graevinsko arhitektonski fakultet u niu nauka + praksa 12.

1 / 2009

72




AKTIVNI PRIJEMNICI SUNEVE ENERGIJE

Milena Jovanovi, dipl. in. arh. projektant saradnik Graevinarprojekt d... Ni


Rezime,u radu su objanjeni i nabrojani aktivni solarni prijemnici, fotonaponski sistemisolarni kolektori, njihov princip rada i
primena.. Upotrebom istih, stvorena je mogunost utede elektrine energije i ouvanje ivotne sredine .
Kljune rei,fotonaponski sistemi, solarni kolektori

Synopsis, This paper enumerates and analyses active solar receivers, photovoltaic systems and thermal collectors, their
function and application. By using these systems, we have the possibility of saving electrical power and saving the
environment.
Key words, Photovoltaic systems, thermal collectors
1. Uvod.
Tokom duge istorije ovekovog postojanja, teilo
se olakanju ivota, sve podrediti njegovoj meri i
potrebama. Neolitski ovek gradi naselje Lepenski
Vir, Vitruvije u Rimu tokom prvog veka
belei:..,treba graditi razliite vrste kua, jer zemlja u
jednom kraju trpi od sunca, drugi stoji daleko od
njega, trei se po sredini umereno greje.[7]To su
dokazi o pasivnom skupljanju toplote, u 21. veku je
nedovoljan samo takav nain. Otkriveno je kako se
suneva energija prikuplja aktivno, fotonaponskim
sistemima i solarnim kolektorima.
2.Sunce, izvor energije
Sunce je neiscrpni izvor energije, koja nam je data
na korienje. Na Zemlju godinje padne oko 10
18

KWh suneve energije koja se prenosi magnetnim
talasima. Termonuklearnim reakcijama na Suncu
slobaa se toplotna energija, i prenosi na sunane
zone, koja se dalje prenosi do atmosvere sve do
zemljine kore.[2]
Maksimalno iskorienje suneve energije
primajue povrine je kada je ona nagnuta pod
odeenim uglom , postavljena prema jugu tj.
intenzitet zraenja, koje dospeva do neke povrine
nagnute za ugao , je vee u odnosu na intenzitet
zraenja koje dospeva do horizontalne povrine iste
veliine[1]. Za Evropu te vrednosti su izmeu 30S i
45S, u odnosu na horizontalu, dok je preporuljiv
minimalni ugao 15S.
Na neku nagnutu povrinu pod uglom , dospeva
ukupno zraenje koje se sastoji od komponente
direktnog zraenja (Ib), difuznog zraenja (Id), i
reflektovanog zraenja od tla sa okolnih objekata(Ir).
Najvie dozraena srednja vrednost, energije za grad
Ni je od maja do avgusta (6,10kWh/m
2
-
6,70kWh/m
2
), a najnia januara i decembra (1,75
kWh/m
2
- 1,5 kWh/m
2
).
Koliina dozraene suneve energije na neku
povrinu na Zemlji zavisi od: vreme ozraenosti,
karakteristika prijemne povrine, lokacije, nagiba
povrine u odnosu na horizontalnu ravan, doba godine
uslova atmosvere[1].
graevinsko arhitektonski fakultet u niu nauka + praksa 12.1 / 2009

