekundarni amini u reakciji sa azotastom kiselinom grade Nnitrozoamine, pri izvoenju reakcije nastaju u vodi nerastvorna uta ulja.
CH3

CH2

N H + H O N O

CH3

CH2

CH3

N N O + H2O
CH3

Tercijerni amini ne reaguju sa azotastom kiselinom na ovaj nain, mogu

samo graditi soli kao sa svakom kiselinom.
17.2.4. Diamini
Diamini sadre dve primarne amino grupe (- NH2) koje su vezane za
razliite gljenikove atome u nizu, jer su samo takve strukture stabilne. Najprostiji
diamin je 1,2 diaminoetan dok se sledei u homologom nizu diaminoetan javlja u
dva izomerna oblika.
NH2
NH2

CH2 CH2 NH2

1,2 - diaminoet an

CH2 CH2 CH2 NH2

1,3 - diaminopropan

CH3

CH CH2

NH2

NH2
1,2 - diaminopropan

Poznati predstavnici su biogeni diamini putrescin (1,4 diaminobutan) i

kadaverin (1,5 diaminopentan) koji zbog prisustva proteina nastaju pri prenju i
truljenju mesa

204

NH2

CH2

CH2

CH2

CH2

NH2

putrescin
NH2

CH2

CH2

CH2

CH2

CH2

NH2

kadaverin

17.2.5. Aromatini amini

Najvaniji aromatini amini su aminobenzen ili anilin, difenilamin koji je
znaajan reagens u hemiji i dimetilanilin, koji je znaajna sirovina za proizvodnju
anilinskih boja.
NH2

N
H

anilin

difenilamin

CH3
CH3

dimetilanilin

Anilin se lako dobija redukcijom nitrobenzena (reakcija je prikazana kod

nitro jedinjenja).
to se tie hemijskih osobina aromatini amini su znatno slabije baze od
alifatinih i za razliku od njih usled prisustva aromatinog prstena podloni su reakciji
oksidacije. Reakcija oksidacije anilina vazdunim kiseonikom je spora reakcija a
njeno odvijanje se zapaa po tome anilin prilikom stajanja postepeno menja boju u
zelenu, zatim mrku da bi na kraju bio gotovo crn.
Reakcija sa azotastom kiselinom (reakcija diazotovanja) je posebno znaajna za ovu
grupu jedinjenja. Ukoliko se reakcija sa azotastom kiselinom izvodi na hladno
(reakciona smea se nalazi u ledu) za razliku od alifatinih amina gde nastaju alkoholi
i azot kod aromatinih amina reakcija se zaustavlja na stupnju nastajanja
diazojedinjenja.
NH2
+ H O N O + HCl

O oC

+
N N Cl+

2 H2O

benzendiazonijum hlorid

Aromatine diazonijum soli su osnova za dobijanje velikog broja

jedinjenja meu kojima su najvanije azo boje. Reakcijom benzendizonijum hlorida i
anilina dolazi do sledee reakcije :
+
N N Cl-

NH2

N N

+
NH2

p-aminoazobenzen
205

Grupa N = N se naziva azo- grupa a dobijeno jedinjenje je poznato kao azo boja
pod nazivom anilinsko uto.

18. HETEROCIKLINA JEDINJENJA

Ciklina jedinjenja iji se prsten sastoji samo od atoma ugljenika se nazivaju
karbociklina jedinjenja.Jedinjenja koja u prstenu pored atoma ugljenika sadre i
jedan ili vie drugih atoma se nazivaju heterociklina jedinjenja a atomi koji se nalaze
u prstenu a nisu atomi ugljenika se nazivaju heteroatomi. Heteroatomi koji najee
grade u hetrocikle su azot, kiseonik i sumpor. Jedan broj ciklinih struktura koje
sadre azot ili kiseonik u prstenu su ve pominjana ranije u ovom udbeniku kao to
su anhidridi kiselina, laktoni, imidi poluactalne strukture ugljenih hidrata. Bukvalno
govorei ovi navedeni primeri su heterocikli meutim oni se lako mogu prevesti u
strukture koje nisu prstenaste. U okviru ovog poglavlja bie rei o heterociklusima
koji su znatno stabilniji.
Heterociklina jedinjenja su veoma rasprostranjena jedinjenja o emu govori
injenica da je vie od polovine prirodnih proizvoda heterocikline prirode isto tako
ova jedinjenja imaju izraenu fizioloku aktivnost tako da dobar deo lekova u primeni
sadri heterociklina jedinjenja..
18.1. PODELA HETEROCIKLINIH JEDINJENJA
Kriterijumi za podelu heterociklinih jedinjenja su: ukupan broj atoma u
prstenu, broj i vrsta heteroatoma u prstenu, postojanje vie prstenova u strukturi
jedinjenja sa zajednikim atomima (kondenzovani prstenovi).
U okviru ovog poglavlja razmatrae se najvanija jedinjenja iz ove grupe
18.2. NOMENKLATURA HETEROCIKLINIH JEDINJENJA
Ove jedinjenja, poznatija pod trivijalnim nazivima, se veoma iroko
koriste.Postoji i nekoliko sistema za imenovanje ovih jedinjenja to ponekad dovodi
do zabune. Po IUPAC-u dobijaju prefikse oksa-, tia- ili aza. Ovaj sistem za osnovu
uzima odgovarajue karbociklina jedinjenja a vrsta heteroatoma se oznaava
odgovarajuim prefiksom: oksa za kiseonik, tia za sumor i aza za azot. Sufiks
oznaava veliinu prstena: -ol za petolani i in za estolani prsten. Broj heterotaoma
se oznaava sa di- tri- itd kod istih heterotatoma. na primer diaza, kod razliitih
heteroatoma kiseonik ima prednost nad azotom odnosno sumpor nad azotom. Pojedini
atomi u heterociklusu se oznaavaju tako to se uvek polazi od heteroatoma (on ima
uvek broj jedan) a ako ima dva heteroatoma obeleava se u smeru da drugi heteroatom
ima najmanji mogui broj.
U sledeim tabelema bie prikazani najvaniji heterociklusi po grupama sa
sistemskim i trivijalnim nazivima i vrstom prirodnog proizvoda u iji sastav ulaze.

206

Petolani heterociklusi
Jedinjenja u kojima se nal

O
furan
(oksol)

Furfural
Morfin

O
t et rahidrofuran
(oksolan)

S
t iofen
(t iol)

H
pirol
(azol)

H
pirolidin
(azolidin)

Vit amin B
12
Hlorofil
Hem
T ript ofan
P rolin
Nikot in

P enicilini
Vit amin B
1
Sulfat iazol

S
t iazol
(1,3 - t iazol)
N

Hist idin

N
H
imidazol
(1,3 - diazol)

estolani heterociklusi

Jedinjenja u kojima se nalaze

NAD
Nikot in
Kinin
Morfin
Kokain

H
piridin
piperidin
(azin) (perhidroazin)

Monosaharidi
O
O
piran t et rahidropiran
(1,4-H-oksin) (oksan)

Biljni pigment i

Vit amin B
Barbiturat i
Nukleinske kiselin

N
N
pirimidin
(1,3-diazin)

207

Heterociklusi sa kondenzovanim prstenovima

Jedinjenja u kojima se nalazi
T ript ofan
Strihnin
Rezerpin
Auksin

N
H
indol

Kurare
N
hinolin
N

N
N
purin

N
H

Nukleinske kiselin
Mokracna kiselina
Kofein
T eobromin

18.3. HEMIJSKE OSOBINE HETEROCIKLINIH JEDINJENJA

U pogledu hemijskih osobina heterociklina jedinjenja se mogu podeliti u dve
grupe: aromatina hetrociklina jedinjenja i nearomatina heterociklina jedinjenja.
Od heterocklinih jedinjenja koja e se razmatrati u ovom poglavlju u aromatina
spadaju: pirol, tiofen, furan, tiazol, imidazol, piridin, pirimidin, indol, hinolin i purin
dok u nearomatina heterociklina jedinjenja spadaju: piran, tetrahidrofuran, pirolidin,
piperidin i tetrahidropiran.
Aromatini karakter heteroclinih jedinjenja bie prikazan na primeru
petolanih heterociklusa sa jednim heteroatomom i to azotom. Petolani hetrociklusi
su dieni i svaki ugljenikov atom u njihovoj strukturi je sp2 hibridizovan i praktino
predstavlja butadien ija su dva krajnja atoma spojena preko heteroatoma.
Delokalizovani elektroni dvostrukih veza i slobodan elektronski par heteroatoma
omogiavaju da se ispuni jedan od uslova aromatinosti (4n+2 elektrona).
Delokalizovani elektoni formiraju zajedniki elektronski oblak iznad i ispod ravni
prstena pri emu svi atomi ine planarnu strukturu, slino kao kod benzena.
Molekulsko orbitalni prikaz pirola je dat na slici 18.1.
Aromatini karakter ovih heterociklusa zavisi od elektronegativnosti
heteroatoma, to je manja eketronegativnost to je izraeniji aromatini karakter jer se
u tom sluaju elektroni heteroatoma vie ukljuuju u oblak 6 elektrona. Tako
najizraeniji aromatini karakter pokazuje tiofen a najmanje izraen pirol. Ova
jedinjenja daju reakcije elektrofilne supstitucije slino kao i benzen samo se reakcije
vre pod blaim uslovima. Pirol pokazje slabo kisele osobine, to jest vodonikov atom
na azotu se moe zameniti metalom.
208

H
H C

C H
C
H

N H

Slika 18.1. Molekulsko orbitalni prikaz pirola

Nearomatini heterociklusi pokazuju osobine odgovarajuih derivata
ugljovodinika tako tetrahidrofuran i tetrahidropiran pokazuju osobine etara dok
pirolidin i piperidin osobine sekundarnih amina.

209

19. UGLJENI HIDRATI

Ugljeni hidrati su velika grupa organskih molekula, specifine strukture, koja
je iroko rasprostranjena u biljnom i ivotinjskom svetu. Zajedno sa proteinima i
lipidima predstavljaju osnovne komponente biolokih sistema. Oni su izvor energije
za rad elija, a zelene biljke ih sintetiu u procesu fotosinteze. U obliku glikogena se
nalaze u ivotinjskim tkivima.
Ugljeni hidrati su polihidroksilni aldehidi ili polihidroksilni ketoni, koji
moraju da sadre bar jedan asimetrian ugljenikov atom. Smatralo se da kod ugljenih
hidrata opte formule Cn(H2O)n svakom atomu ugljenika pripada i jedan molekul vode
te su zbog toga eeri dobili naziv ugljeni hidrati. Danas je poznato da neka jedinjenja
imaju osobine ugljenih hidrata ali da se njihova formula ne moe prikazati sa
Cn(H2O)n. Primer ovakvog jedinjenja je heksoza, ramnoza, ija je formula C6H12O5. Iz
navedenog primera se vidi da naziv ugljeni hidrati ne odgovaraju uvek molekulskom
sastavu svih jedinjenja iz ove grupe ali je naziv ugljeni hidrati zadran do danas jer
odgovara velikoj veini eera. Smatra se da su ugljeni hidrati prvi oksidacioni
proizvodi polihidroksilnih alkohola. Oksidacijom jedne OH grupe polihidroksilnih
alkohola nastaju eeri. U zavisnosti od poloaja OH grupe koja se oksiduje nastaju
polihidroksilni aldehidi-eeri koji se nazivaju aldoze ili polihidroksilni ketoni-eeri
koji se nazivaju ketoze.
C

H
CHOH
CHOH

[O]

CH2OH

CH2OH

CHOH

CHOH

[O]

CHOH

CHOH

CHOH

CHOH

CHOH

CHOH

CHOH

CH2OH

CH2OH

CH2OH

glukoza
polihidroksilni
aldehid-aldoza,

polihidroksilni
alkohol, sorbitol

fruktoza
polihidroksilni
keton-ketoza

19.1. KLASIFIKACIJA I NOMENKLATURA UGLJENIH HIDRATA

Ugljeni hidrati se dele na monosaharide, oligosaharide i polisaharide.
Saccharum na latinskom znai eer pa se zbog toga eeri nazivaju saharidima.
Monosaharidi sadre tri do sedam ugljenikovih atoma (na primer glukoza, fruktoza) i
nazivaju se prosti eeri. Oligosaharidi nastaju kondenzacijom najvie deset molekula
monosaharida, a polisaharidi (skrob, celuloza), nastaju iz velikog broja monosaharida
iji broj moe biti i nekoliko hiljada.
Prema broju ugljenikovih atoma monosaharidi se dele na trioze C3H6O3, koje
sadre tri ugljenikova atoma, tetroze C4H8O4, sa etiri ugljenikova atoma, pentoze
210

C5H10O5, sa pet ugljenikovih atoma heksoze C6H12O6 sa est i heptoze C7H44O2, sa

sedam ugljenikovih atoma. eeri dobijaju nastavak oza. U prirodi su najzastupljenije
heksoze i pentoze. Ukoliko se u molekulu monosaharida nalazi aldehidna grupa takav
eer se naziva aldoza a ukoliko se nalazi keto grupa eer se naziva ketoza. Veoma
esto se ispred naziva monosaharida dodaju prefiksi "aldo" ili "keto", koji oznaavaju
prisustvo aldehidne ili keto grupe.
Najprostiji eeri sa tri ugljenikova atoma (trioze) su glicerolaldehid i dioksiaceton. Glicerin-aldehid ima jedn hiralan ugljenikov atom i javlja se u dva izomerna
oblika.
CHO

CHO
H

OH

HO

CH2OH

CH2OH

aldo-trioza
D-glicerin-aldehid

CH2OH

aldo-trioza
L-glicerin-aldehid

CH2OH

keto-trioza
dioksi-aceton

Monosaharidi koji na hiralnom ugljenikovom atomu koji je susedan primarnoj

alkoholnoj grupi imaju -OH grupu na istoj strani niza kao i D-glicerol-aldehid
pripadaju D-seriji monosaharida. Monosaharidi kod kojih se -OH grupa na hiralnom
ugljenikovom atomu koji je susedan primarnoj alkoholnoj grupi nalazi sa leve strane
niza kao kod L-glicerin-aldehida pripadjau L-seriji. Konfiguracije molekula oznaene
slovima D i L ne uslovljavaju smer obrtanja ravni polarizovane svetlosti u pravcu
kretanja kazaljke na asovniku (+) ili u pravcu koji je suprotan pravcu kretanja
kazaljke na asovniku (-).
Ukupan broj moguih steroizomera kod eera zavisi od broja hiralnih
ugljenikovih atoma i iznosi 2n gde "n" predstavlja broj hiralnih ugljenikovih atoma.
Tako npr. glukoza i manoza spadaju u grupu aldoheksoza i imaju po etiri hiralna C
atoma i 24=16 izomera od kojih se pola nalazi u D a pola u L seriji. Fruktoza spada u
grupu ketoheksoza ima tri asimetrina C atoma i 23=8 izomera. Kod aldopentoza broj
moguih izomera je 23=8, zbog prisustva tri asimetrina ugljenikova atoma. D-(+)
glukoza, D-(-) fruktoza i D-(+) manoza su epimerni eeri, zato to se razlikuju po
konfiguraciji na samo jednom asimetrinom C atomu (C2). Atomi ugljenika su
obeleeni brojevima 1-6 kod heksoza ili 1-5 kod pentoza.
1

H
OH

H
HO
H
H

H
OH

OH

H
OH

OH
OH

CH2OH

CH2OH

D-(+)-glukoza

D-(+)-fruktoza

D-(+)-manoza

211

D-(-)-riboza

19.2. CIKLINA STRUKTURA EERA I MUTAROTACIJA

Reakcija stvaranja acetala i poluacetala je opisana kod aldehida i ketona. Kod
eera koji sadre u strukturi i aldehidnu tj. keto i alkoholne grupe mogue je
stvaranje ciklinih poluacetala koji nastaju u reakciji aldehida i alkoholne grupe
aldoza ili izmeu keto i alkoholne grupe ketoza sa istog molekula eera.
Zbog toga se eeri u prirodi javljaju u ciklinom prstenastom obliku. Prsteni
se obrazuju u reakciji karbonilne grupe koja se kod aldoza nalazi na C1, a kod ketoza
na C2 sa hidroksilnom grupom na C4, C5 ili C6. Na ovaj nain nastaje poluacetalna
veza i ciklini poluacetali.
Kod glukoze, aldo-heksoze, moe doi do stvaranja poluacetalne veze izmeu
C1 i C5 kada nastaje piranozni oblik eera ili D-glukopiranoza. Poluacetalna veza
moe nastati i u reakciji izmeu C1 i C4 kada nastaje D-glukofuranoza.
1

H
OH

C
C

HO

C
C

H
HO

OH

OH

OH

CH2OH

OH
H
OH

H
O

HO
H
H

CH2OH

-D-glukoza
oksikarbonilni oblik
-D-glukoze

OH
C

OH
O

OH

CH2OH

-D-glukopiranoza
-D-glukofuranoza
Ciklopoluacetalni oblici
-D-glukoze

Piranozni i furanozni oblik odgovaraju strukturama molekula pirana i furana,

(ciklini poluacetalni oblici).

furan
piran
Navedene formule nazivaju se projekcione ili Tollens-ove formule. Danas se
ee koriste formule po Hawarth-u koje prikazuju prostorni raspored atoma i
atomskioh grupa u molekulu eera.To su 5-lani ili 6-lani prstenovi slini furanu
odnosno piranu te se zbog toga nazivaju furanozni ili piranozni oblici.
6

CH2OH

H
4

H
OH

H
1

H
OH

HO
3

OH

-D-glukopiranoza

-D-glukofuranoza

212

Po dogovoru pri pisanju Hawarth-ovih perspektivnih formula u prstenu se ne

upisuju C-atomi, ve samo H-atomi, OH-grupe i primarna alkoholna grupa - CH2OH.
Poloaj ugljenikovih atoma se oznaava brojevima pri emu broj jedan nosi atom
ugljenika koji je odmah desno do kiseonika dok se dalje oznaavanje vri u smislu
kretanja kazaljke na asovniku. Atom ili atomske grupe koje se u Tollens-ovoj formuli
nalaze sa desne strane u odnosu na ugljenikov niz piu se ispod ravni prstena a one
koji se nalaze sa leve strane iznad ravni prstena.
Kod fruktoze, keto-heksoze, poluacetalna veza nastaje u reakciji izmeu C2 i
C6 kada nastaje piranozni poluacetalni oblik ili izmeu C2 i C5 kada nastaje furanozni
poluacetalni oblik.
1

CH2OH
C

HO
H
H

CH2OH
C

HO

OH

OH

CH2OH

OH

HO

OH O

OH

OH

CH2OH

CH2

-D-fruktoza
oksikarbonilni oblik
-D-fruktoze

CH2OH

OH

-D-fruktopiranoza -D-fruktofuranoza
Ciklopoluacetalni oblici
-D-fruktoze

Ciklini poluacetalni oblici fruktoze se takoe mogu predstaviti pomou

perspektivnih Hawort-ovih formula.

H
6

H
H
H

CH2OH

CH2OH
2

OH
4

OH

CH2OH

HO

HO

HO

OH

-D-fruktopiranoza

OH

-D-fruktofuranoza

Zatvaranjem poluacetalnih prstenova dobija se novi asimetrini C

atom, na C1 kod aldoza odnosno na C2 kod ketoza. Na ovaj nain nastaje i
poluacetalna hidroksilna grupa koja moe zauzeti razliite poloaje u odnosu na ravan
prstena. Ovi poloaji se oznaavaju slovima i . eeri koji se razlikuju po poloaju
poluacetalne OH grupe na C atomu za koga je vezana poluacetalna OH grupa (C1 kod
aldoza, C2 kod ketoza) nazivaju se anomerni eeri. Anomer kod koga je poluacetalna
OH grupa sa desne strane ugljeninog niza (sa strane kiseoninog mosta) ili ispod
ravni prstena obeleava se sa , dok anomer kod koga je poluacetalna grupa sa leve
strane ugljeninog niza ili iznad ravni prstena obleava se sa .
213

OH

HO

H
C

6
2

HO

CH2OH

OH
H

H
OH

H
HO

HO

OH

OH
H

OH

-D-glukopiranoza

H
H

OH

HO

OH O

H
OH

OH
1

HO

OH

OH

CH2OH

H
4

CH2OH

HO

-D-glukopiranoza

CH2OH

OH

CH2OH

CH2OH

O CH OH
2
HO

H
H

HO

HO

OH

OH

OH

H
6

OH O

H
H

HO

HO

OH

CH2OH

OH

OH

CH2

CH2

-D-fruktopiranoza

-D-fruktopiranoza

Poluacetalna OH grupa se razlikuje od ostalih alkoholnih grupa u molekulu

eera. Ona je reaktivnija, moe se oksidovati, alkilovati, acilovati ili zameniti
atomom halogena. Prozivodi nastali u ovim reakcijama nazivaju se glikozidi (ako je u
pitanju eer glukoza veza se naziva glukozidnom).
6

CH2OH

H
4

CH2OH

H
OH

CH3OH

OH
3

HO
2

H
H
OH

OH

-D-glukoza

HO
3

OCH3

OH

metil-glukozid -D-glukoze

Zbog prisustva asimetrinih ugljenikovih atoma, eeri su optiki aktivni,

obru ravan polarizovane svetlosti za odreeni ugao, tj. pokazuju specifinu rotaciju
koja je karakteristika svakog eera ponaosob. Meutim, primeeno je da rastvor
eera ne pokazuje odmah stalnu vrednost specifine rotcije, ve ona varira izvesno
vreme. Tako se kristalizacijom glukoze iz metanola dobija glukoza u kristalnom

214

obliku koja se moe rastvoriti u vodi. Ovaj vodeni rastvor glukoze ima vrednost
specifine rotcije od +110o. Ova vrednost se stajanjem polako smanjuje sve dok ne
postigne konstantnu vrednost od +52,5o. Ako se glukoza prekristalie iz iste vode
dobijamo rastvor ija specifina rotacija iznosi +19o. Stajanjem ova vrednost polako
raste sve dok se ne postigne konstantna vrednost od +52,5o. Ova spontana promena
rotacije rastvora optiki aktivnih supstanci naziva se mutarotacija. Nastaje usled
promene konfiguracije na anomernom asimetrinom ugljenikovom atomu (C1 atom
kod aldoza i C2 atom kod heksoza), i uspostavljanja ravnotee izmeu i anomera.
Ciklini poluacetalni i oblici monosaharida preovlauju u vodenom rastvoru
eera (oko 99%) dok su aciklini oblici pristutni samo u tragovima (oko 1%).
OH

H
C

H
HO
H
H

H
OH

OH

H
O

HO

OH

HO

OH

OH

CH2OH

OH

OH

CH2OH

CH2OH

-D-glukopiranoza
ciklopoluacetalni oblik

HO

-D-glukopiranoza
ciklopoluacetalni oblik

D-glukoza
oksikarbonilni oblik

19.3. MONOSAHARIDI
Pentoze i heksoze su najrasprostranjeniji monosaharidi u prirodi. Pentoze
imaju optu formulu C5(H2O)5 i dele se na aldo- i keto-pentoze. Najvanije pentoze su
D-riboza i njen derivat, 2-deoksi-D-riboza koje ulaze u sastav ribonukleinskih (RNK)
i dezoksiribonukleinskih kiselina (DNK). Svi se nalaze u ciklinom obliku kao - i anomeri. L-arabinoza i D-ksiloza se nalaze u obliku polisaharida pentozana.
CHO

CHO

CH2

OH

OH

OH

CH2OH

D-riboza

CHO

CHO

OH

OH

HO

OH

OH

HO

OH

HO

CH2OH

CH2OH

2-deoksi-D-riboza

D-ksiloza

CH2OH

L-arabinoza

Heksoze imaju optu formulu C6(H2O)6 i kao to smo ve videli mogu biti
aldo- i keto-heksoze. Najrasprostranjenija je D-glukoza ili groani eer. Nalazi se u
sastavu velikog broja polisaharida i normalni je sastojak ljudske krvi. U prirodi se

215

nalazi u ciklinom piranoznom obliku ija je konfiguracija slina konfirugaciji

"stolice" kod cikloheksana.
H

CH2OH
H

CH 2OH H

O H

H
OH

HO
HO

H
OH

OH
H

O
H

OH
OH

OH

-D-glukopiranoza

-D-glukoza-oblik "stolice"

U prirodi su veoma zastupljene manoza, koja ulazi u sastav polisaharida

manana i galaktoza koja ulazi u sastav polisaharida galaktana.
CHO

CHO

HO

OH

HO

HO

OH

HO

OH

OH

CH 2OH

CH 2OH

D-manoza

D-galaktoza

D-fruktoza ili voni eer, skree ravan polarizovane svetlosti na levo zbog
ega spada u grupu levuloza. Nalazi se u vou i sastavni je deo disaharida saharoze i
trisaharida rafinoze. U prirodi se javlja u obliku -D-fruktofuranoze i slaa je od
saharoze.
6

CH2OH

OH

HO
3

OH

CH
OH
1 2

-D-fruktofuranoza
Vitamin C je po strukturi slian monosaharidima. Igra veoma vanu ulogu u
regulaciji biolokih oksido-redukcionih procesa zahvaljujui procesu primanja ili
otputanja H+ jona i pretvaranju L-askorbinske u dezoksiaskorbinsku kiselinu.

216

OH

OH

C
2H

+ 2H

H
HO

C
C

C
O
H

H
HO

CH2OH

O
C H
CH2OH

L-askorbinska kiselina
redukovani oblik

dezoksiaskorbinska kiselina
oksidovani oblik

Vitamin C titi organizam od infekcije i prehlada te se smatra da utie na

poboljanje imunih sposobnosti organizama. Vodeni rastvor vitamina C reaguje kiselo
zbog prisustva dve OH grupe koje se nalaze vezane na etenskoj vezi (endiolne grupe).
19.3.1. Fizike i hemijske osobine monosaharida
Fizike osobine. Monosaharidi su u vodi lako rastvorljive vrste bele
kristalne supstance. Retko se javljaju u obliku sirupa. Zbog prisustva velikog broja
OH grupa grade vodonine meumolekulske veze i imaju visoke take topljenja.
Hemijske osobine monosaharida su posledica prisustva razliitih
funkcionalnih grupa koje su zastupljenje u strukturi ovih eera. To su aldehidne, keto
i hidroksilne grupe. Ciklina struktura usporava hemijske reakcije eera.
1. Oksidacija. Oksidacijom aldehidne grupe aldoza nastaju jednobazne
kiseline iji se naziv gradi dodavanjem nastavka - "onska" (glukoza-glukonska
kiselina). Oksidacijom primarne alkoholne grupe nastaju takoe jednobazne kiseline
iji naziv se gradi dodavanjem nastvka - "uronska" (glukuronska kiselina), dok se
istovremenom oksidacijom i aldehidne i primarne alkoholne grupe grade dvobazne
kiseline koje dobijaju naziv dodatkom rei "seerna" ili aldarna (D-gluko eerna
kiselina).
C

O
OH

OH

HO

OH

OH

CH 2OH

D-glukonska
kiselina

O
OH

OH

O
H

OH

HO

HO

OH

OH

OH

OH

COOH

D-glukuronska
kiselina

COOH

D-gluko-eerna
kiselina (aldarna)

Monosaharidi se oksiduju zagrevanjem prisustvu jonova Cu2+ i Ag+

(Felingova i reakcija srebrnog u ogledala) i prelaze u odgovarajue - "onske" kiseline.

