Ivan Negrišorac Istraga Je U Toku

Ivan Negri{orac
ISTRAGA JE U TOKU,
ZAR NE?
114 Ivan Negri{orac
IVAN NEGRI[ORAC (Trstenik, 1956) zavr{io je studije
kwièvnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i ma-
gistrirao na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Radio je kao
lektor na Mi~igenskom univerzitetu u En Arboru (SAD), kao
dramaturg na Radio Novom Sadu, asistent na Filozofskom fa-
kultetu u Ni{u i Novom Sadu, te kao sekretar Matice srpske.
Do sada je objavio sedam pesni~kih zbirki, preko stotinu kri-
ti~kih tekstova, eseja i rasprava, jednu kriti~ku studiju, zatim
scenski roman" An|eli umiru, kao i dve radio drame, Fredi
umire (1987) i Kuc-kuc (1989), koje su snimqene u okviru dramskog
programa Radio Novog Sada.
LICA:
OTAC
MAJKA
SIN
PODSTANAR
SUSED
KAFEYIKA
KOMANDOS
Soba sa oskudnim name{tajem. Naspram gledali{ta su vrata,
koja predstavqaju ulaz u ku}u, te prozor, ispod koga se nalazi
sofa. Na zidu s leve strane vidi se kredenac, te vrata koja vode u
kuhiwu i u preostali deo stana. Vrata na desnom zidu vode u
neveliki stan u kome ìvi Podstanar. Do vrata je sme{tena jo{
jedna soba, a ponad we, na zidu, visi veliko ogledalo. Nasred sobe
nalazi se trpezarijski sto sa ~etiri stolice. Na stolu vaza sa
cve}em i heklanim podlo{kom ispod we.
Istraga je u toku, zar ne? 115
Ivan NEGRI[ORAC
ISTRAGA JE U TOKU, ZAR NE?
I ÎN
U sobi nikoga nema. Ulazi Otac, vidno umoran, jer dolazi s posla. ûje se
zujawe muhe.
OTAC: (Seda za sto, posmatra muhu koja mili stolom, poku{ava
da je uhvati)
@eno dolazi ovamo!
MAJKA: (Ulazi s belom krpom u ruci)
[ta je {ta galami{?
OTAC: (Pokazuje rukom na sto)
[ta je ovo?
MAJKA: Kako {ta je? Pa sto.
OTAC: Kakav sto?
MAJKA: Pa na{ sto, trpezarijski?
OTAC: I jo{? Kakav jo{?
MAJKA: Bog s tobom, ~ove~e, pita{ kakav nam je sto? Drven, na
~etiri noge, pravougaon. Eto kakav je!
OTAC: I jo{?
MAJKA: Ma {ta je s tobom, jesi li poludeo? [ta si se navrzao na
taj sto?!
SIN: (Ulazi, veselo)
Zdravo, matori! [ta radite?
MAJKA: Zdravo, sine!
OTAC: Pitam, kakav je jo{ ovaj sto?
SIN: (Prilazi im, pogleda u sto, potom u oca, a ona u majku)
[ta mu je?
MAKA: Ne znam, ne{to ga uhvatilo!
SIN: ]ale, {ta je s tobom?
OTAC: Ti se ne me{aj! Pitam te èno, kakav je ovo sto?
MAJKA: Otkud ja znam kakav? Vaqda ~amov? Ili bukov, vrag bi ga
znao!
SIN: Nije, kevo, to ti je ~ista hrastovina. Hrast, }ale hrast!
Najboqe drvo!
116 Ivan Negri{orac
OTAC: Ti se, mali, ne me{aj! A ti se, èno ne pravi luda! Nego
mi reci {ta ima na tom stolu?
MAJKA: Jesi li ti }orav? Zar ti ne vidi{ {ta ima na stolu pa
pita{ mene?
OTAC: Ne zanovetoj ve} odgovaraj! [ta ima na stolu?
MAJKA: Pa ima ime, vaza, cve}e!
OTAC: Ima li jo{ {ta?
SIN: Ima, }ale! Ima vode u vazi!
OTAC: (Povi{enim tonom)
Rekoh li ti da se ne me{a{?
SIN: Dobro, dobro, {ta galami{?!
OTAC: Dakle, ima li jo{ ~ega na stolu?
SIN: ([apu}e Majci)
Ima, kevo, ima pra{ine. Vidi koliki je sloj!
(Prevla~i prstom po stolu)
MAJKA: Pa dobro, malo popadala pra{ina, pa {ta? Sad }u ja to da
obri{em!
(Prevla~i krpom po stolu)
OTAC: Ostavi to, ne diraj! I odgovori mi na pitawe: ima li ~ega
na ovom stolu?
MAJKA: Nema, nema ni~ega!
OTAC: E, to sam hteo da ~ujem! Zna~i, nema ni~ega!
MAJKA: Nema.
OTAC: Zna~i, ovaj sto je prazan, je li tako?
MAJKA: Jeste, prazan je.
Ti{ina vlada nekoliko trenutaka. ûje se zuj muhe.
OTAC: (Drekne iz sve snage)
A za{to? Za{to je prazan, sunce ti bogovo?!
MAJKA: (Odsko~i upla{eno)
Ma {ta ti je, ~ove~e! [ta vi~e{ tu, ~u}e te kom{iije!
OTAC: (Besno ska~e sa stolice)
Kakve kom{ije, grom te spalio! Pitam za{to ni~eg nema
na stolu?
SIN: ]ale ti si na~isto odlepio!
PODSTANAR: (Otvara vrata i proviruje oprezno)
Ej, kom{ije, ti{e malo, ako boga znate! Ne mogu od vas da
spavam!
SIN; (Prilazi vratima, izguruje prido{licu)
Dobro, dobro, ne pani~i odmah! Mala ku}na rasprava,
ni{ta posebno!
PODSTANAR: (Izlazi, ~uje se s druge strane vrata)
To mala ku}na rasprava! Znam ja kako }e se to zavr{iti!
MAKA: A {ta bi ti da bude na stolu?
OTAC: (Drekne)
Supa, sunce ti kalajisano! Ho}u supu na stolu kad se ku}i
umoran vratim s posla! Je li jasno?!
MAJKA: Ne vi~i, pustahijo!
OTAC: Pitam, je li jasno?
MAJKA: Jeste, jasno je!
OTAC: Pa gde je supa?
MAJKA: Eno je u kujni, na {poretu!
OTAC: Pa {to ne donosi{, |avoli te glodali?!
MAJKA: (Izlazi)
Evo, evo, sad }e supa! Izela te supa! [ta samo vi~e{ ~im
u|e{ u ku}u?!
Za trenutak vlada ti{ina. ûje se muha. Otac opet poku{ava da je
uhvati.
SIN: (Prilazi stolu, seda, licem u lice s ocem)
Pa, dobro, }ale, zar ti je cela ova predstava posluìla
samo zato da zatraì{ tawir supe?!
OTAC: Sine, gledaj i u~i!
SIN: [ta da gledam i u~im?
OTAC: (Ponovo poku{ava da ulovi muhu)
Gledaj kako se èna u~i pameti!
SIN: ]ale, o ~emu ti govori{?
OTAC: Govorim o onom {to ti nikada sam ne}e{ shvatiti! Zato
gledaj i u~i, dok jo{ ima vremena!
118 Ivan Negri{orac
SIN: Ne samo da si sme{an, ve} si i primitivan. I, uz to
glupav!
OTAC: (Gleda u {aku da li je uhvatio muhu. Ona mu se izmigoqi
izme|u prstiju. On odmahne rukom i prestaje da lovi)
Budalo, balava!
MAJKA: (Ulazi s loncem u rukama)
Ma {ta ti vre|a{ dete, u{tvo jedna! Sad }u ti sasuti
vrelu supu za vrat!
OTAC: (Naglo se trgne)
Hajde, hajde, spusti tu supu na sto!
MAJKA: (Ne{to pomirqivije)
Bog s tobom, ~ove~e samo se izdire{ po ku}i!
(Spu{ta posudu na sto a krpu na naslon stolice)
Nemoj zlu krv da unosi{ u porodicu, nesre}e jedna!
(Izlazi iz sobe)
OTAC: A ti, nemoj da te jo{ jedno ~ujem da mi preti{! Po~upa}u
ti kosu!
MAJKA: (Zastaje na vratima)
Svraka ti je mozak popila, vidim ja!
SIN: Pa dobro, }ale, zar svaki problem mora{ re{avati ga-
lamom i sva|om! Zar ne ume{ lepo?
OTAC: S kim to lepo? S tom ènetinom koja, kad do|em s posla,
nije u stawu da me do~eka s toplom supom na stolu? Zar s
takvom ve{ticom lepo?
SIN: ôve~e, ta èna nije tvoja sluàvka!
OTAC: U tome i jeste problem. Da je sluàvka odavno bih ja wu
{utnuo iz ku}e! Ali ako nije sluàvka, to ne zna~i da
supa ne moè biti na stolu!
SIN: Tu ènu si ti izabrao za svoju suprugu! Ta èna je moja
majka!
OTAC: Pa {ta, to ne zna~i da supa...
SIN: (Iznervirano)
Jebala te supa! Ne moè{ ti sa svojom suprugom i mojom
majkom postupati kao sa robiwom!
OTAC: Ej, balowa, ti opet ~a~ka{ me~ku?!
MAJKA: (Ulazi nose}i tawire i pribor za jelo)
Dobro, dobro, prestanite! Treba na miru da se ru~a!
(Re|a tawire po st opu)
Sine, sre}o moja, donesi, molim te, hleba! Majka zabo-
ravila.
SIN: (Izlazi)
Evo, sad }u!
MAJKA: (Seda za sto i gleda Oca u lice)
Slu{aj me ti, matori! Ne}u da te jo{ jedan jedini put
~ujem da si viknuo na dete! Je li ti jasno?
OTAC: (Po~iwe da sipa supu u tawir)
Ma {ta ti tu pri~a{?
MAJKA: To {to si skot prema meni, to nek ti Bog sudi! Ali
bude{ li dete maltretirao, ja }u ti presuditi!
OTAC: (Zavr{ava sa sipawem)
Ti }e{ nekome presuditi?!
(Podsme{qivo)
MAJKA: Ne nekome nego tebi! I odrobija}u te sa zadovoqstvom!
OTAC: (Sr~e supu)
Ne lupetaj tu!
SIN: (Ulazi)
ûj wega, ne lupetaj! Ti, }ale, stvarno ne ume{ da
razgovara{ ko ~ovek!
MAJKA: (Sipa sinu supu)
Ma pusti ga, sine! Sedi da jedemo!
OTAC: Vidim ja da se vas dvoje lako udruìte protiv mene!
SIN: Naravno, ni{ta lak{e od toga. I s mamom i sa mnom
postupa{ kao da smo ti najve}i zlikovci! Uostalom,
(Po~iwe da sr~e)
ne znam ima{ li ti ijednog pravog prijateqa?
MAJKA: (Sipa sebi u tawir)
Kakvog prijateqa? Takav ~ovek moè imati samo pravog
neprijateqa!
OTAC: (Lupa {akom o sto)
Dosta vi{e! Ne}u da mi tu ~antrate dok ru~am, sunce vam
bogovo!
120 Ivan Negri{orac
MAJKA: ]uti sine! Ovakvima odgovara samo ku}a u kojoj niko
ni{ta ne govori! Da se pretvori{ u kamen stanac, ni{ta
drugo!
]utke sr~u supu, zatim sipaju drugo jelo, i tako|e bez ijedne re~i,
nastavqaju obed.
PODSTANAR: (Proviruje na vrata)
Dobar dan, kom{ije. Jeste li malo smirili strasti?
OTAC: (Odlaè ka{iku, gleda ga neprijateqski)
Pre svega, nismo ni nikakve kom{ije nego si ti na{
podstanar! A ja, moja èna i moj sin smo tvoji stanodavci!
Jasno!
PODSTANAR: (Izaziva~ki)
E, to }emo tek da vidimo?
OTAC: Ma {ta imamo da gledamo? Zna se ko je ko i {ta je {ta!
[ta tu treba da se gleda?!
MAJKA: (Podstanaru, qutito)
Mogao bi ti malo da pripazi{ na svoj re~nik, zna{!
PODSTANAR: A {to kom{inice?
MAJKA: Zna{ ti {to! I ne zovi me kom{inice, ina~e }u ti ja
pokazati tvoga Boga!
PODSTANAR: Nemojte Boga dirati, ako Boga znate!
MAJKA: Nemoj ni ti nama
(Imitira ga)
Jeste li malo smirili strasti? Jer ako te ja smirim
bi}e{ zauvek smiren!
PODSTANAR: (Prilazi ogledalu, ~e{qa se)
Pa dobro, da vas ne izazivam! Ali vide}emo mi jo{ {ta
}emo i kako }emo. Nemojte se iznenaditi ako stvari krenu
kako niste o~ekivali!
OTAC: Ne brini ti o tome! Nego po|i za tim tvojim {vercer-
skim, lopovskim poslovima i ostavi nas na miru!
PODSTANAR: Kom{ija, {ta vi to govorite? Kakvi {vercerski i
lopovski poslovi? Ne bavim se ja time, to me samo
opawkavaju oni koji me mrze i prièqkuju moju propast!
OTAC: Kako da ne! Laù oni, laù, majku im lopovsku!
PODSTANAR: Pa jeste, laù. Ja, brate, idem na neke va`ne razgovore!
OTAC: (Vidno iznerviran)
Nemoj me zvati brate, sunce ti kalajisano!
PODSTANAR: Vaì, kom{ija, {ta se odmah quti{?
OTAC: (Sa oba dlana lupa po stolu i ska~e na noge)
Ma jesam li ti rekao da me ne zove{ kom{ijom, majku li
ti {vercersku! Sad }u ti glavu smqeckati ko {qivu!
SIN: (Ska~e i hvata oca za ramena)
Stani, }ale, smiri se! Pusti ga!
PODSTANAR: (Hitro beì ka izlazu)
Uh, al ste vi nervozni! Sve ludak do ludaka!
MAJKA: Mar{, pseto bezobrazno! Uvukao nam se u ku}u, ne moè{
ga izbaciti, a sad jo{ i ujeda!
PODSTANAR: (Izlazi, pevu{e}i)
Je di te gov na, tra la la la!
OTAC: (Otrgne se iz zagrqaja svoga sina)
\ubre bezobrazno!
(Zgrabi no` sa stola i hitne ga prema Podstanaru, no`
se zabija u vrata)
SIN: (Ponovo hvata Oca)
Smiri se, za ime Boga! Kako vas dvoje lako gubite ìvce!
On vas za ~as isprovocira i navu~e na tanak led!
OTAC: (I daqe iznerviran)
Ma {ta tu lupeta{? Kakav led pomiwe{ usred leta!
SIN: Figurativno, }ale! To ja figurativno govorim?
OTAC: Mani se ti figura! Budi, bre ~ovek! A ne ko ona gwida!
SIN: Recite vi meni za{to vas on toliko nervira?
MAJKA: Kako za{to? Zato {to ho}e da uzme ono {to nije wegovo!
SIN: Otkuk vam ideja da on ho}e bilo {ta da uzme?
OTAC: (Nervozno)
ûj ti ovoga! On kao da ìvi na nekoj drugoj planeti!
MAJKA: Boè, sine kako to govori{? Kao da ne vidi{ {ta ovaj
lopov smera?
SIN: Pa, pravo da kaèm, ni ne vidim!
122 Ivan Negri{orac
MAJKA: Hade, razmisli i sam! Ima{ li ti, sine, u ovoj ku}i svoju
sobu?
SIN: Pa, zna{ i sama da nemam!
MAJKA: Eto, vidi{, ti ìvi{ u ku}i svoga dede, a nema{ svoju
sobu. A on u toj istoj ku}i ima svoju sobu.! I to ne samo
sobu ve} ~itav stan!
SIN: Pa dobro, ima. Ali on je ovde podstanar!
MAJKA: Kakav crni podstanar? Ne pamtim kad je posledwi put
platio kiriju!
SIN: Pa {to ne pla}a?
MAJKA: [to ne pla}a? [to je ugursuz, eto za{to!
OTAC: (Besno)
Lopov, lopov je on! Gde si ti video da lopov nekom ne{to
daje. Lopov samo uzima. Krade i peqe{i gde god moè!
SIN: A {to vi sa wim lepo ne porazgovarate? Objasnite mu da
mora da pla}a za taj stan! Ako ne}e da pla}a, neka se seli!
OTAC: (Krajwe iznerviran)
ûj ti na{eg sina! Otkrio, juno{a, toplu vodu! Ja ovo
vi{e ne mogu da slu{am!
(Demonstrativno izlazi iz sobe)
MAJKA: Sine moj, nismo mi hteli da te gwavimo ovom na{om
mukom. Ali zna{ li ti samo koliko smo ga puta opomi-
wali, molili, kumili, pa i pretili! I nikom ni{ta!
SIN: A {ta on kaè?
Za~uje se boja`qivo kucawe na vratima.
MAJKA: Ma ni{ta, samo se uvija i migoqi!
(Imitira ga, previja se, klawa i trqa ruke)
Te ho}e on da plati, eto ~im bude zaradio neke pare,
vide}e ve} sutra, mo`da i danas, ali, eto, nema, {ta on tu
moè, nema i nema, vidimo li mi kako se te{ko ìvi? I
sve tako!
Ponovo se ~uje kucawe.
PODSTANAR: (Proviruje na ulazna vrata)
Ej, kom{ije, jeste li jo{ quti?
MAJKA (Sinu)
Eto opet ugursuza! Dosadan je ko stenica!
PODSTANAR: Kom{ije moje drage, samo da pro|em do svoga stana! Da ne
idem naokolo! Zaboravio sam ne{to jako va`no!
MAJKA: (Obra}a se Sinu)
Ja ne mogu vi{e ni da ga ~ujem ni da ga vidim. Odvratan je.