73
3.Fotonaponski sistemi (Photovaltaic solar
systems)
Fotonaponska konverzija je direktno pretvaranje
sunevih zraka, poluprovodnikim materijalima,
hemijskim reakcijana u elektrinu energiju. Nagli
razvoj solarnih elija poeo je lansiranjem prvog
satelita u kosmos sredinom dvadesetog veka. Nemaju
pokretne delove, zadovoljavaju ekoloke standarde,
modularni su i mogu se dopunjavati.
3.1.Princip rada solarne elije
Za izradu solarnih elija najee se koristi
silicijum,koji je posle kiseonika najzastupljeniji
element na Zemlji.
Solarna elija se sastoji od poluprovodnika p i n
tipa. Da bi se napravila jedna solarna elija, potrebno
je silicijumu dodati oderene primese. Uspostaviti
razliku potencijala izmeu poluprovodnika p tipa
(dodavanjm atoma bora, galijuma), i n tipa,
(dodavanjm atoma fosfora, arsena ili antimona).
Spajanjem, dolazi do spontanog kretanja
naelektrisanja suprotnog znaka u p-n spoju- difuzna
struja.[1]
Izlaganjem poluprovodnika sunevoj svetlosti,
dolazi do spontane hemijske reakcije. Nastaje
elektrino polje kretanjem elektrona i upljina.
Uspostavlja se razlika potencijalna - napon. U cilju
poveanja napona, tj struje, solarne elije se grupiu
module.
Postoje vie vrsta solarnih elija: monokristalne Si
polikristalne Si amorfne Si elije . Nanoenje moe
biti na staklu, plastinoj osnovi,ili na tankom filmu.
3.2.Tehniki podaci fotonaponskih sistema
Solarne elije se mogu povezati redno, paralelno ili
kombinovano, povezivanjem vie modula dobija se
panel. Paneli se mogu dalje povezivati u polja,
Fotonaponski sistem koji snabdeva potroaa
naizmeninom strujom sastoji se od : solarnih
elija(1), regulatora punjenja akomulatora(2),
akomulatora, skladiti struju (3) i inventora (pretvara
jednosmerne struje u naizmeninu)[4].
Postoji vie tipa fotonaponskih sistema, autonomni
sistem, sistem koji se prikljuen na eletro-distribuivnu
mreu i hibridni, koji elekrinu energiju dobija iz
razliitih obnovljivih izvora energije . U Sbiji, za
potrebe domainstva, u slobodnoj prodaji mogu se
nai autonomni, koji su nezavisno ugrauju na sam
objekat ili izvan njega.


Slika 1 Prikaz fotonaponskog sistema, Slika 2-kola u
Hog ongu
Solarne elije su najefikasnije u odreenim
geografskim irinama, tz. geografski faktor.
Mnoenjem sa solarnim modulom , daje dnevnu
koliinu energije jednog solarnog modula. Proraun
za dobijanje broja fotonaponskih modula izvodi se
prema potroaima[1].
Za takav sistem,kod koga su potroai, televizor,
friider, i tedljive lampe, potrebno je izdvojiti 4 500
do 6500. U cenu uzeti su u obzir pratea oprema i
cena instalacije, povraaj novca je u periuodu 3-4 god.
3.3 Primena u arhitekturi
Primeri iz sveta pokuzuju da se ovi sistemi
instaliraju za potrebe domainstva, industrije(slika 5),
kole, na krovovima kua, stadiona(slika 6), na
fasadama administrativnih zgrada. Ne moraju da se
dodatno predvide u izgradnji(slika 4)i ugrauju se
prema karakteristikama prijemne povrine.

Slika 3- Fasad u Astriji snage 28 kWp, Slika 4- Ohta
grad u Japanu
Slika 4.ilustruje jedinstvo lokalne zajednica i vlade
u Japanu da naprave solarne mini elektrane na
krovovima 550 kua. Nemaka je pored panije
vodea zemlja u Evropi po povrini ugraenih
fotonaponskih sistema, kao i Francuska, Grka. Ako
se predvide u fazi projektovanja, mogue je klasine
fasade materijale zameniti fotonaponskim panelima
(slika 3).Tada proizvode elektrinu energiju za svoje
graevinsko arhitektonski fakultet u niu nauka + praksa 12.1 / 2009

