Akvni ljudi

Pasivne kue
Informacije za projektante, izvoae i investore

Pasivna kuata je to?

Vei ivotni komfor, manje energije

Graenje za budunost

Pasivna kua je koncept niskoenergetskog

standarda gradnje koji kombinuje visoki
komfor unutranjeg prostora sa veoma niskom
potronjom energije. Pasivne komponente:
trostruko zastakljenje, izolacija, vazduna
zapvenost i povratna toplota iz otpadnog
vazduha, predstavljaju kljune elemente za
doszanje pasivnog standarda. Spolja gledano
izmeu pasivnih kua i konvencionalnih kua nema
nikakvih razlika, zato to pasivna kua predstavlja
standard a ne specini metod gradnje.

Koncept pasivne kue je standard niskoenergetskih

objekata koji se stalno unapreuje. Odgovorno
projektovanje i paljiva implementacija detalja su
najbitniji. Pasivna kua je projektovana i izvedena
tako da potrebna toplota za grejanje, moe bi
obezbeena venlacionim sistemom. Koliina
toplote za grejanje tako je mala da prostorija od
20m2 moe bi zagrejana sa 10 malih svea ili sa
toplotom koju oslobaaju 4 osobe u toj prostoriji,
ak i usred zime. U realnom ivotu pasivne kue
se ne greju sveama ve sa komfornim sistemom
venlacije. Ukupna potronja toplotne energije je
veoma niska.

ta je to tako posebno u pasivnoj kui?

Sve je u detaljima:
1. Izuzetno visok nivo termoizolacije
2. Super izolovani ramovi prozora sa trostrukim
zastakljenjem
3. Konstrukcija bez termikih mostova
4. Superzapvenost termikog omotaa objekta
5. Komforna venlacija sa visoko ekasnom
rekuperacijom
.

izvor: PHI

Prilagoeno lokalnim klimatskim uslovima

Koncept pasivne kue moe bi primenjen irom
celog sveta, generalni pristup je is. Zavisno od
lokalnih klimatskih uslova, kvalitet postavljenih
zahteva je razliit. U toplijim klimatskim regionima
dodatna panja je posveena pasivnim merama
hlaenja, kao to su postavljanje zasenenja ili
venlacija prozorima, kako bi se obezbedio komfor
i u toku leta. Svaka komponenta pasivne kue treba
da bude prilagoena lokalnim uslovima.

1.5 litar/m2 - toplotne energije za godinu dana!

ta to znai za vlasnika objekta:
Pasivna kua ne koris vie od 1.5 litra lo ulja ili 1.5m3 zemnog gasa
(ekvivalent 15KWh) za m2 stambenog prostora za godinu dana. To
znai utedu od vie od 90% u poreenju sa prosenom potronjom u
konvencionalnim objekma u Srbiji.

uteda preko 90 %

Bitne prednos pasivne kue:

1. Visok nivo komfora
2. Sve vazduh u svim prostorijama u toku cele godine
3. Zdrava konstrukcija objekta: bez poveanja vlage i pojave bui
4. Ekstremno niski trokovi grejanja- iako cene energije rastu
5. Podrka borbi prov ekolokih promena

Dozvolite da vas injenice ubede!

Pasivna kua je
udobna.

ekasna.

Pasivna kua je u dobro izolovanom termikom

omotau kako bi toplota ostala unutar objekta. To
prakno znai:
- Podjednako tople povrine u prostoriji
- Konstantan unutranji komfor
- Nema oscilacija temperature

- Ona zahteva veoma malo toplotne energije.

- Obezbeuje visok kvalitet unutranjeg vazduha
sa minimalnim tehnikim naporom.

Komforna venlacija obezbeuje stalno istu

prijatnu toplotu i sve vazduh u prostorijama.

odriva.
- Visoka energetska ekasnost drasno redukuje
emisiju CO2 .
- Standard pasivne kue znaajno uestvuje
u borbi prov klimatskih promena i pomae
ouvanje neobnovljivih izvora toplote kao to su
gas i naa.
- Energetske potrebe pasivne kue mogu bi
kompletno pokrivene od strane obnovljivih izvora
energije.

inovavna.
- Koncept pasivne kue je moderan standard
u graevinarstvu koji otvara potpuno nove
perspekve za arhitekte i ininjere. Graevinska
industrija razvija visokoekasan proizvod i nudi ga
na tritu. Invesranje u komfor i ekasnost stvara
dodatnu vrednost kao i nova radna mesta na
nacionalnom nivou.

isprobana i pouzdana.
- Nekoliko stona pasivnih kua je nauno
posmatrano i rigorozno ispivano. Konstantni
pozivni rezulta su veoma ubedljivi!
- Hiljade pasivnih kua su ve izgraene,
useljene i dokazano ekasne.

jednostavna.

jasna.