(Okre}e se na drugu stranu)
SIN: (Podstanaru)
Ma pro|i, brate, uzmi {ta ti treba! Ali samo da te ne{to
pitam!
PODSTANAR: (Provla~i se kroz sobu)
Vaì, kom{ija, vaì! Samo ne{to iz sobice da uzmem!
Jako, jako je va`no!
SIN: Reci mi, je li istina da...
PODSTANAR: (Izlazi iz sobe, ~uje se iz susedne prostorije)
Evo, sad }u ja! Ne}u vam smetati! Samo u stan~i} da...
MAJKA: ûje{ li ga? Qigavko jedan!
SIN: Pa dobro, mama, ~ovek je malo zapla{en! ûje{ li kako mu
drhti glas!
PODSTANAR: (Vra}a se, ne{to gura u yep)
Eto, uzeo sam i sve je u redu! Idem ja sada, ne}u vam
smetati!
SIN: êkaj, ~eka, ho}u ne{to da te pitam!
PODSTANAR: Izvini, kom{o, ùrim! Moram hitno na neke va`ne
razgovore!
SIN: Ma samo jedno pitawe!
PODSTANAR: Ne mogu, ~ovek me ve} ~eka!
(U yepu mu zazvoni mobilni telefon)
Eto, vidi{! Sigurno me on zove!
SIN: (Zaprepa{}eno)
A {ta? Ti ima{ mobilni?
124 Ivan Negri{orac
PODSTANAR: [ta }e{, kom{o, morao sam zbog posla!
(Vadi telefon iz yepa i izlazi iz sobe razgovaraju}i)
Alo, da! Jeste, ja sam! Evo me, kre}em! Da, da!
(ûje se iz hodnika)
Ako ne moè, po~nite bez mene! Ja uskoro stièm!
SIN: (Za~u|en)
Pa vidi{ li ti ovoga?! On, Bog te tvoj, ima mobilni!
MAJKA: Dobro jutro, sine moj! Jesi li, najzad, ukapirao o ~emu se
radi?
SIN: Zna~i on pla}a mobilni, a tebi, kevo, ne pla}a sobu!
MAJKA: Ako i mobilni pla}a? Ne bi me ~udilo da je takav lopov
na{ao neku burgiju kojom vrti takmo gde niko ne moè!
SIN: E tu ne moè niko da se izvu~e! Ne plati{ li telefon,
oni te odmah iskqu~e!
MAJKA: Nisam ja sigurna!
SIN: Pa to mi ne ide u glavu! ôvek pla}a mobilni, a kiriju
ne}e da plati! Neverovatno!
MAJKA: Nije neverovatno, to je wegov stil ìvota! Lopov! [ta bi
drugo lopov moga da uradi?!
SIN: A, reci mi, koliko ti on otprilike duguje? Koliko dugo
ve} ne pla}a stan?
MAJKA: Pa to sam Bog zna!
SIN: Pa mora{ i ti znati! Mesec, dva?
(Majka odmahuje glavom)
Pet? Vi{e? Deset? Jo{ vi{e?
MAJKA: Pa tako, ~ini mi se ne{to vi{e od deset!
SIN: Deset mesece nije platio kiriju? Neverovatno! A pla}a
mobilni!
MAJKA: [ta pri~a{? Kakvih desec meseci?! Deset godina, dragi
moj! Deset godina!
SIN: (Zaprepa{}en)
Molim? Deset godina!
MAJKA: No, {ta ti misli{?
SIN: Deset godina nije platio stan? Pa je li to mogu}e?
MAJKA: Nije mogu}e, ali u na{oj ku}i se de{ava ba{ ono {to nije
mogu}e!
SIN: Ma, kevo, jesi li sigurna? Mislim to za tih deset godina?
MAJKA: Pa, evo, da sra~unamo! Se}a{ li se ti na{eg starog
podstanara, onog dedice? Bio si mali, ali sigurno ga
pamti{! êsto te je cupkao na kolenima i pevao ti
nekakve ~udne pesmice!
SIN: Je li to onaj dedica {to mi je uvek davao poneki orah,
jabuku ili lizalicu? On je stanovao u na{oj ku}i, zar ne?
MAJKA: Jeste, to je taj! Dobar neki ~ovek! Lepo smo se slagali!
SIN: I? [ta je s tim dedicom?
MAJKA: E, taj je dedica bio jedno po{teno ~eqade! On je odnekud
do{ao u grad, mi se saàlili, pa ga primili kod nas!
Te{ko je zara|ivao, ali po{teno! Stalno je svojoj
porodici slao novaca. Mu~no je ìveo, nema {ta!
SIN: I?
MAJKA: Dedice je pre petnaestak godina doveo jednog tek izraslog
de~aka i re~e da mu je to sin! Kaè: on je ve} ostario,
pritisle ga godine, pa ne moè vi{e da radi. Nego }e
ubudu}e poslove obavqati taj wegov sin, vredno i okretno
mom~e! Eto, on moli da ga primimo pod svoj krov, kao {to
smo i wega, starca, primili! I da, ako nam nije te{ko,
malo pripazimo na wega!
SIN: I? Taj de~ak, to je ovaj na{ ugursuz, zar ne?
MAJKA: Tako je sine, moj! Mom~e je jedno 4-5 godine radio iste
poslove kao i otac mu, a onda se sve promenilo. Po~eo je
da se bavi mutnim poslovima, promenio je i pona{awe,
postao la`qiv i lukav! E od tog doba one ne pla}a kiriju!
SIN: A vi? [ta ste vi ~inili?
MAJKA: U po~etku smo ga upozoravali da to nije lepo, da sramoti
svoga oca, da mora izvr{avati obaveze, ali se on stalno
izvla~io. Ko jeguqa, ne moè{ ga uhvatiti ni za glavu ni
za rep! Samo ti sklizne niz {aku!
SIN: A {ta vam kaè?
126 Ivan Negri{orac
MAJKA: [ta kaè? Ne kaè ni{ta!
(Imitira Podstanara klawaju}u se i trqaju}i {ake)
Nema, otkud mu, ne zara|uje ni{ta, poslovi slabo idu, i
wemu duguju, niko ni{ta ne pla}a eto {ta kaè!
SIN: I to je sve?
MAJKA: Godinama se tako pravdao. A onda je u jednom trenutku
okrenuo drugi list. Po~eo je da nas zafrkava! Sve kao
lepo i uqudno, a vidi{ da pravi sprdwu s nama. Mora biti
da ga je neko podu~io tako da postupi. Ne bi se on sam toga
setio, ne bi!
SIN: Pa dobro, mama, kako ja o tome ni{ta ne znam? Dodu{e,
vi|ao sam da se vi sa wim stalno ne{to prepirete, ali
~inilo mi se je sve to bez nekog ozbiqnog razloga. Pravo
da ti kaèm, izgledalo je kao da vas on nervira i da ga
prosto mrzite!
MAJKA: Vala ga i mrzimo, sine moj! Krv nam pije tolike godine!
Za~uje se zvono na ulaznim vratima.
SIN: Ko je sad? Da nije opet ovaj, {to ti kaè{ ugursuz?
MAJKA:: E, veruj mi, kad vidim onu wegovu budalastu facu i kad
po~ne da se za~ikava, do|e mi da ga zadavim! Golim rukama
bih mu {iju zavrnula!
Ponovo zvono.
SIN: (Ustaje i kre}e prema vratima)
Opet zvoni? Ako je on, onda {to veli{ opet pravi
neku sprdwu s nama.
MAJKA: Ma {to mu pre deset godina ne presudih, ve} bih ga
odrobijala!
Sin otvara vrata, ulazi sused.
SUSED: Dobar dan! Dobar Dan, kom{inice! Kako ste?
SIN: Dobar dan.
MAJKA: Dobar dan. Ne znam ni sama kako sam, dragi moj kom{ija!
A za{to pitate?
SUSED: Kako za{to pitam? Pa takav je red! To se uvek pita!
MAJKA: Ma {ta mi kaète?! Kakav je to red? îji red? Ko to uvek
pita?
SUSED: To vaì za sve lepo vaspitane qude. Onaj ko je uqudan
uvek }e vam re}i: Dobar dan, kako ste?
MAJKA: Vidi, Boga ti! A {ta ja treba da kaèm?
SUSED: Vi }ete re}i: Dobar dan. Dobro sam, a vi?
MAJKA: Ne, Boga mi, to ja ne}u re}i!
SUSED: A za{to ne, moli}u fino?
MAJKA: Zato {to nisam dobro. I {to me uop{te ne zanima kako
ste vi!
SUSED: Nema veze, to se pita zbog reda. Pa ni mene ne zanima kako
ste vi, a opet vas lepo pitam. Takav je obi~aj!
MAJKA: Ba{ me briga za va{ obi~aj! Na va{e pitawe odgovori}u:
Hvala na pitawu, nisam dobro! I ni{ta vi{e!
SUSED: Ne, tako se ne odgovara. To je neu~tivo!
MAJKA: Ti }e{ mi re}i?
SIN: Polako, mama, ne èsti se!
SUSED: A {to vam je te{ko da dodate A vi? Ili: A kako ste
vi?
MAJKA: Nije mi te{ko, {to }e mi biti te{ko? Nego ne}u, ne}u da
te pitam! Ne interesuje me, pa to ti je!
SUSED: Jao, {to ste vi neuqudni kom{inice!
MAJKA: A ti si uqudan {to zabada{ nos u tu|e stvari? [ta tebe
briga kako sam ja?
SUSED: Pa nije me briga. a vas to pitam onako, zbog reda!
MAJKA: Eto, i sam priznaje{ da te nije briga za ono {to me
pita{. [to me onda pita{?
SUSED: Kom{inice, pa to je red! To su obi~aji!
MAJKA: Ma kakvi obi~aji, glavowo jedan!
(Sinu joj neka ideja, govori za sebe)
Razbuca~u ti ja sistem!
(Susedu)
Hajde, pitaj me!
SUSED: [ta da vas pitam?
MAJKA: Pa to {to te interesuje! Pitaj me kako sam?
SUSED Pa, kom{inice, kako ste?
128 Ivan Negri{orac
MAJKA: (Izgovara brzo i karikaturalno)
O, kom{o, hvala na pitawu! Nisam dobro. Ako malo boqe
razmislim, sasvim sam lo{e! A ne pitaj me za{to sam
lo{e! Odmah }u ti re}i. Ne{to me bubrezi {trecaju,
kanda mi se pokrenuli oni moji kamen~i}i. A ù~ me i
daqe mu~i te mu~i. Stalno je u nekim zapaqewima. Ali
sve to nije ni{ta. Nego odem ti ja pre dva dana kod lekara,
a on mi veli: Imam dve stvari da vam saop{tim: jedna je
dobra a druga lo{a. [ta }ete prvo? Ja, rekoh, daj prvo
lo{u vest! A on }e meni: E pa, lo{a vest je da smo
histolo{kom analizom utvrdili da imate rak na debelom
crevu. Uh, prese~e me ne{to posred srca, obli me ladan
znoj, ali ipak ponadah se u onu drugu vest. Bi}e ipak
dobro. Rekoh: Lepi moj doktore, a koja je dobra vest? A on
}e, veselnik, ko iz topa: A dobra vest je da mi je upravo
stigao poziv za specijalisti~ki boravak u Nema~koj!"
SUSED: (Zaprepa{}eno)
êkajte, pobogu!
MAJKA: (Nastavqa nepokolebqivo)
Ali to sa rakom i nije ono najgore. Nego po|em ja da vadim
krv, kad tamo, mic po mic, kao ne{to im sumwivo, po~nu
da pretraùju i, molim vas, znate {ta mi na|u?
SUSED: (Iznerviran)
Ne znam i ne zanima me!
MAJKA: Na|u mi, brate, da bolujem od leukemije!
SUSED: (Vi~e)
Dosta vi{e, ne}u da vas slu{am!
MAJKA: Kako? Ne}e{ da ~uje{ kako mi nema spasa? Kako umirem?
To ne}e{ da ~uje{?
SUSED: (I daqe vi~e)
Ne}u, ne}u ni{ta da ~ujem!
MAJKA: (Drekne)
A za{to me onda pita{ kako sam, u{tvo jedna u~tiva?
[ta ho}e{ od mene? [ta bi ti godilo da ~uje{?
OTAC: (Ulazi u sobu)
[ta je sad bilo? Otkud opet galama u ku}i?
SUSED: Dobar dan, kom{ija! Kako ste?
MAJKA: Opet ovaj kako ste!
OTAC: Ah, kako sam? Nikako brate! Onaj ugursuz od Podstanara
me iznervirao da bih isko~io iz sopstvene koè! Si{e
nam krv na slam~ice! A jo{ me steglo ne{to u le|ima, pa
ne pu{ta! [ta }e{, vaqda su pritisle godine?
SUSED: (Za sebe)
Boè, al, su ovi neotesani!
OTAC: [ta re~e?
SUSED: Ni{ta, kom{o, ni{ta! Ja bih da krenem, imam neka posla!
OTAC: êkaj, kud ùri{? Reci ti meni {to si ti navratio kod
nas?
MAJKA: Do{ao je da nas pita kako smo i da nam kaè da ga uop{te
ne zanima kako smo.
SUSED: Navratio sam do vas, onako, kom{ijski.
OTAC: (Nervozno)
Hajde, ne prenemaì se nego kazuj!
SUSED: Ma ni{ta, kaèm vam, ni{ta va`no!
OTAC: (Na ivici strpqewa)
Ne zavitlavaj se sa mnom, ako ti je ìvot mio! Kazuj {ta
ima{!
SUSED: Pa, eto, hteo sam ne{to da se posavetujemo! Da poraz-
govaramo kao prave kom{ije!
OTAC: Pa hajde, po~ni!
SUSED: (Snishodqivo)
Da sednemo, a? Da na miru porazgovaramo o svemu?
OTAC: Sedi, brate! @eno, daj rakije i dve ~a{e!
SUSED: O ne, hvala, kom{ija! Ne mogu rakiju!
OTAC: Ho}e{ kafu? Vino? Pivo" Kaì, za {ta si?
SUSED: Ja sam, dragi moj kom{o, za to da sve mirno razre{imo!
OTAC: [ta da razre{imo? O ~emu ti govori{? Pitam te {ta
}e{ da popije{?
SUSED: Pa dobro, moè kava!
OTAC: @eno, skuvaj ~oveku kafu! A mi sad, na miru, da porazgo-
varamo! Kaì ti blago meni, {ta te mu~i?
130 Ivan Negri{orac
Majka ulazi u kuhiwu.
SUSED: Pa, kako da ti kaèm, moj mili kom{o, tu smo, jedno uz
drugo, Bog zna koliko dugo, {tono kaù odvajkada!
OTAC: Pa jeste.
SUSED: O~evi na{i rodi{e se ovde, dedovi na{i rodi{e se ovde,
pradedovi i ~ukundedovi, svi na{i preci behu zajedno i
ìvqahu u miru i slozi! Je li tako?
OTAC: Tako je, brate! Neka tako i ostane!
SUSED: To i ja kaèm: neka tako ostane! Ali ne{to se, izgleda,
mewa? Neki su novi vetrovi po~eli da duvaju! Bog zna
odakle dolaze i kuda smeraju! Ko ih izaziva, ko vrtloì
nebeske struje i {aqe ih na nas, |avo }e ga znati!
OTAC: Ma ~ekaj, o ~emu ti pri~a{? Kakvi vetrovi, kakve
nebeske struje?
SUSED: Ne znam, prijane moj slatki, ne znam! I sam sam potpuno
zbuwen!
OTAC: Pa ~ime si ti to zbuwen?
SUSED: Ne znam ni sam! Ose}am da se ne{to de{ava, ne{to se
mewa i treba, vaqda, i mi tome da damo svoj doprinos!
Neki su novi vetrovi...
OTAC: (Nervozno)
Mani ti vetrove! Nego, reci ti meni, ima li izme|u nas
dvojice, izme|u na{ih familija kakvih nepre~i{}enih
ra~una?
SUSED: Boè sa~uvaj!
OTAC: Jesam li ti ja {togod naào u~inio?
SUSED: Ma jok, brate!
(Dodaje vi{e za sebe)
Dodu{e, ponekad si malo grub i neotesan, ali nije to tako
stra{no!
OTAC: Je li moja èna nekome {togod ru`no o vama rekla?
SUSED: Nije, brate, nikada! Ni mi, vala! Ni o woj ni o bilo kome
od va{ih!
OTAC: A da nije ovaj moj sin malo je, brate, mekan i razmaèn
da on nije u~inio {ta nevaqalo?
Majka ulazi, stavqa kafe na sto i seda.
SUSED: Ma kakvi, kom{o moj dragi! @iveli smo ko bra}a. Sve je
dobro, boqe ne moè biti!
OTAC: E pa, ra~unam, ako je tako, neka tako i ostane!
SUSED: Pa nek; ostane!
(Oprezno dodaje)
Ako bude moglo!
OTAC: Ma mo}i }e, moj kom{o, samo ako mi ostanemo qudi kao
{to jesmo?
SUSED: Jeste, vala! Mada ovi, mislim, ti {to rovare, ne pitaju
mnogo pravdu i po{tewe. Ko zna {ta nam sve predstoji?
Pomiwe se nekakva istraga!
OTAC: [to si, kom{o, tako ustra{en? Ma {ta da se desi, mi
ostajemo to {to jesmo! Prema tome, dabome: sve }e biti
kako teba!
SUSED: Daj boè!
(ûje se zvono na ulaznim vratima)
Ko je sad pa to?
(Ustaje)
Kom{ija, mogu li ja nekuda iza}i? Na druga vrata?
OTAC: Ne moè{, brate! Tu se ulazi kod onog ugursuza!
SUSED: (Nervozno se muva po sobi, zagleda kuda bi iza{ao)
Imate, vaqda, neki zadwi izlaz? Mislim, za slu~aj
opasnosti? Mora biti da ste ne{to predvideli?
Ponovo se za~uje zvono.
