Luisova teorija uzronosti, dogaaji i nuni uslovi

1.

Luisova teorija uzronosti predstavlja jedan od prvih pokuaja da se napusti klasina
(hjumovska) analiza tog fenomena. ok se ova druga (u nastavku !" # regularity analysis)
zasniva na jednom od $jumovih o%janjenja uzronosti iz Istraivanja o ljudskom razumu, dotle
Luis svoju teoriju uzronosti formulie polaze&i od druge (za $juma ekvivalentne) formula'ije.
(rva formula'ija glasi) *+oemo definisati uzrok kao neki o%jekat za kojim sledi drugi o%jekat, i
gde su svi o%jekti, slini prvom, pra&eni o%jektima slinim drugom., ruga formula'ija
nadovezuje se na prvu) *rugim reima, da prvi o%jekat nije postojao, ni drugi nikad ne %i
postojao,.
1
-a Luisa zapravo ne postoji prava ekvivalen'ija izmeu naina na koje $jum
o%janjava uzronost. .pe'ifian pogod%eni o%lik druge formula'ije sugerie da se iskazi koji se
nalaze u tom o%liku tiu onoga to se nije zaista desilo. .toga ne udi to se nazivaju
protivinjenikim kondi'ionalnim iskazima, to jest protivinjenikim kondi'ionalima.

.voju teoriju Luis je razvijao tokom nekoliko de'enija. /snove koje je postavio radom
*0ausation, iz 1123, razradio je u Postskriptu nekoliko godina kasnije. ok je njegova teorija
imala ogroman uti'aj i mnogima postala polazite za razradu pro%lema uzronosti, dotle su
pojedinane ideje te teorije trpele napade iz razliitih prava'a. (od uti'ajem nekih od njih, Luis
dvadesetak godina kasnije pie rad *0ausation as 4nfluen'e,
5
u kojem mnoge elemente svoje
teorije dodatno razrauje i prua donekle izmenjeno shvatanje onoga to je u prethodnim
radovima tvrdio. 6 ovom tekstu pokua&u da ukaem na dva pro%lema njegove teorije koji,
ukoliko sam u pravu, oz%iljno dovode u pitanje Luisovu teoriju uzronosti (mada ne i
protivinjeniki pristup) # pro%lem nerazlikovanja uzroka i nunih uslova, kao i (sa tim povezan)
pro%lem nedovoljne spe'ifika'ije dogaaja. 7e&u se, stoga, detaljno %aviti svm aspektima
njegove teorije, ve& &u izloiti iskljuivo one njene elemente koji su neophodni za razumevanje
pro%lema na koji &u potom pre&i.

5.
Luis smatra da je prirodno o uzro'ima govoriti na ovaj nain jer *mi o uzro'ima razmiljamo
kao o neemu to pravi odreenu razliku, a razlika koju pravi mora %iti razlika u odnosu na ono
to %i se %ez tog uzroka dogodilo,.
3
7eka osnovna Luisova shvatanja moemo sumirati i kroz
nekoliko tvrdnji koje on iznosi u svom radu *8vents,)
1) 6zrona zavisnost je protivinjenika zavisnost izmeu distinktnih
dogaaja. ogaaj e uzrono zavisi od distinktnog dogaaja c akko, da
se c nije dogodilo, e se ne %i dogodilo # ili u svakom sluaju, ansa da
se e dogodi %ila %i mnogo manja nego to je zaista %ila,9
1
David Hume, Enquiry
2
David Lewis, Causation as Infuence
3
David Lewis, Causation, str. 557
1
5) 6zronost je prethode&a (an'estral) uzronoj zavisnosti) dogaaj c
uzrokuje dogaaj e akko ili e zavisi od c ili e zavisi od posreduju&eg
dogaaja d koji sam zavisi od c, ili:9
3) .vaki dogaaj ima uzronu istoriju) veliku granaju&u strukturu koja
se sastoji od tog dogaaja i svih dogaaja koji su ga uzrokovali, zajedno
sa svim rela'ijama uzrone zavisnosti meu tim dogaajima.,
;
<ao to vidimo, postoji direktna povezanost uzrone zavisnosti i uzronosti. /dnos uzrone
zavisnosti dva dogaaja povlai postojanje uzronog odnosa. a li &e se e1 ili e2 ili: dogoditi
zavisi od toga da li se c1 ili c2 ili dogaa. +eutim, c i e mogu stajati u uzronom odnosu a da
meu njima ne postoji uzrona zavisnost. (retpostavimo, tako, da postoje tri distinktna aktualna
dogaaja) c, d, i e. a se c nije dogodio, d se ne %i dogodio, a da se d nije dogodio ni e se ne %i
dogodio. (retpostavljaju&i da je uzronost tranzitivna, Luis &e re&i da je u ovoj situa'iji c uzrok
e=a. +eutim, e nije uzrono zavisno od c=a, jer %i e moglo %iti uzrokovano i neim drugim osim
c#a.
>
<ako %i iz%egao ovakvu posledi'u, Luis dodatno odreuje uzronost na slede&i nain)
*<onano, jedan dogaaj je uzrok drugog dogaaja ako i samo ako postoji uzroni lana' koji
vodi od prvog do drugog,.
?
(od uzronim lan'em Luis ovde podrazumeva konaan niz (c, d, e)
aktualnih pojedinanih dogaaja takav da d uzrono zavisi od c, e od d, itd.
. o%zirom na prethodno reeno, moemo navesti i jedan primer. !e'imo da .uzi %a'a kamen
i raz%ija flau. a .uzi nije %a'ila kamen, flaa se ne %i raz%ila. 7jeno %a'anje kamena (dogaaj
c) je ovde sasvim oigledno uzrok raz%ijanja flae (dogaaj e). Luisovim reima, ono pravi svu
potre%nu razliku u ovoj konkretnoj situa'iji. (ro%lemi za njegovu teoriju nastaju u onim
situa'ijama u kojima nije jasno tano koliku razliku u odreenim okolnostima poten'ijalni uzrok
donosi. 6 literaturi su, na primer, poznati sluajevi ranog, kasnog i *preteu&eg, osuje&enja
(earl@, late i trumping preemption).
