ZAKON

O SREDNJEM OBRAZOVANJU I VASPITANJU

I. UVODNE ODREDBE
Predmet Zakona
lan 1.
Ovim zakonom ureuje se srednje obrazovanje i vaspitanje, kao deo
jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja, i to: obavljanje delatnosti srednjeg
obrazovanja i vaspitanja, upotreba jezika, programi i ispiti, prava, obaveze i
odgovornosti uenika, evidencija i javne isprave, trajk zaposlenih, kao i druga
pitanja od znaaja za srednje obrazovanje i vaspitanje.
Termini izraeni u ovom zakonu u gramatikom mukom rodu podrazumevaju
prirodni muki i enski rod lica na koje se odnose.
Ciljevi i opti ishodi srednjeg obrazovanja i vaspitanja
lan 2.
Srednje obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se u skladu sa ciljevima koji su
definisani zakonom kojim se ureuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja (u
daljem tekstu: Zakon) i ovim zakonom, a naroito:
razvoj kljunih kompetencija neophodnih za dalje obrazovanje i aktivnu
ulogu graanina za ivot u savremenom drutvu;
-

razvoj strunih kompetencija neophodnih za uspeno zapoljavanje;

osposobljavanje za samostalno donoenje odluka o izboru zanimanja i

daljeg obrazovanja;
na radu;
-

svest o vanosti zdravlja i bezbednosti, ukljuujui i bezbednost i zdravlje

osposobljavanje za reavanje problema, komunikaciju i timski rad;

potovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezike, verske, rodne, polne i

uzrasne ravnopravnosti, tolerancije i uvaavanja razliitosti;
razvoj motivacije za uenje, osposobljavanje za samostalno uenje,
samoinicijative, sposobnost samovrednovanja i izraavanja sopstvenog miljenja.
Srednje obrazovanje i vaspitanje mora da obezbedi uslove da uenici i odrasli
postignu opte ishode obrazovanja i vaspitanja u skladu sa Zakonom.
Delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja
lan 3.
Delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja je delatnost od neposrednog
drutvenog interesa i ostvaruje se kao javna sluba.
Nain obavljanja delatnosti srednjeg obrazovanja i vaspitanja propisan je
Zakonom i ovim zakonom.

-2Srednja kola
lan 4.
Delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja obavlja se u srednjoj koli (u
daljem tekstu: kola), i to:
-

gimnaziji;

strunoj koli;

umetnikoj koli;

meovitoj koli (gimnaziji i strunoj ili umetnikoj koli);

koli za obrazovanje odraslih;

koli za uenike sa smetnjama u razvoju.

U gimnaziji se stie opte obrazovanje i vaspitanje u etvorogodinjem

trajanju kojim se obezbeuje priprema za nastavak obrazovanja u visokokolskim
ustanovama. U specijalizovanoj gimnaziji i odeljenjima za uenike sa posebnim
sposobnostima ostvaruju se posebni nastavni planovi i programi za uenike sa
posebnim sposobnostima u etvorogodinjem trajanju, kojima se obezbeuje
priprema za nastavak obrazovanja u visokokolskim ustanovama.
U strunoj koli se stiu odgovarajue opte i struno obrazovanje i
vaspitanje u trogodinjem i etvorogodinjem trajanju za obavljanje poslova
odgovarajueg zanimanja i za nastavak obrazovanja u visokokolskim ustanovama.
U strunoj koli mogu da se stiu specijalistiko i majstorsko obrazovanje u
trajanju od godinu dana do dve godine, i drugi oblici strunog obrazovanja:
obrazovanje za rad u trajanju od dve godine, struno osposobljavanje i obuka do
godinu dana.
U umetnikoj koli se stie opte i umetniko obrazovanje i vaspitanje u
etvorogodinjem trajanju za obavljanje poslova odgovarajueg zanimanja i za
nastavak obrazovanja u visokokolskim ustanovama.
Meovita kola obezbeuje obrazovanje i vaspitanje koje se stie u gimnaziji i
strunoj koli, odnosno u gimnaziji i umetnikoj koli.
U koli za obrazovanje odraslih ostvaruju se posebni programi za
obrazovanje odraslih u dvogodinjem i trogodinjem trajanju, programi strunog
osposobljavanja, specijalistikog, odnosno majstorskog obrazovanja, programi obuke
i drugi programi za obrazovanje odraslih.
U koli za uenike sa smetnjama u razvoju ostvaruje se obrazovanje i
vaspitanje za odgovarajua zanimanja uenika koji ovu kolu pohaaju na osnovu
miljenja interresorne komisije za procenu dodatne obrazovne, zdravstvene i
socijalne podrke ueniku uz saglasnost roditelja.
U koli mogu da se sprovode programi obuka.
kola sa domom obezbeuje smetaj i ishranu uenika u skladu sa zakonom
kojim se ureuje ueniki standard.
Unikatna kola je kola koja jedina u Republici Srbiji ostvaruje odreeni
program obrazovanja i vaspitanja.
kola od posebnog interesa za Republiku Srbiju jeste kola koja ostvaruje
program obrazovanja i vaspitanja koji je od posebnog interesa za Republiku Srbiju,
odnosno koja je od posebnog kulturnog, prosvetnog ili istorijskog znaaja za
Republiku Srbiju.

-3Vlada odreuje unikatne kole i kole od posebnog interesa za Republiku

Srbiju.
Upotreba jezika
lan 5.
Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku.
Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se i na
jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezino, ako se prilikom upisa u prvi
razred za to opredeli najmanje 15 uenika.
kola moe da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne
manjine, odnosno dvojezino i za manje od 15 uenika upisanih u prvi razred, uz
saglasnost ministarstva nadlenog za poslove obrazovanja (u daljem tekstu:
Ministarstvo), u skladu sa zakonom. Saglasnost za ostvarivanje kolskog programa
na jezicima nacionalnih manjina za manje od 15 uenika Ministarstvo daje po
pribavljenom miljenju odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne manjine u
skladu sa zakonom kojim se ureuje nadlenost nacionalnih saveta nacionalnih
manjina. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje u roku od
15 dana od dana prijema zahteva, smatra se da je miljenje dato.
Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku i pismu nacionalne
manjine, kola je u obavezi da za uenika organizuje nastavu srpskog jezika.
Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za uenika
pripadnika nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa
elementima nacionalne kulture.
Obrazovno-vaspitni rad moe da se izvodi na stranom jeziku, odnosno
dvojezino, uz saglasnost Ministarstva.
Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na stranom jeziku, ueniku se
organizuje nastava srpskog jezika.
Blie uslove za ostvarivanje programa obrazovno-vaspitnog rada na stranom
jeziku, odnosno dvojezino propisuje ministar nadlean za poslove obrazovanja (u
daljem tekstu: ministar).
Obrazovno-vaspitni rad za uenike koji koriste znakovni jezik, odnosno
posebno pismo ili druga tehnika reenja ostvaruje se u skladu sa Zakonom.

II. PROGRAMI SREDNJEG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

1. NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI
lan 6.
Nastavni plan i program donosi se u skladu sa utvrenim principima, ciljevima
i standardima postignua, odnosno standardima kvalifikacije.
Nastavni planovi i programi donose se u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.
Nastavni plan i program sadri i module, gde modul predstavlja skup
teorijskih i praktinih programskih sadraja i oblika rada funkcionalno i tematski
povezanih u okviru jednog ili vie predmeta.

-4Nastavni program verske nastave

lan 7.
Nastavni program verske nastave, na usaglaeni predlog tradicionalnih
crkava i verskih zajednica, po pribavljenom miljenju organa nadlenog za poslove
odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, donosi ministar.
Komisija za versku nastavu
lan 8.
Organizovanje i ostvarivanje verske nastave prati Komisija za versku nastavu
u koli (u daljem tekstu: Komisija).
Komisiju obrazuje Vlada na vreme od est godina.
U Komisiju se imenuju po jedan predstavnik tradicionalnih crkava i verskih
zajednica, tri predstavnika organa nadlenog za poslove odnosa sa crkvama i
verskim zajednicama i tri predstavnika Ministarstva.
lan Komisije moe biti razreen pre isteka mandata, i to: na lini zahtev, na
predlog predlagaa i ako ne ispunjava svoju dunost kao lan Komisije, odnosno
svojim postupcima povredi ugled dunosti koju obavlja.
U sluaju razreenja lana Komisije pre isteka mandata, Vlada postavlja
novog lana po pribavljenom predlogu predstavnika iji je lan razreen.
Predsednika i zamenika predsednika Komisije biraju lanovi Komisije na prvoj
sednici, veinom glasova od ukupnog broja lanova Komisije.
Komisija obavlja poslove koji se, naroito, odnose na:
1)

usaglaavanje predloga programa verske nastave;

2) udbenike i druga nastavna sredstva, u skladu sa zakonom kojim se

ureuju pitanja vezana za udbenike i druga nastavna sredstva;
3)

davanje miljenja o listama nastavnika verske nastave;

4) druga pitanja vezana za praenje organizovanja i ostvarivanja programa

verske nastave.
Nain rada i druga pitanja od znaaja za rad Komisije, ureuju se
poslovnikom o radu Komisije.

2. RAZVOJNI PLAN KOLE

lan 9.
kola donosi razvojni plan u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.
Na osnovu izvetaja o samovrednovanju u celini, izvetaja o ostvarenosti
standarda postignua i drugih indikatora kvaliteta rada, kola donosi razvojni plan.
Razvojni plan kole sadri:
1)

prioritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada;

2)

plan i nosioce aktivnosti;

3)

kriterijume i merila za samovrednovanje planiranih aktivnosti;

4) mere unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada na osnovu analize

rezultata uenika na maturskom i zavrnom ispitu;

-55) mere za unapreivanje dostupnosti odgovarajuih oblika podrke i

razumnih prilagoavanja i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za uenike kojima je
potrebna dodatna podrka;
6)

plan rada sa talentovanim i nadarenim uenicima;

7) program zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i poveanja

saradnje meu uenicima i roditeljima, zaposlenima i uenicima i zaposlenima;
8)

mere prevencije osipanja broja uenika;

9) druge mere usmerene na dostizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja koje

prevazilaze sadraj pojedinih nastavnih predmeta;
10) plan pripreme za ispite kojima se zavrava odreeni nivo i vrsta
obrazovanja (maturski, zavrni ispiti i dr.);
11) plan strunog usavravanja nastavnika, direktora, strunih saradnika i
drugih zaposlenih u koli;
12) plan napredovanja i sticanja zvanja nastavnika, strunih saradnika i
vaspitaa;
13)

plan ukljuivanja roditelja, odnosno staratelja u rad kole;

14) plan saradnje sa drugim kolama, privrednim drutvima i drugim

organima i organizacijama od znaaja za rad kole;
15)

druga pitanja od znaaja za razvoj kole.