OTAC: Ma kakav zadwi izlaz! Kakva opasnost! @eno, deder,
pogledaj ko je to?
MAJKA: (Ustaje)
Dobro, sad }u ja!
SIN: A {to ste se vi, kom{ija, uzmuvali? Da se niste nekoga
upla{ili?
SUSED: Ja se nekoga upla{io? Koje{ta!
SIN: Pa sedite onda, popijte kafu do kraja! To je verovatno
onaj ugursuz! On stalno ulazi i izlazi!
132 Ivan Negri{orac
MAJKA: (Otvara vrata, razgovara s nekim, potom ulazi
Kafeyika, kojoj je te{ko odrediti pol)
Gospodin traì tebe!
SUSED: (Iznena|en i vidno uznemiren)
Mene? Kako mene? Pa ja sam u prolazu, ja upravo odlazim!
MAJKA: Ma ne vas, nego moga muà!
KAFEYIKA: (Obra}a se Susedu neprijatnim, metalnim glasom)
A otkud vi ovde?
SUSED: Samo {to sam u{ao, evo ni kafu nisam popio! Ali ja, evo,
ve} kre}em, moram da idem!
KAFEYIKA: Vi dobro znate da ovde ne bi trebalo da zalazite, zar ne?
SUSED: (Pokorno)
Pa da, naravno! Kako da ne!
OTAC: [ta vi to govorite? Gde ne bi trebalo da zalazi?
SUSED: (Zbuweno)
Pa da, nema smisla! Evo, kafu nisam ni ispio do kraja!
OTAC: (Gura ga da sedne)
Ma sedi, ~ove~e, popij to na miru!
SUSED: (Na ivici o~ajawa)
Ma nije mi do kafe! Ja idem, ja odlazim!
KAFEYIKA: Idite kuda god ho}ete! Ali vi dobro znate da niste smeli
ovde da navra}ate! To je sve {to imam da vam kaèm.
Uostalom, bi}e jo{ razgovora!
SIN: Boè, kakva je ovo rasprava?
MAJKA: (Iznervirano)
A da to gopsodin, mo`da, u na{oj ro|enoj ku}i, ne preti
na{im gostima?
SUSED: Kom{inice, nemojte tako! Nisam ja va{ gost! Ja sam samo
navratio!
OTAC: Nije {ija nego vrat!
MAJKA: Pa, vaqda, vi imate pravo da navratite kod koga ho}ete?
Ne}e vam niko odre|ivati s kim }ete kafu da pijete?
KAFEYIKA: To }emo tak videti {ta }e se odre|ivati a {ta ne}e. Ne
prejudiciramo stvari!
SUSED: (O~ajno)
Ali, molim vas, pogledajte i sami! Ja kafu nisam ni
popio! Ma nisam je, takore}i, ni pipnuo!
KAFEYIKA: Idite, sad! Ali jo{ }emo mi o svemu razgovarati!
SUSED: (Odlazi unatra{ke, klawaju}i se)
Dovi|ewa, dovi|ewa. qubim ruke!
MAJKA: E poqubi |avola u ruku, dabogda! [ta mu se klawa{?
Kafeyika zagleda sobu, otvara vrata, virne u susedni stan.
SIN: Kevo, {ta je ovo? Ja ovde ni{ta ne razumem!
MAJKA: Je li, ~ove~e? Kakav je ovo glavati gospodin?
OTAC: Ma nije to nikakav gospodin!
MAJKA: Vidim ja da nije gospodin! Ali ko je on?
OTAC: Nije on!
MAJKA: Kako nije on? A ko je on ako nije on?
OTAC: On je, u stvari, ona!
MAJKA: Molim? To ~udo je ènsko?
SIN: Vidi{, kevo, to da li si ènsko ili mu{ko, to je danas
sasvim privatna stvar. Strogo intimna. Takve stvari nisu
za javnost!
MAJKA: Neverovatno! Pogledaj samo kako je debela, pa defor-
misana, pa ru`na? Gospode Boè, samo joj metla fali pa
da poleti!
SIN: A jesi li joj glas ~ula? Wen glas zve~i ko pocinkovani
lim!
MAJKA: Je li ti, nakazo!
Kafeyika, ne obra}aju}i pa`wu na prisutne, nastavqa sa inspekcijom
stambenog prostora.
OTAC: @eno, bre, pazi na re~i!
MAJKA: A {to? Zar ovo nije nakaza?
OTAC: Pa dobro, malo se ugojila! Sad je u godinama kad se sve
lepi za wu!
MAJKA: [ta u godinama? Zar misli{ da je ikada bila lep{a?
OTAC: [ta ja znam. To je wena stvar!
134 Ivan Negri{orac
SIN: A otkud ti, }ale wu zna{?
OTAC: Iz kafane. Pre nekoliko godina je preuzela kafanu, i
pravo da ti kaèm, nije bila lo{a. Daje nam pi}e na
veresiju.
MAJKA: Ja od we ni orah iz ruke ne bih uzela!
SIN: ]uti, kevo, boqe {to je takva! Kad je }ale u kafani,
sigurna si da se ne kurva!
OTAC: Mar{ ti, majmune jedan! Tako za oca da govori{?
MAJKA: Bogami, ovako ènsko mora pi{toqem da hvata mu{karca!
Nema joj druge!
OTAC: Ma pusti je! Kaèm ti, nije ona tako lo{a!
MAJKA: (Prilazi Kafeyiki)
Ej, gospoja! Ili gospodine, {ta li si! Ima neki koji tvrde
da si ti ènsko! Je li to istina?
KAFEYIKA: Molim? Meni ne{to kaè{?
MAJKA: Tebi, tebi, kome bi drugome?!
KAFEYIKA: (Zuri u wu nekoliko trenutaka, a onda drekne)
Mar{ u kujnu!
MAJKA: (Ustuknu korak-dva)
Molim?
KAFEYIKA: ûla si, smesta bri{i u kujnu! Jesi li oprala sudove, jesi
li spremila ve~eru? Mar{ na posao!
OTAC: Hajde, èno, kreni!
MAJKA: (Ocu, iznena|eno)
Ma zar i ti...?
OTAC: Hajde, bez rasprave! Na posao!
Majka odlazi gun|aju}i.
KAFEYIKA: I malog! Skloni i malog! Treba ne{to da razgovaramo!
SIN: ([apu}e mu)
Slu{aj, }ale, sa ovakvom nakazom od ène slobodno te
mogu ostaviti nasamo. Drì se i ne popu{taj po cenu
ìvota!
(Teatralno)
Zbogom, o~e! Da se oprostimo!
(Ho}e da ga zagrli)
OTAC: (Odguruje ga od sebe i izvodi napoqe)
Hajde, hajde, ne {ega~i se!
KAFEYIKA: E tako, sad na miru moèmo porazgovarati!
OTAC: Pre svega, da sednemo! Kao qudi! Jesi li za neko pi}e!
KAFEYIKA: Ne, nikakvo pi}e! Se{}emo, ali ne za pregovara~ki sto.
Nisam ja do{la da mi pregovaramo!
OTAC: Ne znam za{to si do{la, ali sedi, opusti se i ose}aj se
kao u svojoj ku}i!
KAFEYIKA: Kaè{, kao u svojoj ku}i?! To si rekao?
OTAC: Pa to se tako kaè! Ose}aj se kao u svojoj ku}i to
zna~i...
KFEYIKA: Mani se ti tuma~ewa! To mene ni malo ne zanima! Nego da
mi pre|emo na stvar!
OTAC: Da pre|emo!
KAFEYIKA: (Trqa vr{ak nosa)
Elem, sastali smo se pre nekog vremena i ve}ali {ta nam
vaqa ubudu}e ~initi.
OTAC: Ko je ve}ao?
KFEYIKA: û}e{. I zakqu~ili smo nekoliko stvari koje }e pre-
sudno delovati na budu}i razvoj u celini.
OTAC: U celini? Kako u celini?
KAFEYIKA: Da, ba{ tako. Mislim da to otvara veliku perpsektivu za
sve nas. Ni{ta vi{e ne}e biti kao {to je bilo!
OTAC: Tako zna~i.
KAFEYIKA: Tako. Naàlost, prime}ene su mnoge negativne pojave koje
u najkra}em roku moraju biti uklowene. Neke od tih
pojava, pa ~ak wihov ve}i deo, ti~u se tebe li~no!
OTAC: Mene li~no.
KAFEYIKA: Tebe, tebe! Nemoj se ~uditi!
OTAC: Pa {ta je to, za ime Boga!
KAFEYIKA: Zna{ ti i sam! Uzmimo, na primer, tvoje pona{awe u mojoj
kafani!
OTAC: Pa {ta s tim?
136 Ivan Negri{orac
KAFEYIKA: Jesmo li mi, odavno jo{, omogu}ili na{oj klijenteli da
koristi odloèno pla}awe?
OTAC: Jeset, davali ste na veresiju! Pa {ta?
KAFEYIKA: A koliko si ti koristio tu sjajnu marketin{ku ponudu?
Reci, koliko?
OTAC: Pa, tu i tamo!
KAFEYIKA: Ne tu i tamo nego slovima i brojem dva puta za posledwe
tri godine!
OTAC: Pa?
KAFEYIKA: [ta, pa, kako pa? Pa je li to u redu?
OTAC: Slu{aj ti mene! Jesam li ja tebi sve uredno pla}ao? U
gotovom?
KAFEYIKA: Jesi!
OTAC: Pa {ta ona ho}e{?
KAFEYIKA: Ali za{to da ne koristi{ mogu}nost odloènog pla-
}awa? Mi smo to izvrsno smislili! I to samo za na{e
stalne mu{terije!
OTAC: To meni ne treba!
KAFEYIKA: Kako ti ne treba? Kad si ti, recimo, ~astio celu kafanu?
Jesi li ikada muzi~arima platio za blistav nastup? Da li
si ikada doveo prijateqe na ve~eru? A o specijalnim
uslugama na{eg ènskog osobqa i da ne govorimo!
OTAC: Ama ni{ta mi od toga ne treba. [ta }e mi?
E, to ne moè tako. Sve to predstavqa ponudu na{e
ugledne ku}e i to se mora koristiti! Izvoli, posluì se,
ubeleì}emo te u kwigu i na kraju meseca naplatiti! Eto,
to je posao! A ne, popije{ jedno pivo ili ~a{u vina, a
onda ruku vi{e ne uvla~i{ u yep!
OTAC: Pa ne}e{ mi vaqda odre|ivati {ta }u ja piti? I na {ta
}u tro{iti svoje novce?
KAFEYIKA: Eto, vidi{ li kakako si staromodan! Ti si, dragi moj,
~ovek sasvim prevazi|enih shvatawa! Pa nije re~ o tome
da neko treba da ti odre|uje {ta }e{ piti i na {ta }e{
tro{iti novac!
(Trqa vr{ak nosa)
Ti treba sam da shvati{ {ta se od tebe u zajednici
o~ekuje! I sam da preduzme{ korake koji koriste za-
jednici! A ne ovako, da moramo da te opomiwemo i, ne daj
Boè, prisiqavamo na ono {to je tvoja sveta du`nost!
OTAC: (Izazovno)
Ma koga }ete vi da prisiqavate?!
KAFEYIKA: Ja to samo tako kaèm. Ne daj Boè! Ali da zna{, svi smo
veoma, veoma nezadovoqni tvojim pona{awem!
OTAC: Ko to mi? Da ~ujem?
KAFEYIKA: (Uzima {oqicu kafe, sr~e)
A ti, kao, ne zna{ ko?
OTAC: Ne znam, reci!
Svi! Svi smo tobom nezadovoqni! I pekar, koji kaè da
kod wega uzima{ samo dve vekne hleba dnevno, a nikad
nikakva peciva, nikakve kola~e ni {trudle nisi traìo!
OTAC: Pa {ta? Moja èna sama prvi poga~ice s ~varcima, i
kiflice s makom, pa pitu s vi{wama...
KAFEYIKA: Mani se ti uzaludnih obja{wavawa! Ne}e ti to pomo}i!
Mesar kaè da je tvoja potro{wa mesa skandalozno mala.
Neki put uzme{ junetinu za supu, krmenadle, {kembi}e,
yigerwa~u i takve sitnice. A kad si kupio biftek, {unku
ili kulen? Ili ne{to tako delikatesno?
OTAC: Pa {ta }e mi? Ja u svom dvori{tu imam koko{arnik! Sam
gajim ìvinu, imam jaja i pile}eg mesa! Odgajim i poneku
patku! Ujesen zakoqem sviwu, u zamrziva~ ostavim mesa,
pa bogami napravim {unke i kobasice! Meni je tako
lep{e!
KAFEYIKA: (Ponovo srkne kafu)
Ostavi se ti tvojih pri~a! Ne batrgaj se, yabe tro{i{
snagu! Piqar svedo~i da kod wega tvoja èna pazari
jednom dvaput nedeqno! Pa to je nedopustivo, ~ove~e
bo`ji!
OTAC: Ali ja imam svoju ba{tu! I mladi luk, i krompir, i
salatu, rotkvice, spana}, gra{ak, boraniju. Imam sve {to
mi treba!
138 Ivan Negri{orac
KAFEYIKA: Ama nikoga se ne ti~e {ta ti ima{ u ba{ti! Ali ti u
prodavnici mora{ da kupi{ ono {to se od tebe o~ekuje!
(Trqa vr{ak nosa)
[ta misli{ kako bi to izgledalo kad bismo svi po~eli da
negujemo vo}e i povr}e u svojim dvori{tima! Pa
prodavnice bi propale!
OTAC: [ta se to mene ti~e! Moja je ba{ta i u woj }u sejati {ta
mi je voqa!
KAFEYIKA: E to ne}e mo}i?
OTAC: E bogami ho}e!
KAFEYIKA: Ja ti kaèm da ne}e!
OTAC: A ja ti kaèm da se nosi{ u tri...
KAFEYIKA: Molim?
OTAC: Ne moram ni da dovr{im, je li? Zna{ ti i sama kud treba
da se nosi{!
KAFEYIKA: Ovo je skandal!
OTAC: Ovo je moja ku}a i mar{ napoqe!
MAJKA: (Uzrujana ulazi u sobu)
Pa {ta je sad? [ta se de{ava?
KAFEYIKA: (Ocu)
Ti mene izbacuje{ napoqe?!
OTAC: (Prete}i polazi prema woj i prstom pokazuje na vrata)
Mar{!
MAJKA: ûla si! Mar{ napoqe, nakazo jedna!
KAFEYIKA: Upomo}! Ubi}e me!
ZAMRAÊWE
II ÎN
KAFEYIKA: Upomo}! Ubi}e me!
Vrata se hitro otvaraju, Komandos upada s oru`jem na gotovs.
KOMANDOS: Stoj! Da se niko nije mrdnuo!
OTAC: Qudi, {ta je sad ovo?
KOMADOS: (Drè}i oru`je na gotovs)
Pitam vas: sta se ovde dogadza?
MAJKA: (Obra}a se Ocu)
Ko je sad pa ovaj?
OTAC: Pojma nemam!
MAJKA: Boè, ala mu je lice flekavo!
KOMANDOS: Tisina tamo! Da niko nije pisnuo!
KAFEYIKA: Ja }utim! Ja se ne bunim, gospodine! Molim da se to ima u
vidu!
MAJKA: (Obra}a se Komadosu)
Ma {ta ti ho}e{? Upada{ nam u ku}u kao kakav lopov i
jo{ vi~e{ i nare|uje{!
KOMANDOS: Cut!
MAJKA: [ta cut! Ti meni cut u mojoj ro|enoj ku}i! Sklawaj tu
pu{~etinu!
(Koraknu odlu~no s namerom da dohvati pruènu cev)
KOMANDOS: (Povla~i se tri koraka unazad)
Stoj, da se nisi makla! Pucacu!
MAJKA: Ma pucaj, bedo lopovska! Pucaj, ako sme{!
Natr~ava na Komandosa koji je kundakom udara u trbuh, a onda i za vrat.
Majka pada u nesvest.
KOMANDOS: Tako, sad ce biti mir!
OTAC: (Istupi nekoliko koraka)
Ma {ta mi to uradi sa ènom, majku ti banditsku!
KOMANDOS: Stoj! Stoj, pucacu!
OTAC: Ma jesi li ti pri sebi, bedo vojni~ka! @enu si mi udario!
KOMANDOS: Stoj! Stani uza zid! Odmah! Inace, pucam!
140 Ivan Negri{orac
KAFEYIKA: Evo, gospodine, ja sam ve} stala uza zid!
OTAC: êkaj da vidim je li mi ìva èna! Mo`da si joj vrat
skrhao, sunce ti bogovo!
KOMANDOS: Odstupi! Brojim do tri! Jedan, dva...
(Otac se povla~i do zida)
tri! Tako.
Sin ulazi u sobu.
SIN: [ta je ovo? Kakva je to galama?
(Videv{i Majku na podu, zgrane se)
Majko, maj~ice!
(Potr~i prema woj)
KOMANDOS: Stoj! I za tebe vazi! Uza zid!
SIN: (Kle~e pored Majke)
Ali to je moja majka! [ta ste joj u~inili? Je li ìva?
KOMANDOS: Ziva, ziva, nego sta! Uza zid! Nece biti milosti ako ne
postupite po naredzewu! Uza zid!
SIN: (Povla~i se prema zidu)
]ale, {ta se ovo de{ava?
OTAC: Pojma nemam!
SIN: Pa ko je ovaj razbojnik?
KOMANDOS: Ne vredzaj tamo! Inace cu ti sasuti rafal u trbuh!
SIN: (Ocu, tiho)
Pogledaj {to mu je faca flekava! Mora da ima neko
gqivi~no oboqewe!
OTAC: Kanda mu je obraz bu|av!
SIN: (Komandosu)
Dobro ho}ete li nam kona~no re}i ko ste vi i {ta
traìte u na{oj ku}i?
