Naslov originala

Diana Gabaldon
DRAGONFLY IN AMBER

Copyright 1992. by Diana Gabaldon
Copyright 2008. za srpsko izdanje, portaLibris.

Mom muu Dagu Votkinsu
zahvaljujem za grau korienu u ovom romanu
Prolog
Probudila sam se tri puta po mraku pred svitanje. Prvo u tuzi, zatim u veselju, i
konano, u samoi. Suze zbog bolnog gubitka su me probudile polako, kupajui mi
lice kao uteni dodir vlane maramice u rukama koje tee. Okrenula sam lice ka
mokrom jastuku i otplovila slanom rekom u pilje zapamene alosti, u podzemne
dubine sna.
Zatim sam se probudila u neobuzdanoj radosti, tela izvijenog u luk u naporu
fizikog sjedinjavanja, a njegov dodir je bio sve na mojoj koi, umirao je du
mojih nerava dok su se iz mene irili talasii ispunjenja. Oterala sam svest,
okreui se opet, traei otar, topli miris zadovoljene poude mukarca, u
utenim rukama svog ljubavnika, sna.
Trei put sam se probudila sama, van dodira ljubavi i tuge. Prizor kamenja mi
je bio sve u mislima. Mali krug, uspravno kamenje na vrhu strmog zelenog brda.
Ime brda je Kreg Na Dan Vilinsko brdo. Neki kau da je to brdo zaarano, drugi
kau da je prokleto. I jedni i drugi su u pravu. Ali niko ne zna funkciju ili namenu
kamenja.
Osim mene.
DEO PRVI
Kroz ogledalo, mrano
Invernes, 1968.
R
Savladavanje spiska
oder Vejkfild je stajao nasred sobe, oseajui se okruenim. Mislio je da je to
oseanje uglavnom opravdano utoliko to je i bio okruen; stolovima
pokrivenim suvenirima i uspomenama, tekim nametajem u viktorijanskom stilu,
prepunim rustikli, plia i trikanih prekrivaa, maleckim tkanim ilimima koji su
leali na uglancanom drvetu, lukavo ekajui priliku da kliznu pod neopreznim
stopalom. Okruen sa dvanaest soba nametaja, odee i novina. I knjigama o boe,
knjigama!
Radna soba u kojoj je stajao bila je sa tri strane oiviena policama za knjige, od
kojih je svaka bila prepuna toliko da pukne. Jeftini krimii u mekom povezu leali su
u jarkim, otrcanim gomilama ispred tomova uvezanih u teleu kou, zgurani odmah
do izbora knjievnih klubova, prastarih knjiga maznutih iz ugaenih biblioteka, i
hiljada i hiljada pamfleta, letaka i runo povezanih rukopisa.
Slina situacija je prevladavala i u ostatku kue. Knjige i novine su zatrpavale
svaku horizontalnu povrinu, a svi plakari su jeali i kripali na spojevima. Njegov
pokojni pooim je proiveo dug, ispunjen ivot, dobrih deset godina due od onih
biblijski dodeljenih sedamdeset. A za osamdeset i neto godina, veleasni g.
Redinald Vejkfild nikada nita nije bacio.
Roder je obuzdao elju da istri kroz ulazna vrata, uskoi u svoj mori majnor
i ode nazad za Oksford, preputajui sveteniku kuu i njenu sadrinu vremenskim
prilikama i vandalima. Smiri se, govorio je sebi, udiui duboko. Moe da se
izbori sa ovim. Knjige su laki deo; treba samo da probere po njima i onda
pozove nekoga da doe i da ih pokupi. Istina, tome e trebati kamion veliine
vagona, ali se to moe obaviti. Odea nema problema. To e dobiti Oksfam.
Nije znao ta e Oksfam uiniti sa primercima crnih odela od sera, priblino iz
1948, ali moda oni siromasi koji ih zasluuju i nisu tako probirljivi. Poeo je da
die malo lake. Uzeo je jednomeseno odsustvo sa katedre za istoriju na Oksfordu
da bi raistio zaostavtinu veleasnog. Moda e to, na kraju krajeva, biti i
dovoljno. U njegovim depresivnijim trenucima izgledalo je kao da taj zadatak moe
potrajati godinama.
Poao je prema stoiu i uzeo malu keramiku posudu. Bila je ispunjena malim
metalnim pravougaonicima; olovni gaberlunzi, znake koje su u osamnaestom veku
parohije izdavale prosjacima kao neku vrstu dozvole. Zbirka keramikih flaa je
stajala pored lampe, a burmutica od ovnovskog roga okovana srebrom leala je kraj
njih. Da ih da nekom muzeju? pomislio je sumnjiavo. Kua je bila ispunjena
jakobitskim artefaktima; veleasni je bio istoriar amater, a osamnaesti vek mu je
bio omiljeno razdoblje.
Njegovi prsti su sami od sebe pomilovali povrinu burmutice, pratei crne linije
urezanog teksta imena i datume akona i blagajnika Udruenja krojaa Kenongejta,
iz 1726, u Edinburgu. Moda bi trebao da zadri poneki atraktivan predmet koji je
veleasni nabavio... ali se zatim odmaknuo, odluno odmahujui glavom. Nee
moi, drugar, rekao je naglas, to je put ka ludilu. Ili bar uvod u ivot hrka. Poni
da uva pojedine stvari i zavrie tako to e sauvati sve, iveti u ovom
monstrumu od kue, okruen ubretom nekoliko generacija, i priati sa sobom,
promrmljao je.
Pomisao o nekoliko generacija ubreta podsetila ga je na garau, i kolena su mu
malo popustila. Veleasni, u stvari stric Roderove majke, usvojio ga je kada mu je
bilo pet godina, a roditelji su mu poginuli u Drugom svetskom ratu: majka od
bombardovanja, otac u mranim vodama Lamana. Sa svojim uobiajenom navikom
za uvanje, veleasni je sauvao sve stvari Roderovih roditelja, zapeaene u
sanduke i kutije u dnu svoje garae. Roder je pouzdano znao da te sanduke niko nije
otvorio u poslednjih dvadeset godina.
Sada je ispustio starozavetni jecaj pri pomisli da prekopava po uspomenama na
svoje roditelje. Oh, boe, rekao je naglas. Sve, samo to ne!
Taj komentar nije bio zamiljen ba kao molitva, ali se zaula zvonjava kao
odgovor na to, terajui Rodera da se ugrize za jezik od iznenaenja.
Ulazna vrata su se esto zaglavljivala po vlanom vremenu, to znai da su bila
zaglavljena gotovo stalno. Roder ih je trgao uz kripu kao da se kidaju, i pred njima
zatekao neku enu.
Mogu li da vam pomognem?
Bila je srednje visine i veoma lepa. On je stekao uopteni utisak o finim kostima i
belom lanu, nad kojima je stajalo obilje kovrdave smee kose koja je donekle
obuzdana u punu. A usred svega toga, izuzetan par svetlih oiju boje dobro
odlealog erija.
Pogled joj je preleteo sa patika broj etrdeset pet do lica trideset centimetara
iznad njenog. Iskoeni osmeh se rairio. Ne svia mi se da poinjem klieom,
rekla je, ali, pobogu, koliko si porastao, mladi Rodere!
Roder je osetio kako crveni. ena se nasmejala i pruila ruku. Ti jesi Roder,
zar ne? Ja sam Kler Randal, stara prijateljica veleasnog. Ali nisam te videla od
vremena kada si imao pet godina.
Hm, kaete da ste bili prijateljica mog oca? Pa onda ve znate...
Osmeh je nestao, smenio ga je izraz aljenja.
Da, veoma mi je ao to sam to ula. Srce, je li tako?
Ovaj, jeste. Vrlo iznenada. Ja sam upravo doao iz Oksforda da bih poeo da
raspetljavam... sve. Odmahnuo je neodreeno, obuhvatajui smrt veleasnog, kuu
iza sebe i sve u njoj.
Po onome to sam zapamtila o biblioteci tvog oca, to malo zaduenje bi trebalo
da potraje do sledeeg Boia, primetila je Kler.
Ako je tako, moda ne bismo trebale da vas ometamo, rekao je blagi ameriki
glas.
Oh, zaboravila sam, kazala je Kler i iskrenula se ka devojci koja je stajala
izvan vidokruga u uglu trema. Roder Vejkfild moja erka Brajana.
Brajana Randal je prila sa stidljivim osmehom na licu. Roder se na tren
zapiljio, a onda se prisetio pravila ponaanja. Zakoraio je unazad i vrata irom
otvorio, naas se pitajui kada li je poslednji put promenio koulju.
Ma nema veze, nema veze!, rekao je srdano. Upravo sam hteo da napravim
pauzu. Hoete li da uete?
Mahnuo je enama da odu niz hodnik do radne sobe veleasnog, primetivi da je
erka ne samo umereno privlana, ve i jedna od najviih devojaka koje je ikada
izbliza video. Mora da je via od sto osamdeset, pomislio je, videvi da joj je glava
u nivou podupiraa u hodniku kojim je prolazila. Dok je iao za njom, nesvesno se
ispravio do svojih punih sto devedeset. U poslednjem trenutku je pognuo glavu da ne
bi tresnuo o dovratak radne sobe dok je ulazio za enama u sobu.
Nameravala sam da doem ranije, kazala je Kler, smetajui se dublje u fotelju.
etvrti zid radne sobe veleasnog inili su prozori od poda do tavanice, i sunevi
zraci su namigivali po bisernoj nali u njenoj svetlosmedoj kosi. Kovrde su
poinjale da bee iz svojih stega i ona je odsutno zatakla jednu iza uva dok je
govorila.
Sredila sam da doemo prole godine, zapravo, a onda je dolo do neodlone
situacije u bolnici u Bostonu ja sam doktor, objasnila je, a usne su joj se malo
izvile na izraz iznenaenja koji Roder nije uspeo sasvim da sakrije. Ali mi je ao
to nismo; toliko bih volela da ponovo vidim vaeg... tvog oca.
Roder se prilino udio zato li su dole sada, znajui da je veleasni umro, ali
bi bilo neutivo da to pita. Umesto toga je upitao: Uivate malo u razgledanju, zar
ne?
Da, dovezle smo se iz Londona, odgovorila je Kler. Nasmeila se svojoj erki.
Htela sam da Bri vidi zemlju; nee to pomisliti kada je uje kako govori, ali je
Engleskinja koliko i ja, mada nikada nije ivela ovde.
Stvarno? Roder je kratko pogledao u Brajanu. Nije izgledala kao Engleskinja;
osim visine, imala je i gustu riu kosu koja joj je slobodno padala na ramena, i
snano, koato lice, sa nosom dugim i pravim moda malice predugim.
Ja sam roena u Americi, objasnila je Brajana, ali i mama i tata su... bili su...
Englezi.
Bili?
Moj mu je umro pre dve godine, objasnila je Kler. Poznavao si ga, rekla bih
Frenk Randal.
Frenk Randal! Naravno! Roder se pljesnuo po elu, i oseao je kako mu se
obrazi are od Brajaninog kikota. Pomisliete da sam apsolutni kreten, ali sam tek
sada shvatio tko ste.
To ime je objanjavalo mnogo toga; Frenk Randal je bio istaknuti istoriar i
dobar prijatelj veleasnog; razmenjivali su delie jakobitskih misterija godinama,
mada je prolo bar deset godina otkad je Frenk Randal poslednji put posetio
svetenikov dom.
Znai vi ete obilaziti istorijske lokacije u blizini Invernesa?, nagaao je
Roder. Da li ste ve obili Kaloden?
Nismo jo, odgovorila je Brajana. Mislile smo da tamo odemo krajem ove
nedelje. Odgovor koji je propratio njene rei bio je utiv, ali nita vie.
Rezervisale smo vonju po Loh Nesu za danas po podne, objasnila je Kler. i
moda emo se odvesti do Fort Vilijama sutra, ili se samo muvati po Invernesu;
mesto je znatno naraslo otkad sam ga poslednji put posetila.
Kada je to bilo? Roder se pitao da li bi trebalo da dobrovoljno ponudi da im
bude vodi. Zapravo ne moe da odvoji vreme za to, ali su Randali bili dobri
prijatelji veleasnog. Sem toga, putovanje do Fort Vilijama u drutvu dve atraktivne
ene delovalo je znatno privlanije od ienja garae, to mu je bilo sledee na
spisku.
Oh, pre vie od dvadeset godina. Davno je to bilo. U Klerinom glasu se osetila
neka neobina nota koja je naterala Rodera da je pogleda, ali je ona njegov pogled
doekala sa smekom.
Pa, usudio se, ako ima neto to mogu da uinim za vas dok ste u Hajlendsu...
Kler se i dalje smekala, ali se neto na njenom licu promenilo. Gotovo da je
mogao da pomisli da je jedva ekala zgodnu situaciju. Pogledala je u Brajanu, a
zatim ponovo u Rodera. Kad si ve to pomenuo, kazala je, a osmeh joj je postao
iri.
Oh, majko!, rekla je Brajana, uspravljajui se u stolici. Nee valjda da
gnjavi g. Vejkfilda! Pogledaj koliko ga posla eka! Mahnula je rukom po natrpanoj
radnoj sobi sa prepunim kutijama i beskrajnim nizovima knjiga.
Oh, to nije gnjavaa!, protestovao je Roder. Ovaj... ta to?
Kler je pogledom prostrelila erku da se primiri. Nisam planirala da ga tresnem
po glavi i da ga odvuem, otresito je rekla. Ali moda zna nekoga ko moe da nam
pomogne. Re je o malom istorijskom projektu, objasnila je Roderu. Treba mi
neko ko je prilino verziran u jakobite osamnaestog veka princa arlija Lepog i tu
bratiju.
Roder se nagnuo napred, zainteresovan. Jakobiti? pitao je. Taj period mi nije
specijalnost, ali znam poneto teko je ne znati kada ivite blizu Kalodena. Tamo
se odigrala zavrna bitka, zna, objasnio je Brajani. Gde se bratija princa arlija
Lepog sukobila sa vojvodom od Kamberlenda i bila pobijena posle onolikog truda.
Tako je, rekla je Kler. i to je, zapravo, povezano sa onim to hou da
otkrijem. Zavukla je ruku u tanu i izvadila savijeni list papira.
Roder ga je razvio i na brzinu pogledao njegovu sadrinu. Bio je to spisak imena
moda tridesetak, sve mukaraca. Na vrhu je stajao naslov: JAKOBITSKI
USTANAK, 1745 KALODEN.
Oh, etrdeset peta?, rekao je Roder. Ti ljudi su se, znai, borili kod
Kalodena?
Jesu, odgovorila je Kler. Ja hou da otkrijem koliko je njih preivelo tu
bitku.
Roder je poeao bradu i prouavao spisak. To je jednostavno pitanje, rekao
je, ali e moda biti teko nai odgovor. Toliko je pripadnika klanova koji su bili
sledbenici princa arlija poginulo na Kalodenskom polju da nisu sahranjivani
pojedinano. Stavljani su u masovne grobnice, nad kojima je samo jedan kamen kao
oznaka klana.
Znam, kazala je Kler. Brajana nije bila tamo, ali ja jesam davno. Uinilo
mu se da vidi proletanje senke u njenim oima, mada je to brzo prikrila poseui u
tanu. Nije ni udo to se to desilo, pomislio je. Kalodensko polje je mesto koje vas
ne ostavlja ravnodunim; njemu je dozvalo suze u oi, gledanje u tu prostranu
pustaru i priseanje na galantnost i hrabrost kotskih Hajlendera koji su masakrirani
leali pod travom.
Ona je rairila jo nekoliko listova i pruila ih njemu. Dugaak beli prst je
prelazio du margine jedne stranice. Divne ake, zapazio je Roder; fino oblikovane,
paljivo odravane, sa samo jednim prstenom na svakoj. Onaj srebrni na njenoj
desnoj ruci je bio izuzetno upadljiv; iroki jakobitski prsten sa hajlendskom arom,
ukraen cvetom ika.
Koliko sam uspela da saznam, ovo su imena njihovih ena. Mislila sam da bi to
moglo da pomogne, jer ako su muevi stradali u Kalodenu, ne moe se oekivati da
su se ponovo udavale ili emigrirale posle toga. To sigurno postoji negde u
parohijskim zapisima? One su sve iz iste parohije; crkva je bila u Broh Mordi
prilino juno odavde.
To je vrlo korisna ideja, rekao je Roder pomalo iznenaen. To je upravo ono
kako bi istoriar razmiljao.
Teko da sam istoriar, suvo je rekla Kler Randal. Sa druge strane, kada
ivite s onim ko to jeste, povremeno pokupite neke udne ideje.
Naravno. Neto je Roderu palo na pamet pa se digao sa stolice. Ja sam
uasan domain. Molim vas, dopustite da vam donesem neto za pie, a onda mi
moete vie ispriati o tome. Moda oko toga mogu i ja da vam pomognem.
Uprkos neredu, znao je gde stoje flae pia pa su goe ubrzo ponuene viskijem.
Dodao je poprilino sode u Brajanin, ali je primetio da ga ona pijucka kao da je u
ai sredstvo za unitavanje mrava, a ne najbolji singl malt Glenfidih. Izgleda da je
Kler, koja je zatraila da njen bude ist, uivala mnogo vie.
Dobro. Roder se vratio na svoje mesto i opet dohvatio papire. To je
interesantan problem, posmatrano kao istorijsko istraivanje. Rekli ste da su ovi
mukarci iz iste parohije? Pretpostavljam da dolaze iz istog klana ili plemena
vidim da se mnogo njih preziva Frejzer.
Kler je potvrdila, ruku skrtenih u krilu. Oni dolaze sa istog imanja; male
hajlendske farme po imenu Broh Tuarah lokalno je bila poznata kao Lalibroh. Bili
su deo klana Frejzera, mada nikada nisu formalno poloili zakletvu lordu Lovatu kao
zapovedniku. Ti ljudi su se rano pridruili Ustanku; borili su se u bici kod
Prestonpansa dok su se Lovatovi ljudi ukljuili tek pred Kaloden.
Stvarno? To je interesantno. Pod normalnim uslovima kakvi su vladali u
osamnaestom veku, takvi sitni napoliari bi umrli tamo gde su i iveli, i bili uredno
poreani u dvoritu crkve, uredno zavedeni u parohijski registar. Pa, ipak, pokuaj
princa arlija Lepog da povrati tron u kotskoj 1745. nesumnjivo je poremetio
normalan tok stvari.
Zbog gladi posle katastrofe kod Kalodena, mnogi Hajlenderi su se iselili u Novi
svet; ostali su odlutali iz dolina i movara prema gradovima, u potrazi za hranom i
poslom. Malobrojni su ostali, tvrdoglavo se drei svoje zemlje i tradicije.
To bi moglo da bude dobra osnova za izvrstan lanak, kazao je Roder
razmiljajui naglas. Prati sudbinu nekoliko pojedinaca, vidi ta se desilo sa
njima. Manje je interesantno ako su svi stradali u Kalodenu, ali postoje izgledi da je
nekolicina uspela da se spase. Bio je sklon da taj projekat prihvati kao dobrodoli
predah, ak i da nije Kler Randal bila ta koja ga je pitala.
Da, mislim da vam mogu pomoi oko toga, rekao je i bio je zahvalan za
srdaan osmeh koji mu je upuen.
Mogao bi, stvarno? Pa to je divno!, rekla je.
Bie mi zadovoljstvo, rekao je Roder. Presavio je papir i poloio ga na sto.
Poeu sa tim smesta. Ali recite mi, da li ste uivale u vonji iz Londona?
Razgovor se okrenuo optim temama dok su ga ene astile priama o svom
transatlantskom putovanju i vonji od Londona. Roerova panja je malo odlutala
dok je poinjao da planira taj projekat. Malo je oseao krivicu to se toga prihvatio;
zaista ne bi trebalo da tome posveuje vreme. Sa druge strane, to je interesantno
pitanje. I mogue je da taj projekat uskladi sa nunim raiavanjem materijala
veleasnog; znao je zasigurno da u garai postoji etrdeset osam kutija, sve sa
oznakom JAKOBITI, RAZNO. Sama pomisao na to bila je dovoljna da oseti
malaksalost.
Na silu je odvratio misli od garae, i uvideo da se tema razgovora naglo
promenila.
Druidi? Roder se oseao oamueno. Zurio je sumnjiavo u svoju au da bi
proverio da li je zaista dodao sodu.
Nisi uo za njih? Kler je izgledala malo razoarano. Tvoj otac veleasni
je znao prilino o njima, mada samo nezvanino. Moda nije mislio da treba da ti
pria o tome; to je smatrao nekom vrstom ale.
Roder se poeao po glavi, razbaruujui gustu tamnu kosu. Ne, zaista se ne
seam. Ali ste u pravu, on je verovatno mislio da to nije neto ozbiljno.
Pa ja zapravo ne znam da li je tako. Prekrstila je noge. Zrak sunca je sinuo niz
cevanicu, naglaavajui prefinjenost njene duge kosti.
Kada sam poslednji put bila ovde sa Frenkom boe, to je bilo pre dvadeset tri
godine! veleasni mu je rekao da postoji neka lokalna grupa pa, savremeni
druidi, verujem da biste ih tako nazvali. Ne znam koliko su bili autentini; verovatno
ne ba mnogo. Brajana se sada naginjala napred, zainteresovana, zaboravivi na
trenutak na au sa viskijem u ruci.
Veleasni nije smeo zvanino da obraa panju na njih paganizam i te stvari,
zna ali je njegova domaica, ga Grejam, bila ukljuena u grupu pa je on sluao o
njihovom delovanju s vremena na vreme, i otkrio je Frenku da e biti nekakva
ceremonija u zoru na Beltejn, tanije, za prvi maj.
Roder je klimnuo glavom, pokuavajui da spoji predstavu o postarijoj gi
Grejam, onoj izuzetno ispravnoj osobi, sa ueem u paganskim obredima i plesanju
oko kamenih krugova u svitanje. Jedino to se on sam mogao setiti od druidskih
ceremonija bilo je da su neke od njih ukljuivale spaljivanje rtava u pletenim
kavezima, to se jo neverovatnije uklapalo u ponaanje kotske prezbiterijanske
dame u poodmaklim godinama.
Blizu, na vrhu brda, postoji krug uspravnog kamenja. Otili smo tamo pre zore
da, pa, da ih pijuniramo, nastavila je, sleui ramenima u znak izvinjenja. Zna
kakvi su naunici; nemaju nimalo savesti kada je re o njihovoj oblasti, a da ne
pominjemo oseaj drutvene prefinjenosti. Roder se malo trecnuo na to, ali je
kiselo pokazao da se slae.
I one su dole tamo, kazala je. Ukljuujui i gu Grejam, sve su nosile
arave, pevale su neto i igrale posred kamenog kruga. Frenk je bio fasciniran,
dodala je uz osmeh. jeste bilo impresivno, ak i meni.
Zastala je na trenutak i dobro odmerila Rodera.
ula sam da je ga Grejam preminula pre nekoliko godina. Ali se pitam... zna
li da li je imala neke roake? Verujem da se uee u takvim grupama esto
nasleuje; moda postoji neka njena erka ili unuka koja bi mi mogla neto rei.
Pa, polako je kazao Roder. Postoji jedna unuka zove se Fiona, Fiona
Grejam. Zapravo, ona je dola ovde da pomae u kui kada je njena baka umrla;
veleasni je zaista bio previe star da ivi sam.
Ako je ita moglo da potisne sliku ge Grejam kako igra odenuta aravom, to je
bila pomisao na devetnaestogodinju Fionu kao na uvara drevnih mistinih znanja,
ali se Roder revnosno pribrao i nastavio.
Ona nije ovde u ovom asu, plaim se. Mada bih zbog vas mogao da se raspitam
za nju.
Kler je to odbila odmahujui svojom vitkom rukom. Nemoj da se mui. Moe
to i nekom drugom prilikom. Ve smo ti oduzele suvie vremena.
Roder je bio obeshrabren kada je video da je praznu au spustila na stoi
izmeu stolica i da je Brajana dodala svoju punu kao da su u urbi. Zapazio je da
Brajana Randal grize nokte. Taj mali dokaz nesavrenosti mu je pomogao da skupi
petlju za naredni potez. Zainteresovao se za nju i nije hteo da ona ode bez ikakve
sigurnosti da e je opet videti.
Kada je re o kamenim krugovima, brzo je rekao, verujem da znam taj koji ste
pomenuli. Prilino je ivopisan i nije predaleko od grada. Nasmeio se direktno
Brajani Randal, istovremeno zapaajui da ona ima tri pegice visoko na jagodici.
Mislio sam da ovaj projekat ponem odlaskom u Broh Tuarah. To je na istu stranu
kao i kameni krug, pa moda... aaah!
Naglo trgnuvi svoju krupnu tanu, Kler Randal je oborila obe ae sa stola,
kvasei Roderovo krilo i butine singl malt viskijem i poprilinom koliinom sode.
Veoma mi je ao, izvinila se vidljivo usplahirena. Sagnula se i poela da
skuplja komadie razbijenog kristala, uprkos Roderovim nespretnim pokuajima da
je sprei.
Brajana je, dolazei da pomogne sa nekoliko lanenih salveta koje je dohvatila sa
komode, rekla: Stvarno, mama, nije mi jasno kako te uopte putaju da operie. U
tvojim rukama je opasno sve to je manje od kutije za hleb. Pazi, i njegove cipele si
natopila viskijem! Kleknula je na pod i poela ustro da brie prosuti viski i da
sakuplja delie kristala. A i pantalone.
Dohvatajui jo jednu salvetu sa tosa nareanog preko ruke, marljivo je
izglancala Roderove cipele; njena crvena griva je letela kraj njegovih butina dok je
energino upijala vlana mesta na teksas-platnu. Roder je zamurio i frenetino
mislio na uasne saobraajne nesree na autoputu i popunjavanje poreskih obrazaca
i na Boba Svemirca na bilo ta to ga moe spreiti da se propisno obruka dok
osea topli dah Brajane Randal kroz vlanu tkaninu svojih pantalona.
Hm, moda bi voleo da ostalo obavi sam? Glas je stigao odnekud u visini
njegovog nosa, pa je otvorio oi i zatekao par tamnoplavih oiju zagledanih u njega
iznad irokog osmeha. Prilino mlitav, uzeo je salvetu koju mu je pruila, diui kao
da je upravo jurio za vozom.
Sagnuo je glavu da istrlja pantalone i uhvatio pogled Kler Randal koja ga je
posmatrala sa izrazom u kome su se meali dobro raspoloenje i saoseanje; nita
od onog bleska za koji mu se uinilo da ga je video pred samu katastrofu. Onako
uzrujan, sigurno je to umislio. Jer zato bi, pobogu, to uinila namerno?
Otkad si ti zainteresovana za druide, mama? Izgleda da je Brajana
pokazivala sklonost da nae neto urnebesno u toj zamisli; primetila sam da
grize unutranju stranu obraza dok sam askala sa Roderom Vejkfildom, i
osmeh koji je skrivala sada joj je bio zalepljen preko celog lica. Hoe li
da uzme svoj arav i da im se pridrui?
Moralo bi biti zabavnije od lekarskih konzilijuma svakog etvrtka,
kazala sam. Mada ima malo promaje. Ona je zaurlala od smeha,
prepadajui dve senice na stazi ispred nas.
Ne, rekla sam, opet ozbiljna. Nisu druidske ene ba ono to traim.
Postojao je u kotskoj neko koga sam nekad poznavala i hou da je naem,
ako mogu. Nemam njenu adresu nisam sa njom bila u vezi vie od dvadeset
godina ali je ona bila zainteresovana za takve udne stvari: vetiarenje,
stara verovanja, narodna predanja. Sve i svata. Nekada je ivela ovde u
blizini; pomislila sam da bi, ako jo ivi ovde, mogla biti ukljuena u neku
takvu grupu.
Kako se zove?
Odmahnula sam glavom, grabei otkaenu nalu koja mi je kliznula iz
lokni. Promakla mi je kroz prste i pala u duboku travu kraj staze.
Do avola!, rekla sam saginjui se da je dohvatim. Prsti su mi bili
nesigurni dok sam traila po gustim vlatima, i imala sam problema da
pokupim nalu, klizavu od vlane trave. Od pomisli na Gejlis Dankan su mi
radili ivci, ak i sada.
Ne znam, kazala sam sklanjajui uvojke sa pocrvenelog lica. Hou da
kaem prolo je toliko vremena, sigurna sam da sada ivi pod nekim
drugim imenom. Ostala je udovica. Moda se preudala ili koristi devojako
prezime.
Oh. Brajana je izgubila interesovanje za tu temu pa je neko vreme ila
utei. Iznenada je upitala: ta misli o Roderu Vejkjildu, mama?
Kratko sam je pogledala; obrazi su joj bili ruiasti, ali to bi moglo biti
od prolenog vetra. Izgleda da je vrlo fini mladi, oprezno sam
odgovorila. Nesporno je inteligentan; on je jedan od najmlaih profesora
na Oksfordu. Za tu inteligenciju sam znala; pitala sam se ima li imalo
mate. Ti nauniki tipovi je obino nemaju. A mata bi dobro dola.
Ima stvarno fantastine oi, kazala je Brajana, sanjarski ignoriui
pitanje njegovog mozga. Zar to nisu najzelenije oi koje si ikada videla?
Da, vrlo su upadljive, sloila sam se. Oduvek su bile takve; pamtim
da sam ih zapazila kada sam ga upoznala kao dete.
Brajana je pogledala dole u mene, mrtei se.
Da, mama, stvarno! Jesi li morala da kae: Pobogu, kako si
porastao? kada je otvorio vrata. Stvarno bruka!
Nasmejala sam se.
Pa vidi, ako ti je neko poslednji put kad si ga videla bio do pupka, i
iznenada se zatekne da u njega zuri navie, branila sam se, ne moe
odoleti da pomene promenu.
Mama! Ali je itala od smeha.
Ima i vrlo zgodnu zadnjicu, napomenula sam, tek da je navedem da
nastavi. Primetila sam kada se sagnuo da dohvati viski.
Ma-maaaa! ue te ljudi!
Bili smo blizu autobuskog stajalita. Tu su bile dve-tri ene i jedan
postariji dentlmen u odelu od tvida koji je stajao pored znaka; okrenuli su
se prema nama dok smo se pribliavale.
Da li ovde staje autobus za ture oko Loha?, upitala sam, zagledajui
obeshrabrujue obilje obavetenja i oglasa zalepljenih na oglasnu tablu.
Oh, jeste, ljubazno je rekla jedna od dama. Autobus e naii za desetak
minuta. Odmerila je Brajanu, tako oito Amerikanku u farmerkama i beloj
vetrovci. Poslednju patriotsku notu je dodavalo zajapureno lice, crveno od
obuzdavanja smeha. Vi sigurno idete da vidite Loh Nes? Prvi put vam je,
zar ne?
Nasmeila sam joj se. Plovila sam po jezeru sa muem pre dvadeset i
neto godina, ali je mojoj erki ovo prvi dolazak u kotsku.
Oh, je li tako? To je privuklo panju ostalih dama i one su se nagurale
oko nas, iznenada prijateljski nastrojene, nudei savete i postavljajui
pitanja sve dok veliki uti autobus nije brundajui stigao iza oka.
Brajana je zastala pre nego to se popela, divei se ivopisnom crteu
zelenih zmijolikih krivina koje se uvijaju po plavom jezeru oivienom crnim
borovima.
Ovo e biti zabavno, rekla je smejui se. Misli li da emo videti
udovite?
Nikad se ne zna, odgovorila sam.
Roder je ostatak dana proveo odsutan duhom, lutajui rasejano s jednog zadatka
na drugi. Knjige koje treba spakovati da se poklone Drutvu za ouvanje antikviteta
prelivale su se iz kutije, prastari kamionet veleasnog je na prilaznom putu stajao
podignute haube jer nije zavrio proveru motora, a olja aja dopola ispijena i bez
mleka bila mu je kraj lakta dok je piljio napolje u predveernju kiu.
Ono to treba da uradi, znao je, jeste da se baci na raiavanje kljune stvari u
radnoj sobi velaasnog. Ne na knjige; koliko god to bio obiman posao, samo treba
da rei koje e zadrati za sebe, a koje e poslati u DOA ili u biblioteku starog
koleda veleasnog. Ne, pre ili kasnije morae da se suoi sa ogromnim stolom u
kome papiri ispunjavaju svaku veliku fioku do ruba i vire iz desetine malih
skrovita. I morae da poskida i rei celu onu zbrku koja ukraava plutom pokriveni
zid na jednoj strani sobe; zadatak dovoljan da uplai i najodvanije srce.
Osim potpunog odsustva raspoloenja da pone sa mukotrpnim poslom, Rodera
je ometalo jo neto. On ne eli da radi ove stvari, koliko god da su nune; eli da
radi na projektu Kler Randal, da prati sudbinu pripadnika klana koji su se borili u
Kalodenu.
To je bio dovoljno zanimljiv projekat i sam po sebi, mada verovatno tek mali
istraivaki zadatak. Ali nije re o tome. Ne, pomislio je, ako odabere da bude
iskren prema sebi, projekat Kler Randal hoe da pone jer eli da svrati do
prenoita ge Tomas da rezultate poloi pred noge Brajane Randal, kao to se od
vitezova oekivalo da uine sa glavom zmaja. ak i ako ne postigne takav rezultat,
hitno mu treba neki izgovor da je vidi i da opet razgovara s njom.
Ona ga podsea na Bronzinovu sliku, zakljuio je. I ona i njena majka daju taj
udan utisak da su nekako skicirane, nacrtane tako ivim pokretima i finim detaljima
da odskau od pozadine kao da su urezane. Ali Brajana ima te briljantne boje, i onaj
apsolutni oseaj prisustva od koga izgleda da vas Bronzinovi portreti prate
pogledom, da mogu da progovore iz svojih ramova. On nikada nije video
Bronzinovu sliku da se bei na au viskija, ali ako postoji takva, siguran je da bi
izgledala ba kao Brajana Randal.
Pa, do avola s tim, rekao je naglas. Nee oduzeti puno vremena da se samo
pregledaju zapisi u Kalodenskoj kui sutra, zar ne?
Ti, rekao je obraajui se stolu i njegovom viestrukom bremenu, moe da
saeka jedan dan. A moe i ti, rekao je zidu i inadijski iupao neki krimi sa
police. Ratoborno je pogledao okolo, kao da izaziva komade nametaja da neto
prigovore, ali nije bilo nikakvog zvuka sem zujanja grejalice. Iskljuio ju je i, sa
knjigom pod mikom, izaao iz radne sobe ugasivi svetlo.
Minut kasnije se vratio, preao sobu po mraku i sa stola dohvatio spisak imena.
Pa nek sve ide do avola!, kazao je i zavukao ga u dep koulje. Ne elim ovu
prokletu stvar da zaboravim ujutru. Potapao je dep, oseajui tiho ukanje
hartije ba nad srcem, a zatim je otiao u krevet.
Sa Loh Nesa smo se vratile produvane vetrom i smrznute od kie u topli
komfor sa vruom supom i vatrom u kaminu gostinske sobe. Brajana je
poela da zeva nad kajganom, i uskoro se izvinila i otila da se istuira. Ja
sam ostala dole jo malo, askajui sa gom Tomas, gazdaricom, i bilo je
skoro deset sati pre nego to sam se popela da se i ja okupam i legnem.
Brajana je od onih koji ustaju rano i imaju lak san; njeno tiho disanje me
je pozdravilo kada sam otvorila vrata kupatila. Ona rano lee i spava
mirno; paljivo sam se kretala po sobi, kaei svoju odeu i pravei red oko
sebe, ali nije pretila velika opasnost da u je probuditi. Kua se stiala dok
sam zavravala posao, pa mi je i ukanje mojih pokreta delovalo buno.
Ponela sam nekoliko Frenkovih knjiga sa sobom u nameri da ih poklonim
biblioteci u Invernesu. Leale su uredno na dnu mog kofera, pravei osnovu
za one stvari koje se lake mogu zgnjeiti. Izvadila sam ih jednu po jednu,
polaui ih na krevet. Pet tomova u tvrdom povezu, blistavih i sjajnih
korica.
Lepe, solidne stvari; pet ili est stotina stranica svaka, ne raunajui
indeks i ilustracije.
Sabrana dela mog pokojnog mua, u izdanju sa svim dodatnim
napomenama centimetri zadivljenih kritika pokrivale su preklope omota,
komentari svih priznatih strunjaka u oblasti istorije. Nije loe za ivotno
delo, pomislila sam. Dostignue kojim se moe ponositi. Kompaktno,
znaajno, merodavno. Uredno sam naslagala knjige na sto pored svoje
tane, da ih ne zaboravim ujutru. Naslovi na koricama bili su razliiti,
naravno, ali sam ih nareala tako da svima zajedniko Frenk V. Randal
na kraju bude poravnano jedno iznad drugog. Blistale su kao dragulji u
lokvi svetla lampe kraj kreveta.
Ceo pansion je utihnuo; jo nije sezona za posetioce, a i oni koji su se tu
zatekli davno su otili spavati. U drugom krevetu Brajana je na tren tiho
zastenjala i u snu se okrenula na drugu stranu, tako da su joj dugaki
pramenovi rie kose ostali razbacani po usnulom licu. Jedno dugo, golo
stopalo je provirivalo iz posteljine pa sam neno navukla ebe preko njega.
Impuls da se dodirne usnulo dete nikad ne slabi, ak i ako je to dete
dosta vee od majke, i ako je ve i sama ena makar i mlada. Sklonila sam
joj kosu sa lica i pomilovala je po temenu. Ona se nasmeila u snu, sa
refleksom zadovoljstva koji je proleteo im se pojavio. Moj prst se malo
zadrao dok sam je posmatrala i aputala njenim delimino gluvim uima,
kao i puno puta ranije: Boe, toliko lii na njega. Progutala sam malu
knedlu u grlu to je do sada postala skoro navika i uzela svoju kunu
haljinu sa stolice. Bilo je prokleto hladno nou u kotskom Hajlendsu u
aprilu, ali jo nisam bila spremna da potraim toplo utoite svoga kreveta.
Od gazdarice sam zatraila da ostavi vatru da gori u dnevnoj sobi,
uveravajui je da u je zagasiti pre odlaska na poinak. Tiho sam zatvorila
vrata, jo uvijek gledajui opruene dugake udove, rasutost crvene svile
preko plavog jorgana
Ni to nije loe za ivotno delo, proaptala sam u mranom hodniku.
Moda nije tako kompaktno, ali je prokleto autoritativno.
Mala dnevna soba je bila mrana i ugodna, vatra je utihnula u postojani
plamen du velike cepanice. Privukla sam malu fotelju pred vatru i podigla
noge na zatitnu reetku. ula sam sve uobiajene slabane zvuke
savremenog ivota oko sebe: tiho zujanje friidera dole u podrumu, brujanje
i huk centralnog grejanja koje je vatru inilo vie poeljnom nego nunom,
povremeni zvuk prolaska nekog automobila napolju.
Ali ispod svega toga je postojala duboka tiina hajlendske noi. Sedela
sam veoma mirno, pruajui joj ruke. Prolo je dvadeset godina otkad sam
je poslednji put osetila, ali utena mo te tame jo postoji, uukana meu
planinama.
Zavukla sam ruku u dep kune haljine i izvukla presavijeni papir
kopiju spiska koji sam dala Roderu Vejkfildu. Bilo je suvie mrano za
itanje pri svetlosti vatre, ali mi nije bilo potrebno da vidim imena. Rairila
sam papir po svili preko mog kolena i sedela slepo zurei u svaki red,
mrmljajui za sebe ime svakog oveka poput molitve. Oni pripadaju hladnoj
prolenoj noi vie nego ja. Ali sam nastavila da zurim u plamen, putajui
mrak oko mene da ispuni prazninu u meni.
I izgovarajui njihova imena kao da ih prizivam, napravila sam prve
korake povratka, prelazei kroz prazan mrak ka mestu gde me ekaju.
R
Zaplet se zahuktava
oder je Kalodensku kuu napustio narednog jutra sa dvanaest strana
pribeleaka i rastuim oseajem zgranutosti. Ono to je na poetku izgledalo
kao prilino jednostavan zadatak istorijskog istraivanja naglo se zapetljavalo, u to
nema sumnje. Naao je svega tri imena sa spiska Kler Randal na listama mrtvih u
Kalodenu. To samo po sebi nije bilo neto izuzetno. Armija arlsa Stjuarta je retko
imala uredne spiskove regrutovanih jer su se poglavice nekih klanova princu arliju
Lepom pridruivale kako im je bio ef, a mnogi su je naputali iz jo bezveznijih
razloga pre nego to su imena njihovih ljudi zapisana u neki zvanini dokument.
Evidencija hajlendske vojske, nepouzdana i u najboljim danima, raspala se gotovo
sasvim pred kraj; na kraju krajeva, malo je bilo svrhe da se odrava platni spisak
ako nemate ime da plaate ljude sa spiska.
Paljivo je savio dugako telo i zavukao se u svoj prastari mori, automatski se
saginjui da ne lupi glavom. Uzeo je fasciklu koja mu je bila ispod pazuha, otvorio
je i namrtio se stranicama koje je iskopirao. Ono to je bilo udno u vezi sa ovim
bilo je to to su gotovo svi ljudi sa Klerine liste bili vieni na drugom vojnom
spisku.
Iz redova puka nekog klana ljudi su mogli dezertirati kada su razmere nadolazee
katastrofe postajale jasnije; to ne bi bilo neto neobino. Ne, ono to je celu stvar
inilo tako neshvatljivom bilo je da se ceo Klerin spisak imena pojavio u celosti i
potpun kao deo puka gospodara Lovata. Taj puk je stigao tek pred konani okraj,
ime je ispunjeno obeanje da e Sajmon Frejzer, lord Lovat, podrati Stjuarte.
A Kler je nesporno rekla ak i kratak pogled na njene originalne listove to
potvruje da svi ti ljudi dolaze sa malog imanja Broh Tuarah, podosta na jug i
zapad od zemlje Frejzera zapravo na granici sa zemljama klana Makenzi. tavie,
rekla je da su ti ljudi bili sa hajlendskom vojskom od Bitke kod Prestonpansa, koja
se odigrala u poetnim danima vojnog pohoda.
Roder je odmahnuo glavom. Ovo nema nikakvog smisla. Tano, Kler je mogla
da pobrka vremenski raspored i sama je rekla da nije istoriar. Ali ne valjda i
lokaciju? I kako su ljudi sa imanja Broh Tuarah, koji nisu poloili zakletvu odanosti
zapovedniku klana Frejzer, mogli biti na raspolaganju Sajmonu Frejzeru? Istina, lord
Lovat je bio poznat kao Stari Lisac, i to s razlogom, ali je Roder sumnjao da je ak
i strani stari grof bio dovoljno prefrigan da izvede neto takvo.
Mrtei se, Roder je upalio auto i krenuo sa parkinga. Arhive Kalodenske kue
bile su poraavajue nepotpune; veinom mnogo ivopisnih pisama lorda Dorda
Mareja koji kuka na probleme sa snabdevanjem, i one stvari koje turistima izgledaju
dobro u muzejskim vitrinama. Njemu treba vie od toga.
Stani malo, drugar, podsetio je sebe, zagledajui u retrovizor pred
raskrsnicom. Od tebe se oekuje da pronae ta se desilo sa onima koji nisu
ostavili kosti kod Kalodena. Kakve veze ima kako su tamo dospeli, samo ako su
bitku napustili u jednom komadu?
Ali nije to mogao da ostavi na miru. To su bile tako udne okolnosti. Imena esto
prave zbrku, naroito u Hajlendsu, gde izgleda kao da polovina stanovnitva u
svakom trenutku nosi ime Aleksander. Shodno tome, mukarci obino ostaju
upameni po nadimcima, kao i po klanu ili prezimenu. Ponekad i nautrb prezimena.
Lohijel, jedan od najistaknutijih jakobitskih poglavica, bio je zapravo Donald
Kameron od Lohijela, pa su ga tako lepo razlikovali od stotina drugih Kamerona ije
je ime Donald.
A svi hajlendski mukarci koji nisu nazvani Donald ili Alek, dobili su ime Don.
Od tri imena koja je naao na spiskovima poginulih a slagala su se sa Klerinom
listom, jedno je bilo Donald Marej, jedno je bilo Aleksander Makenzi Frejzer, a
jedno Don Grejam Frejzer. Svi bez zapisanih nadimaka; samo prosto ime, i puk
kome su pripadali. Puk gospodara Lovata, puk Frejzera.
Ali bez nadimaka on nije mogao biti siguran da su to zaista ljudi sa Klerinog
spiska. Na spisku poginulih je bilo bar est ljudi po imenu Don Frejzer, a i sam
spisak je nepotpun; Englezi se nisu mnogo trudili da podatke zapisu potpuno ili tano
veina zapisa je nainjena posle dogaaja, tako to su poglavice klanova brojale
glave i utvrivale ko se nije vratio kui. esto se ni same poglavice nisu vratile
kui, to je dalje komplikovalo stvari.
Snano se poeao po kosi od frustracije, kao da e mu masaa skalpa podstai
mozak. A ako ta tri imena nisu isti ljudi, misterija postaje samo jo zagonetnija.
Dobra polovina vojske arlsa Stjuarta je poseena kod Kalodena. A Lovatovi ljudi
su bili posred toga, u samom sreditu bitke. Bilo je nezamislivo da je grupa od
trideset ljudi preivela na takvom mestu bez ijednog poginulog. Ljudi gospodara
Lovata su se kasno prikljuili ustanku; iako je dezerterstvo bilo raireno u drugim
pukovima koji su bili ukljueni dovoljno dugo da bi stekli predstavu ta ih eka,
Frejzeri su bili neverovatno odani i platili su za to.
Buan zvuk sirena iza njega ga je prenuo i on je skrenuo u stranu da propusti
veliki razbesneli kamion da protutnji. Razmiljanje i vonja nisu aktivnosti koje se
dobro slau, zakljuio je. Ako nastavi ovako zavrie spljeskan o kameni zid.
Sedeo je nepokretno naas, premiljajui. Njegov prirodni impuls bio je da ode
do pansiona ge Tomas i kae Kler ta je do sada saznao. injenica da bi to znailo
uivanje u nekoliko trenutaka u drutvu Brajane Randal je ovu ideju inilo jo
privlanijom.
Sa druge strane, svi instinkti istoriara su vritali da je potrebno jo podataka. A
nije bio ni sasvim siguran da je Kler prava osoba da mu ih prui. Nije mogao da
zamisli zato bi ga angaovala da obavi ovaj projekat a da ga istovremeno ometa
dajui mu netane podatke. To nije bilo razumno, a Kler Randal je na njega ostavila
utisak izuzetno razlone osobe.
Pa ipak, bio je tu i onaj incident sa viskijem. Obrazi su mu se zaarili kad se toga
setio. Bio je siguran da je ona to uradila namerno a poto nije izgledala kao neko
sklon neslanim alama, bio je prinuen da pretpostavi da je to uinila da bi ga
spreila da pozove Brajanu u Broh Tuarah. Da li se trudila da njega dri podalje od
tog mesta ili je samo htela da ga sprei da Brajanu odvede tamo? to je vie
razmiljao o tom incidentu, bio je sve ubeeniji da Kler Randal neto krije od svoje
erke, ali ta je to nije mogao ni da zamisli. Jo manje je mogao da smisli kakve
veze to ima sa njim, ili sa projektom koji je zapoeo.
Digao bi ruke od toga da nije imao dva razloga: Brajanu i prostu znatielju. Hteo
je da zna ta se zbiva i bio je prokleto reen da to otkrije.
Lupkao je akom po volanu, razmiljajui, ignoriui vozila koja su prolazila.
Konano je doneo odluku, upalio motor i ukljuio se u saobraaj. Na sledeem
krunom toku je napravio tri etvrtine kruga i skrenuo ka centru Invernesa i
eleznikoj stanici.
Letei kotlandanin ga moe odvesti do Edinburga za tri sata. Kustos zaduen za
prepisku Stjuarta bio je blizak prijatelj veleasnog. A on ima jedan mali trag od kog
moe da pone, ma koliko da zbunjuje. Spisak one tridesetorice u puku gospodara
Lovata pokazivao je da je njih trideset bilo pod komandom kapetana Dejmsa
Frejzera od Broh Tuaraha. Taj ovek je bio jedina vidljiva veza izmeu Broh
Tuaraha i Lovatovih Frejzera. Pitao se zato se Dejms Frejzer ne nalazi na
Klerinom spisku.
Sunce je granulo; redak doivljaj za sredinu aprila, i Roder ga je maksimalno
koristio sputajui mali prozor sa vozake strane, da bi omoguio da mu vetar duva
pored uva.
Morao je da prenoi u Edinburgu, a kada se vraao sutradan, bio je toliko umoran
od duge vonje vozom da je samo pojeo toplu veeru koju je Fiona insistirala da mu
spremi, i odmah se sruio u krevet. Ali se danas probudio pun obnovljene energije i
reenosti, pa se odvezao do seoca Broh Morda, blizu imanja Broh Tuarah. Ako
njena majka ne eli da Brajana Randal ode u Broh Tuarah, njega nita ne moe
spreiti da obie to mesto.
Zapravo je naao i sam Broh Tuarah, ili je bar tako pretpostavljao; bila je tu
ogromna hrpa popadalog kamenja oko sruenog ostatka nekakve prastare kule, kakve
su se u davnoj prolosti koristile i za stanovanje i za odbranu. Zna dovoljno gelskog
da bi razumeo da to ime znai severna kula pa se kratko udio kako je kruna
graevina mogla dobiti takvo ime.
Bila je tu vlastelinska kua sa pomonim zgradama u blizini, takoe uruena,
mada je od nje mnogo vie ostalo. Znak nekog trgovca nekretninama, gotovo
neitljiv od izloenosti vremenu, stajao je na kolcu u dvoritu. Roder je zastao na
kosini iznad kue, zagledajui okolo. Na prvi pogled, ne moe da vidi nita to bi
objanjavalo Klerinu elju da sprei dolazak svoje erke ovamo.
Parkirao je moris u dvorite i izaao. Predivno mesto, mada vrlo zabaeno;
trebalo mu je gotovo etrdeset pet minuta paljivog manevrisanja da spusti svoj
moris razrovanim seoskim putem sa magistrale tako da ne polomi karter.
Nije uao u kuu; oito je naputena, i moda opasna u njoj nee biti niega.
Ime FREJZER je bilo urezano u gredu nad ulaznim vratima, istina, a isto ime se
nalazilo na veini nadgrobnih spomenika u neemu to mora da je porodino groblje
bar na onima koji su bili itljivi. To i nije velika pomo, pomislio je. Ni na
jednom kamenu nije stajalo ime nekog od ljudi sa njegovog spiska. Morae da
produi putem; prema auto-karti, selo Broh Morda se nalazi pet kilometara dalje.
Kao to se i plaio, mala seoska crkva je prestala da slui svojoj svrsi i sruena
je pre nekoliko godina. Uporno kucanje na vrata je izazvalo prazno zurenje, ljute
poglede, i konano sumnjiavo nagaanje jednog ostarelog farmera da su stari
crkveni zapisi moda odneti u muzej u Fort Vilijamu, ili moda u Invernes; tamo je
bio neki svetenik koji je skupljao takvo ubre.
Umoran i pranjav, ali jo ne obeshrabren, Roder se odvukao do svojih kola
zavuenih u uliicu blizu seoske kafane. To je bilo jedno od onih nazadovanja koja
esto prate terenska istorijska istraivanja, i on je naviknut na to. aa neeg
osveavajueg na brzinu pa, dve moda, poto je neobino toplo a onda dalje ka
Fort Vilijamu.
Tako mi i treba, kiselo je pomislio, ako se ispostavi da zapisi koje trai sve
vreme ekaju u arhivi veleasnog. To dobija zato to je zapostavio svoj posao i
krenuo u bezveznu poteru da bi impresionirao devojku. Njegovo putovanje u
Edinburg je posluilo zapravo samo eliminisanju tri imena koja je naao u
Kalodenskoj kui; pokazalo se da su sva trojica iz drugih pukova, ne iz grupe iz
Broh Tuaraha.
Hartije Stjuarta su zauzimale tri cele prostorije, kao i nebrojene sanduke u
podrumu muzeja pa teko moe da tvrdi da ih je iscrpno prouio. Ipak, naao je
duplikat platnog spiska koji je video u Kalodenskoj kui, na kome su ljudi koji su se
pridruili puku iji je vrhovni zapovednik bio gospodar Lovata sin Starog Lisca,
tako e biti, Mladi Sajmon. Laljivi starac je igrao na obe karte, pomislio je Roder;
poslao je naslednika da se bori za Stjuarte, a sam je ostao kod kue, tvrdei da je
sve vreme bio odani podanik kralja Dordija. Veliku vajdu je imao od toga.
Taj dokument je navodio Sajmona Frejzera Mlaeg kao komandanta i nije ni
pominjao Dejmsa Frejzera. Neki Dejms Frejzer je, meutim, pominjan u mnogim
vojnim depeama, belekama i ostalim dokumentima. Ako je re o istom oveku,
onda je on bio prilino aktivan tokom ratnog pohoda. Ipak, samo sa imenom Dejms
Frejzer bilo je nemogue rei da li je to onaj iz Broh Tuaraha; Dejms je u
Hajlendsu ime esto koliko i Dankan ili Robert. Samo na jednom mestu je Dejms
Frejzer naveden sa srednjim imenom koje bi moglo pomoi u identifikaciji, ali u tom
dokumentu nisu pominjani njegovi ljudi.
Slegnuo je ramenima, nervozno rasterujui iznenadni oblak alavih muica. Da se
ti dokumenti dosledno proue, potrebne su godine. Poto nije uspeo da rastera
muice, zavukao se u mranu pivsku atmosferu kafane, ostavljajui ih da se roje
napolju, mahnito obuzet istragom.
Pijuckao je hladan gorak tonik i razmiljao o koracima koje je preduzeo do sada i
mogunostima koje su mu na raspolaganju. Ima vremena da ode do Fort Vilijama
danas, mada to znai kasni povratak u Invernes. I ako se u muzeju Fort Vilijama ne
nae nita vredno, preturanje po arhivi veleasnog je logian, mada ironian,
sledei korak.
A posle toga? Ispio je poslednje kapi tonika i dao znak gostioniaru da hoe jo
jednu au. Pa, ako doe do toga, skitanje po svakoj crkvi i groblju u okolini Broh
Tuaraha je verovatno najbolje to moe da ostvari u kratkom roku. Iskreno je
sumnjao da e majka i erka ostati u Invernesu naredne dve ili tri godine, strpljivo
ekajui rezultate.
Potraio je u depu svesku koja je stalni pratilac istoriara. Pre nego to je otiao
iz Broh Morde, treba bar da pogleda ta je ostalo od stare crkve. Nikad se ne zna ta
se moe nai, a time e i utedeti ponovni dolazak.
Sledeeg popodneva su majka i erka dole na aj po Roderovom pozivu, i da bi
ule ta je uspeo da ostvari.
Naao sam nekoliko ljudi sa vaeg spiska, rekao je Kler, vodei ih u radnu
sobu. To je vrlo udno; jo nisam naao nikoga ko je zasigurno poginuo u
Kalodenu. Mislio sam da sam naao trojicu, ali se pokazalo da su to razliiti ljudi sa
istim imenima. Kratko je pogledao doktorku Randal; stajala je prilino mirno,
steui jednom rukom naslon fotelje kao da je zaboravila gde se nalazi.
Hm, zar neete da sednete?, pozvao ih je Roder, a ona je malim, iznenaenim
trzajem klimnula i naglo sela na ivicu sedita. Roder ju je radoznalo odmerio, ali je
produio, izvukao je fasciklu sa istraivakim belekama i pruio je njoj.
Kao to rekoh, to je udno. Nisam uspeo da otpratim sva imena; mislim da u
morati da pronjukam po parohijskim evidencijama i grobljima oko Broh Tuaraha.
Veinu ovih zapisa sam naao meu papirima mog oca. Mada biste pomislili da e
se nai bar jedan ili dvojica koji su tu poginuli, ako su svi oni bili u Kalodenu.
Naroito ako su, kao to ste rekli, bili u nekom od pukova Frejzera; oni su gotovo
svi bili u sreditu bitke, gde su borbe bile najee.
Znam. U njenom glasu je bilo neeg to ga je nateralo da je pogleda, zbunjen,
ali joj je lice bilo nevidljivo jer je bila pognuta nad stolom. Veina zapisa su bile
kopije nainjene Roderovom rukom poto egzotina tehnologija fotokopiranja jo
nije dospela do dravnog arhiva koji je uvao hartije Stjuarta, ali je bio tu i poneki
original, iskopan iz obilja dokumenata iz osamnaestog veka pokojnog veleasnog
Vejkfilda. Ona je neno prstom prevrtala zapise, pazei da krhki papir ne dodiruje
vie nego to je nuno.
U pravu si; to jeste udno. Sada je on prepoznao oseanje u njenom glasu
bilo je to uzbuenje, ali izmeano sa zadovoljstvom i olakanjem. Ona je to nekako
oekivala ili se tome nadala.
Kai mi... Oklevala je. Ona imena koja si naao. ta se desilo sa njima ako
nisu stradali u Kalodenu?
Bio je malo iznenaen to joj je to bilo tako vano, ali je posluno izvukao
fasciklu sa istraivakim belekama i otvorio je. Dvojica od njih su bili na
brodskom spisku; emigrirali su u Ameriku ubrzo posle Kalodena. etvorica su umrla
prirodnom smru otprilike godinu dana kasnije nije ni udo, posle Kalodena je
zavladala strana glad i mnogo je ljudi pomrlo po Hajlendsu. A ovog sam naao u
parohijskom popisu ali ne u onoj parohiji odakle je. Meutim, prilino sam
siguran da je to jedan od vaih ljudi.
Tek kada je primetio da napetost u njenim ramenima poputa, shvatio je da je bila
stegnuta.
Hoete li da ipak pogledam ostatak?, upitao je, nadajui se potvrdnom
odgovoru. Posmatrao je Brajanu preko ramena njene majke. Stajala je pored zida
pokrivenog plutom, napola okrenuta kao da je ne zanima majin projekat, ali je
spazio malu uspravnu boru izmeu njenih obrva.
Moda je ona osetila isto to i on, udnu atmosferu potisnutog uzbuenja koja je
okruivala Kler poput elektrinog polja. On je toga bio svestan otkad je ula u sobu,
a njegova otkria su to samo pojaala. Zamiljao je da bi, ako bi je dotakao, izmeu
njih skoila ogromna varnica elektriciteta.
Kucanje na vrata radne sobe mu je omelo misli. Vrata su se otvorila i ula je
Fiona Grejam, gurajui kolica za aj napunjena ajnikom, oljama, podmetaima,
sendviima od tri vrste, filovanim kolaima, kohom, kolaiima sa demom i
krofnicama sa lagom.
Njam!, kazala je Brajana na taj prizor. Da li je to sve za nas, ili oekujete jo
deset ljudi?
Kler Randal je pogledala pripremljeni obrok, smekajui se. Elektrino polje je
jo bilo prisutno, ali prigueno uz puno napora. Roder je video da joj je jedna aka
toliko stegnuta u prevoju suknje da se rub prstena urezao u meso.
Toliko toga ste spremili da neemo morati da jedemo nedeljama, rekla je.
Izgleda predivno!
Fiona je sinula. Bila je niska, punaka i lepa kao mala smea koka. Roder je
uzdahnuo u sebi. Iako mu je bilo drago da svojim posetiocima ponudi gostoprimstvo,
bio je svestan da tolika izdanost osveenja ima za cilj da impresionira njega, ne
njih. Fiona, sa svojih devetnaest godina, ima jednu arku ambiciju u ivotu. Da bude
supruga. Po mogustvu mukarca od karijere. Bacila je oko na Rodera kada je
stigao nedelju dana ranije da sredi za veleasnim, i reila da je asistent istorije
najbolja ansa koju Invernes prua.
Od tada, on je tovljen kao guska za Boi, cipele su mu glancane, papue i
etkica za zube reani, krevet razmetan i nametan, kaput etkan, veernje novine
donoene i stavljane mu kraj tanjira, vrat trljan kada je za stolom dugo radio, i
uporno je pitan da li mu je udobno, kako je raspoloen i kakvo mu je zdravlje.
Nikada ranije nije bio izloen tolikoj familijarnosti.
Ukratko, Fiona ga je izluivala. Njegov sadanji neobrijan i nedoteran izgled bio
je vie reakcija na njeno neumorno proganjanje nego zapadanje u prirodnu
zaputenost oveka privremeno osloboenog poslovnih i drutvenih zahteva.
Od pomisli da bude vezan stegama svetog braka sa Fionom Grejam smrzavale su
mu se kosti. Ona bi ga stalnim dosaivanjem oterala u ludilo za manje od godinu
dana. Sem toga, tu je Brajana Randal, sada zamiljeno zagledana u kolica za aj, kao
da se pita odakle da pone.
Celog popodneva je panju vrsto usmeravao na Kler Randal i njen projekat,
izbegavajui da pogleda njenu ker. Kler Randal je lepa, sa onim finim kostima i
prozranom koom sa kojima e sa ezdeset izgledati slino kao i kada je imala
dvadeset. Ali ga je pogled na Brajanu Randal pomalo ostavljao bez daha.
Drala se kao kraljica, nije se pogurila kao to visoke devojke esto ine.
Zapaajui prava lea i elegantno dranje njene majke, bilo mu je jasno odakle je ta
crta nasleena. Ali ne i izuzetna visina, slapovi rie kose do struka koja svetluca
zlatno i bakarno, proarana ilibarom i cimetom, nemarno se kovrda oko lica i
ramena kao ogrta. Oi, tamnoplave tako da postaju gotovo crne pod nekim svetlom.
Ni ta iroka, izdana usta, sa punom donjom usnom koja izaziva poljupce i grickanje
od strasti. Te crte mora da je nasledila od oca.
Roderu je sve zajedno bilo prilino drago to njegov otac nije prisutan jer bi
sigurno osetio roditeljsku uvredu zbog misli koje su Roderu prolazile kroz glavu;
misli za koje se oajniki plaio da mu se itaju na licu.
aj, eh?, rekao je od srca. Divno. Sjajno. Izgleda izvrsno, Fiona. Ovaj, hvala,
Fiona. Ja, hm, mislim da nam ne treba nita vie.
Ignoriui nedvosmisleni znak da treba da ode, Fiona je graciozno klimnula na
komplimente gostiju, poloila podmetae i olje vrlo racionalnim pokretima, nasula
aj, podelila okolo prvi tanjiri kolaa i izgledala kao da namerava da ostane za
stalno i da predsedava kao gazdarica kue.
Stavi laga na krofnice, Rod... Hou da kaem, g. Vejkfilde, predloila je i
stavila ga ne ekajui njegov odgovor. Mnogo si mrav; treba neko da te nagoji.
Zavereniki je pogledala Brajanu Randal govorei: Znate kakvi su mukarci, nikad
ne jedu kako treba ako nema neke ene da pazi na njih.
Prava je srea to on ima tebe da brine o njemu, utivo je odgovorila Brajana.
Roder je duboko uzdahnuo i razgibavao prste nekoliko puta, dok elja da zadavi
Fionu nije prola.
Fiona, rekao je. Hoe li, hm, da li bi moda htela da mi uini malu uslugu?
Sinula je kao mala svetiljka nainjena od bundeve, usta su joj se rairila u
zadovoljni osmeh od pomisli da uini neto za njega. Naravno, Rod... g. Vejkfild!
Bilo ta!
Roder se malo postideo sebe, ali se branio da je to, na kraju krajeva, za njeno
dobro koliko i za njegovo. Ako ona ne ode, on e uskoro prestati da odgovara za
svoje postupke i uinie neto zbog ega e oboje zaaliti.
Oh, hvala ti, Fiona. Nije to neto naroito; samo sam naruio neki... neki,
razmiljao je panino, pokuavajui da se seti nekog od lokalnih trgovaca, neki
duvan od g. Bakana iz Visoke ulice. Pitam se da li bi htela da ode i da mi ga
donese; ba bi mi dobro dola dobra lula posle ovog izvrsnog aja.
Fiona je ve odvezivala svoju kecelju kitnjastu, obrubljenu ipkom; sumorno je
zapazio Roder. Zamurio je na tren od olakanja kada su se vrata radne sobe
zatvorila za njom, previajui naas injenicu da ne pui. Uzdahnuo je od olakanja,
i okrenuo se razgovoru sa svojim goama.
Pitao si da li hou da pogledam ostatak imena sa svog spiska, rekla je Kler,
gotovo istog asa. Roder je imao udan oseaj da je i njoj laknulo to je Fiona
otila. Da, hou ako to nije previe truda?
Ne, ne! Ni sluajno, rekao je Roder, tek pomalo neiskreno. Rado u to
uraditi.
Roderova ruka je nesigurno zastala pred tolikim obiljem na kolicima za aj, a
onda odmigoljila da dohvati kristalnu flau sa dvanaest godina starim viskijem
mjuir brim. Posle okraja sa Fionom, oseao je da duguje sebi.
Hoete li malo ovoga?, utivo je upitao goe. Spazivi izraz gaenja na
Brajaninom licu, brzo je dodao: Ili moda aj?
aj, rekla je Brajana kojoj je laknulo.
Ne zna ta proputa, kazala je Kler svojoj erki, ushieno udiui isparenja
viskija.
Oh, znam, odgovorila je Brajana. Zato i proputam. Slegnula je ramenima i
veselo podigla obrvu prema Roderu.
Treba da ima dvadeset jednu godinu pre nego to ti je zakonski dozvoljeno da
pije u Masausetsu, objasnila je Kler Roderu. Bri mora da saeka jo osam
meseci, pa zapravo nije navikla na viski.
Ponaa se kao da je zloin ne voleti viski, protestovala je Brajana, smekajui
se Roderu preko olje.
On je u odgovor podigao obrve. Draga moja, rekao je otro. Ovo je kotska.
Naravno da je zloin ne voleti viski!
Oh, je li tako? ljupko je upitala Brajana, savreno imitirajui njegov blag
kotski naglasak sa kotrljanjem glasa r . Pa, nadam se da nije teak zloin kao
krrraa i prrrevarrra?
Uhvaen nespreman, zasmejao se i zagrcnuo viskijem. Kaljui i lupajui se po
grudima, pogledao je u Kler da podeli uspelu alu. Na njenim usnama je stajao
usiljeni smeak, ali joj je lice vrlo ubledelo. Zatim je trepnula, osmehnula se
prirodnije i taj trenutak je proao.
Roder je bio iznenaen kako lako tee razgovor meu njima i o trivijalnostima
i o Klerinom projektu. Brajana je oito bila zainteresovana za posao svog oca i o
jakobitima je znala znatno vie nego njena majka.
Zadivljujue je to su uopte stigli do Kalodena, kazala je. Da li si znao da su
Hajlenderi pobedili u Bici kod Prestonpansa sa svega dve hiljade ljudi? Protiv
engleske vojske od osam hiljada? Neverovatno!
Pa, i Bitka kod Falkirka je bila gotovo ista, saglasio se Roder. Malobrojniji,
loije naoruani, bez konja... prosto nisu mogli da izvedu ono to su ostvarili... a
ostvarili su!
Um-hm, rekla je Kler otpijajui dobar gutljaj viskija. Jesu.
Neto sam razmiljao, rekao je Roder Brajani, glumei nonalantnost. Moda
bi htela da sa mnom obie neka od tih mesta poprita bitaka i ostala mesta?
Interesantna su i siguran sam da bi to znatno doprinelo istraivanju.
Brajana se zasmejala i sklonila kosu koja samo to joj nije upala u aj. Ne znam
da li e pomoi, ali bih volela da poem.
Divno! Iznenaen i oduevljen njenim pristankom, trapavo je uhvatio flau i
zamalo je ispustio. Kler ju je spretno dohvatila i precizno napunila njegovu au.
To je najmanje to mogu da uinim, nakon to sam ga prosula proli put, kazala
je smekajui se u odgovor na njegovo zahvaljivanje.
Gledajui je sada, pribranu i oputenu, Roder je posumnjao u svoju raniju
procenu. Moda je to ipak bila samo nezgoda? To lepo smireno lice nije mu
govorilo nita.
Pola sata kasnije sto sa priborom za aj bio je u potpunom neredu, flaa je ostala
prazna, a njih troje su sedeli u zajednikoj omamljenosti zadovoljstvom. Brajana se
pomerila jednom ili dvaput, dobacila pogled Roderu i konano pitala moe li da se
poslui njegovim kupatilom.
Oh, klozetom? Naravno. Digao se na noge, trom od dandi kolaa i koha sa
bademima. Ako uskoro ne zbrie od Fione, imae sto dvadeset kila do povratka u
Oksford.
To je jedan od onih starinskih, objasnio je, pokazujui niz hodnik prema
toaletu. Sa rezervoarom ispod plafona i lancem za povlaenje.
Videla sam takve u Britanskom muzeju, rekla je Brajana, klimajui. Samo nisu
bili meu eksponatima, ve u upotrebi. Oklevala je, a onda upitala: Da nema i
istu vrstu toalet-papira kao u Britanskom muzeju? Jer ako je tako, imam neke papirne
maramice u tani.
Roder je zamurio na jedno oko i odmerio je drugim. Ili je to vrlo udan
nepovezani zakljuak, kazao je, ili sam popio mnogo vie nego to mislim.
Zapravo, on i Kler su vrlo zadovoljno dokusurili mjuir brim, mada se Brajana
zadrala na aju.
Kler se nasmejala kada je ula to prepucavanje, pa je ustala da doda Brajani
nekoliko papirnih maramica iz svoje tane. Nee biti votani papir sa igom
Vlasnitvo drave Nj. V. kao u muzeju, mada verovatno nee biti ni mnogo bolji,
rekla je svojoj erki. Britanski toalet-papir je esto prilino grub.
Hvala. Brajana je uzela maramice i okrenula se ka vratima, a onda se vratila.
Zato bi, pobogu, ljudi namerno pravili toalet-papir koji nije neniji od mirgle?,
htela je da zna.
Nai ljudi su kao hrastovi, recitovao je Roder, a zadnjice su im kao nerajui
elik. Time se gradi karakter nacije.
to se kota tie, oekujem da je re o naslednom odumiranju nervnih
zavretaka, dodala je Kler. Sorta ljudi koji su bili u stanju da jau samo u
kiltovima ima zadnjice otvrdle kao sedla.
Brajana je zaitala od smeha. Ne bih volela da vidim ta su umesto toalet
papira koristili tada, kazala je.
Zapravo, i nije bilo tako loe, iznenaujue je rekla Kler. Listovi divizme su
zapravo bili vrlo prijatni; jednako dobri kao dvoslojni toalet papir. A zimi ili u
zatvorenom, obino se koristila mokra krpa; nije ba higijenski, ali je dovoljno
udobno.
Roder i Brajana su naas oboje zinuli.
Hm... proitala sam to u nekoj knjizi, kazala je i iznenaujue se zacrvenela.
Dok je Brajana, i dalje se kikoui, odlazila da potrai pomone prostorije, Kler
je ostala da stoji kraj vrata.
Veoma je lepo s tvoje strane to si nas tako divno zabavio, rekla je smeei se
Roderu. Trenutni gubitak prisebnosti je nestao, zamenila ga je njena uobiajena
pribranost. I vrlo ljubazno od tebe to si pronaao za mene ta imena.
To mi je predstavljalo zadovoljstvo, uveravao ju je Roder. Bila je to lepa
promena u odnosu na pauinu i naftalin. Javiu vam im saznam jo neto o vaim
jakobitima.
Hvala ti. Kler je oklevala, bacila pogled preko ramena i utiala glas.
Zapravo, poto je Bri otila na trenutak... hou neto da te pitam, nasamo.
Roder je proistio grlo i ispravio kravatu koju je stavio u ast ove prilike.
Pitajte, rekao je, oseajui se raspoloeno zbog uspeha zabave. Potpuno sam
vam na usluzi.
Pitao si Bri da li bi pola sa tobom na terensko istraivanje. Htela sam da te
pitam... ima jedno mesto gde bih volela da je ne vodi, ako ti to ne smeta.
Istog asa u Roderovoj glavi se ukljuio alarm. Da li e sada saznati u emu je
tajna Broh Tuaraha?
Krug uspravnog kamenja zovu ga Kreg Na Dan. Klerino lice je bilo iskreno
kada se nagnula malo blie. Postoji vrlo ozbiljan razlog, inae ne bih to traila.
Hou da Brajanu do tog kruga odvedem ja, ali se plaim da ne mogu u ovom asu da
ti kaem razlog. Rei u ti ga nekom prilikom, ali ne sada. Hoe li to da mi
obea?
Misli u Roderovoj glavi sustizale su jedna drugu. Znai, ipak nije Broh Tuarah
mesto kog Kler eli da se devojka kloni! Jedna misterija je objanjena, tek da bi se
produbila druga.
Ako tako hoete, konano je rekao. Naravno.
Hvala ti. Ona mu je dotakla ruku jednom, lako, i okrenula se da poe. Kad je
video njenu siluetu prema svetlu, to ga je iznenada podsetilo na neto. Moda nije
zgodan trenutak da to pita, ali nee naneti nikakvu tetu.
Oh, dr Randal Kler?
Kler se okrenula licem ka njemu. Poto Brajana nije bila prisutna da ga ometa u
tome, video je da je Kler Randal i sama veoma lepa ena. Lice joj je bilo uareno
od viskija, a oi su joj imale veoma neobinu svetlu, zlaanosmeu boju, pomislio
je kao ilibar u kristalu.
U svim zapisima koje sam naao a koji se odnose na te ljude, kazao je Roder
paljivo birajui rei, pominje se kapetan Dejms Frejzer, koji im je izgleda bio
voa. Ali ga nema na vaem spisku. Samo sam se pitao da li ste znali za njega.
