Ideologija viktimizacije

Feral Faun
1992.

U Nju Oreleansu, u blizini francuskog kvarta, na jednoj ogradi vidi se deo stensil grafita koji kae:
mukarci siluju. Nekad sam tuda prolazio skoro svakog dana. Prvi put kada sam ga video popizdeo
sam jer sam znao da bi me autorka grafita definisala kao mukarca, a ja nikada nisam poeleo da silujem nekog. Niti je iko od mojih prijatelja po penisu to poeleo. Ali kako sam se svakog dana susretao
sa ovom sprejom iscrtanom dogmom, razlozi moje ljutnje su se promenili. Prepoznao sam ovu dogmu
kao litaniju za feministiku verziju ideologije viktimizacije ideologije koja promovie strah, individualnu slabost ( a potom zavisnost o ideoloki zasnovanim grupama podrke i paternalistikoj zatiti
od strane vlasti) i slepilo za sve realnosti i interpretacije iskustva koje se ne konformira subjektovom
vienju sebe kao rtve.
Ne poriem da iza ideologije viktimizacije ima i neto stvarnosti. Nijedna ideologija ne bi funkcionisala kad ne bi imala makar nekakvu osnovu u stvarnosti. Kao to ree Bob Blek: Svi/e smo mi odrasla
deca roditelja. Proveli/e smo itave ivote u drutvu zasnovanom na represiji i eksploataciji naih
elja, naih strasti i nae individualnosti, ali sasvim sigurno, apsurdno je prigrliti poraz definiui se
u terminima viktimizacije.
Kao sredstva dutvene kontrole, drutvene institucije u svakom od nas osnauju oseanje viktimizacije dok fokusiraju ova oseanja u pravcima koji osnauju zavisnost o drutvenim institucijama.
Mediji nas bombarduju priama o kriminalu, politikoj i korporativnoj korupciji, rasnom i rodnom
sukobu, nematini i ratu. I dok ove prie esto imaju osnovu u stvarnosti, sasvim je jasno da su prezentovane tako da bi osnaile strah. Ipak, mnogi/e od nas sumnjaju u medije i bivaju poslueni/e itavim
mnotvom radikalnih ideologija od kojih sve sadre zrno stvarne percepcije, ali su i sve slepe za bilo
ta to se ne uklapa u njihovu ideoloku strukturu. Svaka od ovih ideologija osnauje ideologiju viktimizacije i defokusira energiju pojedinca/ke dalje od propitivanja drutva u celini, kao i propitivanja
njegove ili njene uloge kao pojedinca/ke u reprodukovanju tog istog drutva. Kao i mediji, tako i sve
verzije ideolokog radikalizma osnauju ideju da smo rtvovani/e od strane neeg to je izvan, od
strane Drugog, i da su drutvene strukture porodica, policija, zakon, terapijeske i grupe podrke,
obrazovanje, radikalne organizacije ili bilo ta drugo to moe osnaiti oseaj pouzdanja, tu da nas
tite. Da drutvo nije proizvelo ove mehanizme ukljuujui strukture lane, ideoloke, parcijalne
opozicije da zatiti sebe, mogli/e bismo ga ispitati u celini i doi do saznanja o njegovoj zavisnosti
o naoj aktivnosti koja ga reprodukuje. Tada bismo mogli/e da koristimo svaku priliku da odbijamo
uloge zavisnika/rtve drutva. Ali emocije, stavovi i naini razmiljanja izazvani ideologijom viktimizacije takvu promenu perspektive ine veoma tekom.
Prihvatajui ideologiju viktimizacije u bilo kojoj formi, biramo da ivimo u strahu. Osoba koja je
nacrtala grafit mukarci siluju je najverovatnije feministkinja, ena koja je svoj in videla kao radikalan izazov patrijarhalnoj opresiji. Ali takve izjave, u stvari, samo doprinose klimi straha koja
ve postoji. Umesto da enama kao pojedinkama daju oseanje snage, one osnauju ideju da su ene
esencijalno rtve, a ene koje proitaju ovaj grafit, ak i da svesno odbijaju dogmu koja se nalazi iza
njega, verovatno sa vie straha hodaju ulicama. Ideologija viktimizacije koja toliko mnogo proima
feministiki diskurs moe se u nekoj formi nai i u pokretima kao to su pokret za gej osloboenje,
rasno/nacionalno osloboenje, klasnom ratu, a takoe i u skoro svakoj drugoj radikalnoj ideologiji.
Strah od stvarne, momentalne, lako prepoznatljive pretnje pojedincu/ki, moe motivisati inteligentnu
akciju uklanjanja pretnje, ali strah stvoren ideologojom viktimizacije je strah i previe velik i previe
apstraktan da bi se pojedinac/ka sa njim mogao/la uhvatiti u kotac. Na kraju to vodi ka klimi straha,
nepoverenja i paranoje to posredovanje mree drutvene kontrole ini neophodnim i ak dobrim.
Naizgled nadmona klima straha stvara oseaj slabosti, oseaj esencijalnog rtvinstva (victimhood)
u pojedincima/kama. Istina je da, dok razni ideoloki oslobodioci esto pucaju od militantnog besa, to retko vodi ka stvarnoj pretnji bilo emu. Ustvari, oni zahtevaju (itaj militantno mole) da
im oni koje definiu kao svoje tlaitelje garantuju osloboenje. Primer ovoga desio se 1989. godine
2

