KOMUNIKACIJA

Komunikacija
Transfer i razumevanje znaenja poruka
Efektivna komunikacija nije isto to i saglasnost
sa porukom
OSNOVNA OBELEJA:
transfer
razumevanje znaenja

Komunikacija
Proces razmene ideja, misli i oseanja izmeu dve i vie osoba,
koji poinje sa odreenom svesnom ili podsvesnom namerom i
dovodi do interakcije, razumevanja, povezivanja i uticanja, kao i
poveanja spoznaje njegovih uesnika.

Osnov interpersonalnih i socijalnih odnosa i temelj ljudskog
uenja, razvoja i stvaranja, kao i socijalnog identiteta.
Pod komuniciranjem u najirem smislu, podrazumeva se
prenoenje podataka ili informacija putem odreenih simbola.
Meutim, komuniciranje nije samo prosto slanje podataka,
odnosno informacija.
Komuniciranje je proces razmene informacija koje razumeju
dva ili vie lica koja meusobno komuniciraju, odnosno
proces u kome poiljalac predaje primaocu poruku o kojoj
postoji meusobno razumevanje. (Prof.dr Ranko Lonarevi)

Vrste komunikacije
1. interpersonalna komunikacija
2. organizaciona komunikacija
INTERPERSONALNA
KOMUNIKACIJA
Struktura komunikacionog procesa

Povratna veza
Kanal, medij
Kodiranje poruka A
Poiljalac


Izvor: dr ivana Prulj, Univerzitet BK
Dekodiranje poruka B
Primalac
Elementi procesa komunikacije
Poiljalac izvor poruke
Primalac osoba koja prima poruku
Poruka svrha koju treba preneti
Kanal medijum kroz koji se prenosi poruka
Kodiranje pretvaranje poruke u simbole
Dekodiranje tumaenje poruke od strane primaoca
Feedback povratna reakcija (informacija)
Buka sve to ometa prenos, prijem ili feedback
poruke
Poruka Medijum
Primalac
Poiljalac
Poruka
Buka
Interpersonalna komunikacija





Kodiranje Dekodiranje





Feedback
Proces komunikacije se sastoji od sledeih faza
(Prof.dr Ranko Lonarevi)
Selekcija informacija
Kodiranje
Prenos poruke
Primanje poruke
Dekodiranje
Uspostavljanje povratne sprege
Osnovna obeleja interpersonalnih
komunikacija:
Ukljuuje istovremeno verbalno i neverbalno ponaanje
Spontano, uvebano i planirano ponaanje ili njihova
kombinacija
Komunikacija nije statina, nego se razvija
Direktna povratna veza i interakcija
Odvija se u skladu sa unutranjim i spoljnim pravilima
Aktivnost
Moe ukljuiti uveravanje ili persuaziju
Persuazija
Persuazija je oblik interpersonalne komunikacije koji se
odlikuje namerom najmanje jednog uesnika da
promeni miljenja, oseanja ili ponaanje drugog ili
drugih uesnika u komunikaciji.


Persuazija redovno sadri skriptirana (uvebana i
planirana) ponaanja odabrana da mogu menjati
miljenje drugih uesnika, za razliku od interpersonalne
komunikacije koja moe biti spontana.
Metodi interpersonalnog komuniciranja
1. Feedback- Koliko brzo primalac moe da odgovori na
poruku?
2. Kapacitet kompleksnosti Da li metod moe efektivno da
obradi sloene podatke?
3. Potencijal obima Koliko razliitih poruka se moe preneti
korienjem ovog metoda?
4. Poverljivost Da li osobe koje komuniciraju realno mogu da
budu sigurne da su poruke primili samo oni kojima su
namenjene?
5. Lakoa kodiranja Da li poiljalac moe lako i brzo da koristi
ovaj kanal?
6. lakoa dekodiranja Da li primalac moe lako i brzo da
dekodira poruke?
7. Vremensko prostorno ogranienje Da li je potrebno da poiljalac i
primalac komuniciraju istovremeno u istom prostoru?
8. Cena Koliko kota korienje metoda?
9. Interpersonalna toplina Koliko dobro metod prenosi
interpersonalnu toplinu?
10. Formalnost Da li metod ima potrebnu koliinu formalnosti?
11. Vidljivost Da li metod dozvoljava da se poruka lako vidi ili da se
primete vane informacije?
12. Utroak vremena Da li poiljalac ili primalac imaju vei deo
kontrole nad vremenom koje se odnosi na poruku?
Osnovni cilj KOMUNIKACIJE
Da se poruka primi i primalac shvati ta je mislio
poiljalac.