3. KOLSKI PROGRAM
lan 10.
kola ostvaruje kolski program.
kolskim programom blie se odreuje nain na koji kola obrazuje i
vaspitava uenike radi sticanja znanja, vetina i stavova neophodnih za dalje
obrazovanje i zapoljavanje, uspostavlja organizacionu strukturu zasnovanu na
timskom radu i odgovornosti svakog zaposlenog za ostvarivanje utvrenih ciljeva,
kao i povezivanje sa reprezentativnim sindikatima i udruenjima poslodavaca i
preuzimanje svog dela odgovornosti za razvoj drutvene sredine.
kolski program obuhvata sve sadraje, procese i aktivnosti usmerene na
ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignua, i zadovoljenje optih i
specifinih obrazovnih interesa i potreba uenika, roditelja, odnosno staratelja i
lokalne samouprave, a u skladu sa optimalnim mogunostima kole.
kolski program se donosi na osnovu nastavnog plana i programa, odnosno
programa odreenih oblika strunog obrazovanja, a uzimajui u obzir razvojni plan
kole, u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.
kola, u skladu sa Zakonom, donosi kolski program, po pravilu, na etiri
godine i objavljuje ga najkasnije dva meseca pre poetka kolske godine u kojoj e
poeti njegova primena.
Pojedini delovi kolskog programa inoviraju se i nadograuju u toku njegovog
ostvarivanja.
kolski program omoguava orijentaciju uenika i roditelja, odnosno staratelja
u izboru kole, praenje kvaliteta obrazovno-vaspitnog procesa i njegovih rezultata,
kao i procenu individualnog rada i napredovanja svakog uenika.

-6kolski program predstavlja osnovu na kojoj svaki nastavnik i struni saradnik

planira, programira i realizuje svoj rad.
Sadrina kolskog programa
lan 11.
kolski program sadri:
1)

ciljeve kolskog programa;

2) naziv, vrstu i trajanje svih programa obrazovanja i vaspitanja koje kola

ostvaruje i jezik na kome se ostvaruje program;
3) obavezne i izborne predmete i module po obrazovnim profilima i
razredima;
4) nain ostvarivanja principa, ciljeva i ishoda obrazovanja i standarda
postignua, nain i postupak ostvarivanja propisanih nastavnih planova i programa,
programa drugih oblika strunog obrazovanja i vrste aktivnosti u obrazovnovaspitnom radu;
5)

program dopunske, dodatne i pripremne nastave;

6) programe i aktivnosti kojima se razvijaju sposobnosti za reavanje

problema, komunikacija, timski rad, samoinicijativa i podsticanje preduzetnikog
duha;
7) fakultativne nastavne predmete, njihove programske sadraje i aktivnosti
kojima se ostvaruju;
8) naine ostvarivanja i prilagoavanja programa muzikog i baletskog
obrazovanja i vaspitanja, obrazovanja odraslih, uenika sa posebnim sposobnostima
i dvojezinog obrazovanja;
9)

program kulturnih aktivnosti kole;

10)

program slobodnih aktivnosti;

11)

program karijernog voenja i savetovanja;

12)

program zatite ivotne sredine;

13) programe zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programe

prevencije drugih oblika rizinog ponaanja;
14)

program kolskog sporta;

15)

program saradnje sa lokalnom samoupravom;

16)

program saradnje sa porodicom;

17)

program izleta i ekskurzija;

18)

program bezbednosti i zdravlja na radu;

19)

druge programe od znaaja za kolu.

Individualni obrazovni planovi svih uenika koji se obrazuju po individualnom

obrazovnom planu ine prilog kolskog programa.

-7Dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju

lan 12.
Za uenika i odraslog kome je zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, specifinih
tekoa u uenju, socijalne uskraenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrka u
obrazovanju i vaspitanju, kola obezbeuje otklanjanje fizikih i komunikacijskih
prepreka i zavisno od potreba, donosi i individualni obrazovni plan, u skladu sa
Zakonom.
Cilj dodatne podrke u obrazovanju i vaspitanju jeste postizanje optimalnog
ukljuivanja uenika i odraslih u redovan obrazovno-vaspitni rad, osamostaljivanje u
vrnjakom kolektivu i njegovo napredovanje u obrazovanju i priprema za svet rada.
Za ostvarivanje dodatne podrke u obrazovanju i vaspitanju, direktor,
nastavnik, struni saradnik, vaspita, pedagoki i andragoki asistent i roditelj,
odnosno staratelj, moe da dobije posebnu strunu pomo u pogledu sprovoenja
inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.
Radi ostvarivanja dodatne podrke u obrazovanju i vaspitanju, kola ostvaruje
saradnju sa organima lokalne samouprave, kao i drugim organizacijama,
ustanovama i institucijama na lokalnom i irem nivou.
Posebnu strunu pomo iz stava 3. ovog lana mogu da pruaju lica
kompetentna u oblasti inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja i kole koje su svojim
aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovoenju inkluzivnog obrazovanja i
vaspitanja.
Liste lica i kola iz stava 5. ovog lana, utvruje ministar.
Blie uslove za utvrivanje lista iz stava 6. ovog lana, propisuje ministar.
Liste iz stava 6. ovog lana objavljuju se na zvaninoj internet strani
Ministarstva.
Program kulturnih aktivnosti kole
lan 13.
Kulturna aktivnost kole obuhvata aktivnosti koje se ostvaruju na osnovu
programa kulturnih aktivnosti kole i obuhvata: proslave dana kole, poetka i
zavretka kolske godine, proslave kolskih i dravnih praznika, priredbe, predstave,
izlobe, koncerte, sportska takmienja, nauno-istraivake aktivnosti, i druge
aktivnosti koje doprinose proirenju uticaja kole na vaspitanje uenika i kulturni
razvoj kolskog okruenja, kao i zajednike kulturne aktivnosti sa institucijama i
organizacijama u lokalnoj samoupravi radi obogaivanja kulturnog ivota i
ostvarivanja obrazovno-vaspitne uloge kole.
Program slobodnih aktivnosti
lan 14.
Radi jaanja obrazovno-vaspitne delatnosti kole, podsticanja individualnih
sklonosti i interesovanja, pravilnog korienja slobodnog vremena, kao i radi
bogaenja drutvenog ivota i razonode uenika, razvijanja i negovanja drugarstva i
prijateljstva, kola je duna da realizuje slobodne aktivnosti, koje se, po pravilu,
sprovode kroz rad u sekcijama.

-8Program karijernog voenja i savetovanja uenika

lan 15.
kola omoguava formiranje zrele i odgovorne linosti, sposobne da donosi
dobro promiljene i odgovorne odluke o vlastitoj profesionalnoj budunosti i da ih
sprovodi u delo.
kola formira struni tim za karijerno voenje i savetovanje u ijem sastavu
su struni saradnici i nastavnici. Tim u saradnji sa nastavnicima realizuje praenje
individualnih sklonosti uenika. Savetodavni rad obavlja se tokom kolovanja, i kola,
po potrebi, sarauje sa nadlenim ustanovama koje se bave karijernim voenjem i
savetovanjem.
kola pomae uenicima i roditeljima u istraivanju mogunosti za dalje
uenje i zapoljavanje, odnosno identifikovanje, izbor i korienje brojnih informacija
o profesijama, karijeri, daljem uenju i obrazovanju i objektivno razlikovanje i
formiranje sopstvenog stava o tome. U tom cilju kola prati razvoj uenika i informie
ih o zanimanjima, obrazovnim profilima, uslovima studiranja i potrebama na tritu
rada.
Program zatite ivotne sredine
lan 16.
Program zatite ivotne sredine obuhvata aktivnosti usmerene na jaanje i
razvoj svesti o znaaju zdrave ivotne sredine, odrivog razvoja i ouvanju i
unapreenju prirodnih resursa.
kola doprinosi zatiti ivotne sredine ostvarivanjem programa zatite ivotne
sredine, zajednikim istraivanjem i akcijama lokalne samouprave i kole, kao i na
drugi nain, u skladu sa zakonom.
Program zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi
prevencije drugih oblika rizinog ponaanja
lan 17.
Program zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi prevencije
drugih oblika rizinog ponaanja, kao to su, naroito, upotreba alkohola, duvana,
psihoaktivnih supstanci, maloletnika delinkvencija, sastavni su deo kolskog
programa i ostvaruju se u skladu sa Zakonom.
Programi iz stava 1. ovog lana ostvaruju se kroz razliite nastavne i
slobodne aktivnosti sa uenicima, zaposlenima, roditeljima, odnosno starateljima, u
saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, u skladu sa utvrenim potrebama.
U ostvarivanje programa iz stava 1. ovog lana ukljuuju se i fizika i pravna
lica sa teritorije jedinice lokalne samouprave, ustanove u oblasti kulture i sporta,
vrnjaki posrednici, kao i lica obuena za prevenciju i intervenciju u sluaju nasilja,
zlostavljanja i zanemarivanja i drugih oblika rizinog ponaanja.
Listu lica obuenih za prevenciju i intervenciju u sluaju nasilja, zlostavljanja i
zanemarivanja i drugih oblika rizinog ponaanja i listu kola koje su svojim
aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovoenju programa iz stava 1. ovog
lana, utvruje ministar.
Blie uslove za utvrivanje lista iz stava 4. ovog lana, propisuje ministar.
Liste iz stava 4. ovog lana objavljuju se na zvaninoj internet strani
Ministarstva.