2
/dlika sluajeva ranog osuje&enja je da se pro'ess koji
polazi od osuje&ene alternative prekida pre nego to se zavrio glavni pro'es koji polazi od
osuje&uju&e alternative. 7asuprot tome, kasno osuje&enje podrazumeva da su o%a pro'esa
kompletirana, u kom sluaju postaje tee tano razluiti kakvu razliku pravi osuje&uju&a
alternativa. 7a primer, Aili i .uzi %a'aju kamen u prav'u flae. .uzi %a'a prva, tako da njen
kamen prvi stie do flae i raz%ija je. a ona to nije uinila, ili da je uinila posle Ailija, njegov
kamen %i sigurno pogodio flau. /digravanje svih dogaaja u kauzalnom nizu od .uzinog
%a'anja kamena do raz%ijanja flae ini ovaj sluaj kasnim osuje&enjem. /vaj sluaj predstavljao
je poten'ijalni pro%lem za Luisa, poto je za njega, kao to smo i rekli, kljuan odnos uzrone
zavisnosti. 6 ovom sluaju raz%ijanje flae nije ni na koji nain protivinjeniki zavisno od
.uzinog %a'anja kamena, jer je i Ailijev kamen mogao %iti uzrok lomljenja.
(okuavaju&i da rei ovaj pro%lem, Luis je u Postskriptu je izneo uverenje da je uzronost
intrinsina rela'ija izmeu dogaaja.
B
Cako, na primer, ako zamislimo da Aili nikad nije ni
postojao, i potpuno iz primera iz%riemo njegovo %a'anje kamena, uzroni lana' dogaaja od c1,
.uzinog %a'anja kamena, do e, raz%ijanja flae, intrinsino ostaje isti. 6 takvom lan'u dogaaja
e je svakako zavisno od c1. . o%zirom na to, i na pretpostavku o istovetnosti dva uzrona lan'a
4
David Lewis, vents. str. 241.
5

!
I"id.
7
# svo$o$
%
David Lewis, &ostcri'ts to Causation, Philosophical Papers: Volume II, ()*ord+ ()*ord
#niversit, &ress, 1-%!, str. 2.5
2
od c1 do e u dva zamiljena s'enarija, Luis je izveo zakljuak da nekakva vrsta zavisnosti mora
postojati ak i tamo gde postoji osuje&ena alternativa c2. <ako to, ipak, ne moe %iti ista vrsta
zavisnosti kao i u sluaju %ez alternativa, Luis je to nazvao kvazi=zavisno&u. (a ipak, od
ovakvog reenja on odustaje u novoj teoriji, s jedne strane z%og naputanja ideje o intrinsinom
karakteru uzrone zavisnosti, a sa druge z%og tre&e navedene vrste preemp'ije.
1
(o emu je
spe'ifina ova, o kojoj se ideja razvila tek u godinama nakon Postskripta vrsta osuje&enjaD
(re svega, to je sluaj u kome su delovali i c1 i c2, i doveli do posledi'e e, ali je jedan od ova
dva pravi uzrok jer je pretegao (prevagnuo) u odnosu na c2. Eest primer, koji i Luis pominje
1F
je
sluaj narednika i majora koji vojni'ima izdaju nareenja. +ajor je izdao nareenje vojni'ima da
mariraju napred. Co u isto vreme ini i narednik. Gojni'i su posluali nareenje i krenuli napred.
a li to znai da su i major i narednik dali delotvorna nareenjaD 6 ovom sluaju, iako
narednikovo nareenje nije prekreno, majorovo nareenje je i dalje ono koje odnosi prevagu. Co
je jasno ako postavimo primer malo drugaije i pretpostavimo da su major i narednik izdali
suprotna nareenja.
!e'imo da major izdaje nareenje vojni'ima da idu napred, a narednik da stanu. (oto
vojni'i znaju da tre%a da posluaju nareenje vojnog li'a koje ima vii in, oni izvravaju
majorovo nareenje a ogluuju se o narednikovo. -amislimo sada da major nije izdao nijedno
nareenje, a narednik nareuje povlaenje. Gojska se u ovom sluaju povlai jer, s jedne strane,
ima direktno nareenje se%i nadreenog, a s druge strane nije stiglo nijedno suprotno nareenje
sa vie instan'e. akle, %ilo da se narednikovo nareenje poklapa sa majorovim, %ilo da mu ne
protivrei, vojni'i &e uiniti ono to im je reeno. "li, i to je Luisova poenta, ne&e to uiniti zato
to im je to rekao narednik, ve& ili zato to im je to rekao major, ili zato to im major nije rekao
nita mimo toga. 7arednikova nareenja su, utoliko, *prevagnula,.
/vaj sluaj se oigledno razlikuje od o%inih sluajeva preemp'ije. Luis u novoj teoriji %ira
da standardne sluajeve preemp'ije, rane i kasne, zove seenjem (cutting),
11
smatraju&i da to
%olje opisuje spe'ifinost tih sluajeva u odnosu na *prevagu,. <vazi=zavisnost pada na ovom
sluaju upravo zato to su uzroni lana' od c1 do e i lana' od c2 do e gotovo istovetni intrinsini
duplikati.
15
Luis iz toga izvodi dodatni zakljuak da je intrinsini karakter uzronosti vrlo upitan,
i da stoga reenje za pro%lem kasne preemp'ije tre%a traiti na drugoj strani = izmeni shvatanja
dogaaja.
3.