KOMANDOS: Jezik za zubima! Da vise ne cujem ni jednu jedinu rec!
KAFEYIKA: Mladi}u, smirite se, zaboga! Zar ne vidite da gospodin
misli sasvim ozbiqno!
KOMANDOS: (Vadi mobilni telefon i nekog naziva)
Alo! Da, stigao sam na ciq! Ovde je pravo osiwe gnezdo,
ali sve ih drzim na nisanu! Docek je bio krajwe neprija-
teqski! Naoruzani pojedinci pokusali su sa pruzawem
aktivnog otpora!
OTAC: Laè{, bando bu|ava!
KOMANDOS: (Ocu)
Stoj, ne mrdaj! Stani uza zid!
(Ponovo govori u slu{alicu)
Eto, culi ste! Ponovo je pokusano sa aktivnim otporom!
Okruzewe j e sasvim neprij ateqsko i nij e lako
kontrolisati situaciju!
(Pauza)
Svakako!
(Pauza)
Nasa poruka bice sasvim jasna! Budite bez brige! Zavr-
savam! Gotovo!
SIN: I?
Ho}ete li nam najzad objasniti {ta se ovo de{ava?
KOMANDOS: Hocu, sa zadovoqstvom cu objasniti! Dakle, da znate: vase
ponasawe se vise nece tolerisati! Ovo je posledwa
opomena!
SIN: Kakvo pona{awe? [ta s nama nije u redu?
KOMANDOS: Znate vi dobro! Uostalom, pitajte svoga oca! On najboqe
zna sta je sve ucinio! Ali da znate: gotovo je sa
tolerisawem vase samovoqe!
SIN: Kakve samovoqe? U ~emu je stvar?
KOMANDOS: Dosta vise! Ne pravite se ludi! Ovo vam je posledwa
opomena i posledwa sansa! I da znate: mi cemo se vratiti!
Sigurno cemo se vratiti!
SIN: Ali za{to?
KOMANDOS: Tisina! A sad se svi okrenite prema zidu!
(Oni se okre}u)
Tako! Ti, debeli, gledaj na sat! Hocu da se tri minuta
niko s mesta ne pomakne! Jasno?
KAFEYIKA: Jasno!
KOMANDOS: (Izlazi iz sobe, na vratima dovikuje)
U redu pocni sa odbrojavawem!
Nekoliko trenutaka vlada potpuna ti{ina.
SIN: Dobro, }ale, ko je ovaj?
OTAC: Pa kaèm ti da pojma nemam! Nikad ga u ìvotu nisam
video!
KAFEYIKA: Ti{ina vas dvojica!
142 Ivan Negri{orac
OTAC: Ma {ta ti galami{, gwido jedna!
KAFEYIKA: Bez vre|awa, molim! Gospodin mi je naloìo da brinem o
vama!
OTAC: Niko ti nije rekao da moè{ da nas u}utkuje{! I zato
gledaj na sat i jezik za zubima!
KAFEYIKA: Dobro, dobro, samo ti izigravaj buntovnika! Obi}e ti se
to o glavu!
SIN: (Osvr}e se)
Boga mu, }ale, keva se jo{ ne mi~e! Ja moram da pogledam
{ta je s wom!
KAFEYIKA: Ne mrdaj! Gospodin je rekao da ne mrdnete s mesta!
SIN: Ma {ta si se ti razgalamio?!
OTAC: Nije razgalamio, sine moj! Treba razgalamila! Na{
straàr je, za~udo ènsko!
SIN: Ah, da! Zaboravih tu tu`nu ~iwenicu!
KAFEYIKA: Bez komentara, molim!
SIN: (Ocu)
Stvarno sam ostao bez komentara! Te{ko je utuviti u
glavu da je ovo ~udo ènskog roda!
KAFEYIKA: Moja polna pripadnost se vas ni malo ne ti~e!
SIN: (Sasvim se okre}e od zida, ali se ne mi~e s mesta)
Pa normalno da nas se ne ti~e! Zar ima budala na svetu
koje se to ti~e?
OTAC: Bogami, sinko, nisam siguran da je iko, ikada, igde dirnuo
u wenu ènstvenost!
SIN: (Odmahnu rukom)
@enstvenost? Pih!
KAFEYIKA: Samo vi lajte! Zapamti}u vam ja ovo!
SIN: (Posmatra majku)
Mama! ûe{ li me?
OTAC: (Pogleda u Sina, pa se i on sasvim okrene)
Ne mi~e se?
SIN: Ne.
OTAC: Onaj divqak ju je gadno opau~io!
SIN: (Kre}e prema majci)
Ma ja moram da pogledam {ta je s wom!
KAFEYIKA: Stoj, ne mi~i se! Prijavi}u te kad onaj gospodin ponovo
do|e!
SIN: (Okre}e se Kafeyiki)
Ej, luda glavo, moram da vidim {ta mi je s mamom!
KAFEYIKA: Ne dozvoqavam! Mora{ sa~ekati da istekne i tre}i
minut!
SIN: Zna{ {ta, debela? Nosi se ti u tri ...
(Odmahne rukom i po|e prema majci)
Ma ne}u da poganim jezik!
KAFEYIKA: Pobuna, zna~i pobuna! Znala sam ja: svi ste vi divqaci,
obi~ni divqaci!
SIN: (Prilazi majci, klekne pored we, dodiruje joj lice i
lagano prstima trqa slepoo~nice)
Mama, mamice! Probudi se!
OTAC: (Prilazi)
Di{e li?
SIN: (Podiè glavu)
Di{e, ìva je! Donesi vode u nekom lon~etu!
OTAC: (Okre}e se prema kuhiwskim vratima)
Ubi}u nekoga zbog ovoga! Ho}u, ~asti mi!
KAFEYIKA: Gotovo je, istekla su tri minuta!
OTAC: (Izlaze}i)
Umukni, nakazo!
KAFEYIKA: Dobro, dobro, samo ti vre|aj!
(Trqa vr{ak nosa)
Podvu}i }emo mi crtu ispod svega, pa }e ra~un pokazati
kolika su ~ija dugovawa!
(Izlaze}i pripreti prstom)
Vide}emo se mi jo{!
SIN: (Drmusa majku)
Mama, otvori o~i, molim te!
OTAC: (Donosi lon~e)
Evo vode, poprskaj joj ~elo!
144 Ivan Negri{orac
SIN: (Kvasi joj slepoo~nice)
Mamice, razbudi se!
OTAC: (Stoji iznad glave Majci)
Di{e li jo{?
SIN: Di{e, di{e! Mama!
(Lagano je pqeska po obrazxima, ona otvara o~i)
Evo, progledala je! Mama, ~uje{ li me?
MAJKA: (Najednom razbu|ena, ne vidi Oca)
[ta vi~e{, dete? ûjem te, naravno da te ~ujem!
SIN: Kako se ose}a{?
MAJKA: Dobro je, ne{to me samo glava boli! Tu, u zatiqku! A {to
pita{?
SIN: Pa, eto, onaj te idiot udario ba{ vojni~ki!
MAJKA: Zna~i, opet me je tukao! Vrati}u mu ja sve to jednoga dana!
Vrati}u, pa kud puklo da puklo!
SIN: Kome }e{ da vrati{, mama?
MAJKA: Pa wemu, tvom ocu! Zanemo}a}e on, pa{}e u postequ! A
onda }e videti svoga Boga!
OTAC: O ~emu ti pri~a{, luda glavo?!
MAJKA: (Okre}e glavu prema wemu, tek sad ga prime}uje)
Zna{ ti dobro o ~emu!
OTAC: Kanda ti se mozak pomerio! Ne zna{ o ~emu govori{?
MAJKA: Znam, znam! A zna{ i ti!
SIN: Kevo, nije ti }ale ni{ta uradio! Nego onaj ludi vojnik,
se}a{ ga se?
MAJKA: Kakav vojnik? [ta mi je uradio?
OTAC: Udario te kundakom u trbuh pa za vrat! Eto {ta je uradio!
Zvono na vratima.
SIN: Ko je sad to?
MAJKA: êkaj da ustanem! Ja }u pogledati!
SIN: Lezi tu i ne mradaj! ]ale, daj da prenesemo mamu u
kuhiwu!
Nose je u susednu prostoriju, ona se buni. Potom se vra}aju.
OTAC: Idi ti, pogledaj ko je!
Sin otvara vrata, ulazi Sused.
SUSED: Dobar dan, drage moje kom{ije!
OTAC: (Pravi se da ga ne vidi, govori za sebe)
Opet ovaj smrad!
SUSED: Kom{o moj dragi, {ta se to desilo?
OTAC: (Najzad ga udostoji pa`we)
A {ta bi trebalo da se desi?
SUSED: ûjem da su bili! Zar je ve} po~ela istraga? [ta su
hteli?
OTAC: Ma ko? O ~emu ti govori{?
SUSED: Kom{o moj dragi, preda mnom bar ni{ta ne morate
skrivati!
SIN: Ma ni{ta mi ne skrivamo!
SUSED: Pa, onda, recite! Podelite svoju muku sa mnom! Mo`da
vam mogu pomo}i!
OTAC: Nema tu nikakve tajne! Prosta stvar! Uleteo nam u ku}u
nekakav manijak, obu~en u maskirnu uniformu, drào nas
neko vreme na ni{anu, ne{to vikao i pretio, a onda
nestao kao dim! Eto, to je sve!
SUSED: Ne}e biti da je sve tako prosto i naivno! Ne}e biti!
OTAC: Nema druge, mora da je taj tip utekao iz ludnice! Ve} }e ga
uhvatiti i odvesti tamo gde mu je mesto!
SUSED: Ne}e biti, moj dobri kom{o! Drugi su to vetrovi!
OTAC: Ma {ta ti stalno s tim vetrovima, smrade jedan!
SUSED: [ta se odmah qutite? Samo poku{avam da razumem {ta se
de{ava! I hteo bih da vam pomognem!
OTAC: Nemoj, du{e ti, nemoj mi pomagati! Dovoqno je da mi ne
odmaè{, a pomagati vala ne mora{!
SIN: êkaj, stari, polako! A za{to vi, kom{o, kaète da neki
novi vetrovi duvaju? Kakvi vetrovi? Na {ta vi mislite?
146 Ivan Negri{orac
SUSED: Ne znam ni ja {ta se to de{ava! Svi slutimo da }e uskoro
postati mogu}e i ono {to je ranije izgledalo sasvim
nemogu}e! Svet se mewa! Druga~ije je nego {to je nekad
bilo! Osim toga...
SIN: [ta?
SUSED: Osim toga stalno se pri~a o nekakvoj istrazi!
SIN: O kakvoj istrazi!
SUSED: Ne znam.
SIN: Ali kakve to veze ima s nama?
SUSED: Nikad ne zna{ kakve to veze moè imati!
OTAC: Ma pro}i }e sve to! Kao {to je i do sada prolazilo!
SUSED: Pro}i }e, znamo mi to! Ali {ta }e se s nama u tom
prolaèwu desiti, to je pravo pitawe, dragi moj?
SIN: Pa jeste! Moè bidi dobro, a moè i zlo!
SUSED: Bojim se da dobro ne moè biti! Samo zlo!
SIN: Ne preterujte, kom{ija!
SUSED: Slu{ajte, mladi}u! Mi smo mali, sitni i nemo}ni! Nas
niko ni{ta ne}e pitati! Ali ako nas ne}e pitati, to ne
zna~i da ne}emo biti odgovorni za svoju sudbinu! Zato
pamet u glavu!
OTAC: Ma koje{ta! [ta mi ko moè?! Imam ku}u i ovo malo
oku}nice, imam svoj posao, porodicu, ne{to sitne ne-
kretnine i to je sve! Kome bih ja mogao smetati?
SUSED: Nikad se ne zna ~iji ste trn u oku, dragi moj kom{ija!
OTAC: Sve }e to pro}i! Dune vetar, podigne pra{inu, {to{ta se
napra{i, ali sve ostane na svom mestu!
SUSED: Ne}e tako biti! Drugo je ovo!
Za~uje se zvono.
SUSED: Kuku meni, {ta }u sad?
OTAC: [ta si se, jado, upla{io?
SUSED: Kako {ta? Pa kud }u sad da iza|em? Opet }e me uhvatiti!
Sin otvara vrata, ulazi Podstanar.
PODSTANAR: Dobar dan, kom{ije!
SUSED: (S vidnim olak{awem)
Dobar dan!
OTAC: Ja sam tebi rekao da mi nismo nikakve kom{ije! I zato ne
izazivaj jer }e{ lo{e pro}i!
PODSTANAR: A vi mi pretite?
(Susedu)
Kom{ija, jeste li ~uli da mi je pretio?
SUSED: Ni{ta ja nisam ~uo! Ko vam je pretio?
PODSTANAR: A tako zna~i! Pravite se ludi!
SUSED: Koje{ta, za{to bih se ja pravio lud!
OTAC: (Podstanaru)
Hajde, hajde, dosta si trabuwao! îsti se odavde!
PODSTANAR: (Prete}i)
Brzo }emo mi videti ko }e se odavde ~istiti!
OTAC: (Po|e prema wemu prete}i)
Ma gubi mi se s o~iju, majku li ti qigavu! Zgromi}u te!
PODSTANAR: (Beì prema vratima svoga stana)
Evo, evo ga, opet mi preti!
OTAC: Mar{, pseto jedno!
Podstanar izlazi, zatim proviri na vrata.
PODSTANAR: I da zna{, vrati}u se ja brzo! Ali }emo malo druga~ije
razgovarati!
OTAC: Ku{!
Podstanar hitro zatvara vrata.
SIN: ]ale, {to ga ti toliko psuje{?
OTAC: Takve tipove nikada ne moè{ dovoqno napsovati!
SIN: Ma i on je ~ovek! I on ima du{u!
OTAC: ôvek moda jeste, ali du{u zasigurno nema! Deset godina
ìvi ovde a ne pla}a ni stan, ni grejawe, ni struju, ni
vodu, ba{ ni{ta to moè samo bezdu{an ~ovek!
SIN: (Odlazi u kuhiwu)
Odoh ja da pripazim na mamu!
SUSED: Ma je li mogu}e, kom{o, da on ba{ ni{ta ne pla}a? I to
deset godina?
OTAC: Mogu}e je! Nego {ta nego mogu}e! A uz to ne}e ni da
napusti stan koji je okupirao!
148 Ivan Negri{orac
SUSED: O Jezus Marija, zar i tako ne~ega ima?!
Zvoni telefon.
OTAC: (Diè slu{alicu)
Alo! Da!
(Pauza)
Jeste ja sam! Ko? Aha, opet ti? Pa {ta ho}e{?
(Pauza)
O ~emu? O ~emu mi imamo da razgovaramo?
(Pauza)
Ma oka~i ti to ma~ku o rep! I nemoj da te vi{e zateknem
u blizini moje ku}e jer }u te ìvog odrati!
(Tresne slu{alicu)
SUSED: Al ste vi, gospon kom{ija, preki i o{tri! Ko vas je tako
naqutio?
OTAC: Zamisli opet se javqa ona beda od Kafeyike! Ma samo
{to mi je oti{la iz ku}e, a ve} ima neke nove predloge,
pomiwe neke pregovore i razgovore. Ja mislim da je svet
na~isto poludeo!
SUSED: Kom{o, ne ùri sa zakqu~cima! I ne odbijajte pregovore!
Pogotovo nemojte qutiti Kafeyiku!
OTAC: Ma za{to da je ne qutim? I ona mi je neka sila!
SUSED: Bogami i jeste! Koliko sam uspeo da saznam, od we ba{ i
dolaze neki novi vetrovi koji sada duvaju!
OTAC: Ti samo o tim vetrovima!
SUSED: Kaèm vam, ne qutite Kafeyiku! Postala je mo}na, jako
mo}na!
OTAC: Ma ko? Ona debele nakaza? Nemoj da je uhvatim, prikoqem
i pretopim u ~varke!
SUSED: Ha, ha, gospon kom{o, vi ste ba{ neki {aqivyija! Ali
nemoje mnogo pretiti, moè vam se sve to jednom vratiti!
Pri~a se da }e ona voditi istragu!
SIN: (Ulazi)
]ale, mama se sasvim pridigla! Idi malo kod we, izgleda
da ho}e ne{to da razgovarate!
Otac izlazi.
SUSED: A {ta je sa va{om gospo|om majkom, ako smem pitati?
SIN: Ne{to nije dobro, pa je prilegla! Nego jeste li videli vi
ovog na{eg podstanara?
SUSED: Da, ~udna neka osoba!
SIN: Znate, ja sam poku{ao s wim da porazgovaram. Ali on vam
je kao jeguqa ne moète ga uhvatiti, samo sklizne niz
prste!
SUSED: Da, problem je to!
SIN: Neobi~an ~ovek! On, koliko vidim, ìvi veoma lepo,
prili~no je bogat, ima dobra kola, ~esto izlazi, putuje po
svetu, nosi mobilni telefon. Pravi poslovni ~ovek, a ne
pla}a nam stan, struju, grejawe i vodu! ûdno!
Telefon zvoni.
SUSED: Bogami ~udno!
SIN: (Diè slu{licu)
Alo! Da! Jeste!
(Pauza)
Slu{ajte, svaka je pomo} dobrodo{la! Ja se slaèm,
potpuno se slaèm!
(Pauza)
Da, mislim da ni otac ne bi imao ni{ta protiv! Naravno,
ako je va{a ponuda dobronamerna!
(Pauza)
Molim? Kaète, da ne sumwam u to! Ako je tako, onda
do|ite da porazgovaramo!
(Pauza)
U redu! Dovi}ewa!
SUSED: A ko je, moli}u fino, to bio?
SIN: Ma ona debela Kafeyika! Ho}e opet ne{to da razgo-
varamo!
SUSED: E pa ja, onda, idem! Imam neka posla!
Kre}e prema izlazu. Tada se za~uje zvono na vratima. Sin otvara vrata,
ulazi Kafeyika sa ko`nom torbom o ramenu.
