VARIJETETI

KAPITALIZMA
Ljui Milan
06/0845

UVOD
Nakon Propasti socijalizma u
Istonoj Evropi rasplamsava
debatu o razliitim tipovima
kapitalizma
Nakon Drugog svetskog rata
izdvajaju se nekoliko vanih
tipova kapitalizma

Tipovi kapitalizma koji

e biti obuhvaeni
analizom:
1.Anglosaksonski kapitalizam
2.Kontinentalni (Evropski)
kapitalizam
3.Developmental kapitalizam

Podela na varijetete
kapitalizma se zasniva
na dve dimenzije:
1.Korporativno upravljanje
2.Makroekonomsko
institucionalno okruenje

Makroekonomski faktori
koji diferenciraju varijetete
kapitalizma:
I. Uloga drave u oblikovanju
ekonomskih prilika (okruenja) i
njena interakcija sa drutvenotrinim uesnicima
II. Organizacioni oblici kapitala i rada
kao i priroda njihovih interakcija

Mikroekonomski
fakroti koji
diferenciraju tipove
kapitalizma:
I. Korporativna kontrola
II. Menadment
III.Finansiranje

Anglosaksonski kapitalizam
(Atlantski)
Kao najei primeri ovog tipa
kapitalizma najee se navode Velika
Britanija i SAD
Ovaj model kapitalizma se zasniva na
nekoliko fundamentalnih karakteristika
Ove karakteristike su vezane za tri
glavna inioca dravno-drutvene
interakcije:
1. Drava
2. Rad
3. Biznis (kapital)

Anglosaksonski kapitalizam
Uloga drave

Vana su tri aspekta u definisanju

uloge drave:
1.Ciljevi ekonomske politike
(osnovna uloga drave je da
obezbedi STABILNO OKRUENJE)
2.Instrumenti ekonomske politike
( akcije koje sprovodi drava su one
koje namee ustav, politika
makroekonomske stabilnosti)
3.Birokratija

Anglosaksonski kapitalizam
Uloga rada

Vane karakteristike rada u

Anglosaksonskom kapitalizmu su:
1.Mali uticaj sindikata (niska i
opadajua stopa stvaranja
sindikata)
2.Slaba fleksibilnost i organizovanost
trita rada ( nizak nivo obuke i
slabe vetine na tritu rada)
3.Visoka mobilnost radne snage i
fleksibilne plate

Anglosaksonski kapitalizam
Biznis (kapital)

Najznaajniji inilac u
Anglosaksonskom kapitalizmu je
BIZNIS
Trite je konkurentsko i
decentarlizovano i moe funkcionisati
samostalno i uravnoteeno
Profitabilno ponaanje i borba za
materijalnim uspehom preduzetnika i
menadera
Struktura korporatvnog akcionarstva
(dominantnost malih akcionara)

Anglosaksonski kapitalizam
Biznis (kapital)

Tradicionalno u Anglosaksonskom
kapitalizmu banke imaju slab uticaj
na korporacije tj. nemaju uee u
vlasnitvu korporacija klijenata
Akcionarstvo je rasuto i ima mali
uticaj na menadment
Finansijsko trite je vrlo razvijeno
i regulisano od strane drave

Kontinentalni
kapitalizam
Kao najei primeri Kontinentalnog
kapitalizma navode se: Nemaka i
Francuska
Kontinentalni model kapitalizma
karakterie uska koordinacija
izmeu:
1.Drave
2.Sindikata
3.Udruenja industrijalaca

Kontinentalni kapitalizam
Uloga drave
Uloga drave u ovom modelu varira
:
1.Centralizovane drave npr.
Francuska (oslanja se na direktive)
2.Regulatorne drave npr. Nemaka
Takodje imamo proaktivnu ulogu
drave u voenju ekonomije

Kontinentalni kapitalizam
Rad
Kontinntalni kapitalizam karakteriu
JAKI SINDIKATI, ija jaina varira
od jakih Germanskih do neto slabijih
Romanskih sindikata
Odreivanje minimalne zarade kako
na sektorskom tako i na nacionalnom
nivou
Radniki saveti i uticaj na poslovanje
preduzea

Kontinentalni kapitalizam
Biznis (kapital)
Indusrijalci su organizovani u
asocijacije i imaju bliske odnose sa
vladom
Vodee asocijacije su glavni igrai u
formulisanju javne politike
Istaknuta uloga banaka u finansijama i
konroli (imaju uee u vlasnitvu
korporacija klijenata)
Sigurnija ekonomska sredina
omoguava firmama da rade za vei
dugoroni profit

Kontinentalni kapitalizam
Biznis (kapital)
U Kontinentalnom modelu
kapitalizma takoe pored banaka i
drugi deoniari i zainteresovane
strane (stejkholderi) imaju direktne
ili indirektne uticaje na korporativni
menadment
Manje razvijeno finansijsko trite,
visoki trokovi izlaska iz vlasnike
strukture pa je pobuda za osvajanjem
glasa u mendmentu velika
Preuzimanja su jako retka