Stajala je kao ukopana na trenutak, podseajui ga na ono kako se ponaala
odmah nakon to su dole tog popodneva. Ali se ubrzo malo prodrmala i odgovorila
naizgled ravnoduno.
Da, znala sam za njega. Govorila je mirno, ali joj je sa lica nestala sva boja i
Roder je video kako joj puls ubrzano kuca u dnu vrata.
Nisam ga stavila na spisak poto ve znam ta mu se desilo. Dejmi Frejzer je
umro u Kalodenu.
Jeste li sigurni?
Kao da joj se uri da ode, KJer je pokupila svoju tanu i bacila pogled niz
hodnik, gde je zveanje prastarog mehanizma ukazivalo na to da se Brajana sprema
da izae.
Da, rekla je, ne gledajui nazad. Sasvim sam sigurna. Oh, g. Vejkfilde...
Rodere, hou da kaem. Sada se okrenula nazad, fiksirajui ga onim oima udne
boje. Pri ovom svetlu deluju gotovo uto, pomislio je; oi velike make, oi
leoparda.
Molim te, kazala je, ne pominji Dejmija Frejzera mojoj erki.
Bilo je kasno i trebao je odavno da bude u krevetu, ali Roder nije mogao da spava.
Da li zbog Fioninog uznemiravanja, zbog zbunjujuih kontradikcija Kler Randal, ili
od oduevljenja izgledima da terensko istraivanje obavlja sa Brajanom Randal, bio
je sasvim budan i po svemu sudei e tako i ostati. Umesto da se premeta, vrti ili
broji ovce, reio je da ovu razbuenost upotrebi za neto korisno. Preturanje po
papirima veleasnog e ga verovatno zaas uspavati.
Fionino svetlo niz hodnik je jo bilo upaljeno, ali je on na prstima siao
stepenitem da je ne remeti. Zatim je, upalivi svetlo u radnoj sobi, zastao na tren
razmiljajui o razmerama zadatka pred sobom.
Zid je oliavao misli veleasnog Vejkfilda. Potpuno je prekrivao jednu stranu
sobe, bio je prostranstvo plute gotovo est metara sa tri i po. Praktino nimalo
originalne plute nije bilo vidljivo ispod slojeva i slojeva hartija, beleki,
fotografija, apirografiranih dokumenata, rauna, priznanica, ptijeg perja, otkinutih
okova koverata sa zanimljivim potanskim markama, adresa, privezaka za
kljueve, razglednica, gumica i ostalih drangulija, prikaenih ili okaenih kanapima.
Trivijalne stvari su mestimino dostizale dvanaest slojeva, pa ipak je velaasni
uvek mogao da ruku poloi tano na ono to mu treba. Roder je smatrao da je zid
organizovan po nekom skrivenom sistemu koji je tako suptilan da ga ni strunjaci
amerike svemirske agencije ne bi mogli odgonetnuti.
Roder je sumnjiavo odmerio zid. Nije postojala neka logina taka od koje
treba poeti. Neodluno je poao ka apirografiranom spisku datuma okupljanja
generalne skuptine koji je poslat iz biskupske kancelarije, ali mu je panju skrenuo
krejonima nacrtani zmaj ispod, sa ivopisno doaranim oblaiima dima iz blistavih
nozdrva i zelenim plamenovima koji su izbijali iz razjapljenih usta.
RODER pisalo je krupnim, nesigurnim velikim slovima u dnu lista. Nejasno se
priseao kako je objanjavao da zmaj bljuje zelenu vatru jer ne jede nita sem
spanaa. Pustio je stranicu generalne skuptine da padne nazad na mesto i okrenuo se
od zida. Na tu gomilu e se baciti kasnije.
Radni sto, ogromni komad orahovine sa pominim poklopcem i najmanje
etrdeset malih skrovita punih i prepunih, izgledao je kao ala i komika u poreenju
sa tim. Sa uzdahom, Roder je privukao izubijanu stolicu i seo da uhvati smisao svih
dokumenata za koje je velaasni smatrao da ih treba sauvati.
tos rauna koje tek treba platiti. Jo jedan sa dokumentima zvaninog izgleda:
saobraajne dozvole, izvetaji o premeru, graevinske dozvole. Jo jedan sa
istorijskim belekama i zapisima. Jo jedan sa porodinim uspomenama. Jo jedan
daleko najvei za ubre.
Duboko zanet zadatkom, nije uo kad su se vrata otvorila iza njega niti dolazee
korake. Iznenada se ogroman ajnik pojavio na stolu pred njim.
Eh? Ispravio se, mirkajui.
Pomislila sam da bi vam dobro dolo malo aja, g. Vejk... mislim, Rodere.
Fiona je spustila mali posluavnik sa oljom i tacnom i tanjiriem kolaia.
Oh, hvala. Zapravo je bio gladan i uputio je Fioni prijateljski osmeh od kog je
krv pokuljala u njene oble, svee obraze. Naizgled osokoljena time, nije otila ve
je sela na oak stola, ushieno ga posmatrajui dok se bavio poslom izmeu
zalogaja okoladnog kolaia.
Oseajui nejasno da bi trebao neim da pokae da je svestan njenog prisustva,
Roder je zaustavio napola pojedeni kolai i promumlao: Dobro.
Jesu li? Ja sam ih pravila, zna. Fiona se jo vie zacrvenela. Atraktivna
devojica, Fiona. Mala, zaobljena, sa tamnom kovrdavom kosom i krupnim smeim
oima. On se iznenada uhvatio kako razmilja o tome da li Brajana Randal zna da
kuva, a zatim je stresao glavom da otera tu sliku.
Oigledno shvatajui to kao gest neverice, Fiona se nagnula blie. Ne, stvarno,
insistirala je. To je recept moje bake. Uvek je govorila da su ti veleasnom
omiljeni. Velike smee oi su se malo zamaglile. Ostavila mi je sve svoje kuvare i
stvari. Poto sam ja jedina unuka, razume.
ao mi je zbog tvoje bake, iskreno je kazao Roder. Bilo je brzo, zar ne?
Fiona je snudeno klimnula. Oh, da. Bilo joj je dobro celog dana, a onda je
posle veere rekla da se osea malo umorno i otila u krevet. Devojka je podigla
ramena i pustila ih da padnu. Zaspala je i vie se nije probudila.
Dobar nain da se ode, rekao je Roder. Drago mi je zbog toga. Ga Grejam
je bila neizostavna u svetenikovoj kui i pre nego to je Roder doao, uplaeni
petogodinjak koji je upravo ostao siroe. Sredovena ve tada i udovica sa
odraslom decom, ona je ipak pruila izdanu koliinu vrste, ozbiljne materinske
ljubavi tokom kolskih raspusta kada se Roder vraao kui kod svetenika. Ona i
veleasni su inili udan par, a opet su svako na svoj nain doprineli da stara kua
bude dom.
Uzdrman priseanjima, Roder je ispruio ruku i stegao Fioninu aku. Ona je
uzvratila stisak, a smee oi su se naglo rastopile. Male usne nalik ruinom pupoljku
su se malo razdvojile, i ona se nagnula prema Roderu tako da je on mogao da oseti
njen topao dah na svom uvu.
Uh, hvala ti, istrtljao je Roder. Povukao je ruku iz njenog stiska kao da se
oprio. Hvala ti puno. Za... ovaj... aj i ostalo. Dobro. Bilo je dobro. Vrlo dobro.
Hvala. Okrenuo se i urno dohvatio naredni tos papira da bi prikrio svoju
konfuziju, grabei smotuljak novinskih iseaka iz jednog pregratka koji je nasumce
odabrao.
Razmotao je poutele iseke i rairio ih po stolu, drei ih izmeu paleva.
Mrtei se od koncentracije, nagnuo je glavu nad umrljani tekst. Trenutak kasnije,
Fiona se podigla uz duboki uzdah i krenula ka vratima. Roder nije podigao pogled.
I sam je duboko uzdahnuo, a zatim je nakratko zamurio i ponudio brzu molitvu
zahvalnosti za spas iz guste situacije. Da, Fiona je atraktivna. Da, nesumnjivo je
dobra kuvarica. Takoe je i preterano znatieljna, mea se, nervira ga i vrsto je
reena da se uda. Poloi li ruku na tu ruiastu kou jo jednom, objava venanja e
uslediti narednog meseca. Ukoliko uopte doe do nekakve objave braka, ime
povezano sa Roderom Vejkfildom u crkvenom registru bie ime Brajane Randal,
ako se Roder ita pita u celoj stvari.
Dok je razmiljao o tome koliko e se o tome pitati Roder je otvorio oi, a onda
trepnuo jer je ispred njega bilo ime koje je zamiljao na venanom listu Randal.
Ne, naravno, Brajana Randal. Kler Randal. Naslov je glasio VRAENA IZ
MRTVIH. Ispod je bila slika Kler Randal, dvadeset godina mlae, ali samo malo
drugaije nego to je sada, izuzev izraza na licu. Fotografisana je kako sedi
uspravno u bolnikom krevetu, kose raupane tako da se razletela na sve strane,
delikatnih usta stegnutih kao elina klopka, a one izuzetne oi su besno gledale
pravo u aparat.
U oku, Roder je brzo prelistao svitak iseaka, a onda se vratio da ih proita
paljivije. Mada su novine od te prie pravile to su mogle veu senzaciju, injenica
je bilo malo.
Kler Randal, supruga istaknutog istoriara dr Frenklina V. Randala, nestala je
tokom boravka u kotskoj, u Invernesu, kasno s prolea 1945. godine. Auto koji je
vozila je naen, ali je ena nestala bez traga. Kada su se sve pretrage pokazale
uzaludnim, policija i oaloeni mu su na kraju zakljuili da je Kler Randal morala
biti ubijena, moda od nekog lutajueg probisveta, i da je njen le sakriven u neki
stenoviti procep u tom podruju.
A 1948, gotovo tri godine kasnije, Kler Randal se vratila. Naena je, neuredna i
u ritama, kako luta blizu mesta gde je nestala. Iako je izgledalo da je fiziki dobro,
mada malo pothranjena, ga Randal je bila dezorijentisana i rastrzana.
Podiui malo obrve na pomisao da je Kler Randal ikada bila takva, Roder je
prelistao ostatak iseaka. U njima je bilo malo toga sem informacije da je ga
Randal u lokalnoj bolnici leena od izloenosti oku. Bile su tu fotografije
verovatno oduevljenog supruga, Frenka Randala. Delovao je pre zapanjeno nego
oduevljeno, kritiki je pomislio Roder, mada i ne moe da ga krivi.
Radoznalo je prouavao slike. Frenk Randal je bio mrav, zgodan ovek
aristokratskog izgleda. Taman, sa nekom neobuzdanom elegancijom koja se
pokazivala u silueti njegovog tela dok je stajao na vratima bolnice, kada ga je
fotograf iznenadio na putu da poseti nedavno vraenu suprugu.
Pratio je liniju duge uske vilice i krivinu glave, i shvatio da trai tragove Brajane
u njenom ocu. Zaintrigiran tom pomisli, ustao je i sa police dohvatio jednu knjigu
Frenka Randala. Okrenuo je zadnju stranu korica i naao bolju sliku. Na omotu je
Frenk Randal bio prikazan u koloru tako da se videlo celo lice. Ne, kosa je nesporno
bila tamnosmea, ne ria. Taj usplamteli sjaj mora da je doao od neke babe ili
nekog dede, zajedno sa tamnoplavim oima, zakoenim kao kod make. Bile su
divne, ali ni nalik majinim. A nisu liile ni na oeve. Koliko god da se trudio, na
licu uvenog istoriara nije mogao da prepozna nita od usplamtele boginje.
Uzdahnuo je, zatvorio knjigu i pokupio iseke. Zaista mora da prestane sa ovom
sluenou i baci se na posao, ili e sedeti ovde cele naredne godine.
Taman se spremao da iseke odloi meu papire koje e sauvati, kada mu jedan,
sa naslovom KIDNAPOVALE JE VILE? zapade za oko. Tanije, ne sam iseak, ve
datum koji je stajao odmah iznad naslova, 6. maj 1948. godine.
Iseak je spustio neno, kao da je to bomba koja mu moe eksplodirati u ruci.
Zamurio je i pokuao da prizove razgovor sa majkom i erkom Randal. Treba da
ima dvadeset jednu godinu da bi smeo da pije u Masausetsu, rekla je Kler.
Brajani je ostalo jo osam meseci dotle. Dvadeset, znai. Brajana Randal ima
dvadeset godina.
Nesposoban da dovoljno brzo broji unazad, ustao je i poeo da pretura po
veitom kalendaru koji je vikar drao na delu pretrpanog zida oienom samo za
njega. Naao je taj datum i stajao pritiskajui prstom papir, bez kapi krvi u licu.
Kler Randal se vratila posle misterioznog nestanka neuredna, pothranjena,
rastrzana i trudna.
Kada je tome doao as Roder je konano zaspao, ali se usled kasnog leganja
probudio dockan i oi su ga pekle, sa glavoboljom koju ni tuiranje hladnom vodom
ni rascvrkutanost Fione za dorukom nisu uspele da raspre.
Oseaj je bio toliko neugodan da je napustio svoj posao i izaao iz kue da
proeta. Hodajui po laganoj kii osetio je da sve vazduh pomae protiv
glavobolje, ali mu je, naalost, dovoljno raistio misli, toliko da je ponovo poeo
da misli o implikacijama noanjeg otkria.
Brajana ne zna. To je bilo dovoljno jasno, po onome kako je govorila o pokojnom
ocu ili o oveku za kog je mislila da je njen otac, Frenku Randalu. A Kler
verovatno nije ni htela da sazna, inae bi devojci sama rekla. Sem ako putovanje po
kotskoj nije smiljeno kao uvertira za takvo priznanje? Pravi otac je morao biti
kot; na kraju krajeva, Kler je nestala i ponovo se pojavila u kotskoj. Da li je
on jo tu?
Bila je to zapanjujua misao. Da li je Kler erku dovela da bi je upoznala s
njenim pravim ocem? Roder je sumnjiavo odmahnuo glavom. To bi bilo vrlo
rizino. Zbunilo bi Brajanu i bilo bi pakleno bolno samoj Kler. Otac bi se naisto
prepao. A devojka je, oigledno, privrena Frenku Randalu. Kako li e se ona
oseati ako uvidi da ovek koga je volela i idealizovala celog ivota uopte nije
krvno povezan s njom?
Roder je saaljevao sve koji su povezani sa tim, ukljuujui i sebe. Nije traio
da bude umean u to i poeleo je da se nalazi u istom blaenom neznanju kao i jue.
Dopada mu se Kler Randal, veoma mu se dopada, i smatrao je da je njena preljuba
neto neukusno. Istovremeno se rugao sebi zbog zastarele sentimentalnosti. Ko zna
kakav je bio njen ivot sa Frenkom Randalom? Moda je imala dobar razlog da ode
sa drugim mukarcem. Ali zato se onda vratila?
Oznojen i zlovoljan, Roder je odlutao nazad kui. Skinuo je jaknu u hodniku i
popeo se da se okupa. Ponekad mu kupanje pomae da se smiri, a to mu je sada bilo
veoma potrebno.
Preao je rukom preko niza vealica u svom plakaru, traei upavo rame
iznoenog belog frotirskog mantila. Zatim je, zastajui na tren, sklonio vealice u
stranu da dohvati ono to trai.
Ofucani stari kuni mantil mu je bio drag. uta svila nalija je izbledela u oker,
ali su viebojni paunovi bili izraeni kao i uvek, repova rairenih u grofovskoj
leernosti, posmatrajui gledaoca oima poput crnih perli. Prineo je meku tkaninu do
nosa i udahnuo duboko, zatvorivi oi. Blaga aroma omekivaa i prosutog viskija
prizvala je nazad veleasnog Vejkfilda, onako kako ak ni njegov zid sa bezveznim
sitnicama nije mogao.
U mnogim prilikama je omirisao ba tu utenu aromu, i kolonjsku vodu old
spajs, lica pritisnutog uz glatku povrinu ove svile, sa debeljukastim rukama
veleasnog koje su zatiniki savijene oko njega i koje obeavaju utoite. Ostalu
odeu starca je dao Oksfamu, ali od ovoga nekako nije mogao da se rastane.
Neto mu je nadolo na trenutak i navukao je mantil preko svojih golih ramena,
pomalo iznenaen njegovom lakom toplinom, kao da ga neki prsti miluju po koi. Od
uivanja je pomerio ramena ispod svile, a onda je pojas nemarno vezao u vor.
Na oprezu u sluaju da Fiona upadne, otiao je gornjim hodnikom do kupatila.
Bojler je stajao u zaglavlju kade kao uvar svetog izvora, zdepast i veit. Jo jedna
od uspomena iz njegovih mladih dana bio je uas koji se dogaao jednom nedeljno
kad bi pokuao da upali bojler upaljaem na kremen da bi zagrejao sebi vodu za
kupanje, dok gas bei pored njegove glave uz pretee itanje, a njegove ruke,
znojave u strahu od eksplozije i trenutne smrti, beskorisno klizaju po metalu
upaljaa.
Odavno automatizovan jednom operacijom nad njegovom misterioznom
iznutricom, bojler je sada tiho grgoljio za sebe, prsten gasa pri njegovom dnu je
kloparao i huao od nevidljivog plamena ispod metalnog titnika. Roder je
zakrenuo napuklo dugme sa oznakom topla do kraja, za pola kruga okrenuo dugme
hladna, a onda stao da se zagleda u ogledalu dok eka da mu se kada napuni.
Nita bitno mu ne fali, razmiljao je, uvlaei stomak i uspravljajui se pred
velikim odrazom na poleini vrata. vrst je. Uredan. Dugonog, ali ne vretenast.
Moda malo koat kod ramena? Kritiki se namrtio, uvijajui telo napred i nazad.
Prolazio je rukom kroz svoju gustu crnu kosu sve dok nije ostala da stoji kao
etka za brijanje, i pokuavao da zamisli sebe sa bradom i dugom kosom, kakve su
imali neki njegovi studenti. Da li bi izgledao zanosno, ili samo staromodno? Moda
i jedna mindua, kad je ve kod toga. Tada bi mogao da izgleda kao gusar, kao
Edvard Ti ili Henri Morgan. Skupio je obrve i iskezio se.
Grrr, rekao je svom odrazu.
G. Vejkfild?, kazao je odraz.
Roder je odskoio, zapanjen, i nezgodno nonim prstom udario u noicu prastare
kade.
Jao!
Jeste li dobro, g. Vejkfilde?, pitalo je ogledalo. Porcelanska kvaka se tresla.
Naravno da jesam!, razdraeno je prasnuo, besno gledajui u vrata. Odlazi,
Fiona, kupam se!
S druge strane vrata zauo se kikot.
Ooh, dvaput u jednom danu. Da moda ne preterujemo sa lickanjem? Hoete li
malo onog sapuna sa lorberom? Tu je u plakaru, ako hoete.
Ne, neu, zareao je. Nivo vode se podigao do pola kade, pa je zavrnuo
slavinu. Iznenadna tiina je bila utena i Roder je udahnuo paru punim pluima.
trecajui se malo od vreline, zagazio je u vodu i snebivljivo se spustio, oseajui
kako mu laki znoj probija po licu kada je vrelina pojurila uz njegovo telo.
G. Vejkfilde? Glas se vratio i cvrkutao s one strane vrata kao crvenda koji
izaziva.
Odlazi, Fiona, krgutao je zubima dok se oputao u kadi. Para se dizala oko
njega, prijatna kao ruke ljubavnice. Imam sve to mi treba.
Ne, nemate, kazao je glas.
Da, imam. Pogledom je preleteo preko impresivne postavke flaica, teglica i
pribora rasporeenih na polici iznad kade. ampon, tri vrste. Regenerator za kosu.
Brija. Sapun za telo. Sapun za lice. Losion za posle brijanja. Kolonjska voda.
Dezodorans u stiku. Ne fali mi nita, Fiona.
Kako je sa pekirima?, ljupko je upitao glas.
Nakon mahnitog pogleda po kupatilu bez ijednog pekira, Roder je zamurio,
stegao zube i polako izbrojao do deset. Poto se to pokazalo nedovoljnim, produio
je do dvadeset. A tada je, oseajui da je u stanju da odgovori a da mu ne izbije
pena na usta, mirno rekao:
U redu, Fiona. Stavi ih pred vrata, molim te. A onda, molim te... molim te,
Fiona... idi.
Posle ukanja napolju ulo se neodluno udaljavanje koraka, i Roder se, sa
uzdahom olakanja, posvetio uivanju u privatnosti. Mir. Tiina. Nema Fione.
Sada, kada je mogao da objektivnije sagleda uznemirujue otkrie, uvideo je da
je vie nego znatieljan u pogledu Brajaninog misterioznog oca. Sudei po erki, taj
je ovek bio izuzetno atraktivan; da li bi to samo po sebi bilo dovoljno da privue
enu poput Kler Randal?
Ve se pitao da li bi otac Brajane Randal mogao biti kot. Da li ivi ili je
iveo u Invernesu? Raunao je da bi takva blizina mogla da objasni Klerinu
nervozu i utisak da ona tu neto krije. Ali, da li to moe da objasni i zbunjujue
zahteve koje mu je postavila? Nije elela da on odvede Brajanu do Krega Na Dan
niti da kapetana iz Broh Tuaraha pominje njenoj erki. Zato, za ime sveta?
Iznenadna pomisao ga je naterala da se uspravi u kadi, tako nepaljivo da je voda
zapljusnula stranice od livenog gvoa. ta ako ona nije zabrinuta za jakobitskog
vojnika iz osamnaestog veka, ve samo za njegovo ime? ta ako se ovek sa kojim
je zaela erku 1947. takoe zove Dejms Frejzer? To je dovoljno esto ime u
Hajlendsu.
Da, pomislio je, to bi prilino objasnilo stvari. A to se tie Klerine elje da
kameni krug sama pokae erki, moda je i to nekako povezano sa misterijom njenog
oca; moda je tu srela oveka, ili je moda to mesto gde je Brajana zaeta. Roderu
je dobro poznato da se kameni krug esto koristi kao mesto ljubavnih sastanaka; i
sam je tamo odvodio devojke u srednjoj koli, uzdajui se da e atmosfera paganske
misterije oslabiti njihovu uzdranost. Uvek je palilo.
Iznenada mu se javila vizija finih belih udova Kler Randal, spojenih u
neobuzdanom zaboravu sa golim, napregnutim telom riokosog mukarca, dva tela
klizava od kie i umrljana ugaenom travom kako se izvijaju u ekstazi meu
uspravnim kamenjem. Ta vizija je bila toliko okantna svojom detaljnou da ga je
ostavila uzdrhtalog, sa znojem koji mu se slivao niz grudi i nestajao u vruoj vodi
kade.
Hriste! Kako e pogledati Kler Randal u oi kada se sretnu sledei put? ta e
rei Brajani, kad smo ve kod toga?
Da li si proitala neku dobru knjigu u poslednje vreme?
Da li si pogledala neki dobar film?
Zna li da si vanbrano dete?
Odmahnuo je glavom, pokuavajui da je razbistri. Istina je da ne zna ta da uini
sledee.i Ovo je zbrkana situacija. Ne eli da u nju bude umean, a ipak jeste.
Dopada mu se Kler Randal; dopada mu se Brajana Randal, takoe i mnogo vie od
toga, ako emo pravo. eli da je zatiti i da je potedi bola koliko moe. A opet,
izgleda da nema naina da to izvede. Jedino to moe jeste to da dri jezik za zubima
dok Kler Randal ne uradi ono to je smislila. I da se onda nae tu da pokupi delie.
P
Majke i erke
itala sam se koliko malih ajdinica ima u Invernesu. Visoka ulica je sa obe
strane oiviena kafiima i prodavnicama za turiste, dokle pogled see. Kada je
kraljica Viktorija jednom Hajlends uinila bezbednim za putnike dajui kraljevsku
pohvalu tom mestu, turisti su nagrnuli na sever u sve veem broju. koti, nenaviknuti
da sa juga primaju bilo ta sem invazija i politikih meanja, izvanredno su
odgovorili na takav izazov.
Na svakih nekoliko metara u glavnoj ulici svakog hajlendskog gradia moete
naleteti na radnju gde se prodaju hajlendski kolaii, kopije Edinburke stene,
maramice sa izvezenim ikom, male gajde, znake klanova livene od aluminijuma,
noeve za pisma u obliku dvoseklog maa, novanike za sitnice nalik kotskim
vreicama koje se nose oko pasa (ponekad sa anatomski ispravnim kotom
ispod), izbor koji tipa oko tartanima raznih klanova koji krase sve mogue odevne
predmete od tkanine, poev od kapa, kravata i servijeta, zakljuno sa izuzetno
groznim utim bakanan kariranim materijalom koji ini prednju stranu najlonskih
mukih gaa.
Zagledajui izbor pekiria na kojima je iscrtan neprecizan opis udovita iz Loh
Nesa kako peva Auld Lang Syne, pomislila sam kako je Viktorija odgovorna za
mnogo toga.
Brajana je polako tumarala uskim prolazom kroz radnju, glave zabaene dok je
zapanjeno piljila u robu koja je visila sa krovnih greda.
Da li misli da su ovi pravi?, pitala je, pokazujui nagore u par jelenskih
rogova koji su svoje paroke stidljivo gurali kroz pravu umu gajdi.
Rogovi? Oh, da. Ne bih rekla da je tehnologija plastike ba tako dobra, za
sada, odgovorila sam. Sem toga, pogledaj cenu. Sve to kota vie od sto funti
vrlo verovatno je pravo.
Brajana je razrogaila oi, a zatim je oborila glavu.
Pobogu. Mislim da u Dejn radije kupiti tartana dovoljno za suknju.
Kvalitetan vuneni tartan nee kotati mnogo manje, suvo sam rekla, ali e biti
mnogo lake odneti ga kui avionom. Hajdemo preko kod krojaa kiltova, oni imaju
najbolji kvalitet.
Poela je kia naravno pa smo svoje u papir umotane pakete zavukle pod
kabanice za koje sam mudro insistirala da ih ponesemo. Brajana je frknula jer ju je
neto iznenada oraspoloilo.
Toliko se navikne da ove stvari zove mak da na kraju zaboravi kako se
zapravo zovu. Ne udi me to su ih ba koti izmislili, dodala je, gledajui vodu
koja se poput arava slivala sa nadstrenice. Da li ovde sve vreme pada kia?
Manje-vie, rekla sam, zurei kroz pljusak da vidim dolaze li neka kola.
Mada sam uvek smatrala da je g. Makinto bio od bojaljive sorte, veina kota
koje sam upoznala gotovo se ne obazire na kiu. Iznenada sam se ugrizla za usnu,
ali Brajana nije zapazila moju omaku, onako malu; merkala je do lanaka duboku
bujicu koja je tekla kroz slivnik.
Zna ta, mama, moda je bolje da odemo gore do peakog prelaza. Neemo
uspeti da tek tako pretrimo ulicu.
Klimajui da se slaem, otpratila sam je ulicom, a srce mi je lupalo od
adrenalina pod lepljivim pokrivaem kabanice. Kada e da okona to?, insistirao
je moj mozak. Ne moe nastaviti da pazi na rei i guta pola onoga to si
zaustila da kae. Zato joj jednostavno ne kae?
Ne jo, pomislila sam za sebe. Nisam kukavica a i da jesam, to nije vano. Ali
jo nije vreme. Htela sam da prvo vidi kotsku. Ne ove gluposti dok smo prolazili
pored izloga sa stvaricama od tartana za bebe ve predele. I Kaloden. Vie od
svega, hou da smognem snage da joj ispriam kraj prie. A za to mi treba Roder
Vejkfild.
Kao da su ga moje misli prizvale, spazila sam dreavonarandasti krov
izdrndanog morisa na parkingu s leve strane kako poput svetionika sija u vlanoj
magli.
Videla ga je i Brajana nemogue je da u Invernesu ima mnogo automobila ba te
boje i u tako neuglednom stanju i pokazala ga je, govorei: Vidi, mama, zar ono
nije auto Rodera Vejkfilda?
Da, mislim da jeste, kazala sam. Sa desne strane je bio kafi iz koga su se
mirisi sveih krofni, bajatog tosta i kafe meali sa vazduhom sveim od kie.
Dograbila sam Brajanu za ruku i uvukla je u kafi.
Posle svega mislim da sam gladna, objasnila sam. Hajde da popijemo kakao
uz neki kolai.
Jo uvek dovoljno dete da je mami okolada i dovoljno mlada da moe da jede u
svako doba, Bri se nije usprotivila, ve je odmah sela i dohvatila ajem izmrljani
list zelene hartije koji je sluio kao dnevni meni.
Nije mi se naroito pio kakao, ali mi je trebalo malo vremena da razmislim. Na
betonskom zidu parkinga preko puta stajao je veliki natpis PARKING ISKLJUIVO
ZA KOTSKU ELEZNICU, sa propratnim pretnjama o tome ta e se desiti
vozilima ljudi koji parkiraju tu a ne putuju vozom. Osim ako Roder zna neto o
uvarima reda u Invernesu to ja ne znam, velike su anse da je nekuda otputovao
vozom. Tano je da je mogao otii bilo kuda, ali su Edinburg i London delovali kao
najverovatnija odredita. Jadni momak je ozbiljno shvatio svoje istraivanje.
Mi smo i same dole vozom iz Edinburga. Pokuala sam da se prisetim reda
vonje, bez naroitog uspeha.
Pitam se da li e se Roder vratiti veernjim vozom, kazala je Bri, kao odjek
mojih misli na neki jeziv nain od kojeg sam se zagrcnula svojim kakaoom.
injenica da se pita o ponovnom pojavljivanju Rodera naterala me je da se upitam
da li je zapazila mladog g. Vejkfilda.
Poprilino, po svemu sudei.
Razmiljala sam, nehajno je rekla, moda bismo trebale da kupimo neto
Roderu Vejkfildu dok smo u gradu da mu na neki nain zahvalimo za projekat koji
obavlja za tebe.
Dobra ideja, rekla sam raspoloeno. ta misli da bi mu se dopalo?
Namrtila se u svoju olju, kao da tamo trai inspiraciju. Ne znam. Neto lepo;
izgleda kao da e ovaj projekat zahtevati puno posla. Iznenada je pogledala u mene,
podignutih obrva.
Zato si to zatraila od njega?, pitala je. Ako si htela da ue u trag ljudima iz
osamnaestog veka, postoje firme koje se time bave. Genealogijom i slinim
stvarima, hou da kaem. Tata je uvek koristio Scot-Search, ako je morao da utvrdi
rodbinske veze, a nije imao vremena da to obavi sam.
Da, znam, rekla sam i duboko udahnula. Sad smo na klizavom terenu. Ovaj
projekat to je neto izuzetno... za tvog oca. On bi eleo da Roder Vejkfild to
obavi.
Oh. utala je neko vreme, posmatrajui kiu kako dobuje i svetluca na prozoru
kafia.
Da li ti nedostaje tata?, upitala je iznenada, nosa ukopanog u olju i trepavica
sputenih da ne bi gledala u mene.
Da, rekla sam. Prela sam kaiprstom po rubu svoje netaknute olje, briui
kapljicu prosutog kakaoa. Nismo se uvek najbolje slagali, to zna, ali... da.
Potovali smo se meusobno, a to mnogo znai. I bili dragi jedno drugom, uprkos
svemu. Da, nedostaje mi.
Klimnula je glavom bez rei, spustila ruku preko moje i malo je stisnula. Savila
sam prste oko njenih, dugih i toplih, i sedele smo tako povezane neko vreme,
pijuckajui kakao u tiini.
Zna, konano sam progovorila, odgurujui stolicu tako da je metal zakripao
po linoleumu, neto sam zaboravila. Treba da poaljem pismo bolnici. Htela sam to
da uradim pri dolasku u grad, ali sam zaboravila. Ako pourim, mislim da mogu da
stignem skupljanje pote. Zato ti ne ode do krojaa kiltova on je odmah niz ulicu,
sa druge strane a ja u ti se tamo pridruiti im zavrim u poti.
Bri je izgledala iznenaena, ali je dovoljno spremno prihvatila.
Oh. Okej. Ali, zar pota nije prilino daleko? Bie mokra ko mi.
To nije vano. Uzeu taksi. Ostavila sam novanicu od jedne funte da platim
obrok, i opet se zavukla u kabanicu.
U veini gradova, uobiajena reakcija taksija na kiu jeste da nestanu, kao da ih
voda rastapa. U Invernesu bi, meutim, takvo ponaanje brzo dovelo do izumiranja
vrste. Prela sam manje od jednog bloka pre nego to sam nala dva zdepasta crna
taksija kako vrebaju pred hotelom pa sam kliznula u topao enterijer sa aromom
duvana i prijatnim oseajem neeg poznatog. Osim veeg prostora za noge i
komfora, britanski taksiji i miriu drugaije od amerikih jedna od onih sitnica za
koje nikada nisam zapazila da mi nedostaju tokom poslednjih dvadeset godina.
Broj ezdeset etiri? To je stara svetenika kua, zar ne? Uprkos dobrom
grejanju u taksiju, voza je do uiju bio utopljen alom i debelom jaknom, sa
kaketom koji ga je uvao od eventualne promaje. Moderni koti su postali malo
meki, primetila sam; daleko od dana kada su ilavi Hajlenderi spavali pod vedrim
nebom bez iega sem koulje i pleda. S druge strane, ni ja ba nisam preterano
elela da odem i spavam u gustiu u mokrom pledu. Klimnula sam glavom vozau, i
mi smo poli prskajui na sve strane.
Oseala sam se malo prevratniki, iskradajui se tako da razgovaram sa
Roderovom domaicom kad on nije kod kue i pri tome varajui Bri. S druge
strane, bilo bi teko ma kom od njih dvoje objasniti upravo ovo to inim. Jo nisam
odluila kako i kada u im rei ono to imam, ali sam znala da jo nije trenutak.
Prstima sam ispipavala unutranji deo svoje vetrovke, primirena utanjem
koverta od firme Scot-Search. Iako nisam mnogo obraala panju na Frenkov
posao, znala sam za tu firmu koja ima pet-est profesionalnih istraivaa
specijalizovanih za kotsku genealogiju; ne neko ko bi vam poslao porodino stablo
koje pokazuje porodinu povezanost sa kraljem Robertom Brusom i time zavrio
posao.
Oni su, kao i obino, obavili temeljan, diskretan posao u vezi sa Roderom
Vejkfildom. Znam ko su mu roditelji i ko su njihovi roditelji, unazad sedam ili osam
generacija. Ono to ne znam jeste kakav je on. Vreme e mi to rei.
Platila sam taksisti i odgacala preplavljenom stazom do stepenita svetenikove
kue. Na tremu je bilo suvo pa sam imala priliku da vei deo vode otresem dok se
vrata na koja sam pozvonila ne otvore.
Fiona je sijala od dobrodolice; imala je nekakvo okruglo, veselo lice kome je
prirodan izraz smeak. Na sebi je imala farmerke i ipkastu kecelju i oseala se na
aromu limuna iz sredstva za ienje i na neto svee ispeeno to je upila odea.
Oh, go Randal!, uzviknula je. Mogu li neto da vam pomognem?
Mislim da bi mogla, Fiona, rekla sam. Htela sam da priam sa tobom o tvojoj
baki.
Jesi li sigurna da si dobro, mama? Mogu da pozovem Rodera da mu kaem da sam
ode sutra ako hoe da ostanem s tobom. Brajana se zadrala na vratima sobe.
Zabrinuto se namrtila naboravi elo. Bila je obuena za hodanje, u izme,
farmerke i demper, ali je dodala predivan narandastoplavi svileni al koji joj je
Frenk doneo iz Pariza ba pred svoju smrt dve godine ranije.
U boji tvojih oiju, lepotice mala, rekao je, smeei se dok joj je ogrtao al
oko ramena, narandast. Tada je to postala njihova ala, ono lepotice mala
poto je Bri nadvisila Frenkovih umerenih 178 centimetara kada je napunila petnaest
godina. Tako ju je zvao jo od vremena dok je bila beba, istina, i nenost tog
obraanja se zadrala i kad se propinjao da joj dotakne vrh nosa.
al njegov plavi deo bio je zaista boje njenih oiju; kotskih jezera i letnjeg
neba, i magliastoplav kao udaljene planine. Znala sam da ga izuzetno ceni pa sam
svoju procenu njene zainteresovanosti za Rodera Vejkfilda korigovala za nekoliko
stepeni navie.
Ne, sve e biti u redu, uveravala sam je. Pokazala sam prema stoiu,
ukraenom ajnikom koji je paljivo odravan da se ne ohladi ispod trikanog
pokrivaa i posrebrenim draem za tost koji je podjednako paljivo odravao tost
lepim i hladnim. Ga Tomas mi je donela aj i tost; moda u gricnuti malo
kasnije. Nadala sam se da ne uje zavijanje mog praznog stomaka pod jorganom,
koji je izraavao zaprepaenu nevericu zbog takvih izgleda.
Pa dobro. Neodluno se okrenula vratima. Vratiemo se pravo posle
Kalodena.
Ne urite zbog mene, doviknula sam za njom.
Saekala sam da ujem zvuk zatvaranja vrata u prizemlju, da se uverim da je
otila. Tek tada sam posegnula u fioku stoia za povelikim komadom okolade sa
bademima koju sam tamo sakrila prethodne veeri.
Kada su srdani odnosi sa mojim stomakom ponovo uspostavljeni, legla sam na
jastuk, dokono posmatrajui kako se siva izmaglica zgunjava po nebu napolju. Vrh
napupele grane limunia povremeno je eao prozor; vetar se pojaava. U spavaoj
sobi je bilo dovoljno toplo, sa izlaznim otvorom centralnog grejanja koji je hujao u
dnu kreveta, ali sam zadrhtala i pored toga. Bie hladno na Kalodenskom polju.
Ne moda onako hladno kako je to bilo aprila 1746, kada je princ arli Lepi
poveo svoje ljude na to polje da stoje naspram ledene kie i urlika engleske
topovske vatre. Izvetaji o tom danu govore da je bio ljuti mraz i da su ranjeni
Hajlenderi leali na gomilama pomeani sa leevima, natopljeni krvlju i kiom,
iekujui samilost engleskih pobednika. Vojvoda od Kamberlenda, zapovednik
engleske armije, nije je dao nimalo onima koji su pali.
Mrtvi su nabacani na gomile kao drva za ogrev i spaljeni da bi se spreilo irenje
bolesti, a istorija kae da su mnogi ranjenici doiveli istu sudbinu, bez milosti
zavrnog metka. Svi oni sada lee izvan domaaja rata ili vremenskih prilika, pod
travom Kalodenskog polja.
Videla sam to mesto jednom, gotovo trideset godina ranije, kada me je Frenk
poveo tamo na medeni mesec. Sada je i Frenk mrtav, a ja sam svoju erku dovela
nazad u kotsku. Htela sam da Brajana vidi Kaloden, ali me nikakva sila na svetu
nije mogla naterati da ponovo kroim na smrtonosnu poljanu.
Pretpostavljala sam da je bolje da ostanem u krevetu, jer bi bilo uverljivije moje
iznenadno loe stanje koje me je spreilo da se pridruim Brajani i Roderu na
njihovom izletu; Ga Tomas bi mogla da izbrblja ako ustanem i poruim ruak.
Virnula sam u fioku; jo tri okoladice i krimi. Uz malo sree, to e mi posluiti za
ceo dan.
Roman je bio dosta dobar, ali je sve jai vetar napolju delovao hipnotiki, a
zagrljaj toplog kreveta primamljivo. Mirno sam zapala u san i sanjala o
Hajlenderima u kiltovima i blagom govoru kota koji slovo r kotrljaju oko vatre
nalik zujanju pela u vrzinama.
K
Kaloden
akvo gadno prasee lice! Brajana se sagnula i fascinirano zagledala u lutka sa
crvenim mundirom koji je pretei stajao u hodniku Centra za posetioce
Kalodena. On je bio malo vii od sto sedamdeset centimetara, a napuderisana perika
bila je ratoborno gurnuta napred na nisko elo i obeene ruiaste obraze.
Pa on je bio debeli mali stvor, sloio se Roder, zabavljajui se. udo od
generala, bar u poreenju sa njegovim elegantnim roakom tamo preko. Mahnuo je
rukom prema vioj figuri arlsa Edvarda Stjuarta sa druge strane hodnika, koji je
otmeno piljio u daljinu ispod plavog plianog eira sa belom kokardom, nadmeno
posmatrajui vojvodu od Kamberlenda.
Zvali su ga Kasapin Bili. Roder je pokazao na vojvodu, tromog u belim
jahaim pantalonama do kolena i zlatom izvezenom kaputu. S razlogom. Osim
onoga to su uradili ovde, mahnuo je prema prostranstvu prolenozelenog polja
napolju, boje priguene niskim nebom, Kamberlendovi ljudi su bili odgovorni za
najgoru vladavinu engleskog terora ikada vienog u Hajlendsu. Gonili su preivele
posle bitke po brdima, spaljujui i harajui gde god su proli. ene i deca su
naterani da umiru od gladi, a mukarci su ubijani tamo gde su se zatekli bez
ikakvog truda da se utvrdi da li su se ikada borili za arlija. Jedan od vojvodinih
savremenika je za njega rekao: On je stvorio pustinju i nazvao je mirom pa se
plaim da je vojvoda od Kamberlenda i dalje veoma nepopularan u ovim
krajevima.
To je bila istina; kustos muzeja za posetioce, Roderov prijatelj, ispriao im je
da iako se figura Lepog Princa tretira sa smernim potovanjem, dugmad sa
vojvodinog kaputa stalno nestaju, dok je sama figura ne jednom bila predmet
sprdnje.
Kae da je jednog jutra stigao rano i ukljuio svetlo, i zatekao hajlendski bode
kako viri iz stomaka Njegove milosti, kazao je Roder, klimajui ka demekastoj
maloj figuri. Kae da ga je to pokazalo u pravom svetlu.
Tako bih i rekla, promrmljala je Brajana, gledajui u vojvodine podignute
obrve. Ljudi ovo jo tako ozbiljno shvataju?
Oh, da. koti dugo pamte i nisu ba skloni pratanju.
Zaista? Radoznalo ga je pogledala. Jesi li ti kot, Rodere? Vejkfild ne zvui
kao kotsko prezime, ali ima neto u tome kako pria o vojvodi od Kamberlenda...
Oko usta joj je zatitrao osmeh i on nije bio siguran da li ga zadirkuje, ali joj je
odgovorio dovoljno ozbiljno.
Oh, da, nasmeio se dok je to govorio. Ja sam kot. Vejkfild nije moje
prezime, razume; veleasni mi ga je dao kad me je usvojio. On je bio ujak moje
majke kada su mi roditelji poginuli u ratu, uzeo me je da ivim s njim. Moje pravo
prezime je Makenzi. A to se tie vojvode od Kamberlenda, klimnuo je ka prozoru
kroz koji su se lepo videli spomenici na Kalodenskom polju, tamo stoji kamen
klana na kome je urezano ime Makenzi i podosta mojih roaka lei pod njim.
Pruio je ruku i trgnuo zlatnu epoletu, ostavljajui je da se klati. Nemam tako lina
oseanja kao neki, ali nisam ni zaboravio. Pruio joj je ruku. Hoemo li da
izaemo?
Napolju je bilo hladno, sa naletima vetra koji je ibao dve zastavice, na
vrhovima jarbola postavljenih sa obe strane pustog polja. Jedna uta, druga crvena,
oznaavale su poloaje gde su komandanti stajali iza svojih trupa, iekujui ishod
bitke.
Prilino iza zbivanja, vidim, suvo je napomenula Brajana. Nije bilo anse da
ih pogodi zalutali metak.
Roder je zapazio da ona drhti pa je povukao njenu ruku vie ispod svoje.
Pomislio je da bi mogao da pukne od navale sree koje mu je to dodirivanje donelo,
ali je pokuao da to prikrije beei u istorijski monolog. Pa, tako su generali vodili
bitke, u to vreme otpozadi. Naroito arli; pobegao je tako brzo na kraju bitke da
je ostavio za sobom svoj izletniki komplet od istog srebra.
Izletniki komplet? Pravio je piknik na bojnom polju?
Oh, da. Roder je uvideo da mu se prilino dopada da bude pravi kot pred
Brajanom. Obino se mnogo trudio da svoj naglasak prikrije fino modulisanim
govorom kojim se koristio u univerzitetskim sredinama i koji mu je tamo dobro
sluio, ali mu je sada pustio na volju zarad smeka koji bi joj izmamio kada ga uje.
Zna li zato su ga zvali princ arli?, pitao je Roder. Englezi su oduvek
smatrali da je to ime od milja, da pokazuje koliko su ga ljudi voleli.
A nije?
Roder je odmahnuo glavom. Zapravo, ne. Njegovi ljudi su ga zvali princ
arlah, paljivo je izgovorio slovo po slovo, to je gelski ekvivalent za arls.
arlah Mak Simus, arls, sin Dejmsov. Vrlo formalno i sa respektom, zapravo.
Re je samo o tome da arlah na gelskom zvui vraki slino rei arli u
engleskom.
Brajana se iroko osmehnula. Znai, on nikada nije bio princ arli Lepi?
Ne tada. Roder je slegnuo ramenima. Naravno, sada jeste. Jedna od onih
malih istorijskih omaki koja je usvojena kao injenica. Ima ih mnogo.
A ti si istoriar!, rekla je Brajana, zadirkujui ga.
Roder se kiselo nasmeio. Zato i znam da je tako.
Tumarali su polako poljunanim stazama koje vode po bojnom polju, a Roder
je pokazivao poloaje pojedinih pukova koji su se tu borili, objanjavajui tok bitke
i priajui anegdote o zapovednicima.
Dok su hodali, vetar je stao i poljem je ponovo zavladala tiina. Polako je zamro
i njihov razgovor, postao sporadian, tihim glasom, gotovo apatom. Nebo je bilo
sivo od oblaka koji su se pruali po celom horizontu, i sve pod kapom nebeskom
izgledalo je prigueno, ostao je samo apat poljskih biljaka koje su govorile
glasovima ljudi koji ih hrane.
Ovo mesto zovu Izvor smrti. Roder je stao kraj malog izvora. Manji od pola
metra u preniku, bila je to bara tamne vode koja je izvirala ispod kamena. Jedan
od hajlendskih poglavica je poginuo ovde; njegovi sledbenici su mu sa lica isprali
krv vodom sa ovog izvora. A tamo su grobovi klanova.
Kamenje klanova su bile povee stene od sivog granita, zaobljene vremenom i
proarane liajevima. Stajale su na delovima poravnate trave, ratrkane po ivici
polja. Na svakoj je stajalo samo jedno ime, a urezana slova su bila toliko izbledela
od vremena da ih je ponekad bilo gotovo nemogue proitati. Makgilivrej.
Makdonald. Frejzer. Grant. izolm. Makenzi.
Pogledaj, rekla je Brajana skoro apatom. Pokazala je na jedan od kamenova.
Gomilica zelenkastosivih granica je leala tamo; nekoliko cvetova ranog prolea,
sparuenih, promaljalo se iz granica.
Vresak, rekao je Roder. Uobiajeniji je leti, kada cveta tada e takve hrpe
videti ispred svakog kamena klana. Ljubiasti, a tu i tamo i granica belog vreska
bela je za sreu i za kraljevstvo; to je bio arlijev amblem, to i bela rua.
Ko ih ostavlja? Brajana je unula pored staze, neno dodirujui granice.
Posetioci. Roder je unuo pored nje. Prstom je pratio izlizana slova u
kamenu FREJZER. Ljudi koji su potomci onih koji su ovde poginuli. Ili prosto
oni kojima se dopada da ih pamte.
Ona ga je pogledala sa strane, dok joj je kosa vijorila oko lica. Da li si nekad to
uradio? Oborio je pogled, smeei se i gledajui svoje ruke kako vise izmeu
kolena.
Da. Pretpostavljam da je to vrlo sentimentalno, ali jesam.
Brajana se okrenula ka cestaru poljskih biljaka uz rub staze sa druge strane.
Pokai mi vresak, rekla je.
Na povratku kui, melanholija Kalodena je iilela, a atmosfera zajednikog
oseanja se zadrala, pa su razgovarali i smejali se kao stari prijatelji.
Prava je teta to mama nije mogla da doe sa nama, napomenula je Brajana
dok su skretali u ulicu u kojoj se nalazi pansion u kom su odsele.
Koliko god da mu se dopada Kler Randal, Roder se nije slagao da je prava teta
to nije pola. Troje bi, pomislio je, bilo guva, i tu nema greke. Ali je neodreeno
zabrundao, a trenutak kasnije upitao: Kako je tvojoj majci? Nadam se da se nije
gadno razbolela.
Oh, nije, samo je pokvarila stomak bar je tako rekla. Brajana se namrtila na
tren, a onda se okrenula Roderu i lagano spustila ruku na njegovu nogu. On je osetio
kako mu se miii gre od kolena do prepona i bilo mu je teko da obrati panju na
ono to ona govori. Jo uvek je priala o svojoj majci.
... misli li da je dobro?, zavrila je. Odmahnula je glavom i bakar je
zasvetlucao iz uvojaka njene kose, ak i po slabom svetlu u autu. Ne znam; deluje
veoma zabrinuto. Ne ba bolesno vie kao da je mui nekakva briga.
Roder je naglo osetio teinu u dnu stomaka.
Mfm, rekao je. Moda je razlog samo to to je daleko od svog posla. Siguran
sam da e joj biti dobro. Brajana mu se zahvalno osmehnula kada su se zaustavili
ispred male kamene kue gde Tomas.
Bilo je divno, Rodere, kazala je, lagano mu dodirujui rame. Mada tamo
nema mnogo toga to bi pomoglo majinom projektu. Mogu li da ti pomognem da se
izbori sa onom prljavtinom?
Roderu se raspoloenje znatno popravilo pa joj se nasmeio. Mislim da se to
moe organizovati. Hoe li da doe sutra i sa mnom navali na garau? Prljavtine
ima koliko hoe, teko je nai neto prljavije.
Odlino. Nasmeila se, oslanjajui se na auto da pogleda u njega. Moda e
mama hteti da nam se pridrui i pomogne.
Osetio je kako mu se lice koi, ali se i dalje galantno smekao.
Tako je, rekao je. Odlino. Nadam se tome.
Kako je ispalo, Brajana je sama dola do svetenikove kue sutradan.
Mama je u biblioteci, objasnila je. Pregleda stare telefonske imenike.
Pokuava da nae nekog koga je nekad poznavala.
Roderovo srce je preskoilo jedan takt. Proverio je imenik veleasnog
prethodne veeri. Bila su tri lokalna broja pod imenom Dejms Frejzer i jo dva
razliita prva imena, ali sa srednjim inicijalom D.
Nadam se da e ga nai, rekao je i dalje pokuavajui da bude nonalantan.
Jesi li sasvim sigurna da hoe da pomogne? To je dosadan, prljav posao.
Roder je sumnjiavo pogledao u Brajanu, ali je ona klimnula glavom, nimalo
izbaena iz takta.
Znam. Nekada sam povremeno pomagala svom ocu u prekopavanju starih zapisa
i nalaenju usputnih beleki. Sem toga, ovo je mamin projekat; najmanje to mogu
jeste da ti pomognem oko toga.
U redu. Roder je kratko pogledao u svoju belu koulju. Samo da se
presvuem pa emo otii da pogledamo.
Vrata garae su zakripala, zajeala, a onda se predala neizbenom i naglo
poletela nagore, uz zveanje opruga i oblake praine.
Brajana je mlatila rukama ispred lica, kaljui. Bljak!, rekla je. Koliko je
vremena prolo otkad je neko uao ovamo?
Eoni, pretpostavljam. Roder je odgovorio odsutno. Uperio je lampu u
unutranjost garae, kratko osvetljavajui nareane kutije i sanduke, stare kovege
za brodska putovanja sa kojih su se odlepljivale nalepnice i amorfne oblike
prekrivene ciradama. Tu i tamo, prevrnute noge nametaja provirivale su kroz tamu
nalik skeletima malih dinosaurusa koji vire iz okamenjenih formacija.
Postojao je nekakav procep u gomili; Roder se zavukao u njega i istog asa
nestao u tunelu ogranienom prainom i senkama, a njegovo napredovanje je
oznaavala svetla taka lampe koja bi povremeno zasvetlela po plafonu.
Konano je, uz trijumfalni pokli, zgrabio kanap koji je visio sa tavanice i garau
je naglo osvetlio blesak jedne ogromne sijalice.
Ovuda, kazao je Roder kada se opet naglo pojavio i uhvatio Brajanu za ruku.
Ima nekakva istina tamo pozadi.
Jedan prastari sto je bio oslonjen o zadnji zid. Moda je to originalno bio kljuni
komad trpezarije veleasnog Vejkfilda, ali je oito preiveo nekoliko razliitih
inkarnacija kao kuhinjski element, tezga za alat, magarac za testerisanje i povrina za
farbanje pre nego to se skrasio u ovom pranjavom utoitu. Iznad njega se nalazio
prozor sa debelim slojem pauine, i kroz njega je slabo svetlo sijalo na oteenoj,
farbom isflekanoj povrini.
Moemo da radimo ovde, kazao je Roder, cimajui hoklicu iz guve i povrno
skidajui prainu sa nje velikom maramicom. Sedi, a ja u videti ako mogu nekako
da otvorim prozor. U suprotnom emo se poguiti.
Brajana je klimnula glavom, ali umesto da sedne, poela je znatieljno da pretura
po bliim gomilama ubreta, dok je Roder zapinjao oko izvitoperenog rama
prozora. uo ju je iza lea kako ita oznake na pojedinim kutijama. Ovde je od
1930. do 1933, rekla je, a ovde od 1942 do 1946. ta je ovo?
Dnevnici, rekao je Roder hukui dok je laktovima upirao u prljavu dasku pod
prozorom. Moj otac veleasni, hou da kaem on je vodio dnevnik. Pisao ga je
svake veeri posle veere.
Izgleda da je naao dosta toga o emu e da pie. Brajana je podigla nekoliko
kutija i nareala ih sa strane da bi istraila naredni sloj. Ovde je mnogo kutija na
kojima su imena Kerse, Livingston, Balnejn. Parohljani?
Ne. Sela. Roder je na tren prekinuo svoj napor, dahui. Obrisao je elo,
ostavljajui trag na rukavu koulje. Na sreu, oboje su bili u staroj odei, prikladnoj
za kopanje po prljavtini. To e biti beleke o istoriji raznih hajlendskih sela. Neke
od tih kutija su zavrile kao knjige, zapravo. Videe ih u nekim prodavnicama za
turiste po Hajlendsu.
On se okrenuo prema tabli sa ekseriima sa koje je visio izbor razvaljenih alatki
i odabrao odvija da mu pomogne u ataku na prozor.
Trai one sa oznakom Registri parohije, posavetovao ju je. Ili sa imenima
sela u oblasti Broh Tuaraha.
Ne znam nijedno selo u toj oblasti, ukazala mu je Brajana.
Oh, da. Zaboravio sam. Roder je vrh odvijaa ugurao izmeu ivica prozora,
natmureno se probijajui kroz slojeve prastare boje. Potrai imena Broh Morda...
hm, Marijanan, i... oh, Sent Kilda. Ima ih jo, ali za njih znam da su imala crkvu
pristojne veliine koja je zatvorena ili sruena.
Okej. Gurajui u stranu komad cirade koji je visio, Brajana je iznenada
poskoila uz otar uzvik.
ta? ta je to? Roder se okrenuo od prozora, drei odvija spreman.
Ne znam. Neto je klisnulo kada sam dotakla ciradu. Brajana je pokazala, a
Roder je spustio oruje jer mu je laknulo.
Oh, samo to? Mi, najverovatnije. Moda pacov.
Pacov! Ovde imate pacove? Brajana je bila vidno uznemirena.
Nadam se da nemamo, jer ako je tako, onda su sigurno grickali zapise koje
traimo, odgovorio je Roder. Pruio joj je svetiljku. Evo, osvetli ovim tamna
mesta; bar nee biti uhvaena na iznenaenje.
Ba ti hvala. Brajana je prihvatila lampu, ali je poreane kutije i dalje merkala
neodluno.
Pa, hajde onda, rekao je Roder. Ili hoe da ti spremim pacovsku satiru na
licu mesta?
Brajana se osmehnula. Pacovsku satiru? ta je to?
Roder je saekao sa odgovorom dovoljno dugo da jo jednom pokua sa
prozorom. Gurao je sve dok nije osetio kako mu se miii napinju o tkaninu koulje,
ali je konano, uz kripu kao da se neto cepa, prozor popustio i spasonosni nalet
hladnog vazduha pokuljao je kroz procep od petnaestak centimetara koji je uspeo da
napravi.
Boe, ovako je bolje. Prenaglaeno je mahao da se provetri, cerei se ka
Brajani. A sad, hoemo li dalje?
Pruila mu je svetiljku i odmakla se. Kako bi bilo da ti nae kutije, a ja da
prebiram po njima? I ta je to pacovska satira?
Kukavice, rekao je, saginjui se da bi preturao ispod cirade. Pacovska satira
je stari kotski obiaj; ako ima pacove ili mieve u kui ili tali, moe da ih otera
time to e smisliti pesmu ili je moe otpevati u kojoj e rei pacovima kako
je slaba hrana tamo gde su, a kako je dobra negde drugde. Kae im kuda da odu i
kako e tamo stii, i mogue je ako je satira dobra da e otii.
Izvukao je kutiju oznaenu sa JAKOBITI, RAZNO i odneo je do stola, pevajui:
Vi, pacovi, ima vas previe,
ako mislite da se dobro najedete,
morate otii, morate otii.
Spustio je kutiju uz tresak i naklonio se u odgovor na Brajanin kikot, a zatim se
okrenuo nazad nastavljajui prodornim glasom:
Idite u Kembelov vrt,
gde nema maaka straara,
a gde kelj raste zelen.
Idite i napunite stomake,
ne ostajte ovde da mi grizete izme
odlazite, pacovi jedni, idite!
Brajana je zahvalno frktala. Jesi li ovu sad smislio?
Naravno. Roder je spustio jo jednu kutiju na sto likujui. Dobra pacovska
satira uvek mora biti originalna. Bacio je pogled ka gusto zbijenim kutijama.
Posle ovakve predstave ne bi trebalo da bude pacova kilometrima od kue.
Dobro. Brajana je izvukla noi iz depa i rasekla traku kojom je bila
zalepljena gornja kutija. Treba da doe i otpeva jednu u pansionu. Mama kae da
je sigurna da ima jedan mi u kupatilu. Neto je grickalo njenu kutiju za sapun.
Samo Bog zna ta je potrebno da se otera mi koji je u stanju da jede sapun; to
nadmauje moje nejake sposobnosti, rekao bih. Iskotrljao je ofucani tabure iza
nestabilno nareanih zastarelih enciklopedija, pa se sruio pored Brajane. Evo, ti
uzmi registre parohije, oni su malo laki za itanje.
Radili su celo jutro u prijatnom druenju, ponekad nalazei interesantne odlomke,
ponekog moljca i povremene oblake praine, ali malo korisnog za tekui projekat.
Bolje je da uskoro napravimo pauzu za ruak, konano je rekao Roder.
Oseao je izrazitu odbojnost prema povratku u kuu, gde e opet biti preputen na
milost i nemilost Fioni, ali je Brajanin stomak poeo da zavija glasno kao njegov.
Okej. Moemo jo da radimo posle jela, ako nisi crkao. Brajana je ustala i
protegnula se, a njene skupljene pesnice su bezmalo dotakle grede stare garae.
Obrisala je ruke o nogavice farmerki i zavukla se izmeu dve gomile kutija.
Hej! Ukopala se u mestu, blizu vrata. Roder, koji je poao za njom, zaustavio
se naglo, nosom gotovo dodirujui njen potiljak.
ta je? upitao je. Nije valjda jo jedan pacov? Zadovoljno je primerio da
sunce obasjava njenu debelu pletenicu tako da se presijava bakarno i zlatno. Sa
malim zlaanim oblakom praine oko nje i podnevnim svetlom koje je ocrtavalo
njen profil sa dugim nosom, pomislio je kako ona izgleda prilino srednjovekovno:
Gospa od Arhiva.
Ne. Pogledaj ovo, Rodere Pokazala je kartonsku kutiju otprilike na sredini
nareane gomile. Sa strane je, otrim slovima veleasnog, bila napisana samo jedna
re Randal.
Roder je osetio ubod pomeanog uzbuenja i zebnje. Brajanino uzbuenje je
bilo nepomueno.
Moda je u njoj ono to traimo!, uzviknula je. Mama je rekla da je to neto za
ta je moj otac bio zainteresovan; moda je ve pitao veleasnog u vezi sa tim.
Mogue. Roder je potisnuo naglu strepnju koja ga je pogodila kada je ugledao
to ime. Klekao je da izvue kutiju sa mesta na kom je stajala. Hajde da je
ponesemo u kuu; moemo da je pregledamo posle ruka.
Kada su kutiju otvorili u radnoj sobi veleasnog, pokazalo se da sadri udnu
meavinu stvari. Bile su tu stare kopije stranica iz raznih parohijskih registara, dva
ili tri spiska vojnih prozivki, nekoliko pisama i razbacanih papira, mala tanka
sveska Uvezana u sivi karton, paket starih fotografija koje su se krivile po rubovima
i kruta fascikla na ijem je omotu pisalo Randal.
Brajana je dohvatila fasciklu i otvorila je. ta, pa ovo je tatin rodoslov!,
uzviknula je. Vidi. Dodala je fasciklu Roderu. Unutra su bila dva lista debelog
pergamenta, sa rodbinskim vezama uredno iscrtanim uspravno i vodoravno. Poetni
datun, je bio 1633; poslednji unos, u dnu druge strane pokazivao je:
Frenk Vulverton Randal o. Kler Elizabet Boam, 1937.
Napravljen je pre nego to si roena, promrmljao je Roder. Brajana je virila
preko ramena dok je njegov prst polako pokazivao niz linije porodinog stabla.
Ovo sam viala ranije; tata je imao kopiju u svojoj radnoj sobi. Stalno mi ju je
pokazivao. Ali i ja sam bila upisana u dnu; ovo mora da je starija kopija,
Moda je veleasni obavio nekakvo istraivanje za njega. Roder je vratio
fasciklu Brajani i dohvatio jedan od papira sa gomile na stolu.
E sad, ovo je porodino blago za tebe, rekao je. Pratio je grb ugraviran u
zaglavlju stranice. Pismo o postavljenju u vojsci koje je potpisalo Njegovo
kraljevsko velianstvo kralj Dord II.
Dord Drugi? Isuse, pa to je pre Amerike revolucije.
Znatno ranije. Godina je 1735. Na ime Donatana Vulvertona Randala. Zna li to
ime?
Aha. Brajana je klimnula glavom tako da su joj slobodni pramenovi popadali
po licu. Sklonila ih je nehajno i uzela pismo. Tata je ponekad priao o njemu; jedan
od malobrojnih predaka o kome je mnogo znao. Bio je kapetan u vojsci koja se
borila protiv princa arlija Lepog kod Kalodena. Podigla je pogled u Rodera,
trepui. Mislim da je moda i stradao u toj bici. On ne bi bio sahranjen ovde, zar
ne?
Roder je odmahnuo glavom. Ne bih rekao. Englezi su raiavali polje posle
bitke. Veinu svojih su poslali kui radi sahranjivanja oficire, u svakom sluaju.
Bio je spreen da nastavi sa daljim zapaanjima kada se na vratima iznenada
pojavila Fiona koja je nosila perjanu pajalicu kao ratni steg.
G. Vejkfilde, pozvala je. Doao je ovek koji treba da otera kamionet
veleasnog, ali ne moe da ga upali. Pita da li biste hteli da mu pomognete.
Roder se trgnuo sa oseanjem krivice. Ranije je odneo akumulator u garau da
ga testira i on je jo leao tamo na zadnjem seditu njegovog morisa. Nije ni udo
to kamionet velaasnog nee da upali.
Morau ovo da sredim, rekao je Brajani. Plaim se da bi to moglo potrajati.
To je u redu. Nasmeila mu se, plave oi su se skupile u trouglove. I ja treba
da poem. Mama se do sada sigurno vratila; mislile smo da odemo do Klava
Kernsa, ako bude vremena. Hvala na ruku.
Zadovoljstvo je moje i Fionino. Roder je bolno zaalio to ne moe da se
ponudi da poe sa njom, ali dunost zove. Bacio je pogled na papire rairene po
stolu, a onda ih pokupio i odloio nazad u kutiju.
Evo, rekao je. To su sve zapisi tvoje familije. Ponesi ih. Moda e tvoja
mama biti zainteresovana.
Stvarno? Pa, hvala, Rodere. Jesi li siguran?
Apsolutno, rekao je, paljivo polaui fasciklu sa porodinim stablom odozgo.
Oh, saekaj. Moda ne sve to. Ugao sive sveske je virio ispod pisma o
postavljenju; on ju je izvukao, a zatim je poravnao pomaknute papire u kutiji. Ovo
izgleda kao jedan od dnevnika veleasnog. Nije mi jasno ta trai ovde, ali mislim
da je bolje da ga stavim sa ostalima; istorijsko drutvo kae da hoe ceo komplet.
Oh, svakako. Brajana se digla da poe, steui kutiju uz grudi, ali je oklevala
gledajui u njega. Da li... hoe li da doem opet?
Roder joj se nasmeio. U njenoj kosi je bilo pauine, a na grebenu nosa je imala
dugu prljavu traftu.
Nita me ne bi vie obradovalo, kazao je. Vidimo se sutra, eh?
Pomisao na dnevnik veleasnog bila je Roderu na umu sve vreme napornog zadatka
pokretanja prastarog kamioneta, i odmah posle toga posete procenjivaa nametaja
koji je doao da razdvoji vredne antikvitete od ubreta i odredi vrednost nametaja
veleasnog za aukciju.
Ovo otuivanje vlasnitva veleasnog je u Roderu izazvalo nespokojnu
melanholiju. To je, na kraju krajeva, rasturanje njegove sopstvene mladosti isto
koliko i rasturanje beskorisnih sitnica. U vreme kada je seo u radnu sobu posle
veere, nije mogao da kae da li ga je znatielja u vezi sa Randalom naterala da
dohvati dnevnik ili prosto potreba da nekako ojaa oslabljenu povezanost sa
ovekom koji mu je bio otac tokom mnogih godina.
Dnevnici su voeni pedantno, jednaki redovi mastilom pisanih zapisa svih
vanijih dogaaja u parohiji i drutvu iji je deo veleasni g. Vejkfild bio toliko
godina. Oseaj obine sive sveske pod rukom i pogled na njene stranice prizvali su
Roderu trenutnu viziju veleasnog ija se elava glava presijava od svetlosti stolne
lampe dok marljivo zapisuje dnevna zbivanja.
To je disciplina, objasnio je jednom Roderu. Velike su prednosti od toga
kada se redovno radi neto to misli dovodi u red, zna. Katoliki monasi imaju
mise u zadato vreme svakog dana, svetenici imaju svoje molitve. Plaim se da ja
nemam smisao za takvu neposrednu odanost, ali ispisivanje zbivanja svakog dana
pomae mi da proistim misli; tada svoje veernje molitve mogu da obavim mirna
srca.
Mirna srca, Roder je poeleo da moe sebi to da priuti, ali se nije mogao
smiriti otkad je naao one iseke u stolu veleasnog.
Otvorio je svesku nasumce i polako okretao stranice, traei ime Randal. Datumi
na naslovnoj stranici sveske glasili su januar-jun 1948. Iako je ono to je Brajani
rekao za istorijsko drutvo bila istina, to mu nije bio glavni motiv da zadri ovu
svesku. Maja 1948, Kler Randal se vratila posle svog misterioznog nestanka.
Veleasni je dobro poznavao Randale; taj dogaaj je sigurno pomenuo u svom
dnevniku.
Kao to je i oekivao, unos za 7. maj je glasio:

Poseta Frenka Randala ove veeri; ono u vezi sa njegovom enom. Tako
muno! Video sam je jue tako krhka, ali njene oi zure bilo mi je
neprijatno da sedim s njom, jadna ena, mada je govorila razlono.
Ono kroz ta je prola dovoljno je da svakoga izbaci iz takta ta god da
je bilo. Uasna ogovaranja u vezi sa tim tako je nemarno od dr.
Bartolomjua da kae da je trudna. Tako neprijatno za Frenka iza nju,
naravno! Saoseam sa oboma.
Ga Grejam je bolesna ove nedelje nije mogla izabrati gori trenutak;
velika prodaja naredne nedelje i trem je pun stare odee.

Roder je brzo prelistao stranice, traei sledee pominjanje imena Randalovih, i
naao ga kasnije u istoj nedelji.

10. maj Frenk Randal na veeri. Trudio sam se iz sve snage da se
javno druim i sa njim i sa njegovom enom; sedim sa njom po jedan sat
gotovo svakog dana u nadi da u obuzdati deo ogovaranja. Sada je to
gotovo za aljenje; rairio se glas da je poludela. Znajui Kler Randal,
nisam siguran da li bi je vie uvredilo da je smatraju ludom ili da je
smatraju nemoralnom mada se pitam da li mora biti jedno od to dvoje?
U vie navrata sam pokuavao da razgovaram sa njom o njenom iskustvu,
ali na to ne odgovara nita. Pria prihvatljivo o svemu ostalom, mada
veito ostaje oseaj da misli o neem drugom.
Moram da zapiem da ove nedelje odrim propoved protiv zala
ogovaranja mada se plaim da bi prizivanje panje na taj sluaj kroz
propoved stvari samo uinilo gorim.

12. maj ... Ne mogu se osloboditi utiska da Kler Randal nije otkaena.
uo sam govorkanja, naravno, ali u njenom ponaanju ne vidim nita to
deluje imalo nestabilno.
Stvarno mislim da ona nosi nekakvu uasnu tajnu koju je reila da zadri
za sebe. Razgovarao oprezno sa Frenkom o tome; on je uzdran, ali sam
uveren da mu je ona neto rekla. Pokuao sam da uinim jasnim da hou da
pomognem, kako god mogu.

14. maj Poseta Frenka Randala. Vrlo zbunjujua. Zatraio je pomo
od mene, ali ne vidim zato. Mada deluje da mu je to veoma bitno.
Obuzdava se, ali je sav nategnut kao opruga sata. Plaim se otputanja
ako do njega doe.
Kler je dovoljno dobro da bi mogla da putuje on namerava da je
odvede nazad u London ove nedelje. Uveravao sam ga da u mu rezultate
javiti pismom na univerzitetsku adresu; nikakav nagovetaj njegovoj eni.
Imam nekoliko interesantnih stvarica o Donatanu Randalu, mada ne
mogu da sagledam znaenje Frenkovog pretka u ovim tunim zbivanjima. O
Dejmsu Frejzeru, kao to sam rekao Frenku ni nagovetaja; potpuna
misterija.

Potpuna misterija. I to ne u samo jednom smislu, pomislio je Roder. ta li je
Frenk Randal zatraio da veleasni uradi za njega? Da sazna sve to moe o
Donatanu Randalu i Dejmsu Frejzeru, izgleda. Znai da je Kler rekla svom muu
za Dejmsa Frejzera rekla mu bar neto, ako ne i sve.
Ali kakva bi razumljiva veza mogla postojati izmeu kapetana engleske vojske
koji je poginuo u Kalodenu 1746. i oveka ije je ime nerazmrsivo povezano sa
misterijom Klerinog nestanka 1945. godine i dodatne misterije Brajaninog
oinstva?
Ostatak dnevnika bio je ispunjen uobiajenom meavinom dogaaja u parohiji;
hronino pijanstvo Derika Gauana je kulminiralo vaenjem iz reke Nes lea koji je
reka izbacila krajem maja; urno venanje Megi Braun i Vilijama Dandija, jedan
mesec pre krtenja njihove erke Dun; operacija slepog creva ge Grejam i
pokuaji veleasnog da se izbori sa posledinim prilivom jela koja su spremile
velikodune dame iz parohije izgleda da se Herbert, tadanji pas veleasnog,
najvie ovajdio od njih.
itajui stranu po stranu, Roder je uhvatio sebe kako se smeka, uvi ivu
zainteresovanost veleasnog za njegovu parohiju kako se vraa u reima starog
propovednika. Prelistavajui i preskaui, zamalo da promai ovo poslednji zapis
u vezi sa zahtevom Frenka Randala.

18. jun Dobio kratku poruku od Frenka Randala u kojoj me
obavetava da je zdravlje njegove supruge pomalo neizvesno; trudnoa je
opasna i on trai moje molitve.
Odgovorio sam uveravanjima za molitve i dobre elje i za njega i za
njegovu suprugu. Prikljuio sam i informacije koje sam do sada pronaao za
njega; ne mogu da kaem koliko emu posluiti, ali to mora da proceni sam.
Rekao sam mu za iznenaujue otkrie groba Donatana Randala u Senf
Kildi; pitao sam ga da li eli da fotografiem nadgrobni kamen.

I to je bilo sve. Nije bilo daljeg pominjanja Randala ni Dejmsa Frejzera. Roder
je spustio svesku i izmasirao slepoonice; itanje zakoenih redova rukopisa mu je
izazvalo umerenu glavobolju.
Osim to je potvrdilo njegove sumnje da je ovek po imenu Dejms Frejzer
umean u sve to, stvar je ostala nedokuiva kao i pre. Kakve, pobogu, veze ima
Donatan Randal sa svim tim i zato je, za ime sveta, taj ovek sahranjen u Sent
Kildi? Pismo o naimenovanju je za mesto roenja Donatana Randala imalo upisano
nekakvo imanje u Saseksu; kako je on zavrio u dvoritu zabaene crkve u kotskoj?
Istina, to i nije tako daleko od Kalodena ali zato ga nisu odvezli nazad u Saseks?