217

Felingova reakcija
CHO

COOH

H C OH
OH C

H C OH

+ CuSO4 + NaOH

H C OH

K, Na-tartarat

OH C

+ Cu2O + Na2SO4

H C OH

H C OH

H C OH

CH2OH

CH2OH

D-glukoza

D-glukonska kiselina

Ova reakcija slui za kvalitativno i kvantitativno dokazivanje monosaharida u

biolokom materijalu zbog izdvajanja crvenkastog bakar(I)-oksida
Reakcija srebrnog ogledala
COOH

CHO
H C OH
OH C

+ Ag(NH3)2

H C OH

+
+ OH

OH C

H C OH

H C OH

H C OH

H C OH

CH2OH

CH2OH

D-glukoza

+ Ag + NH3 + H2O

D-glukonska kiselina

Reakcija stvaranja srebrnog ogledala slui za kvalitativno dokazivanje

monosaharida.
2. Redukcija. Redukcijom monosaharida nastaju polihidroksilni alkoholi.
Najzastupljeniji su oni sa 5 C atoma, pentiti i sa 6 C atoma, heksiti. Redukcijom
glukoze dobija se sorbitol, a potpunom redukcijom, ugljovodonik heksan.
C

CH2OH

CH3

OH

CH2

HO

H
OH

HO

OH

OH

CH2

OH

OH

CH2

H2

CH2OH

D-glukoza

CH2OH

D-sorbitol

218

H2

CH2

CH3

n-heksan

3. Reakcija sa mineralnim kiselinama. Zagrevanjem sa jakim mineralnim

kiselinama kao npr. cc H2SO4 ili HCl dolazi do izdvajanja tri molekula vode i graenja
ciklinih proizvoda. Pentoze daju furfurol a heksoze oksimetilfurfurol.
HOHC

C HOH
CH

HC
HO

CHO

- 3H2O

HC

CH

HC

O
H

OH

pentoza
HOHC
HOH 2C

C HOH
CH

C
HO

furfurol
HC

- 3H2O
CHO

CH
O

HOH 2C

C
H

OH

heksoza

oksimetil-furfurol

4. Graenje glikozida: Ciklini oblici monosaharida koji imaju poluacetalnu

strukturu reaguju sa alkoholima i daju cikline acetale
glikozide, koji su
rasprostranjeni u cvetovima i listovima biljaka.

CH2OH

CH2OH
O

H
H
OH

H
+ CH 3OH

H
OH

OH

HO

OC H3
H

-D-glukopiranoza

HO

OH

OH

-D-metilglukozid

Glikozidna veza uestvuje u stvaranju lanaca oligo i polisaharida.

5. Esterifikacija. Alkoholne grupe monosaharida grade estre. Za metabolizam
su znaajni fosfatni estri glukoze. Javljaju se u procesu glikolize.
O
HO

P
OH

CH2OH

CH2
O

H
H
OH

H
OH

H
OH

HO
H

O
H

-D-glukoza-6-fosfat

HO

OH

OH

P
OH

-D-glukoza-1-fosfat

219

OH

Zamenom sekundardne alkoholne grupe na drugom ugljenikovom atomu

aldoza odnosno primarne alkoholne grupe na prvom ugljenikovom atomu ketoza
amino grupom nastaju aminoeeri. Glukozamin je strukturni element polisaharida
hitina i ima bazni karakter.
O
C

CH2NH2

NH 2

HO

OH

OH

HO

OH

OH

CH2OH

CH2OH

2-D-glukozamin

1-D-fruktozamin

19.4. OLIGOSAHARIDI
Oligosaharidi su ugljeni hidrati koji hidrolizom mogu da daju do deset
monosaharidnih jedinica. Prema broju monosaharidnih jedinica razlikuju se disaharidi,
trisaharidi, tetrasaharidi, itd. Monosaharidi se meusobno vezuju na taj nain to
poluacetalna grupa jednog od njih reaguje sa bilo kojojm -OH grupom drugog
molekula obrazujui glikozidnu vezu. Najee se poluacetalna grupa vezuje sa OH
grupama koje se nalaze na prvom ili etvrtom, ree na estom, ugljenikovom atomu
drugog molekula monosaharida. Ako poluacetalna grupa jednog monosaharida
reaguje sa poluacetalnom grupom drugog mohnosaharida nastaje tzv. trehalozna veza.
6

CH 2OH

CH 2OH

H
4

H
OH

H
OH

HO

OH H
H

-D-Glukoza

CH 2OH
5

- H 2O

H
H

CH 2OH
5

H
OH

OH

H
OH

OH
1

H
H

(1 4)

OH

-D-Glukoza

HO

OH

OH
1

OH

-glukozidna veza

U ovom sluaju obe poluacetalne grupe su blokirane pa takav disaharid ne pokazuje

reakcije koje su za ovu grupu karakteristine (ne pokazuje mutarotaciju, nema
redukcione osobine, ne gradi ozazone).
6

CH2OH

H
OH

CH2OH

OH -1-poluacetalna

alkoholna grupa

-1-poluacetalna

alkoholna grupa

OH
O

H
H
OH

H
3

OH

-D-glukoza

220

OH

Trehalozni tip
vezivanja

-Glikozidna veza
1

HO

-Glikozidna veza

CH2OH

H
H

HO
3

HO

- H 2O

H
OH

H
OH
3

-D-glukoza

OH

CH2OH

HO

Disaharidi. Maltoza je disaharid sastavljen od dva molekula D-glukoze. Veza

je maltozna tj. -poluacetalna grupa jednog molekula glukoze gradi sa hidroksilnom
grupom na C-4 atomu drugog molekula glikozidnu vezu (1 4). Jedna poluacetalna
grupa ostaje slobodna, pa maltoza ima redukcione osobine, pokazuje mutarotaciju i
gradi ozazone. Rastvorljiva je u vodi i manje slatka od saharoze, i nastaje
razlaganjem skroba.
H2O

H2O

(C6H10O5)n diastaza C12H22O11 maltaza C6H12O6

Skrob
Maltoza
Glukoza
CH2OH

CH2OH

H
4

HO

H
OH

CH3CH2OH + CO2

vrenje

H
OH

O
1

OH

OH

Mesto otvaranja prstena

do aldehidnog oblika

- ili -hidroksilna veza

OH

maltoza

Celobioza je disaharid koji nataje razlaganjem celuloze. Ne nalazi se

slobodan. To je takoe bela kristalna supstanca rastvorna u vodi izgraena slino
maltozi od dva molekula D-glukoze. Razlika je samo u nainu vezivanja koje je u
ovom sluaju (1 4) , to celobiozu ini nesvarljivom za vie organizme.
6

CH2OH

H
4
6

CH2OH

H
4

HO

H
OH

H
OH

H
OH

- ili -hidroksilna veza

OH

Mesto otvaranja prstena

do aldehidnog oblika

OH

celobioza

Celobioza, nema sladak ukus.

6

CH2OH

H
4
6

CH2OH

HO
4

H
OH
3

O
1

H
2

H
OH
3

H
2

OH

OH

laktoza

221

H
OH

Mesto otvaranja prstena

do aldehidnog oblika

- ili -hidroksilna veza

Laktoza ili mleni eer se nalazi u mleku sisara, a dobija se kao sporedni
proizvod kod proizvodnje sira. U ovom disaharidu maltozno su vezani D-galaktoza i
D-glukoza.
Saharoza ili trani eer je disaharid koji se upotrebljava u domainstvu. To
je kristalna supstanca, slatkog ukusa i lako rastvorna u vodi. Dobija se iz eerne repe
i eerne trske. Ovaj disaharid je sastavljen od -D-glukoze i -D-fruktoze
meusobno vezanih trehaloznom vezom , (1 2). Ovaj disaharid ne redukuje
Feling-ov rastvor, i ne pokazuje mutarotaciju.
CH2OH
O

H
OH

OH

- Glikozidna veza iz D - Glukoze

HO

CH2OH

H
OH

- Glikozidna veza iz D - Fruktoze

HO

CH2OH

saharoza

Zbog trehaloznog naina vezivanja ovaj disaharid ne pokazuje reakcije

karakteristine za slobodnu poluacetalnu grupu. Saharoza ima [ ]D = +66o, a kad se

20

izvri hidroliza nastala smea dva monosaharida pokazuje [ ]D = -20o. Ovo je srednja
vrednost specifinih rotacija monosaharida nastalih hidrolizom saharoze D-glukoza
20

ima [ ]D = +52o, a D-fruktoza ima [ ]D = -92o. Ova pojava se naziva inverzija

eera, a proizvod hidrolize invertni eer. Invertni eeri pokazuju redukcione
osobine.
20

20

19.5. POLISAHARIDI
Polisaharidi ili glikani su ugljeni hidrati koji se od oligosaharida razlikuju
duim lancima sastavljenim od preko deset monosaharidnih jedinica. Meusobno se
razlikuju po duini i razgranatosti lanca, prema vrsti monosaharida koji ulaze u njihov
sastav, kao i mesta na kome su ovi monosaharidi vezani. Sa porastom duine lanca
menjaju se i osobine polisaharida, tako to im opada rastvorljivost i nestaje sladak
ukus.
Postoje zoopolisaharaidi koji su animalnog i fitopolisaharidi koji su biljnog
porekla. Ako su polisaharidi sastavljeni od istih monosaharidnih jedinica nazivaju se
homoglikanima, a ako su sastavljeni od raziliitih monosaharidnih heteroglikanima.
Polisaharidi mogu biti sloeni ako sem ugljenih hidrata sadre i druge komponente, na
primer, proteinske, lipidne, itd.

222

Skrob je polisharid sastavljen od -D-glukozidnih jednica. Nalazi se u

biljnom svetu u vidu zrnaca iji je obolik karatkeristian za biljnu vrstu iz koje potie.
Slui kao depo rezervne hrane za biljke i kao izvor hrane za ivotinje.Skrob je
sastavljen od dve vrste polisaharida, amiloze i amilopektina.
Amiloza je rstvorna u vodi. Sa Lugolovim (rastvor J2 u KJ) rastvorom se boji
plavo. Ima je oko 20% u skrobu. Sastavljena je od -D-glukozidnih jedinica
meusobno vezanih (1 4) vezom. Lanci su nerazgranati i sastvljeni od 250 do 300
monosaharidnih jedinica. Hidrolizom amiloze dobiva se maltoza, a potpunom
hidrolizom D-glukoza.
CH2OH

CH2OH

OH

OH

CH2OH

CH2OH
O

OH

CH2OH
O

O
OH

OH

1, -4
OH

OH

OH

OH

OH

Maltozna jedinica
Deo molekula amiloze

Amilopektina ima u skrobu priblino 80%. On je takoe sasatavljen od Dglukoze. Ima razgranatu grau. Lanci D-glukoze vezani su kao i kod amiloze, a
granaju se posle svakih 25 do 30 jedinica. Na mestima grananja je takoe glukozidna
veza (1 6). U amilopektinu je vezano 1000 do 5000 molekula monosaharida.
CH2OH

CH2OH

CH2OH
O

O
OH

OH

1, -4

1, -6

OH

OH

OH

OH
CH2OH

CH2OH

OH

OH

CH2OH
O

CH2

OH

O
OH

OH

OH

Deo molekula amilopektina

223

O
OH

O
OH

priblizno 25
monosaharida

Graa amilopektina

Hidrolizom skroba u kiseloj sredini uz zagrevanje kao krajnji proizvod

dobivaju se maltoza i najzad glukoza. Najpre nastaju sloeniji molekuli ija se smea
naziva dekstran. Hidrolizom se razlau glukozidne veze, pa proizvodi hidrolize imaju
slobodne poluacetalne grupe i pokazuju odgovarajue reakcije.
Glikogen je polisaharid koji je dosta raspostranjen u ivotinjskom svetu, a
naroito u jetri i muskulaturi oveka i ivotinja. Kao i skrob sastavljen je od Dglukoze. Razlikuje se od skroba po tome to je molekul glikogena vei i sadri od
25.000 dio 95.000 glukozidnih jedinica. Lanac glikogena je razgranat, a grananje se
javlja posle svake 12-18 jedinice glukoze. Molekulska masa glikogena je 300.000100.000.000.
Celuloza je najrasprostranjeniji polisaharid u prirodi. Sastavljena je od Dglukozidnih jedinica meusobno vezanih (1 4) glikozidnom vezom u
nerazgranatom linearnom nizu.
CH2OH

CH2OH
O

O
O

OH

CH2OH
O
O

OH

OH

1, -4
OH

OH

OH

Deo molekula celuloze

Ovakav nain vezivanja ini celulozu nesvarljivom za vie organizme.

Preivari u predelucu imaju mikroorganizme koji razlau celulozu, pa je zbog toga i
mogu koristiti. Celuloza je gradivna materija u biljkama. Dugi lanci celuloze su vrlo
elastini i vrsti.
Hemiceluloza se takoe nalazi u biljnom materijalu. To je polisaharid koji
sem glukoze ima u molekulu manozu i galaktozu.
Agar-agar koji se upotrebljava u mikrobiologiji za spravljanje podloga je
polisaharid sastavljen od galaktoznih jedinica. Sa vodom daje pihtijastu masu koja
iznad 40o postaje tena i transparentna.
Inulin je polisaharid sastavljen od fruktoze. Dobiva se iz biljaka, a
upotrebljava se u mikrobiologiji.

224

20. AMINOKISELINE I PROTEINI

20.1. AMINOKISELINE
Aminokiseline spadaju u supstituisane kiseline gde je jedan ili vie
vodonikovih atoma u ugljovodoninom radikalu zamenjeno sa amino grupom. Prema
tome, aminokiseline su dvofunkcionalna jedinjenja koja u svom molekulu sadre
amino i karboksilnu grupu.
Podela aminokiselina se bazira na vie kriterijuma: prema karakteru
ugljovodninog radikala dele se na acikline, cikline i heterocilkine, prema broju
funkcionalnih grupa dele se na monoamino monokarboksilne, diamino
monokarboksilne, monoamino dikarboksilne, postoje i drugi kriterijumi kao to su
kiselo-bazne osobine itd.
20.1.1. Sinteza aminokiselina
Za sintezu aminokiselina postoje brojne metode i ovde e biti navedene samo
neke.
1. Dejstvo amonijaka na -halogen karboksilne kiseline:
U reakciji amonolize -halogen karboksilne kiseline u prisustvu vika amonijaka daju
-aminokiseline

2-hlorpropanska kiselina
alanin
Hidroliza -aminonitrila
-aminonitrili nastaju reakcijom aldehida i amonijum-cijanida (amonijak i
cijano vodonik) a njihovom hidrolizom aminokiseline.
CH3

HCN + NH 3

CH3

CH

CN

H 2O

NH 2
2-amino-propionitril

etanal
CH3

CH

CH

CH3

CN + 2 H2O

COOH

NH 3

NH 2
alanin

NH 2
2-amino-propionitril

2. Katalitika redukcija -ketokiselina sa amonijakom

Redukcijom smee 2-keto-kiseline i amonijaka vodonikom u prisustvu katalizatora
(platina ili paladijum) nastaju 2-aminokiseline
CH3

COOH

H2

NH 3

CH3

CH
NH 2

O
2-ketopropanska kiselina

alanin

225

COOH + H2O

3. Adicija amonijaka na nezasiene karboksilne kiseline

CH2

CH

COOH + NH 3

H2N

CH2

CH2 COOH

20.1.2. Fizike osobine aminokiselina

Aminokiseline su bezbojne kristalne supstance sa takom topljenja do 200 oC
uz razlaganje. Veina aminokiselina je rastvorljiva u vodi ali ogranieno rastvorljiva u
organskim rastvaraima.
20.1.3. Hemijske osobine aminokiselina
Kao i sva dvofunkcionalna jedinjenja aminokiseline pokazuju karakteristine
reakcije na kiseline zbog prisustva karbokslilne grupe, zatim na amine zbog prisustva
amino grupe a takoe i specifine reakcije koje su karakteristine za prisustvo obe
funkcionalne grupe. Pregled karakteristinih reakcija aminokiselina je dat u sledeoj
tabeli:
Tabela 20.1 Pregled hemijskih reakcija aminokiselina
reakcije COOH grupe
reakcije NH2 grupe
reakcije gde uestvuju i
COOH i NH2 grupa

dobijanje soli sa bazama, esterifikacija, dobijanje

hlorida kiselina, dekarboksilacija
dobijanje soli sa kiselinama, dejstvo azotaste kiseline,
oksidativna dezaminacija
pretvaranje pri zagrevanju (nastajanje
diketopiperazina, nezasienih kiselina i laktama),
stvaranje peptida

1. Dobijanje soli sa bazama

Kada se rastvor aminokiseline tretira rastvorom neke jake baze dolazi do reakcije
neutralizacije pri emu nastaju soli. Ova reakcija se moe iskoristiti za
kvantitativno odreivanje aminokiselina titracijom sa standardnim rastvorom baze
pri emu se vri blokiranje amino grupe formaldehidom (formolna titracija).
H 2N

CH2

COOH + NaOH

H 2N

CH2

COONa + H2O

2. Esterifikacija
U reakciji sa alkoholima aminokiseline daju estre. U molekulama estara
aminokiselina blokirana je karboksilna grupa dok amino grupa ostaje slobodna, tako
da estri aminokiselina predstavljaju znaajne reaktante u sintezi polipeptida.
CH3

CH

COOH + HO

C 2H 5

CH3

CH

COOC2H5 + H2O

NH 2

NH 2

3. Dobijanje derivata kiselina

U reakciji sa fosfo-pentahloridom aminokiseline (pri emu je amino grupa
zatiena, npr. acetilovanjem) daju hloride kiselina. Kod hlorida kiselina aktivirana je
karboksilna grupa tako da ova jedinjenja lako reaguju sa drugim molekulom
aminokiseline, ili nekim drugim derivatom, koji ima slobodnu amino grupu dajui dii polipeptide to je od velikog znaaja pri sintezi polipeptida.
226

H 2N

CH2

COOH

H 2N

PCl5

CH2

Cl + POCl3 + HCl

C
O

glicin

hlorid aminosiretne kiseline

3. Dekarboksilacija
Kod 2-aminokiselina su za isti ugljenikov atom vezane dve grupe sa negativnim
induktivnim efektom (-NH2 i COOH) to ima za posledicu njihovu laku
dekarboksilaciju, koja se odvija pri zagrevanju 2-aminokiselina sa barijumoksidom (vezuje CO2). Kao proizvod reakcije nastaju biogeni amini tako
dekarboksilacijom histidina nastaje biogeni amin histamin.
H

N
CH2

N
H

N
COOH

CO 2

CH2

N
H

NH2

histidin

C H2
NH2

histamin

4. Dobijanje soli sa kiselinama

Aminokiseline daju soli sa jakim neorganskim kiselinama. Dobijeni hidrohloridi
aminokiselina su obino teko rastvorljivi u vodi.
HOOC
glicin

CH2

HOOC CH2 NH 3 Cl
glicin hidrohlorid

NH 2 + HCl

5. Dejstvo azotaste kiseline

Azotasta (nitritna) kiselina sa aminokiselinama reaguje kao sa primarnim aminima
pri emu nastaje odgovarajui alkohol uz oslobaanje elementarnog azota.
CH

CH3

COOH + HO

CH3

NH 2

CH

COOH + N2 + H2O

OH

alanin
2-oksipropanska kiselina
6. Oksidativna dezaminacija
U prisustvu oksidacionih sredstava kao to su hipohloriti odnosno persulfati dolazi
do reakcije oksidativne dezaminacije pri emu se oslobaa amonijak a nastaje
keto kiselina.
CH3

CH
NH 2

COOH + H2O

hipohlorit
persulfat

alanin

CH3

COOH + NH 3

2-ketopropanska kiselina

7. Reakcije , i aminokiselina pri zagrevanju

Usled prisustva dve funkcionalne grupe u molekulu aminokiselina, koje mogu
reagovati meusobno, , i aminokiseline pri zagrevanju daju razliite
produkte.

227

a) -aminokiseline stvaraju cikline peptide diketopiperazine

H

CH2
N

C H2

H OH

HO H

2 H2O +

H2 C

CH2

b)

c)

-aminokiseline podleu reakciji -eliminacije i daju ,-nezasiene

karboksilne kiseline
CH 2

CH

NH 2

CH 2

COOH

CH

COOH + NH 3

-aminokiseline, kao i sve one kod kojih je amino grupa jo dalje od

karboksilne, daju unutranje peptide (amide) - LAKTAME
H2 C

CH 2
H

CH 2

CH 2

C H2

H2O +
H2 C

OH

N
H

Posebno su interesantne kiselo-bazne osobine aminokiselina i one e zajedno sa

reakcijom obrazovanja peptida biti obraene kod osobina aminokiselina proteina.
20.1.4. Aminokiseline proteina
Sve aminokiseline koje se dobijaju hidrolizom biljnih ili ivotinjskih proteina
pripadaju grupi 2-aminokiselina (-aminokiseline) i mogu se prikazati sledeom
optom strukturnom formulom:
COOH
H 2N C

R
U ovoj optoj formuli R moe biti ravan ili ravast, supstituisan ili nesupstituisan
alifatini ugljovodonini ostatak, aromatini prsten ili heterociklini prsten. Prema
tome, s obzirom na karakter ostatka R aminokiseline proteina se dele na acikline,
aromatine i heterocikline, a u sklopu aciklinih postoje jo podgrupa usled prisustva
jo nekih supstituenata.
Od svih pozantih 2-aminokiselina samo njih 20 je naeno u sastavu veine
biljnih i ivotinjskih proteina i one su prikazane u Tabeli 2. U tabeli je dat trivijalni
naziv ovih jedinjenja, po kome su one poznate i koji se i danas iroko koristi, zatim

228

njihovo sistemsko ime, strukturna formula kao i troslovne i jednoslovne oznake 2aminokiseline koje se koriste pri pisanju sekvenci polipeptida.
Tabela 20.2-aminokiseline proteina
I Acikline 2-aminokiseline
a) monoamino monokarboksilne
H

1. glicin (glikokol) (Gly, G)

(aminoetanska kiselina)

H C

COOH

NH2
H

2. Alanin (Ala, A)
(2-aminopropanska kiselina)

CH3

COOH

NH2
CH3

3. Valin (Val, V)
(3-metil-2-aminobutanska kiselina)

H
COOH

CH C
CH3

NH2

CH3

4. Leucin (Leu, L)
(4-metil-2-aminopentanska kiselina)

CH

CH2

5. Izoleucin (Ile, I)
(3-metil-2-aminopentanska kiselina)

CH3

COOH

CH3

NH2
H
CH C

CH2

COOH

CH3 NH2

b) monoamino oksikarboksilne kiseline

H

6. Serin (Ser, S)
(3-hidroksi-2-aminopropanska kiselina)

HO

CH2

CH3

c) aminokarboksilne kiseline koje sadre sumpor

9. Cistein (Cys, C)
(3-merkapto-2-aminopropanska kiselina)
d) monoamino dikarboksilne kiseline

NH2

CH3

CH2

CH2

CH2

HS

COOH

NH2

COOH

NH2
H
C
O

229

COOH

HO

10. Asparaginska kiselina (Asp, D)

(aminobutandikiselina)

COOH

NH2
OH H

7. Treonin (Thr, T)
(3-hidroksi-2-aminobutanska kiselina)

8. Metionin (Met, M)
(3-metiltio-2-aminobutanska kiselina)

CH2

COOH

NH2

11. Glutaminska kiselina (Glu, E)

(2-aminopentandikiselina)

HO
C

CH2

CH2

12. Asparagin (Asn, N)

(3-karbamoil-2-aminopropanska kiselina)
13. Glutamin (Gln, Q)
(4-karbamoil-2-aminobutanska kiselina)

NH2

NH2

CH2

C
O

COOH

NH2
H

NH2
C

CH2

CH2

e) diamino monokarboksilne kiseline

COOH

COOH

NH2

14. Lizin (Lys, K)

(2,6-diaminoheksanska kiselina)

NH2

(CH2)4

COOH

NH2

f) Gvanidino aminokarboksilne kiseline

15. Arginin (Arg, R)
(5-gvanidino-2-aminopentanska kiselina)

H
NH2

NH

(CH2)3

COOH

NH2

NH

II Aromatine aminokarboksilne kiseline

H

16. Fenilalanin (Phe, F)

(3-fenil-2-aminopropanska kiselina)

CH2

COOH

NH2

17. Tirozin (Tyr, Y)

(3-(4-hidroksifenil)-2-aminopropanska kiselina)

H
HO

CH2

NH2

III Heterocikline aminokarboksilne kiseline

18. Prolin (Pro, P )
(2-pirolidinkarboksilna kiselina)

COOH

COOH
N
H

H
CH2

19. Triptofan (Trp, W)

(3-(3-indolil)-2-aminopropanska kiselina)
20. Histidin (His, H)
(3-(4-imidazolil)-2-aminopropanska kiselina)

N
H

N
N
H

230

C COOH
NH2

CH2

COOH

NH2

20.1.5. Osobine -aminokiselina

20.1.5.1. Stereoizomerija
Sve -aminokiseline izuzev glicina sadre hiralne ugljenikove atome, prema tome i
odgovarajue stereoizomere. Veina a-aminokiselina ima jedan hiralni ugljenikov
atom i shodno tome postoji u obliku dva optiki aktivna enantiomera i jednog
racemata. Izoleucin, treonin, cistin i hidroksiprolin imaju dva centra hiralnosti i prema
tome postoje u obliku dva para enantiomerta i dve racemske smee.
Konfiguracija -aminokiselina odreena prema konfiguracionom etalonu,
glcerinaldehidu, moe biti D i L. Sve prirodne -aminokiseline pripadaju L nizu.
COOH
H 2N

CH

H 2N

COOH

COOH

NH2

- aminokiselina L- - aminokiselina D- - aminokiselina

Slika 20.1 Konfiguracija 2-aminokiselina

20.1.5.2. Kiselo-bazne osobine

U sastav molekula -aminokiselina ulaze funkcionalne grupe kiselog
karaktera (-COOH) i baznog karaktera (-NH2) to ini ova jedinjenja amfoternim
elektrolitima. U skladu sa time kao to je ve reeno -aminokiseline mogu da reaguju
i sa kiselinama i bazama dajui soli.
NaOH
R CH

COO- + Na+

R CH

COOH
+

NH2

HCl

R CH

COOH

Cl-

NH3

Slika 20.2 Amfoterni karakter 2-aminokiselina

U vodenom rastvoru aminokiseline postoje u obliku ravnotene smee koja se

sastoji od bipolarnog (cviter) jona, kationskog i anjonskog oblika molekule. Udeo
pojedinih oblika i poloaj ravnotee zavise od pH sredine.

H 3N

CH

R
katjonski oblik

jako kisela sredina

COOH

H 3N

CH

COO

H 2N

+H

+H

pI

COO

R
bipolarni jon

CH

anjonski oblik

pH

jako bazna sredina

Slika 20.3. Ravnotee u vodenom rastvoru 2-aminokiselina u zavisnosti od pH

231

U jako kiseloj sredini 2-aminokiseline su potpuno protonovane i postoje u katjonskom

obliku. Pri porastu pH sredine dolazi do otputanja jednog protona iz karboksilne
grupe i 2-aminokiselina prelazi u oblik bipolarnog jona. Daljim porastom pH otputa
se i proton koji je vezan za amino grupu i prelazak u anjonski oblik. Vrednost pH pri
kome je maksimalna koncentracija bipolarnog jona a koncentracije katjonskog i
anjonskog oblika minimalne i meusobno jednake naziva se izoelektrina taka (pI)
aminokiseline. Na izoelektrinoj taki ukupno naelektrisanje molekula aminokiselina
je nula, molekula je neutralna i ne kree se u elektrinom polju. Postojanje
aminokiselina u ovakvom obliku uslovljava i njihove ve pomenute fizike osobine
kao to su visoka taka topljenja i rastvorljivost u vodi to je od velikog znaaja za
njihovu bioloku funkciju.
U pogledu vrednosti izoelektrine take postoje tri grupe aminokiselina:
neutralne, kisele i bazne. Vrednost izoelektrine take aminokelina zavisi od strukture
radikala to jest od prisustva u njemu disocijabilnih grupa koje bi predstavljale
dopunske kisele ili bazne grupe.
Kod neutralnih aminokiselina nema dopunskih disocijabilnih grupa, meutim
njihova izoelektrina taka nije 7 nego lei u dijapazonu od 5,5 do 6,3 to svedoi da
karboksilna grupa ima veu sposobnost disocijacije u vodenom rastvoru u odnosu na
amino grupu. U ovu grupu spadaju sledee amino kiseline: alanin, valin, leucin,
izoleucin, glicin, serin, treonin, asparagin, glutamin, cistein, metionin, fenilalanin,
tirozin, triptofan, prolin.
Kisele aminokiseline sadre u radikalu dopunsku karboksilnu grupu tako da
im je maksimalna koncentracija bipolarnog jona u kiseloj sredini (pI oko 3). U ovu
grupu spadaju asparaginaka kiselina, glutaminska kiselina.
Izoelektrina taka baznih aminokiselina je na pH vrednostima preko 7 (oko
10-11). Ove aminokiseline u radikalu sadre dopunsku baznu grupu. U ovu grupu
spadaju: lizin, arginin, histidin.
U organizmu pri fiziolokim vrednostima pH (7,2 7,6) kisele aminokiseline
se nalaze u anjonskom obliku, bazne aminokiseline u katjonskom obliku dok su
neutralne veiom u obliku bipolarnog jona (smea bipolarnog jona i anjonskog oblika
gde preovlauje bipolarni jon).
20.1.5.3. Nutritivna podela aminokiselina
U pogledu nutritivne vrednosti za oveka 2-aminokiseline se mogu podeliti u
dve grupe: esencijelne i neesencijelne aminokiseline. Neesencijelne aminokiseline se
sintetiu u oveijem organizmu dok se esencijene ne mogu sintetisati tako da se
moraju unositi gotove sa hranom. Esencijelne aminokiseline za oveka su: valin,
leucin, izoleucin, treonin, lizin, metionin, fenilalanin, triptofan, arginin i histidin.
Biljke mogu da sintetiu sve aminokiseline, bilo esencijelne ili neesencijelne, i one su
glavni izvor esencijenih aminokiselina za ivotinje i oveka.