Pasivna kua ne zahteva dodatno angaovanje

korisnika, ve sa svojim dizajnom obezbeuje
prijatne unutranje i povrinske temperature.
Nema potrebe da brinete o venlaciji prostorija.
Svi ovi zahtevi ne podrazumevaju nunu upotrebu
komplikovane tehnologije.

Standard pasivne kue nije propis za gradnju

objekata. Bene pasivne kue su oigledni.
Sve to je potrebno je lako dostupno: iskustvo,
graevinski materijali, soveri za projektovanje.
Svaki graevinski preduzima moe uestvova u
borbi prov klimatskih promena i za odrivi razvoj
bez sniavanja komfora!

User friendly concept je integrisan u pasivnu

kuu, tako da moete ostvari benet od vremena
koje vam preostaje!

Informacije o projekma izgraenih

pasivnih kua moete nai na:
www.passivehousedatabase.com

izvor: PHI

Invescija koja se ispla!

Da li je pasivna kua skuplja od

konvencionalne kue?
Primeri prakse pokazuju da trokovi izgradnje
pasivne kue ne moraju nuno bi vei od trokova
izgradnje konvencionalne kue prema vaeim
standardima. Uopteno, dodatni trokovi za
gradnju pasivne kue mogu varira od 5-15%.
Na primer, dodatni trokovi za izgradnju
vieporodine stambene zgrade su 8% a za
izgradnju administravnog objekta ili kole to je
oko 5%. Uteda na energiji potrebnoj za grejanje,
koja se pose izgradnjom pasivne kue, je vea od
dodatnih trokova za izgradnju iste. Nivo komfora
u pasivnoj kui, sigurnost od strukturnih oteenja
i veoma niska potronja energije poveavaju cenu
nekretnine.
Ako elite da gradite pasivnu kuu, najbolje je od
samog poetka projektova kao takvu. Deblji sloj
izolacije moe kota malo vie (kako bi izgradili
zid koji odgovara standardu pasivne kue) ali cena
dodatnog materijala kao i aplikacija fasade je
prakno veoma niska.

Uopteno, pasivne kue nisu po pravilu skuplje

od konvencionalnih kua. U kontekstu trokova
eksploatacije kue, pasivna kua je ekonomski
ekasnija od prosene nove konvencionalne kue.
Invescija u pasivnu kuu je skuplja od
konvencionalne kue oko 15%, ali ako uzmemo
u obzir i reijske trokove situacija se okree u
korist pasivne kue. Ve u 8 godini dolazimo do
poravnjanja zbirnih trokova inicijalne invescije i
reijskih trokova, posle toga sve vreme ivimo u
komfornoj pasivnoj kui i tedimo.

Kvalitet je prioritet!

Projektovanje
Program za Projektovanje Pasivnih Kua- PHPP
(nem: Passivhaus Projekrungs Paket, eng:
The Passive House Planning Package) je jasno
strukturisan alat za projektovanje pasivnih kua
koji se moe koris od strane arhitekata i svih
ostalih koji su ukljueni u proces projektovanja.
Paket za sada koris nekoliko hiljada korisnika
irom sveta.

PHPP sadri alate za:

raunanje U-vrednos graevinskih konstrukcija
sa dobrom termikom izolacijom
izraunavanje energetskog bilansa
projektovanje sistema za venlaciju
izraunavanje optereenja grejanja
proraun letnjeg komfora
i mnoge druge korisne alate za pouzdano
projektovanje pasivnih kua

Program za Projektovanje Pasivnih Kua - PHPP 2007 SRB je dostupan i na srpskom jeziku sa
odgovarajuim klimatskim podacima za teritoriju Republike Srbije. Vie informacija o samom soveru
moete nai na www.pasivnakuca.rs.

Napravimo pasivnu kuu bez termikih

mostova i superzapvenu!
Objekat bez termikih mostova je najekasnija
mera utede kako je pokazalo iskustvo do sada.
Termiki omota objekta se ne sastoji samo od
standardnih konstrukvnih elemenata zidovi,
krov, tavanice ve ukljuuje i ivice, uglove, konzole.
Toplotni gubici generalno na ovim mesma su dosta
vei od ostatka konstrukcije (termiki mostovi).
Na primer: konzolna konstrukcija balkona prekida
konnuitet termikog omotaa i provodi toplotu
van objekta. Elemen za prekid termikog mosta ili
nezavisna balkonska konstrukcija su reenja koja
smanjuju toplotne gubitke.

