Mozart i masoni

Malo se toga promijenilo u vanjskom obliku masonstva od Mozartova doba do danas. To

je jo uvijek iskljuivo tajna udruga paljivo odabranih obreda i simbolike izvedene iz
srednjovjekovnog cehovskog udruenja, koja se temelji na drevnim grkim i egipatskim
misterijima.
Kult slobodnog zidarstva i masonstva iz 18. stoljea potjee iz srednjovjekovnih
zidarsko-klesarskih cehova. U 17. stoljeu obredi i simboli drevnih vjerskih i vitekih
redova dodani su onima koji se povezuju s obrtnikim cehovima. Prva velika loa
utemeljena je u Engleskoj 1717. godine u elji da bude nain stjecanja iskrenog
prijateljstva meu osobama koje bi inae vjeno morale ostati na razdaljini. Masonstvo u
Engleskoj nije bilo politika sila i bilo je povezano s kranstvom, no kad se 1725.
proirilo u Francusku, povezalo se s idealima koji su navjetali revoluciju 1789. godine.
Stoga je papinskim bulama 1738. i 1751. masonstvo zabranjeno, ali pridravanje tih
zabrana u rimokatolikim dravama ovisilo je o tome koliko je poglavar pojedine drave
bio za masone ili protiv njih.
U Austriji je carica Marija Terezija isprva doputala masone, vjerojatno zato to je njezin
suprug Franjo od Lotaringije bio lan tog reda. Bila je ipak sumnjiava prema masonskim
aktivnostima i pria se da je jedanput ula u masonsku lou preruena u mukarca.
Drugom je prigodom naredila svojim vojnicima da provedu raciju u loi koje je lan bio
njezin suprug. Nakon njegove smrti zabranila je rad mnogim loama, dok su druge
nastavile djelovati u tajnosti. Nakon to je umrla 1780. godine, njezin znatno liberalniji
sin Josip II. ukinuo je papinsku zabranu i gotovo bio sklon masonstvu. Na poetku
njegove vladavine masoni su bili rasprostranjeni i veina bekih intelektualaca, uglavnom
katolika, pripadala je redu. I zaista, u tom je razdoblju bilo pomodno biti mason.
Masonski red pratilo je toliko publiciteta i razmetljivosti da je to graniilo sa smijenim.
Masonske pjesme skladale su se, objavljivale i pjevale posvuda. Masonski simboli visjeli
su na lancima za depne ure; i novi i stari lanovi darivali su damama bijele rukavice, a
razni modni predmeti bili su krteni slobodno zidarski. Zbog irenja revolucionarnih ideja
iz Francuske i nastanka raznih drugih drutava, poglavito Rosenkreuzera i iluminata,
promijenio se odnos prema masonima.
U Bavarskoj su iluminati/prosvijetljeni ovladali u nekoliko masonskih loa. Oni su
zastupali dalekosene drutvene promjene te, iako nisu bili revolucionari ni antiheretici,
vlasti su ih, a osobito Katolika crkva, eljeli ukinuti. Godine 1784. kampanja predvoena
jezuitima, uz potporu Rosenkreuzera, zavrila je progonom iluminata i zabranom rada
svih tajnih drutava. Bavarska je vlada prisiljavala austrijskog cara Josipa II. da zabrani
iluminate u Austriji. To je on odbio, no uveo je nadzor rada osam bekih loa, koje je
elio smanjiti na najvie tri. Stvorene su dvije loe, Istina i Novookrunjena nada. Poslije
njegove smrti pojaano se progoni masonski red, sto je zavrilo vladavinom terora u doba
Franje II. i njegova kancelara Metternicha. Naposljetku, zabranjena su sva tajna drutva,
pa je u Austriji izmeu 1808. i 1918. biti mason postalo protuzakonito.
Kad je Mozart pristupio masonskom redu, veselio se mogunosti razmjene ideja sa

slobodoumnim ljudima. Bez sumnje je volio masonske gozbe i koncerte, a privlaili su ga

i tajanstveni obredi, jer je oduvijek uivao u iframa i zagonetkama.
No, najvie su ga oduevljavala masonska ovjekoljubiva naela, koja je provodio do
kraja ivota. Mozartovo obraenje na masonstvo nije bilo iznenadno; od djetinjstva je
imao veze s tim redom. Kao jedanaestogodnjaka od vodenih kozica ga je lijeio dr.
Wolff, ugledni mason. Godinu poslije, Mozartova obitelj je u Beu upoznala dr. Antona
Mesmera, proslavljena hipnotiara, takoer masona, u ijem je vrtu izvedena
Wolfgangova prva opera Bastien i Bastienne. Kad je Mozart imao 17 godina, vodei
beki pisac Tobias von Gebler, mason i iluminat, zamolio ga je neka sklada glazbu za
njegovu dramu Thamos kralj Egipta, u kojoj se prikazuju masonski obredi i simboli.
Nakon nekoliko godina drugi mason i iluminat, Otto von Gemmingen, zamolio je
Mozarta glazbu za melodramu s egipatskom temom nastalu prema Voltaireovoj drami
Semiramide.
I tekst i glazba, naalost, izgubljeni su, ali se zna da je masonsko znaenje djela toliko
oduevilo Mozarta da je glazbu ponudio napisati besplatno. Gemmingen je bio veliki
metar loe Dobroinstvo, u koju je Mozart primljen u prosincu 1784. godine, iako je
vjerojatno da je bio prisutan sastancima salzburkih iluminata u planinskoj pilji blizu
Salzburga puno prije nego se odluio za taj korak. To romantino mjesto zasigurno je
ostavilo dubok trag u mladom skladatelju, jer poslije njegove smrti udovica Constanza
govorila je kako je planirao osnutak tajnog drutva pod nazivom pilja. Mozart je silno
uivao u drutvu ljudi koji su, elei skladati ili uivati u glazbi, zaboravljali svoj poloaj
u drutvu, stoga su ga neobino privlaili masonski ideali bratstva i ovjekoljublja. Kad
je Mozart 1781. godine iz Salzburga otiao u Be, ubrzo se sprijateljio s mnogim
masonima, ukljuujui vodeeg lana iluminata, znanstvenika i pisca Ignaza von Borna.
Suvremenici su smatrali kako je upravo Born posluio kao model za lik Sarastra, mudrog
sveenika boga Sunca u arobnoj fruli. Nadalje prema nekima Kraljica noi bi mogla biti
upravo neprijateljska Marija Terezija; a eminentni znanstvenik i masonski aspirant, dobri
junak Tamino bio bi Car Josip, a junakinja Pamina, sam austrijski puk.
Zanimljivo je da je Born bio strunjak za egipatske misterije i vjerojatno pomogao
Mozartu savjetima u svezi s obrednim prizorima ove opere. Born je bio osniva i veliki
metar loe Stvarni sklad, sestrinske loe Dobroinstva, a njezini lanovi bili su mnogi
vodei beki intelektualci - pisci, umjetnici, znanstvenici i glazbenici. Mozart je esto bio
na tim sastancima i tamo je promaknut u drugi stupanj 1785. godine uz uobiajene
obrede. Joseph Haydn je, vjerojatno pod utjecajem prijatelja Mozarta, zatraio lanstvo u
loi, rekavi kako mu je najiskrenija elja postati lan tog reda zbog njegovih
ovjekoljubivih naela. U travnju 1785. i Mozartov otac Leopold primljen je u lou
Dobroinstvo, a na drugi je stupanj promaknut u loi Stvarni sklad. Mozart je u povodu
toga napisao pjesmu Putovanje kolege slobodnog zidara. Ta je pjesma bila prva od
mnogih djela koja je Mozart napisao za bratovtinu nakon to je postao mason, iako ve i
nekoliko njegovih ranijih radova, poput nedovrene kantate Himna suncu, izraava
masonske zamisli.
Glazba je masonima bila znaajna, jer su vjerovali da iri dobre misli i slogu meu
lanovima. Sastanci bi poinjali i zavravali jednostavnom pjesmom u narodnom duhu,
najee sastavljenom od tri dijela uz pratnju orgulja i uvijek pisanom za muke glasove.

Masoni su se sluili osobitom glazbenom simbolikom za oznaavanje dijelova obreda.

Broj tri je vaan za masone - tri udarca kojima bi kandidat za uvoenje u lou pokucao na
vrata, prikazivani su ritmikim motivom triole. Parovi legatom povezanih nota
predstavljali su bratstvo.
Mozart je vjeto iskoritavao te simbole da pojaa uinak te ih je razraivao pridajui im
veu dubinu i izraajnost. Meu njegovim najpopularnijim masonskim djelima bila je
kantata Masonska radost, koju je skladao u poast Ignazu von Bornu odlikovanom
carskim odlijem zbog otkria s podruja metalurgije. Potkraj 1785. Mozart je napisao
dvije pjesme za svoju lou Novookrunjena nada, utemeljene u skladu s carskom
uredbom. Osim preustrojstva bekih loa, car je naredio da se zapisnici sastanaka i popis
lanova redovito podnose policiji. Te promjene nisu bile prihvaene bez nesuglasica te su
mnogi istupili iz loa. Mozart se pridruio loi Novookrunjena nada iji je veliki metar
bio njegov stari prijatelj Tobias von Gebler. Dvije njegove pjesme, Za otvaranje loe i Za
zatvaranje loe, hvale nove voe i izraavaju nadu u budunost masonstva. Naalost,
njegove nade se nisu ostvarile. Kruile su glasine kako su iluminati podupirali
revolucionarne ideje iz Francuske, pa je uhoda i prokazivaa bilo posvuda. Bilo je
zaplijena knjiga i uhienja, unitavani su mnogi dokumenti iz tog razdoblja, pa i neka
Mozartova pisma. Pojedina su ipak sauvana, primjerice pismo ocu neposredno prije
njegove smrti 1787., u kojemu ga Mozart potie da, u skladu s masonskim uenjem, smrt
doivljava kao ovjekova najboljeg prijatelja.
Mozart je esto pomogao kolegama masonima, ak i kad je sam bio u oskudici. esto je
nastupao na dobrotvornim koncertima kako bi im pomogao, a prihod od objavljivanja
svoje masonske kantate Masonska radost dao je siromanim masonskim kolegama.
Poslije 1785. Mozart vie nije pisao masonsku glazbu do posljednje godine svojega
ivota 1791. kada je napisao puno vedrih i samosvjesnih remek-djela. U nekoliko djela iz
tog razdoblja prepoznaju se masonski utjecaji, osobito u arobnoj fruli. Iako se libretto
arobne frule pripisuje producentu Schikanederu, danas je ipak vie uvrijeeno miljenje
da je veliki utjecaj imao i Giesceke, prijatelj i drug Goethea i Schillera, koji je vjerojatno
elio ostati anoniman zbog politikih razloga.
Jo dva djela napisana u posljednjoj godini njegova ivota izraavaju istu ovjekoljubivu
poruku. Jo dok je radio na arobnoj fruli, Mozart je dobio neobinu narudbu od
hamburkog trgovca, masona Franza Ziegenhagena, sljedbenika Rousseaua, koji u svojoj
knjizi izrie pretpostavku kako bi drutvo utemeljeno na ravnopravnosti rasa, vjera i
spolova moglo ostvariti sreu ljudskog roda u svijetu bez neimatine i rata. elio je
osnovati koloniju pokraj Hamburga kako bi svoje zamisli proveo u djelo te je zamolio
Mozarta neka mu napie kantatu koja e se pjevati na sastancima u toj koloniji.
Mozartovo posljednje dovreno djelo je Mala masonska kantata, skladana u studenome
1791. za otvaranje novog hrama loe Novookrunjena nada. Sam je ravnao izvedbom, a
djelo je primljeno s oduevljenjem. Poludjeli su za mojom kantatom! Kad ne bih znao
kako sam napisao i bolje stvari, pomislio bih da mi je to najbolje djelo! Naalost, Mozart
nije uspio uivati u njezinu uspjehu jer je ubrzo, 5. prosinca 1791., umro.
Tko nije znao za njega? Tko ga nije potovao? Tko ga nije volio? Naega asnog brata

Mozarta. Bio je marljiv lan naeg reda. Bratska ljubav, miroljubivost, zauzimanje za
plemenita naela, dobroinstvo te pravi, iskren osjeaj zadovoljstva uvijek kad bi svojim
talentom pomogao nekome od svoje brae, bila su njegova najvanija obiljeja, rijei su
njegovih kolega masona.

Mozart i Schikaneder, prijatelj slobodni zidar iz druge loe, utjelovili su mnogo od

slobodno zidarskog uenja i simbolizma u svojim operama. Upotreba simbola i odreenih
scena, po mnogima daje direktan uvid u neke obrede slobodnog zidarstva, kojih je
namjera moda bila dati suptilan prikaz uzviene svrhe toga udruenja. U najmanju ruku
je mogue da je to sluilo kao neka vrsta obrane ideja slobodnog zidarstva.
Pronalazimo da je broj tri imao duboko znaenje za slobodne zidare. On se konstantno
ponavlja tijekom arobne frule: tri dame, tri djeaka, tri hrama i tako dalje. U
Schikanederovoj produkciji iz 1794., prikazano je u poetnoj sceni kako tri dame ubijaju
zmiju i rasijecaju je na tri dijela. Unutarnji klju opere snieni E (aroma vrline,
plemenitosti i spokoja) je Mozart esto upotrebljavao za svoje masonske kompozicije
zbog njegova potpisa od tri snienja. U uvertiri se istie trostruko ponavljanje slobodnozidarskog mota (kratko-dugo-dugo), takoer i u II inu opere.
Slobodno-zidarski po svojem porijeklu su i natpisi na tri hrama: "Mudrost", "Razum", i
"Priroda". Slobodni zidari u publici e prepoznati i simbolini oklop uvara za vrijeme
Taminovih inicijacijskih izazova te simbole zemlja-zrak-voda-vatra u samim izazovima.
No tu su i srebrno koplje dama, Papagenov zlatni lokot, Sarastrova koija u obliku lava,
Taminova nesvjestica nalik smrti, te poraz Kraljice noi od strane snaga svjetlosti.
Brigid Brophy, u svojoj odlinoj studiji 'Dramatiar Mozart', ukazuje na vezu izmeu
slobodno zidarskih praksi s Eleuzinskim misterijima i Orfikim mitovima antikog
svijeta. Ona dokumentira veliki dug libretta noveli Jeana Terrasona ivot Sethosa,
objavljenoj u Parizu 1731. Tvrdei da je prijevod starog Grkog izvornika, ova knjiga
pripovijeda inicijaciju svojeg egipatskog junaka u misterije Izide. Kako ga. Brophy
zakljuuje, "Terrasson eksplicitno ne povezuje svoje misterije Izide sa slobodnim
zidarstvom (uostalom to se od njega i ne oekuje); ali postoji oigledna veza po kojoj su
moda slobodni zidari posudili neke uvide za svoje obrede iz Terrassonova zamiljenog
Egipta".
Mozart i Schikaneder su takoer bili upoznati s djelima Shakespearea. J. Liebner je
zabiljeio mnoge fascinantne paralele izmeu arobne frule i Shakespearove Oluje.
Sarastro, kontrolirajua snaga opere, slian je liku Prospera u Oluji. Svaki planira
ujedinjenje dvoje izabranih ljubavnika, ali ini taj put tekim kako bi ojaao njihovu
vezu. Monostatos i Caliban su vrlo slino osmiljeni, simboli nae nie prirode koja se
treba nadii i odbaciti. Nesvjetovna nevinost trojice djeaka nalazi svoj kontrapunkt u
Arielu, Prosperovom veselom slugi i glasonoi.
Svako nadolazee doba promatralo je arobnu frulu na neki svoj nain, i svaka od tih
interpretacija ima svoju valjanost. Bila ta opera viena kao bezbrina fantazija,

prosvijetljena alegorija, prikriven slobodno zidarski obred, ili izgubljena bitka za ensku
ravnopravnost, ona uvijek nanovo pria o magiji i sazrijevanju svake slijedee generacije.
Izabran novi veliki majstor Masonske loe Srbije
Na izborima u Regularnoj velikoj loi Srbije Ranko Vujai dobio 67, a Tahir Hasanovi
26 glasova. Ovog vikenda je za velikog majstora Regularne velike loe Srbije (RVLS)
izabran Ranko Vujai, doskoranji starjeina loe Sveti Jovan u Beogradu (RVLS) i
aktualni starjeina Mark loe Harmonija br. 1919, takoer u Beogradu, koja je pod
jurisdikcijom Velike Mark loe Engleske i Velsa, saznaje ,,LAJK iz pouzdanih
masonskih izvora.

Tahir Hasanovi je dobio 26 glasova, Duan Rnjak 14, a Sveta Todorovi etiri glasa.
Novi veliki majstor Ranko Vujai dobio je 67 glasova u prvom krugu glasanja, poslije
skoro dvomjesene, neuobiajeno intenzivne predizborne kampanje.
Objelodanjivanje ovog saznanja znai vraanje na tradicije ,,LAJK-a, koja je uz duno
potovanje prema delikatnosti rada masonske organizacije pratila njen rad. Tako je, na
primjer, ,,LAJK obavjestio srpsku i jugoslavensku javnost da je u Novom Sadu, u loi
koja je nosila ime mitropolita Stratimirovia, 24. oujka 1999. godine poela i sutradan
zavrila svoj rad, kako je glasio naslov teksta ,,Godinja skuptina slobodnih zidara
Velike loe Jugoslavija.
Na skuptini je sudjelovalo vie od ,,stotinu delegata svih slobodnozidarskih loa nae
zemlje, javila je redakcija ,,LAJK 1. lipnja 1993. i objavila i pismo velikog majstora
ora Vajferta, proitano na toj masonskoj skuptini. Zbog bolesti on nije prisustvovao
konferenciji. Tekst je ilustriran Vajfertovim portretom, za koji ne treba sumnjati da ga je
nacrtao mason Pjer Kriani, mada je izostao Pjerov karakteristian potpis.
Izvjetavajui o tom davno odranom skupu, suradnik ,,LAJK-a je naveo miljenje
,,jednog od najpoznatijih slobodnih zidara, koga nije imenovao, i prenio njegov stav da
je ,,slobodno zidarstvo zatvorena, ali ne i tajna organizacija, poto su masonski ,,statuti
potvreni kod vlasti kao i statuti svih ostalih udruenja koja u zemlji postoje.
Ondanji masonski uglednik je, u izjavi za ,,LAJK, rekao da je prvi starjeina
beogradske neimenovane slobodnozidarske loe, a osnovana je ,,jo u doba robovanja
Turcima, bio ,,starjeina beogradskog paaluka Mustafa-paa. On je bio ,,prema Srbima
toliko dobar i i njean da su ga Srbi prozvali srpskom majkom a ,,pomagao je svojski i
iskreno borbu Srba protiv dahija. lan te Mustafa-paine masonske loe bio je i vojvoda
Janko Kati.
Pogotovo zbog toga to u svijetu ovdanjeg masonstva vlada veliko arenilo.
Regularna Velika loa Srbije, naime, samo je jedna od est ovdanjih masonskih loa
,,potvrenih kod vlasti, nastala 1. lipnja 1993. godine, posle rascjepa unjetog u Veliku

lou Jugoslavija. A jo su dvije nove velike loe u postupku registracije kod Agencije za
privredne registre.
Bermudska misterija - Brdo u oceanu
U jednom svom djelu posvecenom enigmi Bermudskog trokuta, americki pisac Norman
Bien navodi slucaj koji se odigrao 1972. motornom camcu Nitemareu, koji je plovio
prema luci Kokosov Gaj. U jednom je casu, vlasnik camca odjednom opazio da njegov
kompas, sudeci prema pozicijama obliznjih svjetionika, za oko 90 stupnjeva pokazuje
pogresan pravac. U istom se momentu dogodilo jos nesto neshvatljivo: oslabila su i
brodska svjetla (da bi se uskoro ugasila), kao da su se svi akumulatori najednom
ispraznili.
Buduci je mogao da vidi kopno, kapetan je, pritisnuvsi puni gas, usmjerio camac ravno
prema orijentacijskim tockama. No, tek ga je tada docekalo istinsko iznenadenje.
Umjesto da camac plovi prema naprijed, on je krenuo prema nazad. Puna dva sata motor
je punom snagom gurao camac prema obali, ali se ovaj od nje polagano udaljavao,
ploveci - natraske!
Ipak, za zapovjednika Nitemareua i njegova tri preplasena putnika, te uzbudljive noci
to nije bilo jedino iznenadjenje. Odjednom su opazili kako nekakav tamni oblak, ili nesto
njemu slicno, prekriva dio neba spustajuci se prema morskoj pucini. Oblak se nalazio
dvije-tri milje zapadno od camca i cinilo se kao da lebdi iznad same morske povrsine.
Nekoliko trenutaka kasnije zaprepasteni kapetan i putnici motornog camca primijetili su
da u tajanstveni oblak ulazi nekakav svjetleci objekat. Neidentificirana je letjelica(?!)
nekoliko minuta lebdjela u neobicnom oblaku, a onda je iz njega izasla i munjevitom
brzinom nestala prema otvorenom moru.

Zanimljivo svjedocanstvo zabiljezila je I posada jednog putnickog boinga 707, koji je

11. travnja 1965. godine letio na redovnoj liniji San Huan - New York. Slucaj se dogodio
u zracnom prostoru ukletog Bermudskog trokuta, negdje iznad portorikanske uvale,
jednog od najdubljih i najneistrazenijih podmorskih kanjona u Atlantiku, a opisali su ga
mnogi autori knjiga o misterioznim nestancima brodova i zrakoplova u ovom dijelu naseg
planeta.
U 13,13 sati (kakvo vrijeme!), kada se zrakoplov nalazio na oko 10.000 metara visine,
posada je odjednom opazila da se ispod njih desava nesto neobicno: povrsina se oceana
na jednom mjestu podigla najmanje 400 metara u zrak, obrazujuci nekakvo vodeno brdo.
cinilo se kao da je na dnu mora nesto eksplodiralo, nesto sto je imalo zapanjujucu snagu i
sto je ogromnu vodenu povrsinu diglo u zrak.
Poslije obavljenog leta, posada je zrakoplova prijavila cijeli slucaj i raspitala se kod
Obalne straze i Seizmoloskog instituta da li su njihovi instrumenti registrirali nesto
neuobicajeno, ali su dobili odgovor da u podrucju koje su prelijetali, nije zabiljezen
nikakav potres, nikakva eksplozija, niti registriran bilo kakav potresni (plimni) val!
Kada je vec rijec o izvjescima profesionalnih zrakoplovaca, pomenimo i ovo:

U studenom 1964. godine bio sam pilot jedne charter kompanije cije je sjediste bilo u
Miamiu, tako pocinje ispovijest Chacka Wikelotta (33), profesionalnog pilota, cije je
letacko iskustvo duze od 12 godina. U letackoj je karijeri imao niz dramaticnih dozivljaja
iznad panamskih prasuma i Juzne Amerike, ali je zahvaljujuci izuzetnoj hladnokrvnoscu i
spretnosti, uvijek uspjevao spasiti sopstvenu kozu. Dakle, radi se o veoma iskusnom,
snalazljivom i hrabrom pilotu, covjeku kome se moze vjerovati. Ali, cujmo nastavak
njegove zanimljive price.
Te sam godine cesto pilotirao na relaciji izmedu Miamia i Nassaua. Zrakoplov kojim
sam redovito letio bio je mali i obicno je mogao da primi samo desetak putnika. Jedne
sam prilike odvezao grupu putnika u Nassau, i krako vrijeme nakon sumraka, poletio sam
nazad, u Miami. Za vrijeme tog leta dogodilo se upravo ono o cemu i zelim da pricam.
oko 21,30 sati bio sam iznad sjevernog dijela otoka Andros i bezbrizno posmatrao titrava
svjetla luckih naselja. Uskoro sam uletio u radio-phar Miamia, koji je trebao da me vodi
sve do kuce...
Medutim, oko 50 milja od Androsa, jos dok sam se priblizavao otoku Biminiju i njegovoj
zracnoj luci Alice Town, Wikelott je opazio nesto cudno, nesto sto do tada nikada nije
dozivio: krila zrakoplova pocela su blago da svjetlucaju!
U prvi sam trenutak pomislio da na krila pada blijeda svijetlost s ploce s instrumentima,
ali mi je odmah bilo jasno da je to nemoguce. Nakon pet-sest minuta, svijetlost se na
krilima naglo povecala. Sada zrakoplovna krila nisu vise svjetlucala. Njihov je sjaj postao
tako intenzivan da sam jedva mogao da pratim instrumente ispred sebe. Medutim, ipak
sam ih vidio, a to sto se na njima zbivalo, za mene je bio novi sok.
Moj se magnetski kompas vrtio polako i neprestano. Kazaljke pokazivaca goriva u
rezervoarima, koje su prilikom polijetanja pokazivale pola puno, sada su stajale na
oznaci puno. Tog je trenutka automatski pilot naglo zaokrenuo udesno, pa sam ga
morao iskljuciti i sam sam preuzeo sve komande. Onoliko koliko sam mogao da zapazim
iz pilotske kabine, uskoro je, na moje veliko zaprepascenje, cijeli zrakoplov poceo cudno
da svjetluca. Nije to bio odsjaj od neceg spolja. Imao sam utisak da tu neobicnu svjetlost,
plavkasto-zelenkasti sjaj, kakav ponekad ima plamen plina, na neki nevjerojatan nacin
proizvodi moj zrakoplov! Ili, preciznije, njegov lim!
Wikelott je uskoro ustanovio da instrumenti u zrakoplovu vise ne funkcioniraju kako
valja i da se vise ne moze osloniti na ziroskop, vjestacki horizont, a niti na pokazivac
visine. Oblio ga je hladan znoj. Bio je ispunjen strahom, ali - srecom - hladnokrvost nije
gubio.
Buduci je bila noc pa nisam mogao da vidim pravi horizont, nije mi bilo jasno kuda
letimo. Da li se krecemo prema Miamiju ili prema pucini Atlantika. Uskoro je tajanstveni
sjaj zrakoplova postao tako intenzivan da vise od bljeskanja nisam vidio ni zvjezdano
nebo. Ali, ni tu nije bio kraj nevoljama. Bljestavilo se i dalje pojacavalo, tako da me je, na
kraju, potpuno zaslijepilo. Na moju srecu, taj je neobicni fenomen potrajao samo pet-sest
minuta, a onda se sjaj poceo da smanjuje i nestaje....
Po mnogo cemu je zanimljiv i Wikelottov utisak, koji ga je ispunjavao za sve vrijeme
ovog neobicnog dogadanja:
7

Jos prije nego sto je sjaj poceo da blijedi i nestaje, osjecao sam kao da nesto, nekakva
nevidljiva sila, nesto sto je rijecima tesko docarati i objasniti, djeluje na uredaje za
upravljanje. U jednom mi je trenutku sinula neobicna misao. Buduci i onako da nista
nisam vidio, pomislio sam da se prepustim uredajima za upravljanje da me oni vode. To
sam i uradio i zrakoplov je tako letio nekoliko minuta, upravo onih nekoliko minuta, u
kojima se zagonetno bljestavilo pojacavalo iz sekunde u sekundu. Medutim, ubrzo sam se
ponovo prihvatio uredaja za upravljanje, sjaj je poceo da se smanjuje, da bi zrakoplov,
napokon, prestao svjetlucati.
Wikelott se dobro sjeca: cim je nestalo tajanstvene svjetlosti i tajanstvene sile, koja ga je
nekuda vukla, instrumenti u zrakoplovu su ponovo poceli normalno funkcionisati.
Proradio je i kompas, pa je iskusni profesionalac ukljucio automatskog pilota i uskoro se
ponovo nasao u radio-pharu, koji ga je bez poteskoca odveo do zracne luke Miami.
Nesto je slicno dozivio i americki pilot Dick Stern kada je u prosincu 1944. godine letio s
jednom eskadrilom bombardera u zracnom prostoru Bermuda:
- Neocekivano smo se nasli u neobicnom polozaju. Plafon je bio ispod nas, a zatim se sve
vratilo u normalan polozaj. U meduvremenu je zrakoplov dostigao nevjerojatnu brzinu,
kao da ga je nesto munjevito guralo naprijed. Piloti su bili snazni ljudi i grcevito su se
trudili da preuzmu kontrolu nad zrakoplovom koji se sunovracao u ocean. Tik, iznad
same zlokobne vode, uspjeli su ukrotiti aparat i nastaviti s normalnim letom. Kasnije smo
saznali da se od sedam zrakoplova, koliko je krenulo s nama, u bazu vratilo samo dva. O
ostalim se nikad nista nije saznalo!
S Bermudskim se trokutom povezuje i misterije druge vrste o kojima ce biti govora u
ovoj knjizi. Rijec je o brodovima bez posade, takozvanim fantomskim brodovima ili
lutajucim Holandanima, otkrivenim na moru, premda je vise takvih pojava zabiljezeno
u razno vrijeme i na drugim mjestima.
Da li je ukleti Bermudski trokut jedino mjesto koje se moze pohvaliti s tim fantasticnim
zbivanjima?
Ne!
Na nasem planetu ima ih znatan broj, a slicnu reputaciju nosi i Vrazije more, sto se
prostire izmedju Japana, otoka Guam i sjevernog dijela Filipinskog otocja. Ono, kazu,
predstavlja antipod Bermudskom trokutu na drugoj strani Zemljine lopte.
Pomorske kronike i Lloydova Crvena knjiga biljeze da je samo u nekoliko godina
(1950-1954) u Vrazijem moru bez traga nestalo devet velikih brodova, od kojih je samo
jedan poslao signal SOS. Nisu pronadeni ni lesevi, ni pojasevi za spasavanje, niti dijelovi
brodske opreme.
Posebno je bilo dramaticno u rujnu 1952. godine, kada je japanska vlada u vode Vrazijeg
mora poslala nekoliko izuzetno opremljenih brodova. Uz to je Pomorski spasilacki biro
poslao obalski patrolni brod Shinio Maru, a Tokijsko sveuciliste za ribarstvo i
zemljotrese je organizirao istrazivacku grupu, koja je 21. rujna zaplovila u modernom
istrazivackom brodu Kajo Maru No5, kako bi istrazila misteriozne zbivanja u Vrazijem
moru. Zajedno s 22 iskusna pomorca nasli su se i mnogi eksperti s Tokijskog sveucilista,
a s njima je krenuo i jedan novinar agencije Asahi press.

Na dan 23. rujna, posada je japanskog patrolnog broda Shinio Maru imala priliku
prisustvovati dramaticnoj vulkanskoj eksploziji u dubini Vrazijeg mora, oko 4,6 nautickih
milja sjeveroistocno od otoka Bayones.
Za to vrijeme istrazivacki brod Kajo Maru No5 plovio je ka srcu Vrazijeg mora.
Iznenada, bez vidnog razloga, prestao je odrzavati radio-vezu. Japanska javnost se
uzbudila, jer su se na brodu nalazila i neka veoma poznata znanstvena imena, sve u
svemu, 31 covjek zajedno s geolozima, oceanografima, vulkanolozima, zapovjednikom
broda i clanovima posade.
Tek 25. rujna Hidrografski biro Japana obavijestio je javnost da je Kajo Maru No5
nestao. Organizirana je najmasovnija potraga u povijesti japanskog pomorstva: desetine
brodova i zrakoplova opremljenih za spasavanje, stotine ribarskih lada naprosto su
procesljali svaki centimetar Vrazijeg mora, ali je sve bilo uzalud. Nije otkriven ni
najmanji znak da je Kajo Maru No5 dozivio tragediju i potonuo, ali je specijalna
komisija japanske vlade ipak zakljucila da je nestali brod bio zrtvom eksplozije
podmorskog vulkana Mayoyin-sho. Vrazije more je od tog dana i zvanicno proglaseno opasnom zonom!
Iza misterioznog nestanka japanskog istrazivackog broda mnoga su pitanja ostala bez
odgovora: kako je i zasto doslo do prekida radio-veza sa brodom koji je bio opremljen sa
dva najmodernija radio-uredaja? Zasto posada nije javila o prijetecoj opasnosti? Zar je
nestanak dozivjela tako iznenada i tako munjevito da nije imala vremena reagirati po
ustaljenim pravilima pomorskog protokola?
I jos nesto. Nakon svakog brodoloma ili tragicne havarije na morskoj se povrsini zadrze
odredeni ostaci: pojasevi za spasavanje, plastika iz kuhinje, vesla i camci Medutim, I
pored visemjesecne krajnje ozbiljne I detaljne pretrage, na morskoj povrsini nije otkriven
nikakav trag, nije nadeno nista. Bas nista!
Zasto?
Novinari koji su sljedecih desetljeca tragali za rjesenjem misterioznog nestanka
japanskog istrazivackog broda, isceprkali su pojedinosti o nevjerovatnom dozivljaju
cetvorice americkih pilota, koji su u svibnju 1971. godine letjeli iz Japana. Kada su se
nasli u zracnom prostoru iznad Vrazijeg mora, njihovi radio-instrumenti nenadano su
usutjeli. Tek nakon sat i pol, instrumenti su sami od sebe nastavili normalno
funkcionirati, vodeci zrakoplove pravilnim kursem. Piloti, dakako, nikada nisu saznali
kako je i zasto doslo do toga!
sto je zajednicko medu dva najpoznatija ukleta podrucja na nasoj planeti - Bermudskog
trokuta i Vrazijeg mora?
Osim zemljopisne sirine i razmjerno velikih dubina (4000-5000 metara), i u jednom i u
drugom podrucju kompasi pokazuju pravi smjer, to jest umjesto magnetskog pola,
pokazuju - zemljopisni!
Otkrivena velika kristalna piramida u Bermudskom trokutu

Bermudski trokut - tajanstven, nezemaljski, ponekad smrtonosan. Neustraivi istraivai

su desetljeima ronili u labirint misterija skrivenog duboko unutar najzagonetnijih mjesta
na Zemlji.
Neki nagaaju da se bizarna anomalija vremena, nestanci i udni fenomeni mogu
objasniti prirodnim pojavama. Ostali su ustrajni u tome da su relikvije naprednih i
nepoznatih kultura ostavili fantastinu tehnologiju - velike energetske strojeve koji
doslovno savijaju prostor i vrijeme, te otvaraju portale u druge dimenzije.
Ameriki i francuski istraivai su postigli monumentalno otkrie: djelomino prozirna,
piramida kristalnog izgleda, uzdie se iz dna Kariba - njeno podrijetlo, starost i svrha su
potpuno nepoznati.
Gigantska struktura, moda i vea od Velike Keopsove piramide u Egiptu, na poetku
identificirana od strane lijenika 1960. godine, neovisno je potvrena od strane ronilakih
klubova iz Francuske i SAD-a.
Otkrie je potreslo znanstvenike diljem svijeta. Hoe li i oni nahrliti da ga istrae? Ne,
oni e ga vjerojatno vie studiozno ignorirati. Ako ih se pritisne, tek e se slubeno
predstaviti kao vrlo skeptini, osobito u svjetlu potencijalnih posljedica.
Neke tvrdnje inenjera mogu potvrditi da su piramide izvorno napravljene kao masivni
izvori energije, te podrati tvrdnju da drevni grad-drava Atlantida nije niti postojala, ili
ak nee niti dati odgovore na misteriozna zbivanja koja su zabiljeena od 19. stoljea u
regiji Atlantika nazvanoj Bermudski trokut.
Piramida u Bermudskom trokutu: prvi put otkrivena 1968. godine
Prema povijesnim injenicama, piramidu je sluajno otkrio doktor Ray Brown iz Arizone
tijekom 1968. godine.
Brown je bio na Karibima na odmoru i ronjenju s prijateljima u regiji na Bahamima
poznatoj kao "Jezik Oceana" (eng. the Tongue of the Ocean). To je podruje dobilo takav
naziv, jer se u obliku jezika protee morsko dno od otoka koje otro pada prema mnogo
veim dubinama.
Kada je vidio svoje otkrie, doktor je objasnio da je bio odvojen od svojih prijatelja
tijekom ronjenja s njime. Kada im se pokuavao ponovo pridruiti, doao je iznad
masivne strukture koja se die iz oceana: crni, nezgrapan objekt ocrtavan svjetlijim
filtriranim sjajem sunca kroz vodu. Objekt je bio u obliku piramide.
Budui da mu je preostalo malo kisika u boci, nije mogao potroiti dovoljno vremena da
istrai piramidu, ali je zato pronaao udnu kristalnu kuglu.
Donio ju je na povrinu, a kasnije kada su istraivai prouili drevni kristal, bili su
zapanjeni njenim svojstvima.