Komunikacija je uspostavljena kada doe do
razumevanja, a nastavlja se kada primalac vrati
informaciju (feedback).
Uspenost komunikacije zavisi od
odovora na pitanja

ta govorimo?
Kome govorimo?
Kako govorimo?
Kada govorimo?

Neophodno je znati:

Stvoriti poverenje pozitivan odnos
Imati u vidu razliitosti - procenjivati
Jasnoa izraavanja
Sluanje
Povratna veza ponavljati parafrazirati
Pratiti neverbalne signale podeavati reakcije

Osnovni mediji komunikacije

Jezik
Gestovi, pokreti, telo
Predmeti, stvari
Prostor
Vreme




KOMUNIKACIJA
VERBALNA
1. Usmena
2. Pismena
NEVERBALNA
Verbalna i neverbalna komunikacija
(Prof.dr Ranko Lonarevi)
VERBALNA KOMUNIKACIJA ostvaruje se putem rei.
Putem rei mogu da se prenesu sve vrste poruka. Upotreba rei u
komuniciranju daje najbolje rezultate sem u situacijama kada
odreeni gestovi govora tela mogu bolje komunicirati nego
rei
Uspena verbalna komunikacija pretpostavlja upotrebu PRAVIH
REI U PRAVO VREME I NA PRAVI NAIN. U protivnom
verbalna komunikacija moe biti neuspena, ak i instrument
destrukcije.
Rei se mogu prenositi u usmeno (govorom) i/ili u pisanoj
formi.
USMENA
KOMUNIKACIJA
Preduslovi uspene govorne
komunikacije
Svest o sebi, svojim potrebama, namerama i vrednostima
Blagovremeno uoavanje i otklanjanje smetnji u
komunikaciji, posebno emocija
Preuzimanje odgovornosti za svoje stavove - koristiti
direktnu formu ja a ne mi ili neki
Korienje otvorenih pitanja, a ne retorikih ili pitanja koja
naglaavaju mo komunikatora
Izbegavanje ishitrene interpretacije (Znak neuvaavanja i
demonstracije nadmonosti)
Omoguavanje i traenje povratne reakcije sagovornika
Ne ometati sagovornika upadanjem u re - nauiti sluati
Stvoriti atmosferu poverenja


Dobar govor podrazumeva

Pronicljivost (otkrivanje sredstava i injenica potrebnih za
ubeivanje)
Pamenje (poznavanje materije, irina iskustva i znanja)
Izraavanje(sposobnost usmeravanja oseanja i miljenja,
jasnoa i otrina utiska, uoavanje odnosa izmeu
pojedinosti)
Jezik (osmiljeno kazivanje, jasnoa, biranje pravih rei,
bogatstvo renika)
Organizacija govora (sposobnost iznalaenja i organizovanja
grae)
Da bi poruka bila uspena potrebno
je da ima sledee karakteristike:
Neophodan sadraj
Razumljiva, precizna i jasna
Nedvosmislena i pravovremena
Preneta odgovarajuim komunikacionim
kanalom
Praktini saveti u komunikaciji:

Razmislite unapred ta treba rei,
Govorite samo kada imate ta da kaete,
Morate da poznajete materiju o kojoj govorite,
Budite kreativni,
Koristite iskustvo,
Potujte pravilo: govori kratko i jasno