232

20.2. PROTEINI
Proteini ili belanevine su visokomolekulska jedinjenja koja sadre azot i
sastavljena su od 2-aminokiselina. Proteini predstavljaju veoma znaajnu grupu
biopolimera, koji se nalaze u svakoj eliji, i uestvuju praktino u svim biohemijskim
procesima.
20.2.1. Elementarni sastav proteina
Proseni elementarni sastav proteina dat je u sledeoj tabeli:
Tabela 20.3 Proseni elementarni sastav proteina
Element
Ugljenik
Vodonik
Kiseonik
Azot
Sumpor

Maseni udeo (%)

50 55
6,5 7,3
19 24
15 18
0 2,4

Karakteristini pokazatelj je sadraj azota koji se kree u relativno uskim

granicama i uzima se maseni udeo od 16% kao srednja vrednost za sadraj azota kod
velike veine proteina. S obzirom da su proteini azotna jedinjenja koja su dominantna
kod veine organizama to se sadraj proteina moe odreivati putem odreivanja
ukupnog azota (metoda po Kjeldalu) i njegovim mnoenjem sa koeficijentom 6,25
koji se zasniva na sadraju azota od 16% (100 : 16 = 6,25).
20.2.2. Hemijska priroda proteina nastajanje i struktura peptidne veze
Po hemijskoj prirodi proteini su polimeri iz 20 razliitih monomera (2aminokiseline) koje su meusobno povezane peptidnom (amidnom) vezom.
Formalno, makromolekule proteina se mogu predstaviti kao proizvod
polikondenzacije 2-aminokiselina pri emu amino grupa jedne aminokiseline reaguje
sa karboksilnom grupom druge aminokiseline:
H2N CH

COOH

H2N CH

R1

COOH

H2N CH

R2

CO

HN

R1

CH

COOH + H2O

R2

Oligomeri koji nastaju ovakvim povezivanjem aminokiselina nazivaju se peptidi. Na

primer, kondenzacijom dve aminokiseline nastaje dipeptid, tri tripeptid itd. pojedine
aminokiselinske jedinke koje ine peptid nazivaju se ostacima aminokiselina. Kod
pisanja polipeptidnog niza, amino-zavretak ili N-terminalna aminokiselina (to jest
onaj ostatak aminokiseline koji ima slobodnu amino grupu) pie se sa leve strane a
karboksilni zavretak, ili C-terminalni kraj sa desne strane.
H2N CH
R1

CO

HN

CH

CO

R2

HN CH
R3

233

CO

HN

CH
R4

COOH

Niz u kome se nalazi peptidna veza naziva se osnovni niz a supstituenti R1, R2, R3 itd.
nazivaju se boni nizovi.
Prilikom imenovanja peptida postupa se na sledei nain: polazi se od aminozavretka i imena pojedinanih ostataka se povezuju u niz pri emu se svaki smatra
supstituentom sledee aminokiseline i zavrava se s C-terminalnim ostatkom
aminokiseline. Kod peptida koji sadre vei broj ostataka koriste se troslovne
skraenice ostataka aminokiselina a u novije vreme kod predstavljanja redosleda
aminokiselinskih ostataka kod proteina jednoslovne skraene oznake.
H2N CH

CO

HN

CH

H2N CH

COOH

CO

Glicilalanin
Gly-Ala

CH

COOH

CH 3

CH 3

HN

Alanilglicin
Ala-Gly

H2N CH

CO

HN

CH

CH

CH 2

CH 3 CH 3

OH

HN CH

CO

COOH

CH 2

Valilserilfenilalanin
Val-Ser-Phe

U grupu peptida spadaju razliiti oligopeptidi (nazivaju se jo i

niskomolekularni peptidi) koji u osnovnom nizu sadre do 10 ostataka aminokiselina i
polipeptidi kod kojih se u osnovnom nizu nalazi do 100 ostataka aminokiselina. Kod
makromolekula proteina sa veim brojem ostatka aminokiselina (veim od sto) nazivi
polipeptid i protein se esto ne razgraniavaju i praktino predstavljaju sinonime.
20.2.3. Struktura peptidne veze
U okviru peptidne veze CO-NH- atom ugljenika je sp2 hibridizovan, a
slobodan elektronski par na atomu azota stupa u konjugaciju sa -elektronima
dvostruke veze C=O i struktura peptidne veze moe se predstaviti sledeim
rezonantnim strukturama:
H

H
C

Usled mezomerije (pojava rezonantnih struktura) veza izmeu C-atoma i Natoma u peptidnoj vezi nije isto jednostruka a ni dvostruka nego se po svojim
svojstvima nalazi izmeu ova dva tipa veze. Delimini karakter dvostruke veze moe
se videti i na osnovu izmerenih rastojanja izmeu atoma u peptidnoj vezi. Kod
jednostruke veze rastojanje izmeu C- i N-atoma iznosi 0,147 nm a u peptidnoj vezi je
234

izmereno 0,132 nm. S obzirom da mezomerija dovodi do poveanja stabilnosti, na

ovaj nain se moe objasniti relativna stabilnost peptidne veze.
Pored ovoga, kao posledica mezomerije bitno je istai jo dve injenice: prvo
vodonikov atom imino grupe (-NH-) u peptidnoj vezi nema izraenu sposobnost
disocijacije i drugo nema slobodne rotacije oko C-N veze kod peptida i svi atomi koji
sainjavaju peptidnu vezu nalaze se u jednoj ravni, kao to je predstavljeno na
sledeoj slici:

Slika 20.4 Raspored atoma amidne (peptidne) veze u jednoj ravni

Kao to se vidi sa slike, 2-C atomi oba ostatka aminokiselina u peptidnoj vezi nalaze
se na raznim stranama C-N veze, to jest u trans poloaju. Ovakav poloaj ovih grupa
je najpovoljniji jer su pri tome boni nizovi ostataka aminokiselina najudaljeniji jedan
od drugog.
Osnovni niz kod polipeptida je ustvari niz pod uglom povezanih ravni
peptidne veze koje su meusobno spojene preko 2-C atoma ostataka aminokiselina.
Ugao pod kojim se nalaze ravni peptidne veze odreen je uglovima veze C-N i C-C,
kao to je prikazano na sledeoj slici:

Slika 20.5 Meusobni poloaj ravni peptidne veze u osnovnom polipeptidnom nizu

Slobodna rotacija oko ovih jednostrukih veza je dosta ograniena zbog

prisustva voluminoznih bonih nizova ostataka aminokiselina. Na ovaj nain, graa
peptidne veze ustvari predodreuje dobrim delom strukturu polipeptidnog lanca u
celosti.

235

20.2.4. Hemijske osnove strukture proteina

Proteini kao visokomolekularna polimerna jedinjenja sastavljena od 20
aminokiselina imaju veoma sloenu strukturu koja je posledica broja monomera koji
ulaze u sastav molekula proteina i raznovrsnosti interakcija izmeu atoma koji
sainjavaju osnovni niz polipeptida i atoma koji se nalaze u bonim nizovima ostataka
aminokiselina.
Postoji nekoliko nivoa strukture proteina. Pored , osnovne ili primarne
strukture koja predstavlja redosled vezivanja aminokiselina u polipeptidnom lancu, za
molekule proteina karakteristini su i vii nivoi organizacije koji se nazivaju
sekumdarna, tercijerna i kvaternerna struktura. Izmeu sekundarne i tercijerne
strukture proteina teko se moe povui otra granica, jer kako sekundarna tako i
tercijerna struktura predstavljaju prostorni raspored osnovnog niza kod polipeptida.
Razlike izmeu ova dva nivoa strukture proteina uglavnom su nainu stabilizacije date
strukture i grupama koje meusobno interaguju da bi se ostvarila data stabilizacija.
Treba svakako istai, da i pored postojanja viih nivoa strukturne organizacije
molekula proteina glavnu ulogu ima primarna struktura proteina. Priroda i redosled
ostataka aminokiselina u polipeptidnom lancu u krajnjoj liniji odreuju i vie oblike
organizacije a samim tim i njihovu funkciju. U okviru ovog kursa bie razmotrene
samo hemijske osnove pojedinih nivoa organizacije molekula proteina.
20.2.4.1. Primarna struktura
Primarna struktura proteina predstavlja redosled vezivanja ostataka
aminokiselina u polipeptidnom lancu. Graa osnovnog niza kod polipeptidnog lanca
je jednaka za sve mnogobrojne molekule proteina i predstavlja nerazgranati niz koji
se sastoji od naizmenino poreanih metinskih grupa (-CH-) i peptidne (amidne)
grupe. Graa osnovnog niza polipeptida predstavljena je na sledeoj slici:
Metinske grupe CH
Peptidna veza

H2N CH CO NH CH CO NH CH CO
R1
amino - zavretak
N - kraj
N - terminalna
aminokiselina

R3

R2
Bocni nizovi

NH

CH COOH
Rn

karboksilni kraj
C - kraj
C - terminalna
aminokiselina

Slika 20.6 Graa osnovnog niza polipeptida

Kraj osnovnog polipeptidnog niza na kome se nalazi slobodna amono grupa ponekad
se naziva i N - kraj dok se drugi kraj niza, sa slobodnom karboksilnom grupom,

236

naziva C - kraj. Prilikom pisanja primarne strukture polipeptidnog lanca, po

konvenciji, poinje se uvek sa od N - kraja koji se nalazi sa leve strane.
Osobine bonih nizova ostataka aminokiselina od znaaja za strukturu proteina
Pri graenju viih nivoa organizacije molekula proteina, posebno kod
tercijerne i kvatenerne strukture boni nizovi ostataka aminokiselina u polipeptidnom
lancu imaju odluujuu ulogu a posebno pojedine funkcionalne grupe koje se u njima
nalaze. Pri podeli aminokiselina prema ulozi u stereohemiji proteina uzima se u obizir
polarnost bonih nizova, prisustvo funkcionalnih grupa u njima i sposobnost tih grupa
u pogledu elektrolitike disocijacije.
U skladu sa ovime boni nizovi ostataka aminokiselina se dele na dve velike
grupe: nepolarne i polarne, dok se polarne dalje dele na disocijabilne i nedisocijabilne
dok se disocijabilne dalje dele, prema naelektrisanju koje imaju u jonskom obliku, na
pozitivne (bazni boni nizovi) i negativne (kiseli boni nizovi).
Podela aminokiselina prema ovim kriterijumima je data na sledeoj slici gde
su boni nizovi amino kiselina prikazani kao deo proteina:
Nepolarni boni nizovi:
O

N C C

N C C

H CH 3

Alanin (Ala)

CH 3

CH 2
CH 3

CH 3

Izoleucin (Ileu)

N C C

N C C

N C C

H CH 2

H CH 2

H CH2

CH 2

H CH
H3C

Leucin (Leu)

H2C

N C C

H3C

Valin (Val)

N C C

O
N C C

H CH 2
CH

H CH
H3C

CH 2

CH 2

N
H

S
CH 3

Prolin (Pro)

Fenilalanin (Phe)

Metionin (Met)

Triptofan (Trp)

Polarni boni nizovi

Nedisocijabini (neutralni) boni nizovi
O

O
N C C
H H

Glicin (Gly)

N C C
H CH 2
CH
O
NH 2

O
N C C
H CH 2
CH 2
CH
O
NH 2

Asparagin (Asn) Glutamin (Gln)

237

O
N C C
H CH 2
SH

Cistein (Cys)

CH2

OH

Serin (Ser)

N C C

N C C

H CH 2

H CH CH 3
OH
OH

Treonin (Thr)

Tirozin (Tyr)

Disocijabini
Negativno naelektrisani (kiseli) boni nizovi
O

N C C

N C C

H CH 2
CH 2

H CH 2
C
O
O

C
O

Glutaminska kiselina (Glu)

Asparaginska kiselina (Asp)

Pozitivno naelektrisani (bazni) boni nizovi

O

N C C

N C C

H CH 2

H CH 2

CH 2

CH 2

CH 2

CH 2

H CH 2
C
HN
CH

CH 2

NH

HC

NH 3

Lizin (Lys)

O
N C C

NH

C
H2N

NH 2

Arginin (Arg)

Histidin (His)

Slika 20.7. Karakter bonih nizova -aminokiselina

20.2.4.2. Sekundarna struktura

Sekundarna struktura obrazuje se uglavnom na bazi stvaranja vodoninih veza
izmeu atoma koji se nalaze u sastavu peptidne veze koji se nalaze relativno blizu u
polipeptidnom lancu. Glavni vidovi sekundarne strukture su -spirala (-heliks) i nabrana struktura.

238

Prilikom stvaranja -spirale oblik u prostoru koji zauzima polipeptidni lanac

moe se najbolje predstaviti slikom kao da on obavija neki cilindar to je prikazano na
sledeoj slici:

ravan peptidne veze

Slika 20.8. ematski prikaz stvaranja -spirale

Uvrivanje ovakvog prostornog oblika polipeptidnog lanca vre vodonine

veze, koje se u -spirali grade izmeu karbonilnog kiseonikovog atoma svakog prvog
ostataka aminokiseline u nizu i atoma hodonika iz NH- grupe svakog petog ostataka.
Vodonine veze se proteu paralelno sa osom -spirale, i dre osnovni polipeptidni
niz u uvijenom obliku to je prikazano na sledeoj slici:

Slika 20.9. ematski prikaz formiranja vodoninih veza koje stabilizuju -spiralu

Neke aminokiseline, s obzirom na grau bonog niza, ne omoguavaju formiranje spirale kod polipeptidnih lanaca. Na primer, peptidna veza u iji sastav ulazi prolin ne
sadri atom vodonika na azotu i prema tome ne moe formirati vodoninu vezu.
Delovi polipeptidnog lanca koji sadre prolin ne mogu graditi -spiralu i ostaju
despiralizovani, to oigledno ukazuje na neposrednu vezu primarne i sekundarne
strukture proteina. Iz ovoga sledi da polipeptidni lanci nisu spiralizovani potpuno nego
delimino, i udeo spiralne strukture se kree u irokim granicama od 10 do 75%.
Drugi vid sekundarne strukture, -nabrana struktura nastaje povezivanjem
izuvijanog jednog polipeptidnog lanca ili izmeu razliitih polipeptidnih lanaca tako
da se formira veliki broj vodoninih veza izmeu atoma peptidnih veza paralelno
postavljenih polipeptidnih lanaca. Pri tome uzajamni poloaj polipeptidnih lanaca
moe biti paralelan (ako oba lanca imaju isti smer od N- prema C- kraju) ili
antiparalelan (ako jedan lanac ima smer od N- prema C- kraju, a drugi od C- prena Nkraju). U okviru ovog tipa sekundarne strukture boni nizovi ostataka aminokiselina
su pravilno rasporeeni iznad i ispod ravni koja prolazi kroz -nabranu strukturu.
239

Formiranje vodoninih veza i poloaj bonih nizova kod -nabran strukture je

prikazan na sledeoj slici:

Slika 20.10. -nabrana struktura

Fibrilarni proteini koji uglavnom imaju vlaknastu strukturu u veem delu svoje
sekundarne strukture imaju -nabranu strukturu na primer keratin, miozin itd. Za
globularne proteina je to se tie sekundarne strukture vie zastupljena -spirala.
20.2.4.3. Tercijerna struktura
Polipeptidni lanac, koji u sebi ve sadri delove sa sekundarnom strukturom, je
sposoban da se u celini izuvija u prostoru i zauzme poloaj koji odgovara
najstabilnijoj konformaciji, pri datim uslovima, koji se naziva tercijerna struktura. Pri
formiranju tercijerne strukture proteina u interakciju stupaju boni nizovi ostataka
aminokiselina koji su u polipeptidnom lancu dosta udaljeni jedan od drugoga ali
uvijanjem polipeptidnog lanca dolaze u bliski kontakt to se ematski moe prikazati
na sledeoj slici:

Slika 20.11. Interakcije bonih nizova pri uspostavljanju tercijerne strukture

U stabilizaciji tercijerne strukture proteina pored vodonine veze veliku ulogu i drugi
vidovi interakcije bonih nizova ostataka aminokiselina kao to su elekrostatike
interakcije, hidrofobne interakcije i uspostavljanje kovalentnih veza kao to su
disulfidne veze.
Na sledeoj slici prikazani su neki primeri interakcija koje stabilizuju tercijernu
strukturu proteina.

240

Vodonina veza:
O
N C C

H CH 2
CH 2

C C N C

...
..

H
H
H

C
O

H CH 2

H CH 2

N C C

N C C

izmeu atoma peptidne veze

i bonog niza ostatka aminokiselina

izmeu dva bona niza

ostataka aminokiselina

N C C

H CH 2

N C C

CH 2

CH 3

CH 2
NH

CH 3

C
H2N

NH 2

N C C

...O

H CH 2

N C C
O

Elektrostatika interakcija

Hidrofobna interakcija

Disulfidne veze:
O

N C C

N C C

H CH 2

H CH 2
S

SH
SH

oksidacija
redukcija

H CH 2

H CH 2

N C C

N C C

Slika 20.12. Interakcije koje stabilizuju tercijernu strukturu proteina.

241

Funkcionalne grupe koje se nalaze bonim nizovima ostataka aminokiselina

mogu formirati vodonine veze izmeu sebe a i sa atomima peptidne veze.
Izmeu bonih nizova koje sadre disocijabilne grupe mogu nastati interakcije
elektrostatike prirode. Ovakve interakcije ostvaruju ostaci aminokiselina koji sadre
karboksilnu grupu u bonom nizu (asparaginska i glutaminska kiselina) i amino grupu
(lizin i arginin).
Hidrofobne interakcije nastaju usled van der Walsovih privlanih sila koje
uspostavljaju izmeu nepolarnih bonih nizova ostataka aminokiselina. Kod
globularnih proteina vei deo hidrofobnih grupa je rasporeen i usmeren ka
unutranjosti globule dok se na povrini globule nalaze uglavnom polarne grupe.
Za stabilizaciju tercijerne strukture proteina veliki znaaj ima kovalentna
disulfidna veza (negde se jo naziva i disulfidni most) koja se formira izmeu bonih
nizova ostataka cisteina. Disulfidna veza, zbog svoje kovalentne prirode, znatno
uvruje i stabilizuje tercijernu strukturu proteina mada se relativno lako moe
raskidati i ponovo uspostavljati blagim oksidacionim i redukcionim sredstvima.
Utvrivanje tercijerne strukture proteina je mogue samo rendgenostrukturnim
metodama.
20.2.4.4. Kvaternerna struktura
Nekoliko polipeptidnih lanaca se mogu meusobno povezati gradei pri tome
kvatenernu strukturu, koja predstavlja najsloeniji nivi strukture proteina, i tako
dobijene strkture se nazivaju kompleksi ili agregati. U okviru tog kompleksa, svaki
polipeptidni lanac predstavlja jednu podjedinicu koja ima ouvanu primarnu,
sekundarnu i tercijernu strukturu koja je karakteristina za njega. Kvaternerna
struktura je stabilizovna uglavnom vodoninim vezama i hidrofobnim intrakcijama
izmeu polipeptinih lanaca koje predstavljaju podjedinice, u principu mogue su sve
vrste interakcija koje stabilizuju tercijernu strukturu s tom razlikom to se interakcije
uspostavljaju izmeu bonih nizova ostataka aminokiselina koji pripadaju razliitim
polipeptidnim lancima. Utvrivanje kvaternerne strukture je mogue samo
rendgenostrukturnim metodama visoke moi razlaganja.
20.2.5. Aminokiselinski sastav proteina
Aminokiselinski sastav proteina predstavlja prirodu i kvantitativni odnos
aminokiselina koje ulaze u sastav datog proteina. Aminokiselinski sastav proteina se
relativno lako odreuje i iz njega se vidi koje aminokiseline ulaze u sastav tog
proteina i koji je njihov meusobni kvantitativni odnos vidi se koje aminokiseline ima
manje a koje vie. Ovi podaci su za veinu potreba sasvim dovoljni i uglavnom se
koriste kod uporeivanja i vrednovanja nutritivne vrednosti pojedinih proteina.
Aminokiselinski sastav proteina se odreuje uglavnom hromatografskom
analizom hidrolizata proteina. Hidroliza proteina ili polipeptida se moe izvriti kako
u kiseloj tako i u baznoj sredini a ponekad se koristi enzimatska hidroliza. Za potrebe
odreivanja aminokiselinskog sastava hidroliza proteina se najee vri u kiseloj
sredini (6 mol dm-3 HCl, 110 oC, 24 sata). Nakon zavrene hidrolize dobijena smea 2-

242

aminokiselina se razdvaja hromatografskim metodama, pri emu se danas najvie

koristi jonoizmenjivaka tena hromatografija visoke rezolucije (HPLC).
Odreivanje redosleda vezivanja aminokiselina (odreivanje primarne
strukture proteina)
Primarna struktura polipeptida se u principu odreuje postepenim
otcepljivanjem 2-aminokiselina bilo sa N- ili C- kraja polipeptidnog lanca i njihovom
identifikacijom. Najbolje su razraene hemijske metode odvajanja 2-aminokiselina sa
N-kraja.
Identifikacija N-terminalne aminokiseline moe se uraditi Sanger-ovom
metodom pri emu se specifinim reagensom (2,4-dinitrofluorbenzen) markira Nterminalna aminokiselina i nakon potpune hidrolize polipeptida ova aminokiselina se
identifikuje na osnovu hromatorafskog ponaanja. Nedostatak ove metode je to se
polipeptid potpuno razara a pri tome se utvruje samo N-terminalna aminokiselina.
Druga metoda, Edmanova degradacija, koristi reagens (fenilizotiocijanat) koji
omoguuje selektivno uklanjanje N-terminalne aminokiseline pri emu se ne dira
preostali deo polipeptidnog lanca a odvojena aminokiselina se identifikuje
hromatografski. Sukcesivnim ponavljanjem ovog postupka utvruje se redosled
vezivanja aminokiselina od N- prema C-kraju.
Edmanov metod degradacije se moe automatizovati u ureajima koji se nazivaju
sekvenatori gde se automatski sprovodi 40 do 50 ciklusa odvajanja i identifikacije
aminokiselina. Dui polipeptidni lanci se ne mogu sekvencionirati odjednom kao takvi
nego selektivno razlau na manje segmente pomou specifinih enzima i tako dobijeni
segmenti se podvrgavaju Edmanovoj degradaciji.
20.2.6. Sinteza polipeptida
Hemijska sinteza polipeptida je sloen zadatak iz razloga to je neophodno
obezbediti odreeni redosled vezivanja 2-aminokiselina. Uzimajui u obzir prisustvo
dve funkcionalne grupe u molekulama aminokiselina, koje mogu reagovati
meusobno dajui peptidnu vezu, pri slobodnom regovanju dve aminokiseline (na
primer alanina i valina), gde su sve mogunosti reagovanja mogue, moe se dobiti
etiri dipeptida.
Alanilvalin
Ala-Val
H2N CH
CH 3

COOH + H2N CH

COOH

CH(CH 3)2

Valilalanin
Val-Ala
Alanilalanin
Ala-Ala
Valilvalin
Val-Val

Tri aminokiseline mogu dati est tripeptida, etiri 24 tetrapeptida a dvadest

aminokiselina mogu dati 1014 peptida sa dvadeset aminokiselina. Ako se uzme u obzir

243

i vei broj aminokiselina u polipeptidima i mogunost ponavljanja moe se od 20

aminokiselina dobti praktino beskonaan broj kombinacija.
Na osnovu ovoga lako se mogu videti tekoe koje bi se javile pri sintezi
nekog polipeptida od 200 300 ostataka 2-aminokiselina po zadanom redosledu.
Razraeni metod sinteze polipeptida sastoji se u zatiti (blokiranju) jednih i aktivaciji
drugih funkcionalnih grupa. Aktivne su one funkcionalne grupe koje treba da stvore
peptidnu vezu na primer karboksilna grupa prve aminokiseline i aminogrupa druge
aminokiseline. Amino grupa prve aminokiseline se zatiuje vezivanjem (npr.
karbobenzoksi grupe) a karboksilna druge aminokiseline blokira se esterifikacijom.
Aktivne grupe se zatim prevode u oblik pogodan za reakciju i izvri reakcija. Nakon
zavrene reakcije skidaju se sve zatitne grupe. Postupak se zatim ponavlja radi
vezivanja sledee aminokiseline.
Navedena klasina sinteza peptida, u tenoj fazi, gde se reakcija vri u
rastvoru, sastoji se od velikog broja eksperimentalnih operacija gde posebno treba
istai izdvajanje i preiavanje meuprodukata pri svakoj fazi sinteze to je skopano
sa velikim gubicima. Oigledno je da se ovim metodom moe dobiti samo mala
koliina krajnjeg proizvoda koja se meri miligramima. Tako, na primer, za sintezu
hormona insulina bilo je potrebno tri godine pri emu je izvedeno oko 230 hemijskih
reakcija i odgovarajui broj preiavanja, a prinos je bio svega 0,05%.
Ovi problemi i potekoe su u znatnoj meri prevaziene uvienjem metode
sinteze pepida na vrstoj fazi ezdesetih godina ovog veka. U ovoj metodologiji
sinteze polipeptida, za razliku od klasine, koristi se vrsti nosa (vrsta faza) koji
predstavlja polimernu smolu u vidu malih kuglica (prenika 20 - 70 m) ija povrina
je tako obraena da sadri aktivne grupe za koje se moe vezati molekula
aminokiseline (hlormetil grupa, -CH2Cl; amino grupa, -NH2 itd). Prva 2-aminokiselina
sa zatienom amino grupom se vezuje na povrinu vrste faze reakcijom karboksilne
grupe aminokiseline i aktivne grupe na povrini vrste faze. Na taj nain se dobija
vezan (fiksiran) C-kraj budue molekule polipeptida. Zatita amino grupe obino se
izvodi vezivanjem terc-butoksikarbonilne grupe koja se lako skida dejstvom
trifluorsiretne kiseline. Graenje peptidne veze, pri dodatku sledee aminokiseline sa
zatienom amino grupom, vri se u prisustvu dicikloheksilkarbodiimida, koji ima
ulogu aktivatora karboksilne grupe i katalizatora u datoj reakciji. Odvajanje primesa i
nepoeljnih produkata reakcije se izvodi direktno u koloni gde se nalazi vrsti nosa i
odmah izvodi sledea operacija dodavanja aminokiseline. Nakon zavrene sinteze
polipetid se skida sa vrstog nosaa dejstvom bromovodonine kiseline to dovodi do
raskidanja veze izmeu polipeptida i aktivne grupe vrstog nosaa. Dobijeni
polipeptid se eventualno podvrgava dodatnom preiavanju. ematski prikaz sinteze
polipeptida metodom vrste faze dat je na sledeoj slici:

244

Slika 20.13. ema sinteze polipeptida na vrstoj fazi

Sve ekperimentalne operacije u sintezi polipeptida metodom na vrstoj fazi se

mogu automatizovati, tako da su konstruisani automatski ureaji, sintezatori, gde se
sve operacije vre po unpred programiranom redosledu. Dok je za spajanje jedne
aminokiseline klasinim postupkom trebalo nekoliko dana pa i nedelja sintezom na
vrstoj fazi moe se vezati desetak i vie amonokiselina dnevno. Treba napomenuti da
je od ovoenja ove metodologije sinteze polipeptida do danas izvreno ogromno
unapreenje kako tehniko, to se tie pribora i automatizacije, tako i to se tie
hemizma reakcije, uvoenjem novih zatitnih grupa, reagenasa i postupaka gde se
znatno poboljala brzina reakcije i prinos. U dananje vreme ovim metodom semoe
izvriti sinteza znaajne koliine polipeptida koji sadre 50 i vie ostataka 2aminokiselina.

