ODREDJIVANJE VREMENSKE KONSTANTE TERMOPARA

Pri merewu temperature termometrom javqaju se slo`ene pojave prelaska i provo|ewa

toplote me|u termometrom i sredinom ~ija se temperatura meri. Ove pojave mogu imati ve}i ili
mawi uticaj na ta~nost merewa pa se zbog toga moraju uzeti u obzir. Na ove ~iwenice naro~ito
treba obratiti pa`wu prilikom dinami~ki merewa temperature jer tad mogu da prouzrukuju
velike gre!ke merewa.
Neka se telo termometra ili senzora nalazi na nekoj temperaturi
"

i neka se ono unese u

neku sredinu ~ija je temperatura
S

. #ko je
S

$
"

do}i }e do prelaska toplote od sredine na

telo termometra pa }e posle izvesnog vremena do}i do izjedna~avawa temperatura odnosno do
termi~ke ravnote`e . Porast temperature tokom vremena t je pribli`no eksponencijalna %unkcija
koja se asimptotski pribli`ava temperaturi
s

sredine &sl .'".(.').

*'+
*t+
',e *
s
-
"
+

".
/01(.
'"".
t*s+
"


Sl .10.2.1.
2emperaturu
S

sredine mo`emo smatrati konstantnom ako sredina ima mnogo ve}u masu
od mase termometra.3 termometriji je uobi~ajeno da se opisani proces potapawa termometra
tretira kao prelazna pojava1 sli~no kao stepenast ulaz sile prilikom dinami~ki merewa sile u
meanici. 4 ovde se polazi od sli~ni di%erencijalni jedna~ina prvog reda i dobija sli~na
eksponencijalna kriva &tj. %unkcija).
Ova %unkcija ima va`nu ulogu u termometriji1 a naro~ito u dinami~kim merewima
temperature. 5ao kriterijum za brzinu izjedna~avawa temperature &odnosno brzinu reagovawa
termometra) uzima se vremenska konstanta termometra. 2o je vreme za koje razlika temperatura
"

padne na vrednost ( )
"
'

s
e
1 tj na . ( . /0 od ukupne razlike
"

s
. Ovako de%inisana
vremenska konstanta podesna je zbog eksponencijalne prirode %unkcije na sl .'".(.' pomo}u
koje se vr!e teorijske analize opisani merewa.
'6"
7rednost vremenske konstante

termometra zavisi od razni okolnosti koje se javqaju pri

merewima. 3 te okolnosti spadaju8 oblik1 dimenzije i materijal od koga je na~iwen termometar1
uslovi prelaska toplote me|u termometrom i sredinom ~ija se temperatura meri1 kao i %izi~ka
svojstva sredine. Prema tome vrednost vremenske konstante va`i za odre|ene uslove pod kojima
se vr!i merewe .
9lavna karakteristika termoparova je termoelektromotorna sila &2:;<). Ova karakteristika
kod nekog provodnika ra~una se po %ormuli8
( )

=
l
Tdl l T S 1
gde se integraqewe po celoj
du`ini mo`e zameniti integralom po temperaturi8
( ) ( )

+ = =
' (
( ' ( '
l l
dl T S Tdl T S
( ) ( ) ( )
B A B A
T T T T S S = =
' (
=a merewe temperature &tj. 2:;<) pomo}u termoparova koriste se instrumenti velike
unutra!we otpornosti. 4nstrument se prikqu~uje pomo}u provodnika od bakra koji predstavqa
tre}i materijal koji se razlikuje od elemenata termopara.
Aparatura 8
;erewe 2:;< termopara vr!i se pomo}u #,> &analogno-digitalnog) konvertora
prikqu~enog na ra~unar. 5ao termopar koristi se tip
( ) Ni Cr Ni
koji se koristi u
temperaturskom opsegu od
( ) C '0"" "
. Osetqivost #,> konvertora je
V '? . '@
.
'6'
Osetqivost kori!}enog termopara je
C
mV

