Gradivo Godina D Sveska 16

Gradivo za decu starijeg
kolskog uzrasta
5-8 razred
Godina 4, pouka 4

Prevod sa engleskog jezika: Ljiljana iri#

2
Sadraj

1. Dugorona vremenska prognoza
2. Porodini uticaj
3. Boji plan spasenja
4. Boje obe#anja
5. Sledi vo%u
6. Popravljanje zidova
7. irenje Dobre vesti
8. Okupljanje naroda
9. Biranje prave Rei
10. U naem susedstvu
11. Bog u centru
12. Deo plana
13. Prozor ka Bogu

Za vo%e/u&itelje
Ovo gradivo smiljeno je da:
A. Na&ini uvod za pouku u subotu. Ono to se deava u subotnoj koli je pouavanje. U
toku nastupaju#e sedmice uenici razmatraju i primenjuju principe uz pomo# doga%aja i
aktivnosti koje su date u njihovoj Biblijskoj pouci. Na ovaj nain, lekcija nauena u
subotnoj koli postaje bitan deo iskustva uenika koji raste u veri.
B. Obuhvati svakog u&enika na na&in na koji najbolje u&i. Prate#i prirodni ciklus po
kome su ove teze zasnovane, poveza#ete uenike sa "putokazom mo#i" za tu sedmicu i to
na nain koji #e privu#i svaiju panju i matu.
1. Aktivnosti pripreme daju uenicima razlog zato ele da naue ovu poku. Ova celina
posebno je privlana za "matovite uenike", koji pitaju, "Zato treba ovo da nauim?"
2. Biblijska pouka vam omogu#ava da pouavate uenike na nain koji ih ukljuuje.
Ova celina odnosi se na "analitine uenike" koji postavljaju pitanje "ta treba da
nauim?"
3. Primenjivanje pouke uenicima prua priliku da istrae kako pouka moe da se
primeni na praktian nain u njihovom svakodnevnom ivotu. Ova celina odnosi se na
"uenike zdravog rasu#ivanja", koji pitaju, "Kako ovo funkcionie u mom ivotu?"
4. Odraavanje poruke uenicima daje priliku da smisle naine na koje mogu drugima a
prenesu nove ideje koje su nauili. Ova celina privlana je za "dinamine uenike", koji
pitaju, "ta ovo moe da postane? ta mogu da uradim da ovu ideju podelim sa
drugima?"Celina Molitva i proslavljanje je sveti "posao" subotne kole i moe da se
upotrebi u bilo kojoj taki za vreme pouke; ipak, preporuuje se da ponete sa
Aktivnostima pripreme,
ak iako neki uenici tek pristiu.
C. Usmeri celokupno vreme subotne kole na jedan "putokaz mo#i." Ovi putokazi
mo#i odnose se na jedan od etiri stadijuma iskustva rasta u veri: milost (Bog me voli),
bogosluenje (ja volim Boga), zajednica (mi volimo jedni druge) i sluba (Bog i tebe
voli).
3
D. U&enicima prui iskustvo aktivnog u&enja kako bi spremnije prihvatili istine koje se
iznose. Posle ovih iskustava dolaze celine za razgovor, u kojima postavljate pitanja koja
navode uenike da razmiljaju o onome to su doiveli, protumae iskustvo i tu
informaciju primene u svojim ivotima.
E. Uklju&i odraslo osoblje subotne kole na nove i kreativne na&ine.
* Veoma malom subotnom kolom moe da upravlja jedna odrasla osoba.
* Ve#om subotnom kolom moe da upravlja jedan vo%a/uitelj uz pomo# drugih
uitelja koji pomau u interakciji u obliku male grupe. Ovo uiteljima zaduenim za male
grupe prua maksimalnu ukljuenost sa uenicima i u njihovo dinamino uenje, a
istovremeno zahteva minimum pripreme od strane uitelja.

Kako da koristite ovo gradivo:
Pokuajte da sledite prirodni ciklus uenja, koji je predstavljen, ali prilagodite ga
onoliko koliko je neophodno da bi program uspeo u vaoj odre%enoj situaciji.
Unapred pregledajte Primedbe o programu za svaku sedmicu kako biste mogli da
pripremite predloene jednostavne materijale.
Pokuajte da slede#e predmete nabavite pre nego to tromeseje pone:
* Biblije
* Veliki papir - rolne novinskog ili mesarskog papira, ili karton.
* Papir formata A4
* Olovke, hemijske olovke, flomastere, votane boje, drvene boje
* Makaze, lepilo/lepilo u stiku
* Druge zalihe za rune radove koje su vam na raspolaganju (stikovi sa svetlucavim
gelom, tapi#i od sladoleda, itd.)
* Ostali potrebni predmeti navedeni su u sedminim primedbama o programu.
4
Pouka jedan
Godina D, Tromeseje 4

Dugoro&na vremenska prognoza

Zajednica: Mi otkrivamo Boji cilj za na ivot.
Zrnce mo#i: I Noje uini, kako mu zapovedi Bog, sve onako uini. (1.Mojsijeva 6,22).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: 1.Mojsijeva 6,13-22; Stvaranje, patrijarsi i proroci,
str. 74-79.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da je Boji narod ujedinjen kroz prihvatanje Njegove spasonosne sile.
Ose#ati sre#u to su deo Boje porodice.
Odgovoriti tako to #e prihvatiti Boji nain spasenja.
Putokaz mo#i: Zajedno smo deo Bojeg plana.

Priprema za prou&avanje
Kratak pregled biblijske pouke
Bog je bio oalo#en grehom koji je video na zemlji. Bio je nesre#an kada je video kako
su ljudi svoj razum koristili za zlo, a ne za dobro. Odluio je da kazni ovo zlo tako to #e
poslati potop. Bog je ispriao Noju svoje planove. Istovremeno, otkrio je plan da spasi
one koji ele da Mu se vrate. Narod Ga je odbacio. Bog je nainio zavet, ili sporazum, sa
Nojem, obe#avaju#i da #e spasiti njega i njegovu porodicu.
Ova pouka govori o zajednici
U ovoj biblijskoj pouci proslavljamo Boje obe#anje da spasi. Iako je bio oalo#en
zlobom oveanstva, Bog je i dalje sve voleo i eleo da Mu se vrate. Kada je poslao
Potop, On je predstavio priliku za ljude da ponovo vrednuju svoj ivot i vrate se Njemu.
Bog i danas daje iste mogu#nosti. Moemo da sara%ujemo sa Njim onako kako je Noje
inio. Hri#anska saradnja jo uvek je karakteristika raspoznavanja Bojeg naroda,
stanovnika neba, zajednice vere koja eljno eka svog Spasitelja (Filibljanima 3,20),
Gospoda Isusa Hrista.

Za duhovni napredak u&itelja
Bog je pokazao Noju tane mere kovega i dao mu izriita uputstva za svaku pojedinost.
Ljudska mudrost ne bi mogla da isplanira tako veliku vrstu i izdrljivu strukturu. Bog je
bio planer a Noje glavni graditelj. Koveg je bio nainjen kao korito broda, tako da je
mogao da plovi, ali je po nekim karakteristikama bio mnogo sliniji ku#i. Imao je tri
sprata, ali samo jedna vrata, sa strane. Svetlost je ulazila odozgo, a odeljenja su bila tako
raspore%ena da su imala dovoljno svetlosti. Kao materijal za gradnju posluila je
empresova ili goferova gra%a, koja je bez truljenja mogla da opstane stotinama godina.
Gra%enje ovako ogromnog broda bilo je sporo i naporno... Sve to je ovek mogao da
uini bilo je uinjeno da bi delo bilo savreno, ali barka ipak nije mogla sama da izgri
vetrove koji #e do#i na Zemlju. Samo je Bog mogao da sauva svoje sluge na olujnim
vodama (Stvaranje, Patrijarsi i proroci, str. 77).

5
Prou&avanje pouke
Dobrodolica
Pozdravite uenike na vratima. Pitajte ih kako su proveli sedmicu zbog ega su bili
zadovoljni, a ta ih je uznemirilo ili zabrinulo. Pitajte ih da li imaju neto povezano sa
biblijskim prouavanjem od prole sedmice to ele da podele sa ostalim uenicima.
Zatraite od uenika da se pripreme da uestvuju u Aktivnosti pripreme koju ste izabrali.

1. Aktivnosti pripreme
Izaberite aktivnost ili aktivnosti koje su najprikladnije u vaoj situaciji.

A. Osmisli brod
Potrebno: materijal za pravljenje broda, posuda sa vodom.
Kaite: Rade#i u malim grupama, upotrebite materijale da osmislite brod. Dok
dizajnirate, imajte na umu da va brod trebalo da, u punoj veli&ini, nosi ljude i odoli
olujnom vremenu. Spremite se da objasnite bilo koje posebne odlike koje date
vaem brodu.
Kada zavre brodove, dajte svakoj ekipi vremena da pokae svoj rad i isproba ga na
prvom putovanju. Neka ostali u razredu duvaju kako bi nainili "talase" i "olujno" vreme.
Razgovor
Pitajte: Ko od vas misli da bi stvarno mogao da plovi u ovakvom brodu? Koje
promene biste voleli da napravite? U naoj dananjoj pouci u&i#emo kako se Bog
obratio Noju i rekao mu da sagradi brod, jer #e do#i potop. Noje nije imao nikakve
pojmove o kii ili potopu, ali je posluao Boje planove. Hajde da prona%emo i
pro&itamo nae zrnce mo#i, 1.Mojsijeva 6.22. Bog ima planove za nas danas.
ZAJEDNO SMO DEO BOJEG PLANA.

B. Operacija spasavanja
Potrebno: Lepljiva traka.
U napred pripremite "reku" koja #e biti predstavljena uz pomo# dve trake selotejpa na
podu, razdvojene oko 1,5 metara (tek toliko da uenici ne mogu da preskoe).
Podelite uenike u male grupe, stavite po jednog uenika iz svake grupe na jednu stranu
reke, a ostale poaljite na drugu "obalu." Kaite: Ovo je reka koja brzo te&e. U reci se
nalaze krokodili ljudoderi. Va prijatelj ostao je na drugoj obali. Smislite plan
kako da ga spasite.
Zatraite od uenika da ispriaju svoje planove.
Razgovor
Pitajte: Ko je imao najbolji plan spasavanja? Da li je bolje kada radite kao ekipa, ili
sami?
Kaite: Danas #emo u&iti o Bojem planu spasenja. Ljudi su postali toliko zli da je
Bog odlu&io da poalje potop da uniti svet, ali imao je plan spasenja za one koji su
Ga voleli. Hajde da prona%emo i pro&itamo nae zrnce mo#i, 1.Mojsijeva 6.22. Bog
ima planove za nas danas, planove koje moemo da posluamo.

C. Spasavanje
Potrebno: Za svaku grupu: kocka leda, aa vode, so, konopac
6
Podelite uenike u male grupe i dajte svakoj au vode, kocku leda, so i konopac. Jedan
komplet materijala zadrite za sebe.
Kaite: Svaka grupa ima &au vode i kocku leda. Moete li da izbavite kocku leda iz
&ae a da ne upotrebite ruke da je izvadite? Evo malo soli i par&e konopca da vam
pomogne. Dok grupe pokuavaju, stavite jedan kraj konopca na kocku leda a drugi kraj
preko ivice ae. Zatim pospite so po kocki leda oko konopca. Posle sedam do deset
minuta mo#i #ete da podignete konopac i da uklonite kocku leda.
(Bilo bi dobro da ovo "spasavanje" isprobate unapred!)
Razgovor
Pitajte: ta se dogodilo? Da li ste uklonili kocku leda? U &emu je bio problem? Evo
kako se to radi. (Pokaite ta ste uradili.)
Kaite: Danas #emo u&iti o Bojem planu spasenja. Ljudi su postali toliko zli da je
Bog odlu&io da poalje potop da uniti svet, ali imao je plan spasenja za one koji su
Ga voleli. Noje i njegova porodica sara%ivali su sa Bogom. Hajde da prona%emo i
pro&itamo nae zrnce mo#i, 1.Mojsijeva 6.22. Kao hri#anska zajednica, treba da
upamtimo: ZAJEDNO SMO DEO BOJEG PLANA.

Molitva i proslavljanje
Druenje
Govorite o radostima i tugama uenika koje ste sasluali na ulazu (ako je to prikladno).
Ako su vam dali dozvolu, iznesite jednu ili dve posebne stvari iz njihovog prouavanja
biblijske pouke tokom sedmice. Proslavite svaki ro%endan, posebni doga%aj ili
dostignu#e. Uputite posebnu, toplu dobrodolicu posetiocima.
Molitva
Potrebno: slagalica sa dovoljno delova za svakoga.
Dajte svakom detetu po jedan komad slagalice. Sastavite ostatak slagalice. Kaite:
Ponekada Boji planovi li&e na slagalicu. U rukama drimo jedan deo, ali nismo
sigurni ta treba da radimo. Hajde da sastavimo slagalicu. Kaite: Ba kao to se
delovi slagalice uklapaju, ZAJEDNO SMO DEO BOJEG PLANA. Pitajte da li neko
ima neki molitveni zahtev.
Vesti iz sveta
Upotrebite Vesti iz sveta za decu, ili neku drugu priu koja vam je na raspolaganju.
Dar
Potrebno: (nije neophodno) posuda u obliku kovega ili duge.
Kaite: Jedan od na&ina na koji moemo da u&estvujemo u Bojem planu za sve nas
je kroz davanje darova. Ovaj novac odlazi da pomogne drugim delovima nae
porodice.

2. Biblijska pouka
Uvod u biblijski doga%aj
Pitajte: Da li ste nekada pravili neki model ili radili na nekom dizajnu? ta se
doga%a ako precizno ne sledite uputstva? Ne izgleda dobro, niti funkcionie onako
kako bi trebalo. U naoj dananjoj pouci Bog je dao Noju plan i veoma odre%ena
uputstva kako da ga sprovede.

7
Doivljavanje doga%aja
Potrebno: Biblije.
Podelite grupu u na dva dela. Proitajte naizmenino 1.Mojsijeva 6,13-22. Zatraite od
uenika da se podele u parove i naine dijalog izme%u Boga i Noja. Podelite neke
dijaloge sa itavim razredom.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije
Kaite: Ovo nije jedini put kada je Bog radio sa nekim kako bi sproveo svoje
planove. Bog eli da radi sa nama i eli da mi radimo zajedno. Kada radimo,
Hajde da prona%emo i pro&itamo o drugim prilikama kada je Bog zatraio od ljudi
da sara%uju sa Njim na nekom naro&itom planu. Podelite uenike u manje grupe i
dajte svakoj grupi po jedan od slede#ih biblijskih tekstova. Kada proitaju tekst, neka
odgovore na pitanja koja ste napisali negde tako da svi mogu da ih vide. Ostavite
dovoljno vremena da svaka grupa podnese izvetaj ostatku razreda.

Biblijski tekstovi:
Sudije 7,1-21 (Gedeon)
Jestira 4 i 8,1-8 (Jestira)
Dela 10,9-35 (Petar)
Dela 9,1-19 (Savle i Ananija)

Pitanja na koja treba da odgovore:
Koji je bio Boji plan?
Koga je Bog pozvao da pomogne?
Kako je ta osoba mogla da utie na druge u svojoj zajednici?

Razgovor
Upitajte itav razred: Postoji li neki kriterijum koji treba da ispunimo da bismo bili
deo Bojeg plana? (Spremnost da sara%ujemo iako to moda ne elimo; saradnja sa
drugima...) Mi nismo sami ve# pripadamo zajednici. ZAJEDNO SMO DEO
BOJEG PLANA

3. Primenjivanje pouke
Scenario
Potrebno: papir, olovke
Izaberite scenarije koji najbolje odgovaraju vaoj situaciji. Slobodno ih prilagodite tako
da odgovaraju vaoj grupi.
1. Nova porodica doselila se u vae podru&je. Oni imaju sina ili k#i vaeg uzrasta.
Vidite da se teko uklapaju u novu sredinu. ta moete da uradite da pomognete?
Kako moete da uklju&ite druge prijatelje i susede da pomognu?
Nakon razgovora o mogu#nostima, istaknite kako treba da radimo zajedno i ponovite
zrnce mo#i. ZAJEDNO SMO DEO BOJEG PLANA.
2. Imate tetku ili te&u (ili drugog ro%aka) koji nisu hri#ani. Oni nisu neprijateljski
raspoloeni prema religiji, jednostavno kau da to nije za njih. ta moete da
8
uradite da im prikaete Boju ljubav? ta moete da uradite da kod njih probudite
svest da treba da prime Isusa u svoj ivot?
Nakon razgovora o mogu#nostima, istaknite kako treba da radimo zajedno i ponovite
zrnce mo#i. ZAJEDNO SMO DEO BOJEG PLANA.
3. Pozvani ste na neku proslavu, ali dok sluate shvatate da to nije doga%aj na koji
treba da idete. Svi ostali kau da #e i#i. I vi volite da budete deo popularne grupe.
Mogli biste da se izgovorite da morate neto drugo da radite, ili da kaete istinu, da
se ne slaete sa onim to planiraju. ta biste uradili i zato?
Kada razgovarate o mogu#nostima, istaknite da zauzimanje stava moete da pomognete
drugima. Naa dela ne utiu samo na nas ve# i na one koji su oko nas. Mi smo ujedinjeni
sa drugima u Bojoj porodici kada zauzmemo stav da inimo dobro. ZAJEDNO SMO
DEO BOJEG PLANA.

4. Deljenje pouke sa drugima
Boji plan za nas
Kaite: Bog je eleo da spasi mnogo vie ljudi a ne samo Noja i njegovu porodicu. On
je uputio Noja da sagradi kov&eg, ali tako%e i da govori ta radi i zato. Danas Bog
eli da spasi ljude i On eli da u tome sara%uje sa nama. ZAJEDNO SMO DEO
BOJEG PLANA. Podelite se u male grupe i razmislite o na&inima na koje moete
da delite dobru vest da Bog eli da nas spase sa ljudima koje sre#ete svakog dana.
Odlu&ite kako #ete ideje da sprovedete u delo.
Razgovor
Neka grupe podnesu izvetaj. Odluite koje ideje #ete sprovesti u delo i smislite akcioni
plan.
Kaite: Upamtite, ZAJEDNO SMO DEO BOJEG PLANA.

Zavretak
Kaite: Bog je radio kroz Noja i da spasi njegovu porodicu i ljude na svetu. Bog eli
da radi kroz nas i sa nama da bi spasio ljude danas. Kada radimo zajedno, mi smo
deo Bojeg plana. Zatraite da Bog blagoslovi vae planove da ove sedmice svedoite
drugima.

9

Pouka dva

Porodi&ni uticaj

Zrnce mo#i: I ree Gospod Noju: U%i u koveg ti i sav dom tvoj; jer te na%oh pravedna
pred sobom ovog veka. (1.Mojsijeva 7,1).
str. 79-86.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da mogu da budu pozitivan uticaj u svojoj porodici.
Ose#ati zahvalnost za svoju porodicu i za priliku da podele Boju ljubav sa njom.
Odgovoriti tako to #e prona#i naine da odraavaju Boju milost drugima u
svojoj porodici.
Putokaz mo#i: Bog nas koristi da pozitivno utiemo na lanove svoje porodice.

"I Noje uini sve to mu zapovedi Gospod" (1.Mojsijeva 7,5). Noje je izabrao da voli i
potuje Boji plan za spasenje u kovegu. Poto je izabrao da veruje Bogu ak i kada nije
razumeo itav plan, njegova porodica Ga je tako%e prihvatila.
Poto je Noje izabrao da poznaje i sledi Boga, mogao je da utie na svoju porodicu da
uine isto. Nojeva ljubav prema Bogu i poslunost prema Njegovom planu omogu#ila je
da njegova porodica upozna, zavoli i sledi Boji plan. Konano je Nojev uticaj doveo
porodicu do njenog fizikog spasenja. Nikada ne treba da potcenimo silu Bojeg uticaja
kroz na na nau porodicu. I mi imamo priliku da nas Bog upotrebi da utiemo na nau
porodicu za venost.

Bog je zapovedio Noju: U%i u koveg ti i sav dom tvoj, jer te na%oh pravedna pred
sobom ovoga veka! Svet je odbacio Nojeve opomene, ali su njegov uticaj i primer
doneli blagoslov njegovoj porodici. Da bi ga nagradio za vernost i potenje, Bog je
zajedno s njim izbavio i sve lanove njegove porodice. Kakvog li ohrabrenja roditeljima
da se pokau verni! (Stvaranje, Patrijarsi i proroci, str. 80).
Kako moje odluke utiu na lanove moje porodice? Koje promene me Bog moda poziva
da nainim kako bih pozitivnije uticala na svoju porodicu?

10
Prou&avanje pouke
Dobrodolica


A. Menjanje boja
Potrebno: krug za svakog uenika, crvena, uta i plava boja, bua za papir, konac.
Unapred pripremite krug od kartona ili vr#eg papira za svakog uenika. Pripremite
flomastere ivih boja.
Kaite: Obojte jednu stranu vaeg kruga crveno, a drugu stranu uto ili plavo.
Zatim probuite dve rupe sa svake strane. Provucite 30 cm konca kroz obe strane.
Zavrtite krug uz pomo# konca. (Pogledajte ilustraciju.)
Razgovor
Pitajte: Koje boje ste videli? ta je promenilo krugove iz dve odvojene boje u tre#u
potpuno druga&iju boju?
Kaite: Ponekada su ljudi sli&ni koncu. Oni dolaze u na ivot i vre snaan uticaj na
nas. Hajde da prona%emo i pro&itamo 1.Mojsijevu 7,1, nae zrnce mo#i. Nojeva vera
snano je uticala na njegovu porodicu, a zrnce mo#i nas ove sedmice u&imo da BOG
NAS KORISTI DA POZITIVNO UTI(EMO NA (LANOVE SVOJE PORODICE.

11
B. Pronai put
Potrebno: papir, makaze.
Dajte svakom ueniku list papira i makaze. (Ili pripremite po jedan komplet za svaku
manju grupu.)
Kaite: elim da vidim da li moete da prona%ete put kroz ovaj list papira. Moete
da se&ete papir, ali ne smete da ga ponovo zalepite. Dajte uenicima vremena da
probaju, a zatim pokaite.
Kaite: Savijte papir na pola. Secite od savijenog dela prema ivici. Stanite oko 2,5
cm od ivice. Uradite to sve do drugog kraja papira, na svakih 2,5 cm. Zatim
okrenite papir i secite od ivice ka presavijenom delu, ponovo se zaustavljaju#i na 2,5
cm od savijenog dela. Zasecite tako izme%u zase&enih delova sa druge strane. Zatim
paljivo isecite du savijenog dela, po&evi posle prvog presavijenog dela i
zaustavljaju#i se pre poslednjeg. Otvorite papir paljivo, neno protresite. Mo#i #ete
da prona%ete put kroz sredinu. (Pogledajte ilustraciju.)
Razgovor
Pitajte: ta vam je omogu#ilo da uradite ono to je na po&etku izgledalo nemogu#e?
Kaite: Ponekada se suo&avamo sa tekim situacijama u naoj porodici ili drutvu.
Pronalaenje reenja moe da izgleda nemogu#e kao i pronalaenje puta kroz list
papira. U naoj dananjoj pouci Noje se suo&io sa nekim prili&no nemogu#im
situacijama. Hajde da prona%emo i pro&itamo 1.Mojsijevu 7,1, nae zrnce mo#i. Bog
je imao odgovor na nemogu#u situaciju za Noja, i On je upotrebio Noja da bude
pozitivan uticaj za ostatak porodice. Kao to je upotrebio Noja, BOG NAS
KORISTI DA POZITIVNO UTI(EMO NA (LANOVE SVOJE PORODICE.