21. NUKLEINSKE KISELINE

Nukleinske kiseline je otkrio F. Mier jo u prolom veku u jedrima gnojnih
elija. Meutim intenzivno prouavanje ovih jedinjenja je zapoelo zadnjih nekoliko
desetina godina kada je ustanovljena njihova uloga u ouvanju i prenosu genetike
informacije. Pored ouvanja i prenosa genetike informacije nukleinske kiseline igraju
vanu ulogu u biosintezi proteina a njihove osnovne monomerne jedinke, nukleotidi,
245

imaju bitnu ulogu u metabolizmu, kako u razmeni materije tako i u razmeni energije.
Molekule nukleinskih kiselina su polinukleotidi, koje se sastoje od velikog broja
mononukleotida. To su visoko molekulska jedinjenja sa molskom masom koja se
iskazuje u milionima. Ovi makromolekuli imaju veoma izraena kisela svojstva i pri
fiziolokim vrednostima pH imaju veliko negativno naelektrisanje. Sadre oko 15%
azota i 10% fosfora.
U sastav nukleinskih kiselina ulaze eerne komponente (riboza i
dezoksiriboza), purinske i pirimidinske heterociline baze i fosforna kiselina. S
obzirom na to koja eerna komponenta ulazi u sastav nukleinskih kiselina one se dele
na dve grupe:
Dezoksiribonukleinska kiselina (DNA) - sadri dezoksiribozu
Ribonukleinska kiselina (RNA)

- sadri ribozu

Prema tome, potpunom hidrolizom molekula dezoksiribonukleinske kiseline

dobija se dezoksiriboza, purinske i pirimidinske baze i fosforna kiselina dok se
potpunom hidrolizom ribonukleinske kiseline umesto dezoksiriboze dobija riboza.
Hidroliza nukleinskih kiselina se odvija postepeno kako je prikazano na
sledeoj emi:
H2O
Nukleinske kiseline

Nuleotidi
H2O

Nukleozidi

Purinske i pirimidinske baze + Pentoza

H2O

H3PO4

U nastavku e biti prikazane strukturne formule komponenti koje ulaze u

sastav nukleinskih kiselina a zatim primarna i sekundarna struktura makromolekula
nukleinskih kiselina.
21.1. STRUKTURA KOMPONENTI NUKLEINSKIH KISELINA
21.1.1. eerne komponente
U sastav mononuleotida i nukleozida ulaze dve pentoze, riboza i
dezoksiriboza, i u sastavu tih jedinjenja se u -D-ribofuranoznom obliku kao to je
prikazano na sledeoj slici:
HOCH 2
H

OH

HOCH 2

H
H

OH

OH

O
H

OH

H
OH

Riboza
Dezoksiriboza
(-D-ribofuranoza)
(2-dezoksi--D-ribofuranoza)
Slika 21.1. Struktura eernih komponenti nukleinskih kiselina

246

21.1.2. Purinske i pirimidinske baze

U sastav mononuleotida odnosno nukleozida ulaze dve grupe baza purinske i
pirimidinske. Prvu grupu ine derivati biciklinog heterocikla - purina (adenin i
guanin) dok drugu grupu ine derivati heterocikla pirimidina (uracil, timin i citozin).
Kod svih purinskih i pirimidinskih baza, osim adenina koji ne sadri hidroksilnu
grupu, postoji keto-enolna tautomerija i javljaju u obliku ravnotene smee keto i enol
forme.
Strukturne formule purinskih i pirimidinskih baza koje ulaze u sastav
nukleinskih kiselina prikazane su na sledeoj slici:

Purinske baze:
N1
2

NH2
N

N
H

N
H

Purin

Adenin (6-aminopurin) A
O

OH
N

N
H2N

H2N

N
H

HN

Enolni oblik

N
H

Keto oblik

Guanin (2-amino-6-hiddroksipurin) G

Pirimidinske baze:

N 3 4 5
2

OH
N

1 6

HN

HO

N
H

Pirimidin

Enolni oblik

Keto oblik

Uracil (2,4-dihidroksipirimidin) U
O

OH
CH3

N
HO

Enolni oblik

HN
O

NH2

CH3

N
HO

N
H

Keto oblik

Timin (5-metiluracil) T

NH2
N

Enolni oblik

N
H

Keto oblik

Citozin (2-hidroksi-6-aminopirimidin) C

Slika 21.2. Strukturne formule purinskih i pirimidinskih baza koje ulaze u sastav nukleinskih
kiselina

247

Purinske i pirimidinske baze se oznaavaju simbolima u vidu jednog slova, koji su

prikazani pored svake strukturne formule u prethodnoj slici.
U sastav nukleinskih kiselina ulaze razliite purinske i pirimidinske baze, tako
uracil ulazi u sastav samo RNA a timin samo u sastav DNA. Purinske i pirimidinske
baze koje ulaze u sastav nukleinskih kiselina date u sledeoj tabeli:
RNA
Uracil
Citozin, adenin, guanin

DNA
Timin
Citozin, adenin, guanin

21.1.3 Nukleozidi
Nukleozidi su N-glikozidi nastali spajanjem purinskih i pirimidinskih baza i
riboze (odnosno dezoksiriboze).
Glikozidna veza se gradi izmeu anomernog ugljenikovog atoma C-1' riboze
(odnosno dezoksiriboze) i atoma azota: N-1 kod pirimidinskih i N-9 kod purinskih
baza. U svim sluajevima obrazuje se -glikozidna veza. Radi izbegavanja zabune u
numeraciji atoma kod purinskih odnosno pirimidinskih baza atomi ugljenika kod
odgovarajue pentoze se oznaavanju kao 1'; 2'; 3'; 4' i 5'.
Nukleozidi se dele na ribonukleozide (sadre ribozu) i dezoksiribonukleozide
(sadre dezoksiribozu) u zavisnosti od prirode eerne komponente. Mogu se nazivati
kao glikozidi, na primer -adeninribofuranozid meutim iroko su rasprostranjeni
nazivi koji se dobijaju od trivijalnog naziva odgovarajue purinske odnosno
pirimidinske baze dodavanjem sufiksa -idin za pirimidinske odnosno -ozin za purinske
baze, tako na primer:
Citidin se sastoji od citozina i riboze
Dezoksicitidin se sastoji od citozina i dezoksiriboze
Adenozin se sastoji od adenina i riboze
Dezoksiadenozin se sastoji od adenina i dezoksiriboze

Kod dezoksinukleozida timina koristi se samo naziv timidin a ne dezoksitimidin jer on

ulazi u sastav samo DNA. Svi nukleotidi se skraeno oznaavaju slovom koje
odgovara purinskoj odnosno pirimidinskoj bazi koja ulazi u njegov sastav, a da bi se
razlikovali ribonukleozidi od dezoksiribonukleozida ispred odgovarajueg simbola
kod dezoksiribonukleotida se ispred simbola stavlja malo slovo "d".
Na sledeoj slici su date strukture nukleozida koji ulaze u sastav nukleinskih
O
kiselina.
NH
2

HN
N

N
N

N
HOCH 2

H2N
N
HOCH 2 O

Purinska odnosno
pirimidinska baza

O
N - glikozidna veza

OH

OH

H
OH

OH

Adenozin A

Guanozin G

248

NH2

HN
O
HOCH 2

N
O

HOCH 2

OH

OH

OH

OH

Uridin U

Citidin C

NH2

H2N
N
HOCH 2 O

N
HOCH 2

H
H

Dezoksiadenozin dA

OH

Dezoksiguanozin dG

NH2

N
O
HOCH 2
H

O
HOCH 2

H
OH

CH3

HN

H
OH

HN

H
OH

Dezoksicitidin dC

Timidin dT

Slika 21.3. Strukture nukleozida koji ulaze u sastav nukleinskih kiselina.

Kao N-glikozidi, nukleozidi su prema hidrolizi u slabo baznoj sredini ali se

zato razlau u kiseloj sredini pri emu se purinski nukleozidi lako hidrolizuju dok
pirimidinski tee (samo u jako kiseloj sredini uz zagrevanje).
21.1.4. Nukleotidi
Nukleotidi su fosfatni estri nukleozida.
Kod nukleozida obino se esterifikuje hidroksilna grupa u poloaju C-5' ili C3' kod ostatka riboze (ili dezoksiriboze). U zavisnosti od eerne komponente koja
sainjava nukleotid razlikujemo ribonukleotide (monomerne jedinke RNA) i
dezoksiribonukleotide (monomerne jedinke DNA).

249

Nukleotide moemo smatrati, s jedne strane kao estre nukleozida (fosfate) a sa

druge strane kao kiseline zbog prisustva ostataka fosforne kiseline. Naime, fosforna
kiselina kao trobazna kiselina pri esterifikaciji sa nukleozidom angauje samo jednu
svoju hidroksilnu grupu tako da se dobijeni estar (nukleotid) ponaa kao dvobazna
kiselina i samim tim ima dve konstante disocijacijacije.
U vezi sa time postoje dva naina na koja se mogu nazivati nukleotidi. Po
jednom nainu oni se nazivaju kao estri, to jest kao fosfati, pri emu se na naziv
nukleozida dodaje oznaka poloaja u kome je vezan ostatak fosforne kiseline i re
fosfat (na primer, adenozin-5'-fosfat). Po drugom nainu nukleotidi se tretiraju kao
kiseline pri emu na naziv ostatka purinske odnosno pirimidinske baze dodaje sufiks ilna kiselina (na primer, 5'-adenilna kiselina, 3'-uridilna kiselina itd).
Sledea slika prikazuje strukturne formule nukleotida koji ulaze u sastav
nukleinskih kiselina.
NH2

O
HO P O CH2
OH

H2N
HO P O CH2

H
estarska veza

OH

N
O

H
OH

HN

H
OH

OH

Adenozin-5'-fosfat
Adenozinmonofosfat AMP
5'-adenilna kiselina

OH

Guanozin-5'-fosfat
Guanozinmonofosfat GMP
5'-guanilna kiselina

O
NH2

HN
O

HO P O CH2
OH

N
O

OH

H
OH

HO P O CH2

O
H

OH

H
OH

Uridin-5'-fosfat
Uridinmonofosfat UMP
5'-uridilna kiselina

OH

Citidin-5'-fosfat
Citidinmonofosfat CMP
5'-citidilna kiselina

250

NH2

HN

N
O

HO P O CH2
OH

O
H2N
HO P O CH2
OH

OH

H
OH

Dezoksiadenozin-5'-fosfat
Dezoksiadenozinmonofosfat dAMP
5'-dezoksiadenilna kiselina

Dezoksiguanozin-5'-fosfat
Dezoksiguanozinmonofosfat dGMP
5'-dezoksiguanilna kiselina
O

NH2

HO P O CH2
OH

OH

H
H

OH

HO P O CH2

CH3

HN

O
H

H
OH

Dezoksicitidin-5'-fosfat
Dezoksicitidinmonofosfat dCMP
5'-dezoksicitidilna kiselina

Timidin-5'-fosfat
Timidinmonofosfat dTMP
5'-timidilna kiselina

Slika 21.4 Strukturne formule nukleotida koji ulaze u sastav nukleinskih kiselina.
Skraeni nazivi (koji su dati na slici) kao na primer AMP, GMP itd. uvek se
odnose na 5'-nukleotida, drugi nukleotidi se u skraenom obliku oznaavaju tako da
se ispred skraenog naziva ukae na poloaj fosfatne grupe: na primer 3'-AMP, 3'dGMP itd.
Postoje neki nukleotidi kod kojih je fosforna kiselina istovremeno
esterifikovana sa dve hidroksilne grupe pentoznog ostatka i oni spadaju u grupu
ciklofosfata ili ciklinih nukleotida.
Ovi ciklini nukleotidi imaju vanu ulogu u elijskim regulatornim procesima i smatra
se da praktino svaka elija sadri ciklinu 3',5'-adenilnu kiselinu i ciklinu 3',5'guanilnu kiselinu ije strukture su date na sledeoj slici:

251

NH2

HN

N
O

CH2
H

O
P
HO

H
O

H2N
CH2

P
HO

OH

Adenozin-3',5'-ciklofosfat
ciklina adenilna kiselina
cAMP

N
O
H

H
O

OH

Guanozin-3',5'-ciklofosfat
ciklina guanilna kiselina
cGMP

Slika 21.5. Strukturne formule ciklinih nukleotida

21.2. PRIMARNA STRUKTURA NUKLEINSKIH KISELINA

21.2.1. Graa polinukleotidnog lanca
Polinukleotidni lanci nastaju povezivanjem mononukleotida u dugake nizove
pomou fosfatnih grupa pri emu se grade fosfodiestarske veze i nastaju produkti
kondenzacije - nukleinske kiseline. Ribonukleotidi stvaraju RNA a
dezoksiribonukleotidi DNA. Fosfatna grupa u polinukleotidnom lancu stvara dve
fosfoestarske veze sa C-3' prethodne monokuleotidne jedinke i sa c-5' sledee
mononukleotidne jedinke u nizu (slika 6).
Osnovni niz u polipeptidnom lancu se sastoji od naizmenino povezanih
ostataka pentoza i fosfata dok purinske i pirimidinske baze ine "bone grupe" koje su
povezane sa pentozama. Krajevi polinukleotidnog lanca se oznaavaju kao: 5'-kraj (sa
leve strane slika 6) i 3'-kraj (sa desne strane slika ), tako da napisani polinukleotidni
lanci poinju sa 5'-kraja i rastu sa leva na desno u pravcu pisanja, i utom sluaju
pravac nastajanja fosfodiestarskih veza se ozaava kao 5' 3'. Na 5'-kraju se nalazi
slobodna fosfatna grupa (vezana je samo sa jednom mononukleotidnom jedinkom), pa
se ponekad ovaj kraj polinukleotidnog lanca ozaava kao fosfatni kraj tj. skraeno
slovom "p". Na drugom kraju polinukleotidnog lanca, 3'-kraju, nalazi se slobodna
hidroksilna grupa u poloaju C-3' ostatka pentoze tako da se ovaj kraj ponekad naziva
i OH-kraj.

252

5' 3'

5'-kraj

3'-kraj

Slika 21.6. ematski prikaz grae polinukleotidnog lanca

Sledea slika prikazuje segment polinukleotidnog lanca DNA sa etiri

purinske i pirimidinske baze.
NH2
N

...

N
O CH2
H

O
NH2

H
O

H
O

P O CH2
OH

O
H

NH
N

P O CH2

NH 2

O
O

OH

H
O

O CH2

OH

...

CH3

HN

OH

Slika 21.7. Segment polinukleotidnog lanca DNA sa etiri purinske i pirimidinske baze.

253

Princip izgradnje polinukleotidnog lanca kod molekula RNA je isti kao i kod
DNA sa dve razlike a to su: umesto dezoksiriboze nalazi se D-riboza i od
pirimidinskih baza ne nalazi se timin nego uracil.
21.2.2. Primarna struktura
Primarna struktura nukleinskih kiselina predstavlja redosled vezivanja
nukleotidnih jedinki u neprekidni polinukleotidni lanac.
Primarna struktura nukleinskih kiselina se moe predstaviti na nekoliko
naina u skraenom obliku zbog velikog broja nukleotida koji sainjavaju jedan
molekul nukleinskih kiselina.
Jedan od naina je upotreba prethodno datih skraenih oznaka nukleozida uz
dodatak slova p koje oznaava fosfatnu grupu. Pisanje slova p sa leve strane
simbola nukleozida oznaava njegovu esterifikaciju u C-5 poloaju a pisanje sa desne
strane esterifikaciju u poloaju C-3. Ponekad se slovo p izostavlja i zamenjuje
crticom. U poslednje vreme, naroito kod pisanja duih primarne strukture duih
nizova ne pie se ni crtica nego samo simboli nukleozida pri emu se podrazumeva da
polinukleotidni lanac raste u 5 3 pravcu, sa leva na desno. Primarna struktura
segmenta DNA koji je prikazan na prethodnoj slici bi prema tome bila: ApCpGpTp ili
A-C-G-T ili prosto ACGT.
21.2.3. Nukleotidni sastav nukleinskih kiselina
Nukleotidni sastav predstavlja sastav i meusobni odnos koliina nukleotida u
molekulu nukleinske kiseline i predstavlja jednu od njihovih najvanijih
karakteristika. Ova karakteristika se daleko lake odreuje od primarne strukture i
zbog toga se iroko koristi za karakterizaciju pojedinih tipova nukleinskih kiselina
meusobno ili iz pojedinih organizama.
Nukleotidni sastav nukleinskih kiselina se odreuje analizom produkata
hidrolize nukleinskih kiselina. hidroliza nukleinskih kiselina se moe obaviti
hemijskim metodama (zagrevanje u prisustvu kiselina ili baza) ili enzimatskim
metodama uz prisustvo nukleaza. Izdvajanje, identifikacija i kvantifikacija
komponenti nukleinskih kiselina se vri fiziko-hemijskim hromatografskim
metodama, najee jonoizmenjivakom hromatorafijom.
21.3. SEKUNDARNA STRUKTURA NUKLEINSKIH KISELINA
Sekundarna
struktura
DNA
predstavlja
prostornu
organizaciju
polinukleotidnih lanaca u molekuli DNA.
Sekundarna struktura molekula DNA je prvi put objavljena 1953. godine od
strane Watsona i Cricka koji su objedinivi radove mnogih autora pre njih te godine
njenu strukturu opisali kao dvojnu spiralu.
Prema tom modelu molekula DNA se sastoji iz dva polinukleotidna lanca,
obavijenih oko centralne ose uz stvaranje dvostruke spirale sa prenikom od 2 nm. U
ovoj dvostrukoj spirali dva polinukleotidna lanca su postavljena antiparalelno jedan u
odnosu na drugi tako da je pravac formiranja fosfodiestarskih veza kod jednog lanca
5 3 a kod drugog 35. Purinske i pirimidinske baze nukleotidnih jedinki se

254

nalaze unutar dvostruke spirale. Ove baze se nalaze jedna naspram druge, i to tako da
se uvek naspram purinske baze nalazi pirimidinska, da bi se odrao konstantan
prenik dvostruke spirale, a izmeu njih se grade vodonini mostovi. Baze se ne
nalaze sluajno jedna naspram druge nego po utvrenom pravilu, koje je odreeno
mogunou graenja vodoninih veza, prema tome baze koje se nalaze jedna
naspram druge nazivaju se komplementarne baze a njihova veza komplementarni par.
Tako se uvek naspram adenina nalazi timin a naspram guanina citozin tj
komplementarni par je AT odnosno GC.
Izmeu A i T formiraju se dve vodonine veze a izmeu G i C tri vodonine
veze tako da je veza izmeu G i C neto vra i kompaktnija, nastajanje vodoninih
veza izmeu komplementarnih baznih parova je dato na sledeoj slici:
H
H3C

... H

NH

......

N
prema lancu

N
O

Timin

Adenin

H
N
N
N
prema lancu

prema lancu

....

..... H
.... H

N
N

prema lancu

N
H

Citozin

Guanin

Slika 21.8. Nastajanje vodoninih veza izmeu komplementarnih baznih parova

Vodonine veze izmeu komplementarnih baza su jedan od glavnih vidova

stabilizacije dvostruke spirale DNA.
Kostur dvostruke spirale sainjavaju naizmenini ostatci pentoza i fosfatnih
grupa a on je i okrenut prema spoljanosti i kao hidrofilni deo stupa u interakciju sa
vodom dok unutranji deo spirale, kao hidrofobni deo (purinske i pirimidinske baze)
ne dolazi u dodir sa vodom.
Dvostruki lanac DNA je veliki polianjon, s obzirom da su fosfatne grupe
okrenute ka vodenoj sredini koja okruuje molekul DNA, i on moe da gradi soli sa
katjonima i baznim supstancama meu kojima su i bazni proteini histoni koji ulaze u
255

sastav hromozoma. Moe se rei da je hromozom ustvari velika so DNA i baznih

proteina.
Dva lanca DNA koja ine dvostruku spiralu nisu identina meu sobom nego
komplementarna, to ustvari znai da primarna sturktura, to jest redosled nukleotida,
jednog lanca predodreuje primarnu strukturu, to jest redosled nukleotida drugog
lanca.

ostaci pentoza
3'

O
A

5'

5'

O
P

3'
3'

5'

5'

O
3'

3'

5'

5'

3'

3'

5'

fosfatne grupe

5'

O
3'

purinske i pirimidinske baze

Slika 21.9. ematski prikaz komplementarnosti polinukleotidnih lanaca u dvostrukoj spirali

DNA

22. LIPIDI
Pod nazivom lipidi podrazumeva se velika grupa hemijski raznorodnih
jedinjenja, koja se nalaze u biljnim i ivotinjskim tkivima, nerastvotljiva u vodi a
dobro rastvorljiva u nepolarnim organskim rastvaraima (etar, benzen, petroletar i dr.).
U ivim organizmima lipidi imaju niz vanih uloga, koje se izuavaju u
biohemiji, ovde emo spomenuti samo neke: oni su glavna strukturna komponenta
elijskih membrana, imaju zatitnu ulogu (na primer kod koe, listova biljaka), ine
vanu grupu rezervnih materija za uvanje energije kod organizama itd.
22.1. PODELA LIPIDA
Prema sastavu lipidi se mogu podeliti u dve glavne grupe: sloeni lipidi (mogu
se saponifikovati) i prosti lipidi (ne mogu se saponifikovati). Svaka od ovih grupa
dalje se deli na vei broj podgrupa, to je prikazano na sledeoj slici:

256

LIPIDI

NE MOGU SE SAPONIFIKOVATI

MOGU SE SAPONIFIKOVATI

STEROIDI
PROSTI

TERPENI

SLOENI

MASTI I ULJA
VOSKOVI

FOSFOLIPIDI

VITAMINI (A,D,E,K)

SFINGOLIPIDI

PROSTAGLANDINI

LIPOPROTEINI

Slika 22.1. ematski prikaz podele lipida

Lipidi koji se mogu saponifikovati (hidrolizovati) dele se na proste i sloene.

Prosti lipidi u molekulu sadre samo C, H i O dok sloeni pored ovih elemenata sade
i N i/ili P. Ova grupa lipida sadri masne kiseline kao komponente i one e posebno
biti obraene . U okviru ovog udbenika bie obraene masti i ulja, voskovi i
fosfolipidi. Od lipida koji se ne mogu saponifikovati bie obraeni steroidi, terpeni i
prostaglandini.
22.2. MASNE KISELINE
Masne kiseline su organske kiseline koje obavezno ulaze u sastav sloenih
lipida. To su monokarboksilne kiseline sa nerazgranatim ugljovodoninim nizom i
obino sadre paran broj ugljenikovih atoma. Mogu biti zasiene i nezasiene.
Nezasiene masne kiseline u svom molekulu sadre jednu ili vie dvostrukih veza koje
imaju cis konfiguraciju (Slika 22.2).
H

H H

H
C

CH2

skraeno prikazivanje
Slika 22.2. Cis konfiguracija dvostrukih veza u molekulu masne kiseline

Broj ugljenikovih atoma u molekulama masnih kiselina kree se u granicama od 4 do

22, a najzastupljenije masne kiseline u lipidima su one sa 16 ili 18 ugljenikovih atoma.
Najvanije masne kiseline lipida su prikazane u sledeoj tabeli.

257

Tabela 22.1. Najvanije masne kiseline lipida

Trivijalni
naziv

broj C
atoma i
broj
dvostrukih
veza

Buterna
Kapronska
Kaprilna
Kaprinska
Laurinska
Miristinska
Palmitinska
Stearinska
Arahidna

C4
C6
C8
C10
C12
C14
C16
C18
C20

Oleinska
Linolna
Linoleinska

C18:1
C18:2
C18:3
C20:4

Arahidonska

poloaj
dvostrukih
veza

sistemski naziv

Zasiene masne kiseline

butanska
heksanska
oktanska
dekanska
dodekanska
tetradekanska
heksadekanska
oktadekanska
eikozanska
Nezasiene masne kiseline
9
9-oktadecenska
9,12
9,12-oktadekadienska
9,12,15
9,12,15-oktadekatrienska
5,8,11,14
5,8,11,14-eikozatetraenska

formula

C3H5-COOH
C5H11-COOH
C7H15-COOH
C9H19-COOH
C11H23-COOH
C13H27-COOH
C15H31-COOH
C17H35-COOH
C19H39-COOH
C17H33-COOH
C17H31-COOH
C17H29-COOH
C19H31-COOH

U lipidima oveka i ivotinja najvanije zasiene masne kiseline su palmitinska i

stearinska a nezasiene oleinska, linolna i linoleinska. Posebno treba istai ulogu
polinezasienih masnih kiselina (linolne i linoleinske kiseline) kao esencijelnih
masnih kiselina za oveka jer se u organizmu ne mogu sintetizovati nego se moraju
unositi hranom. Ove, esencijelne masne kiseline nalaze se uglavnom u biljnim
mastima i uljima.
22.3 VOSKOVI
Voskovi su estri viih masnih kiselina s viim monohidroksilnim alkoholima.
Kako kiseline tako i vii alkoholi koji ulaze u sastav voskova imaju od 8 do 36
ugljenikovih atoma u nizu, obino paran broj a niz C-atoma nije ravast. Prirodni
voskovi pored ovih estara sadre i znaajan udeo primesa (i do 50%) koje se sastoje
od oksikarboksilnih kiselina, slobodnih alkohola, ugljovodonika i smolastih materija.
Osobine prirodnih voskova nisu odreene osobinama estara koji ih sainjavaju, nego
osobinama primesa s obzirom na njihov udeo.
Prema poreklu voskovi se dele na ivotinjske i biljne. Kod oveka i ivotinja
voskovi su sastavni deo zatitnog premaza na koi, kod ovaca mast iz vune (lanolin)
spreava kvaenje vune, kod biljaka voskovi na povrini lista ine zatitni sloj koji
spreava isuivanje biljaka.
Prirodni voskovi su na sobnoj temperaturi vrsti, a najvanija osobina taka topljenja
se kree u granicama od 40 do 60 oC. Tee se rastvaraju u rastvaraima koji inae
slue za rastvaranje masti a takoe se i tee saponifikuju nego masti i ulja.

258

Najpoznatiji ivotinjski voskovi su spermacet (vosak iz glave kita uljeure) i

pelinji vosak. Glavna komponenta spermaceta je cetilpalmitat a pelinjeg voska
miricilpalmitat, strukturne formule ovih estara su prikazane na sledeoj slici:
O

O
CH3(CH2)14 C

OCH 2(CH2)14CH3

CH3(CH2)14 C OCH 2(CH2)29CH3

cetilpalmitat

miricilpalmitat

Slika 22.3. Najpoznatiji ivotinjski voskovi

Najpoznatiji biljni voskovi su karnauba vosak i orikuri vosak, koji se dobijaju sa

listova brazilskih palmi, sastoje od smee estara kiselina i alkohola koji sadre
uglavnom 32 do 34 ugljenikova atoma.
Voskovi se uglavnom upotrebljavaju za poliranje, impregnaciju, i u kozmetici
i medicini.
22.4. Masti i ulja - acilgliceroli
Masti i ulja su estri viih masnih kiselina i trohidroksilnog alkohola glicerola.
Triacilgliceroli vrstog ili poluvstog agregatnog stanja na sobnoj temperaturi se
nazvaju mastima dok teni triacilgliceroli na istoj temperatri uljima.
Nastajanje molelula triacilglicerola se moe prikazati kao reakcija
esterifikacije glicerola i masnih kiselina:
O
CH 2O C R1
O
CHO C R2 + 3 H2O
O
C R3
CH 2O

HOOC R1

CH 2OH

CHOH + HOOC R2
CH 2OH

HOOC R3

glicerol

masne kiseline
(opta formula)

triacilglicerol

Za jednu molekulu glicerola mogu se tri molekule masne kiseline, ukoliko se

vee samo jedna molekula onda imamo monoacilglicerole a ako se veu dve molekule
masnih kiselina onda su to diacilgliceroli.
Kod triacilglicerola, ukoliko se za glicerol veu tri iste masne kiseline takvi
triacilgliceroli se nazivaju prosti a a ako su molekuli masnih kiselina razliiti onda su
to meoviti triacilgliceroli.
O
CH 2OH

CH 2OH

CH 2OH

CHOH

CH 2O

CHO
R

-monoacilglicerol

CHO
R

O
C

CH 2O C

CH 2O C

CH 2OH

-monoacilglicerol

,-diacilglicerol

Slika 22.4. Mono i diacilgliceroli

259

CHOH O
CH 2O C

,diacilglicerol

Sledea slika prikazuje neke proste i meovite triacilglicerole.