-9Program kolskog sporta

lan 18.
Radi razvoja i praktikovanja zdravih ivotnih stilova, svesti o vanosti
sopstvenog zdravlja i bezbednosti, potrebe negovanja i razvoja fizikih sposobnosti,
kola u okviru kolskog programa, pored nastave realizuje i program kolskog sporta.
kolskim sportom su obuhvaeni svi uenici kroz odeljenjska takmienja i
pripreme za takmienja. kola obavlja pripreme i takmienja u skladu sa kolskim
programom.
kola moe da sarauje i sa lokalnim sportskim organizacijama.
U toku kolske godine kola moe da organizuje nedelju kolskog sporta.
Program saradnje sa lokalnom samoupravom
lan 19.
Saradnja sa lokalnom samoupravom, koja ukljuuje i saradnju sa
kancelarijama za mlade u jedinicama lokalne samouprave, ostvaruje se na osnovu
programa koji ini deo kolskog programa i deo razvojnog plana kole.
kola prati, ukljuuje se u deavanja u lokalnoj samoupravi, i zajedno sa
njenim predstavnicima planira sadraj i nain saradnje, naroito o pitanjima od kojih
zavisi razvoj kole.
Program saradnje sa porodicom
lan 20.
kola podstie i neguje partnerski odnos sa roditeljima, odnosno starateljima
uenika, zasnovan na principima meusobnog razumevanja, potovanja i poverenja.
Programom saradnje sa porodicom kola definie oblasti, sadraj i oblike
saradnje sa roditeljima, odnosno starateljima uenika, koji obuhvataju detaljno
informisanje i savetovanje roditelja, ukljuivanje roditelja u aktivnosti kole,
konsultovanje u donoenju odluka oko bezbednosnih, nastavnih, vannastavnih,
organizacionih i finansijskih pitanja i to radi unapreivanja kvaliteta obrazovanja i
vaspitanja, kao i obezbeivanja sveobuhvatnosti i trajnosti obrazovno-vaspitnih
uticaja.
Radi praenja uspenosti programa, kola moe da na kraju svakog
polugodita organizuje anketiranje roditelja u pogledu njihovog zadovoljstva
programom i u pogledu njihovih sugestija za naredno polugodite. Anketiranje se
obavlja anonimno kako bi bilo objektivno.
Miljenje roditelja, odnosno staratelja, dobijeno kao rezultat anketiranja,
uzima se u obzir u postupku vrednovanja kvaliteta rada kole.
Program izleta i ekskurzija
lan 21.
kola planira izvoenje izleta i ekskurzija, na nain i pod uslovima utvrenim
nastavnim planom i programom.
Program izleta i ekskurzija sastavni je deo kolskog programa i godinjeg
plana rada kole.

- 10 Prilikom izvoenja izleta i ekskurzije naroito se mora voditi rauna o svim

vidovima zatite i bezbednosti uenika.
Program bezbednosti i zdravlja na radu
lan 22.
Program bezbednosti i zdravlja na radu obuhvata zajednike aktivnosti kole,
roditelja i lokalne samouprave, usmerene na razvoj svesti za sprovoenje i
unapreivanje bezbednosti i zdravlja na radu.
Uenike organizacije u koli
lan 23.
kola moe da ima svoje uenike organizacije, a moe da se povezuje i sa
organizacijama van kole (Crveni krst, organizacija gorana, planinara, izviaa i
slino), u skladu sa zakonom.
U svakoj koli se organizuje ueniki parlament, u skladu sa Zakonom.
Ueniki parlament predlae svoj program rada, u skladu sa Zakonom.
Nain rada uenikog parlamenta odreuje se aktom kole.
Ueniki parlamenti kola mogu da se udrue u zajednicu uenikih
parlamenata.
Ueniki parlament, uz saglasnost kolskog odbora, moe osnovati ueniki
klub. Plan rada uenikog kluba donosi kolski odbor, na predlog uenikog
parlamenta, kao sastavni deo kolskog programa. Nain rada uenikog kluba
odreuje se aktom kole.

4. MODEL CENTAR
lan 24.
Model centar je kola koja unutar kolskog programa ostvaruje i druge
programe i aktivnosti usmerene na unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada,
poveanje kvaliteta i dostupnosti obrazovanja i vaspitanja.
Ukoliko kola ostvaruje programe i aktivnosti obrazovanja kojima se
unapreuje obrazovno-vaspitni rad za odrasle, model centar obrazuje centar za
kontinuirano obrazovanje odraslih, kao posebnu organizacionu jedinicu.
Blie uslove na osnovu kojih kola stie status model centra i druga pitanja od
znaaja za rad model centra propisuje ministar.

III. OSTVARIVANJE OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Obrazovno-vaspitni rad
lan 25.
Obrazovno-vaspitni rad obuhvata nastavne i vannastavne aktivnosti kole
kojima se ostvaruje kolski program i postiu propisani ciljevi, ishodi i standardi
postignua, u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.

- 11 Oblici obrazovno-vaspitnog rada

lan 26.
Obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada za redovnog uenika su: nastava
teorijska, praktina i vebe, dodatna, dopunska nastava i praksa kada su odreeni
nastavnim planom i programom, pripremna nastava i drutveno-korisni rad ako se u
toku kolske godine ukae potreba za njim.
Obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada za vanrednog uenika mogu biti:
nastava, pripremni i konsultativno-instruktivni rad.
Izborni oblici obrazovno-vaspitnog rada su verska nastava i graansko
vaspitanje i drugi predmeti odreeni nastavnim planom i programom.
Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada su: nastava jezika nacionalne
manjine sa elementima nacionalne kulture, drugog, odnosno treeg stranog jezika i
predmeta potrebnih za dalje kolovanje, struno osposobljavanje ili razvoj uenika i
vannastavni oblici hor, orkestar, pozorite, ekskurzija, kulturno-umetnike,
tehnike, pronalazake, humanitarne, sportsko-rekreativne i druge aktivnosti.
Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada obavezni su za uenike koji se
za njih opredele.
Nastava na daljinu
lan 27.
Obrazovno-vaspitni rad moe da se ostvaruje i kao nastava na daljinu.
Nastava na daljinu moe da se organizuje za redovnog uenika koji nije u
mogunosti da pohaa nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada zbog:
bolesti, invaliditeta, kao i nemogunosti putovanja do kole zbog ivota u udaljenim
sredinama.
Nastava na daljinu ostvaruje se na zahtev roditelja, odnosno staratelja, za
svaku kolsku godinu.
O nastavi na daljinu kola odluuje na osnovu raspoloivih sredstava
potrebnih za ovaj vid obrazovanja i vaspitanja.
kola vodi evidenciju o obrazovanju i vaspitanju uenika koji ostvaruju
nastavu na daljinu.
Blie uslove za ostvarivanje nastave na daljinu, nain osiguranja kvaliteta i
vrednovanja, kao i druga pitanja vezana za ostvarivanje nastave na daljinu propisuje
ministar.
Broj i trajanje asova
lan 28.
U gimnaziji uenik moe da ima do 31 as obavezne i izborne nastave
nedeljno, u strunoj i umetnikoj koli do 33 asa, osim u koli koja ostvaruje
programe baletskog obrazovanja, gde uenik moe da ima do 41 as.
Kada uenik kole iz stava 1. ovog lana pripadnik nacionalne manjine stie
obrazovanje na jeziku nacionalne manjine, odnosno dvojezino ili na srpskom jeziku,
ima dva asa nastave nedeljno vie.
Uenik moe da ima do etiri asa fakultativne nastave nedeljno.
as teorijske nastave i vebi traje 45 minuta, a praktine nastave 60 minuta.

- 12 Nastava moe da bude organizovana u blokovima.

U koli za uenike sa smetnjama u razvoju nastavnim planom i programom
moe se propisati krae trajanje asa.
Broj uenika u odeljenju
lan 29.
Nastava se izvodi u odeljenju do 30 uenika, u grupi, odnosno pojedinano, u
skladu sa kolskim programom.
U jednom odeljenju mogu da budu najvie dva uenika sa smetnjama u
razvoju.
Broj uenika utvren u stavu 1. ovog lana umanjuje se za dva po ueniku
koji srednje obrazovanje i vaspitanje stie ostvarivanjem individualnog obrazovnog
plana, odnosno za tri po ueniku koji srednje obrazovanje i vaspitanje stie
ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana sa prilagoenim standardima.
U odeljenju, odnosno vaspitnoj grupi uenika u kolama za uenike sa
smetnjama u razvoju moe biti od est do 12 uenika, a za praktinu nastavu do est
uenika.
Praktina nastava i profesionalna praksa
lan 30.
Praktinu nastavu i profesionalnu praksu kola moe da ostvaruje u saradnji
sa privrednim drutvom, ustanovom, drugom organizacijom ili drugim pravnim licem.
Nain sprovoenja praktine nastave iz stava 1. ovog lana i druga pitanja
vezana za ostvarivanje praktine nastave ureuje ministar.
Za uenika sa smetnjama u razvoju obezbeuje se adaptacija radnog mesta
u odnosu na njegove mogunosti i vrstu invaliditeta u okviru praktine nastave.
Vreme, nain i uslovi za ostvarivanje praktine nastave i profesionalne prakse
utvruju se ugovorom.
Drugi oblici neposrednog obrazovno-vaspitnog rada
lan 31.
Dodatnu nastavu kola ostvaruje za uenika koji postie izuzetne rezultate ili
pokazuje interesovanje za produbljivanje znanja iz odreenog predmeta.
Dopunsku nastavu kola ostvaruje sa uenicima koji imaju tekoe u
savladavanju programa iz pojedinih predmeta ili sa uenicima koji ele da unaprede
postignua u odreenoj nastavnoj oblasti.
Uenik je obavezan da ostvaruje dopunsku nastavu ako se proceni da je to
potrebno.
Pripremnu nastavu kola ostvaruje za redovnog uenika koji se upuuje na
polaganje razrednog ispita, i za vanrednog uenika.
Pripremna nastava ostvaruje se i za uenika koji je upuen na polaganje
popravnog ispita, u obimu od najmanje 10% od ukupnog godinjeg broja asova iz
predmeta na koji je upuen na popravni ispit.

- 13 kola je duna da organizuje pripremu svih uenika za polaganje maturskih i

zavrnih ispita u obimu od najmanje 5% od ukupnog godinjeg broja asova iz
predmeta iz kojih se polae maturski, odnosno zavrni ispit.
Za uenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, koji su ukljueni u redovan
sistem obrazovanja i vaspitanja, ostvaruje se dodatna podrka u skladu sa
individualnim obrazovnim planom.
Uenika zadruga
lan 32.
U koli moe da se osnuje uenika zadruga s ciljem podsticanja razvijanja
pozitivnog odnosa uenika prema radu i profesionalne orijentacije, povezivanja
nastave sa svetom rada, razvijanja svesti o odgovornosti za preuzete obaveze, kao i
razvoja pozitivnog odnosa prema timskom radu.
Rad uenike zadruge ureuje se statutom kole i pravilima za rad zadruge, u
skladu sa zakonom.
kola moe pruati usluge i prodavati proizvode nastale kao rezultat rada u
uenikoj zadruzi, kao i kolski pribor i opremu.
Sredstva steena radom uenike zadruge koriste se za proirenje
materijalne osnove rada uenike zadruge, ekskurzije, ishranu uenika, nagrade
lanovima zadruge i unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada u koli i u druge svrhe,
u skladu sa aktima kojima se ureuje rad uenike zadruge.