12
Druenje
Molitva
Potrebno: papirni krugovi, olovke, oblik drveta ili kutija.
Kaite: Noju je bilo potrebno mnogo vremena da sagradi kov&eg, ali tokom svih 120
godina Noje se molio Bogu i Bog mu je pomagao da bude pozitivan uticaj u svojoj
porodici. Bog eli da i mi imamo pozitivan uticaj u svojoj porodici. Dajte svakom
ueniku po jedan krug i kaite: Nacrtajte lice na jednoj strani da predstavlja nekoga
iz vae porodice a na pole%ini napiite re&i koja predstavlja neto u &emu im je
potrebna pomo#, ili na&in na koji biste eleli da im pomognete. Zalepite lica na oblik
drveta ili ih stavite u kutiju. Molite se za ljude o kojima su uenici razmiljali, da svako
dete bude pozitivan uticaj u svojoj porodici.
Vesti iz sveta
Dar
Potrebno: korpica za dar.
Kaite: Noje je dao svoje vreme i talente da ih Bog upotrebi u pravljenju kov&ega.
Postoje mnogi na&ini na koje moemo sebe da ponudimo Bogu i Njegovom delu.
Jedan od tih na&ina je donoenje naeg nov&anog dara kako bi Boja poruka mogla
da se finansira irom sveta.

2. Biblijska pouka
Kaite: Setite se nekog trenutka kada su vam se drugi smejali. Ili ste moda imali
iskustvo da ste govorili istinu, ali niko nije eleo da vas slua ili da vam veruje? U
takvoj situaciji se naao Noje. Razlika je u tome to se to nije Noju dogodilo jednom,
ve# mu se doga%alo svakog dana tokom 120 godina.

Potrebno: Biblije.
Izaberite jednog pripovedaa, Bojeg predstavnika, Noja, Nojevu enu, Nojeva tri sina i
njihove ene, i ivotinje. Zatraite od pripovedaa da proitaj priu u 1.Mojsijevoj 7,1-
16. Boji predstavnik treba da ita one delove u kojima su zabeleene Boje rei.
Oznaite "koveg" na podu i neka ostali mimikom prikazuju priu onako kako se odvija.
Podelite se u etiri grupe i razgovarajte ta mislite, kako su se ose#ali Bog, Noje, Nojeva
porodica i ljudi izvan kovega tokom poslednjih dana pre potopa. Odvojte vreme da
svaka grupa iznese svoje miljenje ostatku razreda.
Razgovor
Pitajte: ta mislite, kako su ljudi izvan kov&ega uticali na svoje porodice?
Kaite: Mi uvek vrimo uticaj na ljude sa kojima ivimo. Na jedini izbor je da li
#emo dozvoliti da nas Bog upotrebi da budemo pozitivan uticaj. BOG NAS
KORISTI DA POZITIVNO UTI(EMO NA (LANOVE SVOJE PORODICE.
13
Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije
Kaite: Bilo da ste najmla%e dete, ili najstarije, ili srednje, svi vrimo uticaj na nae
porodice i one koji se nalaze oko nas. Podelite uenike u grupe da istrae druge
porodice u Bibliji. Odluite kakvu vrstu uticaja su kljuni ljudi u svakom doga%aju imali
jedni na druge. Kako je ovo odredilo nain na koji su se ponaali u odre%enoj situaciji?
1. Ilije i njegovi sinovi (1.Samuilova 2,12-25)
Gde se nalazio koren ponaanja Ilijevih sinova? Kakav uticaj je Ilije imao na
svoje sinove? Kakav uticaj su njegovi sinovi imali na druge?
2. Nojemina i Ruta (Ruta 5,1-14)
ta mislite zato je Ruta odlu&ila da ide sa Nojeminom umesto da se vrati
ku#i? Kakvu ulogu je Nojeminina zajednica sa Bogom imala u Rutinoj
odluci?
3. Mala zarobljejica (2.O carevima 5,1-14)
Kako biste se vi ose#ali da ste rob u stranoj zemlji? Zato je Nemanova ena
posluala ropkinju? Kakvu ulogu je imala vera ropkinje u Boga? ta mislite
ko je devoj&icu u&io o Bogu? Zato je ona pamtila te pouke?
4. Avram i Isak (1.Mojsijeva 22,1-14)
U knjizi "Stvaranje, patrijarsi i proroci" koju je napisala Elen Vajt, na 132.
strani kae nam se da je Isak ohrabrivao o&evu drhtavu ruku da povee
kanape koji su ga vezivali za oltar. ta mislite zato je Isak to uradio? Zato
je Avram planirao da rtvuje svog sina? Kakav uticaj su Avramova vera i
poslunost imali na Isaka?
5. David i njegova bra#a (1.Samuilova 17,20-40)
Zato je David druga&ije reagovao na Golijata u odnosu na njegovu bra#u?
Ko je imao ve#i uticaj, David ili njegova bra#a? Zato?
Odvojte vreme da svaka grupa podnese izvetaj ostatku razreda. Pitajte: Koji je
zajedni&ki klju& za pozitivan uticaj na one koji se nalaze oko vas? (iva zajednica sa
Bogom) BOG NAS KORISTI DA POZITIVNO UTI(EMO NA (LANOVE SVOJE
PORODICE.

Scenario
Kaite: Noje je bio pozitivan uticaj u svojoj porodici. Zbog njegove vere, oni su bili
voljni da u%u u kov&eg, iako niko od njih nikada nije video kiu. Kako moete da
uti&ete na stavove svoje porodice u slede#im situacijama? (Moete da promenite
scenarije ili da dodate druge koji odgovaraju vaoj grupi.)
1. Dolazi va ro%endan. Roditelji su obe#ali da #e vam kupiti malu muzi&ku liniju za
vau sobu. Rekli ste to svim vaim prijateljima i oni planiraju da do%u i da
isprobaju muzi&ku liniju. Sada vam roditelji kau da im je ao, ali da su nastali neki
neo&ekivani ra&uni i da #e muzi&ka linija morati da &eka. Ljutito reagujete i kaete
im da je obe#anje - obe#anje! Kakav uticaj #e to imati na vau porodicu? Kakva
reakcija bi imala pozitivan uticaj?
2. Vaa mama ili tata (ili baka, deda, ujna...) ne dolazi u crkvu. Oni kau da nemaju
dovoljno vremena za to. Subota je jedini dan kada mogu da rade u dvoritu, idu u
14
kupovinu, odmaraju se i oputaju. Koje prakti&ne korake moete da preduzmete da
im pomognete i ohrabrite ih da do%u u crkvu?
3. Vaem mla%em bratu ili sestri je teko u koli. Dobili su slabu ocenu iz
matematike. Poto su neuspeni u jednom predmetu, misle da su neuspeni u svemu.
Ovih dana se lako ljute. Koje prakti&ne korake moete da preduzmete da uti&ete na
ponaanje svoga brata/sestre?
4. Tata eli da pomognete u renoviranju podruma. Dan je divan i va prijatelj vas
zove da vidi da li elite da idete na utakmicu. Obe#ali ste da #ete pomo#i tati i znate
da on pokuava da zavri ovaj posao do praznika, kada vam u goste dolaze ro%aci.
Kakav uticaj #ete izvriti ako odete sa svojim drugom? Kakav uticaj #ete imati ako
ispunite svoje obe#anje i ostanete da pomognete?
Razgovor
Pitajte: U kojim drugim situacijama vae ponaanje moe da uti&e na druge u vaoj
porodici? Odvojte vreme da uenici razmiljaju. Koje korake moete da preduzmete
kako biste bili sigurni da ste pozitivan uticaj u svojoj porodici?
BOG NAS KORISTI DA POZITIVNO UTI(EMO NA (LANOVE SVOJE
PORODICE.

Pozitivni eksperiment
Potrebno: posuda, voda, kamenje
Pripremite posudu sa vodom i stavite je ispred uenika. Pripremite malo kamenje i
pozovite uenike da iza%u i spuste ga u posudu sa vodom.
Pitajte: ta se doga%a sa vodom kada u nju spustite kamen? Nastaju koncentri&ni
krugovi. Tako je i sa naim ponaanjem. Kada neto uradimo, koncentri&ni krugovi
dopiru do ivota drugih ljudi.
Kaite: Podelite se u parove (ili manje grupe) i iznesite priliku kada je neko uradio
neto to je pozitivno uticalo na vas. Zatim iznesite priliku kada ste vi uradili neto
to je pozitivno uticalo na druge.
Razgovor
Pitajte: Da li ovi doga%aji imaju neto zajedni&ko? Setite se neke nedavne situacije u
kojoj se dogodilo obratno. ta je uticalo na vae ponaanje? Kako je ovo druga&ije
od pozitivne situacije?

Zavretak
Kaite: Podelite sa vaim partnerom neto to je stalna ta&ka sukoba u vaoj
porodici. To moe da bude jednostavno kao kada se mama ljuti to ne spremate
svoju sobu. Odlu&ite koja bi bila pozitivna reakcija kada se slede#i put pojavi ta
situacija. Zajedno se molite za snagu da budete pozitivan uticaj u svojoj porodici.

15
Pouka tri

Boji plan spasenja

Zrnce mo#i: Jer nas Bog ne postavi za gnev, nego da dobijemo spasenje kroz Gospoda
svog Isusa Hrista... Toga radi uteavajte jedan drugog, i popravljajte svaki blinjeg, kao
to i inite. (1.Solunjanima 5,9.11).
str. 80-86.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da nas Boji plan spasava od bola i smrti koju izaziva greh.
Ose#ati mrnju prema grehu i ljubav prema greniku.
Odgovoriti tako to #e prona#i odre%ene naine da ohrabruju druge.
Putokaz mo#i: Bog #e nas upotrebiti da pomognemo drugima i da ih ohrabrimo.

Noje i njegova porodica nisu se tedeli kada su ube%ivali ljude da im se pridrue u
poslunosti Bojoj rei. Konano, nisu imali drugu alternativu nego da u%u u koveg i
prepuste druge njihovom sopstvenom izboru. To je sigurno bila teka odluka, ali ipak
Noje je razume da Bog ima plan za spasenje kao i plan za unitenje. Odluka da li #e biti
spaeni ili uniteni preputena je pojedincima. Noje je izabrao da ohrabri ljude oko sebe,
bez obzira na njihov izbor.
Bog je zatitio Noja i sve u kovegu. Ova zajednica stavila je svoje poverenje na Boga i
zauzvrat On ih je blagoslovio i zatitio. Mi ivimo u veoma slino vreme. Ponovo
moemo da doivimo Boji blagoslov i zatitu u naoj zajednici ako nae poverenje
stavimo na Njega. Bog deluje kroz ljude, i kada pomaemo i hrabrimo druge, mi smo deo
Njegovog plana spasenja i sigurnosti.

Me%utim, Noje je stajao vrst kao stena usred oluje. Iako okruen sveoptim prezrenjem
i ismejavanjem, pokazivao je sveto potenje i nepokolebljivu vernost. Sila je pratila
njegove rei, jer se Boji glas obra#ao ljudima, preko svog sluge. Veza sa Bogom uinila
ga je jakim, ulivala mu beskrajnu snagu... Boji sluga sada je uputio svoj poslednji
sveani poziv narodu. Sa enjom, tako dubokom da se reima jedva mogla iskazati, on
ih je preklinjao da potrae spasenje dok se jo moe na#i. Ljudi su ponovo odbacili
njegove rei, glasno izraavaju#i prezir, dobacuju#i podrugljive poalice (Stvaranje,
Patrijarsi i proroci, str. 78-80).
Kada se bes oluje pojaao, drve#e, ku#e, stene i zemlja leteli su u svim smerovima...
Huk vetra nadjaavali su jauci ljudi koji su prezreli boanski autoritet. I sam sotona, koji
je bio primoran da ostane me%u sukobljenim elementima, uplaio se za svoje postojanje.
16
On je uivao da upravlja tako mo#nim rodom i eleo je da njegovi pripadnici ive da bi
nastavili da ine bezakonje i da se bune protiv Vladara Neba. Zato je sada poeo da izrie
kletve protiv Boga, optuuju#i Ga za nepravde i surovosti. Mnogi ljudi su, povode#i se za
sotonom, hulili na Boga i da je bilo mogu#e, svakako bi Ga zbacili s prestola mo#i. Drugi
su, izbezumljeni od straha, pruali ruke prema kovegu i preklinjali da u%u. Ali njihove
molbe bile su uzaludne... U tom stranom trenutku shvatili su da su krenjem Bojeg
zakona izazvali svoju propast. Me%utim, iako su se bojali kazne, iako su priznali svoj
grhe, nisu osetili pravu skruenost, istinsko ga%enje prema grehu. Da je kazna bila
opozvana, oni bi nastavili da prkose Nebu (Stvaranje, Patrijarsi i proroci, str. 82).
Kako se ja trudim da utiem za Boga na ljude oko sebe? Koje oluje danas besne u mom
ivotu? Kako one pomau u ukazivanju na moje grehe i na Isusa?

Prou&avanje pouke
Dobrodolica


A. Ohrabrivanje ljudi
Potrebno: dve prazne boce od soka, dva balona, vru#a voda, hladna voda ILI kocke leda;
ILI praak za pecivo, kaiica, sok od jednog limuna.
Stavite balone na vrh boca od soka. Kaite: elim da zamislite da ste vi ova boca.
Hajde da vidimo ta se doga%a ako vas stavim u okolinu u kojoj ima mnogo
hri#anskog drutva i ohrabrenja. Stavite jednu bocu sa balonom u posudu sa vru#om
vodom. (Primedba: voda mora da bude veoma vru#a.)
Isti rezultat moe da se dobije ako stavite 30 mililitara vode u bocu od soka. Dodajte
punu kaiicu praka za pecivo i dobro izmeajte. Zatim dodajte sok od jednog limuna i
brzo navucite balon preko otvora boce. Dok dodajete sok od limuna, kaite: elim da
zamislite da ste ova boca. Hajde da dodamo malo ohrabrenja i vidimo kako #ete
reagovati.
(Primedba: U oba sluaja bolje je da malo rasteglite balon pre nego to ga upotrebite u
eksperimentu.)
Kaite: ta vas ohrabruje? Razmiljajte sa uenicima. Kaite: elim da zamislite da
ste ova boca. Hajde da vidimo ta #e se dogoditi ako vas stavim u okolinu greha, bez
topline hri#anske zajednice. Stavite drugu bocu u posudu sa hladnom vodom ili sa
kockama leda.
Pitajte: ta vas obeshrabruje? Razmiljajte sa uenicima. Istaknite da je ve#ina onoga
to spominju rezultat greha u svetu. Pitajte: ta se dogodilo sa balonom koji je bio
ohrabrivan? Vazduh unutar boce trebalo bi da se zagreje i podigne, naduvavaju#i balon.
Razgovor
Pitajte: ta se dogodilo u ovoj vebi? ta pomae vaoj veri da raste - ohrabrenje ili
obeshrabrenje? Zato ponekada obeshrabrujemo druge?
17
Kaite: Hajde da prona%emo i pro&itamo nae zrnce mo#i, 1.Solunjanima 5,9.11. Bog
eli da ohrabrujemo druge jer je On dao na&in bekstva iz unitenja koje #e do#i da
izbrie greh. Iako Bog planira da uniti zlo, On pokuava da poalje poruku nade i
ohrabrenja onima koji ele da sluaju.
BOG E NAS UPOTREBITI DA POMOGNEMO DRUGIMA I DA IH
OHRABRIMO.

B. tafeta unitenja
Potrebno: dve kaike, dve Ping-Pong loptice.
Podelite uenike u dve ekipe. Kaite: Sada #emo imati tafetu sa kaikama i Ping-
Pong lopticama. Moete da hodate ili tr&ite do druge strane prostorije i nazad,
nose#i Ping-Pong lopticu na kaici. Ako lopta padne dok se prenosi od jednog &lana
vae ekipe do drugog, morate da krenete iz po&etka. Druga ekipa moe da vas
ometa, ali ne sme fizi&ki da vas dodirne.
Razgovor
Pitajte: Zato je bilo teko da pre%ete sa jedne strane prostorije na drugu? ta vam
je najvie smetalo?
Kaite: U ivotu postoji mnogo smetnji i mnogo puta se obeshrabrimo. Rezultati
greha oko nas dovoljni su da obeshrabre bilo koga. Hajde da prona%emo i
pro&itamo nae zrnce mo#i, 1.Solunjanima 5,9.11. Bog eli da ohrabrujemo druge
jer je On dao na&in bekstva iz unitenja koje #e do#i da izbrie greh. Iako Bog
planira da uniti zlo, On pokuava da poalje poruku nade i ohrabrenja onima koji
ele da sluaju.
OHRABRIMO.

C. Pomeranje planina
Potrebno: gomila knjiga, balon.
Kaite: Ova gomila knjiga na stolu predstavlja obeshrabrenje zbog sveg greha i zla
na svetu. Kako moete da je uklonite koriste#i balon ohrabrenja? Dajte uenicima
mogu#nost da pokuaju da pomere knjige.
Zatim, dajte balon jednom ueniku i zatraite da se nagne tako da izduvani balon lei
pored knjiga. Kaite: Hajde da idemo redom. Svaka osoba treba da kae neto
ohrabruju#e o problemu sa kojim se osoba pored nje suo&ava kao rezultat greha
(bolesti, porodinih problema, drugih fizikih ili mentalnih poteko#a.) Dok svaka osoba
govori neto ohrabruju#e svom susedu, u&enik koji dri balon treba da duva u
njega. Kako vazduh ulazi u balon, on se iri, ponaaju#i se kao sila koja gura knjige
preko stola.
Razgovor
Pitajte: ta se dogodilo kada smo dodali dah ohrabrenja balonu? ta nas
obeshrabruje? ta nas ohrabruje?
Kaite: Hajde da prona%emo i pro&itamo nae zrnce mo#i, 1.Solunjanima 5,9.11. Bog
eli da ohrabrujemo druge jer je On dao na&in bekstva iz unitenja koje #e do#i da
izbrie greh. Iako Bog planira da uniti zlo, On pokuava da poalje poruku nade i
ohrabrenja onima koji ele da sluaju.
18
OHRABRIMO.

Druenje
Molitva
Kaite: ta se doga%a kada neku biljku stavite pored prozora? Ona raste ka
svetlosti. ta se doga%a kada sun&eva svetlost obasja cvet u pupoljku? Pupoljak se
otvara. Kada ohrabrujemo ljude, to je isto kao da otvaramo prozor i dozvoljavamo
da svetlost ulazi u njihov ivot. Dok se molimo, razmiljajte o ljudima kojima je
potrebno ohrabrenje. Tokom molitve ja #u re#i, "Se#amo se onih kojima je
potrebno ohrabrenje," i zatim zastati. Vi moete ili glasno da izgovorite njihovo ime
ili da se u sebi molite sa njih.
Vesti iz sveta
Dar
Potrebno: korpica za dar.
Kaite: Jo jedan na&in ohrabrivanja ljudi je davanje prakti&ne podrke. Prakti&na
podrka moe da ima mnogo oblika, moemo da damo vreme i energiju, moemo
tako%e da damo na novac. Nai darovi pomau da se izgrade zgrade tamo gde su
potrebne.

2. Biblijska pouka
Pitajte: Da li ste ikada putovali brodom? Kakvo je bilo vreme? Ko misli da je dobar
mornar? Kako biste voleli da provedete 40 dana na brodu za vreme oluje? Tano to
doiveli su Noje i njegova porodica.

Potrebno: Biblije, voda u plastinim flaama.
Kaite uenicima da slede#a aktivnost treba da pobolja iznoenje prie, ali i dalje treba
da bude poboan i vaan deo doivljavanja Boje Rei. Uenici #e moda voleti da
jednom "vebaju", i da zatim sa vie reda urade aktivnost. (Tako%e #e moda voleti da
"itaju" ovu priu mla%oj deci u subotnoj koli ili u dejoj crkvi.)
Odredite jednog dobrog itaoca da izraajno proita biblijski tekst, 1.Mojsijeva 7,14-24.
Tako%e izaberite i "horovo%u." &italac #e itati glasno, a horovo%a #e pokazivati grupi
koja treba da nastupi u dato vreme (prema onome to italac ita). Pogledajte donju
primedbu.
Podelite ostale uenike u tri grupe. Jedna grupa su "ivotinje" u horu. Svaka osoba treba
da izabere odre%enu ivotinju koju #e imitirati i uvek treba da naine taj zvuk kada ih
"horovo%a" pozove. Druga grupa bi#e "ptice" hora. Svaki od njih treba da izabere
odre%enu pticu koju #e imitirati i uvek treba da naine taj zvuk kada ih "horovo%a"
19
pozove. Tre#oj grupi treba dati flae sa vodom. Oni su "voda" u horu. Kada ih pozove
"horovo%a", oni treba da bu#kaju flaama.
Primedba za "horovo%u": Pokaite grupi sa ivotinjama da treba da nastupa kada
italac proita rei ivotinje, iva bi$a, ili stvorenja. Grupa sa pticama treba da nastupa
kada italac proita rei ptice, iva bi$a ili stvorenja. Vodena grupa treba da nastupa kada
italac proita rei voda ili vodeni.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije
Kaite: Noje je sledio Boje vo%stvo i ohrabrivao je druge da &ine isto. Ipak, on nije
jedina osoba u Bibliji koja je videla vrednost ohrabrivanja kada su drugi suo&eni sa
obeshrabrenjem zbog greha. Hajde da istraimo druge ljude koji su ohrabrivali one
koji su se nalazili oko njih. Podelite se u manje grupe da istraite tekstove. Zatraite od
svake grupe da razgovara o slede#im pitanjima, povezano sa njihovim tekstom, i da zatim
prenesu svoja otkri#a ostatku razreda.
1. Ko je ohrabrivao koga?
2. Kako su ih ohrabrivali?
3. ta moemo da nau&imo?
4. Moete li da se setite primera drugih ljudi u Bibliji koji su bili ohrabreni?
a. 2.Mojsijeva 3,4-10; 4,1-17 (Mojsije)
b. Matej 14,22-34 (Petar)
c. Luka 24,13-34 (uenici na putu za Emaus)
d. Jovan 20,24-31 (Toma)
Razgovor
Kaite: Hajde da zajedno pro&itamo 1.Petrovu 1,3-6. Kako moete ove re&i da
upotrebite kao ohrabrenje za ljude koji su doiveli "potop"? Kako one ohrabruju
vae srce?
Kaite: Ba kao to je Bog upotrebio ljude o kojima smo razgovarali, BOG E NAS
UPOTREBITI DA POMOGNEMO DRUGIMA I DA IH OHRABRIMO.

