VISOKA TEHNIKA KOLA

Informacija
Informatika
Informacioni sistemi
INFORMACIONI SISTEMI
Nastavnik:
dr Miroslav Medenica, dipl.
in.
1

Informacija
Nikada u svojoj dosadanjoj istoriji
oveanstvo nije bilo zapljusnuto takvim
talasom informacija i saznanja kao
danas. Bez obzira kada i gde, nastale
informacije se prenose i obrauju u
fantastino kratkim vremenskim
intervalima, razmenjuju se i koriste
utiui na nae delatnosti, pa ak i
navike.
2

Informacija

Pojedinani podaci ne predstavljaju

informacije tek organizovanjem podatka u
poruke dobijaju se informacije, a sama
poruka ima znaenje samo kada postane
dostupna korisnicima.
Podaci postaju informacije u trenutku
njihovog korienja ako se prikupljeni
podaci ne koriste, oni ne postaju
informacije.
3

Informacija
Proces transformacije podataka u informacije

Informacija
Svaki podatak nije i informacija. Podatak je
nevezana i neinterpretirana injenica. Informacija
je saznanje sa odreenim znaenjem i upotrebom
koje je dobijeno na bazi sakupljanja, organizacije i
analize podataka.
Informacija je element saznanja koji se odnosi na
neki dogaaj ili injenicu, a koji se moe prenositi
pomou signala ili kombinacije signala.
Informacija je uvek bila osnovni inilac, odnosno
resurs upravljanja, poto nema upravljanja bez
informacione baze i to jedinstvene za ceo objektni
sistem (radnu organizaciju, poslovni sistem).
5

Vrste informacija
Najoptija podela:
Naune
poslovne (vrlo su obimne!)
Praktina podela:
neformalne (miljenje, rasuivanje,
iskustvo,...)
formalne (od interesa za IS)
6

Vrste informacija
Podela prema nainu prikazivanja:
Dokumenti
vizuelne informacije (dijagrami, izvetaji,
grafikoni,...)
multimedijalne informacije
Podela na osnovu naina generisanja.
eksterne (izvan sistema)
interne (u samom sistemu)*lake su za
prikupljanje i kontrolisanje*pouzdanije su,
pristupanije i jeftinije
7

Vrste informacija
Podela prema uestalosti
pojavljivanja / korienja:
jednokratne
periodine
povremene

Vrste informacija

Podela prema tome na koje se

vremenske dogaaje ili stanja sistema
odnose:
statistike (informacije iz prolosti, za
ranije periode)
kontrolne (o tekuem funkcionisanju)
planske (o buduem funkcionisanju ili
dogaajima)
9

Vrste informacija
Podela informacija prema obimu i kvalitetu:
Potpune
Nepotpune- neizvesnost se moe ublaiti
zakljuivanjem na bazi analogije, slinosti,
indukcije, generalizacije, iskustva,...
Preobimne oteavaju proces komuniciranja poskupljuju IS jer je teko izabrati prave
informacije, poveavaju verovatnou
donoenja pogrenih odluka
10

Vrste informacija
U optem sluaju informacije se mogu podeliti
na:
bazne i
specifine.
Za svaku oblast aktivnosti potrebno je definisati
koje su to bazne (osnovne) informacije na
osnovu kojih je mogue imati uvid u proteklo,
sadanje i budue stanje. Specifine
informacije obuhvataju nedostajue
informacije potrebne za zaokruenje ukupnog
zahteva za informacijama.
11

Karakteristike informacija

Karakteristike informacija:
- relevantnost pojave,
- reprezentativnost podataka,
- potpunost informacija,
- preciznost formulacije,
- razumljivost registrovanja,
- blagovremenost dostavljanja.
12

Karakteristike informacija
Upravljanje pomou informacijama i sam proces obrade podataka:

13

Karakteristike informacija

Da bi informacija imala upotrebnu vrednost, treba

da bude:
tana
pravovremena
na pravom mestu
u odgovarajuem obliku
u jeziku koji daje pravo znaenje.
Nije dobro da su informacije:
obimne,
nejasne,
zastarele,
zakasnele.
14

Informatika

Informatika je mlada nauna disciplina, koja ima

korene iz antikog perioda. Naziv duguje Philipu
Drajfus-u koji je 1962. godine spojio prva dva sloga
francuske rei information (ita se: enformasijon) i
poslednja dva sloga rei automatique (ita se:
otomatik). U anglosaksonskoj literaturi ee se
koristi naziv Computer Science (kompjuterske
nauke), a u Nemakoj naziv Informatik. Iz naziva se
vidi da su dva kljuna aspekta u ovoj i sada vrlo
propulzivnoj nauci :
informacije i
automatizacija.

15

Informatika

Pojava informatike karakterie novi kvalitet

privrednog i drutvenog razvoja savremene epohe:
eksplozija informacija i razvoj informacijskih
delatnosti
sve vei broj ljudi angaovanih na obavljanju
informacijskih delatnosti
formiranje novih radnih mesta
razvoj nove nove informacione tehnologije
menjanje naina ivota
razvoj novih naunih metodologija i disciplina
upuuju nas da iste sada blie identifikujemo kao
predmet informatike.
16

Informatika

Prema prvom shvatanju znaenja pojma,

"Informatika je nauka o izgradnji, funkcionisanju
i
strukturi
informacionih
sistema"
ili
"Informatika je nauka koja prouava fenomen
informacije, informacione sisteme, obradu,
prenos i korienje informacija ". Pored ovih,
navode se i sledee definicije:
"Informatika je nauka koja prouava strukturu
i svojstva informacija, kao i zakonitosti
informacione delatnosti, njenu teoriju, istoriju
i organizaciju".
"Informatika je nauka o racionalnoj obradi
informacija , pre svega pomou automatskih
maina, tako da se informacija smatra
nosiocem ljudskih znanja i komunikacija u
oblasti tehnike, ekonomije i drutvenih
nauka".
17

Informatika

Informatika kao nauka obuhvata teoriju

automata, teoriju algoritama, teoriju grafova,
matematiku logiku, sintaksu i semantiku
vetakih jezika i teoriju strukture podataka.
Prema drugom znaenju pojma, informatika se
odnosi na informacione tehnologije, kao osnove
za razvoj i primenu informacionih sistema.
Prema treem znaenju, informatika se
posmatra sa aspekta primene, pa se u tom
kontekstu razlikuju kompjuterska grafika,
poslovna informatika (informacioni sistemi za
razliite oblasti poslovanja), programski jezici,
baze podataka, itd.
18

SISTEM 1/5

Sistem moe da se definie kao struktura

koja se sastoji iz skupa elemenata od
kojih je svaki funkcionalno i operacijski
odreen u ostvarenju nekog cilja. To znai
da je prva karakteristika sistema da se
sastoji iz meusobno zavisnih delova.
Ako se vri promena jednog dela unutar
sistema izaziva se promena drugih
delova ili podsistema.
19

SISTEM 2/5

Druga karakteristika sistema je da je

deo jednog ireg sistema tj. da se
nalazi u okruenju koje ima uticaj na
njega. Blie definisanje sistema
omoguuje uspostavljanje mree
procedura koje povezuju: osoblje,
opremu, novac i dokumentaciju.
20

SISTEM 3/5

U optem sluaju svi sistemi mogu da se

podele u tri osnovne grupe:
mainski orjentisani sistemi
sistemi orjentisani prema oveku
kombinovani sistem ovek-maina.
Sigurno je da je ova poslednja grupa
najrasprostranjenija, meutim od interesa
je utvrditi razlike izmeu prva dva sistema.
21

SISTEM 4/5
Sistem orjentisan maini
invarijantni, bez poremeaja
predvidljivi, statiki stabilan
mainski
pouzdanost moe da postigne 100%
samoorganizujui
22

SISTEM 5/5
Sistem orjentisan oveku
promenljivi, mnogo poremeaja
nepredvidljivi, statiki nestabilni
neautomatski
irok opseg pouzdanosti
iskustvo ne daje mogunost automatskog poboljanja
performansi
Iz ovog poreenja kao i konstatacije da su ovek maina
sistemi od posebnog interesa, sledi da postupci u
sistem analizi predstavljaju vrlo sloene aktivnosti.