Superzapvena konstrukcija smanjuje rizik od

strukturalnih oteenja objekta. Poszanje
superzapvenos zahteva paljivo planiranje
i izvoenje. Vazdunonepropusni sloj moe se
uspeno izves npr. unutranjom malteracijom,
folijama i ploama na bazi drveta. Kvalitetna radna
snaga i pravilna ugradnja materijala i proizvoda
(prozori i vrata) za poszanje zapvenos su
takoe veoma vani.
Prednos superzapvene kue su: nema promaje,
nema strukturnih oteenja, bolja zvuna izolacija,
tedi energiju i veoma je komforna.

Koncept pasivne kue tei konstrukciji bez

termikih mostova tj. smanjenju termikih
mostova do nivoa kada ih ne treba uzima u obzir
prilikom prorauna.

Vazdunonepropusni sloj u pasivnoj kui

predstavlja nevidljivu opnu oko grejanog
prostora (linija olovke mora bi neprekidna). Za
svaki detalj konkretno se mora odredi materijal
i denisa veza.
Pravilo olovke vai takoe i za termiki omota
bez termikih mostova. Neizbena probijanja
omotaa treba da imaju minimalnu toplotnu
provodnost.

-10OC

20OC

-10OC

Bu, hladno po nogama, pukone u objektu

u pasivnoj kui ove stvari su prolost!
Vazduh ne treba da ulazi u objekat kroz zidove
(termiki omota) pod ucajem vetra i temperaturne razlike. Ovakava venlacija ne moe da
obezbedi konstantan kvalitet vazduha u objektu,
nekomforna je (previe ili premalo vazduha) i moe
izazva strukturna oteenja objekta. upljine u
termikom omotau dozvoljavaju da topli vlani
vazduh curi od iznutra ka spolja. Vazduh se
hladi, vlanost se kondenzuje i izaziva vlagu i bu.
Kua u kojoj toplota curi spolja je zvuno loe
izolovana i ima ogromne toplotne gubitke. Zbog
toga svaka kua treba da bude superzapvena. U
pasivnoj kui sistem komforne venlacije ekasno
obezbeuje stalno sve vazduh.

Paljivim projektovanjem je mogue izgradi

objekat koji je superzapven. Graevinski
preduzimai i arhitek sa iskustvom pasivne
gradnje znaju kako to treba uradi. Za
svaku pasivnu kuu je neophodno uradi
test nepropusnos (Blower Door test) u
odgovarajuem trenutku kako bi proverili da li su
dosgnu rigorozni zahtevi kvaliteta. Test se izvodi
simuliranjem nadpriska i podpriska i merenja
ukupnog curenja vazduha. Sva mesta curenja
treba odmah sanira.
Prednos superzapvene kue su: nema promaje,
nema strukturnih oteenja, bolja zvuna izolacija,
tedi energiju i veoma je komforna.

Prozori u pasivnoj kui

Izolovani prozorski ramovi i niskoemisiono

trostruko zastakljenje
Visoko kvalitetni prozori su veoma vani u
pasivnoj kui. Rigorozni standardi termike
zate (U=0.85W/m2K) za ugraene prozore su
odreeni iz zahteva za komforom u stambenim
prostorijama. Prosena temperature na
unutranjoj povriniprozora u toku zimskih dana
mora bi iznad 17oC, iako nema radiatora ispod
prozora.Na ovaj nain je obezbeen toplotni
komfor ak i u blizini prozora. Ram prozora ima
veoma bitnu ulogu, jer za prozor pine veliine
ram ini izmeu 30-40% ukupne povrine prozora.
Toplotni gubici konvecionalnih ramova prozora
(U=1.5-2.0W/m2K) su dvostruko vei od gubitaka
izolovanog rama sa koecijentom (U=0.80W/m2K).

Dodatni toplotni gubici po rubu zastakljenja se

moraju uze u obzir kod konvenvionalnih prozora
a mogu se smanji upotrebom kvalitetnijih
termoizolovanih lajsni. Zbog toga su dobro
izolovani ramovi prozora veoma bitni za visoko
kvalitetno zastakljenje (niskoemisiono trostruko
zastakljenje).
Niskoemisiono trostruko zastakljenje i
superizolovan ram, kako je ve navedeno su
potrebni u srednje evropskom klimatu. U toplijim
regionima su dovoljni prozori sa niskoemisionim
dvostrukim zastakljenjem, dok su hladnijim
predelima ak potrebna i etvorostruka
zastakljenja sa dodatnim izoliranjem ramova.