6 Postskriptu Luis od%a'uje reenje po kome su dogaaji ekstremno krhki, to jest po kojem
ak i minimalna promena u okolnostima zapravo konstituie nov dogaaj. Co je reenje kojim se
tvrdi da %i raz%ijanje %o'e do koga %i dolo usled .uzinog %a'anja kamena %ilo unekoliko
drugaije od raz%ijanja %o'e do koga %i dolo usled Ailijevog %a'anja kamena = dogodilo %i se
ranije, krhotine %i letele drugaije, proizveo %i se neto tuplji zvuk, itd. !azlog Luisovog
od%a'ivanja ovakvog reenja lei u opasnosti da ukoliko ovako shvatimo dogaaje, mnogi
-
/idi, na 'rimer, 0onat1an 2c1a3er, 4rum'in5 &reem'tion, u+ Causation and
Counterfactuals.
1.
Causation as Infuence, str. 1%3.
11
Causation as Infuence, str. 1%4.
12
Causation as Infuence, str. 1%5.
3
protivinjeniki kondi'ionali kojima se govori o lanim (spurious) uzro'ima moraju da se
prihvate kao istiniti.
!e'imo da me je neko otrovao. /trov ima odloeno dejstvo od nekoliko sati. 6 tom periodu,
ja sam pojeo pove&u veeru i time zapravo dodatno odloio delovanje otrova za oko sat vremena.
(oto %i %ez moje veere smrt nastupila u deset sati, a ovako &e nastupiti u jedanaest, moram re&i
da je to to sam veerao uzrok moje smrti (a ne otrov)9 jer, veera je uti'ala da smrt %ude neto
drugaija, nastupi u razliito vreme, moda ima neke dodatne efekte. 8kstremna krhkost
dogaaja, na ovaj nain, dovodi do posledi'a koje Luis nije mogao da prihvati kao
zdravorazumske. 7aime, i u jednom i u drugom sluaju, intui'ija nam govori da je otrov %io
uzrok smrti i stoga ne %ismo mogli da prihvatimo %ilo koji protivinjeniki kondi'ional iz kojeg
%i sledilo drugaije.
(a ipak, Luis u novoj teoriji predlae reenje koje donekle podse&a na ovo. 7aime, on sad
smatra da ne tre%a da govorimo u ovim sluajevima o razliitim dogaajima, ve& o razliitim
altera'ijama jednog dogaaja.
13
Cako &emo re&i da je '1 u primeru aktualna altera'ija .uzinog
%a'anja kamena, a c2 je nulta altera'ija (.uzi nije %a'ila kamen). ogaaj e1 je zapravo aktualna
altera'ija raz%ijanja flae, a e2 je neto kasnije raz%ijanje koje proizvodi Ailijevo %a'anje. 6 tom
smislu, .uzino %a'anje kamena utie na raz%ijanje flae. 6voenje razliitih altera'ija Luisu
omogu&ava da '1 opie kao uzrok utoliko to &e re&i da aktualna altera'ija posledi'e zavisi od
aktualne altera'ije uzroka, kao i da poredi realni uti'aj na stanje stvari koji imaju i .uzi i Aili.
7aime, ako je .uzin kamen pogodio flau i raz%io je, moemo odrediti stepen uti'aja c1 na e1
tako to &emo zamisliti da se c1 nije ni dogodio. <akva je promena u stanju stvariD /igledno
velika, jer ako nema c1, onda zapravo ne moemo da govorimo ni o e1. -amislimo sada da
oduzmemo Ailijevo %a'anje kamena od 'elokupne slike. (romena do koje dolazi je oigledno
mnogo manja %ez Ailijevog %a'anja nego %ez .uzinog. 7a osnovu toga moemo da zakljuimo
da je uti'aj .uzinog %a'anja ve&i nego uti'aj Ailijevog %a'anja, i utoliko moemo re&i da je
.uzino %a'anje uzrok raz%ijanja flae. Co se putem protivinjenikog iskaza moe formulisati na
slede&i nain)
Aez c, e se uopte ne %i dogodilo, ili %i se dogodilo u vreme razliito od
vremena kad se dogodilo, ili %i se dogodilo na nain razliit od naina na koji
se zaista dogodilo.
1;
/vakav protivinjeniki iskaz nam, po Luisovom miljenju pokazuje da je mogu&e govoriti
ne samo o neprihvatljivoj krhkosti dogaaja, ve& o krhkosti iskaza u kojima figuriu spe'ifine
altera'ije dogaaja. 6mesto da govorimo jedino o mogu&nosti da uzrona zavisnost funk'ionie
po prin'ipu da li-da li (!et!er-!et!er), moemo da govorimo i o kako-da li i kada-da li.
1>
rugim reima, ne moramo da kaemo, kako %i se tezom o krhkim dogaajima impli'iralo *a
li se staklo raz%ilo (e" zavisi od toga da li je .uzi %a'ila kamen,, ve&, kao u gornjoj formula'iji o
vremenskom i formalnom modusu dogaaja, ime razliite altera'ije jednog dogaaja do%ijaju
svoj puni smisao. 6kratko, za Luisa je uzronost stvar stepena promene koja je nastupila u
mogu&oj u odnosu na aktualnu altera'iju neke posledi'e.
13
Causation as Infuence, str. 1%%.
14
Causation as Infuence, str. 1%-.
15
Causation as Infuence, str. 1%7.
4
/vim reenjem Luis takoe uspeva da iz%egne definitivan odgovor na pitanje kriterijuma
individua'ije samih dogaaja. <ako i Luis, ali i mnogi drugi prime&uju, to je pitanje na koje jeste
vano pruiti zadovoljavaju&i odgovor, ali takoe i suvie komplikovano za %ilo koju teoriju
uzronosti u ovom trenutku.
1?