23

Informacioni sistemi

Informacioni sistem (eng. Information System) je

sistem u kome se veze izmeu objekata i veze
sistema sa okolinom ostvaruju razmenom informacija.
Informacioni sistem je integrisani skup komponenti za
sakupljanje, snimanje, uvanje, obradu i prenoenje
informacija
Takoe, informacioni sistemi su sastavni deo upravljanja
("odranja eljene organizovanosti") nekog sistema. Iz
tog ugla posmatranja moe im se pridodati atribut
"upravljaki" i definisati upravljaki IS kao sistem koji
prenosi, uva i obrauje podatke pretvarajui ih u
informacije potrebne za upravljanje.

24

Informacioni sistemi

Informacioni sistemi u uem smislu

obuhvataju:

hardver,
softver,
procese i podatke,
baze podataka,
metode i tehnike (znanja zaposlenih),
procedure i
mree.
25

Informacioni sistemi

Mogu se izdvojiti sledei elementi sistema i definisati njihove glavne

osobine:
1. Podsistemi, odnosno komponente koje pripadaju sistemu;
2. Granice, definiu opseg i domet sistema;
3. Okolina je sve to je izvan granica sistema, ali se jo uvek tie
sistema;
4. Ulazi su elementi koji ulaze u sistem iz okoline;
5. Izlazi su elementi koji naputaju sistem;
6. Interfejs je veze izmeu sistema i njegove okoline;
7. Ogranienja, koje ine unutranji i spoljanji inioci koji odreuju i
ograniavaju funkcionisanje sistema;
8. Karakteristike, koje opisuju organizaciju, interakciju, meuzavisnost
i integrisanost.

26

Informacioni sistemi

27

Informaciona tehnologija

Informaciona tehnologija (IT - Information

Technology) se odnosi na tehnoloki aspekt
informacionih sistema, a posebno hardver,
komunikacione tehnologije, operativne sisteme,
softver za mreu i druge komponente. Zbog toga
se u literaturi IT posmatra kao deo IS, a zbog
znaaja IT kod nekih autora se poistoveuje sa
IS, to je pogreno. Znaaj IT je evidentan,
kljuni faktor za uspeh u odgovarajuim
poslovnim procesima, a koji je sadrzan u primeni
metode, tehnike i procedura radi obezbeivanja
poslovnih i irih drutvenih ciljeva.
28

Informacioni sistemi

Informacioni sistem je podsistem poslovnog sistema.

Sainjavaju ga ulazni podaci i izlazne informacije, procesi
(obrada podataka o stanjima stvarnog sistema) i izvrioci
(osobe, programi, raunari). Poslovne sisteme
sainjavaju materijalni ulazi i izlazi (sirovine, energija,
proizvodi) i informacioni tokovi (poruke, dokumenti). Ulaz
u neki poslovni sistem predstavlja izlaz iz nekog drugog
poslovnog sistema.
Poslovni sistemi sadre procese (npr. obrada, prerada,
proizvodnja), povratne veze (npr. Poreenje plana i
realizacije), skladita podataka (informacija), izvrioce
(osobe, maine, alati, sirovine), skladita materijala, ... .