10

Da li kristalna piramida uzrokuje misteriozne pojave bermudskog trokuta?

Neki su istraivai Bermudskog trokuta godinama teoretizirali da postoji udan izvor
energije na dnu mora u tom dijelu oceana koji utjee na zrakoplove, brodove i plovila.
Nekoliko istraitelja pretpostavljaju da ako je legendarni Atlantis doista postojao da
ostaci njegovog mitskog energetskog stroja (vrtloga vibracija) jo uvijek mogu biti
netaknuti na dnu oceana. Takav stroj, tvrde oni, vjerojatno bi bio piramidalnog oblika, te
ujedno i izvorni povijesni predloak kojeg su kasnije kulture diljem svijeta kopirale
mnogo kasnije.
Tajanstvene piramide razbacane diljem svijeta
Piramidalne strukture su otkrivene preko Sjeverne, Srednje i June Amerike, istone
Europe, ledene tundre Sibira, Sjeverne i Srednje Kine, a moda i Antarktika. Piramida na
Junom polu se zasad ne moe potvrditi, jer je duboko ispod leda vie od jedne milje i
njene slike su kontroverzne.
Prije nekoliko godina, tajanstvene ruevine (tragovi nepoznate kulture) otkrivene su na
malom otoku zvanom Malden u sredini Tihog oceana. Ruevine su dokazivale da postoje
ostaci drevne piramide.
Vjernici u drevnoj zemlji Lemuriji (takoer zvane Mu) su vjerovali da su ti ostaci mogli
biti sve to je ostalo od te drevne zemlje, dok su drugi nagaali da je to mogao biti punkt
kolonije Atlantide.
Antropolozi iz biskupskog muzeja u Honolulu (Hawaii) su istraili ruevine 1924. godine
i nisu nali piramidu. Ono to je znanstvenik Kenneth Emory uspio pronai je dokaz da se
malo polinezijsko pleme naselilo tamo i to na krae vrijeme, ali vjerovatno ne prije 16.
stoljea.
Unato tom nalazu, vie otkria je dolo s malenog otoka tijekom nadolazeih godina.
Istraiva Mitch Williamson zadire dublje u misterije.
Istraiva Rich Hoffman je napisao sljedee o nekim Williamsonovim nevjerojatnim
otkriima: "Postoji 40 kamenih hramova na Maldenovom otoku koji su slini u dizajnu
zgrada u odnosu na one u Nan Madol na Pohnpeima, a koje su udaljene ak 5475 km.
Ustvari, cestom od bazalta koja se prua na dnu Tihog oceana nekoliko stotina metara
ispod povrine vode su povezani ovi otoci.
"To ukazuje na kulturu koja je stara vie od 50.000 godina i da je cijela ta zemljana masa
nekada bila iznad povrine vode, na kojoj je ivjela civilizacija koja nije imala nikakvih
problema s pomicanjem ogromnih kamenih blokova za gradnju vrlo velikih i
kompleksnih drutava o kojima ne znamo apsolutno nita, osim injenice da ih je netko
izgradio, te d su starija i od biblijske povijesti.

11

"Ipak, nitko ih ne razmatra, jer se ne uklapaju u nae razumijevanje ljudske rase i nae
porijeklo."
Isto se moe rei i za razbacane ruevine Kariba koje ukazuju na vrlo veliku civilizaciju
koje se proteu od obalnih voda Florida Keysa, prema Bahamskim vodama, prolazei
blizu Biminia i istonog Atlantika.
Kuba takoer ima podvodne ruevine du njezine obale koje su moda bile dio istog
kompleksa grada-drave.
Hoffman takoer spominje nevjerojatno izvjee istraivaa Tony Benika koji je ostvario
vano otkrie jo jedne velike piramide ispod 10000 metara vode u sredini Atlantika.
Benik tvrdi da je piramida prekrivena ogromnim kristalom.
A ako to nije dovoljno, Hoffman dijeli otkrie ekspedicije Ari Marshalla 1977. godine,
iji je tim otkrio manju piramidu Cay Sal na Bahamima. Marshall je napravio podvodne
fotografije te piramide koja je potopljena ispod 150 metara vodene mase.
Prema rijeima Marshalla misteriozna piramida svijetli. Takoer izvijestio da je voda oko
piramide bila svjetlucava, te da je tekla blistava bijela voda iz otvora na piramidi.
Unato tome to je voda na toj dubini tamna (poto ne dopire mnogo svjetla na tim
dubinama), voda koja okruuje nevjerojatnu piramidu je obasjana sjajem iz strukture i
pojavila se u obliku fosforne zelene boje.
Nastavak istraivanja ovog pronalaska nije slubeno nastavljen.
Svojstva kristalnih piramida
Neke teorije o Atlantidi govore da su njene piramide izgraene od kristala ili da su barem
njihovi vrhovi prekriveni kristalnom tvari.
Moe li takvo to zapravo generirati, pohranjivati i opskrbljavati energijom? Odgovor je
potvrdan.
Eksperimenti prije nekoliko desetljea su pokazali da piramide imaju tendenciju
djelovanja na neki nain kao prirodni elektrini kondenzator prikupljanja i skladitenja
energije oko njih. to je piramida vea, vei je i kapacitet prikupljanja i pohranjivanja
energije. Sastav piramide je vrlo vaan. Nakon to je jedna napravljena od kristala,
znatno bi mogla poveati svoju mo.
Kristal je odavno poznat po tome da ima energetske aplikacije i pokazuje prirodna
piezoelektrina svojstva.
Nekadanji radio prijemnik koristio je kristale germanija za hvatanje radiovalova i
pretvarao ih u elektrine signale koji su bili obraeni i emitirani preko slualica u zvuk
12

valova duplicirajui ljudske glasove, glazbu i druge zvukove.

Snaga piramide, kau istraitelji, je imanentna obliku piramide. To je arhitektura koja je
dokazana da djeluje kao energetski akumulator i pojaalo energetske sile.
Ako bi se tvrdnje istraitelja dokazale istinitim, to bi znailo da su nedavno neke od
svjetskih poznatih piramida ve poele pranjenje zraka sirove energije u svemir, pa bi
samim time se pokazalo da su piramide istinski prirodni generatori energije i snage.
(pogledajte: Energetske zrake svjetskih piramida)
BOGORODIINA CRKVA U PARIZU VIKTOR IGO
Biljeke o piscu
Viktor Mari Igo (Victor Marie Hugo) je jedan od najveih francuskih pisaca i
najznaajnija linost romantiarskog pokreta u Francuskoj. Roen je 1802. godine i
skoro itav svoj zivot je proveo pisajui.
Uzor mu je bio atobrijan i ve sa etrnaest godina je razvio tezu elim biti atobrijan
ili nita ( Je veux tre Chateaubriand ou rien) . Viktor Igo se sa jo nekoliko pisaca
okupio i zajedno su sainjavali senakl (Cnacle) . Ovaj krug mladih pisaca bio je dom
romantizma.
Pisao je pesme, romane i drame i bio je uspean na svim poljima. Predgovor njegove
drame Kromvel (Cromwell, 1827) se smatra manifestom romantizma, jer je u njemu
sadrana sutina ovog pravca. U tom djelu je Igo razvio ideju, i te kako bitnu za roman
Bogorodiina crkva u Parizu (Notre Dame de Paris), a to je o grotesknom i
uzvienom .
U njegovim djelima se istie dualistiki pogled na svijet sa stalnom borbom pozitivnog i
negativnog, sklonost ka tajanstvanim predjelima, lokalnim bojama, simbolima i slikama,
kao i melodramski obrti u radnji .
Igoove linosti nisu psiholoki produbljene, one su skicirane kao tipovi, to emo kasnije
vidjeti u dijelu predvienom za likove.
Njegovi najpoznatiji romani su Han sa Islanda (Han dIslande), Poslednji dan jednog
osuenika (Dernier Jour dun condamn), Bogorodiina crkva u Parizu, Jadnici (Les
Misrables), ovek koji se smeje (LHomme qui rit) i Devedeset trea (Quatre-vingttreize).
Viktor Igo je umro 22. maja 1885. godine od zapaljenja plua u osamdeset treoj godini
ivota. Vie od dva miliona ljudi se pridruilo njegovoj pogrebnoj povorci koja je krenula
od Trijumfalne kapije pa do Pantenona gde je sahranjen.
Bogorodiina crkva u Parizu
1831. godine, Igo objavljuje svoj prvi istorijski roman, Bogorodiina crkva u Parizu
(Notre-Dame de Paris). Otkako se pojavila u knjiarama, knjiga je doivjela veliki uspeh.
Pria nas odvodi u Pariz iz 1482. godine, kada mladi Grengoar (Gringoire) izvodi svoju
misteriju u Velikoj dvorani. Nakon potpunog neuspijeha te misterije, on se upoznaje sa
lepotom zanosne ciganke Esmeralde (La Esmeralda) prema kojoj arhiakon Klod Frolo
(Claude Frollo) gaji ogromnu strast do te mjere da nareuje svom zvonaru, Kvazimodu
13

(Quasimodo), grbavom udovitu, da mu je dovede na silu. Ali kapetan Febus, u koga se

ona kasnije zaljubljuje, je spaava, a Kvazimoda hapse i osuuju. Esmeralda saaljeva
jadno bie i daje mu vode dok je bio na sramnom stubu to je u njegovom srcu probudilo
ljubav prema njoj. Zbog neuspjelog plana, zlobni arhiakon ubada kapetana Febusa
noem i Esmeralda biva optuena za ubistvo i vjetiarenje. Kvazimodo je spaava i
odvodi u Bogorodiinu crkvu koja je bila azil. Ali njeni prijatelji, ne znajui ta se
deava, napadaju crkvu, a nju odvode Grengoar i arhiakon. U svom tom jeku, Esmeralda
pronalazi svoju majku, od koje su je oteli malo nakon roenja, ali ipak ne uspijeva da
pobjegne svojim delatima. Uhvatili su je a potom i objesili. Kvazimodo, shvativi da je
sve ovo arhiakonovo delo, baca ga sa crkve i odlazi na mjesto gde je ostavljeno
Esmeraldino tijelo da tu umire.
Roman je napisan ba po romantiarskom receptu. Pria o strastima spojena sa lokalnom
bojom, sa istorijskim epizodama, za koje Igo ponosno istie da su nastale dugim
prouavanjem srednjeg vijeka .
Ovaj roman se moe posmatrati sa dva aspekta. Sa jedne strane imamo jednu ljubavnu
priu sa nesrenim zavretkom, a sa druge imamo kritiku Srednjeg vijeka. Ljubavna pria
se vrti oko Esmeralde u koju su zaljubljeni Klod Frolo i Kvazimodo, dok je ona sama
zaljubljena u kapetana Febusa. Igo nijednom svom junaku nije dao srean zavretak pa
ak ni Esmeraldi koja je u ovom romanu olienje svake vrline. Iako je osvojila sva muka
srca irom Pariza, jedno, ono za nju najvrijednije, nije uspjela. Jedino ona i Kvazimodo
vole onom istom, nevinom ljubavlju, dok drugima u srcu vlada strast, koju teko
obuzdavaju i koja je Kloda Froloa uspjela potpuno da uniti. Zaustaviemo se ovde na
trenutak da malo bolje shvatimo o kakvoj je zapravo strasti rije.
uje li? ja te volim! uzviknu on jo jedanput.
Kakva ljubav! ree nesrena devojka i strese se.
On dodade:
Ljubav prokletoga.
Entends-tu? je taime! cria-t-il encore
Quel amour! dit la malheureuse en frmissant
Il reprit:
Lamour dun damn.
I Klod Frolo svoju ljubav naziva prokletstvom. Itekako je svjestan koliko ga je obuzela i
koliko on vie ne moe da vlada samim sobom. U dijelu odreenom za analizu likova
upoznaemo Kloda Froloa onakvog kakav je bio prije buenja ove strasti, ali sada emo
vie panje posvetiti arhaakonu koji je spreman na sve samo da dobije Esmeraldu.
Na poetku ovog romana na Klodovom licu vidimo samo gaenje i mrnju prema
Esmeraldi. Lu-kavi pisac uva sve tajne njegovog srca samo za sebe da bi itaocu tek
ponekad nataknuo ta se zapravo tu krije. Takvim voenjem radnje, Igo nas ini jedinim
svedocima njegovog laganog ali sigurnog propadanja kao i njegovih zlodjela koje je
poinio zarad te njegove ljubavi. Pokuaj otmice, pokuaj ubistva, krenje zavjeta su
samo neke od stvari na koje ga je natjerala strast.
...preblede, kad je uoio najstraniju stranu svoje kobne strasti, te ljubavi ubistvene,

14

otrovne, pakosne, neutoljive, koja je Ciganku odvela na veala, a njega u pakao: ona
osuena, on proklet.
..il redevint ple en considrant le ct le plus sinistre de sa fatale passion, de cet
amour corrosif, venimeux, haineux, implacable, qui navait abouti quau gibet pour
lune, lenfer pour lautre : elle condamne, lui damn.
Njegovo oajanje, koje apsolutno vlada njegovim biem, odvlai ga toliko duboko u
ponor iz koga on ne vidi nikakvog izlaza. Za njega su spas ili njena predaja ili njena smrt.
Ovim prvim dijelom vlada sudbina. U svom predgovoru pisac nam govori da je ba ova
rije, urezana u zidu Bogorodiine crkve, povod ovom romanu. Tu rije emo nai
ponovo kasnije u romanu, u sobi Kloda Froloa, a Igo e nam indirektno, kroz primjer
muve i pauka, objasniti na ta se tano ova rije odnosi.
U sobi su bili kraljev prokurator i Frolo kada se jedna muva uhvatila u paukovu mreu.
Pauk je odmah krenuo na nju i kada je prokurator, iz saaljenja, pokuao da joj pomogne,
na putu mu se isprijeio Frolo govorei : Ostavite sudbinu da ini svoje! (laissez faire
la fatalit ).
Ova tema, tema determinizma, dominira najveim dijelom prie vezane za Esmeraldu.
Mnogi likovi ovog romana ne vjeruju u slobodnu volju. Na primjer kada Pjer Grengoar
prati Esmeraldu, on se odrie slobodne volje i prihvata bilo koji put koji ona odabere.
Esmeralda isto tako pada na koljena pred Febusom, preputajui njemu svoju sudbinu.
Frolo vjeruje da je sve to se deava unaprijed predodreeno i da nita ne moe da ga
zaustavi u hvatanju Esmeralde. Ba kao to je muva upala u paukovu mreu, tako e i ona
pasti u jednu od njegovih zamki. Sudbina mu slui kao opravdanje za njegova dijela jer
niko i nita ne moe da promijeni ono to mora da se desi. Dok Frolo svog sagovornika
upozorava da se ne mijea u sudbinu, Igo priznaje da ona ima velikog udjela u ovom
romanu, ali nagovjetava da je slobodna volja ipak mogua i da ovakav Froloov stav i
razmiljanje o slobodnoj volji jeste ono to ga je nainilo groznim ovjekom.
Drugi dio ovog romana za svoj centar ima u prvom kadru Katedralu, a u drugom drutvo.
Drutvo Igo slika krajnje subjektivno, bez mnogo saosjeajnosti. Slabe i siromane titi,
dok bogate uopte ne tedi u svojim kritikama. To se vrlo dobro vidi u poglavlju pod
nazivom Nepristrasan pogled na nekadanje pravosue (Coup doeil impartial sur
lancienne magistrature) Naime, tu imamo vrlo kominu scenu u kojoj sudija,
pokuavajui da sakrije injenicu da je gluv, ispituje Kvazimoda koji ne uje njegova
pitanja, pa samim tim i sve vrijeme uti, dok sudija vjerujui da je Kvazimodo odgovorio,
nastavlja sa pitanjima i izaziva smijeh svih koji to gledaju i sluaju. Igo se tu dobro
narugao tadanjem sudstvu posebno uzevi u obzir da u naslovu stoji nepristrasan
pogled. Na dosta mjesta ovde Igoov ton podsjea na Rableov (Franois Rabelais) u
njegovom djelu Gargantua i Pantagruel (Gargantua et Pantagruel):
Poto je, dakle, dobro promozgao o Kvazimodovoj krivici, on zabaci glavu i zatvori oi
upola, da bi izgledao to dostojanstveniji i to nepristrasniji, tako da je u tom trenutku
bio u isti mah i gluv i slep, bez ega nema savrenog sudije. U ovom dostojanstvenom
stavu otpoe on sasluanje.

15

Ayant donc bien rumin laffaire de Quasimodo, il renversa sa tte en arrire et ferma
les yeux demi, pour plus majest et dimpartialit, si bien quil tait tout la fois en ce
moment sourd et aveugle. Double condition sans laquelle il nest pas de juge parfait.
Cest dans cette magitrale attitude quil commena linterrogatoire.
Za Igoa, Bogorodiina crkva je neto posebno. U zbirci etiri vetra duha (Quatre Vents
desprit) Igo je napisao Volim katedralu a ne Srednji vijek (Jaime la cathdrale et non
le Moyen ge). Njemu je ona simbol srednjevjekovne umjetnosti i nju je uinio
sreditem svog romana. Ona je znak neprolazne umjetnosti, dok je prolazno sve to je
zemaljsko i ljudsko . U katedrali i oko nje se deavaju skoro sve glavne radnje ovog
romana.
Kao i za sve ostale likove ovog romana, Igo je i za Bogorodiinu crkvu izdvojio jedno
poglavlje koja nosi njeno ime kako bi se samo njoj posvetio. Pisac kree od opisa fasada
pa malo po malo otkriva sve njene kutke. Prati svaki njen pojas, objanjavajui
raznovrsnost stilova u umjetnosti koji su koriteni za vrijeme njene izgradnje. Objanjava
nam sve promjene koje je ona pretrpjela tokom vijekova i ljut je, ljut na ljude i ljut na
vrijeme to ne potuju tu velianstvenu graevinu.
Morate uzdahnuti, zgroziti se, kad pogledate bezbrojne povrede i otete koje su ovom
svetom spomeniku naneli u isti mah i vreme i ljudi, bez ikakva potovanja
Il est difficile de ne pas soupirer, de ne pas sindigner devant les dgradations, les
mutilations sans nombre que simultanment le temps et les hommes ont fait subir au
vnrable monument, sans respect...
Nisu njoj povrede nanjeli samo revolucije i vandali, ve i umjetnici hotei da je
poprave, uljepaju, skladno sa tadanjim ukusima.
Mode su nanele vie tete nego prevrati. One su zasekle u ivac, okomile se na kostur
umetnosti, one su sekle, parale, razorile, ubile graevinu i u obliku i u znaenju, i u
skladu i u lepoti.
Les modes ont fait plus de mal que les rvolutions. Elles ont tranch dans le vif, elles
ont attaqu la charpente osseuse de lart, elles ont coup, taill, dsorganis, tu
ldifice, dans la forme comme dans le symbole, dans sa logique comme dans sa beaut.
Igo je srednjevjekovnim spomenicima posvetio panju u jo jednom poglavlju pod
nazivom Ovo e ubiti ono (Ceci tuera cela). Pristup nije isti kao u prethodnom, ali
nosi istu poruku : ouvanje srednjevjekovnih spomenika. Ovde su katedrala kao i ostali
spomenici predstavljeni kao knjige od kamena. Knjige ispisane simbolima. Ali
Gutembergovim otkriem na scenu stupa druga vrsta knjiga. Knjige na papiru za koje Igo
predvia da e ubiti knjige u kamenu.
male stvari tamane velike; jedan zub odnosi pobedu nad itavom masom. Nilski pacov
ubija krokodila, sabljarka ubija kita, knjiga e ubiti graevinu
les petites choses viennent bout des grandes; une dent triomphe dune masse. Le rat
du Nil tue crocodile, lespadon tue la baleine, le livre tuera ldifice

16

Budui da pisac svoje misli projektuje preko Kloda Froloa, koji je arhiakon, ne moemo
a da ne pomislimo da ovde nije u pitanju samo strah od prevage jedne knjige nad drugom,
ve prevaga slobode ljudske misli nad stegom vjere.
Svaka civilizacija poinje teokratijom a zavrava demokratijom
Toute civilisation commence par la thocratie et finit par la dmocratie
Igo ovo izjavljuje kao postulat. To je njegovo vienje toka istorije. Ide toliko daleko da
ak Gutenberga naziva preteom Lutera, jer je njegova tamparija omoguila irenje
jeresi. Knjige se brze piu nego to se katedrale prave, manje kotaju i mogu da se nose
svuda. Tako se ljudska misao bre prenosi i ne moe se zaustaviti.
Ove Igoove ideje moemo reflektovati na ono to se na primjer deava danas : Internet e
ubiti knjigu.
Analiza likova
Svi likovi osim Pjera Grengoara i Luja XI (Louis XI) su plod pieve bogate fantazije.
Psiholo-gija likova nije produbljena, iako Igo daje veoma detaljne psiholoke analize.
Slika linosti radije prema njihovoj spoljanjosti. Oni su vie simboli i tipovi nosioci
odreenih osobina.
Jo vam kaem, gospodine, da osim poezije, bogatstva misli i drame, postoji neto to
me je zaista iznenadilo. Da, Kvazimoda koji posjeduje da tako kaem ljepotu due i
portvovanja Froloa koji posjeduje znanje, nauku, i intelektualnu mo- i atopera koji
posjeduje fiziku ljepotu, svojom divnom zamisli stavite ova tri tipa (...) licem u lice sa
naivnom mladom djevojkom, skoro divljom usred civilizacije, i date joj da izabere a njen
izbor da bude tako enske prirode.
Je vous dirai encore, Monsieur, qu part toute la posie, toute la richesse de ponse et
de drame, il y a une chose qui ma bien vivement frapp. Cest que, Qausimodo rsumant
pour ainsi dire la beaut dme et de dvouement Frollo lrudition, la science, la
puissance intellectuelle et Chteaupers la beaut phisique, vous ayez eu ladmirable
pense de mettre ces trois types (...), face face avec une jeune fille nave, presque
sauvage au millieu de la civilisation, pour lui donner le choix, et de faire ce choix si
profondment fminin.
Esmeralda
Pravo ime joj je Agnes. Jo dok je bila sasvim mala, oteta je od svoje majke i otada ivi
meu ciganima.
Esmeralda bee (...) stvorenje bezazleno i krasno; lepa, osim kad naini onu svoju
grimasu; devojka naivna i puna strasti, koja nita ne zna i koju sve oduevljava; koja jo
ne zna razliku izmeu ene i mukarca, ak ni u snu; eto takva; koja naroito i strasno
voli igru, larmu, skitanje; to vam je kao neka ena pela koja na nogama ima nevidljiva
krila i ivi u vrtlogu.

17

La Esmeralda tait (...) une crature inoffensive et charmante, jolie, cela prs dune
moue qui lui tait particulire; une fille nave et passione, ignorante de tout, et
enthousiaste de tout; ne sachant pas encore la diffrence dune femme un homme,
mme en rve; faite comme cela; folle surtout de danse, de bruit, de grand air; une
espce de femme abeille, ayant des ailes invisibles aux pieds, et vivant dans un
tourbillon.
Lijepa onoliko koliko je bila i dobra. Tako dobra da je ve unaprijed bila predodreena za
propast. Svi su je mnogo voljeli i rado gledali njene nastupe na Grevskom trgu, osim
jedne ispo-snice koja ju je hulila kad god bi je vidjela, a za koju se kasnije ispostavilo da
joj je majka.
Dobila je ime po smaragdu koji je nosila oko vrata zajedno sa svojom djeijom cipelicom
koju joj je njena majka isplela. Uvjek ju je nosila u nadi da e pronai nekad svoje
roditelje, a radi toga se zaklela i da e ostati edna. Meutim, sve njene zakletve i nadanja
padaju u vodu kada se zaljubi u kapetana Febusa atopera. Zbog njega bi se odrekla
svega, iako ga nikada nije zapravo upoznala. U njenoj glavi njegovo srce je bilo isto
toliko lijepo koliko i njegova spoljanjost, meutim to ni blizu nije bilo tako. To je bila
njena propast. Ona nije doivjela da sazna kakav je on bio u stvari.
Kvazimodo
Kvazimodo je tienik Kloda Froloa. On ga je naao ostavljenog u crkvi, uzeo ga, usvojio
i odgajio. Igo ga opisuje ovako:
Velika glava obrasla riom kosom; izmeu ramena ogromna grba, zbog koje su i grudi
bile ispupene; noge, sastavljene tako neobino da su se mogle dodirivati samo
kolenima, kad se pogledaju spreda izgledale su kao dva polumeseca, dva srpa ije su
drke sastavljene; stopala velika, ruke nezgrapne...
Une grosse tte hrisse de cheveaux roux; entre les deux paules une bosse norme
dont le contre-coup se faisait sentir par devant; une systme de cuisses et de jambes si
trangement fourvoyes quelles ne pouvaient se toucher que par les genoux, et, vues de
face, ressemblaient deux croissants de faucilles qui se rejoignent par la poigne; de
larges pieds, des mains monstrueuses...
Kvazimodo je rtva drutva u kome ivi. Ili mu se smiju, ili mu se rugaju ili ga se plae.
On je dobrotu upoznao samo kod Froloa, pa nije ni udno to to izvrava svaku njegovu
naredbu i to ga prati kao kue gdje god da ovaj krene. Zamrzio je ljude jer su ga
odbacili, i ivi za svoja zvona kojima je dao i imena. Kvazimodo je najsreniji u crkvi,
tamo ga svi vole. esto vrijeme provodi priajui sa kamenim statuama jer mu se ini da
ga one jedino razumiju. Iako pisac pokuava na poetku da ga prikae kao zlog, mi ne
moemo tako da ga doivimo. Tek kad se zaljubljuje u Esmeraldu pisac doputa da
vidimo tu njegovu dobru stranu. Zna on da je ljubav izmeu njih nemogua, ali on eli da
je slui, da ona bude srena, pa ak i po cijenu izdaje svog biveg gospodara koga e i da
ubije na kraju.
Klod Frolo

18

inilo se kao da taj ovek (...) nije imao vie od trideset pet godina; meutom, bio je
sasvim elav; jedva je sa strane imao nekoliko pramenova retke i ve sede kose; na
njegovom irokom i visokom elu behu se poele pojavljivati bore, ali u njegovim upalim
oima ogledala se neobina mladost, bujan ivot, duboka strast.
Cet homme (...) ne paraissait pas avoir plus de trente-cinq ans; cependant il tait
chauve; peine avait-il aux temps quelques touffes de cheveux rares et dj gris; son
front large et haut commenait se creuser de rides; mais dans ses yeux enfoncs
clatait une jeunesse extraordinaire, une vie ardente, une passion profonde.
Tako nam Igo na poetku predstavlja ovaj svoj lik, da bi nam tek kasnije dao itavu
njegovu istoriju. Roditelji su ga predodredili da postane svetenik i pohaao je mnoge
kole, izuio sve to je stigao, ak je i pored teologije uio i medicinu i nauku, vrlo udno
za jednog svetenika, posebno u srednjem vijeku. Prelom u njegovom ivotu predstavlja
smrt njegovih roditelja u njegovoj devetnaestoj godini; bio je primoran da se izvue iz
svijeta knjiga i posveti se stvarnom ivotu kao i brizi o svom malom bratu.
Ovaj mlai brat bez oca i bez majke (...) sasvim ga preobrazi. On uvide da na ovome
svetu nisu sve i sva teoloka razmiljanja i Homerovi stihovi, da je oveku potrebna
naklonost, da je ivot bez nenosti i ljubavi to i nepodmazani tokovi to kripe.
Ce jeune frre sans pre ni mre (...) fit de lui un homme nouveau. Il saperut quil y
avait autre chose dans le monde que les spculations de la Sorbone et les vers
dHomerus, que lhomme avait besoin daffections, que la vie sans tandresse et sans
amour ntait quun rouage, sec, criard et dchirant.
U ovom dijelu vidimo jednog saaljivog Kolda, punog ljubavi i zatitniki postavljen
prema bratu u kome vidi neto to je krhko i nesposobno da se samo bori kroz ivot. Ovaj
mladi ovjek je bio toliko pun saaljenja prema djeci da je uzeo pod svoje ono malo
udovite, Kvazimoda, koga su se grozili ak i dok je bio beba. I uzeo ga je ne nadajui
se niemu, osim nagradi od Boga, ali opet ne za sebe, ve za njegovog malog brata, da bi
se iskupio unaprijed za njegove mogue budue greke. I to je ogromna suprotnost od
onog Kloda o kome smo sluali ranije.
Njegova ljubav prema Esmeraldi mijenja sve. Ovog Kloda zamijenjuje proelavi, oajni
starac koji ne moe da se bori protiv osjeanja koje je u njemu probudila mlada Ciganka.
Upravo time Igo eli da iskae jednu svoju misao koja se proimala i u nekim drugim
njegovim romanima: zlo spolja ulazi u ovjeka, a ovjek se ne raa sa njim. Igo nam
dozvoljava da s vremena na vrijeme zaemo unutar njegove glave i ujemo njegove misli
koje su u haosu. as se smije, as je oajan. Igo je to njegovo stanje nazvao Groznicom
(Fivre).
I kad je ispitujui ovako svoju duu, video koliko je mesta ostavila priroda u njoj za
strasti, on se stade smejati sa jo vie gorine. On prevrnu u dnu svoga srca svu svoju
pakost, i sa hladnim pogledom lekara koji gleda bolesnika primeti da ta mrnja i ta
pakost nisu nita drugo do izopaena ljubav; da se ljubav, to vrelo svake vrline u oveku,
pretvara u neto uasno u srcu svetenika, i da ovek njegove prirode, postavi svetenik,
postaje demonom.

19

Et en creusant ainsi son me, quand il vit quelle large place la nature y avait prpare
aux passions, il ricana plus amrement encore. Il remua au fond de son coeur toute sa
haine, toute sa mchancet, et il reconnut, avec le froid coup doeil dun mdecin qui
examine un malade, que cette haine, que cette mchancet ntaient que de lamour
vici; que lamour, cette source de toute vertu chez lhomme, tournait en choses horribles
dans un coeur de prtre, et quun homme constitu comme lui, en se faisant prtre, se
faisait dmon.
Igo je moda i najvie panje posvetio ba Frolou, jer u knjizi nema mnogo preispitivanja
due osim kada je on u pitanju. Njegova strast ga je na kraju ubila.
Grengoar
Pjer Grengoar je siromani pisac kome od uspijeha drame zavisi opstanak. I on je jedan
od nesrenika koje je opila ljepota Esmeralde, ali on se brzo od toga oporavio. Ipak, on
joj je bio blii nego ostali, on joj je bio mu. Mu koga je Esmeralda brakom spasila
vjeala. Ali brak nikada nije ovjekoveen svadbenom noi, za im Grengoar nije ni
mario, bilo mu je dovoljno to to ima krevet i hranu.
On nije bio vitekog i musketarskog soja to na juri osvaja mlade devojke. U ljubavi,
kao i u svemu drugome, on je bio oklevalo i umerenjak; i jedna dobra veera, u
prijatnom drutvu, inila mu se, naroito kad je bio gladan, divan odmor izmeu prologa
i svretka kakvog ljubavnog dogaaja
Il ntait pas de cette espce chevalire et mousquetaire qui prend les jeunes filles
dassaut. En matire damour, comme en toute autre affaire, il tait volontiers pour les
temporisations et les moyens termes; et un bon souper, et tte tte aimable, lui
paraissait, surtout quand il avait faim, un entracte excellent entre le prologue et le
dnoment dune avoenture damour.
Volio je Cigankinu kozu. ak kada su optuivali Esmeraldu za Febusovu smrt, on se vie
bojao ta e uiniti kozi, nego Esmeraldi. Zbog nje, on odluuje da pomogne Frolou da
izvede Esmeraldu iz Katedrale koja ju je uvala od delata, a onda odlazi sa kozom, a
Esmeraldu ostavlja na mislost i nemolost pokvarenog arhiakona.
Kapetan Febus od atopera je mladi zavodnik, nemirnog duha. Iako treba da oeni svoju
roaku, on se ne smiruje. Esmeralda mu je zapala za oko zbog svoje ljepote. Fiziki ga
privlai i nita vie. Nita mu ne znai rtva koju je ona bila spremna da podnese za
njega, bitno mu je samo fiziko zadovoljstvo. Ne moemo za njega rei da je zao, samo
je ravnoduan prema dobrim duama i zato ak ni ne pokuava da spasi Esmeraldu
vjeala na koja je alju zbog njega. On je samo osvaja, lovac. Kada mu se plijen preda
on gubi interes i ide dalje. On svri takoe tragino: oeni se (aussi fit une fin
tragique, il se maria ).
Zakljuak

20

U romanu je do krajnosti provedena antiteza. Tu je katedrala, vjerska institucija, olienje

arhitektonske ljepote, a ispunjena runim kamenim gargojlima. Klod Frolo, uza sve to je
ovjek najplemenitijih osjeanja, u stanju je da zbog svoje strasnti poini mnoga zlodjela.
Sve zbog jedne ene. Kvazimodo koji je inkarnacija svih moguih tjelesnih mana,
najnjenije voli Esmeraldu koja je sa druge strane zaljubljena u lijepog Febusa koji za nju
i ne pita. Iz ovih protivrjenosti je Igo stvorio svoj roman koji potpuno odgovara njegovoj
tezi iskazanoj u predgovoru za njegovo djelo Kromvel. To je smjesa uzvienog (sublime)
i grotesknog (grotesque). Tu imamo pored najnjenijih lirskih scena, mnogo stranih i
svirepih.
Literatura
Igo, Viktor, Bogorodiina crkva u Parizu, priredio Duan oki, Prosveta, Beograd
1967
o Beleka o Bogorodiinoj crkvi u Parizu, Milai, D. (Igo, V., Bogorodiina crkva u
Parizu, priredio oki, D.), Prosveta, Beograd, 1967.
Hugo, Victor, Notre Dame de Paris (extraits), par Lon Lejealle, Librairie Larousse,
Paris, 1950
Hugo, Victor, Notre Dame de Paris, Garnier Flammarion, Paris, 1967
Lagard, A. et Michard, L., XIXe sicle, Bordas, Paris, 1969
o Sue, Eugne, Lettre (mars 1831), cite dans V. Hugo racont par un tmoin de sa vie
Mari, S. i sar., Francuska knjizevnost, knjiga 2 (1683-1857), dio drugi, francuska
knievnost romntizma, Nolit, Beograd, 1978.
Skok, P., Francuska knievnost 19. i 20. vijeka, Zagreb, 1939.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

21

 .