/staju&i na nivou iskaza, a udaljavaju&i se od metafizikih pitanja
koja se tiu dogaaja o ijim odnosima govorimo, Luis iz%egava da prui ekspli'itan odgovor na
pitanja u pogledu kojih nam intui'ija govori razliite i meuso%no nespojive stvari.
12

/vakav Luisov stav mogao %i se naslutiti i iz toga to je on sam pre zainteresovan da analizira
semantiku stranu kako pro%lema uzronosti, tako i pro%lema dogaaja. 7jega, drugim reima,
zanima pitanje ta znai %iti uzrok odnosno dogaaj, a 'ilj je, kao to smo gore nagovestili,
razviti teoriju iji &e zaklju'i %iti u skladu sa nainom na koji o%ino govorimo o ovim
fenomenima. (ro%lem za njegovu teoriju nastaje u onim sluajevima kada takav pristup dovede
do situa'ija u kojima nam upravo deluje da nam teorija govori neto sasvim suprotno intui'iji
koju pretpostavljamo kao adekvatan standard za proveru teorije. 7a poetku smo rekli da &emo
prevashodno razmatrati pro%lem nerazlikovanja uzroka od nunih uslova i sa tim povezan nain
na koji Luis shvata dogaaje. .ada &emo izloiti pro%leme kako ih mi vidimo i pokuati da
pokaemo na koji nain su povezani i koje reenje (%arem privremeno) moe da se pronae
unutar protivinjenike analize uzronosti.

;.
(ogledajmo jo jednom sluaj trovanja. Luis, videli smo, smatra da moja veera ne moe %iti
pravi uzrok moje smrti jer je moja smrt i dalje suvie slina onoj koja %i nastupila i da nisam
veerao, ine&i time uti'aj otrova nemerljivo ve&im od uti'aja veere. 4ako ovo moe delovati
naelno prihvatljivo, jer smo znaajnom uti'aju dali prednost nad zanemarljivim, kada paljivije
pogledamo moemo da uvidimo pro%lem. +ekermot istie da postoje situa'ije u kojima je
uti'aj na neku posledi'u znaajan u %ilo kom kontekstu. "ko, na primer, odem kod doktora z%og
upale plu&a koja je pretila da postane kritina po moje zdravlje, i njegov tretman me izlei,
moemo re&i da mi je terapija tog doktora odloila smrt za mnogo godina. /vakva promena je
svakako znaajna. .ad, poto terapija (c2) znaajno utie na to da &u umreti tek mnogo godina
kasnije (e2), a ne vrlo %rzo (e1) od upale plu&a (c1), onda %i iskaz) *Cerapija je uzrok moje smrti,
automatski %io istinit.
1B

+oda je jo ve&i pro%lem, ipak, to to postoje situa'ije u kojima jednostavno nismo sigurni
ta je tano uzrok nekog dogaaja i ta uopte moemo da kaemo polaze&i od Luisove teorije
uzronosti. -adrimo se na trovanju. !e'imo da sam grekom popio ta%lete koje su za mene
otrovne. /ne &e u meni izazvati razliite hemijske reak'ije u roku od sat vremena to &e
1!
4a$ 'ro"6em 'omin$e i sam Luis+ Causation as Infuence, str. 1%7, /idi, ta7o8e,
Counter*actua6s and Causation+ Histor,, &ro"6ems and &ros'ects, str. 59 :ic1ae6
:cDermott+ Causation+ Infuence /ersus 2u;cienc,, str. %5. 0edan od ret7i1 7o$i e7s'6icitno
ra<matra 'ro"6em do5a8a$a $e =enet, u+ vent Causation and Counter*actua6 >na6,ses,
Philosophical Perspectives, 1, 1-%7, str. 3!7?3%!.
17
4re"a 'omenuti da u Postskriptu on e7s'6icitno tvrdi da ona teori$a 7o$a $e us'e6i$a u smis6u
o"$a@n$en$a ono5a @to nam $e "6is7o intuici$ama ima 'rednost u odnosu na dru5e teori$e i u
'o56edu tvrdn$i 7o$e se tiAu s'orni1 'itan$a.
1%
Causation+ Infuence /ersus 2u;cienc,, str. %!
5
rezultirati prvo odreenim manifestnim simptomima i, napokon, smr&u. /no to ne znam o se%i
to je da imam spe'ifino genetsko o%oljenje koje ve& uveliko deluje u mom organizmu. 4 da
nisam grekom uzeo otrovne ta%lete, ovo o%oljenje %i u mom organizmu u gotovo istom trenutku
kao i taj otrov poelo da pravi iste hemijske reak'ije i iste simptome, rezultiraju&i, takoe smr&u.
Hta je od ova dva dogaaja pravi uzrok moje smrtiD
. jedne strane, i jedan i drugi prave znaajnu razliku u mom organizmu. .a druge strane, u
zavisnosti od toga koji dogaaj uzmem kao fiksiran, dejstvo %ilo jednog %ilo drugog moe
delovati zanemarljivo (jer onaj drugi dovodi do identinog ishoda na gotovo identian nain).
7esigurnost koju ose&amo u pogledu odgovora na ovo pitanje %io je dovoljan pokazatelj Luisu
da teorija uzronosti ne mora da zalazi u ta razmatranja, ali to nas ne spreava da primetimo kako
je veoma udno zasnivati teoriju uzronosti na spe'ifinom razmatranju dogaaja, a ne ponuditi
neto poput teorije o kriterijumu njihovog identiteta. Cakoe je tano da u literaturi o uzronosti
ne postoji puno autora koji se tim pitanjem %ave.
