Edukacija

NM39 / 2013

tekst, crtei i fotografije:

yachtmaster (RYA) Igor Orlov

Prividni vetar
Zovemo ga prividni - a u plovidbi je za nas i za jedra itekako stvaran!

intenzitet prividnog vetra, koji puni

naa jedra i pokree jedrilicu!

crte br. 1

Razumevanje, razlikovanje i
povezivanje pravog
(meteorolokog) i prividnog vetra je
veoma vano za razumevanje
sutine magine igre u kojoj
uestvuju ovek, more, vetar i
jedrilica. Prividni vetar (engleski
termin je precizniji apparent wind)
je vetar, koji moemo uvek direktno
osetiti i/ili videti dok se kreemo
odnosno jedrimo; oseamo ga na
licu, u kosi, vidimo ga na vetrokazu
i to je posebno vano ovaj vetar
puni naa jedra i pokree jedrilicu.

060

Prividni vetar se tokom plovidbe od

pravog (meteorolokog) vetra gotovo
uvek razlikuje i po intenzitetu i po
pravcu! Prividni vetar je zapravo
rezultat zajednikog/udruenog
delovanja pravog vetra i vetra koji je
posledica kretanja plovila, u naem
sluaju jedrilice.
Na crteu br. 1 vidimo prividni vetar
(crvena strelica/vektor), predstavljen

crte br. 3

kao vektorski zbir pravog

(meteorolokog) vetra (bela
strelica/vektor) i vetra koji nastaje
zbog kretanja jedrilice (plava
strelica/vektor, jednak je brzini plovila
te duva paralelno sa kursom plovila). Iz
crtea moemo videti, da se prividni
vetar, vetar koji oseamo na jedrilici
vidno razlikuje o pravog vetra. U
situaciji na crteu 1 je prividni vetar
neto jai od pravog i malo pomeren
blie uzdunici plovila, to je posledica
delovanja dodatnog vetra koji nastaje
usled kretanja jedrilice. Prividni vetar
je dakle posledica udruenog
delovanja pravog vetra i vetra koji
nastaje usled kretanja plovila, pa svaka
promena u smeru duvanja ili jaini
pravog vetra te svaka promena u brzini
ili smeru kretanja plovila menja pravac i

Razliku ili promenu u jaini i smeru

duvanja prividnog vetra (jo jednom
ponavljamo: vetra koji puni naa jedra)
lepo moemo videti na crteima 2 i 3.
Na crteima 2 i 3 posmatramo jedrilice,
koje se kreu istom brzinom (plava crta),
pri istom pravom (meteorolokom)
vetru (bela crta) u potpuno istim
uslovima. Uprkos tome, posade na
ovim jedrilicama i njihova jedra
susreu se sa sasvim razliitim
(prividnim) vetrom, samo zato to se

crte br. 4

061

crte br. 2

Za jedriliare je posebno zanimljiva i

vana promena prividnog vetra, koja
se dogodi pri (izrazitijoj) promeni
kursa, kad na primer iz kursa u vetar,
jedrilicu usmerimo u kurs niz vetar ili
obrnuto kad jedrilicu iz kursa niz vetar,
okrenemo u kurs prema vetru. Kad
plovimo/jedrimo prema pravom
meteorolokom vetru (primer/crte 1,
kada je ugao izmeu kursa jedrilice i
pravog vetra otar), prividni vetar je
jai od pravog vetra i duva jo otije
prema pramcu jedrilice. U suprotnom
sluaju, kada jedrimo niz vetar (pravi
vetar duva preko krme), vetar koji
nastaje zaradi kretanja jedrilice slabi
pravi vetar pa je prividni vetar slabiji
od pravog vetra. Tako se tokom
jedrenja, po okretu iz kursa u vetar u
kurs niz vetar (ili obrnuto), na jedrilici
(prividni) vetar izrazito promeni.

crte br. 5

062

konstantnim konkretnim vrednostima

brzine jedrilice (6,5 vorova) i datoj
brzini pravog vetra (14 ovrova)
moemo videti na crteu 4.

kreu u razliitim pravcima u odnosu

na pravi vetar. Kao to moemo videti
na crteima, prividni vetar je na
jedrilici koja jedri prema vetru (crte 2)
osetno jai od prividnog vetra sa kojim
se sree jedrilica koja jedri niz vetar
(crte 3). Posebno vano je uoiti da se
prividni vetrovi na jedrilicama na
crteima 2 i 3 znaajno ne razlikuju

samo po intenzitetu ve i po semru

duvanja! Dakle, prividni vetar,
odnosno vetar koji koristimo pri
jedrenju, osetno se menja ve samo pri
promeni kursa plovila.
Kako se menja jaina i smer prividnog
vetra u razliitim kursevima u odnosu
na pravi (meteoroloki) vetar, pri datim