= "6 . " . Pomo}u izmerene 2:;< na osnovu

jedna~ine8
( )
p g p g
T T T T + = =

odre|uje se vrednost temperature ABpomo}u koje se sa
izmerene zavisnosti t odre|uje vrednost vremenske konstante.
( )
" "
/0 . " ) & + =
s
Posle ovog koraka na gra%iku dobijenom uz pomo} programa OC494N %ormira se presek
krive (t) sa linijom koja pokazuje /01(. od ukupne maksimalne temperature. <a tog mesta se
povu~e druga linija koja predstavqa vrednost vremenske konstante &!to je dato na gra%iku).
Podaci koje dobijamo od #,> konvertora su vreme u stotim delovima sekunde i napon
&2:;<) u mV 1 tj. &t). 7reme je potrebno prevesti u sekunde koje nanosimo na
x
-osu
gra%ika. Napon delimo sa osetqivo!}u termopara i dobijamo razliku izme|u stvarne temperature i
sobne1 pa je tako dobijenu temperaturu potrebno sabrati sa sobnom temperaturom i zatim je
naneti na
y
-osu &videti podatke u tablici '".0.').
<a dijagrama je o~itana vrednost vremenske konstante =.
2ablica '".0.' ;erene i prera~unate vrednosti vremena1 2:;<1 i temperatura
ODREDJIVANJE PARAMETARA NTC TERMISTORA
( ) s t ( ) mV ( ) C ( ) C
'6(
2ermistori sa negativnim temperaturskim koe%icijentom otpornosti1 tzv. N2D termistori1
koriste se kao senzori za merewe temperature. N2D termistori su poluprovodni~ki otpornici koji
se dobijaju od razni vrsta sme!a metalni oksida1 kao !to su8 NiO1 EeO1 ;gO1 DoO1 postupkom
sinterovawa. =avisnost otpornost N2D termistora od temperature mo`e se izraziti slede}om
%unkcijom8
R(T)=
T
B
e A
(1)
gde su 2- apsolutna temperatura1 a A i B parametri &konstante) koje karakteri!u1 odre|en
termistor. Eormula &') se mo`e napisati u obliku8
R(T)=R(T
0
)

"
' '
T T
B
e
(2)
gde je8 C&2
"
) otpornost termistora na temperaturi 2
"
.
Otpornost N2D termistora se mewa znatno vi!e sa temperaturom od otpornosti metalni
otpornika1 !to zna~i da se pomo}u termistora mo`e ostvariti velika osetqivost pri merewu
temperature. Nelinearnost otpornosti u %unkciji temperature kod termistora je znatno ve}a nego
kod metalni otporni termometara. Na sl. '".6.' je upore|en oblik tipi~ne otporno-
temperaturske karakteristike N2D termistora sa karakteristikom platinskog otpornika.
Osetqivost termistora na nekoj temperaturi T de%ini!e se kao
( )
( )
dT
T dR
T R
S =
'
>i%erencirawem
izraza &') dobija se 8
(
T
B
S = &0)
B B
(" 0" 6" ?" /" @" F" G" '""
"
(
6
/
F
'"
'(
'6
*'+
N2D 2ermistor
Platinski
otpornik
C*k+
t *
"
D+
Sl. 10.4.1
7idi se da je osetqivost direktno srazmerna sa parametrom B, a obrnuto proporcionalna sa
kvadratom temperature. >akle osetqivost termometra je ve}a pri ni`im1 a smawuje se pri vi!im
temperaturama. Parametar A odre|uje vrednost otpornosti termistora na nekoj temperaturi1 ali
'60
nema uticaja na osetqivost. 3obi~ajni tipovi N2D termistora imaju maksimalnu radnu
temperaturu od C 0?" (?" ali postoje specijalni tipovi ovi senzora za merewe i do C
o
'"""
.2ermistori mogu imati minijaturne dimenzije1 reda veli~ine mm ( . " 1 pa se mogu koristiti za
merewe temperature mali objekata. 2akvi termistori su zbog male toplotne inercije pogodni za
merewe brizi temperaturski promena.
3 pogledu veli~ine otpornosti1 N2D termistori se proizvode u vrlo !irokom dijapazonu od
desetak oma pa do vi!e stotina kilooma1 na sobnoj temperaturi. 2ipi~na vrednost osetqivosti na
sobnoj temperaturi iznosi8 "? . " "0 . " C
"
' !to je oko deset puta vi!e od linearnog
temperaturskog koe%icijenta metalni termometra. =bog svoje nelinearnosti1 termistori se retko
koriste za merewe u ve}im temperaturskim intervalima. 9lavne primene N2D termistora su u
medicini1 biologiji1 emiji i srodnim oblastima1 a sve je !ira primena termistora za industrijska
merewa.
=adatak ove ve`be je da se odrede parametri A i B datog N2D termistora. Ovo se mo`e
uraditi na osnovu snimqenog dijagrama zavisnosti otpornosti od temperature1 ~iji je oblik
prikazan na sl. '".6.'. Na osnovu dobijeni podataka eksponencijalna kriva se mo`e pokazati u
linearnom obliku pri ~emu se na x-osu nanosi recipro~na vrednost temperature 1/T1 na y-osu
prirodni logaritam otpornosti. Naime1 logaritmuju}i izraz &') dobija se8
( ) A
T
B T R ln
'
ln + =
&6)
a odgovaraju}i dijagram prikazan je na sl. '".6.(. 4z izraza &6) vidi se da se parametar B mo`e
odrediti kao nagib prave1 tj.

