UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET
KATEDRA ZA PEDAGOGIJU

Doktorske studije
Seminarski rad iz predmeta: Obrazovanje i odrivi razvoj

Nove ekoloke paradigme i obrazovanje za odrivi

razvoj

Mentor:

Studentkinja:

Prof. dr Milica Andevski

Jelena Vukievi
PH127/10

Novi Sad, april, 2013.

Uvod
Poreenjem stanja u obrazovnoj praksi sa literaturom i strategijama koje se bave
obrazovanjem za odrivi razvoj, u velikom broju sluajeva nailazimo na paradoksalnu
situaciju: iako u teoriji skoro da ne postoje sumnje u hitnost i vanost reavanja problema
ivotne sredine pre svega tako to emo promeniti svoje ponaanje u pravcu vee odrivosti
obrazovanje za odrivi razvoj je nesrazmerno retko prisutno u praksi i daleko je od
prioritetnih pozicija u formalnim kolskim sistemima. Obrazovanje za odrivi razvoj je
relativno nova, izuzetno promenljiva i sloena oblast pedagokog prouavanja i interpretacije.
Naa planeta je stara oko 4,5 milijarde godina, a ivot na njoj postoji neto due od 3,5
milijarde godina. Ljudi ive na planeti izmeu 2 i 3 miliona godina i najvei deo tog vremena
su proveli u harmoniji sa drugim oblicima ivota, ili makar u raznim oblicima odrivog
suivota. Tokom samo poslednja dva veka, promene u nainu ivota, naglo poveanje ljudske
populacije i pojave kao to su porast zagaenja, nestajanje povrinskog sloja zemlje, emisija
gasova staklene bate, sea uma i druge tetne aktivnosti, potpuno su izmenile ovaj odnos.
Te promene su se odvijale toliko brzo da se ini da tek sada postajemo svesni novog stepena
kolektivne odgovornosti i prvih znakova da, kada se sve uzme u obzir, ljudska aktivnost
predstavlja osnovni uzrok ekolokih problema.
Time to smo na neki nain poeli da verujemo da smo mi neko ko upravlja prirodom,
izgubili smo svoje shvatanje meupovezanosti ivota. Sve nam je tee da prepoznamo veze
koje su nam nekada pokazivale nae mesto u prirodi i davale oseaj pripadnosti.
Zastupnici ideje odrivog razvoja ukazuju pre svega na hitnost i nunost kreiranja nove
paradigme koja e nas vratiti u harmonian odnos sa prirodom i dugorono ukloniti posledice
naih ponaanja koja proistiu iz trenutno dominantnog pogleda na svet. Naravno, oni se u tu
svrhu okreu obrazovanju kao jednom od najuticajnijih sredstava za promenu ljudske svesti,
ideja, stavova i vrednosti.
U ovom radu se analiziraju definicije obrazovanja za odrivi razvoj, dominantne i nove
paradigme i nudi se kratak ostvrt na mogunost obrazovanja da utie na ovu promenu.

Obrazovanje za odrivi razvoj

Iako moe delovati kao da se rei odrivi razvoj i obrazovanje pojavljuju zajedno tek
sredinom ezdesetih godina dvadesetog veka, znaajan uticaj na razvoj obrazovanja za
odrivi razvoj imaju neki meu znaajnim misliocima i pedagozima osamnaestog i
devetnaestog veka, pre svega Gete, Ruso, Djui i Montesori.
Prva definicija za koju se moe rei da je postala opteprihvaena, kreirana je na sastanku
organizacija IUCN i UNESCO pod nazivom Meunarodni radni sastanak o obrazovanju za
odrivi razvoj u kolskom kurikulumu (International Working Meeting on Environmental
Education in the School Curriculum) odranom 1970. godine na Institutu Foresta, u gradu
Karsonu u Nevadi. Ona glasi: Obrazovanje za odrivi razvoj je proces prepoznavanja
vrednosti i razjanjavanja ideja u svrhu razvijanja vetina i stavova neophodnih za shvatanje i
vrednovanje meusobne povezanosti oveka, njegovog biofizikog okruenja i kulture u
kojoj ivi. (IUCN, 1970)
U Beogradu je 1975. godine u okviru Meunarodnog UNESCO programa obrazovanja za
odrivi razvoj (International Environmental Education Programme) odrana Meunarodna
radionica o obrazovanju za odrivi razvoj (International Workshop on Environmental
Education). Ovom prilikom je kreiran prvi dokument o obrazovanju za odrivi razvoj
potpisan od strane vie dravnih vlada. Sadrao je ciljeve, zadatke, osnovne koncepte i
principe obrazovanja za odrivi razvoj.
Saeto formulisani, zadaci koje ovaj dokument definie su sledei:
1. Podsticati jasnu svest i brigu o ekonomskoj, drutvenoj, politikoj i ekolokoj
meuzavisnosti u urbanim i ruralnim podrujima;
2. Svakoj osobi omoguiti priliku da stekne znanja, vrednosti, stavove, motivaciju i vetine
potrebne da se zatiti i unapredi ivotna sredina;
3 Stvoriti nove obrasce ponaanja prema ivotnoj sredini kod pojedinaca, grupa i drutva u
celini. (UNESCO, 1975)