Sastavljanje svega
Potrebno: papirni ljudi (vidi ilustraciju); lepljiva traka.
Podelite uenike u grupe i svakoj dajte po jednu papirnu osobu. Kaite: Dodajte papir
po grupi i kaite neto to posledice greha izazivaju u ivotima ljudi da ih unite,
zatim otkinite deo papirne osobe. Sa&uvajte otkinuti deo i papirni lik dodajte
slede#oj osobi u vaoj grupi. (Uenici mogu da govore pojmove kao to su bolest,
razvod braka, poteko#e u uenju, rat, itd.)
Kada papirna osoba zavri krug, kaite: Hajde da sada vratimo ovu papirnu osobu
unazad po grupi. Kada do%e do vas, kaite re&i ohrabrenja o Bojem planu i
ponudite da ih spasite. Kaite ohrabruju#u re& i zalepite deli# koji ste otkinuli nazad
na osobu.
Kada zavrite aktivnost, razgovarajte o slede#em:
Razgovor
Pitajte: Kako je ova papirna osoba sli&na pravoj? Kako se razlikuje? Kako je ova
aktivnost sli&na onome to doivljavamo u pravom ivotu?
20
Kaite: Greh obeshrabruje i unitava. Bog #e na kraju unititi greh. Ali Bog eli da
ohrabri i spasi sve one koji sluaju i prihvataju Njegov plan spasenja. On trai od
nas da pomognemo da se ljudi vrate Njemu kroz ohrabrenje i priliku da prihvate
Njegov plan spasenja od greha.
OHRABRIMO.

Ujedinjeni stojimo
Potrebno: papir
Zatraite od uenika da se podele u parove i svakom paru dajte list papira. Neka parovi
naizmenino pokuavaju da koriste samo jedan prst da dre list papira za krajeve.
Pitajte: Kako je pokuavanje da sami drite ovaj list papira sli&no pokuavanju da
ivimo za Boga u grenom svetu? (Teko je; ponekada su ljudi preslabi da bi sami
stajali; greh je uinio da budemo moralno, a ponekada i fiziki, slabi...)
Zatim neka svaki partner stavi prst sa jedne i druge strane papira i pokua da ga podigne.
Pitajte: Kako je ova ilustracija sli&na primanju ohrabrenja od prijatelja hri#ana?
Kako hri#anin pomae nekome da prihvati Boju ponudu spasenja i izbavljenja od
greha? Ove sedmice, koga moete da ohrabrite dok se bore sa rezultatima greha u
ovom svetu? Dajte uenicima vremena da se sete odre%enih ljudi kojima je potrebno
njihovo ohrabrenje. Pomozite svakom ueniku da smisli plan za ohrabrivanje i
pomaganje nekome tokom ove sedmice.
Kaite: Ohrabrenje je sli&no sun&evoj svetlosti. Bog nam daje ohrabrenje u Bibliji i
u na ivot dovodi ljude koji nas ohrabruju. Za uzvrat, Bog eli da pomaemo i
ohrabrujemo druge. Kada ohrabrujemo druge, mi im dajemo priliku da prihvate
Boji plan spasenja i rastu u Njemu. Hajde da zajedno ponovimo zrnce mo#i.
OHRABRIMO.

Zavretak
Zatraite od uenika da se mole u parovima, da ih Bog vodi i da im snage dok ove
sedmice tee da ohrabruju druge.

21

22

Pouka &etiri

Boje obe#anja

Zrnce mo#i: Duga #e biti u oblacima, pa #u je pogledati, i opomenu#u se venog zaveta
izme%u Boga i svake due ive u svakom telu koje je na zemlji (1.Mojsijeva 9,16).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: 1.Mojsijeva 8; 9,1-17; Stvaranje, patrijarsi i proroci,
str. 89-94.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da Bog jo uvek daje novi poetak svojoj deci.
Ose#ati uzbu%enje zbog svog novog ivota u Hristu.
Odgovoriti tako to #e u drugima traiti ono to Bog vidi u njima.
Putokaz mo#i: Novi poetak deo je Bojeg plana za na ivot.

Posle Potopa Bog je obe#ao da zemlju vie nikada ne#e unititi vodom. Rekao je Noju i
njegovoj porodici da ponovo nastane zemlju i dao im uputstva koja je trebalo da im
pomognu u tome. "Ra%ajte se i mnoite se." Duga je postala simbol Bojeg zaveta sa
njima. Kada god bi videli dugu, trebalo je da se sete Boje spasonosne zatite i zemljinog
novog poetka.
Bog i dalje titi svoju decu. On zna da svi mi pravimo greke, i spremno nam nudi novi
poetak, ba kao to eli da i mi drugima ponudimo novi poetak.

Koliko je Bog bio ljubazan i pun saue#a prema svojim palim stvorenjima kada je
odluio da stavi prekrasnu dugu u oblake kao zalog svoga zaveta s ljudima! Gospod je
izjavio da #e se setiti svoga zaveta kada god bude pogledao dugu. To ne znai da #e ga
ikada zaboraviti; ve# da nam se obra#a naim jezikom da bismo ga bolje razumeli. Bog je
u stvari eleo da kasnijim naratajima, kada ih deca budu zapitala za znaenje
velianstvenog luka koji premo#uje nebesa, roditelji mogu da ponove priu o Potopu i
da im kau da je Svevinji zategao luk i stavio ga u oblake kao zalog da voda vie nikada
ne#e preplaviti Zemlju. Duga je trebalo da iz narataja u narataj svedoi o Bojoj ljubavi
prema oveku i jaa njegovo poverenje u Boga (Stvaranje, Patrijarsi i proroci, str.
90,91).
Kako Bog nastavlja da otkriva svoju ljubav i staranje prema meni? Na koje naine je
ojaalo moje poverenje u Boga? Kako mla#oj generaciji svedoim o Bojoj ljubavi?

23
Prou&avanje pouke
Dobrodolica


A. Napravi dugu
Potrebno: prizma, ILI aa vode, list belog papira ILI tepsija za peenje, voda, runo
ogledalo.
Najjednostavniji nain da napravite dugu je da upotrebite prizmu i pustite svetlost kroz
nju. Ipak, iste rezultate moete da dobijete bilo kog sunanog dana ako sledite jednu od
slede#ih metoda:
1. Stavite au vode na prozorsku dasku. Stavite list belog papira tamo gde se pada
prelomljena svetlost od ae i vide#ete dugu.
2. Napunite tepsiju za peenje vodom. Stavite je na sunevu svetlost. Postavite runo
ogledalo sa strane tepsije tako da do pola bude u vodi. Pomerite tepsiju tako da se svetlost
sa ogledala ogleda na plafonu ili listu belog papira.
Kaite: Danas #emo napraviti dugu, i to bez kie? Uputite decu prema metodi koju ste
izabrali.
Razgovor
Pitajte: ta ste upravo radili? Da li ste pokuavali da prenesete odre%enu poruku uz
pomo# duge koju ste napravili? Kada normalno vidimo dugu? Na ta vas duga
podse#a?
Kaite: Bog je prvoj dugi dao naro&ito zna&enje. On je eleo da prenese posebnu
poruku Njegovoj deci na zemlji, da je se sete kada god ugledaju dugu. Bila je to
poruka nade i novog po&etka. Hajde da prona%emo i pro&itamo nae zrnce mo#i,
1.Mojsijeva 9,16. Bog nam nudi nove po&etke onoliko &esto koliko su nam potrebni.
Za uzvrat, On eli da budemo spremni da to isto &inimo za druge. NOVI
PO(ETAK DEO JE BOJEG PLANA ZA NA IVOT.

B. Dugine boje
Potrebno: listovi papira na kojima su navedene boje duge.
Dajte svakom ueniku po jedan list papira na kojima su imenovane boje duge (crvena,
narandasta, uta, zelena, plava, indigo plava, ljubiasta).
Kaite: Kada kaem "Sad!", elim da idete po sobi i prona%ete po jedan potpis za
svaku boju koja je zapisana na vaem papiru, i to od osobe koja nosi neto u toj boji.
Ta ista osoba ne moe dva puta da potpie va papir iako na sebi nosi vie boja.
Razgovor
Pitajte: Koja od navedenih boja vam je omiljena? Koje boje se najtee vide u dugi?
(indigo plava i ljubi&asta) Kada vidimo dugu?
24
1.Mojsijeva 9,16. Bog nam nudi nove po&etke onoliko &esto koliko su nam potrebni.
Za uzvrat, On eli da budemo spremni da to isto &inimo za druge. NOVI
PO(ETAK DEO JE BOJEG PLANA ZA NA IVOT.

C. Dugin kola
Potrebno: stari asopisi ili slike, ostaci materijala, lepilo, makaze.
Kaite: Ovog meseca prou&avali smo o na&inima na koje Bog otkriva svoj plan za
na ivot dok ivimo zajedno kao Boja deca. Posebno smo prou&avali o obliku koji
su Boji planovi imali u ivotu Noja i njegove porodice. Posle potopa On je Noju dao
dugu. Danas #emo napraviti dugu. Isecite predmete u raznim bojama, ili na&inite
simbole koji predstavljaju planove koje Bog moda ima za va ivot. To moe da
bude neka karijera, ili neki talenat koji imate.
Dajte uenicima odre%eno vreme da rade. Stavite im do znanja kada treba da zavre svoj
zadatak.
Razgovor
Pitajte: ta ste stavili u svoju dugu? Zato?
1.Mojsijeva 9,16.
Kada god nam je potrebno &i#enje i novi po&etak, Bog ve# ima plan za nas. Bog
nam nudi nove po&etke onoliko &esto koliko su nam potrebni. Za uzvrat, On eli da
budemo spremni da to isto &inimo za druge. NOVI PO(ETAK DEO JE BOJEG
PLANA ZA NA IVOT.

Druenje
Molitva
Potrebno: listi#i papira, koverat.
Kaite: elim da se setite ne&ega to ste uradili a na ta ba niste ponosni. Napiite
jednu re& na ovom listi#u papira i savijte ga i stavite u ovaj koverat. Kada svi stave
svoj listi# u koverat, kaite: Sada #emo se moliti za ovo to ste napisali i traiti da nam
Bog pomogne da imamo novi po&etak, priliku da ponovo po&nemo. Na kraju molitve
kaite: Ja #u spaliti ove listi#e/baciti ih. To je i Isus uradio. Boji plan za novi
po&etak &eka spreman, kada ga vi zatraite. On eli da vam da novi po&etak.
Vesti iz sveta
Dar
Potrebno: kutija u obliku duge ILI kovega.
Kaite: Mi smo sre#ni to je Isus na prijatelj i znamo da #e nam On pomo#i u
svakoj situaciji. Drugi nisu toliko sre#ni. Jedan od na&ina da pomognemo drugima
25
je davanje naeg dara koji podrava pastore, u&itelje, medicinske radnike, i slui za
izgradnju crkava u koje ljudi mogu da dolaze i u&e o Isusu.

2. Biblijska pouka
Privucite panju uenika i pozovite ih da sede veoma tiho u slede#ih nekoliko minuta, da
ne prave bilo kakvu buku osim da rade ono to vi radite. Najpre, tokom prvih 20 do 30
sekundi, pucketajte prstima. Zatim ponite dlanovima da tapete obe noge. Zatim, pored
tapanja po nogama, udarajte nogama u pod jo 20 do 30 sekundi. Onda se vratite samo
na tapanje nogu. Zatim se vratite na pucketanje prstima. Neka uenici #ute za vreme ove
aktivnosti. Odmah pre%ite na doivljavanje doga%aja.

Potrebno: odrasla osoba obuena kao Noje.
Zatraite od vaeg gosta da u%e u odeljenje kada zavrite aktivnost sa pucketanjem
prstiju, to predstavlja kiu. Unapred zatraite od gosta da iz 1.Mojsijeve 8 do 9,7 ispria
biblijsku priu. Zatraite od njega da zatim pozove uenike da otvore Biblije i zajedno sa
njim otkriju ta mu je Bog rekao u 1.Mojsijevoj 9,8-17.
Kaite: To je pri&a o prvoj dugi, o novom po&etku za osmoro ljudskih bi#a i brod
pun ivotinja. Danas u&imo da NOVI PO(ETAK DEO JE BOJEG PLANA ZA
NA IVOT.
ILI pokaite slike prekrasne prirode, ukljuuju#i to je vie mogu#e slika duge. Posle
slika pitajte: Moete li da zamislite kako je to bilo kada su Noje i njegova porodica
proveli 40 kinih dana i jo pet meseci u brodu krcatom ivotinjama? Hajde da
pregledamo ta se dogodilo Noju i njegovoj porodici. Zatraite od uenika da u svojim
Biblijama otvore 1.Mojsijeva 8-9,7 i ponovite doga%aje iz tog poglavlja postavljaju#i
pitanja slina slede#im:
ta se dogodilo kada je kia prestala?
Koliko su jo morali da ostanu u kovegu?
Gde se koveg zaustavio?
Koju pticu je Noje najpre poslao? ta se dogodilo?
Koju pticu je Noje zatim poslao? ta se dogodilo?
Koju pticu je Noje poslao na kraju? ta se dogodilo?
Kako je Noje znao kada treba da iza%e iz kovega?
ta je Noje najpre uradio?
Koja uputstva je Bog dao Noju i njegovoj porodici?
Zatim neka uenici glasno proitaju 1.Mojsijeva 9,8-17. Pitajte: Na ta je Bog eleo da
ih podseti svaki put kada vide dugu? (Njegovo obe#anje da vie nikada ne#e vodom
unititi zemlju) ta je jo Bog dao ljudskoj porodici? (novi poetak) Kaite: Bog nam
uvek nudi nove po&etke. Milo#u nam je oprostio grehe, i milo#u On radi da on nas
na&ini nova stvorenja. I mi moemo onima koji su oko nas neprestano da dajemo
nove po&etke. NOVI PO(ETAK DEO JE BOJEG PLANA ZA NA IVOT.

26
Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije
Kaite: Bog je dao Noju i njegovoj porodici drugu priliku, novi po&etak. Hajde da
istraimo jo neke ljude u Bibliji koji su tako%e doiveli novi po&etak. Kada
pro&itate tekst, pokuajte da odgovorite na slede#a pitanja o svakoj osobi. U ovoj
aktivnosti moete da se podelite na manje grupe. Ako to uradite, odvojte vreme da
uenici ostatku razreda iznesu ta su otkrili. Na kraju svakog grupnog izvetaja izgovorite
putokaz mo#i.
1. Zato je ovoj osobi bio potreban novi poetak, ta je uradila?
2. ta je njen novi poetak obuhvatao?
3. Da ste tada iveli, kako biste tu osobu podrali u njenom novom poetku? Ili u
Samsonovom sluaju, Kako biste podrali novi poetak koji je on omogu#io?
1. Sudije 13,2-5; 16,4-6. 15-30 (Samson)
2. 1.Mojsijeva 27,1-33.41; 28,10-20 (Jakov)
3. Matej 26,69-75; Jovan 21,15-19 (Petar)
4. Jovan 20,24-29 (Toma)
5. Dela 9,1-19 (Savle)
NOVI PO(ETAK DEO JE BOJEG PLANA ZA NA IVOT.

Scenario
Izaberite scenario koji najvie odgovara vaoj situaciji, ili ih prilagodite.
1. Milo radi u jednoj prodavnici. On je podesio vagu tako da zakida svoje
muterije. Upravnik je to otkrio i otpustio ga. ta moete da uradite da pomognete
Milou? ta moe Milo da uradi da bi dobio novi po&etak?
2. Uvek ste mislili da je Tanja vaa najbolja drugarica. Sada ste otkrili da je irila
lai o vama. Kako moete da pristupite Tanji? ta moete da uradite da joj
pomognete da dobije novi po&etak? ta moete da uradite da na&inite novi po&etak
u vaem prijateljstvu?
3. Luka voli Isusa i eli da ga sledi. On ide u kolu koja nije hri#anska. Prijatelji u
koli ga ismevaju, i on pori&e da ide u crkvu i po&inje da psuje kako bi ih uverio da
nije hri#anin. On zna da je to pogreno. Ose#a da vie ne moe da do%e u crkvu.
ta moete da kaete ili uradite da mu pomognete da razume na putokaz mo#i?
4. Petar je primio mito kako bi izazvao da njegova ekipa izgubi u utakmici. Zato
njegova ekipa nije osvojila ampionat. Vi otkrivate ta se dogodilo. Kako treba da
reagujete? Kako moete da mu pomognete da se suo&i sa onim to je uradio, ali
tako%e i da razume na putokaz mo#i?
Razgovor
Kaite: Svako pravi greke, ali bez obzira na to to uradimo, Bog ima plan da nam
da novi po&etak kada god to zatraimo od Njega. Kako moemo da prihvatimo
druge ako oni &ine greke? Kako moemo da im pomognemo da dobiju novi
po&etak? (Moemo da im oprostimo i da im kaemo da je i Bog to uradio.) Bez obzira
na to ta drugi rade ili ta smo mi uradili, NOVI PO(ETAK DEO JE BOJEG
PLANA ZA NA IVOT.

27
Duga obe!anja
Potrebno: flomasteri u bojama duge, papir.
Kaite: Sada #emo napraviti dugu. Na dugi napiite obe#anje za nekoga za koga
znate da se nalazi u nevolji ili mu je potrebno obe#anje. Pokaite to svom paru i
kaite kada i kako planirate da podelite ovo obe#anje sa tom osobom. Dobro
obe#anje je Jovan 3,16. Tako%e razgovarajte sa svojim parom o drugim na&inima na
koje moete toj osobi tokom sedmice da pokazujete da je Bog ve# napravio plan za
njihov novi po&etak.
Kaite: Sada kaite svom paru neto za ta biste eleli da dobijete novi po&etak.
Kada to uradite, molite se jedan za drugoga.
Razgovor
Kaite: Bog svima nudi nove po&etke. Kada prihvatimo Njegovu ponudu, On nam
daje podrku. Isto tako mi treba da podravamo jedni druge. Okrenite se svom
paru i pri&ajte o na&inima na koji moete da podravate jedan drugog u toku
naredne sedmice. NOVI PO(ETAK DEO JE BOJEG PLANA ZA NA IVOT.

Zavretak
Kaite: Gospode, Ti nas dobro poznaje. Ti zna da pravimo velike i male greke sve
vreme. Ipak, znamo da si Ti ve# na&inio plan da nam da novi po&etak kada god
traimo od Tebe da nam oprosti i dozvoli da krenemo iz po&etka, jer smo Ti tako
dragoceni. Zahvaljujemo Ti. Molimo se da nam da milosti da ponudimo novi
po&etak onima u naem ivotu koji nas povre%uju svojim grekama. Amin.

28
Pouka pet

Sledi vo%u

Sluba: Isus je na primer
Zrnce mo#i: Ali On bi ranjen za nae prestupe, izbijen za naa bezakonja; kar bee na
Njemu naeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo (Isaija 53.5).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Isaija 53,3-5; Istorija proroka i careva, str. 449, 450.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da je Isus Hristos, na voljeni Spasitelj, patio radi nas, da bismo mi mogli
da budemo spaseni.
Ose#ati zahvalnost zbog onoga to je Isus podneo radi nas.
Odgovoriti tako to #e slediti Isusov primer u slubi drugima.
Putokaz mo#i: Kada sluimo drugima mi sledimo Isusov primer.

Kada je Isus doao na zemlju, On je preuzeo ulogu poniznog sluge. On je napustio
velianstvo neba i prihvatio ivot teko#a i odbacivanja. Iako su Ga ljudi odbacili i runo
se ponaali prema Njemu, Isus se nikada nije alio. On je bio spreman da prihvati ovu
ulogu da bi nas spasio. Isus moe da ispuni nae potrebe i izlei nae povrede. Isus nas
poziva da sledimo Njegov primer i sluimo onima koji su oko nas.
Ova pouka govori o slubi
Slue#i drugima, mi im odraavamo Isusov ivot slube. Ako nas ljudi preziru i odbace,
ne treba da se obeshrabrimo i razoaramo. Isus se nalazio u istoj situaciji. On #e nas
podravati ako sledimo Njegov primer.

Jer Bogu tako omilje svet da je i Sina svog jedinorodnoga dao. On Ga je dao ne samo
da ivi me%u ljudima, da nosi njihove grehe i da umre kao rtva za njih. On Ga je dao
paloj rasi. Hristos je trebalo da se poistoveti sa zanimanjima i potrebama ljudi. On, Bog,
povezao se sa ljudskom decom vezama koje nikada ne mogu da se raskidaju. Isus se nije
stideo da nas nazove bra#om (Jevrejima 2,11); On je naa rtva, na Zastupnik, na Brat,
nose#i na ljudski oblik pred Oevim prestolom i kroz itavu venost bi#e jedno sa rasom
koju je Iskupio - Sin oveji. I sve to da bi ovek mogao da se uzdigne iz propasti i
degradacije greha, kako bi mogao da odraava Boju ljubav i uestvuje u radosti svetosti
(Steps to Christ, p. 14).

29
Prou&avanje pouke
Dobrodolica


A. Sviranje u orkestru
Poaljite jednog uenika izvan prostorije. Sedite sa ostalim uenicima u krug. Odredite da
jedan uenik bude "vo%a". Kaite grupi: Vi ste orkestar i "svirate" (predloite neku
dobro poznatu pesmu). Svira#ete tako to #ete zujiti melodiju. "Vo%a" #e mimikom
pokazivati neki instrument, i svi morate da sledite ono to vo%a radi, nastavljaju#i
da zujite melodiju dok se pretvarate da svirate instrument koji je "vo%a" izabrao.
"Vo%a" treba prili&no &esto da menja instrument. Osoba koja je bila van prostorije
treba da stane u sred kruga i pokua da pogodi ko je "vo%a". Morate da se
potrudite da osoba u sredini ne prepozna ko je "vo%a."
Pozovite odsutnog uenika da u%e i dovedite ga u sred kruga. Kaite: Ovo je orkestar.
Oni #e svirati za tebe i elimo da odredi ko je vo%a. Ponovite igru vie puta.
Razgovor
Pitajte: Da li vam je bilo lako da prepoznate vo%u? Koliko je bilo lako da sledite
vo%u?
Kaite: Svakog dana mi sledimo jednog vo%u. Mnogi drugi ne znaju ko je On, ali
mogu da Ga upoznaju kroz nas. Hajde da prona%emo i pro&itamo nae zrnce mo#i,
Isaija 53,5. Nikada ne#emo morati da se suo&imo sa onim sa &im se Isus suo&io kada
je sluio nama, ali i dalje moemo da sledimo Njegov primer i sluimo onima koje
sretnemo. Danas u&imo da, KADA SLUIMO DRUGIMA MI SLEDIMO ISUSOV
PRIMER.

B. Izmeane cipele
Potrebno: vie razliitih cipela.
Sakupite razne cipele raznih veliina i za razne prilike. Stavite ih u gomilu na sred
prostorije.
Kaite: Evo gomile cipela. Kada kaem "Sad", elim da svako od vas zgrabi jednu
cipelu i vrati se na svoje mesto. Kada svaka osoba uzme po jednu cipelu, nastavite:
Pogledajte vau cipelu i pomislite ko je mogao da je nosi i ta su mogli da urade
slue#i ljudima oko sebe. Ko bi voleo da nam ispri&a o svojoj cipeli?
Razgovor
Pitajte: Da li je bilo lako da zamislite kako je vaa "cipela" mogla da slui drugima?
Da li je lako da se postavimo na mesto nekog drugog? Kada je Isus doao na ovu
zemlju, On je sluio drugima. Hajde da prona%emo i pro&itamo nae zrnce mo#i,
Isaija 53,5. Isus je stavio sebe na mesto svakog &oveka. Nikada ne#emo morati da se
suo&imo sa onim sa &im se Isus suo&io kada je sluio nama, ali On eli da sledimo
30
Njegov primer i sluimo onima koje sretnemo. Danas u&imo da, KADA SLUIMO
DRUGIMA MI SLEDIMO ISUSOV PRIMER.