IV. UENICI
1. UPIS UENIKA I ODRASLIH
Pravo na upis
lan 33.
U kolu moe da se upie lice koje je zavrilo osnovno obrazovanje i
vaspitanje.
Lice koje je zavrilo u inostranstvu osnovno obrazovanje i vaspitanje ili jedan
od poslednja dva razreda osnovnog obrazovanja, odnosno koje je zavrilo u
Republici Srbiji stranu kolu ili jedan od poslednja dva razreda osnovnog
obrazovanja, moe da se upie u kolu ako mu se prizna strana kolska isprava.
U prvi razred kole koja ostvaruje programe muzikog i baletskog
obrazovanja i vaspitanja moe da se upie lice koje je zavrilo osnovno muziko,
odnosno baletsko obrazovanje i vaspitanje, a lice koje nije zavrilo osnovno muziko,
odnosno baletsko obrazovanje i vaspitanje, ako prethodno poloi ispit na nivou
programa tog obrazovanja.
Lice koje pohaa osnovno obrazovanje i vaspitanje, a nije ga zavrilo, a
zavrilo je osnovno muziko ili baletsko obrazovanje i vaspitanje, moe da se upie u
kolu koja ostvaruje programe muzikog i baletskog obrazovanja i vaspitanja radi
pohaanja nastave iz umetnikih i strunih predmeta.
Nakon zavrenog srednjeg obrazovanja i vaspitanja u kolu moe da se upie
lice radi prekvalifikacije, dokvalifikacije, specijalistikog ili majstorskog obrazovanja.
Nastavnim planom i programom utvruju se uslovi za sticanje specijalistiog i
majstorskog obrazovanja.

- 14 Upis u kolu za obrazovanje i vaspitanje uenika sa

smetnjama u razvoju
lan 34.
U kolu za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju moe da se upie
lice na osnovu miljenja interresorne komisije i uz saglasnost roditelja, odnosno
staratelja.
Odluivanje o broju uenika za upis
lan 35.
kola, iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica
lokalne samouprave, do 31. decembra, predlae Ministarstvu, preko kolskih uprava,
broj uenika za upis.
Pri odreivanju broja uenika kola u saradnji sa predstavnicima organizacije
nadlene za poslove zapoljavanja vodi rauna o potrebama privrede i
mogunostima daljeg kolovanja buduih uenika.
Za kole na teritoriji autonomne pokrajine, nadleni organ autonomne
pokrajine utvruje broj uenika za upis u kolu i dostavlja ga Ministarstvu na
saglasnost.
U postupku utvrivanja broja uenika za upis u kolu u kojoj se nastava izvodi
na jeziku nacionalne manjine, nacionalni savet nacionalne manjine daje miljenje.
Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje u roku od 15 dana
od prijema zahteva, smatra se da je miljenje dato.
Ministarstvo donosi odluku o broju uenika za upis u kole iz stava 1. ovog
lana do 31. marta.
Konkurs za upis u kolu iji je osniva Republika Srbija, autonomna
pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave
lan 36.
Upis uenika u prvi razred kole iji je osniva Republika Srbija, autonomna
pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, vri se na osnovu konkursa.
Ministarstvo raspisuje zajedniki konkurs za sve kole iz stava 1. ovog lana
do 1. maja.
Konkurs sadri i obavetenje o jeziku na kojem se ostvaruje obrazovnovaspitni rad, kao i informacije o prilagoenim uslovima za obrazovanje uenika sa
smetnjama u razvoju.
U postupku upisa uenika u kolu, osnovne kole dostavljaju Ministarstvu
sledee podatke: ime i prezime uenika, ime jednog roditelja, odnosno staratelja
uenika, osnovna kola u kojoj je uenik zavrio osmi razred i upravni okrug kome ta
kola pripada, ocene uenika iz estog, sedmog i osmog razrada (prosek ocena,
pojedinane ocene i broj bodova za svaki od navedenih razreda), osvojene nagrade
na takmienjima (zbirno i pojedinano po svakom takmienju), broj bodova na
zavrnom ispitu (zbirno i pojedinano po ispitu), ukupan broj osvojenih bodova tokom
kolovanja, podatak da li je uenik dobitnik Vukove diplome, iskazane elje uenika
(za prvi i, eventualno, drugi krug) ukupan broj, spisak i redosled elja, upisani profil
(upisan u prvom i drugom krugu, redni broj elje, ifra i naziv profila).
Uenici mogu izvriti uvid u centralnu bazu podataka putem zvaninog sajta
Ministarstva, unosom svoje identifikacione ifre.

- 15 Uvid u podatke za uenike pojedine kole moe se izvriti samo u toj koli, u
posebnoj prostoriji u koju je pristup dozvoljen samo uenicima, njihovim roditeljima,
odnosno starateljima i licima ovlaenim za sprovoenje i organizaciju ispita.
kola u toku godine vri upis kandidata radi sticanja specijalistikog, odnosno
majstorskog obrazovanja, strune osposobljenosti, prekvalifikacije, dokvalifikacije i
obuke, uz saglasnost Ministarstva, a u koli u kojoj se nastava izvodi na jeziku
nacionalne manjine prethodno se pribavlja miljenje nacionalnog saveta nacionalne
manjine. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje u roku od
15 dana od prijema zahteva, smatra se da je miljenje dato.
Konkurs za smetaj uenika u kolu sa domom, odnosno u dom uenika,
raspisuje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje ueniki standard.
Upis odraslih
lan 37.
Upis odraslih vri se u skladu sa Zakonom, ovim zakonom i zakonom kojim
se ureuje obrazovanje odraslih.
Redosled kandidata za upis u kolu i prijemni ispit
lan 38.
Redosled kandidata za upis u kolu utvruje se na osnovu uspeha u
prethodnom kolovanju koje ukljuuje i uspeh uenika na zavrnom ispitu.
Kandidati koji se upisuju u umetniku kolu (muzika, baletska i umetnika
kola likovne oblasti), odnosno na obrazovni profil u oblasti umetnosti, kolu ili
odeljenje za uenike sa posebnim sposobnostima (filoloka gimnazija, matematika
gimnazija, gimnazija za sportiste i gimnazija za uenike sa posebnim sposobnostima
za fiziku), kolu u kojoj se deo nastave ostvaruje na stranom jeziku i kolu za
talentovane uenike, polau prijemni ispit za proveru posebnih sklonosti i
sposobnosti.
Kandidat za upis u kolu iz stava 2. ovog lana ima pravo da polae prijemni
ispit na jeziku na kojem je zavrio osnovno obrazovanje i vaspitanje.
Pravo na rangiranje radi upisa u kolu iz stava 2. ovog lana stie kandidat
koji je poloio prijemni ispit.
Redosled kandidata za upis u kolu iz stava 2. ovog lana utvruje se na
osnovu uspeha na prijemnom ispitu i uspeha u prethodnom kolovanju.
Kandidat koji je zavrio osnovno obrazovanje i vaspitanje ili poslednja dva
razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu ili koji je u Republici Srbiji
zavrio stranu kolu ili poslednja dva razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja u
stranoj koli, upisuje se preko broja odreenog za upis uenika.
Ukoliko kandidat iz stava 6. ovog lana konkurie za upis u kolu iz stava 2.
ovog lana, polae prijemni ispit.
Merila i postupak za utvrivanje redosleda kandidata za upis u kolu,
vrednovanje uea uenika osmog razreda na takmienjima i vrste takmienja ija
se mesta vrednuju, sadrinu, vreme, mesto i nain polaganja prijemnog ispita i druga
pitanja vezana za upis u kolu, ureuje ministar.

- 16 Izbor stranog jezika

lan 39.
Uenik u koli nastavlja sa izuavanjem stranih jezika koje je uio u
osnovnom obrazovanju i vaspitanju, ukoliko su nastavnim planom i programom
predviena dva strana jezika, ili bira jedan od njih ukoliko je predvien jedan strani
jezik, osim ako je nastavnim planom i programom predvieno obavezno uenje
odreenog stranog jezika.
Ako kola ne moe da organizuje nastavu tih jezika zbog nedovoljnog broja
prijavljenih uenika (manje od 15 na nivou razreda), u koli se organizuje nastava
stranog jezika za koji postoje uslovi.

2. SVOJSTVO UENIKA
Redovan i vanredan uenik
lan 40.
Redovan uenik prvog razreda kole je lice koje je upisano u prvi razred radi
sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja ili obrazovanja za rad i mlae je od 17
godina, a vanredan uenik prvog razreda kole je lice upisano u prvi razred srednjeg
obrazovanja i vaspitanja ili obrazovanja za rad i starije je od 17 godina.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, lice iz osetljivih drutvenih grupa i sa
izuzetnim sposobnostima mlae od 17 godina moe da stie srednje obrazovanje i
vaspitanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog uenika, ako opravda
nemogunost redovnog pohaanja nastave, uz saglasnost ministra.
Nastavnim planom i programom za muziko, odnosno baletsko obrazovanje i
vaspitanje i za obrazovanje i vaspitanje uenika sa smetnjama u razvoju moe se
utvrditi druga starosna granica za upis u kolu.
Sticanje svojstva uenika
lan 41.
Svojstvo redovnog, odnosno vanrednog uenika stie se upisom u kolu
svake kolske godine, pod uslovima utvrenim Zakonom i ovim zakonom.
Redovan i vanredan uenik iz stava 1. ovog lana imaju pravo da se upiu u
odgovarajui razred najkasnije do 31. avgusta, osim ako je zapoet postupak po
zahtevu za zatitu prava uenika, kada se vri upis po okonanju postupka.
Izuzetno, redovan uenik srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji nije poloio
popravni ispit moe da zavri zapoeti razred u istoj koli naredne kolske godine, u
svojstvu vanrednog uenika, ponovnim polaganjem nepoloenog ispita, uz obavezu
plaanja naknade stvarnih trokova koje utvrdi kola. Kada zavri razred, vanredan
uenik ima pravo da se u istoj kolskoj godini upie u naredni razred, u istom
svojstvu.
Uporedno kolovanje i svojstvo uenika
lan 42.
Uenik ima svojstvo redovnog uenika u jednoj koli, osim ako se uporedo
koluje u koli koja ostvaruje programe muzikog i baletskog obrazovanja i
vaspitanja.