Maksimalni komfor
Spreavanje termikih mostova na prozorima

Korienje suneve energije

Znaajni termiki mostovi se mogu javi ako je

prozor loe ugraen u zid. U pasivnoj kui prozori
su ugraeni u fasadnu izolaciju tj. u ravan izolacije
a ne u nosivi deo zida kako je to najee sluaj.
To znai da izolacija mora ima veu debljinu kako
bi prekrila ram prozora i spreila pojavu termikih
mostova i kondenzaciju na prozoru sa unutranje
strane. Za serkovane prozore takoe treba ima
detalje ugradnje kako bi sve odgovaralo prilikom
ugradnje.

Sunevo zraenje ulazi u sobu kroz zastakljenje

i daje pasivne solarne dobitke. Toplotni gubici
u velikoj meri mogu bi smanjeni dobrom
izolacijom. Koliina pasivnih solarnih dobitaka
zavisi od poloaja objekta kao i od poloaja i
orjentacije prozora.
Iskusni projektan projektuju pasivne kue ak
i tamo gde nema solarnih dobitaka. Pasivno
korienje solarne energije pored utede u energiji
i trokovima obezbeuje atrakvne i zdrave uslove
za ivot.

Najvanije je smanjenje termikih mostova ugradnjom prozora u ravan izolacije. Ako dodatna izolacija
prekrije ram prozora toplotni gubici su jo manji.

izvor: PHI

Komforna venlacija

U pasivnoj kui sistem venlacije ima kljunu ulogu

jer obezbeuje vazduh koji je ist, bez polena, bez
praine i eliminie vlanost i mirise koji se mogu
javi u spoljanjem vazduhu. Otvaranjem prozora
moemo takoe provetrava, ali su onda toplotni
gubici vei od ukupne potrebne toplote.
Zbog toga je sistem rekuperacije (povraaja)
toplote iz otpadnog vazduha neophodan u
pasivnoj kui. On smanjuje toplotne gubitke
venlacijom, zato jer u izmenjivau otpadni vazduh
prenosi toplotu sveem vazduhu bez direktnog
kontakta.

Zavisno od izmenjivaa toplote preko 90% toplote

otpadnog vazduha moe da se prenese na sve
vazduh i zagreje ga skoro na sobnu temperaturu.
Visoko kvalitetni venlacioni sistemi obezbeuju
da nikada ne doe do meanja otpadnog i sveeg
vazduha. Sve vazduh se ubacuje u dnevnu sobu
i spavae sobe dok se izvlai iz kuhinje, kupala
i WC. Ove dve zone su povezane zonom prenosa
vazduha (npr. hodnik) kojom vazduh prolazi kroz
objekat i omoguava da se sve vazduh koris vie
puta.

Osnovni princip venlacije pasivne kue je:

Otpadni vazduh se izbacuje iz kuhinje, kupala i WC-a. Sve vazduh se ubacuje u dnevnu sobu i spavae
sobe dok su zone prenosa vazduha automatski venlisane. Generalno, sistem venlacije treba da
obezbedi 30m3 po osobi za sat vremena. Poto je maksimalna temperatura vazduha 500C, toplotno
optereenje koje se moe pokri grejnjem vazduhom je do 10W/m2 .

ist vazduh, prijatna klima

Kako bi obezbedili nesmetano strujanje vazduha
kada su vrata zatvorena neophodni su otvori
na vrama ili zazori ispod vrata kako bi vazduh
nesmetano strujao. Kvalitetni sistemi venlacije
pasivne kue su super hi , maksimalni nivo buke
u pasivnoj kui je 25dB(A). Kako bi zadovoljili ove
zahteve venlacioni sistemi su sa priguivaima
buke koji spreavaju prenos buke izmeu
prostorija.
Upotreba i odravanje sistema komforne
venlacije je veoma lako. Iz higijenskih razloga
sistem mora ima ltere. Filteri se moraju redovno
menja barem jednom godinje.

ak je i u pasivnoj kui potrebno grejanje, ali su

potrebe za toplotnom energijom tako male da se
sistem za venlaciju moe koris i za grejanje.
Sve vazduh se zagreva tako to prolazi kroz topli
registar koji se zagreva od strane kompaktne
toplotne pumpe. Kompaktne toplotne pumpe
kombinuju sve funkcije koje su potrebne jednom
objektu (venlacija sa rekuperacijom toplote, grejanje i zagrevanje potrone tople vode) u jednom
ureaju. Kompaktna jedinica, industrijski proizvedena, je malih gabarita, opmizovana i laka za
ugradnju.
Pasivna kua je veoma eksibilna, tako da se gas,
lo ulje, daljinsko grejanje ili drvo mogu korisi
kao energen za grejanje i pripremu potrone
tople vode. Akvno korienje solarne energije,
korienjem solarnih kolektora za pripremu
potrone tople vode je jo jedna interesantna
mogunost za smanjenje potronje energije.