.
.
.
.
.
.
.
` .
.
` .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
,
.
.
.
.
.
.
.
.
, () , .
Vojislav Vojinovi je bio sin vojvode Vojina i jedan od prvih oblasnih gospodara u
Srpskom carstvu.
Gospodario je predelima izmeu Drine i Jadranskog mora. NJegova oblast je u najveem
obimu zahvatala teritoriju izmeu Rudnika, Drine, Popovog Polja, Dubrovake republike,
Boke i Kosova. [1] Kako je poticao iz uticajne vlasteoske porodice, Vojislav je svoju
politiku karijeru poeo na dvoru cara Duana, pa se tako ve oko 1350. godine pominje
kao stavilac. [2], a pred kraj Duanove vladavine je ponio i titulu kneza[3] Za vrijeme
vladavine cara Uroa Vojislav postaje najmoniji velika i nosi titulu humskog kneza.
Poreklo

22

Vojislav Vojinovi je bio lan uticajne feudalne porodice. Njegov otac Vojin,
rodonaelnik Vojinovia, bio je vojvoda i jedan od najistaknutijih velmoa iz vremena
Stefana Deanskog. [4] Vojislav je imao i dvojicu starije brae, Miloa i Altomana. Meu
Vojinoviima, Milo je bio najstariji i ve 1333. se pominje kao uesnik u pregovorima
kralja Duana i dubrovake optine, vezanim za ustupanje Stona. Drugi Vojinov sin,
Altoman, 1347. godine bio je upan u okolini Dubrovnika. [5] Sve ovo svedoi da su
Vojinovii bili ugledna feudalna porodica za vreme vladavine Stefana Duana.
Poeci politike karijere i formiranje oblasti
Vojislav Vojinovi je svoju politiku karijeru poeo na dvoru Stefana Duana, gde se oko
1350. godine pominje kao stavilac. Uporedo sa politikom karijerom on je radio i na
formiranju svoje feudalne oblasti. Taj proces kao i kod ostalih feudalnih gospodara tekao
je postepeno. Vojislav je imao svoje vlastelinstvo i za vreme Stefana Duana, ali se o
tome nita pouzdano ne zna. Postoji pomen u Diversa cancelarie od 14. januara 1345.
da se Svinjarevo nalazi u in terrno Voyslavi Voyinovich. [6] Meutim, kako ovo mesto
nije ubicirano, ostaju nepoznati obim i veliina Vojislavljevog prvobitnog poseda.
Jezgro Vojislavljeve prvobitne oblasti zasigurno predstavlja batina porodice Vojinovi.
Naim Milo Vojinovi, kome je predstojala sjajna karijera na dvoru Stefana Duana,
umro je veoma mlad. Altoman, koji je posle smrti ostavio veliki posed i maloletnog sina
Nikolu, poslednji put se pominje 1359. godine. [7] Vojislav je svojoj oblasti pridruio
najvei, deo ako ne i sav Altomanov posed.
Rat sa Dubrovakom republikom i vrhunac Vojislavljeve moi
Politike prilike u susjedstvu oblasti Vojislava Vojinovia su se izmjenile kada je
poetkom 1358. godine, 18. februara, u Zadru sklopljen mir izmeu Mletake republike i
Ugarske. Ovim mirom je Mletaka republika izgnana sa istone obale Jadranskog mora, a
Dubrovnik je postao podanik tada najveeg neprijatelja srpske drave Ludviga I, kralja
Ugarske. Ova injenica dala je formalno-pravni osnov Vojislavu da pone svoj sukob sa
Dubrovakom republikom. Teritorija humskog kneza, Vojislava, je postala granina
oblast, neka vrsta krajine, [8] prema Ugarskoj, to je Vojislavu dalo jo vei uticaj na
srpskom dvoru. Celom kopnenom stranom Dubrovaka republika se naslanjala na na
posed humskog kneza,[9] to je Dubrovane stavljalo u teak poloaj. Meutim, do rata
nije dolo tako brzo. Sitne pogranine arke i nesporazumi su polovinom 1358. godine
izglaeni tako to su Dubrovani poslali knezu Vojislavu darove u vrednosti od 400
perpera.
Sredinom jula 1359. godine se ugarska vojska povukla sa teritorija Srpske drave, a
neposredno potom je poeo sukob Vojislava i Dubrovana. Naime, Vojislav je, kao
humski knez, traio od Republike Sv. Vlaha da mu preda Stonski Rat, jer je Ston bio
sedite humskih kneeva. [10] U namjeri da umire Vojislava i odgovore ga od rata
Dubrovani su poslali Diva Pavla Gundulia.[ 04. 2011.] Meutim, ova
Gundulieva misija je bila bez uspeha i oekivao se rat.
Ratovao je u dva maha (135960 i 136162) protiv Dubrovnika. U sklapanju mira
posrednik je bio car Uro.

23

Vojislav Vojinovi je umro 1363, a njegova udovica sa jo nepunoletnim sinovima nije se

mogla odrati na njegovim zemljama. Istisnuo ju je 1367/68. Vojislavov sinovac Nikola
Altomanovi, kojim se porodica Vojinovia gasi.
Literatura
1.

^ R.Mihalji, Kraj Srpskog Carstva,SKZ, Beograd, 1975, pp. 36

2.

^ M.Dini, O Nikoli Altomanoviu, SKA, 1932, pp. 3

3.

^ Distributiones testamentorum, vol. 3, f. 16

4.

^ M. Dini, O Nikoli Altomanoviu, SKA, Beograd, 1932,str. 3

5.

^ R. Mihalji, Kraj Srpskog carstva, SKZ, Beograd, 1975, pp. 34

6.

^ M. Dini, O Nikoli Altomanoviu, Ska, Beograd, 1932, pp. 4, nap. 10

7.

^ Debita Noarie,4, f.78'

8.

^ R. Mihalji, Kraj Srpskog carstva, SKZ, Beograd, 1975, pp. 38

9.

^ R. Mihalji, Kraj Srpskog Carstva, SKZ, Beograd, 1975, pp. 38

10.

^ Monumenta Ragusina II, pp. 280

.
, ,
.[1] [2].

14. .[1]

2003. 2005. 53.

[3], 2007. 746.[4]

[1].
XIV
, (
1331 1346, 1346 1355),
( 1355 1363),
(1366 1373)
.
(1322 1331) . ,
, ,
,
24

. ,
(1371 1389) ( 1353 1377, 1377
1391), I (1342 1382)
1000 , 1373.
. ,
,
23.01.1398. , . XIV

, ().
, ,
(
), ,
( ) ( ).
.

.[1][2]

,
1.

(1322 1347), ,
1. , ,
, 1332.

2. (1347 1359),
( ,
(1371 1391))
1. ( 1348, 1398,
1366 1373), , 1359.
, , 1363.

3. ( 1355 1363), ,

1. , 1363. , ,

2. , 1363. , ,

4. , ,
1326. ,

25

Iskopavanja u novovarokom selu Rutoi

Otkriven grad u kom je ivela srpska loza Vojinovi
ELJKO DULANOVI | 18. 09. 2011. - 02:02h | Komentara: 7
Jedva vidljivi ostaci bedema na zaravni Tepavac u novovarokom selu Rutoi koji su
decenijama predstavljali pravu enigmu za istraivae prolosti, ostaci su gornjeg grada u
kome su stolovali Vojinovii, znamenita srpska loza iz 14. veka koja je bila u bliskom
srodstvu s Nemanjiima.
Tragovi bedema i kula: Arheolog Savo Derikonji (trei sleva) sa metanima na zaravni
Tepavac sa visom Otik u zaleu
Ovo tvrdi arheolog Savo Derikonji, direktor Zaviajnog muzeja u Priboju i istraiva
Polimlja, apelujui na nadlene da obezbede sredstva za dalja istraivanja lokaliteta koji
bi zbog svog znaaja, kako oekuju metani, u bliskoj budunosti mogao da bude
sastavni deo turistike ponude kraja.
Vojinovii su, kako govore istorijski podaci, gospodarili Humom i upom Dabar, a
manastir Svetog Nikole u Banji kod Priboja bio im je porodini mauzolej. Oni su
ktitorske obaveze i brigu o manastiru preuzeli 1.349 godine, nekoliko decenija nakon
prve obnove. Zapisi na nadgrobnim ploama, sauvanim u patosu svetinje, svedoe da tu
poivaju elnik Radan, Veliki elnik Dimitrije i Veliki knez Vojislav, kao i majka Nikole
Altomanovia, poslednjeg izdanka loze Vojinovia koji je gospodario prostorom od
Konavla do Rudnika.
- Dvori Vojinovia u Rutoima pruali su sigurnost i bezbednost, nedaleko do vanog
karavanskog puta za Dubrovnik, Sarajevo, Ras i Pomoravlje. Ima li su dobre prirodne
uslove za odbranu, ali i ekonomski opstanak jer su u pitomoj upi, dolini Kratovske reke,
nedaleko od srednjovekovnih rudnika bakra Jarmovac i Banja. Gornji i donji grad
dobijali su vodu sa oblinjeg izvora Zvean. Ispod Tepavca je podgrae, a nie su bile
njive i livade podnika koji su sahranjivani kraj reke, ukraj puta - tvrdi Derikonji.
Metani zaseoka Kula, u ijem ataru je i zaravan Tepavac, kau da i danas prilikom
radova u batama i njivama iz plodne zemlje izoravaju kamene ostatke zidina, krea i
sige. Oni se nadaju da bi nakon iskopavanja i ureenja srednjovekovna tvrava mogla da
bude i turistika atrakcija. Pored obilaska ostataka grada u kome su stolovali Vojinovii, u
turistikoj ponudi bi se nala i poseta utvrenju na brdu Otrik, udaljenom oko sat hoda
od zaravni Tepavac.
- Na visu Otrik koji sa svojih 1.238 metara nadmorske visine dominira Limskom
dolinom i kotlinom prema Uvcu nalaze se ostaci tvrave podignute na oko dva i po
hektara. Ovde se u sluaju opasnosti sklanjala vlastela sa vojskom, zalihama hrane, ita i
stokom. Utvrenje je imalo i dva kamena bazena za vodu, a njegovi branioci lako su
mogli da prime signale i poruke sa Jagata i Kovina, dva najblia od devet utvrenih
gradova sa kojih se motrilo na dolinu Lima - kae Derikonji.
Karaorevii potiu od srpske srednjovekovne vlasteoske porodice Vojinovia, meu
kojima su poznati velikai Vojin, velmoa Stevana Deanskog i gospodar Gackog,
Vojinovi sinovi vojvode Milo, Altoman i Vojislav uglednici na dvoru cara Duana,
Nikola Altomanovi gospodar Rudnika, Uica i Zveana na Kosovu.
26

 (, ),
, 1690.
.
1771. , .
(conte venteo), .
, .
,
. ,
( 1771) ( ,
)[1], .
, , . .
1815.
(1732-1806),
() . (), . ,
() () (1760-1821),
1799,
(1832-1903) (18571929), ,
(1864-1951), I ,
, ,
, ()
.

XVII .

, 1690.
. .
, ,
, . (conte
venteo), ( ).
, [2]

.

. , ( 1771)
( , )
. ,
, . .
1815.
,
1910. :
500 , , ,
30 , .
(

27

 ) - () ,
-,
, ; -, ;
,

.
, , ,
,
[3]
.
( XVII )
XVII .[4].
(
) .
. , ,
() .
.

-
(1684 1699),
[5]. .
(XVII , )
,
1690. .
.
, . (conte venteo),
.
, () .
[6]
, .
(1732-1806)
(1732-1806)[7]
. ,
,
. ()

(1769-1774) .
,
2. 1771,
28

 . 1772.
10 3
. 4. .
. 1773.

, . 1774.
- ( ),
. 1781.
( ,
443 )

. .

, ,
, , .
. 1783. ,
.
. 1786.
. 1787. . - 17871791 .
. 3. . . 1792.
, .
, .
1769,
.
1801. .
(). 1805. . 1807.
.
.
, ,
.
(? 1774)
() (? 1774)
., (1719),
, .

() .

1718. . .
, , .
,
.
. , ,
, ,

29

. ,
, , ,
.[8].
, , .
()
()
.


.
. . 4. .
() 1779. 1788.
.

[9].
.
. .

,
,
1799. .
.
(1760-1821)
(1760-1821) .
.
1800. (1748-1837)
. .
. (1811-1837)
. (1811-1837) 26. .
,
,
. .
- . (1832-1903)

30

 . (1832-1903). 1855.
( Serragli) (1836-1922) , (Luigi de
Serragli) (1808-1902), ,
1880, - ,
, ,
. ,
( Giovanni Serragli), , , , 1797. .
.
. (1832-1903) , .
, , , .
. (1857- 1929)

.
. (1864-1951)
, ,
,
, 1894. 1896. ,
1896.
.
, 1901. 1903, 1904. 1906. , . 1907. 1911.
- .
1912, . 1913. 1914.
, 28. 1913.
. (1864-1951)
.

. , ,
, .

. .
.
, . (1866-1956)
, . (1866-1956),
(Charles Loiseau ) .
:

31

(+1918)

- , . . .

- . .

. (1833-1895)
. (1833-1895)
1850. .
, - ,
.
. ,
. . .
( Martinelli) .
, .
. (- 1884)
. ,
. 1884. .

. 1955. .

. .

.
. (1811-1837), 26.
, . , .
,
, -,
10
, .
.[2]
,
.
, ,
,
,
.

32


, . ,
,
.

.
() ()
, .
,

,

, . .
1910: , ,
, ,
[3], ,
1938,
:
, , ,

,
, .
,
,
. , ,
,
. ,
, ,
, .
, (), ,
.
, , ,


. ,
, ,
. ,
.
-
-, -.
." [10]".
,
, ,
, ,
( ), [11].

33


,
, .
,
.

1.

^ .
, , 2008, . 335.

2.

^ , ,
, LIII, 2005, . 129. http://www.scindeksclanci.nb.rs/data/pdf/0350-0861/2005/0350-08610553121C.pdf

3.

^ : ,
, ,
, , , . 3, 1998.
http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/02/article-13.html

4.

^
.
. , , ,
, , . 23/2003.

5.

^ . ,
- , 1 2, 1957, 249, . 11

6.

^ . , ,
1910.

7.

8.
9.
10.
11.

^ . ,
, , , , . 23/2003.
http://www.rastko.org.yu/rastko-ukr/istorija/2003-ns/dmartinovic.pdf
^ , ,
^ : ,
: , 2002.
^ , 30. 1938.
^ 1871: ,
, . , ,
34

 , LIII, 2005, . 9. 130.

http://www.scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0350-0861/2005/035008610553121C.pdf
, () , (, 9. 1857
, 30. 1929) ,
(1924), ,
[1][2] ,
[3].

()
(conte veneto) [4], 1690.
.
[5].
,
1771. 1815,


[6].
,
, [7],
() , .
[8].
(1760-1821), 1799.

(1748-1837). (1811-1837),
26.
, . ( ),
.
, 5 4
, , . ,

, [9].
, ,

,
.
- .
(1832-1903), , (Serragli)
(1836-1922) , (Luigi de Serragli)
(1808-1902), .
, , .

35

 . (1864-1951)
, , 1896.
,
, (1901-1903), 1904. 1906.
, I .
1907. 1911. - .
1912, . 1913. 1914.

, 28. 1913.
,
.

,
. 1874. ,
, .

1884. ,
.
1890, .
,
. .

,
. 1911. .
,
, .
1912.
1912. .
: ... .
. ... ,
.
, .
!
. ,
. .... ,
( .)! [10].

36

 1914.
.
14/28 1914.
. ,
,
. 18. 1914.
4
[11]. ,
.
, , , , .
.
, 16/30. 1914,
, ,
.

1915. .

1915, , ,
. , 1919. .

30. 1929. .
18. 1924.

1880.
. 7
. 1884.
, .

.
. Psyche
1889. (1893 1900)
,
.

, ,

.

, (1880) I-II

37

, (1884)

, (1886)

Psyche, (1889)

, (1895)

, (Allons enfants!..., , ) (1903)

, (1907)

, (1912)

, (1913)

, (1918)

Imperatrix, (1918)

, (1922)

, (1929)

1.

^ http://www.arhiva.glasjavnosti.rs/arhiva/2005/04/29/srpski/K05042801.shtml

Prota Sava Nakienovi, O hercegnovskim Vojnoviima, Dubrovnik 1910,

http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/02/article-13.html
Dragomir Acovi, Heraldika i Srbi, Beograd 2008, pp. 335,
http://www.rastko.org.yu/rastko-ukr/istorija/2003-ns/dmartinovic.pdf,
http://www.scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0350-0861/2005/035008610553121C.pdf
2.
3.

^ Sava Nakienovi, O hercegnovskim Vojnoviima, Dubrovnik 1910

^ . ,
,
2005,
,
. . . ,
, , ,
29.4.2005, http://www.arhiva.glasjavnosti.rs/arhiva/2005/04/29/srpski/K05042801.shtml

38

4.

^ , ,
1910.

5.

^ : ,
, ,
, , , . 3, 1998. http://www.srpskonasledje.co.rs/sr-c/1998/02/article-13.html

6.

^ .
, , 2008, . 335.

7.

^ ru: , , en: Mark Voynovich

8.

^
.
. , ,
, , , . 23/2003.
http://www.rastko.org.yu/rastko-ukr/istorija/2003-ns/dmartinovic.pdf,
, .

9.

^
. , ,
, LIII, 2005, . 129.
http://www.scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0350-0861/2005/035008610553121C.pdf

10.

^ . . , , . 642,
, . 7-8, - 1940, .

11.

^ , , . 29, . I, 18.
1914,

. . 1359.
,
. 1359.

.
,
.
.
1363. .
.
.

,
(13211331).

39

 ,
. , , ,
, .
1359. .
. , , ,
. 1333.
.
. ,
. 1350.
20. 1355. .

. 1359.
, , ,
.
.
.
. ,
.
,
. ,
,
, .
1363.
, , ,
, .
.

(18171899),
, ,
;

,

,
19. .
1358. .
,
.
,
. ,
.
.

40

 .
1359. ,
. ,
,
, , .
.
, , ,
- .

. 1359.
. 1359.
.
:
, .
.
4.000 .
.
.
.
. 1360.

.
,
.
.
1361. .
, .
,
.
. .
.
.
, ,
.
, . ,
.
, .
,
. .
, .
. .

41

 .
10.000 .
.
.
, .
,
,

.

1362.
. .
. .
, .
, ,
. .
. , , ,
. .

. . 1362.
.
.
.
.

.
22. 1362.
.
.
. , .
,
.
.

.
.
.
.
,
. . 1363.

. ,

42

 .
.
. 1363. .
.

. .
:
e 23 , .
, .

. , , 1975

.
,
, (610-641).
, , ,
.
, . (),
.
,
. , ,
, , ,
, . .
, , ,
. , (
), , .

, ( 7. ).
, , , ,
.
835-850. . ,
. ,

, . 850-891/2.
. ,
,
, .

43

 891/92-917/18.
( ) 894. , 896.
, ( ).
(910-930).
917/18-920. (
).
() 920-924.
(), .
, , ,
.
927/28- 950. ,
( ).
().
, ( , ),
, (, ),
, . , ,
, , (),
.
1070. .
.
, 1090-1116. (10811101)
() .
. . ,
.
, ,
. ,
, .
I 1116-1146). 12.
- . II (11141131), ,
. ,
1129. , I.
, II (1131-1141)
, .
I
.
II 1146-1156. . ,
. II.
( ), II ( ).
( ),
II.

44

 . ,
II, (). 1156. ,
II
,
, II.
,
, 1162. . 11621165. . ,
, . ,
, (
). ,
. 1165.
.
1165-1166. . :
( ), ()
( , , - ).
,
, ,
.
, , .
1166-1196. .
, , .
, , .
, .
, ,
, .
.
().
, (1180-1204).
, , , , ,
, , , , , ,
, , , 25. 1196,
,
III 2. 1197.
.
1196-1228. .
, , , .
, . 1201.
,
. III ,
1199. III. ,
. 4. (1202-1204)

45

1204. ,
. 1204.
: . 1207. , ,
. .
, .
1228. .
1228-1233. . ,
I. .
, .
2. ( ), , ,
, .
1233-1243. .
, II. 1233.
. 27. 1236. ,
, 1237. .
1243.
I, . ,
, .
I 1243-1276. .
, .
, ,
, ( 1245).
,
, , V.
,
I .
, . 1276. ,
, .
1276-1282. .
, . ,
1284. , , IV
. , ,
. ,
, . 1313.
, ,
, . 12. 1316. ,
.
II , 1282-1321. .
( ) 1282.
27- . , , ,
, , ,
. , , ,
, . ,
46

 ( ),
I , , ,
IV ( ),
, I (
), , II.
40 , 5.
, , . ,
, . 1313. ,
. ,

. , ,
,
. 1316.
. ,
II (1314-1353)
, . 1321., ,
( ).
III 1321-1331.
. 1322.
III. , ,
1324. , .
II 1328. .
, III .
1331,
, .
, .
, II ,
1331. .
IV 1331-1355.
, , 1332,
. 1334. .
1344.
, , . 16.
1346. .
,

, 1348. . ,
( ). ,
, , 1350.
. , ,
20. 1355. , 47- .
. ,
. 1349.
, 1354.

47

 V 1355-1371. .
1337. , 19 . V
1360. , ,
, , 1365.
. , 23.
1363. .
.
, .
.
, .
, , 1367.
. .
,
. 1370.
, .
.
, . , 26.
1371.
. ( ),
. V
, 2. 4. 1371, 35- .

.
13711389. . , ,
. 1329. .
, ,
. :
, , , () : .
, . 11. 1405.

, 1373. ,
,
. ,
. .
,
( ), ,
. I 1377.
, .
, .
. , , 28.
1389. . .
, .
(), ,
.

48

 1389-1427. ,
,
(1389-1402),
.
, ,
1392. 1393.
. 1395. ,
.
() ,
. 1396. ,
, -
28. 1402. . ,
,
. ,
, .,
. .
,
.
, ., 1414.
() .
.
,
. III 1421.
.
.
19. 1427. .
1427-1456. 1375.
, .
, 52 .
, .
1428. . ,
. . ,

1430. , 1433.
: , , ,
. , 1439.
. . ,
,
. 1440.
1441.
. , ( )
. 1444. .
17-19. 1448.
,
, . 7. 1451.
,
49

, , . 29. 1453.
II , .
, , .
, . 1456. ,
. ,
, .
24. 1456.
.
1456-1458.
1441, , 18. 1439.
.
, , , ,
3. 1457. 20. 1458. .
, (),
.
.
1458-1459. .
, ,
. , ,
( ). ,
. 21. 1459.
. ,
, 1460. ,
.
. 9. 1476.
,
. 1459. .
. , ,
. , 500
. ,
.
. ,
, 1766.
.
1804-1813.
1815-1839.
1839-1842.
1842- 1858.
( ) 1858-1860.
( ) 1860-1868.

50

 1868-1889.
1889-1903.
I 1903-1921.
I 1921- 1934.
II 1934 1945 (
, ).
: (
, , 2001, ).

, ,
, , .
,
, ,
,
, .
.
.
.
,
. , .
, .

, .
. ,
() 5.
7. , .
. , . , ,
. ,
, .
PREDANJE I ISTORIJA: Odakle i od kog roda je starina Karaoreva
Karaorevi preci knezovi VOJINOVII
Pie:
Mile
Nedeljkovi

Karaorevii nisu ni iptari, ni Kui, ni Vasojevii... Klju za utvrivanje

porekla Crnog ora su Gureii sa Crne, iz Bihora. Karaorev pradeda
Tripko Guri Kneevi ak je i fiziki slian Vodu: bee visok, pleat,
povijen (zato ga nazvae Guri), mrav i tamnoput - a predanje ga pamti
kao velikog junaka. Tripko je peto koleno kneza Bogdana, potomak uvenih
Vojinovia, opevanih u pesmi "enidba Duanova"

51

Porodica koja se vie narataja potuca od nemila do nedraga, menjajui mesta boravka
meu raznim plemenima i oblasti pod upravom razliitih gospodara, i po nevolji promeni
vie krsnih slava kao razaznatljivi znak pripadnosti i porekla, unapred je osuena na
gubitak spona sa srodnicima i prekid u pamenju sopstvenih korena. U takve porodice,
meu hiljadama slinih u srpskom narodu, sticajem zlosrenih istorijskih okolnosti, spada
i porodica Velikog Voda. On sam, pak, sin pukog seoskog siromaka, uzdiui se iz
svakovrsnih neprilika iskljuivo sopstvenim trudom i pregnuem, zagledan u budunost,
koju je bilo teko proniknuti, nije ni stizao da se pozabavi ovim ptanjem. Pada u oi da se
niko od njegovih savremenika, koji su ostavili svedoanstvo o njemu, ne poziva na njega,
niti na njegovu priu ili izjavu, o daljim precima. Kada su, u ovom veku, Karaorevi
potomci nastojali da neto vie doznaju o dubljim korenima svoje loze - mnogi izvori su
bili zatureni, jo vie nepoznati, a tome su se ubrzo ispreili i dogaaji koji su nalagali
utanje, jer je, po ko zna koji put, iz vlastodrakih razloga, postalo zazorno i samo
pominjanje Karaorevog imena.
Danas, ipak, zahvaljujui i mnogim novim injenicama i podacima iz vie podruja nauke
(istorija, etnologija, antropogeografija, folkloristika, genealogija) u mogunosti smo da
postavimo u odreeni okvir poreklo Karaorevih predaka i njihovo vekovno kretanje
raznim predelima, od zaviajne matica do naseljavanja u umadiju.
Lukaevii Popadii Karaorevi preci
U srpskom plemenskom drutvu, ija je odlika, u nedostatku pisanih svedoanstava, jaka
tradicijska kultura i rodoslovno pamenje, koje see i do dvadeset i pet kolena u prolost,
to se i danas oituje na tlu Crne Gore, sauvano je obilje podataka o precima Voda
Karaora. Po jednom od ovih predavanja, poetkom DVII veka Vodovi preci su iveli
u zetskom selu Bjelastavii. Odavde, kad je umro predak pop Boko, zvani Bakun,
popadija se preseli sa decom u Berislavce, selo kod Podgorice, gde se, po njoj, prozovu
Popadii.
Neko vreme su, posle Zete, bili u Crmnici, u selu Dupilu i Gluhom Dolu, odakle su preli
u kuko selo Doljane, a odatle, nakon kraeg prebivanja, u Vranj, pa u Matague kod
Skadarskog jezera. U meuvremenu, izmeu doljana i Matagua, boravili su i u selu
Zlatici. Po jednom predanju, Vodovi preci su, pre prelaska u Vasojevie, zastali na
vrelima reke Ribnice, kod Podgorice, odakle su preli u Kovaicu. Posle boravka u
nekom selu u LJeanskoj nahiji, izbegli su u predeo Rovaca, najpre u Lijee, a potom u
Velje Duboko, kod Kolaina. Odavde su prebegli Vasojeviima, u Lijevu Rijeku, gde su
izvesno vreme probavili u ljevorekom selu Lopatama.
Vrlo je jako predanje o boravku Vodovih predaka u selu Beranu, ispod urevih
Stupova, kao i mestu Kralji, gde se s njima svojata vasojeviko bratstvo uriia. Iz
Kralja su se sklonili u Gusinje, a odatle su pobegli u Bihor. Najpre u seloCrnu, pa u
Goduu, u kojoj i danas pokazuju mesto zvano Kuita, za koje dre da je tu iveo predak
Karaorev. Postoje potvrde i da su Vodovi preci bili u selu Dragovoljii kod Nikia,
kao i u selu Maetovo kod Prizrena (tanije: Maetovo, kod Mutita) i Bugariu na
srednjem Ibru, a svee je i seanje na njihovo prebivanje, uoi odlaska u umadiju, u
selima abren i Petropolje na Sjeniko-peterskoj visoravni.

52

Kada se ovom nizu mesta dodaju Vievac, Petrovac (Mramorac), abare, Masloevo,
Zagorica i Kruedol, postaje vidljivo da su Vodovi preci i njegova porodica proboravili u
tridesetak naselja pre konanog nastanjivanja u Topoli, koja je, u ova dva veka, u pravom
smislu rei ognjite i kolevka Karaorevia. Ako je u umadiji, prema Cvijievom
zakljuku, zgusnuta snaga svih srpskih zemalja, onda je ivotni put Karaorevih
predaka, koji su bivakovali i zbeavali se u toliko srpskih predela, olienje selidbenih
tokova srpskog naroda tokom vekova, do slivanja u umadiju. Pometanjem iz naselja u
naselje, Vodovi preci su menjali podruja razliitih plemena, kako srpskih tako i
inorodnih. Kako su to bili vekovi nemira i previranja meu plemenima, kao i njihovih
sukoba i stapanja, to je dolazilo i do splemenjavanja u njima, pogotovu doseljenikih, a
samim tim i slabijih, porodica. Otuda su mnoga plemena, meu kojima su obitavali
Vodovi preci, kasnije svojatala Karaora kao svog saplemenika.
Tako se tvrdilo da je Vod poreklom Ku, Klimenta, Vasojevi, Srbljak ili Aanin, a u
prizrenskom kraju su ga, po podacima Grigorija Boovia, prisvajali i inovci.
Ni Ku, ni Vasojevi, ni Kliment
Istina, polazna i zavrna stanica u etapnom preseljavanju Vodovih predaka do umadije
jeste vezana za Kue, ali nema nikakvih dokaza da su oni Kui. U Doljanima su se pribili
uz Kue, a iz Petropolja, odakle su se, po najprihvatljivijem tumaenju, odselili preko
Javora i Uike nahije u umadiju, Vodove pretke su ispratili, titei ih, pobratimi
Kuevii iz abrena, islamizirani Kui, pri emu je ovde re o duhovnom oroavanju pobratimima, a ne o krvnom srodstvu ili bratstvenicima.
Kako je, nesumnjivo, Vodovo krsno ime bio Sv. Kliment (koga su njegovi preci poeli
da slave po prelasku u Vranj), to se njegovo poreklo dovodilo u vezu sa Klimentima,
meu kojima ima i mnogo poarbanaenih Srba. Istina, Vodovi preci su jedno vreme bili
na podruju meu Klimentima, a na vie mesta i u susedstvu ovog ratobornog i
pokretljivog plemena, ali ovakvo tumaenje porekla nema nikakvu osnovu, za ta je
dovoljno ubedljiv podatak da sami Klimenti, dok su odravali krsnu slavu, nisu slavili Sv.
Klimenta, ve, kao i Kui, Hoti i Grudi - Sv. Nikolu.
U istoriografiji i knjievnosti je nosilo prevagu miljenje da su Karaorevi preci od
Vasojevia. Tako je poetkom prolog veka pevao Sima Milutinovi Sarajlija, imenujui
voda kao sina Vasojevia, a to miljenje je poetkom ovog veka prihvatio i istoriar
Vukievi, povodei se za diplomom koju je 1840. godine vladika crnogorski Petar II
Petrovi NJego izdao Vodovom sinu Aleksandru Karaoreviu, u kojoj se kae da
Vod proistie "iz dervnih knezova nae provincije Vasojevia". NJego je tano kazao,
ali ga ovde Vukievi nije pravilno protumaio. Tano je da su Vodovi preci podugo bili
u oblasti Vasojevia, ali to ne znai i da su Vasojevii poreklom. I tano je da su neki
direktni Vodovi preci davno bili kneevi, ali je njihovo knezovanje na alost okonano
upravo u oblasti Vasojevia, u koju su doli u kneevskom zvanju.
I Gureii slave Sv. Klimenta
Na osnovu injenice da se vodovi preci ne mogu udenuti u Vasojevie kao njihov rod i
izdanak, jasno se namee zakljuak da su oni u ovoj oblasti doljaci, ime se iskljuuje

53

mogunost, predoena u jednom zapisu knjievnika Grigorija Boovia, da su

starosedeoci, to jest Srbljaci ili Aani, kako su Vasojevii nazivali nevasojeviko
stanovnitvo u okviru predela na koje se, kretanjem iz matice, proirilo pleme Vasojevia.
Kako saeto kae Ivan Kosani (1912), "sa Vasojeviima, i u Crnoj Gori i ovamo u
Sanyaku, ive od dvesta godina mnoge porodice skoro iz svih crnogorskih i brdskih
plemena, a bie da i starosedelaca" i u njima je 126 bratstava, a od toga 76 srbljakih
bratstava. A kroz tu meavinu bratstva i plemena su proli i Vodovi preci u potrazi za
sklonitem i boljim uslovima ivota. Zanimljivo je da u prilog tvrdnji da Vodovi preci
nisu Vasojevii Grigorije Boovi navodi podatak da oni nisu, kao ostali Vasojevii,
slavili Sv. Aranela ili Aleksandra Nevskog, ve - Svetog Andreju (!).
No, Boovi, koji je odmah bio osporavan, u jednome je bio na dobrome tragu - zapisao
je da su Vodovi bliski preci bili u Beran Selu, ispod urevih Stupova, selu zapadno od
Berana, odakle su se preselili u selo Goduu u Bihoru. Godua je do 1809. godine bila
srpsko pravoslavno selo. Danas u njemu nema nijednog pravoslavnog itelja, no samo
nae islamizovano stanovnitvo, ali mnogi toponimi podseaju da je to bilo selo
pravoslavnih Srba: Boganovo selo, Bogutov do, Matova strana, Bokov do, Vlaki potok,
Popova ravan, pri emu nije bez znaaja i injenica da se u Godui nalaze ruevine tri
pravoslavna hrama i ostaci pet srpskih grobalja. A upravo se u Crni nalazi klju reenja
zagonetke o poreklu Vodovih predaka. Crna, veoma staro selo, koje se pominje u
ikoj hrisovulji (1220), nalazi se u donjem toku reice Crne, pritoke Lima, a danas oko
treine stanovnika u ovom selu su muslimani. Po Lutovevim ispitivanjima, najstariji rod
u selu su Gureii, kojih je 1965. bio pet kua. Za Gureie Lutovac kae da ni oni nisu
bihorski starosedeoci, ve da su im stari doseljeni negde iz okoline Podgorice. O ovom
rodu Lutovac je jo zapisao: "Oni odavno tvrde da su od njihove porodice Karaorevii,
ija je kua bila u Dolini. To se predanje uje ne samo u Buhoru ve i u susednim
oblastima. Jedan stari Gurei mi je priao kako im je Karaore, kad je dolazio kod
Suvodola 1809. godine, dao veliki bakarni kazan".
Predanje o srodnitvu Gureia i Karaora uneo je u knjigu o Vasojeviima njihov
istoriar Miomir Dai. Govorei o snanom prodoru srpske ustanike vojske 1809.
godine u ovu oblast, Dai istie: "Vod je tada lino predvodio glavninu ustanike
vojske kroz Bihor. U selu Crni sreo se sa svojim roacima Gureiima (od ovog roda je
poticao Karaorev ed Petar). Neki podaci govore da ih je tom prilikom darovao
orujem i municijom, navodno i nekim vojnikim kazanima."
Osim predanja i porodine tradicije ima u Lutovevim zapisima i vrlo dragocen podatak
o krsnom imenu, koji potvruje srodstvo Gureia sa Karaoreviima. Naime, u Bihoru
i Koritima je ukupno 103 sela i u njima 334 srpska roda, koji slave dvadeset razliitih
krsnih imena, a meu njima jedino Gureii slave Sv. Klimenta, slavu koju su
Karaorevii odravali sve do 1890. godine, kada su je promenili.
Tripko Guri iz sela Velje Duboko
Gureii i Karaorevii nisu samo srodni po zajednikoj porodinoj slavi, ve potiu i od istog pretka. Taj predak je Tripko Guri Kneevi. Po opisu, prenoeno s kolena na
koleno, Tripko Kneevi, s nadimkom Guri, bio je neustraiv junak, zakleti protivnik
Turaka, od koga su oni zazirali, a u njegovom liku, kako je sauvan u seanju, lako je
54

prepoznati potonjeg Karaora: Tripko je bio vii od dva metra, mrav i tamnoput, i malo
povijenih ramena, po emu je i prozvan Guri. Folklorist Dragutin Vukovi, koji je
obradio predanje o Tripku Guriu Kneeviu i opevanje njegovog junatva u narodnim
junakim pesmama, uzima da je Tripko "pradjed Karaorev".
KRSNA SLAVA KARAOREVIA
Kao to je poznato, Karaore je, budui duboko poboan, kao i veina ljudi njegovog
vremena, slavio Sv. Klimenta. NJegov sin, knez Aleksandar, vrlo je revnosno, i kao vladar
(1842-1858), provodio kuansku slavu, dolazei o njoj u Topolu, da je proslavi na
oinskom ognjitu. Karaorev unuk, knez Petar (potonji kralj-Oslobodilac), promenio je
slavu 1890. godine, kada je, uz mitropolitovo doputenje, prestao da svetkuje Sv.
Klimenta i uzeo za kunog zatitnika Sv. Andriju Prvozvanog, odluivi se na taj korak
usled nedaa koje su ga snale: u toj godini njemu, prognaniku, bez otaybine i imetka,
umiru supruga Zorka i tek roeni sini, a on ostaje udovac sa troje dece. Danas
Karaorevii praznuju Sv. Andriju.
I Karaorevi preci su promenili vie slava. Svako od krsnih imena koje su praznovali je
izraz odreenih okolnosti u kojima se nalazila porodica Vodovih predaka. Vukievi
konstatuje da su Vodovi preci u Doljanima, odakle kao prve stanice prati njihovo
kretanje, slavili "kao i ostali Kui" - Sv. Nikolu, a da su po prelasku u Vranje promenili
slavu i poeli da svetkuju Sv. Klimenta, jer Vranjani slave ovog svetitelja.Poetkom VI
veka Vodov predak Bogdan Vojinovi bei, da izbegne odmazdu, iz LJeanske nahije,
gde je slavio irilovdan, i odlazi u Rovca. A kada se krajem VII veka njegov potomak
Tripko Guri, takoe beei od krvne osvete, sklanja u Vasojevie, vidimo njegovu
porodicu da slavi Sv. Andriju (po navodu Grigorija Boovia), a potom u Bihoru gde,
opet, slave Sv. Klimenta.
Nesporno je da su Vodovi preci, doavi u umadiju, preneli i slavu, Sv. Klimenta, ali je
nedovoljno jasno zato su u Doljanima slavili Sv. Nikolu. Neki autori to vezuju za Kue,
ali e pre biti da je to, nezavisno od Kua, stara slava ovog roda, jer je jedna grana
Vojinovia, u prvom redu Punoevi potomci, sve do do 1895. godine slavila Sv. Nikolu, a
preslavljala prolenog Sv. Nikolu. Druga, pak, grana Vojinovia, kojoj pripadaju
Radulovii sa svojim ogrankom Bojaniima (kojima je, po Erdeljanovievom
svedoanstvu, i kralj Nikola priznavao da su od vojinovia sa Kosova), slavila je "od
starine Jovanjdan zimnji i Malu Gospou" i da im je saborna crkva bila posveena
Maloj Gospoi.
Svoju zadubinu, crkvu u topolskom gradu, Vod je posvetio Maloj Gospoi, a u
manastiru Nikolju, dakle posveenom Sv. Nikoli, u Donjoj atornji, koji je ivopisan
zahvaljujui staranju kneza Aleksandra Karaorevia sredinom prolog veka, pada u
oi velika freska Kirika i Julite (irilovdan) na severnom zidu naosa, vea no igde u
srpskim manstirima. Po narodnom verovanju, naputeni svetac, pri menjanju slave, ne
sme da bude potpuno zaboravljen, a takvom verovanju, skloni smo da zakljuimo, bili su
podloni i vladari.