11

7epostojanje u tom prav'u razvijene teorije dogaaja u ovom kontekstu je svakako oz%iljan
pro%lem. Luis u tekstu *8vents, daje odreenu teoriju dogaaja. Luis dogaaj opisuje kao
*lokalizovano stanje kontingentnih stvari (lo'alized matter of 'ontingent fa't),. <ontingentni
karakter jednog dogaaja pre svega garantuje da se nijedan dogaaj ne deava u svakom
mogu&em svetu. (artikularnost dogaaja za Luisa znai da se dogaaj deava u jednoj
konkretnoj, pojedinanoj (ma koliko velikoj ili maloj) prostorno=vremenskoj regiji. Luis, takoe,
smatra da dogaaji imaju dominantno intrinsini karakter. -a njega, intrinsino svojstvo, u ovom
kontekstu jedne regije, je ono koje omogu&ava da, gde god da su dve mogu&e regije savreni
duplikati, ono pripada ili o%ema ili nijednoj.
5F

+eutim, ova odreenja nam i dalje ne pomau u dovoljnoj meri, jer primer koji smo na
poetku odeljka naveli kao pro%lematian zahteva odgovor na pitanje ta je kriterijum
individua'ije jednog dogaaja. rugim reima, ta je njegovo sutinsko svojstvoD 7aime, poto
nismo sigurni kakva promena u jednom dogaaju mora da se dogodi, pitanje *Hta znai re&i da se
c nije dogodilo, ne mora imati jednostavan odgovor. 4ako je isti'anje razliitih altera'ija jednog
dogaaja u izvesnom smislu prilino elegantno reenje, ono ipak samo zao%ilazi direktno
sueljavanje sa pro%lemom. 7a primer, ako kao jedan dogaaj c uzmemo %itku kod Gaterloa, i
pitamo se ta %i se dogodilo da se ta %itka nije odigrala, ta tano pod time podrazumevamoD a
se %itka dogodila dan ranije, da li %i to %ila ta %itka odnosno taj dogaajD a li %i to %ila ista %itka
da se dogodila godinu dana ranije, ili da je imala drugaiji ishod, drugaije aktereD Luisov
odgovor je da kad razmiljamo o nekom c koje se nije dogodilo, tre%a da zamislimo mogu&i svet
u kojem ne samo da se neka varijanta c-a nije dogodila, ili da se dogodio neki dogaaj vrlo slian
c-u, ve& je c *potpuno i isto iz%risana iz istorije, ne ostavljaju&i za so%om %ilo kakav trag ili
aproksima'iju same se%e,.
51
<ako Luis ne daje detaljnije o%janjenje toga ta ovakvo %risanje
znai i kakve %i posledi'e imalo u njegovoj teoriji uzronosti, ovaj odgovor sigurno ne
zadovoljava.
Co ose&anje nezadovoljstva sigurno je povezano i sa osnovnim pitanjem koje se tie
pro%lema dogaaja, a na koje Luis takoe nije dao adekvatan odgovor) Hta dogaaji zaista jesuD
1-
Ba7o 'rimeCu$u Co66ins et a6, 'a i sam Luis, =enet $e moDda $edan od i<u<eta7a,
Counter*actua6s and Causation+ Histor,, &ro"6ems and &ros'ects, str. 1.
2.
8vents, str. 5?3.
21
Causation as Infuence, str. 1-..
!
Iedna mogu&a od%rana koja se moe navesti u prilog Luisu je to da ne pati samo njegova
teorija od ovakve vrste nedoreenosti i ovakvih pro%lema. Eest je stav da praktino nijedna
teorija ne uspeva da na zadovoljavaju&i nain prui odgovore na ova pitanja. (a ipak to nikako
ne znai da na ta pitanja ne tre%a da pokuamo da odgovorimo, niti da ona predstavljaju pro%lem
za njega (a ukoliko je to sluaj i sa drugim teorijama = utoliko gore po njih). (ostoje, ini se, dva
mogu&a puta. 4li &emo re&i da su pitanja o dogaajima legitimna pitanja za Luisovu teoriju
uzronosti, ili &emo re&i da na njih nema potre%e odgovarati. "ko oda%eremo da krenemo drugim
putem, nastavi&emo da se suoavamo sa pro%lemima kakve smo pomenuli (i sa nekim drugim
koje nismo). "ko, pak, priznamo da Luisova, pa i svaka druga teorija uzronosti, tre%a da prui
koherentne i plauzi%ilne odgovore (ak teorije) na postavljena pitanja, onda moramo da %udemo
rezervisani prema o'eni %ilo koje teorije uzronosti koja to ne moe da uini.
/vo, ipak, nije i jedina teko&a koja Luisovu teoriju moe uiniti neprihvatljivom i ona
predstavlja samo uvod za slede&u. 4ako Luis, kako smo gore videli, uspeva da napravi distink'iju
izmeu razliitih vrsta odnosa meu dogaajima, i time %olje nego hjumovske teorije odredi
uzroni odnos, postoji jedna rela'ija koju, ini se, on ipak ne razdvaja uspeno od uzrone
rela'ije. !e je, naime, o pro%lemu prepoznavanja nunog uslova za neku posledi'u kao
razliitog od njenog uzroka. /vaj pro%lem moda delom, kako +enzies smatra, proizlazi iz
injeni'e da Luis zanemaruje osetljivost kondi'ionala na kontekst.
55
-a nas je u ovom smislu
osnovna Luisova ideja da %ilo koji dogaaj koji, da se nije dogodio, ne %i se dogodila ni
posledi'a, odnosno takav da predstavlja deo uzronog lan'a, morati da posmatramo kao (jedan
od) uzrok(a) te posledi'e. Luis i sJm to istie, donekle svestan poten'ijalnih pro%lema koji iz
takve tvrdnje slede) *#a, da, moje ro$enje je uzrok moje smrti% = ree podrugljiva'. 7jegovo
roenje je odista uzrok njegove smrti9 ali, razumljivo je zato to retko govorimo.
(rotivinjenika zavisnost njegove smrti od njegovog roenja naprosto je suvie oigledna da %i
%ila vredna pomena,.