Hoe li vam trebati jo neto veeras, g. Vejkfilde? Fionin glas ga je razbudio
iz besplodne zanetosti. Uspravio se, trepnuo i ugledao je kako dri metlu i krpu za
glancanje.
ta? Hm, nee. Ne, hvala, Fiona. Ali ta ti radi sa tom metlom? Nije valjda da
jo isti ovako kasno?
Pa to je zbog dama iz crkve, objasnila je Fiona. Seate se, rekli ste im da
redovni meseni sastanak mogu da odre ovde sutra? Mislila sam da bi bilo najbolje
da malo pospremim.
Dame iz crkve? Roder se trecnuo od pomisli na etrdeset domaica,
prekomerno saoseajnih, kako se obruavaju na svetenikovu kuu kao lavina tvida,
bluza i pulovera, i gajenih bisera.
Hoete li piti aj sa damama?, pitala je Fiona. Veleasni je to uvek radio.
Pomisao da zabavlja Brajanu Randal i crkvene dame istovremeno bila je vie od
onoga to je Roder mogao staloeno da podnese.
Hm, ne, naglo je rekao. Imam neto dogovoreno za sutra. Ruka mu je pala na
telefon, napola zakopan pod krem na stolu veleasnog. Ako bi me izvinila, Fiona,
moram da obavim jedan razgovor.
Brajana je uetala nazad u spavau sobu, smeei se sebi. Podigla sam pogled sa
knjige i upitno izdigla obrvu.
Telefonski poziv od Rodera?, rekla sam.
Otkud zna? Delovala je na trenutak zaprepaeno, a onda se nasmeila,
svlaei haljinu. Oh, zato to je to jedini momak kog znam u Invernesu?
Nisam mislila da bi neki od tvojih momaka zvao ak iz Bostona, rekla sam.
Pogledala sam u sat na stolu. Bar ne u ovo doba, ako nita drugo; svi su na
fudbalskom treningu.
Brajana je to ignorisala i zavukla je stopala pod pokriva. Roder nas je pozvao
da sutra odemo na mesto koje se zove Sent Kilda. Kae da je to interesantna stara
crkva.
ula sam za nju, rekla sam zevajui. U redu, zato da ne? Poneu svoje prese
za biljke; moda mogu da naem krunastu grahoricu obeala sam to doktoru
Abernatiju za njegova istraivanja. Ali ako emo dan provesti trupkajui okolo i
itajui stare nadgrobne spomenike, leem odmah. Kopanje po prolosti je naporan
posao.
Usledio je kratak blesak Brajaninog lica i pomislila sam da e neto rei. Ali je
samo klimnula glavom i pruila ruku da ugasi svetlo, dok je tajnoviti osmeh jo
vrebao iz uglova njenih usana.
Leala sam gledajui navie u mraku, sluajui kako se mala premetanja i
okretanja pretvaraju u regularne kadence disanja u snu. Sent Kilda, eh? Nikada
nisam bila tamo, ali sam znala za to mesto; bila je to jedna stara crkva, kako je
Brajana rekla, odavno naputena i van turistikih ruta samo bi poneki istraiva
retko svratio tamo. Moda je to prilika na koju sam ekala?
Imau tamo Rodera i Brajanu zajedno, i to same, bez prave bojazni da e nas
neko omesti. I moda je to prikladno mesto da im kaem tamo meu odavno
mrtvim parohljanima Sent Kilde. Roder jo nije proverio gde lei ostatak ljudi iz
Lalibroha, ali je delovalo prilino sigurno da su bar Kalodensko polje napustili ivi,
a to je bilo sve to sam zapravo htela da saznam. Tako da mogu Bri da ispriam kraj
te prie.
Usta su mi se osuila od pomisli na predstojei razgovor. Gde u nai rei za to?
Pokuavala sam da u mislima stvorim sliku kako bi se to moglo odvijati, ta bih
mogla da kaem i kako bi oni mogli da reaguju, ali me je mata izdala. Vie nego
ikad pre, zaalila sam zbog obeanja Frenku koje me je spreavalo da piem
veleasnom Vejkfildu. Da sam to uradila, bar bi Roder mogao ve da zna. Ili moda
ne; moda mi veleasni ne bi verovao.
Okretala sam se nemirno, traei inspiraciju, ali me je svladao umor. Zato sam
konano odustala i okrenula se na lea, zatvarajui oi prema tami nada mnom. Kao
da je moje razmiljanje o njemu prizvalo duh veleasnog, biblijski citat je lebdeo u
mojoj svesti koja se gubila: Dovoljno za jedan dan kao da mi je mrmljao glas
veleasnog; dovoljno za jedan dan je zlo u njemu.
Probudila sam se u senovitoj tami, sa rukama stegnutim oko posteljine i sa srcem
koje je lupalo tolikom silinom da me je treslo kao kou talambasa. Isuse!, rekla
sam.
Svila moje spavaice bila je vrela i lepila se; pogledala sam nadole i videla da
mi se bradavice probijaju kroz nju, tvrde kao mermer. Drhtavi spazam je jo kuljao
kroz zglobove i butine, kao naknadni udari zemljotresa. Nadam se da nisam kriknula.
Verovatno nisam; preko sobe ujem Brajanino disanje, bez problema i regularno.
Pala sam nazad na jastuk, tresui se od slabosti, a naglo uzbuenje mi je orosilo
slepoonice.
Isuse Ruzvelte Hriste, promrmljala sam, diui duboko dok mi se srce polako
vraalo u normalu.
Jedna od posledica poremeenog ciklusa spavanja jeste da ovek prestane
povezano da sanja. Kroz mnoge godine ranog majinstva, a zatim stairanja,
specijalizacije i nonih deurstava, navikla sam se da istog asa kad legnem padnem
u zaborav, sa snovima koji se javljaju samo kao odlomci i bleskovi, nemirni treptaji
u mraku dok se sinapse aktiviraju nasumice, ponovo se punei za dnevni posao koji
e ubrzo naii.
Poslednjih godina, sa ponovnim uspostavljanjem neega to podsea na normalan
raspored, ponovo sam poela da sanjam. Uobiajenu vrstu snova, bilo runih ili
lepih dugake nizove slika, tumaranje umama misli. A poznata mi je i ova vrsta
snova; uobiajeni su u onome to bi se neno moglo nazvati periodima uskraenosti.
Obino su ipak takvi snovi dolazili lebdei, meki kao dodir satenskog arava i,
ako bi me probudili, istog asa bih opet zapala u san, blago uarena od uspomene
koja nee potrajati do jutra.
Ovo je bilo drugaije. Mada se i nisam seala mnogo toga, ipak sam imala
nejasan utisak da me neke ake grabe, grube i uurbane, ne preklinjui ve
zahtevajui. I glasa, bezmalo vike, koji je odjekivao u komorama mog unutranjeg
uva, zajedno sa zvukom udaraca srca koji su slabili.
Spustila sam ruku na grudi preko pomahnitalog pulsa, oseajui meku punou
svojih dojki ispod svile. Brajanin dah je preao u tiho hrkanje, a zatim se vratio u
ravnomernu kadencu. Prisetila sam se kako sam sluala taj zvuk kad je bila mala;
spor, teak umirujui ritam koji se razlee zamraenom deijom sobom, ujednaen
kao otkucaji srca.
I moji otkucaji su usporavali ispod ake, ispod tamnoruiaste svile boje bebinih
obraza rumenih od sna. Kada podignete dete na dojku da ga podojite, krivina male
glave se tano uklapa sa krivinom dojke dok sisa, kao da ta nova osoba tano kopira
meso od kog potie.
Bebe su meke. Svako ko ih pogleda moe da vidi nenu, osetljivu kou i zna po
mekoi nalik latici rue da mami da se dodirne prstom. Kada poivite sa njima i
volite ih, osetite da mekoa ide na unutra, da su okrugli obrazi drhtavi kao puding, a
da se ruice ire kao da nemaju kosti. Njihovi su zglobovi rastopljena guma, i ak i
kada ih estoko poljubite, u strasti izazvanoj samim njihovim postojanjem, vae usne
uranjaju i kao da nikada ne stiu do kosti. Kada ih drite uza se one se tope i
poprimaju oblik kao da bi se mogle svakog asa uliti nazad u vae telo.
Ali od samog poetka postoji ona trunica vrstine u svakom detetu. Ono to kae
ja sam i formira sr linosti.
U drugoj godini kosti otvrdnjavaju i dete stoji uspravno, lobanja je iroka i
vrsta, kaciga koja titi unutranju mekou. I ja sam raste, takoe. Kada ih gledate,
gotovo da moete to da zapazite, jedro kao najtvre drvo, kako zrai kroz prozirnu
kou.
Kosti lica se pojavljuju u estoj godini, a dua unutar se uoblii u sedmoj. Proces
saimanja se nastavlja da bi vrhunac dostigao u blistavom dobu puberteta, kada je
sva mekoa skrivena ispod sedefnih slojeva brojnih novih linosti koje tinejderi
iskuavaju da bi se zatitili.
Narednih godina ovravanje se iri iz sredita, kada pojedinac nalazi i doteruje
fasete due sve dok ja sam ne stekne svoje mesto, prefinjeno i razraeno kao
insekt u ilibaru.
Pomiljala sam kako sam davno prola taj stadijum, izgubila sve tragove mekoe
i da sam dobro odmakla na putu ka nerajuem eliku sredovenosti. Ali sada
smatram da sam zbog Frenkove smrti na neki nain napukla. I pukotine se ire tako
da ih vie ne mogu zakrpiti poricanjem njihovog postojanja. Dovela sam erku nazad
u kotsku, nju sa tim kostima snanim kao rebra hajlendskih planina, u nadi da je
njena ljutura dovoljno jaka da je sauva na okupu, dok se jo nekako moe dopreti
do sredita njenog ja sam.
Ali moja sopstvena sr vie ne prua izolaciju tog ja sam i nemam nita da me
zatiti od mekoe u meni. Vie ne znam ta sam ili ta e postati od nje; znam samo
ta moram da uinim.
Zato sam se vratila i sanjala jo jednom na hladnom vazduhu Hajlendsa. I glas iz
mog sna jo odjekuje kroz ui i srce, ponovljen zvukom Brajaninog disanja u snu.
Ti si moja, rekao je. Moja! I neu te pustiti da ode.
C
Voljena supruga
rkveno dvorite Sent Kilde je mirno lealo na suncu. Ne sasvim ravno,
zauzimalo je plato urezan u obronku brda nekakvom geolokom udi. Zemlja se
sputala i pravila krivinu tako da su nadgrobni spomenici leali skriveni u malim
udubljenjima ili bi naglo provirili sa grebena uspona. Klizite je izmestilo mnoge,
pijano ih naginjui ili ih skroz ruei, da lee poravnati i slomljeni u visokoj travi.
Malo je neuredno, rekao je Roder pravdajui se. Zastali su na kapiji crkvenog
dvorita zagledajui malu zbirku prastarog kamenja, zaraslih i zasenenih
drvoredom gigantskih tisova, posaenih davno da prue zavetrinu od oluja koje se
valjaju sa severnog mora. Oblaci su se sada tamo nagomilali, daleko iznad zaliva,
ali je na vrhu brda sunce sijalo i vazduh je bio miran i topao.
Moj otac bi skupio radnu brigadu od ljudi iz crkve jednom ili dvaput godinje,
pa bi ih doveo da mesto odri urednim, ali se plaim da je u poslednje vreme dosta
propalo. Probao je da otvori kapiju i zapazio da je arka napukla i da dra reze
visi na jednom ekseru.
Ovo je divno, mirno mesto. Brajana se paljivo provukla kroz polomljenu
kapiju. Stvarno je staro, zar ne?
Aha, jeste. Tata je mislio da je sama crkva napravljena na mestu nekadanje
crkve ili nekakvog jo starijeg hrama; zato je ovde na tako nepristupanom mestu.
Jedan od njegovih prijatelja iz Oksforda je veito pretio da e doi ovamo i
pokrenuti iskopavanje da bi video ta je ispod, ali, naravno, nije mogao dobiti
saglasnost crkvenih vlasti iako je mesto ve godinama bilo van upotrebe.
Ovo je prilian uspon. Rumenilo od napora je poelo da bledi na Brajaninom
licu dok se hladila maui turistikim prirunikom. Mada je divno. Odmerila je
fasadu crkve, divei joj se. Sazidana u prirodnom otvoru u litici, kamenje i grede
crkve su uzidani runo, a razmaci su zaptiveni tresetom i blatom, tako da je izgledala
kao da je izrasla tu, kao prirodni deo proelja litice. Prastare rezbarije su
ukraavale prag i ram prozora, neke sa simbolima hrianstva, neke oito mnogo
starije.
Da li je nadgrobni kamen Donatana Randala tamo? Mahnula je prema dvoritu
crkve, vidljivom iza kapije. Majka e biti tako iznenaena!
Aha, oekujem to. Ni sam ga nisam video. Nadao se da e iznenaenje biti
prijatno; kada je Brajani oprezno spomenuo kamen u telefonskom razgovoru
prethodne veeri, ona je bila ushiena.
Znam za Donatana Randala, rekla je Roderu. Tata mu se uvek divio; kazao
je da je on jedan od retkih interesantnih pojedinaca u rodoslovu. Nagaam da je bio
dobar vojnik; tata ima mnoge pohvale i stvari koje je dobio.
Stvarno? Roder je pogledao nazad, traei Kler. Da li je tvojoj majci
potrebna pomo sa presama za biljke?
Brajana je odmahnula glavom. Ne. Upravo je kraj staze nala biljku kojoj nije
mogla da odoli. Stii e za minut.

Mesto je bilo tiho. ak su i ptice zautale kako se podne pribliilo, i tamni
etinari po rubu platoa su mirovali, bez vetra da im uskomea grane. U odsustvu
oiljaka od nedavnih grobova ili buketa plastinog cvea kao dokaza jo svee tuge,
crkveno dvorite je odisalo samo mirom davno umrlih. Daleko od vreve i nevolja,
ostala je samo injenica da su iveli kao nekakav dokaz ljudskog prisustva na
usamljenim visovima puste zemlje.
Napredovanje troje posetilaca bilo je sporo; tumarali su nehajno po dvoritu
stare crkve, Roder i Brajana zastajui da naglas proitaju neobine natpise sa
vetrom ibanog kamenja, Kler, zasebno, zastajui povremeno da otkine puzavicu ili
iz korena iupa neku procvetalu biljku.
Roder se sagnuo nad jednim kamenom i smeei se pozvao Brajanu da proita
natpis.
Priite i proitajte, bez svojih eira, itala je, Jer ovde lei Bejli Vilijam
Votson / Koji je bio uven po svom razmiljanju / i umerenosti u piu. Brajana se
pridigla posle ispitivanja kamena, a lice joj se uagrilo od smeha. Bez datuma
pitam se kada je Vilijam Votson iveo.
U osamnaestom veku, najverovatnije, kazao je Roder. Kamenje iz
sedamnaestog veka je uglavnom suvie izlizano da bi se moglo itati, a ovde niko
nije sahranjen za poslednjih dvesta godina; crkva se ne koristi od 1800.
Trenutak kasnije Brajana je ispustila prigueni usklik. Evo ga! Ustala je i
mahnula Kler koja je stajala na daljem kraju dvorita, upitno zurei u zeleni u
svojoj ruci. Mama! Doi da vidi ovo!
Kler je takoe mahnula i prila do mesta gde su stajali pored ravnog, etvrtastog
kamena, paljivo gazei preko gustih grobova.
ta je to?, upitala je. Nali ste neki interesantan grob?
Rekao bih da je tako. Prepoznajete li ime? Roder je zakoraio nazad, tako da
bi ona dobro videla.
Isuse Ruzvelte Hriste! Pomalo zapanjen, Roder je kratko pogledao Kler i
zabrinuo se koliko je pobledela. Ona je zurila u izlizani kamen, a miii njenog grla
su se mrdali od grevitog gutanja. Biljka koju je ubrla bila je zdrobljena u aci,
mada ona toga nije bila svesna.
Dr Randal Kler da li ste dobro?
ilibarske oi bile su prazne i na trenutak je izgledalo kao da ga ne uje. Zatim je
trepnula i podigla pogled. I dalje je bila bleda, ali je sada izgledala bolje; povratila
je kontrolu.
Dobro sam, rekla je ravnim glasom. Sagnula se i prstima prela preko slova u
kamenu kao da ih ita Brajovom azbukom.
Donatan Vulverton Randal, tiho je rekla, 1705-1746. Rekla sam ti, zar ne?
Kopile jedno, rekla sam ti! Njen glas, tako ravan samo trenutak ranije, iznenada je
postao sonoran, ispunjen obuzdavanim besom.
Mama! Jesi li dobro? Brajana, oito zabrinuta, povukla je majku za ruku.
Roder je pomislio da je to kao da je nekakva senka pala iza Klerinih oiju;
oseanja koja su sijala tamo kao da su naglo skrivena, kao da se trgla i postala
svesna da dvoje ljudi zuri u nju, prestravljeno. Nasmeila se kratkom mehanikom
grimasom i klimnula glavom.
Da. Da, naravno. Dobro mi je. Njena se aka otvorila, i stabljika mlitave biljke
pala je na zemlju.
Mislila sam da e biti iznenaena. Brajana je zabrinuto gledala svoju majku.
Zar to nije tatin predak? Onaj vojnik koji je poginuo u Kalodenu?
Kler je pogledala nadgrobni kamen pred svojim nogama.
Da, jeste, rekla je. I jeste mrtav, zar ne?
Roder i Brajana su se zgledali. Oseajui se odgovornim, Roder je dotakao
Kler po ramenu.
Danas je prilino vrue, rekao je pokuavajui da to iskae leerno kao
injenicu. Moda bismo mogli da uemo u crkvu radi malo hlada. Ima nekih vrlo
interesantnih rezbarija na krstionici; stvarno ih vredi videti.
Kler mu se nasmeila. Pravim osmehom ovog puta, pomalo umornim, ali oito
zdravog razuma.
Vi idite, rekla je. Meni treba malo vazduha. Ostau ovde neko vreme.
Ostau sa tobom. Brajana se zadrala, oigledno nevoljna da ostavi majku
samu, ali se Kler povratila iz ravnodunosti i ponovo stekla zapovedniki ton.
Besmislica, odreito je rekla. Dobro mi je. Otii u i sesti u hlad onog
drvea. Vi poite. Radije u ostati sama neko vreme, dodala je odluno, videvi da
se Roder sprema da negoduje.
Bez dalje prie, ona se okrenula i otila prema redu tamnih tisa na rubu dvorita
prema zapadu. Brajana je oklevala, gledajui za njom, ali je Roder dohvatio
devojku za lakat i povukao je prema crkvi.
Najbolje je da je ostavimo samu, promrmljao je. Na kraju krajeva, tvoja
majka je lekar, zar ne? Znae da li joj je dobro.
Aha... Valjda je tako. Jo jednom zabrinuto pogledavi prema Kler koja se
udaljavala, Brajana mu je dopustila da je odvede.
Crkva nije bila nita vie od jedne prazne prostorije sa drvenim podom i
naputenom krstionicom koja je ostala na mestu samo zato to se nije mogla odneti.
U kamenoj izboini koja se pruala jednom stranom prostorije izdubljena je plitka
bara. Iznad te bare, urezani lik sv. Kilde prazno je zurio ka tavanici, oiju pobono
okrenutih navie.
To je verovatno prvobitno bio neki od paganskih bogova, kazao je Roder,
pratei prstom liniju rezbarije. Vidi gde su dodali veo i al originalnoj figuri da
ne pominjemo oi.
Kao poirana jaja, sloila se Brajana i zakolutala oima oponaajui to. ta
predstavlja ova rezbarija? Veoma lii na are na onom piktskom kamenju pred
Klavom.
Leerno su etali oko zidova crkve udiui pranjav vazduh, ispitujui drvene
rezbarije u kamenim zidovima i itajui male drvene plakete koje su davno umrli
parohljani stavili kao uspomenu na svoje umrle pretke. Govorili su tiho, oboje
oslukujui nekakav zvuk iz dvorita, ali je sve bilo mirno i polako su poeli da se
oputaju.
Roder je otpratio Brajanu do prednjeg dela prostorije, posmatrajui kovrdave
vitice koje su pobegle iz njene pletenice i zalepile joj se za vrat.
Sve to je sad ostalo u prednjem delu crkve bila je ravna drvena izboina iznad
rupe na mestu odakle je sklonjen kameni oltar. Pa ipak, Roder je oseao nekakav
titraj uz kimu dok je stajao pored Brajane i gledao prema nestalom oltaru.
Intenzitet njegovih oseanja kao da je odjekivao tim praznim mestom. Nadao se
da ga ona ne moe uti. Poznaju se jedva nedelju dana, na kraju krajeva, i jedva da
su ikada razgovarali nasamo. Ona bi bila zateena, sigurno, ili uplaena, kada bi
saznala ta on osea. Ili jo gore, smejala bi se.
Pa ipak, kada ju je kriom pogledao, njeno lice je bilo mirno i ozbiljno. I gledalo
je u njega sa takvim izrazom u tamnoplavim oima da ga je to nateralo da se okrene
njoj i nesvesno isprui ruke.
Poljubac je bio kratak i nean, jedva neto vie od formalnosti posle venanja, pa
ipak, razoran svojim uticajem kao da su se ovog asa verili.
Roderove ruke su pale, ali je njena toplota ostala u rukama i usnama i telu, tako
da se oseao kao da je jo dri. Stajali su na tren, tela su im se doticala, udisali su
dah jedno drugom, a onda se ona odmakla. On je jo na dlanovima oseao njen
dodir. Zguvao je ake u pesnice, pokuavajui da sauva taj oseaj.
Miran vazduh u crkvi je naglo zadrhtao, odjeci krika poplaili su estice praine.
Pre nego to je i razmislio, Roder se naao napolju, trao, saplitao se i grebao
preko prevrnutog kamenja, jurei ka tamnom drvoredu tisa. Progurao se izmeu
preterano naraslih grana, ne mislei na to da ljuspaste granice skloni sa puta
Brajani, koja mu je bila za petama.
Ugledao je lice Kler Randal, bledo u senkama. Bez imalo boje, izgledala je kao
avet prema tamnim granama tisa. Stajala je na trenutak, njiui se, a onda se spustila
na kolena u travu, kao da noge vie ne mogu da je dre.
Majko! Brajana je pala na kolena pored sklupane figure i trljala jednu mlitavu
aku. Mama, ta je to? Jesi li malaksala? Treba da stavi glavu meu kolena. Evo,
zato ne legne ovde?
Kler se opirala dobronamernom guranju svoje erke, i klonula glava na njenom
vitkom vratu se opet uspravila. Ne elim da legnem, dahtala je. Hou... oh, Boe.
Oh, dragi sveti Boe. Kleei u nekoenoj travi pruila je drhtavu ruku prema
kamenu. Bio je istesan od granita, prosta ploa.
Dr Randal! Hm, Kler? Roder se spustio na jedno koleno sa druge strane i
zavukao aku pod njenu drugu ruku da je pridri. Bio je istinski zabrinut zbog njenog
izgleda. Fini znoj joj je izbio na slepoonicama i izgledala je kao da bi se mogla
preturiti svakog asa. Kler, rekao je opet, urno, pokuavajui da je pokrene iz
zapiljenog transa u koji je zapala. O emu je re? Da li je to neko ime koje
znate? Jo dok je govorio, sopstvene rei su mu zvonile u uima. Niko ovde nije
sahranjen od osamnaestog veka, rekao je Brajani. Ovde niko nije sahranjen
dvesta godina.
Kler je sklonila njegovu ruku i prstima dodirivala kamen, milujui ga kao da
dodiruje kou, neno pratei slova, ureze koji su s vremenom postali plitki, ali i
dalje itljivi.
DEJMS ALEKSANDER MALKOLM MAKENZI FREJZER, proitala je
naglas. Da, znam ga. Ruka joj je pala nie, sklanjajui travu koja je gusto rasla
oko kamena, zaklanjajui manja slova u dnu.
VOLJENI SUPRUG KLER, proitala je.
Da, znala sam ga, rekla je opet, tako tiho da ju je Roder jedva mogao uti. Ja
sam Kler. Bio je moj mu. Podigla je pogled na lice svoje erke, bledo i okirano.
A i tvoj otac, rekla je.
Roder i Brajana su zurili dole u nju, a crkveno dvorite je bilo tiho. Samo se
ulo utanje tisa.
Ne!, rekla sam, prilino ljuta. Po peti put ne! Ne elim da pijem vode. Nije me
udarila sunanica. Nisam malaksala. Nisam bolesna. I nisam izgubila razum, takoe,
mada pretpostavljam da to mislite.
Roder i Brajana su razmenili poglede koji su jasno davali do znanja da ba to
misle. Njih dvoje su me, izmeu sebe, izveli iz crkvenog dvorita i smestili u auto.
Odbila sam da me vode u bolnicu pa smo se vratili u svetenikovu kuu. Roder mi
je dao malo viskija zbog oka, ali mu je sada pogled skretao na telefon kao da se
pita da li da pozove dodatnu pomo u vidu luake koulje, pretpostavljam.
Mama, Brajana je govorila uteno i rukom mi kosu sklanjala sa lica.
Uznemirena si.
Naravno da sam uznemirena!, prasnula sam. Nesigurno sam duboko udahnula i
stiskala usne dok nisam uspela da se nateram da govorim mirno.
Nema sumnje da sam uznemirena, poela sam, ali nisam luda. Zastala sam,
trudei se da se kontroliem. Nisam nameravala da to obavim ovako. Ne znam tano
ta sam mislila, ali ovo nisam, da tresnem istinu bez pripreme i vremena da
organizujem svoje misli. Kad sam videla prokleti grob, poremetili su se svi moji
planovi.
Proklet bio, Dejmi Frejzeru!, rekla sam, besna. ta uopte radi tamo; to je
kilometrima od Kalodena!
Brajanine oi kao da su iskoile iz duplji, a Roderova ruka se zadrala blizu
telefona. Naglo sam prekinula i pokuala da se priberem.
Smiri se, Boamova, davala sam sebi instrukcije. Dii duboko. Jednom...
dvaput... jo jednom. Bolje. Sad. To je vrlo prosto; treba samo da im kae istinu.
Zato si i dola u kotsku, zar ne?
Zaustila sam da neto kaem, ali nije izaao nikakav zvuk. Zatvorila sam usta i
oi, nadajui se da u skupiti hrabrost ako ne budem gledala u ta dva pepeljasta lica
pred sobom. Samo... me... pustite... da... kaem... istinu, molila sam se, bez
predstave kome se obraam. Dejmiju, pomislila sam.
Ve sam jednom ranije rekla istinu. Nije dobro prolo.
vre sam stisnula zatvorene kapke. Opet sam mogla da namiriem karbolni
miris koji okruuje bolnicu i da osetim nepoznatu utirkanu jastunicu pod obrazom.
Spolja je iz hodnika dopirao Frenkov glas, zaguen zbunjenim besom.
Kako to mislite, ne navaljuj na nju? Da ne navaljujem na nju? Moja ena je bila
odsutna gotovo tri godine, i vraa se prljava, zlostavljana i trudna, za ime boga, a ja
ne treba nita da pitam?
I doktorov glas, koji uteno mrmlja. Uhvatila sam rei zabluda i traumatino
stanje i ostavi to za kasnije, stari samo malo dok je Frenkov glas, koji je i dalje
svaalaki esto upadao, ipak bio neno ali odluno potiskivan niz hodnik. Taj tako
poznati glas, koji je iznova probudio oluju tuge i besa i uasa u meni.
Sklupala sam se, stisnula jastuk na grudi i grizla ga to sam jae mogla, dok
nisam osetila da jastunica poputa i da mi je svilenasto perje meu zubima kojima
krguem.
krgutala sam i sada, oteujui novu plombu. Prestala sam i otvorila oi.
Pazite, rekla sam to sam razlonije mogla. ao mi je, znam kako to zvui. Ali
to je istina, to niim ne mogu da promenim.
Taj govor nije nimalo ohrabrio Brajanu, koja je prila blie Roderu. Roder vie
nije delovao onako unezvereno, istina, i pokazivao je znake opreznog interesovanja.
Da li je mogue da on stvarno ima dovoljno mate da shvati istinu?
Ponadala sam se zbog takvog njegovog izraza i rairila ruke.
To je prokleto kamenje, rekla sam. Znate, krug uspravnog kamenja na
Vilinskom brdu, tamo na zapad?
Kreg Na Dan, promrmljao je Roder. Je l taj?
Tako je. Svesno sam izdahnula. Moda znate legende o vilinskim brdima
znate li? O ljudima koji se zaglave u kamenim brdima i probude se dvesta godina
kasnije?
Brajana je svakog asa delovala sve zabrinutije.
Majko, zaista mislim da bi trebalo da se popne i legne, rekla je. Ve je
poela da se die. Mogu da odem po Fionu...
Roder je spustio ruku na njenu miicu da je zaustavi.
Ne, saekaj, rekao je. Pogledao je u mene sa nekakvom obuzdavanom
znatieljom kakvu naunik pokazuje kada novi preparat stavlja pod mikroskop.
Nastavite, rekao mi je.
Hvala, suvo sam odgovorila. Ne brini, neu poeti da bulaznim o vilama;
samo sam mislila da biste voleli da znate da postoji izvestan osnov za te legende.
Nemam predstavu ta je zapravo tamo gore niti kako funkcionie, ali je injenica
da... Duboko sam udahnula. Pa, injenica je da sam prola kroz prokleti raspukli
kamen u tom krugu 1945, i zavrila na kosini pod brdom u 1743.
Tano tako sam rekla i Frenku. On me je na trenutak besno gledao, dohvatio vazu
sa susednog stoia i tresnuo je o pod.
Roder je izgledao kao naunik iji se novi mikrob pokazao kao uspean. Pitala
sam se zato, ali sam bila previe obuzeta naporom da naem rei koje bar donekle
zvue razumno.
Prva osoba na koju sam naletela bio je engleski konjanik u punoj opremi, rekla
sam. to mi je prilino ukazivalo na to da je neto naopako.
Iznenadni osmeh je ozario Roderovo lice, mada je Brajana i dalje izgledala
uasnuta. Mogu zamisliti, kazao je.
Problem je bio u tome to nisam mogla da se vratim, razume. Pomislila sam
da je bolje da svoje napomene upuujem Roderu koji je bar delovao voljan da ih
saslua, bez obzira na to da li mi veruje ili ne.
Re je o tome da se dame nisu kretale bez pratnje, a i ako jesu, nisu ile u
cicanim haljinama i mokasinama, objasnila sam. Svi koje sam srela, poev od
konjikog kapetana, znali su da je neto naopako sa mnom ali nisu znali ta. Kako
su pa mogli? Nisam im mogla objasniti nita bolje nego to mogu sada a ludnice su
u to doba bile znatno neprijatnija mesta od ovih dananjih. Nisu se tamo bavili
pletenjem korpi, dodala sam, pokuavajui da se naalim. Nije mi ba uspelo;
Brajana je napravila grimasu i delovala je jo zabrinutije nego pre.
Taj konjanik, kazala sam i kroz telo mi je proleteo kratak drhtaj od priseanja
na Donatana Vulvorta Randala, kapetana Osme dragonske Njegovog velianstva.
Prvo sam mislila da haluciniram jer je ovek toliko liio na Frenka; na prvi pogled
sam pomislila da je to on. Bacila sam pogled prema stolu gde je leala jedna od
Frenkovih knjiga na ijoj je zadnjoj korici bila fotografija tamnog i zgodnog
mukarca uskog lica.
To je poprilina koincidencija, kazao je Roder. Oi su mu bile pripravne,
pogled fiksiran na mene.
Pa, i jeste i nije, rekla sam mu i naterala sebe da otrgnem pogled sa naslaganih
knjiga. Ti zna da je on bio Frenkov predak. Svi mukarci u toj familiji dosta lie
jedni na druge fiziki, u najmanju ruku. To sam dodala kada sam pomislila na vrlo
upadljive razlike nevezane za fiziki izgled.
Kakav kakav je bio on? Brajana kao da se otrgla iz omamljenosti, makar
delimino.
Bio je jebeni, prljavi perverznjak, kazala sam. Dva para oiju se razrogailo i
zgledalo, podjednako zaprepaeno.
Ne treba tako da gledate, rekla sam. Perverzije su postojale i u osamnaestom
veku; to nije neto novo, znate. Samo je tada bilo gore, moda, poto zapravo niko
nije mario, pod uslovom da ne priaju o tome i da naizgled budu pristojni. A Blek
Dek Randal je bio vojnik; kapetan na elu garnizona u Hajlendsu, zaduen da
klanove dri pod kontrolom imao je poprilian obim aktivnosti, sve zvanino
sankcionisano. Da bih se povratila, otpila sam gutljaj viskija iz ae koju sam i
dalje drala.
Dopadalo mu se da povreuje ljude, rekla sam. Mnogo mu se to dopadalo.
Da li je... povredio vas? Roder je pitanje postavio uz dosta taktinosti, posle
due pauze. Bri se, izgleda, povukla u sebe, koa joj se zategla preko jagodica.
Ne direktno. Ili bar ne mnogo. Odmahnula sam glavom. Mogla sam da osetim
hladnu taku u dnu stomaka, a tu ni viski nije puno pomogao. Dek Randal me je tu
udario, jednom. Pamtila sam to, oseala kao bridenje davno zarasle rane.
Imao je prilino neuobiajen ukus. Ali je Dejmi bio taj koga je... eleo. Ni
pod kojim okolnostima ne bih upotrebila re voleo. Grlo mi se skupilo i progutala
sam poslednje kapi viskija. Roder je podigao bocu, jedne obrve upitno podignute, a
ja sam klimnula i pruila au.
Dejmi. To je Dejmi Frejzer? I on je bio...
On je bio moj mu, kazala sam.
Brajana je odmahnula glavom kao konj koji rasteruje muve.
Ali ti si imala mua, rekla je. Nisi mogla... ak i ako... hou da kaem... nisi
mogla!
Morala sam, odgovorila sam ravnoduno. Nisam to uradila namerno, na kraju
krajeva.
Majko, ne moe se udati sluajno! Brajana je gubila svoj manir ljubazne
medicinske sestre koja se obraa mentalnom bolesniku. Mislila sam da je verovatno
dobro to je tako, ak i ako je bes alternativa za to.
Pa nije to ba bila sluajnost, rekla sam. To je bila bolja opcija nego da
budem predata Deku Randalu. Dejmi se oenio mnome da bi me zatitio i to je
bilo prokleto velikoduno s njegove strane, dovrila sam, besno gledajui Bri
preko ae. Nije to morao da uradi, ali uradio je.
Borila sam se protiv naviranja uspomena na nau prvu branu no. On je bio
nevin; ruke su mu se tresle kada me je dodirnuo. Plaila sam se i ja s vie razloga.
A onda me je u zoru drao, gola lea uz gole grudi, njegove butine tople i snane iza
mojih, i mrmljao u oblak moje kose, Nemoj se plaiti. Sada nas je dvoje.
Vidi, opet sam se okrenula Roderu, nisam mogla da se vratim. Beala sam
od kapetana Randala kada su me koti nali. Grupa kradljivaca stoke. Dejmi je bio
sa njima, to su bili ljudi njegove majke, Makenziji iz Leoha. Nisu znali gde da me
svrstaju, ali su me poveli kao zarobljenicu. I opet nisam mogla da pobegnem.
Priseala sam se svojih jalovih pokuaja da pobegnem iz zamka Leoh. A onda i
dana kada sam Dejmiju rekla istinu, a on me je ne verujui, nita vie nego Frenk,
ali bar voljan da postupi kao da je to istina odveo nazad do brda sa uspravnim
kamenjem.
Moda je mislio da sam vetica, rekla sam, sklopljenih oiju i smeei se zbog
te pomisli. Sada misle da si luda; u to vreme su mislili da si vetica. Kulturne
konvencije, objasnila sam, otvarajui oi. Psihologija je danas zamena za magiju.
Mada su razlike prokleto male. Roder je klimnuo, delujui malo slueno.
Sudili su mi zbog vetiarenja, rekla sam. U selu Krejnsmuir, ba ispod
zamka. Dejmi me je, istina, spasao, i tada sam mu ispriala. A on me je odveo na
brdo i rekao mi da se vratim Frenku. Zastala sam i opet duboko udahnula,
priseajui se tog oktobarskog popodneva kada mi je kontrola nad mojom sudbinom,
tako dugo van moje moi, iznenada data nazad u ruke, i izbor ne samo da mi je
omoguen, ve se i zahtevalo da ga nainim.
Vrati se!, rekao je. Ovde nema niega za tebe! Niega sem opasnosti.
Zar ovde zaista nema niega za mene?, upitala sam. I suvie estit da bi neto
rekao, ipak mi je dao odgovor i ja sam prelomila.
Bilo je prekasno, rekla sam, zurei dole u svoje ruke koje su mi leale na
kolenima. Smrkavalo se od nadolazee kie, ali su moja dva venana prstena i dalje
svetlucala na sve slabijem svetlu, zlatni i srebrni. Nisam skinula Frenkovu zlatnu
burmu sa leve ruke kada sam se udala za Dejmija, ali Dejmijev srebrni prsten
nosim na domalom prstu desne ruke svakog dana ve vie od dvadeset godina.
Volela sam Frenka, tiho sam rekla, ne gledajui u Bri. Veoma ga volim. Ali je
dotle Dejmi ve postao moje srce i dah mog tela. Nisam mogla da ga ostavim.
Nisam mogla, rekla sam, podiui glavu naglo, preklinjui Bri. Ona je zurila u
mene skamenjenog lica.
Opet sam se zagledala dole u svoje ake i nastavila.
Odveo me je u svoj dom Lalibroh, tako su ga zvali. Divno mesto. Opet sam
zamurila da pobegnem od izraza Brajaninog lica i namerno sam prizvala sliku
imanja Broh Tuarah Lalibroha, za one koji su tamo iveli. Divna hajlendska farma,
sa umama i potocima; ak i malo plodne zemlje retkost u Hajlendsu. Divno, mirno
mesto, zavueno meu visoka brda iznad planinskog prevoja koji ga je drao po
strani od estih razdora koji su potresali Hajlends. Ali se ispostavilo da je ak i
Lalibroh samo privremeno utoite.
Dejmi je bio hajduk, rekla sam, videvi iza sputenih kapaka oiljke od
bievanja koje su mu Englezi ostavili na leima. Mrea tankih belih linija koje su se
pruale po irokim ramenima kao neobina reetka. Glava mu je bila ucenjena.
Jedan od njegovih napoliara ga je izdao Englezima. Oni su ga zarobili i odveli u
zatvor Ventvort da ga obese.
Roder je ispustio dug, dubok zviduk.
To mesto je pravi pakao, napomenuo je. Jeste li ga videli? Zidovi mora da su
debeli tri metra!
Otvorila sam oi. Jesu, kiselo sam rekla. Bila sam unutra. Ali ak i najdeblji
zidovi imaju vrata. Osetila sam treptaj onog plamena oajnike hrabrosti koji me je
odveo unutar zatvora Ventvort u potrazi za svojim srcem. Ako sam mogla to da
uinim za tebe, u sebi sam rekla Dejmiju, mogu onda i ovo. Ali pomozi mi, ti
prokleti krupni kote pomozi mi!
Izvukla sam ga, rekla sam, duboko udiui. Ono to je ostalo od njega. Dek
Randal je zapovedao garnizonom u Ventvortu. Sada nisam elela da se seam slika
koje su moje rei prizvale, ali one nisu htele da stanu. Dejmi, go i krvav, na podu
Eldrid Manora, gde smo nali utoite.
Neu im dopustiti da me opet tamo odvedu, Sasenah, rekao mi je, steui zube
od bola dok sam nametala smrskane kosti njegove ake i istila mu rane.
Sasenah. Tako me je zvao od poetka, gelska re za tuinca, stranca. Engleza.
Isprva iz ale, potom od milja.
A ja im nisam dopustila da ga nau; uz pomo pripadnika njegovog klana, malog
oveka po imenu Murtag iz klana Frejzer, prebacila sam ga preko Lamana u
Francusku i sklonila u opatiju Sent An de Bopre, gde je jedan od njegovih strieva
bio opat. Ali kada smo se nali tamo na sigurnom, uvidela sam da spasavanje
njegovog ivota nije kraj zadatka koji mi je postavljen.
Ono to mu je Dek Randal uinio utisnulo mu se u duu isto onako kao to su se
repovi bia utisnuli u njegova lea, i ostavilo je oiljke isto tako neizbrisive. Nisam
sigurna, ak ni sada, ta sam uinila kada sam prizvala njegove demone i borila se
sa njima jednom rukom, u tami njegovih misli; vrlo je mala razlika izmeu medicine
i magije, kada je re o takvom nainu izleenja.
Jo mogu da osetim hladan, tvrd kamen koji me je grebao i snagu gneva koji sam
izmamila iz njega, ruke koje su mi se sklopile oko vrata i usplamtelog stvora koji me
je ganjao po mraku.
Ah sam ga izleila, tiho sam rekla. Vratio mi se.
Brajana je polako mlatila glavom napred-nazad, u konfuziji, ali sa tvrdoglavou
koju zaista dobro poznajem. Grejami su glupi, Kembeli su prevaranti, Makenziji su
armantni ali prepredeni, a Frejzeri su tvrdoglavi, rekao mi je jednom prilikom
Dejmi, dajui mi time svoju predstavu generalnih
Dijana Gabaldon karakteristika klanova. Nije mnogo pogreio; Frejzeri jesu
uasno tvrdoglavi, a on tu ne zaostaje. Ni Bri.
Ne verujem u to, rekla je glatko. Sela je uspravnije, odmeravajui me paljivo.
ini mi se da si moda previe mislila o tim ljudima u Kalodenu, rekla je. Na
kraju krajeva, u poslednje vreme si bila pod pritiskom, i moda je tatina smrt...
Frenk nije bio tvoj otac, rekla sam otvoreno.
Bio je! Istog asa je planula, tako brzo da smo se obe zaprepastile.
S vremenom, Frenk je popustio pred insistiranjem lekara da bi bilo kakav
pokuaj da me natera da prihvatim stvarnost, kako bi to oni rekli, mogao koditi
mojoj trudnoi. Bilo je dosta mrmljanja u hodnicima i vike, povremeno ali je
odustao od toga da me pita za istinu. A ja sam, krhkog zdravlja i bolesna u srcu,
odustala od ideje da mu objasnim.
Ovog puta neu odustati.
Obeala sam Frenku, rekla sam. Pre dvadeset godina, kada si se ti rodila.
Pokuala sam da ga napustim, ali me nije putao. Voleo te je. Oseala sam kako mi
se glas smekava dok sam gledala u Brajanu. Nije mogao da poveruje u istinu, ali
je znao naravno da nije tvoj otac.
Traio je od mene da ti ne kaem da mu pustim da ti bude jedini otac dok je
iv. Posle toga, rekao je, stvari preputa meni. Progutala sam pljuvaku i olizala
suve usne.
Toliko sam mu dugovala, kazala sam. Zato to te je voleo. Ali sada je Frenk
mrtav i ti ima pravo da zna ko si.
Ako sumnja u to, rekla sam, idi u Nacionalnu galeriju portreta. Tamo imaju
sliku Elen Makenzi, Dejmijeve majke. Ona nosi ovo. Dotakla sam ogrlicu na svom
vratu. Niska baroknih slatkovodnih bisera iz kotskih reka, nanizanih na tanko zlato.
Dejmi mi ih je dao na dan naeg venanja.
Pogledala sam u Brajanu, koja je sedela uspravna i ukoena, kostiju lica stegnutih
u znak protesta. Usput ponesi ogledalce, rekla sam. Dobro pogledaj taj portret, a
onda se pogledaj u ogledalu. Nije to apsolutna slinost, ali mnogo lii na svoju
baku.
Roder je zurio u Brajanu kao da je nikada ranije nije video. arao je pogledom
izmeu nas dve, a onda, kao da je smislio, iznenada je ispravio ramena i podigao se
sa sofe na kojoj je sedeo kraj nje.
Imam neto to mislim da treba da vidi, rekao je odluno. Brzo je priao
starom radnom stolu veleasnog i izvukao gumicom uvezan sveanj poutelih
novinskih iseaka iz jednog skrovitog mesta.
Kad ih proita, obrati panju na datume, rekao je Brajani, pruajui joj ih.
Zatim se, i dalje stojei, okrenuo prema meni i odmerio me dugim i nepristrasnim
pogledom koji sam prepoznala kao pogled naunika odkolovanog da bude
objektivan. On jo nije poverovao, ali je imao dovoljno mate da sumnja.
Hiljadu sedamsto etrdeset trea, rekao je kao za sebe. Odmahnuo je glavom,
udei se. A ja sam mislio da je to neki ovek koga ste sreli ovde, 1945. Boe,
nikada ne bih pomislio pa, Hrista mu, ko bi?
Bila sam iznenaena. Znao si? Za Brajaninog oca?
Klimnuo je ka isecima u Brajaninim rukama. Ona nije jo ni pogledala u njih,
samo je zurila u Rodera, napola zbunjena, napola besna. Videla sam oluju kako se
sprema u njenim oima, a to, pomislila sam, vidi i Roder. On je urno skrenuo
pogled sa nje, okreui se da me upita.
Onda su ti ljudi ija ste mi imena dali oni koji su se borili kod Kalodena vi ste
ih poznavali?
Malo sam se opustila. Da, poznavala sam ih. Zaula se tutnjava grmljavine
prema istoku i kia je poela da prska po dugim prozorima koji su od patosa do
poda inili jednu stranu sobe. Brajanina glava je bila pognuta nad isecima tako da
joj je kosa skrivala sve sem vrha nosa, koji je bio jarkocrven. Dejmi bi uvek
pocrveneo kada se razbesni ili uznemiri. To mi je bio i suvie poznat prizor nekog
Frejzera na rubu da eksplodira.
A bili ste u Francuskoj, promrmljao je Roder kao za sebe, i dalje me paljivo
zagledajui. ok na njegovom licu se ublaio u nagaanje i nekakvo uzbuenje.
Pretpostavljam da niste znali...
Da, znala sam, rekla sam mu. Zato sam otila u Pariz. Rekla sam Dejmiju za
Kaloden u 45. i ta e se desiti. On je otiao u Pariz da pokua da zaustavi arlsa
Stjuarta.
DEO DRUGI
Pretendenti
Avre, Francuska: februar 1744.
H
Talasanje
leba, slabano sam promrmljala, drei oi vrsto zatvorene. Nije bilo
nikakvog odgovora od velikog, toplog stvorenja pored mene, sem tihog daha
njegovog disanja. Hleba!, rekla sam, malo glasnije. Usledilo je naglo zapanjeno
podizanje arava i ja sam zgrabila ivicu madraca i zategla sve miie, nadajui se
da u zaustaviti naginjanje i zakretanje svojih unutranjih organa.
Nekakvo preturanje je nastalo na drugoj strani kreveta, a zatim otvaranje fioke,
prigueni uzvik na gelskom, tiho trupkanje bosih stopala po podnim daskama i onda
je madrac utonuo pod tekim telom.
Evo, Sasenah, rekao je zabrinuti glas i osetila sam suvu koru hleba na donjoj
usni. Pipajui naslepo bez otvaranja oiju, dograbila sam ga i poela oprezno da
vaem, terajui svaki zalogaj koji me je guio niz sasueno grlo. Znala sam da ne
smem da zatraim vodu.
Suvi komadii hleba su se polako sputali niz grlo i zaustavili se u stomaku, gde
su leali kao male gomile balasta. Muno tumbanje talasa u meni se polako smirilo i
konano mi se utroba usidrila. Otvorila sam oi i zatekla zabrinuto lice Dejmija
Frejzera nadneto nekoliko centimetara iznad mene.
Ah!, rekla sam, prepadnuta.
U redu, znai?, upitao je. Kada sam potvrdila i slabano pokuala da se
pridignem, stavio je ruku pod moja lea da mi pomogne. Sedeo je kraj mene na
grubom krevetu gostionice i neno me privukao sebi milujui me po raupanoj kosi.
Jadna ljubavi, rekao je. Da li bi malo vina pomoglo? Ima flaa rajnskog u
mojim bisagama.
Ne. Ne, hvala ti. Kratko sam se stresla od pomisli da pijem vino kao da sam
namirisala tamna, vona isparenja ve od samog njihovog pominjanja pa sam se
uspravila.
Bie mi dobro za as, rekla sam, silei se da budem vesela. Ne brini, za
trudnu enu je normalno da izjutra osea muninu.
Dejmi me je sumnjiavo pogledao, a onda se digao i otiao da pokupi svoju
odeu sa stolice blizu prozora. Francuska je u februaru hladna kao zaleeni pakao i
prozorska okna su bila pokrivena debelim slojem mraza.
Bio je go, od zime se malo najeio po ramenima i nakostreile su mu se
crvenozlatne dlake po rukama i nogama mada je bio naviknut na hladnou i nije se ni
tresao ni urio dok je navlaio arape i koulju. Zastao je sa oblaenjem pa se vratio
do kreveta i kratko me zagrlio.
Vrati se u krevet, predloio je. Poslau sobaricu da zaloi vatru. Moda
moe malo da se odmori, sada kad si jela. Vie ti nee biti muka? Nisam bila
sasvim sigurna, ali sam klimnula glavom da bih ga uverila.
Ne bih rekla. Bacila sam pogled nazad na krevet; ni ovi pokrivai, kao i veina
onih koje su nudile gostionice, nisu bili naroito isti. Pa ipak, srebro iz
Dejmijevog novanika nam je pribavilo najbolju sobu u pansionu, a uski krevet je
bio punjen guijim perjem, a ne plevom ili vunom.
Hm, moda i hou malice da prilegnem, promrmljala sam, povlaei stopala
sa ledenog poda i zavlaei ih pod pokrivae, u potrazi za poslednjim ostacima
toplote. Kao da mi se stomak smirio dovoljno da bih rizikovala gutljaj vode, pa sam
nasula punu olju iz napuklog bokala.
ta si ono gazio?, pitala sam, pijui oprezno. Nije valjda da ovde ima
paukova? Privrujui kilt oko pojasa, Dejmi je odmahnuo glavom.
Oh, ne, rekao je. Poto su mu ruke bile zauzete, glavom je mahnuo prema stolu.
Samo pacov. Doao zbog hleba, pretpostavljam.
Bacila sam pogled i ugledala mlitav sivi oblik na podu, a mali biser krvi je
blistao na njuci. Izletela sam iz kreveta.
U redu je, slabano sam rekla neto kasnije. Vie nemam ta da povratim.
Isperi usta, Sasenah, ali ne gutaj, za ime boga. Dejmi mi je pridrao olju,
obrisao mi usta krpom kao da sam malo umazano dete, a onda me podigao i paljivo
spustio nazad na krevet. Zabrinuto se namrtio ka meni.
Moda je bolje da ostanem ovde, rekao je. Mogu da javim.
Ne, ne, dobro sam, kazala sam. I bila sam dobro. Koliko god da sam se borila
protiv jutarnjeg povraanja, nita nisam mogla da zadrim dugo. A opet, kada bi taj
nalet proao, oseala sam se sasvim oporavljeno. Izuzev kiselog ukusa u ustima i
blage osetljivosti u miiima. Odbacila sam pokriva i ustala, da mu to pokaem.
Vidi? Bie mi dobro. A ti mora da ide. Nema svrhe da svog roaka ostavi
da eka.
Opet sam poinjala da bivam vesela, uprkos ledenom vazduhu koji je nadirao
ispod vrata i pod nabore moje spavaice. Dejmi je jo oklevao da me ostavi pa
sam otila do njega i vrsto ga zagrlila da bih ga uverila a i zato to je bio tako
topao.
Brrr, rekla sam. Kako, pobogu, moe da bude topao kao tost, a nema na
sebi nita sem kilta?
Imam i koulju, bunio se smeei mi se.
Drali smo se neko vreme, uivajui u toploti onog drugog u tiho i hladno rano
francusko jutro. U hodniku su se sve blie uli treskanje i koraci sobarice sa
naramkom drva za potpalu.
Dejmi se malo pomerio, privijajui se uz mene. Zbog tekoa putovanja po zimi,
gotovo nedelju dana smo proveli na putu od Sent An do Avra. I kako smo kasno
stizali u jadne krme, mokri, prljavi i tresui se od umora i hladnoe, uz sve
neredovnije ustajanje kako su moje jutarnje munine postajale sve gore, jedva da
smo dotakli jedno drugo od poslednje noi u opatiji.
Doi u krevet sa mnom, pozvala sam tiho.
Oklevao je. Snaga njegove elje bila je oigledna kroz tkaninu njegovog kilta, a
ruke su mu bile tople na mojoj hladnoj koi, ali se nije primakao da me uzme u
naruje.
Pa..., rekao je u nedoumici.
eli to, zar ne? pitala sam, zavlaei ledenu ruku pod njegov kilt da se
uverim.
Oh! Hm... aha. Aha, elim. Dokaz pri ruci podravao je njegovu izjavu.
Slabano je zajeao kada sam ruku obavila izmeu njegovih nogu. Oh, gospode. Ne
radi to, Sasenah; ne mogu ruke da drim podalje od tebe.
Tada me je zagrlio, obavijajui duge ruke oko mene i povlaei moje lice u
snene nabore svoje koulje sa blagim mirisom na tirak koji je u perionici opatije
koristio brat Alfons.
A i zato bi? rekla sam, glasom priguenim od lana. Sigurno ima malo
vremena? Ne treba puno vremena da se odjae do dokova.
Nije re o tome, rekao je, zaglaujui moju buntovnu kosu.
Oh, suvie sam debela? Zapravo, stomak mi je jo uvek bio gotovo ravan i bila
sam mravija nego obino zbog bolesti. Ili je to...?
Nije, rekao je smeei se. Pria previe. Sagnuo se i poljubio me, a onda
me je pokupio i seo na krevet, drei me u krilu. Ja sam legla i odluno ga povukla
na sebe.
Kler, ne!, protestovao je kada sam poela da mu raskopavam kilt.
Zurila sam u njega. A zato?
Pa, rekao je trapavo, pomalo crvenei. Dete... hou da kaem, neu da te
povredim.
Nasmejala sam se.
Dejmi, ne moe da ga povredi. Za sada nije vee od vrha mog prsta. Podigla
sam prst da mu to predstavim, a onda sam njime ispratila punu, zakrivljenu crtu
njegove donje usne. On mi je zgrabio aku i povukao me u poljubac iznenada, kao da
hoe da poee golicanje izazvano mojim dodirom.
Jesi li sigurna?, upitao je. Mislim... Uporno mislim da ne bi trebalo da bude
bacana okolo...
Ono to nee ni primetiti, uveravala sam ga, ponovo zaposlivi ruke oko
njegovog kilta.
Pa... ako si sigurna u to.
Zaulo se odluno kucanje na vrata i sa besprekornim galskim oseajem za
najgori as, sobarica se ugurala idui unazad, bezobzirno lupajui u vrata cepanicom
dok se okretala. Po izgrebanim povrinama vrata i kvake sticao se utisak da je to
njen uobiajeni postupak.
Bonjour, Monsieur, Madame, promrmljala je, uz kratak naklon prema krevetu
dok se odvlaila prema ognjitu. To je u redu za neke, govorio je njen stav glasnije
nego rei. Poto sam se do tada ve navikla na najdirektnije ophoenje posluge
pansiona prema gostima koji su u bilo kom stepenu razgaeni, samo sam
promrmljala: Bonjour Mademoiselle kao odgovor i ostavila stvari na tome. Pustila
sam Dejmijev kilt i kliznula pod jorgan, povlaei prekriva da sakrijem svoje
skerletne obraze.
Neto hladnokrvniji od mene, Dejmi je stavio jedan jastuk preko svog krila,
spustio laktove na njega, bradu poloio na dlanove i prijatno askao sa sobaricom
hvalei kuhinju gostionice.
A odakle dobavljate vino, Mademoiselle utivo je pitao.
Odavde-odande. Slegnula je ramenima, stavljajui uvebanim potezima sitna
drva za potpalu pod vee komade. Tamo gdje je najjeftinije. Bucmasto enino lice
se malo zboralo dok je iz pravca ognjita iskosa gledala Dejmija.
Toliko sam shvatio, rekao je smeei joj se, i ona je kratko frknula od
raspoloenja.
Kladim se da mogu da postignem cenu koju plaate, i udvostruim kvalitet,
ponudio je. Recite gazdarici.
Jednu obrvu je skeptino podigla. A kolika je vaa cena, Monsieur?
Napravio je jedan potpuno galski pokret nipodatavanja sebe. Nita,
Mademoiselle. Ii u da posetim jednog roaka koji prodaje vino. Moda mu mogu
doneti novi posao da osiguram dobrodolicu, zar ne?
Klimnula je glavom uvidevi koliko je to pametno pa je zabrundala dok se dizala
sa kolena.
Dovoljno dobro, Monsieur. Razgovarau sa patronne.
Vrata su lupnula za sobaricom usled spretnog zamaha njenih kukova u prolazu.
Sklanjajui jastuk, Dejmi je ustao i poeo opet da vezuje kilt.
Gde to misli da ide? bunila sam se.
Pogledao je u mene i neodluni osmeh mu je zakrivio iroka usta.
Oh. Pa... jesi li sigurna da si u stanju, Sasenah?
Sigurna sam ako si ti, rekla sam, ne mogavi da odolim.
Strogo me je odmerio.
Samo zbog toga, trebalo bih da odem istog asa, rekao je. Pa ipak, uo sam da
treba ugaati buduim majkama. Pustio je da mu kilt padne na pod i seo je pored
mene u koulji a krevet je zakripao pod njegovom teinom.
Video mu se dah kada je zabacio prekriva i rairio prednju stranu moje
spavaice da mi otkrije dojke. Pognuo je glavu i poljubio jednu, istanano
dodirujui bradavicu jezikom, tako da se podigla kao od magije, ispupena
tamnoruiasta naspram bele koe dojke.
Boe, tako su lepe, mrmljao je, ponavljajui isto sa druge strane. Obuhvatio je
obe, divei im se.
Tee su, rekao je, samo malo. A i bradavice su tamnije. Jedan kaiprst je
pratio gipku krivinu jedine fine dlaice koja je rasla blizu tamne areole, srebrna na
ledenom svetlu jutra.
Podigao je jorgan i dokotrljao se do mene, a ja sam se okrenula u njegov zagrljaj,
grabei krivine njegovih lea, putajui rukama da obuhvate vrste obline njegove
zadnjice. Njegova gola koa je zebla od jutarnjeg vazduha, ali se iako najeena,
zategla pod toplinom mog dodira.
Pokuala sam odmah da ga privuem sebi, ali mi se neno opirao, terajui me
dole na jastuk dok je grickao rubove vrata i uiju. Jedna ruka je kliznula uz moju
butinu, tanki materijal spavaice klizio je u talasima pred njom.
Glavu je savio nie i njegove ruke su mi neno razmakle butine. Zadrhtala sam
kada je ledeni vazduh stigao do gole koe mojih nogu, a onda se potpuno opustila u
toplim zahtevima njegovih usta.
Kosa mu je bila putena, jo nije bila vezana za taj dan, i mek crveni uperak mi
je oeao butine. Solidna teina njegovog tela se udobno smestila meu moje noge,
iroke ruke su obuhvatile obline mojih butina.
Mmmm?, stigao je upitni zvuk odozdo.
Izvila sam malo kukove i kratak kikot mi je oeao vrat toplinom.
Ruke su kliznule ispod mojih kukova i podigle me, pa sam se opustila i topila se
kada je mali drhtaj narastao i irio se, diui se u nekoliko sekundi do ispunjenja
koje me je ostavilo bez daha, a Dejmi se odmarao sa glavom na mojoj butini.
Saekao je trenutak da se oporavim, milujui moju podignutu nogu, pre nego to se
vratio zadatku koji je sam sebi postavio.
Zagladila sam tu raupanu kosu, milujui te ui, tako neskladno male i uredne za
tako krupnog, beskompromisnog oveka. Gornja krivina je svetlucala slabano,
prozrano, ruiasto pa sam prstom prela preko nje.
iljate su na vrhovima, rekla sam. Samo malo. Kao kod fauna.
Oh, je li tako?, pitao je, prekidajui svoj trud na tren. Kao kod malog jelena,
hoe da kae, ili kod onih stvari koje via na klasinim slikama, sa kozjim
nogama, kako jure gole ene?
Podigla sam glavu i virnula preko smotuljka posteljine, spavaice i golog mesa, u
tamnoplave maje oi koje su blistale iznad mokrih uvojaka smee kose.
Ako ti cipela odgovara, rekla sam, nosi je. I pustila sam glavu da mi padne
nazad na jastuk od priguenog smeha koji me je uhvatio, vibrirajui po mojoj
preosetljivoj koi.
Oh, kazala sam, muei se da se uspravim. Oh, pobogu. Dejmi, doi ovamo.
Ne jo, rekao je, radei vrhom jezika neto od ega sam se nekontrolisano
izvijala.
Sada, rekla sam.
Nije se ni potrudio da odgovori, a ja nisam imala daha da kaem jo neto.
Oh, rekla sam neto kasnije. To je...
Mmmm?
Dobro, promrmljala sam. Doi ovamo.
Ne, ja u, rekao je lica nevidljivog iza rieg i cimetnog spleta. Da li bi ti se
dopalo ako ja...
Dejmi, rekla sam. Hou tebe. Doi ovamo
Uzdahnuo je rezignirano, podigao se na kolena i pustio me da ga povuem navie,
smetajui se konano tako da je teinu rasporedio na laktove, ali ipak vrsto preko
mene, stomak do stomaka i usne na usnama. Otvorio je usta da jo protestuje, ali sam
ga istog asa poljubila i on je kliznuo meu moje butine pre nego to je mogao da se
zaustavi. Blago je zajeao od nevoljnog zadovoljstva dok je ulazio u mene, miii su
se napinjali dok mi je grabio ramena.
Bio je nean i spor, zastajui povremeno da me duboko poljubi, odgovarajui na
moje neizgovoreno navaljivanje. Prela sam blago rukama preko njegovih lea,
pazei da ne pritiskam izboine novih oiljaka koje su jo zarastale. Dugi miii
njegovih butina su nakratko zadrhtali uz moje, ali se uzdrao, nevoljan da se pomera
onako brzo kako je eleo.
Pribila sam kukove uz njegove, da ga prihvatim dublje.
On je zamurio i elo mu se malo izboralo od koncentracije. Usta su mu bila
otvorena i dah mu je bio naporan.
Ne mogu... rekao je. Oh, gospode, ne mogu da spreim. Njegova zadnjica se
naglo stegla, zategnuta pod mojim rukama.
Uzdahnula sam od dubokog zadovoljstva i vrsto ga privukla na sebe.
Jesi li dobro?, upitao je nekoliko trenutaka kasnije.
Neu se slomiti, zna, rekla sam, smeei mu se u oi.
On se promuklo nasmejao. Moda i nee, Sasenah, ali moda ja hou.
Privukao me je uza se tako da je njegov obraz bio pritisnut na moju kosu. Prevrnula
sam jorgan i uukala ga oko njegovih ramena, zatvarajui nas u dep toplote.
Toplota vatre jo nije doprla do kreveta, ali se led na prozorima topio, skoreli rub
inja se rastopio u svetlucave dijamante.
Leali smo utke neko vreme, sluajui povremeno pucketanje jabukovog drveta
u ognjitu i tihe zvuke krme kako su gosti ustajali. uli su se pozivi sa balkona
preko dvorita, ljiskanje i topot kopita po otopljenom snegu na kamenu napolju i
povremena cika odozdo, od prasia koje je gazdarica gajila u kuhinji iza poreta.
Trs franais nest-ce pas? rekla sam, smeei se na zvuke rasprave koji su se
dizali kroz pod, prijateljsko sreivanje raunice izmeu gazdine ene i lokalnog
snabdevaa vinom.
Crknuti sine boginjave kurve, uo se enski glas. Brendi od prole nedelje je
imao ukus konjske piake.
Nije mi trebalo da gledam scenu da bih mogla da zamislim sleganje jednim
ramenom koje je propratilo odgovor.
Otkud bih ja to znao, madam? Posle este ae, svi imaju isti ukus, zar ne?
Krevet se malo zatresao kada se Dejmi zasmejao sa mnom. Podigao je glavu sa
jastuka i zadovoljno omirisao aromu prene unke koja se probijala kroz razmaknute
daske poda.
Aha, to je Francuska, sloio se. Hrana i pie i ljubav. Potapao je moje golo
bedro pre nego to je zguvanu spavaicu povukao nazad preko njega.
Dejmi, neno sam rekla, jesi li srean zbog bebe? Poto je bio stavljen van
zakona u kotskoj, u nemogunosti da ivi u sopstvenom domu i sa samo nejasnom
perspektivom u Francuskoj, moglo bi mu se oprostiti i da ba ne bude oduevljen to
dobija dodatnu obavezu.
utao je na trenutak, samo me grlei jae, a onda je uzdahnuo pre nego to je
odgovorio.
Aha, Sasenah. Ruka mu je zalutala nadole i neno je protrljao moj stomak.
Srean sam. I ponosan kao pastuv. Ali se i uasno plaim.
Zbog poroaja? Biu dobro. Teko da sam ga mogla kriviti zbog strepnje;
njegova majka je umrla na poroaju, a poroaj i pratee komplikacije bili su
najei uzrok umiranja ena u to vreme. Pa ipak, znam poneto i sama i nemam
nameru da se izlaem onome to ovde prolazi kao medicinska nega.
Aha, zbog toga i svega, tiho je rekao. Hou da te zatitim, Sasenah da se
rairim preko tebe kao ogrta i titim tebe i dete svojim telom. Glas mu je bio
nean i promukao, ali sa nekom smicalicom u sebi. Uinio bih sve za tebe... a
opet... nema niega to mogu da uradim. Nije vano koliko sam jak niti koliko
voljan; ne mogu da odem sa tobom tamo gde mora da ode... ak ni da ti ikako
pomognem. I da samo mislim na sve to bi se moglo desiti dok sam bespomoan da
to zaustavim... aha, plaim se, Sasenah.
A ipak, okrenuo me je ka sebi, ruka se neno spustila preko jedne dojke, ipak
kada mislim na tebe sa mojim detetom na dojci... onda oseam kao da sam postao
upalj kao balon sapunice i moda u prsnuti od radosti.
vrsto me je privio na grudi i ja sam ga zagrlila iz sve snage.
Oh, Kler, srce mi puca od ljubavi prema tebi.
Spavala sam neko vreme i probudila se polako, sluajui zvuk crkvenog zvona koje
je odzvanjalo na oblinjem trgu. Tek dola iz opatije Sent An, gde se sve dnevne
aktivnosti odvijaju prema ritmu zvona, automatski sam pogledala u prozor da
procenim intenzitet svetla i pogodim koje je doba dana. Blistavo, isto svetlo i
prozor bez leda. Zvona, znai, zvone za molitvu i podne je.
Protegla sam se, uivajui u blaenom saznanju da ne moram odmah da ustanem.
Rana trudnoa me je umarala, a napori putovanja su pojaavali taj umor, inei da
mi dugi odmor dvostruko prija.
Kia i sneg su padali bez prestanka na putu dok su zimske oluje navaljivale na
francusku obalu. Pa ipak, moglo je biti i gore. Prvobitno smo nameravali da idemo
za Rim, ne za Avr. To bi bilo tri ili etiri nedelje putovanja po ovakvom vremenu.
Suoen sa perspektivom da za ivot zarauje u inostranstvu, Dejmi je pribavio
prevodilaku preporuku za Dejmsa Frensisa Edvarda Stjuarta, kralja kotske u
egzilu ili za kavaljera sv. Dorda, pretendenta na presto, u zavisnosti od vae
lojalnosti i reili smo da se pridruimo pretendentovom dvoru blizu Rima.
Pri svemu tome, malo je falilo; ve smo se spremali da poemo u Italiju kad nas
je Dejmijev stric Aleksander, opat u opatiji svete Ane, pozvao u svoju radnu sobu.
Dobio sam vesti od Njegovog velianstva, objavio je bez uvoda.
Kog?, upitao je Dejmi. Nevelika porodina slinost dvojice mukaraca bila je
naglaena njihovim pozama obojica su sedela uspravno u stolicama, ispravljenih
ramena. Kod opata je takva poza bila posledica prirodnog asketizma; kod Dejmija
izbegavanja da svee zaraslim oiljcima na leima dopusti dodir sa naslonom
stolice.
Njegovog velianstva kralja Dejmsa, odgovorio je njegov stric malo se
mrtei. Pazila sam da moje lice ne pokazuje nita; moje prisustvo u radnoj sobi
opata Aleksandera bilo je znak poverenja i nisam htela da ga neim ugrozim.
Poznavao me je jedva est nedelja, od dana posle Boia, kada sam se na toj kapiji
pojavila sa Dejmijem, koji je bio na samrti od torture i zatoenitva. Upoznavanje
koje je usledilo po svemu sudei je kod opata stvorilo poverenje prema meni. Sa
druge strane, i dalje sam bila Engleskinja. A ime engleskog kralja bilo je Dord, a
ne Dejms.
Aha? Znai, ne treba mu prevodilac? Dejmi je jo uvek bio mrav, ali je radio
na otvorenom sa braom koja su brinula o talama i poljima opatije pa mu se u lice
vratilo malo njegove normalne zdrave boje.
Treba mu odani sluga i prijatelj. Opat Aleksander je dobovao prstima po
savijenom pismu koje mu je lealo na stolu, sa polomljenim peatom. Napuio je
usne i arao pogledom izmeu mene i svog bratanca.
Ono to u vam sada rei ne sme biti ponovljeno, strogo je rekao. To e se
saznati uskoro, ali za sada... Pokuavala sam da izgledam pouzdano i utljivo;
Dejmi je samo klimnuo, sa primesom nestrpljenja.
Njegovo velianstvo princ arls Edvard napustio je Rim i stii e u Francusku
tokom naredne nedelje, kazao je opat, malo se naginjui napred kao da hoe da
naglasi znaaj onoga to govori.
A to jeste bilo vano. Dejms Stjuart je 1715. napravio jedan neuspean pokuaj
da povrati tron loe smiljena vojna operacija koja je propala gotovo odmah zbog
nedostatka podrke. Od tada je prema Aleksanderu prognani Dejms od kotske
radio neumorno, bez prestanka piui drugim monarsima, a naroito svom roaku
Luju od Francuske, uporno ponavljajui legitimnost svog prava na tron kotske i
Engleske, i poloaja njegovog sina, princa arlsa, kao naslednika tog trona.
Njegov kraljevski roak Luj bio je tuno gluv na ove potpune pravine zahteve,
rekao je opat, mrtei se prema pismu kao da je ono Luj. Ako je sada konano
shvatio svoju odgovornost u tome, to je veliki razlog za radost meu onima kojima
je drago sveto pravo kraljevstva.
Drugim reima, meu jakobitima, Dejmsovim sledbenicima od kojih je opat
Aleksander iz opatije Sent An roen kao Aleksander Frejzer u kotskoj bio
jedan. Dejmi mi je ispriao da je Aleksander bio jedan od onih sa kojima je
prognani kralj najee vodio prepisku, povezan sa svima koji su bili od uticaja na
Stjuartovu borbu.
Na dobrom je poloaju za neto takvo, objasnio mi je Dejmi, raspravljajui o
iskuenjima koja nas ekaju. Papski sistem glasnika preseca Italiju, Francusku i
paniju moda i bre nego bilo koji drugi. A papske glasnike ne mogu ometati
dravni carinici pa su manje anse da pisma koja oni nose budu presretnuta.
Dejmsa od kotske, u izgnanstvu u Rimu, u velikoj meri je podravao papa, zbog
izrazitog interesa da se u Engleskoj i kotskoj ponovo uspostavi katolika
monarhija. Prema tome, najvei deo Dejmsove privatne pote nosili su papski
glasnici i ona je prolazila kroz ruke lojalnih pristalica u crkvenoj hijerarhiji, kao
to je opat Aleksander iz Sent An de Bopre, na koga se moglo osloniti da e
komunicirati sa kraljevim pristalicama u kotskoj, uz manji rizik nego da se pisma
otvoreno alju iz Rima u Edinburg i Hajlends.
S interesovanjem sam posmatrala Aleksandera dok je obrazlagao znaaj posete
princa arlsa Francuskoj. Nabijen ovek priblino moje visine, bio je taman i
znatno nii od svog roaka, ali je sa njim imao zajednike blago zakoene oi, otru
inteligenciju i talenat da razazna skrivene motive, koji je izgleda zajedniki svim
Frejzerima koje sam upoznala.
Dakle, privodio je kraju priu, gladei svoju gustu, tamnosmeu bradu, ne
mogu da kaem da li je Njegovo velianstvo u Francuskoj na Lujev poziv ili je
dolo nepozvano, u ime svog oca.
To malice menja stvar, primetio je Dejmi, skeptino podiui obrvu.
Njegov stric je klimnuo glavom i lukavi osmeh se kratko ukazao ispod guste
brade.
Istina, mome, rekao je, putajui da mu blagi naglasak rodnog kotskog
probije kroz formalni engleski. Sasvim tano. I tu ti i tvoja supruga moete da se
pokaete od koristi, ako hoete.
Predlog je bio jednostavan; Njegovo velianstvo kralj Dejms e podmiriti putne
trokove i dati malu stipendiju ako se bratanac njegovog najlojalnijeg i veoma
cenjenog prijatelja sloi da otputuje u Pariz da bi tamo pomogao njegovom sinu,
Njegovom velianstvu princu arlsu Edvardu, na svaki nain na koji bude potrebno.
Bila sam zapanjena. Prvobitno smo nameravali da odemo u Rim jer je to
izgledalo kao najbolje mesto da zaponemo na zadatak: spreavanje Drugog
jakobitskog ustanka 1745. Prema mom poznavanju istorije, znala sam da e
ustanak, finansiran iz Francuske i pokrenut od arlsa Edvarda Stjuarta, stii mnogo
dalje nego pokuaj njegovog oca 1715. godine ali ni priblino dovoljno daleko.