- 17 Redovan uenik moe uporedo da savladava kolski program, odnosno deo

kolskog programa za drugi obrazovni profil, kao vanredan uenik, uz obavezu
plaanja naknade stvarnih trokova.
Ispisivanje iz kole i ponovno upisivanje u kolu
lan 43.
Redovan uenik koji se ispisao iz kole u toku kolske godine moe da se
upie u drugu kolu u roku od sedam dana od dana uruenja ispisnice.
Uenik iz stava 1. ovog lana, koji se ne upie u kolu u propisanom roku,
ima pravo da naredne kolske godine izvri ponovni upis u istu kolu i u isti razred.
Prelazak uenika u drugu kolu, odnosno na drugi obrazovni profil
lan 44.
Uenik moe da pree u drugu kolu, odnosno na drugi obrazovni profil, radi
zavravanja zapoetog kolovanja, osim u kolu, odnosno obrazovni profil za iji upis
je propisana obaveza polaganja prijemnog ispita.

3. PRAVA I OBAVEZE UENIKA

Pohvaljivanje i nagraivanje uenika
lan 45.
Uenik koji se istie u uenju i drugim aspektima kolskog rada pohvaljuje se
ili nagrauje.
Optim aktom kole odreuju se uslovi i nain dodeljivanja pohvala i nagrada,
kao i za izbor uenika generacije.
lan 46.
Kao poseban oblik priznanja u toku kolovanja ueniku se dodeljuje diploma
ili nagrada za izuzetan opti uspeh, odnosno za izuzetan uspeh iz pojedinih
nastavnih oblasti ili predmeta i izuzetna postignua u bilo kojoj oblasti rada kole.
Vrste diploma, odnosno nagrada, uslove i nain njihovog dodeljivanja utvruje
ministar.
Obaveze uenika
lan 47.
Redovan uenik je duan da pohaa nastavu i izvrava druge obaveze
utvrene Zakonom, ovim zakonom i optim aktima kole.
Vanredan uenik polae ispite iz svih predmeta utvrenih kolskim
programom, osim iz predmeta fiziko vaspitanje ako je stariji od 20 godina, i
izvrava druge obaveze utvrene Zakonom, ovim zakonom i optim aktima kole.
Vladanje vanrednog uenika ne ocenjuje se.
Uenik koji je smeten u dom u sastavu kole odgovara za povredu obaveze,
odnosno zabrane propisane Zakonom i zakonom kojim se ureuje ueniki standard.

- 18 -

V. OCENJIVANJE I ISPITI
1. OCENJIVANJE UENIKA
lan 48.
Ocenjivanjem u koli obezbeuje se stalno praenje ostvarivanja propisanih
ciljeva, ishoda i standarda postignua uenika u toku savladavanja kolskog
programa.
Uenik kome je potrebna dodatna podrka u obrazovanju ocenjuje se u
odnosu na ostvarivanje ciljeva i standarda postignua u toku savladavanja
individualnog obrazovnog plana ili u odnosu na prilagoene standarde postignua.
Uspeh uenika i ocena
lan 49.
Uspeh uenika ocenjuje se iz predmeta i vladanja.
Ocena je javna i saoptava se ueniku sa obrazloenjem.
U toku kolske godine ocenjivanje je opisno i brojano i vri se na osnovu
praenja napredovanja uenika u savlaivanju kolskog programa, a na osnovu
posebnih standarda postignua najmanje tri puta u toku polugodita.
Izuzetno, ukoliko je nedeljni fond nastavnog predmeta jedan as, uenik se
ocenjuje najmanje dva puta u polugoditu.
Brojana ocena uspeha uenika u uenju je: odlian (5), vrlo dobar (4), dobar
(3), dovoljan (2) i nedovoljan (1). Ocena nedovoljan (1) je neprelazna.
Uspeh uenika iz predmeta verska nastava i graansko vaspitanje ocenjuje
se opisno.
Ocena iz izbornih predmeta, izuzev verske nastave i graanskog vaspitanja,
je brojana i utie na opti uspeh uenika.
Ocena iz vladanja tokom godine izraava se opisno i to: primerno, vrlo dobro,
dobro, dovoljno i nezadovoljavajue.
Zakljuna ocena iz vladanja izraava se brojanom ocenom i to: primerno (5),
vrlo dobro (4), dobro (3), dovoljno (2) i nezadovoljavajue (1) i utie na opti uspeh
uenika.
Vladanje vanrednog uenika ne ocenjuje se.
Zakljunu ocenu na predlog predmetnog nastavnika i ocenu iz vladanja na
predlog odeljenjskog stareine utvruje odeljenjsko vee.
Nain, postupak i kriterijume ocenjivanja uspeha iz pojedinanih predmeta i
vladanja i druga pitanja od znaaja za ocenjivanje, propisuje ministar.
Oslobaanje od nastave fizikog vaspitanja
lan 50.
Uenik moe biti zbog bolesti ili invaliditeta privremeno ili za odreenu
kolsku godinu osloboen, delimino ili u celini, nastave fizikog vaspitanja.
Odluku o oslobaanju uenika od nastave fizikog vaspitanja i o ocenjivanju
donosi nastavniko vee na osnovu predloga izabranog lekara.

- 19 Zavravanje kolovanja u kraem roku

lan 51.
Uenik koji postie izuzetne rezultate u uenju ima pravo da zavri kolovanje
u roku kraem od predvienog.
Uenik iz stava 1. ovog lana ima pravo da polaganjem ispita zavri zapoeti i
naredni razred. Nastavniko vee utvruje ispunjenost uslova za ostvarivanje tog
prava.
Opti uspeh uenika
lan 52.
Opti uspeh uenika utvruje se na kraju prvog i drugog polugodita na
osnovu aritmetike sredine pozitivnih zakljunih brojanih ocena iz predmeta i ocene
iz vladanja, i to:
- odlian uspeh ako ima srednju ocenu najmanje 4,50;
- vrlo dobar uspeh ako ima srednju ocenu od 3,50 zakljuno sa 4,49;
- dobar uspeh ako ima srednju ocenu od 2,50 zakljuno sa 3,49;
- dovoljan uspeh ako ima srednju ocenu do 2,49.
Ocene iz fakultativnih predmeta ne utiu na opti uspeh uenika.
Napredovanje uenika
lan 53.
Uenik je zavrio razred kada na kraju kolske godine ima prelazne ocene iz
svih obaveznih predmeta i izbornih predmeta koji se ocenjuju brojano.
Redovni uenik ponavlja razred kada na kraju drugog polugodita ima tri ili
vie neprelaznih ocena iz obaveznih predmeta i izbornih predmeta koji se ocenjuju
brojano, kada ne poloi popravni ispit u propisanim rokovima, a u koli koja
ostvaruje programe muzikog i baletskog obrazovanja i vaspitanja ako dobije
neprelaznu ocenu iz glavnog predmeta na godinjem ispitu.
Redovni uenik ima pravo jedanput da ponovi razred u toku kolovanja.
Uspeh uenika na ispitu
lan 54.
Uspeh uenika ocenjuje se i na ispitu.
Ispiti se polau po predmetima i razredima.
U koli se polau: razredni, popravni i dopunski ispit. U koli koja ostvaruje
programe muzikog i baletskog obrazovanja i vaspitanja polae se i godinji ispit.
Godinji ispit iz glavnog predmeta polae uenik kole koja ostvaruje programe
muzikog, odnosno baletskog obrazovanja i vaspitanja koji je na kraju kolske godine
iz glavnog predmeta ocenjen pozitivnom ocenom.
Ispiti iz stava 3. ovog lana polau se pred ispitnom komisijom koju ine
najmanje tri lana, od kojih su najmanje dva struna za predmet koji se polae.
lanove ispitne komisije odreuje direktor kole.
Optim aktom kole utvruju se rokovi za polaganje ispita.

- 20 Smatra se da nije poloio ispit uenik koji iz neopravdanih razloga ne pristupi

ispitu ili odustane od ispita u toku ili pre ispita.

2. RAZREDNI, POPRAVNI I DRUGI ISPITI

TOKOM KOLOVANJA
Razredni ispit
lan 55.
Uenik koji iz opravdanih razloga nije prisustvovao nastavi vie od jedne
treine predvienog broja asova, a ocenjivanjem se utvrdi da nije ostvario propisane
ciljeve, ishode i standarde postignua u toku savladavanja kolskog programa,
upuuje se na razredni ispit.
Uenik se upuuje na razredni ispit i iz predmeta za koji nije organizovana
nastava.
Razredni ispit uenik polae u junskom i avgustovskom ispitnom roku.
Popravni ispit
lan 56.
Popravni ispit polae uenik koji na kraju drugog polugodita ili na razrednom
ispitu ima do dve nedovoljne ocene iz obaveznih predmeta i izbornih predmeta koji
se ocenjuju brojano.
Uenik polae popravni ispit u koli u kojoj stie obrazovanje i vaspitanje u
avgustovskom ispitnom roku, a uenik zavrnog razreda u junskom i avgustovskom
roku.
Uenik zavrnog razreda nakon polaganja razrednog ispita, ako je poloio,
ima pravo da u istom ispitnom roku polae zavrni maturski ispit, odnosno da polae
popravni ispit ako nije poloio razredni ispit.
Dopunski ispiti
lan 57.
Uenik kome je odobren prelazak u drugu kolu, odnosno drugi obrazovni
profil u skladu sa ovim zakonom, polae dopunske ispite iz predmeta koji nisu bili
utvreni kolskim programom, odnosno nastavnim planom i programom koji je uenik
zapoeo da savlauje, u rokovima utvrenim reenjem, saglasno optem aktu kole.
Lice koje se upisuje u kolu radi prekvalifikacije polae ispite iz strunih
predmeta koje odredi komisija koju ine lanovi nastavnikog vea kole imenovani
reenjem direktora.
Lice koje se upisuje u kolu radi dokvalifikacije polae dopunske ispite iz
predmeta iji sadraji nisu preteno isti, iz predmeta koji nisu bili utvreni kolskim
programom, odnosno nastavnim planom i programom i ispite zavrnog razreda, o
emu odluku donosi komisija koju ine lanovi nastavnikog vea kole imenovani
reenjem direktora.