Sunce, to je moj izvor energije!

Sunce je najvei izvor obnovljive energije. Naa

zemlja se nalazi regionu sa velikim brojem
sunanih sa tj. sa velikim sunanim zraenjem.
Na m2 povrine zemlje padne sunevog zraenja
1400-1700 KWh/m2 za godinu dana. Sva ta
energija ne moe da se iskoris, ali je to jo uvek
dosta vie nego u zemljama Evrope. U naim
uslovima instalisana snaga od 1KWpeak moe
proizves 0.75 KWh/ KWpeak.

Fotonaponski kolektori se mogu postavi na

objekat i proizvodi elektrinu energiju koja e
se odmah upotrebi ili skladi i koris kasnije. Elektrina energija proizvedena na ovaj nain
predstavlja istu zelenu energiju koja se moe
upotrebi na tom istom objektu ili pus u distribuvnu mreu. Od skora je ova vrsta proizvodnje elektrine energije subvencionisana od strane
drave.

Postoje dve vrste solarnih kolektora oni koji

sunevu energiju pretvaraju u toplotnu energiju
(toplotna konverzija) i u elektrinu (fotonaponska
konverzija). U zavisnos od pozicije objekta I
konkretnih zahteva mogue je ugraiva oba pa,
ali treba vodi rauna koji je pogodniji odnosno
isplaviji kao i koja mu je tana namena.

Sa razvojem novih tehnologija i sve veom popularizacijom cene solarnih kolektora rapidno opadaju tako da je korienje solarne energije i ugradnja
solarnih kolektora vie nego isplava invescija za
budunost.

Za zagrevanje potrone tople vode kao i za

grejanje za sada se najvie koriste ploas solarni
kolektori. Vakuumski solarni kolektori iji je uinak
vei od ploash kolektora, se takoe koriste za
zagrevanje potrone tople vode.

Centar Pasivna Kua je udruenje osnovano u drugoj polovini 2009. godine.

Ciljevi udruenja su promocija izgradnje objekata po standardu niskoenergetskih i pasivnih kua,
unapreenje procesa novogradnje i rekonstrukcija objekata po standardu niskoenergetskih i pasivnih
kua, edukacija i savetovanje graana i svih onih koji su profesionalno ukljueni u proces graenja.
U tom kontekstu akvno delujemo na planu lokalne i regionalne saradnje sa srodnim instucijama i
organizacijama, kao i proizvoaima graevinske opreme i svim ostalim sektorima vezanim za energetsku
ekasnost u graevinarstvu.
Centar Pasivna Kua je organizacija otvorenog pa koja promovie svest o znaaju energije i njenoj
primeni u sferi arhitekture, graevinarstva i drutvenog razvoja.

Centar Pasivna Kua

Majevika 6
21000 Novi Sad
Srbija
www.pasivnakuca.rs
info@pasivnakuca.rs

Zainteresovani ste za Pasivnu Kuu?

Slobodno nas kontakrajte

www.pasivnakuca.rs

PHPP 2007 SRB

Program za projektovanje pasivnih kua

JEDNOSTAVAN ZA KORIENJE | JASNO STRUKTURISAN | POUZDAN | NA SRPSKOM JEZIKU

PHPP sadri:
Proraun energetskog bilansa
Projektovanje komforne venlacije
Proraun toplotnog optereenja
Proraun rashladnog optereenja i ocenu letnjeg komfora
Puno raznih alatki za pouzdano projektovanje pasivnih kua
Verikaciju pasivne kue
Listu serkovanih proizvoda za pasivne kue
Data bazu klimatskih podataka

ZA | ARHITEKTE | INENJERE | ENERGETSKE SAVETNIKE | GRAEVINSKE FIRME | PROIZVOAE

PHPP = Alat za projektovanje

...da osigura visok kvalitet pasivnih kua
Rheinstrae 44/46, D-64283 Darmstadt, Nemaka
www.passiv.de
Majevika 6, 21000 Novi Sad, Srbija
E-mail: info@pasivnakuca.rs
www.pasivnakuca.rs