55

Tripko je, pie Vukovi, iveo u drugoj polovini DVII veka, a doselio se iz Lijenja u
susedno selo Velje Duboko, u severozapadnom delu rovaca. U Veljem Dubokom je pobio
kolainske Turke na elu sa Beir-agom, kad su doli da od njega plene Nemanjia blago,
navodno tu sklonjeno iz manastira Morae. Ovaj dogaaj je opevan u narodnoj pesmi
"Tripko Guri i Beir-aga", a Tripkova junatva u jo nekim deseterakim pesmama.
Prirodno, posle ubistva Beir-age, Tripko je morao sa mnogobrojnom porodicom da bei
iz Veljeg Dubokog, u kojem se i danas pokazuju ostaci gde mu je bila kua, u Donjem
selu, uz reicu Mrtvicu, koja protie sredinom sela, "jer na tom mjestu do sada nije vie
podizana nikakva zgrada." Tripko se prvo sklanja u selo Dragovoljie kod Nikia, a
odatle, kad oseti da su mu Turci na tragu, bei u Vasojevie, gde e i poginuti u jednom
okraju sa Turcima, posle ega se njegova porodica seli u Bihor, odakle e neki njegovi
sinovi prei u umadiju.
Po rodoslovnom pamenju, koje je u ovim krajevima duboko ukorenjeno, Tripko je imao
dva brata - Vuka i Marka, i est sinova - Petronija, Marka i Jovana, koji se pominju u
narodnoj pesmi, zatim Simeuna, Radaka i Mitra (po nekima je imao jo i sina Antonija) i
jednu ker, od koje, udate za nekog uskoka, potie bratstvo iia. Po pamenju
sauvanom meu Karaorevim srodnicima u umadiji, koje je istraio Milenko
Vukievi, Karaorev deda Jovan, koji se naselio u Vievcu kod Rae, imao je etiri
brata - dvojici, od kojih je jedan ostao u Vasojeviima, a drugi zastao u selu Bosioci u
Uikoj nahiji, imena su zaboravili, a preostala dvojica, koji su s Jovanom doli ovamo,
jesu Radak (naseljen u Mramorcu) i Mitar (naseljen u Bainu). Po ovome se moe uzeti
za razlono da su potomci Jovanovog brata koji su ostali meu Vasojeviima zadrali
pradedovsko ime, tj. Gureii, i pretpostaviti da su oni potomci Petronija i Mitra, a oni u
Biosci Simeunovi.
Potomci kneza Bogdana Vujovia
U ovako postavljenom srodstvu i genealokom pamenju ini se loginim i prihvatljivim
stapanje loze Karaorevog dede Jovana sa Tripkom Guriom Kneeviem, kao karikom
koja je nedostajala u lancu predake povezanosti. Pri tome, treba istai jednu injenicu: u
drutvu koje ima plemenski okvir niko se ne moe sam titulisati, jer za svako bratstvo, pa
i pojedinca, postoje stroga, utvrena merila, koja neprikosnoveno odslikavaju svakoga,
liavajui ga mogunosti ulepavanja i samohvale, a ponekad i nemilosrdno igoui
nepovoljne crte. U ovom drutvu niko ne moe tek tako sebe nazvati Vojvodiem,
Barjaktaroviem ili Kneeviem, a da to nije stekao linom zaslugom ili nasleem. A
Karaorev predak Tripko je, po rodu, predanju i pesmi, bio - Kneevi. Umesno je je
zapitati se: otkuda mu knetvo?
Po predanju koje je zapisao sakuplja narodnog blaga Dragutin Vukovi, knez Bogdan
Vojinovi predak Tripka Guria Kneevia, naselio se u selo Lijenje u Rovcima negde
poetkom DVI veka. Knez Bogdan je pre toga iveo u LJeanskoj nahiji, ali je otuda,
poto je na dan svoje slave, irilovdan, pobio trideset podgorikih Turaka, morao da bei
u Rovca, Tripko je peto koleno Bogdanovo, jer, po rodoslovnom pamenju, Bogdan je
imao Radovana, Radovan Novaka, Novak Maksima, Maksim Mijata, a Mijat Tripka.
Knez Bogdan Vojinovi, kako kae porodino predanje, potomak je kneza Vojislava
Vojinovia, iji je predak vojvoda Vojin iz Vuitrna. Od vojvode Vojina, odnosno kneza
56

Bogdana Vojinovia, izvodi svoje poreklo oko etrdeset bratstava u Crnoj Gori, meu
kojima, po ispitivanju naeg znamenitog etnologa Jovana Erdeljanovia, Radulovii u
cetinjskom Bainom Selu, Zavrgu kod Nikia i pjeivakom selu Milojevii, gde se
jedan ogranak preziva Gavrilovii, zatim Radovii i Perovii (zvani "Ozrinii") u
bajikom zaseoku Duboviku, Bojanii u Krivoijama, kao i Punoevii i od njih
Miloevii i Pejovii, Marievii, Pajovii, Vodalije (Odalovii), Boratovii i Parae u
njegukom Dugom Dolu, Bogdanovii u Kopitu, Vujai ili Vujaevii, Perai i orovii u
Mircu, uranovii u Dugom Dolu i Kamenarima, itd.
Vojinovii, na koje danas podsea veliki kameni Vojinovia most u Vuitrnu, ispod koga
je Sitnica, promenivi tok, prestala da tee pre vie od dva veka, jer se 1792. pominje da
je ve na suvom, van sumnje su ona porodica koju narodni peva uzdie u pesmi"enidba
Duanova". Da oni nisu samo plod mate naroda junakog pesnitva, svedoi podatak da
se Milo Vojinovi pominje 1333. godine kao stavilac u dvorskoj slubi kod kralja
Duana, a u jednoj ispravi (tada ve) cara Duana 1351. godine se pominju vlastelini
Vojinovii - Vojislav i Altoman. U jednom spisu se istie da su Duanovi savetnici bili
braa Vojislav i Toma Vojinovii. Stihovi narodne pesme, kad car Duan, na poruku i
uslov latinskoga cara Mijaila da u svatove ne vodi sestrie Vojinovie, gnevno zavapi:
"Dotle li se zulum oglasio / od sestria, od Vojinovia!", zapravo odslikavaju jade koje
su, odista, Vojinovii zadavali Dubrovniku. Pogotovu Vojislav Vojinovi. Kako duhovito
primeuje knjievni istoriar Miroslav Panti, o tome svedoi jedno mesto "odavno po
zlu uveno", u "Kraljevstvu Slovena" Mavra Orbina, gde se napada Vojislav Vojinovi
kao izmatik i vrlo opak ovek, to, drugim reima, znai: odani pravoslavac i ratoborni
velmoa, koji je od Dubrovnika danak uterivao. A o njegovom ocu Orbin je zapisao: "Pod
raznim izgovorima vojin je za svoga ivota naneo Dubrovanima velike tete".
Dubrovani plaali porez Karaorevim precima
Po Duanovoj smrti, kada se ve javljaju pukotine u zaljuljanom srpskom carstvu,
kudikamo je najjai vlastelin knez Vojislav Vojinovi, pomaga u mnogim poslovima
caru Urou, koji ga, mimo tadanjih obiaja, izrikom pominje 1362. u jednoj ispravi
izdatoj Dubrovanima. Za Vojislava Vojinovia istoriar Vladimir orovi kae da je
roak, i to veoma odan, mladome caru. Dve su verzije o srodstvu Vojinovia sa
Nemanjiima. Po jednoj, prilino labavoj, (Mavro Orbin), car Uro se, oteravi, na nain
svojstven Nemanjiima, od sebe ker vlakog vojvode Vlajka, oenio kerkom Vojislava
Vojinovia, a po drugoj - vojvoda Vojin je bio zet kralja Deanskog, koji mu je dao u
batinu Humsku oblast, to se potvruje i u jednoj ispravi cara Uroa koji Vojislava
Vojinovia naziva bratom. U ovom drugom sluaju bi stihovi narodne pesme, koja
Vojinovie imenuje kao neake cara Duana, bili tani.
PRVI USTANAK PODIGLI SRBI IZ CRNE GORE
Udeo dinarskih plemenika u Prvom srpskom ustanku, kako je pokazao Petar obaji, ne
samo to je vidljiv nego je i od neprocenjivog znaaja. Upravo iz krajeva u kojima su
boravili potomci starih Vojinovia i Vodovi preci potiu mnogi znameniti ljudi Prvoga
ustanka: iz Rovaca je jaseniki knez Teodosije Marievi u Oracu, iz Pipera Vodov
barjaktar Tanasko Raji i Uzun Mirko Apostolovi, iz Bjelopavlia kapetan Milutin
57

Garaanin, iz Kua vojvoda Vasa arapi pod Avalom i Jovica Milutinovi u Sankoviu
kod Mionice, iz Drobnjaka predsednik Praviteljstvujueg sovjeta Mladen Milovanovi i
vojvoda Stojan upi, iz Vasojevia su starinom Hayi Prodan Gligorijevi i olak Anta
Simnovi, iz Banjana znameniti valjevski Nenadovii i vojvoda Luka Lazarevi, iz
Pivljana vojvode Milo Pocerac i Arsenije Loma, iz Nikia Sima Milutinovi Sarajlija,
knezovi Grbovii u Mratiiu i Petar Moler, iz Morae su vojvode Petronije ia i Hajduk
Veljko Petrovi, dok vojvodu Lazara Mutapa svojataju, kao i Karaora, vie plemena
(Cuce, Rovani, Vasojevii, Pivljani), itd.
Ovi prvaci, na elu sa Karaorem, njihove porodice i najvei deo stanovnitva koje se
uoi Prvoga ustanka obrelo u umadiji, inei odluujuu silu u istorijskom pregnuu
1804. godine, po reima akademika Petra Vlahovia vratili su Srbiju sopstvenom
dravnom ivotu, nosei tu misao koja nije venula ni u vekovima robovanja, to je u
etnikoj istoriji srpskoga naroda bilo od presudnog znaaja.
Oblast Vojislava Vojinovia, koji se vremenom, zamenom grada i upe Zvean za
Brvenik sa elnikom Musom (1363), uveliko pomerio na sever i zapad, prostirala se od
Rudnika do Dubrovnika, obuhvatajui Podrinje, Uice, Sjenicu, Polimlje, Hercegovinu i
Konavlje, a car Uro ga jo podario i titulom kneza zahumskog.
Stradanje i rasejavanje Vojinovia nastaje po Vojislavljevoj smrti (1363), kada sinovac
Nikola Altomanovi pobeuje vojsku Vojislavljeve udovice Gojislave (1367), a nju sa
sinovima Dobrivojem i Stefanom baca u tamnicu, preotevi joj do oktobra 1368. godine
sve zemlje od Rudnika do Trebinja. Orbinijeva vest da je Gojislava sa sinovima u tamnici
otrovana nije tana, jer se iz dubrovake arhivske grae vidi da se ona sa sinovima, uz
pomo Dubrovana, sklonila u Albaniju.
Kada je Nikola savladan 1373. godine od zdruene vojske kneza Lazara, bosanskog
kralja Tvrtka i kopljanika ugarskog kralja Lajoa, koje je predvodio Nikola Gorjanski,
Vojinovii su, usled promenjenih prilika, bili slabani i nemoni da imaju vidnijeg udela i
pokuaju da povrate staru svoju dravu, naavi pribeite i spas u susedstvu Dubrovana,
odakle su, preko araa, njihovi potomci, meu kojima je najvidljiviji Bogdan Vojinovi,
a potom njegov unuk Puno, krenuli put plemena NJegua, a drugi, pak, meu Kue,
posle skrivanja meu Arbanasima. Otuda i razlike u njihovom pamenju o zemlji matici Kosovo, Podrinje, Hercegovina...
Tako je, u najkraem, teklo zbeavanje kosovskih Vojinovia, u ije potomke narodno
predanje uvruje i pesmom opevanog Vodovog pretka Tripka Guria Kneevia.
Dolaskom u umadiju, tanije ponovnim prebivanjem u njoj, s obzirom na to da su
Vodovi preci iveli na rudniku u DIV veku, nastavlja se grananje Vodove loze. U
umadiji, po nalazu Borivoja M. Drobnjakovia, srodnici Karaorevia su potomci
Karaorevievih strieva - Kuzmii (Jockovii, Pajovii) u Mramorcu, Marinkovii
(Koii, Kojadinovii Stankovii, Radojkovii, Jokovii) u Cerovcu, Vasii u Baniini,
Saranovci (ivanovii - Krkii, Jeremii, Binii, Bacii, Vitorovii, Mitrainovii, Senii)
u Selevcu, Gitarii u Dobrodolu i Starevii u Bainu, kao i potomci Karaorevievog
brata Marinka - Marinkovii u Topoli i Krevcu, koji svi i dan danas slave Sv. Klimenta.

58

Dinastija ponikla u narodu i izrasla iz njega oroena je i sa nizom drugih radova. Tako su
usled enidbeno-udadbenih veza sa Karaoreviima svojta Ivanovii zvani Ivanekii u
Krevcu, Dukii u Banji, Novakovii (staro prezime) u Vlaki, Gerasimovii
Perinii/Radovanovii, Markovii) u Venanima i Darosavi, Manojlovii u Topoli, Simii
i Trpkovii u Mramorcu.
Udajama Karaorevih kerki u srodstvo sa ovom vladaakom lozom su uvedene
vojvodske porodice Milovanovia, Ristia-Pljakia, Karamarkovia i arapia. U krug
roaka su uli i Anastasijevii, Bojanii, Nikolajevii, Petronijevii, Peike, Radojlovii,
Radojii, Ristii, Simii, Stojadinovii u Beogradu, Pavlovii u Kragujevcu,
Bogatinevii u apcu.
enidbom Karaorevievog sina Aleksandra sa Persidom Nenadovi, kerkom vojvode
Jevrema i unukom gospodara Jakova Nenadovia (1830. u Hotinu), spojene su dve
najuglednije i najmonije, a i suparnike, porodice toga vremena - Karaorevii i
Nenadovii. A enidbom Kneevia Petra (kasnije kralja) sa kneginjom Zorkom
(LJubicom), kerku knjaza Nikole (Cetinje, 1883), roaki su povezane dve srpske
dinastije - Karaorevii i Petrovii.
Vremenom e supruge, majka Karaorevia biti i vlake bojarke, ruske kneginje, grke i
danske princeze, meu tastovima e biti rumunski, grki i italijanski kralj meu zetovima
e se nai i ruski veliki knez iz carske porodice Romanova. Stepen oroenosti dinastije
Karaorevia sa evropskim dvorovima najbolje se moe videti iz injenice da je, u
ovom trenutku, kraljevi Tomislav Karaorevi, na osnovu stepena sredstva sa
kraljevskim domom Velike Britanije, u najuem krugu potencijalnih pretendenata na englesku krunu.

, , ,
, . . ,
, , (1842-1858),
, ,
. , ( ), 1890. , ,
, .
. ,
: ,
, ,
, .
. .
.

.
,
, " " - .
59

,
. , .
VI ,
, , ,
. VII
, , ,
. (
), , , .
.
, ,
, . ,
. . ,
, , ,
, ,
1895. . , .
. , , ,
( ,
, B
), " "
.
, ,
, , .
, ,
,
()
, .
, , ,
, ,
, .

,
,
.

:
,
,
,
,

,

60

 ,
,
,
,
,
, , ,
(, , , ), .
, ,
,
1804. ,

,
,
.
(

)
RODOSLOV SREDNJEVEKOVNIH VOJINOVIA
Vojin,vojvoda+ Teodora, erka Stefana Deanskog Nemanjia
=Milos,stavilac,pomen 1333.
=Altoman,veliki zupan,prvi pomen 1335,umro 1359.
=Vojislav,veliki knez,umro 15.oktobra 1363.
=Voislava-Sela,pomen 1326.
Altoman,veliki zupan,+Vitoslava, kcerka vojvode Mladena, rodonaelnika Brankovia
=Nikola Altomanovic,zupan,rodjen 1349,ziv jos 1395.
Vojislav ,veliki knez+Goislava,erka cara Dusana
=Stefan
=Dobrovoj
Voislava-Sela+Brajko Branivojevic,upravnik Stona(Peljesca)
Ko su bili Vojinovii, moni knezevi Srbije srednjeg veka, o kojima
govori i narodna pjesma Zenidba cara Dusana?
Dali je njihovo porodicno stablo izumrlo?
Kakvo je predanje u narodu?
Koja je bila njihova porodina slava?
Dandanas mnogo ljudi nosi prezime Vojinovi. Jesu li oni, ili bar neki
od njih, potomci rodonaelnika vojvode Vojina?
Kako su danasnji Vojinovii u rodu medjusobno?
61

Mnogi Vojinovii danas sasvim nekritiki kazu, da su njihovi preci

srednjevekovni Vojinovii, sto podrazumijeva da su direktni potomci
rodonaelnika Vojina, iako za tako nesto ne postoje nikakvi pisani ni
drukiji dokazi, ve se sve svodi na narodnu tradiciju sa nekoliko
verzija. Naravno, narodna tradicija moze posluziti kao jak trag ali je
kod toga potrebna opreznost. I u pisanim izvorima ponekad postoji vise
verzija (npr. Milos, sin Vojina se u zapisniku Dubrovakog vea od
25.4.1326 spominje kao Mladen, a Orbini spominje i ime Toma).
Verovatno Vojinovii u to vreme nisu bila samo jedna porodica, ve
neka sira krvna zajednica (bratstvo, pleme), koja je vladala velikim
podrujem, kao sto to konstatira Vidak Vujnovi u svojoj knjizi. Po
mome misljenju, veliki deo danasnjih Vojinovia (i srodnika) potie od
srednjevekovne porodice Vojinovi u sirem smislu i verovatno ne
direktno od uze porodice kojoj je bio rodonaelnik vojvoda Vojin.
Po porodinom predanju moji preci potiu od Vojinovia, iako danas
nosimo drugo prezime (gledaj stranu moja grana). Posto sad moderna
istrazivanja u genetici ne samo da omugucuju nova saznanja o istoriji
coveka i nacinu njegovog naseljavanja citavog sveta, nakon sto je
zakoracio na put van Afrike, nego omogucuje i licnu "malu" istoriju
koja nudi tacne odgovore o poreklu odnosno srodstvu meu
pojedincima.
NATIONAL GEOGRAPHIC SOCIETY je pokrenuo znanstveni
projekat GENOGRAPHIC u trajanju pet godina, sa svrhom
pridobivanja sto vise uzoraka DNK sirom sveta, da bi prosirili i
produbili znanje, koje sad bazira na manjim istrazivanjima i u kom
moze da ucestvuje svako. Tako sam i ja poslao svoj uzorak na
Genographic projekat i dobijeni rezultat mozete da vidite na strani
moja grana. Rezultat je dobiven na osnovi istrazivanja Y-kromosoma
koji se deduje samo po muskoj liniji, sa oca na sina (vise o tome, kako
do istrazivanja vase DNK, postupcima i cijeni mozete naci na strani
DNK rezultati). Usmerenje Genographic projekta je vise ka opstim
znanstvenim rezultatima, pa je zato omoguceno ljudima da prenose
rezultate kod njihovog partnera FamilytreeDNA, koji ima do sada
najvecu bazu DNK informacija na svetu, da bi tamo pokrenuli vlastita
porodicna istrazivanja. Preko njihove internet strane sam i zapoceo
projekat Vojinovic, pa zato pozivam sve Vojinovie i ljude iz drugih
porodica, koji po predanju poticu iz Vojinovia, da ucestvuju u
zajednickom istrazivanju rodoslova putem analize DNK (Y kromosoma - gledaj stranu DNKrezultati), jer samo ako nas bude
mnogo, moci cemo da odgovorimo na gornja postavljena pitanja!
Jedino DNK analiza mogla bi da odgovori na pitanja na koja nema
odgovora u pisanim izvorima. Tako bi mogli na primer usporediti
DNK Ljubotinjskih Vujovia te crmnikih Leia i Lalia, koji
navodno vode poreklo od kosovskih Vojinovia (gledaj stranu istorija

62

porodice), sa DNK bratstava koja vode poreklo od kneza Bogdana

Vojinovia i ostalih porodica za koje se pripoveda da su poreklom
Vojinovii.
I nikada do sada nije bila toliko povoljna cena testiranja: Y-12 test
za samo 37 eura, pa je zaista omogueno svakome da napravi test.
SRODNICI
Guresii, a sa njima i Karaorevii, potiu od kneza Bogdana
Vojinovia, od koga izvodi svoje poreklo i oko cetrdeset bratstava u
Crnoj Gori, meu kojima su, po ispitivanju naseg znamenitog etnologa
Jovana Erdeljanovia, Radulovii u cetinjskom Basinom Selu, Zavrgu
kod Niksia i pjesivakom selu Milojevii, gde se jedan ogranak
preziva Gavrilovii, zatim Radovii i Perovii (zvani Ozrinii") u
bajikom zaseoku Duboviku, Bojanii u Krivosijama, kao i
Punosevii i od njih Milosevii i Pejovii, Marievii, Pajovii,
Vodalije (Odalovii), Boratovii i Parace u njeguskom Dugom Dolu,
Bogdanovii u Kopitu, Vujasi ili Vujasevii, Perasi i orovii u
Mircu, uranovici u Dugom Dolu i Kamenarima, Radovanovii iz
Rovaca, itd. U umadiji, po nalazu Borivoja M. Drobnjakovia,
srodnici Karaorevica su potomci Karaorevih strieva Kuzmii
(Jockovii, Pajovii) u Mramorcu, Marinkovii (Kocii,
Kojadinovii, Stankovii, Radojkovici, Jankovici) u Cerovcu, Vasici u
Banicini, Saranovci (ivanovici, Krkici, Jeremici, Binici, Backici,
Vitorovici, Mitrasinovici, Senici) u Selevcu, Gitarici u Dobrodolu i
Starevii u Basinu, kao i potomci Karadordevog brata Marinka
Marinkovii u Topoli i Krcevcu, koji svi i dandanas slave Svetog
Klimenta. Takodje tu su i Lisiii, Lisice, Vojnovii, Vujnovii,
Bubanje, Vukovii
Hrebeljanovii na dvoru
PIE: dr Miladin Stevanovi
RODONAELNIK Hrebeljanovia (otac Lazarevog oca Pripca) nije poznat. Pouzdano se
samo zna da se batina Hrebeljanovia nalazila na Kosovu kod Novog Brda, sa seditem
u Prilepcu. U ovom selu se u srednjem veku nalazila omanja tvrava, koja je zajedno sa
drugom slinom tvravom Prizrencem u blizini titila mnogobrojne rudokope u tome
kraju.
Otac kneza Lazara Pribac Hrebeljanovi je bio vlastelin i velika za vreme vladavine cara
Duana, kog je on sa svojom porodicom doveo u svoj dvor i postavio za logoteta (efa
dvorske kancelarije), a kasnije i za svoga peharnika.
Carski logotet nije zauzimao neko visoko mesto na srpskom ni vizantijskom dvoru, ali je
bio veoma uticajna linost i po lanu 25 Duanovog zakonika bio jedina linost u dravi
koja je uz cara i patrijarha imala pravo da upravlja crkvom.

63

Ne zna se tano kada je car Duan doveo Pripca na dvor i od kada je bio logotet. Prvi
pisani dokument iz kojeg se vidi da se on nalazi na ovoj dunosti potie iz 1340.
godine(jedna povelja cara Duana na kojoj se on potpisao kao logotet Pribac).
Pribac Hrebeljanovi je morao biti dobro pismen, istaknutiji i sa diplomatskim
sklonostima slubenik jer su na vizantijskim dvorovima, na koje se car Duan ugledao,
ove poloaje zauzimali takvi ljudi.
SAUVANI su brojni dokumenti iz kojih se vidi da se Pribac dugo zadrao na ovom
poloaju, sainio niz povelja i drugih dokumenata po nalogu cara Duana.
U zvanju peharnika, koje je znailo izvesno unapreenje u dvorskoj slubi cara Duana,
Pribac se pojavljuje u jednom sauvanom dokumentu u svetogorskom manastiru Lavri.
Ne moe se pouzdano utvrditi dokle je Pribac ostao u carskoj slubi i dokle je iveo, ali,
po svim izgledima, on nije imao neku veu batinu i spadao je u red nepoznate vlastele, a
car Duan ga je uzdigao svakako zbog njegovog znanja i verne slube. Imao je sina
Lazara, erku Draginju i jo jednu erku ije se ime ne zna.
Knez Lazar je roen u Prilepcu, 1329. godine, a nita se ne zna o njegovoj majci. Kao
dete odveden je u carski dvor gde je odrastao i vaspitao se. Na carskom dvoru se 1353.
godine oenio Milicom, erkom kneza Vlatka, potomka Nemanjinog sina Vukana, koja je
takoe odrasla i vaspitala se na carskom dvoru. Ovim se Lazar orodio sa svetorodnom
dinastijom Nemanjia.
Knez Lazar je zapoeo i zavrio dvorsku karijeru kod cara Duana kao stavilac. Na istoj
dunosti se u carskom dvoru tada nalazio i Vojislav Vojinovi, kasnije jedan od
najmonijih oblasnih gospodara u doba raspada Duanovog carstva, koji je podravao
cara Uroa.
S Milicom Lazar je imao osmoro dece: Maru, Stefana, Draganu, Vuka, Jelu, Teodoru,
Dobrivoja i Oliveru.
Sva ova deca su odrasla na carskim dvorovima careva Duana i Uroa, gde im je i otac
slubovao.
Pre 1371. godine (vie od etiri decenije ivota) o Lazaru Hrebeljanoviu, sem njegovog
porekla, enidbi i prvom slubovanju, se gotovo nita ne zna. Tek od tada, u doba
vladavine cara Uroa, kod kojeg je nastavio da radi kao i kod njegovog oca cara Duana
na dunosti stavioca, o njemu se neto vie saznaje i javljaju se dokumenti u kojima se
pominje i njegovo ime.
POSLE smrti cara Duana njegova drava, etniki veoma raznolika, s monim feudalnim
gospodarima, meu kojima je bilo dosta Grka koji su teili da se osamostale od centralne
vlasti i za sebe prigrabe to vie teritorija, poela je ubrzo da se raspada na feudalne
oblasti.

64

Duanov naslednik, mladi kralj Uro, sa devetnaest godina, iako je za oeva ivota
upravljao delom carevine (tzv. srpskim zemljama), bio je nedorastao za ogromno
nasledstvo, a i kasnije kada je stasao, u veoma sloenoj situaciji u dravi, nije se snalazio,
odnosno, nije pokazivo poznate oeve crte. Nije bio dobar vojnik, ni vojskovoa kao
njegov otac, ni mudar dravnik, ni vet taktiar. Kao takvom, iako je ulagao dosta napora
i pokazao neke rezultate, narodno predanje mu je dalo naziv Nejaki Uro.
SLABOST POSLE DUANA
ZBOG svega ovoga, Uro nije uspeo da se odupre spoljnim neprijateljima, ni da dri u
stezi feudalne gospodare, meu kojima su se isticali Mrnjavevii, Rastislalii, Balii,
Dejanovii i drugi, koji su samo formalno, ili nisu nikako priznavali njegovu centralnu
vlast.
Protiv Uroa je meu prvima ustao njegov stric, Duanov polubrat, despot i epirski
namesnik Simeun-Sinia, koji je pretendovao da nasledi cara Duana, pozivao se na to da
ga je car Duan kao brata svojevremeno naznaio za naslednika. Upravo Simeon je
najvie doprineo raspadu Duanovog carstva ozbiljno poremetivi odnose i red u dravi.
Na njega su se kasnije ugledali i drugi.
Bratska borba
PIE: PROF. DR MILADIN STEVANOVI
TAKO se Simeun ubrzo posle Duanove smrti (1356.) sam proglasio za cara i uz pomo
svog tasta, despota Jovana Komnina iz Valone, nastojao da ovo i ostvari. Sa vojskom od
oko 5.000 ljudi krenuo je iz Kostura prema severu, traei od vlastele preko ije je
teritorije prelazio, da ga priznaju za cara. Meutim, najvei broj vlastele u ovim
krajevima ostao je uz Uroa, jer je on bio stvarni naslednik svoga oca, a, to je bilo i
neposredno posle Duanove smrti, kada je jo uvek delovao autoritet njegovog reda i
poretka. Sa druge strane, Simeun i nije bio popularan kod srpske vlastele. Po majci i
vaspitanju smatran je polu-Grkom.
Usled ovoga dolo je do borbe izmeu Simeona i njegovih najbliih suseda Hlapena,
gospodara Vodena i Bera, i Branka Mladenovia, gospodara ohridskog kraja. U borbama
koje su voene u leto 1356. godine postradae mnogi krajevi i gradovi, meu kojima
naroito grad Ber.
Videvi Uroevu slabost i meusobne borbe despota Simeuna i srpskih feudalaca, a
koristei okolnost to je u meuvremenu umro pozanti Duanov vojskovoa i namesnik
Tesalije Preljub, na june pokrajine srpske carevine krenue i Vizantinci. Tako potomak
starih epirskih gospodara Niifor Drugi sakupi dosta vojske i brodova i njima doplovi do
Tesalije. Nju osvoji prognavi odatle Preljubovu enu i srpske velikae. Zatim krenu na
Epir i osvoji ga koristei Simeunovu zauzetost na severu.

65

Potisnut na severu i uplaen Niiforovim akcijama, Simeun pokua da se nagodi s

Uroem uz posredstvo Dubrovake Republike, koja je dobro stajala sa Uroem. Traio je
od Uroa bar udeonitvo u carevanju.
Na saboru u Skoplju, u aprilu 1357. godine, Uro je podran od vlastele i svetenstva i
proglaen za cara, a osueni postupci Duanovog poubrata Simeuna.
Simeunu sada nije ostalo nita drugo ve da pokua da povrati izgubljene oblasti. Uz
pomo pobunjenih albanskih plemena, posle bitke kod Aheloja, 1358. godine, u kojoj je
Niifor poginuo, a njegova vojska poraena, uspeo je da povrati svoje ranije oblasti u
Epiru, kao i da proiri svoju vlast nad Tesalijom.
POETKOM 1359. godine Simeun je pokuao da proiri svoje oblasti prema Skadru, ali
poto je tamo naiao na veliki otpor, na kraju se smirio. Zadovoljio se time da vlada na
glavnom delu tzv. grkih oblasti srpske drave, sa seditem u Trikali. U svojoj prestonici
iveo je potpuno u grkom krugu, kao kakav grki dinast, posvetivi se gotovo iskljuivo
svojim podanicima grkog porekla. U njegovim poveljama iz toga vremena grka imena
se piu ispred srpskih. On se potpisuje samo grki i kao grki princ istie svoje poreklo
od Paleologa, a ne od Nemanjia.
Ovim Simeunovim postupcima i akcijama, kojima je praktino prekinuo sve veze sa
srpskom dravom, njegove pokrajine Epir i Tesalija bile su potpuno otpisane za Srbiju.
Videvi sve to i svesna da Uro nije dorastao dravnoj moi svoga oca, njegova majka,
carica Jelena, uzima i sama da vlada drugim delom tzv. grkih oblasti oko Sera (Sereza) i
Drame, sa seditem u Seru, dobivi za ovo punu podrku tamonje srpske i vizantijske
vlastele.
Njihovim primerom krenula je jo smelije srpska vlastela. Najmoniji od njih potisnue
nie i slabije i, koliko su to mogli, prigrabie od njih sela i gradove.
Srpska vlastela, verna caru, smatrala se gospodarom svoga podruja i nazivala sebe
"carskim prijateljima i saveznicima". U atmosferi pocepanosti i nesigurnosti oslabila je
otporna snaga zemlje. Oblasni gospodari ponaali su se kao mali vladari. Kao takvi
kovali su i svoj novac, naplaivali carine i druge prihode i liavali cara njegovih prihoda i
prava. Ovakvo stanje u zemlji uticalo je i na privredu, iji je uspon osetno zastao.
POVLAENjE MAARA
NA ovako oslabljenu Srbiju sa severa su krenuli Maari. Njihov kralj Ludovik Prvi, poto
je prethodno pribavio vazalstvo vlastelina Rastislalia u Branievu i Kuevu, krenuo je
1359. godine s velikom vojskom na Srbiju i duboko prodro u umadiju. Uro mu je
krenuo u susret s znatno manjom vojskom, jer veu nije mogao da prikupi. Nedovoljno
vet u njenom voenju pretrpeo je poraz na otvorenom polju. Kreui se dalje kroz
umovite predele Rudnika, maarska vojska je nailazila na sve vei otpor. Ostavii bez
hrane koju je narod sklanjao u ume i zabita mesta zajedno sa stokom i posle velikih
gubitaka u sukobu kod Ostrvice, morala je da obustavi dalje napredovanje i povue se.

66

Uticaj carice Jelene

Pie: prof. dr Miladin STEVANOVI
NA severnim granicama Srbije zavladao je mir, uz gubljenje Kueva i Branieva, iji su
se gospodari Rastislalii potpuno priklonili Maarima, ne priznajui Urou centralnu vlst,
kao i Mava koju su Maari zaposeli.
Carica Jelena je vladala u serskoj oblasti deset godina (sve do 1356. godine), uz pomo
srpskih i grkih vlastelina i savetnika. Ona se najvie oslanjala na Ugljeu (Jovana)
Mrnjavevia, mlaeg brata Vukaina Mrnjavevia, koji je postao njen savladar, a
kasnije, kada je Vukain proglaen za kralja, dobio i titulu despota.
Prema Jovanu Kantakuzenu, koji se posle smenjivanja sa carske funkcije studioznije
bavio istorijom, carica Jelena posle Duanove smrti u nastalom meteu "nije imala
poverenja, podjednako ni prema sinu ni prema deveru Simeunu, ve je sebi potinila
mnoge gradove, okruila se nemalom silom i poela da vlada sama za sebe, pa niti je
protiv koga ratovala, niti kome pomagala u ratu".
Na istaknuti istoriar Stojan Novakovi je pretpostavio da se carica Jelena u momentu
Duanove smrti zatekla u Seru i tako je "u tom kraju ostala s vrhovnom carskom vlau",
verovatno uz pristanak mladog cara Uroa, koji je svoju vlast u Seru "svojoj majci
ustupio".
Sve ovo je neizvesno i istorijski se nije moglo potvrditi, ali je carica Jelena ostala u
dobrim odnosima sa svojim sinom Uroem skoro za sve vreme svoje vladavine u Seru i
priznavala njegovu vrhovnu vlast, kao to je to uinio i Ugljea Mrnjavevi, mada je to
priznavanje bilo vie formalne prirode.
CAR Uro je majci i Ugljei vojno pomagao. Tako im je poslao pomo u suzbijanju
Vizantinaca i turskih najamnika na sersku oblast koje je predvodio Matija Kantakuzen
1357. godine.
Carica Jelena se uskoro, posle Duanove smrti, zamonaila i u Uroevoj povelji od maja
1356. godine ona se pominje pod monakim imenom Jelisaveta. Meutim, to joj nije
smetalo da vlada u Seru, a njenim podanicima da je smatraju svojom vladarkom. Ona je
svakako umela da se prilagodi grkoj sredini u Seru. Spomenici vezani za njenu linost,
govore o njenim vizantijskim naklonostima i ambicijama.
Jelena je bila obrazovana i inteligentna ena, ivog politikog temperamenta. Poznato je
da je ve na Duanovom dvoru zauzimala vrlo vidno mesto i da je aktivno uestvovala u
politikim pregovorima i odlukama. Njene politike ambicije krunisane su preuzimanjem
vlasti i dugogodinjom vladavinom u serskoj oblasti. Sauvani dokumenti govore o tome
da ona Seru nije samo formalno vladala, ve je i izdavala nareenja, donosila odluke...
U podruju oko Konavlja, pa sve do Podrinja, s Trebinjem, Gackim i Plimljem vladao je
srodnik i prijatelj cara Uroa knez Vojislav Vojinovi, koji je napustio slubu u dvoru cara
67

Uroa, do kraja mu ostao veran i ukazivao mu punu podrku.