- 21 -

3. ISPITI NA OSNOVU KOJIH SE ZAVRAVA ODREENI NIVO,

ODNOSNO VRSTA OBRAZOVANJA
lan 58.
Ispiti na osnovu kojih se zavrava odreeni nivo, odnosno vrsta obrazovanja
su: opta matura, struna i umetnika matura, zavrni ispit srednjeg strunog
obrazovanja, specijalistiki i majstorski ispit.
Ispiti iz stava 1. ovog lana polau se u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.
Organizaciju ispita iz stava 1. ovog lana, uslove pod kojima se sprovode,
sastav i procedure rada komisija, termine ispitnih rokova, nain ocenjivanja na
ispitima i druga pitanja vezana za polaganje ispita na osnovu kojih se zavrava
odreeni nivo, odnosno vrsta obrazovanja propisuje ministar.
Krenje procedure ispita kojim se ugroava jednakost uenika, odnosno
odraslih predstavlja teu povredu radne obaveze zaposlenih.
Izuzetno, ne smatra se krenjem procedure ako se vri prilagoavanje uslova
polaganja ispita za uenike sa smetnjama u razvoju, kojim se obezbeuje jednakost
uenika i odraslih tokom polaganja ispita.

3.1. OPTA MATURA

Program opte mature
lan 59.
Optom maturom proverava se usvojenost optih standarda postignua
nakon zavrenog srednjeg opteg obrazovanja i vaspitanja u gimnaziji, a koji se
propisuju programom opte mature.
Opta matura se polae u skladu sa programom opte mature, koji donosi
ministar na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta.
Pravo na polaganje opte mature
lan 60.
Optu maturu polau uenici nakon zavrenog etvrtog razreda srednjeg
opteg obrazovanja i vaspitanja u gimnaziji.
Optu maturu, odnosno njen deo moe da polae i uenik nakon zavrenog
etvrtog razreda srednjeg strunog, odnosno umetnikog obrazovanja u skladu sa
programom opte mature.
Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifinim tekoama u
uenju ili jezikim barijerama polae optu maturu u uslovima koji obezbeuju
prevazilaenje fizikih i komunikacijskih prepreka, a moe da bude osloboen od
polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja
prilagoavani standardi postignua, ili da taj deo polae u skladu sa individualnim
obrazovnim planom, o emu donose odluku tim za inkluzivno obrazovanje i tim za
pruanje dodatne podrke uenicima.
Timovi pripremaju planove za organizovanje i sprovoenje opte mature za
uenike iz stava 3. ovog lana.

- 22 Javna isprava i nastavak kolovanja

lan 61.
Nakon poloene opte mature ueniku se izdaje javna isprava, u skladu sa
ovim zakonom.
Na osnovu poloene opte mature, uenik moe da se upie u visokokolsku
ustanovu bez polaganja prijemnog ispita, osim ispita za proveru sklonosti i
sposobnosti, u skladu sa zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje.

3.2. STRUNA I UMETNIKA MATURA

Program strune i umetnike mature
lan 62.
Strunom i umetnikom maturom proverava se steenost kompetencija i
usvojenosti posebnih standarda postignua propisanih standardom kvalifikacije u
okviru odgovarajueg zanimanja i za nastavak obrazovanja u naunoj, strunoj ili
umetnikoj oblasti u kojoj je stekao srednje obrazovanje i vaspitanje, na strukovnim ili
akademskim studijama bez polaganja prijemnog ispita, u skladu sa zakonom kojim
se ureuje visoko obrazovanje.
Struna matura polae se u skladu sa propisanim programom strune mature
koji donosi ministar na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje
odraslih.
Umetnika matura se polae u skladu sa propisanim programom umetnike
mature koji donosi ministar na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta.
Pravo na polaganje strune i umetnike mature
lan 63.
Strunu, odnosno umetniku maturu polae uenik nakon zavrenog etvrtog
razreda srednjeg strunog, odnosno umetnikog obrazovanja i vaspitanja u strunoj,
odnosno umetnikoj koli.
Strunu, odnosno umetniku maturu moe da polae odrasli nakon
savladanog programa trogodinjeg srednjeg strunog, odnosno umetnikog
obrazovanja i vaspitanja u strunoj, odnosno umetnikoj koli po programu
prilagoenom za odrasle.
Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifinim tekoama u
uenju ili jezikim i socijalnim barijerama polae strunu, odnosno umetniku maturu
u uslovima koji obezbeuju prevazilaenje fizikih i komunikacijskih prepreka, a
moe da bude osloboen polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koje su mu
tokom obrazovanja prilagoavani standardi postignua, ili da taj deo polae u skladu
sa individualnim obrazovnim planom, o emu odluku donose tim za inkluzivno
obrazovanje i tim za pruanje dodatne podrke uenicima.
Timovi pripremaju planove za organizovanje i sprovoenje strune i
umetnike mature za uenike iz stava 3. ovog lana.

- 23 Javna isprava i nastavak kolovanja

lan 64.
Nakon poloene strune, odnosno umetnike mature uenik stie srednje
struno, odnosno umetniko obrazovanje i vaspitanje, o emu se izdaje javna
isprava, u skladu sa ovim zakonom.
Na osnovu poloene strune, odnosno umetnike mature uenik moe da se
upie na studije u naunoj, strunoj ili umetnikoj oblasti u kojoj je stekao srednje
obrazovanje i vaspitanje, bez polaganja prijemnog ispita, osim ispita za proveru
sklonosti i sposobnosti, u skladu sa zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje.
Na osnovu poloene strune, odnosno umetnike mature uenik moe da se
upie na studije izvan oblasti iz stava 2. ovog lana, uz polaganje odreenih
predmeta opte mature, koje utvrdi samostalna visokokolska ustanova umesto
prijemnog ispita, u skladu sa zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje.

3.3. ZAVRNI ISPIT SREDNJEG STRUNOG OBRAZOVANJA I

VASPITANJA I SPECIJALISTIKI I MAJSTORSKI ISPIT
Program zavrnog ispita srednjeg strunog
obrazovanja i vaspitanja
lan 65.
Zavrnim ispitom srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja proverava se
steenost kompetencija definisanih standardom kvalifikacije za obavljanje poslova
odgovarajueg zanimanja.
Zavrni ispit srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja polae se po
programu koji donosi ministar na predlog Saveta za struno obrazovanje i
obrazovanje odraslih.
Pravo na polaganje zavrnog ispita srednjeg
strunog obrazovanja i vaspitanja
lan 66.
Zavrni ispit polae uenik nakon zavrenog srednjeg strunog obrazovanja i
vaspitanja u trogodinjem trajanju.
Pravo na polaganje zavrnog ispita ima odrasli nakon savladanog programa
srednjeg strunog obrazovanja po programu za odrasle, u skladu sa ovim zakonom.
Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifinim tekoama u
uenju ili jezikim i socijalnim barijerama polae ispite iz st. 1. i 2. ovog lana u
uslovima koji obezbeuju prevazilaenje fizikih i komunikacijskih prepreka, a moe
da bude osloboen polaganja dela ispita iz predmeta za koje su mu tokom
obrazovanja prilagoavani standardi postignua, ili da taj deo polae u skladu sa
individualnim obrazovnim planom, o emu donose odluku tim za inkluzivno
obrazovanje i tim za pruanje dodatne podrke uenicima.
Timovi pripremaju planove za organizovanje i sprovoenje zavrnog ispita za
uenike iz stava 3. ovog lana.
Nakon poloenog zavrnog ispita, ueniku, odnosno odraslom, izdaje se
javna isprava, u skladu sa ovim zakonom.

- 24 Program specijalistikog i majstorskog obrazovanja

lan 67.
Nakon savladanog programa specijalistikog, odnosno
obrazovanja odrasli polae specijalistiki, odnosno majstorski ispit.

majstorskog

Majstorskim, odnosno specijalistikim ispitom proveravaju se znanja, vetine i

strune kompetencije odraslog za obavljanje poslova odgovarajueg zanimanja, u
skladu sa standardom kvalifikacije.
Program specijalistikog, odnosno majstorskog ispita, na predlog Saveta za
struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar.
Nakon poloenog specijalistikog, odnosno majstorskog ispita, odraslom se
izdaje javna isprava, u skladu sa ovim zakonom.

3.4. ISPITI DRUGIH OBLIKA STRUNOG OBRAZOVANJA

lan 68.
Posle zavrenog drugog razreda srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja
ili zavrenog dvogodinjeg obrazovanja za rad, uenik, odnosno odrasli polae
zavrni ispit. Zavrnim ispitom proveravaju se znanja, vetine i strune kompetencije
u skladu sa standardom kvalifikacije.
Uenik i odrasli nakon zavrenog strunog osposobljavanja ili zavrenog
prvog razreda srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja polae ispit strune
osposobljenosti u skladu sa standardom kvalifikacije. Ispit se polae u srednjoj
strunoj koli ili drugoj organizaciji koja ima odobrenje za rad, o emu se izdaje javna
isprava, u skladu sa ovim zakonom.
Uenik i odrasli nakon savladanog programa obuke polae ispit za obuku u
koli ili drugoj organizaciji koja ima odobrenje za rad, pred posebnom komisijom, o
emu se izdaje isprava, u skladu sa ovim zakonom.
Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifinim tekoama u
uenju ili jezikim i socijalnim barijerama polae ispite iz st. 1-3. ovog lana u
uslovima koji obezbeuju prevazilaenje fizikih i komunikacijskih prepreka, a moe
da bude osloboen polaganja dela ispita iz predmeta za koje su mu tokom
obrazovanja prilagoavani standardi postignua, ili da taj deo polae u skladu sa
individualnim obrazovnim planom, o emu odluku donose tim za inkluzivno
obrazovanje i tim za pruanje dodatne podrke uenicima.
Timovi pripremaju planove za organizovanje i sprovoenje ispita iz st. 1-3.
ovog lana za uenike iz stava 4. ovog lana.
Programe iz st. 1-3. ovog lana, na predlog Saveta za struno obrazovanje i
obrazovanje odraslih, donosi ministar.