Developmental
kapitalizam
Kao najei primeri Developmental
(razvojnog) kapitalizma navode se
neomerkantilistike drave Istone Azije
(Japan i Republika Koreja)
Developmental (razvojni) kapitalizam se
fokusira na ulogu drave koja pomae
razvoj nacionalne ekonomije i
indusrijalizacije

Developmental kapitalizam
Uloga drave
Snaga drave u mnogome utie na
snagu ovog modela
Drava ima kljunu ulogu u stvaranju
pogodnih uslova za akumulaciju
kapitala i razvoj finansijskih trita
Kapacitet drave da postane razvojna
drava zavisi od dva bitna faktora
1.Kvalitetna dravne birokratije
2.Vrste dravno-drutvenih odnosa

Developmental kapitalizam
Uloga drave birokratija
Kljune karakteristike Webrian
birokratije (Evans 1995.) su:
1.Regrutaciju (zapoljavanje) na
osnovu rezultata
2.Profesionalna biroktatska sluba
nasuprot partijske
3.Dobro obuena i struna birokratija
4.Visok nivo protoka informacija
izmedju drave i privrede
5.Ekonomska politika koja usmerava
preduzetnike na strateki bitne
industrijske sektore

Developmental kapitalizam
Uloga drave dravno
drutveni odnosi
Glavnu ulogu igraju udruenja
indusrtijalaca i jaka birokratija
Bliska veza izmeu drave i
trine ekonomije, u ovom sluaju
ne vodi u korupciju, istiskivanje i
sklapanje tajnih ugovoga to je u
suprotnosti sa neoklasinim
oekivanjima

Developmental kapitalizam
Biznis (kapital)
Nekoliko detaljnih studija pokazuju da
ciljana ekonomska politika dovodi do
stvaranja novih produktivnijih
kapaciteta u tehnoloki vodeim
sektorima
To ih ini konkurentnim na globalnom
tritu
Npr. Japanski biznis je uspeo u zadatku
nacionalnog razvoja i hijerarhijske
indusrijske mree - KEIRETSU

Developmental kapitalizam
Biznis - KEIRETSU
Keiretsu kompanije hijerarhijski organizovane
industijske ili finansijske mree
Zanovane su na meusobnim
manjinskm ulozima
Time podstiu zajedniki razvoj

Razlike u tranziciji zemalja

Centralne i Istone Evrope i
zemalja Developmental
kapitalizma
Postoje tri razlike u primenljivosti
razvojne drave izmeu zemalja
Centralne i Istone Evrope i zemalja
Developmental kapitalizma (Sachs 1996)
1.Razlike u ekonomskoj strukturi i
inicijalnim uslovima
2.U zemljama Centralne i Istone Evrope
prvo je dolo do demokratizacije pa tek
onda do srvaranja do stvaranja trinih
sistema

Razlike u tranziciji zemalja

Centralne i Istone Evrope i
zemalja Developmental
kapitalizma

3. Zemlje Istone Evrope previe troe

na socijalno osiguranje, to je
nasleenjo iz socijalistikog
vremena
Na osnovu ovih razlika Sachs
zakljuuje da je developmental
kapitalizam u zemljama Centralne i
Istone Evrope osuen na propast
(nemogu)

Mogunost Developmental
kapitalizma u Centralnoj i Istonoj
Evropi
Iako je Sachs u pravu za sva tri
gledita ipak ne treba obacivati
mogunost developmental kapitalizma
u Centralnoj i Istonoj Evropi
Uslovi koje zemlje Centralne i Istone
Evrope treba da bi developmental
kapitalizam uspeo:
1.Jaka drava
2.Kvalitetna birokratija
3.Strategijska politika

Mogunost Developmental
kapitalizma u Centralnoj i Istonoj
Evropi
Vano je da su inicijalni uslovi u
zemljama Centralne i Istone Evrope
razliiti pre poetka tanzicije (Stark i
Brusc 1998.)
Prema ovim autorima u Istonoj
Nemakoj, ekoj Republici i
Maarskoj strategija transformacije je
bolja na postojeoj mrei nego na
osnovu liberalnog trita
Ove mree, meusobno vlasnitvo
razliitih preduzea i banaka podsea
na japanski KEIRETSU

Mogunost Developmental
kapitalizma u Centralnoj i Istonoj
Evropi

Osim ovih zemalja mree u ostalim

zemljama Centralne i Istone Evrope
nasleene iz prolosti ili osvovane tokom
predhodne dekade samo mehanizmi za
oduzimanje sredstava, zaplenjivanje i
realokaciju dravnih izvora pojedincima.
U sluaju Rusije prema Lejnu (Lane
2000.) zbog nedostatka jednakosti
izmeu vladajuih elita i izmeu domaih
i spoljnih faktora ruska ekonomija
oslikava izopalen i haotian oblik
kapitalizma