C. tafeta sa cipelama
Potrebno: dva para velikih papua ili cipela ILI karton, makaze, heftalica.
Pozajmite dva para velikih papua ili starih cipela. Ili, napravite "cipele" tako to #ete
ise#i oblike stopala od kartona. Zaheftajte kartonsku traku oko najireg dela "stopala"
kako biste napravili papuu. Podelite uenike u dve ekipe.
Kaite: Ovo je tafetna trka. Opiite detaljno putanju i gde ekipe treba da ponu. Kada
tr&ite, morate da obujete ovaj par cipela (dajte svakoj ekipi po jedan par cipela). Kada
god neki trka& zavri put, cipele moraju da se predaju slede#em trka&u.
Kaite "Sad!" Na kraju proglasite najsporiju ekipu za pobednika.
Razgovor
Pitajte: Kako vam je bilo to ste morali da koristite cipele koje su vam bile
prevelike? Kako ste se ose#ali kada ste mislili da ste pobedili, a pobedila je druga
ekipa? Koga Bog smatra za pobednike? (one koji idu Isusovim koracima; one koji
slue drugima)
Kaite: Isus je stavio sebe u nau obu#u. On je poneo sve nae terete i preuzeo nau
kaznu. Hajde da prona%emo i pro&itamo nae zrnce mo#i, Isaija 53,5. Isus je stavio
sebe na mesto svakog &oveka. Nikada ne#emo morati da podnesemo ono to je Isus
podneo, ali On eli da idemo Njegovim koracima i sluimo onima koje sretnemo.
Dok je Isus iveo na zemlji dogodile su Mu se mnoge nepotene stvari, ali On je i
dalje sluio onima koje je sretao. KADA SLUIMO DRUGIMA MI SLEDIMO
ISUSOV PRIMER.

Druenje
Molitva
Kaite: Postoje mnogi razli&iti na&ini da sluimo ljudima oko nas. Ponekada je to
lako, a ponekada teko. Dok se ovog jutra molimo, zatrai#u od Boga da nas
nadahne na&inima na koje moemo da sluimo, i zatim #emo imati nekoliko
trenutaka tiine kako bismo mogli da sluamo kako nam Bog govori. Posle toga #u
re#i, "Dajemo Ti svoje talente u slubi." Ponovo #u napraviti pauzu, i vi moete da
se molite ili u sebi ili da izgovorite re& ili re&enicu, posve#uju#i svoje talente Bogu.
Vesti iz sveta
Dar
Potrebno: posuda za sluenje ILI varjaa.
Kaite: Sluba ima mnogo oblika. Jedan na&in na koji moemo da sledimo Isusov
primer je da podelimo ono to imamo sa drugima. Kada dajemo nae darove, na
novac se koristi da pomogne i slui drugim ljudima na mnogo na&ina.
31
2. Biblijska pouka
Pitajte: Kako biste se ose#ali da ste planirali poklon za nekoga, a oni to odbili i rekli
da ga ne ele? Ili kako biste se ose#ali da ste uradili neto lepo za nekoga a on to nije
cenio? To se dogodilo Isusu. Hajde da otkrijemo neto vie o tome.

Potrebno: Biblije, materijali za umetnost.
Jednoglasno proitajte Isaija 53,3-5. Kaite: Ovo je proro&anstvo o onome ta #e se
dogoditi Isusu kada do%e na zemlju. Podelite se u tri grupe i svakoj grupi dajte po
jedan stih. Zatraite od svake grupe da: 1) Prepie svoj stih savremenim jezikom i 2) da
prona%e neki nain da svoj stih predstavi ostalim grupama (npr. kratak scenski prikaz,
recitacija ili pesma, kola ili vizuelna prezentacija.)
Odvojte vreme da svaka grupa predstavi svoje tumaenje ostalima.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije
Kaite: Prorok Isaija prorokovao je o onome ta #e Isus doiveti kada do%e na ovu
zemlju. Hajde da pogledamo neke tekstove i vidimo da li su se ova proro&anstva
ispunila:
1. Jovan 6,60-71
2. Jovan 7,45-53
3. Jovan 10,22-39
Pitajte: ta mislite zato su vo%e u Isusovo vreme odbacile Isusa? ta mislite kako bi
gra%ansko i crkveno vo%stvo danas reagovalo kada bi Isus kao lutaju#i propovednik
doao u va grad? Kako se Isus odnosio prema njima iako su Ga odbacivali? On je
nastavio da im slui - kroz svoju smrt i dalje im je nudio spasenje. I mi imamo
obavezu da sluimo iako nas ljudi odbacuju. KADA SLUIMO DRUGIMA MI
SLEDIMO ISUSOV PRIMER.
4. Matej 26,36-45
5. Marko 14,43-50
6. Luka 22,54-62
Pitajte: ta mislite kako se Isus ose#ao kada su Ga prijatelji napustili? ta mislite da
je bilo najtee za Isusa, to to su Ga prijatelji napustili i nisu mogli da ostanu budni,
ili to su Ga vo%e odbacile? Iako su Ga prijatelji napustili, On ih je i dalje voleo i
traio ih je posle svog vaskrsenja. Prona%ite Jovan 21,1-14 u svojim Biblijama. ta
je Isus uradio da bi sluio svojim u&enicima? KADA SLUIMO DRUGIMA MI
SLEDIMO ISUSOV PRIMER.
7. Jovan 11,45-47
8. Jovan 19,28-37
9. 1.Petrova 1,18-21
Pitajte: Kako se ose#ate kada znate da je Isus umro da bi vas spasio od greha? Koju
razliku to izaziva u vaem stavu prema onima koje sretnete? KADA SLUIMO
DRUGIMA MI SLEDIMO ISUSOV PRIMER.

32
Scenario
Kaite: Ponekada je sluenje drugima lako, a ponekada je veoma teko. Kako biste
se ponaali u slede#im situacijama?
1. Jedan od vaih razrednih drugova uvek vas maltretira. On nikada ne proputa
priliku da vas ismeva i da vam se ruga. Otkrivate da ima problema sa matematikom
i da #e moda pasti godinu jer ne moe da dobije pozitivnu ocenu. Vama
matematika dobro ide. Ako ponudite da mu pomognete, znate da to moe da bude
prihva#eno kao znak slabosti i da moe jo vie da pogora stvari.
Kako biste reagovali u ovakvoj situaciji? U kolikoj meri reakcije ljudi treba da
uti&u na na izbor ponaanja? U kojoj meri je Isus dozvoljavao da reakcije ljudskih
bi#a uti&u na ono to je On uradio za nas?
2. Nastavnik vam kae da je jedan drugi u&enik iz vaeg razreda doiveo nesre#u i
da ne#e barem mesec dana mo#i da dolazi u kolu. To nije neko koga dobro
poznajete. ta moete da uradite za njega? Kako moete da posluite?
3. Vai roditelji rade. Svako ima poslove koje obavlja kod ku#e. Ipak, &ini se da i
dalje ostaje mnogo toga to bi trebalo da se uradi. ta moete da uradite kod ku#e
da biste sluili drugim &lanovima svoje porodice?
Razgovor
Pitajte: (esto nae porodice ne zapaaju ili nam ne daju mnogo priznanja za slubu
koju obavljamo kod ku#e. Kako se ose#ate kada sluite ali niko ne prime#uje vau
slubu? ta mislite kako se Isus ose#ao kada ljudi nisu cenili Njegovu slubu? Na
koje na&ine moete da upravljate svojim ose#anjima kada prijatelji ili porodica ne
reaguju pozitivno na vau slubu? Da li priznanje treba da uti&e na na&in na koji se
ponaamo?
KADA SLUIMO DRUGIMA MI SLEDIMO ISUSOV PRIMER.

Drago mi je to mogu da sluim
Podelite se u male grupe. Kaite: Setite se nekog doga%aja kada je neko uradio neto
da vam poslui. Podelite doga%aj sa ostalima u svojoj grupi i kaite im kako ste se
ose#ali.
Kaite: Sada se setite nekoga kome vi moete da posluite ove sedmice. Moda #ete
eleti da smislite neto sa ostalima u svojoj grupi, ili da uradite neto sami. Podelite
svoj plan sa ostalima u grupi.
Razgovor
Pitajte: Kako se ose#ate kada treba da budete sluga? ta je najtee? ta je najlake?
Kakvu razliku &ini saznanje da je Isus, Stvoritelj svega, bio spreman da bude sluga?
KADA SLUIMO DRUGIMA MI SLEDIMO ISUSOV PRIMER.

Zavretak
Kaite: Sluenje nije uvek lako. Ponekada nas ljudi smatraju slabima ili ne cene na
trud. Isus je bio odba&en kada je sluio drugima, ali On je i dalje spremno sluio.
Hajde da zatraimo od Isusa da bude sa nama ove sedmice i pomogne nam da
vidimo prilike da sluimo drugima.
33
Pouka est

Popravljanje zidova

Zrnce mo#i: Ako izbaci izme%u sebe jaram i prestane pruati prst i govoriti zlo. I ako
otvori duu svoju gladnome, i nasiti duu nevoljnu; tada #e zasjati u mraku videlo tvoje
i tama #e tvoja biti kao podne (Isaija 58,9.10).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Isaija 58,6-12; Istorija proroka i careva, str. 439,
440.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da Bog eli da budemo saose#ajni.
Ose#ati elju da pomau i uzdiu ljude u nevolji.
Odgovoriti tako to #e pokazati ljubaznost i saose#anje u slubi drugima.
Putokaz mo#i: Mi sluimo drugima kada pokazujemo ljubaznost i saose#anje.
Prorok Isaija govori o pravom pokajanju zbog sebinosti greha i o fizikoj demonstraciji
pravog saose#anja - dokazu pravednosti. Isaija objanjava da treba da delimo svoju hranu
sa gladnima, da radimo na osloba%anju sunjih i da dajemo zaklon. Onda #emo se
nazivati "oni koji zidaju razvaline."
Isti principi koje je postavio prorok Isaija primenjuju se i na nas danas. Bog i dalje eli da
pokazujemo ljubaznost ljudima oko nas, da pomaemo i ohrabrujemo one sa kojima
dolazimo u kontakt. Moda se od nas ne#e traiti da fiziki popravljamo zidove, ve# da
ivimo prema Bojem zakonu ljubavi koji je zid zatite za Njegov narod.

Prorok ovim reima opisuje narod koji u vreme opteg otpada od istine i pravednosti eli
da uzdigne naela koja predstavljaju temelj Bojeg carstva. To su oni koji popravljaju
pukotinu nainjenu u Bojem zakonu - u zatitnom zidu koji je On postavio oko svojih
izabranih - kojima #e poslunost Njegovim propisima pravednosti, istine i neporonosti
sluiti kao stalna i trajna zatita...
Sve boanske ustanove treba obnoviti u vreme posletka. Pukotina nainjena u Zakonu, u
vreme, kada su ljudi promenili Subotu, treba da bude popravljena. Boji narod ostatka,
koji #e stajati pred svetom kao narod reformatora, treba da pokae da je Boji zakon
temelj svake trajne reforme i da Subota iz &etvrte zapovesti treba da stoji kao spomenik
stvaranja, kao stalni podsetnik koji ukazuje na Boju silu. Jasnim i odre%enim reenicama
oni treba da objavljuju neophodnost poslunosti svim propisima Dekaloga. Pokrenuti
Hristovom ljubavlju, oni treba da sara%uju s Njim u obnavljanju pustih mesta. Oni treba
da poprave pukotinu, da obnove puteve za naselje (Istorija proroka i careva, str. 439,
440).
34
Prou&avanje pouke
Dobrodolica


A. Zid ljubaznosti
Potrebno: kockice za gra%enje, etikete
Pripremite dovoljno kockica za gra%enje (kao to su "Lego" ili "Duplo") i samolepljivih
nalepnica. Podelite uenike u manje grupe. Kaite: Danas #emo videti ko moe da
sagradi najve#i zid. To je zid ljubaznosti. Svaka kockica koju upotrebite u zidu
treba da predstavlja po jedno delo ljubaznosti. Na kockicu zalepite re& koja
ozna&ava to delo.
Odredite vreme pet minuta. Kada vreme istekne, pregledajte razliite zidove i prebrojte
ljubazna dela.
Razgovor
Pitajte: Da li vam je bilo lako da se setite ljubaznih dela? Koliko je na zid
ljubaznosti sli&an pravom ivotu? (Kada pokazujemo saose#anje i ljubaznost, mi
pomaemo u izgradnji zida bezbednosti oko drugih. Zato nam je Bog dao svoj zakon koji
nam govori da volimo blinje kao sami sebe.)
U ovoj taki moete da pogledate zapovesti, od pete do desete, u 2.Mojsijevoj 20,12-17 i
da ih reima oznaite na vaem zidu ljubaznosti.
Kaite: Hajde da prona%emo i pro&itamo Isaija 58,9.10, nae zrnce mo#i. U ovom
odlomku Isaija govori o Isusu i o nama kada sledimo Njegov primer. Sli&no Isusu,
MI SLUIMO DRUGIMA KADA POKAZUJEMO LJUBAZNOST I
SAOSEANJE.

B. Oslobodite zatvorenika
Potrebno: po jedna stolica za svaku grupu, lepljiva traka (ili konopac), spisak sa
ljubaznim delima.
Podelite uenike u grupe od po petoro ili estoro. Pozovite po jednog dobrovoljca iz
svake grupe koji je voljan da bude zavezan za stolicu lepljivom trakom (ili konopcem).
Svaka noga treba da bude zalepljena za noge stolice na vie mesta, ruke treba da budu
zavezane iza le%a. Kaite ostalim uenicima u svakoj grupi: Moete da oslobodite svog
prijatelja kroz ljubazna dela. Kada kaem "Sad!" po jedan dobrovoljac iz svake
grupe prilazi meni i ja #u vam re#i jedno ljubazno delo. Potrebno je da to bez re&i
odglumite svojoj grupi. Osoba koja pogodi onda moe da prese&e jednu vezu koja
vezuje vaeg prijatelja za stolicu, i zatim moe da pri%e i dobije drugo ljubazno delo
za pantomimu.

35
Razgovor
Pitajte odgovaraju#e osobe: Kako ste se ose#ali kada ste mogli da se pokre#ete? Da li
vam je bilo lako da pogodite pantomimu? Kako ljubaznost i saose#anje osloba%aju
ljude?
Kaite: Mnogo puta su ljudi natovareni nevoljama; kada smo ljubazni, pomaemo
im i pokazujemo odsjaj Bojeg karaktera ljubavi. Hajde da prona%emo i pro&itamo
Isaija 58,9.10, nae zrnce mo#i. U ovom odlomku Isaija govori o Isusu i o nama kada
sledimo Njegov primer. Sli&no Isusu, MI SLUIMO DRUGIMA KADA
POKAZUJEMO LJUBAZNOST I SAOSEANJE.

C. Popravljanje zida
Potrebno: kockice ILI papirne cigle.
Napiite zrnce mo#i ili na papirne "cigle" ili na kockice za izgradnju i izmeajte ih. Ako
je mogu#e, podelite uenike u grupe i pripremite po jedan komplet "cigli" za svaku
grupu.
Kaite: Na ovom zidu napisan je grafit koji ima vanu poruku za nas. Naalost, zid
se sruio. Moete li da pomognete u popravljanju zida i sastavljanju poruke?
Razgovor
Kaite: Poruka na naem zidu je Isaija 58,9.10, nae zrnce mo#i. Hajde da pro&itamo
i 12. stih. Kada pokazujemo ljubav i saose#anje u naoj slubi drugima, mi
pomaemo da se poprave zidovi Boje ljubavi i zatite oko Njegovog naroda.
Pitajte: Na koje na&ine moemo doslovno da ivimo prema poruci na naem zidu, u
naem svakodnevnom ivotu? ta mislite o tome da budete "graditelj"? MI
SLUIMO DRUGIMA KADA POKAZUJEMO LJUBAZNOST I SAOSEANJE.

Druenje
Molitva
Potrebno: rolna papira, flomasteri
Pripremite rolnu mesarskog ili drugog papira (npr. tapeta i slino).
Kaite: Ponekada u naem gradu moemo da vidimo zgrade ili zidove prekrivene
re&ima i porukama. Te poruke nazivaju se grafiti. Ipak, danas #emo pobono pisati
po ovom "papirnom zidu", u obliku molitve. Moete da do%ete i flomasterima
napiete svoju molitvu - proslavljanje i molbe - na "zidu."
Vesti iz sveta
Dar
Potrebno: korpica za skupljanje dara.
Kaite: Svi imamo razli&ite potrebe. Nekima je potreban osmeh, a drugima re&
ohrabrenja. Drugi tee za obrazovanjem ili mestom na kome #e imati bogosluenje.
Ako svake sedmice dajemo na dar, moemo da ispunimo neke od tih potreba.

36
2. Biblijska pouka
Kaite: Moete li da se setite kako ste gradili zamak od peska kada ste bili mla%i i
posmatrali kako ga plima odnosi? Ili, pravili ste trodimenzionalnu slagalicu i zatim
je ruili, gledaju#i kako se raspada na komadi#e? Kako ste se ose#ali? Moete li da
se setite kada ste pokuavali neto da napravite i nikako niste uspevali sve dok vam
neko nije pomogao? Prorok Isaija govori o blagoslovu kada pomaemo jedni
drugima i popravljamo ono to se sruilo.

Potrebno: tabla i flomaster, Biblije.
Neka dobrovoljci naizmenino itaju Isaija 58,6-12. Zajedno, napravite spisak svih
naina na koje nam odlomak govori da moemo da sluimo drugima: razvezivanje sveza
bezbonosti, deljenje hrane sa siromanima, pruanje zakona siromanima i ode#u onima
kojima je potrebna, itd. Zatim pored tog spiska, imenujte sve savremene ekvivalente -
ono to biste mogli da uradite - kojih moete da se setite. Budite odre%eni.
Za razmiljanje za vo%u ili u&itelja: "Prava svrha religije je da ljude oslobodi njihovih
tereta greha, da eliminie netoleranciju i tlaenje, i da neguje pravdu, slobodu i mir. Bog
je namenio da Njegov narod bude slobodan, ali vo%e Izrailjskog naroda su od njega
nainili robove i prosjake...
"Prava religija je praktina. Naravno, ona obuhvata rituale i ceremonije crkve, ali prava
religija ogleda se u ivotu koji ivimo pred svojim blinjima. Ne radi se toliko o
uzdravanju od hrane, ve# o deljenju hrane sa siromanima. Praktina pobonost jedina je
vrsta religije koja #e biti priznata u Bojoj sudnici" (The Seventh-day Adventist Bible
Commentaryvol. 4, p. 306).
Razgovor
Pitajte: Kako je spisak koji smo upravo napravili povezan sa zapove#u da volimo
blinje kao sebe? Mislite li da drimo zapovesti kada pokazujemo saose#anje prema
drugima?
Kaite: Kada pokazujemo ljubav i saose#anje u naoj slubi drugima, mi pomaemo
da se poprave zidovi Boje ljubavi i zatite oko Njegovog naroda. MI SLUIMO
DRUGIMA KADA POKAZUJEMO LJUBAZNOST I SAOSEANJE.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije
Kaite: Hajde da odemo u Novi zavet i u Mateju 25,31-46 pro&itamo ta je Isus rekao
o istoj osnovnoj temi pokazivanja saose#anja. Zatraite dobrovoljce koji #e glasno
itati.
Pitajte: Kako je ovo to Isus govori sli&no onome to je Isaija rekao u Isaiji 58,6-12?
Hajde da ovaj spisak uporedimo sa ovim to imamo na tabli.
Kaite: Hajde da pogledamo druge biblijske odlomke o stvarnim primerima ljudi
koji su &inili dela saose#anja, koji su popravljali zidove.
1. 1.O carevima 17,7-24 (Udovica iz Sarepte)
2. 1.Samuilova 25,32-42 (Avigeja)
3. Dela 9,32-42 (Tavita)

37
Razgovor
Pitajte: ta moemo da nau&imo iz ovih primera ljubaznosti i saose#anja? Da li su
ljudi o&ekivali bilo kakvu zahvalnost ili nagradu? ta bi bio savremeni ekvivalent za
njihova dela? ta vi moete da uradite?
SAOSEANJE.

Scenario
Kaite: Prilike da budemo ljubazni ili saose#ajni pojavljuju se pred nama svakog
dana. Kako biste reagovali u slede#im situacijama?
1. U vaem podru&ju palo je neuobi&ajeno mnogo kie. Neke ku#e na niem
zemljitu su poplavljene. Ljudi su se evakuisali u domove prijatelja i ro%aka ili u
kolske sale. ta moete da uradite kao grupa i kao pojedinci kada se dogodi kriza,
kao i kada se voda povu&e?
2. Za vreme novogodinjih praznika vaa porodica se okuplja i uvek se lepo
provodite. U razgovoru sa drugom decom iz vaeg razreda shvatate da #e oni biti
sami za Novu godinu. Njihova majka umrla je pre nekoliko godina a otac mora da
radi. elite da ih pozovete u svoj dom, ali istovremeno elite da uivate samo u
svojoj porodici. Ustvari, ba ni ne poznajete dobro svoje razredne drugove. Jedan
va prijatelj kae da ne treba da se brinete ta #e oni raditi za Novu godinu, poto
nisu vai bliski prijatelji. ta bi trebalo da uradite?
3. Imate starije komije. Shvatate da im je teko da se kre#u. Prethodnih godina
njihova bata uvek je bila savrena, ali sada je podivljala. ta moete da uradite da
im pokaete ljubaznost? Kako moete da uklju&ite druge kako biste se postarali da
su komije dobro i da imaju sve to im je potrebno?
4. U crkvi je objavljeno da je jedan stariji vernik u bolnici. Dobro znate tog vernika.
Uvek je imao ljubaznu re& za vas a povremeno vam je davao i slatkie! Uzdiete i
mislite, Kako je to alosno, ali takav je ivot. Zatim se pitate da li postoji neto to
biste mogli da uradite. ta bi trebalo da uradite?
Razgovor
Pitajte: Postoje li drugi na&ini na koje moete da pokaete ljubav i saose#anje
ljudima koji su oko vas? Kako se ose#ate kada uradite neto ljubazno za nekoga?
Kakvu razliku to proizvodi kod osobe kada doivi ljubaznost i saose#anje? (Istaknite
da #emo ponekada o reakciji saznati tek mnogo kasnije.)
SAOSEANJE.