VI. EVIDENCIJE I JAVNE ISPRAVE

Vrste evidencija
lan 69.
kola vodi evidenciju o:
- ueniku;
- uspehu uenika;

- 25 - ispitima;
- obrazovno-vaspitnom i vaspitnom radu;
- zaposlenima.
Evidencija o ueniku
lan 70.
Evidenciju o ueniku ine podaci o njegovom identitetu (lini podaci),
obrazovnom, socijalnom i zdravstvenom statusu, kao i podaci o preporuenoj i
pruenoj dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci.
Lini podaci o ueniku su: ime i prezime uenika, jedinstveni matini broj
graana, pol, datum roenja, mesto, optina i drava roenja, adresa, mesto, optina
i drava stanovanja, kontakt telefon, matini broj uenika, nacionalna pripadnost,
dravljanstvo.
Izjanjenje o nacionalnoj pripadnosti nije obavezno.
Lini podaci o roditelju, staratelju i hranitelju uenika su: ime i prezime
roditelja, jedinstveni matini broj graana, pol, datum roenja, mesto, optina i
drava roenja, adresa, mesto, optina i drava stanovanja, kontakt telefon, odnosno
adresa elektronske pote.
Podaci o obrazovnom statusu uenika su podaci o: svojstvu redovnog,
odnosno vanrednog uenika, upisanom podruju rada, trajanju obrazovanja i
vaspitanja, obrazovnom profilu i smeru, jeziku na kojem se izvodi obrazovno-vaspitni
rad, obaveznim i izbornim predmetima, organizaciji obrazovno-vaspitnog rada,
individualnom obrazovnom planu, stranim jezicima, fakultativnim predmetima,
sekcijama za koje se opredelio, dopunskoj, dodatnoj i pripremnoj nastavi, ueu na
takmienjima, nagradama, izostancima, izreenim vaspitnim i vaspitno-disciplinskim
merama, ueu u radu organa kole i opredeljenju za nastavak obrazovanja.
Podaci o socijalnom statusu uenika i roditelja su: podaci o uslovima
stanovanja (stanovanje u stanu, kui, porodinoj kui, podstanarstvo, stanovanje u
domu, da li uenik ima svoju sobu i drugi oblici stanovanja), stanju porodice (broju
lanova porodinog domainstva, da li su roditelji ivi, njihov obrazovni nivo i
zaposlenje i primanja socijalne pomoi).
Podatak o zdravstvenom statusu uenika je podatak o tome da li je uenik
obuhvaen primarnom zdravstvenom zatitom.
Podaci o preporuenoj i pruenoj dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i
socijalnoj podrci su podaci koje dostavlja interresorna komisija koja vri procenu
potreba i podaci o njihovoj ostvarenosti.
Evidencija o uspehu uenika
lan 71.
Evidenciju o uspehu uenika ine podaci kojima se utvruje postignut uspeh
uenika u uenju i vladanju i to: ocene u toku klasifikacionog perioda, zakljune
ocene iz nastavnih predmeta i vladanja na kraju prvog i drugog polugodita,
zakljune ocene na kraju kolske godine, ocene na maturi i zavrnom ispitu i podaci
o izdatim akim knjiicama, svedoanstvima i diplomama, uverenjima o uspehu
uenika i diplomama za izuzetan uspeh, kao i o ocenama postignutim na ispitima.

- 26 Evidencija o ispitima
lan 72.
Evidenciju o ispitima ine podaci o obavljenim maturskim i zavrnim ispitima,
specijalistikom i majstorskom ispitu, ispitu strune osposobljenosti, ispitu za obuku
za rad, razrednim i popravnim ispitima, ispitima vanrednih uenika, dopunskim
ispitima, godinjim i drugim ispitima u skladu sa zakonom, kao i podatak o nazivu
rada koji je sastavni deo odreenog ispita.
Evidencija o obrazovno-vaspitnom i vaspitnom radu
lan 73.
Evidenciju o obrazovno-vaspitnom i vaspitnom radu ine podaci o: podeli
predmeta, odnosno modula na nastavnike i rasporedu asova nastave i ostalih oblika
obrazovno-vaspitnog rada, udbenicima i drugim nastavnim sredstvima, rasporedu
pismenih radova, kontrolnim vebama, ostvarivanju kolskog programa, saradnji sa
roditeljima i lokalnom samoupravom, vaspitnoj grupi, godinjem programu vaspitnog
rada i njegovom ostvarivanju i ostalim oblicima vaspitnog rada.
Evidencija o zaposlenima
lan 74.
Evidenciju o zaposlenima ine sledei podaci: ime i prezime, jedinstveni
matini broj graana, pol, datum roenja, mesto, optina i drava roenja, adresa,
mesto, optina i drava stanovanja, kontakt telefon, adresa elektronske pote, nivo i
vrsta obrazovanja, podaci o strunom usavravanju i steenim zvanjima, podaci o
dravljanstvu, sposobnosti za rad sa decom i uenicima i proveri psihofizikih
sposobnosti, podatak o poznavanju jezika nacionalne manjine, podatak o vrsti
radnog odnosa, nainu i duini radnog angaovanja, istovremenim angaovanjima u
drugim ustanovama, izreenim disciplinskim merama, podaci o strunom ispitu i
licenci, podaci o zaduenjima i fondu asova nastavnika, vaspitaa, strunih
saradnika i pomonih nastavnika, plati i ueu u radu organa kole, a u svrhu
ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa Zakonom.
Nain prikupljanja podataka u evidencijama
lan 75.
Podaci u evidencijama prikupljaju se na osnovu dokumentacije izdate od
strane nadlenih organa koju dostavljaju punoletni uenici i roditelji, odnosno
staratelji i izjava punoletnih uenika i roditelja, odnosno staratelja.
Naroito osetljivi podaci obrauju se uz pristanak punoletnog uenika i
roditelja, odnosno staratelja, koji se daje u pismenom obliku, u skladu sa zakonom
kojim se ureuje zatita podataka o linosti.
Voenje evidencija
lan 76.
Prikupljeni podaci ine osnov za voenje evidencija.
Evidencije u koli se vode elektronski, u okviru jedinstvenog informacionog
sistema prosvete i u papirnoj formi na propisanim obrascima.

- 27 Vrstu, naziv i sadraj obrazaca i nain voenja evidencija propisuje ministar i

odobrava njihovo izdavanje.
Evidencija se vodi na srpskom jeziku irilikim pismom, a latinikim u skladu
sa zakonom.
Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje i na jeziku nacionalne manjine,
evidencija se vodi i na jeziku i pismu te nacionalne manjine.
Evidencija se moe voditi i samo na jeziku i pismu nacionalne manjine na
obrascu koji propisuje ministar, kao deo podzakonskog akta iz stava 3. ovog lana.
Obrada podataka
lan 77.
Podatke u evidencijama prikuplja kola.
Direktor kole se stara i odgovoran je za blagovremen i taan unos podataka i
odravanje aurnosti evidencija i bezbednost podataka, bez obzira na nain njihovog
voenja.
Rokovi uvanja podataka u evidencijama
lan 78.
Lini podaci iz evidencije o uenicima i podaci iz evidencije o uspehu uenika
koji se odnose na zakljune ocene na kraju kolske godine i ocene na maturi i
zavrnom ispitu uvaju se trajno.
Svi ostali podaci iz l. 70.-73. ovog zakona uvaju se deset godina.
Podaci iz evidencije o zaposlenima uvaju se deset godina.
Javne isprave
lan 79.
Na osnovu podataka unetih u evidenciju, kola izdaje javne isprave.
Javne isprave, u smislu ovog zakona, su: aka knjiica, ispisnica, uverenje,
svedoanstvo i diploma, a za uenike u srednjoj koli sa domom uenika
legitimacija, odnosno elektronska kartica.
kola upisanom redovnom ueniku izdaje aku knjiicu, a prilikom
ispisivanja ispisnicu.
kola izdaje ueniku uverenje o poloenom ispitu, odnosno o savladanom
programu strunog osposobljavanja i svedoanstvo za svaki zavreni razred.
kola izdaje diplomu za steeno obrazovanje za rad u trajanju od dve godine
i diplomu o steenom srednjem obrazovanju i vaspitanju, o zavrenom majstorskom
obrazovanju i zavrenom specijalistikom obrazovanju.
Javna isprava se izdaje na srpskom jeziku irilikim pismom, latinikim
pismom u skladu sa zakonom, a kada se nastava izvodi i na jeziku nacionalne
manjine, javna isprava se izdaje i na tom jeziku.
Ministar propisuje obrazac javne isprave i odobrava njegovo izdavanje, osim
za elektronsku karticu.

- 28 Upotreba peata
lan 80.
kola overava verodostojnost javne isprave peatom, saglasno zakonu.
Statutom kole odreuje se lice odgovorno za upotrebu i uvanje peata.
Duplikat javne isprave
lan 81.
kola izdaje duplikat javne isprave na propisanom obrascu, posle proglaenja
originala javne isprave nevaeim u Slubenom glasniku Republike Srbije na
osnovu podataka iz evidencije koju vodi.
U nedostatku propisanog obrasca, kola izdaje uverenje o injenicama
unetim u evidenciju, u skladu sa zakonom.
Ponitavanje javne isprave
lan 82.
kola ponitava javnu ispravu iz lana 79. ovog zakona ako utvrdi:
1)

da nije izdata na propisanom obrascu;

2)

da ju je potpisalo neovlaeno lice;

3)

da nije overena peatom u skladu sa zakonom;

4)

da nije izdata na jeziku i pismu u skladu sa zakonom;

5) da nije izdata na osnovu propisane evidencije ili da podaci u ispravi ne

odgovaraju podacima u evidenciji;
6) da imalac javne isprave nije savladao propisani kolski program,
odnosno nastavni plan i program;
7) da imalac javne isprave nije poloio propisane ispite u skladu sa ovim
zakonom.
Ako kola ne poniti javnu ispravu, u skladu sa zakonom, ponitie je
Ministarstvo.
Javna isprava koju na propisanom obrascu izda druga organizacija koja
obavlja delatnost obrazovanja po vankolskim propisima ili koja sadri naziv
obrazovnog profila koji se stie u koli suprotno odredbama ovog i zakona kojim se
ureuje obrazovanje odraslih nitava je.
Oglaavanje ponitavanja javne isprave
lan 83.
kola, odnosno Ministarstvo oglaava ponitavanje javne isprave u
Slubenom glasniku Republike Srbije.
Utvrivanje steenog obrazovanja u sudskom postupku
lan 84.
Lice koje nema javnu ispravu o steenom obrazovanju, a evidencija o tome,
odnosno arhivska graa je unitena ili nestala, moe da podnese zahtev nadlenom
sudu, radi utvrivanja steenog obrazovanja.