AB
BC
tg B = =
&?)
*(+
H
D
#

lnC
',2 *5
-'
+
Sl. 10.4.2
Pri crtawu prave na sl. 10.4.21 kalibracija du` x-ose se ne nanosi po~ev od nule1 s obzirom na
to da bi izmerene ta~ke bile suvi!e zbijene i ne bi dale mogu}nost za ta~no povla~ewe prave.
Naime1 ta~ke u okolini koordinatnog po~etka bi teorijski odgovarale temperaturama koje te`e
'66
beskona~nosti. 4z navedenog razloga konstantu A nije pogodno odrediti na osnovu dijagrama sa
sl. '".6.' kao odse~ak na y-osi. 4zra~unavawe parametra A vr!i se na osnovu izraza8
( )
T
B
e T R A

=
Aparatura
N2D termistor i termopar se postavqaju u staklenu epruvetu koja je napuwena uqem. 3qe
obezbe|uje termi~ki kontakt izme|u termistora i termopara i mo`e se smatrati da se oni nalaze na
istoj temperaturi.
:pruveta sa termometrom i termoparom se stavqa u posudu napuwenu vodom odakle se
vr!i zagrevawe po~ev od sobne temperature pa sve do temperature kqu~anja vode tj.
C '"" (0 . Otpornost N2D termistora merimo pomo}u veze 7itstonovog mosta ili pomo}u
ommetra.
Postupak merewa8
Pripremqenu epruvetu sa termometrom i termoparom postavqamo u vodu koja se nalazi u
odgovaraju}oj posudi u kojoj mo`emo vr!iti zagrevawe do ta~ke kqu~awa vode. Prilikom
postavqawa voda se nalazi na sobnoj temperaturi. O~itavawe temperature i otpornosti se vr!i
po!to se aparatura nalazi dovoqno dugo u vodi &bez promene temperature) da bi do!lo do
temperaturnog ujedna~avawa izme|u vode1 tj. uqa u epruveti1 tj. termistora i termopara. Nako
toga se ukqu~uje greja~ koji je potopqen u vodu na odgovaraju}oj udaqenosti od epruvete tako
da se temperatura ravnomerno prostire na sve strane.
Na osnovu dobijeni podataka eksponencijalna kriva se mo`e prikazati u linearnom
obliku pri ~emu se na x-osu nanosi recipro~na vrednost temperature
( ) T '
1 a na y-osu prirodni
logaritam otpornosti.
2,8 2,9 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4
0,0
0,5
1,0
1,5
2,0
2,5
C
A
B
Y =-10,57564+3,81923 X
ln R
1000/T [K
-1
]
'6?
295 300 305 310 315 320 325 330 335 340 345 350
-0,044
-0,042
-0,040
-0,038
-0,036
-0,034
-0,032
-0,030
S
[
1
/
K
]
T [K]
25 30 35 40 45 50 55 60 65 70
S=-B/T
2
t[
0
C]
REZULTATI MERENJA
Osetqivost termistora8
( )
( )
dT
T dR
T R
S =
'

(
) &
T
B
T S =
Parametri A i B se dobijaju pomo}u izraza8
T
B
e T R A

= ) &

T
B
A R + = ln ln tj. prave
ax y + =
x y F'G(0 . 0 ?@?/6 . '" + =
*I+
Pomo}u jedna~ine *I+ dobijaju se parametri8
[ ] = = =

! ! e ! e A
? ?@?/6 . '"
'" ??0"6'@ . ( + * + *
1
[ ] = "(??0"6 . " A
i
[ ] " a B '@F . 0F"/ '"
0
= =

+ * = ! R + * C t
R ln
+ *" T
+ *
'"""
'
"
T
+ *
'
'
"
T
+ *
'
" S
'
(
0
6
?
/
@
F
G
'"
''
'(
'0
'6
'?
'/
'6/