Uopteno posmatrano, kompleksno polje strategija pouavanja u oblasti obrazovanja za

odrivi razvoj moe se podeliti na tri kategorije:
1.

Upotreba ivotne sredine kao sredstva koje se koristi u obrazovanju

2.

Upotreba ivotne sredine kao predmeta istraivanja u obrazovanju

3.

Ouvanje i unapreenje ivotne sredine kao cilj obrazovanja

Naravno, u procesu obrazovanja, svi imenovani elementi su meusobno neodvojivi. Palmer

(Palmer, 2003) daje neke primere njihovih meusobnih odnosa:
1. Poveanje razumevanja i sticanje znanja o ivotnoj sredini osposobie uenike ne samo da
poseduju zalihu relevantnih koncepcija, injenica i cifara, nego i da u svetlu tih novosteenih
informacija kritiki preispituju pitanja i situacije. Takoe, znanje e neizbeno podstai
potovanje i promovisanje eljenih vrednosti i stavova, posebno ako je ono steeno na osnovu
stvarnih tema i problema koje se tiu ivota samih uenika.
2. Lina iskustva, istraivanja i reavanja problema u ivotnoj sredini omoguavaju
refleksiju i razvoj kritike svesti i brige. Takve aktivnosti vode do sticanja znatne koliine
znanja i razumevanja na osnovu direktnih iskustava, kao i usavravanje vetina, pre svega
onih koje su potrebne za istraivanje, komunikaciju, pregovaranje i reavanje problema.
3. Kada su uenici podstaknuti da istrae svoje line reakcije na ivotnu sredinu i svoj odnos
prema njoj i prema ekolokim pitanjima, postoji velika verovatnoa da e im to pomoi da
razviju sopstveni etiki stav o svetu. Znanje postaje neto vie od injenica koje treba nauiti,
te neizostavno ukljuuje razvoj stavova i vrednosti, kao i promiljanje o tome koji su ljudski
stavovi i ponaanja neophodni da se ostvari odriv ivotni stil i brian odnos prema planeti i
njenim resursima.
Poveanjem svesti o aktuelnim ekolokim problemima i posledicama sa kojima e
oveanstvo biti suoeno ukoliko iz korena ne promeni svoje stavove i ponaanje, rastu i
zahtevi koji se postavljaju pred obrazovanje za odrivi razvoj. Mali je broj hitnijih i
sutinski vanijih ciljeva za budunost oveanstva od cilja da se obezbedi neprekidno
unapreenje kvaliteta ivota ove i buduih generacija, na nain koji potuje nae zajedniko
naslee planetu na kojoj ivimo. Obrazovanje za odrivi razvoj je sveobuhvatan i
celoivotan trud da se pojedincima, institucijama i drutvima ukae na injenicu da
sutranjica pripada svima nama, ili nee pripadati nikome. (UNESCO, 2004)
4