53
Luisova linija zakljuivanja ovde je sasvim jasna. !oenje i smrt su meuso%no distinktni
dogaaji, moe se uspostaviti kontinuiran niz dogaaja koji vode od prvog do drugog, i svakako
&emo re&i da, da se nije dogodio prvi, ne %i se dogodio ni drugi. .lede&i Luisa, kao da ne postoji
mogu&nost da kaemo ita drugo osim da roenje zaista jeste uzrok moje smrti. "li, ako je tako,
onda se legitimno postavlja pitanje da li je ovo ono to mi podrazumevamo pod pojmom uzroka.
a li zaista roenje moe da se smatra i jednim od uzroka smrti i time %ude na istom nivou kao i
otrov ije me je delovanje direktno u%iloD "ko %i odgovor na ovo pitanje %io pozitivan, %ili
%ismo prinueni da zanemarimo %ilo kakvu razliku izmeu uzroka i nunih uslova. Luisu ne ide
u prilog ni ono to, neposredno pre navedenog pasusa, govori o uzrokovanju odustvom)
(rotivnik uzrokovanja odsustvom nam duguje o%janjenje zato nekada
govorimo da je odsustvo uzrokovalo neto. (ristali'a uzrokovanja
odsustvom na duguje o%janjenje zato ponekad od%ijamo da kaemo da
je odustvo uzrokovalo neto, ak i kada imamo idealnu emu
KprotivinjenikeL zavisnosti. +islim da je pristali'a u mnogo %oljoj
22
Counter*actua6 41eories o* Causation, ode6$a7 3+ &ro"6ems *or LewisEs Counter*actua6
41eor,
23
Causation as Infuence, str. 1-!.
7
pozi'iji od protivnika da otplati svoj dug. (ostoji jako veliki %roj razloga
zato %i %ilo neprikladno re&i neto istinito.
5;
"ko sada, *%ogatiji, za mogu&nost da odsustvo nekog dogaaja nazovemo uzrokom,
pokuamo da odgovorimo na pitanje do ega nas dovodi nerazlikovanje uzroka i nunih uslova,
vide&emo jasno u emu je pro%lem za Luisa. /d nas &e se zahtevati da, na primer, prihvatimo
odsustvo udar'a velikog asterioda o -emljinu povrinu kao uzrok <afkinog pisanja *(ro'esa,.
4li, moemo re&i da je jedan od uzroka i ovek koji na njega nije naleteo kolima, svako ko ga nije
u%io, njegova majka %ez koje on ne %i postojao, majka njegove majke, ili pak nivo kiseonika u
atmosferi pre nekoliko miliona godina, %ez ega ne %i dolo do pojave ljudi, pa ni do <afke. .a
ovim nije, kao to Luis sugerie, pro%lem to to je neprikladno za izri'anje, ali inae istinito, ve&
to to mi zaista moemo re&i ta je uzrokovalo da <afka napie ovaj roman. Eak i ako nismo
sigurni da li da kao stvarni uzrok istaknemo linu inspira'iju, njegov teak ivot, odreene
strahove i sumnje koje je ose&ao, injeni'e iz ivota koji se tiu odnosa sa o'em, izvor te
nesigurnosti je neto sasvim drugaije.
ok sasvim plauzi%ilno moemo re&i da je prisustvo kiseonika ili roenje <afkine majke
nuan uslov %ez kojeg <afka nikada ne %i napisao *(ro'es,, nijedan od njih ne %ismo mogli da
smatramo jednako relevantnim kao to su to inspira'ija, pogledi na svet ili odnos sa %linjima.
Movore&i o odnosu uzroka i nunih uslova, +enzies navodi dva naina da se razlikuju nuan
uslov i uzrok = razlika s o%zirom na kontekst javljanja, i razlika s o%zirom na kontekst
ispitivanja.
5>
-amislimo, u pogledu prvog, da je vatra, koja se od proste logorske vatre pretvorila
u intenzivan poar, sprila 'elu umu. 6 tom kontekstu, prisustvo kiseonika u atmosferi je
sigurno tek nuan uslov. -amislimo sada eksperimente u la%oratoriji prilikom kojih se namerno,
na malom prostoru, izuzima kiseonik. 6koliko se ipak dogodi poar, u tom kontekstu se moe
re&i da je njegovo prisustvo uzrokovalo in'ident.
6 pogledu drugog, pretpostavimo da se zahteva izvetaj o uzro'ima pada nekog aviona. -a
preivele putnike, uzrok &e %iti otkazivanje svih motora. -a strunu komisiju, ili za
aviokompaniju, uzrok &e %iti mehaniki kvar ili greka pilota. Luisova teorija %i posmatrala sve
ove faktore kao zajednike lanove jednog uzronog niza. <ako tih lanova moe %iti ogroman
%roj, %ilo da je re o dogaajima, %ilo da je re o njihovom odsustvu, %io %i nam potre%an
kriterijum po kojem %ismo mogli da izdvojimo ono to je istinski relevantno. Caj kriterijum nam
ne %i govorio kada je prikladno o neemu govoriti kao o uzroku, ve& kada &emo jedan dogaaj u
relevantnim okolnostima posmatrati kao uzrok. "ko kontrastiramo pad aviona u aktualnom svetu
sa njegovim normalnim sletanjem u mogu&em svetu, uzrokom &e se ispravno smatrati ono to
pravi razliku izmeu ta dva sluaja, dok &e se nunim uslovom smatrati ono to je u o%a sveta
zajedniko. "ko putni'i aviona i aviokompanija imaju razliite perspektive, onda oni mogu na
razliite naine identifikovati ono to je zajedniko za te svetove. 7a primer, putni'i mogu da
kau da je otkazivanje motora napravilo svu potre%nu razliku izmeu dva sluaja, dok
aviokompanija moe da identifikuje sposo%nost i spremnost pilota, ili stepen nadzora nad
stanjem aviona kao ono to je napravilo razliku izmeu pada aviona i njegovog %ez%ednog leta. 4
u jednom i u drugom sluaju, kiseonik u atmosferi (%ez kojeg se ne %i zapalio motor), ne&e se
posmatrati uzrokom otkazivanja aviona.