74
potrebe, ili je predaju ektro mrei (grid connected
system). Sve veu primenu fotonaponski sistemi
imaju na kolskim objektima. kao semitrasparetne
foto elije, ugrauju se na staklu i delimino
proputaju svetlost. (slika 2)
Slika 5- Industrija u Nemakoj, Slika 6- Stadion na
Tajvanu
U Srbiji su zabeleeni samo pojedinani sluajevi
ugradnje fotonaponskog sistema, na splavovima,
katunima, manastiru Sv. Ilija na Staroj
planini,usamljenim domainstvima. Prvi vei kororak
napravljen je instaliranjem mini elektrane na krovu
beogradske optine Palilula, snage 14MWh[6]. To su
pojedinani sluajevi i nedovoljni da se promeni
trend.
Grad Ni, jo uvek nije prepoznao isplativost
takvog projekta. Javne zgrade, kao vei potroai, i
njihovi krovovi bi mogli biti potencijalno mesto,za
postavljanje fotonaponskih panela, trni centar
Kala, Dom Zdravlj- Ni, Eleokronski fakultet Ni,
kao i mnoge osnovne i srednje kole.
4. Solarni kolektori (solar thermal collectors)
Solarni kolektori su prijemnici, deo solarnog
sistema, spadaju u najisplativije i rasprostenjenije
sisteme. Koriste se za zagrevanje vode. Sunevo
zraenje se direktno trasformie u toplotu, preko
tenog radnog medija. Najvie se primeljuju ravni
solarni kolektori i spadaju u niskotemperaturne
prijemnike, radni medij se greje do 100C. Ree se u
ponudi mogu nai vakumski kolektori kod kojih je
temperatura radnog medija do 200C. Apsorpciona
povrina nije vie ravni kolektor, ve vakumske cevi
duine oko 1 m.
Ravni kolektori se sastoje od: trasparenta, prednjim
pokrivaem, aposorbera- slue da prikupe toplotnu
sunevu energiju i predaju je radnom fluidu, termike
izolacije, odgovaajueg kuita. Na kuitu se nalaze
cevi ili kanalski prikljuci za dodatak (rashlaenog) i
odvod (zagrejanog) radnog fluda.
4.1.Tehniki podaci solarnih kolektora
U komercijalnoj upotrebi u Srbiji vie su
zastupljeni sistemi solarnh kolektora sa prinudnom
cirkulacijom vode, zbog klimatskih i tehnikih uslova.
Kod sistema solarnih kolektora sa prirodnom
cirkulacijom vode cirkulacija radnog medija u
kolektoru odvija se prirodnim putem, i obino se
koristi u podrujima gde nema zamrzavanja.
Solarni sistemi sa prinudnom cirkulacijom vode
sastoje se od kloktora- prikuplja sunevu energiju i
predaje je fluidu, solarnog bojlera , difercijalnog
termostata, i solarnog modula. [4]
Solarni bojleri slui za zagrevanje vode pomou
razmenjivaa toplote. Takoe slui za skladienje
tople vode, koja se upotrbljava u domainstvu.
Slika7 . Kretanje vode u solarnom sistemu
Diferncijalni termostat automatski upravlja
solarnim sistemom i preko temperaturnih osetnika
regulie rad pumpe.
Solarni modul se sastiji od cikulacione pumpe i
ekspanzione posude. Cirkulaciona pumpa omoguava
kruenja fluda kroz cevovod do bojlera. Ekspanziona
posuda prihvata viak vode koja nastaje usred
zagrevanja.
Zagrejana voda iz kolektora, fluid, pod dejstvom
pumpe, se potiskuje u bojler. Tu se hladi i ponovo
radom pumpe se vraa u kolekor. Radom
cirkulacione pumpe upravlja diferncijalni termostat
sa temperaturnim osetnicima(slika 7).[2]
4.2. Odeivanje kapaciteta solarnog kolektora
Odeivanja povrine solarnog kolektora, u sluaju
da se korisnik opredeli za sistem sa ravnim
koletorima, vri se preko dijagrama. Prema proraunu
etvorolanoj porodici dnevno je potrebno oko 240 l
vode, kapacitet bojlera 320 l i prijemne povrine
jedne jedinice 4,3m
2
.[2]
Isto domainstvo potrebno je da izdvoji oko 900-
1500, za instaliranje celog sistema ravnih solarnih
kolektora. Povraaj uloenog novca kroz utedu
elektrine energije mogu je za period od 2-3 godine.
graevinsko arhitektonski fakultet u niu nauka + praksa 12.1 / 2009

75
4.3. Primena u arhitekturi
Sistemi soslarnih kolektora se u Srbiji najvie
primenjuju u individualnim domainstvima za potebe
grejanja sanitarne vode. Postoji mogunost ugradnje i
na vieporodinim zgradama, primer, zgrada
Amadeo izgraene 2008 god u Beogradu(slika7). Na
krovu postavljeno je dvanaest ravnih kolektora , topla
voda se skladiti u dva bojlera od po 500 l, za potrebe
svih stanovnika zgrade. Primeri iz sveta pokazuju da
se ravni kolektori ugrauju u javne objekte,
prvenstveno bolnice, industriju, i hotele.