Tokom jedrenja prividni vetar se esto

menja kako po intenzitetu tako i po
smeru. Promena prividnog vetra je
najee povezana sa promenom
jaine i/ili smera duvanja pravog
(meteorolokog) vetra. Promena
prividnog vetra donosi promenu
potisne sile na jedra, to dalje uzrokuje
promenu brzine jedrilice. Promena
brzine jedrilice uzrokuje novu
promenu prividnog vetra, koji ponovo
deluje na jedra pod drugaijim uglom i
sa promenjenom silom to dalje
dovodi do promene brzine jedrilice.
Promena prividnog vetra usled
promene pravog vetra je trenutna, dok
je promena brzine jedrilice usled
promene prividnog vetra kao
posledica promene pravog vetra
dogaa postepeno (ova postepena
promena brzine jedrilice dalje vodi do
postepene promene prividnog vetra).
Prividni vetar, pravi vetar i brzina
jedrilice su tesno povezani i

NM39 / 2013

crte br. 6

Prividni vetar, ili vetar, koji

oseamo/opaamo na jedrilici, je pri
jedrenju u kursu prema vetru osetno
jai od prividnog vetra pri jedrenju
niz vetar. Pomenuta razlika u
prividnom vetru je posebno
znaajna za jedriliare i ima brojne
posledice.
Pomenimo najvanije:
1 Kada jedrimo u kursevima prema
vetru, na jedrilici oseamo vetar
(prividni), koji je znaajno jai od
stvarnog, pa su jedra, oputa i
palubna oprema znatno optereeniji
nego kad jedrimo niz vetar.
2 Kada jedrimo uz vetar moramo pri
istom pravom vetru pre skraivati
jedra nego to bi to bilo u sluaju, da
jedrimo niz vetar ili drugaije reeno
pri kursevima niz vetar
moemo/moramo nosti vie jedara.
3 U slabijem vetru, kada jedrimo niz
vetar, enova i glavno jedro najee
nisu dovoljna i zato u ovim kursevima
jedriliari koriste dodatna jedra velike

povrine simetrine i asimetrine

spinakere (genakere).
4 Pri jedrenju uz vetar su posada i
jedrilica izloeni jaem (prividnom)
vetru. Trimovanje jedara i
kormilarenje zahteva vie napora,
jedrilica jedri pod veim nagibom,
zbog pojaanog vetra je hladnije,
talasi ee prelivaju palubu i
jedrenje je glasnije (vetar umi kroz
oputu, jedra prilikom manevara
snanije lepranju kote na vitlima
kripe).
5 Pri jedrenju niz vetar posada i skiper
mogu lako da se uspavaju i zakasne
sa skraivanjem. Pri jedrenju niz vetar
u vetru snage 25 vorova na jedrilici
oseamo samo prijatnih 15- 20
ovrova (prividnog) vetra. Tada je
vano znati/razumeti, da u sluaju da
doe do nekontrolisanog prihvatanja
(naglog okretanja u vetar) ili
preusmeravanja jedrilice u vetar zbog
navigacijskih razloga (npr. pristanite
je na drugoj strani ostrva), moemo
oekivati vetar preko 30 ovrova!

neprestano se podeavaju i tako od

posade i kormilara zahtevaju
neprestano trimovanje/podeavanje
jedara i korekcije u kursu. Dobar
kormilar i posada neprestano opaaju,
prate i predviaju promene prividnog
vetra (npr. kada jedrilica naie na
seriju veih talasa znamo da e
jedrilica izgubiti na brzini i da e to za
posledicu imati skretanje prividnog
vetra prema krmi) te se na njih
pravovremeno/brzo odazivaju bilo
promenom kursa i/ili promenom trima
jedara. Na crteu 5 moemo videti
promenu prividnog vetra usled
pojaanja pravog vetra.
Ponekad se dok jedrimo odluimo za
pomo motora i tada dodatna brzina
jedrilice moe osetno promeniti
prividni vetar. Pri slabom vetru u kursu
niz vetar, upotreba motora moe
znatno pojaati prividni vetar i tako
dodatno napuniti jedra te tako jo
dodatno ubrzati jedrilcu. Jedrilicu tada
pokree potisna sila propelera te
dodatna sila na jedrima, kao posledica
pojaanog prividnog vetra usled
motorom poveane brzine jedrilice
(crte 6).

063

Edukacija