Izgraivanje
Potrebno: kockice za izgradnju, muzika (nije neophodno)
Pripremite kockice za izgradnju pore%ane u obliku zida u prednjem delu prostorije.
Kaite: Hajde da pro&itamo dva stiha koja smo ranije &itali, Matej 25,35.36. Kada
glasno proitate stihove sa uenicima, sruite zid. Zatim kaite: Volela bih da se svako
od vas seti odre%enog dela ljubaznosti i saose#anja koje moete da uradite tokom
38
slede#e sedmice. Volela bih da bude tiina dok razmiljate u sebi i molite se. Moete
da pustite neku tihu hri#ansku instrumentalnu muziku tokom nekoliko minuta.
Kaite: Sada bih volela da iza%ete, jedno po jedno, i kaete nam ta planirate da
uradite tokom slede#e sedmice. Uzmite jednu kocku i po&nite da popravljate zid.
Odvojte vreme za ovu aktivnost i ohrabrite svakog uenika da se posveti i pomogne u
popravljanju zida.
Kaite: Hajde da zajedno ponovimo zrnce mo#i: Ako izbaci izme%u sebe jaram i
prestane pruati prst i govoriti zlo. I ako otvori duu svoju gladnome, i nasiti duu
nevoljnu; tada #e zasjati u mraku videlo tvoje i tama #e tvoja biti kao podne (Isaija
58,9.10). MI SLUIMO DRUGIMA KADA POKAZUJEMO LJUBAZNOST I
SAOSEANJE.

Zavretak
Ohrabrite uenike da se u toku slede#e sedmice oslone na Isusa, da slede Njegov primer
dok planiraju da pokau ljubav i saose#anje kao to je On inio, i da popravljaju zidove
Boje ljubavi i zatite oko ljudi sa kojima dolaze u kontakt.

39
Pouka sedam

irenje dobre vesti

Zrnce mo#i: Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre
glasove krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i
sunjima da #e im se otvoriti tamnica (Isaija 61,1).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Isaija 61,1-3; Luka 4,16-21; Istorija proroka i
careva, str. 448,449.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da Bog eli da nosimo dobru vest o spasenju drugima.
Ose#ati radost to moemo da podiemo terete drugih objavljuju#i dobru vest.
Odgovoriti tako to #e prona#i nain da danas drugima govore dobru vest.
Putokaz mo#i: Mi sluimo drugima kada im govorimo da Isus moe da im
donese radost.

Gospod nas je postavio da nosimo dobru vest spasenja onima koji su izmueni i
slomljenog srca. Dobra vest jevan%elja oslobodi#e zatvorenike, done#e dobre vesti
krotkima, utehu alosnima. Naa sluba bi#e kao ulje radosti onima koji tuguju, donose#i
proslavljanje umesto oajanja (3. stih).
Isus je upotrebio ovaj odlomak kako bi objavio svoju slubu na zemlji (Luka 4,16-21).
Isus je doao da slui ire#i slobodu i radost onima koji sluaju. Ako je Isus doao da
obavi ovo delo, onda je to i na zadatak.

Svi treba da postanemo Isusovi svedoci. Mo# drutva, posve#ena Hristovom milo#u,
mora se korisno upotrebiti u zadobijanju dua za Spasitelja. Dozvolimo svetu da vidi da
nismo sebino obuzeti linim interesima, ve# da elimo da i drugi dele nae blagoslove i
prednosti. Neka vide da nas naa vera ne ini nesaose#ajnima ili strogim. Svi koji
ispovedaju da su nali Hrista, neka slue kao to je i On sluio - za dobro ljudima.
Svetu nikada ne treba da pruamo laan utisak da su hri#ani turobni, nesre#ni ljudi.
Ako su nae oi upravljene na Isusa, vide#emo saose#ajnog Otkupitelja, a svetlost
Njegove pojave obasja#e nas. Gde god vlada Njegov Duh, tu nastava mir. Tu #e biti i
radost, jer postoji blago, sveto poverenje u Boga (&enja vekova, str. 118).
Da li je "irenje radosti" moja lina definicija svedoenja? Ako nije, zato nije?

40
Prou&avanje pouke
Dobrodolica


A. Biblijski naslovi
Potrebno: naslovi iz novina
Podelite uenike u manje grupe. Proitajte neke primere naslova iz novina. Razgovarajte
sa uenicima kakve su prie koje stoje ispod tih naslova. Kaite: Imate tri minute da
napravite naslove "novina" za pri&e o dobroj vesti u Bibliji. Na kraju tri minute,
trai#u od vas da pro&itate svoje naslove, a ostali treba da pokuaju da pogode o
kojoj pri&i se radi.
Razgovor
Pitajte: ta nam govori naslov u novinama? Kako ste vi sli&ni naslovu u novinama?
Pre nego to ljudi stignu da vas upoznaju, oni sti&u utisak o tome kakvi ste - mogu
da "pro&itaju naslove." Kada vas upoznaju, to je sli&no &itanju &lanaka. Kakva
vrsta naslova biste voleli da budete? Da li ste "dobra" ili "loa" vest?
Kaite: Volela bih da moj naslov glasi: "Upoznajte Isusovog prijatelja". Hajde da
prona%emo i pro&itamo Isaija 61,1. Isus je rekao da je pomazan da donese dobru
vest. Danas u&imo da MI SLUIMO DRUGIMA KADA GOVORIMO DA ISUS
MOE DA IM DONESE RADOST.

B. Kinesko aputanje
Kaite: Hajde da sednemo u krug. Ja #u proaputati neto osobi sa moje desne
strane, i onda #e onda to proaputati osobi sa njene desne strane, i tako do kraja
kruga. Kada do%e red na poslednju osobu koja meni sedi sa leve strane, ona treba
da kae ta je &ula i uporedi#emo to sa onim to sam ja rekla.
Izaberite neki tekst ili neko skoranje zrnce mo#i. Ponovite aktivnost najmanje etiri puta.
Razgovor
Pitajte: Zato vam je bilo teko da razumete ta se govori? Kako ste se ose#ali kada
niste stvarno mogli da &ujete ili razumete?
Kaite: Sre#emo mnoge ljude koji imaju isti problem. Oni nisu &uli ili razumeli da
Isus moe da donese veliku radost u njihovo srce. Hajde da prona%emo i pro&itamo
Isaija 61,1. Isus je rekao da je pomazan da donese dobru vest. Danas u&imo da MI
SLUIMO DRUGIMA KADA GOVORIMO DA ISUS MOE DA IM DONESE
RADOST.

C. Kola "Dobra vest"
Potrebno: izbor asopisa, novina ili unapred pripremljenih iseaka, rolna papira, lepilo,
makaze.
41
Kaite: Danas #emo napraviti kola "dobra vest". Koriste#i ove &asopise i novine,
prona%ite slike ili pri&e o dobroj vesti, isecite ih i zalepite na ovu rolnu papira.
Razgovor
Pitajte: Da li vam je bilo teko da prona%ete pri&e koje govore o dobroj vesti? ta
mislite zato ima toliko malo dobrih vesti? Koja je najbolja vest koju bilo ko moe
da &uje? (Da ih Isus voli i da donosi radost kada do%e u njihov ivot.)
Kaite: Hajde da setimo ovoga dok piemo Isus preko naeg kolaa. Isus je sluio
drugima govore#i im dobru vest o spasenju. Hajde da prona%emo i pro&itamo Isaija
61,1. Isus je rekao da je pomazan da donese dobru vest. Danas u&imo da MI
SLUIMO DRUGIMA KADA GOVORIMO DA ISUS MOE DA IM DONESE
RADOST.

Druenje
Molitva
Potrebno: novine, mali listovi papira
Dajte svakom ueniku mali list papira. Podignite novine. Kaite: Ako elimo da
otkrijemo ta se doga%a obi&no &itamo novine ili gledamo vesti. Bog eli da zna ta
se doga%a u naem ivotu. Na svom listi#u papira napiite neku dobru vest i jednu
molbu i zatim to zalepite preko nekog novinskog izvetaja.
Vesti iz sveta
Dar
Kaite: Pozvani smo da sluimo na mnogo razli&itih na&ina. Bog je svakome od nas
dao druga&ije talente i sposobnosti. On nam je tako%e dao i razli&ita sredstva.
Koli&ina koju dajemo nije toliko vana kao naa spremnost da dajemo naa
sredstva. Davanje je jedan vid slube. Ono omogu#ava da drugi u&e o Isusu.

2. Biblijska pouka
Kaite: ta je izazvalo najalosnija ili najbeznadenija ose#anja koja ste ikada
imali? Ohrabrite uenike da priaju. Ako mnogo, mnogo puta umnoite ta ose#anja,
tek #ete po&eti da razumete beznadenost i o&ajanje ivota bez dobre vesti o Isusu,
Spasitelju od tereta, o&ajanja, bolesti i duhovnog i moralnog ropstva.

Potrebno: Biblije, papir, olovke.
Kaite: Zajedno #emo pro&itati Isaija 61,1-3. Po prvi put &ita#emo veoma tiho i sa
nadom. Po drugi put &ita#emo glasno, sa ube%enjem.
Posle itanja, podelite uenike u manje grupe. Dajte svakoj grupi po jedan od tri stiha.
Zatraite da predstave svoj stih ostalima uz pomo# scenskog prikaza, pesme ili mimike.
42
Dajte svakoj grupi vremena da nastupi pred ostalima.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije
Kaite: Isus je pro&itao iste stihove. Mora biti da ih je sluao kao mali de&ak i
razumeo da su to proro&anstva o Njegovoj slubi na zemlji. Hajde da zajedno
pro&itamo ta je rekao kada je citirao ovaj odlomak: Luka 4,14-30.
Pitajte: Kakva je bila reakcija ljudi kada su &uli da Isus objavljuje dobru vest? ta
mislite zato su tako reagovali? (Oni nisu ose#ali potrebu; nisu eleli da misle da bi bilo
kojoj drugoj grupi ljudi mogla da bude ponu%ena Boja naklonost.) Kako je Isus
reagovao? ta moemo da nau&imo iz obe reakcije? Od nas se trai da objavljujemo
dobru vest o Isusu i vest da On moe da donese radost u ivot ljudi. Ali ne#e svi
izabrati da prihvate dobru vest.
Kaite: Isus o&ekuje od svojih u&enika da slede Njegov primer i da ire dobru vest.
Hajde da &itamo o nekim drugim prilikama kada su ljudi sluali dobru vest. U
svakoj pri&i pita#emo: Kakva je bila njihova reakcija? i ta moemo da nau&imo iz
na&ina na koji su reagovali?
1. Luka 24,13-33 (uenici na putu za Emaus)
2. Jovan 20,10-18 (Marija Magdalena)
3. Marko 16,14-20 (uenici)
4. Dela 2,1-12 (dan Pedesetnice)
5. Dela 16,22-34 (tamniar)
Kaite: Sli&no ljudima o kojima smo upravo &itali, MI SLUIMO DRUGIMA
KADA GOVORIMO DA ISUS MOE DA IM DONESE RADOST.

Dobra vest
Potrebno: papir, materijal za kreativne aktivnosti.
Kaite: Isus je donosio dobru vest ljudima koje je susretao. Mi imamo isti zadatak
da drugima kaemo da Isus donosi radost. Danas #emo napraviti novine "dobra
vest" koje moemo da damo naim prijateljima. Radi#emo na ovim novinama ove i
slede#e sedmice.
Podelite uenike u grupe. Kaite: Svaka grupa odgovorna je za dve strane: jedna
govori dobru vest o Isusu, a druga kae kako Isus donosi radost u na ivot danas.
Moete da ispri&ate dobru vest u obliku pri&e, serije slika ili recitacije. Onda #emo
to fotokopirati i napraviti nae novine "Dobra vest."
(Podsetite uenike da je dobra vest da je Isus doao da umre umesto nas, oprosti nam,
ponudi nam novi ivot osnaen Svetim Duhom u kome uimo da ivimo slobodni od
"lanaca" grenih navika, i konano #emo iveti sa Njim na nebu, kada #e sve rane koje je
izazvao greh u potpunosti biti izbrisane.
Kada pro%e vreme za subotnu kolu, ohrabrite grupe koje nisu zavrile da se posvete
zavravanju svoje dve strane tokom sedmice. Kaite: Slede#e subote dobi#ete priliku da
umnoite i pripremite svoje "novine" za deljenje tokom naredne sedmice.
MI SLUIMO DRUGIMA KADA GOVORIMO DA ISUS MOE DA IM
DONESE RADOST.

43
Radosno pevajte
Potrebno: pesmarice
Kaite: Jedan od najboljih na&ina da izrazimo radost je pevanje. (ak i kada se
ose#ate neraspoloeno ili potiteno, ako po&nete da pevate ose#a#ete se mnogo bolje.
Mi #emo provesti nekoliko minuta u pevanju, dele#i radost koju Isus donosi
svakome od nas. Ako elite da ostalima ispri&ate o radosti koju je Isus doneo u va
ivot, slobodno to u&inite izme%u pesama. (Ponite tako to #ete ispriati sopstveno
iskustvo pre nego to zatraite od uenika da oni priaju.) Pevajte pesme koje uenici
izaberu. Ohrabrujte pesme koje govore o jevan%elju i koje su radosne.
Razgovor
Pitajte: Kako se ose#ate? Kada ste sre#ni, kako se ponaate prema drugima?
Kaite: Hajde da brzo razmislimo i odlu&imo o nekim na&inima na koje moemo da
delimo Isusovu radost sa ljudima koje sretnemo u toku naredne sedmice.
MI SLUIMO DRUGIMA KADA GOVORIMO DA ISUS MOE DA IM
DONESE RADOST.

Zavretak
Zatraite da Bog blagoslovi pokuaje vaih uenika da u toku naredne sedmice ire
Njegovu radost.

44
Pouka osam

Okupljanje naroda

Zrnce mo#i: Idite dakle i nauite sve narode krste#i ih va ime Oca i Sina i Svetog Duha,
Ue#i ih da sve dre to sam vam zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svretka
veka (Matej 28,19.20).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Isaija 66,18-23; Apostolska crkva - Hristovim
tragom, str. 17-23.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da se njihove prilike za slubu prostiru irom sveta.
Ose#ati elju da podravaju svetsku misionsku aktivnost.
Odgovoriti tako to #e podravati one koji se bave svetskim misionstvom na
svaki mogu#i nain, a ne samo darovima.
Putokaz mo#i: Mi sluimo kada se ukljuimo u Boje delo irom sveta, kako god
moemo.

Isaija gleda ka kraju vremena. On govori o radu hri#ana koji ire jevan%elje u mnogim
razliitim zemljama. O misionarskom poslu moemo da razmiljamo kroz vekove. Bog je
obe#ao da #e biti sa nama gde god da radimo za Njega. Bog je obe#ao da #e oni koji Ga
vole i koji Mu slue biti sa Njim na nebu, i mo#i #e da Ga proslavljaju iz subote u subotu.
Bog nas poziva da Mu sluimo tako to #emo iriti jevan%elje do svakog ugla planete.
Ova pouka trebalo bi da nadahne neke vae uenike da prona%u dalekosenije naine da
ire dobru vest.

Hristos je tako svojim uenicima dao nalog. On je izvrio potpunu pripremu za
nastavljanje dela i lino preuzeo odgovornost za njegov uspeh. Sve dotle dok sluaju
Njegovu re i rade povezani sa Njim, oni ne mogu doiveti neuspeh. Idite svima
narodima, naloio im je. Idite do najudaljenijih krajeva Zemlje, ali znajte da #u tamo biti
sa vama. Radite u veri i poverenju, jer vas nikada ne#u napustiti.
Spasiteljev nalog obuhvata sve vernike. On do kraja vremena obuhvata sve koji veruju u
Hrista. Sudbonosna je greka misliti da delo spasavanja dua zavisi samo od
rukopoloenog propovednika. Jevan%elje je povereno svima koji dobiju nadahnu#e sa
Neba (&enja vekova, str. 710).

45
Prou&avanje pouke
Dobrodolica


A. Centar za globalno u$enje
Potrebno: izlobe koje su pripremili ljudi iz razliitih zemalja
Pozovite troje ili etvoro ljudi iz razliitih nacionalnosti da do%u i postave po jedan sto sa
predmetima iz svoje zemlje - ako je mogu#e, i hranom koju uenici moda ranije nisu
probali. Napravite spisak injenica za svaku zemlju koja se predstavlja.
Razgovor
Pitajte: ta ste nau&ili o (ubacite imena zemalja)? Kada biste mogli da birate u koju
zemlju #ete putovati, koju zemlju biste izabrali? Da li ste znali da u Bibliji postoji
pozivnica za putovanje? Isaija 66,19 je jedan od stihova u kojima Bog poziva svoje
u&enike da Mu slue tako to #e odlaziti na mesta u kojima ljudi ne znaju o Bogu, i
propovedati dobru vest. Ne mogu svi da putuju, ali svako moe da radi misionarski
posao kada propoveda dobru vest gde god se nalazi, i pokuava da prona%e ptilike
da podrava rad u drugim mestima.
MI SLUIMO KADA SE UKLJU(UJEMO U BOJE DELO IROM SVETA,
KAKO GOD MOEMO.

B. Putovanje
Potrebno: slike poznatih prizora irom sveta ILI indeks kartice, lepljiva traka.
Isecite slike poznatih mesta iz turistikih kataloga. Zakaite ih po prostoriji.
Kaite: U naoj prostoriji na zidovima nalaze se slike poznatih prizora irom sveta.
Hajde da vidimo koliko moete da prepoznate.
ILI napiite imena poznatih zemalja na indeks kartice. Napiite imena njihovih glavnih
gradova na drugim karticama. Rairite kartice po prostoriji.
Kaite: U naem odeljenju nalaze se imena razli&itih zemalja koje su vam poznate, i
njihovih glavnih gradova. Hajde da vidimo da li moete da ih uparite.
Razgovor
Pitajte: Gde biste ili kada biste mogli da putujete gde god elite? Zato? Bog
upu#uje poziv nekoj Njegovoj deci da putuju slue#i Njemu. Da li bi neko eleo da
pro&ita Isaija 66,19? Biti misionar ne zna&i uvek putovati u daleka mesta. Ali biti
hri#anin uvek zna&i baviti se propovedanjem dobre vesti irom sveta, na bilo koji
na&in.
KAKO GOD MOEMO.

46
C. Mesta po abecedi
Sedite u krug. Kaite: Danas idem na putovanje. Idem u Aran%elovac. Osoba sa moje
desne strane onda mora da kae, "Danas idem na putovanje. Idem u Aran%elovac, a
zatim u Beograd." I tako po krugu. Morate da navedete sve spomenute gradove pre
nego to pre%ete na slede#e slovo abecede (ili azbuke). Ako zaboravite grad, u
slede#em krugu proputate red.
Razgovor
Pitajte: ta je bilo tee, da se setite svih spomenutih gradova, ili da se setite novog?
Gde biste voleli da putujete? Ponekada Bog trai od ljudi da Mu slue tako to #e
biti misionari u nekoj dalekoj zemlji. Ne moemo svi stvarno da putujemo u daleke
zemlje, ali svi moemo da na neki na&in podravamo delo irom sveta.
KAKO GOD MOEMO.

Druenje
Molitva
Potrebno: karta sveta
Pokaite uenicima kartu sveta. Kaite: Kada pogledate neki deo sveta, teko je
zamisliti kako je tamo (imenujte neka mesta). Kakvo je danas vreme? Da li su ljudi
sre#ni? Da li imaju dovoljno hrane? Najdivnije od svega je to se Bog brine i
poznaje ih mnogo bolje od vas. Hajde da izaberemo neka odre%ena mesta za koja
bismo danas voleli da se molimo, i da navedemo ono to bismo eleli da zatraimo od
Boga za ljude u tim mestima.
Vesti iz sveta
Dar
Kaite: Jedna od divnih stvari u Crkvi adventista sedmog dana je to je to globalna
porodica. U skoro svakoj zemlji koju posetite moete da prona%ete adventiste. Kao
u svakoj porodici, razli&itim delovima potrebne su razli&ite stvari. Kada dajemo na
novac, moemo da pomognemo onim delovima porodica kojima je potrebna
vanredna finansijska pomo#. Ali danas u&imo da postoje i drugi na&ini na koje
moemo da ih podravamo.

2. Biblijska pouka
Kaite: Kada vladar, predsednik, kralj ili kraljica preuzimaju dunost, obi&no se
odrava posebna ceremonija. Ljudi putuju iz daleka da bi odali potovanje novom
vo%i. Ova ceremonija obi&no se prikazuje na TV-u ili emituje na radiju. Prorok
Isaija, gledaju#i u budu#nost kroz vreme, pisao je o vremenu kada #e Isus biti car i
47
kako #e svi do#i da Ga vide u Novom Jerusalimu. Dok smo jo uvek na ovoj zemlji,
pozvani smo da drugima govorimo o ovom vanom doga%aju.

Potrebno: Biblije, papir, olovke.
Podelite uenike u dve grupe i naizmenino proitajte Isaija 66,18-23. Podelite uenike u
manje grupe. Zatraite od svake grupe da zajedno rade kako bi prepisali stihove svojim
reima. Predloi da obrate panju i na zrnce mo#i, Matej 25,19.20. Svakoj grupi bi#e
potreban sekretar i reporter. Odredite vreme za ovu aktivnost. Zatim neka reporteri grupa
proitaju svoju verziju ostatku razreda.
Razgovor
Pitajte: ta vam se dopada u vaim savremenim parafrazama? ta ste nau&ili dok ste
ih pisali? ta ste nau&ili dok ste sluali tuma&enja drugih?
KAKO GOD MOEMO.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije
Moete da podelite uenike u manje grupe i svakoj grupi date po jedan tekst, ili da radite
zajedno kao ve#a grupa.
Kaite: Postoje mnogi ljudi koji su radili kao misionari u Bibliji. Hajde da
pogledamo neke od njih i vidimo ta su radili i kako su bili primljeni.
1. Jona 1,1-3, plus poglavlja 3 i 4. Pitajte: Kako su ljudi reagovali prema Joni? Kako
je Jona reagovao prema ljudima? ta nije bilo u redu u Joninom stavu? Samo zato
to je bio misionar, da li je to zna&ilo da je Jona sve znao ili radio sve kako treba?
ta mislite, koje kvalifikacije su potrebne za misionara?
2. Matej 10. Pitajte: ta biste rekli o Isusovim uputstvima u&enicima? Kakve
kvalifikacije moete da navedete za misionara? ta se kasnije promenilo kako bi se
proirilo njihovo misionarsko delo?
3. Dela 8,26-39. Pitajte: O&igledno je Filip misionar u ovoj pri&i. ta mislite kako je
Etiopljanin postao misionar? Moete li da budete misionari u svojoj zemlji?
Zasnovano na ovoj pri&i, koje kvalifikacije moete da navedete za misionara?
4. 2.O carevima 5,1-6. Pitajte: Kako je mala zarobljenica bila misionar? ta nas to u&i
o okolnostima u kojima moemo da budemo misionari? Kakva vrsta granice u
godinama postoji za misionara? Koje kvalifikacije moete da navedete za misonare?
Ako su uenici radili u posebnim grupama, odvojte vreme da svoja otkri#a iznesu
ostalima. Zajedno napravite glavni spisak kvalifikacija koje su potrebne za misionara.

Razmiljanje
Potrebno: papir, olovke.
Umesto da uenicima podelite scenarije, razmiljajte o tome kako svaki uenik moe da
bude misionar i koje projekte treba da zapone. Ohrabrite ih da obuhvate to je mogu#e
vie ideja koje mogu da ukljue, ili da utiu na, ljude u drugim zemljama. Mogu da
spomenu molitvu i darove, ali ohrabrite nove i kreativne ideje kao to su Internet i
Dopisna biblijska kola na CD-u.
48
Razgovor
Kaite: Hajde da izaberemo pet najboljih stvari sa naeg spiska, koje bi mogle da
imaju stvaran potencijal kao projekti koje moemo da uradimo. Radite sa uenicima
da iskorenite svaku prekomerno ambicioznu ideju, ali nemojte da pokuavate da uguite
njihovo oduevljenje ili veru u Boga.