Slika 8- Solarni kolektori na zgradi studenskog domu
Slika9- Parking servis u Barseloni
Susedna Bugarska je 2002 god u gradu Plovdivu,
uz pomo Grke vlade postavila na ravnom krovu
gerentolokog centra Sv. Vasilije Veliki ,66 ravnih
kolektora, ukupne povrine 132m
2
. To je sistem sa
prinudnom cirkulacijom vode, upotrebljava se od
aprila do oktobra. Na severu Italije, Pijemontu, solarni
klektori su postavljeni na studenskom domu za
potrebe 185 studenata, ukupne povrine 110 m
2
.

(slika
8). U paniji su 2005 god. za potrebe parking servisa
postavljeni ravni kolektori, ukupne povrine 510
m
2
(slika 9).
Na teritoriji grada Nia nije zabeleen taan
podatak o ugradnji ravnih solarnih kolektora, ali
brojni su vidljivi primeri koji su instalirani na
krovovima idivuidualnih kua.(slika 11)Vee potrebe
za toplom vodom imaju, Kliniki centar Ni,
studenski domovi, kao i Niki gerentoloki centar. Svi
ti objekti bi mogli biti budua lokacija u primeni ovih
sistema.

Slika 10-Hotel Aleksandar u Niu, Slika11-
Idividualna kua
5. Zakljuak
Zbog vee isplativosti i nie cene kotanja, u Sbiji,
gradu Niu se najvie ugrauju ravni solarni kolektori
ali jo uvek za potrebe individualnih domainstva.
Graanstvo je uvidelo potrebu za tedjnom elekrine
energija, ali ne i nstitucije koje bi preuzele inicijativu i
finasirale ugradnju solarnih kolektora na velikim
potroaima, bolnicama, studentskim domovima.
Fotonaponski paneli se jo uvek ne proizvode u Srbiji,
uvozom se poskupljuje ugradnja, i smanjuje
dostupnost privredi i graanstvu. kole su prvo mesto
gde treba poeti sa ugradnjom fotonaposkih panela i
preko dece podii ekoloku svest.
Ugradnjom aktivnih solarnih prijenika ne smanjuje
se samo potronja elektrine enrgije, ve i smanjenje
emisije ugljen dioksida u atmosveru. Stroi propisi,
beneficije kao mera potsticaja, i udruivanje kroz
organizacije, doprinele bi veem korienju istih.
LITERATURA
[1] Jasmina M. Radosavljevi, Tomislav M. Pavlovi, Miroslav R. Lambi, Solarna energetika i odrivi razvoj,
Graevinska knjiga, Beograd, 2004, .271-335
[2] Miroslav Lambi, Prirunik za solarno grejanje, Nauna knjiga, Beograd, 1992, . 92-138
[4] Tomislav M. Pavlovi, Branislav d. abri, Fizika i tehnika solarne energetike, Graevinska knjiga,
Beograd, 2007 . 89-137
[6] Mila Pucar , Skripta predavanja na doktorskim studijama, 2009, 17. as
[7] Vitruvije, Deset knjigao arhitekturi, Graevinska knjiga, Beograd 2006 . 101
http://ertex-solar.at/cms/images/stories/ertexfile/Oekotherm.pdf
http://www.solarge.org/index.php?id=749
http://www.epia.org/index.php?id=18
http://www.beodom.com/
http://gis.ni.rs/
http://www.energy.ca.gov/reports/2003-03-11_500-03-014F.PDF