24
Causation as Infuence, str. 1-!.
25
H. L. >. Hart and 4. Honore, Causation in Law, ()*ord+ C6arendon &ress, 1-!5, str. 1.-?13..
%
Cako, da se vratimo na *podrugivljev, stav # nema razloga meu uzroke neije smrti u%rojati
njegovo roenje, zato to je ono samo nuan uslov za ostvarenje najrazliitijih mogu&ih s'enarija
umiranja te oso%e. !oenje niime speci&ino ne doprinosi nekoj sasvim konkretnoj smrti.
+oda moe delovati da ovime dogaaje inimo ekstremno krhkim, ali time zaista samo sledimo
uo%iajenu intui'iju da nije svaka smrt ista smrt. a li %i iz toga automatski moglo slediti da je
lekar koji je prepisao odreenu terapiju protiv, re'imo, o%oljenja sr'a, uzrok pa'ijentove smrti jer
je doveo do istog ishoda vie godina kasnijeD Eini se da je odgovor odrian. 7aime, da je lekar
prepisao pogrean lek i time ranije nego to %i to inae %ilo sluaj doveo do pa'ijentove smrti, ne
%ismo se ustruavali da kaemo da je on njen uzrok. 4sto tako, da je dao lek koji je izleio
odreenu %olest, ali pritom istovremeno doveo do razliitih reak'ija u organizmu koje su
izazvale neko drugo o%oljenje i u%ile pa'ijenta par godina kasnije, takoe %ismo slo%odno mogli
da kaeo da je lekar uzrokovao smrt pa'ijenta. "li, ako lekar odloi pa'ijentovu smrt lekovima, i
ovaj umre prirodnom smr&u, onda iako je to drugaija smrt, i iako ne %i umro tom smr&u da mu
lekar nije prepisao taj lek, ipak ne&emo re&i da je lekar uzrok pa'ijentove smrti ve& %ioloki
pro'esi koji do te smrti i dovode. Lekar je svojim postup'ima i efektima koje su oni proizveli na
pa'ijenta naprosto omogu&io da se odvijaju pro'esi u pa'ijentovom organizmu koji dovode do
prirodne smrti. Movore&i o spe'ifinoj smrti mi takoe moemo da kaemo u kom sluaju je
roenje relevantno i adekvatno pomenuti kao uzrok smrti # samo onda kada speci&ino roenje
dovede do smrti novoroeneta (re'imo ukoliko kaemo da se u toku poroaja pupana vrp'a
o%motala oko vrata %e%e i dovela do prestanka disanja). (rikladnost govora o roenju kao uzroku
smrti u ovakvoj situa'iji, ini se, samo pojaava utisak o neprikladnosti takvog govora u svakoj
situa'iji razliitoj od te.
<ao to vidimo, moramo mo&i da spe'ifikujemo ta odreenu smrt ini tom, a ne nekom
drugom smrti. 6 suprotnom, ne&emo uvek mo&i da vidimo ta je ono to pravi relevantnu razliku
(i time moe vaiti kao uzrok). 4pak, kao to smo videli gore, Luis ne daje teoriju dogaaja koja
%i nam omogu&ila da na ova pitanja odgovorimo na, za njega, zadovoljavaju&i nain. . o%zirom
na to da je jedna od naelnih prednosti Luisove teorije u odnosu na ranije %ila upravo to to on
uspeva da razlikuje uzroke od, re'imo epifenomena, jednako veliki pro%lem moe predstavljati
nemogu&nost da se uzro'i razlikuju od nunih uslova. Co, ipak, ne znai da se ne moe prona&i
nain da se, %arem ini'ijalno, od svih razliitih dogaaja koji se nalaze u uzronom lan'u kao
uzro'i izdvoje oni koji zaista prave relevantnu razliku u posledi'i, i time razdvoje od nunih
uslova. 4z razliitih primera koje smo ve& razmatrali taj nain se moe i naslutiti.
