ALUMINIJUM

F8.1

Proizvodnja aluminijuma je poznata nepunih 150 godina. Zbog dobrih

karakteristika, po proizvodnji zauzima drugo mesto me|u tehni~kim
metalima.
Njegove osnovne dobre karakteristike su: mala gustina, ima dobar
koeficijent provo|enja elektri~ne struje i toplote, otporan je na uticaj
atmosfere, legure imaju veliku ~vrsto}u, ima visok stepen refrakcije
svetlosti, pogodan je za obradu deformacijom i skidanjem strugotine.
Aluminijum i njegove legure koriste se u elektroindustriji (posebno
izradi elektroprovodnika), automobilskoj i avionskoj industriji,
doma}instvu i drugim oblastima. Poslednjih decenija zamenjuje ~elik,
bakar i drvo.
ISTORIJA PROIZVODNJE ALUMINIJUMA
Aluminijum se prvi put poku{ao proizvesti u Engleskoj 1807. godine iz
zemlje koja je nazvana alumina. Slede}i poku{aj bele`i se 1825. u
Danskoj i Nema~koj 1827.godine.
Izdvajanje aluminijuma elektri~nom energijom prvi put se poku{alo u
Francuskoj 1854. godine (Henri Saint) i ne{to kasnije u Nema~koj
(Bunsen).
Na Svetskoj izlo`bi u Parizu 1855. aluminijum je predstavljen kao
srebro iz gline.
Stvarni po~etak proizvodnje aluminijuma je 1866. godina, kada je
Siemens prona{ao dinamo ma{inu i stvorio uslove za proizvodnju
struje odgovaraju~e ja~ine i napona. Te godine su Francuz Paul
Heroult i Amerikanac Charl Hall, nezavisni jedan od drugog, prona{li
postupak izdvajanja aluminijuma elektroliti~kim putem iz otopljenog
rastvora aluminijum oksida u kriolitu. Taj postupak se zadr`ao do
danas.

SIROVINE ZA PROIZVODNJU ALUMINIJUMA

F8.2

Tehnolo{ki proces se izvodi u dve faze:

prva faza - dobijanje aluminijum - oksida (glinice) iz rude (boksita),
po tzv. Bayerovom postupku;
druga faza - izdvajanje aluminijuma iz aluminijevog oksida koji je
rastopljen kriolitom, elektrolizom po postupku Heroulta i Halla.
Osnovna sirovina u proizvodnji aluminijuma je ruda boksit, bogata
aluminijum oksidom. Dobila je naziv po francuskom gradi}u Les Baux
(Le Bo) gde je prvi put prona|ena.
Aluminijum - oksid se u boksitu pojavljuje u tri hidratizovane mineralne
vrste: hidragilit, bemit i dijaspor.
Boksiti se me|usobno razlikuju po boji, od bele do tamno sme|e u
kojima je visok sadr`aj `eleza. Razlikuju se i po tvrdo}i, hidragilitni
boksiti su najmek{i, a dijasporni su najtvr|i. Razlike u
karakteristikama su posledica razli~itog sadr`aja i razli~itog hemizma
pojedinih ruda. Oni uti~u i na tehnologiju prerade boksita u glinicu.
Pomo}ne sirovine
Aluminijum se dobija elektrolizom glinice u elektroliti~kim pe}ima,
koje se sastoje od ugljenih elektroda: anode i katode. Katodni deo
pe}i je izra|en u obliku korita i sastoji se od ugljenih blokova, koji su
me|usobno povezani specijalnom ugljenom masom za nabijanje.
Anode su pe~eni ugljeni blokovi. Izra|uju se od naj~i{}ih ugljenih
materijala sa sadr`ajem pepela do 1%: petrolnog koksa koji se dobija
kao ostatak u postupku rafinacije nafte ili smolastog koksa koji se
dobija koksovanjem ostataka nakon destilacije katrana od kamenog
uglja. Kao vezivo kod obe vrste materijala koristi se katranska smola.
Katode se izra|uju od istih materijala kao i anode, ali i od antracita,
metalur{kog koksa i drugih materijal, sa sadr`ajem pepela do 3%.
Kupka u toku elektrolize nastaje topljenjem kriolita na temperaturi od
950 C, kome se dodaje aluminijum florid AlF3, kako bi rastopljeni
kriolit dobio potreban fluiditet. Kriolit se u prirodnom obliku i sa
potrebnim stepenom ~isto}e pojavljuje jedino na Grenlandu, pa se u
proizvodnji aluminijuma koristi sinteti~ki proizveden kriolit.
Za elektrolizu glinice potrebne su velike koli~ine elektri~ne energije u
obliku istosmerne struje. Kod savremenih postrojenja elektrolize
potro{nja elektri~ne energije iznosi 15,5 do 17 MWh po jednoj toni
aluminijuma.

Tehnolo{ka {ema prerade boksita u glinicu i glinice u aluminijum F8.3

Elektroliza glinice

F8.4

Izdvajanje aluminijuma iz glinice vr{i se elektrolizom.

Glinica se otapa u kriolitu (koncentracija do 20%) i tako dobijena
smesa ima ta~ku mr`njenja 930 do 1000 C, dakle iznad ta~ke
mr`njenja koju ima aluminijum (658 C), to je va`no, zbog spre~avanja
hemijske reakcije izme|u aluminijuma i elektrolita.
Pe} za elektrolizu se sastoji iz niza }elija, u kojima se zatvara strujni
krug izme|u anode (+) i katode (-) preko elektrolita.