Pet tajni pamenja slualaca
(Majkl Gelb Predstavite sebe)
1. Ponite estoko naglasite glavne take na poetku
svog govora
2. Redovno ponavljajte stalno pominjite kljune take
3. Istiite na neobian nain izlaite kljune take na
neuobiajen i poseban nain
4. Maksimalno angaujte publiku stvorite mogunosti
za angaovanje publike tokom prezentacije
5. Efektno zavrite na kraju ponovo naglasite svoje
glavne take
PISANA KOMUNIKACIJA
Pisanu re koristimo:
Ako elimo da izbegnemo kontakt
Ako nemamo mogunosti za kontakt
Ako imamo potrebu da uputimo hitnu
informaciju
Ako treba da dokumentujemo
informaciju
Ako elimo da istaknemo i
obrazloimo svoje stavove.
PREDNOSTI PISANE
KOMUNIKACIJE
1. Primalac poruke moe da zadri i prouava
informaciju
2. Poruku istovremeno moe da primi vei broj
ljudi na raznim mestima
NEDOSTACI PISANE
KOMUNIKACIJE
1. Nemogunost uvida u reakcije primaoca
2. Ponekad nismo sigurni da li je poruka stigla
do primaoca
Poiljalac pisanog dokumenta treba
da ima u vidu slede:
1. Svrhu pisanog dokumenta
2. Delokrug ili obim informacija koje treba
ukljuiti u pisani dokument
3. Sadraj ili vrstu informacija pogodne za
saoptavanje izabranim kanalom
Ogranienja ili prisutni problemi i rizici

U pripremi pisanog dokumenta
potrebno je da:
Definiemo cilj dopisa
Odredimo primaoca
Predvidimo rezultate ili efekte poruke
Osmislimo strukturu poruke
Razmislimo o stilu i nainu pisanja
Procenimo poeljan i potreban obim poruke
Dizajniramo formu dopisa

Pravila:
Naglasiti svrhu pisanja, predmet, argumente i
zakljuak
Jasan i koncizan tekst
Razviti lini stil pisanja uz potovanje tehnika
pisanja i imati u vidu osobu koja e koristiti
pisani dokument
Prikupljene informacije sortirati po predmetnim
jedinicama i subjektima
Poslovni ton
Jednostavno
Sadrajno
Bez emocija
Ljubazno

Budite jasni, jezgroviti i oveni!

NEVERBALNA
KOMUNIKACIJA


Neverbalna komunikacija

Neverbalna komunikacija je komunikacija koja
se prenosi bez rei, tj. koja se ostvaruje putem
komunikacionih oblika koji nisu zasnovani na
reima.

Neverbalna komunikacija
1. Vokalna ekspresija: melodika, dinamika, ritmika,
2. Facijalna ekspresija: izraz lica (250.000 izraza ljudskog lica)
3. Gestovna ekspresija: pokreti ruku, dodiri tela
4. Posturalna ekspresija: poloaj tela (stojei, sedei, uei,
kleei i leei
5. Proksemika ekspresija: dodir
6. Spacijalno ponaanje: blizina, teritorijano ponaanje, pokreti
u fizikoj okolini
7. Ritam: Ritam i brzina kretanja
8. Odea i ostali efekti izgleda
Neverbalna komunikacija obuhvata:
(Prof.dr Ranko Lonarevi)
1. komunikaciju pomou govora tela
2. komunikaciju putem dodira
3. komunikaciju pomou izgleda
4. komunikaciju upotrebom vremena i
5. komunikaciju putem prostora.

ema neverbalne komunikacije
Tapanje rukama
Smekanje
Suene zenice
Brbljivost
ivahni pokreti i mimika
Rumenilo lica
Uspravan poloaj tela

Otar pogled
Zakrvavljene oi
krgutanje zubima
Stezanje pesnica
Siktav glas
Otar ton
Stisnuti zubi
Crvenilo ili bledilo lica

Radost
Mrnja, bes

Proporcija utisaka koji ostavlja
poruka licem u lice
55%
38%
7%
Izraz lica
Neverbalni
asp. govora
Govor
Prepreke u komunikaciji:
1. Psiholoke
2. Semantike
3. Fizike
4. Sociokulturne