Nove ekoloke paradigme

Svako ljudsko drutvo tokom svog postojanja razvija kulturu koja obuhvata i odraava
shvatanje njegovog poloaja u svetu. Kolektivno znanje, uverenja, rituali i tradicije svakog
drutva ine ono to antropolozi zovu pogled na svet. Pogled na svet, ili paradigma, u velikoj
meri kreira nain na koji se ponaamo prema svetu oko sebe samim tim i prema prirodi.
Prvi narodi su posmatrajui prirodne obrasce dnevni ritam ili kretanje sunca; kretanje
meseca i zvezda; plime i oseke; godinja doba; migracije ivotinja i smene biljaka razvili
kulture i poglede na svet koji su neizostavno sadrali ideju da je sve povezano sa svime, da
nita ne postoji u izolaciji. Ljudi su oduvek verovali da smo sastavni deo prirodnog sveta, da
zavisimo od njega, i da nae aktivnosti utiu na taj svet, te smo odgovorni da ga uvamo i
brinemo o njemu. U takvom svetu meupovezanosti, svaka akcija ima posledice; budui da
smo njegov deo, i mi imamo odgovornost da se ispravno ponaamo i odravamo ga u redu.
Meutim, brojni uticaji, od kojih se najee izdvajaju razvoj industrije i tehnologije, nagli
rast ljudske populacije, promena stila ivota i izuzetno poveanje potronje, uticali su na
promenu shvatanja ljudi o svom poloaju u svetu. Neizmerno su poveane nae potrebe za
resursima, a istovremeno i mo da ih crpimo i koristimo. Prestali smo da o sebi mislimo kao
o deci i zatitnicima Zemlje i poverovali da mi upravljamo njom.
Ova promena paradigme kreirala je znatne posledice, bioloke, fizike i hemijske, po sav
ivot na planeti, kao i ljudski ivot. Te posledice nam istovremeno ukazuju da je uverenje da
moemo bezobzirno crpeti Zemljine resurse u svoju korist zapravo iluzija. Ekolozi i aktivisti
za zatitu ivotne sredine, ali i pedagozi, psiholozi, filozofi, antropolozi, sociolozi i drugi
naunici angaovani u ovoj oblasti, apeluju na kreiranje nove paradigme, koja je istovremeno
i povratak izgubljenog dubokog shvatanja meupovezanosti ljudi i prirode.
Arne Nes (Naess, 1973) je napravio razliku izmeu duboke i plitke ekologije. Duboka
ekologija u potpunosti odbacuje dualistiki pogled na oveka i prirodu i ideju da su oni
odvojeni i razliiti entiteti. Smatra da su ljudi u sutini deo prirodnog okruenja da smo
jedno sa prirodom. Pristalice ovog gledita zagovaraju ivot u skladu sa principima i
ritmovima prirode. Odbacuju atropocentrizam ideju da su ljudi u sreditu svega i da imaju

mo i pravo da koriste prirodu za svoje materijalne potrebe. Sa druge strane, plitka ekologija
smatra da smo odvojeni od prirode i da moemo da vladamo svetom oko nas, samo je
potrebno da to radimo na nain koji nee unititi prirodu do take gde vie neemo moi da
imamo koristi od nje.
Po pitanju drutvene promene, zastupnici duboke ekologije su fokusirani na promenu
individualne svesti. Njihov cilj je da svaka osoba promeni svoje stavove, vrednosti i ivotni
stil tako da istakne potovanje prirode i miroljubiv suivot sa njom. Svoje zakljuke ne
zasnivaju u potpunosti na ekolokoj nauci, nego uzimaju u obzir i emocionalno i intuitivno
znanje. Smatraju da nikada ne moemo biti u potpunosti sigurni da je neto istina, ali intuicija
nam moe ukazati da ne smemo uiniti neto to moe imati dugorone negativne posledice
po okruenje. (Pepper, 1996).
Blisko povezana sa idejama duboke ekologije jeste i hipoteza Geja (Gaia boginja Zemlje
iz grkih mitova) iji autor je britanski naunik i hemiar Dejms Lavlok (James Lovelock).
Njegovo stanovite se zasniva na ideji Zemlje kao ivog bia, tanije superbia
sveukupnosti ivota na planeti. Smatra da je pogreno porediti ive sisteme s mainama - na
primer ljudski mozak kao kompjuter ili Zemlja kao svemirski brod, jer one nikada nisu samo
mehaniki skup svojih delova. Ureaji i maine se vremenom neizbeno troe i propadaju.
ive stvari opstaju same po sebi, lee se, menjaju svoje delove, prilagoavaju se i
razmnoavaju kako bi nastavile da postoje. Ukoliko je celokupan ivot na Zemlji jedan
superorganizam, tada sigurno postoje procesi kojima osigurava svoj opstanak. Iako ovo zvui
optimistino, i jeste za opstanak planete, on istovremeno upozorava da Geja nema miljenike
meu vrstama, te da e ako je to potrebno za njeno preivljavanje ukloniti bilo koju vrstu
koja ga ugroava u ovom sluaju ljudsku vrstu. (Suzuki, 2002)
Jo jednu podelu starog i novog shvatanja sveta oko nas, razvio je nekadanji profesor na
Fakultetu ekolokih nauka u Istonoj Angliji, Timoti ORiordan (Timothy ORiordan).
Pogled na svet koji u velikoj meri odgovara dubokoj ekologiji on naziva ekocentrizam a
njemu suprotno shvatanje tehnocentrizam (Naess, Rothenberg, 1990). Ekocentrizam smatra
da je ljudska vrsta sastavni deo globalnog ekosistema i podreena je ekolokim zakonima. Ti
zakoni, uz razvijenu ekoloku etiku, treba da upravljaju ljudskim ponaanjem i postavljaju
granice, posebno u oblasti ekonomskog razvoja i rasta populacije.