SIN: Pa otkud vi tako brzo? Odakle ste malopre zvali?
KAFEYIKA: Odnekuda iz daleka. A ipak sasvim blizu. Mi smo,
mladi}u, i nepojamno daleko i neverovatno blizu!
SIN: Ko to mi?
150 Ivan Negri{orac
KAFEYIKA: (Okre}e se Susedu, trqa vr{ak nosa)
A ti opet ovde?
SUSED: (Nervozno)
Ah, eto, opet sam u prolazu! Ali vi ste obave{teni da }u
do}i. zar ne? Ja, dodu{e, nisam dobio dozvolu, ali...
KAFEYIKA: Nemoj sad o tome!
SUSED: (Pomirqivo)
Pa dobro, ja ionako ve} kre}em!
KAFEYIKA: Neka, neka, samo ti ostani! Treba}e{ nam!
(Okre}e se Sinu)
A Otac ti nije tu?
SIN: Tu je, brine o majci!
KAFEYIKA: A Podstanar? Je li on tu?
SIN: Mislim da jeste! A za{to?
KAFEYIKA: Zovi Oca! Odmah!
(Sin odlazi do vrata, otvara ih)
O~e, do|i ovamo! Imamo goste!
OTAC: (Ulazi, videv{i go{}u, vidno se razjari)
Sunce ti bogovo, {ta sam ti ja rekao?! E sad }u ti {iju
zavrnuti!
KAFEYIKA: Stoj! Da se nisi makao!
(Otac zastane)
Ako misli{ da smo sami i da moè{ da radi{ {ta ti
padne napamet, vara{ se! Nas osmatraju, da ne kaèm ba{
da nas drè na ni{anu, pa je boqe da ne pravi{ nikakve
gluposti! Svaki sumwivi gest mogao bi po vas kobno
zavr{iti! Ne {ali se glavom!
OTAC: (Okre}e se Sinu)
O ~emu ova gadura pri~a?
SIN: ]ale, oladi! Boqe da u miru porazgovaramo nego da bude
belaja!
OTAC: Ma o ~emu da porazgovaramo? Kakvog bi to bilo belaja?
KAFEYIKA: Ne pravi se lud! Ima mnogo toga o ~emu treba raz-
govarati!
OTAC: (Okre}e se Sinu)
Opet ova! Ma ko je wu poslao ovamo?
SIN: (Tiho govori Ocu)
O tome i ja razmi{qam }ale! Ali moramo je pustiti da
govori, pa }emo ne{to vaqda saznati!
OTAC: (Tiho)
Ni{ta mi se ovo ne dopada!
SIN: (Tiho)
Ni meni!
OTAC: (Tiho, ali qutito)
Ma razjuri}u ja bandu! I gotovo!
SIN: (Umiruju}i ga)
Polako, smiri se! Da ~ujemo {ta ho}e!
KAFEYIKA: (Susedu)
A {ta si se ti u}utao? Reci mi: je li ovde sve tako lepo i
idili~no da se nema o ~emu razgovarati?
SUSED: Ma nije, naravno da nije! Mnogo je ovde problema!
SIN: (Ukqu~uju}i se u razgovor)
Pa dobro, ho}ete li nam ve} jednom re}i koji su to
problemi?
KAFEYIKA: Sve vi to i sami znate! Uzmi, na primer, samo va{eg
jadnog Podstanara!
OTAC: I? [ta je sa tim bednikom?
KAFEYIKA: Eto, vidite kako vi o wemu govorite! On je za vas bednik!
OTAC: A {ta je drugo? Mo`da jo{ nikogovi}, ni{tarija, niko i
ni{ta, nula, u{tva, lezilebovi}, mo`da huqa, nakaza,
monstrum, ~udovi{te, odqud, manijak, mo`da probisvet,
suklata, govnara, jajara, secikesa, laòv~ina, tr~ilaà...?
Ho}e{ li jo{ da re|am?
KAFEYIKA: Bogami, ovo su ozbiqne stvari!
OTAC: Ho}e{ jo{? Bludnik, razvratnik, gre{nik, pokvarewak,
nevaqalac, ne~ovek i ra{~ovek, r|a, lupe`, bestija,
vucibatina, propalica, li~inar, vetrogowa, vetropir,
alamuwa, mlati{uma, protuva, bitanga, hoh{tapler,
varalica, smutqivac, bezo~nik, podvalyija, spletkar...
Sve je on to! Ho}e{ li jo{?
Ne treba hvala, i ovo je dovoqno. Problem je mnogo
ozbiqniji nego {to smo mi i pretpostavqali!
152 Ivan Negri{orac
SIN: I? [ta nameravate da u~inite?
KAFEYIKA: [ta? Sprove{}emo istragu i re{iti problem? I to
odmah!
SIN: E ba{ lepo od vas! Mislite da }ete uspeti da ga naterate
na pla}awe?
KAFEYIKA: Svako }e platiti ono {to treba da plati!
SIN: Kako mislite svako? Pa nema du`nika osim wega!
KAFEYIKA: (Vadi iz torbe svesku i olovku, obra}a se Susedu)
Ti, uzmi pero u desnicu ruku, pa zapisuj ovu stra{nu muku!
Da se sudi ~ija je krivica, pa da zlotvor crna bude lica!
SIN: Mili Boè, ~uda velikoga, |e ja videh junaka dobroga! On
}e pravo, po Bogu da sudi, da u sporu ostanemo qudi!
OTAC: [ta vi to bulaznite?
SIN: Ne bulaznimo, }ale, nego se pesni~ki nadme}emo!
OTAC: (Tiho, Sinu)
Nemoj ti da se zdruùje{ s tom fuwarom! Ne zna{ ti {ta
ona smera!
KAFEYIKA: (Susedu)
Dakle, pi{i: Zapisnik sa istrage vo|ene povodom slu-
~aja vre|ewa i maltretirawa jadnog Podstanara
izloènog agresivnom pona{awu svojih kom{ija.
OTAC: êkaj, stani! [ta to govori{?
KFEYIKA: Moram napraviti zapisnik! I moramo opisati predmet
istrage!
OTAC: A predmet istrage je to {to onu bitangu maltretiraju
nekakve kom{ije, je li tako?
Slu{ajte, takva prijava je nama zvani~no upu}ena! Mi
sada treba o svemu da porazgovaramo, da sa~inimo za-
pisnik, a nadle`ni }e na osnovu prikupqenih dokaza
doneti presudu. To je sve!
OTAC: Ama kakvo maltretirawe Podstanara, kakvi bakra~i!
Problem je {to on ve} vi{e od deset godina ne pla}a za
to {to ìvi pod ovim krovom! Ja ga, brate, izdràvam kao
da mi je sin! I ve} mi ga je dosta, prekipelo mi je!
KAFEYIKA: To {to je tebi prekipelo, to u ovom trenutku nije
predmet na{e istrage! Takvu prijavu nismo dobili!
OTAC: Pa evo, ja vam podnosim takvu prijavu! Prijavqujemo onu
fuwaru, onog giliptera, onog kriminalca da nam je zaseo
na grba~u i da nam ve} vi{e od deset godina si{e krv! On
je, brate, avet i pijavica! I molim vas, ma {ta molim
zahteva da nas oslobodite ove bede ili }u mu ja golim
rukama presuduti!
KAFEYIKA: Polako, bez pretwi!
OTAC: (Demonstrativno izlazi iz sobe)
[ta polako?! Ja to vi{e ne}u da slu{am! Imam pametnija
posla!
KAFEYIKA: Upozoravam vas da ovakvo pona{awe ne}emo tolerisati!
SIN: Pa dobro, ho}emo li najzad zapo~eti raspravu o uzroku
ovoga spora! A uzrok je {to Podstanar ne izvr{ava svoje
finansijske obaveze!
KAFEYIKA: Tokom istrage uze}emo u obzir i takve tvrdwe. Ali za
sada razmatramo iskqu~ivo prijavu koja nam je dostav-
qena!
SIN: A ko vam je tu prijavu dostavio?
KAFEYIKA: To, uop{te, nije va`no! Va`no je utvrditi ~iwenice.
SIN: A kome podnosite dokumentaciju? Ko su sudije?
KAFEYIKA: û}e se!
SIN: A protiv koga je prijava?
KAFEYIKA: Protiv po~inilaca ovog nedela.
SIN: Kakvog nedela?
KAFEYIKA: Sazna}ete!
SIN: A ko je osumwi~en?
KAFEYIKA: To }emo tek utvrditi.
SIN: Ne moète vi naknadno utvr|ivati ko je osumwi~en.
KAFEYIKA: Moèmo.
154 Ivan Negri{orac
SIN: Optu`nicu moète podi}i samo ako postoji neko osum-
wi~en, a vi u istra`nom postupku utvr|ujete je li
osumwi~eni kriv ili nije. Moète optu`nicu i
pro{iriti, i to je u redu. Ali ne moète zapo~eti
istragu bez sumwe u nekoga! Druga~ije ne moè!
KAFEYIKA: E vide}e{ da moè!
SIN: Pa dobro, jesmo li mi osumwi~eni?
KAFEYIKA: Ne znam ja! Ja samo radim svoj istra`ni posao!
SIN: Slu{ajte, pa to je protivno svakoj pravnoj logici! Toga
nema u zakonima!
Otac swe vra}a u sobu.
KAFEYIKA: Pa {ta? Ne}emo se mi dràti zakona kao pijan plota!
Uostalom, na{i pravnici }e na kraju svemu dati savr{enu
formu, budite u to sigurni!
SIN: Ne sumwam! Samo kako o~ekujete od nas da u~estvujemo u
ovoj raspravi, a da ne znamo ni ko je tuìlac, ni ko je
osumwi~en, ni ko je sudija, ni ko je svedok?
KAFEYIKA: Mora}ete! Hteli ne hteli, mora}ete!
OTAC: Ma ko }e morati, sunce ti kalajisano! Nemoj da te zadavim
ko i onog gmizavca!
KAFEYIKA: (Susedu, tiho)
Ni{ta se ne boj! Sve je pripremqeno! A ti svaku wegovu
pretwu i psovku zapi{i od re~i do re~i!
SIN: ]ale, smiri se! Pusti da na miru ispitam o ~emu se ovde
radi!
(Obra}a se Kafeyiki)
Za{to bi smo morali?
KAFEYIKA: Zato {to vas ne}emo pustiti da iza|ete iz ku}e dok sve to
ne obavimo!
OTAC: Molim?! E sad }u je zadaviti! Smo`di}u je kao gwilu
kru{ku!
SIN: A ko nas to ne}e pustiti?
KAFEYIKA: Vojska, vojska je svuda oko nas. A od vas se o~ekuje da
sara|ujete u skladu sa uputstvima koja dobijate! Nema
mrdawa!
OTAC: Kakva vojska, otkud vojska! [ta ova nakaza govori!
Prilazi vratima, poku{ava da ih otvori, ali ne moè. Spoqa se ~uje
glas Komandosa.
KOMANDOS: Ne pokusavaj! Nema izlaza!
KAFEYIKA: (Susedu)
Beleì{ li ti ove uvrede?
SUSED: Da, da, ne brinite!
OTAC: (Vra}a se)
Vrata su zakqu~ana. Kuda }emo sad?
Prilazi prozoru, otvara ga, tamo zati~e iscereno lice Komandosa sa
isturenom pu{~anom cevi.
KOMANDOS: Odbij!
OTAC: (Brzo zatvara okno)
Qudi moji, {ta je ovo? [ta se to de{ava?
KAFEYIKA: Ni{ta, ni{ta se ne de{ava! Samo sprovodimo istragu!
OTAC: Kakvu istragu? Pa zar smo mi lopovi da nas hapsite, sunce
vam àrko?!
KAFEYIKA: Ako ne moè druga~ije, mora}e tako! Nego da mi nasta-
vimo s radom! Zapisni~aru, pozovi `rtvu da d svoj iskaz!
Sused izlazi.
OTAC: Pa ne}e{, vaqda, tog giliptera... Pa zar on da...
SIN: (Prilazi Ocu)
]ale, idi ti do keve, vidi {ta je s wom! Sedi malo uz wu,
molim te!
OTAC: (Nevoqno pristaje)
Ama vidi{ li ti {ta ova radi? Kakvo je ovo vreme
nastalo!
(Izlazi)
SIN: (Obra}a se Kafeyiki)
Znate {ta, hajde da neke stvari malo razjasnimo! Recite
mi {ta vi u stvari ovom istragom ho}ete da postignete? S
kakvim ciqem radite sve ovo?
156 Ivan Negri{orac
KAFEYIKA: S kakvim ciqem? Mi samo èlimo da se ovde uvede red!
Da prestane nasiqe i da se po{tuju qudska prava! To je
sve!
Ulaze Sused i Podstanar.
SIN: Oko toga nema nikakvih problema! I ja bih da se uvede red
i da se po{tuju qudska prava! Pa hajde, onda, da
sara|ujemo! Za{to stalno name}ete razgovor u kome se bez
ikakvog razloga sukobqavamo?
KAFEYIKA: Pa pitaj svog oca! Nego da mi nastavimo s radom! Za-
pisni~aru, reci `rtvi da pristupi saslu{awu!
SUSED: Pristupi!
PODSTANAR: Pristupio sam!
SUSED: Pristupio je!
SIN: Oprostite, molim vas, za{to o Podstanaru stalno go-
vorite kao o `rtvi? Pa on upravo najvi{e ugroàva red!
On kr{i qudska prava!
KAFEYIKA: O ~emu vi to govorite?
SIN: Govorim vam da je ovaj ~ovek uzurpirao tu|u svojinu. On
wu koristi i odbija da za to pla}a nadoknadu. Ovaj ~ovek
ugroàva pravo raspolagawa privatnom svojinom. To je
osnovni uzrok svih nesporazuma.
KAFEYIKA: (Susedu)
Ni{ta jo{ nemojte beleìti!
(Sinu)
To {to vi govorite tek treba da ispitamo i razmotrimo.
Predmet na{e istrage u ovom trenutku je ne{to sasvim
drugo. Dakle, nastavqamo sa radom! Molim `rtvu da levu
ruku stavi preko grudi, {aku na srce, a desnu da savije i
podigne uvis!
(Pokazuje)
Evo ovako! Ponavqate za mnom re~i zakletve: Kunem se
da }u govoriti istinu i samo istinu, tako mi Bog
pomogao!
PODSTANAR: (Name{ta ruke, onda se prene)
êkajte, polako! Za{to to da kaèm?
KAFEYIKA: Takav je red! To se uvek govori pre svedo~ewa!
SUSED: Da, da, takav je red!
PODSTANAR: (Spu{ta ruke, povija se, trqa {ake)
Ali ja to... kako da kaèm... ja to... To se protivi mojim
najdubqim ube|ewima!
KAFEYIKA: (Spu{ta ruke, trqa vr{ak nosa)
A je li? Pa nisam to znala! Da ste mi to rekli, mogli smo
da izbegnemo formalnosti!
SIN: Ulaèm prigovor! Neka Podstanar objasni {ta u zaklet-
vi ima {to se protivi wegovim ube|ewima!
KAFEYIKA: Prigovor se odbija! A vi ne ometajte vo|ewe istrage! Vi
niste nikakav advokat i nemate prava da se upli}ete u ovo
saslu{awe!
SIN: U redu, hteo sam samo da pomognem! Znate, svima }e biti
veoma ~udno da je svedok optu`be odbio da poloì
zakletvu! I da ste vi to mirno prihvatili!
KAFEYIKA: Slu{aj, sinko, nemoj ti o tome brinuti! Ni{ta od ovoga
ne}e u}i u zapisnik, a usmena tvoja svedo~ewa moè{
oka~iti ma~ku o rep!
SIN: Zna~i, tako?
KAFEYIKA: Tako, dragi moj! Ali u znak mojih simpatija za tebe li~no,
u~ini}u ti: pita}u svedoka za{to ne}e da se zakune!
Dakle, reci mi {ta je u zakletvi protivno va{im
ube|ewima?
SUSED: Kako ste rekli, gospon?
KAFEYIKA: Ma ne pi{i ni{ta, rekla sam ti ve}! A vi, nevina `rtvo,
odgovorite!
PODSTANAR: Ja, kako da kaèm, ne mogu da se zakunem jer... ja, naime, ne
verujem u Boga!
KAFEYIKA: Ne verujete u Boga?
PODSTANAR: (Govori odlu~no, trqa {ake)
Da, ja ne verujem u Boga. Ja sam ~ovek modernih shvatawa,
imam dobar posao, kola, lepu zaradu. Imam i mobilni
telefon! Ne mogu ja verovati u Boga!
KAFEYIKA: Pa jeste, ne moète! A, uostalom, ko danas veruje u Boga?
PODSTANAR: Ma, naravno, to je prevazi|ena stvar!
158 Ivan Negri{orac
KAFEYIKA: Mo`da ste mogli da kaète bar prvi deo zakletve? I da
ne pomiwemo Boga! [ta mislite o tome?
PODSTANAR: (Povija se, odmahuje rukama)
Ne, verujte, to se toliko protivi mojim uverewima, mom
na~inu ìvota. Mislim, sav taj folklor, to prenemagawe!
Ja to, jednostavno, ne mogu!
SIN: Naravno da ne moè! Te{ko je govoriti istinu!
KAFEYIKA: Ne me{ajte se tamo! Nego da mi pre|emo na stvar! Za-
pisni~aru, beleì! Dakle, recite nam `rtvo, da li ste i
kako bili maltretirani u ovoj ku}i?
PODSTANAR: (Povija se i trqa {ake)
O, ~asni sude, to je duga, duga pri~a. Ja sam toliko mu~en i
poniàvan da sam hiqadu puta sebi rekao da meni ovde
sre}e nema! Ovde vladaju samo nasiqe, bol i patwa! I
rekao sam: ako nam Bog ne po{aqe neki spas, ko zna
odakle, iz neke druge zemqe, s neke druge planete, ako s
neba ne do|e spasewe, nema ìvota ovde, u ovoj ku}i!