PSIHOLOKE PREPREKE
1. Sluanje
2. Samoprocena
3. Percepcija
4. Emocije
5. Filtriranje
6. Neravnopravnost
SEMANTIKE
1. Znaenje
2. Smisao
3. Neodreenost
4. Konfuzija
5. Nezavrene reenice
6. argon
FIZIKE
1. um (buka)
2. Kanal
SOCIOKULTURNE
1. Grupno miljenje
2. Vrednosti i verovanja
3. Obiaji
4. Norme
5. Stereotipi
Barijere za efektivnu interpersonalnu komunikaciju
1.Filtriranje namerna manipulacija informacijama da bi
one izgledale privlanije za primaoca
2. Emocije raspoloenje primaoca poruke u trenutku kada
primi poruku utie na to kako e je on protumaiti
3. Pretrpanost informacijama informacije sa kojima se
radi prevazilaze sposobnost obrade
4. Defanzivnost smanjivanje mogunosti postizanja
meusobnog razumevanja ukoliko se uesnici oseaju
ugroenim
5. Jezik- razliito znaenje rei za razliite ljude (godine,
obrazovanje, kulturno naslee)
6. Nacionalna kultura razlike u komunikaciji meu
razliitim kulturama

Prevazilaenje barijera
1. Korienje feedbacka
2. Pojednostaviti jezik
3. Aktivno sluanje
4. Kontrola emocija
5. Posmatrajte neverbalne znake
Ponaanja pri aktivnom sluanju
1.) Izbegavajte da prekidate govornika
2.) Ne govorite previe
3.) Budite empatini
4.) Gledajte u oi
5.) Potvrdno klimajte glavom i neka izraz lica bude
adekvantan
6.) Postavljajte pitanja
7.) Izbegavajte pokrete ili gestove koji skreu panju
8.) Parafrazirajte
EFEKTIVNO SLUANJE
1. uti
2. Razumeti
3. Pamtiti
4. Tumaiti
5. Proceniti
6. Reagovati

ORGANIZACIONA
KOMUNIKACIJA
Koristi od efikasne komunikacije
Jaanje odnosa
sa stejkholderima
Jaanje imida
Promocija
Jaanje
poslovnih odnosa i veza
Neometano odvijanje
poslovnih
procesa
Porast
produktivnosti
Bre donoenje
odluka
Bre reavanje
problema
EFIKASNA
KOMUNIKACIJA
Vreme koje zaposleni provode u razliitim
vidovima komunikacije:

Sluanje 45%
Prianje 30%
itanje 16%
Pisanje 9%
Funkcije komunikacije
1. Kontrola formalno i neformalno kontrolisanje
lanova organizacije
2. Motivacija pojanjavanje zaposlenima ta treba da
se uradi, koliko dobro oni rade i ta se moe uiniti da
se pobolja uinak
3. Emotivno iskazivanje izvor socijalne interakcije,
oslobaanje od emotivnog naboja i ispunjavanje
socijalnih potreba ljudi
4. Informacija pruanje potrebnih informacija
Organizaciona komunikacija moe
biti:
1. Formalna komunikacija komunikacija
koja prati lanac komandovanja ili koja je
potrebna za obavljanje jednog posla. To su
zvanini kanali komunikacije putevi za slanje
poruka koji su predvieni i propisani
normativnom regulacijom: organizacionom
emom i kocepcijom strukturisanja i
funkcionisanja organizacije
2. Neformalna komunikacija organizaciona
komunikacija koja nije definisana prema strukturnoj
hijerarhiji organizacije (omoguava zaposlenima da
zadovolje svoju potrebu za drutvenom interakcijom i
poboljava radni uinak organizacije kreirajui
alternativne, esto bre i efikasnije kanale
komunikacije)
Ovaj vid komunikacije se odvija kanalima
komunikacije koji nisu predvieni organizacionom
emom, odnosno relevantnom normativnom
regulacijom
Forme komunikacije
INTERNA EKSTERNA
FORMALNA
Planirana komunikacija izmeu
insider-a (pisma, izvetaji,
poruke, e-mail) koja prati
formalni lanac komandovanja
Planirana komunikacija sa
outsiders-ima (pisma,
izvetaji, poruke, govori,
websites i relevantne vesti)
NEFORMALNA
Neformalna komunikacija meu
zaposlenima (e-mail,
konverzacija licem u lice,
telefonski razgovori) koja ne
prati zvanini lanac
komandovanja
Neformalna komunikacija
sa korisnicima usluga,
potroaima, snabdevaima
i ostalim outsiders-ima (e-
mail, konverzacija licem u
lice, telefonski razgovori)
Pravac komunikacionog toka
1. Komunikacija nadole tee nadole od menadera do
zaposlenih (informisanje, davanje naloga, koordiniranje
i ocena slubenika)
2. Komunikacija nagore - komunikacija od slubenika
do menadera (izvetaji)
3. Lateralna komunikacija komunikacija koja se
obavlja izmeu zaposlenih na istom organizacionom
nivou
4. Dijagonalna komunikacija daje presek
organizacionog dela i organizacionog nivoa
Organizacione komunikacione
mree
Komunikacione interakcije, odnosno sprege
izmeu nosilaca komunikacije u organizacijama,
realizuju se putem brojnih i raznovresnih kanala
komunikacija. Oni, ukupno posmatrano, ine
komunikacionu mreu.
Mree komunikacija mogu biti:
LANAC, lanana mrea komunikacija tee prema
formalnom lancu komandovanja, nagore i nadole
2. Mrea TOKA komunikacija koja se obavlja izmeu
jasno prepoznatljivog i strogog lidera i ostalih u radnoj grupi
3. Mrea ZVEZDA, sa svim kanalima komunikacija se
kree slobodno izmeu svih lanova radne grupe
4. Y mrea
5. Mrea KRUG

U praksi se koriste razne vrste komunikacionih mrea i to u
raznim modalitetima i kombinacijama.
Neformalna organizaciona
komunikaciona mrea
1. Vinova loza (The Grapevine) neformalna organizaciona
komunikaciona mrea koja menaderima otkriva nejasna, a za
zaposlene vana i problematina pitanja. Kroz 4 tipa lanaca
(jednostruki, ogovaranje, verovatnoa i grozd) uspostavlja se
komunikacija izmeu pojedinaca koji su na razliitim poloajima
i nivoima organizacione hijerarhije
2. Mrea starih drugara (The Old - Boys Network)
uspostavlja se unutar lanova ekskluzivne (nepristupane) grupe
koja poseduje snagu na osnovu zajednikih informacija
3. Mrea koja podrava neformalnu komunikaciju iniciraju je
menaderi u cilju ohrabrivanja nefoprmalne komunikacije
pozitivnog predznaka (management by walking around)
Neformalna komunikaciona mrea omoguava
neformalnu komunikaciju kojom teku brojne i razliite
informacije koje mogu biti tane ili netane. Netane
informacije se nazivaju glasine (roumors)