Proces elektrolize se odvija prema reakciji:

Al2O3+ 2C 2 Al + CO2 + CO
Izdvojeni aluminijum u te~nom stanju se nalazi na dnu pe}i i vadi se
svaka 3 do 4 dana.
Za proizvodnju jedne tone aluminijuma potro{i se od 15 do 25 MWh.

Pre~i{}avanje aluminijuma

F8.5

Aluminijum izdvojen u elektroliti~koj pe}i sadr`i razne:

metale (`elezo 0,15 do 1,6%; silicijum 0,15 do 0,4 %; titan 0,03 %,
bakra i cinka manje),
primese (aluminijum oksid, kriolit, ugljenik) i vodonik. Zbog toga se
takav aluminijum treba pre~istiti - iz njega se moraju izdvojiti svi
nepo`eljni elementi.
^vrste primese se izdvajaju pretapanjem - egalizacijom ili ~i{}enjem uduvavanjem gasova. Tako se dobija aluminijum ~isto}e 99,85 %.
Pretapanjem se obra|uju ve}e {ar`e, te`ine do 5000 kg. Za pretapanje
se koriste elektri~ne pe}i sa pravougaonim ognji{tem, koje je u
sredini produbljeno. Izdvajanje nepo`eljnih primesa iz aluminijuma
vr{i se za vreme mirovanja od nekoliko sati rastopljenog i zagrejanog
aluminijuma na temperaturu od 670 do 710 C. Za to vreme isplivaju
nemetalne primese i gasovi - na povr{ini se stvara "pepeo" koji se
povremeno skida.
^i{}enje aluminijuma gasovima vr{i se uduvavanjem hlora ili azota.
LEGURE ALUMINIJUMA
Legure za livenje obi~no sadr`e pored aluminijuma: silicijum, bakar ili
magnezijum, a mogu da sadr`e i kombinaciju ovih metala, te nikl, cink,
`elezo ili mangan. Neke od legura su pogodne za livenje u kalupe od
peska, neke za livenje u kalupe od metala (kokile), a neke za livenje
pod pritiskom (brizgani liv).
Legure za gnje~enje sadr`e osim aluminijuma: bakar, magnezijum ili
mangan, a ponekad cink, nikl ili silicijum. Namenjene su za preradu
valjanjem, presovanjem ili kovanjem. Od ovih legura izra|uju se plo~e,
limovi, trake, cevi, profili, {ipke i `ica za izradu kablova.
PRERADA ALUMINIJUMA I LEGURA
Pre prerade aluminijum i njegove legure moraju se najpre rastopiti, a
zatim izliti u kalupe ili kokile (dobiju se ingoti). Odlivci se mogu
obra|ivati skidanjem strugotine, kovanjem, valjanjem, presovanjem ili
izvla~enjem.
Topljenje aluminijuma
Za operacije topljenja, legiranja, ~i{}enja, odr`avanja temperature i
livenje koriste se pe}i sa loncima, ognji{ne, elektri~ne pe}i ili
indukcione niskofrekventne pe}i.

F8.6

Indukciona pe} za livenje

Livenje ingota
Diskontinuirani postupak livenja u kokilu
Postrojenje za polukontinuirano livenje u
kokilu

Vru}e valjanje aluminijuma

F8.7

Za izradu lima, traka i folija koriste se ingoti pravougaonog oblika

zagrejani na 450 do 500 C (aluminijum) ili 330 do 550 C (legure).
Valjanje aluminijuma se vr{i sa redukcijom od 30%, a redukcija kod
valjanja legura je manja.
Toplim valjanjem se mogu dobiti limovi najmanje debljine 6 do 8 mm.
Za vreme valjanja valjci se hlade vodom i njihova temperatura, zbog
spre~avanja lepljenja, ne sme pre}i 250 C.
Hladno valjanje aluminijuma
Polufabrikat za hladno valjanje su toplo valjane trake debljine 3 mm.
Sa toplim valjanjem se prestaje kada se postigne dimenzija koja
omogu}ava najmanje 60% deformacije prilikom hladnog valjanja.
U toku hladnog valjanja obratku se pove}ava tvrdo}a, a istezanje se
zna~ajno smanjuje. Kod visokog stepena deformacije potrebno je
povremeno obaviti `arenje obratka zbog smanjenja tvrdo}e.
Deformacija se mo`e vr{iti istovremenim valjanjem i vu~enjem ma{ine
za namotavanje ili ko~enjem ma{ine za odmotavanje.
Sli~an postupak se primenjuje i kod valjanja folija debljine 0,1 do 0,02
mm, na stanovima sa 4 ili 6 valjaka, a jo{ tanje folije debljine ispod
0,01 mm izra|uju se istovremenim valjanjem nekoliko traka.
^isti aluminijum se mo`e valjati u foliju debljine do 0,008 mm, a legure
posebnog sastava i do 0,001 mm.
Presovanje

F8.8
Postupak deformacije
ingota presovanjem

@ice od aluminijuma se proizvode valjanjem ili presovanjem na

temperaturi 425 do 475 C (aluminijum) i 480 do 500 C (Aldrey legura aluminijuma namenena za elektri~ne vodove). Valjanje se
primenjuje za pre~nike do 10 mm, a manjeg pre~nika izvla~enjem.
a) puno aluminijumsko u`e;
b) u`e alu~el (~eli~no
jezgro) 1 : 6 sa 7 `ica;
c) u`e alu~el 1 : 6 sa 33
`ica;
d) u`e alu~el sa
prigu{enjem treperenja

Postupak livenja pod pritiskom