29

Informacioni sistemi

Informacioni sistem odreuju sledee karakteristike:

sloena okolina, koju je teko u potpunosti definisati,
sloeni interfejs prema okolini, koji ukljuuje razliite
ulaze i izlaze, sloene veze izmeu ulaza i izlaza
(strukturno i algoritmiki), kao i veliki obim i sloenost
podataka.
Informacija je postala upravljaki resurs jednake
vanosti kao to su vlasnitvo (osnovna sredstva),
ljudski resursi ili kapital.
Informacioni sistem sadri/predstavlja znanje
organizacije koju podrava. IS i aplikacije pokazuju se
preko potrebnim za odravanje konkurentnosti ili
postizanje prestia poslovnog sistema. Poslovni sistemi u
kojima se IS primjenjuju visoko su zavisni o stalnoj
raspoloivosti IS kroz due vreme.
30

Karakteristike informacionih
sistema
Osnovne karakteristike:

pravovremenost i relevantnost,
modularnost,
kompatibilnost,
jednostavnost,
Pravovremenost i relevantnost su osnovni zadaci svakog
informacionog sistema s obzirom da se na bazi takvih
informacija mogu donositi pravovremene i odgovarajue
odluke.
Modularnost predstavlja mogunost izrade informacionog
sistema u obliku veeg broja zasebnih zaokruenih celina
izmeu kojih postoji takva mogunost povezivanja da
gledano u celini predstavlja jedinstven sistem.

31

Karakteristike informacionih
sistema

Kompatibilnost (hardverska) u podruju

obrade podataka kompatibilnim se
smatraju ureaji koji se mogu uzajamno
povezivati i funkcionisati
Kompatibilnost (softverska) odnosno
mogunost izvoenja odreenih
aplikativnih reenja na razliitim tipovima
raunara ili operativnih sistema.
Jednostavnost odnosno mogunost da
korisnici brzo ovladaju njegovim
mogunostima i da ga kao takvog prihvate.
32

Pojam centralizovanog
informacionog sistema

Ovo je najstarija arhitektura.Ovde postoji jedan

glavni raunar na kojem se izvravaju aplikacije i
kojem korisnici pristupaju preko mree terminala
koji predstavljaju sam U/I ureaj.
U ovoj arhitekturi postoji samo jedna kopija svih
podataka i ona se nalazi na centralnoj maini.
Zatita integriteta je poverena sistemu za
upravljanje bazom koji treba da omogui
konkretan pristup podacima. Sistem uz pomo
transakcija i log datoteka obezbeuje oporavak
u sluaju otkaza.O bezbednosti podataka se
brine viekorisniki O.S.
Ovde postoji samo jedna kopija svih aplikacija.
33

Pojam distribuiranog IS

Ovde su podaci i/ili aplikacije distribuirani (smeteni

na vie fiziki (geografski) razliitih mesta).
Distribuiranost aplikacije znai da u sistemu postoji
vie kopija jednog istog programa.
Distribuiranost podataka znai da u sistemu postoji
jedna ili vie baza podataka smetenih na vie
raunara.Ovi raunari su meu sobom povezani
nekim brzim komunikacionim medijumom,
specijalizovanom vezom ili LAN ili WAN mreom.
Korisnik ne mora da zna gde se podaci zaista fiziki
nalaze.
34

Informacioni sistemi

Raste sloenost upravljanja i odluivanja

prema zahtevu za sve veom koli inom
informacija. To znai da informacioni
sistem treba da da dokumentovane
informacije potrebne za upravljanje i
odluivanje, prezentira funkciju upravljanja
i odluivanja u trenutku kada je to
potrebno, a da dokumentacija kao nosilac
informacija slui da omogui kontrolu i
ocenu delovanja u poslovnom sistemu.

35

Informacioni sistemi

Osnovni proizvod u informacionom

sistemu je informacija, a ujedno i
osnovni inilac u procesima odluivanja.
Odluke se donose na osnovu kvaliteta
prikupljenih informacija.
Pored kvantitativnih prednosti koje
prua informaciona tehnologija kroz
efikasnu i brzu obradu podataka, ona iz
osnova menja kvalitet poslovanja
menjanjem starih i stvaranjem novih
metoda poslovnog upravljanja i
36
odluivanja.