Mogui naini reagovanja na glasine:
1. ignorisanje
2. skretanje panje na pozitivne karakteristike koje
poseduje predmet glasina i
3. opovrgavanje
Barijere efikasne komunikacije u
organizacijama
1. Individualne barijere
a) menaderi treba da poseduju relevantne sposobnosti
(znanja i vetine)i psihiku spremnost za komunikaciju i
treba da se ponaaju na pravi nain
b) izvrioci nedostatak komunikacionih vetina,
neadekvatna emocionalna reakcija na poruku i greke u
percepciji
2. Organizacione barijere konstitucija komunikacione
mree u organizaciji i nain prenoenja poruka
Prevazilaenje komunikacionih barijera u
organizacijama
1. Definisanje principa prevazilaenja komunikacionih barijera
(pojednostavljenje renika, obuzdavanje emocija, opreznost sa
neverbalnim porukama, korienje povratne sprege i korienje
glasina)
2. Odreivanje metoda i tehnika za prevazilaenje barijera
(uvoenje adekvatnog argona, aktivno sluanje, preureenje
toka informacija, otvaranje komunikacionih tokova prema gore)
3. Preduzimanje svih aktivnosti koje su neophodne za
prevazilaenje komunikacionih barijera
4. Uspostavljanje efikasnog feedback-a (monitoring,
valorizovanje efekata, identifikovanje odstupanja i reakcija)
Unapreenje sistema komunikacije
je neophodno jer se samo na taj nain mogu
stvoriti relevantne (komunikacione)
pretpostavke za poveanje efikasnosti svih
lanova u organizaciji i organizacije u celini
Unapreivanje sistema komunikacije obuhvata:
1. komunikacionu reviziju
2. unapreenje komunikacionog (pod)sistema
organizacije
1. Komunikaciona revizija
Kominikacijska revizija je sredstvo za stvaranje svih relevantnih
komunikacionih pretpostavki koje su u funkciji kako
efikasnosti same komunikacije, tako i ostvarivanja ciljeva
organizacije
Posebnu panju potrebno je posvetiti reviziji komunikacione
mree, tj njenih (pod)sistema), a naroito:
1. regulativne ili mree orjentisane ka zadatku koji se odnosi na
politike, procedure, pravila i odnose izmeu podreenih i
nadreenih
2. inovativne mree koje ukljuuju reavanje problema, sastanke i
predloge promena
3. integrativne mree koje se sastoje od pohvala, nagrada,
unapreenja i onih injenica koje povezuju ciljeve preduzea i
line potrebe
2. Unapreenje komunikacionog sistema organizacije
Faze:
1. Analiziranje postojeeg stanja
2. Identifikovanje problema i procena stepena njihovog uticaja na efekte u
komuniciranju i efekte u funkcionisanju organizacije
3. Dijagnostika uzroka problema
4. Preispitivanje ciljeva komunikac. sistema, politike, pravila, procedure i tehnike
komunikacije
5. Preispitivanje organizacione konstitucije komunikacionog sistema
6. Usklaivanje (redefinisanje ili inoviranje) ciljeva, politike, strategija, programa,
planova, procedura i pravila komunikacije sa ciljevima, politikama, strategijama,
planovima, procedurama i pravilima organizacije u celini
7. Formulisanje moguih reenja redizajniranja komunikac. Sistema
8. Procena efekata eventualne primene moguih reenja
9. Biranje (izbor) optimalnog reenja
10. Implementacija odabranog reenja (reduzajniranje)
11. Kontrolisanje komunikacionih procesa i relevantnih rezultata
12. Uspostavljanje efikasne povratne sprege


ta je korisno znati o drugoj zemlji?
Puno zvanino ime drave
Glavni grad
Ime predsednika
Veru i verske obiaje
Dravne i verske praznike koji se slave i obiaje pri proslavi
Specifinosti u ishrani
Satatistike i druge podatke o industrijskoj grani
Pomalo istoriju i geografiju
Neke vane linosti
Omiljeni sport

Zabranjene ili tabu teme
u poslovnom kontaktu
Politika
Religija
Nacionalna pripadnost
Humor ale
Pol, bolest i smrt
Lini novac u svim kombinacijama
Kljuni preduslovi za meukulturnu
komunikaciju
opaanje
irina duha
izbegavanje stereotipa
fleksibilnost
Italija
Oputena formalnost u ophoenju. Cene se lepi maniri i utivost.
Italijani vole da rade sa ljudima koje poznaju tako da e neko vreme posvetiti
upoznavanju i razgovoru o linim pitanjima
Znaaj porodice i dece
Mnogi Italijani govore engleski jezik, ali ako niste sigurni u ovu injenjicu
povedite prevodioca
Buni i srdani u komunikaciji
U obraanju se najee koristi utiva mnoina.
Cene humor, uivanje i dobro raspoloenje.
Ne isplati se biti skroman i povuen, ali ni arogantan.
Oekujte cenjkanje i pomeranje rokova
Na osnovu vaeg izgleda procenjivae va status, imovno stanje, poreklo i
stepen obrazovanja
Izbegacajte prie o politici u Italiji, religiji, politici Vatikana, porezima, 2.
svetskom ratu i mafiji, ne kritikujte italijansku kulturu, dravnu administraciju
ili lokalni fudbalski klub
Grka
Znaaj linog kontakta.
Nepoverljivost prema pisanoj komunikaciji.
Poverenje, line i politike veze osnov za napredovanje.
U odnosima vano stei poverenje.
Naklonost za poznavanje grkog jezika.
U oslovljavanju doputeno i korienje neformalnog
ti.