Ekocentrizam obuhvata snaan oseaj potovanja prema prirodi i pridaje joj prava koja
zasluuje sama po sebi, ne samo u odnosu na to koliko koristi prua ljudskoj vrsti. Na primer
smatra da jedinstveni pejzai imaju pravo da ostanu netaknuti, i ta prava naziva bioprava
(Naess, Rothenberg, 1990). Zalau se za ekoloki nekodljiv i demokratian, alternativan,
posredan, mek i prikladan pristup tehonologijama, to se esto kosi sa savremenim
tendencijama upotrebe i razvoja tehnologije.
Sa druge strane, tehnocentrizam prepoznaje ekolole probleme, ali veruje da e ih nae
savremeno drutveno ureenje sigurno reiti i omoguiti nam mogunosti za neogranien
razvoj ili, u najgorem sluaju, da emo paljivim ekonomskim i ekolokim menadmentom
doi do odreenog odrivog kompromisa.
Kompleksniju klasifikaciju ekolokih pogleda na svet razvila je Karolin Merant (Merchant,
1990). Ona uporeuje egocentrizam mehanicistiko shvatanje prirode blisko
tehnocentrizmu i ekocentrizam koji obuhvata duboku i spiritualnu ekologiju i posmatra
prirodu kao ivo bie, a ne kao mainu. Za razliku od ORiordana, Merant definie i
shvatanja izmeu ova dva ekstremna kraja i naziva ih homocentrizam. Ovo shvatanje daje
prioritet ljudskim vrednostima i eljama, ali je istovremeno humanistiko i ne vodi ka
agresivnom destruktivnom i kratkorono odrivom ponaanju prema prirodi. U ovu
kategoriju spadaju socijalna ekologija, eko-socijalizam i veina pokreta za prava ivotinja.
Ukratko, homocentrizam brine o prirodi kako bi omoguio vei nivo ljudskog blagostanja.
Deo homocentrizma je i jo jedna teorija koja tei da ukae na povezanost ljudi i prirode Ekopsihologija. Ona prouava pre svega uticaj ivotne sredine na ljudsku psihiku strukturu i
zdravlje. Veruje da kada zaboravimo, kao to to sada inimo, da smo mi sami neodvojivi deo
prirodnog sveta, tada zaboravljamo i da ono to inimo svom okruenju, inimo sami sebi.
Ekopsiholozi ukazuju da time to smo odvojeni od prirode dovodimo u opasnost svoje
emocionalno zdravlje. Umesto da pokuavamo da se prilagodimo postojeem drutvenom
ureenju i prihvatimo status kvo, smatraju da radi svog dobrog mentalnog zdravlja moramo
preispitati postojee norme i uzeti u obzir potrebe i Zemlje i ljudi, koje su meuzavisne i
povezane.
Ukoliko nastavimo da mislimo da smo odvojeni od svog okruenja, neemo biti osetljivi na
posledice svojih dela, tako da neemo moi videti da na put moe biti destruktivan po nas
same i rizikujemo da se osetimo jo usamljenijim, bez smisla, svrhe i oseanja pripadnosti.
7