Ako se stvari budu odvijale kako sam mislila da hoe, onda e trupe pod princom
arlijem Lepim doiveti strahovit poraz u Kalodenu 1746, a stanovnitvo Hajlendsa
e od posledica tog poraza patiti jo dva veka posle toga.
Sada, u 1744, oigledno sam arli tek poinje svoju potragu za podrkom u
Francuskoj. Gde je bolje pokuati da se zaustavi pobuna nego uz samog njenog
vou?
Pogledala sam u Dejmija koji je preko ramena svog strica gledao u mali oltar
sagraen u zidu. Pogled mu se zaustavio na pozlaenoj figuri svete Ane i malog
svenja cvea iz staklene bate poloenog pred njene noge, dok je razmiljao iza
bezizraajnog lica. Konano je jednom trepnuo i nasmeio se svom stricu.
Svaku pomo koja moe zatrebati Njegovom velianstvu. Aha, tiho je rekao.
Mislim da to mogu. Otii emo.
Tako je i bilo. Umesto da produimo pravo za Pariz, otili smo du obale od Sent
Ana do Avra, da prvo sretnemo Dejmijevog roaka Dareda Frejzera.
Imuni kotski emigrant, Dared je bio uvoznik vina i estokih pia, sa malim
skladitem i velikom kuom u Parizu, i zaista velikim skladitem ovde u Avru, gde je
od Dejmija zatraio da se sretnu kada mu je Dejmi napisao da smo na putu za
Pariz.
Sada ve dovoljno odmorna, poela sam da oseam glad. Bilo je hrane na stolu;
mora da je Dejmi dok sam spavala rekao sobarici da je donese.
Nisam imala kunu haljinu, ali je moj teki somotski putni ogrta bio pri ruci;
sela sam i navukla njegovu toplu teinu preko ramena pre nego to sam se digla da
se olakam, dodam jo jedno drvo na vatru i sednem za kasni doruak.
Zadovoljno sam vakala tvrde zemike i peenu unku, zalivajui ih donetim
bokalom mleka. Nadala sam se da je i Dejmi prikladno nahranjen; insistirao je da
je Dared dobar prijatelj, ali sam ipak donekle sumnjala u gostoljubivost
Dejmijevih roaka jer sam neke ve upoznala. Istina, opat Aleksander nam je
ukazao dobrodolicu koliko god se to moe rei za nekoga na poloaju opata kada
doeka bratanca odmetnika sa sumnjivom suprugom koji mu zapadne iznenada. Ali
me je na boravak sa Dejmijevim roacima sa majine strane, Makenzijima iz
Leoha, zamalo kotao glave prethodne jeseni, kada sam uhapena i kada mi je
sueno kao vetici.
Tano je, rekla sam, da je ovaj Dared od Frejzera, a oni deluju malice
pouzdanije nego tvoji roaci Makenzi. Ali, da li si ga zapravo sreo ranije?
iveo sam sa njim neko vreme kada mi je bilo osamnaest godina, rekao mi je,
arajui voskom svee po svom odgovoru i pritiskajui oev svadbeni prsten na
dobijenu zelenkastosivu baricu. Mali grubo obraeni rubin imao je na prstenu
ugraviran moto klana Frejzera: je suis prest, spreman sam.
Naterao me je da ostanem sa njim kada sam doao u Pariz, da dovrim
kolovanje i upoznam malo sveta. Bio je vrlo ljubazan prema meni; on je dobar
prijatelj mog oca. I nema nikoga ko zna vie o parikom drutvu od oveka koji
prodaje pie, dodao je, buno odvajajui prsten od stvrdnutog voska. Hou da
razgovaram sa Daredom pre nego to uetam na Lujev dvor pokraj arlsa Stjuarta;
voleo bih da mi oseaj govori da postoji nekakva ansa da opet izaem, dovrio je
kiselo.
Zato? Mislis li da e biti problema pitala sam. Bez obzira na pomo koja
zatreba Njegovom velianstvu. To je delovalo kao da nude dosta irine.
Nasmejao se mom zabrinutom izrazu lica.
Ne, ne oekujem nikakve tekoe. Ali ta ono Biblija kae, Sasenah? Ne
poklanjaj poverenje prinevima? Ustao je i brzo me poljubio u elo, zavlaei
prsten nazad u svoju torbicu. Ko sam ja da ignoriem re Boiju, eh?
Popodne sam provela u itanju jedne knjige o biljkama koju mi je moj prijatelj brat
Ambrouz tutnuo u ruke kao poklon za srean put, a potom obavljajui nune
popravke iglom i koncem. Nijedno od nas nije imalo mnogo odee i, mada putovanje
sa malo prtljaga ima svojih prednosti, to je znailo da arape sa rupama i oparani
avovi zahtevaju da im se odmah ukae panja. Pribor za ivenje mi je bio gotovo
podjednako dragocen kao i kutija u kojoj sam nosila svoje biljke i lekove.
Igla je ulazila u tkaninu i izlazila iz nje, namigujui na svetlu sa prozora. Pitala
sam se kako li se odvija Dejmijeva poseta Daredu. Jo vie sam se pitala kako li
e izgledati princ arls. On treba da bude prva istorijski uvena osoba koju sreem
i, mada nisam bila toliko naivna da poverujem u sve legende koje su (ne koje su, ve
koje e biti, podseala sam sebe) ispletene oko njega, kakav je ovek u stvari ostalo
je misterija. Sudbina ustanka 1745. e gotovo u potpunosti zavisiti od linosti tog
mladog oveka njegov neuspeh ili uspeh. Da li e do njega uopte doi moda e
zavisiti od napora jednog drugog mladog oveka Dejmija Frejzera. I mene.
Jo sam bila zaneta krpljenjem i svojim mislima kada su me teki koraci u
hodniku povratili da shvatim da je ve kasno; kapanje vode sa greda se usporilo
kako je temperatura pala i plamenovi zalazeeg sunca su svetlucali u ledenicama
koje su visile sa krova. Vrata su se otvorila i Dejmi je uao.
Nasmeio se neodreeno u mom pravcu, a onda se ukopao u mestu kraj stola, lica
zanetog kao da pokuava da se seti neega. Skinuo je ogrta, presavio ga i uredno
obesio preko donjeg dela kreveta, ispravio se, odmarirao do druge stolice, seo na
nju i zamurio.
Sedela sam mirno, stvari koje sam krpila leale su mi u krilu dok sam posmatrala
ovu predstavu sa dosta zainteresovanosti. Trenutak kasnije je otvorio oi i nasmeio
mi se, ali nije rekao nita. Nagnuo se napred i veoma paljivo prouavao moje lice,
kao da me nije video nedeljama. Konano je izraz dubokog otkrivenja preao
njegovim licem i on se opustio, a ramena su se pognula kada je laktove oslonio na
kolena.
Viski, rekao je sa ogromnim zadovoljstvom.
Razumem, rekla sam oprezno. Je li puno?
Polako je vrteo glavom kao da je veoma teka. Skoro da sam mogla da ujem
bukanje njene sadrine.
Ne ja, rekao je, vrlo razgovetno. Ti.
Ja rekla sam ozlojeeno.
Tvoje oi, kazao je. Radosno se nasmejao. Njegove su oi bile nene i sanjive,
naoblaene kao bazen s pastrmkama po kii.
Moje oi? Kakve veze imaju moje oi sa...
One su boje vrlo finog viskija, sa suncem koje probija kroz njega. Mislio sam
jutros da izgledaju kao eri, ali sam pogreio. Nije eri. Ni brendi. To je viski. Eto
ta je. Izgledao je tako zadovoljno kada je to rekao da nisam mogla da se ne
nasmejem.
Dejmi, ti si uasno pijan. ta si radio?
Izraz lica mu je preao u lako mrtenje.
Nisam pijan.
Oh, nisi? Ono to sam krpila sklonila sam u stranu i dola da mu poloim aku
na elo. Bilo je hladno i vlano, mada je bio crven u licu. Istog asa je obavio moj
struk i privukao me, zaljubljeno njukajui moje grudi. Miris pomeanih pia dizao
se od njega poput magle, tako gust da je bio skoro vidljiv.
Doi kod mene, Sasenah, promrmljao je. Moja devojko sa oima boje viskija,
ljubavi moja. Pusti da te odvedem u krevet.
Mislila sam da bi se dalo raspravljati o tome ko ima izgleda koga da odvede u
krevet, ali se nisam protivila. Nije ni vano zato on misli da ide u krevet, na kraju
krajeva, pod uslovom da tamo stigne. Sagnula sam se i poturila rame pod njegov
pazuh da mu pomognem da ustane, ali se on izvio i ustao polako i velianstveno
sopstvenom snagom.
Ne treba mi pomo, rekao je i posegao za ukurom na okovratniku svoje
koulje. Rekao sam ti, nisam pijan.
U pravu si, kazala sam. Pijan nije ni priblino dovoljno da opie tvoje
trenutno stanje. Dejmi, sav si popian. Njegov pogled je prelazio niz prednju
stranu kilta, po podu, i uz prednju stranu moje haljine.
Ne, nisam, rekao je sa puno ponosa. To sam obavio napolju. Zakoraio je ka
meni, sijajui od udnje. Prii mi, Sasenah; spreman sam.
Pomislila sam kako je spreman izvesno preterivanje u jednom pogledu; dugmad
su mu bila dopola raskopana, a koulja je stajala nakrivo na njegovim ramenima,
ali je izgledalo da e samo dotle i stii bez tue pomoi.
U drugim pogledima, meutim... iroko prostranstvo njegovih grudi bilo je
izloeno, pokazujui malo udubljenje u sredini gde sam navikla da odmaram bradu, i
male ukovrdane dlake su se radosno podigle oko njegovih bradavica. Video je da
gledam u njega pa je dohvatio jednu moju ruku i prineo je svojim grudima. Bio je
zapanjujue topao i ja sam mu se instinktivno primakla. Druga ruka me je obila i on
se sagnuo da me poljubi. Tako dobro je to izveo da sam se osetila malo opijeno, ve
od samog udisanja njegovog daha.
U redu, rekla sam smejui se. Ako si ti spreman, spremna sam i ja. Pusti da te
prvo skinem, uostalom dosta mi je krpljenja za danas.
Stajao je mirno dok sam ga svlaila, gotovo se ne pomerajui. Nije se mrdao ni
dok sam se pozabavila sopstvenom odeom i otkrivala pokriva.
Zavukla sam se i okrenula da ga posmatram, rumenog i velianstvenog pri sjaju
sunca na zalasku. Bio je graen divno kao grki kip, sa dugim nosom i visokim
jagodicama poput profila na rimskom noviu. iroka, meka usta bila su rairena u
sanjivi smeak, a zakoene oi zagledane u daljinu. Bio je savreno nepokretan.
Zagledala sam ga pomalo zabrinuto.
Dejmi, rekla sam, kako tano odreuje da li si pijan?
Uzbuen od mog glasa, on se opasno zaklatio u stranu, ali se uhvatio za policu
iznad ognjita. Oi su mu lutale po sobi, a onda su se zaustavile na mom licu. Na
trenutak su bistro blesnule i postale prozrano inteligentne.
Oh, lako, Sasenah. Ako moe da stoji, nisi pijan. Pustio je policu, napravio
korak ka meni i polako se skljokao na ognjite, praznih oiju i sa irokim slatkim
osmehom na sanjivom licu.
Oh, rekla sam.
Kukurikanje napolju i zveckanje posua su me probudili odmah posle svanua
narednog jutra. Figura pored mene se trgla, iznebuha probuena, a onda se smrzla
kada joj je nagli pokret uzdrmao glavu.
Izdigla sam se na jedan lakat da ispitam kako izgleda posle sinone epizode. Nije
preterano loe, kritiki sam pomislila. murio je da bi se odbranio od zalutalih
sunevih zraka i kosa mu se pruala na sve strane kao jeeve bodlje, ali mu je koa
bila bleda i ista, a ruke koje su stezale pokriva bile su mirne.
Na silu sam mu otvorila jedan kapak, zavirila unutra i veselo upitala: Ima li
koga kod kue?
Blizanac oka koje sam posmatrala otvorio se polako, da pridrui besni pogled
onom prvom. Spustila sam ruku i armantno mu se osmehnula.
Dobro jutro.
To je, Sasenah, iskljuivo stvar take gledita, rekao je i opet zamurio.
Ima li ikakvu predstavu koliko si teak?, upitala sam razgovorljivo.
Ne.
Spremnost njegovog odgovora je ukazivala na to da ne samo da ne zna, ve ga
nije ni briga, ali sam bila uporna u svom trudu.
Negde oko devedeset pet kila, rekla bih. Otprilike isto kao i dobar vepar. Na
nesreu, nisam imala nikakve hajkae da te obesim naopake na koplje i odnesem u
punicu.
Jedno oko se opet otvorilo, zabrinuto pogledalo mene, a onda u ognjite na
drugom kraju sobe. Jedan ugao njegovih usta se podigao u neodluan smeak.
Kako si me uterala u krevet?
Uopte nisam. Nisam mogla ni da te mrdnem pa sam samo prebacila prekriva
preko tebe i ostavila te na ognjitu. Ti si ivnuo i dobauljao sopstvenom snagom,
negde usred noi.
Delovao je iznenaeno pa je opet otvorio drugo oko.
Jesam?
Klimnula sam glavom i pokuala da zagladim kosu koja je provirivala preko
njegovog levog uva.
Oh, da. Bio si jako usmjeren prema jednom cilju, nema sumnje.
Jednom cilju? Namrtio se zamiljeno, a zatim se protegao, pruajui ruke
iznad glave. Izgledao je zapanjeno.
Ne. Nisam mogao.
Da, mogao si. Dvaput.
Zakiljio je niz grudi, kao da trai potvrdu ove neverovatne tvrdnje, a onda je
ponovo pogledao u mene.
Stvarno? To ba i nije fer; ne seam se nieg u vezi s tim. Oklevao je na
trenutak, delujui stidljivo. Da li je to onda valjalo? Nisam uradio neto blesavo?
Prevrnula sam se pored njega i ugnezdila glavu u krivinu njegovog ramena.
Ne, ne bih to nazvala blesavim. Mada nisi ba bio raspoloen za priu.
Hvala bogu na malim milostima, rekao je i zakikotao se.
Mm. Zaboravio si da govori ita drugo sem Volim te, ali si to ponovio mnogo
puta. Zakikotao se, ovog puta jae. Oh, je li tako? Moglo je biti i gore,
pretpostavljam.
Uvukao je dah, a onda zastao. Okrenuo je glavu i ispod podignute ruke
sumnjiavo onjuio pramen boje cimeta.
Hriste!, rekao je. Pokuao je da me odgurne. Ti ne eli da prie blizu mog
pazuha, Sasenah. Smrdim kao vepar koji je mrtav nedelju dana.
I odleao u brendiju tu nedelju, sloila sam se, uglavljujui se blie. Kako si,
pobogu, uspeo da se hm tako napije, da mi je znati?
Daredovo gostoprimstvo. Namestio se na jastuke uz duboki uzdah i prebacio
je ruku preko mog ramena.
Odveo me je dole da mi pokae svoje skladite u pristanitu. I prostoriju u kojoj
uva izuzetno dobra godita, kao i portugalski brendi i jamajkanski rum. Napravio
je malu grimasu priseajui se toga. Vino nije bilo tako loe jer ga samo isproba i
ispljune na pod kada napuni usta. Ali nijedan od nas nije mogao da se pomiri da i
brendi tako rasipamo. Sem toga, Dared je rekao da treba da ga pusti da ti klizne
zadnjom stranom grla da bi u potpunosti uivao u njemu.
U koliko toga ste uivali?, upitala sam radoznalo.
Izgubio sam raunicu nasred druge flae. U tom trenutku crkveno zvono je
poelo da zvoni u blizini; poziv na jutarnju misu. Dejms se uspravio istog asa i
zagledao kroz prozor, blistav od sunca.
Pobogu, Sasenah! Koliko li je sati?
Oko est, pretpostavljam, rekla sam zbunjena. Zato?
Malo se opustio, iako je nastavio da sedi.
Oh, onda je to u redu. Uplaio sam se da je to podnevno zvono. Skroz sam
izgubio predstavu o vremenu.
Tako bih i ja rekla. Da li je to vano?
U naletu energije odbacio je jorgan i ustao. Malo se zateturao, ali je odrao
ravnoteu, mada su mu obe ruke pole ka glavi, da provere da li je i dalje na svom
mestu.
Aha, rekao je malo zadihano. Imamo dogovoren sastanak ovog jutra kod
dokova, u Daredovom skladitu. Nas dvoje.
Stvarno? I sama sam se iskobeljala i dohvatila nou ispod kreveta. Ako on
planira da dovri posao, ne bih rekla da mu treba svedok.
Dejmijeva glava je provirila kroz otvor u koulji, sa podignutim obrvama.
Da dovri posao?
Stie se utisak da veina tvojih ostalih roaka hoe da ubije tebe ili mene; zato
ne i Dared? Sasvim je dobro zapoeo da te truje, ini mi se.
Ba smeno, Sasenah, rekao je kiselo. Ima li neto pristojno da obue?
Do tada sam na naim putovanjima nosila sasvim zgodnu haljinu od sivog sera,
do koje sam dola zahvaljujui uslunosti svetenika zaduenog za dobrovoljne
priloge u opatiji Sent An, ali sam imala i haljinu u kojoj sam pobegla iz kotske,
poklon ledi Anabel Makranoh. Lep somot zelene boje lia, u kojoj sam izgledala
bledo, ali prilino elegantno.
ini mi se da imam, ako na njoj nema suvie fleka od morske soli.
Kleknula sam kraj malog putnog sanduka i razmotala zeleni somot. Dejmi je
kleknuo kraj mene i podigao poklopac mog medicinskog kovega. Prouavao je
boice i kutije i komade biljaka uvezane gazom.
Ima li ovde ita za vrlo gadnu glavobolju, Sasenah?
Virnula sam preko njegovog ramena, a onda pruila ruku i dotakla jednu boicu.
Nana bi mogla da pomogne, mada to nije najbolje. I aj od vrbine kore sa
struganim moraem bi dobro posluio, ali mu treba vremena da uvri. Zna ta to
da ti ne spremim recept za zeznutu jetru? Divan lek za mamurluk.
Sumnjiavo me je pogledao plavim okom.
To zvui opako.
I jeste, veselo sam rekla. Ah e se oseati znatno bolje kada povrati.
Mfm. Ustao je i nogom gurnuo nou ka meni.
Povraanje izjutra je tvoj posao, Sasenah, kazao je. Zavri s tim i oblai se.
Podneu glavobolju.
Dared Munro Frejzer je bio mali, suvonjav, crnook ovek koji je po mnogo emu
podseao na svog dalekog roaka Murtaga, pripadnika klana Frejzer koji nas je
otpratio do Avra. Kad sam prvi put ugledala Dareda kako velianstveno stoji u
otvorenim vratima svog skladita, tako da su luki radnici koji su promicali bili
prinueni da ga obilaze, slinost je bila dovoljno jaka da trepnem i protrljam oi.
Koliko sam bila upoznata, Murtag se jo nalazi u gostionici i pazi na hromog konja.
Dared je imao istu tanunu, tamnu kosu i prodorne oi; isto ilavo telo koje
podsea na majmunsko. Ali tu je sva slinost prestajala i dok smo se pribliavali,
tako to mi je Dejmi kavaljerski laktovima i ramenima raistio put kroz guvu, bila
sam u prilici da uoim i razlike. Daredovo lice je bilo zaobljeno, a ne okasto, sa
veselim, prastim nosom koji je zapravo kvario utisak otmenosti koji su sa
udaljenosti stvarali divno skrojeno odelo i uspravno dranje.
Uspeni trgovac, a ne kradljivac stoke, on je znao i kako da se nasmei za
razliku od Murtaga iji je prirodni izraz bio izraz neutene mrzovolje pa mu se
iroki osmeh dobrodolice razlio po licu dok smo gurani i muvani uz rampu da mu
se pridruimo.
Draga moja!, uzviknuo je hvatajui me za ruku i cimajui me umeno sa puta
dvojici pozamanih obalskih radnika koji su dinovsku kacu kotrljali kroz ogromna
vrata. Tako mi je drago da te konano upoznam! Kaca je buno lupila o daske
rampe pa sam mogla da ujem bukanje njene sadrine dok je promicala pored
mene.
Sa rumom moe tako da postupa, napomenuo je Dared, posmatrajui
nespretno napredovanje ogromne kace izmeu prepreka po skladitu, ali ne i sa
portom. Njega uvek donosim lino, kao i flairana fina. Zapravo, upravo sam se
spremao da doekam novu poiljku portoa Bel ru. Da li biste moda bili
zainteresovani da mi se pridruite?
Kratko sam pogledala u Dejmija koji je klimnuo pa smo odmah poli za
Daredom, sklanjajui se u stranu bunom prolasku buradi i kaca, zaprenih kola i
kolica, svakakvih ljudi i deaka koji su nosili rolne tkanine, kutije ita i namirnica,
namotaje kovanog bakra, vree brana i sve ostalo to se transportuje brodom.
Avr je bio vaan centar pomorskog saobraaja i dokovi su bili srce grada. Dug,
solidan kej se pruao gotovo etvrt milje po rubu luke, sa manjim dokovima koji su
se nastavljali na njega, du kojih su bili usidreni vei i manji prekomorski brodovi,
amci i male galije itav spektar brodova koji su snabdevali Francusku.
Dejmi me je vrsto drao za lakat da bi mogao bolje da me cimne s puta
nadolazeim kolicima, buradi kaja se kotrlja i bezobzirnim trgovcima i mornarima
koji su imali obiaj da ne gledaju kuda idu, ve se vie uzdaju u inerciju da ih
sprovede kroz mete po dokovima.
Dok smo ili du keja, Dared je otmeno vikao u moje drugo uvo, pokazujui mi u
prolazu interesantne objekte i objanjavajui istorijat i vlasnitvo raznih brodova,
nesuvislo i nepovezano.
Brod Arijana, koji smo poli da naemo, zapravo je bio jedan od Daredovih
brodova. Koliko sam razumela, brodovi mogu pripadati pojedinanom vlasniku,
ee kompaniji trgovaca koji ih poseduju kolektivno, ili, ponekad, kapetanu koji
nudi pod ugovor lau, posadu i uslugu prevoza. Videvi koliko je brodova u posedu
kompanija u poreenju sa relativno malim brojem u vlasnitvu pojedinaca, poela
sam da stiem predstavu koliko Dared vredi.
Arijana je bila usred usidrenog niza, blizu velikog skladita na kojem je ime
FREJZER bilo ispisano aljkavim belim slovima. Kada sam spazila to ime, to me je
udno uzbudilo, iznenada sam imala oseaj bliskosti i pripadanja kada sam shvatila
da i ja delim to ime i da mi je time priznato srodstvo sa ostalima koji ga imaju.
Arijana je bila brod sa tri jarbola, dugaak dvadesetak metara, sa irokim
pramcem. Na boku kojim je brod bio okrenut prema doku stajala su dva topa; za
sluaj pljake na moru, pretpostavila sam. Ljudi su se razmileli svuda po palubi,
verovatno da zavre odreene zadatke, mada su izgledali samo kao mravinjak pod
opsadom.
Sva jedra su bila smotana i uvezana, ali je plima malo pomerala brod, ljuljajui
kljun broda prema nama. On je bio ukraen figurom natmurenog lica; onako sa
impresivnim golim grudima i upetljanim uvojcima svuda posutim solju, dama je
izgledala kao da joj morski vazduh naroito ne prija.
Prava lepotica, zar ne?, upitao je Dared, pompezno maui rukom.
Pretpostavljam da je mislio na lau, ne na figuru na pramcu.
Vrlo lepo, utivo je rekao Dejmi. Uhvatila sam njegov nelagodan pogled
prema liniji gaza, gde su tamnosivi talasii zapljuskivali trup. Videla sam da se nada
da neemo morati da se popnemo na brod. Galantni ratnik, briljantan, odvaan i
hrabar u bici, Dejmi Frejzer je bio najgori straljivac kada je more u pitanju.
Definitivno ne jedan od onih sranih kotskih morskih vukova koji su lovili
kitove iz Tarvatija ili obilazili svet u potrazi za bogatstvom, patio je od morske
bolesti tako akutne da ga je nae putovanje preko Lamana u decembru zamalo ubilo,
onako slabog od posledica torture i tamnienja. I mada jueranje pijanenje sa
Daredom nije bilo stvar tog ranga, male su anse da ga je to uinilo ita spremnijim
za more.
Videla sam kako mu mrane uspomene promiu preko lica dok je sluao svog
roaka kako hvali vrstinu i brzinu Arijane, pa sam se primakla da mu doapnem.
Nije valjda i dok je brod usidren?
Ne znam, Sasenah, odgovorio je, uz pogled na brod u kome su mrnja i
rezignacija bili fino pomeani. Ali pretpostavljam da emo saznati. Dared je ve
bio na pola utovarne rampe i pozdravljao je kapetana bunim povicima
dobrodolice. Ako pozelenim, moe li da se pretvara da si pala u nesvest ili
neto slino? Ostavie ruan utisak ako se ispovraam Daredu na cipele.
Potapala sam ga po ruci u znak podrke. Ne brini. Verujem u tebe.
Nije re o meni, rekao je uz poslednji pogled koji se zadrao na vrstom tlu,
ve o mom stomaku.
Meutim, brod je ostao udobno ravan pod naim cipelama pa su se i Dejmi i
njegov stomak ponaali otmeno moda uz pomo brendija koji nam je kapetan
nasuo.
Dobar je, rekao je Dejmi, prolazei aom kratko ispod nosa i zamurivi u
znak priznanja bogatim, aromatinim isparenjima. Portugalski, zar ne?
Dared se oduevljeno nasmejao i munuo kapetana.
Vidi li, Portise? Rekao sam ti da ima prirodno ulo ukusa! Probao ga je samo
jednom ranije!
Ugrizla sam unutranju stranu obraza i izbegavala Dejmijev pogled. Kapetan,
krupan ovek dronjavog izgleda, delovao je kao da mu je to dosadno, ali je utivo
napravio grimasu u Dejmijevom pravcu, pokazujui tri zlatna zuba. ovek koji voli
da svoje bogatstvo nosi sa sobom.
Ung, rekao je. Je l to onaj momak koji e ti isprazniti ceo brod?
Dared je iznenada izgledao postieno, malo crvenila se javilo ispod grube koe
njegovog lica. Fasciniralo me je kad sam zapazila da je jedno uvo probueno za
minduu i zapitala sam se iz kakvog li je miljea stigao do sadanjeg uspeha.
Aha, dobro, rekao je, prvi put se odajui malo kotskim naglaskom: to emo
tek videti. Ali mislim... Pogledao je po luci u aktivnosti na doku, a onda nazad u
kapetanovu au, ispranjenu u tri gutljaja dok smo mi polako pijuckali. Hm, inae,
Portise, da li bi mi dopustio da naas upotrebim tvoju kabinu? Hteo bih da se
dogovorim sa svojim bratancem i njegovom enom a ini mi se da u krmenom
prostoru ima nekakvih problema sa kargo mreama, sudei prema zvuku. Ova
spretno dodata napomena bila je dovoljna da kapetan Portis izleti iz kabine kao
vepar u juriu, grubi glas se pojaao u govoru meavine panskog i francuskog koju,
na sreu, nisam razumela.
Dared je delikatno priao vratima i zatvorio ih vrsto iza kapetanovog kabastog
tela, znatno obarajui nivo buke. Vratio se do malog kapetanskog stola i
ceremonijalno dopunio nae ae pre nego to je progovorio. Zatim je pogledao u
Dejmija pa u mene i nasmeio se jo jednom, armantno snishodljiv.
Ispalo je dramatinije nego to sam hteo da postavim jedan zahtev, rekao je.
Ali vidim da mi je dobri kapetan ve prilino otkrio karte. Prava istina glasi,
podigao je au tako da su odrazi vode pristanita lagano zatitrali u brendiju,
mestimino se sudarajui sa treperavim svetlom mesinga po kabini, treba mi
ovek. Pruio je au prema Dejmiju, a onda je prineo usnama i popio.
Dobar ovek, pojaao je izjavu dok je sputao au. Vidite, draga moja,
naklanjajui se meni, imam mogunost da izuzetno dobro investiram u novu vinariju
u oblasti Mozel. Ali procena je takva da mi ne bi bilo prijatno da to poverim nekom
od mojih podreenih; treba da je vidim svojim oima i da se posavetujem kako je
treba razvijati. Takav poduhvat bi zahtevao nekoliko meseci.
Zurio je zamiljeno u svoju au, neno vrtloei miriljavu smeu tenost tako
da je njena aroma ispunila majunu kabinu. Ja sam popila samo malo iz svoje ae,
ali sam poela da oseam malu vrtoglavicu, vie od narastajueg uzbuenja nego od
pia.
To je i suvie dobra prilika da bi bila proputena, rekao je Dared. I postoji
mogunost da se napravi nekoliko dobrih ugovora sa vinarijama du Rone;
proizvodi odande su izvrsni, ali relativno retki u Parizu. Boe, prodavali bi se meu
plemstvom kao sneg u leto! Njegove prepredene crne oi su trenutno zasjale od
pohlepnih vizija, a zatim duhovito zaiskrile kada je pogledao u mene.
Ali- rekao je.
Ali, zavrila sam umesto njega, ne moete ostaviti svoje poslovanje ovde bez
nekoga ko e pripaziti.
Inteligencija pored lepote i arma. estitam ti, roae. Nagnuo je lepo
podianu glavu ka Dejmiju, podigavi raspoloeno jednu obrvu da oda priznanje.
Moram priznati da sam se upetljao i ne znam kako dalje, rekao je sputajui
svoju au na stoi, poput oveka koji sklanja u stranu nevane manire da bi se
posvetio ozbiljnom poslu. Ali kad si pisao iz Sent An, govorei da namerava da
poseti Pariz... Nakratko je oklevao, a onda se nasmeio Dejmiju, uz udnu malu
igru ruku.
Znajui da ti, mome moj, klimnuo je ka Dejmiju, ima glavu za brojke,
ozbiljno sam shvatio tvoju najavu dolaska kao uslienje molitve. Pa ipak, mislio sam
da bismo prvo trebali da se sretnemo i ponovo upoznamo pre nego to se definitivno
odluim da ti to predloim.
Zapravo si mislio da je bolje da vidi na ta ja liim, pomislila sam cinino, ali
sam se smekala uprkos tome. Uhvatila sam Dejmijev pogled i jedna obrva mu se
izvila navie. Ovo nam je nedelja za predloge, oito. Za jednog odbeglog hajduka i
jednu za koju se sumnja da je engleski pijun, izgleda da se nae usluge prilino
trae.
Ni sluajno, ni sluajno, rekao je Dared kada je Dejmi pokuao da iznese tu
teoriju. Pritisnuo je prst na vrh nosa, armantno se smeei ka meni. Lepa ena da
bude domaica sveanih veera je velika prednost u vinarskom poslu, roae.
Nema predstavu koliko vina moe da proda ako muterijama prvo da da ga
probaju. Odluno je odmahnuo glavom. Ne, to bi bila velika usluga meni ako bi
tvoja supruga htela da se pomui oko zabava.
Pomisao da budem domaica veernjih zabava za pariko visoko drutvo bila je
zapravo pomalo zastraujua. Dejmi je pogledao u mene, obrva upitno podignutih,
ali sam teko progutala i nasmeila se, klimajui glavom. Bila je to dobra ponuda;
ako se on osea kompetentnim da preuzme voenje uvoznikog posla, najmanje to
ja mogu da uradim jeste da poruujem veeru i obnovim svoju ivahnu konverzaciju
na francuskom.
Nikakav problem, promrmljala sam, ali je Dared unapred raunao na moju
saglasnost pa je nastavljao intenzivne crne oi bile su fiksirane na Dejmija.
A onda, mislio sam da e vam moda trebati nekakav smetaj to bi vam
posluilo i za druga interesovanja koja vas dovode u Pariz.
Dejmi se neobavezujue nasmeio, na ta se Dared kratko osmehnuo i dohvatio
svoju au sa brendijem. Svako od nas je dobilo i po au vode, da ispiramo nepca
izmeu gutljaja, pa je privukao jednu od tih drugom rukom.
Pa, da nazdravimo!, uzviknuo je. Za nae udruivanje, roae i za Njegovo
velianstvo! Podigao je au sa brendijem u pozdrav; zatim je njom nametljivo
preao preko ae s vodom i prineo je usnama.
Iznenaeno sam gledala ovo udno ponaanje, ali je to oito neto znailo
Dejmiju jer se nasmeio Daredu, dohvatio svoju au i preao njom preko vode.
Za Njegovo velianstvo, ponovio je. A onda, videvi da zaprepaeno zurim u
njega, osmehnuo se i objasnio mi. Za Njegovo velianstvo preko vode, Sasenah
Oh?, rekla sam, a tek onda shvatila, oh! Kralj preko vode kralj Dejms. to
je pomalo objanjavalo iznenadnu urbu svih da doekaju da se Dejmi i ja
nastanimo u Parizu, to bi inae izgledalo kao neverovatna koincidencija.
Ako je Dared takoe jakobit, onda je njegova prepiska sa opatom Aleksanderom
vrlo verovatno vie od puke sluajnosti; dobri su izgledi da je Dejmijevo pismo
kojim najavljuje na dolazak stiglo zajedno sa pismom od Aleksandera u kom je
objasnio angaman od strane kralja Dejmsa. A ako se nae prisustvo u Parizu
uklapa u Daredove planove utoliko bolje. Iznenada sam poela da cenim
sloenost jakobitske mree, pa sam podigla svoju au i popila za Njegovo
velianstvo preko vode i nae novo partnerstvo sa Daredom.
Dared i Dejmi su tada zaseli u razgovor o poslu i ubrzo su bili glavom uz
glavu, nagnuti nad mastiljavim listovima hartije, najverovatnije tovarnim listovima i
priznanicama o preuzimanju robe. Mala kabina je zaudarala na duvan, isparenja
brendija i neoprane mornare pa sam opet poela da se oseam malo nelagodno.
Poto sam uvidela da im neu biti potrebna neko vreme, tiho sam ustala i nala put
ka palubi.
Pazila sam da izbegnem svau koja je jo bila u toku oko zadnjeg tovarnog
prostora i provlaila sam se izmeu namotaja konopca, nekakvih objekata za koje
sam pretpostavila da su klinovi za vezivanje, i gomile zguvanih jedara, do mirnog
mesta na pramcu. Odatle sam imala ist pogled po celoj luci.
Sedela sam na nekom kovegu uz ogradu, uivajui u slanom vetru i smolastom
ribljem mirisu brodova i luke. I dalje je bilo hladno, ali sam bila umotana u ogrta i
bilo mi je dovoljno toplo. Brod se polako ljuljao, diui se na plimi; videla sam
brade od algi na stubovima oblinjeg doka kako se podiu i kovitlaju, zaklanjajui
svetlucave crne dagnje.
Pomisao na dagnje navela me da se setim barenih dagnji na puteru koje sam jela
prethodne veeri, i iznenada sam crkavala od gladi. Paradoks trudnoe kao da me je
stalno terao da budem svesna svoje probave; ako nisam povraala, crkavala sam od
gladi. Pomisao na hranu naterala me je da razmiljam o jelovnicima, a to me je dalje
odvelo u razmiljanje o zabavljanju koje je Dared pomenuo. Veernje zabave, hm?
To je izgledalo kao udan nain da se zapone spaavanje kotske, a opet, nisam
zapravo mogla da smislim nijedan bolji.
Ako budem imala arlsa Stjuarta preko puta stola, moi u da pripazim na njega,
pomislila sam, smeei se toj ali. Ako neim najavi da se sprema da uskoi u brod
za kotsku, moda mogu da mu ubacim neto u supu.
Moda to i nije tako smeno, na kraju krajeva. To me je navelo da pomislim na
Gejlis Dankan i moj osmeh je izbledeo. ena poreskog namesnika u Krejnsmuiru,
ubila je svog mua ubacujui prah cijanida u njegovu hranu na banketu. Ubrzo potom
optuena da je vetica, uhapena je kada sam bila sa njom pa su i mene oterali na
suenje; suenje sa kog me je Dejmi spasao. Uspomena na nekoliko dana
provedenih u hladnoj tami lopovske rupe u Krejnsmuiru bila je i suvie svea, tako
da sam stekla utisak da je vetar naglo postao vrlo hladan.
Zadrhtala sam, ali ne iskljuivo od hladnoe. Nisam mogla da pomislim na Gejlis
Dankan, a da mi taj ledeni prst ne sie niz kimu. Ne toliko zbog onoga to je ona
uinila, ve zbog toga ko je bila. Jakobit, takoe; jedan od onih ija je podrka
Stjuartima bila poprilino isprepletana sa ludilom. to je jo gore, bila je isto to i
ja putnik kroz uspravno kamenje.
Nisam znala da li je dospela u prolost kao ja, sluajno, ili je njeno putovanje
bilo namerno. Niti sam znala tano odakle je dola. Ali moja poslednja vizija nje,
kako prkosno vie na sudije koji e je osuditi na spaljivanje, bila je pogled na
visoku plavokosu enu, ruku ispruenih visoko tako da se na jednoj video izdajniki
krug oiljka od vakcinisanja. Automatski sam pruila ruku ka malom komadu
ogrubele koe na svojoj nadlaktici, ispod prijatnih nabora ogrtaa, i zadrhtala sam
kada sam ga nala.
Iz ovih neprijatnih uspomena me je trgao sve vei mete na susednom keju. Velika
grupa ljudi bila je okupljena oko utovarne rampe broda i bilo je puno vike i guranja.
Ne tua; zagledala sam se u prepirku titei rukom oi od sunca, ali nisam videla
razmenu udaraca. Umesto toga, izgleda da se radilo na tome da se proisti prolaz
kroz masu prema vratima velikog skladita na gornjem kraju keja. Masa je
tvrdoglavo osujeivala takve napore, vraajui se poput plime posle svakog
odgurivanja.
Dejmi se iznenada stvorio iza mene, a odmah za njim i Dared, koji se zagledao
u guvu dole. Obuzeta tom vikom, nisam ih ni ula kad su doli.
ta je to? Ustala sam i oslonila lea na Dejmija, da budem u skladu sa
njihanjem broda pod naim nogama. Ovako izbliza, bila sam svesna njegovog
mirisa; okupao se u gostionici i mirisao je na isto i toplo, sa blagom primesom
sunca i praine. Izotravanje ula mirisa bio je jo jedan od efekata trudnoe,
oigledno; mogla sam da ga namiriem i izmeu sijaset smradova i mirisa
pristanita, kao to moete uti dubok glas blizu vas u bunoj guvi.
Ne znam. Nekakav problem sa drugim brodom, izgleda. Pruio je ruku i
poloio je na moj lakat da mi prui stabilnost. Dared se okrenuo i grlenim
francuskim dreknuo nekakvo nareenje jednom od najbliih mornara. ovek je istog
asa preskoio ogradu i spustio se niz konopac do keja, a katranisana pletenica je
ostala da se klati nad vodom. Posmatrali smo sa palube kako se pridruuje gomili,
uvaljuje lakat nekom mornaru u rebra i dobija odgovor, zajedno sa izraajnim
gestikulacijama.
Dared se mrtio dok se njegov mornar vraao utovarnom rampom. Mornar mu je
rekao neto istim onim zbijenim francuskim, suvie brzim da bih ga razumela. Posle
jo nekoliko razmenjenih rei, Dared se naglo okrenuo i stao pored mene, mravim
rukama grabei ogradu.
On kae da je na Patagoniji bolest.
Kakva bolest? Nije mi palo na pamet da ponesem medicinsku kutiju sa sobom
pa nisam mogla mnogo da uinim, ali sam bila znatieljna. Dared je izgledao
zabrinut i nesrean.
Plae se da bi mogle biti velike boginje, ali nisu sigurni. Pozvani su luki
inspektor i ef pristanita.
Hoete li da ja pogledam?, ponudila sam. Mogu bar da vam kaem da li je
bolest zarazna ili nije.
Daredove obrve su nestale ispod mravog crnog ruba kose. Dejmi je izgledao
pomalo postieno.
Moja ena je dobro poznata kao iscelitelj, roae objasnio je, ali se potom
okrenuo i odmahnuo glavom prema meni.
Ne, Sasenah. To ne bi bilo bezbedno.
Lako sam mogla da vidim utovarnu rampu Patagonije; sada je okupljena gomila
naglo uzmakla, uz puno guranja i gaenja po nogama. Dva mornara su sila sa palube
nosei izmeu sebe komad platna kao nosila. Belo platno jedra se ugibalo pod
teretom oveka kog su nosili, a gola, pocrnela ruka visila je iz improvizovane
nosiljke.
Pomorci su nosili komade tkanine vezane oko nosa i usta, i lica su drali okrenuta
od nosila, trzajui glavama dok su reali jedan na drugog i manevrisali svojim
tovarom preko ispucalih dasaka. Proli su ispred fascinirane mase i nestali u
oblinjem skladitu.
Hitro sam donela odluku, okrenula se i pola ka zadnjoj istovarnoj rampi Arijane.
Ne brini, dobacila sam Dejmiju preko ramena, ako su velike boginje, to ne
mogu da dobijem. Jedan od mornara koji me je uo, naglo je zastao i ostao
razjapljenih usta, ali sam mu se samo nasmeila i prola kraj njega.
Masa se sada primirila, nije se vie talasala napred-nazad pa mi nije bilo tako
teko da se probijem kroz grupice mornara koji su mrmljali izmeu sebe, a mnogi su
se mrtili i bili zapanjeni kada bih se provukla kraj njih. Skladite je bilo van
upotrebe; nikakve bale ni burad nisu ispunjavali akustinu tamnu prostoriju, ali su se
mirisi piljevine, dimljenog mesa i ribe jo zadrali, lako raspoznatljivi meu
mnogim drugim mirisima.
Bolesnik je urno sputen blizu vrata, na gomilu odbaene slame za pakovanje.
Pomorci koji su ga doneli progurali su se kraj mene dok sam ulazila, eljni da to
pre odu.
Pribliila sam mu se oprezno, zastajui na metar od njega. Bilo je crven od
groznice, koa mu je bila neobino tamnocrvena, gusto proarana belim pritiima.
Jeao je i nemirno tresao glavom sa jedne na drugu stranu, ispucala usta je pomerao
kao da trai vode.
Donesi mi vode, rekla sam jednom mornaru koji je stajao u blizini. ovek,
nizak i miiav tip brade upletene u ukrasne iljke, samo je zurio kao da mu se
iznenada obratila riba.
Nestrpljivo sam mu okrenula lea, kleknula kraj bolesnika i rastvorila njegovu
prljavu koulju. Odvratno je smrdeo; verovatno nije bio istunac ni pre toga, a posle
su ga ostavili da lei u sopstvenoj prljavtini, jer su kolege strahovale da ga
dodirnu. Ruke su mu bile relativno iste, ali su se pritii gusto pruali du grudi i
stomaka. Koa mu je na dodir bila vrela.
Dok sam obavljala pregled naiao je Dejmi u pratnji Dareda. Sa njima je bio
sitan ovek u zlatom nakienom sakou zvaninika i jo dvojica, od kojih je jedan,
sudei po odei, bio plemi ili bogati buruj. Drugi je bio visok, vitak, oito
pomorac ako bi se sudilo po tenu. Verovatno kapetan broda na kome je dolo do
zaraze, ako je o njoj ovde bila re.
A izgleda da jeste. Viala sam velike boginje mnogo puta ranije, u
necivilizovanim delovima sveta u koje me je moj stric Lamb, eminentni arheolog,
vodio dok sam bila mala. Ovaj ovek nije piao krv, kao to se nekad deava kada
bolest napadne bubrege, ali je imao sve klasine simptome.
Plaim se da jesu velike boginje, rekla sam.
Kapetan Patagonije je iznenada ispustio bolan krik i zakoraio prema meni,
izoblienog lica, podiui ruku kao da e me udariti.
Ne!, povikao je. Glupa eno! Salope! Femme sans cervelle! Hoe li da me
upropasti?
Poslednja re se izgubila u krkljanju kada ga je Dejmi rukom stegao oko
grkljana. Drugom rukom je estoko zakrenuo prednji deo ovekove koulje, izdiui
ga na prste.
Vie bih voleo da se mojoj eni obraate sa potovanjem, msje, kazao je
Dejmi prilino blago. Kapetan, ije je lice postalo ljubiasto, uspeo je da kratko,
grevito klimne pa ga je Dejmi pustio. ovek je zakoraio unazad, itei, i stao
pored svog kompanjona kao da trai utoite, trljajui grlo.
Zdepasti mali inovnik se oprezno naginjao nad bolesnika, drei pri tom veliki
srebrni privezak sa miriljavim sadrajem blizu svog nosa. Napolju se sve naglo
utialo, dok se rulja razmicala od vrata sklonita da propusti jo jedna nosila.
ovek pred nama je iznenada seo, prepadajui malog inovnika toliko da je
zamalo pao. ovek je neobuzdano piljio po skladitu, a onda je zakovrnuo oima i
pao unazad na slamu kao pokoen.
Mrtav je, rekla sam, nepotrebno.
inovnik, koji je povratio dostojanstvo i opet uhvatio svoje miriljave biljke
koje navodno treba da ga zatite od zaraze, ponovo je priao, pomno se zagledao u
le, ispravio se i proglasio: Velike boginje. Dama je u pravu. Izvinjavam se,
gospodine grofe, ali znate zakone podjednako dobro kao i ma ko drugi.
ovek kome se obratio nestrpljivo je uzdahnuo. Kratko je pogledao u mene
mrtei se, a onda pokazao glavom ka inovniku.
Siguran sam da se to moe srediti, msje Pamplmus. Molim vas za trenutak
razgovora nasamo... Pokazao je prema naputenoj predradnikoj kuici malo dalje,
maloj derutnoj zgradi unutar vee. Plemi i po odei i po tituli, grof je bio od onih
visokih, elegantnih, sa gustim obrvama i tankim usnama. Ceo njegov stav je ukazivao
na to da je navikao da sve bude po njegovom.
Ali mali inovnik je uzmicao, diui ruke ispred sebe kao da se brani.
Non, gospodine grofe, rekao je, je le regrette, mais cest impossible... To se
ne moe izvesti. I suvie ljudi ve zna za to. Novosti su se sigurno ve rairile po
dokovima. Bespomono je pogledao u Dejmija i Dareda, a onda neodreeno
mahnuo prema vratima skladita gde su se brojne glave posmatraa oslikavale samo
kao siluete, a popodnevno sunce im je dodavalo zlatne oreole.
Ne, ponovio je, a njegovo punako telo se odluno steglo. Izvinite me, msje
i madam, dodao je sa zakanjenjem, kao da me vidi prvi put. Moram da idem i
organizujem proceduru za unitenje broda.
Kapetan je na to ispustio jo jedan prigueni krik i uhvatio inovnika za rukav, ali
se on otrgao i odjurio iz zgrade.
Atmosfera nakon njegovog odlaska bila je pomalo napeta poto su me i msje grof
i njegov kapetan besno gledali, a Dejmi je ljutito gledao njih, dok je mrtvac slepo
zurio u tavanicu dvanaest metara iznad.
Grof je napravio korak prema meni, a oi su mu svetlucale. Imate li ikakvu
predstavu ta ste uradili?, zareao je. Budite upozoreni, madam, platiete za ovo
to ste danas uinili!
Dejmi se naglo pomerio u pravcu grofa, ali je Dared bio bri, povukao je
Dejmija za rukav i blago me gurnuo prema vratima, pri tom promrmljao neto
nerazumljivo zgranutom kapetanu koji je samo tupavo odmahnuo glavom.
Jadniak, rekao je Dared napolju, odmahujui glavom. Fju! Na keju je bilo
ledeno od hladnog sivog vetra koji je ljuljao ukotvljene brodove, ali je Dared
obrisao lice vrat velikom, neprikladnom maramicom od crvenog platna za jedra koju
je izvukao iz depa svog kaputa. Hajdemo, mome, da naemo kafanu. Treba mi
pie.
Bezbedno uukani u gornju sobu jedne od kafana du keja, sa bokalom vina na
stolu, Dared se sruio u svoju stolicu, maui da se rashladi i buno izdiui.
Boe, kakva srea! Natoio je dobru porciju vina u au, sruio je i nalio
drugu. Kada je video kako zurim u njega, nasmeio se i gurnuo bokal prema meni.
Pa, postoji vino, devojko, objasnio je, a postoji i ono to slui da spere
prainu. Zabaci ga brzo, pre nego to stigne da mu oseti ukus, i dobro e
posluiti. Prihvatajui sopstveni savet, ispraznio je au i opet se maio bokala.
Bilo mi je jasno ta se Dejmiju desilo prethodnog dana.
Dobra srea ili loa?, znatieljno sam upitala Dareda. Oekivala sam da e
odgovor glasiti loa, ali je sitni trgovac delovao suvie veseo da bi to bilo
posledica crvenog vina koje je veoma podsealo na kiselinu za akumulatore.
Spustila sam au, nadajui se da e gled mojih zuba ostati neoteena.
Loa za Sen ermena, dobra za mene, kratko je odgovorio. Ustao je sa stolice i
zagledao se kroz prozor.
Dobro, rekao je, sedajui opet i delujui zadovoljno. Istovarie vino i do
zalaska sunca smestie ga u skladite. Na sigurno.
Dejmi se zavalio u stolici, posmatrajui roaka sa podignutom obrvom i
smekom na usnama.
Da li treba da shvatimo da je brod msje grofa Sen ermena takoe prevozio
alkoholna pia, roae?
Kez od uva do uva kojim je odgovorio otkrio je dva zlatna zuba u donjoj vilici,
zbog ega je Dared jo vie liio na gusara.
Najbolje godite portoa iz Pinjaoa, rekao je sreno. Kotao ga je itavo
bogatstvo. Pola roda iz vinograda Noval, to znai da se vie nee moi dobaviti
ove godine.
A pretpostavljam da je druga polovina Noval portoa ono to se istovara u vae
skladite? Poinjala sam da shvatam njegovo oduevljenje.
Tano tako, devoje, ba tako!, kikotao se Dared, gotovo grlei sebe od te
pomisli. Ima li predstavu za koliko e se to prodati u Parizu?, insistirao je,
ljuljajui se i treskajui au na sto. Ograniene koliine, i ja sa monopolom?
Boe, napraviu zaradu za celu godinu!
Ustala sam i pogledala kroz prozor. Arijana je stajala na sidru, ve upadljivo
via na vodi, dok su se ogromne mree za tovar ljuljale sa krana postavljenog na
zadnju palubu, da bi bile paljivo istovarene, bocu po bocu, u runa kolica, i
odvezene u stovarite.
Ne bih htela da kvarim opte slavlje, rekla sam pomalo srameljivo, ali zar
niste rekli da va porto dolazi sa istog mesta kao i Sen ermenova poiljka?
Aha, jesam. Dared je priao i stao pored mene, zurei dole u povorku radnika
koji su istovarali. U Novalu se pravi najbolji porto u celoj paniji i Portugalu; hteo
sam da otkupim celu berbu, ali nisam imao kapitala. Pa ta s tim?
Samo hou da kaem, ako ve brodovi dolaze iz iste luke, postoje veliki izgledi
da i neki od vaih mornara ima velike boginje, rekla sam.
Ta pomisao je izbledela vinsko crvenilo na Daredovim mravim obrazima pa je
otpio gutljaj da se oporavi.
Boe, kakva pomisao!, rekao je dahui dok je sputao au. Ali mislim da je
to u redu, rekao je, ubeujui sebe. Porto je ve dopola istovaren. Mada bi bilo
najbolje da ipak porazgovaram s kapetanom, dodao je mrtei se. Naterau ga da
isplati ljude im se zavri istovar i ako neki deluje bolesno, moe da dobije platu i
da smesta ode. Odluno se okrenuo i izleteo iz sobe, zastajui na vratima tek koliko
da dobaci preko ramena: Naruite neto za veeru!, pre nego to je nestao
stepenitem tutnjei kao malo krdo slonova.
Okrenula sam se Dejmiju, koji je zbunjeno zurio u svoju nepopijenu au.
Ne treba tako da radi!, uzviknula sam. Ako na brodu ima velike boginje,
mogao bi da ih rairi po celom gradu otputajui zaraene ljude.
Dejmi je polako klimao glavom.
Onda pretpostavljam da se nadamo da niko od njegovih nije zaraen, blago je
prokomentarisao.
Istog asa sam se okrenula ka vratima. Ali, zar ne treba neto da preduzmemo?
Mogu bar da odem i pogledam njegove ljude. I da im kaem ta da uine sa telima
ljudi sa drugog broda...
Sasenah. Duboki glas je i dalje bio blag, ali je imao nespornu notu upozorenja.
ta je? Okrenula sam se i zatekla ga pognutog napred, kako me ravno posmatra
preko ruba svoje ae. Gledao me je zamiljeno jedan minut pre nego to je
progovorio.
Da li misli da je ono to smo namerili da uinimo vano, Sasenah?
Ruka mi je skliznula sa kvake.
Da spreimo Stjuarte da pokrenu ustanak u kotskoj? Da, naravno da tako
mislim. Zato pita?
Klimnuo je glavom, strpljiv kao uitelj sa detetom koje sporo shvata.
Aha, dobro. Ako tako misli, onda e doi ovde, lepo sesti i piti vino sa mnom
dok se Dared ne vrati... Zastao je i ispustio dug dah od koga je zaleprao rii talas
nad njegovim elom.
Ako ne misli tako, onda e otii dole na kej pun pomoraca i trgovaca koji
misle da je prisustvo ene blizu brodova znak loe sree i koji ve ire glasine da si
ti bacila kletvu na brod Sen ermena, i rei e im ta moraju da urade. Uz malo
sree, bie suvie uplaeni da te siluju pre nego to ti preseku grkljan i bace te u
luku, a mene za tobom. Ako te Sen ermen ne zadavi prvi. Zar nisi videla izraz na
njegovom licu?
Vratila sam se za sto i malo naglo sela. Kolena su mi klecala.
Videla sam ga, rekla sam. Ah moe li on... ne bi on...
Dejmi je podigao obrve i gurnuo au vina preko stola ka meni.
Mogao bi i hteo bi, ako misli da to moe da izvede nenametljivo. U ime
gospoda, Sasenah, kotala si tog oveka gotovo ceo jedan godinji prihod! A ne
deluje da je od onih koji e takav gubitak primiti filozofski. Da nisi ti rekla
upravniku pristanita da su to velike boginje, onako naglas pred svedocima, neto
diskretnog mita bi zavrilo stvar. Ovako kako je, zato misli da nas je Dared
doveo gore tako brzo? Zbog kvalitetnog pia?
Usne su mi delovale ukoeno, kao da sam zaista popila dosta vitriola iz bokala.
Hoe da kae... da smo u opasnosti?
Zavalio se, klimajui glavom.
Sad si ukapirala, rekao je blago. Pretpostavljam da Dared nije hteo da se
uspanii. Pretpostavljam da je otiao da nam organizuje nekakvu strau, kao i da se
pobrine za svoju posadu. On sam e verovatno biti bezbedan njega svi znaju, i
njegova posada i radnici koji rade na utovaru su napolju.
Protrljala sam se po koi. Najeenost mi se irila du nadlaktica. U ognjitu je
gorela vatra, prostorija je bila topla i zadimljena, ali je meni bilo hladno.
Kako to da ti zna toliko o onome to bi grof Sen ermen mogao da uini?
Uopte nisam sumnjala u to to je Dejmi rekao i suvie dobro sam zapamtila
zluradi mrani pogled kojim me je grof prostrelio u stovaritu ali sam se udila
otkud on poznaje tog oveka.
Dejmi je otpio malo svog vina, napravio grimasu, a zatim spustio au.
Kao prvo, prati ga reputacija da je nemilosrdan i jo neto. uo sam poneto o
njemu kada sam iveo u Parizu, mada sam imao sree da mu se tada niim ne
zamerim. Kao drugo, Dared je jue potroio neto vremena upozoravajui me na
njega; on je glavni Daredov poslovni rival u Parizu.
Poloila sam laktove na izubijani sto i spustila bradu na prekrtene ruke.
Znai da sam svojski uprskala, zar ne?, rekla sam utueno. Pomogla sam ti da
fino zapone poslovanje.
On se nasmeio a onda ustao i priao mi s lea, i sagnuo se da me zagrli. Ja sam
jo uvek bila iznervirana zbog onoga to mi je otkrio, ali mi je bilo znatno bolje jer
sam oseala njegovu snagu i masu iza sebe. Lako me je poljubio u teme.
Ne brini, Sasenah, kazao je. Mogu da brinem o sebi. A mogu da brinem i o
tebi ako mi to dopusti. U njegovom glasu se oseao smeak, ali i pitanje, pa sam
klimnula, putajui da mi glava padne na njegove grudi.
Dopustiu ti, rekla sam. Graanstvo Avra e prosto morati da iskua svoju
sreu sa boginjama.
Proao je gotovo ceo sat do trenutka kada se vratio Dared, uiju crvenih od
hladnoe, ali bez prerezanog vrata i oito u nita gorem stanju. Bilo mi je drago to
ga opet vidim.
U redu je, objavio je, zraei zadovoljstvom. Na brodu nema nieg sem
skorbuta i uobiajenog kalja i prehlade. Nema boginja. Pogledao je po sobi,
trljajui ruke. Gde je veera?
Obrazi su mu bili crveni od vetra i izgledao je veseo i sposoban. Oigledno je
sreivanje poslova sa rivalima koji raune izmiruju ubistvom bila sastavni deo
posla za ovog trgovca. A zato i ne bi? pomislila sam cinino. Na kraju krajeva, on
je krvavi kot.
Kao da je hteo da potvrdi takvo vienje, Dared je naruio obrok, pribavio
izvrsno vino koje prikladno ide uz jelo, poslavi da ga donesu iz njegovog skladita,
a posle jela je sa Dejmijem poeo da razgovara o nainima poslovanja sa
francuskim trgovcima.
Banditi, rekao je. Svaki od njih bi ti zabio no u lea im te ugleda. Prljave
lopine. Ne veruj im nimalo. Pola unapred, pola pri isporuci i nikad ne putaj
plemie da plaaju na kredit.
Uprkos Daredovim uveravanjima da je ostavio dva oveka dole na strai, bila
sam pomalo nervozna pa sam se posle veere smestila uz prozor gde sam mogla da
pratim ko dolazi a ko odlazi du mola. Moje zagledanje nije sluilo niemu i svaki
drugi ovek na doku mi je izgledao kao ubica.
Oblaci su se navlaili nad luku; noas e opet padati sneg. Podvezana jedra su
luaki podrhtavala na sve jaem vetru, lupajui o jarbole tako buno da su bezmalo
nadjaavala viku lukih radnika. Luka je na tren zasjala priguenozelenim svetlom
kada su oblaci koji su pritiskali oterali sunce na zalasku u vodu.
Kako se smrkavalo, vreva je polako zamirala, radnici su sa svojim kolicima
nestali u ulicama prema gradu, a mornari su nestali u osvetljenim vratima objekata
poput onog u kom sam sedela. Pa ipak, mesto ni sluajno nije bilo naputeno;
naroito se isticala mala rulja i dalje okupljena blizu zlosrene Patagonije. Ljudi u
nekakvim uniformama formirali su kordon u dnu utovarne rampe; nesumnjivo da bi
spreili svakoga ko hoe da se ukrca ili da snese neki tovar. Dared je objasnio da
e zdravim lanovima posade biti dozvoljeno da se iskrcaju, ali nee smeti da snesu
sa broda nita sem odee na sebi.
Bolje nego kako to rade Holanani, rekao je, ekajui grube crne ekinje
brade. Ako brod dolazi iz luke za koju se zna da njome vlada nekakva zaraza,
prokleti Holanani nateraju mornare da otplivaju goli do obale.
ta rade za odeu kada se dokopaju obale?, radoznalo sam upitala.
Ne znam, odsutno je rekao Dared, ali poto e nai kupleraj im stupe na
kopno, valjda im nije ni potrebna izvinjavam vam se, draga moja, dodao je urno,
iznenada se priseajui da se obraa dami.
Prikrivajui svoju trenutnu zbunjenost srdanou, ustao je i doao do mene da bi
gledao kroz prozor.
Ah, rekao je. Pripremaju se da zapale brod. Ako se ima u vidu ta nosi, bolje
bi bilo da ga prvo odvuku daleko od luke.
Konopci za teglenje su zakaeni za osuenu Patagoniju, i nekoliko manjih
brodova sa veslaima stajalo je spremno, ekajui na signal. Njega je dao upravnik
pristanita ije su se zlatne pletenice jedva videle kao sjaj na umiruem svetlu dana.
On je vikao, mlatei obema rukama polako napred i nazad iznad glave, kao semafor.
Na njegov povik su kao jeka odgovorili povici kapetana amaca na vesla i galija
i vuni konopci su se polako digli iz vode kako su se zatezali, voda se slivala niz
jake spirale konopca uz buno pljuskanje u nagloj tiini koja je obuzela dokove.
Povici sa vunih brodova bili su jedini zvuci kada je tamni trup broda osuenog na
smrt zakripao, zadrhtao i okrenuo se u vetar. Uad su zajeala kada je brod poao
na svoje poslednje kratko putovanje.
Ostavili su ga nasred zaliva, na bezbednom rastojanju od ostalih brodova..
Palube su bile natopljene naftom, i kada su vuni konopci odbaeni i galije se
odmakle, mala okrugla figura upravnika pristanita se podigla sa sedita u amcu
koji ga je do tamo odveo. On se sagnuo, pribliio glavu nekome ko je tu sedeo, a
onda se podigao sa iznenadnim jarkim plamenom baklje u ruci.
Vesla iza njega se nagnuo kada je zamahnuo rukom i bacio baklju. Teka mouga
umotana u petrolejom natopljene krpe se prevrnula, vatra se smanjila u plaviasti
sjaj i pala izvan vidika, iza ograde. Upravnik pristanita nije ekao da vidi rezultat
svoje akcije; odmah je seo, mahnito gestikulirajui veslau koji je upro veslima, i
mali amac je poleteo preko tamne vode.
Nekoliko dugih trenutaka se nita nije deavalo, ali je masa na doku stajala
mirno, tiho mrmljajui. Videla sam bled odblesak Dejmijevog lica, kako lebdi
iznad mog u tamnom staklu prozora. Staklo je bilo hladno i brzo se zamaglilo od
naeg daha; oistila sam ga rubom svog ogrtaa.
Eno, tiho je rekao Dejmi. Vatra je naglo planula iza ograde, mala plava
blistava linija. Zatim je zatreperila i koprena se rairila napred, narandastocrvene
linije prema nebu. Iznenadni skok i plameni jezici zaigrali su po petrolejom
natopljenim ogradama, a jedno smotano jedro je zaiskrilo i zapalilo se.
Za manje od minuta plamen je zahvatio i zadnje jedro, a jedro glavnog jarbola se
razmotalo, drai su mu progoreli i ono se sruilo zahvaeno plamenom. Vatra se
irila prebrzo da bi se posmatralo njeno napredovanje; kao da je sve gorelo
odjednom.
Sad, iznenada je rekao Dared. Doite dole. Vatra e uhvatiti tovarni prostor
za minut i tada je najbolje da zbriemo. Niko nas nee primetiti.
Bio je u pravu; dok smo se paljivo izvlaili na vrata taverne, dva oveka su se
stvorila pored Dareda njegovi mornari, naoruani pitoljima i kopljima za
sabljarke ali niko drugi nije primetio nae pojavljivanje. Svi su bili okrenuti
prema luci, gde je gornji deo Patagonije sada bio vi dlj iv kao crni skelet u telu
uskomeanih plamenova. Usledio je niz pucnjeva, tako zbijenih da je zvualo kao
pucnjava mitraljeza, a zatim mona eksplozija koja se digla iz sredita broda u
fontani varnica i zapaljenog drveta.
Hajdemo. Demi je rukom vrsto stezao moju nadlakticu, a ja se nisam
usprotivila. Pratei Dareda dok su nas uvali mornari, iskrali smo se sa keja,
kriom, kao da smo mi zapalili vatru.
D
Kraljevski prijem
aredova kua u Parizu se nalazila u ulici Tremulin. Bio je to bogat kraj grada
ije su kue imale kamena proelja i dva, tri i etiri sprata, zbijene gusto jedna
uz drugu. Tu i tamo je veoma velika kua stajala sama u svom parku, ali je u
najveem broju sluajeva relativno spretan lopov bez problema mogao da skoi sa
jednog krova na drugi.
Mmfm, glasio je jedini Murtagov komentar nakon to je ugledao Daredovu
kuu. Sam u sebi nai smetaj.
A ako te toliko ini nervoznim da ima pristojan krov nad glavom, ovee,
moe da spava u tali, predloio je Dejmi. Iscerio se dole prema malom,
nadurenom kumu. Naruiemo da ti sluga donese kau.
Unutranjost kue je bila opremljena udobno i elegantno, mada sam kasnije
uvidela da je zapravo spartanska u poreenju sa veinom kua plemstva i bogate
buroazije. Pretpostavljam da je to bar delimino bilo tako zato to u kui nije bilo
dame; Dared se nikada nije enio, a nije ni pokazivao nikakve znake da mu ena
nedostaje.
Pa, ima ljubavnicu, naravno, objasnio je Dejmi kada sam poela da nagaam
o linom ivotu njegovog roaka.
Oh, naravno, promrmljala sam.
Ali je ona udata. Dared mi je jednom rekao da poslovni ovek nikada ne treba
da se petlja sa neudatim enama rekao je da zahtevaju previe, i novca i vremena.
A ako se oeni njima one e ti spiskati novac i zavrie kao siromah.
Fino miljenje ima o suprugama, kazala sam. ta li misli o tvom braku, uprkos
tom korisnom savetu?
Dejmi se nasmejao. Ja nisam ni imao novca, tako da mi teko moe biti gore. On
misli da si vrlo atraktivna, mada kae da moram da ti kupim novu haljinu.
Rairila sam suknju od jabuka-zelenog somota, koja je podosta pretrpela.
Verovatno je tako, sloila sam se. Ili u neko vreme ii okolo umotana u
arav, ova mi je ve uska u struku.
I na drugim mestima, rekao je, smejui se dok me je odmeravao pogledom.
Povratio ti se apetit, zar ne, Sasenah?
Budalo, rekla sam hladno. Savreno dobro zna da je Anabel Makranog
graena kao drka lopate, a ja nisam.
Nisi, sloio se, pohvalno me merkajui. Hvala bogu. Prisno me je potapao
po zadnjici.
Ja u se ovog jutra pridruiti Daredu da proe poslovne knjige, a onda emo
posetiti neke od njegovih klijenata, da me predstavi. Hoe li moi sama?
Da, naravno, rekla sam. Malo u istraivati kuu i upoznati se sa poslugom.
Poslugu sam upoznala grupno kada smo stigli sino, ali poto smo veerali u svojoj
sobi, nisam videla nikog sem sluge koji je doneo hranu i sobarice koja je dola rano
ujutru da razmakne zavese, pospremi sobu i zapali vatru i odnese nou. Strepela sam
od pomisli da u iznenada biti zaduena za poslugu, ali sam se hrabrila milju da to
ne moe biti mnogo drugaije od izdavanja nareenja bolniarima i mlaim
sestrama, a to sam radila ranije, kao starija sestra u poljskoj bolnici u Francuskoj
1943.
Posle Dejmijevog odlaska, natenane sam obavila toaletu etkom i vodom, koji
su inili jedini raspoloivi pribor. Ako je Dared ozbiljno mislio da budem
domaica zabava, bilo mi je jasno da e nova haljina biti samo poetak toga.
U bonom depu svoje medicinske torbe imala sam vrbovo prue kojim sam
prala zube pa sam uzela jedan prut i dala se na posao, premiljajui o neverovatnoj
srei koja nas je dovela ovamo.
Poto nam je bilo zabranjeno da odemo u kotsku, morali smo da naemo mesto
da stvaramo svoju budunost, bilo u Evropi ili da emigriramo u Ameriku. A ako se
ima u vidu ono to sam znala o Dejmijevoj naklonosti prema brodovima, nisam bila
nimalo iznenaena to se od poetka nadao Francuskoj.
Frejzeri su imali jake veze sa Francuskom; mnogi od njih su, poput opata
Aleksandera i Dareda Frejzera, iveli tu, retko ili nikada ne odlazei u rodnu
kotsku. A bilo je i mnogo jakobita, rekao mi je Dejmi, onih koji su ispratili svog
kralja u egzil pa su sada iveli najbolje to su znali u Francuskoj ili Italiji, ekajui
da se on ponovo vrati na presto.
Veito se govori o tome, rekao je. Uglavnom u kuama, ne i u kafanama. Zato
se nita nije izrodilo iz toga. Kada bude stiglo do kafana, znae da je ozbiljno.
Kai mi, rekla sam, posmatrajui ga kako etka prainu sa kaputa, da li se svi
koti raaju upoznati sa politikom, ili si samo ti takav?
Pa, rei u ti, Sasenah, da to ne znam. Ali onako kako sam se rodio, izmeu
Makenzija i Frejzera, nisam se mnogo pitao o tome. A ne moe provesti godinu
dana u francuskom drutvu i dve godine u vojsci a da ne naui da slua ta se
govori i ta ljudi hoe time da kau, i koja je razlika izmeu te dve stvari. S obzirom
na to kakva su vremena dola, nisam samo ja takav. U Hajlendsu nema ni gazde ni
napoliara koji moe ostati po strani u onome to dolazi.
to dolazi. A ta to dolazi?, pitala sam se. Ono to e se dogoditi ako ne
uspemo u onom oko ega se trudimo ovde jeste oruana pobuna, pokuaj povratka na
vlast monarhije Stjuarta, koji e predvoditi princ arls Edvard Kazimir Marija
Silvester Stjuart, sin prognanog kralja.
Princ arli Lepi, rekla sam tiho za sebe, posmatrajui svoj odraz u velikom
zidnom ogledalu. Ono je ovde, sada, u istom gradu, moda ne ni tako daleko odavde.
Kako li e on izgledati? O njemu sam mogla da mislim samo u okvirima uobiajenog
istorijskog portreta, koji je prikazivao zgodnog, pomalo enskastog mladia od nekih
esnaest godina, sa mekim ruiastim usnama i napuderisanom kosom, u skladu sa
modom tog vremena. Ili kroz imaginarne slike koje su pokazivale robusniju verziju
istog toga, kako se razmee sabljom dok sa broda stupa na tlo kotske.
kotske koju e upropastiti i opustoiti u pokuaju da je povrati za svog oca i
sebe. Osuen na propast, privui e dovoljno podrke da napravi razdor u zemlji i
vodie svoje pristalice kroz graanski rat do krvavog kraja na Kalodenskom polju.
Zatim e pobei nazad u sigurnost Francuske, ali e odmazda njegovih neprijatelja
biti izvrena nad onima koje je ostavio za sobom.
Mi smo doli da bismo spreili takvu katastrofu. To je delovalo neverovatno,
kada se o tome misli u miru i luksuzu Daredove kue. Kako neko moe da zaustavi
ustanak? Pa ako se ustanci kuju u kafanama, moda se mogu zaustaviti preko
veernje trpeze. Slegla sam ramenima svom liku u ogledalu, oduvala zalutali uvojak
ispred oka i sila da nasamarim kuvara.
Posluga, koja me je u poetku posmatrala uplaeno i sumnjiavo, ubrzo je shvatila
da nemam nameru da se meam u njen posao pa se opustila u raspoloenje opreznog
ugaanja. Prvo sam pomislila, onako sluena od umora, da je bar dvanaest slugu
postrojeno u hodniku za moju inspekciju. Zapravo ih je bilo esnaest, raunajui
konjuara, talskog momka i kuhinjskog momka, koje nisam zapazila u optoj guvi.
Bila sam jo vie impresionirana Daredovim uspehom u poslu dok nisam shvatila
kako su sluge malo plaene; novi par cipela i dve livre za livrejisanog slugu, trunku
manje za sobarice i kuvarice, malko vie za takve uzviene primere kao to su
glavna kuvarica madam Vijonet i batler Magnus.
Dok sam istraivala nain funkcionisanja domainstva i odlagala one informacije
koje sam uspela da napabirim po kui od ogovaranja meu sobaricama, Dejmi je
bio napolju sa Daredom svakog dana, poseivao muterije, sretao se sa ljudima,
pripremao se da pomae Njegovoj visosti pravei drutvene veze koje bi se
mogle pokazati vrednim za jednog princa u egzilu. Meu posetiocima veera mogli
bismo nai saveznike ili neprijatelje.
Sen ermen?, pitala sam, iznenada prepoznajui poznato ime usred
Margeritinog avrljanja dok je polirala parket. Grof Sen ermen?
Oui, madam. Ona je bila niska, debela devojka sa udno pljosnatim licem i
izbeenim oima zbog kojih je izgledala kao spljeskana riba, ali se ponaala
prijateljski i bila voljna da ugodi. Sada je usta napuila u krui, najavljujui time
da e izrei neku stvarno skandaloznu sitnicu. Pogledom sam je podstakla to sam
vie mogla.
Taj grof, madam, ima vrlo lou reputaciju, rekla je znaajno.
Poto je to vailo prema Margeriti za praktino svakoga ko je dolazio na
veeru, podigla sam obrve i saekala jo detalja.
On je svoju duu prodao avolu, znate, poverila mi se, utiavajui glas i
osvrui se kao da bi dentlmen mogao da vreba ili zida dimnjaka. On slavi Crnu
misu, na kojoj se krv i meso nedune dece dele meu zlima!
Ba si nala pravog da od njega napravi neprijatelja, pomislila sam za sebe.