SIN: Pa {to ne ode{ nekuda?
KAFEYIKA: Ti{ina tamo! A vi, nastavite! Recite nam kako ste sve
bili maltretirani?
PODSTANAR: Na razne na~ine, ~asni sude! Pre svega da kaèm da je moje
kretawe bilo ograni~avano brutalnom primenom sile.
Kad god je trebalo da pro|em kroz ovu ku}u, meni su pred
nosem zatvarana vrata i pretili su mi fizi~kom
likvidacijom. Stoga sam naj~e{}e bio primoran da
koristim zadwi ulaz u ku}u i da zaobilaznim putem
izlazim na ulicu.
SIN: (Ironi~no)
Stra{no!
PODSTANAR: Osim toga, oni su se prema meni pona{ali kao da ne
ìvimo pod istim krovom.
SIN: ûj sad ovo!
PODSTANAR: Niko od mojih poslovnih prijateqa nije mogao ovamo da
do|e. Nikad mi, recimo, nisu dozvolili da u ovoj sobi i ja
primam svoje goste!
SIN: Vidi, boga ti, sjajna ideja!
PODSTANAR: Ne treba, vaqda ni napomiwati da su mi zabrawivali da
koristim telefon! O porukama me nisu obave{tavali, kad
nekog nazovem odmah vi~u na mene i prekidaju mi vezu!
Morao sam zato da nabavim mobilni telefon, a vi znate
koliko to ko{ta, zar ne?
SIN: Pa {ta ho}e{? Da ti i mobilni pla}amo?
PODSTANAR: A zamislite: nikad ba{ nikad me nisu pozvali na nedeqni
ru~ak! @ivimo zajedno ve} petnaestak godina, kom{ije
smo, a ne zovu me na ru~ak! Sramota!
SIN: Ba{ sramota! Kako ti je tako ne{to palo napamet!
PODSTANAR: Ozbiqan problem je, ~asni sude, to {to meni iz stana
nestaju stvari. Ja ih uve~e ostavim na svoje mesto, kad
sutradan nema ih nigde. Jednostavno, nestalo! A posle tu
istu stvar na|em kod mojih dragih kom{ija!
SIN: (Iznervirano)
Laè{, lopove jedan! Navedi jednu jedinu tvoju stvar koju
si na{ao u na{em stanu!
PODSTANAR: (Najednom se qutnu)
âsni sude, ja ne mogu da dajem izjavu pod ovakvim
pritiscima! Ja ne}u da trpim uvrede!
SIN: âsni sude, vi imate posla sa ordinarnim laòvom!
KAFEYIKA: Molim vas, smirite se! Pustite nevinu `rtvu da d svoju
izjavu! Nastavite molim vas!
PODSTANAR: âsni sude, sve {to sam pomenuo predstavqa, ipak sitan
problem. Znate, meni jesu pretili likvidacijom, ali ja se
ne pla{im! Ipak, priznajem da sam se ozbiqno upla{io
kad su mi zapretili da }e mi decu ubiti, a ènu silovati!
SIN: Laè{, gwido!
KAFEYIKA: Ne me{aj se tamo! Zapisni~aru upi{i ovu intervenciju!
SIN: Ali ovo je ~ista la`! On uop{te nema ni ènu ni decu!
PODSTANAR: Ko nema? Ja? Ja imam tri ène i osmoro dece! [ta ti
misli{ ko sam ja?
160 Ivan Negri{orac
SIN: Ne znam ko si, ali nikakvu ènu i nikakvu decu ja ovde
nisam vi|ao. A pogotovo niko nije pretio da }e nauditi
nekome za koga ni ne zna da postoji! Ti si obi~an laòv!
PODSTANAR: Eto, ~asni sude, s wima se ne moè ìveti! [to god
kaète, odmah vas nazovu lopovom i laòvom! Takav je to
svet!
SIN: Pa {to ne ode{ od nas? [to si se zalepio kao pijavica?
KAFEYIKA: Mir, mir! Nevina `rtvo, imate li jo{ {ta da dodate?
PODSTANAR: Ni{ta vi{e ~asni sude, sem jedne molbe, razdvojte nas,
ako Boga znate! Neka oni ìve u svom stanu, ja u svome, pa
da zavlada mir! Da zazidamo ova vrata, da meni probijemo
izlaz na ulicu i da se mirno razi|emo!
SIN: Pazi, boga mu! Mudar si ti! Da odvoji{ deo tu|e ku}e!
Kako ne bi!
KAFEYIKA: Dobro, nevina `rtvo, zahvaqujem se na saradwi! Recite
mi ho}e li neko iz va{e porodice da d izjavu?
PODSTANAR: (Nervozno)
Ne, ne, ne treba! Oni mogu samo da ponove ono {to sam ja
ve} rekao!
KAFEYIKA: Pa ni to ne bi bilo lo{e za ovu istragu. Neka pristupi
neko od wih!
PODSTANAR: Naàlost, ne moè niko!
KAFEYIKA: A za{to?
PODSTANAR: Pa, kako da kaèm, nisu kod ku}e. Iza{li su! Do
prodavnice. Treba ne{to da kupe!
KAFEYIKA: Sa~eka}emo ih mi!
PODSTANAR: A ne}e se oni skoro vratiti. Znate, kad moja ène krene u
kupovinu, ona povede svu decu, ponese dovoqno hrane, vode
i novca, pa ode Bog zna gde i ostane po nedequ dve dana!
Prevr}e prodavnice, butike, robne ku}e, pijacu, cuwa gde
god moè! I sva{ta na|e! ûdo od ène!
SIN: (Za sebe)
ûdo, nema {ta! Samo to ~udo niko nikada video nije?
KAFEYIKA: Zna~i, ne znate kad }e se ona vratiti?
PODSTANAR: Rekla je da }e se vratiti brzo, ali ne}e! Ne}e se ona skoro
vratiti! Ko zna gde je sada?
Ulazi Otac.
OTAC: Sine, mami ne{to nije dobro! Glava je boli i mu~i je
vrtoglavica!
SIN: Evo, sad }u ja! Nego, reci ti meni, jesi li ti znao da ovaj
Podstanar ima neku ènu i dete?
OTAC: (S prezrewem)
On? Koja bi se jadnica za wega vezala?
SIN: Ovaj tvrdi da postoje ne jedna ve} tri takve jadnice! I
buquk dece!
OTAC: Neka ih, vala, nek su ìvi i zdravi!
SIN: A jesi li ikada video te ène i tu decu?
OTAC: Boga mi, nikada!
SIN: A jesi li ti pretio Podstanaru da }e{ mu silovati ènu
i ubiti decu?
OTAC: Jesi li ti pri sebi? [ta trabuwa{?
SIN: Trbuwam ono {to je ovaj laòv izjavio u istra`nom
postupku!
OTAC: Molim?
SIN: Da, da, ova gwida je izjavila da ga mi progawamo i
maltretiramo! I da smo pretili silovawem èna i
ubistvom dece?
OTAC: (Gleda s nevericom)
O sunce ti àrko!
(Kre}e prema Podstanaru)
E sad }u ti ja presuditi! Ni govno od tebe ostati ne}e!
PODSTANAR: Upomo}! Ubi}e me! Upomo}!
KAFEYIKA: Straà, akcija!
KOMANDOS: (Upada kroz prozor s oru`jem na gotovs)
Stoj! Da se niko nije mrdnuo!
ZAMRAÊWE
162 Ivan Negri{orac
III ÎN
KOMANDOS: Tisina! Sada ja govorim! Dosao sam da vam saopstim da ste
propustili posledwu priliku da sami razresite
situaciju! Nase strpqewe je sasvim iscrpqeno!
SIN: Ali u ~emu je problem? I {ta se, u stvari, od nas
o~ekivalo?
KOMANDOS: Ne pravi se lud!
SIN: [ta ho}ete? Razgovori su tek zapo~eli! Istraga je u toku,
zar ne?
KOMANDOS: Tisina, kazem! Ja ovde govorim! Vasa nesposobnost da
razresite problem je vise nego ocigledna! Vi nemate
prava da zavaravate ceo svet laznim obecawima!
OTAC: Kakva obe}awa? Kome smo mi {ta obe}ali? O ~emu ti,
bu|avi, govori{?
KOMANDOS: Momci, vi ste zarobqeni i ja vas na to vise necu
upozoravati! Ukoliko neko hoce rec, neka digne dva
prsta! Ukoliko progovori bez dizawa ruke, dobice metak
u celo! Jasno!
Svi }ute.
KOMANDOS: Pitam je li jasno?
Sin podiè dva prsta.
KOMADOS: Izvoli!
SIN: Jasno je!
KOMANDOS: E tako! Vidis kako umete da budete dobri! Samo treba da
osetite cvrstu ruku! Dakle, razumeli ste naredzewe: mi
preuzimamo situaciju u svoje ruke!
Sin podiè dva prsta; Otac se neprimetno pomi~e prema kredencu.
KOMANDOS: Izvoli!
SIN: Ali za{to to ~inite? Istraga jo{ nije dovr{ena!
KOMANDOS: Istragu cemo mi dovrsiti. Sve se odvija nedopustivo
sporo i aqkavo! Ako citav slucaj mi ne preuzmemo u svoje
ruke, sve ce propasti! Nasiqe ce se nastaviti, sukobi
intenzivirati, krsewe qudskih prava produziti, recju
zavladace potpuni teror i anarhija! Samo efikasnost
nasih formacija predstavqa garanciju mira i poretka!
Otac se sasvim primakao kredencu, Sin podiè dva prsta.
KOMANDOS: Izvoli!
SIN: Imao bih jedan predlog!
KOMANDOS: A to je?
Otac iza svojih le|a lagano otvara fioku.
SIN: Ja ne znam koje probleme vi imate na umu...
KOMANDOS: Znas ti, znas!
SIN: ... ali ako mislite na probleme sa Podstanarom, ja vas
pitam: za{to nam u po~etku ne biste pomogli da se
uspostavi me|usobno poverewe i da se precizno imenuju
sve sporne stvari. Pa da sklopima nekakav dogovor, a vi
posle brinite o wegovom sprovo|ewu!
Otac ne{to neprimetno vadi iz fioke i drì to za le|ima, Podstanar
iz svog ugla vidi {ta se de{ava, pa zbuweno gleda ~as Oca ~as Komandosa.
KOMANDOS: Predlog se kategoricki odbija!
SIN: Za{to
KOMANDOS: Zato sto nam ne odgovara! U ovoj ku}i samo mi cemo
zavoditi red. Nema razgovora, nema pregovora, nema dvo-
vlasca!
PODSTANAR: (Pokazuje rukom i vi~e)
Gospon, pazite! On ima...
KOMANDOS: (Hitro upire u wega pu{ku)
Jezik za zubima! Sta sam ja naredio?
PODSTANAR: Ali on...
KOMANDOS: Bez komentara!
Otac upire pi{toq u Komandosa.
PODSTANAR: (Razo~arano)
Sad je kasno!
OTAC: Ruke u vis! Baci pu{ku!
KOMANDOS: Sta, ti se usudzujes?
OTAC: Baci pu{ku! Brojim do tri!
164 Ivan Negri{orac
KOMANDOS: A sta ako ne bacim!
OTAC: Dobi}e{ metak u glavu! Jedan... dva...
Komandos spu{ta pu{ku kod svojih nogu.
OTAC: Gurni je nogom! Ovamo prema meni!
KOMANDOS: (U~ini kako mu je re~eno)
Platices ti za ovu drskost! Platices!
OTAC: A sad, bu|avi, po|i lagano prema vratima! Ruke gore! I
bez sumwivih pokreta, ina~e pucam! Tako! Sad otvori
vrata! Ne moè? Javi se tvojima i reci da te puste!
KOMANDOS: Hej, momci, oslobodite ulaz! Hocu da izadzem!
(êka nekoliko trenutaka, ~uje se otkqu~avawe vrata,
vrata se otvaraju)
Srescemo se mi jos!
OTAC: Ne preti, flekavi, jer bih te metkom u glavu mogao
razre{iti obaveza da mi se osveti{! A sad se gubi! I da
te vi{e ne vidim u mojoj ku}i!
KOMANDOS: Videces me ti, videces!
Otvara vrata i izlazi. Otac se okre}e prema prisutnima.
OTAC: A sad ko ho}e da zbri{e odavde, neka bri{e! I to smesta!
KAFEYIKA: Gospodo, ja ùrim! êkaju me veliki poslovi! Zbogom!
(Odlazi do vrata, izlaze}i dobacije)
I da znate da ste grdno, grdno pogre{ili!
OTAC: îstac, nakazo!
SUSED: (Odlazi do vata, izlazi)
Kom{o moj dragi, nek vam Bog bude na pomo}i!
OTAC: (Zatvara vrata)
Hajde, hajde! Samo ti idi!
Za to vreme Podstanar se bez re~i, neopaèn, iskrade u svoj stan.
SIN: I tako ostadosmo sami!
OTAC: Sine moj, sami smo ja~i!
SIN: Pa {ta namerava{?
OTAC: Vala da se potu~emo! Pruì}emo im èstok otpor!
SIN: ]ale, jesi li ti pri sebi? Pa oko ku}e ih ima Bog zna
koliko! O naoruàwu i da ne govorimo!
OTAC: [ta je, da se nisi utrtao?
SIN: Ma nije re~ o strahu! Re~ je o tome da nema nikakvog
smisla voditi rat ~iji se ishod unapred zna!
OTAC: [ta se zna?
SIN: Zna se da }e nas slistiti kao muve!
OTAC: Pa {ta onda? Mi }emo skupo prodati svoju koù!
SIN: Za{to bismo bilo {ta prodavali? Za{to ne poku{amo da
se dogovorimo?
OTAC: S onom budalom da se dogovori{? Probaj, jadan ne bio!
SIN: Da probam?
OTAC: Probaj! Eto pregovaraj, a ja }u s majkom da pripremim
odbranu!
SIN: Vaì!
Sin uzima krpu sa stolice, prilazi prozoru, otvara ga, a onda dugo ma{e
belom kuhiwskom krpom. Zatim se lagano uspravqa na prozoru.
SIN: Eheej, vojsko! ûjete li me! Eheej! Nemojte da ginemo
ludo! Do|ite da se nagodimo!
KOMANDOS: (Preko mikrofona)
Sta je bando? Hocete nagodbu? Evo vam mojih uslova!
Za~uje se pucawa, a potom ~itav rafal. Sin se baca pod prozor.
MAJKA: (Utr~ava u sobu)
Joj, {ta je sad ovo? Ko to puca, za ime Boga?
OTAC: Isti onaj majmun koji te je klepio za vrat!
MAJKA: Pa {ta ho}e? [to puca?
OTAC: Mani se praznih razgovora! Nego da se mi spremimo za
bitku! Pomozi mi da kredenac odguram do vrata
Guraju kredenac tako da zapre~e ulazna vrata.
SIN: (Vi~e kroz prozor)
Ne pucajte, zaboga, pogodi}ete nekoga!
To i ho}emo! Samo promolite noseve!
SIN: Dajte da se dogovorimo, ako Boga znate!
KOMANDOS: Hocete li dogovor? Predajte se, eto dogovora!
166 Ivan Negri{orac
OTAC: Gubi{ vreme, sinko! Daj da se zabarikadiramo, pa kud
puklo da puklo!
SIN: (Ocu)
Pu}i }e po na{im tikvama!
OTAC: Ja~i su oni, ali ni mi nismo bez snage!
SIN: (Zatvara prozor)
Oni su sasvim poludeli! Re{ili su da nas uni{te! Da ga
ti, }ale, nisi onako iznenadio i vojni~ki ponizio, ne bi
on sad bio tako jarosan!
OTAC: Ti stalno ne{to kombinuje{! A stvari su prili~no
jednostavne: on je re{io da nas utu~e u korenu! To je sve!
MAKA: A za{to? Koji mu je |avo?
OTAC: Samo |avo to zna!
MAJKA: Glava mi puca, a oni navalili da ispaquju rafale.
Prokleti bili!
OTAC: Da vidimo s kakvim oru`jem raspolaèmo! Evo, ja imam
pi{toq!
(Uzima pu{ku sa poda)
Ti èno, uzmi ovu pu{ku!
(Daje joj)
Ume{ li da puca{?
MAJKA: Ma umem, kako ne bih umela?!
OTAC: A ti sine, na|i u kujni neku sataru, oklagiju ili burgiju!
Ne}emo mi pokleknuti pred razbojnicima!
SIN: U redu, }ale, bori}emo se! Ali da prvo izvidimo moè li
se i{ta posti}i pregovorima!
(Izlazi na zadwa vrata)
Sad }u se vratiti!
OTAC: Ovaj na{ ko da je neki lacman! Samo bi ne{to
pregovarao i razgovarao! Nego, reci ti meni, koliko mi
imamo hrane u rezervama! Moè li se koliko dana
izdràti pod opsadom?
MAJKA: Ima, Bogami, dosta rezerve. Pun je zamrziva~!
OTAC: Odli~no! A je l tebe jo{ boli glava?
MAJKA: Boli, ali izdrà}u! Boli me, i muti mi se pred o~ima, i
quqa mi se tlo pod nogama! E jeste ono neka baraba!
OTAC: Hrabar neki momak: prebio ènu kundakom!
MAJKA: Nema {ta! Junak bez straha i mane!
Ulaze Sin i Podstanar, o~igledno nastavqaju razgovor.
SIN: Razume{ li? To je u zajedni~kom interesu!
PODSTANAR: Jeste, slaèm se. Samo da li }e oni na to pristati?
SIN: Va`no je da im mi pokaèmo {ta ho}emo! A oni }e, vaqda,
shvatiti da je to jedina {ansa za mir!
PODSTANAR: Dobro, ali da se onda dogovorimo! Da se vi{e ne pravi
pitawe o mom stanu!