Francuska

Izuzetno su ponosni na svoj jezik i kulturu i cene strane partnere koji
znaju francuski jezik
Oslovljavanje terminima Monsieur (Mr.). Madame (Mrs.) i Mademoiselle
(Miss) nakon ega sledi prezime i persiranje
Rujuju se napoetku sastanka i prilikom odlaska (rukovanje je
jednokratno i lagano, pa se viekratno drmanje partnerove ruke smatra
nekulturnim
Razmena poslovnih poklona nije opte prihvaena praksa, ali ako do toga
doe pokloni su intelektualnog karaktera
Lini odnosi im veoma vani. Prijazni i gostoljubivi, ali strance nerado
vode u sopstvenu kuu.
Humor se retko koristi na poslu i u zvaninim prilika
Sastanke treba planirati izmeu 10 i 12 sati ili nakon 15 asova
Tanost je na ceni
Prednost se daje konzervativnom odevanju s tamnim bojama odela

Nemaka
Ponos na sposobnosti i dostignua, koji esto prelazi u
samozadovoljstvo i aroganciju.
Propisi se izuzetno potuju i sprovode.
Tanost.
Humor prema prilikama. Retko se ale kada je re o poslu i novcu.
Takmiarski nastrojeni i ambiciozni. Jak oseaj odgovornosti i
pripadnosti kompaniji.
Nenaklonost prema nepripremljenim i neargumentovanim
stavovima.
Utogljeni i formalni. Ne prihvataju ekscentrinost.
Odevanje na poslu formalno. Kravata i sako, uglavnom zakopani.
Obavezno oslovljavanje sa Herr i prezime.
Velika Britanija
Sloenost klasne svesti ogleda se u celokupnom ivotu.
Automobil kao simbol statusa.
Ceni se prijatnost, utivost i skromnost.
Ponosni na tradiciju.
Namerno neprecizni i puni nagovetaja i prikrivenog lukavstva.
Muko odevanje kao izraz pripadnosti vie nego ukusa. Simbolika
kravata.
Netanost, kanjenje i po 20 minuta.
Averzija prema ozbiljnosti i prisustvo humora.
Rukuje se samo prilikom prvog susreta i nakon dueg vremena.
Korienje pzdravne fraze.
CURRICULUM VITAE
(CV)
Pravila za pisanje CV
1. Prilagodite CV svom cilju ili svrsi podnoenja biografije (posao,
stipendija, nastavak kolovanja, seminar ili konferencija i sl.) U CV
uvrstite sve informacije koje Vas preporuuju, istaknite svoje prednosti i
kvalitete.
2. Budite jasni, precizni i koncizni. Koristite kratke i jasne reenice. Iz vae
biografije bi trebalo da bude potpuno jasno ko ste Vi i koji je Va cilj
podnoenja biografije.
3. Vodite rauna o prezentaciji i stilu:
- Format papira A4
- Font: Arial, Times New Roman 10 ili 12, ne pisati sve velikim
slovima niti imati previe arenih ili iskoenih slova
- Ne zanemarujte izgled i kvalitet papira
- Pravopisne i gramatike greke nisu dozvoljen
4. Pridravajte se strukture standardnog formata:
- Lini podaci
- Opis Vaeg radnog iskustva
- Opis Vaeg obrazovanja i treninga
- Opis vetina koje se stekli tokom obrazovanja, rada i svakodnevnog
ivota





EVROPSKI FORMULAR CV-a
LINI PODACI
Prezime i ime
Adresa (Ulica i broj, grad, potanski broj)
Telefon i faks
Mobilni telefon
E mail
Datum roenja (Dan, mesec, godina)