Na podruju Zete, odmah posle Simeuna odmetnuli su se i zetski gospodari Balii, to je
bio sluaj i s bratom carice Jelene, despotom Jovanom Komninom Asenom, namesnikom
oblasti Kanine.
Uz cara Uroa brzo izbija na povrinu Vukain Mrnjavevi. Poreklo porodice
Mrnjavevi nije pouzdano utvreno, ali se smatra da su Vukain i Gojko, sinovi
siromanog vlastelina Mrnjave iz Livna u Humu, koje je car Duan posle izvesnih
njihovih zasluga za carevinu postavljao na odgovorne poloaje u tzv. grkim oblastima,
elei da tamo ima pouzdanu srpsku vlastelu.
Braa Mnjavevi se prvi put pominju 1332. godine, kada su se istakli u odbrani Skadra u
toku pobune u Zeti protiv tada kralja Duana, da bi ih, zatim, car Duan preuzeo na svoj
dvor, postavio na visoke poloaje i na kraju razmestio na odgovarajue poloaje u grkim
oblastima.
Vukain se od 1350. godine pominje kao upan prilepskog kraja, gde je uvrstio svoju
porodinu vlast, a njegov najstariji sin Marko od 1361. godine kao poslanik cara Uroa u
Dubrovniku za vreme njihovih ratova s knezom Vojislavom Vojinoviem.

JAKE LINOSTI
VUKAIN se posle Uroevog proglaenja za cara, istome potpuno priklonio i esto
boravio na njegovom dvoru.
On ubrzo postaje veoma mona i ugledna linost na dvoru cara Uroa, pa su, pored
ostalog, Dubrovani smatrali za potrebno da pored caru Urou, piu i njemu, kada im je
bilo potrebno da obave neki posao sa Srbijom.
Na ovo je svakako uticala i okolnost to je u meuvremenu car Uro ostao bez nekih
svojih najuglednijih vojvoda, Preljuba i Olivera, pa mu je trebao oslonac u nekoj jakoj
linosti.
Od stavioca do kneza
Pie: prof. dr Miladin STEVANOVI
VET i sposoban, Vukain je uspeo da se toliko nametne caru Urou, da ga je ovaj
proglasio za despota, da bi 1365. godine Vukain bio proglaen za kralja Srba i Grka i
savladara caru Urou. prema tadanjoj vizantijskoj praksi koja je primenjivana i na
srpskom dvoru, istovremeno s Vukainovim proglaenjem za kralja, njegov sin Marko,
tada pisar na dvoru cara Uroa, proglaen je za mladog kralja, a Vukainov brat Ugljea
za despota.

68

Malo-pomalo, Vukain je u doba vladavine cara Uroa proirio svoje teritorije i na druge
oblasti, tako da je ovladao Skopljem, Pritinom, Novim Brdom i Prizrenom, pa se
njegova vladavina prostirala u prilepskoj, prizrenskoj, polokoj i skopskoj oblasti,
Poreu, Kuevu, Prespi i Hlerinu, kao i delu Kosova, a u Pritinu je preneo svoju
prestonicu.
U ovom periodu Lazar Hrebeljanovi slubuje na dvoru cara Uroa kao stavilac, gde pie
povelje i obavlja ostale poslove dvorske kancelarije, verno sluei caru Urou. Mada se
pominje u nekim dokumentima (uoi mira u Onogotu izmeu Vojislava Vojinovia i
Dubrovana 1362. i sledee, 1363. godine, u vezi s razmenom poseda elnika Muse i
Vojislava Vojinovia), nita posebno se ne istie i nalazi se u senci oblasnih gospodara.
LAZAR Hrebeljanovi je zavrio dvorsku slubu kod cara Uroa po svoj prilici 1365.
godine u najniem dvorskom zvanju stavioca. Imao je tada oko 36 godina.
Nema pouzdanih podataka kada je i kako postao knez penjui se do ove titule od zvanja
stavioca, to je sluaj i sa Vojislavom Vojinoviem. Ne zna se ni sa kojom batinom je
raspolagao na poetku svoga knezovanja.
Titula kneza u srednjovekovnoj Srbiji nije bila dovoljno odreena i ustaljena. Nosili su je
braa Stefana Nemanje, Stracimir i Miroslav. U doba razvijenog feudalizma ona je ree
dodeljivana i bila je nia od vojvode.
Tek u doba opadanja moi centralne vlasti (raspada Duanovog carstva) vraa se ugled
ovoj tituli i nose je dve istaknute linosti, Vojislav Vojinovi i Lazar Hrebeljanovi, od
kojih je ovu titulu prvo dodio Lazar, pa docnije Vojislav.
Iako je titulu kneza Lazar Hrebeljanovi, najverovatnije, imao od 1365. godine, ona je
prvi put zabeleena u sauvanim dokumentima, tek, u aprilu 1371. godine.
Ovu titulu, kao i kneevsku batinu, Lazaru je za svoje zasluge i dokazanu sposobnost
mogao dodeliti samo car Uro.
to se prvobitne batine tie, knez Lazar je nije mogao imati oko Prilepca, kao mesta
svog roenja, jer je u to vreme kralj Vukain drao ovo odruje kao svoj posled.
POLAZEI od batina tadanjih feudalnih gospodara na podruju tzv. srpskih zemalja,
oblast kneza Lazara Hrebeljanovia na kojoj je on otpoeo da se osamostaljuje, mogla se
prostirati izmeu oblasti kralja Vukaina Mrnjavevia na jugu, oblasti Rastislalia na
severoistoku (Branievo) i oblasti kneza Vojislava Vojinovia, kasnije Nikole
Altomanovia na severozapadu.
Na severozapadnoj strani Lazareve oblasti, u to doba stupio je na istorijsku scenu upan
Nikola Altomanovi, koji je vladao zapadno od Rudnika.

69

Posle smrti svoga strica Vojislava Vojinovia (septembar 1363. godine), mladi,
ambiciozni, neobino hrabri i nepromiljeni Nikola je do 1365. godine preoteo sve
posede Vojislava Vojinovia od njegove ene Goislave i njihovih sinova, koje je strpao u
tamnicu, a ubrzo je u elji za preotimanjem poseda i nametanjem svoje vlasti, doao u
sukob sa Dubrovnikom i skoro svim svojim susedima.
Neko vreme car Uro i Vukain su dobro saraivali, zajedniki kovali novac, vodili
spoljnu politiku i izvodili druge akcije, o emu je sauvano niz dokumenata. No, ti
njihovi dobri odnosi kasnije su poeli da se kvare.
Iako je bio savladar caru Urou, Vukain se nije zadovoljio s postojeim proirenjem
svoje oblasti, ve je teio da ide dalje ka severu, naroito u kosovskoj oblasti i poeo da
ugroava zemlje Lazara Hrebeljanovia i Nikole Altomanovia.
SUKOBI NA KOSOVU
PO Mavru Orbinu, Vukain je ozbiljno ugrozio i prihode od carina caru Urou, koji je
skoro ostao bez njih. Radi svega ovoga Lazar Hrebeljanovi i Nikola Altomanovi, koji
su bili u dobrim odnosima sa carem Uroem, ubede cara da zajedno skupe vojsku i krenu
na Vukaina, obeavi mu sve to od njega oduzmu.
Do sukoba je dolo na Kosovu, i tom prilikom je Vukainu pristigao u pomo s vojskom
brat Ugljea. Videvi da je sigurna pobeda na strani brae Mrnjavevi, Lazar se na
vreme povukao, a s vojskom je ostao i produio borbu car Uro i Nikola Altomanovi.
Vojska brae Mrnjavevi razbila je vojsku cara Uroa, zarobila cara s neto pratnje, koju
su pustili, a Nikola Altomanovi, koji je izgubio gro svoje vojske, uspeo je bekstvom da
se spase.
Suzbijanje Turaka
Pie: prof. dr Miladin STEVANOVI
POSLE povlaenja carice Jelene u manastir, to je po svim izgledima uinila
dragovoljno, despot Ugljea postaje samostalni gospodar Serske oblasti.
Glavna briga despota Ugljee u to vreme bila je suzbijanje sve ekspanzivnijih Turaka
Osmanlija, koji su ve preotimali gradove zapadno od prestonice nemone Vizantije.
Tako su Turci pored Didimotike i Andrijanopolja, zauzeli Jedrene i Plovdiv. U Jedrene su
preneli svoju prestonicu i vrili brzu kolonizaciju Trakije. Od Vizantijskog carstva ostali
su samo Carigrad sa oblinjom okolinom, Solun i Moreja (Peloponez).
Turci su na ovaj nain doprli do Serske oblasti i njihov sukob sa Ugljeom postao je
neizbean. Njegove opsene pripreme za rat bile su vojne i diplomatske. Pokuavajui da
privue Vizantiju kao saveznika, izrazio je spremnost da Carigradskoj patrijariji prizna
jurisdikciju nad celom svojom oblau. Javno je osudio crkvenu politiku cara Duana,
odlazio je u Svetu goru i tamo delio bogate poklone, ali ni to mu nije pomoglo.

70

Pored Vizantije, Ugljea je pokuao da u borbi s Turcima nae saveznika i u Bugarskoj,

ali zbog postojeeg stanja, nije nita ozbiljnje preduzeto da se stane na put turskoj
ekspanziji.
Vizantijski car Jovan Peti je molio papu, Mletaku republiku i Maarsku da mu prue
pomo, ali je sve to bilo uzalud, jer razjedinjena Evropa, i sama u meusobnom trvenju,
jo uvek nije bila svesna turske opasnosti, ni spremna da se ozbiljnije angauje na
njihovom suzbijanju.
Svojim smelim upadima turski odredi su prodirali na sever, u Rodopsku oblast, skretali u
Sersku oblast i prema Atosu, gde su se nalazili bogati svetogorski manastiri.
Despot Ugljea je ulagao velike napore i u prvo vreme uspeno suzbijao sve turske
prodore. Kada je video potpunu vizantijsku nemo, on je, doekujui turske odrede i
progonei ih na istok, sve vie prodirao u slabo branjene oblasti Vizantije, pa je njima
ovladao i tako znatno proirio granice svoje oblasti.
Meutim, voenje borbi sa sve brojnijim i agresivnijim Turcima je iscrpljivalo Ugljeine
snage, pa je on, aljui svoja poslanstva i lino odlazei na pregovore, ulagao nove
napore da privoli Vizantiju i Bugarsku na zajedniku borbu.
U vezi s ovim, u maju 1371. godine dolo je do sporazuma o objedinjavanju dveju crkava
na tetu Srpske patrijarije. Taj sporazum je obavezivao samo Srbe na Ugljeinoj
teritoriji.
to se tie vojne saradnje, Carigrad je izbegavao da se na ovome obavezuje, jer je, i
pored Ugljeinog uspenog otpora Turcima, sumnjao u mo razjedinjene srpske drave.
Vie se uzdao u bogati zapad (Mletaka republika, enova, Maarska, Francuska), gde je
uzaludno slao svoje mnogobrojne misije traei novac i vojnu pomo.
Novi bugarski car iman sa seditem u Trnovu, i pored estih upada turske vojske na
podruje njegove drave, oseajui nemo, nije bio za to da se zameri turskom sultanu
Muratu, koji je tada bio na vlasti, odnosno da zajedno sa Srbima i Vizantincima vodi
borbu protiv Turaka. Nadao se da e s njima uskoro uspostaviti neki ugovorni odnos (ovo
se i ostvarilo), ali je za svaki sluaj preduzimao vojne pripreme i dodatno utvrivao svoju
prestonicu.
Videvi da od zajednike akcije Srba, Bugara i Vizantinaca nema nita, despot Ugljea se
na kraju odluio da pozove u pomo brata Vukaina Mrnjavevia, s kojim je bio u
veoma dobrim odnosima.
Ne moe se pouzdano utvrditi kako se prema tom pitanju drala mona vlastela u tzv.
grkim zemljama, odnosno da li je Ugljea pokuavao da i njih angauje za ovu borbu.
Meutim, sasvim je izvesno da srpska vlastela u starim srpskim zemljama nije bila u
dobrim odnosima sa braom Mrnjavevi zbog meusobnih sukoba oko teritorija i da ih
ne bi podrala u ovoj borbi.

71

OBRAUNI
KRALj Vukain doneo je definitivnu odluku da se do kraja obrauna sa upanom
Nikolom Altomanovievm koji je esto vrio provokacije prema njegovim severnim
oblastima i pravio mu smetnje za njegovu dalju ekspanziju prema severu.
U ovom cilju on je oezbedio pomo svoga zeta ura Balia, gospodara Zete. Prikupio
je vojsku i doveo je pod Skadar, gde je oekivana naruena dubrovaka flota koja je
trebalo da prebaci vojsku prema Nikolinim zemljama.
Poraz u snu
Pie: prof. dr Miladin STEVANOVI
BILO je predvieno da jedan deo vojske udari preko planine Onogot, a drugi du obale.
S kraljem Vukainom bio je i njegov sin, mladi kralj Marko.
Po svim izgledima, ovo je bilo bez ikakvih veih priprema i dogovora i da je Ugljea
pozvao brata u pomo da izenade Turke i napadnu ih u samoj njihovoj prestonici
Jedrenima, u odsustvu sultana Murata, koji je tih dana s delom vojske otiao na ratni
pohod u Malu Aziju.
Dobivi bratovljev poziv, Vukain je odustao od planirane akcije na Nikolu
Altomanovia, koji je ovim spasen od sigurnog poraza, i sa svom prikupljenom vojskom
krenuo prema Seru, ostavljajui sina Marka da u njegovom odsustvu upravlja dravom.
Vukain i Ugljea su s vojskom iz Vukainove i Ugljeine oblasti (po nekim izvorima od
oko 50.000) i mnogobrojnom komorom uspeli da duboko prodru na tursku teritoriju i
priblie se njihovoj prestonici Jedrenima, gde su na reci Marici, u umovitom kraju
rnomena (sada imerna), zanoili nedovoljno obezbeeni za te prilike.
Turci, koji su pratili njihovo kretanje, pod platom ponude pregovora o miru, osmotrili su
njihov smetaj i videvi njihov nemar, odluili su da njihovoj vojsci u mrkloj noi i na
nepoznatom terenu pripreme iznenaenje i napadnu ih sa svih strana.
NEMA istorijskih podataka koliko je trajala ova kobna bitka. Prema narodnom predanju,
umorna vojska brae Mrnjavevi je nou 26. septembra 1371. godine vrsto spavala.
Turci su ih u toku noi iznenada opkolili, veto poklali njihove straare, odreili njihove
konje i naterali ih u bekstvo, a vojsku u olujnoj noi zbunili estokim napadima i ratnim
poklicima. Izbezumljena vojska je padala pod turskim sabljama i jataganima, a mnogi su
se podavili u reci Marici.
Ovde su Vukain i Ugljea poginuli, a njihova vojska unitena. Nema istorijskih podataka
sa koliko su snaga Turci napali Srbe. Neki turski pisci, da bi to vie omalovaili Srbe,

72

navode da je Turaka bilo samo 8.000, neki ak i manje.

Meutim, izvesno je da je tursku vojsku u ovom broju predvodio njihov iskusni
vojskovoa Evrenos-beg.
Srpska pogibina na Marici bila je zaista strahovita, najbezglavnija u celoj naoj istoriji, a
mesto pogibije srpske vojske i danas se zove Srb-sindigi, tj. Srpska pogibija.
Bitka na Marici je jedan od najsudbonosnijih dogaaja ne samo u istoriji srpskog naroda,
nego i celog Balkana. Po nekim istoriarima, ak, sudbonosnija nego Kosovska bitka.
U ovom boju je izginuo cvet vojski dve najvee i najjae oblasti u tzv. grkim zemljama.
Turcima na putu preko Trakije i Makedonije, ka srcu Balkana, sada nije bilo nikoga ko bi
mogao da zadri njihov nalet.
To to Turci nisu odmah iskoristili ovu pobedu za dalji prodor na Balkan je, svakako, to
se dobar deo njihove vojske sa Muratom nalazio van Evorpe, a moda ni sami nisu bili
svesni kolikog je obima bila njihova pobeda.
U Marikoj bici Turci su na veoma lak nain slomili vojniki najopasnijeg protivnika na
Balkanu (i sam se Ugljea dosta dobro nosio sa njihovom vojskom). Put za njihova dalja
osvajanja bio je otoren sve do Morave i Neretve. Srbija se ovim udarcem odjednom
survala u red drava nieg reda. Njene pokrajine, nekada mone carevine, sada su morale
da trae pomo drugih drava za svoj opstanak ili, pak, da prime tursko vazalstvo, to je u
prvo vreme bio sluaj sa pokrajinama u Makedoniji (Dejanovii, Mrnjavevii), koje su
prve bile izloene turskim udarima.
ISKORIEN PORAZ
BRZO razvijena Duanova drava, brzo je i propala. Razbijena u nekoliko manjih oblasti,
Srbija se odrala sa tekim naporima jo jedno stolee, a neke njene zemlje jo i manje.
Srpski poraz na Marici prvi su iskoristili Vizantinci, ija je vojska jo u novembru te
godine predvoena despotom Manojlom Paleologom, solunskim namesnikom i kasnije
vizantijskim carem, ula u Sersku oblast i prikljuila je Vizantiji.
Uspon kneza Lazara
Pie: prof. dr Miladin STEVANOVI
KORISTEI pobedu na Marici, turski sultan Murat Prvi odmah po povratu iz Male Azije
je izvrio pritisak na vizantijskog i bugarskog cara sa seditem u Trnovu, kao i susedne
srpske feudalne gospodare, pa su oni postali turski vazali, obavezujui se na odreeni
danak i davanje Turcima pomone vojske kada im to zatreba.
Tako turski vazali postadoe: kralj Marko Mrnjavevi (legendarni junak mnogih
narodnih pesama) koji je nasledio oca kralja Vukaina i koji je odabrao za svoje sedite

73

Prilep poto mu je Pritina oduzeta, njegov brat Andrija koji je vladao u severnoj
Makedoniji, braa Dejanovii (Jovan Draga i Konstantin) koji su pored poseda koje su
nasledili od oca, zauzeli i deo Serske oblasti izmeu Strume i Vardara, posle Ugljeine
smrti.
Ovim su Turci oko svojih poseda na Balkanu stvorili prvi pojas zavisnih dravica i otada
otpoeli da ire svoju vlast nad Junim Slovenima.
Daljim slabljenjem centralne vlasti cara Uroa vlastela oko Rudnika, Zapadne, June i
Velike Morave se okupila oko kneza Lazara, kojeg je priznala za gospodara ovih oblasti.
KNEZ Lazar, koji se jo na dvoru cara Uroa zalagao za jedinstvo srpske drave i sa
nasleenim diplomatskim osobinama svoga oca (slat u ime cara Uroa da miri zavaene
strane), nastojao je da ostvari jedinstvo preostale Srbije kojom je vladao, otro istupao
protiv velikaa koji su remetili red u dravi, teio da proiri svoju dravu u nekim
spornim oblastima i uspostavi to vre veze s feudalnim srpskim dravicama i
dravama drugih Junih Slovena.
uvi posle Marike bitke da okolni feudalni gospodari oko oblasti koje pripadaju
Mrnjaveviima, upadaju sa svojom vojskom u Mrnjavevia-posede, krenuo je i on sa
svojom vojskom i zaposeo svoju bivu staru batinu Novo Brdo i Pritinu, koje mu je
svojevremeno osvojio i pripojio svojim oblastima kralj Vukain Mrnjavevi.
On ovom prilikom ustupi Pritinu svome zetu Vuku Brankoviu, koji je pripoji svome
posedu u severozapadnom delu Kosova i svoju prestonicu iz Vuitrna preseli u Pritinu.
Najvie problema knez Lazar je imao sa svojim severozapadnim susedom upanom
Nikolom Altomanoviem, koji je tada bio gospodar zemalja izmeu Rudnika i Konavla i
sporio se sa knezom Lazarom oko Rudnika, koji su jedan drugom preotimali.
U toku ovih borbi rudniki stareina vojske kneza Lazara, Pavle Orlovi se pod pritiskom
znatnih snaga Nikole Altomanovia, koji je u svojoj vojsci angaovao i znatan broj
plaenika, morao povui sa svoje teritorije prema Zapadnoj Moravi, gde ga prihvati
pojaanje kneza Lazara, pa se prema Nikoli Altomanoviu uspostavie novi poloaji, koji
su se oslanjali na Zapadnu Moravu i planinu Jelicu. Za komandanta svoje vojske na ovom
sektoru, knez Lazar postavi Pavla Orlovia, koji e kasnije postati rudniki vojvoda i
njegov barjaktar.
Borbe izmeu kneza Lazara i Nikole Altomanovia se nastavie nesmanjenom estinom,
pri emu je Nikola nastojao da ovlada Jelicom iznad aka, a odatle prodre u dolinu
Zapadne Morave. U toku ovih borbi vojska Pavla Orlovia, potue Nikolinu vojsku na
Jelici.
Da bi reili meusobne sporove, spreili bratoubilaki rat koji je odnosio mnogobrojne
rtve i stradanje okolnog stanovnitva, knez Lazar i Nikola Altomanovi po svoj prilici
1373. godine ugovore sastanak na ulazu u selo Lunjevicu prema Gornjoj Trepi, na

74

starom nemanjikom putu koji je iz Kraljeva vodio za Brusnicu i, dalje, prema Rudniku.
Poavi na ovaj sastanak knez Lazar se iskreno nadao postizanju neophodnog sporazuma,
dok je upan Nikola Altomanovi na njega poao sa skrivenim namerama da likvidira
kneza Lazara, da zatim sa spremljenom vojskom prodre u njegovu rastrojenu dravu i
zauzme ak i Lazarevu prestonicu Kruevac.
Na ugovoreno mesto knez Lazar i Nikola doli su s odreenom pratnjom, bez oruja, dok
je njihova vojska (nepoznato u kojoj jaini) stajala neto iza njih.
NESTANAK NEMANjIA
SMRU cara Uroa 2. ili 4. decembra 1371. godine, a kasnije Simeuna i njegovih sinova,
izumrla je muka linija srpskih Nemanjia. Pria, koja je kasnije nastala, da ga je u lovu
ubio kralj Vukain i liio prestola i ivota, bez ikakvog su osnova, jer je pouzdano
utvreno da je on umro posle Marike bitke, odnosno, posle Vukainove pogibije.
Meutim, Crkva ga je na osnovu tih prianja i predanja proglasila za muenika i stavila u
krug svojih svetitelja.
Simeunova loza drala se jo neko vreme u Tesaliji. Njegov sin Jovan Uro, koji se
smatrao vie Paleologom nego Nemanjiem, odrekao se vlasti ve 1381. godine i primio
monaki in. Umro je kao monah Josif 1423. godine.
Carica Jelena umrla je 7. novembra 1376. godine kao monahinja Jevgenija.
Uroeva ena Ana se posle njegove smrti zamonaila i kao monahinja Jelena ivela u
nekom manastiru sve do kraja ivota.
Drava do Drine
Pie: prof. dr Miladin STEVANOVI
DONEVI odluku da pri ovom susretu ubije kneza Lazara, Nikola je sa svojom pratnjom
doao prikriveno neto ranije na ugovoreno mesto, razgrnuli su sneg i u njega zatrpali
svoje maeve i povukli se kod svoje vojske.
U vreme susreta koji je usledio neto kasnije, sneg je ve bio zatrpao njihove tragove, pa
knez Lazar i njegova pratnja nisu primetili prevaru. Kada su se pribliili jedni drugima,
Nikola i njegova pratnja su se dohvatili prikrivenih maeva i nasrnuli na golorukog kneza
Lazara i njegovu pratnju.
Ovom prilikom poginulo je nekoliko Lazarevih pratilaca, a knez Lazar je dobio oveu
ranu u grudima i pao u sneg. Videvi ta se deava, najblie odeljenje Lazareve vojske je
jurnulo knezu u pomo, a Nikola i njegova pratnja se povukla ka svojoj vojsci i odstupila
prema Rudniku kojeg su tada drali, s uverenjem da je knez Lazar poginuo.
Meutim, knez Lazar je imao sree. Udarac maa je ublaio veliki zlatni krst koji je nosio
na grudima, tako da je ma samo delimino prodro u grudni ko. Kneza Lazara su preneli

75

u Kruevac gde se posle nekoliko nedelja oporavio.

Nikolina vojska koja je ubrzo posle ovog dogaaja pod njegovom komandom krenula
prema dolini Zapadne Morave je potuena.
Videvi da ne moe sam izai na kraj sa snanim i lukavim Nikolom, a u nameri da svoju
dravu proiri do Drine, knez Lazar se udruio s bosanskim banom Tvrtkom Prvim
Kotromaniem, koji je takoe imao velikih problema sa upanom Nikolom, da zajedno
napadnu Nikolu. Meutim, poto su procenili da ni udrueni nemaju dovoljno snaga da
poraze Nikolu, a koristei okolnost to se Nikola u to vreme bio zamerio maarskom
kralju Ludviku Prvom, priklonivi se Mletakoj republici koja se sporila sa Maarima
oko nekih dalmatinskih gradova, knez Lazar se obratio za pomo maarskom kralju, koji
im je sa Lazarevim zetom Nikolom Garom mlaim, poslao u pomo 1.000 kopljanika.
Njima se pridruio sa svojom vojskom Vuk Brankovi i kneevi sestrii braa Musii,
Stefan i Lazar.
U borbi sa njima u blizini Uica, Nikola bi poraen, pa se na kraju s preostalom vojskom
zatvorio u tvrdi uiki grad, u kojem je po osvajanju zatoen i oslepljen 1374. godine.
Neizvesna je dalja Nikolina sudbina. Po nekim izvorima on je posle oslepljenja smeten u
zetski manastir, gde je kao monah iveo do smrti. Po drugim izvorima, dobio je malu
oblast kojom je upravljao do smrti.
Nikoline zemlje podelili su knez Lazar, ban Tvrtko, Vuk Branovi i braa Musii, kao i
Blaii iz Zete, koji se nisu ni borili protiv njega.
Knez Lazar je dobio Nikoline zemlje od Rudnika do Drine.
Kao nadoknadu za pomo koju mu je uputio, knez Lazar je dao maarskom kralju neto
srebra i obavezao se da mu bude vazal.
Posle smrti maarskog kralja Ludvika Prvog, knez Lazar se oslobaa maarskog
vazalstva, upada u Branievo i Kuevo, odakle je ranije Radi Brankovi (Rastislali)
oslanjajui se na Maare upadao u njegove severne oblasti i pljakao ih, a zatim i u
Mavu koju je caru Urou preoteo kralj Ludvik i pripaja ove oblasti svojoj dravi.
Sad se Lazareva drava znatno proirila i zahvatila je povrinu od oko jedne etvrtine
bive Duanove carevine. Prostirala se dolinom Zapadne, June i Velike Morave,
zahvatajui Branievo i sve vee gradove u Pomoravlju, izbijala do blizu Dunava, a zatim
ispod Golupca i Beograda ila na zapad, obuhvatala Mavu i planinskim predelima
izbijala na Zapadnu Moravu. Na jugu je izbijala na Ibar, pa pored Trepe i Pritine, sekla
Kosovo, zahvatala Novo Brdo i u luku izbijala ispod Vranja.
SRPSKE ZEMLjE
JUNO od kneza Lazara gospodario je Vuk Brankovi, gospodar Kosova i dela Zete.

76

U Zeti je gospodario ura Stracimirovi Bali, koji je posedovao i deo Metohije.

Daleko na jugu oko Prilepa, gospodario je kralj Marko Mrnjavevi, a pored Vardara,
prema Skoplju, njegov brat Andrija.
U okolini Slavita i egligova, kao i zemljitem izmeu Strume i Vardara gospodarili su
braa Dejanovii (Dragan i Konstantin).
Prodor Turaka
Pie: prof. dr Miladin STEVANOVI
TURCI Osmanlije, koje je sada predvodio turski car Murat, utvrdivi se na Balkanskom
poluostrvu i slomivi tada najjau vojsku na Balkanu brae Mrnjavevi u Marikoj bici
1371. godine, uz potporu mnogih vazalnih drava prodirali su dalje na sever i
severoistok, pljakajui susedne hrianske draave i sve vie steui Vizantiju oko
Carigrada.
Prvi turski napad na Lazarevu Srbiju izvren je, prema naim starim letopisima, 1380.
godine ("v leto 6889. godine ubi Drep i Vitomir Turke na Dubravci" - 1380. godine). Po
tumaenju nekih istoriara - 1381. godine.
Turci su ovom prilikom prodrli ak do Paraina, ali su ih na Dubravici potukli srpski
vlastelini Crep i Vitomir i ovom prilikom prognali iz Srbije.
Zauzet na drugim stranama u Maloj Aziji, turski car je Srbiju nekoliko narednih godina
ostavio na miru, knez Lazar osetivi neposrednu tursku opasnost preduze niz mera za
ojaanje odbrane svoje zemlje.
Tako on poe da ojaava pogranine tvrave koje su bile prve na udaru Turaka (Pirot,
Ni, Novo Brdo i dr.), otvori niz novih radionica za izradu oruja, stupi u pregovore sa
Mleanima za dodatnu nabavku oklopne opreme za konjicu, a Dubrovanima za slanje
majstora, opreme i neophodnih materijala s kojima Srbija nije raspolagala za livenje
topova, koje su prvi izmislili Florentinci polovinom DIV veka i upotrebljavali ih u
meusobnim borbama feudalaca u Italiji.
Ubrzo su iz Dubrovnika dovedeni majstori koji su znali da liju topove i u kruevakoj
livnici izliveni su prvi srpski topovi. Meutim, oni su bili malog dometa i punjeni
kamenim uladima, pa kao takvi nisu bili od velike koristi.
Opremajui vojsku, knez Lazar je preduzeo i niz mera za njeno uvebavanje i bolju
organizaciju, a uporedo je i snabdevao pogranine tvrave s hranom i drugim potrebama.
Pored ovoga on je preduzeo i niz mera za njeno uvebavanje i bolju organizaciju, a
uporedo je i snabdevao pogranine tvrave s hranom i drugim potrebama.
Pored ovoga on je preduzeo i niz mera na diplomatskom polju. Tako je preko svog zeta

77

Nikole Gorjanskog nastojao da pridobije maarskog kralja igmunda za sklapanje

trajnijeg mira sa Srbijom i zajedniku borbu s Turcima, kao i bosanskog bana Tvrtka da
se i on priprema za odsudnu borbu s Turcima koji je, takoe, bio ugroen od Turaka i da
ove pripreme koordiniraju.
Sredivi svoje prilike u Maloj Aziji, car Murat se opet okree Srbiji. Velika vojska koju je
predvodio 1386. godine iz Bugarske upala je u pirotski, niki i topliki kraj.
Njihovi brzi konjanici (akindije) su duboko prodrli na svim pravcima izviajui,
pljakajui i pustoei.
Raspolaui mnogim opsadnim spravama, veti i iskusni u osvajanju tvrava iz ratova u
Maloj Aziji, Turci su brzo prisilili branioce pirotske tvrave kojom su komandovali
kneevi sestrii braa Musii, da napuste tvravu i povuku se ka Niu, uspevi samo da je
zapale pri povlaenju.
Bolje izgraena i sa veom posadom, nika tvrava se branila punih 25 dana. Kada su
osvojili ovu tvravu Turci su nagrnuli u Toplicu.
Zadravanje Turaka kod Nia omoguilo je knezu Lazaru da prikupi dosta vojske za
odsudni boj u Toplici. Ovde su knez Lazar i njegov elnik Radi Postupovi pustili Turke
u dolinu Paljevske reke u selu Ploniku, gde su im postavili zasedu. Kada su Truci
duboko uli u dolinu, iz oblinjih umaraka na njih su sa svih strana navalili Srbi uz
zvuke rogova, tutnjavu doboa i glasne povike.
Nastala je strahovita sea u kojoj je prednjaila srpska oklopna konjica. Iznenaeni i
uspanieni Turci nisu izdrali i dali su se u bekstvo prema reci Toplici i planini
Sokolovici. Srbi su ih dugo progonili.
Turski gubici su bili veliki, pa su morali da napuste Srbiju, zadravi samo niku tvravu.
SRBIJA NA REDU
POSLE dve godine (1388) kada su se oporavili od poraza u Toplici, Turci su na poziv
protivnika kralja Tvrta Prvog krenuli na Bosnu. U iznenadnom naletu prodrli su do
Bilee, ali ih je ovde saekao i potukao kraljev vojvoda Vlatko Vukovi i naterao na
povlaenje.
Iznenaen ovakvim otporom u Srbiji i Bosni, turski car Murat se trgao i ocenio da za
napad na njih treba prikupiti daleko vie vojske.
Na redu je opet bila Srbija.
Zvono na uzbunu
Pie: prof. dr Miladin STEVANOVI

78

OBAVETEN u prolee 1389. godine od mletakih i drugih trgovaca da Turci u

Bugarskoj, prema Srbiji, gomilaju velike snage, to se moglo oceniti da uskoro predstoji
veliki turski napad na Srbiju, knez Lazar je zazvonio na uzbunu i poslao svoje ljude svim
srpskim velmoama i vojnim komandantima da pokrenu svoju vojsku prema Kruevcu.
Srpska vojska se okupljala u Kruevcu. Kada je obaveten da je turska vojska krenula iz
Bugarske prema Srbiji, svoju vojsku iz Kruevca pokrenuo je i knez Lazar. On je najpre
krenuo du June Morave u susret neprijatelju, a zatim prema dobijenim obavetenjima u
pravcu kretanja turske vojske kroz Makedoniju, skrenuo prema Kosovu gde se oekivao
turski dolazak. Kod Laba i Sitnice gde se ulogorila vojska koju je knez Lazar doveo sa
sobom, prikljuila mu se i vojska Vuka Brankovia i kralja Tvrtka Prvog, koju je
predvodio vojvoda Vlatko Vukovi. Sa bosanskom vojskom je stigao i jedan odred
hrvatskih "krstaa" koje je predvodio Ivan Palini (Ivan Horvat).
Po procenama istoriara, knez Lazar je mogao imati oko 15.000 do 17.000 aktivnih
vojnika.
Turski car Murat Prvi je proveo zimu u Plovdivu (Bugarska), gde je nastavio sa
pripremama za napad na Srbiju. Obaveten da je knez Lazar postigao sporazum sa
Vukom Brankoviem i bosanskim kraljem Tvrtkom o zajednikoj borbi protiv njega, on
je nastojao da jo povea svoju vojsku, da na elo vojske rasporedi najbolje komandante i
odabere najpovoljniji pravac kretanja za Srbiju.
RASPOREDIVI nie komandante, on je na kraju odluio da rumelijsko-evropskim
trupama komanduje njegov stariji sin Bajazit, a trupama iz Male Azije mlai sin Jakub.
Za glavnog stratega i vrhovnog komandanta je odredio darovitog i lukavog Ali-pau.
Turski komandanti, ustavivi vojsku na valovitim predelima izmeu Pritine i dananjeg
Gazimestana, okupili su se oko Murata da se dogovore kako dalje da postupe. Murat je
osmatrajui srpsku vojsku i ocenivi da je njegova daleko vea, bio za to da se odmah
izvri napad na Srbe. Komandanti su ga od ovoga odvraali, govorei da im je vojska
veoma umorna od puta po sparnom danu i da napad treba odloiti za sutradan, poto se
vojska odmori i utvrdi.
Srpska vojska, po pretenim ocenama brojno manja od Turske, ranije je pristigla, bila je
odmornija od turske i spremna za borbu, pa je bilo dvoumljenja da li da se odmah krene
na Turke po njihovom pristizanju. Po ocenama vojnih strunjaka srpska vojska je imala
vie ansi za pobedu da je odmah, odmornija, krenula na Turke, a sa druge strane Turci ne
bi imali vremena da im na glavnom pravcu udara, kao to su to uinili u toku noi pred
bitku, iskopaju jame i u njih ugrade zailjeno kolje (palisade) na kojima je uglavnom
slomljena udarna mo srpske oklopne konjice.
KOSOVSKA bitka trajala je po svim izgledima samo nekoliko asova, a glavna borba se
vodila oko Mazgita i Gazimestana. Nije sigurno da Muratovo tulbe na Kosovu pokazuje
mesto njegove pogibije, ali je verovatno da je na prostoru oko njega, kao centra bitke,
bila razvijena glavnina snaga i jedne i druge vojske.