Oh, to svi znaju, madam, uveravala me je Margerita. Ali to nije vano; ene su
lude za njim, bez obzira; kuda god poe, bacaju se na njega. Osim toga, on je i
bogat. Oito je ova poslednja odlika bila dovoljna makar za ravnoteu, ako ne i da
pretegne u odnosu na ono pijenje krvi i jedenje mesa.
Ba interesantno, kazala sam. Ali mislila sam da je gospodin grof takmac msje
Dareda, zar i on ne uvozi vina? Zato ga onda msje Dared poziva ovamo?
Margerita je podigla pogled sa glancanja parketa i nasmejala se.
Kako zato, madam? To je tek da bi msje Dared mogao da poslui najbolji
bon za veerom, kae msje grofu da je upravo kupio deset kutija, i da mu na kraju
velikoduno ponudi jednu bocu da ponese kui!
Razumem, rekla sam, cerei se. A i msje Dared isto tako biva pozvan da
veera sa msje grofom?
Klimnula je glavom, a bela marama je skakutala nad njenom flaom ulja i krpom.
O, da, madam. Ali ne tako esto!
Na sreu, grof Sen ermen nije bio pozvan to vee. Veerali smo jednostavno en
famille tako da je Dared mogao da proveri Dejmija na nekim detaljima koje je
trebalo obaviti pre njegovog odlaska najvaniji je bio kraljev lever u Versaju.
Biti pozvan na kraljev lever smatralo se izrazitim znakom naklonou,
objanjavao je Dared tokom veere.
Ne prema tebi, mome, ljubazno je rekao, maui viljukom ka Dejmiju. Ve
prema meni. Kralj hoe da se uveri da se vraam iz Nemake ili to bar hoe
Diverni, ministar finansija. Poslednji talas poreza je gadno pogodio trgovce i
podosta stranaca je otilo to se veoma loe odrazilo na kraljevu riznicu, kao to
moe zamisliti. Napravio je grimasu od pomisli na poreze, mrko gledajui malu
jegulju na svojoj viljuci.
Nameravam da odem do idueg ponedeljka. ekam samo da mi jave da je
Vilhelmina bezbedno stigla u Kale, a zatim odlazim. Dared je pojeo jo jedan
zalogaj jegulje i klimnuo Dejmiju, priajui punim ustima. Posao ostavljam u
dobrim rukama, mome; po tom pitanju me nita ne brine. Mada bismo pre odlaska
mogli porazgovarati o nekim drugim stvarima. Sredio sam sa erlom Marialom da
odemo sa njim za dva dana na Monmartr, da iskae potovanje Njegovoj visosti
princu arlsu Edvardu.
Osetila sam nagli udar uzbuenja u dnu stomaka i brzo sam razmenila pogled sa
Dejmijem. On je klimnuo Daredu, kao da to nije nita naroito, ali su mu oi
zasjale u iekivanju kada je pogledao u mene. To je, znai, poetak toga.
Njegova visost ivi vrlo povueno u Parizu, govorio je Dared dok je jurio
poslednje jegulje, klizave od putera, po rubu svog tanjira. Za njega ne bi bilo
prikladno da se pojavljuje u drutvu sve dok ga kralj ne primi zvanino, ako ga
uopte bude primio. Zato Njegova visost retko naputa kuu i via malo ljudi, izuzev
onih pristalica njegovog oca koji dolaze da mu iskau potovanje.
Ja sam ula drugaije, upala sam.
ta? Dva para zapanjenih oiju okrenula su se ka meni i Dared je spustio
viljuku, preputajui poslednju jegulju njenoj sudbini.
Dejmi je izvio obrvu ka meni. ta si ti ula, Sasenah, i od koga?
Od posluge, rekla sam, koncentriui se na svoje jegulje. Videvi da se Dared
mrti, prvi put mi je palo na pamet da se od gazdarice kue moda ne oekuje da
traari sa sobaricama. Pa, do avola s tim, pomislila sam buntovno. Nije mi ostalo
mnogo drugog to mogu da radim.
Sobarica kae da je Njegova visost princ arls odlazio u posete princezi Lujzi
de la Tur de Roan, rekla sam, skidajui jednu jegulju sa viljuke i vaui je
polako. Bile su izvrsne, ali je oseaj uznemiravajui kada ih progutate cele, kao da
je stvorenje jo ivo. vakala sam paljivo. Za sada bez problema.
U odsustvu daminog mua, dodala sam delikatno.
Dejmi je izgledao kao da ga to zabavlja, Dared je bio uasnut.
Princeza DRoan?, rekao je Dared. Mari-Lujza-Enrijet-an de la Tur
dOvernj? Porodica njenog mua je vrlo bliska kralju. Protrljao je prstima usne,
ostavljajui puterasti sjaj oko usta. To bi moglo biti vrlo opasno, promrmljao je,
kao za sebe. Pitam se da nije mala budala... ali ne. Sigurno ima bar toliko razuma.
Mora da je re samo o neiskustvu; nije toliko proveo u visokim krugovima, a stvari
su drugaije u Rimu. Pa ipak... Prekinuo je gunanje i okrenuo se Dejmiju sa
donetom odlukom.
To e biti tvoj prvi zadatak, mome u slubi Njegovog velianstva. Priblino si
istih godina kao Njegova visost, ali ima iskustvo i zna da proceni stvari na
osnovu vremena koje si proveo u Parizu i moje obuke, da polaskam sebi. Kratko
se osmehnuo Dejmiju. Moe da se sprijatelji sa Njegovom visosti. Olakaj mu
posao sa svim onim ljudima koji mu mogu koristiti; veinu njih si ve upoznao. I
objasni Njegovoj visosti to taktinije moe da galantnost u pogrenom pravcu
moe naneti znatnu tetu ciljevima njegovog oca.
Dejmi je odsutno klimnuo, oito mislei na neto drugo.
A kako je to naa sobarica saznala za posete Njegove visosti, Sasenah? upitao
je. Ne naputa kuu ee nego jednom nedeljno da bi otila na misu, zar ne?
Odmahnula sam glavom i progutala naredni zalogaj da bih odgovorila.
Koliko sam uspela da saznam, naa kuvarica je to ula od kuhinjskog momka,
koji je to uo od talskog momka, koji je to saznao od komijskog konjuara. Ne
znam koliko je jo ljudi izmeu, ali je kua Roanovih trea od nae. Mogu zamisliti
da i princeza zna sve o nama, veselo sam dodala. To sigurno zna pod uslovom da
razgovara sa svojom kuvaricom.
Dame ne traare sa svojom poslugom, hladno je rekao Dared. Besno je
pogledao Dejmija u nemom preklinjanju da bolje pripazi na svoju enu.
Videla sam da se ugao Dejmijevih usana krivi, ali je samo pijuckao svoj
montrae i promenio temu priom o poslednjem Daredovom poduhvatu poiljci
ruma koja je pola sa Jamajke.
Kada je Dared pozvonio da se skloni posue i donese brendi, ja sam se izvinila.
Jedan od Daredovih obiaja bio je da uz brendi uiva u dugim crnim cigarama, a ja
sam imala nejasan oseaj da jegulje koje sam pojela, bilo da su vakane paljivo ili
ne, nee postati jo bolje ako se nadime.
Legla sam na svoj krevet i pokuala, sa umerenim uspehom, da ne mislim o
jeguljama. Zamurila sam i pokuala da mislim na Jamajku prijatne bele plae pod
tropskim suncem. Ali su misli o Jamajci navodile na razmiljanje o Vilhelmini, i to o
brodovima podstaklo me je da mislim o moru, to je direktno vodilo razmiljanju o
dinovskim jeguljama, kako se smotavaju i uvijaju kroz narastajue zelene talase.
Dobro mi je dolo to me je Dejmi prekinuo svojim pojavljivanjem, pa sam s
olakanjem sela im je uao.
Fju! Oslonio se na zatvorena vrata, hladei se svojim aboom. Oseam se kao
dimljena kobasica. Dared mi je drag, ali e mi biti drago kad odnese svoje proklete
cigare u Nemaku.
Pa nemoj mi prilaziti ako smrdi kao cigara, kazala sam. Jeguljama ne prija
dim.
Nimalo ih ne krivim zbog toga. Skinuo je kaput i raskopao koulju. Mislim
da to radi namerno, razume, poverio mi se, cimajui glavom ka vratima dok je
skidao koulju. Kao sa pelama.
Pelama?
Kako premeta roj pela? zapoeo je objanjenje, otvarajui prozor i kaei
koulju napolje. Napuni lulu najjaim duvanom koji moe da nae, zavue je u
konicu i duva dim u sae. Pele sve popadaju oamuene i moe ih odneti gde
god hoe. Mislim da Dared to radi sa svojim muterijama; nadimi ih tako da skroz
otupe i potpiu narudbine za triput onoliko vina koliko su mislili, pre nego to im se
ula povrate.
Zakikotala sam i on se nacerio, stavljajui prst na usta na zvuk Daredovih lakih
koraka koji su dopirali hodnikom, kada je pored nae sobe prolazio prema svojoj.
Kad je opasnost da emo se odati prola, doao je i pruio se pored mene, samo
u kiltu i arapama.
Nije ti previe loe?, upitao je. Ako jeste, ja mogu da spavam u sobi za
presvlaenje ili da izbacim glavu kroz prozor da se provetri.
Onjukala sam njegovu kosu, gde se miris duvana zadrao meu riim talasima.
Svetlost svee ih je inila crvenim sa zlatnim nitima, i ja sam prola prstima kroz
njih, uivajui u njihovoj gustoj mekoi i tvrdim oseajem kosti ispod.
Ne, nije suvie loe. Znai, nisi zabrinut to Dared tako brzo odlazi?
Poljubio mi je elo i legao, poloivi glavu na jastuk. Nasmeio se nagore ka
meni, odmahujui glavom.
Ne. Upoznao sam glavne muterije i kapetane, i znam sve skladitare i
funkcionere, a cenovnike i inventare sam popamtio i drim ih u memoriji. Ono to je
ostalo da se naui o poslu nauiu u praksi; Dared me ne moe nauiti vie od
ovoga.
A princ arls?
Napola je zamurio i malo zastenjao od rezignacije. Ah, dobro. to se toga tie,
moram se pouzdati u Boju milost, a ne u Dareda. I usuujem se da kaem da e biti
lake ako nema Dareda u blizini da gleda ta radim.
Legla sam pored njega i on se okrenuo prema meni, obuhvatajui moj struk da
bismo bili blie.
ta emo da radimo? upitala sam. Ima li neku ideju, Dejmi?
Njegov dah je bio topao na mom licu, sa primesom brendija, pa sam nagnula
glavu da ga poljubim. Njegova meka, iroka usta su se otvorila i rastegao je
poljubac pre nego to mi je odgovorio.
Oh, imam ja ideja, rekao je, odmiui se uz uzdah. Bog zna ta e ispasti od
njih, ali imam neke ideje.
Kai mi.
Mmfm. Namestio se udobnije, okrenuvi se na lea i obuhvatajui me jednom
rukom tako da mi je glava bila na njegovom ramenu.
Pa , poeo je, onako kako ja to vidim, to je pitanje novca, Sasenah.
Novca? Ja sam mislila da je to pitanje politike. Zar Francuzi ne ele da se
Dejms vrati na vlast jer to znai nevolje za Engleze? Iz ono malo ega se mogu
prisetiti, Luj je eleo e eleti, ispravila sam se, da arls Stjuart skrene kralju
Dordu panju sa onoga to je namerio u Briselu.
Ubeen sam da je tako, rekao je, ali vraanje kraljeva na vlast trai novac. A
Luj ga ni sam nema toliko da bi mogao da ga koristi i za voenje ratova u Belgiji i
da finansira invaziju Engleske. ula si ta je Dared rekao o kraljevskoj riznici i
porezima?
Da, ali...
No, nije Luj taj koji e to izazvati, rekao je, objanjavajui mi. Mada se i on
poneto pita o tome, naravno. Ne, postoje drugi izvori novca koje e Dejms i arls
isprobati, a to su francuske bankarske porodice, Vatikan i panski dvor.
Pri emu Dejms pokriva Vatikan i pance, a arls francuske bankare, misli?,
zainteresovano sam upitala.
Klimnuo je glavom, zurei u izrezbarene daske na tavanici. Orahove daske bile
su meke, svetlosmee na treperavoj svetlosti svee, a neto tamnije rozete i trake su
se ponavljale u svakom uglu.
Aha, tako mislim. Stric Aleks mi je pokazao prepisku Njegovog velianstva
kralja Dejmsa, i sudei po tome, rekao bih da su mu panci najbolja ansa. Papa je
prinuen da ga podri, razume, kao katolikog monarha; papa Klement je
podravao Dejmsa dosta godina, a sada kada je Klement mrtav, Benedikt to
nastavlja, ali ne na tako visokom nivou. Ipak su i Filip od panije i Luj Dejmsovi
roaci; obaveza prema burbonskoj krvi je ono na ta se on poziva. Nasmeio mi se
kiselo, iskosa. A prema onome to sam ja video, mogu ti rei da kraljevska krv
postaje prokleto retka kada doe do novca, Sasenah.
Podiui lagano noge, jednom rukom je skinuo arape i bacio ih na stoi.
Dejms je dobio neki novac od panije pre trideset godina, napomenuo je.
Malu flotu brodova i neto ljudi, takoe. To je bio ustanak 1715. Ali ga je pratila
zla kob i Dejmsove snage su poraene kod erifsmuira pre nego to je Dejms
uopte stigao. Zato bih rekao da panci moda nisu preterano voljni da finansiraju
drugi pokuaj povratka Stjuarta bar ne bez vrlo jasnog uverenja da bi to moglo da
uspe.
Zato je arls doao u Francusku da obrauje Luja i bankare, premiljala sam.
A prema onome to ja znam o istoriji, uspee. to nas ostavlja gde?
Dejmi je sklonio ruku sa mojih ramena i istegao se, a premetanje njegove teine
je pomerilo madrac ispod mene.
To ostavlja mene da prodajem vino bankarima, Sasenah, rekao je, zevajui. I
tebe da pria sa slukinjama. A ako podignemo dovoljno dima, moda emo
omamiti pele.
Ba pred svoj polazak, Dared je odveo Dejmija do male kue na Monmartru gde
je stanovala Njegova visost princ arls Edvard Kazimir, itd. Stjuart, ekajui
priliku da vidi ta e Luj uiniti ili nee uiniti za svog roaka kome treba novac i
ima aspiraciju na tron.
Ispratila sam ih, obojicu, obuene u najbolje to imaju, i dok su bili odsutni,
vreme sam provela zamiljajui njihov susret i pitajui se kako e proi.
Kako je bilo?, upitala sam Dejmija im sam se nala sama sa njim posle
povratka. Kako on izgleda?
Poeao se po glavi, razmiljajui.
Pa, konano je rekao, boleo ga je zub.
ta?
Tako je rekao. I izgledalo je da je to bilo vrlo bolno. Lice mu se iskrivilo u
stranu i vilica mu se malo nadula. Ne mogu da kaem da li se uvek ponaa ukoeno
ili ga je bolelo da govori, ali nije rekao mnogo.
Posle formalnog predstavljanja, oni malo stariji kao Dared, erl Marial i
prilino zlovoljna osoba kojoj su se nemarno obraali sa Balhaldi, skupili su se i
poeli da priaju o kotskoj politici, ostavljajui Dejmija i Njegovu visost manje-
vie same.
Obojica smo popili po au brendija, posluno je izvestio Dejmi na moje
podsticanje. Pitao sam ga kako mu se dopada Pariz, a on je rekao da ga smatra
prilino dosadno ograniavajuim poto ne moe nikuda u lov. I tako smo
razgovarali o lovu. Vie voli da lovi sa psima nego sa hajkaima, a ja sam rekao da
je tako i sa mnom. Zatim mi je kazao koliko je fazana ubio na jednoj lovakoj turi u
Italiji. Priao je o Italiji dok nije rekao da mu hladan vazduh sa prozora utie na zub
to nije ba dobro sazidana kua samo mala vila. Zatim smo popili jo brendija
za njegov zub i ja sam mu priao o lovu na jelena u Hajlendsu a on je rekao da bi
voleo da to proba nekada i pitao da li dobro gaam lukom i strelom. Kazao sam da
sam dobar u tome, pa je rekao da se nada da e me jednom pozvati da lovim sa njim
u kotskoj. A tada je Dared rekao da mora da svrati do skladita na povratku.
Njegova visost mi je pruila ruku, ja sam je poljubio i otili smo.
Hmm, rekla sam. Kako je razum nalagao da se prirodno slavni ili oni koji e
postati slavni, ili bar imaju izglede za slavu ponaaju manje-vie isto kao i ostali,
morala sam da priznam da me je izvetaj o Princu Lepom malo razoarao. Pa ipak,
Dejmi je pozvan da doe ponovo. Ono to je vano, naglasio je, jeste upoznati se
sa Njegovom visosti da bi mogao da pripazi na to kako se njegovi planovi razvijaju.
Pitala sam se da li bi kralj Francuske bio malice impresivnija osoba.
Nije nam trebalo mnogo vremena da to otkrijemo. Nedelju dana kasnije, Dejmi se
probudio po hladnoj, crnoj tami i obukao se za dugo jahanje do Versaja da bi
prisustvovao kraljevom lever. Luj se budio tano u est svakog jutra. U to vreme bi
se malobrojni povlaeni koji su odabrani da prisustvuju kraljevoj toaleti skupili u
predsoblju, spremni da se pridrue procesiji plemia i pomonika koji monarhu
pomau u pozdravljanju novog dana.
Kada ga je batler Magnus probudio u sitne sate, Dejmi se pospano oteturao iz
kreveta i spremio se, zevajui i gunajui. U to doba mi je stomak bio miran pa sam
uivala u tom divnom oseaju posmatranja nekoga ko mora da obavi neto neprijatno
na ta mi nismo prinueni.
Dobro pazi, rekla sam glasom jo promuklim od spavanja. Da bi mogao sve
da mi ispria.
Pospano je zabrundao da se slae, nagnuo se da me poljubi i zatim otiao, sa
sveom u ruci, da nadgleda osedlavanje konja. Poslednje to sam ula pre nego to
sam ponovo utonula u san bio je Dejmijev glas dole, iznenada jasan i razbuen na
sveem nonom vazduhu dok je razmenjivao pozdrave sa konjuarom na ulici pred
kuom.
Ako se uzme u obzir rastojanje do Versaja, i mogunost na koju je Dared
upozorio da bude pozvan na ruak, nisam se iznenadila kada se nije vratio do
podneva, ali nisam mogla da spreim svoju radoznalost pa sam sve nestrpljivije
ekala njegov dolazak koji se konano dogodio u vreme aja.
I, kakav je bio kraljev lever?, upitala sam, pomaui Dejmiju da skine kaput.
Poto je za dvor nosio tesne i krute rukavice od svinjske koe, nije uspevao da se
izbori sa graviranom srebrnom dugmadi po klizavom pliu.
Oh, tako je mnogo bolje, rekao je, razgibavajui svoja iroka ramena od
olakanja kada su dugmad bila raskopana. Kaput je bio preterano tesan za ta
ramena; izvlaenje iz njega bilo je poput ljutenja jajeta.
Interesantno, Sasenah, rekao je odgovarajui na moje pitanje, bar prvih sat
vremena.
Dok je procesija plemia ulazila u kraljevsku spavau sobu tako to je svaki
nosio poneto od ceremonijalnog pribora: pekir, brija, au piva, kraljevski peat
i slino, gospoda zaduena za spavau sobu su razmakla teke zavese koje su
spreavale zori da prie, raskrilili su draperije ogromnog kreveta i izloili lice le
roi Louis zainteresovanom oku izlazeeg sunca.
Kada su mu pomogli do ruba kreveta, kralj je seo zevajui i ekajui se po
obrasloj bradi dok su mu pomonici navlaili teak srebrni mantil od izvezenog
srebra i zlata preko kraljevskih ramena, i kleknuli da skinu debele filcane arape u
kojima kralj spava da bi ih zamenili onima od tanje svile, a zatim mu obuli papue
obrubljene zeijim krznom.
Jedan po jedan, plemii sa dvora dolazili su da kleknu pred noge suverena da ga
s potovanjem pozdrave i pitaju kako je Njegovo velianstvo provelo no.
Ne ba dobro, rekao bih, Dejmi je ovde prekinuo priu da kae svoje
miljenje. Izgledao je kao da je odspavao samo sat ili dva i pri tom runo sanjao.
Uprkos krvavim oima i obeenoj vilici, Njegovo velianstvo je graciozno
klimalo svojim dvorjanima, a onda se polako diglo na noge i naklonilo onim
povlaenim gostima koji su ekali u zadnjem delu sobe. Potitenim mahanjem ruke
pozvao je gospodu zaduenu za spavau sobu koja su Njegovo velianstvo odvela
do fotelje koja ga je ekala i on je seo sklopljenih oiju, uivajui u uslugama svojih
pomonika, dok je vojvoda od Orleana privodio jednog po jednog posetioca da
klekne pred kralja i ponudi nekoliko rei pozdrava. Formalne molbe su ostavljene za
malo kasnije, kada se Luj bude dovoljno razbudio da ih uje.
Ja nisam bio da tamo neto moljakam, ve samo da mi se iskae naklonost,
objasnio je Dejmi, pa sam samo kleknuo i kazao: Dobro jutro, Vae velianstvo,
dok je vojvoda govorio kralju ko sam ja.
Da li je kralj ita rekao tebi?, upitala sam.
Dejmi se nacerio, ruku spojenih iza glave jer se protezao. Oh, jeste. Otvorio je
jedno oko i pogledao u mene kao da ne veruje.
Jo uvek sa jednim otvorenim okom, Luj je odmerio svog posetioca sa
priguenim interesovanjem, a onda prokomentarisao: Krupan si, zar ne?
Ja sam rekao: Da, Vae velianstvo, rekao je Dejmi. Zatim je on pitao:
Zna li da plee?, a ja sam odgovorio da znam. Zatim je opet zatvorio oko i
vojvoda mi je pokazao da odstupim.
Kada su predstavljanja zavrena, gospoda zaduena za spavau sobu su, uz
ceremonijalnu pomo najvanijih plemia, nastavila sa kraljevom toaletom. Dok su
to radili, razni molitelji su na znak vojvode od Orleana prilazili da mrmljaju kralju u
uvo dok je on izvijao glavu da se namesti za brija ili savijao vrat da mu poprave
periku.
Oh? A da li su tebi ukazali toliku ast da Njegovom velianstvu izduva nos?,
upitala sam.
Dejmi se smekao, isteui spojene ruke dok zglobovi na prstima nisu poeli da
pucaju.
Nisu, hvala bogu. Ja sam se sakrio uz orman, pokuavajui da izgledam kao deo
nametaja, dok su me raznorazni grofii i vojvodice posmatrali krajikom oka kao
da je biti kot neto zarazno.
Pa bar si dovoljno visok da bi mogao sve da vidi?
Oh, da. To jesam, ak i kada se spustio na svoju chaise perce.
Stvarno je to uradio? Pred svima? Bila sam fascinirana. itala sam o tome,
naravno, ali mi je ipak bilo teko da poverujem.
Oh, jeste, i svi su se ponaali isto kao kada se umivao i duvao nos. Vojvoda od
Neva je imao neopisivu ast, dodao je ironino, da Njegovom velianstvu obrie
dupe. Nisam video ta su uradili sa pekirom; izneli su ga i onda su ga pozlatili,
nema sumnje.
A pri tom je to bio vrlo zamoran posao, dodao je, naginjui se i oslanjajui
ake o pod da razmrda miie nogu. Trajalo je beskrajno dugo; ovek je stisnut kao
sova.
Stisnut kao sova?, upitala sam jer mi se to poreenje svidelo. Ima
konstipaciju, hoe da kae?
Aha, gadnu. A nije ni udo kad se zna ta jedu na dvoru, dodao je kritiki,
isteui se unazad. Uasna ishrana, sve krem i puter. Trebalo bi da jede kau svako
jutro za doruak to bi reilo problem. Vrlo je dobra za stomak, zna.
Ako su koti tvrdoglavi u nekom pogledu a, zapravo, izgleda da su tvrdoglavi
za mnogo toga, ako emo pravo onda su to za vrline ovsene kae za doruak. Kroz
godine ivota u zemlji tako siromanoj da za jelo nije bilo nieg osim ovsa, kao i
obino su nunost pretvorili u vrlinu i insistirali na tome da im se to dopada.
Dejmi se do sada ve bacio na pod i radio je pilotske vebe koje sam mu
preporuila za lene miie.
Vraajui se na njegovu raniju opasku, rekla sam: Zato si rekao stisnut kao
sova? ula sam to i ranije, ali je znailo da je neko pijan, a ne da ima zatvor. Da li
to znai da sove imaju konstipaciju?
Zavravajui ciklus vebi, on se prevrnuo i legao na tepih, dahui.
Oh, da. Dugo je izdisao, a onda je povratio dah. Seo je i sklonio kosu iz oiju.
Ili ne ba zapravo, ali tako ide pria koju uje. Narod e ti rei da sove nemaju
mar pa ne mogu da isteraju ono to su pojele kao mievi, razume? Zato se kosti i
dlake i takve stvari pretvore u klupko i sova ih povrati poto ih se ne moe reiti na
suprotnom kraju.
Stvarno?
Oh, da, to je istina, tako rade. Tako se i nalazi drvo na kome ivi sova; trai
loptice po zemlji. Sove prave gadan svinjac, dodao je, odmiui kragnu od vrata da
se osvei.
Ali one imaju mar, obavestio me je. Jedanput sam oborio jednu s drveta
prakom i pogledao.
Momak radoznalog duha, eh?, rekla sam, smejui se.
Da se uverim, Sasenah. Nacerio se. Da stvari proteruju i tuda. Jednom sam sa
Ijanom proveo ceo dan sedei ispod drveta sa sovom da bih se uverio.
Hriste, ti mora da si bio radoznao, primetila sam.
Pa hteo sam da znam. Ijan nije hteo da sedi mirno tako dugo i ja sam morao da
ga tresnem malo da prestane da se vrpolji. Dejmi se zasmejao, priseajui se.
Tako je sedeo mirno sa mnom dok se to deavalo, a onda je skupio punu aku
sovinih kuglica, gurnuo ih meni u koulju i zbrisao kao munja. Boe, mogao je da tri
kao vetar. Tuga mu se nakratko pojavila na licu, seanje na brzonogog prijatelja iz
detinjstva kosila se sa skorijom uspomenom na njegovog zeta koji usiljeno opa,
mada dobroudan, na drvenoj nozi zbog kartea zaraenog u neijoj tuoj bici.
To zvui kao teak ivot, napomenula sam, elei da mu skrenem misli. Ne
posmatranje sova, nisam mislila na to ve na kralja. Nema privatnosti, nikada, ni
prilikom odlaska u toalet.
Meni se to ne bi dopalo, sloio se Dejmi. A opet, on je kralj.
Mmm. Pretpostavljam da sva mo i luksuz nadoknauju sve to.
Slegnuo je ramenima. Ne znam, takvu je pogodbu Bog napravio za njega i nema
on tu ta da bira sem da to iskoristi najbolje to moe. Dohvatio je svoj pled i
njegov kraj provukao kroz pojas do ramena.
Stani, pusti meni. Uzela sam srebrnu kopu od njega i plamenu tkaninu
privrstila na njegova ramena. On je razmestio ogrta, ravnajui vunu prstima.
I ja imam svoju pogodbu, Sasenah, tiho je rekao gledajui u mene. Kratko se
osmehnuo. Mada, Bogu hvala, to ne znai da zovem Ijana da mi brie dupe. Ali sam
roen kao gospodar. Ja sam nadzornik te zemlje i ljudi na njoj, i moram da se
pogaam sa njima najbolje to umem.
Pruio je ruku i lako mi dodirnuo kosu.
Zato mi je bilo drago kada si rekla da emo doi, da pokuamo i vidimo ta
moemo da uinimo. Jer nita ne bih voleo vie nego da pokupim tebe i decu i odem
daleko, da ostatak ivota provedem radei na zemlji i sa stokom, i da doem uvee i
leim kraj tebe mirno cele noi.
Tamnoplave oi su bile neprozirne od zamiljanja, dok se ruka vratila naborima
njegovog pleda, milujui jarke kvadrate Frejzerovog tartana, sa malom belom crtom
koja razlikuje Lalibroh od drugih ogranaka klana i familija.
Ali da to uradim, nastavio je, kao da pria vie sebi nego meni, jedan deo
moje due bi se oseao kao da sam prekrio zakletvu i mislim mislim da bih veito
sluao glasove svojih ljudi kako me dozivaju.
Spustila sam ruku na njegovo rame, a on je podigao glavu, uz blagi osmeh na
usnama.
Mislim da bi zaista tako i bilo, rekla sam. Dejmi... ta god da se desi, ta
god mi mogli da uinimo... Zastala sam, traei rei. Kao i toliko puta ranije, sam
ogromni znaaj zadatka koji smo sebi postavili me je prevladao i ostavio bez teksta.
Ko smo mi da menjamo tok istorije, da menjamo tok dogaaja ne sebi, ve
prinevima i seljacima, celoj kotskoj dravi?
Dejmi je spustio ruku preko moje i stegao je da me obodri.
Niko od nas ne moe traiti vie od onog to najbolje umemo, Sasenah. Ne, ako
doe do krvoprolia, krv nee ostati na naim rukama, a molimo se Bogu da do toga
uopte ne doe.
Pomislila sam na usamljeno sivo kamenje klanova u kalodenskoj pustari i na
Hajlendere, koji e leati pod njim, ako mi ne uspemo.
Molimo se Bogu, ponovila sam poput eha.
I

Povampireni duhovi i krokodili
zmeu kraljevskih audijencija i svakodnevnih zahteva Daredovog posla,
izgledalo je da Dejmi ivot smatra ispunjenim. Nestajao je sa Murtagom ubrzo
posle doruka svakog jutra da proveri nove isporuke skladitu, napravi inventar,
poseti dokove na Seni i obie, po njegovom opisu, vrlo neukusne taverne.
Bar ima Murtaga sa sobom, napomenula sam, nalazei utehu u toj injenici, i
vas dvojica ne moete dospeti u previe nevolja usred dana. ilavi mali pripadnik
klana nije bio impresivan na izgled i od propalica na dokovima se razlikovao samo
po tome to je dole nosio tartan, ali sam prejahala pola kotske sa Murtagom da
spasem Dejmija iz zatvora Ventvort, i na svetu nije bilo nikoga kome bih radije
poverila njegovu dobrobit.
Posle ruka, Dejmi bi obavio svoje posete drutvene i poslovne, a bilo je sve
vie i jednih i drugih i onda bi se povukao u svoju radnu sobu na sat ili dva sa
poslovnim knjigama i raunovodstvom pre veere. Bio je zauzet.
Ja nisam. Nekoliko dana utivog okraja sa madam Vijonet, glavnom kuvaricom,
razjasnilo je ko je glavni u domainstvu, a to nisam bila ja. Madam je svakog jutra
dolazila do sobe u kojoj sam sedela da se konsultuje o jelovniku za taj dan i da mi
podnese spisak trokova koje smatra neophodnim za snabdevanje kuhinje: voe,
povre, puter i mleko sa farme izvan samog grada, koji su svakog jutra stizali svei,
riba uhvaena u Seni i prodavana sa kolica na ulici, zajedno sa sveim dagnjama
ije su crne obline provirivale iz bokora sparuenih vodenih biljaka. Gledala sam u
spiskove reda radi, odobravala sve, hvalila veeru od prethodnog dana, i to je bilo
sve. Osim povremenih poziva da kljuem iz svog svenja otvorim orman sa
posteljinom, podrum pia, trap ili ostavu, moje vreme je pripadalo njima dok ne
doe vreme da se oblai za veeru.
Drutveni ivot Daredove kue se nastavljao uglavnom kao i kada je on tu
stanovao. I dalje sam bila oprezna oko uveseljavanja na veliko, ali smo
svakodnevno odravali manje veere i na njih su dolazili plemii, kavaljeri i dame,
siromani jakobiti u izgnanstvu, bogati trgovci i njihove supruge.
Pa ipak, shvatila sam da me jedenje i pijenje i pripremanje za jelo i pie ne
okupiraju ba dovoljno. Vrpoljila sam se toliko da je Dejmi konano predloio da
doem i kopiram mu unos u poslovne knjige.
Bolje je da radi to nego da se dere, rekao je, gledajui kritiki moje
izgrizene nokte. Osim toga, pie itkije od slubenika u skladitu.
Tako se desilo da sam bila u radnoj sobi, marljivo nadneta nad ogromne knjige
salda kada je g. Silas Hokins doao kasno jednog popodneva sa porudbinom za dve
bave flamanskog brendija. G. Hokins je bio pozamaan i dobrostojei; emigrant
kao i Dared, bio je Englez koji se specijalizovao za izvoz francuskih brendija u
svoju domovinu.
Pretpostavljala sam da bi trgovac koji izgleda kao trezvenjak teko mogao
ljudima da prodaje vino i estoka pia u velikim koliinama. G. Hokins je imao
sree po tom pitanju, po tome to je imao veito rumene obraze i veseli osmeh
beara, mada mi je Dejmi rekao da ovek nikada nije okusio svoju robu i zapravo
je retko popio ita jae od piva, mada je njegov apetit za hranu bio legendaran u
kafanama koje je poseivao. Izraz trezvene proraunatosti je vrebao u pozadini
bistrih smeih oiju, iza prefinjene boemije koja je olakavala njegove transakcije.
Moji najbolji snabdevai, objavio je potpisujui veliku narudbinu i likujui.
Uvek pouzdani, uvek najkvalitetnija roba. Va e mi roak veoma nedostajati kada
bude odsutan, rekao je klanjajui se Dejmiju, ali je napravio dobar posao kada je
birao ko e ga zamenjivati. U kota se moe pouzdati da e posao sauvati u
porodici.
Sitne bistre oi su se zadrale na Dejmijevom kiltu, na kome je crvena boja
Frejzera bila upadljiva prema tamnom drvetu lamperije u salonu.
Tek ste nedavno doli iz kotske?, nehajno je upitao g. Hokins, pipajui po
svom kaputu.
Ne, u Francuskoj sam ve izvesno vreme. Dejmi se nasmeio, odbacujui to
pitanje. Uzeo je pero za pisanje od g. Hokinsa, ali je utvrdio da je suvie tupo za
njegov ukus pa ga je bacio u stranu i izvukao novo iz pregrti guijih pera koja su
virila iz staklene tegle na stoiu.
Ah. Vidim po vaoj odei da ste kot iz Hajlendsa; mislio sam da biste me
moda mogli posavetovati kakva su trenutno oseanja dominantna u tom delu zemlje.
ovek uje razne glasine, razumete. G. Hokins se zavalio u stolicu na Dejmijevo
odmahivanje rukom, a njegovo oblo, ruiasto lice je naizgled bilo koncentrisano na
debeli koni novanik koji je izvukao iz depa.
to se irenja glasina tie to mu doe kao redovno stanje stvari u kotskoj, zar
ne?, kazao je Dejmi, marljivo otrei novo pero. Ali oseanja? Ne, ako mislite
na politiku, plaim se da ja lino na to obraam malo panje. Perorez je napravio
otar zvuk dok je odsecao ronate komadie sa debelog pera.
G. Hokins je izvadio nekoliko srebrnjaka iz novanika, uredno ih redajui u
kolonu izmeu njih dvojice.
Zaboga? rekao je, gotovo odsutno. Ako je tako, onda ste vi prvi Hajlender
koga sam sreo a da ga to ne zanima.
Dejmi je dovrio otrenje i podigao vrh pera, kiljei da mu odmeri otrinu.
Mm?, rekao je neodreeno. Aha, pa mene zanimaju druge stvari; voenje
posla samo po sebi odnosi mnogo vremena, kao to i sami znate, rekao bih.
U pravu ste. G. Hokins je izbrojao svoj metalni novac u koloni jo jednom i
sklonio jednu kovanicu, zamenjujui je sa dve manje. uo sam da je arls Stjuart
nedavno doao u Pariz, rekao je. Njegovo okruglo lice pijanca je pokazivalo samo
blago interesovanje, ali su oi u svojim depovima sala bile na oprezu.
Oh, da, promrmljao je Dejmi, a ton mu je bio takav da nije bilo jasno da li je
to potvrda injenice ili samo izraz utive nezainteresovanosti. Drao je
porudbenicu pred sobom i potpisivao svaku stranicu izuzetno paljivo, vie crtajui
slova nego ih vrljajui, kako je obino radio. Levoruk koji je kao dete nateran da
pie desnom rukom, on se i inae muio sa pisanjem, ali je retko pravio toliku dramu
od toga.
Znai, ne delite simpatije svog roaka u tom pravcu? Hokins se malo uspravio
u stolici, posmatrajui teme pognute Dejmijeve glave, koje naravno nije govorilo
nita.
Da li vas se to tie, gospodine? Dejmi je podigao glavu i fiksirao g. Hokinsa
prilino blagim pogledom svojih plavih oiju. Punaki trgovac je na tren uzvratio
pogled, a onda mahnuo debeljukastom akom nonalantno to odbacujui.
Nimalo, glatko je odgovorio. Pa ipak, upoznat sam sa jakobitskim sklonostima
vaeg roaka on to ne krije. Pitao sam se da li su svi koti jednoduni po pitanju
pretenzije Stjuarta na tron.
Ako ste esto imali posla sa hajlendskim kotima, suvo je rekao Dejmi
pruajui kopiju narudbenice, onda sigurno znate da je prava retkost da se nau
dvojica koji se slau oko bilo ega izuzev boje neba a ak je i to otvoreno pitanje
s vremena na vreme.
G. Hokins se nasmejao, njegov veliki stomak se zatresao ispod prsluka, pa je
stavio presavijen papir u kaput. Videvi da Dejmi nije voljan za nastavak te linije
propitivanja, upala sam u tom trenutku sa domainskom ponudom vina s Madeire i
kolaa.
Na trenutak se inilo da je g. Hokins zainteresovan, ali je onda sa aljenjem
odmahnuo glavom, odgurujui stolicu da ustane.
Ne, ne, hvala vam, gospo, ali neu. Arabela pristaje u etvrtak i moram da
budem u Kaleu da je saekam. A treba avolski mnogo toga zavriti pre nego to
sednem u koiju da odem. Napravio je grimasu ka velikom tosu narudbenica i
prijemnica koji je izvukao iz depa, dodao im Dejmijevu priznanicu i vratio ih u
veliku konu putnu tanu.
Pa ipak, rekao je ozaren, mogu da obavim neke poslove i usput; svraau u
gostionice i kafane odavde do Kalea.
Ako svratite u sve kafane odavde do obale, neete stii do Kalea pre sledeeg
meseca, napomenuo je Dejmi. Izvadio je svoj novanik iz torbice i ubacio hrpicu
srebrnjaka.
Vie nego tano, gospodine, kazao je Hokins, utueno se mrtei. Valjda u
jednu ili dve morati da propustim, ali u ih posetiti u povratku.
Sigurno moete poslati nekog drugog u Kale da vas odmeni ako je vae vreme
tako dragoceno?, predloila sam.
On je izraajno zakolutao oima i puio svoja mala vesela usta tako da je to
liilo na tugu. Uradio bih to, gospo. Ali ono to Arabela donosi je, avaj, neto to
nikako ne mogu poveriti nekom drugom. Moja neaka Meri je na brodu, poverio se,
koji i u asu dok ovo govorimo ide ka francuskoj obali. Ima tek petnaest godina i
nikada nije naputala kuu. Bojim se da je teko mogu ostaviti da se sama snalazi
kako da doe do Pariza.
Tu ste u pravu, utivo sam se sloila. Ime mi je zvualo poznato, ali nisam
mogla da smislim zato. Meri Hokins. Nedovoljno karakteristino; to ime nisam
mogla povezati ni sa im odredenim. Jo sam se premiljala oko toga kada je
Dejmi ustao da g. Hokinsa otprati do vrata.
Nadam se da e vaoj neaki putovanje biti prijatno, rekao je utivo. Dolazi li
ovde na kolovanje? Ili da poseti rodbinu?
Radi braka, zadovoljno je rekao njen stric. Moj brat je imao sree da joj nae
izuzetno dobru priliku pripadnika francuskog plemstva. Izgledalo je kao da raste
od ponosa dok je to govorio, jednostavna zlatna dugmad su jedva izdravala pritisak
tkanine njegovog prsluka. Moj stariji brat je baronet, znate.
Ona ima petnaest godina?, rekla sam, oseajui se neprijatno. Znala sam da
rano stupanje u brak nije retkost, ali petnaest godina? Ipak, ja sam se udala sa
devetnaest pa ponovo sa dvadeset sedam. Znala sam prokleto mnogo vie sa
dvadeset sedam.
Hm, da li vaa neaka ve dugo poznaje svog verenika?, oprezno sam upitala.
Nikada ga nije srela. Zapravo, g. Hokins se nagnuo blie, stavljajui prst preko
usana i govorei tie, ona jo ni ne zna za brak. Pregovori nisu sasvim zavreni,
razumete.
Zgrozila sam se od toga i zaustila sam da neto kaem, ali mi je Dejmi vrsto
stegnuo lakat da me upozori.
Pa, ako je dentlmen od plemenite krvi, moda emo onda videti vau neaku na
dvoru, prokomentarisao je, vrsto me gurajui prema vratima kao lopata buldoera.
G. Hokins, prinuen da se pomeri da ga ne bih zgazila, poao je unazad i dalje
govorei.
Zaista biste mogli, gospodaru Broh Tuaraha. Smatrao bih velikom au da vi i
vaa dama upoznate moju neaku. Siguran sam da bi joj predstavljalo veliku utehu
drutvo zemljakinje, dodao je uz udvoriki osmeh meni. Mada ne bih da
zloupotrebljavam neto to je samo poslovna veza, da se razumemo.
avola ne bi ti da zloupotrebljava, pomislila sam ozlojeeno. Uinio bi ti sve
samo da ugura svoju porodicu u francusko plemstvo, ukljuujui udaju svoje neake
za... za...
Hm, ko je verenik vae neake?, upitala sam direktno.
Lice g. Hokinsa je postalo prepredeno i nagnuo se dovoljno blizu da grubo apne
u moje uvo.
Zaista to ne mogu da kaem dok se ugovori ne potpiu, ali poto ste vi oito
dama... mogu vam rei da pripada kui Gaskonj. I njen je vrlo istaknut lan, doista!
Doista, rekla sam.
G. Hokins je otiao trljajui ruke, potpuno obuzet onim to ga eka, a ja sam se
istog asa okrenula Dejmiju.
Gaskonj! Mora da misli... ali to nije mogue, zar ne? Ona odvratna matora zver
sa flekama od burmuta po bradi koja je bila na veeri prole nedelje?
Vikont Marinji?, kazao je Dejmi, smeei se mom opisu. Verovatno je on; on
je udovac i jedini neoenjen mukarac iz te kue, koliko ja znam. Mada ne mislim da
je to burmut; samo je re o tome kako mu raste brada. Malo je ofucana, priznao je,
ali mora da je pakleno brijati je sa svim onim krastama.
Ne moe da uda petnaestogodinju devojku za... za... to! I to tako da je ni ne
pita!
Oh, oekujem da moe, rekao je Dejmi sa izludujuom smirenou. U
svakom sluaju, Sasenah, to nisu tvoja posla. vrsto me je uhvatio za obe ruke i
malo me prodrmao.
uje li me? Znam da je to tebi udno, ali tako se to radi. Na kraju krajeva,
dugake usne su se iskrivile u jednom uglu, i tebe su naterali da se uda mimo svoje
volje. Da li si se do sada pomirila sa tim?
Ponekad se pitam!, otrgnula sam se pokuavajui da oslobodim ruke, ali me je
on prosto pokupio, smejui se, i poljubio me. Trenutak kasnije, odustala sam od
borbe. Opustila sam se u njegovom zagrljaju, priznajui predaju, makar samo
privremenu. Upoznau Meri Hokins, pomislila sam, i ba emo videti ta misli o
predloenom braku. Ako ne eli da vidi svoje ime na branom ugovoru, povezano sa
vikontom Marinjijem, onda... Iznenada sam se ukoila, odmiui se iz Dejmijevog
zagrljaja.
ta je sad?, izgledao je zabrinuto. Da ti nije muka, devoje? Skroz si
prebledela!
A nije ni udo to jesam. Jer sam se iznenada setila gde sam videla ime Meri
Hokins. Dejmi nije u pravu. Ovo jesu moja posla. Jer sam to ime videla, napisano
elegantnim rukopisom u vrhu porodinog stabla, starim mastilom i vremenom
izbledelim do sepija smee. Meri Hokins nije sueno da bude supruga oronulog
vikonta Marinjija. Ona e se udati za Donatana Randala, godine Gospodnje 1745.
Ona to ne moe da izvede, zar ne? upitao je Dejmi. Dek Randal je mrtav.
Nasuo je au brendija i pruio je meni. Ruka mu je bila mirna na kristalnoj drci,
ali je crta njegovih usana bila zategnuta i glas mu je zlobnom konanou odrezao
re mrtav.
Podigni noge, Sasenah, rekao je. Jo si bleda. Na njegovo podsticanje sam
posluno podigla stopala i opruila se na sofi. Dejmi je seo kraj mog uzglavlja i
odsutno poloio aku na moje rame. Prsti su mu bili topli i snani dok je neno
masirao malo udubljenje kod zgloba.
Markus Makranoh mi je rekao da je on video Randala kada ga je stoka izgazila
nasmrt u podzemnoj tamnici zatvora Ventvort, ponovio je, kao da tim ponavljanjem
pokuava sebe da ubedi. Krpena lutka uvaljana u krv. Tako je rekao ser Markus.
Bio je veoma ubeen u to.
Da. Pijuckala sam brendi, oseajui kako mi toplota udara u obraze. Rekao je
to i meni. Ne, ti si u pravu, kapetan Randal je mrtav. Samo sam se prepala kada sam
se iznenada setila za Meri Hokins. Zbog Frenka. Bacila sam pogled na svoju levu
ruku poloenu na stomak. U ognjitu je gorela mala vatra i njeno svetlo je uhvatilo
moj glatki zlatni venani prsten. Dejmijev prsten, od kotskog srebra, stajao je na
domalom prstu moje druge ruke.
Ah. Dejmijev dodir na mom ramenu se smirio. Glava mu je bila pognuta, ali
je podigao pogled da se sretne s mojim. Nismo priali o Frenku otkad sam Dejmija
spasla iz Ventvorta niti je smrt Donatana Randala pominjana meu nama. Tada je
delovalo da to i nije tako vano, osim to je znailo da nam vie nikakva opasnost ne
preti iz tog pravca. Od onda sam oklevala da u Dejmijevo seanje prizovem
Ventvort.
Ti zna da je mrtav, zar ne; mo duinnei Dejmi je govorio tiho, prstiju
poloenih na moj runi zglob, i znala sam da govori o Frenku, ne o Donatanu.
Moda i nije, rekla sam, i dalje gledajui u burmu. Podigla sam ruku i metal je
svetlucao na sve slabijem popodnevnom svetlu. Ako je mrtav, Dejmi ako nee
postojati zato to je Donatan mrtav zato onda i dalje nosim prsten koji mi je
dao?
On je zurio u prsten i videla sam da se neki mali mii gri kod njegovih usta.
Primetila sam da je i njegovo lice bledo. Nisam znala da li e mu nauditi da sada
razmilja o Donatanu Randalu, ali izgleda da nije bilo nikakvog izbora.
Sigurna si da Randal nije imao dece pre nego to je umro?, upitao je. To bi
moglo biti objanjenje.
Moglo bi, rekla sam, ali ne, sigurna sam da nije. Frenk, glas mi je malo
zadrhtao pri pomenu njegovog imena i Dejmi me je stisnuo malo jae, Frenk je
uspeo da sazna podosta o traginim okolnostima smrti Donatana Randala. Rekao je
da je on Dek Randal poginuo na Kalodenskom polju, u poslednjoj bici Ustanka,
i da je njegov sin to bi bio Frenkov est puta pradeda roen nekoliko meseci
posle oeve smrti. Njegova se udovica preudala nekoliko godina kasnije. ak i ako
je bilo nezakonite dece, ona ne bi bila upisana u Frenkovo porodino stablo.
Dejmi je namrtio elo i tanka vertikalna crta mu se usekla izmeu obrva. Da li
bi to onda mogla biti greka da dete uopte nije bilo Randalovo? Moda Frenk
potie samo od loze Meri Hokins poto znamo da je ona jo iva.
Bespomono sam odmahnula glavom.
Ne vidim kako. Da si poznavao Frenka ali ne, pretpostavljam da ti nikad
nisam rekla. Kada sam prvi put srela Donatana Randala, odmah sam pomislila da je
to Frenk nisu bili isti, naravno, ali je slinost bila... zapanjujua. Ne, Dek Randal
je bio Frenkov predak, nema sumnje.
Razumem. Dejmijevi prsti su se ovlaili; sklonio ih je i odsutno ih obrisao o
kilt.
Onda... moda prsten ne znai nita, mo duinne, neno je rekao.
Moda ne. Dotakla sam metal, topao kao i moja koa, a onda bespomono
oborila ruku. Oh, Dejmi, ne znam! Ne znam nita!
Odsutno je protrljao prstima mesto izmeu oiju. Ne znam ni ja, Sasenah.
Oborio je ruku i pokuao da mi se nasmei.
Ima jedna stvar, kazao je. Rekla si da ti je Frenk kazao da e Donatan Randal
umreti u Kalodenu?
Da. Zapravo, to sam Deku Randala sama rekla da bih ga uplaila u Ventvortu,
kada me je izbacio na sneg, pre... pre nego to sam ti se vratila. I oi i usta je
zatvorio od iznenadnog gra i ja sam spustila noge, zabrinuta.
Dejmi! Da li si dobro? Pokuala sam da spustim ruku na njegovu glavu, ali se
on odmakao da ga ne bih dotakla, ustao i otiao.
Ne. Da. U redu je, Sasenah. Pisao sam pisma celo jutro i glava e mi pui. Nita
ti ne brini. Odmahnuo mi je da odem, pritiskajui elo na hladno prozorsko okno,
vrsto zatvorenih oiju. Nastavio je da govori, kao da hoe da skrene panju sa
bola.
Onda, ako si ti i Frenk znala da e Dek Randal umreti u Kalodenu, ali mi
znamo da nee... onda se to moe izvesti, Kler.
ta se moe izvesti? Zadrala sam se nervozno, elei da pomognem, ali ne
znajui ta da preduzmem. Oito nije eleo da ga iko dodirne.
Ono to zna da e se desiti moe se promeniti. Podigao je glavu sa prozora i
umorno mi se nasmeio. Lice mu je i dalje bilo bledo, ali su tragovi tog trenutnog
spazma nestali. Dek Randal je umro pre nego to je trebao i Meri Hokins e se
udati za drugoga. Makar to znailo da se tvoj Frenk nee ni roditi ili e se moda
roditi na neki drugi nain, dodao je da bi me uteio, onda to takoe znai da
imamo ansu da uspemo u onome to smo namerili. Moda Dek Randal nije umro
na Kalodenskom polju jer se bitka tamo i nije odigrala.
Videla sam da se trudi da se pokrene, da doe do mene i da me zagrli. Drala
sam ga oko struka, ne pomerajui se. On je sagnuo glavu, oslanjajui elo na moju
kosu.
Znam da to mora da te rastuuje, mo duinne. Ali zar ti nije lake zbog toga to
zna da se iz toga moe izroditi neto dobro?
Da. Konano sam proaptala u prevoje njegove koulje. Neno sam se
oslobodila iz njegovog naruja i glavu spustila na njegov obraz. Crta izmeu
njegovih oiju se produbila, a pogled je bio malo odsutan, ali mi se smeio.
Dejmi, rekla sam, idi i lezi. Poslau DArbanvilima poruku da ne moemo
doi veeras.
Oh, ne, protestovao je. Biu dobro. Poznata mi je ova vrsta glavobolje,
Sasenah; to je samo od pisanja i jedan sat spavanja e to izleiti. Idem sad gore.
Okrenuo se ka vratima, a onda poeo da okleva i okrenuo se, uz poluosmeh.
I ako budem vikao u snu, Sasenah, samo me dodirni i kai mi: Dek Randal je
mrtav. To e mi sigurno biti dovoljno.
I hrana i drutvo su kod DArbanvila bili dobri. Kui smo se vratili kasno i zaspala
sam im sam spustila glavu na jastuk. Spavala sam, nisam nita sanjala, ali sam se
iznenada probudila usred noi, znajui da neto ne valja.
No je bila hladna, a perjani jorgan je skliznuo na pod, kako je esto nestano
radio, ostavljajui na meni samo tanko vuneno ebe. Prevrnula sam se u polusnu,
traei Dejmijevu toplotu. Nije ga bilo.
Ustala sam i traila ga videla sam kako sedi kraj prozora, sa glavom u rukama.
Dejmi! ta ti je? Da li te opet boli glava? Dohvatila sam sveu nameravajui
da naem svoju torbu sa lekovima, ali me je neto u nainu kako je sedeo nateralo
da odustanem od potrage i da mu odmah priem.
Disao je s naporom kao da je trao, i mada je bilo hladno, telo mu je bilo
natopljeno znojem. Dotakla sam mu rame i osetila da je tvrdo i hladno kao na
metalnom kipu.
Trgao se od mog dodira i skoio na noge, a oi su mu izgledale krupne i crne u
sobi kojom je carevala no.
Nisam hteo da te prepadnem, kazao je. Jesi li dobro?
Nakratko sam se zapitala da li to meseari jer mu se izraz lica nije promenio;
gledao je pravo kroz mene i ta god da je to video, nije mu se dopadalo.
Dejmi!, otro sam rekla. Dejmi, probudi se!
Tada je trepnuo i ugledao me, ali mu je na licu i dalje bio izraz progonjene zveri.
Dobro sam, rekao je. Budan sam. Govorio je kao da pokuava sebe da uveri
u to.
ta je to? Da li si imao nonu moru?
San. Aha. Bio je to san.
Prila sam i uzela njegovu ruku u svoju.
Kai mi. Otii e ako mi ga ispria.
Uhvatio me je vrsto za podlaktice, koliko da me sprei da ga dodirujem, toliko i
radi stabilnosti. Mesec je bio pun i mogla sam da vidim da je svaki mii njegovog
tela zategnut, vrst i nepomian poput kamena, ali da pulsira od gnevne energije,
spreman da eksplodira u akciju.
Ne, rekao je, i dalje delujui omamljeno.
Da, kazala sam. Dejmi, razgovaraj sa mnom. Ispriaj mi. Ispriaj mi ta si
video.
Ne mogu... da vidim nita. Nita. Ne vidim.
Povukla sam ga i okrenula od senki u sobi prema jarkoj meseini kroz prozor.
Izgleda da je svetlo pomoglo jer mu se disanje usporilo i poeo je da govori teko i
isprekidano.
Sanjao je o kamenju zatvora Ventvort. I dok je govorio, figura Donatana Randala
je ula u sobu. I legla gola na njegov krevet, preko vunenog ebeta.
Usledio je zvuk grubog disanja iza njegovih lea i oseaj oznojene koe kako
klizi uz njegovu. On je zakrgutao zubima u agoniji i frustraciji. ovek iza njega je
osetio mali pokret i nasmejao se.
Oh, imamo neto vremena pre nego to te obese, deko moj, proaputao je.
Puno vremena za uivanje. Randal se pomerio naglo, grubo i odseno, pa je on
nehotice ispustio slab zvuk.
Randal mu je milujui ga rukom sklonio kosu sa ela i zagladio je iza uva. Vreli
dah je bio blizu njegovog uva i on je okrenuo glavu da pobegne, ali ga je dah pratio,
apuui.
Da li si ikada video obeenog oveka, Frejzeru? Rei su se nastavljale, ne
elei da on odgovori, i duga tanka ruka ga je obuhvatila oko struka, neno milujui
izboinu njegovog stomaka i zadirkujui ga sa svakom reju sve nie.
Da, naravno da jesi; bio si u Francuskoj, video si veanje dezertera tu i tamo.
Obeeni ovek isprazni creva, zar ne? Dok se konopac brzo zatee oko njegovog
vrata. Ruka ga je dograbila, lagano, vrsto, trljajui i milujui. On je zdravom
akom zgrabio ivicu kreveta i lice vrsto zabio u grubo ebe, ali su ga rei pratile.
To e se desiti tebi, Frejzeru. Jo svega nekoliko sati i izgubie petlju. Glas se
smejao, zadovoljan sobom. Otii e u smrt sa dupetom koje e goreti od mog
uitka, a kada ti se isprazne creva, bie to moja sperma koja e ti curiti niz noge i
kapati po zemlji pod vealima.
On nije ispustio nikakav zvuk. Oseao je svoj miris, ulepljen u prljavtinu od
zatoenitva, kiselkast od straha i besa. I miris oveka iza sebe; otar ivotinjski
zadah se probijao kroz finu aromu toaletne vodice sa lavandom.
ebe, rekao je. Oi su mu bile zatvorene, a lice napeto na meseini. Bilo je
grubo pod mojim licem i jedino to sam video bilo je kamenje zida ispred mene.
Nije bilo niega na ta bih mogao da se usredsredim... niega to sam mogao da
gledam. Zato sam murio i mislio na ebe pod svojim obrazom. Ono je bilo jedino
to sam mogao da osetim pored bola... i njega. Toga... sam se drao.
Dejmi. Pusti me da te drim. Govorila sam tiho, pokuavajui da smirim
mahnitost koju sam oseala kako mu kola u krvi. Njegov stisak na moje ruke bio je
dovoljno snaan da one obamru. Ali me nije putao da pridem blie; drao me je na
odstojanju isto koliko se drao za mene.
Iznenada me je oslobodio, otrgnuvi se i okreui se ka prozoru ispunjenim
mesecom. Stajao je napet i uzdrhtao kao struna upravo ispaljenog luka, ali mu je glas
bio miran.
Ne, neu da te tako zloupotrebljavam, devojko. Ti ne treba da bude deo
ovoga.
Zakoraila sam ka njemu, ali me je on zaustavio brzim pokretom. Okrenuo je lice
nazad ka prozoru, sada smiren i prazan poput stakla kroz koje je gledao.
Vrati se u krevet, devojko. Ostavi me samog neko vreme; uskoro e mi biti
sasvim dobro. Sada nema razloga da brine.
Ispruio je ruke, dohvatio ram prozora, zaklanjajui svetlo svojim telom. Ramena
su mu se nadigla od napora i bilo mi je jasno da gura prozor iz sve snage.
To je bio samo san. Dek Randal je mrtav.
Konano sam zaspala, a Dejmi je i dalje stajao kod prozora i zurio u lice meseca.
Kada sam se probudila u zoru, istina, on je spavao, sklupan na seditu kraj prozora,
pokriven svojim pledom i mojim ogrtaem prebaenim preko nogu da se zgreje.
Probudio se od mog mekoljenja i izgledao je kao i obino, iritantno veseo. Ali
nisam bila sklona da zaboravim noanji dogaaj pa sam otila do svoje kutije sa
lekovima posle doruka.
Nerviralo me je to mi nedostaje nekoliko biljaka potrebnih za uspavljujui tonik
koji sam zamislila. A onda sam se setila ta mi je rekla Margerita. Rajmon,
prodava lekovitog bilja u Rue de Varennes. arobnjak, tako je rekla. Mesto koje
treba videti. Pa, dobro. Dejmi e celo prepodne provesti u skladitu. Imam koije i
koijaa na raspolaganju; otii u i pogledati.
ista drvena tezga pruala se celom duinom radnje sa obe strane, sa policama
koje su se do dvostruke visine oveka dizale od poda do tavanice. Neke su police
bile zatvorene kliznim staklenim vratima, titei ree i skuplje supstance,
pretpostavila sam. Debeli pozlaeni kupidoni su se razbakarili iznad ormana,
duvajui u trube, maui odeom i uopte delujui kao da su uivali u nekoj robi iz
ove prodavnice sa velikim sadrajem alkohola.
Msje Rajmon?, utivo sam upitala mladu enu iza tezge.
Maitre Rajmon, ispravila je. Nimalo elegantno je obrisala nos rukavom i
pokazala prema dnu radnje, gde su zlokobni oblaci smekastog dima lebdeli iznad
niskih vrata.
arobnjak ili ne, Rajmon je imao pravo okruenje za svoj posao. Dim se dizao sa
ognjita od crnog kriljca da bi pravio kolutove ispod crnih greda krova. Iznad
vatre, kameni sto sa izbuenim rupama drao je staklene pretakae, bakarne
pelikane, metalne posude sa iljatim zavrecima iz kojih su zloslutne supstance
kapale u olje i neto to je izgledalo kao mala, ali upotrebljiva pecara. Oprezno
sam onjuila. Meu ostalim snanim mirisima u prodavnici, opojna alkoholna
primesa je jasno dopirala iz pravca vatre. Uredno poreane iste flae na komodi
samo su pojaale moje sumnje. Kako god mu ilo poslovanje sa inima i
udotvornim napicima, majstor Rajmon je, oito, odlino poslovao sa kvalitetnim
eri brendijem.
Sam destilator je uao nad vatrom, gurajui nazad araem one komade uglja
koji su ispali. Kada me je uo kako ulazim, ispravio se i okrenuo se da me pozdravi
prijatnim osmehom.
Kako ste?, utivo sam rekla prema temenu njegove glave. Imala sam tako
uverljiv utisak da sam zakoraila u jazbinu opsenara da se ne bih zaudila ni da mi
je odgovorio kreketanjem.
Zato to je majstor Rajmon izuzetno liio na veliku srdanu abu. Visok samo
malo vie od metar i dvadeset, sa grudima kao bava i krivim nogama, imao je
debelu, lepljivu kou stanovnika movare, i pomalo buljave, prijateljske crne oi.
Osim nevanog detalja da nije bio zelen, nedostajale su mu samo kraste.
Madona!, rekao je, zraei zadovoljno. ta bih to mogao sa zadovoljstvom da
uinim za vas? Zuba nije imao uopte, to je samo jo pojaavalo onaj ablji utisak
pa sam fascinirano zurila u njega.
Madona?, rekao je, upitno zagledan u mene.
Naprasno prizvana svesti o tome kako nepristojno zurim, pocrvenela sam i bez
razmiljanja rekla: Upravo sam se pitala da li vas je ikada poljubila divna
devojka.
Jo vie sam pocrvenela kad je pukao od smeha. Sa irokim osmehom je
odgovorio: Mnogo puta, madona. Ali, avaj, to ne pomae. Kao to vidite. Do
avola.
Bespomono smo zapali u smeh, privlaei panju prodavaice koja je zabrinuto
provirila preko niskih vrata. Majstor Rajmon joj je odmahnuo da ode, a onda je
odepao do prozora, kaljui i hvatajui se za bokove, da otvori prozore i omogui
da izae neto dima.
Oh, ovako je bolje!, rekao je duboko udiui kada je hladan proleni vazduh
nagrnuo. Okrenuo se meni, poravnavajui dugu srebrnu kosu koja mu je sezala do
ramena. A sad, Madona. Poto smo prijatelji, moda biste saekali trenutak da
neto zavrim.
I dalje crvena u licu, odmah sam se sloila, a on se okrenuo svojom grejanom
kamenom stolu i dalje tucajui od smeha dok je dopunjavao rezervoar pecare.
Iskoristivi priliku da povratim pribranost, etala sam po radnoj sobi i zagledala
zapanjujui niz razbacanih stvari.
Prilino veliki krokodil, verovatno napunjen, visio je sa tavanice. Zagledala sam
se uz ute ronate ploice, tvrde i sjajne kao presovani vosak.
Pravi je, zar ne?, upitala sam, sedajui za izgrebani hrastovi sto.
Majstor Rajmon je digao pogled, smeei se.
Moj krokodil? Oh, sigurno, Madona. Uliva poverenje muterijama. Pokazao je
glavom prema polici koja je ila du zida ba iznad nivoa oiju. Na njoj je stajao
red belih keramikih tegli, a svaka je bila ukraena zlatnim ornamentima, nacrtanim
cveem i ivotinjama, i oznakom napisanom doteranim crnim slovima. Tri tegle
najblie meni su bile oznaena na latinskom, koji sam prevela uz izvesne probleme
krokodilska krv, jetra i u iste ivotinje, verovatno one koja je pretei visila i
klatila se nad nama na promaji iz glavne radnje.
Dohvatila sam jednu teglu, sklonila zatvara i paljivo omirisala.
Slaica, rekla sam naprivi nos, i timijan. U orahovom ulju, rekla bih, ali ta
ste to dodali da ga uinite opakim? Nagnula sam teglu, kritiki ispitujui blatnjavu
crnu tenost u njoj.
Ah, va nos dakle nije samo ukras, Madona! iroki osmeh je presekao
aboliko lice, otkrivajui tvrde plave desni.
To crno je gnjila pulpa tikve, rekao mi je u poverenju, naginjui se blie i
stiavajui glas. A to se smrada tie... to zapravo jeste krv.
Ne od krokodila, rekla sam, podiui pogled.
Toliko cinizma u nekom tako mladom, tugovao je Rajmon. Dame i gospoda sa
dvora, na sreu, po prirodi imaju vie poverenja, mada poverenje nije neto to vam
prvo padne na pamet kada ovek pomisli na aristokrate. Ne, to je zapravo svinjska
krv, Madona, jer je do svinja mnogo lake doi nego do krokodila.
Mm, da, sloila sam se. Taj vas je sigurno mnogo kotao.
Na sreu, nasledio sam ga, kao i veliki deo mojih trenutnih zaliha, od
prethodnog vlasnika. Uinilo mi se da sam videla slabani treptaj nelagode u
dubini mekih crnih oiju, ali sam postala preosetljiva na detalje u ponaanju ljudi u
poslednje vreme, od posmatranja lica na zabavama ne bih li opazila tanane
nagovetaje koji bi mogli pomoi Dejmiju u njegovim manipulacijama.
Zdepasti mali vlasnik radnje se nagnuo jo blie, u poverenju sputajui ruku na
moju.
Vi ste profesionalac, zar ne?, pitao je. Moram da priznam, ne izgledate tako.
Prvi impuls mi je bio da otrgnem ruku, ali je njegov dodir bio udno prijatan;
prilino bezlian, neoekivano topao i utean. Pogledala sam u mraz koji je
obrubljivao okna prozora i pomislila sam da je to to; njegove ruke bez rukavica bile
su tople, to je vrlo neobino za ovo doba godine.
To zavisi iskljuivo od toga ta podrazumevate pod izrazom profesionalac,
rekla sam usiljeno. Ja sam iscelitelj.
Ah, iscelitelj? Zabacio je glavu onako u stolici, zainteresovano me
odmeravajui. Da, to sam pomislio. I nita vie? Ne bavite se predskazivanjem
sudbine niti ljubavnim napicima?
Osetila sam malu griu savesti, priseajui se dana kada sam putovala sa
Murtagom dok smo traili Dejmija kroz kotski Hajlends i kad sam predskazivala
sudbinu i pevala sa njim da bismo zaradili veeru kao par Cigana.
Nita slino, rekla sam, samo malo crvenei.
Niste profesionalni laov, ni sluajno, kazao je, odmeravajui me i uivajui.
Prava teta. U svakom sluaju, kako mogu sa zadovoljstvom da vam izaem u
susret, Madona?
Objasnila sam mu ta mi treba i on je mudro klimao dok je sluao, a gusta seda
kosa mu se klatila napred preko ramena. Nije nosio periku u svetilitu svoje radnje
niti je puderisao kosu. Ona je bila zaeljana unazad sa visokog, irokog ela i
padala je ravno kao tap na ramena, gde se naglo zavravala, kao da je iseena
tupim makazama.
Sa njim je doista bilo lako razgovarati jer je puno znao o primeni biljaka i
botanici. Skidao je teglice ovoga i onoga, istresao pomalo iz njih i drobio lie u
aku da ga pomiriem.
Na razgovor je prekinuo zvuk povienih glasova u prodavnici. Elegantno
obueni koija se naginjao preko tezge, govorei neto prodavaici. Ili tanije,
pokuavajui da kae neto. Na njegove kilave pokuaje uzvraala je bujica
iskvarenog provansalskog sa druge strane tezge. Izraavanje je bilo suvie
komplikovano da bih sve razumela, ali mi je uglavnom bio jasan tok njenih
primedbi. Neto to je ukljuivalo kupus i kobasice, i nije zvualo ba pohvalno.
Zamislila sam se o udnoj sklonosti Francuza da hranu ukljue u praktino svaki
razgovor, kada su se vrata radnje otvorila uz tresak. Koijau je pristiglo pojaanje
u liku nekakve persone sa puno rua i kamera.
Ah, promrmljao je Rajmon, zainteresovano zurei ispod moje ruke u dramu
koja se odvijala u radnji. Vikontesa dRambo.
Poznajete je? Prodavaica ju je oito poznavala jer je prestala sa napadima na
koijaa i povukla se nazad uz orman sa purgativima.
Da, Madona, rekao je Rajmon, klimajui. Ona je prilino skupa.
Videla sam na ta je mislio poto je pomenuta dama podigla oigledni razlog
razmirice, teglicu sa nekakvom biljkom u turiji, naciljala i bacila je prilino snano
u staklo jedne vitrine.
Tresak je istog asa uutkao mete. Vikontesa je uperila jedan dugaak, koat
prst u devojku.
Ti, rekla je glasom poput metalnih opiljaka, donesi mi crni napitak. I to
smesta.
Devojka je otvorila usta kao da hoe da se buni, a onda ih je, videvi da
vikontesa grabi jo jedan projektil, zatvorila i pobegla ka zadnjoj prostoriji.
Oekujui njen ulazak, Rajmon je sa uzdahom dohvatio neto iznad njegove glave
i stavio devojci u ruku im je ula.
Daj joj ga, rekao je sleui ramenima. Pre nego to polomi jo neto.
Dok se devojka bojaljivo vraala da isporui bocu, on se okrenuo ka meni,
kiselo se smekajui.
Otrov za rivalku, rekao je. Ili bar ona misli tako.
Oh?, kazala sam. A ta je u stvari? Gorka kora pasdrena?
Pogledao me je prijatno iznenaen.
Veoma ste dobri u ovome, rekao je. Prirodni talenat, ili vas je neko uio? Nije
vano. Odmahnuo je irokim dlanom, odbacujui tu temu. Da, tako je. Pasdren.
Rivalka e se sutra razboleti, vidljivo e patiti da bih zadovoljio vikontesinu elju
za osvetom i uverio je da je obavila dobru kupovinu, a onda e se oporaviti, bez
trajne tete, i vikontesa e oporavak pripisati intervenciji svetenika ili kontrainima
arobnjaka koga je angaovala rtva.
Mm, rekla sam. A teta naneta vaoj radnji? Kasno popodnevno sunce je
sijalo po krhotinama stakla na tezgi i po jednom srebrnjaku koji je vikontesa bacila
da bi platila.
Rejmon je klatio dlanom levo-desno, gestom kojim ovek oduvek pokazuje
okolianje.
Sve doe na svoje, mirno je rekao. Kada ona doe sledeeg meseca po
sredstvo za izazivanje pobaaja, zaraunau joj dovoljno ne samo da poravnam
tetu, ve i da napravim tri nove vitrine. A ona e platiti bez rasprave. Kratko se
nasmeio, ali bez onog raspoloenja koje je ranije pokazivao. Sve je u pravom
izboru vremena, razumete.
Bila sam svesna da crne oi znalaki prelaze preko moje figure. Jo se nije
poznavalo, ali sam bila prilino sigurna da on zna.
A da li lek koji ete vikontesi dati sledeeg meseca deluje?, upitala sam.
Sve je u pravom izboru vremena, odgovorio je opet, upitno savijajui glavu na
stranu. Dovoljno rano, i sve izae na dobro. Ali je opasno previe ekati.
Nota upozorenja u njegovom glasu je bila jasna, i ja sam mu se osmehnula.
Ne za mene, rekla sam. Tek da znam.
On se opustio.
Ah. Nisam tako ni mislio.
Kloparanje sa ulice oznailo je prolazak vikontesine srebrnoplave koije.
Koija je mahao i vikao dok su peaci bili prinueni da trkom bee u zaklon vrata i
uliica da ne bi bili zgaeni.
A la lanterne, promrmljala sam sebi u bradu. Retko kad mi je moj neobini
ugao posmatranja aktuelnih zbivanja pruao mnogo zadovoljstva, ali je ovo bila
jedna od situacija kada se to desilo.
Ne pitaj koga prozivaju na giljotinu, napomenula sam, okreui se prema
Rajmonu. Prozivaju tebe.
On je delovao pomalo zbunjeno.
Oh? U svakom sluaju, rekli ste da crni ranilist koristite za klistiranje? Ja lino
bih koristio beli.
Stvarno? A zato?
I bez daljeg pominjanja nedavne vikontesine posete, seli smo da dovrimo
zapoeti posao.
T
Raskoi Versaja
iho sam za sobom zatvorila vrata salona i na trenutak stajala mirno,
prikupljajui hrabrost. Pokuala sam da se oporavim dubokim udahom, ali to je
zbog tesnog korseta vie liio na zaguenu borbu za dah.
Dejmi je, zanet u nekoliko porudbina za prevoz, od tog zvuka kratko digao
pogled i sledio se, razrogaenih oiju. Usta su mu se otvorila, ali iz njih nije izaao
nikakav
Kako ti se dopada? Paljivo drei skute, ula sam u sobu njiui se kako me je
krojaka poduila, da pokaem tanune umetke svilenog plisea ubaene u nadsuknju.
Dejmi je zatvorio usta i trepnuo nekoliko puta.
To je... ah... crveno, zar ne?, napomenuo je.
Prilino. Sang-du-Christ, da budemo precizniji. Hristova krv, najmodernija
boja te sezone, ili su mi bar tako rekli.
