Milutin Koji

Matematika 1
AKSIOME PRIPADANJA

Ove aksiome se jo nazivaju aksiomama veze ili aksiomama incidentncije.
Aksiome pripadanja ini grupa od est aksioma (zapravo tih aksioma ima vie, ali za nae
srednjokolsko bavljenje matematikom, originalne askiome su presloene u ovih est
aksioma):

Aksioma 1: Svaka prava sadri najmanje dve razliite take. Postoje tri nekolinearne
take.

Aksioma 2: Svake dve razliite take odreuju tano jednu pravu.

Aksioma 3: Svake tri nekolinearne take odreuju jednu ravan.

Aksioma 4: Svaka ravan sadri najmanje tri nekolinearne take. Postoje etiri
nekoplanarne take.

Aksioma 5: Svaka prava koja sa nekom ravni ima zajednike dve take, pripada toj
pravoj.

Aksioma 6: Ako dve razliite ravni imaju jednu zajedniku taku, onda one imaju tano
jednu zajedniku pravu.







Pre no to preemo na reavanje zadataka naveemo i neke definicije i manja tvrenja
koja su nam intuitivno poznata:

- Za dve prave kae se da se seku ako imaju tano jednu zajedniku taku.
- Ako zajednike take dve ravni pripadaju tano jednoj pravoj, kae se da se ravni
seku.
- Za ravni koje se ne seku kaemo da su paralelne.
- Ako prava i ravan imaju tano jednu zajedniku taku kae se da prava prodire
ravan. U protivnom, za pravu i ravan kaemo da su paralelne. Naravno po aksiomi
ako prava i ravan imaju vie od jedne zajednike take onda ta prava lei u datoj
ravi.

Kada budete videli zadatke iz ove oblasti bie vam u najmanju ruku udni. Naime, od vas
e neko traiti da dokazujete neto za ta je oigledno da vai. Vi na tako neto niste
navikli ali upravo to je aksiomatska geometrija. Jedino za ta znamo da vai jesu est
navedenih askioma i nita vie van toga. Na osnovu njih, mogue je izvesti mnoga druga
tvrenja.
Veoma je vano razumeti svaku re u ovim askiomama.
Izostavljanjem neke rei, aksiome gube smisao, jer nije isto rei dve
take i dve razne take. Sa stanovita geometrije to je sasvim
razliito.
Milutin Koji
Matematika 1














ZADACI :

1. Dokazati da prava a i taka A van nje odreuju jednu ravan.
Reenje: Treba dokazati da postoji ravan takva da su joj a i { } A podskupovi, a zatim da
je takva ravan jedinstvena. Na osnovu aksiome 1, na pravoj a postoje dve razliite take
B i C. Take A,B i C su tri nekolinearne take i one po aksiomi 3 odreuju ravan .
Pretpostavimo da ravan nije jedinstvena. Tada bi postojala ravan takva da
{ } a i A | | c c , pa bi po aksiomi 3 moralo biti o | = .

2. Dokazati da dve prave koje se seku odreuju jednu ravan.
Reenje: Neka se prave a i b seku u taki S. Na pravoj a, postoji po aksiomi 1 i taka
A S = . Sada posmatramo pravu b i taku A i rezonujemo kao u zadatku 1.

3. Neka su a i b dve razliite prave. Dokazati da one imaju najvie jednu zajedniku
taku.
Reenje: Pretpostavimo suprotno da a i b imaju dve razliite zajednike take A i B.
Meutim, onda bi po aksiomi 1, bilo a=b, to je suprotno uslovu zadatka.

4. Neka su a i b prave koje pripadaju dvema razliitim paralelnim ravnima i .
Doakzati da je a b =C.

5. Date su ravan i taka P van ravni. Dokazati da prava p, koja sadri taku P. ne moe
imati sa ravni vie od jedne zajednike take.

6. Ako su i dve paralelne ravni, tada je svaka prava a ravni paralelna sa ravni .
Dokazati.

7. Dokazati sledea tvrenja:
a) za svake dve prave postoji trea prava koja ih obe see.
b) za svake dve ravni postoji prava koja ih obe see
c) za svake dve ravni postoji trea ravan koja ih obe see.

Pre reavanja zadataka moramo jo
jednom napomenuti neke stvari. Dokazati
neku tvrdnju znai primenom ovih aksioma
dokazati da ona vai. Svaka ideja crtanja
slike i uvene reenice Jasno se vidi sa
slike ovde pada u vodu.
Crtanje slike nije geometrijski dokaz!
Crtanje slike slui da nam pomogne da
doemo do reenja, ali nikako ne
predstavlja konano reenje.
Milutin Koji
Matematika 1
8. U ravni je dato 6 taaka, od kojih nikoje tri nisu kolinearne. Koliko pravih odreuju
ove take?
Reenje: Reenje ovog zadatka ba i nema toliko veze sa geometrijom, zapravo ovo je
vie kombinatorika. Iz svake take se moe povui 5 pravih, poto imamo est taaka,
onda ima 6*5 pravih. Meutim, treba obratiti panju da smo svaku pravu brojali dva puta,
tako da je broj pravih koje su odreene ovim takama 15.

9. Koliko ravni odreuju pet taaka od kojih nikoje etiri nisu koplanarne?
Reenje: Reenje ovog zadatka je takoe kombinatorike prirode. Ima 10 ravni.

10. U skupu od sedam taaka postoji tano est trojki kolinearnih taaka i ne postoje
etiri take koje su kolinearne. Koliko razliitih pravih odreuju ove take?
Reenje: Tri nekolinearne take odreuju 3 prave, a tri kolinearne samo jednu. Dakle,
takama datog skupa odreeno je ukupno
6 7
6 2 9
2

= pravih.

11. Dat je skup od n taaka, meu kojima ne postoji nijedna trojka kolinearnih taaka.
Koliko taaka sadri taj skup ako je broj pravih odreenih tim takama tri puta vei od
broja taaka?

12. Dat je skup od n taaka, meu kojima ne postoje etiri koplanarne take. Koliko
taaka ima ovaj skup ako je broj svih ravni odreenih ovim takama 12 puta vei od
najveeg broja pravih koje mogu biti odreene tim takama?
Reenje:
Iz
( 1)( 2) ( 1)
12
3 2 2
n n n n n
=

, dobijamo da je n=7.

13. Dato je sedam ravni takvih da se svake dve od njih seku. Koliko je najvie pravih
odreeno njihovim presecima?
Reenje:
7 6
21
2

=

14. U skupu od 10 taaka postoji tano 6 etvorki koplanarnih taaka. Koliko ravni
odreuje ovih 10 taaka?
Reenje:
10 9 8
6 3 102
3 2

=