79

Nekoliko bitnih elemenata je uticalo da Srbi izgube ovu bitku, kao to su: turska premo,
nepostojanje jedinstvene komande i povezanosti kod srpske vojske, koban nailazak
Vukove vojske na tursku komoru, turske prepreke na kojima je slomljena mo konjice u
centru, Bajazitova odluna protivmera u najkritinijem momentu, izdvojena i sauvana
turska rezerva za odluujui as bitke, teka oprema srpske vojske i njene konjice, koja
joj je oteala kretanje i manevar u sparnom danu. Pored ovoga pao je i moral srpske
vojske na krilima kada su videli da je skren njihov centar u kojem se nalazio knez Lazar,
pa je ovo dovelo do povlaenja oba krila.
Narodno predanje osudilo je teko i neopravdano Vuka Brankovia, kao da je on izdao na
Kosovu. On je, zna se, i pre i posle Kosova bio protivnik Turaka i preporuivao veze sa
Maarima, a na Kosovu se hrabro borio. Njemu je ovo narodno predanje stavljeno na
teret svakako kasnije, posle sukoba njegovih sinova sa Lazarevim sinom Stefanom
Lazareviem, i nije mu bilo oproteno to i on nije naao smrt na Kosovu, uz tolike druge
vitezove estitoga kneza.
RTVA OBILIA
PUCNjIMA iz topova, ija kamena ulad nisu mogla ni da domae do neprijatelja,
otpoeo je boj na Kosovu.
Prema turskom istoriaru Neriji, prvi su u napad krenuli srpski strelci iz odreda Vuka
Brankovia. Njegova vojska je uspela da duboko prodre u tursko levo krilo kojim je
komandovao mlai Muratov sin Jakub sa vojskom iz Male Azije.
Ovaj smeli srpski prodor pokolebao je tursku vojsku, kao i poznati potez kneevog viteza
Miloa Obilia, koji je nekako uspeo da se probije kroz turske redove i ubije turskog cara
Murata, kojom prilikom je i sam poginuo, umalo nisu reili bitku u korist Srba bez obzira
na tursku nadmonost.
(Kraj)

1895. 1901,
,
,
[1].
, , : ,
.
, , ,
( : Allons enfants!); ( :
) , , , ,
( : ).
:
,

80



,

"
, ,
,
.
, ,
,
,
", ,
,
, ,
, " -
."

, -
" 8 6", ,
.

,
,

,

,

- ' -
.

.
- - .
- ! - , .
- , , , -
. , ,
... , .

. - , -
.
... ,
,
. --
81

 . , "", "
" .

, , , ,
, 1699. -
( )
. - - "" .
, , X ,
. ,
( "
" , 1918. ):
"
. , ,
-
."
X , 1446. ,
, . ,
. XVIII
, I, , 1717.
. ,
, .
, .
.
,
, .
, , -
.
" ,
, , ,
,
, , ,
, "

,
. XIII , . ,
.

82

 : "
."
, 1427. .
"
". 1334. ,
.
, ,
.
, -, 1808, ,
.

.
,
.
, , ,
, ,
. .

,
, .
, , .
19.
, ,
, -
(" ") : " 2. 1832 '
20. 1903 " ,
, -
, , ,
.
, , ,
,
, ,
.

,
( -)
, , ... .
, ,

83

 ,
- .

, XIX .
, ,
, 1851. 1857. - .
, ,
, (
,

, ,
.

.
.
,
.

, ,
. ,
, .
, ,
15. 1864. , - "
", - .
:
"
, , ,
,
, , ,
."

.
4. 1886. :
" (...)
(...) ,

,
,
."

84

 , ,
,
, 1894. 1896. ,
1896.
.
, 1901. 1903, 1904. 1906. , . 1907. 1911.
.
1912, . 1913. 1914.
, 28. 1913.
1910. ,
- ( ),
,
, " "
,
, "
, ",
:
"
" ". ,
, .
,
: " ".
500 , , ,
30 , .
(
) - ,
-, ,
; -, ;
,

.
, ,
, ,
."
" , ...
, ,
, , ,
... ,
,
."

85

 " "
, ,
"", 30. 1938. :
" ,
, ,

,
, .
,
,
. , ,
,
. ,
, ,
, .
, (), ,
.
, , ,


. ,
, ,
. ,
.
-
-, -.
."
,
.
,
1914. 1917. . , ,
. II
. .
, ,
. 18. 1951.
.
" "
, 9. 1857. ,
. ,
.
1907, .

86

 ,
" ."
,
,

, , . ,
,
. . , ,
,
, .
, , . 1906.
.
- .
. "
", -
. 13. , .
, "", "x",
.

.
. ,
.
.

. ,
, - .
1929. .
... ,
, XX , ,
- .

.

. , ,
, , .


:

87

 , ,
, " ",
. ,
, , ,
, . , ,
,
" ", , " ".
, ,
. ,
,
, .
, , ,
,
. ,

,
.
, ,
, , ,
, , ,
,
. , , ,
.
, , ,
,
.
, 2.
, , , "",
,
, .
(" "), ("",
" "), (""),
(""). , , ,
"".
.

"", (), "", ,
, ""
"",
"".

88

 ,
1. 2. ,
, , ,
. , ,
, . , ,
, ,
.
, ,
! , ,
" "
" ".
, . ,
, , , , ,
, , , .
,
.

, y ,
, ,
. ,
,
.
,
200
:

.
, .
- .
, , .
. ,
. . ,
, , ..
: , ,
, ... ?
, , ,
?
" ",
, ,
- ,
,

,
, 17. 1998.

89

 ,
,
: , , y ,
, " ". ;
" ", "", - "
", ,
-
,
. , ,
. ,
- .
.
, , , ,
. , .
.
.
,
,
: -



? , ,
, ,
,
?
-
, ,
?
"
, .
", ?
,


1944? "
?
"?
:

, .
: -
. , ,
; ,
, , ,
: y
. : ,
, . ,
, . - ,
, , , ,
.
:
, ,
;
;

90

. , ,
, -
, ,
. ,
, ,
, , , ,
,
, , ,
, .
, , , :
.
,
,
, , ,
. , ,
, , ,
, ,
- .
,
, , ,
; ,
, , .
; ,
; , , -,
, ,
, , , ,
. , ,
, , , ,
, , ,
. ,
,
, .
?
- ; -
. , - ,
, ,
.
200 250 ;
, -,
, - .
, , ,

91

 -
.
, , ,
y; - -
. - :
. (
, ,
;
, -, -.).
, - .
, , :
. :
-
. : "
" : ,
-;
, , - .
.
- - , . ",
,
. - . -
-: " "
" " .


.
.
.
. ,
: " "? " "? (
, , ).
: , . , ,
- .
. (-
). ?
.
.
: ,
" ".
. , .
: . , , , ,
... "" . :

92

 ,
. - -.
. " !"
.
, : . y -
.
. " - !" (": "
") , ,
. " ". -
: - ,
, . .
" " -
.
. ,
. . ,
: "", " "
, .
,
. " " - , ,
. ,
, .

. -
. -: ,
-; , ;
. " " . " " .
.
. " " , " " ,
. .
. .
. , .
1914-1918. .
y. " "
, - " ", " ,
" " .
. ,
.
. - .
. :
- . :

93

 : " " .
.
. ( ) , 27. 1941.
. . " ",
. : ().
. :
- .
,
. ,
. : .

. - ,
. -
, , -
,
. . :
, ;
, ,
.
: ,
.
:
.
, .

. ( :
, , ). -. , -
: - . - ,
, "-".
"-": ,
.
,
. :
, .
, . :
, (
) - . :
.
.
. ?

94

 ;
.
; .
, - , -
: -
. .
: , ,

(-) ,
,
. - , -, ,
, -,
. ,
, . -
. .
: , ,
. -
. -
. , , : " !"
: " "; ;
, , .
. , , .
. : -
; - .
.
. . .
: .
, , , ,
, . -
; . -
, , .
, .
.
.
: .
, , ?
, ?
. .
, ,
.
? ?
? " ".
" " .
, " "
95

 , , .
" " .
.
, - .
, , ,
. .
- :


:

, , ,
. , .
: " ,
!"

, 1804. ,
,
, .
- - ,
, : "
, ;
,
, !"
, ,
...
. ,
.
-
.

: ( 19. ) ,
80 , .
.
, ,
: , , ,
.
;
, ,
. , 1867. ,

96

 , , ,
.

...
- 1864.
.
, ,
( 20
) .
, .

, 23. 1867. , . .
.
; -,
,
.

. (1831-1908)
, ,
; -
, ,
, ,
, .
,
. , 100 .
,
, -
19 . . .
(1876) (1884),
, ,
. :
,
, ,
, .

.
" :
- ; ;
. ,
97

 . , ,
, , !
, , , ... ,
, .
!"
:
" , ; ,
."
, , , :
- , , , :
, ,
, . ; , ,
. ,
; , : ;
, . .
, , ,
, !... , !


,

,
.
.
.. ,
.

, ,
, ,
.
" ", ...
"
. ,
. , ,
,
."

,
"
" ,

.
,

,
.

.

,
,
""
.
,
" ",
- .

, "
", , . 8. ""
- . . ,
" " (y).

98


. "... ", , "
, , , 80 . "" ,
, , " "!
! , 17 ,
,
, , ,
,
.
. ! ,
!..."

..
, 1867. 79
, ,
, , , , .
, , , "
-, , ; ,
; ; ;
, ; , . ;
, ; , 1817;
, 1835 . ; , 1833.
; - ,
; , , .
; , "";
, ; , ; ,
; ; , ;
, ; . ,
; . . ,
; , ; ,
; ; . ;
, ; ,
; , ; ;
,
."

" . , . , , . . , . . .
, ,
, . ' ',
!! .
, .
99

 , , .
. II."
.
. " ,
, , , , , " :
- , , ;
. : !
, . , , , , . ,
.
II , 14. ,
. .
" , , ", . ,
, " ", .
.
" , , :
- !
- , .
, , ,
,
. -,
. :
- , .

(1814-1876) ;
, . , ,

, ,
, ,
.
, , ; ,
, :
- ,
. ;
. .
?

100

 ,
. :
- ?
- , !
- ? ()
- , !
- ?
- , !
- , ...

, 16. ,
. " ", , " ,
. : !! !
". "
", , - ..."
(17 ) , .
. ,
. .
() !...!

(1832-1925), , .
1857. .
.
: ,
"" " ".
300 (. ,
. , ).
.
,
().:
, . .


.

. ,
, , - " ". ,
101

, " - "... " ,

, : - - ,
. , ,
; ...
, .
; ,
. , , ..."
, , . .
. , 21. ,
. 600 , ,
, 10 .
, , :

: ,
,
. :
", ,
!"
- ! ... ,
, . ,
(! !).
, , ;
, , , . ,
!... , , ,
;
(! !).
. (
1863/64), , , ,
, .
, ...
( ),

(! !) ...
, ,
! ... , ,
... , ,
. , , ,
( ); ,
,
...
, , .
, , , ,
, ,

102

 ! ( ! ! ) ...
, ,
, , ,
, ?" (
)...

, : " ,
, , "
. . , ,
. , . .
. "
", , "
!" " ", , "
. ..."
, : " ,
, ". " , ,
, , ,
!" - .

.. , ,
.
, ,
, , (26. ) "
, , , ...
.
, , ...
. ;
, , , ..."
, 28. . , ,
. , ,
. .
2. 1867. ,
.

. , ,
.
1867.

103

 ,
"
" ,

.
,
.. ,
, ,
.

,
" ". , , .

, -
1878. ,
,
, 1882. .
, 28. 1881. ""
.
,
,
,
- ( " ",
- .
),
-. ( , ,
: ,
). ,
,
. , , , -
, "
y".
, 12. 1884. ,
,

VII
.

: -
, ,
-
. ;
"" -,
,

.
. .
,
. , ,
? ?
, ,
, , .
, , ...
II

104

 II 1855. 1881. .

, , .
1856. ,
, .

, -
, .
, II
, ,
, ,
. , ,
. , , 1878,
, , ,
. ,
,
.
, .
.
, , , II
.
, 1881.
.
1944.
1945. ,
3. 1945. .
30 ,
,

:

" " 1944-1945.

,
.
, - - .
,
. , 1944-45. , ,
. " "

, ,
, , ,

105

 , , ,
" ".
, .
, ,
,
.

1944. 1945.
, 3.
1945.

30 , ,
-.
, . ,
,
,
, .

,
, ,
. ,
" " .

,
, ,
.
, " " .
,
. . , " "
, . 1941.
, " ".
,
,
.
,
, .

"
".

106

 .
31. 1944. , ,
-
, "". ,
, ,
, ,
" ".
, 2. 1945. ,
:
" 25 ,
,
, , ,
. ,
,
,
.

,
, ,
.
." ( y)

" ". .
, ,
. ,
. ,
, - ,
, ,
.

.
.


.
: "


"
; ,
"
,
,
" -
".
."

,

107

 ,
, .
.
,
, 9. 1945. -
. -,
,
, ,
,
, .

.
, "
" :
" , . .
. ,
. ,
, . ,
;
, ,
.

."
, , : " . .
.
.
;
. ."
, .
, "
".
, "
".
" ", .
.
, , ,
" ,
"" : "
."

108


" " 1942. "
", "
".
,
. " " : "


,

. ,
,

.
, 3. 1945. .
, :
( )
.
. ,
, , 3. 1945. ,
.
. 1941.

" ",
. 1942. "
,
, ".
. : "

: )

, ,
; )
,
,

,
-; ) (
) , ; )

109

 ,
."
.
, .
"
", .

, .
,
, , "
". " "

" ",
" , ,

".
, . .
. 1944.
, , , "
"
" ".

.
- , " ", " ",
" ", " ", " ".
"
, 18.
, 20. 29. 1944. ".
, ,
" "
, , " ".
.
. ,
.
, , :
""
, :
.
.
...
110

-
, .
, .
...
"
(
) ,
, ."
:
- " ",
!
, , - "
", - :
"
,

. . ,
, . 3. 1945.
. , , , .
, . , , , . , .
".
. .
.
, "
". , ,
. , " ", "
".
, .
, . ,
, .

1945. ""
. - ,
:

111

" .
.
."
, ""
. ,
. ,
"
". .
4 299 .
, ,
, , , , , ,
, .
" "
.
: " - -
."
-:
, .
" ", .
- . ,
- , - , "
" ,
"" : "
."
. :
" ; ,
,
- ."
, "
" .
" " :
" ;
; . "
: "-

... ,
, ."

. " , ,
, ",

" " .

112

 "- ": "

."
: " ."
" , , ".
-
, .

" ": "
."
,
,
.
: " ", 1946.
. , -
, "
. ,
, -.
() .
-
: " ", , "
- ".
, " ",
119 . -,
, "" ,
" " , -
.
3. 1946. 20.30 : "
- ."

""
, : "
. ( ,
)
...
,
...
20 ...
.
.
.. 113


, ".
"" , , :
"
...
y
."
,
.
,
. .
" " ,
. : ":

... ,
-, ...
- , (
), , ... .
, ... :
, .
... :
...
...
...
...
, ... : .
III ..."

" "
""
" " "
". ,
,
-
.
, ,
.
, ,
:
"

114

 ()
- .
, . ,
. ,
(, ,
"" - . ),
- ..
.


. - - .
, IV ,
, : " .
- .
,
( ),
.

.
: -
, .
, ."
: "
, -
,

,
( ) .

."
-
" , " - :
"

. ""
() () : '
', - ' '. ' ?' . : ' ,
.'
,

115

 ,
.
,
, y
.
.
() ''
: '
, .

, .'
-
: ' -,
.'
''
."
, ,
-, -
. ,
. , .
- !
-
,

() ."
-
,
.
()
-,

"" .

. .

.
"" , : " ",
14. 1947.
, " :
, -

116

(' ') (' '),

... ... ,
...
, ..."
***
, ,
, 1947.
70 ,
, -. ,
.
-
-
" ".
.
:
,
:

, , ,
,
. .
,
,
"". ,
, :
, -
, ,

. ,
. - .
:
. , .
:
" , ."
. ,
,
.
. ,
, .

, , ,
.

117

 ,

, ,
:

,
, ,
,
"

,
( )
,


!"
: "... ."
" ,
() ,
. 9 ,
".
" 582
,
. , ,
,
, .

, .
, ,
,
:
, !,
."

,
. , ,
,
.
, ,
,
.
, ,
"",
,
, .

118

 , .
, .
.
.

, :
" ".
, ,
.

" ".

.
.
.
. ,
.
,
. ,
,
,
.
, ,
, : ,
,
y?!
" "
y:
" .
,
, ,
, ,
,
, ..."
: .
.

119

 , :
, ,
,
- .
, ,
.
y " " :
" ,
, , ,
:
, ,
: ,
, :
".

" ", 18.
1896. , :
" , , ,
30 .
- - , , , ,
- , , .
: , ,
, , ,
:
, .
, - .
.
:
. ."

1. 1897.
. 6. . , 11.
1897. .
. 113
180 .
: 75 , 9 , 6 , 58
, 13 , 4 , 3 ,

120

2 , 2 , 2 , 1 , 1 , 1
, , .
96 4 ( ).
43. ,
53. .

()

.
. ,
.
.

,
-
,
-

,
, .
( ),
.
,
.
, ,
.
. ,

"". ?

, 12. 1895. ""
. 10

: .

121

 . 1894.
.
, , , .
, .
,
. , ,
, ,
. , .
, , .
951 . !
( , , , "")
.

"
", ,
.
,
,
.

, " ",
.
,
.
"" . "" 5-6
.
, "", :
- .
(). ,
.
: " !" , ,
, ,
"". :
" !"
, , .
.

. ,
, :

122

", , -
, ".
,
.
. , .
, :
, - ?
.
. ,
.
.

,
,
,
, - . :

. .
, , .
, , .


.

,
.
, , ,
.
1895.
,
. , ,

, , :
.
, " "
( ):

123

" , ,
, , ,
. ; !
, , ,
,
".
. , ,
, , ,
.
, ,
.
-
, , ,
, , .
.
. ,
, , ,
. .
, ,
, . :
.

""
.


, .
, . ,
.

! , -
.
,
- ,
, y ,
, , !
!

124

,
! ,
,
, ,
,
. ,
, , ,
, !
, ! ?
, ,
,
. ,
, :
- , : , ,
!
:
- ?
- ! - .
? : ,
, ,
. , !
: ! , ,
.

, :
- !

:
- ! ,
! .
;
!
( ,
)

.

125

 .
"".

. ,
.
" ".
( ),
" 1895",
" ".
( ) .

.

, :
", , !".
, , : - , !
: ,
, .
, , ,
: .


.
,
.
, ,
. .
, ,
:
", , ".
.
. :
" , - ".

y,
: " 1894. , , ,

126

. 3.000 . , .
, .
, ,
3 . : "
" ,
: ", , ,
. ,
".

, . .
. , , .

30. 1895. .
" , , ,
.
, , ,
, ,
. ?
.
, . (
, , ).
,
.
. . (
). ?
, : ,
, , ,
: , ,
, , ,
. , ,
, , ,
, . ,
. ,
. ,
, ,
".
, .., , ,
."

.

127

 .
(4. 9. 1897. ) ,

:
" ".
:
" .
, ".
:
" ! , ."

, ,

, ,
,
.
(21)
.
" ".
, "" :
" , , , ,
, . ;
, .
, .
, .
, , , , . ,
, . .
, , . ,
, , , !
; , ,
. , ! , ,
, .
! , ,
. ,
, , ,
, . , ,
."

128

 . .
"" ""

. .
,
.
.
.
? -
.

. ,
, ,
.
, ,
, ,
,
, ,
. ,
. , ,
,
.
, , ,
.
, , ,
,

. ,
, ,
, ,
, , , , . ,
, ,
,
. .

,
, .

129



.
- "
, ".

, " , ,
".


! , , ,

, , ,

. ,
.
, , ,
" " , ,
.
,
, .
,
,
, . , ,
;

.
- .
, :
.
,
,
, , .
1526. , ,

.
1532.
, ,
130

. .
: ,
, ,
. ,
, , -
. ,
,
, , - ,
, . ,
, .
, , .

. - . - .
.
, , .
.
-
.
.
, .
( " ")

:
. ,
, -
. ,
-

.
. ,
.
.

, ,
. .
,
, .
, .
,
,
,
.
131

 , : ,
, , , , .
-, ,
, .
- ,
. "",
: " ". - ,
- , (),
; ,
, . , ,
. .
, , - ,
, ,
- .
, , .
.
,
, , , .
, , ,
- .
-
,
-
" ". ,
, .
- ,
- , :
, ; 7, 3.
: , .
, , ,
, , , ,
- - .
, :
- ,
.
, , . ,
- , : .
, , , , ,
, , .
,
. -
.

132

 . ,
-
.
. , , .
: , , ,
.
,

,
,
.
.
,

, ,
.
,
.
,
, , ,
:
.
,

.
,
, .
,
,
.



;
.
-
. .
,
.
,
, , .
. ,
, .
. , ,
,
, .
, ,
,
.
, .
, ,
. , ()
- . ,
- ,
. ( ).
, , ,
133

 ( ) , , ,
. , ,
.
, , .
- , , . , ,
. ,
- .
- .
, ,
, ,
, .
, ,
, ,
.
, ,
, , ,
. ,
. ,
. ,
.
. , ,
- . ,
- ,
, 23. ,
40 , , , .

. ,
.
, ,
. , ,
, .
- .
,
, . , ,
. ,
.
, , (7.
) , ,
- .
,
, . ,
,

134

 .
.
, , .
, . ,
, : , ,
. : , (
), : , , ,
.
, ;
, .
, . -
. ,
,
. ,
. ,
.
, , .
,
.
: : ,
( ) : .
,


, . 25. 25. .

,
,
. ,
. ,
, , , ,
-
.
, , ,
,
.

.

,
,
, .
.
,
.
,

,
,

. , :
" ", " ".

135

 -.

, , ,
.
, , , .
, , ,
, ,
.
, . ,
, ,
. ,
, , .

, .
: ", , , ".
, ,
, .
, .
, .
- , ,
, . ()
.
.
, ,
.
.
, ,
.

,
- ,

, .
,
- , ,
. -
.

,

. , : " ".
,
- -
() .
- .
. ,
.

136

 , , ,
.
, , ,
. : , , , :
, , . , .
, : , .
, , ,
. ,
, .
, ,
.
: ,
: .
, . , ,
, , , . ,
- . ,
, . ,
, , .
25
1909. :
-
-
:

"", , 30. 1909. -

- " ",
.
, , , , ...
.
! ,
.
" ",
(" "),
" ".
-

(
1831, ,
), ( 1853)
( 1868). ,
, ,
, ,
.

137

-, , , , ,

.
, , 1857,
,
, , ,
, , - ,
, , ,
, .
, ,
"" , ,
,
- ( 50) . ( " , ",
).
, , 1871.
, , ,
,
, ,
,
, -,
-, 150 , , 15
-, . ,
( 1899),
,
, , , .
, :

, ,
, 25.
, ,
, 6. 1909, ,
, ,
. , , ,
, .
, ,
, , ,
-
,
, ,
. ,
""
138

 , , , , ,
- , ,
"" ,
,
, . (,
, , , ,
, ,
!)

, , ,

- .
.
, ,



,

-, ,
" ",
.
, , ... , "" - . "" , ,
, .
"". ,
.
, ,
, ,
,
,
, ,
.
-
-
,
, . , ,
, ,
, ,
-
.

139

 :
30 , 5
, ,
, .
" ", 30. 1909.
:
". . . ; - : I : 1.
- X ( ), ; 2. - IV , ,
; 3. - VII ( ), ; 4. - XII
( ), ; 5. - , ; 6.
, ; 7. - , ( ). II
: 1. ) II , ) , ; 2. ,
; 3 XI ( ), ; 4. VI (
), ; 5. - , ; 6. , ; 7. - V , .
"" .
, 1. , 30 ,
5 .

- . . 16, 6 - 8 ."
"" , , " , .
, ",
.
, , ,
" ''
, , "" , "
, ", " ...
, ."
" " "".
" : 28 , 50
", " , ". ,
" ". ,
. III ,
.
, "" " ", "
" " : ! !"
,
, -.
140

, " " - ,
, , ...
, ...

.
,

"" (
) . :
.
( 25 )



?...

: ,
: !... : !

.
, ,
, !


,
, .



.




,
, , 54.
, .
"" ( ), " ",
" ", "" " "...
, , ,
, , ,
, , , .

141

 , ,
, ,
- ,
- , .

"" (14. 15. 1909) ,
, " ,
", , ,
, , "
-
". , ,
"
- -
- , ,
,
- - ,
,
". , "
,
, ;
..."
, -, , ... , , , -..,,
.
" ", , - 15. 1909,
,
.
" ,
,
..." ,
, . ", , ,
, ,
"... , ,
, . , "
,
."
" " , .
, " , , ".

142

 ,
" ", , ,
, ,
, , (
, ), ( 21 22, 1909.) ,
, ,
.
, ,
, , .
"... , -
-,
, .
, , , ,
."
, , , "
", , , : "
. ,
, . -,
, , ,
-, ,
.
, ,
. , ,
, ."
,
: " ,
- , "" ( ),
, - ." " - "; "
- ." ,
" ", ,
"", , " ", ""
, " , ,
, ".
" " " ":

, ,
" "
, , ,
" ",
" ", , , ,

143

 , , ,
" " ( 1909), . ,
, () "",
"", . , ,
, , ,
, , , ,
"" , , ,
, ,
, , . , ,
, ,
"".
,
" ", " " - "
", , " "
. " ".
, ,
. , ""
,
, , ,
" ", . - ,
- 1893, . 1888, 9. 1894,
, ,
, ,
. ,
, 1893,
, 1894. ,
50 , (. 87), "
". ,
, . ",
, ,
,
- . ,
, , ,
, , , 1894. ,
, " " .
, - 1895. ,
,
, .
, 1897, ,
- , - -
. , 1989.
"" ,
, , , ,
, , ,

144

 , , , -
, - -.
, , ,

,
.
, , :
" ,
, , ,
..."
" , "!?
:
,
- ,
, , ", -, ,
", ,
"" ,
, . ,
, " ()
,
. , , ,
, , .
, , ,
". ,
, " "
, , "",
.
,
, ,
- , " - , -
, ". , "
, -", , "
, , , . ".
, , ,
, .
, ,
.


, " , ". ,
, " - ".
145

 ,
, , ,
!
"", ,
: " ,
-, ", .
.

, , " ", , ,
, , ,
" " -
- , , ,
- , ,
.

,
( " ") :

"" . -
,
, ""
,

" . ,
:
,
.
, , ,
,
,
", -
, , , "" , "".
" ",
- , "
, , ,
- -,
. ,
, . '', '', '' ,
(
,

146

 ) - ,
".

, ( ) "
",
, " , ,
,
". , " ,
, , , ,
, - ... ,
, ,
".
,
, ,
- .
, , , ,
,
.
, " , .
, ,
, , , ,
, ,
." (..)
" "
, , ,
, ,
, 1892, -
, . (18/20. ),
, " y"
, : " ".
, ,
, ". ",
, ,
. ,
, ,
" ",
,
.
1909.
, , " ", ,
, " ,

147

 ,
".
, , 16. 1909, , , "
", 200, , ,
, , -
, ,
, ,
, , , , 1909,
, , , 23. 24. , "
", , ,
, ,
, 28. , ,
"".
, ,
, ,
, .


:

1951.

. ,
- , ,
, , ,
,
,
,
. ?

.
, -, ,
, .
, . ,
,
, -;
.


.
,

148

 , 24.
1822. -
:
, , . ,
, , , ,
, , ,
. , ,
,
, . ,
, , ,
, . ."
,
,
:
, 17 19 ( = . . .)
, , ! ;
, 7 , 16, 17, 18 19
( = . . .) ,
, ;
; .
, , ... 20
1823..".
6. 1825. :
... . ( . . .) ;
, , ,
, ; , ;
, ;
..."
,

, - .
,
, ,

.
, 3. 1842.
, :
... , .
, ;
, , ;
, ; , , ,
149

 ; ,
. , ;
, ;
, ;
,
; , y
, (y, . . .),
; , .
.".
, ,
5. 1824. :
,
... ,
,
.
,

..."
6. 1825.
, , :
... ,
. ,
,
; ,
, , ,
; ,
, . , , ,
, ,
, , , ,
..."
,
,
.
, .
, 1825. .
. 4. 1827.
. 28.
1828 . (
) .
, , :
.
150

, .
.
, ."
, 1825. , , ,
, , ,
. ,
. ,
,
- ,
. , 21.
1825. :
y (y = . . .)
, ;
,
, , ,
.
, ."

,
. 1826.

:
!
... ,
; ,
,
,
, , , ,
...
3 1826.


"

,
,

,
:

",
,
(
")
-
151

 .
,
, . 4.
:
... ,
,
, ,
, ..."
,
,
.
. , ,
, .
:
, ,
7 .. ,
,
,
,
... 6 999
,
, ,
... ,
, ,
,
,
; ,
, , ...
8. 1826 ."

1. 1828.

- :
. !
30 . ,
, , ;
, . ,
, .
,
.

152

 ,

. ."
- , -
, ,
. ,
, ;
, ,
. ,
, . , ,
,
, , . ,
, . ,
, ; y
. 13 1829 ..."
1837.
,
.
, ,
. ,
, , ,
, .
. 19.
- ".
,
, , ,
, ,
, ,
,
."
:

,
:

,
, , ,
,
. ,
, ,
,
,

153

. ,

:
"
" "

, ,



,
.
,
,
,

, ,
,
.
, ,

,
.

, ."
.

, ,
,
, ,
,
.
,
, . ,
, ,

. , , ,
, , ,
. . ,
. . ,
, ,
.
" , ,
. , , ,
, ,
, , , !
, :

, ? , .
, ,
, , ,
, ,
"

154

 ,
,
- . -
, ,

. , , -
, -,
.
.
-
, ,
. ,
, , , , ,
,
, - ,
, ,
, , -
. , , .
, , , .
.
. ,
.
,
, , , -, ,
- ,

.
, , ,
,
- .
,
,
. ,
,
, , , ,
. ,
.
:
"
, "
, 1848/49. ,
, ,

155

 , 24.
1848, ,
: " , ,
, , ,
. , , ,
, , , ,
, ,
, .
, , :
, , ,
, , ,
, !
, ,
, , ,
.
, ;
, , :
,
? , . ,
,
, , , ,
, .
?
-? , ,
; , ,
, . ,
; , ,
, -, ,
, , ,
, ! , ,
, , , ,
,
!"
, , 1875. ,
, .
, , .
. 1822.
, ,
, .
, , 1842.
. 1848. ,
. ,
, - .

156

 ,
, ,
- , 1848, :
" !
, ! ,
!
, .
, , .
, ,
.
, - , -
, !
, , ,
!
,
, .
, ,
:
, ! ,
! , , , ,
!
, ,
,
!
, !
, , ,
.
, ! ."
:
" ,
"
,
, , , ,
. , ,
, . ,

157

 " ,
", 1995,
. ,
, : " ,

. .
.
, , .

.
, .
.
." /.../ " ,
- ,
.
. , , ,
, .
,
,
,
."
:
" ,
"
, 7. 1995, ,
,
, , : "/.../ ,
, ,
.
,
.
, .
, ,
, ,
.
, ,
!"
, :

158


- , ,
, .
,
. ,
- ,
, ,
,
, , - ,
.

, , , - .
, ,
.
.
. ,
,
, . ,
, , - ,
, .

:
" !

:

, , .
- ()
- .
, .
, "
"! ("
, ") - - :
, "
, y
, ?"
, " ", : "
: !"

! . ,
,
.
, .
, , , .
, , .
159

 " " , ,
, , , . (...)
,
. , ,
,
, , .
.
"" .
, .
, ,
, - .
. , ,
.
, .
, .
.
- .
,
,
,

. ,

,
.
.
, , , , ,
.
.
.

. .
,
, .
, , . , ,
, ,
, , .
, . ,
.
, ""
, - ,
. - ,
. (...)

160

 . ,
. - -
. - .
, , .
,
. , , ,
,
.


.
,
.

, ,



,
,
, ,
y.
, . , .

. , , .
. .
, , .
. ,
. ,
"", .
. .
, -, .
, , . , ,
!
, -, ,
- ,
, . , ,
, , ,
,
.
,
,

, ,
, . , .
, .
,
!
,

161

 ? , ,
, ,
. , : ,
, , "" ,
,
. , ,
. , ,
. ,
, ,
, .

. , .
.
. , .
.
,
. .
. , , .
, .
,
. ,
, .
, .
, ,
,
" ".
,
1878. , : "
, -

.
.
. , ,
.
, ."
.
, , .
,
, -
, .
, , ,

.

? ,

, , .
, , ,
,

162

 , , ,
" ".
.
,
. . , ,
, .
. , , , -, ,
, .
,
, ,
. , -
- ,
. ,
,
, ,
,
y .
?
.
, , , ,
, y,
"" ,
.

?
? ! , ,

. ,
.
, , ,
. ,
, . (...)
,
, ,
. -, ,
, , ,
. , -,
, .
, ,
, . ,

163

 , ""
- . y
,
.
. .
, .
. ,
, . ,
, ,
, .
, .
. ,
, ,
. , ,
-
- -
.
, .

. , , ,
, ,
.
, .

. , -
. , , ,
. ,
-, - - , -

.

.
""
, ,


.
. ,
" " ,
.
,

, .


. , , , -
, ,
.
, , , ,
.

164

, .
.
"" .
, .
. , ,
, .
, , .
: , , , ,
. .
,
. , ,
-
. -
,
.

.
, ,
. ,
?

. , ,
. ,
.
, .
.
... , - (...).
, , ,
. "" ,
.
,
. :
. , ,
,
.

-
-.
- "", "" "".
, ,
. ? .

165

 , , -
, - . ,
, 1 000
50 .
- , , ,
, .
250 , .
.
,
,
.
,

.
.
- . - .
,
, 12 000
.
- .
. ,

,

. ,

, . ? , - .
? ?
-
? , , .
-,
.
, ,
. , ,

, , , .

- -
?
? (...)
.
. .
. !
, .
, . ,
. , . ,
.
166

 ,
. .
. ,
,
. . ,
, , , .
.
.
,
, , .

. .
, .
, , ,
, .
. ,
,
, , .
, ,
, ,
.
- ,
, -
" ,
,
":
-

. ,

. ,
-
,
. ,
,
. , -
.
, , - .
,
.
,
. , -
.
,
,
,
.
167

. , 1914, ,
y, ,
, - ,
,
-. ,
,
- .
, , , ,
. .
, .
?


? ! ,
. , ,
y
.
-
- -
.
, , ,
. , ,
, .
- , , , !?
.
. -
.
, ,
" " .
,
.
.
. , ,
: "
.
, , .
, . ,
y. ,
.
, ,
, , ."
,
"", "", .

168

 ,
.
y. ,
. , ,
,
. ,
. - ,
.
!
(1928), - ,
, .
. !

? ,
, ? ,
?
-

? , ,
.
?

. -
,
.
- ,
. , , .
.
?


.
- .
.
. , , -.
. ,
, , , .
, , ""
- ,
.
, : " ? ?
y ?" , : " ?
?"

169

, -

.
" ",
,
,
- ,
.
.
,
, -
,



.
,
, .
. ,
, . ,
-, , ,
.
, ,
y. .
, .
, .