To ne moe da nosi svaka ena, madam, proglasila je krojaka, reima malo
nejasnim jer su joj usta bila puna igala. Ali vi, sa takvom koom! Majko boija,
mukarci e vam puzati pod suknju cele veeri!
Ako neki pokua, zgaziu mu prste, rekla sam. To, na kraju krajeva, uopte nije
bio nameravani efekat. Ali sam htela da budem upadljiva. Dejmi me je terao da
dam da mi naprave neto ime u se isticati u guvi. Bez obzira na ranojutarnju
koprenu, kralj ga je oito zapamtio sa njegovog pojavljivanja na lever, pa smo
pozvani na bal u Versaj.
Trebae mi panja mukaraca s novcem, rekao je tada Dejmi, pravei unapred
planove sa mnom. A poto ja sam nemam ni visok poloaj ni veliku mo, to emo
ostvariti tako to e ih navesti da trae moje drutvo. Uzdahnuo je posmatrajui
me, nesporno ne ba glamuroznu u mojoj vunenoj spavaici.
A bojim se da u Parizu to znai da emo morati pomalo da izlazimo u visoko
drutvo i da se pojavljujemo na dvoru, ako se to uopte moe ostvariti.
Oni e znati da sam ja kot; bie prirodno da me ljudi pitaju za princa arlsa i da
li kotska jedva eka povratak Stjuarta. Tada ih mogu diskretno uveriti da bi veina
kota rado platila da se Stjuarti ne vrate mada nisam ba sklon da izjavim takvo
neto.
Da, bolje budi diskretan, sloila sam se. Ili bi Princ Lepi mogao da napujda
pse na tebe sledei put kad ode da ga poseti. U skladu sa svojim planom da bude
u toku sa arlsovim aktivnostima, Dejmi je svake nedelje iz oseaja dunosti
odlazio u malu kuu na Monmartru.
Dejmi se kratko nasmeio. Aha. Pa to se tie Njegove visosti i jakobitskih
sledbenika, ja lojalno podravam jakobitsku stvar. I dok god arlsa Stjuarta ne
primaju u dvor a mene primaju, anse da sazna ta tamo priam su male. Po pravilu,
jakobiti se u Parizu dre za sebe. Kao prvo, nemaju novca da se pojavljuju u
mondenskim krugovima. A mi imamo, zahvaljujui Daredu.
Dared se sloio iz oito sasvim razliitih razloga sa Dejmijevim predlogom
da proirimo obim Daredovog uobiajenog poslovnog provoda, tako da bi
francusko plemstvo i glave bogatih bankarskih familija mogli obijati na prag, da bi
tamo bili zavedeni i uukani rajnskim vinom, dobrim razgovorom, finom zabavom i
velikim koliinama kotskog viskija koji je u protekle dve nedelje Murtag sprovodio
preko Lamana i kopnom do naih podruma.
Njih privlai zabava ove ili one vrste, zna, rekao je Dejmi, skicirajui nae
planove na poleini plakata s poemom koja je podrugljivo opisivala aferu izmeu
grofa de Sevinjija i ene ministra poljoprivrede. Plemstvo se brine samo o prividu.
Za poetak im moramo ponuditi neto interesantno za gledanje.
Sudei po zapanjenom izrazu njegovog lica u ovom asu, napravila sam dobar
posao. Malo razmetljivo sam proetala, terajui ogromnu nadsuknju da se njie
poput zvona.
Nije loe, zar ne?, upitala sam. Vrlo upadljivo, u svakom sluaju.
On je konano pronaao svoj glas.
Upadljivo?, zakretao je. Upadljivo? Boe, mogu da vidim svaki tvoj
centimetar, sve do treeg rebra!
Zagledala sam se dole.
Ne, ne moe. Nisam to ja ispod ipke, ve postava od belog organdina.
Aha dobro, pa lii na tebe. Priao je blie, saginjui se da ispita korset. Virnuo
je u moj dekolte.
Hriste, mogu da ti vidim dole do pupka! Sigurno ne misli da tako ide na javno
mesto! Malo sam se nakostreila na to. Oseala sam se malice nervozno pred
generalno prikazivanje te haljine, bez obzira na pomodne skice koje mi je krojaica
pokazala. Ali me je Dejmijeva reakcija naterala na defanzivu, a time i u
pobunjenitvo.
Ti si mi rekao da treba da budem upadljiva, podsetila sam ga. A ovo
apsolutno nije nita u poreenju sa najnovijom modom na dvoru. Veruj mi, biu
olienje skromnosti u poreenju sa madam DPerinjon i kneginjom DRuen. Stavila
sam ruke na bokove i hladno ga odmerila. Ili hoe da se na dvoru pojavim u
zelenoj somotskoj haljini?
Dejmi je sklonio pogled sa mog dekoltea i stisnuo usne.
Mfm, rekao je, izgledajui to je mogue vie kotski.
Pokuavajui da naem nain za pomirenje, prila sam mu i uhvatila ga za miicu.
Hajde sad, rekla sam. Ti si i ranije bio na dvoru; sigurno zna kako se dame
oblae. Zna dobro da ovo nije ekstremno za te standarde.
Pogledao je u mene i osmehnuo se, pomalo postien.
Aha, rekao je. Da, to je istina. Samo... pa, ti si moja ena, Sasenah. Nisam
hteo da drugi mukarci gledaju tebe onako kako sam ja gledao te dame.
Nasmejala sam se i zagrlila ga, privlaei ga da me poljubi. On me je drao za
struk, palevi su mu nesvesno milovali mekou crvene svile koja je titila moj torzo.
Njegov dodir se premetao navie, klizei po glatkoj tkanini sve do zadnje strane
mog vrata. Drugom rukom je zgrabio meku oblinu moje dojke, natekle iznad korseta
koji ih je sputavao, ulno slobodne pod samo jednim slojem iste svile. Pustio ju je
konano i uspravio se, sumnjiavo odmahujui glavom. Pretpostavljam da e
morati da je nosi, Sasenah, ali za ime boga, budi oprezna.
Oprezna? Zbog ega?
Usta su mu se iskrivila u snudeni osmeh.
Gospode, eno, zar nema predstavu kako izgleda u toj haljini? Ona me tera da
te na licu mesta silujem. A ovi prokleti abari nemaju moju mo obuzdavanja. Malo
se namrtio. Ne bi mogla... da je malo pokrije gore?
Mahnuo je krupnom akom nejasno u pravcu ipkanog aboa, zakaenog iglom sa
rubinom. Nekakav... nabor ili neto? Maramica?
Mukarci, rekla sam mu, nemaju predstavu o modi. Ali ne brini. Krojaica
kae da tome slui lepeza. Rairila sam odgovarajuu ipkom obrubljenu lepezu,
gestom za koji mi je trebalo petnaest minuta da ga usavrim, i zavodljivo sam
zaleprala preko svojih grudi.
Dejmi je zamiljeno zatreptao na ovu predstavu, a onda se okrenuo da dohvati
moj ogrta iz garderobe.
Uini mi jednu uslugu, Sasenah, rekao je, ogrui teki somot preko mojih
ramena. Nai veu lepezu.
Sa gledita skretanja panje, haljina je predstavljala nesporni uspeh. to se tie
efekata na Dejmijev krvni pritisak, tu je bilo znatno dvosmislenije.
On se zatitniki zadravao kraj mog lakta, besno gledajui svakog mukarca koji
bi bacio pogled u mom pravcu, dok Analiz dMarijak, spazivi nas sa drugog kraja
prostorije, nije doleprala do nas. Njene prefinjene crte bile su iskrivljene u osmeh
dobrodolice. Osetila sam kako se osmeh ledi na mom licu. Analiz dMarijak bila je
Dejmijeva poznanica, tako je rekao iz vremena njegovog ranijeg boravka u
Parizu. A bila je i divna, armantna i izuzetno sitna.
Mon petit sauvage?, pozdravila je Dejmija. Ima neko sa kim mora da se
upozna. Nekoliko njih, zapravo. Nagnula je glavu kao keramika lutka u pravcu
grupe mukaraca, okupljenih oko ahovskog stola u uglu, koji su se strasno
raspravljali oko neega.
Prepoznala sam vojvodu od Orleana i erara Goblena, istaknutog bankara. Znai,
uticajna grupa.
Doi i igraj ah sa njima, insistirala je Analiz, sputajui svoju ruku lako kao
leptiri na Dejmijevu. To e biti dobro mesto da te sretne Njegovo velianstvo,
kasnije.
Oekivalo se da e se kralj pojaviti posle veere kojoj je prisustvovao, negde u
narednih sat ili dva. U meuvremenu, gosti su se etali, askajui, divei se slikama
na zidovima, flertujui iza lepeza, jedui komade mesa iz salamure i pitice, pijui
vino i nestajui u manje ili vie diskretnim intervalima u udne male zavesama
odeljene nie. One su bile pametno uklopljene u lamperiju soba tako da ste ih jedva
zapaali, osim ako niste bili dovoljno blizu da ujete zvuke iz njih.
Dejmi je oklevao, a Analiz je navalila malo jae.
Hajde ovamo, insistirala je. Nita ne brini za svoju damu, dobacila je
pohvalan pogled na moju haljinu, nee dugo ostati sama.
Toga se i plaim, promrmljao je Dejmi sebi u bradu. U redu, onda, nakratko.
Privremeno se oslobodio od Analiz i sagnuo se da mi apne u uvo.
Ako te naem u nekoj od onih nia, Sasenah, taj mukarac je mrtav. A to se tebe
tie... Ruka mu se nervozno trgla u pravcu pojasa s maem.
Oh, ne, nee, rekla sam. Zakleo si se nad svojim bodeom da me nikada vie
nee tui. Kolika je vrednost svetog elika, eh?
Uz puno oklevanja, usne su mu se razvukle u osmeh.
Ne, neu da te bijem, koliko god to eleo.
Dobro. ta onda namerava da uini?, upitala sam zadirkujui ga.
Smisliu ve neto, odgovorio je pomalo sumorno. I ne znam ta e to biti, ali
ti se nee dopasti.
Uz poslednji besni pogled okolo i vlasniko stezanje mog ramena, dopustio je
Analiz da ga odvede, kao mali, ali oduevljeni brodi koji vue veliki lep.
Analiz je bila u pravu. Kako ih vie nije terao Dejmi svojim mrkim pogledima,
dvorski dentlmeni su se sjatili oko mene kao papagaji na zrele grenadile.
Neprekidno su mi ljubili ruku i zadravali je tren due, upuivali mi desetine
laskavih komplimenata i bez prestanka donosili ae aromatinog vina. Ve posle
pola sata noge su poele da me bole. A i lice, od smekanja. I ruka, od mahanja
lepezom.
Morala sam da priznam da sam bila zahvalna Dejmiju to je bio nepokolebljiv u
pogledu lepeze. Posluala sam ga i ponela najveu koju sam imala, veliku oko
trideset centimetara i oslikanu neim to je trebalo da predstavlja kotske jelene
kako skau kroz ikaru. Dejmi je bio kritian prema umetnikim dometima, ali mu
se dopala veliina. Graciozno mahanjem rasterujui panju nekog vatrenog mladog
oveka u purpurnom odelu, tu stvar sam nenametljivo rairila ispod brade da mi ne
upadaju mrvice dok sam grickala komadi tosta sa lososom.
I ne samo mrvice tosta. Dok je Dejmi, sa svog povoljnog poloaja trideset
centimetara iznad moje glave, tvrdio da moe da mi vidi pupak, on je bio prilino
zaklonjen od pogleda francuskih udvaraa, od kojih je veina bila nia od mene. Sa
druge strane...
esto sam uivala da se ugnezdim na Dejmijeve grudi i nos udobno smestim u
udubljenje u sredini. Nekoliko niih i odvanijih dua meu mojim oboavaocima
izgleda da su bili skloni da pokuaju neto slino pa sam neprestano bila zauzeta
maui lepezom dovoljno snano da im uvojke oduvam sa lica, a ako ih ni to ne bi
obeshrabrilo, naglo bih skupila lepezu i kucnula ih njom po glavi.
Predstavljalo je pravo olakanje kada se sluga na ulazu iznenada uspravio i
odrecitovao: Sa Majest, Le Roi Louis!
Mada je mogue da kralj ustaje u zoru, oito je blistao nou. Ne mnogo vii od
mojih sto ezdeset osam centimetara, Luj je uao sa dranjem mnogo krupnijeg
oveka, kratko pogledao levo i desno, graciozno klimajui u odgovor svojim
poklonjenim podanicima.
E ovo je, pomislila sam odmeravajui ga pogledom, znatno blie mojoj predstavi
kako kralj treba da izgleda. Ne naroito zgodan, ali se ponaao kao da to jeste; taj
utisak nije pojaavalo samo bogatstvo njegove odee, ve i stav onih oko njega.
Nosio je najnoviju unazad zaeljanu periku, a sako mu je bio od plia, izvezen
stotinama nestanih svilenih leptira. Bio je useen na sredini da bi se video prsluk
od pune krem svile sa dijamantskom dugmadi, u skladu sa kopama u obliku leptira
na njegovim cipelama.
Tamne, zamaskirane oi su nemirno preletale po masi, i arogantni burbonski nos
se podigao kao da hoe da onjui ima li ega zanimljivog.
Obuen u kilt i pled, ali sa sakoom i prslukom od krute ute svile i sa plamenom
kosom putenom do ramena, jednom pletenicom sa strane po drevnom kotskom
obiaju, Dejmi se sigurno kvalifikovao kao neto takvo. Bar sam ja mislila da je
Dejmi bio taj koji je privukao kraljevu panju, kada je Le Roi Louis namerno
promenio pravac i skrenuo ka nama, razmiui guvu ispred sebe kao talase Crvenog
mora. Madam Nesl de laTurel, koju sam prepoznala sa prethodne zabave, pratila ga
je na malom rastojanju kao un.
Zaboravila sam na crvenu haljinu; Njegovo velianstvo se zaustavilo tano
ispred mene i ekstravagantno se naklonilo, sa rukom preko pojasa.
Chre Madame?, rekao je. Pravo nam je zadovoljstvo!
ula sam Dejmijev duboki udah, a onda je on istupio i poklonio se kralju.
Mogu li da predstavim svoju suprugu, Vae velianstvo moju ledi Broh
Tuaraha? Izdigao se i zakoraio nazad. Privuena brzim mahanjem Dejmijevih
prstiju, zurila sam u njega trenutak ne razumejui, pre nego to sam iznenada shvatila
da mi daje znak da napravim kniks.
Automatski sam se sagnula, muei se da pogled zadrim na podu i pitajui se
gde li u gledati kad opet podignem glavu. Madam Nesl de la Turel je stajala odmah
iza Luja, posmatrajui upoznavanje uz pomalo dosade na licu. Glasine su govorile
da je Nesl trenutna Lujeva miljenica. Ona je, prema vaeoj modi, nosila haljinu
seenu ispod grudi, sa malo izuzetno providne gaze koja je tu oito bila zbog vaee
mode poto ni sluajno nije mogla ni da zgreje ni da neto sakrije.
Ali ni haljina ni pogled koji je otkrivala nisu me iznervirali. Grudi Nesl, mada
poprilino velike, prijatnih proporcija i sa velikim smeim areolama na vrhu, bile
su dalje ukraene parom dragulja na bradavicama koji su ih potiskivali u neto
beznaajno. Dva dijamantima optoena labuda sa oima od rubina pruala su
vratove jedan prema drugom, ljuljajui se nesigurno na svojim zlatnim iglicama.
Izrada je bila vrhunska i materijali zapanjujui, ali je injenica da su zlatne alke
prolazile kroz njene bradavice bila ono od ega sam htela da se onesvestim. Same
bradavice su bile prilino ozbiljno prevrnute, ali su tu injenicu skrivali ogromni
biseri koji su pokrivali obe, visei sa zlatnog lania koji je imao lukove sa glavne
alke.
Podigla sam se, zajapurena u licu i kaljui uspela da se izvinim i utivo se
nakaljala u maramicu dok sam uzmicala. Osetila sam neije prisustvo iza sebe i
zaustavila se taman na vreme da ne lupim u Dejmija, koji je kraljevu ljubavnicu
posmatrao otvoreno ni ne pretvarajui se da je taktian.
Ona je rekla Mari dArbanvil da joj je to buenje obavio majstor Rajmon,
izgovorila sam u pola glasa. Njegov fascinirani pogled se nije pokolebao.
Da li i ja treba da zakaem?, upitala sam. Pretpostavljam da bi mi to uinio
ako mu dam recept za tonik od kima.
Dejmi je konano pogledao u mene. Uzimajui me za lakat, poveo me je prema
nii sa osveenjem.
Ako samo bude razgovarala sa majstor Rajmonom opet, procedio je kroz
zube, ja u probuiti njega svojim zubima.
Kralj je dotle ve otiao prema Apolonovom salonu, a prostor koji je ostao iza
njegovog prolaska brzo su ispunili drugi koji su dolazili iz sobe za veeru. Videvi
da je Dejmiju skrenuta panja razgovorom sa msje eneom, glavom bogate
brodovlasnike porodice, kriom sam potraila mesto gde mogu naas da skinem
cipele.
Jedna nia je bila nadomak i, sudei po zvucima, prazna. Poslala sam jednog
oboavaoca koji se zadrao kraj mene da donese jo vina, a onda, uz brz pogled
naokolo, kliznula u niu.
Bila je nametena prilino sugestivno kau, stoi i dve stolice prikladnije za
odlaganje odee nego za sedenje na njima, pomislila sam kritiki. Ipak sam sela,
skinula cipele i sa uzdahom olakanja pruila noge na drugu stolicu.
Tiho zveckanje prstenova na kojima je visila zavesa znailo je da moj odlazak
ipak nije proao nezapaeno.
Madam! Konano smo sami!
Da, najzad, rekla sam uzdahnuvi. Bio je to jedan od bezbrojnih grofova,
pomislila sam. Ili ne, ovaj je bio vikont; neko mi ga je predstavio ranije kao vikonta
De Ramboa. Jedan od onih niskih. inilo mi se da se priseam njegovih svetlucavih
malih oiju kako zadivljeno sijaju ka meni ispod ivice moje lepeze.
Ne gubei vreme, veto je seo u drugu stolicu, podiui moja stopala sebi u krilo.
Stegao je moje prste u svilenim arapama uz svoje prepone.
Ah, ma petite! Takva prefinjenost! Vaa lepota me izluuje!
Pomislila sam da je sigurno tako im misli da su moja stopala naroito
prefinjena. Podigao je jedno do svojih usana i poeo da mi gricka prste.
Cest un cochon qui vit dans La ville, cest un cochon qui vit...
Trgnula sam stopalo iz njegovog stiska i urno ustala, mada su me prilino
ometale debele podsuknje.
Kada ve govorimo o cochonima koji ive u gradu, rekla sam prilino
nervozno, mislim da se mom muu nimalo ne bi dopalo da vas nae ovde.
Vaem muu? Pah!, nehajno je mahnuo rukom. On e biti zauzet neko vreme,
siguran sam. A dok make nema... priite mi, ma petite souris; pustite me da vas
ujem malo kako ciite.
Verovatno u nameri da se ojaa pred okraj, vikont je izvadio emajliranu
burmuticu iz depa, veto posipajui crtu tamnih zrna du svoje nadlanice, a zatim ih
je prefinjeno usisao nozdrvama.
Duboko je udahnuo dok su mu oi blistale od iekivanja, a onda cimnuo glavom
kada je zavesa naglo trgnuta u stranu uz zveket bronzanih prstenova. Poto mu je taj
upad omeo panju, vikont je prilino energino kinuo pravo u moje grudi.
Kriknula sam.
Vi gnusni ovee!, rekla sam i mlatnula ga preko lica skupljenom lepezom.
Vikont je zateturao unazad, sa suzama u oima. Sapleo se na moje velike cipele
koje su leale na podu i glavom napred pao u Dejmijevo naruje.
Pa, jesi privukao izvesnu panju, konano sam rekla.
Bah, rekao je. Onaj salaud je imao sree to mu nisam otkinuo glavu i naterao
ga da je proguta.
To bi nesporno bilo interesantno za gledanje, suvo sam se sloila. Mada je i
ubacivanje u fontanu bilo gotovo podjednako dobro.
Podigao je pogled i nesigurno se osmehnuo.
Aha. Na kraju krajeva, nisam ga udavio.
Verujem da vikont ceni tvoje obuzdavanje.
Opet je frknuo. Stajao je nasred dnevne sobe, u delu malog appartement u palati,
koju nam je kralj, kada je konano prestao da se smeje, dodelio insistirajui da ne
treba da putujemo nazad za Pariz noas.
Na kraju krajeva, mon chevallier, rekao je odmeravajui krupnu Dejmijevu
figuru koja se cedila na terasi, nimalo nam se ne bi dopalo da se prehladite. Sasvim
sam siguran da bi dvor bio uskraen za mnogo zabave u tom sluaju, a madam mi
nikada ne bi oprostila. Zar ne, duo? Pruio je ruku i veselo utinuo madam De la
Turel za bradavicu.
Njegova ljubavnica je delovala pomalo iznervirano, ali se posluno nasmeila.
Zapazila sam, meutim, da se nakon to joj je kralj omeo panju, njen pogled
zadrao na Dejmiju. Pa, bio je impresivan, moram da priznam, dok je stajao cedei
se na svetlosti svea sa odeom zalepljenom za telo. to ne znai da mi se dopalo
to ona to radi.
On je skinuo mokru koulju i bacio je u natopljenu gomilu. Izgledao je jo bolje
bez nje.
A to se tebe tie, rekao je, odmeravajui me zloslutno, zar ti nisam rekao da
se kloni tih nia?
Jesi. Ali izuzev toga, go Linkoln, kako vam se dopala predstava?, utivo sam
upitala.
ta? Zurio je u mene kao da sam naisto izgubila razum.
Nije vano; to je malo izvan tvog domaaja. Samo sam htela da pitam da li si
sreo nekog korisnog pre nego to si doao da brani svoja brana prava.
On je energino protrljao kosu pekirom koji je pokupio pored umivaonika. Oh,
da. Igrao sam partiju aha sa msje Divernijem. A i pobedio sam ga, i razbesneo.
Oh, to zvui obeavajue. A ko je msje Diverni?
Dobacio mi je pekir, cerei se. Francuski ministar finansija, Sasenah.
Oh. I ti si zadovoljan zato to si ga razbesneo?
On je bio besan na sebe jer je izgubio, Sasenah, objasnio je Dejmi. Nee se
smiriti dok me ne pobedi. Svratie do kue u nedelju da opet igramo.
Oh, lepo izvedeno!, rekla sam. A usput ga moe uveriti da su perspektive
Stjuarta vrlo nejasne i uveriti ga da Luj ne eli da im finansijski pomae ni uprkos
roakim vezama.
Klimnuo je glavom, rukama eljajui mokru kosu. Vatra jo nije bila upaljena pa
je malo zadrhtao.
Gde si nauio da igra ah?, znatieljno sam upitala. Nisam ni znala.
Nauio me je Kolam Makenzi, rekao je. Kada mi je bilo esnaest godina i
kada sam proveo jednu godinu u zamku Leoh. Imao sam uitelje za francuski,
nemaki, matematiku i slino, ali sam odlazio gore u Kolamovu sobu svake veeri
da jedan sat igramo ah. Mada mu obino nije trebao ceo sat da me pobedi, dodao
je snudeno.
Nije ni udo to si dobar, kazala sam. Dejmijev ujak Kolam, rtva teke
bolesti koja mu je uskratila skoro svu pokretljivost, to je nadoknaivao mozgom koji
bi postideo i Makijavelija.
Dejmi je ustao i raskopao pojas sa sabljom, fiksirajui me pogledom. Nisam
siguran da znam ta si to naumila, Sasenah. Time to onako menja temu i ulaguje
mi se kao kurtizana. Zar ti nisam rekao za one nie?
Rekao si da ne namerava da me bije, podsetila sam ga, sedajui na stolicu
podalje, tek da budem sigurnija.
Opet je frknuo, bacio pojas na komodu i spustio kilt pored natopljene koulje.
Da li ti liim na mukarca koji bi tukao enu koja eka bebu?, upitao me je.
Sumnjiavo sam ga odmerila. Sasvim go, sa umrenom riom kosim i belim
oiljcima jo vidljivim na telu, izgledao je kao da je upravo iskoio sa vikinkog
broda i na umu ima samo haranje i silovanje.
Zapravo, izgleda spreman na sve, rekla sam mu. A to se nia tie, da, rekao
si mi. Verovatno je trebalo da odem napolje da bih izula cipele, ali kako sam mogla
da znam da e me idiot otpratiti i poeti da mi gricka none prste? A ti, ako ne
namerava da me bije, ta si onda smislio? vrsto sam zgrabila rukohvate na
stolici.
Legao je na krevet i iscerio mi se.
Skidaj tu kurvinsku haljinu, Sasenah, i doi u krevet.
Zato?
Ne mogu da te izmlatim niti da te potopim u fontanu. Slegnuo je ramenima.
Mislio sam da te gadno izgrdim, ali ini mi se da ne mogu dovoljno dugo da
zadrim oi otvorene. Uasno je zevnuo, a onda trepnuo i opet mi se iscerio.
Podseti me da to obavim ujutru, eh?
Je li bolje? Dejmijeve tamnoplave oi su bile zamagljene od brige. Da li je
normalno da ti toliko bude muka, Sasenah?
Odgurnula sam kosu sa svojih oznojenih slepoonica i vlanim pekirom tapkala
lice.
Ne znam da li je normalno, slabano sam rekla, ali verujem da jeste. Nekim
enama je muka sve vreme. To ba i nije bila prijatna pomisao u tom trenutku.
Dejmi je pogledao, ne u veselo obojeni sat na stolu ve, kao i obino, kroz
prozor u sunce.
Osea li se dovoljno dobro da side na doruak, Sasenah, ili treba da kaem
sobarici da ti donese neto na posluavniku?
Ne. Sad sam prilino dobro. I bila sam. udno je kako to ide sa jutarnjom
mukom. im bi neumoljiva munina zavrila sa mnom, oseala sam se savreno
dobro. Pusti samo da isperem usta.
Dok sam se naginjala nad lavor i putala da mi hladna voda tee preko lica,
zaulo se kucanje na vratima apartmana. Verovatno su nekog slugu poslali do kue u
Pariz da nam donese istu odeu, pomislila sam.
Meutim, na moje iznenaenje bio je to neki dvorjanin sa pismenim pozivom na
ruak.
Njegovo velianstvo danas rua sa nekim engleskim plemiem, objasnio je
dvorjanin, koji je tek stigao u Pariz. Njegovo velianstvo je pozvalo nekoliko
istaknutih engleskih trgovaca iz grada na ruak da bi Njegovoj visosti vojvodi
obezbedilo drutvo njegovih zemljaka. A neko je naglasio Njegovom velianstvu da
je madam vaa supruga engleska ledi, takoe, i da bi je zato trebalo pozvati.
U redu, rekao je Dejmi nakon to me je kratko pogledao. Moete preneti
Njegovom velianstvu da e nam biti ast da ostanemo.
Ubrzo potom je stigao Murtag, naduren kao i uvek, i doneo istu odeu i moju
medicinsku kutiju koju sam zatraila. Dejmi ga je odveo u dnevnu sobu da mu da
instrukcije za taj dan, dok sam ja urno navlaila haljinu, prvi put alei to sam
odbila da imam linu slukinju. Veito neposluna, moja kosa je bila jo gora od
spavanja u zagrljaju krupnog mokrog kota; upetljani pramenovi su virili na sve
strane, opirui se svim pokuajima da budu obuzdani etkom ili eljem.
Konano sam se pojavila, zajapurena i ljuta od napora, ali sa kosom koja je ipak
podseala na urednu frizuru. Dejmi me je pogledao i promrmljao sebi u bradu neto
o jeevima, ali kako to nije nailo na razumevanje bio je dovoljno razuman da uuti.
etnja kroz cvetne leje i po vrtovima palate pomogla mi je da povratim
staloenost. Veina drvea je jo bila bez lia, ali je dan bio neoekivano topao za
kasni mart i napupele granice su bile zelene i miriljave. Gotovo da ste mogli da
osetite kako se sokovi penju u visoke kestenove i topole koji su oiviavali staze i
zaklanjali bele mermerne kipove.
Zastala sam pored statue poluobuenog oveka sa groem u kosi i frulom na
usnama. Velika svilenkasta koza je gladno grickala groe koje je u slapovima
padalo sa mermernih pregiba draperije.
Ko je ovo?, upitala sam. Pan?
Dejmi se nasmeio i odmahnuo glavom. Bio je obuen u stari kilt i iznoeni ali
udobni sako, ali je meni izgledao znatno bolje nego luksuzno doterani dvorjani koji
su pored nas prolazili u grupama i razgovarali.
Ne, mislim da postoji Panov kip u blizini, ali ovo nije taj. To je jedno od etiri
ovekova raspoloenja.
Deluje prilino raspoloeno, rekla sam, gledajui nasmejanog kozinog
prijatelja.
Dejmi se nasmejao.
A ti si lekar, Sasenah! Ne raspoloenja u tom smislu. Zna li koja etiri tipa
karaktera postoje? Ovaj ovde je sangvinik, pokazao je na sviraa frule, a zatim niz
stazu, a tamo je melanholik. To je bio visok ovek u nekakvoj togi koji je drao
otvorenu knjigu.
Dejmi je pokazao preko staze. A tamo je kolerik, nag i miiav mladi koji se
nesporno zlokobno mrtio, ne obazirui se na mermernog lava koji se spremao da ga
pametno ugrize za nogu, i tamo je flegmatik.
Da li je mogue, sveca mu? Flegmatik, bradati gospodin sa skinutim eirom i
rukama prekrtenim preko grudi, imao je kornjau kraj nogu.
Hm, prokomentarisala sam.
Zar u tvoje vreme lekari ne ue o tipovima karaktera?, znatieljno je upitao
Dejmi.
Ne, rekla sam. Umesto toga imamo klice.
Stvarno? Klice, rekao je za sebe, iskuavajui tu re, prevrui je preko jezika
uz kotsko kotrljanje slova, tako da je delovala krajnje opasno. Klice. A kako te
klice izgledaju?
Podigla sam pogled u olienje Amerike, privlanu devu sa pernatom suknjom i
eirom, i sa krokodilom pred nogama.
Ni sluajno ne bi dale ovako ivopisne kipove, rekla sam.
Krokodil kod Amerikinih nogu podsetio me je na prodavnicu majstora Rajmona.
Da li si stvarno mislio ono da ne eli da odlazim kod majstora Rajmona?,
upitala sam. Ili samo ne eli da probuim bradavice?
Sasvim je sigurno da ne elim da probui bradavice, odluno je rekao,
hvatajui me za lakat i pourujui me, da mi gole Amerikine grudi ne daju neku
inspiraciju. Ali ne elim ni da odlazi kod majstor Rajmona. O njemu se svata
govorka.
U Parizu se o svakome neto govorka, primetila sam, i spremna sam da se
kladim da majstor Rajmon zna sve te glasine.
Dejmi je potvrdno klimnuo. Kosa mu je svetlucala na slabom prolenom suncu.
Oh, da, oekujem da je tako. Ali mislim da sve potrebno mogu da saznam u
kafanama i salonima. Za majstora Rajmona kau da je u sreditu izvesnih krugova,
ali to nisu simpatizeri jakobita.
Stvarno? A kojih onda?
Kabalista i okultista. Vetica, moda.
Dejmi, nisi valjda ozbiljno zabrinut zbog vetica i demona?
Stigli smo do dela vrtova poznatog kao zeleni tepih. Ovako rano s prolea,
zelenilo ogromnog travnjaka bilo je samo blede nijanse, ali su ljudi lekarili po
njemu, koristei redak topao dan.
Ne zbog vetica, ne, konano je odgovorio, nalazei mesto blizu ive ograde
od forzicija i sedajui na travu. Moda zbog grofa Sen ermena.
Prisetila sam se kako su izgledale tamne oi grofa Sen ermena u Avru i
zadrhtala, uprkos suncu i vunenom alu na sebi.
Misli li da je povezan sa majstor Rajmonom?
Dejmi je slegnuo ramenima. Ne znam. Ali si mi ti rekla za glasine o Sen
ermenu, zar ne? A ako je majstor Rajmon deo tog kruga onda mislim da treba da
se dri avolski daleko od njega, Sasenah. Uputio mi je pomalo kiseo osmeh. Na
kraju krajeva, ne bih voleo da te opet spasavam od spaljivanja.
Senke ispod drvea su me podsetile na hladni mrak lopovske rupe u Krejnsmuiru
pa sam uzdrhtala i prila blie Dejmiju, vie na sunce.
I ja bih radije da to ne mora.
Golubovi su se meusobno udvarali na travi ispred rascvetanog buna forzicije.
Dame i gospoda sa dvora su obavljali sline aktivnosti na stazama po vrtu s
kipovima. Najvea razlika je bila u tome to su golubovi to radili manje buno.
Neki ovek u odelu od akvamarinske svile uo se iza naeg mesta za odmor, u
bunim ispadima povodom boanskog komada prethodne veeri. Tri dame sa njim,
mada ne tako spektakularne, kao jeka su ponavljale njegovo miljenje.
Izvrsno! Zaista izvrsno, kakav glas ima La Couelle!
Oh, izvrsno! Da, predivno!
Fantastino, fantastino! Izvrsno je jedini izraz za to!
Oh, da, izvrsno!
Glasovi su sva etiri pitali kao kad se ekser izvlai iz drveta. Nasuprot
tome, gospodin golub koji je pravio okret nekoliko metara od mog nosa, isputao je
nisko i melodino gugutanje koje se iz duboke ljubavnike tutnjave dizalo u laki
zviduk kako je napumpavao grudi i neprestano se klanjao, polaui svoje srce
najdraoj dami koja je za sada delovala kao da je to ne impresionira.
Pogledala sam dalje od goluba prema dvorjaninu u akvamarinskoj svili, koji je
pourio da dohvati ipkom obrubljenu maramicu koju je kao mamac izazovno
ispustila neka od njegovih dotadanjih drubenica.
Dame ga zovu LAndouille, napomenula sam. Pitam se zato.
Dejmi je pospano zabrundao i otvorio jedno oko da pogleda dvorjanina koji je
odlazio. Mm? Oh, Kobasica. To znai da ne moe oku da zadri u pantalonama.
Zna tu sortu... dame, sluge, kurtizane, paevi. Kuni psi, takoe, ako su glasine
tane, dodao je, kiljei u pravcu nestale akvamarinske svile, odakle se
pribliavala neka dvorska dama sa paperjastim belim svenjem zastitniki zguranim
pred njene izdane grudi. Nepromiljeno je to. Ja ne bih svog rizikovao blizu ovih
opakih lopti.
Svog oku?, pitala sam, zabavljajui se. ula sam da ga zovu patka, tu i tamo.
A Jenkiji su, iz nekog nejasnog razloga, svoje zvali kita. Jednom sam pacijenta koji
me je zadirkivao nazvala pametna kita, a on zamalo da iskida avove koliko se
smejao.
Smejao se i Dejmi, pruajui se sa uivanjem na toplom prolenom suncu.
mirnuo je jednom ili dvaput i prevrnuo se, cerei mi se.
I ti slino deluje na mene, Sasenah, rekao je. Sklonila sam mu kosu sa ela,
ljubei ga meu oi.
Zato mu mukarci nadevaju imena?, upitala sam. Don Tomas, hou da
kaem. Ili oka, to mu doe isto. ene to ne rade.
Ne rade?, upitao je Dejmi zainteresovano.
Ne, naravno da ne rade. Pre bih svoj nos nazvala Dejn.
Grudi su mu se dizale i sputale od smeha. Prevrnula sam se na njega, uivajui u
divnom oseaju dok je bio ispod mene. Pritisnula sam kukovima nanie, ali su
slojevi podsuknji dovoljno smetali pa je to ispao samo gest.
Pa, logino je rekao Dejmi, tvoja ne ide gore-dole sama od sebe, ako nita
drugo, niti se die nezavisno od tvojih elja po tom pitanju. Bar koliko ja znam,
dodao je, upitno podiui jednu obrvu.
Ne, ne radi to, hvala bogu. Pitam se da li Francuzi svoje zovu Pjer, rekla sam,
dobacujui pogled kicou koji je prolazio obuen u tanko odelo od zelenog plia.
Dejmi je prasnuo u smeh koji je oterao golubove iz buna forzicije. Odleprali
su u besnoj gomili, rasipajui usput pramenove sivog perja. upavi beli psi koji je
do tada zadovoljno dremao u naruju vlasnice kao smotani ilim, probudio se i
odmah se prisetio svojih dunosti. Iskoio je iz svog toplog gnezda kao ping-pong
loptica i odgalopirao u energinu poteru za golubovima, luaki lajui, a vlasnica je
ila iza njega i slino se ponaala.
Ne bih znao, Sasenah, rekao je kada se oporavio dovoljno da obrie suze iz
oiju. Jedini Francuz koga sam ikada uo svog je zvao or.
or rekla sam dovoljno glasno da privuem panju grupice dvorjana u
prolazu. Jedan nizak ali ivahan primerak u dramatino crnom satenskom odelu
preseenom belim, zastao je i duboko se poklonio, briui zemlju pred mojim
nogama svojim eirom. Jedno oko mu je jo uvek bilo zatvoreno od otoka, i modri
oiljak se video na njegovom nosu, ali mu je stil bio besprekoran.
A votre service, Madame, rekao je.
Jo bih i uspela da nije bilo prokletih slavuja. Salon je bio vru i pretrpan
dvorjanima i posmatraima, a jedan od midera na mojoj haljini se odvezao i zlobno
me ubadao ispod levog bubrega svaki put kada bih udahnula. Patila sam od najgore
nezaobilazne boljke u trudnoi, potrebe da uriniram svakih nekoliko minuta. Pa ipak,
moda bih uspela. Odlazak pre kralja bio je ozbiljno naruavanje pravila lepog
ponaanja, mada je ruak bio prilino neobavezan u poreenju sa formalnim
veerama uobiajenim za Versaj ili sam bar tako ja to shvatila. Neobavezan je,
meutim, relativan pojam.
Istina, bilo je tu samo tri vrste zainjene salamure, ne osam. I jedna supa, bistra i
ne gusta. Srnetina je bila samo isprena, ne spremljena en brochette, a riba, mada
ukusno poirana u vinu, sluena je iseena u oiene komade, a ne cela da pliva u
moru pihtija punjenih raiima.
Kao da ga frustrira tolika rustina jednostavnost, jedan od glavnih kuvara je
spremio armantno predjelo gnezdo, lukavo napravljeno od rezanaca, ukraeno
pravim granicama rascvetale jabuke, na ijoj su ivici stajala dva slavuja, oguljena i
ispeena, napunjena jabukom i cimetom, a onda vraena u svoje perje. A u gnezdu je
bila cela porodica ptia, siuni komadi rairenih krila, smei i hrskavi, a nena
koa bila im je glazirana medom, dok su pocrnela usta bila otvorena da pokau samo
malice da je unutra nadev sa bademima.
Posle trijumfalnog kruga oko stola da se razmee time uz mrmljanjem izraeno
divljenje svud okolo elegantno jelo je stavljeno pred kralja koji se okrenuo od
svog razgovora sa madam De la Turel dovoljno dugo da trpne jednog ptia i strpa
ga u usta.
Krc, krc, krc, radili su Lujevi zubi. Kao hipnotisana posmatrala sam kako se gre
miii grla i oseala kao da mi koice klize niz drelo. Smei prsti su nehajno
posegli za jo jednom bebom.
U tom asu sam zakljuila da verovatno postoje gore stvari od uvrede Njegovog
velianstva time to u otii od stola, pa sam zbrisala.
Kada sam se digla sa kolena usred nekog bunja koji minut kasnije, ula sam neki
zvuk iza lea. Oekujui da sretnem pogled opravdano iznerviranog batovana, s
oseanjem krivice sam se okrenula i susrela se sa pogledom besnog supruga.
Prokletstvo, Kler, mora li to uvek da radi?, pitao me je.
Ukratko da, rekla sam, umorno klonuvi na rub ukrasne fontane. Ruke su mi
bile vlane pa sam njima prela preko suknje. Misli li da sam to uradila zabave
radi? Oseala sam se razuzdano pa sam zamurila, pokuavajui da povratim
ravnoteu pre nego to upadnem u fontanu.
Iznenada se jedna ruka nala na poleini mog vrata pa sam napola legla a napola
pala kada je seo iza mene i prihvatio me.
Oh, boe. ao mi je, mo duinne. Da li si u redu, Kler?
Odgurnula sam se dovoljno da pogledam u njega i nasmeila sam se.
Dobro sam. Samo mi se malo vrti u glavi, nita vie. Pruila sam ruke navie i
pokuala da ispravim duboku boru zabrinutosti na njegovom elu. On je uzvratio
osmeh, ali je ta bora ostala, tanak uspravan pregib izmeu debelih peanih krivina
njegovih obrva. On je pokvasio ruku u fontani i preao njom preko mojih obraza.
Mora da sam izgledala vrlo bledo.
Izvini, dodala sam. Stvarno, Dejmi. Nisam mogla da se obuzdam.
Njegova vlana ruka mi je stegla zadnju stranu vrata u znak podrke, snana i
postojana. Fini mlaz iz usta izbeenog delfina kvasio mi je kosu.
Oh, ne brini za mene, Sasenah. Nisam mislio da praskam na tebe. Samo...
Napravio je bespomoan gest jednom rukom. Samo sam se oseao kao najgora
budala. Vidim te u jadima i znam da sam ja kriv za to, a ne postoji ni najmanja
sitnica koju mogu da uinim da bih ti pomogao. Pa onda umesto sebe krivim tebe i
ponaam se besno i reim na tebe... zato mi jednostavno ne kae da se nosim do
avola, Sasenah? izletelo mu je.
Smejala sam se dok me bokovi nisu zaboleli pod tesnim miderom, drei se za
njegovu ruku.
Idi do avola, Dejmi, konano sam rekla briui oi. Idi pravo u pakao. Ne
proputaj zeleno svetlo. Nemoj da pokupi dvesta dolara. Eto. Da li se sad osea
bolje?
Aha, oseam se, rekao je i izraz lica mu se razvedrio. Kad pone da pria
luckasto, znam da ti je dobro. Da li se osea bolje, Sasenah?
Da, rekla sam, sedajui i poinjui da zapaam svoje okruenje. Imanje Versaja
je bilo otvoreno za javnost i male grupe trgovaca i radnika su bile udno pomeane
sa jarkim bojama odee plemia, a svi su uivali u lepom vremenu.
Iznenada su se oblinja vrata prema terasi naglo otvorila, rasipajui kraljeve
goste u vrt da askaju. Egzodus sa ruka je uvean novom delegacijom koja je oito
upravo istresena iz dve velike koije koje sam videla kako prolaze rubom vrta
prema udaljenim talama.
Bila je to velika grupa ljudi, mukaraca i ena, skromno obuenih u poreenju sa
jarkim bojama dvorjana oko njih. Moju panju, meutim, nije privukao njihov
izgled, ve zvuci. Francuski, kada ga pria mnogo ljudi na daljinu veoma podsea na
gakanje pataka i gusaka zbog onih svojih nazalnih elemenata. Engleski, sa druge
strane, ima sporiji tempo i znatno manje podizanja i sputanja intonacije. Kada se
govori na udaljenosti i ne mogu se razabrati pojedinani glasovi, ima grubu ali
prijatnu monotoniju lajanja ovara. A opti utisak masovnog egzodusa koji je iao u
naem smeru bio je gakanje gusaka koje na pijacu tera opor pasa.
Engleska postava je stigla sa izvesnim zakanjenjem. Nema sumnje da su taktino
oterani u vrt dok kuhinjsko osoblje urno sprema jo jednu veeru i ponovo
postavlja ogromni sto za njih.
Znatieljno sam pogledom prela grupu. Vojvodu od Sandringama sam poznavala,
naravno, poto sam ga srela jednom ranije u kotskoj, u zamku Leoh. Njegovu figuru
nalik buretu bilo je lako zapaziti kako hoda pored Luja, a pomodna perika mu je bila
nakrenuta od utive panje.
Veina ostalih mi je bila nepoznata, mada sam bila prilino ubeena da je
elegantna sredovena dama koja je upravo izlazila vojvotkinja od Klejmora, za koju
sam ula da je oekuju. Kraljica, koja je normalno ostavljana u nekoj kui u
unutranjosti da se zabavlja najbolje to moe, sada je dovedena za ovu priliku.
Priala je sa jednim posetiocem, a njeno slatko, zabrinuto lice rumenelo se od
neoekivanog uzbuenja zbog ove prilike.
Pogled mi je privukla mlada devojka odmah iza vojvotkinje. Obuena prilino
jednostavno, imala je onakvu lepotu s kojom bi se istakla u svakoj guvi. Bila je
sitna, finih kostiju ali lepo zaobljene figure, sa tamnom, sjajnom, prirodnom kosom i
izuzetno belom koom, zajapurenom na obrazima jasnom tamnoruiastom od koje je
izgledala ba kao latica cveta.
Njena boja me je podsetila na haljinu koju sam nekada imala u svoje pravo
vreme, laku pamunu haljinu ukraenu crvenim bulkama. Od te pomisli me je
pogodio iznenadni neoekivani talas nostalgije pa sam zgrabila ivicu mermerne
klupe, a kapci su me peckali od enje. Mora da je to bilo zato to sam ula ist
grubi engleski, pomislila sam, posle toliko meseci meu kotskim zapevanjem i
francuskim gakanjem. Ovi posetioci su podseali na dom.
Tada sam spazila njega. Osetila sam kako mi je sva krv pobegla iz glave dok mi
je pogled u neverici pratio elegantnu krivinu lobanje, crnokose i upadljive meu
napuderisanim perikama koje su je okruivale. Alarm je odjekivao u mojoj glavi kao
sirene za vazdunu uzbunu, dok sam se borila da prihvatim i odbacim utiske koji su
me vreali. Moja podsvest je videla liniju nosa, pomislila Frenk i okrenula moje
telo da mu poleti u dobrodolicu. Ne-Frenk, javio je malo vaniji, racionalni
centar u mom mozgu, ukopavajui me u mestu kada sam videla poznatu krivinu
polunasmeenih usta, ponavljajui: Ti zna da to nije Frenk, dok su mi se miii u
listovima vezivali u vorove. A zatim trzaj u paniku i stiskanje pesnica i stomaka,
kada je sporiji proces loginog razmiljanja uporno pratio tok instinkta i znanja,
videvi visoko elo i arogantno naginjanje glave, uveravajui me u nezamislivo. To
nije mogao biti Frenk. A ako nije on, onda to moe biti samo...
Dek Randal. To nije izgovorio moj glas, ve Dejmijev, zvuei neobino
smireno i distancirano. Kada mu je panju privuklo moje neobino ponaanje,
pogledao je u pravcu u kom sam gledala i video ono to i ja.
On se nije pomerao. Koliko sam mogla da procenim kroz sve veu izmaglicu
panike, nije ni disao. Bila sam nejasno svesna da oblinji sluga zuri radoznalo
navie u visoku figuru sleenog kotskog ratnika pored mene, nemu kao kip Marsa.
Ali moja zabrinutost je bila okrenuta samo Dejmiju.
Bio je sasvim nepomian. Nepomian onako kako je nepomian lav, komad trave
na zaravni, a pogled mu je bio uaren i bez treptaja kao sunce koje pri savanu. A
videla sam i neke pokrete u dubini njegovih oiju. Odavao ga je trzaj make koja
vreba, malo pomeranje krzna na kraju repa, vesnik pokolja.
Potegnuti oruje u prisustvu kralja znailo je smrt. Murtag je bio na daljem kraju
vrta, i suvie daleko da bi mogao da pomogne. Jo dva koraka e Randala dovesti
dovoljno blizu da moe da nas uje. Na domet maa. Poloila sam ruku na njegovu
ruku. Bila je stegnuta kao elik balaka pod njegovom akom. Krv mi je vrila u
uima.
Dejmi, rekla sam. Dejmi! I onesvestila se.
I
Dama sa smeom raskono ukovrdanom kosom
splivala sam iz treperave izmaglice sainjene od sunevog svetla, praine i delia
uspomena i oseala se potpuno dezorijentisana.
Frenk se naginjao nada mnom, lica zboranog od zabrinutosti. Drao je moju ruku,
ali to nije bio on. Ruka koju sam drala bila je znatno krupnija od Frenkove i moji
prsti su oeali kao ica grube dlake kod zgloba. Frenkove ake bile su glatke kao u
devojice.
Jeste li dobro? Glas je bio Frenkov, nizak i uglaen.
Kler! Taj glas, dublji i grublji, uopte nije bio Frenkov. Niti je bio uglaen.
Bio je pun straha i besa.
Dejmi. Najzad sam nala ime koje se uklapa u mentalnu sliku koju sam traila.
Dejmi! Nemoj... Naglo sam se uspravila u sedei poloaj, zurei izbezumljeno
od jednog lica do drugog. Bila sam okruena krugom radoznalih lica, dvostrukim ili
trostrukim lancem dvorjana sa malo slobodnog prostora ostavljenog za Njegovo
velianstvo koje se naginjalo nad mene piljei sa izrazom saoseajnog
interesovanja.
Dva oveka su kleala u praini pored mene. Dejmi sa desne strane, oiju
razrogaenih i lica bledog kao cvet drenjine iznad njega. A sa moje leve...
Da li ste dobro, madam? U svetlim oima boje lenika ogledala se samo utiva
zabrinutost, fine tamne obrve iznad njih bile su upitno iskrivljene. To nije bio Frenk,
naravno. Niti je to bio Donatan Randal. Ovaj ovek je bio mlai od kapetana
dobrih deset godina, moda priblino mojih godina, a lice mu je bilo bledo i bez
tragova boravka na otvorenom. Usne su mu bile iste isklesane linije, ali nisu imale
onu okrutnost koja je uokvirivala kapetanova usta.
Vi..., zakretala sam, odmiui se od njega. Vi ste...
Aleksander Randal, madam, brzo je odgovorio, na pola puta odustavi od
pokreta prema glavi kojim bi skinuo eir koji nije nosio. Ne verujem da smo se
upoznali?, rekao je uz trunku sumnje.
Ja, ovaj, zapravo, ne, nismo, rekla sam, oputajui se nazad uz Dejmijevu
ruku. Ruka je bila postojana kao gvozdena ograda, ali se aka koja je drala moju
tresla, pa sam povukla nae spojene ruke ispod suknje da ih sakrijem.
Prilino neformalno upoznavanje, go, hm, ne... to je ledi od Broh Tuaraha, zar
ne? Visok piskutav glas mi je privukao panju gore, u rumeni, heruvimski lik
vojvode od Sandringama koji je zainteresovano virio preko ramena grofa De
Sevinjija i vojvode DOrleana. Progurao je svoje neugledno telo kroz uzani prolaz
koji se ukazao i pruio ruku da mi pomogne da ustanem. I dalje drei moj oznojeni
dlan u svom, on se naklonio u pravcu Aleksandera Randala koji se zaueno mrtio.
G. Randal je zaposlen kod mene kao sekretar, ledi od Broh Tuaraha. Status je
plemenita stvar, ali na alost, plemenitost sama po sebi ne plaa ceh obuaru, zar ne,
Aleks? Mladi je malo pocrveneo na ovo zadirkivanje, ali je uglaeno nagnuo
glavu ka meni, prihvatajui upoznavanje koje je obavio njegov poslodavac. Tek tada
sam zapazila trezveno tamno odelo i dugi beli okovratnik koji ga je oznaavao kao
mladog slubenika.
Njegova visost je u pravu, ledi. A poto je tako, moram da iskaem svoju
duboku zahvalnost zbog njegove ponude da me zaposli. Malo stiskanje usana tokom
tog govora ukazivalo je da zahvalnost moda i ne see toliko duboko i uprkos
laskavim reima. Pogledala sam u vojvodu i zatekla njegove sitne plave oi
skupljene zbog sunca, sa izrazom lica iz kojeg se nita ne moe saznati.
Taj mali prizor je razbilo kraljevo tapanje kojim je pozvao dvojicu slugu koji su
me, prema Lujevim instrukcijama, dohvatili za obe ruke i podigli na sedite nosiljke,
uprkos mom opiranju.
Sigurno ne, madam, rekao je, graciozno odbacujui moje proteste i
zahvaljivanje. Idite kui i odmorite se; elimo da budete u formi za sutranji bal,
zar ne? Njegove krupne smee oi su svetlucale dok je dizao moju ruku do svojih
usana. Ne skidajui pogled sa mog lica, formalno se naklonio ka Dejmiju koji je
uspeo da se dovoljno pribere da graciozno zahvali, a onda je rekao: Moda u
prihvatiti vau zahvalnost, gospodaru, u vidu vae dozvole da zatraim ples od vae
divne ene.
Dejmiju su se na to stisle usne, ali uzvratio je naklonom i rekao: Moja supruga
je takoe poastvovana vaom panjom, Vae velianstvo. Kratko je pogledao ka
meni. Ako joj bude dovoljno dobro da doemo na bal sutra uvee, siguran sam da
e se unapred radovati da plee sa Vaim Velianstvom. Okrenuo se ne ekajui
formalno otputanje a zatim trgnuo glavom prema slugama sa nosiljkom.
Kui, rekao je.
Konano kod kue posle vrue, truckave vonje ulicama koje su mirisale na cvee i
otvorenu kanalizaciju. Presvukla sam se iz svoje teke i neudobne haljine u svileni
mantil.
Dejmija sam zatekla pored praznog ognjita, sklopljenih oiju, sa rukama na
kolenima kao da je zamiljen. Bio je bled kao njegova lanena koulja koja je u senci
ognjita svetlucala poput utvare.
Bogorodice, promrmljao je, odmahujui glavom. Dragi Boe i svi sveci, tako
blizu. Samo je dlaka falila da ubijem tog oveka. Da li shvata, Kler, da se nisi
onesvestila... Isuse, hteo sam da ga ubijem, svakim deliem svog bia. Zautao je,
drhtei od reakcije.
Hajde, bolje podigni stopala, terala sam ga, privlaei teku izrezbarenu
stoliicu.
Ne, sada sam dobro, rekao je odmahujui. On je... brat Deka Randala,
znai?
Mislim da je to vie nego verovatno, suvo sam rekla. Teko da bi mogao biti
neko drugi, na kraju krajeva.
Mm. Da li si znala da radi sa Sandringama?
Odmahnula sam glavom. Nisam znala ne znam nita o njemu sem imena i
injenice da je paroh. F-Frenk nije bio naroito zainteresovan za njega poto mu on
nije direktan predak. Odao me je mali drhtaj glasa kada sam pomenula Frenka.
Dejmi je spustio flau i priao mi. Sagnuo se sa namerom, podigao me i privio
me sebi uz grudi. Miris versajskih vrtova se otar i sve digao iz pregiba koulje.
On me je poljubio u teme i okrenuo se prema krevetu.
Doi i poloi glavu, Kler, tiho je rekao. Ovo je bio dug dan za oboje.
Plaila sam se da e susret sa Aleksanderom Randalom opet pokrenuti Dejmijeve
snove. To se nije deavalo esto, ali bih povremeno oseala kako se budi pored
mene tela napetog od iznenadne borbe. Tada bi izleteo iz kreveta i no proveo kraj
prozora, kao da mu on nudi mogunost bega, odbijajui bilo kakvo teenje ili
ometanje. A do jutra bi Dek Randal i ostali demoni iz mranih sati bili naterani
nazad u svoju kutiju, opet zakucanu i vrsto stegnutu Dejmijevom voljom, i sve bi
opet bilo u redu.
Ipak, Dejmi je brzo zaspao i napetost tog dana se ve izgubila sa njegovog lica
koje je bilo mirno i oputeno kad sam ugasila sveu.
Bilo je pravo blaenstvo leati nepokretno, sa toplotom koja je narastala oko
mojih hladnih udova, a sijaset malih bolova po leima, vratu i kolenima je bledelo u
mekou nadolazeeg sna. Ali moj mozak je, osloboen opreza, hiljadu puta
ponavljao scenu izvan palate kratko opaanje tamne glave i visokog ela,
slepljenih uiju i fine vilice onaj prvi otri blesak pogrenog prepoznavanja, koji
me je pogodio u srce udarcem radosti i besa. Frenk, pomislila sam. Frenk. I videla
sam Frenkovo lice dok sam tonula u san.
Amfiteatar je bio jedan od onih na Londonskom univerzitetu; prastara tavanica sa
gredama i moderni podovi, linoleum izgreban nespokojnim nogama. Sedita su bile
stare uglaane klupe; novi stolovi su uvani za predavanja iz prirodnih nauka.
Istorija je mogla da se zadovolji ezdeset godina starim izgrebanim drvetom; na
kraju krajeva, predmet je fiksiran i ne menja se zato bi se menjalo mesto gde se
slua?
Artefakti, govorio je Frenkov glas, i upotrebni objekti. Njegovi dugi prsti su
dodirivali rub srebrnog svenjaka, a sunce sa prozora je iskrilo po metalu kao da je
njegov dodir ispunjen elektricitetom.
Predmeti, svi pozajmljeni iz zbirke Britanskog muzeja, bili su poreani du ivice
stola, dovoljno blizu da studenti u prvom redu vide male prskotine u pouteloj
slonovai francuske raunaljke i fleke davno popuenog duvana koje su u smee
bojile belu glinenu lulu. Jedna engleska pozlaena boica za miris, mastionica od
pozlaene bronze sa fino izrezbarenim poklopcem, napukla kaika od roga i mali
mermerni sat na ijem vrhu piju dva labuda.
A iza reda objekata, red naslikanih minijatura, poloenih na sto tako da im je
sadrinu skrivalo svetlo koje se odbijalo o njihovu povrinu.
Frenkova tamna glava je bila pognuta nad predmete, uneta. Popodnevno sunce je
poprimilo crvenkasti sjaj u njegovoj kosi. Podigao je glinenu lulu, obuhvatio je
rukom kao jaje.
Za neke periode istorije, rekao je, imamo istoriju za sebe; pisana
svedoanstva ljudi koji su tada iveli. Za ostale, imamo samo predmete iz tog
perioda da nam pokau kako su ljudi iveli.
Stavio je lulu u usta i skupio usne oko drke, napumpao obraze, komino
podignutih obrva. Usledio je prigueni kikot u publici, a on se nasmeio i odloio
lulu.
Umetnost i artefakti, mahnuo je rukom preko bletavih predmeta, to je ono to
najee vidimo, ukrase drutva. A zato da ne? Podigao je jednog smeokosog
momka inteligentnog izgleda da mu se obrati. Trik iskusnih predavaa; podignite
jednog iz publike i obraajte mu se kao da ste sami sa njim. Trenutak kasnije, preite
na sledeeg. I svi u prostoriji e oseati fokus vaih primedbi.
Na kraju krajeva, ovo su lepe stvari. Prstom je dotakao par labudova koji su se
okretali na satu, savijenih vratova u otmenoj procesiji. Vredne uvanja. Ali ko e
se zamajavati da uva neki stari pokriva za ajnik, ili istroenu automobilsku
gumu? Ovog puta se obraao lepoj plavui sa naoarima, koja se nasmeila i malo
zakikotala na to.
Ali upotrebni predmeti, stvari koje se ne pominju u dokumentima, stvari koje se
koriste, lome i bacaju bez razmiljanja, su te koje vam govore kako je obian ovek
iveo. Broj ovih lula, na primer, govori nam neto o uestalosti primene i vrstama
duvana u pojedinim drutvenim klasama, odozgo, lupkanje prstom po poklopcu
emajlirane burmutice, do dole. Prst je preao da pomiluje dugu, ravnu drku lule
sa poznavanjem zaljubljenika.
Sada je na redu bila sredovena ena koja je frenetino pisala da bi uhvatila
svaku re, jedva svesna ijedne primedbe upuene njoj. Bore su se produbile izmeu
nasmeenih oiju boje lenika.
Ne morate da zapisujete sve, gice Smit, zadirkivao ju je. Ako nita drugo,
ovo predavanje traje jedan sat nee vam izdrati olovka.
ena je pocrvenela i ispustila olovku, ali se stidljivo osmehnula na prijateljsko
smeenje Frenkovog tamnog duguljastog lica. Sada ih je imao u aci, sve zagrejane
sa malo dobrog humora, panje skrenute na male bleske pozlate i svetlucanja. Sada
e ga slediti bez umora i prigovora, du logike staze i u centar diskusije. Izvesna
napetost mu je nestala iz vrata kada je osetio da su se studenti smirili i usredsredili
panju na njega.
Najbolji svedok istorije je ovek ili ena, klimanje ka lepoj plavui, koji su
ga proiveli, je li tako? Nasmeio se i dohvatio napuklu kaiku. Moda. Na kraju
krajeva, u ljudskoj prirodi je da sve predstavi u najlepem svetlu kada znate da e
neko itati ono to ste napisali. Ljudi imaju sklonost da se koncentriu na one stvari
koje oni smatraju vanim i esto ih malo doteraju za javnu upotrebu. Retkost je naii
na Pepisa, koji sa podjednakim interesovanjem opisuje kraljevsku procesiju i koliko
je puta nou morao da koristi nou.
Ovog puta su se svi smejali i on se opustio, nehajno se naslanjajui nazad na
katedru, maui kaikom.
Slino tome, lepi predmeti, umetniki artefakti su oni koji su najee sauvani.
Ali nam noe i kaike i jeftine keramike lule mogu rei podjednako ako ne i vie o
ljudima koji su ih koristili.
A ta je sa tim ljudima? Mi mislimo o istorijskim linostima kao o nekome ko je
drugaiji od nas samih, ponekad napola mitoloko bie. Ali se neko igrao ovim,
tanki kaiprst je pomilovao raunaljku, neka dama je koristila ovo, gurnuo je
boicu sa mirisom, stavljajui parfem iza uiju, na zglobove ruke... gde jo dame
stavljaju miris? Iznenada podiui glavu, nasmeio se debeljukastoj plavokosoj
devojci u prednjem redu koja je pocrvenela, zasmejala se i dotakla se rezervisano
odmah iznad ureza na bluzi.
Ah, da. Ba tamo. To je radila dama koja je posedovala ovo.
I dalje se smeei devojci, skinuo je zatvara i boicom parfema neno proao
ispod svog nosa.
ta je to, profesore? Arpge? Ova studentkinja nije tako stidljiva; tamnokosa,
kao Frenk, sa sivim oima u kojima je vie od nagovetaja flerta.
On je zamurio i duboko udahnuo, irei nozdrve nad otvorom boice.
Ne. To je LHeure Blue. Moj omiljeni.
Okrenuo se nazad prema katedri, kosa mu je pala preko ela u koncentraciji dok
mu je ruka lebdela nad redom minijatura.
A tu je i posebna klasa objekata portreti. Pomalo umetnosti i, istovremeno,
najvie to moemo videti od samih ljudi. Ali, koliko su oni za nas stvarni?
Podigao je malecku elipsu i okrenuo je licem prema studentima, itajui sa male
oznake nalepljene na poleinu.
Dama, od Natanijela Plajmera, potpisano inicijalima i sa upisanom godinom
1786, sa kovrdavom smeom kosom podignutom u punu, u ruiastoj haljini i
bluzi sa ipkanom kragnom, oblak i nebo u pozadini. Podigao je jedan kvadrat
pored toga.
Dentlmen, od Horasa Hona, potpisan monogramom i godinom 1780, sa
napuderisanom kosom en queue, u smeem sakou, plavom prsluku, sa aboom i
jednim ordenom, moda Ordenom najasnijeg Bata.
Minijatura je prikazivala oveka okruglog lica, usana ruiastih i napuenih u
formalnu pozu portreta osamnaestog veka.
Umetnike znamo, rekao je dok je sputao portret. Oni su potpisali svoja dela
ili ostavili tragove svog identiteta u tehnikama i predmetima koje su koristili. Ali
ljudi koji su naslikani? Mi ih vidimo, pa ipak ne znamo nita o njima. udne frizure,
neobina odea ne izgledaju kao ljudi koje poznajete, zar ne? Po nainu na koji ih
je mnogo slikara slikalo, sva lica su slina; sa licem poput pudinga i bleda, veina
njih, pa ne moete ba bogzna ta rei o njima. Tu i tamo, neki se istie... Ruka koja
je lebdela nad redom odabrala je jo jednu elipsu.
Dentlmen...
Podigao je minijaturu i Dejmijeve plave oi su blesnule ispod plamene kose, za
promenu oeljane, upletene i neobino uvezane trakama. Sabljasti nos se isticao
iznad ipke njegove kragne, a duga usta kao da su se spremala da progovore, pomalo
zguvana u jednom uglu.
Ali oni su bili stvarni ljudi, uporan je bio Frenkov glas. Radili su otprilike
iste stvari koje vi radite ako se zanemare mali detalji kao to su odlazak u bioskop
ili vonja autoputem, zaulo se malo kikota meu sluaocima, ali su brinuli o
svojoj deci, voleli svoje ene i mueve... pa, ponekad jesu... Jo smeha.
Dama, tiho je rekao, drei poslednji portret na dlanu i zaklanjajui ga na tren.
Sa smeom kosom koja se raskono kovrda do njenih ramena i sa niskom bisera.
Bez datuma. Umetnik nepoznat.
To je bilo ogledalo, ne minijatura. Obrazi su mi se zarumeneli i usne zadrhtale
dok je Frenkov prst neno pratio liniju moje brade, elegantnu liniju mog vrata. Suze
su mi navrle u oi i prosule mi se niz obraze dok sam sluala njegov glas koji je i
dalje drao predavanje dok je sputao minijaturu, pa sam se zapiljila gore u
tavanske grede.
Bez datuma. Nepoznat. Ali nekada... nekada, ona je bila stvarna.
Muila sam se da diem i prvo sam mislila da me gui staklo preko minijature.
Ali materijal pritisnut na moj nos bio je mek i vlaan pa sam iskrenula glavu i
probudila se, oseajui da je laneni jastuk mokar od suza ispod mog obraza.
Dejmijeva ruka je bila krupna i topla na mom ramenu dok me je neno drmala.
Pssst, devojko. Pst! To si samo sanjala ovde sam.
Okrenula sam lice u toplinu njegovog golog ramena, oseajui suze izmeu
obraza i njegove koe. Drala sam se snano njegove vrstine, i mali noni zvuci
parike kue su mi polako doprli u ui, vraajui me u ivot koji mi pripada.
Izvini, proaputala sam. Sanjala sam o... o...
Potapao me je po leima i ispod jastuka potraio maramicu.
Znam. Zvala si njegovo ime. Zvuao je rezignirano.
Ponovo sam glavu stavila na njegovo rame. Mirisao je na toplo i nered, njegov
miris iz sna meao se sa mirisom perjanog jorgana i istih lanenih arava.
Izvini, ponovo sam rekla.
Kratko je frknuo, nije to bio ba smeh.
Neu da kaem da nisam ljubomoran na tog oveka, snudeno je rekao, jer
jesam. Ali teko mogu da mu zamerim zbog tvojih snova. Ili tvojih suza. Njegov
prst je neno ispratio vlanu putanju du jednog obraza, a onda ju je obrisao
maramicom.
Ne zamera?
Njegov slabani osmeh je bio iskrivljen u jednu stranu.
Ne. Ti si ga volela. Ne mogu da zameram nijednom od vas to ali za njim. A i
prua mi izvesnu utehu to znam... Oklevao je, a ja sam podigla ruku da mu sklonim
kosu sa lica.
to zna ta?
Da e, ako se bude moralo, moi za mnom tako da ali, tiho je rekao.
estoko sam utisnula lice u njegove grudi tako da su mi rei bile priguene.
Neu tugovati za tobom jer nee biti potrebe. Neu te izgubiti, neu! Neto mi
je palo na pamet pa sam podigla pogled ka njemu, ka licu koje je senila iznikla
brada.
Ne plai se da u otii nazad, zar ne? Ne misli to jer... mislim na Frenka...?
Ne. Glas mu je bio brz i mek, reakcija munjevita kada me je posesivno zagrlio.
Ne, ponovio je, jo tie. Mi smo vezani, ti i ja, i nita na ovom svetu me ne
moe razdvojiti od tebe. Krupna ruka se digla da mi pomiluje kosu. Da li pamti
krvni zavet na koji smo se zakleli na venanju?
Da, ini mi se. Krv moje krvi, kost moje kosti...
Dajem ti svoje telo da bismo mogli biti jedno, zavrio je. Aha, i ja sam
potovao tu zakletvu, Sasenah, a i ti. Okrenuo me je blago i jednom rukom neno
obuhvatio malo nabreknue mog stomaka.
Krv moje krvi, proaputao je, i kost moje kosti. Nosi me u sebi, Kler, i ne
moe me ostaviti sada, ta god da se desi. Ti si moja, zauvek, htela to ili ne, elela
me ili ne. Moja, i neu te pustiti da ode.
Stavila sam ruku preko njegove, pritiskajui je na sebe.
Ne, tiho sam rekla, niti ti moe da ostavi mene.
Ne, rekao je, pomalo se smeei. Jer sam potovao i zavretak zakletve.
Obuhvatio me je obema rukama i glavu poloio na moje rame, tako da sam mogla da
na uvu osetim topao dah njegovih rei, proaputanih u tami.
Jer sam ti dao svoju duu, do kraja naih ivota.
K
Korisne zanimacije
o je taj neobini mali ovek? znatieljno sam upitala Dejmija. Dotini ovek
se polako probijao kroz grupe gostiju okupljene u glavnom salonu kue De
Roanovih. Zastao bi na tren, prelazei kritikim pogledom grupu, a onda ili slegnuo
koatim ramenima ili proao dalje, ili bi iznenada priao nekom oveku ili eni,
prineo im neto do lica i izdao nekakvu komandu. ta god da je radio, izgledalo je
da njegovi postupci izazivaju buru smeha.
Pre nego to je Dejmi stigao da odgovori, taj ovek, mali sasueni primerak u
sivom seru, spazio je nas i lice mu se ozarilo. Obruio se na Dejmija kao mala
ptica grabljivica koja se iznenada sputa na velikog i uplaenog zeca.
Pevaj, naredio je.
Eh? Dejmi je trepnuo nadole ka maloj figuri, zapanjen.
Rekao sam, pevaj, strpljivo je odgovorio ovek. Bocnuo je Dejmija prstom
u grudi. Sa rezonantnom upljinom kao to je ta, morao bi da ima izvrsnu jainu
glasa.
Oh, ima on jainu, raspoloeno sam rekla. Moe da ga uje tri bloka dalje
kad navali.
Dejmi me je prostrelio pogledom. oveuljak je kruio oko njega, odmeravajui
irinu njegovih lea i lupao ga kao detli koji isprobava prvoklasno drvo.
Ne umem da pevam, bunio se.
Besmislica, besmislica. Naravno da ume. Lep, dubok bariton, pohvalno je
mrmljao mali ovek. Savreno. Ba ono to nam treba. Evo, malo pomoi za tebe.
Pokuaj da pogodi ovaj ton.
Spretno vadei malu akustinu viljuku iz depa, udario je njome o stub i drao je
blizu Dejmijevog uva.
Dejmi je zakolutao oima prema nebesima, ali je slegnuo ramenima i posluno
otpevao ton. oveuljak se trgao kao da je pogoen.
Ne, rekao je ne verujui.
Plaim se da je tako, saoseajno sam rekla. On je u pravu, znate. Zaista ne
ume da peva.
oveuljak je optuujue zakiljio u Dejmija, a onda ponovo udario viljuku i
pruio je pozivajui.
Jo jednom, nagovarao je. Samo je sluaj i pusti zvuk da izae.
Strpljiv kao uvek, Dejmi je paljivo sasluao, A viljuke, i opet zapevao,
proizvodei zvuk zabijen negde izmeu istog E i povienog D.
Nije mogue, rekao je mali ovek, izgledajui kao da su mu sve iluzije
razbijene. Niko ne moe da bude toliko neskladan, ak ni namerno.
Ja mogu, veselo je rekao Dejmi i utivo se naklonio oveuljku. Do tog asa
je prizor ve privukao izvesnu skupinu zainteresovanih posmatraa. Lujza de Roan
je bila izvrsna domaica i njene zabave su okupljale krem parikog drutva.
Da, moe, uveravala sam naeg posetioca. Nema sluha nimalo, vidite.
Da, vidim, rekao je mali ovek i izgledao kao da je u potpunoj depresiji. Zatim
je poeo radoznalo da odmerava mene.
Ne ja!, rekla sam smejui se.
Sigurno ni vi niste bez sluha, madam? Sa oima koje su svetlucale kao kod
zmije koja gmie prema ukoenoj ptici, ovek je poao ka meni, a akustina viljuka
se trzala kao palacavi gujin jezik.
Stanite malo, rekla sam, zaustavljajui ga rukom. Ko ste vi, zapravo?
Ovo je her Johanes Gerstman, Sasenah. Izgledajui raspoloeno, Dejmi se
opet naklonio oveuljku. Kraljev muziki majstor. Mogu li da vam predstavim
svoju suprugu, ledi od Broh Tuaraha, her Gerstmane? U Dejmija se moete
pouzdati da e znati i poslednjeg oveka na dvoru, koliko god da je nevaan.
Johanes Gerstman. Pa, to objanjava blagi akcenat koji sam prepoznala ispod
formalnosti dvorskog francuskog. Nemac, pitala sam se, ili Austrijanac?
Skupljam mali improvizovani hor, objasnio je mali muziki majstor. Glasovi
ne moraju da budu uvebani, ali moraju biti snani i pravi. Razoarano je pogledao
ka Dejmiju, koji se samo nacerio u odgovor. Uzeo je akustinu viljuku od her
Gerstmana i upitno je pruio prema meni.
Oh, u redu, rekla sam i otpevala.
ta god da je uo her Gerstman, izgleda da ga je to okurailo poto je sklonio
akustinu viljuku i zainteresovano piljio u mene. Perika mu je bila malice
prevelika pa se obino klizala u stranu dok je klimao glavom. To je uinio sada, a
onda je periku nehajno gurnuo nazad i rekao: Izvrstan ton, madam! Stvarno veoma
lepo, veoma lepo. Da li vam je moda poznat Le Papillon? Otpevuio je nekoliko
akorda.