(risetimo se primera sa romanom *(ro'es,. <ada razmiljamo o lan'u dogaaja koji su
doveli do pisanja tog romana, uviamo odmah da se zaista radi o ogromnoj, granaju&oj strukturi,
kako to Luis kae. 4dentifikuju&i sve dogaaje koji pripadaju tom lan'u kao uzroke, Luis je, ini
se, pokuavao da zadovolji standarde ekstenzionalne adekvatnosti. Cano je, naravno, da <afkino
roenje stoji u tom lan'u, i da moemo ra&i *a se <afka nije rodio, roman *(ro'es, ne %i %io
napisan,. (a ipak, postoji jo jedan mogu&i standard na osnovu kojeg moemo da ispitujemo
koji su dogaaji uzro'i # eksplanatorna snaga. 4dealno je naravno da standardi eksplanatorne
snage i ekstenzionalne adekvatnosti %udu jednako uspeno zadovoljeni. +i naravno elimo da
odreenom teorijom o%uhvatimo sve sluajeve fenomena koji opisujemo, i elimo da ga njome
o%jasnimo. "ko se pitam o uzro'ima nastajanja *(ro'esa,, ja elim da mi oni kau neto o
okolnostima nastanka tog romana. (osmatraju&i sve lanove kauzalnog lan'a na ijem kraju stoji
taj roman, ja jasno vidim da mi neki lanovi spe'ifino pomau da uvidim neto i o tom romanu,
dok drugi jesu preduslovi za pisanje romana, ali su takvi da %i mogli ostati kakvi jesu sve i da je
-
<afka napisao potpuno drugaiji roman. 7eka prvu grupu lanova kauzalnog niza ine suko% s
o'em, poglede na svet, a mogli %ismo i neke konkretne uti'aje u knjievnosti, <afkina lina
razmiljanja odnosno psiholoke pro%leme, itd. 7ekad lanovi druge grupe %udu njegovo
roenje, i dogaaji sline vrste. .tavimo jedan pored drugog iskaze koji &e o%uhvatati pripadnike
o%e grupe lanova)
1) a <afka nije %io u suko%u sa o'em, ne %i napisao *(ro'es,
5) a se <afka nije rodio, ne %i napisao *(ro'es,
4ako i jedan i drugi iskaz moda zadovoljavaju standard ekstenzionalne adekvatnosti, oni
imaju sasvim razliitu eksplanatornu snagu. (rvi iskaz me vodi ka razumevanju samog romana,
dok mi drugi ne govori nita spe'ifino o njemu. (rvi iskaz impli'ira i to da *(ro'es, kao roman
ima odreenje karakteristike koje ga ine %a tim romanom, i koje kad %i %ile promenjene
sainjavale %i de &acto drugi roman. .toga, dogaaj *pisanje romana (ro'esN@z, ne moe %iti
identian dogaaju *pisanje romana (ro'esa%',, gde su *N@z, karakteristike koje *(ro'es, zaista
ima # prisustvo nevidljivog suda i tajnovitog pro'esa protiv jednog gotovo %ezlinog graanina,
oso%ine glavnog lika i njegova nesvesnost situa'ije, alegorija zakona kao oinskog autoriteta, itd.
a *a%', karakteristike nekog hipotetikog romana koji je <afka moda mogao napisati da su
relevantne okolnosti 'ile drukije. 7a primer, te karakteristike %i mogle %iti # razmiljanja
glavnog junaka o pravednoj kazni koja neumitno stie svakog kriv'a, prikaz nesre&e koja je
zadesila poinio'e odreenih zloina, detaljan pogled na pravosudne prakse tadanje 7emake,
itd. 4maju&i to u vidu, formuliimo iskaze po ugledu na 1) i 5) gore)
3) *a <afka nije %io veliki potovala' pravde i nemakog pravosua, ne %i
napisao *(ro'esa%',.
;) *a se <afka nije rodio, ne %i napisao *(ro'esa%',.
/igledno je da, iako smo razmatrali potpuno drugaiji roman od onog koji je <afka zaista
napisao, nije %ilo potre%e da menjamo ante'edens u iskazima 5) i ;). <afka je mogao napisati
%ilo koji roman, ili ak ne %iti pisa' uopte, i njegovo roenje ne %i napravilo relevantnu razliku.
/no je samo %ilo nuan uslov da <afka ima odreenu profesiju. .a druge strane, promena smisla
i karakteristika *(ro'esa, zahtevala je i promenu ante'edensa # oni nisu mogli %iti
meuzamenljivi. rugim reima, ono to je zaista <afku inspirisalo da napie takav=i=takav
roman nisu inio'i koji su mogli ostati kakvi jesu sve i da je odluio da napie neto sasvim
drugo, ve& ono to je dovelo do toga da on napie %a to to je napisao. Cakvi inio'i onda
zadovoljavaju standard eksplanatorne snage i mogu da se pravilno smatraju uzro'ima. Eini se da
je ovo i nain na koji o%ino razmiljamo kada govorimo o uzro'ima.
+oda %i sada moglo da se prigovori kako ne moemo olako re&i da je %a suko% sa o'em
doveo do nastajanja *(ro'esa,. Hta ako je moda <afka %io u suko%u sa majkom, ili sa
unutranjim demonima i %ez ikakve veze sa njegovim roditeljimaD +oda nije tako jednostavno
spe'ifikovati osnovne odlike *(ro'esa, s o%zirom da postoji veliki %roj vrlo razliitih
interpreta'ija. Cano je, naravno, tano da *(ro'es, nije lako protumaiti, te da interpreta'ija
jednog knjievnog dela, ili njegova neodreenost samo ine spe'ifika'iju konkretnog uzroka
neto teom. /no to je vano jeste da sve vreme teimo pre svega da zadovoljimo standarde
eksplanatorne snage jer nam tek oni pomau da otkrijemo neto o tome pod kojim uslovima je
dolo %a do takve=i=takve posledi'e, a ne do neke druge. 6 sluaju <afkinog, ili %ilo kojeg
drugog romana, tenja za ovakvim standardom sigurno nam pomae da iz postoje&e grupe
1.
dogaaja pravilno iza%eremo one (ili %arem tip onih) koji se plauzi%ilno mogu smatrati uzro'ima,
dok nam u isto vreme pomae da eliminiemo veliki %roj onih dogaaja koji se ne mogu tako
shvatiti.
5?
. o%zirom na to da i Luis na vie mesta istie da prirodno o uzroku razmiljamo kao o
neemu to pravi razliku, ini se da se, %arem dok nemamo do%ru teoriju individua'ije dogaaja,
pozivanje na standarde eksplanatorne snage koji nam %a'aju svetlo na nain na koji tre%a
razmatrati te razlike, moe usvojiti %arem kao plauzi%ilna *privremena etika,.



2!
7aravno, pro%lem koji se spe'ifino postavlja u vezi sa interpreta'ijom jednog knjievnog dela kao oteavaju&om
okolno&u za spe'ifika'ijom toga ta znai pisati odreeni roman, ili ta ga ini %a tim romanom ne javlja se u
primerima koji se tiu dogaaja poput roenja, smrti, trovanja, pada aviona, %itaka i slino. rugim reima, ova
poteko&a izgleda povezana sa spe'ifino sloenim karakterom takve tvorevine kao to je roman.
11