Dobra vest
Potrebno: kopije asopisa koji su uenici pravili.
Zavrite i umnoite asopis "Dobra vest" koju ste poeli prole sedmice u delu
Primenjivanje pouke. Dajte svakom ueniku po jedan primerak da ga da nekome u toku
naredne sedmice. Pored toga, moete da planirate da ga podelite vernicima izme%u
bogosluenja, ili na kraju drugog dela.
Razgovor
Pitajte: Kako se ose#ate zbog dobre vesti? ta moete da uradite da svakog dana
irite dobru vest o Isusu? Postoji li neko mesto gde ne moemo da govorimo o Isusu
ili pri&amo o Njegovoj ljubavi prema nama?
KAKO GOD MOEMO.

Zavretak
Kaite: Isus je doao na ovu zemlju kao misionar. On eli da svi mi do%emo i ivimo
sa Njim. Moemo da sledimo Njegov primer tako to #emo se uklju&iti u Boje delo
irom sveta, kako god moemo.

49
Pouka devet

Biranje prave Re&i

Milost: Bog je sebe dao nama
Zrnce mo#i: U poetku bee Re, i Re bee u Boga, i Bog bee Re... U Njoj bee
ivot, i ivot bee videlo ljudima (Jovan 1,1.4).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Jovan 1,1-5; &enja vekova, str. 231,232.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da je Isus na Stvoritelj kao i na Spasitelj.
Ose#ati zahvalnost Isusu za dar ivota.
Odgovoriti tako to #e izabrati ivot umesto smrti, i svetlost umesto tame.
Putokaz mo#i: Isus je Stvoritelj i Glasnik svetlosti i ivota.

U ovom odlomku Jovan nam daje tri pore%enja: Bog je Re, Bog je ivot i Bog je
svetlost. Svaka od ovih slika otkriva neto naroito o Bojoj prirodi i karakteru, a
posebno o Njegovoj milosti prema nama.
Ova pouka govori o milosti
Isus Hristos je utelovljenje svetlosti i ivota, Stvoritelj kroz koga je sve nastalo. Kao Onaj
koji je jednak sa Bogom, samo On bio je jedinstveno kvalifikovan da donese oveanstvu
poruku o tome kakav je Bog, i da sebe ponudi kao zamenu za svoja pala stvorenja.

"Kljuni izraz u ovom Jevan%elju je "Re", grki Logos (Jovan 1,1) koja se, ipak, koristi
samo u tehnikom smislu u uvodnom poglavlju... (Jovan) predstavlja Isusa kao
utelovljeno izraavanje boanske mudrosti koja je omogu#ila spasenje, kao boanski
karakter i volja, i boanska sila aktivna u transformaciji ljudskih ivota. Jovan stalno iz
poetka spominje injenicu da je Isus doao kao ivo izraavanje uma, volje i karaktera
Oca... On predstavlja Spasitelja oveanstva kao Stvoritelja svega, Izvor ivota i
svetlosti" (The Seventh-day Adventist Bible Commentary, vol. 5, pp. 893, 894).
"Re je bila kroz svu venost; On nikada nije postao takav. Ali, s vremenom, Re
"postade telo" (Jovan 1,14). Prema tome, Hristos je uvek bio Bog...; ali, suprotno tome,
postao je ovek... Prema tome, i u reima i u njihovom obliku, Jovan naglaava trajnost,
bezvremenost, neogranieno postojanje Hristovo pre Njegovog utelovljenja" (isto, p.
896).

50
Prou&avanje pouke
Dobrodolica


A. Asocijacije sa re$ima
Potrebno: tabla i kreda, ili flomaster
Kaite razredu da #ete igrati asocijacije sa reima. Moete da izgovorite neku re, a oni
treba da reaguju izgovaraju#i prvo to im padne na pamet. Treba da podignu ruku i vi ih
prozovite da odgovore umesto da svi govore u glas. Zapiite njihove odgovore tako da svi
mogu da ih vide. Rei su: 1) svetlost i 2) ivot.
Razgovor
Komentariite o odgovorima koje ste dobili. Da li je iko odgovorio suprotnim pojmom
("mrak" ili "tama" za "svetlost" i "smrt" za "ivot")? Ako jeste, postavite pitanja od jedan
do est. Ako nije, postavite pitanja od tri do est.
1. Zato ponekada razmiljamo u suprotnim izrazima?
2. Da li poznavanje suprotnog izraza za neto pomae da bolje razumete ono to se
opisuje?
3. Ako je neto opisano kao "ivot" i "svetlost", ta vam to govori o tom pojmu?
4. Da li to &ini da ste manje ili vie privu&eni ka pojmu?
5. ta bi bilo kada biste znali da su dva na&ina za opisivanje iste stvari "smrt" i
"tama"?
6. Da li biste poeleli da znate jo neto o tom pojmu?
Igrajte asocijacije jo jednom, ovog puta sa reju "re".
Razgovor
Pitajte: Koja je svrha re&i? (Da podeli informaciju, da komunicira). ta bi moglo da
bude suprotno "re&i"? (Prihvatite bilo kakav razuman odgovor.) Proitajte Jovan 1,1.4.
Ovaj odlomak opisuje Nekoga kao svetlost, ivot i re&. O kome se govori u ovom
odlomku? Proitajte Jovan 1,14 (Isus). Kada znate da su Isus i Bog opisani kao ivot i
svetlost, ta vam to govori o njima? Nae zrnce mo#i je Jovan 1,1.4. Zatraite od
razreda da prona%e tekst i da ga proita zajedno sa vama. Danas u&imo da ISUS JE
STVORITELJ I GLASNIK SVETLOSTI I IVOTA.

B. Pantomima sa porukama
Potrebno: listi#i sa porukama, korpica.
Podelite uenike na parove. Ako imate nejednak broj, napravite jednu grupu od troje.
Napiite poruke na listi#ima papira i spustite ih u korpicu. Neka svaki par izvue jedan
listi# iz korpice. Njihov zadatak je da odglume poruku ne govore#i ni jednu re dok
ostatak razreda pokuava da pogodi ta je poruka. Dajte im nekoliko minuta da planiraju
svoju pantomimu pre nego to je iznesu pred razredom.
Predloene poruke:
51
Imate telefonski poziv u susednoj sobi.
Autobus odlazi bez vas.
Roditelji su vas kaznili jer vas vole.
&ekamo da do%e za sto pre nego to ponemo da jedemo.
Vreme je da se ide na spavanje.
Odluke koje donosite utiu na to kakav #ete ivot imati.
Nema televizora dok ne uradite doma#e zadatke.
Mislim da je pas bolestan.
Va najbolji prijatelj eli da igrate fudbal.
Sutra nema nastave jer je praznik.
elim novi bicikl za ro%endan.
Isus je umro da te spasi.
Razgovor
Pitajte: Da li su neke poruke bile tee za poga%anje od drugih? ta &ini da je neka
poruka laka za glumljenje ili poga%anje? ta &ini da je poruka teka? Da li bi bilo
lake da ste mogli da koristite re&i? Proitajte Jovan 1,1. Ko je Re& u ovom tekstu?
(Isus. Spomenite Jovan 1,14 ako je potrebno). Kao Re&, Isus je doao na zemlju da
donese jednu poruku. Da li znate koja je to bila poruka? Proitajte Jovan 1,4. Ova
dva stiha sa&injavaju nae zrnce mo#i. Moete li da ih izgovorite sa mnom? "U
po&etku bee Re&, i Re& bee u Boga, i Bog bee Re&... U Njoj bee ivot, i ivot bee
videlo ljudima." Danas u&imo da ISUS JE STVORITELJ I GLASNIK SVETLOSTI
I IVOTA.

Druenje
Molitva
Zatraite od uenika da se sete nekoga ko treba da zna da Isus donosi poruku ivota i
svetlosti. Odvojte minut u kome vai uenici mogu u sebi da se mole za te ljude. Zavrite
tako to #ete zatraiti od Boga da vaem razredu da novu ljubav prema Bogu koji nas nije
samo stvorio, ve# je doao da nam pokae svetlost i ivot.
Vesti iz sveta
Dar
Podsetite uenike da njihovi darovi pomau da se donesu svetlost i ivot ljudima koji
moda ive u tami.

2. Biblijska pouka
Potrebno: sve#e ili male baterijske lampe, ibice, Biblije.
Ako je mogu#e, povedite uenike u potpuno mranu prostoriju u crkvi, ili smraite vae
odeljenje tako to #ete ugasiti svetla, spustiti roletne, itd. (Varijanta: Zatraite od uenika
52
da zatvore oi i ostanu tako.) Pozovite ih da sednu u krug. Kada se svi smeste u mraku,
pitajte: Kako biste se ose#ali da morate &itav ivot da ivite u mraku? Kakav ivot
biste mogli da vodite kada biste vi i svi oko vas stalno iveli u mraku? (Ako neko
spomene da mnogi slepi ive u mraku i ide im dobro, istaknite kako bi bilo kada bi svi
iveli u mraku, ili kada niko ne bi mogao da vidi.) Da li je ivot uopte mogu# u
mraku?
Upalite sve#u i proitajte 1.Mojsijeva 1,1-3. Pitajte: Kakvu razliku pravi &ak i malo
svetlo na potpuno mra&nom mestu?

Potrebno: sve#e ili male baterijske lampe, ibice, Biblije.
Dajte po jednu sve#u i Bibliju svakom ueniku. Ponite da glasno itate Jovan 1,1-5. Idite
u krug. U zavisnosti od veliine razreda, uputite uenike da dozvole slede#em ueniku u
krugu da ita posle svakog zareza, take ili poetka reda. (to se e#e menjate, to #e se
vie uenici ukljuiti.) Kada svaki italac zavri svoj deo, neka taj uenik upali svoju
sve#u sa sve#e koja je pored njegove (ili neka upali baterijsku lampu). Ako imate vie
uenika nego teksta, pozovite sve uenike da upale svoje sve#e kada se proita itav
odlomak.
Razgovarajte o ovom odlomku postavljaju#i slede#a pitanja:
Ovaj odlomak i 1.Mojsijeva 1,1 po&inju istim re&ima: "U po&etku." ta mislite zato
je Jovan izabrao da ovako zapo&ne svoje jevan%elje? (On je eleo da svoje itaoce
vrati na stvaranje; on je eleo da ustanovi da je Re tako%e i Stvoritelj.)
Ko je Re& u Jovanu 1,1? (Isus; spomenite Jovan 1,14 ako je potrebno.) ta zna&i kada
kae da je Re& bila sa Bogom? (On je bio odvojeno bi#e. Ne moete da budete sa nekim
a da istovremeno budete to bi#e.) ta zna&i kada kae da je Re& bila Bog? (On je bio
boanstvo.)
O kome se govori kada se kae, "Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje nita nije postalo
to je postalo." (O Isusu.) Proitajte 1.Mojsijeva 2,7. Ko je bio davalac ivota u
po&etku? (Isus, proitajte Jovan 3,16.) Ko je davalac ve&nog ivota? Proitajte Jovan
1,4. O kom ivotu se ovde govori? (Usmerite razgovor kako biste uenicima pomogli da
shvate da je Isus i prvobitni ivot i veni ivot. Kao na Stvoritelj i prvobitni davalac
ivota, Isus Hristos je jedinstveno kvalifikovan da vrati ono to je sotona oduzeo.)
Proitajte Jovan 1,5. ta je svetlost? ta je tama? ta zna&i kada kae da tama nije
razumela svetlost?
Razgovor
Pitajte: Kako je naa prostorija sada druga&ija nego to je bila pre nego to smo
po&eli da &itamo? ta bi se dogodilo da je neko od vas, ili svi, odbio upali sve#u ili
uklju&i baterijsku lampu? Kako je to sli&no izboru koji nam Isus daje? Hajde da
kaemo putokaz mo#i: ISUS JE STVORITELJ I GLASNIK SVETLOSTI I
IVOTA.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije, papir, flomasteri, materijal za kreativni rad kao to su lepilo, krep papir
u raznim bojama, loptice od pamune vate, pasulj, pesak, drveni tapi#i, ica u boji, itd.
Podelite uenike u manje grupe ili neka rade pojedinano, u zavisnosti od broja dece.
Dajte svakoj grupi po jedan od slede#ih tekstova. Svaka grupa treba da ilustruje ulogu
53
svetlosti i/ili naina na koji Bog koristi svetlost da bi otkrio sebe u tekstu. Neka se uenici
ponovo sastanu posle odre%enog perioda da podele svoje tekstove i ilustracije sa
ostatkom razreda.
1.Mojsijeva 1,2-4 (Stvaranje)
2.Mojsijeva 10,21-23 (zlo tame)
2.Mojsijeva 13,20-22 (stub od oblaka i ognja)
2.Mojsijeva 37,17-24 (sve#njak u atoru od sastanka)
O Jovu 18,5.6 i Prie 13,9 (svetlost simboliki predstavlja ivot)
Psalam 27,1 (Gospod je svetlost i spasenje)
Psalam 18,28 (Gospod ini da sve#a gori, obra#a tamu u svetlost)
Psalam 36,9 (Izvor ivota; u tvojoj svetlosti vidimo svetlost)
Psalam 119,105 (Re je iak nozi, videlo stazi)
Isaija 10,17 (Svetlost Izrailja postaje oganj)
Isaija 60,1-13 (Svetlost je dola, slava Gospodnja ustala, narodi dolaze svetlosti)
Matej 5,14-16 (Vi ste svetlost svetu; neka vaa svetlost svetli)
Rimljanima 13,12 (No# je skoro prola; stavite oklop svetlosti)
Filibljanima 2,15 (Svetlite kao zvezde u svemiru)
Otkrivenje 21,1.2.23.25 (Novi Jerusalim nema potrebe za suncem ili mesecom;
nema no#i)

Scenario
Proitajte uenicima slede#i scenario: Matija ima starijeg brata Darka koji je po&eo
da radi neto za ta roditelji ne znaju. Darko je po&eo da se iskrada iz ku#e kasno
no#u da bi se naao sa drugovima i Matija je prili&no siguran da mu brat
eksperimentie sa drogama. Darko ohrabruje Matiju da po%e sa njim, govore#i mu
da nije nita loe ako se malo zabavi no#u. Kakav savet biste dali Darku?
Razgovor
Pitajte: Kakve veze Darkov izbor ima sa svetlo#u i ivotom? Kakvu poruku Matija
moe da prenese svom bratu? Zato je Isusu stalo do Darkovog ponaanja? ISUS JE
STVORITELJ I GLASNIK SVETLOSTI I IVOTA.

Sve!e u limenim konzervama
Potrebno: po jedna ista konzerva za svakog uenika, trajni flomasteri, papir, makaze,
ekseri, eki#i, male sve#e.
Dajte svakom ueniku po jednu limenku koja je oi#ena i oslobo%ena otrih krajeva. Na
papiru uenici treba da nacrtaju obris neega to ih podse#a da ISUS JE STVORITELJ
I GLASNIK SVETLOSTI I IVOTA (krst, iak, cvet, sunce, itd.) i da to isee. Zatim
treba da prislone crte na stranu konzerve i uz pomo# flomastera, nacrtaju take po
ivicama crtea. Uz pomo# eki#a i eksera treba da probiju rupu kroz konzervu u svakoj
taki. Kada upale sve#u i spuste je u konzervu, svetlost #e se probijati u obliku njihovog
crtea.

54
Razgovor
Pitajte: Zato ste izabrali ba taj crte? ta #ete re#i kada vam neko postavi pitanje o
sve#njaku koji ste napravili? ISUS JE STVORITELJ I GLASNIK SVETLOSTI I
IVOTA.

Zavretak
Molite se da vai uenici shvate da kroz Isusa moemo da izaberemo svetlost i ivot.
Zahvalite Bogu na daru Isusa i poruci ivota i svetlosti koju je doneo na svet.

55

Pouka deset

U naem susedstvu

Zrnce mo#i: I re postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine (Jovan 1,14).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Jovan 1,14; Jevrejima 2,14-18; &enja vekova, str.
10,11.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da je Isus doao na ovu zemlju da nam pokae koliko nas Bog voli.
Ose#ati zahvalnost to je Bog darovao sebe.
Odgovoriti tako to #e prona#i naine da poruku o Isusu odnesu u svoje
susedstvo.
Putokaz mo#i: Isus je doao da nam pokae da nas Bog voli.

Utelovljenje, Bog koji je postao ovek, najve#e je udo svih vremena. Isus vena Re,
Stvoritelj, preuzeo je telo i krv i doao na na svet. On je to uradio da bi mogao da
postane na Spasitelj i osigura nae spasenje.
U ovo vreme godine posebno je prikladno da se usmerimo na utelovljenje, o kome se
govori kao o Njegovom preseljenju u nae susedstvo (pogledajte Jovan 1,14). Zbog toga
mi moemo bolje da upoznamo Boga.
Motivacija Isusa Hrista za preuzimanje oblika grenog oveka bila je ista, nepojmljiva
ljubav. On je doao ne samo kao naa zamena, da nas spasi od naih greha, ve# i da nam
prui jasniju sliku o Bojem karakteru kroz svakodnevno druenje sa obinim ljudima.
Njegova poruka imala je temu koja se stalno ponavljala: Bog te voli.

Sotonina namera je bila da prouzrokuje venu razdvojenost izme%u Boga i oveka; ali u
Hristu smo se mnogo prisnije sjedinili sa Bogom nego to bi to bilo da nikada nismo pali.
Time to je uzeo nau prirodu, Spasitelj se povezao sa oveanstvom vezom koja se
nikada ne#e raskinuti. On je povezan sa nama kroz svu venost... Da bi nas uverio u
nepromenljivost svoje odluke o miru, Bog je dao svoga jedinorodnog Sina da postane
lan ljudske porodice, da zauvek zadri svoju ljudsku prirodu... Bog je usvojio ljudsku
prirodu u linosti svoga Sina i preneo je u najvie nebo (&enja vekova, str. 13).

56
Prou&avanje pouke
Dobrodolica


A. Upoznavanje sa tobom
Podelite uenike u parove. U ovoj aktivnosti najbolji prijatelji ne treba da budu u paru.
Ako imate neparan broj dece, i vi treba da uestvujete.
Uenici treba da intervjuiu jedni druge i da otkriju tri stvari koje su im zajednike. Ako
je vaem razredu teko da zapone, predloite slede#a podruja za istraivanje.
Omiljene stvari (hrana, boje, sportovi, ekipe, TV emisije)
kola (predmeti, nastavnici, knjige)
Porodica (redosled ro%enja, ro%endan, broj bra#e i sestara, ljubimci, zaduenja u domu)
Zatraite od parova da ostatku grupe iznesu ta su otkrili da im je zajedniko.
Razgovor
Pitajte: Koliko ste se poznavali sa vaim parom pre ove aktivnosti? Da li ste bili
iznena%eni to imate toliko toga zajedni&kog? ta je osnova za prijateljstvo?
(Zajednika interesovanja, itd.) Da li je lako ili teko da budete prijatelji sa nekim o
kome nita ne znate? Bog je znao da #e ljudima biti teko da o Njemu razmiljaju
kao svom prijatelju kada Ga u stvari ne poznaju. Zato je Isus postao &ovek. Nae
zrnce mo#i glasi, I re& postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine (Jovan
1,14). Kako to objanjavamo naim re&ima? (Prihvatite razne odgovore. Usmerite
razgovor kako biste naglasili da je Isus napustio nebo i postao ljudsko bi#e i iveo sa
nama na zemlji.) Na putokaz mo#i glasi: ISUS JE DOAO DA NAM POKAE DA
NAS BOG VOLI.

B. Zajednica pod atorima
Potrebno: akalice ili drveni tapi#i, papir, lepilo, kutija sa peskom ili veliki komad
stiropora, unapred napravljen ator za svaku grupu, na kome pie "Isus".
Ako imate veliki razred, podelite ga na manje grupe. Uputite razred da #e sada izgraditi
zajednicu pod atorima. Svakome je potreban dom, i treba da rade sa drugim lanovima u
grupi kako bi isplanirali ostatak gra%evina koje #e biti potrebne u njihovoj zajednici.
Pokaite uenicima kako da naprave ator lepe#i akalice ili drvene tapi#e za papir i
zabadaju#i drvene delove u pesak ili stiropor.
Kada svaka grupa zavri svoju zajednicu pod atorima, dodajte ator "Isus" koji ste ranije
napravili tako da postane deo zajednice.
Razgovor
Pitajte: ta mislite o tome da se neko drugi useli u vau zajednicu pod atorima?
(Prihvatite odgovore. Nije nam stalo, ne dopada nam se, itd.) Zato? Nae zrnce mo#i
glasi: I re& postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine (Jovan 1,14). Naa
Biblija nije originalno napisana na srpskom jeziku. Jovan je pisao na gr&kom. Gr&ki
57
koji se kod nas prevodi kao "useli se u nas", doslovno se prevodi kao "podigao je
svoj ator" me%u nama. Kakvu slika vam zbog ovoga pada na pamet? (Prihvatite
odgovore.) Jovan je pokuao da prenese ideju da je Isus postao ljudsko bi#e i
preselio se u nae susedstvo. Da li moete da pogodite zato? ISUS JE DOAO DA
NAM POKAE DA NAS BOG VOLI.

Druenje
Molitva
Zatraite od uenika da za trenutak u tiini razmiljaju o tome kako zamiljaju Boga.
Podsetite ih da Isus nije doao samo da umre za nae grehe kao naa zamena, ve# i da
nam prui jasniju sliku kakav je Bog. Molite se da u Isusu prona%u pravu sliku o tome
kakav je Bog i koliko nas voli.
Vesti iz sveta
Dar
Ako niste do sada razgovarali o svojim uenicima o posebnom misionskom projektu za
ovo tromeseje, ponite sada to da radite. Razgovarajte o vrstama ku#a u kojima ljudi
tamo ive. Istaknite da dar odlazi da pomogne ljudima da shvate da je Isus doao da bude
jedno sa njima, u bilo kojoj zemlji da ive - i da se preseli u njihovo susedstvo.

2. Biblijska pouka
Potrebno: unapred iseene slike iz asopisa, lepljiva traka, dve kutije ili kesice.
Sakupite razne slike iz novina i asopisa, najbolje one na kojima se neto vano ili
interesantno doga%a na jednoj polovini slike. Presecite svaku sliku na pola.
Stavite polovine svih slika u jednu kutiju ili kesicu. Stavite druge polovine slika u drugu
kutiju ili kesicu. Dajte svakom ueniku jednu polovinu slike i zatraite da prepoznaju
sliku ili ta se na njoj doga%a. Zatim, podelite drugu polovinu slika i neka uenici
prona%u deo koji im nedostaje i zalepe oba dela lepljivom trakom.
Razgovor
Pitajte: Koliko je bila ta&na slika kada ste imali samo jednu njenu polovinu? Kako je
slika bila dovrena kada ste nali drugu polovinu? Pre nego to je Isus doao da ivi
na zemlji, ljudi su imali samo pola slike o tome kakav je Bog. Oni su Ga poznavali
na osnovu iskustva Izrailja u Starom zavetu. Ali to nije bila cela slika. Zato, ISUS
JE DOAO DA NAM POKAE DA NAS BOG VOLI.