Pa bar sam ula za njega, oprezno sam odgovorila. Hm, za melodiju, hou da
kaem, rei ne znam.
Ah! Nikakav problem, madam. Hor ide jednostavno; ovako...
Sa rukom zarobljenom u stisak muzikog majstora, uvidela sam da se neizbeno
pribliavam zvuku embala u udaljenoj prostoriji, dok je her Gerstman pevuio meni
u uvo kao poludeli bumbar.
Dobacila sam bespomoni pogled Dejmiju, koji se samo nasmeio i podigao
au erbeta u pozdrav pre nego to se okrenuo razgovoru sa msje Divernijem
mladim, sinom ministra finansija.
Kua Roanovih ako moete da upotrebite jednostavnu re kao to je kua da
biste opisali takvo mesto bletala je od svetiljki obeenih po zadnjem vrtu i rubu
terase. Dok me je her Gerstman vukao du hodnika, videla sam sluge koji ure u
prostorije za veeru i iz njih, postavljajui arave i srebrni pribor za jelo koje e
na red doi kasnije. Veina salona bila su mala, intimna mesta, ali je princeza
Lujza de la Tur de Roan volela rasko.
Princezu sam upoznala nedelju dana ranije, na drugoj veernjoj zabavi, i
zakljuila da je ona izvesno iznenaenje. Bucmasta i prilino jednostavna, imala je
okruglo lice sa malom zaobljenom bradom, svetle plave oi bez trepavica i lani
mlade u obliku zvezdice koji je inio vrlo malo da opravda svrhu svog postojanja.
Znai, to je dama koja je namamila princa arlsa da ignorie zahteve pristojnosti,
pomislila sam, pravei kniks kad je na mene doao red.
Ipak, odavala je utisak nekakve ivosti koji je bio prilino privlaan, i imala je
divna meka ruiasta usta. Usta su zapravo bila ono najzanimljivije na njoj.
Ali ja sam oarana!, uskliknula je grabei moju ruku dok su me predstavljali.
Ba divno da vas konano upoznam! Moj mu i moj otac su beskrajno hvalili
gospodara Broh Tuaraha, ali o njegovoj divnoj eni nisu rekli nita. Bezmerno sam
oarana vaim dolaskom, moja draga, ljupka damo moram li zaista da govorim
Broh Tuarah ili e initi i ako kaem samo Tuarah? Nisam sigurna da mogu to celo
da zapamtim, sigurno, makar to bile i tako udne rei da li je to kotsko? Ba
divno!
Zapravo, Broh Tuarah znai kula okrenuta severu, ali ako ve hoe da me zove
ledi okrenuta severu, meni to nita nije smetalo. Kako je ispalo, ubrzo je odustala
od pokuaja da zapamti to Tuarah i od tada me je zvala samo ma chre Claire.
I sama Lujza je bila u grupi pevaa u muzikoj sobi, leprajui od jednog do
drugog, priajui i smejui se. Kada me je ugledala, pojurila je preko prostorije
onoliko brzo koliko joj je odea omoguavala, a njeno jednostavno lice se ozarilo
od ivosti.
Ma chre Claire, uzviknula je, bezobzirno me otimajui od her Gerstmana.
Stigla si u pravi as! Doi, mora da razgovara sa ovim blesavim engleskim
detetom umesto mene.
Blesavo englesko dete zapravo je bilo vrlo mlado; devojka sa ne vie od
petnaest godina, sa tamnim, sjajnim uvojcima i obrazima tako rumenim od
postienosti da me je podseala na blistavu bulku. Zapravo, ba ti obrazi su mi
pomogli da je se setim; devojka koju sam spazila u vrtu Versaja ba pre
uznemirujueg pojavljivanja Aleksandera Randala.
Madam Frejzer je takoe Engleskinja, objanjavala je Lujza devojci. Ona e
ti uskoro pomoi da se osea kao kod kue. Stidljiva je, objasnila je Lujza,
okreui se meni bez zastanka da doe do daha. Priajte sa njom, ubedite je da
peva sa nama. Ima divan glas, sigurna sam. Eto, mes enfants, uivajte! I uz tapanje
umesto blagoslova, otila je u drugi deo prostorije, kliui, ubeujui, divei se
haljini nove pridolice, zastajui da pomiluje predebelog mladia koji je sedeo za
embalom, motajui uvojke njegove kose oko prsta dok je askala sa vojvodom Di
Kastelotijem.
Da se umori samo gledajui je, zar ne?, rekla sam na engleskom, smeei se
devojci. Slabani osmeh joj se pojavio na usnama dok je kratko klimala glavom, ali
nije nita rekla. Pomislila sam da ju je sve ovo sigurno prevladalo; od Lujzinih
zabava se i meni vrtelo u glavi, a mala devojka-bulka je tek izala iz kolske klupe.
Ja sam Kler Frejzer, rekla sam, ali je Lujza zaboravila da mi kae tvoje ime.
Zastala sam prozivajui je, ali ona nije odgovorila. Lice joj je postajalo sve
crvenije i crvenije, usne stisnute, a ruke je skupila u pesnice na bokovima. Bila sam
pomalo zabrinuta zbog njenog izgleda, ali je ona konano skupila volju da
progovori. Duboko je udahnula i podigla bradu kao neko ko treba da se popne na
skelu.
M-m-moje ime je... M-M-M, poela je, i istog asa sam razumela njeno utanje
i njenu bolnu stidljivost. Zamurila je, jako se ujela za usnu, a onda otvorila oi i
odvano pokuala opet. M-M-Meri Hokins, konano je uspela. Ja n-n-ne pevam,
dodala je prkosno.
Ako sam je do tada smatrala interesantnom, sada sam bila fascinirana. Znai to je
bratanica Silasa Hokinsa, erka baroneta, budua verenica vikonta Marinjija!
Izgledalo je da je za mladu devojku preveliki teret mukih oekivanja. Osvrnula sam
se da vidim da li je vikont u blizini i laknulo mi je to nije bio.
Ne brini oko toga, rekla sam i stala pred nju da je zatitim od talasa ljudi koji
su sada ispunjavali muziku sobu. Nije nuno da govori ako nee. Mada bi moda
mogla da pokua da peva, rekla sam i neto mi je palo na pamet. Nekada sam
poznavala lekara koji je bio specijalista za mucanje; rekao je da ljudi koji mucaju ne
rade to kada pevaju.
Meri Hokins se razrogaila koliko ju je to zapanjilo. Pogledala sam okolo i
videla u blizini jednu niu, zavesom zaklonjenu udobnu klupu.
Ovamo, rekla sam, vodei je za ruku. Moe da sedne ovde, tako da ne
mora da pria sa ljudima. Ako hoe da peva, moe da izae kad ponemo; ako
nee, samo ostani tamo dok se zabava ne zavri. Ona je zurila jedan minut u mene,
a onda mi iznenada uputila zaslepljujui osmeh zahvalnosti i zavukla se u niu.
Ja sam odlutala napolje da spreim znatieljne sluge da ometaju njeno skrovite,
askajui u prolazu.
Kako divno izgledate veeras, ma chre!
Bila je to madam De Rama, jedna od kraljiinih dama. Starija, otmena ena je
dola na veeru u Rue Tremolins jednom ili dvaput. Srdano me je zagrlila, a onda
se osvrnula da se uveri da nas niko ne posmatra.
Nadala sam se da u vas videti ovde, draga moja, rekla je, naginjui se malo
blie i utiavajui glas. Htela sam da vas posavetujem da se pripazite grofa Sen
ermena.
Napola se okrenuvi u pravcu njenog pogleda spazila sam oveka uskog lica sa
dokova Avra, kako ulazi u muziku sobu sa mladom, elegantno obuenom enom pod
ruku. Nije me video, oito, pa sam se urno okrenula nazad ka madam De Rama.
ta... da li je... hou da kaem... osetila sam kako sam se zacrvenela jo dublje,
uzdrmana pojavljivanjem sumornog grofa.
Pa da, uli su ga kako pria o vama, kazala je madam De Rama, neno mi
pomaui da se ispetljam iz konfuzije. Koliko razumem, bila je neka mala tekoa u
Avru?
Tako nekako, rekla sam. Jedino to sam uradila bilo je to da sam prepoznala
sluaj velikih boginja, ali je to za posledicu imalo unitenje broda i... njemu se to
nije dopalo, slabano sam zavrila.
Ah, znai to je to. Madam De Rama je izgledala zadovoljno. Pretpostavljala
sam da joj to to je priu ula iz prve ruke, takorei, daje izvesnu prednost u razmeni
traeva i informacija, to je bila vana trgovina u drutvenom ivotu Pariza.
Iao je naokolo priajui ljudima da veruje da ste vi vetica, kazala je, smeei
se i maui prijateljici na drugom kraju sobe. Fina pria! Oh, niko ne veruje u nju,
uveravala me je. Svi znaju da je, ako je ve neko umean u takve rabote, onda to
lino msje grof.
Stvarno? Htela sam da je pitam ta tano misli time, ali se upravo tada her
Gerstman oglasio, tapui kao da tera jato kokoaka.
Hajde, hajde, moje dame!, rekao je. Svi smo tu; pevanje poinje!
Kada se hor na brzinu skupio oko embala, pogledala sam nazad prema nii gde
sam ostavila Meri Hokins. Uinilo mi se da vidim trzanje zavese, ali nisam bila
sigurna. A kada je muzika poela i udrueni glasovi se pojaali, pomislila sam da
ujem ist, visok sopran iz pravca nie ali ponovo nisam bila sigurna.
Vrlo lepo, Sasenah, rekao je Dejmi kad sam mu se opet pridruila, zajapurena i
bez daha, posle pevanja. Nasmejao mi se i potapao me po ramenu.
Otkud ti zna?, pitala sam, prihvatajui au puna od sluge u prolazu. Ti ne
razlikuje pesme.
Bila si glasna, u svakom sluaju, rekao je, ne marei za moje rei. Mogao sam
da ujem svaku re. Osetila sam kako se malo ukoio pored mene pa sam se
okrenula da vidim u ta ili u koga gleda.
ena koja je upravo ula bila je siuna, jedva do Dejmijevog najnieg rebra, sa
rukama i stopalima kao u lutke i obrvama finim kao kineski ornament, iznad oiju
tamnocrnih poput gloga. Prilazila je korakom koji se rugao svojom lakoom, tako da
je izgledalo kao da plee lebdei iznad tla.
Evo Analiz de Marijak, rekla sam, divei joj se. Zar ne izgleda ljupko?
Oh, da. Neto u njegovom glasu me je nateralo da otro podignem pogled.
Slabano rumenilo mu se javilo na vrhovima uiju.
A ja mislila da si ti godine proveo u Francuskoj ratujui, a ne bavei se
romantinim osvajanjima, kazala sam kiselo.
Na moje iznenaenje, na to se nasmejao. Uhvativi taj zvuk, ena se okrenula ka
nama. Briljantni osmeh joj je ozario lice kada je ugledala Dejmija kako se nadnosi
nad masom. Okrenula se kao da e poi u naem pravcu, ali ju je omeo neki
dentlmen, sa perikom i blistav u satenskom odelu boje lavande, koji je poloio ruku
na njenu krhku miicu. Trgla je lepezu armantno i sa aljenjem ka Dejmiju u
koketnom gestu pre nego to je panju posvetila svom novom kompanjonu.
ta je tako smeno?, upitala sam, videvi da se i dalje iroko osmehuje za
ipkanim suknjama koje su se blago njihale.
Naglo se prizvao sebi i postao svestan mog prisustva pa mi se nasmeio.
Oh, nita, Sasenah. Samo ono to si rekla o ratovanju. Borio sam se u svom
prvom dvoboju zapravo jedinom zbog Analiz de Marijak. Kada mi je bilo
osamnaest godina.
Ton mu je bio pomalo sanjiv dok je posmatrao kako sjajna, tamna glava skakue
kroz guvu, svuda okruena skupinama belih perika i napuderisanih kosa, sa tu i
tamo pomodnom perikom sa primesom rumene, za promenu.
Dvoboju? Sa kim?, upitala sam, zabrinuto zagledajui okolo postoji li neki
muki prilepak porcelanskoj lutki koji bi mogao pokazati sklonost da raspiri stari
sukob.
Oh, on nije ovde, rekao je Dejmi koji je pravilno protumaio moj pogled.
Mrtav je.
Ti si ga ubio? Uzbuena, progovorila sam glasnije nego to sam nameravala.
Kada se nekoliko susednih glava znatieljno okrenulo u naem pravcu, Dejmi me je
uhvatio za lakat i urno me odveo ka najbliim dvokrilnim vratima.
Pazi na svoj glas, Sasenah, rekao je dovoljno blago. Ne, nisam ga ubio. Hteo
sam, dodao je utueno, ali nisam. Umro je pre dve godine od opasne zaraze grla.
Dared mi je to rekao.
Odveo me je du jedne vrtne staze koju su osvetljavale sluge sa fenjerima.
Stajale su kao bitve na rastojanjima od pet metara, od terase do fontane u dnu staze.
U sredini velikog bazena etiri delfina su bacala mlazove vode preko Tritona koji je
delovao ljutito i prilino beskorisno zamahivao trozupcem na njih.
Ne dri me u napetosti, navalila sam kada smo se odmakli dovoljno da nas ne
uje grupa na terasi. ta se desilo?
U redu onda, rekao je rezignirano. Sigurno si zapazila da je Analiz prilino
lepa?
Oh, stvarno? Pa moda sad kad si to pomenuo mogu to da vidim neto,
odgovorila sam slatko, provocirajui otar pogled propraen eretskim osmehom.
Aha. Nisam bio jedini mladi udvara u Parizu koji je bio tog miljenja niti
jedini koji je zbog nje izgubio glavu. Tumarao sam okolo u izmaglici i saplitao se.
ekao sam na ulici u nadi da u je videti kako izlazi iz kue u koiju. ak sam i
zaboravljao da jedem; Dared je rekao da kaput visi na meni kao na strailu i da
stanje moje kose doprinosi slinosti. Ruka mu je odsutno pola prema glavi,
potapala besprekornu pletenicu koja je leala vrsto uz vrat, uvezana plavom
trakom.
Zaboravljao si da jede? Hriste, stvarno te je gadno uhvatilo, napomenula sam.
Zakikotao se. Oh, da. A bilo je jo gore kada je poela da flertuje sa arlom
Goloazom. Da se razumemo, dodao je iskreno, flertovala je ona sa svima to je
bilo u redu ali je sa njim za moj ukus preesto veerala i previe igrala na
zabavama i... pa, da ne duim, Sasenah, uhvatio sam ga jedne noi kako je ljubi po
meseini na terasi njenog oca i izazvao ga.
Do tada smo ve stigli do fontane na etalitu. Dejmi se zaustavio i seli smo na
rub fontane, uz vetar zbog kapljica od pljuckanja delfina. Dejmi je ruku provukao
kroz tamnu vodu i pustio je da se cedi, zaneto posmatrajui kako mu srebrne kapi
cure niz prste.
Dvoboji su tada bili ilegalni u Parizu kao i sada. Ali su postojala neka mesta,
uvek takva postoje. Bilo je njegovo da izabere i odabrao je mesto u Bulonjskoj
umi. Blizu puta za Sedam svetaca, ali skriveno hrastovima. I izbor oruja je bio
njegov. Oekivao sam pitolje, ali je odabrao maeve.
Zato li je to uinio? Mora da si u odnosu na njega imao prednost od petnaest
centimetara u domaaju ili jo vie. Nisam strunjak, ali sam prinudno nauila
poneto o strategiji i taktici maevanja; Dejmi i Murtag bi se namerili jedan na
drugog svaka dva ili tri dana da bi ostali u formi, sudarajui se maevima,
parirajui, navaljujui, na neskriveno zadovoljstvo slugu a podjednako i slukinja,
koji bi svi pohrlili na balkone da gledaju.
Zato je odabrao maeve? Zato to se avolski dobro sluio njima. Takoe,
mislim da je pomislio da bih ga pitoljem mogao sluajno ubiti, znajui pri tom da
u se kod maa zadovoljiti time da potee krv. Nisam nameravao da ga ubijem,
razume, objasnio je. Samo da ga ponizim. I on je to znao. Nije bio budala, na
arl, rekao je, snudeno klimajui glavom.
Od vlage fontane, kapljice su mi se slivale iz kose i skupljale oko lica. Sklonila
sam pramen kose i pitala: I jesi li ga ponizio?
Ranio sam ga. Iznenadilo me je to sam ula mali prizvuk zadovoljstva u
njegovom glasu pa sam podigla obrvu ka njemu. On je zanat nauio od Leena,
jednog od najboljih maevalaca Francuske, objasnio je Dejmi. Kao da se bori
sa prokletom muvom, tako je to izgledalo, a pri tom sam maevao desnom rukom.
Opet je proao prstima kroz kosu, kao da proverava da li je vezana.
Kosa mi se odvezala usred dvoboja, rekao je. Kaii kojim je bila vezana se
pokidao i vetar mi je duvao u lice pa sam mogao da vidim samo arlove obrise u
njegovoj beloj koulji, dok je zujao tamo-amo kao mali klen. I tako sam i uspeo da
ga sredim, konano isto kao kad nabode ribu noem. Frknuo je kroz nos.
Ispustio je krik kao da sam ga proburazio, mada sam znao da sam ga ubo u ruku.
Sklonio sam kosu sa lica i pogledao iza njega. Spazio sam Analiz kako stoji na rubu
istine, sa oima rairenim i tamnim kao ovaj bazen. Pokazao je preko srebrnocrne
povrine kraj nas.
Tako sam izvukao seivo, zagladio kosu i stajao tamo delom oekujui da ona
doe i baci mi se u naruje.
Hm, rekla sam taktino. Koliko razumem, nije?
Pa nisam znao nita o enama tada, zar ne?, upitao me je. Ne, ona je dola i
bacila se na njega, naravno. Ispustio je kotsku buku duboko iz grla, rugajui se
sebi i raspoloeno se gnuajui. uo sam da se mesec dana kasnije udala za njega.
Aha, dobro. Iznenada je slegnuo ramenima, utueno se smeei. Tako je moje
srce bilo slomljeno. Otiao sam kui u kotsku i bio potiten nedeljama, dok mom
ocu nije popustilo strpljenje. Nasmejao se. Mislio sam ak i da se zamonaim
zbog toga. Rekao sam ocu jednom uz veeru da nameravam da na prolee odem u
opatiju i postanem iskuenik.
Nasmejala sam se na to. Ne bi imao nikakvih problema da se zavetuje na
siromatvo; ednost i poslunost bi ti moda tee pali. ta je rekao tvoj otac?
Iscerio se, zubi su se zabeleli na tamnom licu. U tom asu je jeo kau. Spustio je
kaiku i pogledao me. Zatim je uzdahnuo i odmahnuo glavom i rekao: Ovaj dan je
bio dug, Dejmi. Zatim je opet podigao kaiku i nastavio da veera, a ja nikada vie
nisam rekao ni re o tome.
Pogledao je ka terasi po kojoj su etali oni koji nisu plesali, hladei se izmeu
dve igre, pijuckajui vino i flertujui iza lepeza. Nostalgino je uzdahnuo.
Aha, vrlo lepa devojka, Analiz de Marijak. Graciozna kao vetar, i tako sitna da
poeli da je zatakne u koulju i nosi je kao mae.
utala sam, sluajui tihu muziku kroz otvorena vrata, dok sam zagledala
svetlucavu satensku papuu oko mog stopala broj etrdeset dva.
Dejmi je postao svestan mog utanja.
ta ti je, Sasenah?, upitao je, sputajui ruku na moju miicu.
Oh, nita, rekla sam i uzdahnula. Samo sam razmiljala da li bi mene iko
opisao kao gracioznu kao vetar.
Ah. Glava mu je bila malo iskrenuta u stranu, a dugi pravi nos i vrsta brada
bili su otpozadi osvetljeni sjajem najblie svetiljke. Videla sam smeak na njegovim
usnama kada se okrenuo ka meni.
Rei u ti, Sasenah: graciozna verovatno nije prva re koja pada na pamet
kada se pomisli na tebe. Obgrlio me je, krupna i topla ruka spustila se na moje
rame pod svilom.
Ali sa tobom razgovaram kao da razgovaram sa svojom duom, rekao je,
okreui me prema sebi. Rukom me je dodirnuo po obrazu. Prsti su mu bili laki na
mojoj slepoonici.
I Sasenah, proaputao je, tvoje lice je moje srce.
Promena vetra nekoliko minuta kasnije nas je konano razdvojila prskajui nas
finim kapljicama iz fontane. Razmakli smo se i urno ustali, smejui se iznenadnoj
hladnoi vode. Dejmi je upitno nagnuo glavu prema terasi, a ja sam ga uhvatila za
ruku, klimajui.
Tako si, zakljuila sam dok smo se polako peli irokim stepenitem prema
plesnoj dvorani, nauio neto vie o enama.
Nasmejao se dubokim tonom i vre stegnuo moj struk.
Ono najvanije to sam nauio o enama, Sasenah, jeste koju da odaberem.
Zakoraio je u stranu, naklonio mi se i pokazao kroz otvorena vrata na briljantnu
scenu unutra. Mogu li dobiti ovaj ples, gospo?
Sledee popodne sam provela kod DArbanvilovih, gde sam ponovo srela kraljevog
muzikog majstora. Ovog puta smo nali vremena za razgovor, koji sam prepriala
Dejmiju posle veere.
Ti si ta? Dejmi je gledao u mene kao da sumnja da izvodim neku neslanu
alu.
Rekla sam, her Gerstman je predloio da upoznam njegovu prijateljicu. Majka
Hildegard vodi LHpital des Anges zna, ona bolnica milosra dole kod
katedrale.
Znam gde je. U njegovom glasu se osetilo odsustvo oduevljenja.
Njega je bolelo grlo i to me je navelo da mu kaem ta da uzme. Malo smo
razgovarali o lekovima uopte, i kako sam zainteresovana za bolesti i, pa, zna kako
stvari vode jedna ka drugoj.
Kod tebe to obino tako ide, sloio se, zvuei pomalo cinino. Ignorisala sam
takav ton i nastavila.
Tako da sutra idem u bolnicu. Podigla sam se na prste da sa police dohvatim
svoju kutiju sa lekovima. Moda je i neu nositi sa sobom prvi put, rekla sam,
zamiljeno pregledajui njenu sadrinu. Moda e izgledati suvie nametljivo. ta
ti misli?
Nametljivo? Zvuao je zapanjeno. Da li namerava da poseti to mesto ili da
se useli?
Hm, pa, rekla sam. Udahnula sam duboko. Ja sam, hm, mislila da bih mogla
tamo redovno da radim. Her Gerstman kae da svi lekari i iscelitelji koji odlaze
tamo rade besplatno. Veina njih se ne pojavljuje svakog dana, ali ja imam mnogo
vremena i mogla bih...
Mnogo vremena?
Prekini da ponavlja sve to kaem, rekla sam. Da, mnogo vremena. Znam da
je vano odlaziti u salone i na veernje zabave, ali to ne uzima ceo dan bar ne bi
trebalo. Mogla bih...
Sasenah, ti nosi bebu! Ne namerava valjda da lei prosjake i kriminalce?
Sada je ve zvuao prilino bespomono, kao da se pita kako da se izbori sa nekim
ko je odjednom poludeo pred njim.
Nisam zaboravila, uveravala sam ga. Stavila sam ruke na svoj stomak, kiljei
nadole.
Jo se ne vidi. Sa komotnom haljinom mogu da se provlaim jo neko vreme. I
nita mi ne fali sem to imam jutarnje munine; nema razloga da ne radim jo
nekoliko meseci.
Nema razloga, osim to ti ja to neu dozvoliti! Poto te veeri nismo oekivali
drutvo, on je skinuo svoj okovratnik i raskopao kragnu kada je doao kui. Videla
sam kako nadolazi crvenilo i penje mu se uz grlo.
Dejmi, rekla sam, upinjui se da zvuim razlono. Ti zna ta sam ja?
Ti si moja ena!
Pa i to sam. Odmahnula sam rukom na tu ideju. Ja sam doktor, Dejmi.
Iscelitelj. Bar bi ti morao to da zna.
Besno se zacrveneo. Aha, tako je. I poto si me zakrpila kad sam bio ranjen,
treba da mislim da je ispravno da brine o prosjacima i prostitutkama? Sasenah,
zna li ti kakve ljude prima LHpital des Anges? Moleivo me je gledao, kao da
oekuje da se konano urazumim.
Kakve to veze ima?
On je sumanuto gledao po sobi, preklinjui portret iznad ognjita da bude svedok
moje nerazumnosti.
Moe da dobije gadnu boletinu, za ime boga! Zar nimalo ne ceni svoje dete
ako ve uopte ne ceni mene?
Razumnost je sve manje izgledala kao najhitniji cilj.
Naravno da cenim! Kakva to nemarna i bezobzirna osoba misli da sam?
Ona koja bi napustila svog mua i otila da se igra sa oloem i propalicama!,
prasnuo je. Kad ve pita. Proao je rukom po kosi, lepei je za teme.
Da te napustim? Kakvo je to naputanje ako ti predloim da neto treba da
radim, umesto da trulim u salonu DArbanvilovih, posmatrajui Lujzu de Roan kako
se prejeda testom, sluajui lou poeziju i jo goru muziku? Hou da budem
korisna!
Voenje rauna o sopstvenom muu nije korisno? Biti u braku sa mnom nije
korisno? Traka oko njegove kose je popustila pod naponom i guste lokne su
pokuljale kao plameni oreol. Gledao me je besno preko nosa kao aneo osvete.
Isto vai i za tebe, hladno sam odgovorila. Zar biti oenjen mnome za tebe
nije dovoljno zanimanje? Nisam primetila da se muva po kui celog dana divei
mi se. A to se domainstva tie, papazjanija.
Papazjanija? ta je to papazjanija?, raspitivao se.
ista besmislica. Gluposti. Lupetanje. Drugim reima, ne budi blesav. Madam
Vijonet radi sve, i to radi nekoliko desetina puta bolje nego to bih ja mogla.
To je bila tako oigledna istina da ga je na tren zaustavila. Gledao je besno u
mene, a vilica mu je radila.
Oh, je li tako? A ako ti zabranim da ide?
To me je zaustavilo na trenutak. Uspravila sam se i pogledala ga odozgo do dole.
Oi su mu bile boje od kriljca tamnog od kie, iroka i velika usta stegnuta u ravnu
crtu. Ramena iroka i lea ispravljena, ruke prekrtene na grudima kao da je livena
statua, a pretei je bila re koja ga je najbolje opisivala.
Da li mi zabranjuje? Napetost je varniila izmeu nas. Htela sam da trepnem,
ali nisam htela da mu pruim zadovoljstvo da predahne od mog elinog pogleda.
ta bih uradila ako mi zabrani da idem? Razne mogunosti su mi jurile kroz glavu,
sve od zabijanja noa za pisma od slonovae meu njegova rebra, do spaljivanja
kue sa njim unutra. Jedina ideja koju sam odluno odbijala bila je da popustim.
On je zastao i duboko udahnuo pre nego to je progovorio. Ruke su mu bile
stegnute u pesnice na bokovima i on ih je rairio svesnim naporom.
Ne, rekao je. Ne, neu ti zabraniti. Glas mu je malo podrhtavao od napora da
se kontrolie. Ali ako te zamolim?
Tada sam pogledala dole, u njegov odraz na ispoliranoj povrini stola. U
poetku, ideja da odlazim u LHpital des Anges je izgledala samo kao zanimljiva
zamisao, privlana alternativa beskrajnom traarenju i sitnim intrigama parikog
visokog drutva. Ali sada... Osetila sam da mi se miii na rukama zateu od
stezanja pesnica. Nije re o tome da sam samo htela da radim; to mi je bilo
potrebno.
Ne znam, konano sam odgovorila.
On je duboko udahnuo i polako isputao vazduh.
Hoe li razmisliti o tome, Kler? Mogla sam da osetim njegov pogled na sebi.
Posle dugog razmiljanja, klimnula sam.
Razmisliu o tome.
Dobro. Njegova napetost je bila razbijena i on se nestrpljivo okrenuo. Tumarao
je po dnevnoj sobi, podiui sitne predmete i sputajui ih bez veze. Konano se
skrasio kraj police za knjige gde se oslonio i zurio ne videi u koom uvezane
tomove. Oprezno sam mu prila i uhvatila ga za ruku.
Dejmi, nisam htela da te uznemirim.
Kratko me je pogledao i iskosa mi se nasmeio.
Aha. dobro. Ni ja nisam hteo da se svaam s tobom, Sasenah. Plahovit sam i
preosetljiv. Potapao je moju aku u znak izvinjenja, a onda se pomerio u stranu i
zagledao se u svoj sto.
Naporno si radio, rekla sam uteno, pratei ga.
Nije o tome re. Odmahnuo je glavom i pruio ruku da otvori veliku poslovnu
knjigu koja je leala nasred stola.
Posao s vinom, to je u redu. Ima puno posla, istina, ali mi ne smeta. Ve onaj
drugi. Pokazao je ka malom tosu pisama koji je drao pritiska za papir od
alabastera. Pritiska je bio Daredov, iseen u obliku bele rue grba Stjuarta.
Pisma koja je uvao bila su od opata Aleksandera, od erla od Mara i od istaknutih
jakobita. Sva su bila ispunjena uvijenim raspitivanjem, maglovitim obeanjima,
kontradiktornim oekivanjima.
Oseam se kao da se borim protiv perja!, estoko je rekao Dejmi. Stvarna
borba je protiv neeg to mogu da opipam, tada mogu da se borim. Ali ovo...
Dohvatio je sveanj pisama sa stola i bacio ih u vazduh. U sobi je bila promaja i
papiri su se razleteli na sve strane, zavlaili se pod nametaj i lelujavo padali na
tepih.
Nema niega za ta mogu da se uhvatim, rekao je bespomono. Mogu da
priam sa hiljadu ljudi, da ispiem stotinu pisama, pijem sa arlom dok ne oslepim i
nikada ne znam da li me pali ili ne.
Pustila sam da razbacana pisma ostanu da lee; neka sobarica e ih pokupiti
kasnije.
Dejmi, tiho sam rekla. Ne moemo da uinimo nita sem da pokuamo.
Slabano se nasmeio, drei se za sto. Aha. Drago mi je to tako kae mi,
Sasenah. Ponekad se oseam veoma usamljeno.
Uhvatila sam ga oko struka i prislonila na njegova lea.
Zna da te ne bih ostavila samog sa tim, rekla sam. Ja sam te u to uvalila, ako
nita drugo.
Osetila sam malu vibraciju smeha pod obrazom.
Aha, jesi. Ali te neu za to optuiti, Sasenah. Okrenuo se, nagnuo nanie i blago
me poljubio u elo. Izgleda umorno, mo duinne. Idi sada u krevet. Ja imam jo
malo posla, ali u ti se uskoro pridruiti.
U redu. Bila sam umorna te veeri, mada je hronina pospanost rane trudnoe
ustupala mesto novoj energiji; poinjala sam da se oseam orno preko dana, kipei
od potrebe da budem aktivna.
Zastala sam na vratima pri izlasku. On je jo stajao kraj stola i zurio u stranice
otvorene knjige salda.
Dejmi?, rekla sam.
Aha?
Bolnica rekla sam da u razmisliti o tome. Razmisli i ti, hm?
Okrenuo je glavu, otro podigavi jednu obrvu. Zatim se nasmeio i kratko
klimnuo.
Doi u ti uskoro, Sasenah, rekao je.
Jo je padala susneica i male kapi ledene kie dobovale su po prozorima i itale u
vatri kada bi noni vetar okrenuo da ih natera niz dimnjak. Vetar je bio jak i zavijao
je i reao meu dimnjacima tako da je u spavaoj sobi bilo jo prijatnije. Sam
krevet je bio oaza topline i komfora, opremljen jorganima od guijeg perja, velikim
paperjastim jastucima i Dejmijem, koji je isputao kalorije kao termoakumulaciona
pe.
Svojom krupnom rukom me je lagano milovao po stomaku i osetila sam njegovu
toplotu kroz tanku svilenu spavaicu.
Ne, tu. Mora da pritisne malo jae. Uzela sam njegovu ruku i pritisnula prste
nanie, ba iznad moje karline kosti, gde je materica postajala opipljiva, okrugla,
vrsta oteklina malo vea od grejpfruta.
Aha, oseam, mrmljao je. On je stvarno tu. U uglu usta pojavio se mali
osmeh zapanjenog oduevljenja i on je podigao pogled u mene sa iskrama u oima.
Moe li ve da ga oseti kako mrda?
Odmahnula sam glavom. Ne jo. Jo jedno mesec dana otprilike prema onome
to je rekla tvoja sestra Deni.
Mmm, rekao je ljubei malu izboinu. ta misli o Daluzi, Sasenah?
ta mislim o Daluzi za ta? raspitivala sam se.
Pa, kao ime, kazao je. Potapao je moj stomak. Trebae mu ime.
Tano, rekla sam. Mada, zato misli da je deak? Podjednako lako bi mogla
biti devojica.
Oh? Oh, aha, to je istina, priznao je, kao da mu je tek sada ta mogunost pala na
pamet. Ipak, to da ne ponemo sa imenima za deaka? Moemo da ga nazovemo
po tvom ujaku koji te je odgajio.
Umm. Namrtila sam se. Ma koliko da sam volela svog strica Lamba, nisam
bila sigurna da elim bespomono detence da nazovem Lambert ili Kventin. Ne, ne
bih rekla. S druge strane, ne elim da mu dam ni ime nekog od tvojih ujaka, takoe.
Dejmi je odsutno pomazio moj stomak, razmiljajui.
Kako ti se zvao otac, Sasenah?, upitao je.
Morala sam malo da razmislim da bih se setila.
Henri, rekla sam. Henri Montmorensi Boam. Dejmi, neu da svoje dete
nazovem Montmorensi Frejzer ni po koju cenu. Ne svia mi se toliko ni Henri, mada
je bolje nego Lambert. Kako ti zvui Vilijam?, predloila sam. Po tvom bratu?
Njegov stariji brat Vilijam je umro kao dete, ali je iveo dovoljno dugo da ga je
Dejmi zapamtio sa puno ljubavi.
Obrva mu se nakostreila od zamiljenosti. Hmm, rekao je. Aha, moda. Ili
bismo ga mogli nazvati...
Dejms, rekao je upalj, grobni glas iz dimnjaka.
ta?, kazala sam, uspravljajui se da sednem u krevetu.
Dejms, reklo je ognjite, nestrpljivo. Dejms, Dejms!
Prokleti blesavi Isuse, kazao je Dejmi, zurei u plamenove koji su lizali iz
ognjita. Osetila sam kako se nakostreio na podlaktici, dlake su mu bile vrste kao
ice. Sedeo je smrznut. Neto mu je naglo palo na pamet pa je skoio na noge i
otiao do tavanskog prozora obukavi samo koulju.
Odgurnuo je navie ram od prozora, putajui nalet ledenog vazduha i glavu je
proturio u no. ula sam prigueni povik, a onda zvuke grebanja po crepovima.
Dejmi se izvio napolje, diui se na prste da dopre to dalje, a onda se polako
vratio u sobu, iskvaen kiom i stenjui od napora. Povukao je za sobom, ruku
sklopljenih oko njenog vrata, figuru zgodnog deaka u tamnoj odei, skroz
natopljenog i sa krvavom tkaninom omotanom oko jedne ake.
Posetilac je uspeo da stane na dasku prozora, ali je trapavo sleteo, pruivi se po
podu. Istina, odmah se digao na noge i naklonio mi se, skidajui svoj nakrivljeni
eir.
Madam, rekao je na francuskom sa jakim naglaskom. Molim vas za izvinjenje
to sam doao ovako neceremonijalno. Upadam, ali to je zato to sam morao da se
javim svom prijatelju Dejmsu u ovako nezgodno doba.
Bio je to snaan, lepukast momak, sa gustom svetlosmeom kosom koja mu se
slobodno kovrdala sve do ramena, sa svetlim licem i obrazima rumenim od
hladnoe i naprezanja. Nos mu je pomalo curio i on ga je obrisao poleinom svoje
uvezane ake, malo se trecajui pri tom.
Dejmi se, podignutih obrva, utivo naklonio posetiocu.
Moja kua vam je na usluzi, Vaa visosti, rekao je uz kratak pogled kojim je
obuhvatio neurednost u izgledu posetioca. Okovratnik mu je bio odvezan i visio je
labavo oko vrata, pola dugmadi mu je bilo pogreno zakopano, a lic na
pantalonama delimino otvoren. Videla sam da se Dejmi malo mrti na to pa se
neupadljivo pomerio ispred deaka da bi me zaklonio od nepristojnog prizora.
Ako mogu da vam predstavim svoju suprugu, Vaa visosti? rekao je. Kler,
moja ledi od Broh Tuaraha. Kler, ovo je Njegova visost, princ arls, sin kralja
Dejmsa od kotske.
Um, da, rekla sam. Toliko sam uspela da shvatim. Hm, dobro vee, Vaa
visosti. Graciozno sam klimnula, navlaei posteljinu oko sebe. Pretpostavila sam
da pod ovakvim okolnostima mogu da preskoim uobiajeni kniks.
Princ je Dejmijevo dugo i zapetljano predstavljanje iskoristio da svoje
pantalone malo dovede u red pa je sada klimnuo nazad meni, pun kraljevskog
dostojanstva.
Zadovoljstvo je moje, madam, rekao je i naklonio se jo jednom, ovog puta
znatno elegantnije. Ispravio se i stajao okreui eir u rukama, oito pokuavajui
da smisli ta dalje da kae. Dejmi, koji je stajao bosonog u koulji pored njega,
arao je pogledom izmeu mene i arlsa, naizgled podjednako bez teksta.
Hm..., rekla sam da bih prekinula tiinu. Da li ste to imali neku nezgodu, Vaa
visosti? Klimnula sam glavom ka maramici vezanoj oko njegove ake, a on je
pogledao dole kao da to vidi prvi put.
Da, rekao je, ah... ne. Hou da kaem... nije to nita, moja gospo. Pocrveneo
je jo vie, zurei u svoje ake. Njegovo ponaanje je bilo udno; neto izmeu
postienosti i besa. Videla sam da se fleka na tkanini iri pa sam ustala iz kreveta,
hvatajui svoj kuni mantil.
Bolje me pustite da to pogledam, kazala sam.
Povreda, koju je princ pokazao uz neto oklevanja, nije bila ozbiljna, ali je bila
neobina.
To izgleda kao ivotinjski ujed, rekla sam u neverici, briui mali polukrug
ubodnih rana izmeu palca i kaiprsta. Princ arls se trecnuo kada sam pritisnula
meso pored rane u nameri da je proistim krvarenjem pre nego to je veem
zavojem.
Da, rekao je. Majmunski ujed. Odvratna, valjiva zver!, izletelo mu je.
Rekao sam da mora da ga se rei. Nema sumnje da je ivotinja bolesna!
Nala sam svoju medicinsku kutiju i sada sam stavljala tanak sloj pomade od
gorike. Mislim da ne treba da brinete, rekla sam zaneta u svoj posao. Sve dok to
nije besnilo.
Besnilo? Princ je prilino ubledeo. Mislite li da bi moglo da bude besnilo?
Oigledno da nije imao predstavu ta to znai, ali nije hteo ni da uje za njega.
Sve je mogue, veselo sam rekla. Onako iznenaenoj njegovim naglim
pojavljivanjem, tek tada mi je sinulo kako bi svi bili poteeni nevolja kad bi ovaj
mladi elegantno podlegao nekoj brzoj i ubitanoj bolesti. Pa ipak, bilo mi je mrsko
da mu poelim gangrenu ili besnilo i ja sam mu aku uredno uvezala sveim lanenim
zavojem.
On se nasmeio, opet se poklonio i vrlo ljupko mi zahvalio na meavini
francuskog i italijanskog i dalje se izvinjavajui zbog posete u neprikladno vreme
dok ga je Dejmi, sada pristojno u kiltu, odvodio dole na pie.
Oseajui da studen sobe prodire kroz kunu haljinu, zavukla sam se nazad u
krevet i navukla jorgan sve do brade. Znai, to je princ arls! Prilino je lep, nema
sumnje; bar naizgled. Izgledao je veoma mladolik mnogo mlae od Dejmija,
mada sam znala da je Dejmi stariji svega godinu ili dve. Njegova visost je imala
izvestan arm u ponaanju, istina, i poprilino je drala do svog dostojanstva uprkos
neurednoj odei. Da li je to zaista dovoljno da ga odvede u kotsku, na elu vojske
za ponovno uspostavljanje dinastije? Dok sam zapadala u san, pitala sam se ta
tano naslednik kotskog prestola radi kad se tako vere po parikim krovovima
usred noi, sa majmunskim ugrizom na aci.
To pitanje mi je jo bilo na umu kada me je Dejmi probudio neto kasnije
zavlaei se u krevet i naslanjajui svoja ogromna ledena stopala iza mojih kolena.
Ne vriti tako, rekao je, probudie poslugu.
ta je, do avola, arls Stjuart radio muvajui se po krovovima sa
majmunima?, htela sam da znam, izvrdavajui. Skloni te proklete sante leda sa
mene.
Poseivao je svoju ljubavnicu, kratko je odgovorio Dejmi. U redu, u redu;
prekini da me utira. Sklonio je stopala i zagrlio me, drhtei, kada sam se okrenula
ka njemu.
On ima ljubavnicu? Ko je ona? Prodrmana dakom hladnoe i skandala, brzo
sam se razbudila.
Lujza de la Tur, nevoljko je objasnio Dejmi na moje insistiranje. Nos mu je
izgledao dui i otriji nego obino, sa gustim obrvama skupljenim iznad. To da ima
ljubavnicu je ve dovoljno loe sa njegove kotske katolike take gledita, mada je
dobro poznato da kraljevska krv ima izvesne povlastice po tom pitanju. Meutim,
princeza Lujza de la Tur je udata. I bio on iz kraljevske porodice ili ne, uzimanje
udate ene za ljubavnicu je nesporno nemoralno, bez obzira na sva objanjenja
njegovog roaka Dareda.
Ha, rekla sam zadovoljno. Znala sam!
On kae da je zaljubljen u nju, lakonski je izvestio Dejmi, povlaei jorgan
preko ramena. Insistira da i ona voli njega; kae da je ona bila verna samo njemu
poslednja tri meseca. Pih!
Pa zna se da su se takve stvari deavale, rekla sam a to me je zabavljalo.
Znai, on je poseivao nju? Kako li je dospeo napolje na krov? Da li ti je to
rekao?
Oh, jeste. Rekao mi je.
arls je, ojaan protiv noi sa nekoliko aa najboljeg godita Daredovog
portoa, bio prilino predusretljiv. Snaga prave ljubavi bila je na ozbiljnom
iskuenju te veeri, prema arlsu, zbog privrenosti njegove ljubljene prema njenom
ljubimcu, prilino razdraljivom majmunu koji je istom merom odgovarao na
antipatiju Njegove visosti, a imao je konkretnija sredstva da izrazi svoja oseanja.
Kada je pucnula prstima majmunu pred nosom da mu se naruga, Njegova visost je
doivela prvi ujed za aku, a onda jo otriji ujed jezika njegove ljubavnice kada je
navalila sa otrim prekorima. Njih dvoje su se estoko posvaali, do te mere da je
Lujza, princeza De Roan, naredila arlsu da se udalji. On je izrazio svoju volju da
ode i da se nikada, dramatino je naglasio, ne vrati.
Prinev odlazak je, meutim, bio prilino ometen otkriem da se princezin mu
vratio ranije sa kockanja i da se udobno uukao u predsoblje sa bocom brendija.
Tako, rekao je Dejmi, smekajui se nehotice od te pomisli, on nije hteo da
ostane sa devojkom, ali nije mogao da izae na vrata pa je skoio sa prozora na
krov. Stigao je gotovo do ulice, rekao je, sputajui se niz oluke; ali naiao je
gradski uvar, pa je on morao da se uzvere gore da se ne bi video. Proveo se ludo i
nezaboravno, kazao je, muvajui se oko dimnjaka i klizajui se po mokrim
crepovima, dok mu nije palo na pamet da je naa kua samo tri kue dalje, a da su
krovovi dovoljno blizu da se s lakoom moe skakati s jednog na drugi.
Mm, rekla sam, oseajui kako mi se toplota vraa u none prste. Jesi li ga
poslao kui u koiji?
Ne, uzeo je jednog konja iz tale.
Ako je pio Daredov porto, nadam se da e obojica stii do Monmartra,
napomenula sam. To je podaleko.
Pa, bie to hladno, mokro putovanje, nema sumnje, kazao je Dejmi sa
zadovoljstvom oveka koji je edno uukan u topao krevet sa svojom zakonskom
suprugom. Oduvao je sveu i privukao me na svoje grudi, kao u kaiku.
Tako mu i treba, promrmljao je. Mukarac treba da je oenjen.
Sluge su ustale pre svitanja, polirale su i istile pripremajui za ugoavanje msje
Divernija na maloj, privatnoj veeri tog dana.
Ne znam zato se trude, rekla sam Dejmiju leei u krevetu sklopljenih oiju i
sluajui vrevu dole. Treba samo da skinu prainu sa aha i izvade flau brendija;
on nee primetiti nita drugo.
On se nasmejao i sagnuo se da me poljubi na odlasku. To je u redu; trebae mi
dobra veera ako mislim da ga pobedim. Potapao me je po ramenu na rastanku.
Idem u skladite, Sasenah; vratiu se na vreme da se presvuem.
U potrazi za neim da se posluzi sklonim s puta, konano sam reila da me
koija otprati do Roanovih. Moda bi Lujzi dobro dolo malo utehe, pomislila sam,
posle sinone svae. Vulgarna radoznalost, ljutito sam rekla sebi, nema nikakve veze
sa tim.
Kada sam se vratila kasno po podne, zatekla sam Dejmija skljokanog u fotelju blizu
prozora spavae sobe, sa nogama na stolu, raskopanom kragnom i raupanom
kosom, zadubljenog nad hrpom ispisanih papira. Podigao je pogled na zvuk
zatvaranja vrata i zaneti izraz se rastopio u iroki osmeh.
Sasenah! Stigla si! Spustio je svoje duge noge i priao da me zagrli. Zagnjurio
je lice u moju kosu, njukajui, a onda se odmakao i kinuo. Kinuo je opet i pustio me
da u rukavu potrai maramicu, koju je drao tamo po vojnikom obiaju.
Na ta to mirie, Sasenah?, hteo je da zna, pritiskajui laneni kvadrat na nos
ba na vreme da prigui jo jedno eksplozivno kijanje.
Pruila sam ruku u dekolte haljine i izvukla vreicu izmeu svojih dojki.
Jasmin, rue, zumbul i urevak... ambrozija takoe, oigledno, dodala sam
dok je frktao i kijao u svoju maramicu. Jesi li dobro? Osvrnula sam se u potrazi za
mestom gde da je ostavim, i zadovoljila se time da vreicu ostavim u kutiju za pisai
pribor na svom stolu, u udaljenom kraju sobe.
Aha, pregrmeu. Samo taj zu... zu... zuIHA!
Pobogu! urno sam otvorila prozor i pokazala mu da ode tamo. On je posluno
proturio glavu i ramena napolje u vlano jutro, udiui nalet sveeg vazduha bez
mirisa urevka.
Oh, tako je bolje, rekao je s olakanjem, uvlaei glavu nekoliko minuta
kasnije. ta to sad radi, Sasenah?
Perem se, objasnila sam, muei se sa zadnjim ukurima svoje haljine. Ili se
bar spremam da to uradim. Sva sam od ulja zumbula, objasnila sam kada je
trepnuo. Ako to ne operem, ti e eksplodirati.
On je zamiljeno tapkao maramicom po nosu i klimao glavom.
U pravu si, Sasenah. Da li da slugi kaem da donese tople vode?
Ne, nemoj se truditi. Brzim ispiranjem u skinuti najvei deo toga, uveravala
sam ga, raskopavajui se i razvezujui to sam bre mogla. Podigla sam ruke da bih
skupila kosu u punu. Iznenada se Dejmi nagnuo napred, dograbio moj runi zglob i
podigao mi jednu ruku uvis.
ta to radi?, pitala sam, zapanjena.
ta si to uradila, Sasenah?, insistirao je. Zurio mi je u pazuh.
Obrijala sam se, rekla sam ponosno. Ili tanije, skinula dlake voskom. Lujza
je imala servante aux petits soins zna, svoju linu kozmetiarku tamo jutros, pa
je ona to i meni obavila.
Skinula voskom? Dejmi je prilino izbezumljeno pogledao u svenjak kraj
bokala, a onda nazad u mene. Stavljala si vosak pod pazuh?
Ne takav vosak, uveravala sam ga. Parfimisani vosak. Kozmetiarka ga je
zagrejala, a onda nanela topao vosak. Kada se ohladi, samo ga cimne, trecnula
sam se priseajui se, i ia-mia i gotova pria.
Moj ia se ne bi sloio sa takvim navikama, otro je rekao Dejmi. Zato,
pobogu, to radi? Izbliza se zapiljio u to mesto, i dalje drei moj zglob podignut.
Zar to nije bo... bole... iha! Ispustio je moju ruku i brzo se odmakao.
Zar nije bolelo?, upitao je drei opet maramicu na nosu.
Pa, malice, priznala sam. Ali je vredelo, zar ne misli tako?, upitala sam,
podiui obe ruke kao balerina i okreui se malo u obe strane. Prvi put u ko zna
koliko meseci da se oseam potpuno isto.
Vredelo?, rekao je, zvuei pomalo sluen. Kakve to veze ima sa istoom, to
to si poupala dlake ispod pazuha?
Pomalo sa zakanjenjem, shvatila sam da nijedna od kotskih ena koje sam srela
nije primenjivala depilaciju. Sem toga, Dejmi gotovo sigurno nije nikada bio u
dovoljno bliskom kontaktu sa nekom Pariankom iz visokog drutva da bi znao da
mnoge od njih to ine. Pa, rekla sam, iznenada uviajui tekoe na koje
antropolozi nailaze kada pokuavaju da tumae neobinije obiaje primitivnih
plemena. Mnogo manje mirie, ponudila sam odgovor.
A ta fali onome kako mirie?, rekao je uzrujano. Bar si mirisala kao ena, ne
kao prokleti cvetni vrt. ta misli da sam ja, mukarac ili bumbar? Hoe li da se
opere, Sasenah, da bih mogao da ti priem na manje od tri metra?
Dohvatila sam krpu i poela da briem telo. Madam Laser, Lujzina kozmetiarka,
nanela mi je miriljavo ulje svuda po telu; nadala sam se da e se lako skinuti. Bilo
je uznemirujue da on iekuje ba izvan dometa njukanja, besno me gledajui kao
vuk koji krui oko plena.
Okrenula sam lea da umoim krpu u lavor i nehajno rekla: Hm, sredila sam i
noge.
Kriom sam bacila pogled preko ramena. Prvobitni ok se pretapao u potpunu
nevericu.
Tvoje noge nisu mirisale ni na ta, rekao je. Osim ako nisi gacala po balegi
do kolena.
Okrenula sam se i zadigla suknju do kolena, isturajui jedan prst da pokaem fine
krivine lista i cevanice.
Ali izgledaju mnogo lepe, naglasila sam. Skroz su lepe i glatke, nisu upave
kao u majmuna.
On je pogledao u svoja dlakava kolena, uvreden.
Majmun, jesam li to?
Ne ti, ja!, rekla sam ljutei se.
Moje su noge znatno dlakavije nego to su tvoje ikad bile!
Tako i treba da bude, ti si mukarac!
Udahnuo je i smiljao ta da odgovori, a onda je ispustio vazduh, odmahujui
glavom i mrmljajui za sebe neto na gelskom. Bacio se nazad u stolicu i zavalio se,
posmatrajui me skupljenim oima, povremeno i dalje mrmljajui za sebe. Reila
sam da ne pitam za prevod.
Nakon to sam obavila vei deo ovog kupanja u neemu to bi se najbolje moglo
opisati kao naelektrisana atmosfera, odluila sam se za pomirenje.
Moglo je biti i gore, zna, rekla sam, briuu unutranju stranu butine. Lujza je
dala da joj skinu sve dlake sa tela.
To ga je trglo nazad u engleski, makar privremeno.
ta, poskidala je dlake i sa svoje ribe?, rekao je toliko uasnut da je bio
nekarakteristino vulgaran.
Mm-hm, odgovorila sam, zadovoljna to mu je ta vizija bar skrenula panju sa
moje depilacije. Svaku dlaicu. Madam Laser je iupala one koje su promakle.
Svetog mu Pantelejmona! vrsto je zatvorio oi ili da bi pobegao ili da bi
bolje zamislio ono to sam mu opisala.
Oigledno to drugo jer je opet otvorio oi i besno me pogledao uz pitanje: Ona
e ii okolo gola kao devojica?
Ona kae, paljivo sam odgovorila, da mukarci to smatraju erotinim.
Obrve su mu se skoro sastavile sa kosom, dobar trik za nekoga sa tako klasino
visokim elom.
Volela bih da prestane da guna, napomenula sam, prebacujui krpu preko
naslona stolice da se sui. Ne razumem ni re od toga to govori.
Sve u svemu, Sasenah, odgovorio je, dobro je da je tako.
U
LHpital des Anges
redu, rezignirano je rekao Dejmi za dorukom. Uperio je kaiku ka meni u
znak upozorenja. Poi onda. Ali e povesti Murtaga kao pratioca, pored
sluge. Oko katedrale je siromaan kraj grada.
Pratioca? Sela sam uspravnije, odgurujui iniju kae koju sam merkala ne ba
oduevljeno. Dejmi! Da li to znai da nema nita protiv da odem do LHpital
des AngesT
Nisam siguran da ba tano to mislim, rekao je, zauzet svojom hranom. Ali
oekujem da e mi jo vie smetati ako ne ode. Ako radi u bolnici, to e te bar
spreiti da provodi sve vreme sa Lujzom de Roan. Valjda postoje i gore stvari od
druenja sa prosjacima i kriminalcima, rekao je sumorno. Bar ne oekujem da e
se iz bolnice vratiti gola na intimnim mestima.
Pokuau da se to ne desi, uveravala sam ga.
Videla sam mnogo dobrih upravnika bolnica u svoje vreme, i ponekog stvarno
izvanrednog, koji su taj posao pretvorili u neto uzvieno. Kod majke Hildegard,
proces je iao u suprotnom smeru, sa impresivnim rezultatima.
Hildegard de Gaskonj je bila najprikladnija osoba koju sam mogla da zamislim
da upravlja mestom kao to je LHpital des Anges. Visoka skoro sto osamdeset,
mravog koatog tela umotanog u metre crne vune, ona je nadvisivala medicinske
sestre kao strailo od metle koje uva njivu s bundevama. Portiri, pacijenti, sestre,
bolniari, iskuenici, posetioci, apotekari, svi su bili pometeni silinom njenog
prisustva i bivali poieni u uredne skupine, gde god majka Hildegard rei.
Sa tom visinom i licem runim tako nenadmano da je bilo groteskno lepo, bilo je
oito zato je prigrlila religiozni ivot Hrist je bio jedini ovek od koga je
zauzvrat mogla oekivati zagrljaj.
Glas joj je bio dubok i rezonantan; sa nazalnim gaskonjskim akcentom zveao je
kroz bolnike hodnike kao odjek zvona sa susedne crkve. ula sam je znatno pre
nego to sam je ugledala, moan glas se pojaavao dok je dolazila hodnikom prema
kancelariji gde smo est dvorskih dama i ja bile zbijene iza her Gerstmana, kao
ostrvljani koji oekuju nailazak uragana iza tanune zatite.
Ispunila je uska vrata uz utanje krila i stutila se na her Gerstmana uz krik
grabljivice, ljubei ga buno u oba obraza.
Mon cher ami! Kakvo neoekivano zadovoljstvo i utoliko slae jer je
neoekivano. ta vas dovodi meni?
Ispravljajui se, okrenula je iroki osmeh nama ostalima. Osmeh je ostao irok
dok je her Gerstman objanjavao nau misiju, mada bi i neiskusnija proroica od
mene mogla videti zatezanje miia na obrazima koje je bilo vie grenje nego
armantan osmeh.
Veoma cenimo vau brigu i vau dareljivost, moje dame. Dubok, zvonki glas
nastavljao je graciozni govor zahvalnosti. U meuvremenu sam videla kako male,
inteligentne oi, usaene duboko ispod koatih arkada, streljaju na sve strane dok
je odluivala kako da se najbolje rei ovog dosaivanja po kratkom postupku, a da
pri tome ipak izmami onoliko novca koliko bi ove pobone dame htele da daju za
dobro svoje due.
Poto je donela odluku, otro je pljesnula rukama. Niska opatica, otprilike
najslinija crvendau, banula je na vrata kao pajac iz kutije.
Sestro Anelik, budite tako ljubazni da ove dame odvedete u dispanzer,
naredila je. Dajte im neku prikladnu odeu, a onda im pokaite odeljenja. Mogu da
pomau u deljenju hrane pacijentima ako su raspoloene za to. Mali trzaj irokih
uskih usta inio je oiglednim da majka Hildegard ne oekuje da e pobonost ovih
dama preiveti obilazak bolnice.
Majka Hildegard je pronicljivo procenjivala ljudsku prirodu. Tri dame su
pregurale prvo odeljenje, sa sluajevima skrofuloze, uge, ekcema, dijareje i
smrdljivih bakterijskih oboljenja, pre nego to su zakljuile da njihove milosrdne
sklonosti mogu u potpunosti biti zadovoljene donacijom bolnici, pa su pobegle
nazad u dispanzer da skinu grube mantile koji su im dati.
Na sredini narednog odeljenja neki visoki krakati ovek u tamnom mantilu
izvodio je neto za ta se ispostavilo da je spretna amputacija noge; naroito
uspena po tome to pacijent nije bio opijen ni na koji vidljiv nain, a u tom asu su
ga drala dva pozamana bolniara i solidno graena opatica koja je sedela na
pacijentovim grudima, dok je njena rasprostrta odea, na sreu, skrivala ovekovo
lice.
Jedna od dama iza mene je ispustila tihi zvuk kao da se gui. Kad sam se
okrenula, videla sam samo prilino iroke zadnjice dve potencijalne samarianke,
zaglavljene kukovima u uskim vratima prema dispanzeru i slobodi. Uz poslednje
oajniko trzanje i cepanje svile, probile su se kroz njih i strmoglavo se sjurile niz
tamni hodnik, zamalo oborivi nekog bolniara koji je treim korakom dolazio sa
posluavnikom pretovarenim platnom i hirurkim instrumentima.
Virnula sam u stranu i zabavljalo me je to vidim da je Meri Hokins jo tu. Neto
blea od hirurkog platna koje je bilo prilino sramotno sivo, ako emo pravo i
malice zelena oko krga, ali jo uvek tu.
Vite! Depechez-vous, ispustio je hirurg zapovedniki povik, verovatno upuen
uzdrmanom bolniaru koji je urno sredio stvari na posluavniku i odgalopirao do
mesta gde je stajao visok taman ovek, sa testerom za kosti u ruci, spreman da
odsee izloenu butnu kost. Dok se bolniar saginjao da vee drugu podvesku iznad
mesta operacije, testera je sputena uz neopisivu kripu pa sam se saalila na Meri
Hokins, okreui je na drugu stranu. Njena je ruka drhtala, a usne boje boura su
pobelele i bile stisnute kao mrazom oinuti cvet.
Da li bi htela da ode?, utivo sam upitala. Sigurna sam da majka Hildegard
moe da pozove koiju za tebe. Pogledala sam preko ramena u praznu tamu
hodnika. Plaim se da su kontesa i madam Lamber ve otile.
Meri je ujno progutala, ali je odluno stegla ve vrstu vilicu.
N-ne, rekla je. Ako vi ostajete, ostajem i ja.
Ja sam definitivno nameravala da ostanem. Radoznalost i poriv da se ukljuim u
rad ove bolnice bili su prejaki u poreenju sa saaljenjem koje bih mogla oseati
prema Merinoj osetljivosti.
Sestra Anelik je prela izvesno rastojanje pre nego to je videla da smo mi
stale. Vratila se i strpljivo stajala ekajui, uz smeak na punakom licu, kao da
oekuje da se i mi okrenemo i pobegnemo. Nagnula sam se nad slamaricu na rubu
poda. Vrlo mrava ena je ravnoduno leala pod samo jednim ebetom, a pogled
joj je tupo i bez interesovanja prelazio preko nas. Nije mi ena toliko privukla
panju koliko staklena posuda udnog oblika koja je stajala na podu pored njene
slamarice.
Posuda je do vrha bila puna utom tenou nesumnjivo mokraom. Bila sam
pomalo iznenaena; bez hemijskih testova ili bar lakmusa, kakva bi mogla biti korist
od urina? Razmiljajui o razliitim stvarima zbog kojih se urin testira, meutim,
dobila sam ideju.
Paljivo sam podigla posudu, ignoriui povike protesta sestre Anelik.
Pomirisala sam paljivo. Nema sumnje; dopola prikriveno kiselim amonijakim
isparenjima, tenost je mirisala bolesno slatko prilino slino kiselom meu.
Oklevala sam, ali je postojao samo jedan nain da se uverim. Uz grimasu gaenja,
pipavo sam uronila vrh jednog prsta u tenost i delikatno njim dotakla svoj jezik.
Meri se, izbuljeno gledajui u mene, malo guila, ali je sestra Anelik posmatrala
sa iznenadnim interesovanjem. Poloila sam aku na enino elo; bilo je hladno
nema temperature da objasni toliko troenje.
Da li ste edni, madam?, upitala sam pacijentkinju. Znala sam odgovor pre
nego to je progovorila, videvi praznu flaicu pored njene glave.
Stalno, madam, odgovorila je. I neprekidno sam gladna. A ipak se nimalo
mesa ne skupi na mojim kostima, koliko god da jedem. Podigla je ruku tanku kao
prut, pokazujui koati zglob, a onda je pustila da padne kao da ju je taj napor
iscrpeo.
Neno sam potapala mravu ruku i promrmljala neto na rastanku, a moje
oduevljenje to sam postavila tanu dijagnozu postupno je splasnulo od spoznaje da
danas ne postoji nain da se izlei dijabetes melitus; ena preda mnom bila je
osuena na smrt.
Potitena, digla sam se da pratim sestru Anelik koja je usporila svoje uurbane
korake da bismo ile uporedo.
Moete li rei od ega ona pati, madam?, radoznalo je upitala opatica. Samo
na osnovu urina?
Ne samo po tome, odgovorila sam. Ah da, znam. Ona ima... Prokletstvo!
Kako li to danas zovu? Ona ima... hm, eernu bolest. Ne hrani se od hrane koju
pojede i neverovatno je edna. Kao posledicu toga, stvara velike koliine mokrae.
Sestra Anelik je klimala glavom, a izraz napete znatielje ocrtavao se na njenom
punakom licu.
I moete li rei da li e se oporaviti, madam?
Ne, nee, rekla sam otvoreno. Predaleko je odmakla; nee sastaviti ni mesec
dana.
Ah. Svetle obrve su se podigle i izraz znatielje smenio je izraz potovanja.
Tako je rekao msje Parnel.
A ta je on, kada se vrati kui?, nemarno sam upitala.
Punaka opatica se namrtila u neverici. Pa, u sopstvenom zdanju verujem da
pravi grede, a i zlatar je. Kad doe ovde, meutim, obino ispituje urin.
Osetila sam kako se meni die obrva. Ispituje urin?, rekla sam zabezeknuto.
Stvarno postoji takvo zanimanje?
Oui, madam. I on je rekao isto to i vi za jadnu mravu damu. Nikada nisam
srela enu koja se razume u nauku ispitivanja urina, kazala je sestra Anelik, zurei
u mene i ne skrivajui fasciniranost.
Postoji mnogo vie stvari na nebu i na zemlji nego to je izmatano u vaoj
filozofiji, sestro, rekla sam milostivo. Ona je ozbiljno klimnula, tako da sam se
prilino postidela zbog svoje vickavosti.
To je istina, madam. Da li biste pogledali gospodina u zadnjem krevetu? On se
ali na jetru.
Produile smo, od kreveta do kreveta, pravei ceo krug po ogromnoj prostoriji.
Naile smo na primere bolesti koje sam viala samo u udbenicima i na sve mogue
traumatske povrede, od rana na glavi nanetih u tuama pijanaca do povrede radnika
ije je grudi zdrobilo bure vina kada se otkotrljalo preko njega.
Zastajala sam kod nekih pacijenata, postavljajui pitanja onima koji su delovali
kao da mogu da odgovore. Mogla sam uti Meri kako die na usta iza mog ramena,
ali nisam proveravala gde zapravo dri nos.
Na kraju obilaska, sestra Anelik se okrenula prema meni sa ironinim smekom.
Pa, madam? Da li jo uvek elite da sluite Gospodu pomaui nesrenima?
Ve sam zavrtala rukave svog mantila.
Donesite mi lavor tople vode, sestro, rekla sam, i sapun.
Kako je bilo, Sasenah?, upitao je Dejmi.
Uasno!, odgovorila sam, smeei se od uva do uva.
Podigao je obrvu, smekajui se dole prema meni opruenoj na sofi.
Uivala si, zar ne?
Oh, Dejmi, bilo je tako lepo opet biti koristan! Brisala sam podove i hranila
ljude kaom, a kada sestra Anelik nije gledala, uspela sam da zamenim ljudima
nekoliko prljavih zavoja i probuim jedan apsces.
Dobro, rekao je. Da li si se setila da jede, pored tolikih nestaluka?
Hm, ne, zapravo i nisam, dodala sam sa oseajem krivice. Sa druge strane,
toliko sam se zanela da mi nije bilo muka. Kao da sam ih podsetila na taj prekraj,
zidovi mog stomaka su se naglo trgli prema unutra. Pritisnula sam rukom ispod
grudne kosti. Moda u pojesti zalogaj.
Moda bi trebala, sloio se, pomalo utueno, pruajui ruku da dohvati zvonce.
Posmatrao je dok sam posluno jela pitu s mesom i sir i izmeu zalogaja s
oduevljenjem detaljno opisivala LHpital des Anges i njene stanare.
Velika je guva na nekim odeljenjima po dvoje i troje u krevetu, to je uasno,
ali zar nee ti malo ovoga? Prekinula sam da bih ga pitala. Veoma je dobro.
Pogledao je komad testa koji sam mu nudila.
Ako misli da se uzdri od prianja o gangrenoznim nonim prstima dovoljno
dugo da mi zalogaj od grla stigne do eluca, onda hou.
Sa zakanjenjem sam primetila blago bledilo na njegovim obrazima i slabano
mrdanje njegovih nozdrva. Nasula sam au vina i pruila mu je pre nego to sam se
vratila svom tanjiru.
A kako je tebi proao dan, dragi moj?, uzdrano sam upitala.
LHpital des Anges je za mene postala utoite. Neuvijena i nesofisticirana
direktnost opatica i pacijenata bila je divno osveenje od neprestanog avrljanja o
intrigama dvorskih dama i gospode. Bila sam sigurna i da bi se bez oputanja lica u
bolnici ono uskoro zamrzlo u izrazu neprestanog afektiranog dosaivanja.
Uvidevi da izgleda znam ta radim i poto od njih nisam traila nita sem zavoja
i tkanina, opatice su me brzo prihvatile. I posle poetnog oka zbog mog naglaska i
titule, prihvatili su me i pacijenti. Drutvene predrasude su ozbiljna sila, ali se ne
mogu meriti sa kompetencijom kada za vetinama postoje hitne potrebe i mala
ponuda.
Majka Hildegard je, ionako zauzeta, odvojila neto vie vremena da me i sama
proceni. S poetka mi se nije obraala sem jednostavnog Bonjour madam u prolazu,
ali sam esto oseala snagu onih malih, pronicljivih oiju kako mi probadaju lea
kada bih se nagnula nad krevet starijeg oveka sa osipom ili bih nanosila alojinu
mast na plikove deteta nastradalog u kunom poaru, kojih je bilo i suvie u
siromanijim delovima grada.
Ona nikada nije odavala utisak da uri, ali je prelazila neverovatno mnogo tokom
dana, idui ravnim sivim kamenjem bolnikih odeljenja koracima dugim po metar, a
njen mali beli pas Buton je urio kraj njenih nogu da ne bi zaostao.
Ni nalik upavim psiima tako popularnim kod dvorskih dama, izgledao je kao
meanac pudlice i jazaviara, sa grubom izuvijanom dlakom ije su rese leprale
oko rubova irokog stomaka i kratkih krivih nogu. Njegova stopala, rairenih prstiju
i crnih noktiju, kuckala su pomamno po kamenom podu dok je trkao za majkom
Hildegard, a iljata njuka mu je bezmalo dodirivala razmahane nabore njene
haljine.
Da li je to pas?, pitala sam zapanjeno jednog bolniara kada sam prvi put
spazila Butona uz noge njegove vlasnice.
Prekinuo je ienje poda da pogleda za krivim, golim repom koji je nestajao u
susedno odeljenje.
Pa, rekao je sumnjiavo, majka Hildegard kae da je to pas. A ne bih voleo da
ja budem taj koji kae da nije.
Kada sam se sprijateljila sa opaticama, bolniarima i privremenim lekarima u
bolnici, ula sam razliita miljenja o Butonu, u rasponu od tolerisanja do
praznoverja. Niko nije tano znao gde ga je majka Hildegard pokupila niti zato. Bio
je lan bolnikog osoblja nekoliko godina, sa statusom po miljenju majke
Hildegard, a ono je bilo jedino merodavno mnogo boljim od medicinskih sestara i
jednakim sa veinom lekara i apotekara koji su dolazili.
Neki od ovih drugih su ga posmatrali sa sumnjiavom averzijom, drugi su se
prijateljski alili. Jedan hirurg ga je redovno pominjao kada ga majka ne uje
kao onog odurnog pacova, drugi kao smrdljivog zeca, a jedan mali, zdepasti
majstor za razna pomagala prilino otvoreno ga je pozdravljao kao msje Krpa Za
Sudove. Opatice su ga smatrale neim izmeu maskote i totema, dok mi je mladi
svetenik iz susedne katedrale, koji je jednom bio ujeden za nogu kada je doao da
obavi priest pacijentima, poverio svoje miljenje da je Buton jedan od manje
vanih demona, preruen u psa radi svojih nakaradnih namera.
Uprkos ne ba laskavom tonu svetenikovih primedbi, pomislila sam da je on
moda najblie priao istini. Jer sam, nakon nekoliko nedelja posmatranja tog para
dola do zakljuka da je Buton zapravo intimni prijatelj majke Hildegard.
esto je razgovarala s njim, i to ne onim tonom koji se obino koristi za pse, ve
onako kako ovek raspravlja vane stvari sa sebi jednakim. Kada bi zastala pored
ovog ili onog kreveta, Buton bi esto skoio na madrac, gurajui njukom i
njukajui prepadnutog pacijenta. Seo bi, esto na pacijentove noge, zalajao jednom
i upitno pogledao u majku, maui srebrnastim golim tankim repom kao da trai
njeno miljenje o dijagnozi koje je ona uvek davala.
Mada sam bila prilino znatieljna zbog takvog ponaanja, nisam imala prilike da
izbliza posmatram udni par na delu sve do jednog tamnog, kinog martovskog jutra.
Stajala sam pored kreveta jednog sredovenog koijaa, uobiajeno askajui sa
njim dok sam pokuavala da shvatim ta to, do avola, fali oveku.
Bio je to ovek koji je doao prethodne nedelje. Potkolenicu mu je uhvatio toak
kola kada je nepaljivo siao pre nego to se vozilo zaustavilo. Bio je to viestruki
prelom, ali ne ba komplikovan. Namestila sam kost, i izgledalo je da rana fino
zarasta. Tkivo je bilo svee ruiasto sa dobrom granulacijom, nije bilo smrada ni
opasnih crvenih linija, niti izraene osetljivosti, ba niega to bi objasnilo zato
oveka jo drma groznica i zato ima taman urin jakog mirisa od infekcije koja nije
prestajala.
Bonjour, madam. Duboki, bogati glas je progovorio iznad mene pa sam
podigla pogled u visoku figuru majke Hildegard. Usledio je fijuk pored mog lakta i
Buton je sleteo na madrac uz tupi udar od koga je pacijent malo zajeao.
ta mislite?, pitala je majka Hildegard. Uopte nisam bila sigurna da li se
obraa meni ili Butonu, ali sam iskoristila tu neodreenost i objasnila svoja
opaanja.
Znai da mora da postoji sekundarni izvor infekcije, zakljuila sam, ali ne
mogu da ga naem. Sad se pitam da nema moda neku unutranju upalu koja nije
povezana sa ranom na nozi. Slabiju upalu slepog creva ili infekciju beike, moda,
mada ne mogu da naem ni preosetljiv deo na stomaku.
Majka Hildegard je klimnula. To je mogue, nema sumnje. Butone! Pas je
nakrivio glavu prema gazdarici koja je trgla duguljastom bradom prema pacijentu.
A la bouche, Butone, naredila je. Afektirano hodajui, pas je svoj okrugli crni nos,
po kome je verovatno dobio ime, gurnuo u koijaevo lice. ovekove oi, sa
kapcima oteklim od temperature, otvorile su se zbog tog ometanja, ali je kratak
pogled u dominantnu figuru majke Hildegard zaustavio eventualni prigovor.
Otvorite usta, naloila je majka Hildegard, a snaga njenog karaktera bila je
takva da je ovek to i uinio iako su mu se usne trzale od Butonove blizine.
Ljubljenje s psom oito nije bilo na njegovom spisku poeljnih aktivnosti.
