38- familijaristika drutva u kojima su primarni esto i jedini putevi u socijabilnost porodica

i ire forme krvnog srodstva obino imaju slabe dobrovoljne asocijacje zato to ljudima koji
nisu povezani srodstvenikim vezama nedostaje baza za meusobno poverenje. Kineska
drutva predstavljaju primere za ovo gde je sutina kinestkog konfuijanizma uzdizanje
porodinih veza iznad svih drugih. U Evropi, ovu karakteristiku dele i Francuska i delovi
Italije, gde postoji manjak poverenja meu ljudima koji nisu u srodnikom odnosu i otuda
nedostatak dobrovoljnih zajednica. Nasuprot familijaristikim drutvima nalaze se ona sa
visokim stepenom meuljudskog poverenja i jakom sklonou za spontanu socijabilnost u
koje spadaju Nemaka i Japan.
26- U familijaristikim drutvima poput Kine i Italije dravna intervencija je jedini nain na
koji nacija moe Izgraditi industrije velikih razmera, dok drave unutar kojih vlada visok nivo
poverenja i socijalnog kapitala poput Japana i Nemake mogu stvoriti velike organizacije bez
dravne pomoi.


28- Ljudi su ee okrenti ka tome da slede svoje sebine interese nego da slede neku vrstu
opteg dobra. Racionalna samointeresna kalkulacija prevazilazi kulturne granice. Kada se
cena penice penje u odnosu na ovas, seljaci se orijentiu na proizvodnju penice umesto na
proizvodnju ovsa, bez obzira da li ive u Kini, Francuskoj, Indiji ili Iranu.
70-Treba uzeti u obzir injenicu da ljudi ne slede uvek korisnost, na racionalan nain, tj
razmatranjem dostupnih alternative i birajui onu koja maksimalizuje korisnost na dugi rok.
Zaista, mogue je pokazati da ljudi obino nisu racionalni u tom smislu. Kineska, korejska i
italijanska privrenost porodici, odnos Japanaca prema usvajanju onih koji ne pripadaju
srodnikoj vezi, odbojnost Francuza prema ulaenju u neposredne odnose, nemako stavljanje
teita na vebanje, sektaki karakter amerikog drutvenog ivota, sve to ne proistie iz
racionalnih kalkulacija, ve iz nasleenih kulturnih navika.