O

CH 2O C

CH 2O C C17 H35
O
C17 H35
C
CHO
O
C17 H35

Tristearoilglicerol
(tristearin)
Prost triacilglicerol

CH 2O C C17 H33
O
CHO C C17 H33
O
CH 2O C

C17 H33

CH 2O C C15 H31
O
C
C17 H35
CHO
O
CH 2O C

C17 H35

O
CH 2O C C17 H33
O
C15 H31
C
CHO
O
CH 2O C

C17 H35

Trioleinoilglicerol
1-Palmitoildistaroilglicerol 1-Oleinoil-2-palmitoil-3(triolein) (1-palmitodistearin) stearoilglicerol (1-oleo-2-palmitostearin)
Prost triacilglicerol
Meovit triacilglicerol
Meovit triacilglicerol

Slika 22.5. Neki prosti i meoviti triacilgliceroli

Prirodne masti i ulja su smee razliitih triacilglicerola, diacilglicerola,

monoacilglicerola i masnih kiselina a njihov sastav je karakteristian za svaku mast ili
ulje u zavisnosti od porekla. S obzirom na strukturu mogu je veliki broj
triacilglicerola, i u principu je mogue odrediti udeo svakog pojedinog triacilglicerola
u pojedinihm mastima i uljima. Ovakve analize su dugotrajne i skupe pa se danas ne
rade nego se odreuje udeo pojedinih masnih kiselina jer u biti od njih zavise osobine
pojedinih masti i ulja. Tako, na primer, ulja koja su uglavnom biljnog porekla sadre
vei udeo nezasienih masnih kiselina dok masti, koje su uglavnom ivotinjskog
porekla sadre vei udeo zasienih masnih kiselina. Udeo pojedinih grupa masnih
kiselina u uljima i mastima razliitog porekla prikazan je u tabeli 2, zajedno sa
pojedinim karakteristikama masti i ulja.
22.4.1. Hemijske osobine i karakteristike masti i ulja
Triacilgliceroli su neutralni molekuli to jest ne sadre grupe koje nose
naelektrisanje niti imaju polarnih grupa i shodno tome ne rastvaraju se u vodi nego u
nepolarnim organskim rastvaraima. Hemijske osobine masti i ulja odreene su
prisustvom estarske veze u molekulu i osobinama masnih kiselina koje ulaze u njihov
sastav (da li su zasiene ili nezasiene). U okviru ovog poglavlja razmotrie se
reakcije saponifikacije, hidrogenacije kao i oksidacija i polimerizacija masti i ulja.
Pored toga, bie rei i o nekim karakteristikama masti i ulja kao to su jodni i
saponifikacioni broj na osnovu kojih se moe dosta dobro stei utisak o osobinama i
kvalitetu masti i ulja.
22.4.1.1. Saponifikacija masti i ulja
Kada se triacilgliceroli zagrevaju u vodi u prisustvu baza (kao to su natrijumhidroksid, kalijum-hidroksid, kalcijum-hidroksid itd.) dolazi do razlaganja estarske
veze pri emu nastaje glicerol i alkalne soli viih masnih kiselina, sapuni. Ova
reakcija se moe prikazati sledeom hemijskom jednainom:

260

O
CH 2O C C17 H33
O
CHO C C15 H31
O
CH 2O C

CH 2OH

+ 3 NaOH

C17 H33 COONa

+ C15H31 COONa

CHOH

C17 H35 COONa

CH 2OH

C17 H35

mast ili ulje

glicerol

sapuni

Velika koliina otpadne masnoe se prerauje na ovaj nain pri emu oba
proizvoda koja se dobijaju i glicerol i sapuni imaju veliku primenu.
22.4.1.2. Hidrogenacija ulja
Triacilgliceroli koji sadre vei udeo nezazienih masnih kiselina, a to su
obino ulja, mogu se tretiranjem sa vodonikom u prisustvu katalizatora prevesti u
triacilglicerole koji sadre samo zasiene masne kiseline. Tokom ove reakcije dolazi
do adicije vodonika na dvostruke veze nezasienih masnih kiseline i one prelaze u
zasiene. Ova hemijska reakcija moe se predstaviti sledeom hemijskom jednainom,
na primeru trioleina:
O

CH 2O C C17 H33
O
CHO C C17 H33
O
CH 2O C

+ 3 H2

C17 H33

CH 2O C C17 H35
O
CHO C C17 H35
O
CH 2O C

Triolein

C17 H35

Tristearin

Ova reakcija se u industrijskim razmerama koristi za proizvodnju biljne masti

i margarina od biljnih ulja.
22.4.1.3. Uegnue i polimerizacija masti i ulja
Usled prisutva nezasienih masnih kiselina, pri duem stajanju na vazduhu
dolazi do oksidacije pri emu nastaju sloene smee raznih isparljivih aldehida, ketona
i niih masnih kiselina usled ega masti i ulja poprimaju neprijatan miris. U nekim
sluajevima uzronici ovog nepoeljnog procesa mogu biti mikroorganizmi. Da bi se
masti i ulja, koji znaajan inilac ishrane ljudi, to due sauvala upotrebljiva dodaju
im se supstance koje znatno usporavaju proces oksidacije masti, antioksidanti.
Ulja koja imaju velik udeo nezasienih masnih kiselina sa dve ili vie
dvostrukoh veza imaju osobinu da absorbuju kiseonik kada se izloe vazduhu,
posebno kada se nalaze u tankom sloju, pri tome nastaju peroksidi koji katalizuju
polimerizaciju nezasienih delova molekula triacilglicerola. Proces polimerizacije se
zapaa po tome to ulja ovrsnu, a kada su naneta u vidu tankog sloja dolazi do
stvaranja tankog elastinog filma koji je vodonepropustan. Ulja koja imaju ovu
osobinu, da ovsnu na vazduhu, u zavisnosti od intenziteta procesa i vrstine
dobijenog filma nazivaju se suiva odnosno polusuiva ulja. Ulja koja se ne
261

stvrdnjavaju na vazduhu nazivaju se nesuiva ulja. Ova osobina suivih ulja koristi se
za izradu uljanih boja (farbi) koja su, ustvari, meavina suivog ulja, pigmenta,
razreivaa i sikativa. Sikativi slue za ubrzavanje procesa suenja ulja, razreiva za
dobijanje tankog filma ulja a pigment slui da film dobije eljenu boju. Najpoznatije
suivo ulje je laneno ulje.
22.4.1.4. Karakteristike masti i ulja
Kao to ranije ve reeno, najbitnije hemijske karakteristike masti i ulja su
prisustvo estarske veze (mogunost saponifikacije) i nezasienost. Za potrebe prakse,
radi brze, lake i jeftine karakterizacije masti i ulja razvijeni su mnogi naini njihove
hemijske karakterizacije na osnovu kojih se dosta dobro moe suditi o nekoj za praksu
veoma vanoj osobini masti i ulja. Zajediniko za ove naine karakterizacije je da su
to dogovorne veliine iji je nain odreivanja propisan standardima, da se mogu
relativno brzo izvesti, ne zahtevaju skupu opremu, rezultati se mogu porediti itd. Od
mnogih karakteristika masti i ulja ovde e biti spomenuti samo saponifikacioni i jodni
broj.
Saponifikacioni broj predstavlja broj miligrama kalijum-hidroksida koji je
potreban za potpunu saponifikaciju jednog grama masti i ulja. S obzirom da se masne
kiseline koje se nalaze u mastima i uljima razlikuju po molskoj masi a i da se u
mastima mogu nalaziti neke primese koje ke reaguju sa kalijum-hidroksidom sledi da
e za saponifikaciju iste mase razliitih masti trebati razliite mase baze, kalijumhidroksida.
Tabela 22.2. Sastav masnih kiselina i karakteristike nekih masti ulja
Vrsta ulja i
masti

Poreklo

Biljne
masti
ivotinjske
masti

Biljna ulja

ne
suiva
polu
suiva
suiva

ivotinjska
ulja

Karakteristika
saponifik
jodni
acioni
broj
broj

Udeo masnih kiselina (%)

C14:0
C16:0
C18:0

kokos
palma
puter
svinjska mast
loj
ricinus
maslina
repica
kukuruz
pamuno ulje
soja
suncokret
lan

250-260
195-210
215-235
195-200
190-200
175-185
185-200
170-180
185-195
190-195
190-195
190-195
190-196

8-10
45-55
25-45
45-65
30-45
80-90
75-95
95-105
115-130
105-115
125-135
120-135
170-205

17-20
1-3
8-10
1-2
2-3

svinjsko ulje
riblje ulje

190-195
185-195

46-70
120-190

C18:1

C18:2

2
5-11
4-5
6-7
2-4
3-8
5-15
10-15
35-45
40-50
50-60
51-70
3-45
8-10
10-15

1-5
3-6
10-15
12-20
15-35

0-1
0-2
0-2
0-2
0-1
-

4-10
35-45
23-26
28-32
25-35
1
5-15
0-1
7-12
20-25
5-10
10-15
4-6

1-4
0-2
3-4
1-2
2-4
10-15
2-5

2-10
38-40
30-40
40-50
35-50
9
70-85
20-40
45-50
25-35
20-30
22-40
10-40

6-8

20-25
10-16

15-18
1-2

45-55
6-15

262

C18:3

o
s
t
a
l
o
a
b

c
d

4-8
2560
1012

Jodni broj je merilo stepena nezasienosti masti i ulja i definie se kao broj grama joda
koji adira sto grama masti ili ulja. Postoji jaka korelacija izmeu jodnog broja i
sadraja nezasienih masnih kiselina, to je nei jodni broj to je i vei sadraj
nezasienih masnih kiselina.
U sledeoj tabeli prikazan je sastav masnih kiselina i karakteristike nekih
masti ulja svrstanih po poreklu i suivosti.
a) sadri oko 10% C8:0 i C10:0 i 45-50% C12:0
b) sadri 3-4% C4:0 i 2-3% C8:0, C10:0 i C12:0
c) sadri 80-93% ricinolne kiseline, 12-oksi-9-oktadecenska, C17H32(OH)COOH
d) sadri 40-50% eruka kiseline, cis-13-dokozenska, C21H41-COOH
e) sadri 20-25% nezasienih kiselina C20 i 10-18% nezasienih kiselina C22
22.5. FOSFOGLICERIDI
Fosfogliceridi su veoma znaajna grupa sloenih lipida. Obavezni su sastojak
elijskih membrana i imaju znaajnu strukturnu ulogu. Potpunom hidrolizom
fosfoglicerida pored glicerola i viih masnih kiselina nastaje fosforna kiselina i
alkohol. Deliminom hidrolizom fosfoglicerida obavezno nastaje fosfatidna kiselina,
koja ujedno predstavlja osnovno jedinjenje iz kojeg se izvode sve vrste fosfoglicerida,
i javlja se kao dva izomera u zavisnosti od toga koja OH grupa glicerola je
esterifikovana. Opta strukturna formula izomera fosfatidne kiseline je data na
sledeoj slici:
O

CH 2O C R1
O
CHO P OOCH 2O C R2

CH 2O C R1
O
CHO C R2
O
CH 2O P OO

-Fosfatidna kiselina

-Fosfatidna kiselina

Slika 22.6. Opta strukturna formula izomera fosfatidne kiseline

Dve hidroksilne grupe u glicerolu esterifikovane masnim kiselinama dok je

trea esterifikovana fosfosnom kiselinom. U sastav prirodnih fosfoglicerida ulaze
raznovrsne masne kiseline a najvie su zastupljene one sa 16 i 18 ugljenikovih atoma
u molekulu. Zasiene masne kiseline se obino vezuju za kranje hidroksilne grupe
glicerola dok se nezasiene vezuju za srednju hidroksilnu grupu. Poto fosforna
kiselina ima jo dve slobodne hidroksilne grupe ona moe dalje biti esterifikovana sa
nekim alkoholom i kod fosfoglicerida su naeni estri sa aminoalkoholima (holin ili
etanolamin), aminokiselinom serinom i heksahidoksilnim alkoholom inozitilom.
Strukture alkoholnih komponenti fosfoglicerida kao i samih fosfoglicerida su date na
sledeoj slici:

263

OH
+
(CH3)3N CH2 CH2 OH

+
+
H3N CH2 CH2 OH H3N CH CH2 OH

COOH

Holin

Etanolamin

HO

OH
H

H
H

H
HO
H

OH

Serin

OH

Inozitol
O

CH2O C R1
O
CHO C R2
O
CH2O P
-O O
+
(CH3)3N CH2

CH2O C R1
O
CHO C R2
O
CH2O P
-O O
+
H3N CH2

CH2

CH2O C R1
O
CHO C R2
O
CH2O P
-O O
+
H3N

CH2

CH2O C R1
O
CHO C R2
O
OH
CH2O P

-O

CH2
CH

O
H

OH

COOH

Lecitin
(fosfatidilholin)

Kefalin
(fosfatidiletatolamin)

H
H

OH
H
H
HO

OH

Fosfatidil-inozitol

Fosfatidil-serin

Slika 22.7. Strukture alkoholnih komponenti fosfoglicerida kao i samih fosfoglicerida

Najvanija osobina fosfoglicerida je njihova bifilnost, koja je uslovljena

prisustvom u molekulu kako nepolarnih, hidrofobnih, a tako i polarnih, hidrofinih,
disosovanih grupa. kod lecitina, ugljovodonini radikali ostataka masnih kiselina
imaju ulogu nepolarnog dela molekula (takozvani "rep") dok fosfatna grupa i
pozitivno naelektrisani atom azota u holinu imaju ulogu polarnog dela molekula
(takozvana "glava"). Ovo je prikazano na sledeoj slici:
O
C
C

O
O

CH2
C CH2
O
H

O
P O
O

CH2
CH2

(CH3)3N
Polarni deo "glava"

Nepolarni deo molekule "rep"

Slika 22.8. Bifilnost fosfoglicerida

Zahvaljujui ovakvoj strukturi, ova jedinjenja u emulzijama, gde postoji

granina povrina izmeu dve faze (od kojih je jedna hidrofilna a druga hidrofobna),
deluju kao dobri emulgatori pospeujui meanje dveju faza. Upravo na ovome i
zasniva njihova iroka primena u hemijskoj i prehrambenoj industriji.
U kontaktu sa polarnom, hidrofilnom sredinom, na primer sa vodom, ova
jedinjenja formiraju dvosloj u kome su nepolarni delovi molekula okrenuti ka
unutranjosti dok su polarni delovi okrenuti prema vodenoj sredini. Zahvaljujui ovoj
osobini ova jedinjenja ine glavni deo elijskih membrana (njihov udeo u

264

memebranama se kree od 40 do 90%) i pojednom modelu grae elijske membrane,

ona upravo predstavlja fosfolipidni dvosloj.
22.6. TERPENI
Terpeni spadaju iru grupu jedinjenja koja se nazivaju izoprenoidi a
sastavljeni su od izoprenskih jedinki, takozvane C5 jedinke, koje se ponavljaju u
veoma razliitim otvorenim i prstenastim strukturama. Strukturna formula izoprena
(2-metil-1,4-butadien) prikazana je na sledeoj slici:
glava

CH 2

CH

CH 2

rep

CH 3

Slika 22.9. Strukturna formula izoprena

Kod veine izoprenoida izoprenski fragmenti su sjedinjeni po principu "glava za rep",

to znai da je glava jedne izoprenske jedinke vezana za rep idue i tako dalje.
Izoprenoidna jedinjenja ukoja se nalaze u prirodi sastoje se iz razliitog broja
izoprenskih jedinki i po tome su i klasifikovana to je prikazano u sledeoj tabeli.
Ova jedinjenja su sastojak etarskih ulja mnogih biljaka (nane, limuna, rue
itd.). Ove supstance daju mnogim biljkama i cveu miris pa se i danas koriste u za
izradu mirisa i parfema u kozmetici a takoe kod izrade zaina. Neki terpeni su
poznati od davnih vremena i koristili su se kao lek (na primer kamfor).
Tabela 22.3. Podela terpena
Naziv

Terpeni
(C10)
Seskviterpe
ni
(C15)
Diterpeni
(C20)
Triterpeni
(C30)
Tetraterpeni
(C40)
Politerpeni

Broj
izorenski
h jedinki
2

3
4
6
8
veliki
broj

Dalja podela

Primeri

Nalaenje

aciklini
monociklini
bicilkini
aciklini
monociklini
biciklini
aciklini
ciklini
aciklini
ciklini
aciklini
ciklini

mircen
limonen, mentol
kamfor
farnezol
bisabolen
azulen
fitol
vitamin A
skvalen
ambrein
likopen
karotenoidi
kauuk

kora limuna, nana

kamforovo drvo
miris pokoenog sena
kamilica
kamilica
deo molekule hlorofila
svi organizmi
ulje morskog psa
ambra iz kita uljeure
crvena boja paradajza
veina biljaka
kauukovo drvo

Pregled struktura vanijih terpena po grupama iz prethodne tabele:

265

Terpeni (C10)
aciklini:
CH3

CH3

CH2 C CH2 CH2 CH2 CH CH2 CH2OH

Citronelol (etarsko ulje geranijuma)

monociklini:

OH

- terpinen
(etarsko ulje korijandera)

d limonen
(limun, naranda)

mentol
(etarsko uljenane)

biciklini
CH 3

CH 3 CH 3
CH 3

CH 3

CH 3

-pinen
(terprentinsko ulje)

kamfor
(kamforovo drvo)

Seskviterpeni (C15)

CH 2OH

azulen
(etarsko ulje kamilice)

farnezol
(miris pokoenog sena)

Diterpeni (C20)
(CH3)2CHCH2CH2(CH2CHCH2CH2)2CH2C CHCH2OH
CH3
CH3

fitol (sastojak hlorofila)

266

CH 3

CH 3

CH CH C CH CH CH C CH CH 2OH

vitamin A
Triterpeni (C30)
CH 3

CH 3

CH 3

CH 3

CH CH C CH CH CH C CH CH CH CH C CH CH CH C CH CH
CH 3

CH 3

likopen (crvena boja paradajza)

CH 3

CH 3

CH 3

CH 3

CH CH C CH CH CH C CH CH CH CH C CH CH CH C CH CH
CH 3

CH 3

- karoten
CH 3

CH 3

CH 3

CH 3

CH CH C CH CH CH C CH CH CH CH C CH CH CH C CH CH
CH 3

CH 3

- karoten
i - karoten predstavljaju ute pigmente veine biljaka.
22.7. STEROIDI
Steroidi su grupa jedinjenja u ijoj osnovi lei cikloperhidrofenantrenski
sistem prstenova. Ovaj sistem je prikazan na sledeoj slici:
C
A

Slika 22.10. Cikloperhidrofenantrenski sistem prstenova

267

Sistem se sastoji od tri kondezovana prstena cikloheksana (prstenovi A, B i C) i

jednog cikopentanskog prstena (prsten D). Uvoenjem dve metil grupe na C atome 10
i 13 nastaje ugljovodonik steran, ijom daljom supstitucijom nastaju svi steroidi.
Sledea slika prikazuje ugljovodonik steran sa odgovarajuom numeracijom C atoma.
18
12

11

19
1
2
3

A
4

10
5

17
13

14

16
15

8
7

Slika 22.11. Ugljovodonik steran

U pogledu strukture steroidi se retko javljaju kao ugljovodonici a daleko ee

kao jedinjenja sa kiseonikom i to sa alkoholnom, aldehidnom, keto i karboksilnom
funkcionalnom grupom. U prirodi su naena jedinjenja gde je najea supstitucija
steranskog ugljovodonika u poloajima 3, 7 i 11 a ree 7 i 12.
Steroidi se dele na tri grupe jedinjenja: sterole, une kiseline i steroidne
hormone.
Steroli su jedinjenja koja u molekulu sterana sadre jednu ili vie hidroksilnih
grupa. Najee supstituisan poloaj sa OH grupom kod sterola je C-3.
Po poreklu se dele na ivotinjske sterole zoosterole i biljne fitosterole.
Tipini predstavnik zoosterola je holesterol.

HO

Slika 22.12. Holesterol

Holestrol je prisutan skoro u svakom ivotinjskom tkivu a najvie ga ima u mozgu,

kimenoj modini i unim kamencima. U telu oveka mase oko 70 kg nalazi se oko
210 g holesterola. Derivati ove supstance se taloe u ljudskim arterijama uzokujui
povieni krvni pritisak.
Fitosteroli imaju slinu strukturu kao i holesterol, OH grupu na C-3,
dvostruku vezu na C-5 samo se razlikuju po supstituentu u poloaju C-17.
22.7.1. une kiseline
une kiseline su steroidna jedinjenja koja sadre karboksilnu grupu i
nekoliko hdroksilnih grupa. Ova jedinjenja ulaze u sastav ui i u organizmu
potpomau iskoriavanje lipida unetih hranom tako to vre njihovo emulgovanje te
su oni podloniji delovanju lipaza.

268

U molekulama unih kiselina u poloalu C-17 nalazi se alifatini boni niz

od 5 ugljenikovih atoma na ijem se kraju nalazi karboksilna grupa. Hidroksilne grupe
nalaze se u poloajima 3,7 i 12. U ui oveka najzastupljenija je holna kiselina koja
sadri tri OH grupe.

OH
COOH

HO

OH

Slika 22.13. Holna kiselina

Ostale une kiseline prisutne kod oveka i ostalih organizama uglavnom se razlikuju
po broju OH grupa i njihovom rasporedu u poloajima 3, 7 i 12.
U organizmu se une kiseline nalaze u vidu amida, sjedinjene su preko
peptidne veze sa glicinom (H2N-CH2-COOH) ili taurinom (H2N-CH2-CH2-SO3H).
22.7.2. Steroidni hormoni
Steroidne hormone delimo u dve grupe: kortikosteroidi i polni hormoni.
Kortikosteroidi (poznato ih je oko 40) sintetiu se u kori nadbubrene lezde i
uestvuju u regulaciji metabolizma ugljenih hidrata i soli. U bonom nizu na poloaju
C-17 nalaze se dva atoma ugljenika u obliku hidroki ketona. Kao primer naveemo
strukturu kortikosterona, hormona koji deluje kao antagonist insulina, pri emu se
poveava nivo glukoze u krvi.

CH 2OH
C

HO

H
O

Slika 22.14. Kortikosteron

Polni hormoni sintetiu se u polnim ljezdama i reguliu polne funkcije, dele

se na enske (estrogeni i gestageni) i muke (androgeni) polne hormone.

269

Progesteron je hormon trudnoe a estron je hormon koji regulie menstrualni

ciklus ena.
CH 3
C

O
O

H
H

HO

Progesteron

Estron
Slika 22.15. enski polni hormoni

Progesteron je veoma slian kortikosteroidima dok je za estron karakteristino

prisustvo aromatinog prstena i nedostatak bonog niza u C-17 i metil grupe na C-10.
Androgeni stimuliu razvitak sekundarnih mukih polnih odlika i kao primer
naveemo androsteron.
O

H
HO

Slika 22.16. Androsteron

Struktura ovog hormona ima slinosti sa strukturom estrona, kod oba jedinjenja
prisutna je keto grupa na C-17, meutim kod androsterona nemamo aroatini prsten A
i prisutna je metil grupa na C-10.
22.8. Prostaglandini
Prostaglandini spadaju u grupu lipida i predstavljaju grupu niskomolekularnih
bioregulatora sa visokom biolokom aktivnou i irokim spektrom delovanja. Oni
utiu na krvni pritisak, oputanje i kontrakcije glatkih miia, luenje stomane
kiseline, telesnu temperaturu, unos hrane itd.
Sa hemijske strane, prostaglandini su derivati masnih kiselina C20, i moemo
ih smatrati derivatima prostanske kiseline, koja inae ne postoji u prirodi nego je
dobijena sintetski.
7
9

11

12

COOH

14

16

18

10

13

17

15

20

CH 3
19

Slika 22.17. Prostanska kiselina

270

Ova osnovna struktura kod prostaglandina se transformie uvoenjem jedne,

dve ili tri dvostruke veze, jedne ili dve OH grupe a ponekad i karbonilne grupe. Kao
primer naveemo jedan prostaglandin iz grupe E.
O
9

7
8

5
6

COOH

16

18

10
11

14
12

20

CH 3

15

OH 13

17

19

OH

Slika 22.18. Prostaglandin iz grupe E

23. RASPROSTRANJENOST POJEDINIH ELEMENATA U PRIRODI

Svi ekosistemi Zemlje ine funkcionalnu celinu
nazvanu biosfera (sfera ivota). Biosferu sainjavaju
delovi ostalih Zemljinih sfera: atmosfera (sloj vazduha
koji ini perifernu oblogu nae planete), hidrosfera
(vodeni omota Zemlje) i litosfera (spoljanji, povrinski,
tvrdi pokriva Zemlje), naseljene ivim biima. U
biosferi se objedinjuju svi stupnjevi organizacije ivog
sveta tako da biosfera predstavlja vrhunski bioloki
sistem.
Mas.
Udeo,
Element %
O
49,13
Si
26
Al
7,45
Fe
4,2
Ca
3,25
Na
2,4
K
2,35
Mg
2,35
H
1
Ti
0,61
C
0,35
Cl
0,2
P
0,12
S
0,1
Mn
0,1
Ostali
0,4
Slika 23.1. Maseni udeo pojedinih elemenata u prirodi

271

Hemijski elementi se u prirodi nalaze u sastavu litosfere (prostire se do dubine

od 16 km zemljine kore), hidrosfere (okeani, mora, jezera, reke), atmosfere i biosfere.
Petnaest elemenata ine 99,60% ukupne mase svih supstanci koje su inioci
litosfere, hidrosfere atmosfere i biosfere, dok ostalih 73 elementa ine samo 0,4%
ukupne mase (Slika 23.1). Najzastupljeniji je kiseonik sa 49,13%, silicijum sa 26%
aluminijum sa 7,45% itd. Ukoliko posmatramo zastupljenost pojedinih atoma u
prirodi vidimo da je kiseonik daleko najzastupljeniji jer broj njegovih atoma iznosi
vie od polovine ukupnog broja svih atoma (52,33%). Po zastupljenosti su sledei
silicijum (26%) i vodonik (16,95%) dok su ostali atomi zastupljeni u znatno manjem
procentu. (Slika 23.2).
Zanimljivo je da ugljenik ini samo 0,35 % mase od ukupne koliine svih
elemenata i samo 0,14% od ukupnog broja atoma ali ipak ini osnovu svih organskih
jedinjenja i celokupnog ivog sveta na Zemlji.
Udeo
atoma,
Element %
O
52,32
Si
16,67
Al
5,53
Fe
1,5
Ca
1,48
Na
1,95
K
1,08
Mg
1,39
H
16,95
Ti
0,22
C
0,14
Cl
0,03
P
0,04
S
0,03
Mn
0,03
Ostali
0,64
Slika 23.2. Udeo pojedinih atoma elemenata u prirodi

Voda je najbolji rastvara i u manjoj ili veoj meri moe da rastvori svaku
supstancu. Zato su vode, a naroito morska, bogate razliitim jonima.
Najrasprostranjeniji joni u morskoj vodi su kako se moglo i oekivati Cl- (55,55%) i
Na+ (30,61%), zatim joni SO42- (7,68%) i Mg2+ (3,69%). Ostali joni su zastupljeni u
mnogo manjoj meri (Slika 23.3.).
Zemljina atmosfera je sloj gasova koji okruuju planetu Zemlju i koji
zadrava Zemljina gravitacija. Sadri oko etiri petine azota i jednu petinu kiseonika,
dok su koliine ostalih gasova neznatne ili u tragovima. Atmosfera titi ivot na
Zemlji apsorbujui ultraljubiasto sunevo zraenje i smanjujui temperaturne

272

ekstreme izmeu dana i noi. Atmosfera je sastavljena od 75.523% N2, 23.133% O2,
1.288% Ar, 0.053% CO2, 0.001267% Ne, 0.00029% CH4, 0.00033% Kr, 0.000724%
He i 0.0000038 % H2.