Potrebno: Biblije, renici, pomo#ni materijal za istraivanje Biblije, materijal za kreativni
rad (nije neophodno).
58
Donesite bilo kakav pomo#ni materijal za istraivanje Biblije koji imate, kao to su
biblijski renici, komentari, konkordansi i slino.
Najpre prona%ite i proitajte Jevrejima 2,14-18, glasno, sa uenicima.
Zatim podelite razred na manje grupe. Dajte svakoj grupi zadatak da uzmu Jovan 1,14,
parafraziraju i prepiu tekst savremenim jezikom ili na nain koji jasnije izraava
znaenje, i zatim da ga na umetniki nain predstave ostatku razreda. Pripremite
pomo#ne materijale kako bi istraili znaenje teksta. Mogu da odglume svoj tekst, od
njega naprave pesmu, nacrtaju i oboje, pretvore u znakovni jezik, itd. Jedini uslov je da
tekst bude prikazan na umetniki nain.
Odvojte vreme da svaka grupa pokae svoje delo i objasni ga.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije, tabla i kreda ili flomaster, biblijski tekstovi na listi#ima papira.
Kaite: Govorili smo kako je Isusov dolazak na nau zemlju u ljudskom obliku kao
preseljenje u nae susedstvo. Znamo da ISUS JE DOAO DA NAM POKAE DA
NAS BOG VOLI.
Pozovite dobrovoljce da prona%u i proitaju slede#e tekstove u sebi. Jedan po jedan, oni
#e zatim nacrtati situaciju opisanu u tekstu dok drugi uenici pokuavaju da pogode.
Posle svakog teksta, razgovarajte kako doga%aj ilustruje Isusovo pokazivanje Boje
ljubavi.
Jovan 2,1-11 (Prisustvovao je svadbenoj gozbi; pretvorio vodu u vino. Isus se nije
protivio odlasku na proslavu i pomogao je da se svi lepo provedu.)
Matej 8,1-3 (Izleio je gubavog oveka. Osoba bolesna od gube bila je
ceremonijalno kao i fiziki neista i morala je da ivi odvojeno od drugih. Isus
nije samo izleio oveka, ve# ga je dodirnuo da bi to uradio.)
Matej 8,5-13 (Iscelio je kapetanovog slugu. Kapetan je bio oficir u omrznutoj
Rimskoj vojsci. Jevreji su ga smatrali neistim. Isus nije pravio diskriminaciju.)
Matej 9,1.2 (Mnogi Jevreji iveli su bez sigurnosti u oprotenje. Isus nije samo
izleio ovog oveka, ve# mu je i oprostio.)
Matej 15,29-37 (Nahranio je 4,000 ljudi. Isus se starao za ljudsku glad i preuzeo
je odgovornost za nju.)
Marko 10,14 (Blagoslovio je decu. Uenici su smatrali to gubitkom Njegovog
vremena, ali Isus je oigledno voleo decu i ona su volela Njega.)
Luka 7,11-15 (Vaskrsao je mrtvog sina udovice iz Naina. Isus je bio pokrenut
saaljenjem prema njoj.)
Luka 12,6.7 (Pet vrabaca prodaje se za dva dinara. Isus je uio da se Bog brine
ak i za svoja najbeznaajnija stvorenja. Kosa ne pada sa vae glave a da On to ne
primeti.)
Luka 15,3-7 (Parabola o izgubljenoj ovci. Isus je uio da nastaje radost zbog
jednog grenika koji se pokaje i spasi.)
Luka 15,11-24 (Parabola o izgubljenom sinu. Isus je uio da otac nikada ne
prestaje da trai izgubljenog sina i raduje se kada se on vrati ku#i.)
Luka 19,1-6 (Zakhej. Isus se pozvao u dom nekoga koga su Jevreji mrzeli i
smatrali ga lopovom i izdajicom.)
Luka 19,41 (Isus je video budu#e unitenje Jerusalima i plakao je zbog toga.)
59
Jovan 8,1-11 (Isus je odbio da osudi enu uhva#enu u grehu. Umesto toga, On je
izazvao da je tuitelji ostave na miru i uputio je da ostavi greni ivot.)
Jovan 11,17.32-36 (Isus je bio oalo#en zbog smrti svog prijatelja.)
Razgovor
Pitajte: Koji od ovih doga%aja vam najjasnije ilustruje zrnce mo#i? Moete li da se
setite nekog drugog doga%aja iz Isusovog ivota koji pokazuje da nas Bog voli?
ISUS JE DOAO DA NAM POKAE DA NAS BOG VOLI.

Scenario
Proitajte uenicima slede#i scenario: Vaa prijateljica Milica eli vie da zna o
hri#anstvu. U religiji na koju je navikla, ljudi sve vreme moraju da se brinu kako
da ugode Bogu. Oni uvek pokuavaju da prona%u dobra dela koja &ine kako se Bog
ne bi ljutio i dozvolio da im se kao kazna dogode loe stvari. ta biste mogli da joj
kaete?
Razgovor
Pitajte: Kako su Jevreji u Isusovo vreme bili sli&ni Milici? ta ste nau&ili u ovoj ili
proloj pouci to biste mogli da podelite sa njom? ta je bila Re& ili poruka koju je
Isus doao da prenese? ISUS JE DOAO DA NAM POKAE DA NAS BOG VOLI.

Obavetenje o preseljenju
Potrebno: papir, materijal za kreativne radove.
Podelite papir i materijal za kreativne radove. Zatraite od uenika da naprave
obavetenje koje govori da se Isus seli u njihovo susedstvo. Kako #e njihovi susedi
postupati sa Isusom kao komijom? Kako bi Isusovo prisustvo u susedstvu moglo da ih
promeni? ta bi susedi mogli da oekuju?
Razgovor
Kaite: ISUS JE DOAO DA NAM POKAE DA NAS BOG VOLI. Kako moete
da prenesete tu poruku u vae susedstvo? Prihvatite razumne odgovore i pomozite
uenicima da naine planove za slede#u sedmicu.

Zavretak
Zahvalite Bogu to je poslao Isusa da se preseli u nae susedstvo i da nam potpuniju sliku
o tome kakav je On. Zatraite mudrost i hrabrost da prenosite Isusovu poruku drugima.

60
Pouka jedanaest

Bog u centru

Zrnce mo#i: Pokai mi, Gospode, puteve svoje, naui me hoditi stazama Tvojim. Uputi
me istini svojoj, i naui me; jer si Ti Bog spasenja mog, Tebi se nadam svaki dan
(Psalam 25,4.5).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Luka 1,39-55; &enja vekova, str. 67,68.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da Bog uiva da radi sa poniznim ljudima koji vole da ue.
Ose#ati blagoslov zbog Bojeg poziva ljubavi.
Odgovoriti tako to #e Isusa staviti na centralno mesto u svemu to rade.
Putokaz mo#i: Bog eli da budem ponizan kako bi mogao da bude centar mog ivota.

U Marijinom odgovoru na Boji poziv vidimo njenu poniznost i razumevanje da sve to
postiemo ovde na zemlji je uz Boju silu i Njemu na slavu. Ona govori o velikim delima
koja je Bog uinio za nju (Luka 1,49), o Njegovim mo#nim delima (stihovi 51-53) i
Njegovoj milosti prema svom narodu (stihovi 50,54). Ona je spremna da dozvoli da Isus
bude njen razlog za ivot.
Vie od svega drugog, Bog eli da ispuni i osnai svoj narod. To moe da se postigne
samo kada su ponizna srca spremna da Boga stave na prvo mesto. Kada Bog zauzme
centralno mesto u naem ivotu, On nas ispunjava silom da inimo velika dela za Njega.

"Marijina pesma... smatra se jednom od najuzvienijih himni u svoj svetoj literaturi, lirika
izvrsne lepote dostojna Marijinog predaka Davida. Ona je proeta duhom poniznog
oboavanja i zahvalnosti i proslavlja Boju silu, svetost i milost... Ona se esto opisuje
kao Magnifikata, na osnovu njene prve rei u Latinskoj Vulgati...
"Marijina pesma esto se poredi sa Aninom (pogledajte 1.Samuilova 2,1-10), koja je bila
molitva zahvalnosti za Samuila... Marijina pesma tako%e podse#a na Mojsijevu
(pogledajte 2.Mojsijeva 15) i na Devorinu i Varakovu (pogledajte Sudije 5), po duhu je
slina 113. i 126. Psalmu, izme%u ostalih" (The Seventh-day Adventist Bible
Commentary, vol. 5, p. 686).

61
Prou&avanje pouke
Dobrodolica


A. Grupe od po estoro
Potrebno: listi#i papira, koverte.
Primedba: Prilagodite veliinu grupa u ovoj aktivnosti tako da odgovaraju veliini vaeg
razreda. Napravite manje grupe ako je potrebno.
Da biste se unapred pripremili, napravite seriju kratkih poruka kao to su "Bog te voli" ili
"Isus je umro za tebe", i napravite po est kopija svake poruke. Tako%e, pripremite dve ili
tri pojedinane poruke. Napiite svaku poruku na listi# papira i stavite svaki listi# u
kovertu koju nakon toga treba da zalepite. Dajte po jedan koverat svakom ueniku u
razredu. Uputite uenike da otvore svoje koverte, proitaju poruku i zatim idu unaokolo
dok ne prona%u jo nekoga ko ima istu poruku. Nastavite sve dok se na formiraju grupe
od po estoro (ili onoliko koliko ste odredili). Oni koji imaju pojedinanu poruku jo
uvek #e sami hodati unaokolo.
Razgovor
Pitajte: Kako ste se ose#ali kada ste pronali druge koji su imali istu poruku?
(Odlino; ose#ao sam da pripadam grupi, itd.) Kako ste se ose#ali kada niste mogli da
prona%ete nikoga sa istom porukom? (Usamljen; nisam mogao da shvatim zato niko
drugi nema istu poruku; nisam se uklapao, itd.) ta mislite ko se sada - da li ovi u grupi
ili ovi bez grupe - ose#a poniznije? Zato? ta mislite ko bi bio spremniji da prihvati
savet o tome kako da se sada uklopi u neku grupu?
Kaite: Bog moe u potpunosti da nas iskoristi ako smo ponizni i spremni da Ga
posluamo. Samo onda Bog moe da nas nau&i svojim putevima. Nae dananje
zrnce mo#i je Psalam 25,4.5. Hajde da ga zajedno prona%emo i pro&itamo.
Pitajte: Kada je an%eo rekao Mariji da #e dobiti Isusa, ta mislite da li se ose#ala kao
neko ko pripada grupi, ili neko ko je izvan grupe? Mislite li da je bila ponizna?
Samo kada smo ponizni Bog moe da bude centar naeg ivota. Tako glasi na
putokaz mo#i: BOG ELI DA BUDEM PONIZAN KAKO BI MOGAO DA BUDE
CENTAR MOG IVOTA.

B. Slepi lavirint
Potrebno: povezi za oi, predmeti kojima #ete napraviti put sa preprekama.
Podelite razred na parove i veite oi po jednoj osobi u paru. Postavite put sa preprekama
uz pomo# stolica, stolova ili bilo ega drugog to vam je pri ruci. Par koji vidi treba da
govori uputstva kako bi pomogao svom "slepom" paru da pro%e kroz lavirint a da se ne
saplete ili ne naleti na neto. Zamenite uloge, prere%ajte lavirint i ponovite aktivnost.

62
Razgovor
Pitajte: Kako ste se ose#ali kada ste vezanih o&iju morali da pro%ete kroz lavirint?
Da li vam je pomoglo to imate partnera koji vam govori uputstva? ta ste morali
da uradite da biste uspeno proli kroz lavirint? (Sluati uputstva koje izgovara
partner.) ta bi se dogodilo da ste zanemarili glas svog partnera i sami ili napred?
(Verovatno bismo se sapleli ili naleteli na neto.) Da li moete da budete ponosni zbog
toga a da ipak uspete?
Kaite: Ovo je veoma sli&no na&inu na koji Bog eli da se poveemo s Njim. On eli
da budemo ponizni kako bi mogao da nas u&i. Jedino tada On moe da bude centar
naeg ivota. Nae zrnce mo#i glasi: Pokai mi, Gospode, puteve svoje, nau&i me
hoditi stazama Tvojim. Uputi me istini svojoj, i nau&i me; jer si Ti Bog spasenja
mog, Tebi se nadam svaki dan. Bog moe da nas vodi svojim putevima samo ako
sluamo Njega umesto da preuzmemo kontrolu i sve sami radimo. BOG ELI DA
BUDEM PONIZAN KAKO BI MOGAO DA BUDE CENTAR MOG IVOTA.

Druenje
Molitva
Podsetite uenike da je u staro vreme car osvaja zahtevao da njegovi novi podanici
kleknu pred njim kao pokazatelj poniznosti i pokornosti. Kada izaberemo da kleknemo
pred Bogom, mi priznajemo Njegovu vlast i pokazujemo Mu nau poniznost. Kada se
molite, zatraite od Boga da vaim uenicima da neno, ponizno srce i spremnost da
stave Boga u centar svog ivota.
Vesti iz sveta
Dar
Podsetite uenike da, kada je Bog centar naeg ivota, nain na koji troimo novac
postaje otvoren prema Njegovom vo%stvu. Ohrabrite ih da se mole i razgovaraju sa
odraslima u svom ivotu o tome ta mogu da urade za naroite misionske projekte ovog
tromeseja.

2. Biblijska pouka
Potrebno: papir, makaze.
Dajte svakom ueniku po list papira i makaze. Uputite ih da saviju papir na pola, i zatim
jo jednom na pola, da dobiju etiri jednaka dela. Poevi od ugla u kome se sastaju etiri
dela, savijte papir dijagonalno da dobijete trougao. (Ima#ete ve#i preklop sa jedne strane.
Ne brinite zbog toga.) Kaite razredu da list papira predstavlja njihov ivot. Zatraite od
uenika da se sete neeg sramotnog to im se dogodilo, ili da zamisle da se nalaze u
situaciji u kojoj su posramljeni - npr. da ih nastavnik grdi ispred itavog razreda, da im se
komad garderobe pocepa u javnosti, da se sapletu dok prelaze preko pozornice, itd. Kada
63
se sete neke takve situacije, zatraite da odseku oko 2,5 cm sa vrha trougla, u obliku luka,
tako da kada otvore papir u njemu bude rupa.
Zatraite da otvore i podignu papire. (Kaite im da sauvaju papire za kasniju aktivnost.)
Razgovor
Kaite: Papir predstavlja va ivot a rupa predstavlja kako se ose#ate kada se
dogodi neto to vas osramoti. Kako biste opisali to ose#anje? (Ponieni, ponizni.) ta
bi moglo da popuni tu rupu? (Prihvatite odgovore.) Razmislite o sramotnoj situaciji u
kojoj se Marija nala. Bila je trudna i neudata. Kako je ona popunila tu rupu?
Odgovor se nalazi u naem biblijskom tekstu, Luka 1,46-55.

Potrebno: Biblije, tabla i kreda ili flomaster.
Povucite liniju po sredini table. Na vrhu leve strane napiite "Ko". Na vrhu desne strane
napiite "ta".
Zatraite od uenika da u svojim Biblijama prona%u Luka 1,46-55. Ovaj odlomak pun je
energije i aktivnosti, ako odvojite vreme da ga paljivo proitate. U svakoj reenici
zatraite od uenika da prepoznaju ko ta radi i da svoj odgovor zabelee na tabli, u
odgovaraju#oj kategoriji. Na primer, u prvoj reenici "ko" bi#e Marija, a "ta" bi#e
proslavljanje Gospoda. Neke reenice sadre nekoliko "ko" ili "ta". U tim sluajevima,
obradite ih frazu po frazu.
Razgovor
Pitajte: Kako je Marija ispunila ponizno mesto u svom ivotu? (Bogom) Prema
Marijinoj pesmi, koga je Bog razasuo? (51. stih) Koga je zbacio? (52. stih) Koga je
podigao? (52. stih) Koga je napunio? (53. stih) Koga je otpustio praznog? (53. stih).
Kako Marija naziva sebe? (48. stih) Kako je Bog upotrebio Mariju? Sa kakvim
ljudima Bog najbolje radi? BOG ELI DA BUDEM PONIZAN KAKO BI
MOGAO DA BUDE CENTAR MOG IVOTA.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije, pripremljeni listi#i papira.
Pismo je puno primera ljudi koji se jesu i koji se nisu ponizili pred Gospodom. Napiite
svaki dati biblijski tekst na listi# papira. Zatraite od uenika da prona%u i proitaju
citate. Imaju dva minuta da na osnovu svog teksta pripreme scenski prikaz koji #e
pokazati ostatku razreda. Broj u zagradama pored teksta oznaava minimalni broj ljudi i
uloga koje su potrebne da bi se predstavila ova scena.
1.Mojsijeva 4,3-10 - Kain i Avelj (3; Kain, Avelj, Bog)
1.Mojsijeva 13,5-13 - Lot i Avram se razdvajaju; Lot bira bolju zemlju (2; Lot,
Avram)
5.Mojsijeva 8,2.3 - Bog poniava Izrailjce gla%u; zatim daje manu (4-5+; Izrailjci)
2.Samuilova 10,4.5 - Anun je obrijao polovinu brada Davidovim ljudima da bi ih
ponizio (4-5+; Anun, ljudi, David)
2.Dnevnika 33,21-25 - Amon se nije ponizio; njegovi slubenici su ga ubili i
zacarili Josiju (4; Amon, slubenici, Josija)
2.Dnevnika 36,11-19 - Sedekija se nije ponizio pred Jeremijom; Vavilonjani su
osvojili Jerusalim i odveli narod u ropstvo (4-5+; Sedekija, Jeremija, Vavilonci,
robovi)
64
Danilo 5,18-30 - Danilo prepriava Valtasaru kako je Navuhodonosoru bila
oduzeta slava kada je postao arogantan, i predvi%a Valtasarovu propast; Valtasar
je ubijen (3; Danilo, Navuhodonosor, Valtasar)
Matej 26,31-35.69-75 - Isus predvi%a da #e Ga se Petar odre#i; Petar govori da bi
pre umro. Petar se kasnije odrie Isusa i kada shvata ta je uradio, gorko plae (3;
Isus, Petar, slukinja)
Dela 20,17-21 - Pavle je sluio Gospodu ponizno i propovedao je i Jevrejima i
Grcima (3+; Pavle, Jevrej, Grk)
Koloanima 3,12 - Boji narod odeva se u poniznost (1)
Razgovor
Pitajte: U kojim scenskim prikazima su ljudi bili nespremni da se ponize pred
Bogom? ta se doga%a kada ljudi nisu spremni da se ponize? (Nastaje katastrofa.) U
kojim scenskim prikazima su ljudi bili voljni da budu ponizni? ta se doga%a? (Bog
moe da vodi ili upotrebi one koji se oslone na Njega.) BOG ELI DA BUDEM
PONIZAN KAKO BI MOGAO DA BUDE CENTAR MOG IVOTA.

Scenario
Potrebno: Napisani scenariji.
Podelite uenike u tri grupe. Svakoj grupi dajte po jedan od slede#ih scenarija da o njima
razgovaraju. Ponovo sastavite grupe da iznesu svoje scenarije i reenja.
1. Martin voli da je u centru panje. On je tada najsre#niji. On zna da njegova
potreba za isticanjem verovatno dolazi u sukob sa odnosima sa prijateljima i
Bogom, ali smatra da ima dovoljno vremena da to kasnije nadoknadi, nakon to
postane stvarno slavan. ta je potrebno da Martin zna o poniznosti? (Pomo#: Matej
5,5)
2. Todor voli da svi znaju da su on i Bog bliski. Ustvari, on daje po deli# te
informacije u svakom razgovoru o bilo kojoj temi. Kona&no, kae on, ljudi treba da
znaju ko su dobri momci. On sebe smatra uzorom i duhovnim divom u koli. ta
Todor treba da nau&i o poniznosti? (Pomo#: Matej 6,1-4).
3. Tamara voli Boga, ali smu&ilo joj se da se trudi da se dobro slae sa drugima.
Drugi ljudi su tako dosadni - tako samo-pravedni, tako dignutog nosa, previe
osu%uju ili su jednostavno glupi. Ona misli da napusti crkvu i da jedno vreme ivi
sama za sebe. ta biste Tamari rekli o poniznosti? (Pomo#: Mihej 6,8).
Razgovor
Pitajte: Da li su Martin, Todor i Tamara sli&ni ljudima koje poznajete? Da li su
stvarno stavili Boga u centar svog ivota? Koji problem sa ponosom svako od njih
ima? Kako mogu da svoja srca vrate na mesto na kojima ponovo postaju podlona
u&enju? ta Bog najvie eli od njih i od vas? BOG ELI DA BUDEM PONIZAN
KAKO BI MOGAO DA BUDE CENTAR MOG IVOTA.

Popunjavanje rupe
Potrebno: papir i iseci iz Uvoda u biblijsku pouku, olovke, lepljiva traka.
Zatraite od uenika da uzmu papir i deo koji su isekli iz centra u aktivnosti Uvod u
biblijsku pouku, i da sednu u krug. Zatraite od svakog uenika da naizmenino imenuje
65
neto to bi drugi uenici mogli da stave u centar svog ivota umesto Boga, da to napiu
na krugu i zatim ga okrenu i napiu "Isus" dok govore, "Ja biram da Isusa stavim u centar
svog ivota." Neka zalepe krug nazad na papir.
Razgovor
Pitajte: Koliko &esto treba da traimo od Boga da nam da ponizno srce koje Njega
&uva u centru? (svakog dana, stalno). Hajde da zajedno ponovimo zrnce mo#i.
Hajde da upamtimo: BOG ELI DA BUDEM PONIZAN KAKO BI MOGAO DA
BUDE CENTAR MOG IVOTA.

Zavretak
Zahvalite Bogu za Marijin primer, koja je ostala ponizna iako ju je Bog izabrao da
postane majka Njegovog svetog Sina. Zatraite od Boga da vaim uenicima da ponizno
srce koje je uvek spremno da Ga stavi na prvo mesto u ivotu.

66
Pouka dvanaest

Deo plana

Zrnce mo#i: Da obasja one koji sede u tami i u senu smrtnom; da uputi noge nae na
put mira (Luka 1,79).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Luka 1,67-79; &enja vekova, str. 67,68.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da se Bog uvek starao za nae spasenje.
Ose#ati sigurnost koja nastaje danas zbog poznavanje Boje milosti.
Odgovoriti tako to #e dozvoliti Bogu "da uputi noge nae na put mira".
Putokaz mo#i: Bog se uvek starao za moje spasenje.

Zarijina pesma proslavljanja najpre oboava Boga za spasenje koje je pruio (Luka
1,68.69). Zatim Zarija ukazuje na Bibliju da bi pokazao kako se Bog uvek trudio da svom
narodu prenese spasenje (stihovi 70-75). On prikazuje spasenje koriste#i izraze
iskupljenja, zaveta, izbavljenja i oprotenja. Zatim objanjava da Isusov ivot osvetljava
na ivot u sadanjosti i vodi nas ka venom ivotu u budu#nosti.
Ro%enje Jovana Krstitelja bilo je samo jo jedan deo velikog Bojeg plana za spasenje
ljudske rase. Pod nadahnu#em Svetog Duha, Zarija je prepoznao ulogu koju #e njegov sin
imati i objavio je Boje stalno interesovanje za spasenje svog naroda. Bogu nita nije
vanije od toga, a Jovanova misija bila je da pomogne u razjanjavanju.