PROFESIONALNO ISKUSTVO
Period
Naziv i adresa poslodavca
Vrsta delatnosti ili sektor
Radno mesto, pozicija
Osnovne dunosti i odgovornosti
Uneti poseban deo za svako relevantno
zaposlenje, poevi od najskorijeg

OBRAZOVANJE I TRENING
Period
Naziv i sedite obrazovne
institucije
Steeno zvanje
Tema, glavni predmeti/
steene profesionalne
vetine
Uneti poseban deo za svaki obrazovni nivo ili relevantni kurs ili
trening, poevi od najskorijeg
MATERNJI JEZIK
OSTALI JEZICI
(Jezik)
Znanje itanja (Napisati nivo: odlino, doro, poznavanje osnova)
Znanje pisanje (Napisati nivo: odlino, doro, poznavanje osnova)
Konverzacija (Napisati nivo: odlino, doro, poznavanje osnova)



SOCIJALNE VETINE (Opisati ove vetine i naznaiti kako su steene)
Vetine steene tokom ivota i rada
sa dr. ljudima, u multikulturalnom okruenju,
na poslovima gde su vane vetine komunikacije
i timskog rada (npr. kultura, sport) i sl.

ORGANIZACIONE VETINE (Opisati ove vetine i naznaiti kako su steene)
Koordinacija i upravljanje ljudskim
resursima, projektima, budetima: na poslu,
u dobrovoljnim aktivnostima, slobodnom vremenu,
svakodnevnom ivotu i sl.

TEHNIKE VETINE (Opisati ove vetine i naznaiti kako su steene)
Rad na raunaru, specifinim ureajima i
mainama

UMETNIKE VETINE (Opisati ove vetine i naznaiti kako su steene)

OSTALE VETINE (Opisati ove vetine i naznaiti kako su steene)

DODATNE INFORMACIJE (Sve informacije koje mogu biti od znaaja: reference,
kontakt osobe, publikacije, lina i profesionalna
interesovanja i sl.)

PRILOZI (Nabrojati priloena dokumenta)
Saveti (www.infostud.com)
1. Sve informacije koje sadri Va CV treba da budu tane
2. Ne izostavljajte bitne informacije
3. Stavite se u ulogu osobe koja e da ita Va CV
4. Budite konkretni i saeti
5. CV ne sme da bude predugaak i treba da sadri samo
relevantne informacije
6. CV mora biti pregledan i struktuiran, vizuelno privlaan
7. Nemojte jedan isti CV slati na sve konkurse
8. Zabeleite kome ste poslali koji CV i kako je tano glasio
konkurs
9. Nemojte dodavati uz CV dokumente koji od Vas nisu traeni.
10. Stavite svoje ime u naziv CV-ja

NAVOENJE IZVORA
Razlika izmeu spiska literature i bibliografije
Spisak literature je spisak onih izvora na koje
upuujete u svom tekstu.

Bibliografija obuhvata dodatne korisne izvore
koji nisu naroito spomenuti u vaem tekstu.
Knjige, jedan autor:
Mintzberg, H. (1979) The Structure of Organizations,
Prentice Hall, Englewood Cliffs, NJ.
Knjige, vie autora:
Miles, R., Snow, C. (1978) Organizational Strategy,
Structure and Process, McGraw-Hill, New York
Knjige, zbornik:
Hargie, O., Tourish, D. (ur.) (2000) Handbook of
Communication Audits for Organizations, Routledge,
London

lanak u asopisu:
Pfeffer, J. (1996) When it comes to best practices why
do smart organizations do dumb things? Organizational
Dynamics, 25, 33-44.
lanak u zborniku:
Chatov, R. (1981) Cooperation between government and
bussines, u Handbook of Organizational Design, Nystrom, P.,
Starbuck, W. (ur.), str. 487 502, Oxford University Press,
New York
Novinski lanak:
Legge, K. (1987) Labour to cost the Keating Factor, Times
on Sunday od 1. februara, str. 2.

Izvori sa Interneta
Motorola (1997) Motorola History and Evolution
[on line]. Dostupno na
http://www.mot.com/General/Facts
[Pregledano 26. marta 1998]