Teorijsko meusobno
dopunjavanje:
Globalizacija, Evropeizacija,
Politiki transferi

Vremenska podudarnost tranzicije u

trine ekonomije post-socijalistikih
zemalja i napredujue globalizacije i
integracije na internacionalnom nivou
Veza izmeu domae transformacije i
ekonomske itegracije na globalnom i
regionalnom nivou, zahteva
meusobno dopunjavanje teorija o
dravno-drutvenim odnosima i
teorija o globalizaciji

Teorijsko meusobno
dopunjavanje:
Globalizacija, Evropeizacija,
Politiki transferi
Postoje tri glavna koncepta koji
objanjavaju uticaj spoljnih
faktira na domae institucionalne
i politike transformacije:
1.Globalizacija
2.Evropeizacija
3.Politiki transferi

Globalizacija
Globalizacija se najee definie kao
ubrzan rast ekonomskog delovanja preko
nacionalnih i regionalnih politikih granica
Ogledanje globalizacije (kretanje dobara i
usluga, vlasnikih prava, trgovina i
investicije, migracije ljudi...)
Akcije pojedinih ekonomskih inilaca,firmi,
banaka i ljudi koji ih vode pomou
globalizacie podstreknute su potragom za
profitom

Globalizacija
Postoje mnoga miljenja o uticaju
globalizacije na nacionalne institucije i
politiku:
Prva je tkz. vrsta teza globalizacije koja
govori da drave trenutno prolaze kroz
period pribliavanja neoliberalnoj
globalizaciji
Sledee miljenje zastupa potpuno
odbacivanje hipoteza koje se zasnivaju na
istorijskim, empirijskim analizama slinih
tendencija globalizacije pre I svetskog rata

Globalizacija
Jo istananije miljenje pokazuje
da globalizacija poseduje ozbiljne
izazove u adaptaciji nacionalnih
ekononija, ali tvrdi da ne moraju
sve nacionalni varijeteti
kapitalizma da se prilagode
Anglosaksonskom modelu

Evropeizacija
Evropeizacija se odnosi na uticaj
integracionog procesa u Evropsku
uniju kao i naena EU na nacionalnu
politiku i stvaranje politike .
Ovaj proces je vien kao dvosmerna
interakcija izmeu drava koje
usvajaju uticaj EU a za uzvrat
projektuju svoje interese na nivo EU

Uticaj Globalizacije i
Evropeizacije na varijetete
kapitlizma

Miljenja o stepenu do kog

globalizacija vodi politikom
pribliavanju i institucionalnom
poistoveivanju
Takoe vladaju miljenja da su
bilo globalizacija, bilo
evropanizacija sluile da poticnu
kontinentalni model kapitalizma
u koris Anglosaksonskog tipa.

Politiki transfer
Politiki transfer je koncept koji stimulie
rastui interes u raznim disciplinama
Uoptenije se odnosi na proces u kom se
znanje u politici, administraciji,
institucijama u jednom vremenu koristi
za razvoj istih oblasti u drugom vremenu
Politiki transferi se mogu smestiti u
raspon od dobrovoljnog do
obaveznog
to je vei stepen obavezivanja vei je
pozitivan uticaj politikih transfera

Uticaj globalizacije na
modele kapitalizma
Uticaj globalizacije od ranih 90tih i forsiranje Anglosaksonskog
neregulisanog modela na utrb
ostalih tipova kapitalizma
Intenacionalizacija kapitala
prouzrokovana globalizacijom i
uticaj globalizacije na
sposobnosti vlade

Uticaj Evropeizacije na
modele kapitalizma
Isto kao i shvatanje globalizacije tako i
shvatanje uticaja evropeizacije je dvosmislen
Neki smatraju da evropeizacija samo
pojaiva globalizacije i da politika EU
promovie elemente Anglosaksonskog
modela na raun kontinentalnog.
Meutim drugi smatraju da u eri globalizacije
i otvorene ekonomije i neregulisan
noeliberalizam i drutveno demokratski
korporatizam mogu biti optimalna drutvena
ureenja

Uticaj Evropeizacije na
modele kapitalizma
Studija pokazuju da je evropeizacija
daleko od postizanja svog cilja
Istraivanjem trentova 1975.-1995.
god u Zapadnoj Evropi dolo se do
zakljuka da je uticaj evropeizacije
na trite rada dvosmislen i da su
nacionalne karakteristike uporne
Na nivou EU postoji borba za
dominantnim modelom kapitalizma
irmeu neoliberalizma i ureennog
kapitalizma

Uticaj Evropeizacije na
modele kapitalizma
Sutina pitanja je do koje granice
trite treba funkcionie bez
intervencije drave?
Neoliberalevam naspram
Intervencionizma
Nema saglasnosti kako procesi
institucionalnog graenja u postsocijalistikim zemljama doprinosi
definisanju evropsakog kapitalizma
Uticaj evropanizacije na zemlje
Centralne i Istone Evrope