Sastojak
Mas. udeo, %
Hlorid
55,06
Na
30,61
Sulfat
7,68
Magnezijum 3,69
Kalcijum
1,16
Kalijum
1,1
Bikarbonat
0,41
Bromid
0,19
Borat
0,07
Stroncijum
0,03

Slika 23.3. Najrasprostranjeniji sastojci morske vode (%)

Koliko je do sada poznato, Zemlja je jedino mesto u svemiru na kom postoji

ivot. ivotni oblici ine biosferu planete. Smatra se da je razvoj biosfere na Zemlji
zapoeo pre otprilike 3,5 milijardi godina. Funkcionisanje biosfere ogleda se u
uzajamnoj povezanosti njenih razliitih ekosistema na principima kruenja materije i
jednosmernom proticanju energije u globalnim razmerama. Osnovne elemente (C, O,
H, N i dr.) organizmi ugrauju u organska jedinjenja u svom telu. Organska materija
prolazi kroz lance ishrane i na kraju se razlae i mineralizuje. Tako se osnovni
elementi vraaju u spoljanju sredinu, odakle ponovo mogu da se iskoriste. Ovaj put
osnovnih elemenata predstavlja biogeohemijske cikluse materije na Zemlji, koji se
mogu utvrditi za svaki element posebno. Biosferu ine makroelementi kojih ima oko
99% ( C, O, H, S, P, Ca, Mg, K, Na, Fe, Si ) i mikroelementi koji ine oko 1% ukupne
mase elemenata ( Cu, Zn, Mn, Mo, I, Co ).
23.1. BIOELEMENTI - ELEMENTI IVOTA
Smatra se da su iva tkiva izgradjena iz 107 elemenata Periodnog sistema, to
ukazuje da kvalitativan sastav ivih tkiva, po broju prisutnih hemijskih elemenata,
odgovara kvalitativnim sastavom neive prirode. Ipak, ivi organizmi se bitno
razlikuju od neive prirode s obzirom na veoma razliitu kvantitativnu zastupljenost
pojedinih elemenata u tkivima, njihovu povezanost u prostije ili veoma sloene
molekulske jedinice i funkciju u pojedinim organima biljaka. Danas se u biljkama
prouava oko 60 elemenata.

273

Elementi koji ulaze u sastav biljaka mogu se klasifikovati na vie naina.

Najee se klasifikuju prema kvantitativnoj zastupljenosti i funkciji u biljci. Prvi
nain klasifikacije je zastupljen preteno u poljoprivrednim naukama. Prema
Kovaljskom elementi prisutni u biljkama se mogu podeliti u tri grupe:
- elementi neophodni za izgradnju i normalan razvoj (I grupa), C, O, H, N, P,
S, Ca, K, Cl, Na, Mg, Zn, Fe, Cu, Mn, Mo, Co, Se i dr. Sastojci su enzima, hormona
vitamina i smatraju se nezamenljivim
- elementi ija bioloka funkcija nije dovoljno prouena (II grupa) i Sr, Br, F,
B, Si, Cr, Be,Ni, Li, Cs, Sn, Al, Ba,Rb, Ti, Ag, Ga, Ge, As, Sb, U, Th, V i dr. Ulaze u
sastav jedinjenja ija funkcija u metabolizmu nije dovoljno prouena
- elementi ije se prisustvo smatra sluajnim (III grupa elemenata). Tl, Nb, In,
Te, La, Pr, Nd, Eu, Tb, Er, W, Hg, Pb,Cd, Re i dr. Nalaze se u biljkama, ali nema
podataka o njihovoj funkcijiu metabolizmu
Simboli nekih elemenata ije je prisustvo je dokazano u ivim organizmima,
takozvani biogeni elementi, i njihovi poloaji u Periodnom sistemu elemenata dati su
na slici 23.4.

Slika 23.4. Biogeni elementi u Periodnom sistemu elemenata

23.1.1. MAKROELEMENTI
Hemijski elementi koji izgrauju eliju nazivaju se biogeni elementi. Prema
koliini u kojoj se nalaze u eliji najvaniji su makroelementi (gr. macro-mnogo),
kojima pripadaju C (ugljenik), H (vodonik), O (kiseonik), N (azot), S (sumpor) i
fosfor (P). Makroelementi su kovalentno vezani u organskim biomolekulima kao npr.
aminokiselinama, ugljenim hidratima, lipidima, nukleinskim kiselinama i dr.
274

jedinjenjima i ine 99% biomase biljnog organizma. Oni imaju relativno malu
atomsku masu, sposobni su da grade viestruke veze i da uestvuju u graenju
strukturnih i energetskih jedinjenja. ine osnovu ivota na Zemlji.
23.1.1.1. Vodonik
Vodonik (H, lat. Hydrogenium, naziv izveden iz latinskog stvaralac vode) je
najlaki hemijski element. Nalazi se u IA grupi Periodnog sistema elemenata. Javlja se
u obliku dva stabilna izotopa 1H (protijum) i 2H (deuterijum, koji se takoe oznaava
simbolom D) kao i jednog nestabilnog 3H (tricijum, koji se oznaava T). Poto je
jedan od stabilnih izotopa dva puta tei od drugog, oni se meusobno dosta razlikuju
po hemijskim svojstvima. Deuterijum poznat i kao teki vodonik, je stabilni izotop
vodonika ije atomsko jezgro sadri po jedan proton i neutron, dok jezgro obinog
vodonika ima samo jedan proton. Hemijski simbol tricijuma je 3H, a pojednostavljeno
se moe obeleiti sa T. U poreenju sa deuterijumom, pored to ima proton u
atomskom jezgru, ne posjeduje jedan, ve dva neutrona. Meutim ovo atomsko jezgro
je nestabilno i raspada se sa vremenom poluraspada od 12,32 godina po emisiji jednog
elektrona u 3He (beta raspad).
Tei izotopi vodonika mogli bi u budunosti da budu osnovni izvori energije.
Kako se nalaze u znatnijim koliinama u svakoj vodi, njihov izvor je neiscrpan.
Velika koliina energije oslobaa se u fuzionoj nuklearnoj reakciji izmeu
deuterijuma i tricijuma (nastaje izotop helijuma), ali veliki je problem postizanje
visokih temperatura i pritisaka, pri kojima se plazma teko odrava.
D + T He + n + energija
Vodonik se javlja se u vidu dvoatomnih molekula H2. Katjon vodonika H+ (u
vodenim rastvorima je hidratisan u obliku hidronijum jona H3O+). Nastaje
disocijacijom kiselina. Koncentracija vodonikovih jona izraava se pomou pH
vrednosti.
Pod normalnim uslovima vodonik je u gasovitom agregatnom stanju. Nije
otrovan. Zapaljiv je a granica eksplozivnosti u vazduhu od 4-94%.
Iako
je
vodonik najzastupljeniji element u vasioni, na Zemlji se javlja u malim koliinama
(0,9% u gornjim slojevima), uglavnom u obliku hemijskih jedinjenja (voda).
Vodonik je prvi u laboratoriji proizveo Teofrat Bombast fon Hoenhajm
meanjem metala i kiseline, ali on nije bio svestan da je eksplozivan gas koji je dobio
bio vodonik. Zvanino vodonik je otkrio 1766. godine Henri Kevendi.
Industrijski se dobija se elektrolizom vode:
2H2O(l) 2H2(g) + O2(g)
Laboratorijski postupci za dobijanje vodonika su:
Delovanje vode na alkalne i reaktivnije zemnoalkalne metale:
2Na + 2H2O 2NaOH + H2
Delovanje kiselina na metale (osim Cu, Ag, Au...):
Zn + 2HCl ZnCl2 + H2
275

Delovanje baza na neke metale:

Zn + 2KOH + H2O H2 + K2Zn(OH)4
Jedinjenja
Vodonik-peroksid (H2O2) je plaviasto, u razblaenoj formi bezbojno, teno
jedinjenje vodonika i kiseonika. Sadri dve polarne O-H veze pa reaguje kao slaba
baza. Veoma je jako oksidaciono sredstvo.

Slika 23.5. Molekul vodonik-peroksida

Vodonik-peroksid je nestabilno jedinjenje i raspada se na povienoj temperaturi ili u

prisustvu katalizatora (MnO2, plemeniti metali):
H2O2 H2O + O
2O O2
Voda je hemijsko jedinjenje kiseonika i vodonika. Hemijska formula vode je
H2O. Voda je supstanca bez mirisa, ukusa i boje. Temperatura mrnjenja vode je 0 C,
a temperatura kljuanja je 100 C. vrsto agregatno stanje se zove led, a gasovito
para. Voda je tenost bez mirisa i ukusa koja je prisutna skoro svuda: u okeanima,
morima, rekama, jezerima, gasovita u oblacima, zamrznuta u gleerima ili u velikim
podzemnim bazenima ispod krenjakih stena. Ovu podzemnu vodu koristi ivi svijet
koji bez nje ne moe da opstane. Ljudsko telo ini 72 % vode, pri emu se ona stalno
unosi i izbacuje. Voda je presudna za metabolizam u organizmu, poto omoguuje
varenje i kasnije rastvaranje hrane u elijama, ali i ienje elija od otpadnih materija.
Smatra se da bi svakog dana trebalo uneti oko osam aa vode, ali to nije nauno
dokazano poto mnogi ljudi piju znatno manje vode. Kako bi zadovoljila svoje
ogromne potrebe za vodom, ljudska civilizacija vodu crpe ispod zemlje, iz reka, ili iz
mora, a potom je vodovodima dovodi u gradove, do stanova i esmi. Sva voda,
hemijski posmatrana sainjena je od istog molekula H2O. Voda je sastavljena od dva
atoma vodonika () i jednog atoma kiseonika (O).

Slika 23.6. Molekul vode

276

Spajanjem vodonika direktno sa elementima nastaju hidridi, koji mogu biti

hidridi nemetala (halogenvodonici, H2O, H2S, NH3, PH3, AsH3) ili hidridi metala u
kojima je njegov oksidacioni broj -1.
Sa alkalnim i zemnoalkalnim metalima gradi hidride.
2Li + H2 2LiH
Bioloki znaaj
Vodonik ulazi u sastav svih ivih organizama kao jedan od osnovnih
elemenata od koga su sastavljena sva organska jedinjenja e takoe i u sastav vode bez
koje nema ivota na Zemlji.
Upotreba
Vodonik se upotrebljavao za punjenje balona, kao laki od vazduha, ali je
zamenjen helijumom zbog opasnosti od poara. Danas se koristi za autogeno
zavarivanje. Upotrebljava se za hidrogenizaciju biljnih ulja, dobijanje amonijaka i
metanola (reakcija sa CO pri 200 bar i 300 0C).
CO + 2H2 CH3OH
Takoe, vodonik nalazi primenu u metalurgiji kao redukciono sredstvo. Grejanjem
oksida metala i vodonika izdvaja se elementarni metal.
Fe3O4 + 4H2 3Fe + 4H2O
Vodonik se koristi u procesima sagorevanja (industrije stakla, obrada dragog kamenja,
seenja i zavarivanja metala), u hemijskoj industriji za redukcju, hidrogenizaciju i
desulfurizaciju, u proizvodnji elektrine energije, instrumentalnoj analitici,
meteorologiji, u proizvodnji elektrine energije itd.
23.1.1.2. Ugljenik
Ugljenik (C, latinski carboneum) e nemetal, IVA grupe. Stabilni izotopi su
mu: 12C i 13C. Bitan nestabilan izotop e 14C (nastae od 14N u gornjim sloevima
atmosfere). Ugljenik e zastupljen u zemljino kori u koliini od 0,018%. Ugljenik e
bio poznat o u praistorii. Da e hemiski element prvi e utvrdio Antoine Lavoisier.
Ova etvorovalentni nemetal ima nekoliko alotropskih modifikacia.
Dijamant (gr. adams- nepobediv) je bezbojna, kristalna supstanca sa velikim
indeksom prelamanja svetlosti. Struktura dijamanta odgovara sp3 hibridizaciji
ugljenika. Dijamant je alotropska modifikacija ugljenika. Na Mosovoj skali tvrdoe
zauzima najvie mesto sa tvrdoom 10. Ugljenikovi atomi u dijamantu zauzimaju
tetraedarsku strukturu, svaki atom ugljenika ima 4 sigma veze. Tvrdoa i sposobnost
dijamanta da prelama svetlost posledica su njegove strukture.
Kopa se u rudnicima i najvei svetski proizvoai dijamanata su Rusija i
Junoafrika Republika. Proizvodnja vetakih dijamanata se izvodi u elinom
kontejneru - eksplozijom, pod visokim pritiskom i temperaturom. Rusi su razvili
tehnologiju da tako proizvedene dijamante boje razliitim bojama. Industrijski
proizvedeni dijamanti nisu tako krupni kao pojedini primerci koji se mogu nai u
prirodi, ali im to i nije namena. Mera za teinu diajamanata je karat. Jedan karat = 0,2
grama.
277

Slika 23.7. Kristalna reetka dijamanta

Grafit je najea i najstabilnija alotropska modifikacija ugljenika. To je jedna

od namekih supstanci. Sive je boje. Najee posjeduje heksagonalnu reetku,
veoma retko se pojavljuje u romboedrinoj. Atomi u slojevima vezani su jakim
kovalentnim vezama, ali su sami slojevi povezani slabim Van der Valsovim vezama,
to im omoguava da klize jedan preko drugog, tako da se grafit otire. Najvei rudnici
grafita u svetu nalaze se u Kini (2005. godine proizvodnja je bila 1.650.000 tona).
Ostali veliki proizvoai grafita su Indija, Brazil, Severna Koreja i Kanada.

Slika 23.8. Kristalna reetka grafita

Aktivni ugalj je posebno pripremljena vrsta ugljenika porozne kristalne

strukture. Prostori pora u aktivnom uglju ne prelaze veliinu od 10 Angstrema.
Fuleren je alotropska modifikacija ugljenika, otkrivena 1985. godine, kada je
pukom igrom sluaja laserski sintetizovan molekul C60. Za ovo otkrie naunici
Harold Kroto (Univerzitet u Saseksu, Velika Britanija), Robert Kerl i Riard Smoli
(Rajs Univerzitet iz Hjustona) 1996. godine dobili su Nobelovu nagradu. Fuleren se
sastoji od 60 sp2 hibridizovanih ugljenikovih atoma, koji su spojeni u
tridesetostranini eikozaedarski molekul koji se sastoji od 12 petolanih (pentagoni) i
20 estolanih (heksagoni) prstenova, spojenih u sferni oblik C60 (eng. buckminster
fullerene) nalik fudbalskoj lopti.

278

Slika 23.9. Struktura fulerena

Jedinjenja
Bro poznatih edinjenja ugljenika e preko 10 puta vea od poznatih
edinjenja svih ostalih elemenata. Sem organskih edinjenja veliki znaa imau
ugljenik(II)oksid, ugljenik(IV)oksid, ugljena kiselina, karbidi i karbonati
Ugljenik(II)-oksid, CO, gas bez boje, ukusa i mirisa, veoma je otrovan, nastaje
nepotpunim sagorevanjem benzina i ostalih organskih jedinjenja
2C + O2 2CO
Ugljenik(IV)-oksid, CO2, gas bez boje i mirisa, tei je od vazduha, ne potpomae
gorenje te se koristi za gaenje poara. Nastaje potpunim sagorevanjem organskih
jedinjenja
C + O2 CO2
Ugljena kiselina, H2CO3 nastaje reakcijom izmeu ugljenik(IV)oksida i vode.
CO2 + H2O H2CO3
Karbonati su soli ugljene kiseline na primer: Na2CO3, CaCO3.
Bioloki znaaj
Posle vode ugljenik je najzastupljenija komponenta ivih sistema. 49% suve
materije organizma ini ugljenik. Ugljenik krui u atmosferi u obliku CO2 ka
autotrofnim biljkama a od njih, do konzumenata heterotrofa pri emu se aerobnim
disanjem veliki deo ugljenika vraa u atmosferu takoe u obliku CO2. Ugljenik koji
potie iz ostatka uginulih biljaka i ivotinja, delovanjem razgraivaa vraa se u
atmosferu, u obliku CO2. Osnovni izvor ugljenika za ekosisteme je CO2 koji se u
atmosferi nalazi u koliini od 0,035%. Ponekad ostaci uginulih organizama, zbog
posebnih uslova u kojima se nau na dnu okeana, duboko pod zemljom, u uslovima
niskih temperatura gde su procesi raspadanja usporeni ne mogu biti potpuno razloeni.
Od takvih ostataka nastaju treset, lignit, kameni ugalj i nafta. Ugljenik ulazi u sastav
svih bioloki znaajnih molekula kao to su eeri, proteini, nukleinske kiseline, lipidi
itd.

279

Upotreba
Grafit se upotrebljava za izradu olovaka i elektroda. To je jedini nemetal koji
dobro provodi elektrinu struju i toplotu. Upotrebljava se za podmazivanje, u
elektrolizi (kao inertna elektroda), za kontakte u elektrinim motorima i sl. Aktivni
ugalj se koristi za preiavanje vode i vazduha kao i za apsorpciju gasova i para.
Vetaki dijamanti se koriste u industrijske svrhe za seenje, bruenje i poliranje
drugih mekih materijala. Seenjem i poliranjem dijamanata dobija se brilijant koji se
koristi kao nakit. Poliranje se izvodi dijamantskom prainom.
23.1.1.3. Azot
Azot (N, latinski - nitrogenium) je nemetal VA grupe. Zastupljenost na Zemlji
iznosi 0,0019 %. Stabilni izotopi su mu 14N i 15N. Azot se u slobodnom obliku javlja u
vidu N2. U molekulu N2 dva atoma azota su vezana trostrukom vezom. Pod normalnim
uslovima je u gasovitom agregatnom stanju. Bez mirisa, nije otrovan, zaguljiv je. Pod
normalnim tehnolokim uslovima ponaa se kao inertan gas. Prelazi u teno stanje na 195 C. Azot je sedmi element u Periodnom sistemu elemenata. Azot se u prirodi
javlja kao gas bez boje i mirisa, uglavnom nepokretan i neaktivan. U tenom
agregatnom stanju, takoe je bez boje i mirisa i po izgledu je slian vodi. Azot
koliinski ini 78% Zemljine atmosfere..
Dobija se rektifikacijom tenog vazduha na temperaturi ispod -185 C.
Jedinjenja
Azot ulazi u sastav mnogih jedinjenja kao to su na primer: amonijak, azotna
kiselina, nitrati, nitriti kao i u mnoga vana organska jedinjenja..
Oksidi
Pojam azotni oksidi se obino odnosi na binarna jedinjenja kiseonika i azota:
Azot monoksid (NO), azot(II)- oksid
Azot dioksid (NO2), azot(IV)- oksid
Azot suboksid (N2O), azot (I)- oksid
Azot trioksid (N2O3), azot(III)- oksid, anhidrid azotaste kiseline.
Azot tetroksid (N2O4), azot(IV)- oksid
Azot pentoksid (N2O5), azot(V)- oksid, anhidrid azotne kiseline
Azot suboksid ima molekulsku formulu je N2O. Poznatiji je i kao gas
smejavac jer izaziva takvu reakciju kod oveka. Osnovna primena azot suboksida je
u medicini kao anestetika jer je najmanje toksian od svih poznatih optih anestetika.
Azotni oksidi NO i NO2 nastaju prilikom procesa sagorevanja, naroito
prilikom procesa sagorevanja na visokim temperaturama. Na normalnoj temperaturi
kiseonik i azot ne reaguju meusobno te ne nastaju oksidi azota. Meutim prilikom
rada motora sa unutranjim sagorevanjem, sagorevanje smee vazduha i goriva
proizvodi dovoljno visoku temperaturu da bi izazvalo endotermnu reakciju
atmosferskog azota i kiseonika u plamenu. U gradovima gde je saobraaj gust,
koliina azotnih oksida je primetna i moe biti ak i tetna. Oksidi azota u prisustvu
organskih isparljivih smea u vazduhu i uz prisustvo suneve svetlosti, grade
fotohemijski smog, koji zagauje prirodu. Pored zagaenja ove komponente negativno
utiu na ovekovo zdravlje
280

Ako se azot-dioksid rastvori u vlazi iz vazduha gradi azotnu kiselinu koje izaziva
kisele kie:
2NO2 + H2O HNO2 + HNO3
Prvo nastaje azotasta kiselina HNO2. Zatim se azotasta kiselina razlae na azotmonoksid azotnu kiselinu i vodu.
3HNO2 HNO3 + 2NO + H2O
Azot monoksid moe da reaguje sa kiseonikom, oksiduje se i gradi azot dioksid koji
opet reaguje sa vodom i opet stvara azotnu kiselinu.
4NO + 3O2 + 2H2O 4HNO3
Azot monoksid takoe uestvuje u stvaranju ozona, O3, u troposferi .
Azotna kiselina je veoma jaka neorganska kiselina molekulske formule HNO3.
To je bezbojna, izuzetno agresivna i otrovna supstanca. Lako isparava, a pri
koncentracijama veim od 86% esto se naziva puljiva azotna kiselina. U
koncentrovanom obliku izuzetno je jako oksidaciono sredstvo. Prvi ju je sintetisao
alhemiar Jabir ibn Hajan oko 9. veka nove ere. Soli ove kiseline nazivaju se nitrati, a
sadre jon NO3-.

Slika 23.10. Molekul azotne kiseline

Azotna kiselina u vodenom rastvoru u potpunosti disosuje do NO3- anjona i slobodnog

protona koji se vezuje sa molekulima vode iz rastvora gradei hidronijum jon H3O+.
HNO3 + H2O NO3- + H3O+
Azotna kiselina je oksidaciono sredstvo. Moe da reaguje i sa povrinskim
slojem plementih metala, zbog ega se koristi za carsku vodu, koja moe da rastvara
zlato i platinu. Na sobnoj temperaturi to je bezbojna tenost koja lako isparava,
naroito pri veim koncentracijama, dajui ute do crvenih para. U laboratoriji, azotna
kiselina je veoma vaan reagens, dok je njena upotreba u industriji jo znaajnija.
Koristi se u procesima dobijanja eksploziva (kao nitroglicerin, trinitrotoluen),
vetakih ubriva (amonijum nitrat), preiavanju metala u metalurgiji kao i u nekim
organskim sintezama.
Amonijak je hemijsko jedinjenje azota i vodonika sa molekulskom formulom
NH3. Pri normalnim uslovima amonijak je gas. To je otrovan gas, korozivan je,
karakteristinog neprijatnog mirisa. U kiselom ili neutralnom vodenom rastvoru
amonijak moe da se jedini sa hidronijum jonom (H3O+), pri emu se oslobaa
molekul vode (H2O) i gradi pozitivno naelektrisan amonijum jon (NH4+) koji ima
oblik pravilnog tetraedra. Graenje amonijum jona zavisi od pH vrednosti rastvora.
NH3 + H3O+ H2O + NH4+

281

Amonijak se koristi je proizvodnji azotne kiseline Ostvaldovim metodom. Takoe se

koristi za proizvodnju azot(II)-oksida, koji je ujedno i prvo prekursorsko jedinjenje u
proizvodnji azotne ili nitratne kiseline.
4 NH3 + 5 O2 4 NO + 6 H2O
Amonijak se upotrebljava u proizvodnji vetakih ubriva, eksploziva i polimera.
Amonijak je i sastojak nekih deterdenata za staklo. Tean amonijak se koristi i kao
rastvara.
Bioloki znaaj
Azot je neophodan za ivot na Zemlji. Ulazi u sastav biomolekula. Jedinjenja
azota, zajedno sa drugim elementima, su najvaniji sastojci hrane i ubriva. Azot se
nalazi u atmosferi, ali ga veina organizama ne uzima direktno iz atmosfere. Samo su
neki organizmi (bakterije azotofiksatori koje ive u simbiozi sa korenom biljaka
leguminoza) u stanju da veu atmosferski azot u organska jedinjenja. Truljenjem i
razlaganjem ovih bakterija jedinjenja azota prelaze u neorganski oblik (nitrati) i
dospevaju u zemljite, odakle biljke mogu da ih koriste. Tako se azot ugrauje u
organska jedinjenja (aminokiseline, proteini, nukleinske kiseline, pigmenti).
Razlaganjem uginulih organizama ponovo se u spoljanju sredinu oslobaaju razliite
neorganske soli azota.
Upotreba
Azot se koristi u proizvodnja elektronskih komponenti, u medicini, za
pripremanje skladitenje hrane, zamrzavanje, proizvodnju amonijaka, sredstava za
hlaenje, projektila, traenje nafte, proizvodnju eksploziva. Kao inertan gas koristi se
u metalurgiji, hemijskoj industriji, industriji hrane i poljoprivredi, za transport
agresivnih materija , u tenom agregatnom stanju za brzo hlaenje u industriji,
proizvodnji hrane, medicini i veterini, u naunotehnikim istraivanjima..
23.1.1.4. Kiseonik
Kiseonik (O, latinski oxygenium) je nemetal iz VIA grupe hemijskih
elemenata. On je najrasprostranjeniji element na Zemlji - koliina kiseonika u
Zemljinoj kori iznosi 45%. On takoer ini i 20,8% atmosfere Zemlje. Stabilni izotopi
su mu 16O, 17O i 18O.
Kiseonik su izolovali u periodu 1771 1774. godine engleski hemiar Joseph
Priestley i vedski hemiar Karl Wilhelm Scheele. Oni su primijetili, da se pri
zagrevanju iva (II) oksida izdvaja gas, koji podrava gorenje vie nego vazduh.
2 HgO (s) 2Hg (l) + O2 (g)
Antoine Lavoisier ga je nazvao oksigen. Gasoviti kiseonik se kondenzuje na 183C u svetlo plavu tenost, a smrzava na -219C. Molekul kiseonika O2 je
paramagnetian. Dva atoma kiseonika u molekulu O2 su vezani dvostrukom vezom.
Kiseonik je neophodan za ivot. Nalazi se u vazduhu koji udiemo, u vodi koju
pijemo, uestvuje u metabolikim procesima (sagorevanje hrane). Takoer ulazi u
sastav minerala silikata, oksida, itd. Zelene biljke u procesu fotosinteze proizvode
kiseonik. Alotropska modifikacija kiseonika je ozon O3.

282

U industriji se dobija se rektifikacijom tenog vazduha na temperaturi ispod 185C. U laboratoriji kiseonik se dobija zagrevanjem kalijum-hlorata ili drugih
supstanci koje ga sadre u velikoj koliini.
KClO3 KCl + O2
Ozon (O3) se sastoji iz tri atoma kiseonika i manje je stabilan od molekulskog
kiseonika koji je dvoatoman. On je alotropska modifikacija O2. Ozon u donjem sloju
atmosfere je polutant koji moe da oteti respiratorni sistem sisara dok u gornjim
slojevima atmosfere ozon upija ultraljubiaste zrake i na taj nain titi povrinu
Zemlje od njihovog tetnog uticaja. Mala koliina ozona je prisutna u celokupnoj
atmosferi.

Slika 23.11. Molekul ozona

Jedinjenja
Oksidi su jedinjenja kiseonika u kojima on ima stepen oksidacije minus dva (2). Karakteristika ovih jedinjenja je da nemaju vezu izmeu dva atoma kiseonika. Svi
elementi, osim nekih plemenitih gasova, grade okside.
Neki oksidi su jonskog karaktera, a neki kovalentnog. Oksidi jonskog
karaktera nastaju sa elementima koji se nalaze levo u Periodnom sistemu elemenata, a
to su jedinjenja male elektronegativnosti kao to je barijum-oksid BaO, koji
rastvaranjem u vodi daje bazni rastvor, pa se nazivaju jo i bazni oksidi:
BaO + H2O Ba(OH)2 Ba2+ + 2OHElementi koji se nalaze desno u Periodnom sistemu elemenata grade okside
kovalentnog karaktera, zbog male razlike u elektronegativnosti. Zbog toga su veina
tih oksida gasovi na sobnoj temperaturi (SO2, CO2, itd.). Rastvaranjem u vodi oni daju
kisele rastvore, pa se nazivaju kiseli oksidi:
SO2 + H2O H2SO3 H+ + HSO3Neke okside nije mogue okarakterisati ni kao iskljuivo kisele niti bazne. To se
uglavnom odnosi na elemente u sredini Periodnog sistema elemenata, pa se takvi
oksidi nazivaju amfoterni oksidi.
Jedinjenja koja sadre kiseonik u oksidacionom stanju minus jedan (-1)
nazivaju se peroksidi. Karakteristino je da imaju vezu kiseonik-kiseonik, pa je
formula peroksid-iona O22-. Neki metali kao npr. natrijum i barijum grade vrste
perokside
Barijum-peroksid (BaO2) dobiva se zagrevanjem elementarnog barijuma.
Upotrebljava se za dobivanje razreenih rastvora vodik peroksida i kao rezerva
kiseonika za paljenje zapaljivih masa.
283

Vodoniok-peroksid (H2O2) je bezbojna tenost koja se vrlo lako raspada, a

neistoe, praina i svetlost ubrzavaju raspadanje. S vodom se mea u svim odnosima,
lako otputa kiseonik pa deluje kao jak oksidans. Na trite dolazi kao 3% ili 30%
vodeni rastvor. Upotrebljava se kao sredstvo za beljenje, oksidaciju i dezinfekciju u
hirurgiji. Vodonik-peroksid (H2O2) se industrijski dobiva anodnom oksidacijom 50%tne sulfatne kiseline.