Obrazovanje i nove ekoloke paradigme

Zagovornici nove ekoloke paradigme, kao i savremene politike i strategije odrivog razvoja,
prepoznaju i istiu ulogu obrazovanja u promeni shvatanja ljudi o njihovom mestu u svetu,
podizanju svesti ljudi o njihovoj odgovornosti prema prirodi i u kreiranju odrivog odnosa
ljudi prema prirodi.
Odrivost je pojam koji je potrebno definisati kako bi mogao posluiti kao smernica za
kreiranje ciljeva obrazovanja, i pri tome je potrebno odabrati jednu od aktuelnih, ali
meusobno razliitih interpretacija:
1. Odrivost kao zahtev da se sauva fiziki (konkretan) "inventar"prirode;
2. Odrivost kao zahtev da se sauvaju funkcije trenutno postojeeg "inventara" prirode;
3. Odrivost kao zahtev da se obezbede osnovne potrebtine za naredne generacije;
4. Odrivost kao zahtev da se aktivno unapred vodi rauna o potrebama narednih generacija
(Andevski, 2006).
Jedan od zakljuaka Svetske strategije ouvanja prirode (World Conservation Strategy) jeste
da ukoliko elimo da osiguramo ostvarivanje ciljeva ouvanja prirode, moramo promeniti
nain na koji se itava drutva ponaaju prema biosferi, te da je dugoroan zadatak
obrazovanja za odrivi razvoj da neguje ili osnai stavove i ponaanja koja su u skladu sa
novom etikom (IUCN, 1980). Ova strategija povezuje obrazovanje sa stavovima i
ponaanjem ukoliko elimo da nova ekoloka etika postane stvarnost, obrazovanje za
odrivi razvoj ima zadatak da transformie stavove i ponaanja ljudi.
U maju 1988. godine, Evropska zajednica je usvojila rezoluciju Saveta Evropske Unije u
kojoj je istaknuta potreba da se poduzmu konkretni koraci za promociju obrazovanja za
odrivi razvoj kako bi se ono intenziviralo i obuhvatilo zajednicu u celini. Usvojena
rezolucija zakljuuje da obrazovanje za odrivi razvoj treba da bude sastavni i sutinski deo
odrastanja svakog stanovnika Evrope (Journal of the European Communities).
Cilj takvog obrazovanja jeste da povea svest javnosti o ekolokim problemima i o moguim
reenjima, kao i da postavi osnove za informisano i aktivno uee pojedinca u zatiti ivotne
sredine i odgovornu i racionalnu upotrebu prirodnih resursa.

U ostvarivanju tog cilja potrebno je uvaiti sledee principe:

ivotna sredina je zajedniko naslee itavog oveanstva,

oveanstvo ima i zajedniku dunost da odrava, titi i unapreuje ivotnu sredinu,

kako bi se zatitilo zdravlje ljudi i ouvala ekoloka ravnotea,

Potrebna je odgovorna i racionalna upotreba prirodnih resursa,

Svaki pojedinac moe svojim ponaanjem, pre svega kao potroa, doprineti ouvanju
ivotne sredine. (Journal of the European Communities)

Isto tako, Izvetaj svetske komisije o Okruenju i Razvoju (The Report of the World
Commission on Environment and Development) sadri brojne direktne i indirektne reference
na obrazovanje. Izmeu ostalog smatra da je zadatak obrazovanja da uini ljude spremnijima
da se bave reavanjem problema porasta populacije i gustoe naseljenosti. Porast populacije
otvara problem nedovoljnih resursa koji su nam na raspolaganju, problem koji ne bi bio reen
ak i u, malo verovatnom, sluaju raspodele resursa izmeu bogatih i siromanih zemalja.
(Andevski, 2006)
Veina navedenih dokumenata se slae u tome da je potrebno da obrazovanje za odrivi
razvoj postane sastavni deo brojnih predmeta u okviru formalnog obrazovnog kurikuluma na
svim nivoima kolovanja kako bi doprinelo razvijanju oseaja odgovornosti kod uenika
prema situaciji u kojoj se nalazi naa ivotna sredina i kako bi oni nauili kako da je neguju,
tite i obnavljaju.