SIN: êkaj, polako, nemoj sad o tome! To }emo raspraviti
kasnije, kad se smiri situacija!
PODSTANAR: Nemoj kasnije, kasnije ne}emo ni{ta raspraviti! Nego
sada da ugovorimo: va{ stan vama, moj stan meni, pa da se
zna gde je ~ije. Tako moè!
SIN: Tako ne}e mo}i! Ti zna{ da tu ima mnogo stvari koje
moramo tek da pretresemo! Sada za tako ne{to nemamo
vremena! Mi, uprkos na{im razlikama, moramo pokazati
èqu da problem zajedni~ki re{avamo! To je za sada
dovoqno! Vi{e ni ne moè!
PODSTANAR: Mora, mora vi{e! Zajedni~kim nastupom moramo pokazati
da imamo formulu za re{ewe na{ih problema! Samo tako
moèmo!
SIN: Bojim se da tako ne}e mo}i!
PODSTANAR: Pa ne}e!
SIN: Ako ti insistira{...
PODSTANAR: Insistiram!
SIN: ... onda ne vredi da bilo {ta najavqujemo. Nego da jo{
malo razmislimo o svemu, mo`da }e nam ne{to kasnije
pasti na pamet!
PODSTANAR: (Klima glavom, polazi prema vratima)
Dobro da razmislimo!
(Izlazi)
OTAC: [ta je? Ovaj i daqe peva staru pesmu?
SIN: Peva, ne prestaje!
168 Ivan Negri{orac
OTAC: Majku li mu lopovsku! Ne}e se taj smiriti dok ga budak ne
zakopa!
Sin odlazi do telefona i okre}e neke brojeve.
SIN: Alo, kom{ija! Jeste, ja sam.
(Pauza)
êkajte ~ove~e, nemojte prekidati vezu! Samo ne{to da
vas pitam.
(Pauza)
Ali ko vam je to naredio?
(Kratka pauza)
Komandos!
(Pauza)
Ma {ta kaète? Koristi}e va{e dvori{te za napade na
nas?
(Pauza)
Pa dobro, {ta vi tu moète? Razumemo mi vas
(Pauza)
Ma nemojte plakati, kom{ija
(Pauza)
Naravno! Hvala vam lepo! Dovi|ewa!
OTAC: Ma nema, sine, ni{ta od toga! Nego da utvrdimo odbranu!
Na svu sre}u imam dosta pi{toqske municije. @eno, ti
zna{ da napuni{ pi{toq?
MAJKA: (Zauzela je poloàj kod prozora, pa osmatra)
Znam. Nego koliko vidim, oni su nas opkolili sa svih
strana!
SIN: (Oklevaju}i)
Slu{aj, }ale, da se dogovorimo sa onom gwidom, pa da mu
damo jednu sobu! Neka ga, neka ostane, vidi{ li da mu ne
moèmo ni{ta! Sa svima se on ne{to dogovorio, sa svima
ima neke mutne sporazume! Da mu damo sobu, ali da ne damo
ceo stan!
OTAC: Jesi li ti normalan? Ti svoju dedovinu kr~mi{ kao da si
je stekao za kockarskim stolom!
SIN: ]ale, ako ne}e{ da izgubimo jednu sobu, izgubi}emo sve!
OTAC: Ne}u ni{ta da izgubimo! To je na{e i na{e }e ostati!
SIN: ]ale, ne luduj! Vidi{ li da je sve protiv nas?
OTAC: Ako treba da poginem, poginu}u! Ali se predati ne}u!
SIN: I? Ho}e{ li time sa~uvati dedovinu?
OTAC: Ja im se ìv ne}u dati u ruke!
ûje se ponovo rafaqna pucwava.
Ovo vam je odgovor na vasu kukavicku ponudu! Jedino
prihvatamo vasu predaju! Culi ste: od vas ocekujemo da se
predate!
SIN: ]ale, ~uo si ga! Daj da spasavamo {to se spasti moè!
OTAC: Ja se ne predajem!
SIN: (Odlu~no)
Slu{aj, ja odoh do one gwide! Ho}u da ~ujem kakav je wegov
posledwi predlog!
Izlazi iz sobe.
OTAC: E moja èno, do{lo nam je vreme umreti!
MAJKA: Ako je do{lo, bar da umremo ~asno!
OTAC: Ko }e to primetiti? Ko }e to opevati? Niko ni za {ta ne
haje!
MAJKA: A {ta bi ti? Da ti se aplaudira za slavnu smrt?
OTAC: Ne lupetaj èno!
SIN: (Ulazi u sobu)
Ovoga nema u stanu!
OTAC: Pa gde je?
SIN: Nemam pojma. Izgleda da je nekuda oti{ao!
OTAC: (Trgne se)
Odli~no! Jesi li zakqu~ao vrata? Jesi li zatvorio sve
prozore?
SIN: Jesam.
OTAC: Nekako sam sigurniji kad wega nema!
MAJKA: Od wega moè{ samo dobiti no` u le|a!
OTAC: (Trqa ruke)
Izvrsno! Ne}e se gwida vi{e vratiti, ja ti kaèm!
MAJKA: E vala ne àlim ni da poginem, samo kad sam i taj dan
do~ekala da wega nema u ku}i, a mi mu ne damo da se vrati!
E ba{ mi je merak!
ITAC: Onda, èno, branimo na{u ku}u?
170 Ivan Negri{orac
MAJKA: Branimo, nego {ta!
OTAC: Celu?
MAJKA: Celu, mili moj! Celu!
KOMANDOS: (Megafonom)
Eheej, vi tamo! Bando!
OTAC: [ta ho}e ova jajara?
SIN: Ne{to nas zovu! Mo`da ipak ho}e pregovore!
(Prilazi prozoru, otvara ga i vi~e)
[ta ho}ete?
KOMANDOS: Dobio sam vasu poruku! I razumeo je!
SIN: Kakvu poruku?
KOMANDOS: Samo da znate vas zlocin ce biti kazwen! Surovo kazwen!
SIN: Kakav zlo~in?
KOMANDOS: Ako ste mislili da ce svi ti qudi postradati od gladi i
zedzi, prevarili ste se!
SIN: Kakvi qudi? O ~emu vi govorite!
KOMANDOS: Sve smo ih smestili kako treba! Imace pristojan smestaj
dok se ne vrate svojoj kuci! I dok vas ne stigne zasluzena
kazna!
SIN: O kakvih qudima govorite?
KOMANDOS: Pravis se lud, je li? E pa dobices ti svoje! Momci, paqba!
ûje se plotun, fijukawe kur{uma.
SIN: (Ocu i Majci)
Lezite! Ovi su potpuno poludeli! O kakvim qudima
govore?
OTAC: Pojma nemam!
SIN: Ni{ta mi ovde nije jasno! Treba da ispa{tamo nekakvu
krivicu, a niko nije u stawu da nam objasni u ~emu je ta
krivica!
OTAC: Kriv si, sine moj, {to si ìv!
SIN: Nema druge, do{la su posledwa vremena!
OTAC: Posledwa vremena, ali ne za sve! Samo za nas!
SIN: Ali za{to? Za{to?
Zvoni telefon, Sin puzi do aparata, podiè slu{alicu.
OTAC: Ko je to sad?
SIN: Alo!
(Kratka pauza)
Da ja sam.
(Pauza)
A to ste vi? E ba{ mi je drago {to se javqate! Voleo bih
da, pre svega, porazgovaramo!
(Pauza)
A {ta smo to mi napravili?
(Pauza)
Ma naravno da ne znam! Kako bih znao!
(Pauza)
Znam samo da pomiwu neke qude, ali ko su oni i {ta su
u~inili pojma nemam!
(Pauza)
U redu, slaèm se, to zaista nije za telefonske razgovore!
Evo, do|ite do nas! Naravno, ako vas vojnici puste!
(Pauza)
U redu, ~ekamo vas!
OTAC: Ko je to?
SIN: Kafeyika! I ona pomiwe neke qude. Ali ja ni{ta nisam
razumeo.
OTAC: Kakvi qudi, sunce im bogovo?
SIN: Sad }e ona do}i. Vaqda }e nam sve objasniti?
MAJKA: Zar opet ta nakaza od ène!
SIN: Samo ti, mama, miruj i ne me{aj se! Pusti mene da
razgovaram! Mo`da }emo se jo{ nekako izvu}i?!
OTAC: Uh, ti si mi neka sila!
172 Ivan Negri{orac
SIN: Nisam ja nikakva sila! Jedino {to umem mirno da
saslu{am sagovornika i da o problemu razmislim i s
wegove ta~ke gledi{ta!
OTAC: Mani se tih tvojih ta~aka i gledi{ta! Vidim ja da si ti
spreman da kr~mi{ svoju dedovinu!
SIN: ]ale, ne pri~aj gluposti!
Zvono na vratima.
KAFEYIKA: (ûje se glas s one strane vrata)
Otvarajte!
SIN: (Prilazi vratima, dovikuje)
Polako, ostanite tu gde ste! Do}i }u sad po vas!
(Izlazi na druga vrata)
OTAC: @eno, ovaj mali mi je sumwiv!
NAJKA: Boè, {ta pri~a{! Tvoja krv, a ti sumwa{?!
OTAC: Mnogo ne{to voli da sara|uje s neprijateqima, mnogo!
MAJKA: Neiskusno dete! Ne zna on kakav smrad ume da bude ~ovek!
OTAC: A ti zna{?
MAJKA: Kako ne bih znala? Ceo vek provedoh s tobom!
OTAC: Ume{ da ujede{, nema {ta!
MAJKA: [ta misli{, kako sam preìvela sve ove godine?
Ulaze Kafeyika i Sin.
OTAC: Ja èno odoh u kuhiwu. Ne mogu ovu kafeyijsku nakazu
o~ima da vidim!
MAJKA: Idem i ja!
Izlaze.
Ne, ne to je apsolutno neshvatqivo! Toliki svet isterati
na ulicu, li{iti ga krova nad glavom, tople posteqe,
hleba i vode to je uàsan, uàsan zlo~in!
SIN: Ali ho}ete li mi ve} jednom re}i: koga smo to mi
isterali?
KAFEYIKA: Kako koga? [ta se pravih neve{t? Tolike ène i tolika
deca, a ti se pita{ koga ste isterali?
SIN: Ko su, molim vas, ti qudi?
KAFEYIKA: Zna{ ti boqe od mene ko su ti qudi? To je cela porodica
nesretnog va{eg kom{ije!
SIN: Susedova èna i deca? Pa {to bismo ih mi terali iz
wihove ku}e?
KAFEYIKA: Nemoj sad opet po~iwati tu pri~u! îwenica je da toliko
sveta sada ~ami na ulici! îwenica je da ste ih vi
izbacili!
SIN: Ali kako }emo ih mi izbaciti? Pa i sami znate da nismo
ni mrdnuli iz svoje ku}e?
KAFEYIKA: Opet se ti pravi{ lud! [to biste i mrdali iz ove ku}e
kad je delite sa svojim kom{ijom?
SIN: êkajte, pa vi ne mislite na Suseda ve} na Podstanara?
Na wega mislite?
KAFEYIKA: Pa naravno. Zna{ ti dobro na koga ja mislim!
SIN: Pa {to ne kaète?! Jeste, istina je da je on napustio ku}u,
ali nije bilo nikakve prisile!
KAFEYIKA: To ti pri~aj nekom drugom! Prognanici svedo~e sasvim
druga~ije!
SIN: êkajte, koliko je to ukupno qudi?
KAFEYIKA: Najmawe dvadesetak!
SIN: (Drekne)
Dvadesetak osoba? Pa, izvinite, a gde su oni do sada
ìveli?
KAFEYIKA: Kako gde? Pa ovde, u svojoj ku}i!
SIN: (Odlu~no)
Vi stalno zaboravqate da niko, pa ni ti fantomski qudi
nemaju ovde svoju ku}u! Moj otac je jedini vlasnik ove ku}e
i o tome ima uredne tapije! Niko nikakve druge papire ne
moè imati!
KAFEYIKA: Manite se vi papira i tapija! Qudi su va`ni, qudi od
krvi i mesa!
SIN: Slaèm se, ali vi morate jasno i glasno re}i da su sve
pretenzije na na{u ku}u sasvim neosnovane! To je obi~no
razbojni{tvo!
KAFEYIKA: Ne}e{ mi, vaqda, re}i da je tih dvadesetak nemo}nih i
jadnih bi}a obi~na izmi{qotina?
174 Ivan Negri{orac
SIN: Oni sigurno nisu izmi{qotina ako ste ih videli svojim
o~ima. Ali je tvrdwa da su oni isterani iz ove ku}e ~ista
izmi{qotina!
KAFEYIKA: Pa ti si neverovatan! Sad }e{ tvrditi da oni nisu ni
ìveli u ovoj ku}i!
SIN: Naravno da nisu!
KAFEYIKA: Ha-ha-ha, pa ti si genije! Da ~ujem {ta }e{ sad re}i! Ba{
sam znatièqna!
SIN: Razlog ~isto logi~ki: Podstanar na raspolagawu ima
jednosoban stan! Ako mislite da dvadesetak qudi moè da
se smeti u jednosoban stan, onda bi oni morali da ìve
kao ribqe jato!
KAFEYIKA: Ne}u ja da ulazim u to kako oni ìve! To je wihova stvar!
SIN: Razlog empirijski, prvi: Ako dvadesetak qudi ìvi
zajedno sa nama pod istim krovom, mi bismo svakako
morali primetiti te qude! Vaqda bismo ih sreli kad
krenu u {etwu ili kad neko ponese |ubre do kontejnera!
Ne mogu oni ostati neprimetni!
KAFEYIKA: Ni nisu neprimetni!
SIN: Navedite mi, molim vas, jednu jedinu osobu koja je te qude
videla u ovoj ku}i!
KAFEYIKA: Ho}ete nekog svedoka? Ni{ta lak{e od toga. Ima}ete ih!
SIN: Da ih vidim!
KAFEYIKA: Vide}ete ih, ne brini! Lako }emo mi wih na}i!
SIN: Idemo daqe! Razlog empirijski, drugi: Ako dvadesetak
qudi ìvi zajedno sa nama pod istim krovom, mi bismo
svakako morali primetiti neke tragove wihovog po-
stojawa! Uo~ili bismo da Podstanar nosi pet {est
vekni hleba, videli bismo da de~je majice i ga}ice vise na
uètu za su{ewe ve{a!
KAFEYIKA: Slu{am te i ~udim se! O kakvim to trivijalnostima i
bedasto}ama ti govori{!
SIN: Govorim o fantomima! I nudim proveru! Po|imo u stan
koji koristi na{ Podstanar, pa ako na|emo ikakve dokaze
o postojawu tako velike porodice, ja }u povu}i sve {to
sam rekao!
KAFEYIKA: I {ta bi ta provera dokazala?
SIN: Dokazala bi da ovde ne ìvi tih dvadesetak qudi o kojima
govorite!
KAFEYIKA: Zna{ {ta? Sve je to glupo da glupqe ne moè biti! Ali
neka ti bude! Da vidimo taj stan!
Izlaze iz sobe. Odmah potom za~uje se pucwava, a u sobu utr~avaju Otac
i Majka. Kroz prozor, zajedno sa razbijenim staklom, ule}e komad cigle
oko koje je uvijena nekakva hartija. Otac s revolverom prilazi prozoru i
nekoliko puta puca. Majka uzima ciglu, skida hartiju i ~ita ono {to je
na woj napisano. Paqba utihwuje.
MAJKA: Matori, ~uj ovo!
OTAC: [ta je? Ne{to nam poru~uju!
MAJKA: (îta)
Bando razbojni~ka! Predajte se, ako vam je ìvot mio! Vi
ste okoreli zlikovci koji znate samo za nasiqe, strah i
trepet!"
OTAC: Pazi, majku mu!
MAJKA: Ali mi vas ne mrzimo! Samo ho}emo da vas nau~imo
civilizovanom ìvotu u qubavi i slozi. Ali to nije
mogu}e ukoliko vi pruàte otpor na{im ~asnim na-
merama. Predajte se i postanite qudi! Slu{ajte nas da bi
od vas najzad ne{to bilo! Ako ne}ete ìvi i pokorni u
sveop{tu qubav i slogu, mi }emo vas mrtve tome privesti!
Birajte, dakle, dok jo{ moète! @ivot ili smrt,
odlu~ite sami!"
OTAC: (Prilazi Majci)
êkaj, oni ne pi{u ni{ta o tome da ho}e da u|u u na{u
ku}u! O tome ne pi{u!
MAJKA: Pa to se, vaqda podrazumeva!
OTAC: I ne pi{u da u na{oj ro|enoj ku}i ho}e da rade {ta im
padne napamet!
MAJKA: Ni o tome ne pi{u!
OTAC: Pa kakva je razlika izme|u smrti i ìvota pod tu|om
~izmom?
MAJKA: [to se mene ti~e, nema razlike!
OTAC: Ja to isto kaèm!
MAJKA: Slaèmo se, dakle.
176 Ivan Negri{orac
(Trgne se)
Ali da zna{! Ja nikada, nikada ne}u zaboraviti da sam ceo
ìvot provela pod tvojom ~izmom!
OTAC: Uh, èno! Kakva su ti to pore|ewa? Pa nisam ja tu|inac!
MAKA: A u ~emu je razlika?
OTAC: Kako u ~emu? Tu|e je tu|e, a tvoje je tvoje!
(Prilazi prozoru)
Nego idi vidi da li je provrela voda za kafu!
(Osmatra)
Ne}e nas oni vi{e napadati. Ne smeju jajare!
Majka izlazi. Otac gleda neko vreme kroz prozor. Zatim i on odlazi u
kuhiwu. Istovreme ulaze Kafeyika i Sin.
KAFEYIKA: (Razgovara mobilnim telefonom)
Ali, kaèm vam, prestanite s pucwavom! Znate da sam
zvani~no do{la u mirovnu misiju!