...
, , ,
.
. ,
, .
, : ,
.
.
, , .
, ,
,
, , (). -
.
,
. -, , ,
, .
, ,
, - .
,
- , ,
: -

; ,
.

170


,
. . , ,
.
. ,
. ,
- . ,
. , ,
,
, - .
, . .
: , , .
. , ,
? . ,
, ,
, ,
, , ,
. , .
,
.
?! , .
-
. - ...
, ,
.
: " .
.
. , ,
y. ! ,
!" , ,

.
. ,
, : ", ?
, !" .
. .
,
.
- , ,
, , ,
, y.

171

 - - ,
,

. -
: .
,
. , .
.
, , , ? .
- -, .
, - ,
, .
, , ,
. , ,
.
.
"".
. ,
, .
,
" ",
"" "- ",
, .
-
? , ?
, .
-,
, ,
. ,
.
. , ,
, -

.
- -
. - ,
, ,
-
.
"
" . , ,
, .
,
, . , "
172

 " -
-
.
, ,
. , ,
. "",
. -
. ,
, .
-
. - y -.
- ,
.

. , .
.
? - .
, ,

, .
, . , ,
, , ,
, -
, y,
- .
, . , ,
. , ,
,

. :
!
1. 1928. . .
,
, 1875. ,
, , ,
,
173

 .
, " ",
. .
" ",
- ,
.
,
-, 1914,
.
, , ,
, , , ...
.
, - ,
" ,
, , , ".
- ,
" " . ,
. ,
, .
, .
.
, , , ,
. - , , -
, , , .
,
, .
,
, , ...
, .
.
:
, - - , .
,
, , " "
( , " "
1997.) - .
, .

174

 :
-
, , , , ...
:

,

. ,
,
. ,
: ,
.
, ?

, " " ,

(1898-1899). , , 1899. ,
,
, ,
, ,
-, .
,
, . ,
; , ,
, ,
, .

" " ,
,
?
- ,
, ,
. ,
,

.
, -
.

.

(1895),
(1896/97) - . , ,
, 20
XX ?
000

175

 . .
(1898/99)
. , , ,
, ,
(, , ) ,
. ""
. -
, -.
, - ,
.

1899. .
, ,
-, . ,
-
(,
- ).
, ,
-
. ,
, -,
- ? ,
, , ,
, , ,
.

, , "
, ,
",
, , 15. 1898. .
, -,
,
.
-,
,





"
. -
". "...
-
, -
,
-,
176

 .
, , ",
. " ()
, , ,
y , ,
,
, : ,
,
, -, , ,
, , , " ",
().


,
,
,
, ,
."
.
" "
, 21 , - .
, .
, ,
" ".

" ",
, "
. . ".
20
, ,
39 , -. , -
, " .
, : '
.'"
- - 15. .
,
- .
"
". , ,
,
, , . " ",
, " - ,
- , .
, , , ,
,
, .
, ,
, , , ."
- -. , ,
, " ":
""

177

 , 16. 1898. ,
-,
.
: , ,
, ,
, .
, - . , 21
, ,
, .
-
- "
,
, ,
-

".

.

"
" "
". ,
,
-
. ,
,
, ,
.
, 28. , -
. ,
, "
y." " ",
-, " -
, , . ()
,
, -,
."
, 19. ,
-.
115 , ,
,
, ,
,
-. "
: "
-",

,
, "
."
. , ,
, ,
,

178

,
." "" : "
, ,
, , ,
- , , , ,
, ,
." -
, "
,
, ,
, ,
, ."
,
(
), - , ,
.
!

, , . , ,
.
, , ,
- ,
.
. -
-.
, 30.
,
1898. ,
,



,

" ".
(

1890-1900). ,
, ...


. ,
. , ,
" "
. , , .
, ...

179

" ", , " ,

- , , ,
, ' '.
... ,
-, .
- ,
: ,
, , ."
:
.
.
, , 1890. ,
. (
. . . 1903. ).
, (
, 1890-1900) ,
: ,
.
,
, 2. 1890. ,
:
" , , , ,

.
, , , ,
.
()
, .
, , ,
. , ,
,
..."

, 1889. ,

. , ,
,
. , 1912. ,
: , , ,

180

 , , .
, , ,
.


(1898-1899).
:
, 8. 1891. ,
. . , .
,
-, .
"... , ,
. , ,
.
- -
.
, ,
.
, 50-60 ,
, ,
: ', ?' '
, ,
, ' ,' .
, : '
?' ' ,
', .
,
,
,
.

.
35
, ,
, , .
9 ,
. , ,
.

181


..."
:
, ,
.
() , , 25. 1895.
:
" , ,
,
.
, ,
,
...
, , , ,
, , , . .
30 , ,
, ,
, ,
. ,
..."
-
" ", "
".
:
,
, , 3. 1899.
, :
"... ,
. , , ,
, .
, ,
, : ' , .
, , .'
. ' , ,
, . , .'
y , .
, .
. , ,
, , ,
. 10 ( )

182

 . ()
.
500 1 000 .
, ,
. , ,
.
, , ,
(),
..."

, ,
1914-1915. ,
.
-. , 1914 1917.
1983. . 1994.
.
, 1915. :
"... , 1908,
.
. ,
, ,
- .
- .
,
, , .
,
-
. , -
. ,
.
, , .
,
.
, ,
.
. , ,
, ,
.
.

183

 . .
y,
? ,
, !

?
,
,
.

- .
. .
,
,

. ,
..."



:

, , .
" , "? . .
. " "?
, ,
, ,
. , , , ,
. ,
, . ,
. , " ".
; , -
- . , ,
. ,
. , . .
. ,
. , , .
, , , .
!

,
, ,
( ) , , , -
.

184

 -
, .
. - , ,
, , , ,
, ,
, -
, , , , , ,
, ,

.
. .
. , , ,
- . ,
.
, :
"
<> ,
' ."
, :
"
:
,
,
, ,
,
,
..."
, :
" .
,
,
-,
,



,
,
.
..."
185

 ,
, , . ,
, , ,
, ,
.
, .
'
?
" ".
,
, , , , ... ("
") , ,
, ,
?
: .
-
?
: .
,
, , ,
, :
" "!
: , .
, ( ,
), ,
, , ,
(
)
. , , , , . :
, .
, , ,
, , - ,
. :
" !
!"
.

186

" ,
!"
:
" ,

?
:
" ,

!
.
, , ,
:
" ,
.
:
!
,
.
, , , ,
.
: , .

, , ,
?
, ?
-
. !

- ,
, ,
(12. ):
(

,
( ),
,
,
,

187

 , ,
,
- ? - ,
, (
) , .
, ,
. , , :
, , ,
, .
? ;
, , ?
, - , .

" ?"
" ", , ,
, - ,
- :
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9. <> 10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18. <> 19.
,
, (
, , - ""
), , (

188

 !),
, ; ,
: , .
, :
" , ,
!"
.
" ", ,
"" ( ).
:
. ,
, , :
" , "
.
, , , , ,
- , , ,
, .
.

, .
,
:
" ,
!"
" ".
!
" , !
?
, !
, ?
?
, "
"
". , .
, , , , ....
-

189

 ,
, , ,
, . , " ",
-. ,
, ,
" ".
, , " ,
" " ..."
, , , , - .
" " " , ".
. , , ,
.
. .
-
.
,
, :
" ,


?

,
"

,
, , : , ,
... , "
".
.
. , "" ,
, .
, .
, ( )
.
" , ".

190

, " "! ,
, , -
,
?
,
?
, , , ,
( , ),
, ?
, , .

, ( , ,
, ) .
,
- ,
- .
. ,
, .
: ?
, ,
?
, , ,
, ,
, ,
- .
.
, ,
, , ,
? .
, , , :
, .
!
, .
, ,
.
, , -
!

191

 , .
, -
?
, , " ,
", -
, .
...
: ?
,
, (
-
-
,
) -
,
.
: ,
, ,
, ,
.
, , ,
? , ,
- , " " ? ""
, .
( - , ""
.
- !
, , ,
1300 , 300 ,

, , .
,
, , ,
.
, -
, ,
( ) -
"" .
.

192

 , ,
. , , ,
, " ", .
, , ,
, , .
'
,
,
:
" ' ."
, ,
, ,
.
" ,
,
,

...
,
,
"
, , , ,
" " - .
, ,
" ", , (
) -
, , , " ", ,

.
- .
, " ",
, .
, , - ,
"". ,
" ". ,
,
, .

193

 " ". ...

, -
, -
- ""
.
" " .
, :
", , ,
, !"
:
", !"

:

- ,
(, , ) .
- ,
.
- . ,
" " (" "), " "
, , "
".
- , ,
, " ", .

- -,
.
- .
, .
. .
- -, ,
. , .
- , .
194

- .
- , .
- , ,
.
- .

- . ,
, , .
.
- .
-
.
- : , .

- .
- .
- .
.
-
.
- , .
- , , ,
.
-
.
- ,
, .
- , .
- .
.
- , .
- , .
- .
- .
- , .
- .
- .
- .

195

- .
- , .
- .
- .
- .
- , .
- .
- .
- .
- ,
.
- , .
- .

- .
- .
- , .
- , .
- , .
- .
- .
- .
- , .
- , , , .
- , .
- .

-
.
- .
- , , .

- , .
- , .
- ,
.
- , .
- .
- : , ,
, .

196


" "
.
,
,
, , ,
.
: , , , , , ,
, .

. , .
, .
, , ,
.
,
.

. ,
.
"" (
, , ) 16. .
, ,
.
.

,
" ",

, .
.
,
"",
.

""
. , ,
.
, , ,




, . . , ,
, .
.
, ,
. . , 1332.
, ,
.
, ,
.

197

 - . .
.
k-
. XIV ,
, 20. 1391.
" ".
: " ". " "
.
, .
XV XVI ,
,
.
"" - , . .
, ,
.
.
- .
.
(
:
, , ,
. .
, , .
, , .

. , ,
- ,
- , .
.
,
.
, .
- , .
, 1402.
, .
.
.
,
.
,
.

198

 , ,
XV .


" "
, ,
. ,
, , - .
:
" , ,
, , , .
,
. , , , ,
,
. ,
;
, , , .
, . ,
, ,
, , , ,
. . ,
,
."

,

, ,
, , ,
1402. , ,
, , , ,
. ,
.
-, , .
,
.
, .
,
,

199

 . -
,
,
, , ,
.
,
, .
, .
,
. ,
, ,
.
""
1408. .
""
.
, .
,

?
, ,
" ",
.
:
"
, .
, , .
, ,
, ,
, .
, , :
."
, , ,
. ,
:
" , ", - - "
, ,
, ,
,

200

 , ;
, , , ,
, ,
, , ,
, , ,
, ... , , , ,
, , , ,
, , , ,
, , ,
, , , ,
, ."

!
, .
, , .
, , ( ),
, , , .

( )
: ,
:
, ,
, - .
,
,
, , , ,
.
,
. ,
( ) ,
,
,
, ,
, , ,
, ,
, .
,
.
, ,
. , -

, 1.

201


05,19, 18,05 91. , 274
, ,
, .
, , , ,
, .
,
, .

,
,

. ,
, ,
.

, .

, .
, .
, ,
, " "
( ') , ,
. , 1563.
IX
1. 1. , .
, 1. , ,
.
, .
, , " "
. , , 1.
1564. .
, 1. ,
, . , ,
All ' y). 1.
,
. .
, .
1860. ,
11
.
, - .

202

 1.
, .
,
, , ,
, .
. " " 1. 1964.
, , ,
, " "
"", ,
, : "--!"
, -,
, ,
. ,
,
. , , ,
, -
, .
"" , ,
, , , , .
, ,
, .
1. , , , ,
. ,
, , , " ". ,
, , "" , -
. , , 1.
, , , - 1. .
, , 1.
, .
, , , ,
, , . ,
, , , , , "
".
1. ,
. , ,
, 1. ,
, ,
1. .
1. ,
, . ,

. 1. ,
, ,
203

. , .
, " --!"
, 2.

05,17, 18,07 92. , 273
, ,
,
. ,
,
, () .
, ,
.
- "",
,
-

( , )
.
, 3

05,16, 18,08 93. , 272
.
, ,
.
, ( )
. ,
. , ,
. , ,
" ".

, ,
. ,

, , ,
.


.
( ), ( ), (

204

 ), , "
".
, , " ",
" ", ,
-
( ,
), , , .
, , 3. .
. ,
.
, - ,
, , ( )
-
. , ,
, ("") - .
, , , ,
, , "" ,
- .
, ,
,
. ,
, , .
,
.
.
, 4.

05,14, 18,09 94. , 271
, ( )
, .
( ) .
- .
, .
, , , ,
, , .
.

205

 ,
(. ). , ,
. , , ,
, , ,
.
, 5.

05,12, 18,11 95. , 270

, , .
( ) ( ) ,
- ,
, ,
, ,
.
, 6.

05,10, 18,12 96. , 269
, , .
, , ,
. ,
.
, .
,
,
,
, . ,
, , ,
.
, , - , ,
, ,
, , ,
, , ()
.
,
.

206


,
.
-, , , , .
.
, ,
, - .
.
, , .

- .
, , , ,
. .
, 7.

05,08, 18,13 97. , 268

, .
.
(: ) . , ,
, ,
. .
,
. ,
. , ,
, .
,
, .
, , , .
. , ,
, .
,
,
. -
, ,
.
, 8.

207

 05,06, 18,14 98. , 267

,
. , .
. -
,
. ,
, , . ,
, , - - .

. , ()
.
,
. (22. ) , ,
, (6. )
, , , (7. , . ),
.
- (21. ), (7. )
(7. ).
, 9.

05,05, 18,16 99. , 266
. "
" . :
" , 6. 1867. ,

-. -
,
?"
, . 9. ,
, 6. , .
,
, ,
. ,
, .
( ),
.
.
, 10.

208


05,03, 18,17 100. , 265
, ,
,

,
, ,
, .

, . , .
, ,
,
, ,
.
.
,
, , ,
, ,
, ,
.


,
-

. , -
, .

, ,
. , ,
, .
, 11.

05,01, 18,18 101. , 264

, ,
, - ,
. , , ,
- , .
, ,
, ,
.

209

 , -
, , .

.
, ,
,
. ,
.
, , ,
, . ,
.
, ,
. ,
, , ,
- .
.
, ,
. ,
.
- .
,
, .
, ,
- .
, 12.

04,59, 18,19 102. , 263

,

, , - , .
, , .
.
, ,
.
, ,
,

,
1815. ,
- .

.

210

 .
, , -
, ,
, , , ,
,
. -
.
(30. ) ,
, .
- 528. , 608.
- "
", .
()
-. , ,
,
.
, 12.

04,57, 18,21 103. , 262
-
. ,
- ,
- , .
, ,
, . ,
, .
, ,

. ,
() , .
, ,
, ()
.
, 14.

04,56, 18,22 104. , 261
.
, , ,
. ,

211

 , , .
. ,
.
,
.
, , ,
. ,

.
, 15.

04,54, 18,23 105. , 260
, ,
.
, ,
, .
,
. ,
.

. ,
, ,
.
(),
,
, .
.
.
, . ,
() ,
.
, , ()
. .
, ().
.
.
, 16.

212

 04,52, 18,24 106. , 259

. ,

, ,
.

.


- .

- .
,
, ,
, , - . ,
, , , - .
:
- ,
,
, , . ,
, .
.
,
, ().
, , ,
.
, , ,
. , ,
, , , ,
.
, 17.

04,51, 18,26 107. , 258
, ,
, , ,
. , : .
,
, .
, ,
.
,
- . ,

213

 , , ,
, , ,
.
.
.
, ,
.
,
,
, , .
, 18.

04,49, 18,27 108. , 257
, , ,
. ,
,
.

, -
- ,
.
, .
, , . ,
, ( ),
.
.
, , ,
(). .
, 19.

04.47, 18,28 109 , 256

,
(, , , , ,
),
( , ,
,
), . (
) (). , ,

214

 -, , , -
.
, - , ,
,
, .
,
, .
-, .
() ,
() , , ,
.
, , ,
, , ,
.
,
,
.
,
"",
, ,
.
.

, ,
,
, .
, .
(),
.
, ,
, .
, ,
, .
532 ( )
( , . ),
( , ) (,
). ,
2 530. .

215

 ()
, , ,
, . () ,
, , .
, , , , , , , , .
, , - y,
- , .
, ,
. ,
325. .
( )
.
, ,
4. , 8. ( ).
.
,
1583. , ,
,
.
, ,
, .
, ,
, , , .
,
.
, , , -
.
, ,
.
- .
. ,
.
, , ,
.

, , .
.
, , .

216

 , , , "
", , , , ,
.

, .

.

, ,
.
,
,
, , ,

.

,
. .
,
.
, ,
() ( )
. , ,
, .
, .
-,
, .
,
, . ,
, .
, 20.

04,45, 18,29 110. , 255
.
, - , - .
, ,
. ,
, . ,
. , - .
, , , ,
. ,
, , ,
( ).

217

 ,
. .
, .
, - , . .
, 21.

04,44, 18,30 111. , 254
, ,
, , .
, , . , ,
. ,
, , . ,
.
, (, ,
, ) , .
, , , .
, , , , ,
, .
, 22.

04,42, 18,31 112. , 253
-
- .
, (
( 22.
)
)
,
, ,
.
, , ,
- , .

, ,
, " " - . , ,
,
.
, .
.
,

218

 . - .
-, - .
, , ,
. , ,
.
, 23.

04,40, 18,32 113. , 252
.
- , .
.
, ,
, , .
, , .
, , ,
.
,
.
.
, 24.

04,39, 18,34 114. , 251
, , , .
, ,
.
, ,
. , : ,
, , , ,
, . , ,
.

, "y" 1903. ,
, ,
, ,
. ,

219

 ;
.
y .
, 25.

04,37, 8 18,35 115. , 250
,
, ,
, -
. , ,
, ,
, ,
.
, ,
. , "" (
), : , , , .
, ,
. , ,
-,
.
, ( . - )
.
, 26.

04,35, 18,36 116. , 249
,
. , .
,
,

.
,
,
.
(),
,
: " , ."
,
. ,
, -.

220

 , , ,
- , ,
. , , ,
.
, 27.

04,34, 18,37 117. , 248
, ,
, , ,
. (
). ,
. ,
,
. , ,
, .

, . ,
, .
"", "".
,
.
, 28.

04,32, 18,38 118. , 247
, , , , ,
.
,
- - -
().
, 29.

04,31, 18,40 119. , 246
, . ,
, ,
. ,

221

 , - ,

.
,

.

. , .
- .

,
.
, 30.

04,29, 18,41 120. , 245
, ., ()
. ,
, ,
. y
.
: (1910-1982)

:
.

" , ,,
, , ,
", . ,
, "" ,
, "
20. "

" "
, ""
" ", , ""
- ,
.
, , " ",
" "
.
,
-
, , .

222

 , ,
, , ,
, -
,
,
, , ,
.
" ,
":


, 1976. ,
, :
"
,

, , .
, ,
. ,
,
-.
, , , 1972. , "
" " "!
,
, ,
. ,
, .

, ,
- , ,
.
- , -
, ,
.
,
. ,
, ,
, .
,
. , ,

223

 . , ,
, , , ,
, ,
. , , "
",
:
, , , .
, , ,
.
, .
"
,
"
,
, ,
. ,
- " "
6. 1975. (: 489):
? , ,
:
" ,


: "
.
," , ,
,
- .

, ,
,

,
,
. , , ,

.
. ,
, , , , , ."
, ,
, "
" , .
"
, ,
,

224

"". -
, .
-, ,
, -, , , -
,
. .
,
, ,
, , ,
."
, 1975. , "" ""
,
-:
" .
.

. ,
,
, ,
."
" "
, ,
. ,
11. 1982, 73. .
, , "
", , : " , ,
: - . , ."
(16. ) ""
, ""
"
" :
"


" ,


,
-

, -
,
." (
.
,
, 1972. )

, .
"

225

 ",
, , .
, ,
,
..."

1991. "",
, "
20. ",
.
, , ""
:
"
" " " ".
, ,
, .
".
, " " 819, 1991. ,
" " , , : "
, " ",
" 20. 25 "
"" . 12, " "
".
"", , :
" ,
. , , . ,
- -
, . , , ,
"" . ,
. , ,

. ,
, .
, - -
-
. , "" ,
, , ,
" "
. ,
.

226

 ,


"" , .
""
. ,
" "
- .
, ,
"", , . ,
:
? ,
? ?
, , .
, - - .
-
(- )
"" (, ).
,
. ,
, ,
.
- ,
- () ,

.
. , ,
.
. ",
" " " "
819,
"
"".
, ,
, ,
"" " ".
, ,
.
1945. , ,
-
- . , -
, , , ,

227

 , - ...
, .

:

,
: (1911)
:
36.


, :
?
,
!... ,
, , ,
; , ! , !...
: , ,
,
,
,
!... ...
... ,
... ?
,
,
!

" ,

, !
.
... ,
, , ...
!
, !"

: , ,
:

,

, , , ,
, , !...
: , ...
... , ,
! , , , ,
... , ... , ... ,
, !

228

 :
. ,
. ,
, !...
, :
- , ! ,
, ... !...
. .
: " !" .
36.

,
, :
- ,
() ? , ,
,
!
: , , ... , ,
, !...
.
: , . ,
: , , ;
, .
: ,
: , ,
, ,
, !...
: , ,
, ... !...
: ,
, : , : ,
!...
- , !... ,
!... , ! -
.
: " !" , , .

229

37.


, :
- - ()
. , ;
, .
, ?
!... , !... ?
, , , ?
, , , ;
, ?
: .
, ,
... .. .. !... !...
, , , , ,
.
: , ,
, , !
: , - .
, .
: , , : ,
? ? ... !...
, , !
: , , ;
' : ,
! , ,
?
: , ,
,
, , , !...
,
. .
39.

,
, :

230

- ,
" ", , -
-. - ,
, -! , ?
: ,
, ! ,
, ...
!?...
: , ,
!
- ... ! !...
- , ""!... .
. .
43.

,
:
- , ,

, .
:
,
, ?
,
, :

"
,
. -
, ,
!"

-
- !
: , , .
, ,
!... ,
!
: , , ?!

? ,
?! , "",
, ()
' !... !...
, , :

231

- , .
, .
:
, , , - ,
!...
: ,
... , ,
, ,
! ,
!...
: ,
, ...
, , ;
, , , !...
- . ; .
.
46.


: -
: ()
, -
?
... , ;
, , !...
: , ,
, , !...
!...
: , !...
?
, , :
- , ;
, ,
.
- ;
! - .
;
. .
232

49.


:
-
?
- , ... ... ! - .
: , ,
, . :
,
- ?
, , :
- , - ,
.
, :
, ,
... .
, :
- , , , '
! , , ,
; , , , !...
. ,
, -, .
: ! ,
,
. ,
, . ,
, , ...

, !
: , , ,
" " !...
!...
: ,
.
; ...
,
233

 !...
!...
, :
. ...
- , ? , -?!... !...
.
50.


, :
- , ,
, ,
? : ,
?...
' !....
!...
: , , :

, ... ,
!... , ,
!... ?! :
... ? ,
, .
, !
: ()
,
, !... ,
! , ,
?! , , ,
.
: ' , , .
, !
!... , - !
.
: , ,
!
- , , ?... . ' ,
' - .

234

- ! :
- ,
:
? , ,
? , , :
, , !
: , ,
, , !...
, , , ,
, ,
. ,
, ,
... .
: , !... !... !... , !...
!? ,
! , ...
, . ,
.
: !
: ! ,
,
... ,
, : , , ,
! , ,
; ' , !...
, , :
, !... , , !...
!
, , , !...
, , ,
!... ,
. : , , ,
, !... : ,
, ?
, ,
!
, , , , !...
: , ,
. ...
- !... ... !... ,
! !... .
- , . ;
.
235

50.

, ,
, , :
,
,
, .
. : , ,
. .
; . . .

. , ,
,
,
.
- ? !... ... ! -
.
. , : ... !!
- ! , !...
!... , !... !...
.
. ;
, ... , , .
: ! ,
!
: , ,
' ! ,
, : ...
, , ...
...
! , ,
... ,
!... ... ,
, , !
: ; : "
, ." , ,
! ,
, . ,
,

236

 ! ,
,
!... ,

' ... , ,
!...
: !
...
:
, ,
,
, ...
, !...
: , ,
!...
, , , , , ,
!... ,
, !
... : ...
... !... ,
, !...
: ! ...
- , ?!
?... ,
!... !... , ! -
.
- !... ! -
, .
. , ,
. ,
, - !...
; -
. , . .
52.
<>
. , , .
.
- , , ! -
.

237

 : !... !...
, ,
, ().
.
: ! . .
.
. : "
!"
- ! ! .
, :

?
:
?
, :
- !
- . " "
, !
:
" ' .
!..."
: ? !

:

. , , "
, ".
,
. , : .
,

/ /:
- !
- , , - - , .

238

 , .
: ,
.
,
:
- , ,
. . , ,
. , .
. , ...
, , :
- , , , ?
, :
- , , ,
, !

,
, , .
, , ,
: " , !"
, ... ,
- . ,
, - . , ,
, .
, ,
. , , :
- , !
- , !
:
- , !
- ' ?
- , '...
- ... ,
!

239


,
.
, ( ),
. ' . ,
, .
.
.
-! - - !
- ? - .
" ?"... " ?" .
.
, :
- , , !
, :
- ' , ?
, , ,
- ! :
, :
- ... ... !
!
- , - - ?
!
- .
- .
, :
- , , , !
,
. , :
.
- ?

240

- .
, ,
.
,
.
,
. :
"
-
' ,
."

, , ,
, ...
, ,
, :
- , !
- - - , .
- , , ! ! -
.
, , .
, , :
- , ?!
:
- . .
, :
- - -
.
- ?
- , - !
.
.

241

- , ?
- , - -
!
, . ,
. :
- , .
- ?
- , .
- ?
- , !
.
, :
- , . ,
-! ( !)
.
. , .
:
- , ?
- .
- ' ?
- ', !
- '?
- , , - .
- , ' , - ,
.

" ", , " ",
" y - !"
, 30
50, .
, : ?
- - .

242

 :
- , y!
- , , ! !
,
. , , .
. ,
.
- , .
, . ?
, :
- !

. ,
:
- ?
- , , ! - .
- , ! , , ,
, , ,
.
, , ,
:
- , , '
.
- ! , ! ,
!
, .
,
.
, :
- , , , - !
!

243

 .
. " ?" - .
:
- ...
- ?
- , - !
.
:
- .
, ,
- !
,
. ,
. :
- , ?
- ? - !
, , . .
- . ?
- ! !
- ! !
, .
, :
- : ?
- , . !
, , ,
. :
- !
- ?
- ...
- ?
- , !

244

 : " ,
."
, .
. :
- ,
.
, .
:
- , !
:
- , ?!
- ? - .
a : ,
,
.
,

,
.
,

,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.

245

 ,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
:
,
,
19- , ,
1833. .


.
, ,
.
,
, ,
,
.
, , .

.
, , 1833. ,
.
.
, .
.

246

 ,
:
;
,
. ,
,
.
;
,
;
,
, ,
.

.
,
24 .
,
.
25 ,
.

, , , 952 .
, , ,
:
, ,

.
.
1804. 1813. .
,
, .
,
, 22. 1809. ,

.

247


, , , ,
, ,
,
.
, !

, 1813.

, .
, ,
.

, , ,
.
.
, ,
, :
, ,
.
, ,
.

.

. ,
. 1817.
, . ,
,
.
. : ,
, .
,
: , . .
, 1817. , .
, ,
. ,
. ,
.

248

,
. , 13./26.
, .
, .
,
. ,
, . ,
, .
, ,
, 1800. 1830. ,
.
, . ,
. ,
, , .
, , 1825.
. .
, ,
. .

. ,
.
,
.
. ,
. ,
, . ,
1828. , .
,
.
, 1870.
, .
.
142 ,
, .
,
. .
.
.
, .
, , . ,
, . ,

249

, , , .
, ,
, .
1817. ,
, .
, .
.
, : , .
.
, .
, .
,
.
, ,
. . ,
. ,
, , .

,
.

,

. ,
- ,
1768. 1813. .
,
, ,
, ,
.
,
, 45. .
( , ),
. ,
,
.
, ,
.
, ,

250

 . ,
, ,
. , , .
1804. , ,
.
: ,
(), .

,

, .
, , ,
.
,
.

.
, , . ,
,
. ,
, .

251

 ,
.
.
1810. , .
18 ,
700 .
,
, ,
.
, ,
, : , , ,
, .
, -.
1813. , ,
. ,
, 17 ,
.
,
, . ,
, 29. 1813. .

.
.
:
:
(. Karl Steiner; 1902 1992),
, .

15. 1902. . 1919.

.
, .
1921. ,
(),
, .
1922. 1931. ,
.
1931. , ,
, , .
, , ,
. ,

252

 . ,

.
,
. ,

,
, . ,
.
1932. , .
, .
, 4. 1936. -

() .

, .
,
.
1936. 1937. -
- ,
. 1937.
. - ,
, 1939. .
, -.
, .
, ,
. 1943.
. 1948.
,
, .
, 1949, ,
1953. . , 17 , 22.
1953. , .
, 1953. 1956. .
, .
, . 1956.
, .
- .
, , .
, .
, 30.
1956. .

253

 , . ,
:

7000 , 1971.

, 1981.

, 1985.

7000 , 20-
, ,
. 1972.
, -,
.
1. 1992. , .

, .
. ,
,
. ,
.
, , 1940.
. , ,
. , .
1945.
, .
, , 1955. ,
, .
1956. ,
.
,
, 20 ,
. ,
20 ,
.

7000 . , 1971. .

. , 1987. .

254

Karlo tajner : 7000 dana u Sibiru

PREDGOVOR
U tamnicama NKVD-a, u ledenoj pustinji Dalekog sjevera, svugdje gdje su moje patnje
prelazile ljudsku granicu i mjeru, nosio sam u sebi jednu jedinu elju: da sve to preivim i
da itavom svijetu, a prije svega partijskim drugovima i prijateljima ispriam kakve smo
strahote prepatili.
Onog trenutka kad vie nisam bio na dohvatu NKVD-a, stao sam se pripremati da
ostvarim tu svoju zamisao. Znao sam da e moj zadatak biti veoma teak prije svega zato
to sam se plaio da e moja knjiga, poput tolikih drugih, ui u spisak antisovjetske
literature i da e se sve to to sam doivio mnogima uiniti nevjerojatnim i
tendencioznim. Bojao sam se i toga da e moju knjigu zlonamjernici iskoristiti kao oruje
protiv socijalizma.
Zbog toga sam nastojao dokazati da sve ono to se dogodilo u Sovjetskom Savezu nije
posljedica socijalizma, nego izdaje socijalistike ideje, kontrarevolucionarnog prevrata.
To dokazuje likvidiranje stare partijske garde u godinama izmeu 1936. i 1939.
To dokazuje godina 1939. kada je Staljin sklopio s Hitlerom pakt koji je bio uperen protiv
socijalizma i demokracije.
To dokazuje i izruenje njemakih komunista Gestapou, hapenja i ubijanja inozemnih
komunista u SSSR-u.
Staljin je poslije rata pruio jo jedan dokaz takvog izvrtavanja socijalizma: kada je pod
firmom Kominforma napao Jugoslaviju zaprijetivi njezinoj slobodi i specifi nom smjeru
socijalistike izgradnje. Ono to sam rekao u ovoj knjizi ne treba shvatiti kao sumiranje
svega to sam proivio, nego samo kao mali odlomak onoga to se zaista dogodilo. Kad
bih htio ispriati sve to sam s desecima tisua ljudi doivio za tih dvadeset godina u
sovjetskim tamnicama i logorima, trebalo bi da imam nadljudsko pamenje.
Imena osoba u knjizi nisu izmiljena. Ako sam neko ime promijenio, uinio sam to zato
da te ljude ne dovedem u opasnost od policijskih represalija.
Rijetko sam se uputao u analize i komentare dogaaja. Htio sam prije svega opisati gole
injenice. A italac e sam stvoriti svoj sud.
Autor
(, 16. 1955. , 15. 1991.
,
.[1]

15. 1955. (19272012).[2]

255

 .
( ) , .
1964.
, , ,
. .

,
.
,
.
.
,
. ,
,
. ,
. ,

. ,

.
(1927 2012),
02 2012
(1927 2012), ,

1. 2012. .
,
.
85 , . II
,
. ,
, .
1955. , . , 1964.
, .
,
.
1991.
.

. 15. 1991. ,
.
,
.
,
, ,

256

 .
, ,
, ,
, . , 3.
13 .

,,,, , ,
-
...
Ka
,
,
c

.





























257



:

,
,

, ,
,
, ,


,
,

,
.
, .


,
,,


!
1964. ,
9 . ,
,
.
1936. .
:
( 1996),
, ( 1998),
( 1999),
( 1999),
( 2000),
( 2000),
( 2001),

258

 ( 2002),
( 2002),
( 2006),
( 2006),
( 2007),
( 2008),
( 2011).
.
POVERLJIVO PISMO
MARIN Vidi Bili, poverenik hrvatske vlade u Vukovaru,
koji je u leto 1991. odgovornost za stanje u gradu delio sa Tomislavom Merepom, uputio
je 18. avgusta te godine strogo poverljivo pismo Franji Tumanu u kojem ga obavetava
da Merep i njegovi saradnici sprovode teror nad stanovnicima grada na Vuki.
"Okruen sumnjivim ljudima i kriminalcima, koji bespravno upadaju u privatne stanove,
pljakaju ih, nasilno privode graane na sasluanje, pa ak vre i egzekuciju, Merep je
stvorio u Vukovaru opu psihozu straha meu hrvatskim i srpskim puanstvom to je
rezultiralo opim bijegom iz grada ...", pisao je Vidi hrvatskom predsedniku.
Vidi je pismo uputio Tumanu, ali i Ivici Raanu (SDP), Savki Kuar (HNS), Draenu
Budii (HSLS) i Marku Veselici (HDS) u kojem ih upozorava da dosadanju pogrenu
politiku psihoze straha neopravdava kompletno hrvatsko puanstvo, koje se smatra
oblaenim, kompromitiranim i ne eli dalje snositi odgovornost za takvu politiku.
"Budui da smatramo da nismo u mogunosti da lokalnim snagama raistimo situaciju,
molimo Vas da nam hitno uputite kompetentne ljude koji e legalnim institucijama vlasti
pomoi da se stanje to prije normalizira", vapio je Vidi.
Uzalud. Tuman, Raan, Kuar, Budia niti Veselica nisu odgovorili. Vukovar je
nezadrivo srljao u rat.
Evo ovjek govori o tijelima desetina srpskih civila koji su stradali od hrvatske
paravojske i plovili Dunavom jo na ljeto 1991.
Nikada takve stvari nee pusititi na htv-u i ostalim medijima. I dan danas ide pria da za
vukovar niko nije kanjen,hrane se time, a njih 13 srpskih teritorijalaca koji su streljali
hrvatske paravojnike na ovari je dobilo 250 godina zatvora. I jo ova dvojica od po 20
godina i ljivananin 17 godina. to to hrvati rade od vukovara je strano, s jedne strane
isto primjera radi 6oo Srba civila je ubijeno u sisku i tu nema buke, a za ovih 200
hrvatskih paravojnika koji su okupirali vukovar die se cijela zemlja 18.11. svake godine.
Vukovarska operacija
Na jo jednu godinjicu Vukovarske epopeje iz 1991. g. pre svega treba istai da e se
o ovom istorijskom dogaaju, verovatno najmarkantnijem iz vremena krvavog raspada
bive Jugoslavije, tek pisati knjige i naune rasprave obzirom da je grad Vukovar u
259

svakom sluaju ostao upeatljiv spomenik krvavih srpsko-hrvatskih sukoba.