Zakljuak
Iako je obrazovanje za odrivi razvoj pojam koji je relativno nedavno postao opteprihvaen,
te samim tim kao i svaki novi koncept on ima svojih nedoumica i neslaganja, hitnost potrebe
za reavanjem i globalno uvianje ozbiljnosti ekolokih problema ukazuju na neophodnost da
mu se posveti vie panje i u obrazovnoj teoriji, ali i u praksi. Relevantne i aktuelne
strategije, politike i dokumenta istiu potrebu za kreiranjem novih i izmenom postojeih
obrazovnih ciljeva, tako da ukljue ekoloku svest, znanja i vetine. Raznovrsnost postojeih
paradigmi ne posmatraju kao prepreku nego kao priliku za refleksiju, dijalog, kreativnost,
inovaciju i traenje reenja kroz sintezu razliitih stanovita.
Kompleksnost problema nam namee da, ukoliko elimo da naemo reenje, moramo da
odustanemo od mehanikog, kartezijanskog i jednostranog shvatanja sveta, i po njemu
napravljenog uskog shvatanja ekolokog obrazovanja. U tom procesu uenici postaju
saradnici sa kojima zajedno traimo reenja i tumaimo stvarnost (Andevski, 2002).
U sutini, promena paradigme za koju se zalau savremeni ekolozi trai ne samo promenu u
okviru obrazovanja za odrivi razvoj, nego i promenu naina na koji shvatamo i realizujemo
obrazovanje u najirem smislu, promenu u pravcu unoenja ekolokih principa u sve njegove
poruke. Obrazovanje moe, u velikoj meri, doprineti poveanju ljudske svesti o problemima
sa kojima se suoavamo kao vrsta, kao i o uticaju naeg ponaanja na kreiranje i odravanje
tih problema, te o tome ta mi kao pojednici moemo uiniti da doprinesemo njihovom
reavanju.
Zadaci koje nova ekoloka paradigma postavlja pred obrazovanje su raznovrsni i
sveobuhvatni samo neka meu njima su: da informie decu o njihovoj ulozi buduih
potroaa u savremenom svetu, da podstakne njihovo adekvatno i odrivo ponaanje prema
ivotnom okruenju, da ih osposobi za svesno i odgovorno donoenje odluka u budunosti,
da im pomogne da potuju prirodu i da uivaju u njoj. Da bi se to postiglo potrebne su dve
vrste promena: na makro nivou - promena naeg shvatanja obrazovanja za odrivi razvoj i
obrazovanja u celini, i na mikro nivou, primena novih shvatanja, to jest konkretne i praktine
svakodnevne promene u postojeim obrazovnim sistemima.

10

Literatura
1. Andevski, M. J. (2002): O nedoslednosti ekolokog obrazovanja. Pedagoka
stvarnost, 48(9-10), 655-664.
2. Andevski, M. (2006): Etika utemeljenost odrivog razvoja. Teme, 30(3), 411-426.
3. Naess, A.(1973): The shallow and the deep, long-range ecology movement. A
summary, Inquiry, 16:1, 95-100. Dostupno na:
http://www.ecology.ethz.ch/education/Readings_stuff/Naess_1973.pdf (20. 03. 2013.)
4. Naess, A.(1990): Ecology, Community and Lifestyle: Outline of an Ecosophy,
Cambridge: Cambridge University Press. Dostupno na:
http://books.google.rs/books?id=egGtPctMg8UC&pg=PA15&lpg=PA15&dq=O%E2
%80%99Riordan+ecology&source=bl&ots=1MdJe1PkvI&sig=zpEuNK8M9h9Wdp_
sH8bCNTT4iQ&hl=sr&sa=X&ei=8LcoUczbMITssgay04DwCw&ved=0CCoQ6AEwAA#v=one
page&q=O%E2%80%99Riordan%20ecology&f=false (20. 03. 2013.)
4. Palmer, J. A. (2003): Environmental Education in the 21st Century: Theory, practice,
progress and promise. Taylor & Francis e-Library.
5. Suzuki, D. (2002): The Sacred Balance: Rediscovering Our Place in Nature, Seattle:
Mountaineers Books.
5. UNESCO. United Nations Decade of Education for Sustainable Development 2005
2014, Paris: UNESCO. Dostupno na:
http://unesdoc.unesco.org/images/0014/001486/148650e.pdf (20. 03. 2013.)
6. Suzuki, D., Knudtson, P. (1993): Wisdom of the Elders: Native and Scientific Ways of
Knowing about Nature, New York: Bantam Books
7. Merchant, C. (1990): Environmental Ethics and Political Conflict: A View from
California. Environmental Ethics, Volume 12, Issue 1, 45-68.
8. Resolution of the Council and the Ministers of Education meeting within the Council
of 24 May, 1988 on the European Dimension in Education, Official Journal of the
European Communities, n C 177,6-7-88, p. 5-7. - Luxembourg: Office for Official
Publications of the European Communities, 1988.

11