(Pauza)
Ne znam, te{ko je to re}i! Pregovori su vrlo tvrdi, ali
nadam se da }e oni shvatiti da nemaju izbora.
(Pauza)
Da, da, svakako. U redu. Dovi|ewa.
(Stavqa mobilni telefon u yep)
SIN: Da nastavimo! Dakle, ja ne nalazim nikakve dokaze da su
ti qudi ikada ovde boravili!
KAFEYIKA: U redu, nema dokaza da oni jesu bili u tom stanu. Ali to
ne dokazuje nepobitno da oni tamo nisu bili. Mo`da su,
jednostavno, bri`qivo sakrili sve dokaze svoga boravka!
SIN: Ali za{to bi oni skrivali te dokaze, pa...
KAFEYIKA: Ne}u vi{e o tome da razgovaram! Ti qudi su nesumqive
izbeglice, oni kaù da su izbegli odavde, iz ove ku}e, i to
je onda tako! Nema vi{e razgovora jeste nije, moè ne
moè! [lus!
SIN: U tom slu~aju vi svaku la` moète proglasiti istinitom
~iwenicom!
KAFEYIKA: Moèmo, pa {ta? Dosta vi{e naglabawa! Budimo kon-
kretniji: ja sam ovde do{la da vi priznate sve svoje
gre{ke i da potpi{ete predaju. Nemamo vremena za prazne
pri~e!
SIN: Ali {ta }e vama na{a predaja? Kakva vam je korist od
toga?
KAFEYIKA: Ni o tome ne}u da raspravqam! Jednostavno, postupite
kako vam je re~eno!
SIN: Tako, dakle!
KAFEYIKA: Tako i nikako druk~ije!
SIN: E pa, u tom slu~aju, morate razgovarati sa mojim Ocem. On
je doma}in u ovoj ku}i.
KAFEYIKA: Sa onim matorim idiotom? [ali{ se?
SIN: Ne {alim se! Ja ne mogu ni{ta da odlu~im! On je
najstariji u na{oj ku}i.
KAFEYIKA: Kakve veze ima ko je najstariji? Za{to ti wega uop{te
slu{a{?
SIN: On je moj otac! Jo{ uvek ìv i pri svesti, on vodi ra~una
o na{oj porodici! Tu ulogu je preuzeo od svog oca. Takav je
red!
KAFEYIKA: Ma o ~emu ti govori{? Kakav to bedni konzervativac iz
tebe progovara?
SIN: Reda mora da bude! Mora se znati ko je ko!
KAFEYIKA: Slu{aj, mladi}u, {ta }u ti re}i! Ti si ono {to odlu~i{
da bude{! Ono {to sam natovari{ na svoja ple}a! Makni
Oca u stranu i preuzmi brigu o svim poslovima! Tako }e{
postati najstariji ~lan porodice!
SIN: Kako mislite da maknem Oca u stranu?
KAFEYIKA: Lepo, u~ini ono {to mora{! Strpaj ga u ku}ni pritvor,
proglasi ga ludim i smesti u sanatorijum, daj mu lekove
koji }e izmeniti wegovu svest! U~ini {to god ho}e{!
Moè{ ga i ubiti, niko ti ne}e zameriti!
SIN: Da ga ubijem? Kako to, za ime Boga?
178 Ivan Negri{orac
KAFEYIKA: Kako? Pita{ kako? Pa moè{ ga zagu{iti jastukom na
spavawu! Moè{ mu dati iwekciju otrova! Moè{ doda-
cima u hrani izazvati sr~ani udar! Moè{ ispaliti
metak u srce ili prerezati ìlu kukavicu! Moè{
pustiti plin u wegovu spava}u sobu! Moè{ to u~initi
na bezbroj na~ina! Uostalom, ti si pametan i okretan
momak! Ne sumwam da bi i sam otkrio {ta treba, samo kad
bi odlu~io da to stvarno uradi{!
SIN: Vi mislite da treba da ubijem svoga oca?
KAFEYIKA: Ni{ta ja ne mislim! Ja ti samo kaèm {ta moè{ da
u~ini{! Tvoje je da odabere{!
SIN: A jeste li vi ubili svoga oca? Jeste li ikoga, ikada,
svojom rukom ubili?
KAFEYIKA: Kakva su to pitawa? [ta ti, mali, umi{qa{?
SIN: Za{to meni savetujete da u~inim ono {to sami ne biste
u~inili?
KAFEYIKA: Otkud ti zna{ da ne bih?
SIN: A zar biste?
KAFEYIKA: Ej, mali, daleko si ti odlutao! Niko od tebe ni{ta ne
traì! Ni{ta ne mora{ da u~ini{! Ali pitaj sopstvenu
savest da li je to uzdràvawe od akcije ono {to istinski
èli{?
SIN: (Hvata se za ~elo, kao da trpi te{ku glavoboqu)
Nemojte vi{e, molim vas! Ostavite me! @eqan sam
ti{ine!
KAFEYIKA: Samo se ti vadi na glavoboqu! Ostavi Oca nek odlu~uje o
svemu, pa }e{ videti {ta }e vas sna}i!
SIN: A {ta }e nas to sna}i?
KAFEYIKA: Ne zna{?
SIN: Ne znam!
KAFEYIKA: Ni ne sluti{
SIN: Ne slutim!
KAFEYIKA: Va{a }e ku}a biti sravwena sa zemqom! Ovde }e ni}i
trava! Burjan, ~kaq i dra~a!
SIN: Zna~i ili da po~inim zlo~in i pristanem napredaju ili
da nepokoreni izginemo na svom ku}nom pragu i da nas
proguta mrak?
KAFEYIKA: Ne bih ja to tako rekao! Moète da birate izme|u ìvota
i smrti! To je va{ izbo: ìvot ili smrt! Saradwa ili
propast to je sve!
SIN: Moète li mi ostaviti vremena da razmislim?
KAFEYIKA: Ako mi odmah ne odgovori{, bojim se da }e za koji minut
biti kasno. Tako je to, moj sinko!
SIN: Moram da razgovaram sa Majkom i Ocem! Moramo zajedno
da odlu~imo!
KAFEYIKA: (Vadi mobilni telefon, pritiska broj~anik)
U redu, samo vi ve}ajte! Ja vi{e nemam vremena! Alo! Da,
ja sam! Pregovori su upravo zavr{eni!
(Pauza)
Bojim se da ovde nema ni razuma ni hrabrosti! Nema se sa
kim dogovarati!
(Pauza)
U redu, ja izlazim! Kre}em prema zadwem izlazu!
Naredite va{ima da ne pucaju!
(Pauza)
A tako zna~i! Dogovoreno! Zdravo!
(Prekida veazu, okre}e se Sinu)
E pa zbogom, mladi}u!
(Odlazi do vrata, okre}e se)
A ào mi te je! Ali {ta ja tu mogu!
(Izlazi)
Mukla ti{ina. Sin nervozno {eta sobom. Iznenada se oglasi rafal.
Otac i Majka utr~avaju u sobu.
MAJKA: Zlikovci ba{ ne odustaju!
OTAC: Zauzmite poloàje! @eno, pucaj samo u krajwoj nu`di! Ja
}u ih pi{toqem zaustaviti!
MAJKA: U redu, komandire!
OTAC: (Pruà Sinu no`)
A ti, sine, uzmi ovo se~ivo! Ukqu~i se ukoliko po~nemo
borbu prsa u prsa! Jasno?
180 Ivan Negri{orac
Sin nemo uzima no`, zagledan u prazninu.
OTAC: (Glasnije)
Pitam je li jasno?
SIN: (Blago se prene)
Ne vi~i! [to si se razgalamio?
OTAC: A {to si se ti pokuwio? Glavu gore! Ispra{i}emo mi
bandu!
SIN: ]ale, ne pri~aj koje{ta!
OTAC: [ta je? Koleba{ se, dvoumi{? Zar ti je ona nakaza sasvim
pamet pomutila?
MAJKA: Hajde, sine, probudi se! Ne kloni duhom!
SIN: Ali vi ne shvatate! Oni su odlu~ni da nas potpuno
istrebe! Oni ne prezaju da uni{te sve ovo za {ta smo mi
spremni ìvot da damo! Oni jedva ~ekaju da se mi
`rtvujemo za ovu na{u sirotiwu koja nama zna~i sve, a
wima ni{ta! Sve ovo oni bez po muke mogu da sravne sa
zemqom!
OTAC: Ne kukumav~i! Ne {iri defetizam! U~inili bi oni to da
se ne pla{e vlastitih `rtava! Nemaju oni kuraì da se
pogledamo o~i u o~i!
SIN: Nema to veze! Uni{ti}e nas!
OTAC: Ne boj se! Ne}e smeti da udare na nas! Malo nam prete,
pucaju i galame, ali udariti prsa u prsa to ne smeju!
SIN: Svejedno, na}i }e na~ina da nas sasvim uni{te!
Ponovo se ~uje rafal.
Hej, bando! Predajte se! Nemate sansi da se izvucete!
OTAC: (Vi~e kroz prozor)
Do|i po nas, bu|ava vojni~ino!
KOMANDOS: E pa, evo me! Dolazim!
(ûje se minobaca~ka paqba, pa fijuk projektila, potom
eksplozija)
Je li ti dosta? Hoce{ li me jos?
OTAC: (Izazovno)
Ho}u, ho}u, gwido! Evo ti malo i od mene!
(Ispaquje nekoliko metaka)
KOMANDOS: Momci, spremni?! Pali!
(Ponovo se za~uje paqba i fijuk projektila)
Hahaha! Rokaj! Raspameti!
(Sna`na eksplozija)
OTAC: Slabo ti je to, majkovi}u. Moè{ li ti boqe? Ili su ti
soldati bedni ko i ti?
KOMANDOS: Evo, bando! Stize provijant! Najescete se prasine i
maltera! Pali!
(Paqba, fijuk projektila)
Bi}e i repete! Ne zuri!
Sna`na eksplozija luqa zidove, Sin puzi do stola i zavla~i se ispod
wega.
OTAC: Kurvini sinovi, {to se ne pokaète?! Udarite prsa u
prsa ako smete!
KOMANDOS: Cekaj, ne zuri! Ne umawuj nam zadovoqstvo!
MAJKA: (Muù)
\ubrad, pa oni u ovome uìvaju!
KOMANDOS: Eheej, bando! Gledaj malo dvoriste! Vidi kokosiwac!
OTAC: @eno, pazi da ne udare otuda!
Majka izviruje kroz prozor, ~uje se paqba, pa fijuk projektila.
MAJKA: Drì se, sad }e da quqne!
Za~uje se eksplozija u blizini ku}e, zatim silno kokodakawe.
MAJKA: (Izviruje kroz prozor)
Majku im lopovsku, uni{ti{e koko{iwac!
KOMANDOS: Sta bi, bando! Pa gde vam je kokosiwac! Kakva je to
rusevina tamo?
OTAC: Jajara jedna, pobi tolike koko{ke!
KOMANDOS: Bando, nema vise kokosiwca! Nema kokosaka, nema jaja!
Gotovo je!
MAJKA: (Muù)
Nema veze! Sagradi}emo mi novi koko{wac! I koko{ke
}emo zapatiti!
182 Ivan Negri{orac
Paqba, fijuk projektila.
OTAC: Lezi!
Sna`na eksplozija, zidovi se quqaju.
KOMANDOS: Sta ima novo, bando? Pa zar to vise nema spajza! Ama gde
je nestao spajz?
OTAC: Ova fukara uni{tila ostavu!
KOMANDOS: Gle, gle, ala lete sunke i kobasice! Hahaha! Gde vam je
pekmez, pobogu? Ko je to rasuo brasno? Sta radite tamo,
jeste li pijani? Sto unistavate svoje skladiste?
OTAC: Jajaro, kukavice! Do|i, ako sme{, da se nas dvojica potu-
~emo!
KOMANDOS: Polako, ne zuri! Boqe razmisli hoces li sutra imati sta
da jedes?!
OTAC: Serem ti se na taktiku!
KOMADOS: Ne vici tamo! Sad upravo biram nove ciqeve za nasu
akciju! Mozes i ti da biras: hoces li kuhiwu ili terasu?
MAJKA: (Muù)
Pa ne}e vaqa kuhiwu? U~ini ne{to, ako Boga zna{! Tamo
nam je friìder, {tedwak, zavrziva~! Tamo je servis za
ru~avawe!
Kako }emo èniti sina ako nam uni{te servis?
(Snaàna eksplozija, ru{i se ~itav zid prema kuhiwi)
KOMANDOS: Eheej, bando! Je li vam lepo? Hocete li me jos?
Otac sedi oborene glave. Majka o~ajno gleda ~as u ru{evine ~as u supruga.
Sin se izvla~i iz skrovi{ta, prilazi telefonu, okre}e broj~anik.
SIN: Alo, ja sam!
(Pauza)
Ovde je pakao! Sve }e sru{iti! Ovde ni{ta ne}e ostati!
(Pauza)
Da, da, zbog toga zovem! Evo, ja prihvatam! Prihvatam sve
va{e uslove!
OTAC: (Podiè glavu, razo~aran i bez snage)
E znao sam da }e{ nas jednom izdati! Znao sam! Uvek te
ujedu usta koja si iz ruke hranio!
MAJKA: (Pomirqivo)
Ne quti se, matori! Nek se bar na{e dete spase! I nek
sa~uva ovo malo ku}e!
SIN: Da, da samo nemojte vi{e ru{iti ku}u, ako Boga znate!
Ostavite ne{to da se moè ìveti!
(Pauza)
Kako?
(Pauza)
Ne razumem! Kako ne}ete primirje? Ali za{to?
(Pauza, za to vrme ~uje se paqba, pa fijuk projektila)
Kako zakasnio? Zbog ~ega zakasnio?
(Fijuk projektila)
Pa ne moète...
Sna`na eksplozija, zavlada potpuni mrak. Majka pali sve}u.
SIN: (Nakon kratke pauze, u mraku, poku{ava da nastavi raz-
govor)
Alo, alo! Da li me ~ujete?
(Pauza)
Alo!
(Roditeqima)
Veze su prekinute!
Eheej, bando! Kako vam se dopada bez struje i telefona?
Hocete li me jos?
SIN: (Vi~e kroz prozor)
Prestanite, ako Boga znate! Za{to sve ovo uni{tavate?
KOMANDOS: Pitam, hocete li me jos?
SIN: Prestanite, molim Vas!
OTAC: (Saàqivo, ne`no)
Ne poniàvaj se, sine moj! Ne poniàvaj!
KOMANDOS: Ne cujem vas nesto! Evo me opet! Drzi gace!
Eksplozija u blizini ku}e.
184 Ivan Negri{orac
OTAC: [ta je sad ovo? Nije granata!
KOMANDOS: Bando, je li to eksplozija u gasnoj stanici? Sta cete sad?
Gas se siri svuda po kuci!
SIN: Majko, o~e, izgleda da su pustili gas u ku}u!
MAJKA: Evo ga, oseti se miris!
SIN: Beìmo odavde! Za nekoliko trenutaka pretvori}emo se u
pravu gasnu bombu! Hajde, ustajte!
OTAC: Ne, Boga mi, ja ostajem! Ne idem iz svoje ku}e!
SIN: Ali, pobogu, spasavajmo ìve glave!
OTAC: Sine moj, do|i da se pozdravimo! Zbogom! I da zna{:
ostavqam ti u amanet da podigne{ novu ku}u! Ve}u i
lep{u!
Grle se i qube.
MAJKA: (Grli Sina, govori nari~u}i)
O moje jedino! ûvaj se, sre}o! ûvaj se, pa pripovedaj {ta
je ovde bilo!
OTAC: Hajde, kre}i! Brzo, nema vremena za razgovore!
Sin izlazi.
KOMANDOS: Bando, evo me! Sad cu vas razresiti svih muka!
Evooooo mee!
Sna`na eksplozija ru{i preostale kulise. Dok se pra{ina i dim sleù,
javqa se prigu{ena svetlost i, u sveop{topj ti{ina koja zavlada, za~uje
se zujawe muhe, ispo~etka tiho, a onda sve glasnije. Sin, koji je iza{ao iz
sobe, ponovo se pojavquje na sceni: on, u potpunoj ti{ini, lagano leti i,
obasjan belim zracima, pewe se sve vi{e, dok ispod wega ostaje prigu{ena
vi{ebojna svetlost. Preko razglasa se ~uje wegov tih, ali mo}ni glas
koji, pra}en zujawem muhe, recituje.
GLAS: Ima li te, Boè? Ima li i~ega izvan moje koè, izvan
trbuha i ruha ponad kojih zuji, serine seje weno veli-
~anstvo Muha? Ima li i~ega {to stubo~ke stoji, {to
uspravne ki~me minute i vekove broji, a sne`nih se
visina na boji? Ima li te, Boè? Pitam se, vreo, dok jadi
se mnoè, a izme| ~eki}a i nakovwa uàrene misli se
gloè. Gde sam? I da li mi i gde ima? No}u me osvaja
ledena plima, a dawu prì sun~ana, tigaw, paklena klima!
Ni tamo ni ovamo, ni zemqi ni nebu, a ni{ta me vi{e ne
pribliì Tvome svetom hlebu! Gledam: po telu tro{nom
stoluje kraqica Muha! Na glavi joj nevidqiva kruna
suha, a po licu mi pquje, u oku se koti mati sviju buha!
Re{eta me praznina slepa i gluha! Oprosti zbog o~aja
plaha, zbog gordosti gnevne i crnoga straha! Oprosti {to
nikud iz ove koè! Ima li te, ima li, moj Boè?
Svetlo se lagano prigu{uje.
KOMANDOS: (Pojavquje se na vratima pozori{ne sale)
Stoj! Da se niko nije mrdnuo!
ZAMRAÊWE
186 Ivan Negri{orac

Ivan Negrišorac Istraga Je U Toku

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ivan Negrišorac Istraga Je U Toku

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ivan Negri{orac

You might also like