- 29 Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri dokaze na osnovu kojih moe da se

utvrdi da je to lice steklo odgovarajue obrazovanje i potvrdu da je evidencija,
odnosno arhivska graa unitena ili nestala.
Potvrdu da je arhivska graa unitena ili nestala izdaje kola u kojoj je lice
steklo obrazovanje ili drugo pravno lice koje je preuzelo evidenciju, odnosno arhivsku
grau. Ako niko nije preuzeo evidenciju, odnosno arhivsku grau, potvrdu izdaje
Ministarstvo.
lan 85.
Reenje o utvrivanju steenog obrazovanja, licu iz lana 84. ovog zakona,
donosi nadleni sud u vanparninom postupku, na osnovu pismenih dokaza.
Reenje kojim se utvruje steeno obrazovanje zamenjuje javnu ispravu koju
izdaje kola.

VII. PRIZNAVANJE STRANE KOLSKE ISPRAVE

lan 86.
Dravljanin Republike Srbije koji je u inostranstvu zavrio srednje
obrazovanje ili pojedini razred kole, odnosno koji je u Republici Srbiji zavrio stranu
kolu ili pojedine razrede kole, ima pravo da zahteva priznavanje steene strane
kolske isprave.
Strani dravljanin i lice bez dravljanstva ima pravo da zahteva priznavanje
strane kolske isprave, ako za to ima pravni interes.
Priznavanjem se strana kolska isprava izjednaava sa odgovarajuom
javnom ispravom steenom u Republici Srbiji.
Stranu kolsku ispravu priznaje Ministarstvo.
Postupak
lan 87.
U postupku priznavanja strane kolske isprave primenjuju se odredbe zakona
kojim se ureuje opti upravni postupak, ukoliko ovim zakonom nije drukije ureeno.
U postupku iz stava 1. ovog lana uzimaju se u obzir: sistem obrazovanja
strane drave, trajanje obrazovanja, nastavni plan i program, prava koja imaocu daje
strana kolska isprava i druge okolnosti od znaaja za odluivanje.
Ako se u postupku utvrdi da strani nastavni plan i program znatno odstupa od
domaeg sa kojim se uporeuje, priznavanje se uslovljava polaganjem odreenih
ispita, izradom odreenih radova ili proverom znanja.
Ministarstvo moe utvrivanje ispita i proveru sposobnosti i vetina iz stava 3.
ovog lana poveriti posebnoj strunoj komisiji.
Ispiti utvreni kao uslov za priznavanje strane kolske isprave polau se u
odgovarajuoj koli najkasnije do datuma koji odredi Ministarstvo.
Uslovni upis
lan 88.
Lice o ijem se pravu na priznavanje strane kolske isprave odluuje moe
biti uslovno upisano u naredni razred ukoliko postupak nije okonan do isteka roka
za upis uenika u kolu.

- 30 Reenje o priznavanju
lan 89.
Lice koje zahteva priznavanje strane kolske isprave uz zahtev dostavlja
original te isprave i prevod ovlaenog prevodioca.
Reenje o priznavanju konano je u upravnom postupku.
Kratak sadraj reenja ispisuje se na originalu strane kolske isprave i na
primerku prevoda (klauzula o priznavanju).
Ministarstvo vodi evidenciju i uva dokumentaciju o priznavanju strane
kolske isprave.

VIII. VREDNOVANjE OBRAZOVNO VASPITNOG RADA

Vrednovanje kvaliteta rada kole
lan 90.
Vrednovanje kvaliteta rada kole ostvaruje se kao samovrednovanje i
spoljanje vrednovanje kvaliteta.
Samovrednovanje i spoljanje vrednovanje vri se u skladu sa zakonom.
Na osnovu rezultata vrednovanja kvaliteta rada, kola sainjava plan za
unapreivanje kvaliteta rada u oblastima definisanim standardima kvaliteta rada
ustanova.
Plan za unapreivanje kvaliteta rada sastavni je deo razvojnog plana kole.

IX. TRAJK ZAPOSLENIH

lan 91.
Zaposleni u koli ostvaruju pravo na trajk u skladu sa Zakonom, ovim
zakonom i zakonom kojim se ureuje trajk.
trajkaki odbor i zaposleni koji uestvuju u trajku duni su da trajk
organizuju i vode na nain kojim se ne ugroava bezbednost uenika i zaposlenih i
imovine i omoguava nastavak rada po okonanju trajka.
lan 92.
Nastavnik, vaspita i struni saradnik ostvaruju pravo na trajk pod uslovom
da obezbede minimum procesa rada kole, u ostvarivanju prava graana od opteg
interesa u srednjem obrazovanju i vaspitanju.
Minimum procesa rada za nastavnika je izvoenje nastave u trajanju od 30,
odnosno 40 minuta po asu u okviru dnevnog rasporeda i obavljanje ispita, a za
strunog saradnika, odnosno vaspitaa 20 asova rada nedeljno.
Ako nastavnik, vaspita i struni saradnik uestvuju u trajku ne obezbeujui
minimum procesa rada iz stava 2. ovog lana, direktor kole pokree disciplinski
postupak.
Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku, za povredu obaveze iz stava 2.
ovog lana, izrie se mera prestanka radnog odnosa.
Direktor kole je duan da za vreme trajka organizovanog protivno odredbi
stava 2. ovog lana, obezbedi ostvarivanje nastave ili obavljanje ispita, odnosno
deurstvo vaspitaa dok traje trajk.

- 31 -

X. KAZNENE ODREDBE
lan 93.
Novanom kaznom od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara kaznie se za
prekraj kola ako:
1)
65- 68);

obavi ispit suprotno odredbama ovog zakona (l. 55-60, l. 62, 63. i l.

2)

ne vodi, na propisani nain, ili neuredno vodi propisanu evidenciju (l. 69-

78);
3) izda javnu ispravu o zavrenom kolovanju suprotno odredbama ovog
zakona (l. 61. i 64, lan 66. stav 5, lan 67. stav 4, lan 68. st. 2. i 3. i lan 79).
Novanom kaznom od 5.000,00 do 100.000,00 dinara kaznie se direktor,
odnosno odgovorno lice kole, za prekraj iz stava 1. ovog lana.

XI. POVERAVANJE POSLOVA DRAVNE UPRAVE

AUTONOMNOJ POKRAJINI
lan 94.
Poslovi utvreni lanom 5. stav 3. (davanje saglasnosti za realizaciju nastave
i ostvarivanje kolskog programa na jezicima nacionalnih manjina za manje od 15
uenika po pribavljenom miljenju odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne
manjine), lanom 36. stav 8. (davanje saglasnosti na broj uenika za sticanje strune
osposobljenosti, prekvalifikacije, dokvalifikacije i specijalizacije), lanom 86. stav 4.
(priznavanje strane kolske isprave), lanom 87. st. 4. i 5. (postupak priznavanja
strane kolske isprave) i lanom 89. stav 4. (voenje evidencije i uvanje
dokumentacije o priznavanju strane kolske isprave) ovog zakona, poveravaju se
autonomnoj pokrajini.
Sredstva za finansiranje ustanova na teritoriji autonomne pokrajine
obezbeuju se u skladu sa zakonom.
U obavljanju poslova iz stava 1. ovog lana organi autonomne pokrajine
sarauju sa organima Republike Srbije i organima jedinice lokalne samouprave.
U pogledu poverenih poslova dravne uprave iz stava 1. ovog lana
Ministarstvo prema autonomnoj pokrajini ima prava i dunosti propisane zakonom
kojim se ureuje dravna uprava.

XII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 95.
Vlada e, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona,
obrazovati Komisiju iz lana 8. stav 2. ovog zakona.
Ministar e doneti podzakonske akte na osnovu ovlaenja iz ovog zakona u
roku od dve godine od dana poetka primene ovog zakona.
lan 96.
Podzakonski akti doneti do stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se ako
nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, do donoenja propisa na osnovu ovog zakona.

- 32 lan 97.
kola e uskladiti svoju organizaciju i opte akte sa odredbama ovog zakona
u roku od est meseci od dana njegovog stupanja na snagu.
lan 98.
Do donoenja novih nastavnih planova i programa u skladu sa Zakonom, u
koli se polau: zavrni, maturski, specijalistiki ispit i ispit za proveru strune
osposobljenosti.
Zavrni ispit polae uenik na kraju dvogodinjeg i trogodinjeg obrazovanja,
maturski ispit - na kraju etvorogodinjeg obrazovanja, specijalistiki ispit - na kraju
specijalizacije, a ispit za strunu osposobljenost na kraju strunog osposobljavanja.
Ispit iz stava 1. ovog lana uenik polae u koli u kojoj je zavrio razred u
junskom i avgustovskom ispitnom roku.
Uspeh uenika na ispitu iz stava 1. ovog lana ocenjuje se brojano,
prosenom ocenom.
Uenik koji je popravni ispit polagao u junskom ispitnom roku, polae ispit iz
stava 1. ovog lana u avgustovskom ispitnom roku.
Redovan uenik koji ne poloi ispit iz stava 1. ovog lana u avgustovskom
ispitnom roku moe taj ispit da polae, kao vanredan uenik, u ispitnim rokovima
utvrenim optim aktom kole.
lan 99.
Obrazovanje za rad u trajanju od dve godine odgovara drugom stepenu
strune spreme; srednje obrazovanje u trajanju od tri godine treem, a srednje
obrazovanje u trajanju od etiri godine etvrtom stepenu.
kolovanje za specijalizaciju odgovara petom stepenu strune spreme.
Struno osposobljavanje u trajanju od godinu dana odgovara prvom stepenu
strune spreme.
Obrazovanje steeno u koli za talentovane uenike odgovara etvrtom
stepenu strune spreme.
lan 100.
Lice koje je steklo pravo po osnovu lana 355. stav 1. taka 1. i lana 356. st.
4, 5. i 6. Zakona o usmerenom obrazovanju i vaspitanju (Slubeni glasnik SRS, br.
14/86, 8/88 i 19/89) i l. 371, 372, 373. i 374. stav 3. Zakona o vaspitanju i
obrazovanju (Slubeni glasnik SAPV, br. 15/83, 11/86, 5/87, 17/88 i 23/88) i lana
138. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vaspitanju i obrazovanju (Slubeni
glasnik SAPV, broj 11/86) zadrava i dalje to pravo.
lan 101.
Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o srednjoj koli
(Slubeni glasnik RS, br. 50/92, 53/93 dr. zakon, 67/93 dr. zakon, 48/94 dr.
zakon, 24/96, 23/02, 25/02 ispravka, 62/03 dr. zakon, 64/03 dr. zakon, 101/05
dr. zakon i 72/09), osim odredaba lana 23, lana 24. stav 1. i lana 26. koje se
primenjuju do donoenja novih nastavnih planova i programa u skladu sa Zakonom.

- 33 lan 102.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije, a primenjuje se poev od kolske 2013/2014. godine.