"Izbavi narod svoj." Ove rei sadravaju obavetenje koje podrazumeva da #e se uskoro
pojaviti sam Izbavitelj, da svoj ivot da za otkup mnogih (Matej 20,28). Kao to je esto
sluaj kod proroka iz Starog zaveta, Zarija ovde govori o budu#em doga%aju kao da se
ve# ispunio... Boja obe#anja tako su sigurna da je Zarija ak i tada mogao s pravom da
govori o planu spasenja kao o ispunjenoj injenici" (The Seventh-day Adventist Bible
Commentary, vol. 5, p. 690,691).

Prou&avanje pouke
Dobrodolica

67

A. Prolost, sadanjost i budu!nost
Potrebno: papiri, flomasteri, materijal za kreativne aktivnosti.
Zatraite od uenika da sednu ili da se pore%aju u red. Prva osoba treba da kae
"prolost", druga "sadanjost" a tre#a "budu#nost." Ponovo ponite sa etvrtom osobom i
nastavite sve dok svaki uenik ne izgovori jednu od ove tri rei. Zatraite od uenika da
se podele u grupe na osnovu rei koju su izgovorili. Dajte svakoj grupi papir i materijale
za kreativne radove i uputite ih da nacrtaju pet blagoslova od Boga. Blagoslovi mogu da
budu neto to je Bog ve# uinio za njih (prolost), blagoslovi koje trenutno primaju od
Boga (sadanjost), ili blagoslovi koje veruju da #e primiti od Boga (budu#nost).
Blagoslovi koje izaberu ne moraju da se podudaraju sa reju koju su izgovorili pri
deljenju na grupe.
Posle aktivnosti neka se svi vrate u veliku grupu i dozvole ostatku razreda da pogodi ta
je koja grupa nacrtala.
Razgovor
Pitajte: Da li je lake prepoznati ono to je Bog u&inio u prolosti, to &ini u
sadanjosti, ili to #e u&initi u budu#nosti? Zato? Verujete li da vas je Bog vodio, ili
da #e vas voditi, u svakoj fazi vaeg ivota? Zato?
Kaite: Vae spasenje je Bogu najvanije. Isus je doao sa neba na ovu zemlju da bi
nas spasio od greha i dao nam ve&ni ivot. Nae zrnce mo#i je Luka 1, 79 i glasi: Da
obasja one koji sede u tami i u senu smrtnom; da uputi noge nae na put mira.
To obe#anje je za svakoga od nas. BOG SE UVEK STARAO ZA MOJE
SPASENJE.

B. Kosa danas, kosa sutra
Potrebno: koverte, olovke.
Dajte svakom ueniku po jedan koverat. Zatraite da iupaju jednu dlaku kose sa glave,
da je stave u koverat i zalepe ga. Zatim traite od njih na u gornjem desnom uglu nacrtaju
mali simbol radi raspoznavanja. Sakupite sve koverte i ponovo ih podelite uenicima tako
da niko ne dobije svoj koverat. Uputite uenike da otvore koverte, pogledaju dlaku koja
se nalazi unutra i pokuaju da pogode ija je.
Razgovor
Pitajte: Da li vam je bilo teko da pogodite &ija je dlaka? Zato? Bog vas tako dobro
poznaje, kae Biblija, da &ak zna koliko kose imate na glavi (Matej 10,30). Mislite li
da #e Bog, koji &ak zna i broj dlaka u vaoj kosi, biti nemaran prema vaem
spasenju? Ne. Ustvari, vae spasenje je Bogu najvanije. Hajde da ponovimo zrnce
mo#i, Luka 1,79. BOG SE UVEK STARAO ZA MOJE SPASENJE.

Druenje
68
Molitva
Pitajte uenike da li neko zna koji je matematiki znak za beskonanost. (broj 8 poloen
da "lei" na strani.) Zatraite od uenika da se uhvate za ruke i formiraju brojku osam.
Dok se molite, zahvalite Bogu to je stvorio plan spasenja jo pre nego to je poloio
temelje sveta. Zahvalite Mu to nas toliko mnogo voli da eli da beskonano ivimo sa
njim.
Vesti iz sveta
Dar
Bog se stara za spasenje svake osobe koja je ikada ivela, i koja #e ikada iveti. Ali
mnogi jo uvek ne znaju za Njega. Nai darovi pomau da se poruka milosti odnese svim
ljudima.

2. Biblijska pouka
Potrebno: tabla i kreda ili flomaster, renici (nije neophodno).
Zatraite od uenika da se sete to je mogu#e vie rei koje mogu da znae "spasenje" ili
"spasiti." Moete da im pripremite renike, ako elite. Dok govore odgovore, zapisujte
rei na tabli.
Razgovor
Kaite: U naoj dananjoj pouci Zarija nije mogao da govori i da &uje devet meseci,
jo od kada je posumnjao u an%ela Gavrila, koji je doao da mu kae da #e
Jelisaveta dobiti dete. Sada se dete rodilo, i kada su susedi i ro%aci doli da mu daju
ime, pokuavali su da ga imenuju Zarija, prema ocu. Zarija uzima svoju tablicu za
pisanje i pie: "Jovan mu je ime." Biblija kae, "I odmah mu se otvorie usta i jezik
njegov i govorae hvale#i Boga" (Luka 1,64). Naa dananja biblijska pouka je
Zarijina pesma proslavljanja. Ona sadri vane stvari o Bojem planu za nae
spasenje.

Potrebno: osoba koja ita izraajno, tabla i kreda ili flomaster.
Pozovite nekog uitelja ili dete koje izraajno ita da teno, glasno i izraajno proita
Luka 1,68-79. Zatraite od uenika da paljivo sluaju biblijski tekst i da ustanu kada god
se spomene neto povezano sa spasenjem ili spasenje. Stavite slede#i spisak rei na tablu
kao pomo#, ali kaite uenicima da se ne ogranie samo na njih: izbavi, spasenje, milost,
zavet, oprotenje.
Stavite znak pored svake rei na tabli kada god se izgovori, i dodajte nove rei ili izraze
iz odlomka kada ih uenici prepoznaju.
Razgovor
Pitajte: Koliki deo ovog odlomka govori o spasenju, bilo u prolosti, sadanjosti ili
budu#nosti? (Ako je neophodno, ponovo proitajte odlomak, trae#i od uenika da
sluaju prelaze izme%u prolosti na sadanje i budu#e spasenje.) Ko ili ta je "istok s
visine" u 78. stihu? Zato je Zarija izabrao tu metaforu? ta se doga%a kada iza%e
sunce i obasja senke (79. stih)? ta je "put mira"? Da li je on u sadanjosti ili
budu#nosti? BOG SE UVEK STARAO ZA MOJE SPASENJE.
69
Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije.
Podelite uenike u manje grupe i svakoj grupi dajte po jedan biblijski citat. Dajte svakoj
grupi tri minuta vremena da proitaju svoj citat i pripreme pantomimu koju #e predstaviti
razredu. Svaka pantomima treba da ilustruje doga%aj kada je Bog pokazao ili #e pokazati
da se stara za spasenje svog naroda. Posle svake pantomime, zatraite od uenika da kau
kako ova epizoda ilustruje Boje staranje za spasenje Njegovog naroda.
1.Mojsijeva 3, posebni naglasak na 15. stihu (Bog govori zmiji u vrtu, nakon Adamovog i
Evinog prvog greha)
1.Mojsijeva 6,5-7; 7,1-13; 8,15-22 (Noje i Potop)
2.Mojsijeva 3,7-10 (Bog govori Mojsiju u grmu koji gori)
2.Mojsijeva 14,29.30 (Prelazak preko Crvenog mora)
Danilo 3 (Sedrah, Misah i Avdenago u uarenoj pe#i)
Danilo 6,6-23 (Danilo u lavovskoj jami)
Marko 15,25-39 (Isusovo raspe#e)
1.Solunjanima 4,16.17 (Isusov drugi dolazak)

Hodanje u miru
Potrebno: Dugaak konopac.
Pore%ajte konopac tako da formira liniju slinu putu. Zatraite od uenika da izuju cipele.
Objasnite da je to put mira. Dozvolite uenicima da naizmenino imenuju neto za ta im
je potrebno vo%stvo na putu mira, i da zatim do%u i hodaju putem. (Primer: "Potreban mi
je mir sa majkom" ili "Potreban mi je mir od razmiljanja da moram da imam najbolje
ocene u koli" ili "Potreban mi je mir od ose#anja ljutnje prema odre%enoj osobi") Ako je
nekome neugodno da imenuje neto u emu im je potreban mir u ivotu, mogu da
imenuju neto to je uobiajeno deci njihovog uzrasta. Dok hodaju putem i ose#aju
konopac pod stopalima, ohrabrite ih da se u sebi mole da ih Bog izbavi od bilo kog
neprijatelja u ivotu i da Mu zahvale za spasenje koje je dao.
Razgovor
Pitajte: Kako moete da dozvolite da Bog vodi vae noge putem mira? Kakve veze to
ima sa spasenjem? Da li je Bog obe#ao samo da #e nas spasiti u budu#nosti, ili nas
spasava od naih neprijatelja ovde i sada? BOG SE UVEK STARAO ZA MOJE
SPASENJE.

Utvrivanje spasenja
Zatraite od uenika da se podele u parove. Parovi treba da sede ili stoje jedan prema
drugom i da se dre za ruke (ako to ele). Treba da ponove slede#e utvr%ivanje spasenja
nakon to ga proitate, reenicu po reenicu.
O, Gospode i Spasitelju,
Zahvaljujemo Ti za izvetaj kako si vodio svoj narod,
Kako si ih spasio od neprijatelja,
Kako si ispunio obe#anja koja si im dao,
Kako si doao na zemlju da osigura nae spasenje.
Zahvaljujemo Ti to nas uvek voli,
70
to nikada ne odustaje od nas.
to si planirao nae spasenje jo dok nije bilo greha.
Dozvoli da uvek hodamo u svetlosti jutarnjeg sunca,
Putem mira koji polae pred nama.
Amin.

Zavretak
Na kraju, kao molitvu, proitajte Psalam 89,1.2.

71
Pouka trinaest

Prozori ka Bogu

Milost na delu: Bog nam se otkriva.
Zrnce mo#i: Nebesa kazuju slavu Boju, i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski
(Psalam 19,1).
Zakon je Gospodnji savren, krepi duu; svedoanstvo je Gospodnje verno, daje
mudrost nevetome (Psalam 19,7).
Da su Mu rei usta mojih ugodne, i pomisao srca mog pred Tobom, Gospode, kreposti
moja i Izbavitelju moj! (Psalam 19,14).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Psalam 19.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da se nam se Bog otkriva u prirodi, u svojoj Rei i u svojim delima u naem
ivotu.
Ose#ati elju da se upoznaju sa Bogom na te naine.
Odgovoriti tako to #e odvojiti vreme da "itaju" prirodu i da stave Njegove rei
u svoje srce.
Putokaz mo#i: Bog se otkriva u prirodi, u svojoj Rei i u svojim delima u naem ivotu.

"Priroda i otkrivenje podjednako svedoe o Bojoj ljubavi" (Steps to Christ, p.9). Ova
reenica mogla bi da bude zakljuan 19. Psalma. Ovaj psalam vodi nas u razmiljanje o
tome kako se Bog otkriva u prirodi i u svojoj svetoj Rei. On se zavrava spominjanjem
uticaja koji ova otkrivanje imaju na na lini ivot. Kada dozvolimo da se Bog otkrije u
naem ivotu, onda i drugi mogu tu da Ga vide.
Ova pouka govori o milosti na delu
Bog nam se otkriva u prirodi i u Bibliji. Ali On se tako%e otkriva u nama dok
razmiljamo i sprovodimo ova otkrivenja o Njemu u svom ivotu.

"Bog poziva uitelje da pogledaju nebo i proue Boja dela u prirodi... Bilo bi dobro da
esto itamo devetnaesti psalam kako bismo mogli razumeti kako Gospod povezuje svoj
zakon sa svojim delima stvaranja...
"Treba da razmiljamo o divnim Bojim delima i ponavljamo svojoj deci pouke koje smo
nauili iz njih, kako bi i deca mogla da vide Njegovu vetinu, Njegovu mo#, Njegovo
velianstvo u Njegovim stvorenim delima.
"Kakav Bog je na Bog! On vlada svojim carstvom dostojanstveno i brino, On je
sagradio ogradu - deset zapovesti - oko svojih podanika, kako bi ih sauvao od prestupa.
Zahtevaju#i poslunost zakonima svog carstva, Bog daje svom narodu zdravlje i sre#u,
mir i radost. On ih ui da savrenstvo karaktera koje On zahteva moe da se postigne
72
samo kroz poznavanje Njegove rei" (The Seventh-day Adventist Bible Commentary,
Ellen G. White Comments, vol. 3, p. 1143).
"Posmatranjem treba da se menjamo, i dok razmiljamo o savrenosti naeg boanskog
Uzora, ele#emo da se u potpunosti promenimo i obnovimo prema liku Njegove istote.
Postoja#e glad i e% due da postanemo slini Onome koga oboavamo. to vie
razmiljamo o Hristu, to #emo vie o Njemu govoriti drugima, i predstavljati Ga svetu"
(Isto, p. 1145).

Prou&avanje pouke
Dobrodolica


A. ta to govori?
Potrebno: video kaseta, video plejer.
Izaberite neku scenu iz nekog prikladnog filma koji uenici verovatno nisu ranije videli.
Pokaite scenu uenicima bez ukljuenog zvuka. Izazovite ih da prate priu samo uz
pomo# onoga to vide. Posebno, neka steknu ose#aj za linosti tako to #e posmatrati
njihov izraz lica i govor tela.
Zatraite od uenika da zapiu ta se dogodilo u sceni. Zatim se vratite i gledajte scenu sa
ukljuenim zvukom, i vidite ko je pogodio radnju.
Razgovor
Pitajte: Kako ste mogli toliko da pogodite ta se doga%a a da niste &uli bilo kakav
glas, bilo kakve re&i? ta znate o ljudima koji se nalaze u ovoj sceni? Da li moete
neto da kaete o njihovom karakteru? Njihovim ciljevima? Njihovim vrednostima?
Kaite: Danas prou&avamo Psalam 19. Hajde da prona%emo i pro&itamo Psalam
19,1-4.
Pitajte: Kakve pri&e nam pri&aju nebesa? Mi smo Boja stvorenja. Kako se Bog
otkriva kroz nas?
Kaite: Danas u&imo da BOG SE OTKRIVA U PRIRODI, U SVOJOJ RE(I I U
SVOJIM DELIMA U NAEM IVOTU.

B. Upoznaj me
Proetajte kroz imanje vae crkve ili kroz susedstvo i istaknite ono to vidite, kao to je
kamen, cvet, knjiga, klju, kue, loptica od pamune vate, pauk, slatki ili novine.
Zatraite od uenika da kau kako svaki predmet moe da simbolie neto o njima. Na
primer, kamen moe da simbolie snagu, ili kue moe da simbolie toplinu ili
bezuslovnu ljubav.
Razgovor
Pitajte: Kako ste se ose#ali dok ste pokuavali da izrazite sebe kroz neki predmet?
Da li ste kao rezultat ove vebe bolje upoznali ostalu decu iz naeg razreda? Da li bi
73
neko ko vas uopte ne poznaje nau&io neto vano o vama na osnovu predmeta koje
smo videli?
19,1-4.
Pitajte: Kako se Bog otkriva kroz stvaranje? Mi smo Boja stvorenja. Kako se Bog
otkriva kroz nas?

C. Vidi moje stvorenje, vidi mene
Potrebno: rukotvorine koje su ljudi napravili ILI glina, pesak ili drugo sredstvo za
oblikovanje.
Ako je mogu#e, donesite razliite primere ljudskih rukotvorina i dela (ili knjige o
umetnosti). Zatraite od uenika da prona%u parove, izaberu jedno umetniko delo i
smisle spisak karakteristika o tvorcu na osnovu onoga to otkriva njegovo stvorenje. Na
primer, ako se radi o veoma modernom umetnikom delu, uenici mogu da kau, "Ovo je
osoba koja veoma apstraktno razmilja."
ILI podelite glinu ili pripremite pesak za skulpture u pesku. Zatraite od svakog uenika
da neto napravi. Zatim zatraite od uenika da odlue ta svaka tvorevina govori o svom
tvorcu.
Razgovor
Pitajte: Kako ste se ose#ali kada ste govorili neto o sebi na osnovu onoga to ste
napravili? (Ili pokuavali da otkrijete neto o nekome na osnovu njegovog dela?)
Ako biste mogli sada da po&nete da stvarate, ta biste napravili da drugima ispri&ate
o sebi?
19,1-4.
Pitajte: Kako se Bog otkriva kroz ono to je stvorio? Mi smo Boja stvorenja. Kako
se Bog otkriva kroz nas?

Druenje
Molitva
Ba kao to je Psalam 19 podeljen u tri dela, molite se danas u tri dela. Zatraite od
svakog uenika (ako ih ima mnogo, moete da se podelite na manje grupe) da 1) zahvali
Bogu za Njegovo otkrivenje u prirodi koje im je posebno znaajno, i da 2) zahvale Bogu
za poruku iz Svetog Pisma koja im je posebno znaajna. Kada se svi pomole, zavrite
zajedno recituju#i Psalam 19,13.14.
Vesti iz sveta
74
Dar
Podsetite uenike na posebni dar koji se danas skuplja i na projekat za koji odlazi.

2. Biblijska pouka
Kaite: Postoje tri glavna na&ina na koja moemo da upoznamo Boga. Jedan je kroz
Njegovo otkrivenje u prirodi. Postoji mnogo toga to moemo da nau&imo o Bogu
kroz &udesa onoga to je stvorio, uklju&uju#i i nas. Drugi na&in je poznavanje Boga
kroz Njegovo otkrivenje u Njegovoj Re&i, Bibliji, uklju&uju#i ono to znamo o Isusu
i Njegovom ivotu. Tre#i na&in je kroz Njegovo delovanje u naem ivotu, onome to
Sveti Duh radi u nama kada razmiljamo o Bogu. Mi postajemo Boje tre#e
otkrivenje drugima. Mogu da nas "&itaju" oni koji nisu mnogo razmiljali o prirodi
ili Bibliji. David je govorio o ova tri Boja otkrivenja u Psalmu 19.

Potrebno: Biblije.
Podelite uenike u grupe. Dajte svakoj grupi po jedan deo Psalma 19: 1) stihovi 1-6; 2)
stihovi 7-11; 3) stihovi 12-14. Zatraite od slede#e grupe da uzmu slede#ih nekoliko
minuta (odredite koliko) kako bi napamet nauili svoj deo ovog psalma. Svaka grupa
moe da odlui da li #e svi zajedno nauiti itav deo, ili #e podeliti stihove.
Kada istekne vreme, neka razred odrecituje itav psalam kao govorni hor, svaka osoba se
pridruuje u delu koji je nauila.
Razgovor
Pitajte: ta ste nau&ili iz ovog psalma? Ohrabrite raznolike odgovore. ta se odre%eno
nau&ili o Bogu? O prirodi? O Bibliji? O sebi?

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije, tabla i kreda ili flomasteri.
Kaite: Jedan od na&ina na koji nam se Bog otkriva je kroz Njegovu Re&. U
stihovima 7-10, David, pisac ovog psalma, koristi "paralelizam", posebnu vrstu
jevrejske poezije. Hajde da napravimo tabelu dok prou&avamo ove stihove, da
vidimo kakva imena David daje "Bojem zakonu", i kakav je on i kakav uticaj ima.
Napiite slede#e naslove tako da svi mogu da ih vide: "Ime za zakon", "Njegova priroda",
"Njegov uticaj". Zatim zatraite od uenika da izgovaraju izraze koje prona%u u
stihovima 7-10, dok popunjavate tabelu.
Ime za zakon Njegova priroda Njegov uticaj
zakon savren krepi duu
svedoanstvo verno daje mudrost
naredbe pravedne vesele srce
zapovest svetla prosvetljuje oi
strah ist ostaje doveka
sudovi istiniti pravedni

Primedba: Ako elite dalje da istraujete, neka uenici otvore 119. Psalam i prona%u ove
iste ideje u tom poglavlju. Ipak, one mogu da budu izraene drugaijim reima.
75
Pitajte: ta ovi stihovi govore da Boje otkrivanje sebe u Njegovoj Re&i &ini za nas?
(krepi duu, daje mudrost, vesele srce, prosvetljuje oi, ostaje doveka, daje pravdu)
Drugim re&ima, ono nas menja. A ta stihovi 12-14 kau da moemo da uradimo da
pomognemo u ovoj promeni? (da se molimo da nam Bog oprosti i uva nas kroz silu
svog Svetog Duha)
BOG SE OTKRIVA U PRIRODI, U SVOJOJ RE(I I U SVOJIM DELIMA U
NAEM IVOTU

Moja primena
Potrebno: Dugaak konopac.
Neka uenici, u parovima ili malim grupama, napiu scenarije o nekome ko bi imao
koristi u ivotu iz onoga to ste danas nauili iz 19. Psalma. Zatraite od uenika da
proitaju svaki scenario sa nekim odre%enim pitanjima o tome kako bi dananja pouka
mogla da se primeni na ivot osobe o kojoj su pisali.
Kada uenici zavre pisanje svojih scenarija i pitanja, neka glasno proitaju svaki
scenario ostatku razreda i razgovaraju o njemu. Na kraju, postarajte se da se diskusija
povede ka putokazu mo#i za ovu sedmicu.
BOG SE OTKRIVA U PRIRODI, U SVOJOJ RE(I I U SVOJIM DELIMA U
NAEM IVOTU

&uj Re$ Gospodnju
Potrebno: Crkvena pesmarica, pesma 61.
Unapred se dogovorite da vai uenici uzmu ue#a u subotnoj koli odraslih, ili da imaju
neki poseban deo na bogosluenju, ili da pripreme program za neki staraki dom.
Upoznajte decu sa planom. Kaite: Danas smo nau&ili da se Bog otkriva kroz prirodu,
kroz svoju Re& i kroz svoja dela u naem ivotu. Da#emo i drugima priliku da Ga
vide na sva tri na&ina. Neka vam pomognu u finalnim planovima za vau prezentaciju.
Obavezno ukljuite neto o prirodi (moda dija slike ili kompjutersku prezentaciju sa
slikama prirode); recitovanje 19. Psalma - moda deaci mogu da naue parne stihove a
devojice neparne, pa da naizmenino recituju; i 61. pesmu iz crkvene pesmarice - "Ui
me da drim Zakon sav."
Ponite da vebate pesmu i recitaciju. Planirajte ostatak detalja i odredite vreme za
vebanje.

Zavretak
Podsetite uenike da dok razmiljaju o Bojem otkrivenju kroz prirodu i Njegovu re, On
tako%e deluje u njihovom ivotu da bude jo jedno otkrivenje drugima. Zatraite od Boga
da govori drugima kroz njihov ivot tokom naredne sedmice.

Gradivo Godina D Sveska 16

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Gradivo Godina D Sveska 16

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Gradivo za decu starijeg

You might also like