Skoro tromesene borbe za ovaj zapadnosremski grad na rekama Vuki i Dunavu (od 25.
avgusta do 18. novembra 1991. g.) tek e izazivati reakcije i njihovih i naih
pov(ij)esniara, ali je ipak i do sada proteklo dovoljno vode i Vukom i Dunavom da se
iznese koliko-toliko relevantan sud o ovoj hrvatsko-srpskoj epopeji sa dovoljno udaljene i
neutralne istorijske distance uzimajui u obzir do sada poznate arhivske dokumente i
druge istorijske izvore, a pre svega oslanjajui se na svedoanstva uesnika samih
dogaaja kako bi se izbegle politikantske pekulacije u vidu teranja vode na svoju
vodenicu.
Hrvati i hrvatska povijest smatraju Vukovarsku epopeju simbolom odbrane hrvatske
nezavisnosti i simbolom hrvatskog otpora protiv srbo-crnogorsko-etnike agresije na
mladu hrvatsku demokraciju (tj. de fakto Tumanokraciju). Vukovar je u Hrvata ujedno i
grad heroj i istoni grijeh Hrvatske, obzirom da je samosvesno rtvovan od strane
vrhovnika zarad dobijanja politikih poena u Berlinu, Briselu i Vaingtonu. Za razliku od
Hrvata, Srbi borbe za grad Vukovar smatraju borbama za odbranu nezavisnosti grada i
osloboenja zatoenih srpskih civila od hadezeovsko-ustake soldateske. U toku
Vukovarske epopeje je sa strane JNA angaovano impozantnih 11 brigada sa sve sedam
mehanizovanih i dve peadijske. U toku borbi je na grad ispaljeno na hiljade granata,
ukljuujui i iz vazduha od strane jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, a sam
Vukovar je skoro potpuno razruen.
Ipak, ovde se postavlja moda i krucijalno pitanje: zar je tolikoj JNA i srpskoj
dobrovoljakoj sili bilo potrebno itavih 86 dana borbi, tj. granatiranja i nakon toga borbe
za svaku kuu da bi se grad oslobodio od, po broju i raspoloivoj tehnici, ipak znatno
inferiornijeg neprijatelja? Moda na prvi pogled i izgleda da nije ali u sutini jeste.
Verovatno je najbolji odgovor na ovo pitanje dao upravo onaj ko je i prvi uao u Vukovar
eljko Ranjatovi Arkan. Naime, u intervjuu za britanski dokumentarni film o njemu
samome (25 minuta) pod nazivom pod kojim je i prikazan na Zapadu Arkan - Mad
Dog (Arkan pobesneli pas) komandant Srpske dobrovoljake garde Tigrovi
izdaje u jednoj sekvenci zapovest svojim tigrovima pred oslobaanje grada da se u toku
gradskih borbi mora voditi rauna na to da ustae (koje su na gornjim spratovima) u
podrumima kua dre srpske civile kao ive taoce pa se stoga mora voditi rauna kako se
oslobaa kua po kua (tj. nema bacanja runih bombi nasumice jer e se u tom sluaju
pobiti naa krv). Dakle, kako na osnovu izjave Arkana u ovom dokumentarnom filmu
(autor ovog teksta je napravio kopiju filma u Arhivu Otvorenog drutva na
Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpeti) tako i na osnovu svedoenja preivelih
civila neosporno je da su hrvatski bojovnici, prethodno okupiravi grad za vreme leta iste
te godine, drali srpske civile kao ive taoce po kuama tako da sistem kratkoronog
masovnog bombardovanja grada od strane teke artiljerije JNA u cilju slamanja otpora
njegovih branilaca jednostavno nije dolazio u obzir ve se morala preduzeti strategija
dugih borbi za svaku kuu i ulicu od strane peadije uz racionalnu podrku artiljerije i pre
svega tenkova.
Ovakva vojna strategija je nesumnjivo odnela znatno vie ivota i tehnike na strani

260

oslobodilaca grada ali je i sa druge strane spasla mnogo vie civilnih ivota u samom
gradu. Ipak, bilo je i onih vojnih strunjaka koji su ovakvu JNA taktiku smatrali
besmislenom a jedan od njih je bio i general Nenezi (ef kabineta ministra odbrane
SFRJ) za koga nije trebalo lomiti zube na utvrenim gradovima [Gaji-Glii D., Iz
kabineta ministra vojnog, 1992. S. 152]. S druge strane, danas je dobro poznato da je
hrvatski vrhovnih samosvesno rtvovao grad (prepustivi ga dugovremenim borbama)
kako bi ostvario dva vojno-politika cilja: 1) usporio prodor JNA i srpskih dobrovoljaca
ka Osijeku; i 2) dao izgovor Generovom ministarstvu spoljnih poslova da Nemaka
prizna samoproklamovanu nezavisnost Tumanove Hrvatske bez prethodnog saglasja sa
ostalim lanicama Evropske Zajednice a pod izgovorom da se JNA mora povui sa
teritorije meunarodno priznate Hrvatske ime bi se zaustavila dalja razaranja slina
vukovarskom (i ispolitizovanom dubrovakom) sluaju.
U nacionalnom pogledu je nesumnjivo da je grad Vukovar sa okolinom bio meovita
oblast u kojoj su etniki Srbi inili veinu, ak i nakon Drugog svetskog rata, i na osnovu
toga traili od novih posleratnih komunistikih vlasti da i itav Zapadni Srem ue u
federalnu jedinicu Srbije. Naime, prema popisu stanovnitva iz 1931. g. (poslednji popis
pred Drugi svetski rat) u vukovarskom srezu je bilo 41,9% Srba, 26,5% Hrvata, 16,3%
Nemaca i drugih. Do promene balansa u meunacionalnim odnosima u vukovarskom
srezu dolazi tokom Drugog svetskog rata i masovnih ubijanja lokalnih Srba od strane
hrvatskih ustaa ali i kao posledica posleratne demografske politike kada su u kue
proteranih Nemaca naseljavani Hrvati. Rezultati popisa stanovnitva iz 1981. g. ukazuju
da su Srbi i Jugosloveni u Vukovarskom srezu inili apsolutnu veinu a u samom gradu
je Srba bilo 24,3%, a Hrvata 37,9%. Treba istai i da je u samom gradu bilo vie od
treine meovitih brakova (35%). S obzirom na ovakvu meuentiku strukturu u
Vukovaru nije ni udo to HDZ nije pobedila na izborima 1990. g. Vukovarani su glasali
za Savez komunista-Partija za demokratske promene a to je bila jedina stranka u datom
regionu bez etnike odrednice hrvatska. Meutim, vrhovnitvo HDZ je vrlo brzo na
otvoren i politiki brutalan nain izrazilo svoje nezadovoljstvo malim brojem dobijenih
mandata u Skuptini optine Vukovar (26 od 117).
Nakon odbijanja amandmana na tumanovski ustav Hrvatske od strane Skuptine
Vukovara 17. jula 1990. g., a kojima se ukudaju nacionalna prava srpskog naroda u
Hrvatskoj, hadezeovska Vlada Hrvatske preduzima posebne mere a prema kojima se u
grad dovozi oruje, naoruava etnika hrvatska milicija i paravojne formacije HDZ-a, a
kao vrhunac krize 27. marta 1991. g. se organizuje javna smotra etnohrvatskih bojovnika
sa simbolima iz Pavelieve NDH. Ova smotra HDZ bojovnika je bila prirodni nadovezak
hadezeovske politike otvorenog oruanog razraunavanja na meunacionalnoj osnovi a
koja je zapoeta donoenjem odluke o ienju Optine Vukovar od etnikih Srba u
februaru 1991. g. Na ovom politikom vrhoskupu na kome je de fakto doneta odluka o
otpoinjanju oruanih sukoba u Optini Vukovar su prisustvovali i predstavnici
Hrvatskog sabora Vladimir eks, Ivan Veki i Osijeki poglavnik Branimir Glava.
Tom prilikom je odlueno da se akcija ienja Srba iz ove zapadnosremske optine
sprovede smenjivanjem graana srpske nacionalnosti na svim optinskim politikim
funkcijama, zastraivanjem u cilju naputanja grada i optine (sline tehnike su inae u to
vreme primenjivane i u Daruvaru, ibeniku, Zagrebu itd.: pretnje nonim telefonskim

261

pozivima da napuste grad ukoliko ne ele da budu ubijeni, lepljenje javnih plahata kako
prepoznati Srbina, odbijanje da se proda roba u prodavnici ukoliko je kupac Srbin, itd.) i
konano fizikom likvidacijom nepoeljnih graana. Kao i u ostalim delovima mlade
hrvatske demokracije tako se i u Optini Vukovar u itavoj prvoj polovini 1991. g.
sprovodilo intenzivno isporuivanje oruja paravojnim hadezeovskim formacijama
(Martin pegelj je sam priznao na emitovanom tajnom snimku KOS-e JNA da je tada pod
orujem bilo 200.000 hadezeovaca a to je emitovano u BBS serijalu Smrt Jugoslavije
prvi deo). Nakon politikog hapenja lidera vukovarske SDS Gorana Hadia i B. Slavia
lokalni Srbi poinju sa balvan revolucijom kao jedinim nainom odbrane od
povampirenog hrvatskog ustaoidnog faizma.
Drugog maja Srbi su uspeli da odbiju upad hrvatskih redarstvenika u najvee srpsko selo
u vukovarskoj optini Borovo Selo i tom prilikom, to je malo poznato, masu ustakih
bojovnika je spasla JNA poslavi svoje oklopne transportere da evakuiu hadezeovske
crnokouljae koji su nosili oznake Pavelieve NDH i pevali ustake pesme prilikom
pokuaja osvajanja ovog sela. Nakon ove neuspene vojno-redarstvene akcije Zagreba
lokalni vukovarski hadezeovci poinju sa primenom plana fizike likvidacije Srba u
Optini Vukovar jula i avgusta 1991. g. to je prouzrokovalo masovni egzodus Srba iz
grada Vukovara a to je na krajnje cinian nain objanjavano od strane hrvatskih
lokalnih zvaninika kao smiljeni plan Beograda i JNA da izvue to vei broj srpskih
civila iz grada pre poetka srbo-crnogorsko-etnike agresije na Vukovar (treba videti
priloge HTV iz tog vremena). Ono to je ostalo kao peat tog vremena su specijalne
hrvatske SS grupe za tihu likvidaciju (sumnjivih moralnih i profesionalnih kvaliteta)
Srba u Vukovaru a kojima su komandovali Tomislav Merep (sekretar optinskog
sekretarijata u Vukovaru), Branimir Glava, Mile Dedakovi (zvani Jastreb), Josip
Gae, i drugi. Ostalo je zabeleeno da je za pet meseci ubijeno oko 4000 vukovarskih
Srba na osnovu unapred pripremljenih spiskova za (fiziku) likvidaciju, nakon
otvaranja vatre po srpskim kuama, miniranja kioska i drugih objekata u srpskom
vlasnitvu (srpski restorani Krajinik, Sarajka, Tufo, Brdo, Mali raj, Popaj,
Toak, okot bar, id).
Prvog maja 1991. g. hrvatske hadezeovske vlasti su primenile politiku totalne fizike
blokade grada u smislu da je Vukovar postao fiziki otseen od ostatka sveta to je
omoguilo hadezeovskim bojovnicima da nesmetano vre nona hapenja, ispitivanja i
likvidacije Srba u gradu a sve pod izgovorom navodnog traenja oruja. Svedoci
dogaaja tvrde da je samo od 3. maja do 14. septembra 1991. g. uhapeno i mueno u
improvizovanim kazamatima vie stotina Srba (inae, prema podacima nezavisnih
meunarodnih slubi u Hrvatskoj je od 1991. do 1996. g. ubijeno oko 10.000 Srba).
Vukovarski deo Dunava je opet kao i pre pola stolea dobio crvenu boju od srpske krvi.
Ovakvo stanje stvari je konano rezultiralo naputanjem grada od strane 13,734 Srba tako
da se moe rei da je veliki broj etnikih Srba napustio grad Vukovar usled hadezeovskog
terora. Meutim, grad su naputali i etniki Hrvati koji se nisu slagali sa ovakvom SS
politikom hrvatskog vrhovnitva. Tako je Hrvat Marin Vidi u svom Dnevniku zapisao da
je u tom periodu pored mnogobrojnih Srba Vukovar napustilo i oko 6000 hrvatskih ena,
dece i staraca (vojnosposobnim mukarcima izlazak iz grada nije bio dozvoljen).

262

U toku hadezeovske pripreme za konano reenje srpskog pitanja u Vukovaru kojim je

rukovodio Merep u junu mesecu 1991. g u grad ulaze hrvatski gardisti (ZNG) i
redarstvenici (MUP) i od tada vai reim propusnica za ulazak u grad. Vukovarskim
Srbima nije dozvoljavano da grad napuste jer su po Merepovim planovima trebali da
odigraju ulogu ivog tita u planiranim borbama protiv JNA. U avgustu mesecu je
hrvatski Krizni tab Slavonije i Baranje proglasio grad Vukovar za najistureniju taku
odbrane nove i samoproklamovane hrvatske nezavisne drave koja u to vreme nije bila
meunarodno priznata, to e rei da je u okvirima meunarodnog prava SFRJ jo uvek
postojala. U Vukovaru je od poetka avgusta faktiki sva vlast prela u ruke HDZ (Marin
Vidi) koja je kontrolisala sve javne medijske servise. To je bila posledica odluke da se
raspusti legalno izabrana Skuptina optine Vukovara i njeno Izvrno vee a koja je
doneta 24. jula nakon posete gradu od strane tri vodea hrvatska vrhovnika Franje
Tumana, Vladimira eksa i ministra odbrane Gojka Suaka. Tako je politikim puem
HDZ smenila vlast u gradu i od izborno poraene stranke postala vladajua.
Za vreme svih ovih dogaaja neutralnost JNA se moe okarakterisati kao direktnom
izdajom dravnih interesa pa i kao davanje zelenog svetla hadezeovskim formacijama da
sprovedu etniko ienje u pojedinim krajevima Istone Slavonije i Zapadnog Srema.
Objanjenja generala Veljka Kadijevia (pola Hrvat koji je sebe smatrao Jugoslovenom) u
svojim memoarima ostaju krajnje neuverljiva. Samo da se potsetimo jo jedanput da su
upravo oklopni transporteri JNA iz vukovarske kasarne spasili hrvatske redarstvenike iz
Borovog Sela 2. maja, da JNA nije bukvalno prstom mrdnula kada su sprovedene akcije
etnikog ienja Srba u Borovom Naselju 4. jula i Luici 25. jula. Vrlo verovatno bi JNA
i dalje ostala statusno neutralna da nije bila i sama direktno napadnuta od strane
hrvatskih oruanih snaga slino kao i u sluajevima u Varadinu (2. maja), Vinkovcima
(11.26. septembar) i Zagrebu (17. novembra). Vukovarska kasarna JNA je po prvi put
napadnuta 20. avgusta 1991. g. da bi ubrzo nakon toga bila stavljena pod blokadu. JNA se
konano odluila da upotrebi vatru tek kada je 25. avgusta pucano na jedno od njenih
vozila. I tada se dogodilo neto sasvim nerazumljivo i neobjanjivo: JNA koja je faktiki
preuzela kontrolu nad itavim gradom ubrzo se u sporazumu sa lokalnim (nelegalnim)
hrvatskim vlastima povlai sa ulica u svoje kasarne i time samu sebe stavlja u zamku
obzirom da su hrvatske formacije odmah otpoele sa blokadom i bombardovanjem
kasarni. JNA se tada obratila Evropskoj Zajednici da posreduje u deblokadi kasarni kako
regularna jugoslovenska armija ne bi morala da preduzima silu radi njihove deblokade. I
tada faktiki dolazi do sinhronizovane akcije Brisela (u stvari Berlina) i Zagreba: Brisel
ne daje nikakav odgovor na ponueno posrednitvo ali zato Zagreb donosi odluku 14.
septembra da se na itavom prostoru (meunarodno nepriznate) Republike Hrvatske
napadnu sve kasarne JNA to u prevodu znai objavu rata oruanim formacijama
(meunarodno priznate) SFRJ.
JNA je otpoela akciju oslobaanja svojih kasarni i grada Vukovara 25. avgusta a istu
zavrila uz pomo srpskih dobrovoljaca 18. novembra. Odbrana grada je slomljena 16.
novembra a grad potpuno osloboen dva dana kasnije. Hrvatske snage odbrane Vukovara
su brojale i do 8.000 boraca pod orujem (iako zvanina hrvatska historiografija barata sa
ciframa od 1.300 do 2.000) a snage JNA, po hrvatskim izvorima, izmeu 35.000 i 40.000.

263

U zvaninim hrvatskim statistikama se moe nai podatak da je u toku Vukovarske

epopeje poginulo ukupno 1.712 lica u gradu od toga 182 hrvatska policajca i vojnika
(mada nezvanini hrvatski izvori navode cifru od oko 400 poginulih hrvatskih
bojovnika). Srpska strana navodi da je u gradu poginulo oko 1.000 hrvatskih gardista. to
se tie srpskih gubitaka, hrvatska strana navodi brojku od 6.000 do 8.000 dok srpska
strana tvrdi da broj poginulih srpskih vojnika i oficira iznosi 1.800. Hrvatski bojovnici su
naputali Vukovar tri dana od 16. do 18. novembra. Nakon ulaska u grad JNA je svim
stanovnicima dala dve mogunosti: ili odlazak u Hrvatsku ili odlazak u Srbiju (sam
Arkan je na gornjespomenutom dokumentarnom filmu tvrdio da su njegovi tigrovi
predali 2.000 Vukovarana JNA). Bilo je mnogo sluajeva deljenja porodica po etnikoj
liniji po pitanju odabira prve ili druge ponuene alternative. Sve u svemu, epilog
Vukovarske epopeje je bio taj da je iz grada evakuisano oko 12.000 stanovnika i
uhapeno oko 600 hrvatskih zengi.
Vladislav B. Sotirovi
Srbski patriotski front 25.11.2009.
-
14.04.2012 - 19:19:25
19. 2008
: ! ,
? ?
.: , ...
28.06.1949. ., .
.
, - .
.:
?
.: , , ,
, , .
, , , ,

.
1944. .
, , ( , ),
1965. . ,
, ,
, .
1975. . .
, ,
264

 . ,
.
.: !
.:
?
.: 18. 1973. . ,
. , , ,

.
,
, , .
.
1971. . . .
,
. ,
.
... ,
,
.
.: , ?
, ?
.:
1974. . .
, .
, . ,
...
.: ?
?

.: 1975. .
. .
.
.: ?
.: . ,
, , .
.

265

 , ,
. ,
.
, , .
. , ,
... , ,
.
, ,
.
,
, .
,
. , .
.: ?
...
.:
, , .
, .
, ...
.:
... ?
.: , ,
, . ,
. . , ,
, .
,
.
.:
?
.: , ,
. ,
. ,
.
, .
,
. , .
,
1982. .
, ,
, , .

266

 , ,
,
.
.: ( ),
, 1972 .
...
?
?
.: ,
. , ,
.
- !
,
. , .
,
.
, ,
, - ! ,
. ,
, ,
.
.: ,
... ,
,
?
.: , . 1969. .,
. .
.
, , 1975. .
. .
, ( ) ,
. .
, ,
, ,
, ...
, .
, , .
!
.
, ,

267

 . , .
,
.
, .
- !
.: ,
" , "?
?
.: ,
,
.
, ,
, ,
. ,
.
.: ,
?
?

.: ,
. , ,
,
.
. , . ,
` , ...
.
, . ,
, ,
. !
.
.
.
, .
, ,
. , ,
.
, , , , , , ,
. ,
. , .

268

 , ,
, .
, ,
... .
, , ,
, .
.
, .
, .

, .
.: , ,
... , ??
?
.: ,
.
, .
. ,
, , .
, .
,
. , ,
. ,
.
, . , 1991. .
, .
, , .

. ,
.
,
.
, .
.
. .
.
.
, .
, ,
, .
. ,
, , .

269


.
.: ,
?
.: , .
,
!
, .
, .
. . ,
, ,
. ,
.
.: , ?
.: - ,
. .
, .
.
, .
.: , ?
.: , , ,
, , -
, .
, 86. ,
. ,
, , ,
.
.
.: 1999 . ?
.: , ,
, ,
, , .

.
. ,
.
. ,
.
. .

270

 ,
.
, ,
.
"
". . ,
!? , .
"
,
".
.: ?
.: , , .
, , .
. ,
. ,
, .
"". . ,
,
, ,
,
, . .
,
,
.
,
. ,
, . ,
. ,
.
,
. ,
.
,
.

. ,
. ,
,
, : ,
,
.
.: ,

271

 .

. ,
" "
, ...
, ,
, ?
.: ,

" ". !
, !
,
, !
, !
, .
. , "
!?"
! !?
,
, ,
!??
, .
,
, , "
, ".
.:
?
.: , .
, ,
. , ,
... ,
, .
, ,
. , " ,
, ".
, , .
.: ,
?
.:
, ,
. ,

272

 . .

.
, .
,

.
, .
,
, . .
, .
. ,
, , .
,
, .
, ,
. ,
, ...
.
.
, . ,
, .
,
. , , ...
.
,
" " .
.: 56. ,
, .. ,
, , ?
.: 56. ,
. , .
.: ,
,
... ??
!??
.: . ,

273

 . ,
. ,
. . ,
. . ,
.
: , . .
, :
; .
, .
- , !
, ,
...
, !!!
,
. ,
, - ,
, .
, , .
, , ,
, 100 000 , .
,
. .
, , , -
, .
,
,
...
,
, .
. ,
. ,
, . ,
, , -
!!
.
, .

, .
, ,

,
,
, ...
.

274


, .
, , ,
,
. ,
. ,
, . ,
, , . ,
. ,
, , , .
, .
, . ,
,
, .
. ,
, , ,
.
, ,
, ...
.
, , .
, , ,
. .
, ,
, ...
. , ,
,
...
.: , , ,
,
- .
?
.: ,
56. , .
,
. -
.
.
56. ,
!? , .
, .
.: ,
?

275

 .: , ,
6. , .
, 5. ,
, 2. . , ,
, ,
.
,
2. . ;
,
.
, . , ,
, .
, , .
.: ,
?
.: ,
:
, ,
, ...
, ,
, .
,
.
, , . .

.
, ,
, , .
, .
,
, ,
...
. . . ,

276

 ,
. .
.: .
...
.: ,
, , ...
, ,
,




.
.. :
, , ,
, , ...
, .
1945. . ,
, ,
, ,
. . .

, :
, .
, , , . ,
. .
. ,
.
( )
, 1949. ,

277

 ( ).
.

.
, , ,
, . , ,
, , .

,

, .

.
1932 .
. ,
, .
, ...
. , .
, . 1985
. -
...
,
- . .
1974. , 20
.
,
, ,
, . ,
,
, ... ,
, .
, ,
.
,
, ,

.
, ,
. ,

.
,
,

278

 .
,
. ,
.
. ,
, , , ,
, ...

,
,
...
16- 2008.
,

.
: , ,
, ,
,

, , .
, , ,
.
: ,
,
.
- , :
-: , .
. , ,
300 . ( 350)
, ,
.

,
,
, ,,
'' ''.

,
. , ,
.

.
, ,

279


.
; .
__________________________________
POSLEDNJI POZDRAVI BRATU NIKOLI BRKLJCU
VIJEST BOLNA I TUZNA DA SE UPOKOJIO BRAT NIKOLA BRKLJAC DUBOKO
ME POTRESLA!
BRATE NIKOLA, NEKA TI JE VJECNI MIR U CARSTVU BOZIJEM. TVOJOJ
PORODICI UPUCUJEM IZRAZE NAJDUBLJEG SAUCESCA, MOLECI GOSPODA
DA IM PODARI UTJEHU.
VELIKI I NENADOKNADIV GUBITAK ZA POKRET SRPSKIH CETNIKA. DO
POSLEDNJEG TRENA OVOZEMALJSKOG ZIVOTA,BRAT NIKOLA VISOKO JE
NOSIO KRST PRAVOSLAVLJA, OSTAO VJERAN IDEALIMA RAVNE GORE I
ZAVJETNIM SRPSKIM VRIJEDNOSTIMA CRKVI, KRUNI I OTACASTVU.
BOG DA TI DUSU PROSTI,BRATE NIKOLA.
RAJSKO TI NASELJE I VJECNAJA PAMJAT.
VOJVODA SLAVKO I. ALEKSIC
____________________________________
Kazu da se za junakom ne place, ali moje srce ne izdraza, jer neka cudna spona me vezala
za brata Nikolu. Kada sam ga gledao, kada sam ga slusao, posmatrao njegove pokrete osjecao sam neku roditeljsku ljubav, jer me neodoljivo podsecao na moga oca. Jos nisam
upoznao, a mislim da i necu, nekog ko je gajio toliku ljubav prema Srpstvu i prema
Cetnicima, a da je ta ljubav tako kristalno cista i iskrena, bez trunke nekih prljavih
ambicija i koristoljublja. Sa sigurnoscu mogu da tvrdim da je Pokret srpskih cetnika
Ravne Gore izgubio najboljeg i najvernijeg clana, a Srpstvo jednog od najboljih svojih
sinova, kojeg nam je dala Srpska Lika.
Brate Nikola, junacino i srbendo moja, u poslednjem nasem razgovoru rekao sam ti da
cu, prilikom prve posjete Otadzbini, obici nasu Liku, tvoju Veliku Popinu, Malovan...
Danas ti se zaklinjem, da cu obici opustjela ognjista i onaj krs na kome si se ti napajao
srpstvom i cetnistvom, upaliti svjecu vostanicu i pokloniti se nasim precima, od kojih
ponikosmo...
Ja znam da si ti i danas u stroju, u vecnoj Srbiji, tamo gdje su Karadjordje, Djeneral
Draza, Vojvoda Djujic... Znam da si im valjano, junacki i vojnicki, kako to i prilici lozi
Brkljaca, predao raport. Dusa moze u miru da ti pociva, jer su ostali tvoji sokolovi, koji
ce sljediti tvoj put i put svojih pradjedova, sinovi: Milan, Dragoljub i Srboljub. Boze,
kako li im mili caca, tako lijepa imena dade?!
Kako ono rece svome sinu Drazi " proklet bio, ako ne volis cetnike", te sam rijeci popio
kao zedan vodu, pa cu sutra, ako Bog dragi da, i ja svome sinu reci

280

" proklet bio mili sine,

ako ne volis cetnike,
ono nase preko Drine,
djeneralove vojnike..."

Brate Nikola, neka ti je vjecna slava, pocivaj u miru Bozijem, Srpski Cetnici te nikad
zaboraviti nece...
Ilija Klisanin
Clan Pokreta srpskih cetnika Ravne Gore i
urednik web prezentacije Lista SRBIJA
_____________________________

.
, .
, ,
, .
,
, . ,

, .

. .
. .
.
,
.
.
,
,
. .

.
.
. .
,
. ,

281

 ; .
, , ,
, , ,
, ,
, .

.
. .
. .
, .

.
, .
.
.
'' '' ,
,
.
. -

'' ''
.: ,

... ,
,
.
. ,
.
, - .
, .
: , .
,
.
.:




282













Miso Kovacevic, 19.09.2007.:DUVANDIJE I TITOVI OFICIRI - BRAA PO
ZLOINU
(JO UVJEK)!!!
Na osnovu Titovih naredjenja, komunistiki prijeki sudovi slali su ljude u smrt po
kratkom postupku i bez prava albe.
Ova presuda je izvrna i protivu iste nema mjesta albe, pisao je Sava Kovaevi,
predsjednik Prekog vojnog suda Nikikog partizanskog odreda.
Od 19 optuenih na jednom ovom procesu, osmoro je osudjeno na smrt, uz konfiskaciju
imovine.
Od ovih osmoro, petoro su bili rodjaci Save Kovaevia: Novica S. Kovaevi, Blao S.
Kovaevi, Marko K. Kovaevi, Mirko J. Kovaevi i Petar B. Kovaevi.
Prvooptueni Novica je prije rata bio sudija, dok je njegov rodjak i ubica, Sava
(Kovaevi), bio krijumar duvana.
Znai da bi potom imovinu svoja dva rodjena strica i troje brae od strica mogao posle
preoteti sebi, samo zato to su bili simpatizeri etnikog vojvode Pavla Djuriia. Ali mu
Bog to ne dopusti da doivi, poginuo je u bitci na Sutjesci, predvodei partizane za
njihovog Tita i Kominternu!
Na Badnji dan 1942. godine komunisti su poinili svoj, po zlu najuveniji zloin u Crnoj
Gori.
U kolainskom lugu, na desnoj obali Tare, nad tjelima 240 unakaenih gradjana,
nacionalno opredjeljenih i pobonih Srba, razapeli su leinu psa na daskama u obliku
krsta.
Zatim su na jednoj dasci napisali: Ovo je pasje groblje.
*(za izvor informacija i potvrdu teksta:
preivjeli rodjaci Save Kovaevia
informativna sluba Svetigora
narodni muzej u Titogradu/Podgorici)
Dragan Brkic, 20.09.2007.: Na toj jubilarnoj proslavi 50 godisnjice od osnivanja prve
crkve u Australiji slobodne parohije Sveti Sava u Sidnejskom Flemingtonu, koja se

283

odrzala 2005 godine u domu Srpske Narodne Odbrane u Sidneju, koja je bilA prepunA
parohijana i simaptizera. Bivsi Federalni biskup Milutin (sada Valjevski, da im je Bog
na pomoci), prethodnik jezuite Irinijea, je zapoceo partizansku rehabilitaciju u crkvi u
Australiji. U svom oprostajnom govoru, pred odlazak na ucestale placene turisticke
pohode po svetu (ko zna gde i skim?!), deklarisao je i glasno napomenuo skupu da Ne
postoje vise Cetnici, kada je jedini koji je imao srca, Nikola Brkljac, predsednik pokreta
Cetnika Ravna Gora za Australiju, ustao i javno rekao Postoje Vladiko, postoje! A ima
ih i mladjih koji dolaze! Valadika je komentarisao da je to samo Bolestan
nacionalizam koji on ne zeli da pominje niti da se moli za njega. Kada je Vladika
Milutin napustao skup marsirajuci hrabro kroz spalir, govorio je da ide u posetu otadzbini
i da ce se moliti za sve; Nikola Brkljac je poviknuo i svi su culi: Pomolite se i za sve
Cetnike, preosvesteni! Nasto je on ravnomerno odgovorio Nema vise Cetnika i ja se za
to necu moliti Mnogi su tada udruzeno otpozdravili odlazeceg Vladiku sa Ima! Ima i
bice ih vise! Zalosno ali, istinito a postoji i broj video zapisa koji su ceo tok proslave
snimali, pa i taj revolucionarni dekret!
To je znaci bila predhodnica za uvod novoga bukvara za lecenje bolesne dece
nacionalista, u ime proslave heroja Save Kovacevica na sledecim godisnjicama! Samo im
nece biti posecene jer ni vernika vise nema u toj prohiji! SVETI SAVO TI POMOZI DA
SE SOTONI SLOME ROZI!!! AMIN!!!
COPS (Cetnicki Omladinski Pokret Srba)
Velja Jovicic, 21.09.2007, 02:34
Jedan do sada najbolji bukvar i citanku za decu stampao je g. Vurdelja, tj. Crkvenoskolska opstina u Trstu i to vrlo davno,mislim sesdesetih godina. Vecina crkvi su
prihvatili taj bukvar i citanku u svojim crkvenim skolama,bar koliko je meni poznato u
Severnoj Americi.
Srbi kroz svoju crkvu sv. Spiridona (mislim da se tako zove crkva u Trstu), bili su bastion
antikomunizma i trn u oku Titu i partiji. U vise mahova su pokusavali da kidnapuju g.
Vurdelju ili da ga ubiju.
Ovaj bukvar i citanka se jos i danas upotrebaljva u crkvenim skolama. Nazalost dolaskom
novo doslih i tu su nastali problemi. Pojavili su se kvalifikovani ucitelji koji nisu zeleli
da uce iz tih bukvara i citanke jer na prvim stranicama je bila slika kralja Petra ll i
nacionalnih boraca. Po njima oni mogu samo da uce decu iz bukvara gde je Titina slika.
Negde su u tome i uspeli.Narocito tamo gde je i svestenik bio crven.
Sa ovom mojom primedbom mogu samo reci da je problem ustvari u nama
antikomunistima jer smo im dozvolili da rade sta zele.Doduse tu su isto tako krivi i
nadlezne vladike jer su oni ti koji sve aminuju.
Secam se da je vladika Sava Vukovic u USA i Kanadi zvanicno svim svojim svestenicima
u svojoj Eparhiji zabranio da se spominje u crkvi dom Karadjordjevica.Kada se to desilo
jedini glas protesta je bio od cetnickog vojvode Momcila Djujica.Svi drugi su cutali.
Kada je vladika Sava postao Sumadiski vladika i po dolasku Kardjordjevica u Srbiju
odjednom on postaje najveci monarhista. Kako vetar duva tako se i povija I zamalo da
postane Patrijarh! G. Vurdelja je bio predratni gradonacelnik i veliki antikomunista.Kada
je 1963 g. nastao takozvani raskol u nasoj crkvi, u emigraciji Vurdelja je prisao
raskolnicima.Vurdelja je bio dosta dalekovidan i video je pre svih ostalih da je nasa crkva
u zemlji pala u komunisticke ruke.Zato sam i rekao ranije da je on ustvari bio bastion
antikomunizma i to pred samim vratima nesrecne nam Titoslavije.Komunisti su sve radili

284

da ga se docepaju zivog ili mrtvog.Bilo je i nekoliko neuspesnih atentata i

kidnapovanja.Secam se nesto o vladici Lavrentiju i mislim da je to pisala Corriera de la
sera (ili tako nesto).Medjutim ne verujem da je to istina.Vladika Lavrentije nije imao
muda da tako nesto ucini,da ga otruje.
I da dovrsim gornju misao,u to vreme bio sam dosta mlad i najvan i kao mnogi prisao
sam federalistima.Mozda je razlog bio u tome sto u gradu gde sam tada ziveo bila je
samo jedna Srpska pravoslavna crkva i njen svestenik je bio predratni Zboras.Covek
velikog intelekta koji je uspeo da skupi narod i da ih odvrati da idu u raskol.U citavom
gradu bilo je samo desetak raskolnika. Smatram da u emigraciji nisu bili Ljoticevci i
cetnici vojvode Djujica koji su se stavili na stranu patrijarha Germana mi bi danas imali u
emigraciji Srpsku pravoslavnu Zagranicnu crkvu i bilo bi nam mnogo bolje.
Interesantna je tada bila logika Zborasa.Jedan od Germanovih sinova je bio predratni
Zoras i Srpski Dobrovoljac za vreme rata i pred kraj rata englezi su ga predali sa
hiljadama ostalih nacionalista iz Austrije partizanima.Streljan je u sumama Kocevja.Po
toj nekoj njihovoj logici oni su smatrali da je i German automatski za Zbor i da mrzi
komunizam,zaboravljajuci da su dvoje dece generala Draze Mihajlovica bili u
partizanima i da to nema nikakve veze sa ocem.A sto se tice samog vojvode Djujica on je
bio kao predratni svestenik clan predratnog Zbora i to sam od njega licno cuo na jednoj
uzoj Dobrovoljackoj proslavi na kojoj je on bio glavni govornik u pratnji trojice svojih
cetnika.Uostalom 90 % svestenika pred Drugi svetski rat su bili Zborasi!
Pionirske pesmice:
Druze Tito ljubicice zuta
Sto mirises ko ono kraj puta.
Druze Tito volimo te jako,
A kad krepas zapevace svako.
Druze Tito ti nam ubi oca
Dacemo ti zato uze i dva koca.
gavro bozovic predrag brkic lale - srpski velikani
pdf
http://mladenzujovic.com/Srp/PismoKralju.html
https://www.facebook.com/magdalena.okeama/photos
http://www.rodoslovlje.com/sr/knjige/pitanje-i-odgovor
http://www.vesti-online.com/Riznica/Poreklo-porodica/117519/ZUGIC
www.marketagent.com
http://www.hercegbosna.org
http://www.montenegro.org.au
http://montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_izmedju_1_i_2_svj_rata/zlocin_nad_fa
milijom_petra_zvicera.htm
285

http://www.blogovanje.com/MontenegroHistory/komentari.php?id=227
http://www.pobjeda.me/arhiva/?datum=2009-03-07&id=159923###########
http://www.pobjeda.me/2011/12/14/radovan-radonjic-sudbina-crnogorske-pravoslavnecrkve-2/
http://commons.wikimedia.org/wiki/Glavna_stranica?uselang=hr
http://hr.wikibooks.org/wiki/Glavna_stranica?uselang=hr
http://www.blogovanje.com/MontenegroHistory/
http://www.youporn.com/watch/303932/5-british-amateur-facials-including-slowmotion/?from=related3&al=2&from_id=303932&pos=10

286