na anarhistikom skupu Without Borders u San Francisku. Nije sporno da su na veini radionica
kojima sam prisustvovao mukarci govorili vie od ena. Ali niko nije spreavao ene da govore i
nisam primetio nedostatak potovanja prema enama koje su govorile. No, za javnim, otvorenim mikrofonom u dvoritu kruga zgrade u kojoj se skup deavao, bio je odran govor u kojem je objavljeno
da mukarci dominiraju diskusijama i spreavaju ene da govore. Govornica je zahtevala (opet,
itaj militantno molila) da se mukarci potrude da enama ostave prostor za priu. Drugim reima,
da garantuju prava potlaenima stav kojim se implicitno prihvata uloga mukarca kao tlaitelja i
ene kao rtve. Bilo je radionica na kojima su odreeni pojedinci dominirali diskusijom, ali osoba koja
deluje snagom svoje individualnosti izai e na kraj s takvom situacijom tako to e joj se momentalno suprotstaviti, a uesnike/ce takve situacije tretirae kao pojedince/ke. Potreba da se takve situacije
stave u ideoloki kontekst i pojedinci/ke ubace u drutvene uloge, pretvarajui stvarno, neposredno
iskustvo u apstraktne kategorije je znak da je osoba izabrala da bude slaba, da bude rtva. Prihvatanje
slabosti stavlja pojedinca/ku u apsurdnu poziciju da treba da moli svog tlaitelja da mu/joj garantuje
osloboenje to je garancija da ta osoba nikad nee biti slobodna da bude bilo ta drugo do rtva.
Kao i sve ideologije, razliiti oblici ideologije vikimizacije su oblici lane svesti. Prihvatajui drutvenu ulogu rtve u bilo kojoj od njenih mnogih oblika za pojedinca/ku znai da nee izabrati da
stvori ivot za sebe ili da nee istraiti svoje stvarne odnose sa drutvenim strukturama. Svi parcijalno oslobodilaki pokreti feministiki, gej, rasni, pokreti za radniko osloboenje i ostali pokreti
definiu pojedince/ke u terminima njihovih drutvenih uloga. Zbog ovoga, ovakve ideologije ne samo
da ne ukljuuju promenu gledita koja satire drutvene uloge i dozvoljavaju pojedincima/kama da
stvore praksu izgraenu na njihovim sopstvenim strastima i eljama, nego deluju ak nasuprot takvim promenama gledita. Osloboenje drutvene uloge kojoj pojedinac/ka ostaje podreen/na. Ali
esencija ovih drutvenih uloga unutar okvira ovih ideologija osloboenja je rtvinstvo. I tako, litanije onih koji/e su pretrpeli/e neku nepravdu moraju biti ispevane iznova i iznova kako bi garantovale
da rtve nikada ne zaborave da su rtve. Ovi radikalni pokreti osloboenja podstiu garanciju
da klima straha nikada nee nestati, i da e pojedinci/ke nastaviti sebe da vide kao slabe i da svoju
snagu vide u svojim drutvenim ulogama, koje su u stvari izvor njihovog rtvinstva. Ovim putem ovi
pokreti i ideologije deluju kako bi spreile mogunost potencijalne pobune protiv svih oblika vlasti i
svih drutvenih uloga.
Istinska pobuna nikad nije bezbedna. Oni/e koji/e izaberu da definisu sebe u terminima svoje uloge kao rtve ne usuuju se da pokuaju potpunu pobunu, jer bi ugrozila bezbednost njihovih uloga.
Ali, kao to kae Nie: Tajna najvee plodnosti i najveeg uivanja u postojanju jeste iveti opasno!
Samo svesno odbijanje ideologije viktimizacije, odbijanje da se ivi u strahu i slabosti, i prihvatanje
snage naih sopstvenih strasti i elja, nas samih kao individua veih od svih drutvenih uloga, i tako
sposobnih da ivimo izvan svih drutvenih uloga, moe nam obezbediti osnovu za potpunu pobunu
protiv drutva. Takva pobuna, sasvim sigurno, delimino je pokrenuta besom, ali ne piskavim, ogorenim, isfrustriranim besom trve koji motivie feministkinje, rasne i gej oslobodioce da zahtevaju
svoja prava od vlasti. To je bes naih neokovanih elja, povratak potlaenog/e u punoj snazi i nepreruenog/e. Ali u sutini, potpuna pobuna je pokrenuta duhom slobodne igre i uitka avanture
eljom da se istrai svaka mogunost proimajueg ivota koji nam drutvo pokuava uskratiti. Za sve
nas koji/e elimo da ivimo potpuno i bez ustezanja, vreme je zavreno kada moemo da toleriemo
da ivimo poput stidljivih mieva unutar zidova. Svaki oblik ideologija viktimizacije navodi nas da
ivimo poput stidljivih mieva. Umesto toga, hajde da budemo zaludela i smeljiva udovita, veselo
ruei zidove drutva i stvarajui ivot iznenaenja i uda za sebe.

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Feral Faun
Ideologija viktimizacije
1992.
Feral Faun, The Ideology of Victimization, Anarchy: A Journal Of Desire Armed, issue #32, spring
1992; http://www.anti-politics.net/feral-faun/ideology-of-victimization.html (poslednji put
pristupljeno 18,05.2012.)
Prevod: Burevesnik, 2009.
anarhisticka-biblioteka.net