Slika 23.12. Struktura vodonik peroksida u gasovitom i vrstom stanju

Toksini oblici kiseonika

Smatra se da oko 5% ukupnog kiseonika podlee postepenoj redukciji zbog
ega moe da gradi toksine kiseonine vrste, a to su kiseonini radikali i redukovani
oblici kiseonika ili reaktivne kiseonine vrste (ROS). Elektronska konfiguracija
molekula kiseonika u osnovnom stanju omoguuje postepenu redukciju molekulskog
kiseonika. Proizvodi postepene redukcije molekula kiseonika u osnovnom stanju
prikazani su na slici 23.13.
Primanjem jednog elektrona u razvezujuu * molekulsku orbitalu kiseonika
u osnovnom stanju nastaje superoksid anjon radikal (O2 ). Redukcijom molekulskog
kiseonika u osnovnom stanju sa dva elektrona nastaje peroksidni jon (O22-), koji u
prisustvu vodoninih jona daje vodonik peroksid. Peroksidni jon nema nesparenih
elektrona i nije radikal. Daljom redukcijom peroksida, popunjava se prostor *,
razvezujue molekulske orbitale i nastaje hipotetiki proizvod, O23-. O2.3- se dalje
razgradjuje dajui O koji reakcijom sa vodoninim jonom daje hidroksil-radikal
(OH.) i O2-, odnosno vodu.

284

O2

O2

2-

3-

2H

O2

HO2

O2

HO2

H+

H 2O 2

eO2

H+

H 2O

OH

2-

2H+

H 2O

Slika 23.13. Nastajanje reaktivnih kiseoninih vrsta ROS

Superoksid anjon radikal nastaje u mitohondrijama redukcijom kiseonika

jednim elektronom. elije imunog sistema imaju takoe posebnu ulogu u stvaranju
superoksid anjona poto sadre enzimski kompleks vezan za membranu, NADPH
oksidazu, koja redukuje kiseonik sa NADPH i stvara velike koliine superoksid
anjona. Proizvodi ove reakcije su neophodni za efikasno ubijanje bakterija. Ovaj
radikal ima dominantno tetno dejstvo: indukuje lipidnu peroksidaciju i oteuje
elijske membrane. U fiziolokim uslovima ne izaziva toksine efekte jer ga enzim
superoksid dismutaza (SOD) transformie u manje aktivan vodonik peroksid. Ali ako
reaguje sa azot monoksidom onda nastaje jo toksiniji i reaktivniji peroksinitritni
anjon ONOO-.
Vodonik peroksid se u elijama obrazuje redukcijom molekula kiseonika sa
dva elektrona pri emu je reakcija katalizovana brojnim oksidazama. Iako se ne moe
definisati kao slobodni radikal jer nema nesparenih elektrona i mada predstavlja
najstabilniji intermedijerni produkt redukcije kiseonika, vodonik peroksid takoe
pokazuje brojne toksine efekte. To se pre svega odnosi na poremeaj u deponovanju
kalcijuma u mitohondrijama sa nagomilavanjem kalcijuma u citosolu i gubitkom
sulfhidrilnih grupa proteina. Ovo je kritian dogaaj u genezi elijskih oteenja u
oksidativnom stresu.
Hidroksil radikal je najreaktivniji intermedijerni produkt delimine redukcije
kiseonika. Ako se vodonik-peroksid ne ukloni katalazom, moe da reaguje sa fero
jonima i da gradi hidroksil radikal. On oteuje mitohondrijalnu membranu, DNA,
membranu elije i izaziva lipidnu peroksidaciju. Ovi procesi mogu dovesti do
ireverzibilnog oteenja elije.

285

Singlet kiseonik nije radikal i nastaje dovoenjem energije u kiseonik sa

ciljem menjanja spina jednog od elektrona to znaajno uveava njegovu reaktivnost.
Takoe moe da bude toksian u razliitim biolokim sistemima.
Bioloki znaaj
Kiseonik je osnova ivota na Zemlji. Bez njega ne moe funkcionisati ni jedna
elija sloenih ivih organizama. U atmosferu dolazi kao proizvod fotosintetikih
reakcija biljaka. Kiseonik se u organizmu prenosi putem krvi, vezivanjem za
hemoglobin u crvenim krvnim zrncima i rastvoren u plazmi. Normalna zasienost krvi
kiseonikom je od 97-98 %, u eritrocitima i 0,3% rastvorenog u plazmi, doputa
poveanje jo samo 2-3%, to se dobija duim udisanjem kiseonika na normalnom
pritisku, ili u samo nekoliko minuta s hiperbarinim kiseonikom. U hipoksinim
stanjima (glad za kiseonikom) zasienje kiseonikom je znatno manje.
Smatra se da su slobodni radikali kiseonika odgovorni za nastanak akutnih i
hroninih poremeaja koji se manifestuju kao zapaljenjski procesi, neuroloki
poremeaji, kardiovaskularni poremeaji, maligne bolesti itd.
Kiseonik ulazi u sastav eera, masti, proteina, enzima, nukleinskih kiselina
itd.
Upotreba
Koristi se u procesima sagorevanja radi postizanja viih temperatura, u
metalopreraivakoj industriji i metalurgiji za seenje i zavarivanje, za intenziviranje
tehnolokih procesa. U industriji nemetala za postizanje viih temperatura a u
hemijskoj industriji za proizvodnju gasova, u pirolitikim procesima. Takoe se
koristi u medicini, biolokim naukama, prehrambenoj industriji (kao aditiv E948), u
naunotehnikim istraivanjima itd. Zato svakodnevna primena kiseonika na
normalnom pritisku okoline ima stalno mesto u pretklinikoj i klinikoj medicini, a
leenje hitnih stanja (poput sranog infarkta, modanog udara, astmatinog napada,
teke traume itd.) bez udisanja O2 se ne moe ni zamisliti.
23.1.1.5. Sumpor
Sumpor (S, latinski sulphur) je nemetal VIA grupe. Stabilni izotopi sumpora
su: 32S, 33S, 34S i 36S. U prirodi se najee se javlja u obliku soli sulfata i sulfita, ili
kao prirodni sumpor (posebno u blizini vulkana). Vanija jedinjenja sumpora su
sumporna kiselina, sulfitna kiselina, njihove soli, sumpor (IV) oksid i sumpor (VI)
oksid. Poznat je i oksid sumpora SO, ali je izrazito nestabilan.
U prirodi se najee nailazi na -sumpor, poznat i kao uti ili rombini
sumpor. U istom obliku ima karakteristinu utozelenu boju. Dobar je elektrini
izolator, a slab provodnik toplote. Kristali utog sumpora imaju oblik romba (S8 rombohedralna struktura). Na temperaturi od 95,3C -sumpor prelazi u -sumpor, u
kristale u obliku tapia. Sumpor je lagan i mekan. Gori plavim plamenom pri emu
nastaje sumpor dioksid SO2.
Jedinjenja sumpora mogu biti toksina i nepovoljno uticati na ivotnu sredinu.
Industrijskim sagorevanjem uglja i nafte nastaje sumpor dioksid SO2, koji u atmosferi

286

reaguje s kiseonikom i vodenom parom i gradi sumpornu kiselinu H2SO4. Sumporna

kiselina je komponenta kiselih kia, koje zagauju i znaajno smanjuju pH vrednost
tla i voda, to esto ima pogubne posledice na ivotnu sredinu.
Sumpor se dobija iz sumpornih ruda, preiavanjem kamenog uglja i
industrijskog pepela. Najvei svetski proizvoa sumpora su SAD. Podzemne naslage
sumpora se tope vodenom parom zagrejanom na 160C i se pumpama izvlae na
povrinu, gdje se otopljeni sumpor skladiti u drvene sanduke i posle hlaenja
transportuje dalje. Ovaj nain proizvodnje sumpora naziva se Fraschov postupak,
prema nemakom hemiaru Hermanu Fraschu.
Jedinjenja
Sumpor dioksid ili sumpor(IV)-oksid je jedinjenje u kome sumpor ima
oksidacioni broj +4. On je glavni proizvod gorenja sumpora u fosilnim gorivima. U
okolinu dospeva i iz vulkana i zahvaljujui industrijskim procesima. Sumpor dioksid
se u atmosferi moe i dalje oksidovati do oksidacinog stanja +6 uz azot dioksid kao
katalizator, pri emu nastaje sumporna kiselina, odnosno kisele kie.
Sumpor dioksid se dobija reakcijom sumpora i vazdunog kiseonika,
S + O2 SO2 ,
ili prenjem sulfidnih ruda, obino pirita:
4FeS2 + 11O2 2Fe2O3 + 8SO2
U laboratoriji se sumpor trioksid, SO3, kao anhidrid sumporne kiseline, dobija
oduzimanjem vode sumpornoj kiselini.
H2SO4 SO3 + H2O
Sumporna kiselina (H2SO4, po IUPACu - dihidrogensulfat) bezbojna je uljasta
tenost i jedan od najvanijih proizvoda hemijske industrije. To je jaka, neorganska
kiselina sa oksidacionim i dehidratacionim delovanjem. Sumporna kiselina se dobija
kontaktnim postupkom. Prvi korak je spaljivanje sumpora pri emu nastaje sumpor
dioksid:
S (s) + O2 (g) SO2 (g)
Zatim se smea sumpor dioksida i kiseonika prevodi preko katalizatora vanadijum
pentoksida (V2O5) pri emu nastaje SO3:
2SO2 + O2 2 SO3
Nastali SO3 se uvodi u rastvor koncentrovane sumporne kiseline pri emu nastaje
pirosumporna kiselina:
SO3 + H2SO4 H2S2O7
Dodatkom vode nastaje sumporna kiselina:
2H2S2O7 + H2O 2H2SO4

287

Sumporna kiselina gradi soli i sulfate i kisele soli hidrogensulfate. U vodi se

rastvara uz naglo oslobaanje toplote, pa se mora oprezno meati s vodom, dodajui
uvek kiselinu u vodu.
Upotrebljava se najvie za vetaka ubriva (50%), u hemijskoj industriji
(20%), za boje (5%), u proizvodnji gvoa i elika (3%), u petrohemiji (2%) i ostalim
granama industrije kao to su tekstilna, koarska i prehrambena (koja troi oko 15%
proizvodnje). Kao dodatak namirnicama nosi broj E513. Koristi se i u proizvodnji
deterdenata, u tekstilnoj industriji (za proizvodnju sintetikih vlakana), u proizvodnji
lekova, u proizvodnji eksploziva, u metalurgiji, u akumulatorima itd. Retko se
upotrebljava ista sumporna kiselina. Najee se koristi njen 96-98% vodeni rastvor
Sumporasta kiselina nastaje u reakciji sumpor dioksida i vode. njene soli se
nazivaju sulfiti.
SO2 + H2O H2SO3
Bioloki znaaj
Sumpor je neophodan za ivot ovjeka. Ulazi u sastav dve aminokiseline kao i
u mnoga neophodna bioloka jedinjenja, kao to su na primer vitamini i proteini.
Jedinjenja sumpora, aminokiseline cistein i metionin su od ivotne vanosti u
ljudskom metabolizmu, gdje slue u biohemijskim reakcijama.
Upotreba
Sumpor se najvie upotrebljava kao jedna od sirovina za vetaka ubriva, ali
osim toga ima iroku primenu u industriji, posebno za proizvodnju baruta,
automobilskih guma, ibica, boja, lekova, insekticida i fungicida. Sumpor i njegova
jedinjenja su osnovne sirovine za dobijanje sumporne kiseline osnovnog proizvoda
hemijske industrije. Vei deo sumpora koji se dobije koristi se za proizvodnji
sumporne kiseline. Velike koliine sumpora se koriste i u vulkanizaciji, u procesima u
kojima se kauuk pretvara u gumu. Prirodni kauuk kroz tretiranje sumporom gubi
svoju lepljivost i postaje elastiniji. Zbog relativno male zapaljivosti sumpor se koristi
za izradu vetakih plamenova. U medicini se sumpor koristi za leenje konih
bolesti. Koristi se i kao sredstvo za unitavanje korova. Koristi se i za proizvodnju
lekova, ibica, pesticida i papira. Male koliine sumpora se koriste i za proizvodnju
specijalne vrste betona. Taj beton za razliku od obinih ne podlee dejstvu kiselina,
tako da se koristi u nekim fabrikama u kojima postoji opasnost od izlivanja kiselina.
23.1.1.6. Fosfor
Fosfor je element VA grupe hemijskih elemenata. Ima samo jedan stabilan
izotop P, ali se javlja u vie alotropskih modifikacija. Otkrio ga je alhemiar Hennig
Brandt 1669. godine prilikom destilacije ostatka urina u potrazi za zlatom.
Kondenzacijom nastalih para pronaao je supstancu koja svetli u mraku. Zbog te
osobine supstancu je nazvao fosfor, od grke rijei phos to znai svetlo i phoros to
znai donositi. Velika izvorita fosforne rude apatita se nalaze u Kini, Rusiji, Maroku,
Floridi, Ajdahu, Juti i na drugim mestima.
31

288

Fosfor je sastavni deo biljnog i ivotinjskog sveta. Ima ga u mineralima u

obliku fosfata. Apatit je smea kalcijumovih fosfata ija je opta formula
[Ca3(PO4)2]3CaX2 gdje je X = F za fluoroapatit, X = Cl za hloropatit i X = OH za
hidroksiapatit.
Elementarni fosfor se dobiva arenjem kalcijum fosfata sa silicijum
dioksidom i ugljenikom na temperaturi 1300C:
2 Ca3(PO4)2 + 6SiO2 + 10C 6 CaSiO3 + 10 CO + P4
Fosfor ima vie alotropskih modifikacija.
Beli fosfor ima formulu P4 i to je manje stabilna modifikacija. Beli fosfor je
vrsta supstanca slina vosku. Taka topljenja belog fosfora je 44C, a taka kljuanja
280C. Rastvara se u nepolarnim organskim rastvaraima (ugljen disulfid, benzen).
Ekstremno je toksian. Na vazduhu se spontano zapali pri 35C, pa se zbog toga dri
pod vodom. Upravo ova reakcija sa kiseonikom izaziva emisiju svjetlosti. Taj
fenomen se naziva hemoluminiscencija, a jedan oblik te pojave se naziva
fosforescencija.
Crveni fosfor je amorfni oblik, koji nastaje iz belog fosfora, zagrevanjem bez
prisustva vazduha na temperature izmeu 270C i 300C. Crveni fosfor nije toksian i
moe se drati na vazduhu.
Crni fosfor ima rombinu kristalnu reetku i najmanje je reaktivan.
Fosfor se najee javlja u oksidacionim stanjima +3 i +5. Predstavnik
jedinjenja u kojima je fosfor u oksidacionom stanju -3 je fosfin PH3. Fosfidi su
jedinjenja fosfora sa metalima, npr. kalcijum fosfid Ca3P2. Oksidaciono stanje fosfora
+3 postoji u halogenidima npr. PF3, PCl3, PBr3 i PI3. Oksidacono stanje +5 takoe se
javlja u halogenidima npr. (PBr5), fosfor (V) oksidu P4O10 i fosfatnoj ili fosfornoj
kiselini H3PO4.
Jedinjenja
Fosfor(V)oksid P2O5 se dobija se sagorevanjem fosfora u prisustvu kiseonika.
P4 + 5 O2 2 P2O5
Fosfor(V)oksid P2O5 je kiseli oksid i anhidrid fosforne kiseline. To je beo prah slian
snegu, i veoma higroskopan. U reakciji sa vodom daje fosfornu kiselinu.
P2O5 + 3H2O 2H3PO4
Fosfati su soli fosforne kiseline npr: Na3PO4, Ca3(PO4)2
Fosforna kiselina (H3PO4) spada u red jaih kiselina, jaa je od fosforaste koja
takoe potie od oksida fosfora.

Slika 23.14. Molekul fosforne kiseline

289

Koncentrovana fosforna kiselina, koja sadri oko 70% do 75% P2O5

fosfor(V)oksida i veoma je znaajna za poljoprivredu, tj. proizvodnju ubriva.
Bioloki znaaj
Jedinjenja fosfora su neophodna za ivot kako ivotinja tako i biljaka. Ulazi u
sastav jedinjenja u eliji, koja su neophodna za energetske promene. Fosfor je sastavni
deo nukleinskih kiselina - DNK (dezoksiribonukleinske kiseline) i RNK
(ribonukleinske kiseline) i esencijalan element za sve elije. Zato se zove biogeni
element (bios - ivot, genezis - nastajanje). Fosfor je kljuni element za sve oblike
ivota. PO4-3 , fosfatni jon, gradi DNK i RNK. elije koriste adenozin trifosfat (ATP)
za prenos energije. Skoro svaki elijski proces koristi ATP. Fosfolipidi grade elijske
membrane. Soli kalcijum fosfata utiu na jainu kostiju. U organizmu oveka ima oko
1 kilogram fosfora (3/4 su u kostima i zubima kao apatit). Prosean ovek dnevno
pojede 1-3 grama fosfora u obliku fosfata. Bitan je za zemljite kao makromineral.
Dostupnost fosfora u ekosistemima poveava rast organizama. U vodenim
ekosistemima viak fosfora moe biti nepovoljan za biljni i ivotinjski svet jer izaziva
cvetanje vode.
Upotreba
Fosfor se koristi se za proizvodnju vetakih ubriva. Prvi put je fosfor
koriten u komercijalne svrhe u industriji ibica u 19. veku. Fosforne smee se koriste
i u eksplozivima, nervnim agensima, pirotehnici, pesticidima, pastama za zube i
deterdentima. Natrijum tripolifosfat dobijen iz fosforne kiseline se koristio u
proizvodnji deterdenata mada se danas njegova upotreba izbegava zbog pogubnog
dejstva na ivotnu sredinu. Fosforna kiselina se koristi u gaziranim piima. Fosfor se
koristi za pravljenje organskih smea, preko fosfor hlorida i P4S3 i P4S10. Te smee su
plastifikanti, vatro-otporne supstance i pesticidi. Fosfor je bitan u proizvodnji elika i
fosfor bronze (Cu3P). Beli fosfor se koristi za vojne svrhe (dimne bombe).Crveni
fosfor za pravljenje plamena ibice. Kod ibica, crveni fosfor je prisutan na hrapavoj
povrini, a ne u glavi ibice.

290

23.1.2. BIOMETALI
Mikroelementi (gr. micro- malo), Cu (bakar), Br (brom), Mn (mangan), Fe
(gvoze) i dr., kao i Na (natrijum), K(kalijum), Mg (magnezijum), Fe (gvoe), Co
(kobalt), Zn (cink), Mo (molibden) nazivaju se i biometali ili metali ivota. Oni
uestvuju u izgradnji razliitih biosistema mada ne spadaju u najrasprostranjenije
elemente. Veina biometala nalazi se u IV periodi. Natrijum i magnezijum se nalaze u
III a molibden u V periodi Slika 23.11.
Perioda
III
IV
V

Ia
Na
K
-

IIa
Mg
Ca
-

IIIa
-

IVa
-

Va
(V)
-

Grupa
VIa
(Cr)
Mo

VIIa
Mn
-

VIII
Fe, Co
-

Ib
Cu
-

IIb
Zn
(Cd)

Slika 23.15. Biometali u Periodnom sistemu Mendeljejeva

23.1.2.1. Natrijum
Natrijum (Na, latinski- natrium) je element IA grupe. Spada u alkalne metale.
Jedini stabilni izotop mu je 23Na. U prirodi se ne nalazi u elementarnom stanju, ve u
obliku jedinjenja. Zastupljen je u gornjim slojevima Zemlje, u oko 2,30% je u obliku
jona Na+ u okeanima. Nalazi se i u obliku minerala NaAlSi3O8, ilske alitre (NaNO3)
i kuhinjske soli (NaCl).
Otkrio ga je engleski hemiar Sir Humphry Davy 1807 elektrolizom masne
sode-NaOH. Vanija jedinjenja su natrijum oksid, natrijum hidroksid koji je veoma
jaka baza; kao i razne soli. Sapun je natrijumova so viih masnih kiselina. Skoro sve
natrijumove soli su rastvorne u vodi. Ima jake redukcione osobine i sposobnost da
redukuje vodu dajui elementarni vodonik :
2 Na (s) + 2H2O 2 Na+ (aq) + 2 OH- (aq) + H2 (g)
Reakcija je burna zbog razvijanja gasovitog vodonika, a toplota reakcije prouzrokuje
paljenje natrijuma. Natrijum u atmosferi bogatoj kiseonikom gradi natrijum peroksid
Na2O2 (sadri peroksid ion O22-).
Jedinjenja
Natrijum-nitrat NaNO3 je najvaniji nitrat koji se pojavljuje u prirodi. Nalazi se u
ileu, pa se zato i naziva ilska alitra. Manjih nalazita ima u Egiptu, Maloj Aziji,
Kolumbiji i Kaliforniji, ali od tehnikog znaaja su samo nalazita u ileu.
U laboratoriji se natrijum-nitrat dobiva preteno iz sode (natrijum karbonata) sa
nitratnom (azotnom) kiselinom:
Na2CO3 + 2 HNO3 2 NaNO3 + H2O + CO2
ili u prisustvu NO2.
Na2CO3 + 2 NO2 NaNO2 + NaNO3 + CO2
291

Danas se natrijum nitrat, ilska alitra koristi kao ubrivo.

Natrijum-karbonat Na2CO3 je polimorfna supstanca, moe biti bezvodna ili sadravati
kristalnu vodu (hidrat).
Natrijum-hidroksid (poznat i kao kaustina soda, soda, natron-soda) je beli
higroskopni prah sa hemijskom formulom NaOH. U vodi se rastvara oslobaajui
toplotu i dajui jaku bazu sa pH 14 pri koncentraciji od 1 mol/l. Sa ugljen dioksidom
iz vazduha daje natrijum hidrokarbonat.
NaOH + CO2 NaHCO3
Kao jaka baza, istiskuje slabe baze iz njihovih soli. Svetska proizvodnja sode 2001
godine je iznosila oko 46 miliona tona.
Bioloki znaaj
Katjoni natrijuma su najvaniji unutarelijski katjoni i neophodni su za
odranje elijske membrane.
Upotreba
Natrijum se koristi u proizvodnji razliitih sapuna, boja i lakova, celuloze iz
drveta, za finu obradu (merceriziranje) pamuka, za preiavanje masnoa, ulja i nafte,
u obradi boksita i proizvodnji aluminijuma, u sintezi mravlje kiseline itd.
23.1.2.2. Kalijum
Kalijum (K, latinski - kalium) je metal IA grupe. Stabilni izotopi su 39K i 41K.
Vaan nestabilni izotop je 40K, iz kojeg mogu nastati 40Ar ili 40Ca. Najvaniji minerali
kalijuma su silvin KCl, karnalit KCl. MgCl2. 6H2O, kainit KCl . MgSO4 . 3H2O.
Jedinjenja
Kalijum-hlorid je neorgansko hemijsko jedinjenje, koje se ubraja u
najznaajnije soli kalijuma. Njegova molekulska formula je KCl
Kalijum-hidroksid (molekulska formula KOH) je hidroksid kalijuma, i jedna
od najjaih baza.
Kalijum-sulfat je neorgansko jedinjenje formule K2SO4. Koristi se kao
vetako ubrivo.
Kalijum-permanganat (latinski kalium hipermanganicum) je neorgansko
hemijsko jedinjenje koje spada u grupu kalijumovih soli. Molekulska formula
kalijum-permanganata je KMnO4. Na temperaturi preko 230C razlae se po formuli:
2KMnO4 K2MnO4 + MnO2 + O2
Kalijum-permanganat je jak oksidans.
Kalijum-permanganat ima jake baktericidne (ubija bakterije) osobine. Zbog
toga se koristi za preiavanje vode za pie, u mastima, za dezinfekciju grla i u
preparatima za dezinfekciju rana.
Kalijum-nitrat poznat i kao alitra je so ija je molekulska formula KNO3.
Rastvara se u vodi. Javlja se u prirodi u malim koliinama u obliku minerala
nitrokalita u krajevima sa suvom i toplom klimom izmeu ostalog u Kini i Indiji. Iz

292

ovih drava je donoen u Evropu, zbog ega je i dobio ime indijska alitra. Sada se
uglavnom dobija reakcijom natrijum nitrata i kalijum hlorida:
NaNO3 + KCl KNO3 + NaCl
Kalijum-nitrat je bezbojna ili bela kristalna supstanca. Topi se na 334C. Pri
zagrevanju do 400C razlae se na kalijum nitrit i kiseonik:
2KNO3 2KNO2 + O2
Kalijum-nitrat je oksidans, koji se od davnina koristi za pravljenje baruta. Takoe se u
pirotehnici koristi i meavina KNO3 sa eerom u odnosu 1:1 za pravljenje dima. Do
poetka XX veka koristio se za dobijanje azotne kiseline. Sada se uglavnom koristi za
proizvodnju kalijum nitrita, kao ubrivo (sadri 13% azota i 45% kalijum oksida), i za
konzervisanje hrane (E252).
Bioloki znaaj
Katjoni kalijuma su osnovni katjoni unutar elije i neophodni su za
funkcionisanje elijske membrane. Kalijum je neophodan za prenos impulsa od nerva
do miia, kao i za kontrakciju miia. U prisustvu kalijuma pomo eer moe biti
izluen iz krvi. Kalijum regulie ravnoteu vode i dovodi u ravnoteu kiseline i baze.
Kalijum gradi telesne proteine i aktivira mnoge enzime. Utie na hormone insulin i
kortizon, kao i stomanu kiselinu.
Upotreba
Kalijum je jedan od najee prepisivanih minerala. Koristi se u situacijama
kada dolazi do gubitka kalijuma iz organizma, kao to je terapija diureticima. Osim
toga kalijum se koristi pri naruenom sranom ritmu, leenju glukokortikoidnim
hormonima, visokom krvnom pritisku, raznim sranim oboljenjima (infarkt miokarda
i drugo), prevenciji od stvaranja kamena u bubregu. Osim toga kalijum se koristi
protiv zamora. Koristi se i za leenje alergija, glavobolja, dijareja. Soli kalijuma se
koriste u proizvodnji vetakih ubriva i eksploziva.
23.1.2.3. Magnezijum
Magnezijum (Mg, latinski - magnesium) je zemno alkalni metal IIA grupe.
Oksidacioni broj magnezijuma u jedinjenjima je iskljuivo +2. Ima najniu
temperaturu topljenja u grupi zemnoalkalnih metala. Stabilni izotopi magnezijuma su:
24
Mg, 25Mg i 26Mg. Da je magnezijum poseban element prvi je utvrdio Josef Blek, a u
istom obliku je dobijen 1808 godine od strane Humphry Davy-a.
Magnezijum je zastupljen u Zemljinoj kori u koliini od 2,74%. U prirodi se
magnezijum veoma esto nalazi vezan u vidu silikata, ali sa stanovita dobijanja
najvaniji minerali su mu: dolomit MgCO3 . CaCO3 i magnezit MgCO3. U morskoj
vodi je zastupljen u koliini od 1200 ppm (engl. parts per million), u obliku rastvora
soli Mg2+. Vodeni rastvori u kojima je velika koncentracija Mg2+ imaju gorak ukus.
Legure magnezijuma i bakra su veoma izdrljive. Imaju malu gustinu.

293

Metalni magnezijum se veoma lako oksiduje na vazduhu. Magnezijum

redukuje veinu oksida ak i ugljenik(IV)-oksid. Magnezijum gori u ugljen(IV)oksidu (koji slui za gaenje poara) i redukuje ga pri emu se stvara MgO i oslobaa
se ugljenik u vidu ai.
Jedinjenja
Magnezijum hidroksid Mg(OH)2, se dobija reakcijom soli magnezijuma i
alkalnog hidroksida.
Mg2+ + 2OH- Mg(OH)2
Upotrebljava se u industriji eera za ekstrakciju eera iz melase. U industriji se
koristi za neutralizaciju alkalnih otpadnih voda, a koristi se i u medicini kao antacid i
laksativ, a moe se koristiti kao dezodorans i izbeljiva odee.
Magnezijum-karbonat li mineral magnezit, MgCO3 je magnezijumova so
ugljene kiseline. Koristi se za dobijanje magnezijum oksida jer se na temperaturi
preko 540 C razlae na magnezijum oksid i ugljen dioksid.
MgCO3 MgO + CO2
Magnezijum-sulfat je hemijsko jedinjenje magnezijuma sa molekulskom
formulom MgSO4. Gradi hidrate od kojih je najvaniji MgSO4 7H2O koji se naziva
gorka so. Bezvodni magnezijum sulfat se naziva stipsa i dobro upija vodu.
Magnezijum hlorid je neorgansko hemijsko jedinjenje, koje se ubraja u
najznaajnije soli magnezijuma. Njegova molekulska formula je MgCl2. Magnezijum
hlorid se koristi u proizvodnji tekstila i papira. U medicini, magnezijum hlorid se
moe, kao i druge rastvorne soli magnezijuma, primenjivati kao laksans.
Bioloki znaaj
Magnezijum ulazi u sastav hlorofila a i b koji imaju slinu hemijsku strukturu
i ulogu u elijama biljaka. Hlorofil je pigment koji biljkama (chloros= zelen i phyllon
= list) daje zelenu boju i vri fotosintezu bez koje ne bi bilo ivota na Zemlji. Otkrio
ga je dr. Richard Willstadter 1915 i za to dobio Nobelovu nagradu. Fotosinteza je
proces koji sunevu energiju pretvara u hemijsku i omoguava proizvodnju kiseonika,
sintezu eera i proteina kao i odvijanje celokupnog metabolizma u elijama. Hlorofil
apsorbuje svjetlost najjae u plavom i crvenom dijelu elektromagnetnog spektra, dok
najslabije apsorbuje zelenu svetlost.

Slika 23.16. Struktura hlorofila

294

Hlorofil je po hemijskoj grai porfirinsko jedinjenje izgraeno od porfirinskog

prstena u ijem se centru nalazi atom magnezijuma Mg; porfirinski prsten je aktivni
deo molekula i fitolnog lanca u vidu produetka (rep hlorofila) koji ima lipofilne
osobine i slui da se molekul hlorofila privrsti za tilakoidnu membranu. Hlorofili a i
b se meusobno razlikuju po tome to je kod hlorofila a u poloaju 3 u porfirinskom
prstenu metil grupa (CH3), dok je na istom poloaju i kod hlorofila b aldehidna grupa
(CHO).
Namirnice koje su najbogatije magnezijumom su (u 100 grama namirnica):
semenke dinje - 520 mg, kakao - 420 mg, stabljika peruna - 291 mg, soja - 250 mg,
orasi - 130-190 mg, boranija - 169 mg , jabuka sa korom - 103 mg itd.
Dnevne potrebe za magnezijumom kod odraslog oveka iznose izmeu 300400 mg. Magnezijuma u prirodnoj sredini ima u namirnicama koje koristi ovek, ali se
njegove koliine smanjuju zbog ubrenja hemijskim jedinjenjima koja sadre kalijum.
Nedostatak magnezijuma moe nastati i usled upotrebe alkohola, stresa, korienja
masnih namirnica, propadanja bubrega itd. Pokazatelji nedostatka magnezijuma mogu
biti nagle vrtoglavice, pojaano opadanje kose, lomljenje noktiju, kvarenje i lomljenje
zuba, znojenje nou, problemi sa srcem, glavobolje, klonulost.
Upotreba
Koristi se kao redukciono sredstvo magnezijum za dobijanje metala iz
njihovih oksida, kao i za katodnu zatitu metala od korozije. Legure magnezijuma sa
bakrom se koriste u avioindustriji kao i u kosmikoj industriji. Legure aluminijuma sa
magnezijumom imaju slinu upotrebu.
23.1.2.4. Kalcijum
Kalcijum (Ca, latinski calcium) je metal IIA grupe, gradi Ca2+ jon. Ima est
stabilnih izotopa. To su 40Ca, 42Ca, 43Ca, 44Ca, 46Ca i 48Ca. Kalcijum je
najrasprostranjeniji zemnoalkalni metal, a i jedan od najrasprostranjenijih elemenata u
prirodi. Zastupljen je u Zemljinoj kori u koliini od 3,54%. Kalcijum-karbonat CaCO3
je glavni sastojak sedimentnih stena. Kao krenjak ini mnoge planinske masive.
Veoma je rasprostranjen i kalcijum sulfat CaSO4 u vidu anhidrita i gipsa.
Kalcijum je srebrnobeo, mekan i lak metal. Jedinjenja kalcijuma se nalaze i u
vodi, i prouzrokuju njenu tvrdou. Najvea koncentracija kalcijuma, zbog prisustva u
Zemljinoj kori kao kljunog elementa je u mineralima kalcitu, CaCO3 i dolomitu
CaCO3MgCO3. Katjoni Ca2+ spadaju u spadaju u IV analitiku grupu katjona
Tvrdoa vode nastaje usled prisustva rastvorenih soli kalcijuma i
magnezijuma (nekada i gvoa) itd. Najoiglednija manifestacija tvrdoe vode je
taloenje sapuna u tvrdoj vodi. Kalcijum sulfat CaSO4 i hlorid CaCl2 ine stalnu
tvrdou vode koja se kuvanjem ne moe otkloniti. Tvrda voda je nepogodna za
korienje (za kuvanje, pranje i industriju).
Prolazna (privremena) tvrdoa potie od kalcijum hidrokarbonata i eliminie
se kuvanjem.
Ca2+ + 2HCO3- CaCO3 (s) + CO2 (g) + H2O
Kalcijum se dobija elektrolizom bezvodnog rastvora kalcijum hlorida CaCl2.
295

Jedinjenja
Zagrevanjem kalcijuma u prisustvu vazduha grade se kalcijum oksid CaO i
kalcijum-nitrid Ca3N2.
2Ca+O22CaO i

3Ca + N2 Ca3N2

Kalcijum-karbonat se dobija uvoenjem ugljen dioksida u rastvor kalcijumhidroksida.

Ca(OH)2 + CO2 CaCO3 + H2O
Kalcijum-karbonat se zagrevanjem razlae na kalcijum oksid i ugljen-dioksid, a sa
vodom daje kalcijum-hidroksid .
CaCO3 CaO + CO2
CaO + H2O Ca(OH)2
Kalcijum-sulfat je hemijsko jedinjenje ija je formula CaSO4. U prirodi se
javlja kao mineral anhidrit, CaSO4 ,i kao dihidrat, CaSO4 . 2H2O, koji se naziva gips, a
ako je zrnast i potpuno beo - alabaster.
Bioloki znaaj
Kalcijum i Ca2+ joni aktiviraju neke enzime, reguliu nervno-miinu
razdraljivost itd. Najvaniji sekundarni mesender u aktivnosti hormona. Kosti
oveka i ivotinja sadre kalcijum u vidu fosfata i karbonata. Nedostatak kalcijuma u
kostima izaziva bolest rahitis i osteoporozu. Jon kalcijuma nalazi se i krvi i ubrzava
zgruavanje krvi u dodiru sa vazduhom. Kod biljaka ulazi u neke oblike elijskih
zidova. Biljke skladite kalcijum u stabljici i liu. Nedostatak kalcijuma kod biljaka
prouzrokuje slab razvoj korena i lia.
Kalcijum je zastupljen u ovekovom organizmu izmeu 1,4 i 1,66 % to
predstavlja preko 1 kilogram. Kalcijum ima veliku ulogu u ljudskom organizmu kao
aktivator enzima, prenosilac bioelektrinih impulsa, uestvuje u zgruavanju krvi,
grenju miia, u proizvodnji hormona itd.
Upotreba
Kalcijum se upotrebljava se za legiranje olova, aluminijuma, za dezoksidaciju
bakra i nekih legura. Gips se najvie koristi kao dodatak cementu ali i za izradu
maltera (meanjem sa kreom). Osim toga gips je i hemijska sirovina za dobijanje
sumpora, sumporne kiseline i vetakog ubriva amonijum- sulfata, (NH4)2SO4.
23.1.2.5. Mangan
Mangan (Mn, latinski - manganium) je metal VIIB, grupe. Ima 15 izotopa ije
se atomske mase nalaze izmeu 49-62. Postojan je samo jedan- 55, koji ini skoro
100% sastava izotopa mangana koji se javljaju u prirodi. Zastupljen je u Zemljimoj
kori u koliini od 950 ppm u obliku rude koju ine meavine nekoliko vrsta
oksida.Vaniji minerali su: braunit Mn2O3+6SiO12, piroluzit MnO2 i hausmanit
Mn2O4. Sva tri su oksidi mangana.
Mangan je tvrd, srebrnast i krt metal. Vrlo je reaktivan, na vazduhu se pali,
reaguje sa vodom gradei hidroksid. Mangan ima sline osobine kao i alkalni metali.

296

Jedinjenja
Mangan(II)-oksid je oksid mangana hemijske formule MnO, gde je
oksidacioni broj mangana +2. Moe se dobiti redukcijom bilo kog drugog oksida
mangana, ili zagrevanjem u struji vodonika:
MnO2 + H2 MnO + H2O
Moe se dobiti i zagrevanjem karbonata, hidroksida ili oksalata bez prisustva vazduha:
MnCO3 MnO + CO2
MnO je zelena supstanca koja se ne rastvara u vodi. Bazan je oksid, jer reaguje sa
kiselinama dajui soli dvovalentnog mangana. Na vazduhu se brzo oksiduje.
Bioloki znaaj
Mangan je sastojak mnogih enzima u obliku jona Mn2+ i Mn3+ kao to su
superoksid dizmutaza, piruvat karboksilaza idr., a najvaniji je kod ATP-zavisnih
enzimskih reakcija. Kod ivine i drugih ptica javljaju se karakteristine promene na
ekstremitetima usled nedostatka Mg i Mg2+ Kod ovaca i goveda opisane su
hipomagneziemije itd.
Mangan bi trebalo dnevno unositi u koliini od najmanje 1 miligram. U
velikim koliinama soli mangana su toksine.
Upotreba
Koristi se kao dodatak eliku jer smanje njegovu temperaturu topljenja i
popravlja mehanike osobine.
23.1.2.6. Gvoe
Gvoe ili (Fe, latinski ferrum) je metal VIIIB grupe. Ima 16 izotopa ije se
atomske mase nalaze izmeu 49 - 63. Postojani izotopi su: 54, 56, 57 i 58.
Najzastupljeniji je izotop 56 (91%). Gvoe se javlja u 3 alotropske
modifikacije:gvoe ,gvoe , gvoe . Spada u grupu prelaznih metala i gradi
fero (stepen oksidacije gvoa +2 ) i feri (stepen oksidacije gvoa +3) jedinjenja.
isto gvoe je sjajan, srebrnast, mekan metal koji veoma lako podlee koroziji.
Gvoe je bilo poznato jo u prvobitnim civilizacijama. Zastupljeno je u
Zemljinoj kori u koliini od 0,41% u obliku sledeih minerala: crvenog hematita
(Fe2O3), crnog magnezita (Fe3O4), siderita (FeCO3), limonita, halkopirita, pirita,
arsenopirita. Sem ovih minerala veliki tehnoloki znaaj imaju kompleksna jedinjenja
gvoa koja se dobijaju iz hlorida gvoa. Ta jedinjenja su katalizatori brojnih
organskih reakcija.
Gvoe je podlono koroziji odnosno stvaranju re na povrini gvozdenog
predmeta usled prevlaenja slojem poroznog hidratisanog feri oksida. Proces korozije
se odvija u prisustvu kiseonika i vlage iz vazduha.
4Fe + 3O2 + 2H2O 2 Fe2O3 . H2O
Jedinjenja
297

Gvoe sulfat je neorgansko hemijsko jedinjenje Fe2(SO4)3. Koristi kao

dodatak u proizvodnji stone hrane, kako bi se spreio nedostatak gvoda kod
ivotinja. Dobija se u reakciji ferosulfata i sumporne kiseline u prisustvu vodonik
peroksida.
Fero-hlorid (II), FeCl2, kiselog ukusa se upotrebljava za suzbijanje
malokrvnosti.
Bioloki znaaj
Gvoe u obliku jona Fe2+ i Fe3+ulazi u sastav enzima difosforibonukleozid
dehidrogenaza, peroksidaze, superoksid dizmutaze itd. Komponenta je hemoglobina i
svih drugih hem-proteina kao i Fe-S-proteina. Osim u hemoglobinu gvoe se nalazi i
u mioglobinu. Hemoglobin je metaloprotein koji prenosi kiseonik i nalazi se u
crvenim krvnim zrncima kod kimenjaka. Hemoglobin prenosi kiseonik iz plua ili
krga u ostale delove tela, kao to su npr. miii. Kod ljudi, hemoglobin se sastoji od
etiri proteinske podjedinice. Svaka podjedinica se sastoji od proteinskog lanca koji je
vezan sa neproteinskom hem grupom. Svaki proteinski lanac gradi alfa-heliks.

Slika 23.17. Hem grupa hemoglobina

Aktivni centar hemoglobin je hem. Atom gvoa u hem grupi se vezuje sa

etiri atoma azota u sreditu porfirinskog prstena. Isti atom moe da gradi i dve
dodatne veze, po jednu sa svake strane ravni hema. Ta vezivna mesta se zovu peto i
esto koordinaciono mesto. Oksidacioni broj atoma gvoa u hemu moe biti +2 i +3.
Analogni oblici hemoglobina se zovu ferohemoglobin i ferihemoglobin.
Ferihemoglobin se jo zove i methemoglobin. Samo hemoglobin oksidacionog stanja
+2 moe da vee kiseonik.
Gvoe se nalazi u organizmu u malim koliinama u jetri. Vitamin C pomae
usvajanje gvoa u organizam, pa da bi se gvoe iz hrane bolje apsorbovalo, korisno
je uz obroke uzimati namirnice bogate C vitaminom (salate od paprike, paradajza, sok
od pomorande, limuna). Gvoe se bolje usvaja iz namirnica ivotinjskog porekla,
nego iz namirnica biljnog porekla, pa se savetuje i upotreba namirnica bogatih C
vitaminom.
Gvoe je neophodno za ouvanje zdravlja. Atom gvoa se nalazi i u
mnogim enzimima kao to je katalaza i superoksid dizmutaza. Potrebe za gvoem se
razlikuju u zavisnosti od starosti, teine, pola, zdravlja minimalne koliine koje je
298

potrebno dnevno uneti kreu se u irokim okvirima. Kod odraslih osoba od 10

miligrama dnevno do 20 kod ena, dok je za vreme dojenja potrebno 30.
Velike koliine gvoa(II) su otrovne. Soli gvoa(III-VI) su bezopasne, zato
to ih organizam ne apsorbuje.
Upotreba
Vekovima se koristi u obliku legura kao to su elik, legure sa manganom,
hromom, molibdenom, vanadijumom i mnogim drugim elementima.
23.1.2.7. Kobalt
Kobalt (Co, latinski - cobaltum) je metal VIIIB grupe. Ima 17 izotopa ije se
atomske mase nalaze izmeu 35-64. Postojan je samo izotop sa atomskom masom 59,
koji ini skoro 100% od ukupne koliine izotopa kobalta u prirodi. 1735 godine otkrio
ga je G. Brandta.
isti kobalt je srebrnast, blistav veoma tvrd metal, koji poseduje
feromagnetina svojstva. Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 20 ppm u obliku
dva minerala: smaltina CoAs2 i kobaltina CoAsS koji obino prate rude bakra i nikla.
Rastvori soli kobalta, stepena oksidacije +2 i +3 imaju krvavo-crvenu, i plavu
boju i koriste se u proizvodnji boja.
Bioloki znaaj
Kobalt je aktivator brojnih enzima u ivim organizmima. Vitamin B12 (utie
na koliinu hemoglobina i broj crvenih krvnih zrnaca u krvi), sadri u svojoj strukturi
kobalt koji je koordinativno vezan sa organskim delom molekula i jednim CN- jonom.
Ipak minimalne dnevne potrebe za kobaltom su veoma male 0,05 ppm.
Osnovu ovog vitamina ini porfirinsko jezgro. Jezgro ine 4 redukovana
pirolova prstena koji su meusobno povezani dok se kobalt nalazi u sredini molekula
i vrstim kovalentnim vezama je vezan za 4 atoma azota. Prisutstvo kobalta je vrlo
bitno za bioloku aktivnost. Sadri i nukleotidni ostatak (baza, eer, fosfat). Bogati
izvori vitamina B12 su riba, plodovi mora, mleko, jetra, srce i fermentisani sirevi.
Nedostatak moe dovesti do anemije i nekih neurolokih oteenja.

Slika 23.18. Vitamin B 12

299

Upotreba
Upotrebljava se kao dodatak magnetinim rudama. Nesimetrine soli kobalta
npr. K3CoO4 imaju jake feromagnetine osobine i koriste se u elektronici. Soli kobalta
se koriste kao katalizatori nekih hemijskih reakcija.
23.1.2.8. Bakar
Bakar (Cu, latinski - cuprum) - hemijski element, metal VIIIB grupe. Ima 18
izotopa ije se atomske mase nalaze izmeu 58-73. Postojana sa samo dva izotopa
atomskih masa 63 i 65. Bakar je poznat od davnina, kao osnovni sastojak bronze. Bio
je poznat jo u praistorijsko doba, pa se i doba u ljudskoj istoriji naziva Bakarnim
dobom. Stari Grci su ga nazivali halkos, ali su tako takoe nazivali i mesing i bronzu.
U antiko doba dolazio je gotovo iskljuivo sa Kipra te je bio poznat pod nazivom aes
cyprium (ciparska ruda) ili u kraem obliku cyprium. Danas je ova re deo kovanica
za razne minerale koji sadre bakar poput halkopirita CuFeS2 i halkozina Cu2S a
bakrorez se jo naziva i halkografija.
Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 55 ppm u obliku sulfida:
halkopirita CuFeS2, halkozina CuS i drugih. U prirodi se retko nalazi u elementarnom
stanju.
isti bakar je crvenkasto-mrke boje, mek metal, vrlo velike toplotne i
elektrine provodljivosti. Na vazduhu ne podlee koroziji, ali dugim stajanjem na
vazduhu bakar se prevlai zelenom zatitnom prevlakom, patinom, nastalom od
baznih soli bakra, hidroksi karbonata CuCO3.Cu(OH)2, hidroksisulfata ili
hidroksihlorida. Ako se u vazduhu nalazi velika koliina sumpor dioksida umesto
zelene patine stvara se crni sloj bakar sulfida.
Iz oksidnih ruda kuprita Cu2O, malahita CuCO3. Cu(OH)2 i azurita 2CuCO3.
Cu(OH)2 bakar se najee dobiva hidrometalurkim (mokrim) postupkom. Iz
bogatijih sulfidnih ruda ili iz siromanih sulfidnih ruda koje su prethodno oplemenjene
pomou flotacije bakar se izdvaja sukcesivnom oksidacijom i redukcijom u jamastim
ili plamenim peima. isti bakar se dobija elektrolitikim postupkom (elektrolitski
bakar s 99,96-99,99% bakra).
Jedinjenja
Bakar je u svojim jedinjenjima jednovalentan +1 ili dvovalentan +2.
Zagrevanjem na vazduhu, oksiduje se i pretvara u crveni bakar(I)-oksid Cu2O i crni
bakar(II)-oksid CuO, koji slui kao boja za bojenje staklenih povrina.
Bakar(II)-sulfat (plava galica, CuSO4 . 5H2O) dobija se rastvaranjem bakra u
sumpornoj kiselini, a koristi se u vinogradarstvu.
Bakar(II)-karbonat CuCO3 . Cu(OH)2 gradi se na bakrenim predmetima kao patina, a u
prirodi se nalazi kao malahit.
Bakar(II)-hlorid CuCl2 upotrebljava se u proizvodnji nekih organskih boja i u
pirotehnici.
CuSO4 ima baktericidne osobine, a bezvodni je jaka stipsa (upija vodu).
300

Kompleksna jedinjenja bakra su stabilna, ali podlona promeni oksidacionog broja

bakra zbog ega se ona esto koriste kao katalizatori. Vodeni rastvori soli bakra
oksidacionog broja +1 imaju intenzivnu zelenu, a rastvori soli bakra oksidacionog
broja +2 intenzivnu plavu boju
Bioloki znaaj
Bakar je mikroelement koji se javlja u reaktivnim centrima mnogih enzima, u
obliku katjona Cu+ i Cu2+ kao to je superoksiddizmutaza (SOD), citohrom c oksidaza,
liziloksidaza itd. Potreban je za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ulazi u sastav
hemocijanina, ima pozitivan uticaj na elijsku membranu nervnih elija, i ima uticaj u
slanju nervnih impulsa. Dnevno je potrebno minimalno uneti 0,5 ppm.
Nedostatak bakra moe da izaziva malokrvnost, lou apsorpciju gvoa i
smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca. Pretpostavlja se da sem toga nedostatak bakra
izaziva poremeaje u radu srca, aterosklerozu i usporava rad nervnog sistema (na
primer slaba koncentracija). Nedostatak bakra takoe smanjuje i koliinu belih krvnih
zrnaca, a samim tim i otpornost organizma na bolesti.
Najvei izvor bakra u ishrani su morski plodovi a meu njima bakra najvie
ima u ostrigama. Bakar se takoe moe nai i u zrnastom crnom hlebu, mahunastom
povru, kuvanim iznutricama i kiviju.
Upotreba
Bakar se masovno upotrebljava za proizvodnju elektrinih provodnika i
uopte u elektronici. Zbog malih rezervi i velike primene bakar predstavlja materijal
od stratekog znaaja. Bakar se dodaje u razne legure. Mea se i sa srebrom i zlatom
to u znatnoj meri poboljava njihove mehanike osobine. U graevinarstvu se bakar
koristi kao krovni pokriva i za izradu oluka, a od skora i kao materijal za oblaganje
fasada.
23.1.2.9. Cink
Cink (Zn, latinski - zincum) je metal iz grupe IIB. Ima 23 izotopa ije se
atomske mase nalaze izmeu 57 i 78, od kojih su postojani oni sa atomskim masama
64, 66, 67, 68 i 70. Otkriven je u Indiji ili Kini pre 1500. p.n.e. U Evropu je donesen
tek u 17. veku. Zastupljen je u Zemljinoj kori u koliini od 75 ppm u obliku minerala,
uglavnom ZnS, ZnO.
Jedinjenja
Najpoznatije jedinjenje cinka je njegov oksid ZnO, koji se koristi kao dodatak
za boje i lakove
Bioloki znaaj
Cink uestvuje u mineralizaciji kostiju, sintezi belanevina, zarastanju rana,
utie na rad imunolokog sistema, pravilnu raspodelu insulina i tednju holesterola i
vitamina A. Cink u obliku katjona Zn2+ ulazi u sastav preko 200 enzima kao to su
npr. karboanhidraza, karboksilpeptidaze superoksid dizmutaza i dr. Ima udela i u
regulaciji krvnog pritiska i sranog ritma. Odrasle osobe dnevno treba da ga unose u
organizam najmanje 5 miligrama, a preporuuje se oko 15-20 miligrama.

301

Nedostatak cinka uzrokuje:malokrvnost, srpastu anemiju elija, usporavanje

tempa rasta, sporo zarastanje rana, zapaljenja koe itd. Nedostatak cinka kod dece
izaziva nii rast i sporiji umni razvoj. Cink deluje kao lek za bolesti eluca,
reumatizam, kone bolesti. Sistematsko uzimanje nekih lekova i alkohola utie na
smanjenje koliine cinka u ovekovom organizmu. Soli cinka (II) izazivaju rak
ukoliko se unose u velikim koliinama.
Namirnice koje su bogate cinkom su: ostrige, posno meso i ribe, a ima ga ima
i u zrnastom hlebu.
Upotreba
Cink se koristi za prevlaenje lima u cilju zatite od korozije, kao sastojak
mnogih legura, posebno bakra, za elektrine pei, za zapraivanje biljnih kultura u
batama, jer ima insekticidno dejstvo.
23.1.2.10. Molibden
Molibden (Mo, latinski - molybdos) je metal VIB grupe. Ime potie od grkog
naziva za olovo - molybdos. Molibden je prelazni metal. U Zemljinoj kori molibden je
zastupljen u koliini od 1,5 ppm. Osnovni izvor molibdena je mineral molibdenit
MoS2. Ostali minerali manjeg znaaja su vulfenit PbMoO4 i povelit CaMoO4.
ist molibden je srebrnobeo, veoma tvrd, i ima jednu od najviih temperatura
topljenja meu elementima. Dodaje se eliku u malim koliinama da bi poveao
njegovu tvrdou.
Bioloki znaaj
Molibden je mikroelement koji ima vanu ulogu u metabolizmu biljaka.
Takoe se nalazi i u nekim enzimima u telu oveka. Molibden je uvek vezan kao
kofaktor. Ulazi u sastav enzima ksantin dehidrogenaze, aldehid oksidaze i dr.
Upotreba
Preko 2/3 molibdena koji se proizvede koristi se za proizvodnju legura.
Molibden se i danas koristi za proizvodnju elika velike izdrljivosti i otpornosti na
visoke temperature. Neke legure su sem otpornosti na visoke temperature otporne i na
koroziju. Molibden se koristi i u avionskoj industriji, proizvodnji oruja, kao i za
proizvodnju sijalica. Kao katalizator molibden se koristi u naftnoj industriji, posebno
pri katalitzatorskom odstranjivanju sumpora iz naftnih proizvoda. Molidbenov izotop
99 nalazi primenu u nuklearnoj industriji. Jedinjenja molibdena su obojena u razne
nijanse narandaste boje, pa se stoga koriste za proizvodnju boja, plastike i gumenih
proizvoda. Molibden se koristi i u elektrinoj industriji.

302

24. LITERATURA
Stanimir Arsenijevi, Opta i neorganska hemija, Nauna knjiga, Beograd 1980.
Ilija Rikovski, Neorganska hemija, Graevinska knjiga, Beograd 1983.
I. Filipovi, S. Lipanovi, Opa i anorganska kemija, kolska knjiga, Zagreb 1988.
Jang, D . A. Hemija, Vuk Karadi, Beograd, 1971.
S. Veljkovi, Hemijska kinetika, Graevinska knjiga, Beograd, 1969.
S. Kevrean, J. Kandra, J. Nikoli, Osnovi raunanja u hemiji, Izdavaka djelatnost "M&
N" Novi Sad 1995.
M. Sikirica, Stehiometrija, kolska knjiga, Zagreb, 1986.
Rosenberg, J. L. and Epstein, L. M., College Chemistrv 7/ed, McGrow-Hill
Publishing Company, New York, 1990.
Gibbs, R. H., Chemical Problems and Calculations, Edward Arnold & Co., London, 1951.
Glinka, N. L., Zadaci i vebe iz opte hemije, Nauna knjiga, Beograd, 1988.
B.V. Wekrasov. Opta hemija, Nauna knjiga, Beograd 1976.
D. tajner, M. Budinevi, S. Kevrean, Praktikum iz hemije, DOO "IPC" Novi Sad,
1996.
S.Nri, J. Vueti. Neorganska preparativna hemija. Graevinska knjiga, Beograd 1996.
J. Savi, M. Savi, Osnovi analitike hemije, "Svjetlost" Sarajevo 1987.
Grdeni D. Molekule i kristali, kolska knjiga, Zagreb 1986.
S. orevi, Fizika hemija. TMF, Beograd 1975.
S. Gleston, Udbenik fizike hemije, Nauna knjiga, Beograd 1967.
Walter J. Moore, Fizika hemija, Nauna knjiga, Beograd 1962.
Ilija Rikovski, Organska hemija, Graevinska knjiga, Beograd 1983
Pine, S.H. Hendrickson. J. B. Cram. D.J.Hammond, G.S. Organska hemija, kolska knjiga,
Zagreb 1984.
C.R.Noller, Kemija organskih spojeva, Tehnika knjiga, Zagreb 1967.
P. Berke. Osnovi biohemije, Nauna knjiga, Beograd 1988.
P. Karlson, Biokemija, kolska knjiga, Zagreb 1976.
Olga Gai, Biohemija biljaka, Nauna knjiga, Beograd 1992.
O.S.Gai , M. T. Popovi, R. S.urkovi, Biohemija domaih ivotinja, feljton Novi
Sad 1998 .

303