Ne, zamiljeno je rekla majka Hildegard, posmatrajui Butona. To nije to.
Potrai drugde, Butone, ali paljivo. oveku je polomljena noga, ne zaboravi.
Kao da je doista razumeo svaku re, pas je poeo radoznalo da njuka pacijenta
zavlaei mu njuku pod pazuh, sputajui zdepaste noge na njegove grudi da bi
ispitivao, njukajui neno u pregib prepona. Kada je doao do ranjene noge, preao
je paljivo preko uda pre nego to je njuku naslonio na povrinu zavoja oko nje.
Vratio se u oblast prepona pa, ta drugo, pomislila sam nestrpljivo, on je pas,
na kraju krajeva gurnuo je vrh butine, a onda seo i jednom zalajao, trijumfalno
maui repom.
Eto ga, rekla je majka Hildegard, pokazujui na malu smeu krastu ba ispod
ingvinalnog pregiba.
Ah to je gotovo zaraslo, protestovala sam. Nije zaraeno.
Nije? Visoka opatica je spustila ruku na ovekovu butinu i snano pritisnula.
Njeni miiavi prsti su se utisnuli u bledo, lepljivo meso i koija je vrisnuo kao
narikaa.
Ah, zadovoljno je rekla, posmatrajui duboke otiske koje je ostavio njen dodir.
Dep truljenja.
I bio je; krasta je popustila na jednom rubu i uti gnoj je gusto pocurio ispod nje.
Malo akanja, pri emu je majka Hildegard drala oveka za nogu i rame, otkrilo je
problem. Dugaak iver drveta koji je odleteo sa polomljenog toka zario se navie,
duboko u butinu. Zbog naoko beznaajne ulazne rane, nije ga zapazio ni sam pacijent
kome je cela noga bila jedan uasan bol. Iako je mala ulazna rana zacelila isto,
dublja rana je bila zagnojena i stvorila je dep gnoja oko stranog tela utisnutog u
miino tkivo gde nije bilo vidljivih povrinskih simptoma bar za ljudska ula.
Malo rada skalpelom da se uvea ulazna rana, brz zahvat duguljastim forcepsom,
isto, snano povlaenje i drala sam iver drveta od osam centimetara, prekriven
krvlju i sluzi.
Nije loe, Batone, rekla sam, klimajui glavom u znak priznanja. Dugaak
ruiasti jezik se veselo klatio, a crne nozdrve su onjuile u mom pravcu.
Da, dobra je ona, rekla je majka Hildegard i ovog puta nije bilo sporno o kojoj
to njoj govori, poto je Buton bio mujak. Buton se ispruio napred i utivo onjuio
moju ruku, a onda mi liznuo prste u razmeni potovanja meu kolegama
profesionalcima. Obuzdala sam nagon da obriem ruku o svoj mantil.
Zapanjujue, rekla sam, zaista to mislei.
Da, kazala je nehajno majka Hildegard, ali uz nepogreivu notu ponosa.
Veoma je dobar u lokalizovanju tumora ispod koe, takoe. I mada ne mogu uvek da
razumem ta nalazi u mirisu daha i urina, on razliit laje, to nepogreivo ukazuje na
prisustvo nekog stomanog poremeaja. U ovakvoj situaciji nisam imala razloga da
sumnjam u to. Naklonila sam se Butonu i dohvatila ampulu kantarionovog praha da
previjem inficirano mesto.
Bie mi drago da mi pomae, Butone. Moe sa mnom da radi u svako doba.
Vrlo razumno od vas, kazala je majka Hildegard, sevnuvi snanim zubima.
Mnogi lekari i hirurzi koji rade ovde ne pokazuju sklonost da iskoriste njegovu
vetinu.
Hm, pa... Nisam htela da omalovaim niiju reputaciju, ali mora da je moj
pogled preko prostorije u msje Volerua bio oigledan.
Majka Hildegard se nasmejala. Pa, prihvatamo ono to nam Bog poalje, mada
se povremeno pitam da li ih On alje nama samo da bi spreio da naprave vee
nevolje negde drugde. Ipak, u veini sluajeva ovi lekari su bolje nego nita bar
malice. Vi, tu su zubi sevnuli jo jednom, podseajui me na veselog tegleeg
konja, ste znatno bolji nego nita, madam.
Hvala.
Mada sam se pitala, nastavila je majka Hildegard, posmatrajui nas dok sam
stavljala zavoj sa lekom, zato zagledate samo pacijente sa ranama i polomljenim
kostima? Izbegavate one sa pegama i kaljem i groznicom, mada je uobiajenije da
se les matresses bave takvim stvarima. Mislim da nikada ranije nisam videla
enskog hirurga. Les matresses su bili iscelitelji bez kvalifikacije, uglavnom iz
unutranjosti, koji su radili sa lekovitim biljem, oblozima i inima. Les matresses
sage-femme su bile babice, najvia stepenica to se tie narodnih lekara. Mnoge su
bile cenjenije od registrovanih lekara i bile su drae pacijentima iz niih klasa jer su
postojale dobre anse da su sposobnije i manje skupe.
Nije me iznenadilo to je zapazila moje sklonosti; odavno sam zakljuila da vrlo
malo toga u njenoj bolnici uspeva da promakne majci Hildegard.
Nije re o nedovoljnom interesovanju, uveravala sam je. Ve samo o tome da
sam trudna pa ne smem da se izloim niem zaraznom, zbog bebe. Polomljene kosti
nisu prelazne.
Ponekad se pitam, kazala je majka Hildegard kratko pogledavi nosila na
ulazu. Imamo pravu epidemiju toga ove nedelje. Ne, ne odlazite. Pokazala mi je
da se vratim. Sestra Sesil e se pobrinuti za to. Pozvae vas ako bude potrebno.
Sitne sive oi opatice su me posmatrale sa ispitivakom radoznalou.
Znai, vi ne samo da ste plemenita dama ve ste i trudna, a va mu vam ne
zamera to dolazite ovamo? On mora da je vrlo neobian ovek.
Pa on je kot, rekla sam kao objanjenje, ne elei da zalazim u temu
prigovaranja mog mua.
Oh, kot. Majka Hildegard je klimnula s razumevanjem. Ba tako.
Krevet je zadrhtao pod mojom butinom kada je Buton skoio i otrao prema
vratima. Namirisao je nekog nepoznatog, napomenula je majka Hildegard. Buton
pomae i vrataru kao i lekarima ali, bojim se, bez imalo vie zahvalnosti za taj
trud.
Uporni lave i piskavi glas koji se pojaao od straha doprli su kroz dvokrilna
ulazna vrata. Oh, to je opet otac Balmen! Proklet da je taj ovek, zar ne moe da
naui da stoji mirno i pusti Butona da ga onjuka? Majka Hildegard je urno
krenula u pomo svom kompanjonu, okrenuvi se u poslednji as da mi se armantno
osmehne. Moda u ga poslati da vam pomae u vaim zadacima, madam, dok ja
teim oca Balmena. Iako je on moralno savren ovek, ne ume da ceni rad pravih
umetnika.
Svojim dugim koracima bez urbe je otila do vrata, a ja sam uputila poslednje
rei koijau i zatim se okrenula sestri Sesil i najnovijem sluaju na nosilima.
Kada sam se vratila kui, Dejmi je leao na tepihu dnevne sobe sa malim deakom
koji je prekrtenih nogu sedeo na podu pored njega. Dejmi je drao bilboke u
jednoj ruci, a drugom je pokrivao jedno oko.
Naravno da mogu, govorio je. Svakog dana i dvaput nedeljom. Pogledaj.
Stavljajui ruku preko jednog oka, fiksirao je prodorno drugim bilboke i drmnuo
au od slonovae. Privezana loptica je u luku iskoila iz leita i kao radarom
voena pala, vraajui se u au uz prijatno bukanje.
Vidi?, rekao je sklanjajui ruku sa oka. Uspravio se i au dodao deaku.
Evo, probaj ti. Iscerio se ka meni i zavukao ruku pod rub moje zelene svilene
suknje, pozdravljajui me hvatanjem za skoni zglob.
Dobro se zabavlja?, raspitivala sam se.
Ne jo, odgovorio je, stiskajui mi zglob. ekao sam tebe, Sasenah.
Dugaki, topli prsti savijeni oko zgloba kliznuli su navie, nestano milujui oblinu
mog lista, dok je par prozranih plavih oiju nevino zurio u mene. Na licu mu je bila
trafta od osuenog blata sa jedne strane, a po koulji i kiltu imao je prljave fleke.
Je li tako?, kazala sam, pokuavajui da neprimetno oslobodim nogu iz
njegovog stiska. Reklo bi se da ti je mali drugar za igru sve to ti je potrebno.
Deak, koji nije razumeo nimalo engleskog na kojem se ova razmena odvijala,
ignorisao je sve reeno koncentrisan na pokuaj da barata bilbokeom sa jednim
okom zatvorenim. Kada su prva dva pokuaja propala, otvorio je drugo oko i besno
pogledao igraku, kao da je pretnjom tera da ga slua. Drugo oko se opet zatvorilo,
ali ne sasvim; ostao je mali prorez, svetlucajui ivahno ispod tamnih gustih
trepavica.
Dejmi je prekorno pucnuo jezikom i oko se urno zatvorilo sasvim.
Ne, vala, Ferguse, neemo da varamo, ako bi bio ljubazan, rekao je. Fer je
fer. Deak je oigledno shvatio znaenje, ako ne i pojedine rei; nasmeio se
smeteno, pokazujui dva velika, blistavo bela savrena prednja zuba, etvrtasta kao
u veverice.
Dejmi je diskretno povukao ruku, terajui me da mu priem blie i izbegnem da
budem izbaena iz cipela od marokena.
Ah, rekao je. Pa, prisutni Fergus je ovek sa mnogim talentima i veseo
kompanjon za zaludne sate kada oveka napusti ena i ostavi ga da se bavi
sopstvenim aktivnostima usred pokvarenosti velegrada, dugaki prsti su se
delikatno savili u udubljenje iza mog kolena, sugestivno me golicajui, ali nije
odgovarajui partner za razonodu koju sam imao u vidu.
Fergus?, rekla sam, odmeravajui deaka i pokuavajui da ignoriem zbivanja
ispod. Deko je verovatno imao devet ili deset godina, ali je bio sitan za svoj uzrast,
sa nenim kostima. Obuen u istu, iznoenu za za nekoliko brojeva preveliku odeu,
bio je tipian Francuz sa bledom, ukastom koom i krupnim, tamnim oima
parikog ulinog deteta.
Njegovo ime je zapravo Klodel, ali smo zakljuili da ne zvui ba muevno,
tako da ga treba zvati Fergus. To je prikladno ime za ratnika. Na pominjanje
njegovog imena ili oba imena deak je podigao pogled i srameljivo mi se
osmehnuo.
Ovo je madam, objasnio je Dejmi deaku, pokazujui slobodnom rukom na
mene. Moe da je zove gospa. Ne mislim da e ba uspeti s onim Broh Tuarah,
dodao je za mene, pa ak ni Frejzer, ako emo pravo.
Gospa e biti u redu, rekla sam, smeei se. Jae sam trgla nogu i uspela da
se otrgnem stisku pijavice. Hm, zato, ako smem da pitam?
ta zato? Ili, zato Fergus, hoe da kae?
To hou da kaem, tako je. Nisam bila sigurna koliko daleko e njegova ruka
stii, ali se polako prikradala zadnjom stranom moje butine. Dejmi, sklanjaj ruku
ovog asa!
Prsti su klisnuli u stranu i spretno odvezali podvezicu koja mi je drala arapu.
arapa mi je kliznula niz nogu i zarozala mi se oko zgloba.
ivotinjo! Zamahnula sam nogom ka njemu, ali se izmakao u stranu, smejui se.
Oh, ivotinja, je li tako? Koja?
Dukela!, prasnula sam, pokuavajui da se sagnem i podignem arapu, a da na
padnem sa tikli. Deak Fergus je, posle kratkog nezainteresovanog pogleda ka
nama, nastavio svoje pokuaje sa bilbokeom.
to se momka tie, bezbrino je nastavljao Dejmi, Fergus je sada moj
zaposleni.
A ta e da radi?, upitala sam. Ve imamo deaka koji isti noeve i izme i
talskog momka.
Dejmi je klimnuo glavom. Tano. Ali nemamo deparoa. Ili tanije, nismo
imali. Sada ga imamo.
Uvukla sam dah i polako ga isputala.
Razumem. Pretpostavljam da bi bilo glupo da pitam za ta nam zapravo treba
deparo u domainstvu?
Da krade pisma, Sasenah, mirno je rekao Dejmi.
Oh, kazala sam i poinjala sam da shvatam.
Ne mogu da saznam nita razumno od Njegove visosti; kada je sa mnom, nee da
radi nita sem da kuka o Lujzi de la Tur ili da krgue zubima i psuje jer su se opet
svaali. U oba sluaja jedino to eli jeste da se napije to bre moe. Mar gubi
strpljenje prema njemu jer je arogantan i potiten naizmenino. I ne mogu nita da
saznam od eridana.
Erl od Mara je bio najcenjeniji od kotskih jakobita u egzilu u Parizu. ovek ija
je duga i slavna karijera tek sada poinjala da prelazi u starako doba bio je kljuni
sledbenik kralja Dejmsa tokom neuspelog ustanka 1715, i otiao je u egzil za
svojim kraljem posle poraza kod erifsmuira. Upoznala sam erla i dopao mi se;
stariji, prefinjen ovek sa linou pravom kao njegova lea. Sada je radio najbolje
to moe sa malo uspeha, izgledalo je za sina svog gospodara. Upoznala sam i
Tomasa eridana; prinevog uitelja postarijeg oveka koji je vodio prepisku
Njegove visosti, prevodei nestrpljenje i nepismenost na uljudan francuski i
engleski.
Sela sam i navukla arapu. Fergus me je, oito prekaljen to se tie pogleda na
enske noge, potpuno ignorisao, sumorno koncentrisan na bilboke.
Pisma, Sasenah, rekao je. Trebaju mi pisma. Pisma iz Rima, zapeaena
grbom Stjuarta. Pisma iz Francuske, pisma iz Engleske, pisma iz panije. Moemo
da ih dobavimo ili iz prineve kue Fergus moe da poe sa mnom, kao pa ili
moda od papskog glasnika koji ih donosi; to bi bilo malice bolje jer bismo
informacije dobijali unapred.
Tako smo napravili pogodbu, kazao je Dejmi, klimajui ka svom novom slugi.
Fergus e se maksimalno truditi da dobije ono to meni treba, a ja u mu obezbediti
odeu i smetaj i trideset ekija godinje. Ako bude uhvaen dok posluje za mene,
potrudiu se najbolje to mogu da ga otkupim. Ako to ne bude ilo, i on izgubi aku
ili uvo, onda u ga izdravati do kraja ivota poto nee moi da se bavi svojom
profesijom. A ako bude obeen, onda garantujem da e biti sluene mise za njegovu
duu tokom jedne godine. Mislim da je to fer, zar ne?
Osetila sam kako se hladna ruka sputa niz moju kimu.
Isuse Hriste, Dejmi bilo je jedino to sam uspela da kaem.
Odmahnuo je glavom i pruio ruku da dohvati bilboke. Ne naem Gospodu,
Sasenah, moli se sv. Dismau. Svecu zatitniku lopova i izdajnika.
Dejmi je uzeo bilboke od deaka. ustro je trgao runim zglobom i loptica od
slonovae je poletela u savrenoj paraboli i spustila se u svoju au uz neizbeno
bukanje.
Razumem, rekla sam. Odmerila sam novog zaposlenog sa interesovanjem dok
je uzimao igraku koju mu je Dejmi ponudio da ponovo okua sreu, a tamne oi su
mu svetlucale od koncentracije. Gde si ga pokupio?, znatieljno sam upitala.
Naao sam ga u bordelu.
Oh, naravno, rekla sam. Tek da se uverim. Odmerila sam prljavtinu i fleke
na njegovoj odei. Koji si posetio s nekim stvarno izvrsnim razlogom?
Oh, da, rekao je. Zavalio se i rukama obuhvatio kolena, cerei se dok je
posmatrao kako popravljam podvezicu. Mislio sam da bi vie volela da budem
naen u toj ustanovi nego u nekoj mranoj uliici sa smrskanom glavom.
Videla sam da se deak Fergus zagledao u neto iza bilbokea, gde je tanjir sa
glaziranim kolaima stajao na stolu pored zida. Mali, iljati, ruiasti jezik je
munjevito preao preko donje usne.
Mislim da je tvoj tienik gladan, rekla sam. Zato ga ne nahrani, a onda
moe da mi ispria ta se, do avola, zbivalo ovog popodneva.
Pa, poao sam prema dokovima, poeo je, posluno se diui na noge, i ba
sam proao Rue Eglantine kad sam osetio neto udno sa zadnje strane vrata.
Dejmi Frejzer je proveo dve godine u francuskoj vojsci, tukao se i krao sa
bandom kotskih propalih ljudi, i jurili su ga kao hajduka po pustarama i
planinama njegove rodne zemlje. To je kod njega stvorilo izuzetnu osetljivost ako ga
neko prati.
Nije mogao da odredi da li je to bio zvuk koraka i suvie blizu, ili spaena senka
koja ne bi trebala tu da bude, ili neto jo manje opipljivo miris zla u vazduhu, na
primer ali je nauio da ga ignorisanje predoseanja moe skupo kotati.
Istog asa je posluao svoju intuiciju, skrenuo levo umesto desno na narednom
uglu, brzo se provukao ispod tezge prodavca lignji, jurnuo izmeu kolica ispunjenih
pudingom koji se puio i drugih sa sveim povrem i zavukao se u malu kasapnicu.
Stisnut uza zid blizu vrata, piljio je kroz zastor od obeenih pataka. Dva oveka
su ula u ulicu odmah za njim, hodajui jedan uz drugog i brzo gledajui na sve
strane.
Svaki radnik u Parizu nosi oznake svog zanata na sebi i nije potreban naroit nos
da bi se osetila aroma morske soli na toj dvojici. ak i da mala zlatna alka u uvu
nieg oveka nije to otkrivala, tamna crvenkastosmea boja njihovih lica jasno bi
dala do znanja da su to pomorci.
Naviknuti na pretrpane brodske kabine i pristanine krme, pomorci retko hodaju
u pravoj liniji. Ova dvojica su se kroz guvu provlaila kao jegulje kroz stenje,
gledajui iza prosjaka, slukinja, domaica, trgovaca morski vukovi koji
odmeravaju potencijalni plen.
Pustio sam ih da prou dosta iza prodavnice, objasnio je Dejmi, i ba sam se
spremao da izaem i vratim se na drugu stranu, kad sam video jo jednog na ulazu u
uliicu.
Taj ovek je nosio istu uniformu kao i prethodna dvojica; kuburu sa debelim
slojem masti, ribarski no sa strane i harpun duine ovekove podlaktice zavuen za
pojas. Nizak i nabijen, ovek je mirno stajao na kraju uliice, ne uzmiui pred
navalom talasa prometa koji je jenjavao i navirao kroz uski prolaz. Oito, on je
ostavljen da uva strau dok njegovi pajtai istrauju napred.
Tako da sam ostao da se pitam ta je najbolje da preduzmem, kazao je Dejmi
trljajui nos. Bio sam prilino bezbedan tamo gde sam, ali radnja nije imala zadnji
izlaz, a onog asa kada zakoraim iz nje, oni e me spaziti. Zamiljeno je pogledao
nadole, poravnavajui grimiznu tkaninu svog kilta preko butine. Ogroman rii
varvarin bio bi upadljiv koliko god da je velika guva.
Pa ta si uradio?, upitala sam. Fergus je ignorisao razgovor dok je punio
depove kolaima, zastajui povremeno na brzinu uzme zalogaj. Dejmi je uhvatio
moj pogled prema deaku i slegnuo ramenima.
On nema naviku da jede redovno, kazao je. Pusti ga.
U redu, rekla sam. Ali nastavi ta si preduzeo?
Kupio sam kobasicu, odgovorio je istog asa.
Dunedinsku, ako emo precizno. Napravljena od zainjene paetine, unke i
srnetine, prokuvana, napunjena i suena na suncu, dunedinska kobasica je dugaka
pola metra i tvrda kao stara hrastovina.
Nisam mogao da izaem sa isukanim maem, objasnio je Dejmi, ali mi se
nije dopadala ideja da prolazim pored tipa na ulazu u uliicu bez nekoga ko e mi
uvati lea i goloruk.
Nosei kobasicu u rukama i dobro pazei na guvu, Dejmi je odvano poao
uliicom prema straaru koji je stajao na njenom poetku.
ovek je sreo njegov pogled prilino mirno, ne pokazujui nikakve zle namere.
Dejmi je mogao pomisliti da je njegova prva pretpostavka pogrena, da nije spazio
straarev brzi pogled u neto iznad svog ramena. Sluajui instinkte koji su mu do
tada spasavali ivot, bacio se napred, obarajui straara i klizajui licem po
prljavoj kaldrmi ulice.
Guva se razbeala pred njim uz uzbuene povike, a on se prevrnuo na noge i
video baeni no koji ga je promaio kako podrhtava na tezgi s vrpcama.
Da sam i sumnjao da hoe ba mene, nisam vie morao oko toga da se sekiram,
suvo je rekao.
I dalje je drao kobasicu, ali joj je sada naao primenu, zviznuvi njom otro po
licu jednog napadaa.
Mislim da sam mu polomio nos, rekao je zamiljeno. U svakom sluaju, on se
zaklatio unazad pa sam se progurao i potrao dole ka Rue Pelletier.
Oni koji su se zatekli u ulici razbeali su se pred njim kao guske, preplaeni od
pogleda na zahuktalog kota kome je kilt leteo oko uurbanih kolena. On nije zastao
da pogleda nazad; po povicima besnih prolaznika bilo mu je jasno da ga napadai
jo uvek gone.
Tim delom grada retko patrolira kraljeva garda, a sama guva nije nudila nikakvu
zatitu sem to je bila prepreka koja bi mogla usporiti njegove gonioce. Nije bilo
izgleda da se neko umea u nasilna zbivanja na strani stranca.
Nema bonih uliica iz Rue Pelletier. Morao sam bar da stignem do mesta gde
mogu da isuem ma i imam zid iza lea, objasnio je Dejmi. Zato sam gurao
vrata u prolazu dok nisam naao jedna koja su se otvorila.
Kad je uleteo u mrani hodnik pored iznenaenog portira i kroz okaenu zavesu,
uleteo je u sredite velike dobro osvetljene sobe i nekako se ukopao usred jednog od
salona madam Elize, sa tekim mirisom parfema u nozdrvama.
Razumem, rekla sam grizui usnu. Ja, hm, verujem da nisi ma izvukao tamo?
Dejmijeve oi su se skupile, ali se nije udostojio da mi direktno odgovori.
To u ostaviti tebi, Sasenah, suvo je rekao, da zamilja kakav je oseaj
neoekivano se nai usred bordela, u posedu veoma velike kobasice.
Moja mata se pokazala dostojnom tog zadatka pa sam prasnula u smeh.
Boe, stvarno bih volela da sam mogla da te vidim!, kazala sam.
Hvala bogu to nisi! vatreno je rekao. Besno crvenilo mu je svetlucalo na
obrazima. Ignoriui primedbe fasciniranih ukuana, Dejmi se nezgrapno probijao
kroz ono to je opisao kao ivu jezu, kao isprepletane gole udove, dok nije spazio
Fergusa pored jednog zida kako razrogaeno i zapanjeno posmatra upadaa.
Hvatajui se ove neoekivane manifestacije mukosti, Dejmi je momka zgrabio
za rame i vatreno navalio na njega da mu pokae najblii izlaz, bez gubljenja
vremena.
Ve sam uo dreku u hodniku, objasnio je, i znao sam da stiu za mnom.
Nisam hteo da se borim za svoju suprugu sa mnotvom golih ena koje smetaju u
tome.
Jasno mi je da su perspektive bile zastraujue, sloila sam se, trljajui gornju
usnu. Ali je oigledno uspeo da te izvede.
Aha, nije oklevao ni tren, dragi momak. Ovuda, msje! rekao je, i to je bilo uz
stepenice pa kroz sobu, i kroz prozor na krov, tako da smo zbrisali obojica. Dejmi
je uputio nean pogled u svog novog radnika.
Zna, napomenula sam, ima nekih ena koje ne bi poverovale ni u jednu re
takve prie. Dejmi je razrogaio oi od zaprepaenja.
Ne bi? A zato?
Verovatno, suvo sam rekla, jer nisu udate za tebe. Drago mi je to si pobegao
sa netaknutom ednou, ali sam u ovom asu vie zainteresovana za tipove koji su
te tamo gonili.
Nisam ba imao vremena da razmiljam o tome tada, odgovorio je Dejmi. A
sada kad imam, i dalje nisam siguran ko su oni, ni zato su me ganjali.
Pljaka, misli li da je to? Gotovina od prodaje vina je izmeu Frejzerovog
skladita, Rue Tremoulins i Daredove banke prenoena u sefu, pod jakom straom.
Pa ipak, Dejmi je bio upadljiv u guvi pored dokova i nesumnjivo je poznato da je
on bogati strani trgovac bogat u poreenju sa veinom onih koji borave u tom
kraju.
On je odmahnuo glavom, skidajui mrvice sasuenog blata sa koulje.
Moglo bi biti, pretpostavljam. Ali nisu pokuali da mi se obrate; njihova namera
je bila direktno ubistvo.
Ton mu je bio smiren, ali je u meni izazvao nekakvu nesigurnost u kolenima pa
sam utonula na sofu. Oblizala sam usne koje su se iznenada osuile.
Ko ko misli da je...?
Slegnuo je ramenima, mrtei se dok je prstom kupio fil sa tanjira i lizao prst.
Jedini ovek koga mogu da se setim da mi je pretio jeste grof Sen ermen. Ali
ne shvatam ta bi dobio time to bi me ubio.
On je Daredov poslovni rival, rekao si.
Da. Ali grof se ne interesuje za nemaka vina i ne mogu da ga zamislim da se
trudi da ubije mene tek da bi upropastio Daredov novi poduhvat vraajui ga u
Pariz. To deluje pomalo preterano, rekao je suvo, ak i za oveka sa onakvim
temperamentom kakav ima grof.
A da li misli... Od te ideje mi je bilo malo muka pa sam progutala dvaput pre
nego to sam nastavila. Da li misli da bi to mogla biti... osveta? Za ono to je
Patagonija spaljena?
Dejmi je odmahnuo glavom, sluen.
Moda moe biti i to, ali deluje kao predugo ekanje. I zato mene, ako emo
tako?, dodao je. Ti si ta koja ga je iznervirala, Sasenah. Zato da ne ubije tebe ako
mu je to bila namera?
Ona munina se malo pogorala.
Da li mora da bude tako prokleto logian?, upitala sam.
Video je izraz mog lica i naglo se nasmeio, grlei me jednom rukom da me utei.
Ne, mo duinne. Grof jeste plahovit, ali ne mogu ga zamisliti da se izlae trudu i
troku da bi ubio nekog od nas tek osvete radi. Ako bi to moglo da mu vrati njegov
brod, onda da, dodao je, ali ovako kako je, mislim da bi plaanje trojice
unajmljenih ubica smatrao bezveznim troenjem para.
Potapao me je po ramenu i ustao.
Na kraju krajeva, oekujem da je to bio samo pokuaj pljake. Ne brini zbog
toga. Od sada u voditi Murtaga sa sobom do dokova, da bih bio siguran.
Ispravio se i skinuo poslednje ostatke blata sa kilta. Da li sam pristojan za
odlazak na veeru?, upitao je, gledajui kritiki svoje grudi. Mora da je gotova do
sada.
Na ta se odnosi da li je gotova?
Otvorio je vrata i bogati, zainjen miris je istog asa nagrnuo iz trpezarije ispod.
Pa na kobasicu, naravno, rekao je i nacerio se preko ramena. Nisi valjda
mislila da u dopustiti da se baci?
L
Obmane
ie imirae, tri ake namoene u uvarak preko noi, nasute preko pola ake
crnog kukureka. Spustila sam spisak sastojaka na umetnuti sto kao da je ljigav
na dodir.
To sam dobila od madam Rolo. Ona je najbolja prizivaica anela, ali ak i ona
kae da je ovo opasno.
Lujza, jesi li sigurna da hoe to da uradi?
Njeno oblo ruiasto lice je bilo pegavo, a debeljukasta donja usna je s vremena
na vreme podrhtavala.
Imam li ikakav izbor? Podigla je recept za sredstvo za pobaaj i gledala ga sa
prezirom. Crni kukurek, kazala je i uzdrhtala. Ve samo ime mu zvui zlokobno!
Pa to je prokleto gadna stvar, rekla sam bez okolianja. Od toga e se oseati
kao da e izbaciti celu iznutricu. Ali bi mogla izai i beba. Ne pali uvek. Prisetila
sam se upozorenja majstora Rajmona Opasno je ekati predugo i pitala se koliko
li je njena trudnoa odmakla. Sigurno ne vie od est nedelja; rekla mi im je
pretpostavila.
Pogledala je u mene, zaprepaena, oima oko kojih je bilo puno crvenila.
Jeste ga koristili sami?
Pobogu, ne! Prepala sam se od estine svog uzvika pa sam duboko udahnula.
Ne. Viala sam ene koje jesu. Istina u LHpital des Anges, Aborcionisti
prizivai anela su uveliko operisali u privatnosti svojih domova ili domova
klijentkinja. Njihovi uspeni sluajevi nisu stizali u bolnicu. Diskretno sam stavila
ruku na stomak, kao da hou da zatitim njegovog bespomonog stanara. Lujza je
zapazila gest i bacila se na sofu, prekrivajui lice rukama.
Oh, volela bih da umrem!, jecala je. Zato, zato ja ne mogu da imam sree
kao vi da nosim dete mua kog volim? Stegla je svoj debeljukasti stomak sa obe
ruke, zurei dole kao da oekuje da dete proviri izmeu prstiju.
Bilo je bezbroj odgovora na to konkretno pitanje, ali nisam mislila da stvarno
eli da uje ijedan od njih. Duboko sam udahnula i sela pored nje, tapui rame koje
se dizalo pod damastom.
Lujza, rekla sam. Da li eli dete?
Podigla je glavu i zapanjeno zurila u mene.
Ah naravno da ga elim!, uzviknula je. Ono je njegovo arlsovo! Ono je...
Lice joj se zarozalo i opet je glavu stavila na ruke koje su vrsto stezale njen
stomak. Ono je moje, proaputala je. Posle jednog dugog trenutka, podigla je
uplakano lice i uz patetini pokuaj da se pribere obrisala nos rukavom.
Ali to ne valja, rekla je. Ako ja ne... Bacila je pogled na recept na stolu i
teko progutala. Onda e se il razvesti od mene oterae me. Doi e do
najuasnijeg skandala. Mogla bih biti izbaena iz drutva! ak me ni otac ne bi
mogao zatititi.
Da, rekla sam. Ali... Oklevala sam, a onda odbacila sav oprez. Ima li
ikakve anse da ubedi ila da je dete njegovo?, upitala sam otvoreno.
Ona je na tren izgledala kao da ne razume i poelela sam da je prodrmati.
Ne vidim kako, sem... oh! Sinulo joj je i pogledala je u mene, uasnuta.
Mislite da spavam sa ilom? Ali arls e pobesneti!
arls, rekla sam kroz zube, nije u drugom stanju!
Da, ali on je... zapravo... ja ne mogu! Uasnuti izraz je bledeo i polako ga je
zamenilo uvianje da postoji druga mogunost.
Nisam htela da je silim; pa ipak, nisam videla nijedan dobar razlog ni da rizikuje
ivot za raun ponosa arlsa Stjuarta.
Da li misli da bi arls eleo da sebe dovede u opasnost?, pitala sam. Ako
emo tako da li on uopte zna za bebu?
Klimnula je glavom, malo otvorenih usta dok je razmiljala o tome, ruku i dalje
stegnutih preko stomaka.
Da. Oko toga smo se posvaali poslednji put. mrcnula je. Bio je besan;
rekao je da sam ja za sve kriva, da sam trebala da saekam da on povrati tron svog
oca. Onda e on jednog dana biti kralj pa e moi da doe i da me uzme od ila i
natera papu da poniti moj brak, i da e njegovi sinovi biti naslednici Engleske i
kotske... Opet je popustila, cmizdrila je i jecala nerazgovetno u pregibe svoje
suknje.
Zakolutala sam oima u oajanju.
Oh, smiri se, Lujza!, prasnula sam. To ju je okiralo dovoljno da prestane da
plae, bar na tren, a ja sam iskoristila predah da nametnem svoju poentu.
Vidi, rekla sam to sam ubedljivije mogla, ne pretpostavlja valjda da bi
arls eleo da ti rtvuje njegovog sina? Legitimnog ili ne? Zapravo, pre sam
mislila da bi arls pristao na svaki korak koji bi uklonio neugodnost sa njegovog
puta, bez obzira kakve to efekte ima na Lujzu ili njegovo navodno potomstvo. S
druge strane, princ zaista ima izraenu romantinu crtu; moda bi mogao biti naveden
da ovo posmatra kao nekakvu privremenu nedau koja je zajednika svim
monarsima u egzilu. Oigledno, zatrebae mi Dejmijeva pomo. Napravila sam
grimasu pri pomisli ta e on rei o ovome.
Pa... Lujza se kolebala dok je oajniki elela da bude ubeena. Na trenutak
sam osetila nalet saaljenja prema ilu, princu De Roanu, ali je prizor mlade
slukinje kako umire u dugotrajnoj, krvlju umazanoj agoniji na slamarici rairenoj u
hodniku LHpital des Anges bio brutalno jasan u mojim mislima.
Padao je sumrak kada sam otila od De Roanovih, vukui noge. Lujza je,
treperei od nervoze, bila gore u svom budoaru, slukinja joj je pravila frizuru i
oblaila je u najizazovniju haljinu za privatnu veeru sa njenim suprugom. Ja sam se
oseala sasvim isceena i nadala sam se da Dejmi nije nikoga doveo kui na
veeru; i meni bi dobro dolo malice privatnosti.
Nije; kada sam ula u radnu sobu on je sedeo za stolom, zadubljen u tri ili etiri
lista gusto ispisane hartije.
Da li misli da je trgovac krznom Luj od Francuske ili ministar Diverni? upitao
je, ne podiui pogled.
Fino, hvala ti, dragi, a kako si ti?, rekla sam.
Dobro, rekao je odsutno. Pramenovi navrh njegove glave stajali su uspravno;
ustro je masirao skalp dok sam ga posmatrala, mrtei se niz dug nos ka papiru.
Siguran sam da kroja iz Vendme mora biti msje Gejer, rekao je, prelazei
prstom du redova pisma, a na zajedniki prijatelj to bi mogao biti ili erl od
Mara ili moda papski izaslanik. Rekao bih erl, prema svemu ostalom, ali...
ta je to, pobogu? Virnula sam preko njegovog ramena i ostala bez daha kada
sam videla potpis u dnu pisma. Dejms Stjuart, milou Boijom kralj Engleske i
kotske.
Krvavi Hriste! Znai, upalilo je! Okrenula sam se i spazila Fergusa koji se
skupio na stoliici ispred vatre, marljivo gurajui pecivo u usta. Dobar momak,
rekla sam, smeei mu se. On mi se iscerio, obraza naduvenih kao u veverice od
kolaa s kestenom.
Dobili smo ga od papskog izaslanika, objanjavao je Dejmi, vraajui se u
stvarnost dovoljno dugo da shvati da sam ja tu. Fergus ga je uzeo iz torbe dok je on
veerao u kafani. Tamo e i prenoiti pa emo morati da mu ga vratimo do jutra. To
nee biti problem, Ferguse?
Deak je progutao i odmahnuo glavom. Ne, gospodaru. On spava sam jer misli
da e mu cimeri ukrasti sadrinu torbe. Na to se podrugljivo iscerio. Drugi prozor
sleva, iznad tale. Neodreeno je mahnuo rukom, a prljavi prsti su posegli za jo
jednim paretom pite. Nije to nita, gospodaru.
Iznenada mi se javila vizija te fino oblikovane ruke kako migolji na panju, dok se
delatovo seivo die iznad zgloba tankog kao drka od metle. Progutala sam,
terajui naglo cimanje u stomaku. Fergus je nosio malu pozelenelu bakarnu medalju
na laniu oko vrata; lik sv. Disma, ponadala sam se.
Pa, kazala sam, duboko udahnuvi da se smirim, ta predstavlja sve to o
trgovcima krznom?
Nije bilo vremena da se natenane ispita. Na kraju sam na brzinu prekopirala pismo,
a original je paljivo presavijen i njegov originalni peat je vraen uz pomo noa
zagrejanog na plamenu svee.
Kritiki posmatrajui tu operaciju, Fergus je odmahnuo glavom ka Dejmiju.
Imate oseaj, gospodaru. Prava teta to vam je jedna aka ubogaljena.
Dejmi je bezizraajno pogledao svoju desnu aku. Zapravo nije bila mnogo
runa; dva prsta su stajala malo ukrivo, a iroki oiljak pruao se du srednjeg prsta.
Jedino je stradao domali prst, koji je kruto virio, a drugi zglob u njemu bio je tako
gadno smrskan da su pri leenju dve kosti meusobno srasle. aku mu je u zatvoru
Ventvort zdrobio Dek Randal pre manje od etiri meseca.
Nije vano, rekao je smeei se. Razgibao je aku i veselo mahnuo prstima ka
Fergusu. Moje ogromne ape su i inae prevelike da bih za ivot zaraivao
deparei. Njemu se umnogome povratila pokretljivost, pomislila sam. I dalje je
nosio meku lopticu od krpa koju sam mu napravila i neupadljivo ju je stezao
stotinama puta dnevno dok je zavravao poslove. A ako su ga lomljene kosti i
bolele, nikada se nije alio.
Poi onda, rekao je Fergusu. Doi i nai me kada se bezbedno vrati, da bih
znao da te nije pokupila policija ili gazda kafane.
Fergus je prezrivo naprio nos na takvu pomisao, ali je klimnuo, paljivo
zavlaei pismo u svoje odelo pre nego to je zadnjim stepenicama nestao u no
koja je za njega bila i prirodni element i zatita.
Dejmi je gledao za njim jo jedan minut, a onda se okrenuo prema meni. Stvarno
me je pogledao prvi put i obrve su mu poletele uvis.
Pobogu, Sasenah!, rekao je. Bleda si kao moja koulja! Jesi li dobro?
Samo sam gladna, kazala sam.
Istog asa je pozvonio za veeru pa smo jeli ispred vatre dok sam mu priala za
Lujzu. Poprilino me iznenadivi, skupio je obrve i na gelskom mrmljao ne ba
pohvalne stvari i o Lujzi i o arlsu Stjuartu, a onda se sloio sa mojim reenjem
problema.
Mislila sam da e biti uznemiren, rekla sam, kupei zalogaj sonog prebranca
paretom hleba. Topla zrna pasulja sa aromom slanine su me primirila,
ispunjavajui me oseajem mirnog blagostanja. Napolju je bilo hladno i mrano, i
buno od naleta vetra, ali je ovde bilo toplo i tiho udvoje kraj vatre.
Oh, zbog toga to e Lujza de laTur utrapiti kopile svom muu? Dejmi se
namrtio nad tanjirom, prelazei prstom po rubu da pokupi i poslednje ostatke.
Pa, nisam preterano za to, da ti kaem, Sasenah. Prljav je trik takvo neto
napraviti mukarcu, ali ta e prokleta jadnica inae da uini? Odmahnuo je
glavom, a onda bacio pogled ka stolu i prepredeno se osmehnuo.
Sem toga, ne pristoji mi da se drim visokog moralnog stanovita o ponaanju
drugih. Kraa pisama i pijuniranje i uopte pokuaji da podrijem oveka koga moja
familija smatra kraljem? Ne bi mi se dopalo da neko treba da sudi o meni na osnovu
onoga to radim, Sasenah.
Ima prokleto dobar razlog da radi to to radi!, prigovorila sam.
Slegnuo je ramenima. Svetlo vatre mu je treperilo po licu brazdajui mu obraze i
bacajui senke u one duplje. Od toga je izgledao stariji nego to jeste; ponekad sam
zaboravljala da nema ni pune dvadeset etiri.
Aha, dobro. I Lujza de laTur takoe ima razlog, rekao je. Ona eli da spase
jedan ivot, ja elim da spasem deset hiljada. Da li me to opravdava to rizikujem
malog Fergusa i Daredovo poslovanje i tebe? Okrenuo je glavu i nasmeio mi
se, a svetlo je blistalo na dugom, pravom nosu, sjajei kao safir u onom oku koje je
bilo okrenuto vatri.
Ne, ne bih rekao da neu moi da spavam zato to moram da otvaram tua
pisma, rekao je. Moda e doi i do neeg mnogo goreg dok ne zavrimo, Kler, i
ne mogu unapred rei koliko e to kotati moju savest; najbolje bi bilo da se ne nae
uskoro na probi.
Na to se nije imalo ta rei, sve je bilo istina. Pruila sam ruku i dodirnula
njegov obraz. On je spustio svoju na moj, pridrao ga naas, a onda okrenuo glavu i
neno me poljubio u dlan.
Pa, rekao je duboko udahnuvi i vraajui se poslu. Sad kada smo jeli,
hoemo li da pogledamo ovo pismo?
Pismo je bilo ifrovano toliko je bilo jasno. Da bi se osujetili oni koji ga mogu
presresti, objasnio je Dejmi.
Ko bi eleo da presretne potu Njegove visosti?, upitala sam. Osim nas, hou
da kaem.
Dejmi je radosno frknuo na moju naivnost.
Gotovo svako, Sasenah. Lujevi pijuni, Divernijevi pijuni, pijuni Filipa od
panije. Jakobitske gazde i oni koji misle da preu u jakobite ako dune povoljan
vetar. Trgovci informacijama koji ni prde ne bi dali za to ko e iveti, a ko umreti
zbog toga. Sam papa. Sveta stolica podrava Stjuarte u egzilu vie od pedeset
godina ini mi se da jednim okom pazi ta oni rade. Lupnuo je prstom po kopiji
Dejmsovog pisma koju sam nainila.
Peat na ovom pismu je skidan moda tri puta pre nego to sam ga ja skinuo,
kazao je.
Razumem, rekla sam. Nije ni udo to Dejms ifruje svoja pisma. Misli li
da e moi da odgonetne ta kae?
Dejmi je podigao hartije, mrtei se.
Ne znam; poneto da. Za neke druge stvari, nemam predstavu. Mada mislim da
bih mogao to da izvedem ako bih video neka druga pisma koja je poslao kralj
Dejms. Videu ta Fergus moe da uini za mene po tom pitanju. Presavio je
kopiju i paljivo je odloio u fioku, koju je zatim zakljuao.
Ne sme nikome da veruje, Sasenah, objasnio je, videvi kako su mi se oi
rairile. Lako je mogue da imamo pijune meu poslugom. Spustio je kljui u
dep svog sakoa i pruio mi ruku.
Uzela sam sveu jednom rukom, a njegovu ruku drugom, pa smo okrenuli ka
stepenitu. Ostatak kue je bio u mraku, sva posluga izuzev Fergusa edno je
spavala. Osetila sam blagu jezu pri pomisli da jedan ili vie tihih spavaa moda
nisu ono za ta se predstavljaju.
Zar te to ne ini pomalo nervoznim?, upitala sam kad smo se popeli na sprat.
to nikada ne moe nikome da veruje?
Tiho se nasmejao. Pa ne bih rekao nikome, Sasenah. Tu si ti i Murtag, i moja
sestra Deni i njen mu Ijan. Vama bih poverio i svoj ivot to zapravo i jesam,
vie puta.
Zadrhtala sam dok je sklanjao prekriva sa velikog kreveta. Vatra je bila zagrnuta
za no i u sobi je postajalo sve hladnije.
etvoro ljudi kojima moe da veruje ne zvui ba kao mnogo, rekla sam,
razvezujui haljinu.
Svukao je koulju preko glave i bacio je na stolicu. Oiljci na njegovim leima
su se presijavali srebrno na slabom svetlu nonog neba.
Aha, dobro, rekao je prozaino. To je za etiri vie nego to ih ima arls
Stjuart.
Napolju je pevala neka ptica, mada je jo dosta ostalo do svitanja. Ptica rugalica
uvebavala je svoj cvrkut i prelaze bez prestanka, isturena na oluku negde u
oblinjem mraku.
Pomerajui se pospano, Dejmi je protrljao obraz o glatku kou mog svee
depiliranog pazuha, a onda okrenuo glavu i spustio meki poljubac u toplo
udubljenje, od ega sam malo zadrhtala.
Mm, promrmljao je, lagano prelazei rukom preko mojih rebara. Dopada mi
se kada se sva tako najei, Sasenah.
Ovako?, odgovorila sam, prelazei noktima desne ruke preko koe njegovih
lea, koja se posluno najeila pod zadirkujuim dodirom.
Ah.
Ah i tebi, onda, tiho sam odgovorila, radei to i dalje.
Mmmm. Uz strastveno stenjanje prevrnuo se na bok, obavijajui ruke oko mene
i uivajui u iznenadnom potpunom kontaktu naih golih tela, spreda sve do nonih
prstiju. Bio je topao kao priguena vatra, njegova vrelina bila je sigurno zagrnuta
preko noi da bi ponovo planula u crnoj studeni jutra.
Njegove usne su se neno priljubile na jednu bradavicu pa sam zajeala i ja,
izvijajui se malo da ga obodrim da je uzme dublje u toplinu svojih usta. Dojke su
mi postajale punije i osetljivije iz dana u dan; bradavice su me bolele i svrbele
ponekad vrsto utegnute u odeu, ekajui da budu sisane.
Hoe li me putati da ovo radim kasnije?, mrmljao je, blago me ugrizavi.
Kad doe beba i grudi ti budu pune mleka? Hoe li da hrani i mene, tu do srca?
Privukla sam njegovu glavu i obuhvatila je, zavlaei prste duboko u kosu meku
kao kod bebe, koja je gusto rasla na potiljku.
Uvek, proaputala sam.
F
Meditacije o telesnom
ergus je bio vie nego umean u svojoj profesiji, i gotovo svakodnevno je
donosio novi izbor iz prepriske Njegove visosti; ponekad su me gadno pritiskali
da iskopiram sve pre Fergusove sledee ekspedicije da bi vratio odneto, pre nego
to ukrade nova pisma. Neka od njih su bila dalje ifrovane poiljke od kralja
Dejmsa iz Rima; Dejmi je te kopije ostavljao u stranu da ih odgoneta natenane.
Veina prepiske Njegove visosti je bila bezazlena beleke od prijatelja iz Italije,
sve vei broj rauna lokalnih trgovaca arls je imao sklonost ka gizdavom
oblaenju i finoj obui, kao i prema konjaku a ponekad i porukama od Lujze de la
Tur de Roan. Ta pisma su se lako prepoznavala; osim sitnog, uglaenog rukopisa
kojim se sluila, pa su pisma izgledala kao da je neka ptiica gazila po njima, ona je
hartiju nepogreivo natapala prepoznatljivim mirisom zumbula. Dejmi je
nepokolebljivo odbijao da ih ita.
Neu da itam ljubavna pisma, rekao je odluno. ak i zaverenik mora imati
neke skrupule. Kinuo je i ispustio poslednju poiljku u Fergusov dep. Sem toga,
dodao je, Lujza ti i inae sve govori.
To je bilo tano. Lujza mi je postala bliska prijateljica i provodila je u mom
salonu gotovo isto onoliko vremena kao u svom, krei ruke zbog arlsa, a onda ga
zaboravljajui u fasciniranosti rasprave o udima trudnoe nju nikad nije hvatala
jutarnja munina, do avola s njom! Onakva aava kakva je, mnogo mi se dopadala;
pa ipak, bilo je veliko olakanje pobei od njenog drutva u LHpital des Anges
svakog popodneva.
Iako je delovalo neverovatno da e Lujza ikada kroiti u LHpital des Anges,
nisam bila bez drutva kada sam odlazila tamo. Nepokolebana svojom prvom
posetom bolnici, Meri Hokins je uspela da skupi kurai da mi se opet pridrui. I
opet. Iako jo nije uspela da sebe do kraja natera da pogleda u ranu, bila je korisna u
hranjenju ljudi kaom i ienju podova. Oito je te aktivnosti smatrala
dobrodolom promenom u odnosu na skupove na dvoru ili ivot u kui njenog strica.
Iako je esto bila okirana ponaanjem na dvoru nije viala toliko toga, ali se
iako okirala i nije pokazivala gaenje ili uasavanje od pogleda na vikonta
Marinjija, to me je navelo na zakljuak da njena pokvarena familija jo nije
dovrila dogovore o njenoj udaji pa joj nije ni rekla za to.
Taj zakljuak sam izvukla jednog dana kasno u aprilu kada mi je, na putu za
LHpital des Anges, uz crvenjenje, poverila da se zaljubila.
Oh, on je tako zgodan!, oduevljavala se, potpuno zaboravivi na mucanje. I
tako... pa, tako spiritualan, takoe.
Spiritualan?, pitala sam. Mm, da, vrlo lepo. U sebi sam pomislila da
pomenuti kvalitet nije pri vrhu moje liste poeljnih atributa ljubavnika, ali ukusi su
razliiti.
A ko je omiljeni dentlmen, onda?, neno sam je zadirkivala. Neko kog
poznajem?
Crvenilo se pojaalo. Ne, ne bih rekla. Tada je podigla pogled, svetlucavih
oiju. Ali oh, ne bih trebala da vam ovo kaem, ali ne mogu da odolim. Pisao je
mom ocu. On se vraa u Pariz sledee nedelje!
Stvarno? To su bile interesantne novosti. ula sam da grofa De Palea oekuju
na dvoru sledee nedelje, kazala sam. Da li je tvoj, hm, nameravani, neko iz
njegove ekipe?
Meri je delovala kao da se grozi od te pomisli.
Francuz! Oh, ne, Kler; zapravo, kako bih mogla da se udam za Francuza?
Da li to neto fali Francuzima?, upitala sam, prilino iznenaena njenom
estinom. Na kraju krajeva, ti govori francuski. Mada je moda upravo to bilo
nevolja; iako je Meri veoma lepo govorila francuski, njena stidljivost je njeno
mucanje inila jo gorim na tom jeziku nego na engleskom. Samo dan ranije sam
naila na par kuhinjskih momaka koji su se zabavljali surovim imitiranjem Ja petite
Anglaise maladroite.
Ti ne zna za Francuze?, proaputala je razrogaenih oiju i uasnuta. Oh, ali
naravno, pa ni ne moe znati. Tvoj mu je tako nean i tako fini... on ne bi, m-
mislim znam d-da on tebe ne mui tako... Lice joj je bilo veoma zajapureno, a od
mucanja samo to se nije zadavila.
Da li misli... poela sam, pokuavajui da smislim neki taktian nain da je
ispetljam ne upetljavajui sebe u pekulacije o navikama Francuza. Pa ipak, imajui
u vidu ono to mi je g. Hokins rekao o Merinom ocu i njegovim planovima za njenu
udaju, pomislila sam da bi bilo bolje da je liim zabluda koje je, oito, pokupila iz
ogovaranja po salonima i svlaionicama. Nisam htela da umre od straha ako ipak
zavri udata za nekog Francuza.
ta oni r-rade... u... krevetu?, promuklo je proaputala.
Pa, rekla sam prozaino, postoji samo odreeni broj stvari koje moe da
radi u krevetu sa mukarcem, na kraju krajeva. A poto vidim podosta dece po
gradu, pretpostavljam da su ak i Francuzi prilino verzirani u pravovernim
metodama.
Oh! Deca... pa, da, naravno, rekla je neodreeno, kao da ne vidi veliku
povezanost. A-a-ali oni kau, oborila je pogled, postiena, i glas joj se jo vie
utiao, d-da on... Francuzova muka stvar, zna...
Da, znam, rekla sam, trudei se da sauvam strpljenje. Koliko ja znam,
prilino je slina kao kod svih ostalih mukaraca. Englezi i koti su prilino slino
obdareni.
Da, ali oni, oni... s-s-stavljaju ga meu damine n-n-noge! Hou da kaem, pravo
u nju! Kada je ova vest koja e promeniti svet konano izletela, ona je duboko
udahnula i izgleda da ju je to primirilo jer je dreava grimizna boja na njenom licu
malo oslabila. Neki Englez, ili ak i kot... oh, nisam m-mislila tako... Njena ruka
je poletela ka ustima od stida. Ali pristojan ovek poput tvog mua, sigurno n-nikad
ne bi pomislio da suprugu natera da istrpi n-neto takvo!
Spustila sam ruku na malo naduti stomak i zamiljeno je posmatrala. Poinjala
sam da uviam zato je spiritualnost tako visoko rangirana na Merinoj listi mukih
vrlina.
Meri, rekla sam, mislim da ti i ja moramo malo da popriamo.
I dalje sam se smekala za sebe kada sam ula u veliko predvorje bolnice, sa
haljinom preko koje je bila ofucana, vrsta tkanina iskuenike odore.
Veliki broj hirurga, ispitivaa urina, kostolomaca, fizijatara i ostalih iscelitelja
besplatno su davali svoje vreme i usluge kao dobroinstvo; drugi su dolazili da
naue ili usavre svoje vetine. Nesreni pacijenti ove bolnice nisu bili u prilici da
negoduju to su izloeni medicinskim eksperimentima.
Izuzev samih opatica, medicinsko osoblje se menjalo gotovo svakodnevno, u
zavisnosti od toga ko se tog dana zatekao bez pacijenata koji plaaju, ili ko ima novu
tehniku koju treba isprobati. Pa ipak, veina medicinara je dolazila dovoljno esto
pa sam ubrzo poela da prepoznajem one redovne.
Jedan od najinteresantnijih je bio visoki mrav ovek koga sam videla kako
amputira nogu prilikom moje prve posete bolnici. Nakon raspitivanja sam saznala da
mu je ime msje Forez. Iako se prvenstveno bavio nametanjem kostiju, povremeno bi
pokuao neku problematiniju amputaciju, posebno kada je podrazumevala ceo ud, a
ne samo deo. Opatice i bolniari su izgleda malo zazirali od msje Foreza. Nikada ga
nisu zadirkivali niti s njim razmenjivali grube ale, kako su radili sa veinom
dobrovoljnog medicinskog osoblja.
Msje Forez je radio danas. Prila sam tiho da vidim ta radi. Pacijent, mladi
radnik, leao je beo u licu na slamarici i borio se za dah. Pao je sa skele na katedrali
koja se ve dugo gradila i polomio ruku i nogu. Videla sam da ruka nije naroiti
izazov za profesionalnog kostolomca samo prost prelom bice. Noga je, meutim,
bila neto drugo; impresivan dvostruki sloeni prelom koji je ukljuivao i sredinu
butne kosti i golenjau. Otri delovi kosti su virili kroz kou i na butini i na cevanici,
a iskidano meso je bilo plavo od traumatske povrede u gotovo celom gornjem delu
noge.
Nisam htela da ga ometam dok radi, ali je msje Forez delovao skroz zaneto,
kruio je oko pacijenta, muvao se tamo-amo kao velika crna vrana, u oprezu da rtva
moda ipak nije jo mrtva. I prilino lii na crnu vranu, pomislila sam, sa onim
istaknutim kljunom od nosa i glatkom crnom kosom koju nije puderisao, zategnutom
nazad u mali vor na potiljku. Njegova odea je takoe bila crna i nevesela, mada
kvalitetna oito je njegova praksa izvan bolnice donosila lep prihod.
Konano se reivi ta e da preduzme, msje Forez je podigao bradu sa ake i
pogledao okolo da vidi ko e mu pomoi. Spazio je mene i pokazao mi da priem.
Bila sam obuena u grubu lanenu odeu iskuenice i on, onako rasejan, nije primetio
da ne nosim ogrta i veo kao medicinske sestre.
Ovamo, ma soeur, uputio me je, hvatajui pacijenta za skoni zglob. Drite
vrsto iza pete. Ne pritiskajte dok vam ne kaem, a kada vam dam znak povucite
stopalo pravo ka sebi. Povlaite vrlo polako, ali silovito trebae vam dosta snage,
razumete.
Razumem. Dohvatila sam stopalo kako mi je reeno, dok je msje Forez polako
krakatim koracima odlazio ka drugom kraju slamarice, zamiljeno gledajui u
polomljenu nogu.
Imam ovde jedan stimulans koji e mi pomoi, rekao je, vadei neku epruvetu
iz depa i sputajui je pored pacijentove glave. On skuplja povrinske krvne
sudove i tera krv unutra, gde moe bolje da poslui naem mladom prijatelju.
Govorei to, zgrabio je pacijenta za kosu i gurnuo epruvetu mladiu u usta, spretno
mu ulivajui lek niz grlo tako da nije prosuo ni kap.
Ali, rekao je sa odobravanjem kada je ovek progutao i poeo duboko da die.
To e pomoi. Sada, to se bola tie da, bolje je ako moemo da umrtvimo nogu
jer emo je lake ispraviti.
Opet je posegnuo u svoj prostrani dep, ovog puta vadei mesingani ekser dug
sedam centimetara sa irokom ravnom glavom. Jedna krupna koata ruka neno je
istraivala unutranju stranu pacijentove butine blizu prepone, pratei tanku plavu
liniju velike vene ispod koe. Prsti koji su napipavali su oklevali, zastali, opipavali
u malom krugu, a onda se konano odluili za taku. Ubadajui otrim kaiprstom u
kou kao da hoe da oznai to mesto, msje Forez je prineo vrh mesinganog eksera da
bude poravnat prema toj taki. Jo jedno brzo posezanje u arobni dep i stvorio se
mali mesingani eki kojim je zabio ekser pravo u nogu jednim udarcem.
Noga se snano trgla, a onda kao da je omlitavila. Sredstvo za skupljanje krvnih
sudova koje je dao ranije izgleda je zavravalo posao; naviranje krvi iz oteenih
tkiva se znatno smanjilo.
To je zapanjujue!, uzviknula sam. ta ste uradili?
Msje Forez se stidljivo nasmeio i obrazi su mu se malo zarumeneli od
zadovoljstva zbog mog divljenja.
Ovo ne funkcionie uvek ovako dobro, skromno je priznao. Srea me prati
ovog puta. Pokazao je na mesingani ekseri, objanjavajui. Ovde je veliki splet
nervnih zavretaka, sestro, ono to sam uo da anatomi zovu pleksus. Ako imate
dovoljno sree da ga direktno probodete, on prilino umrtvljuje osetljivost donjih
ekstremiteta. Naglo se ispravio, uviajui da bi vreme koje gubi na priu mogao
bolje da upotrebi.
Doite, ma soeur, naredio je. Nazad na svoje mesto! Dejstvo stimulansa nee
dugo trajati, moramo da delujemo odmah, dok je krvarenje usporeno.
Gotovo mlitavu nogu je bilo lako ispraviti uz povlaenje polomljenih krajeva
kostiju kroz kou. Sledei naredbe msje Foreza, sada sam mladia dohvatila za
ramena, a on za stopalo i potkolenicu, tako da smo neprekidno istezali vrei mala
podeavanja.
To e biti to, sestro. Sada, ako biste samo drali stopalo da miruje na tren.
Povikom je dozvao jednog bolniara sa dva vrsta tapa i nekim krpama za
uvezivanje, i zaas smo ud uredno smestili u udlage i otvorene rane vrsto previli
kompresivnim zavojem.
Msje Forez i ja smo razmenili iroke osmehe estitanja preko naeg pacijenta.
Dobro obavljeno, pohvalila sam, sklanjajui loknu kose koja mi se razvezala
dok sam se naprezala. Videla sam kako se lice msje Foreza naglo menja kada je
uvideo da ne nosim veo. I ba tada je veernje zvono buno odjeknulo sa susedne
crkve. Otvorenih usta, bacila sam pogled ka dugom prozoru na kraju odeljenja koje
je ostavljeno bez stakla da bi nezdrava isparenja imala kuda da odu. Naravno,
komad neba bio je taman sa primesom plavetnila rane veeri.
Izvinite, rekla sam i poela da se skidam. Moram odmah da poem jer e mi
se mu zabrinuti to se vraam tako kasno. Veoma mi je drago to sam imala priliku
da vam asistiram, msje Forez. Visoki kostolomac je moje svlaenje posmatrao
neskriveno zapanjen.
Ah vi... pa, ne, naravno da niste opatica, trebalo je to da vidim i ranije... ali vi...
ko ste vi?, radoznalo je upitao.
Zovem se Frejzer, kratko sam mu odgovorila. Pazite, moram da poem ili e
moj mu...
Uspravio se do svoje pune nespretne visine i naklonio se veoma ozbiljno.
Smatrao bih privilegijom ako biste mi dopustili da vas otpratim kui, madam
Frejzer.
Oh... kako, hvala vam, rekla sam, dirnuta njegovom uviavnou. Mada imam
pratioca, kazala sam, gledajui okolo i traei Fergusa koji je preuzimao dunost
pratioca od Murtaga, kada ovaj nije bio potreban da ukrade neto. Bio je tu,
oslonjen na kvaku grio se od nestrpljenja. Pitala sam se koliko li je dugo tu sestre
ga nisu putale u glavni hol niti na odeljenja, uvek su insistirale da me eka kod
ulaza.
Msje Forez je sumnjiavo odmerio mog pratioca, a onda me vrsto dohvatio za
lakat.
Ispratiu vas do kunog praga, madam, objavio je. Ovaj deo grada je suvie
opasan u veernjim satima da biste njime prolazili samo sa detetom kao zatitom.
Videla sam kako se Fergus ozlojeeno nadima da negoduje i uri da se opravda
kako je on izvrstan pratilac i uvek me vodi najbezbednijim ulicama. Msje Forez nije
obraao panju ni na jedno od nas, samo je uzvieno klimnuo sestri Anelik dok me
je vodio kroz dvokrilni ulaz bolnice.
Fergus je trkao za mnom, vukui me za rukav. Madam!, rekao je apatom.
Madam! Obeao sam gospodaru da u vas bezbedno dopratiti do kue svakog dana,
da vam neu dozvoliti da se meate sa nepoeljnim...
Ah, eto nas, madam, vi sedite ovde; va deak moe da sedne na drugo sedite.
Ignoriui Fergusovo brbljanje, msje Forez ga je podigao i nehajno ga ubacio u
koiju koja je ekala.
Koija je bila mala i otvorena, ali elegantno opremljena, sa tamnoplavim
somotskim seditima i malom nadstrenicom da zatiti putnike od iznenadnog
pogoranja vremena ili neega prosutog odozgo. Na vratima koije nije bilo grba ni
drugih ukrasa; msje Forez nije plemi mora da je bogati buruj, pomislila sam.
Utivo smo askali na putu do kue, raspravljajui o medicinskim temama dok se
Fergus durio u uglu, besno gledajui ispod okrzanog oboda svog slamnatog eira.
Kada smo se zaustavili u Rue Tremoulins, on je skoio sa strane ne ekajui da
koija otvori vrata i odjurio unutra. Zurila sam za njim udei se ta ga to izjeda, a
onda sam se okrenula da se oprostim od msje Foreza.
Ma stvarno, to nije nita, uveravao me je graciozno kao odgovor na moje
dareljivo zahvaljivanje. Stanujete na putu ka mojoj kui, ako nita drugo. I nisam
smeo da tako milostivu gospu prepustim parikim ulicama u ovo doba. Pomogao mi
je da siem sa koije i zaustio da kae jo neto kada je kapija iza nas tresnula.
Okrenula sam se na vreme da spazim kako se Dejmijev izraz lica menja iz
iritiranosti u zaprepaeno iznenaenje.
Oh!, rekao je. Dobro vee, msje! Naklonio se msje Forezu, koji je veoma
ozbiljno uzvratio na pozdrav.
Vaa supruga mi je pruila veliko zadovoljstvo da je bezbedno dovedem na
kuni prag, gospodine. A to se tie njenog kanjenja, molim vas da krivicu svalite
na moja plea; ona mi je vrlo plemenito asistirala u maloj intervenciji u bolnici.
Oekujem da je tako, rezignirano je rekao Dejmi. Na kraju krajeva, dodao
je na engleskom, podiui obrvu ka meni, nisi mogla oekivati od svog supruga da
bude toliko privlaan kao upala creva ili kamen u ui, zar ne? Ugao njegovih
usana se trgao i znala sam da nije stvarno iznerviran, samo je zabrinut to nisam
dola kui. Osetila sam blago kajanje to sam ga ostavila da se brine.
Klanjajui se jo jednom msje Forezu, dohvatio me je za nadlakticu i urno
ugurao kroz kapiju.
Gde je Fergus?, upitala sam im se kapija zatvorila za nama. Dejmi je frknuo.
U kuhinji, oekuje zasluenu kaznu, pretpostavljam.
Kaznu? ta time hoe da kae?, insistirala sam. Neoekivano, on se
zasmejao.
Pa, rekao je, sedeo sam u radnoj sobi pitajui se ta si do avola namerila, i
bio na korak da i sam odem do bolnice, kad su se vrata naglo otvorila, a mladi
Fergus uleteo ko metak i bacio se na pod meni pred noge, preklinjui me da ga
ubijem na licu mesta.
Da ga ubije? Zato?
To sam se i ja pitao, Sasenah. Mislio sam da su vas moda drumski razbojnici
presreli usput, ima opasnih bandi grubijana po ulicama, zna, pa sam pomislio da bi,
ako te je tako izgubio, to moglo biti jedino to bi ga nagnalo da se tako ponaa. Ali
on je rekao da si na kapiji pa sam dojurio i video da si dobro, sa Fergusom meni za
petama koji je brbljao o tome kako je izdao moje poverenje i da vie ne zavreuje
da me zove gospodarom, i preklinjao me da ga namrtvo prebijem. Utvrdio sam da je
malo teko razmiljati dok se sve to odvija pa sam mu rekao da e on na red doi
kasnije i poslao sam ga u kuhinju.
Oh, prokletstvo!, kazala sam. Da li stvarno misli da je izdao tvoje poverenje
samo zato to sam kui dola malo kasnije?
Dejmi me je pogledao iskosa.
Da, misli. A, ako emo pravo, to misli i zato to te je pustio da se vozi sa
neznancem. Kune se da bi se bacio pred konje pre nego to bi te pustio u koiju, ali
je izgledalo da se ti, dodao je naglaavajui, dobro slae sa ovekom.
Naravno da se dobro slaem sa njim, ozlojeeno sam rekla. Upravo sam mu
pomogla da namesti nogu.
Mfm. Izgledalo je da mu ovaj deo prie ne zvui uverljivo.
Oh, dobro, nerado sam se sloila. Moda je to bilo malo nesmotreno. Ali je
stvarno izgledao dostojan potovanja, a i urila sam da doem kui jer sam znala da
e brinuti. Pa ipak, sada mi je bilo ao to nisam obratila vie panje na
Fergusovo pomamno mrmljanje i povlaenje mog rukava. Tada sam brinula samo da
to pre stignem kui.
Nee stvarno da ga bije, zar ne?, upitala sam pomalo uznemireno. On nije
nimalo kriv insistirala sam da idem sa msje Forezom. Hou da kaem, ako iko
zasluuje batine, to sam ja. Skreui u pravcu kuhinje, Dejmi je podrugljivo
podigao obrvu prema meni.
Aha, tako je, sloio se. Mada u se, poto sam se zakleo da u se uzdravati
od takvih akcija, moda zadovoljiti Fergusom.
Dejmi! Nee valjda!, ukopala sam se u mestu, povlaei ga za ruku. Dejmi!
Molim te! Zatim sam videla smeak u uglu njegovih usana i odahnula s olakanjem.
Ne, rekao je, putajui da mu osmeh postane vidljiv. Nisam mislio da ga
ubijem ak ni da ga bijem, ako emo pravo. Mada bih mogao da ga klepnem preko
uva jednom ili dvaput, makar samo da bih mu sauvao ponos, dodao je. On misli
da je poinio ozbiljan prekraj to nije sledio moja nareenja da te uva teko da
to mogu da propustim bez nekakvog zvaninog znaka neslaganja.
Zastao je kraj vrata prekrivenih ojom prema kuhinji da privrsti manetne i
namesti okovratnik.
Jesam li pristojan? raspitivao se, sklanjajui svoju gustu, neposlunu kosu.
Moda bih trebao da uzmem sako nisam siguran ta je prikladno za izricanje
kazne.
Izgleda kako treba, rekla sam uz prigueni smeak. Vrlo surovo.
Oh, to je dobro, kazao je, ispravljajui ramena i steui usne. Nadam se da se
neu zasmejati, to uopte nee valjati, promrmljao je i gurnuo vrata ka kuhinjskim
stepenicama.
Atmosfera u kuhinji je bila daleko od urnebesne. Kada smo uli, uobiajeno
brbljanje je utihnulo istog asa i usledilo je urno premetanje osoblja na jednu
stranu prostorije. Svi su nakratko stali kao ukopani, a onda je dolo do malog
komeanja izmeu dve kuvarice i Fergus je istupio u slobodan prostor ispred nas.
Deakovo lice je bilo bledo i sa tragovima suza, ali sada nije plakao.
Dostojanstveno se poklonio, prvo meni pa Dejmiju.
Madam, msje, ja se stidim, rekao je, govorei tiho ali razgovetno. Ne
zavreujem da radim za vas, ali vas ipak molim da me ne otpustite. Njegov piskavi
glas je zaigrao malo od te pomisli i ja sam se ugrizla za usnu. Fergus je postrance
pogledao u prisutne sluge, kao da trai moralnu podrku Fernando mu je klimnuo u
znak odobravanja. Duboko je udahnuo da skupi hrabrosti a zatim se ispravio i
direktno se obratio Dejmiju.
Sada sam spreman da otrpim svoju kaznu, gospodaru, kazao je. Kao da je to
bio signal, jedan od slugu je istupio iz ukoene mase, poveo deaka do oribanog
daanog stola, proao na drugu stranu, uhvatio momku ruke, povukao ga dopola na
povrinu stola i drao ga tako rastegnutog.
Hm, rekao je Dejmi, bespomono gledajui u mene.
Uh, rekla sam ja, i napravila korak unazad. Stisnutih oiju, on me je dohvatio
za ruku i vrsto je stegao.
Ne, nee, Sasenah, promrmljao je na engleskom. Ako ja to moram da uinim,
ti mora da gleda!
arajui pogledom oajniki izmeu potencijalne rtve i ponuenog instrumenta
za izvrenje kazne, oklevao je jo jedan trenutak, a onda digao ruke.
Oh, jebenog li pakla, promrmljao je sebi u bradu na engleskom i zgrabio kai
za otrenje od Magnusa. Sumnjiavo je savio iroki kai izmeu aka; sedam
centimetara irok i debeo oko pola centimetra, bio je zastraujue oruje. Oito
elei da je negde drugde, priao je opruenom Fergusovom telu.
U redu, onda, rekao je, besno gledajui po prostoriji. Deset udaraca, i ne
elim da neko pisne o tome. Nekoliko slukinja je na to vidljivo pobledelo pa su
zgrabile jedna drugu radi podrke, ali je prostorijom zavladala mrtva tiina kada je
podigao kai.
Prasak koji je usledio posle udarca naterao me je da poskoim, i ula se
priguena cika od kuvarica, ali ni zvuk od Fergusa. Malo telo je zadrhtalo i Dejmi
je nakratko zamurio, a onda je stegao usne i nastavio da izvrava kaznu,
ravnomerno rasporeujui udarce. Uhvatila me je muka, i u potaji sam obrisala
vlane dlanove o suknju. Istovremeno sam oseala otkaenu potrebu da se smejem
zbog ove uasne farse.
Fergus je sve podneo u potpunoj tiini, a kada je Dejmi zavrio i odstupio, bled
i oznojen, malo telo je lealo tako mirno da sam se ak uplaila da je umro od
oka, ako ne od stvarnih posledica batina. Ali se tada uinilo kao da dubok drthtaj
prolazi malim telom, deak je kliznuo unazad i ukoeno se digao sa stola.
Dejmi je poskoio napred da ga uhvati za ruku, zabrinuto mu sklanjajui znojem
natopljenu kosu sa ela.
Jesi li dobro, ovee?, upitao je. Ferguse, reci mi da si dobro!
Deak je bio bled sve do usana, a oi su mu bile velike kao tacne, ali se
nasmeio dokazu dobre volje od svog poslodavca, a zeiji zubi su svetlucali na
svetlosti lampe.
Oh, da, gospodaru, borio se za dah. Da li mi je oproteno?
Isuse Hriste, promrmljao je Dejmi i vrsto privio deaka na grudi. Da,
naravno da jeste, budalo. Ispruio je ruke drei deaka i blago ga prodrmao. Ne
elim da se to ikad vie ponovi, je li jasno?
Fergus je klimnuo dok su mu oi svetlucale, a onda se otrgao i pao na kolena pred
mene.
Da li mi i vi opratate, madam?, upitao je sa sklopljenim rukama ispred sebe i
sa puno poverenja gledajui navie, kao veverica koja moli za lenike.
Mislila sam da u izdahnuti na licu mesta od ponienja, ali sam uspela da se
priberem dovoljno da pruim ruku i deaka dignem na noge.
Nema ta da se oprata, rekla sam mu odluno, a obrazi su mi goreli. Ti si
vrlo odvaan momak, Ferguse. Zato... hm, zato sada ne ode i ne veera?
Na to je atmosfera u kuhinji postala oputena, kao da su svi istovremeno odahnuli
od olakanja. Ostale sluge su se probile napred, brbljajui o svojoj zabrinutosti i
estitajui, a Fergus je doekan kao heroj, dok smo se Dejmi i ja kriom izvukli u
odaje na spratu.
Oh, boe, rekao je Dejmi i sruio se u svoju fotelju kao da je potpuno isceden.
Krvavog ti Isusa. Svih mu svetaca. Boe, treba mi pie. Ne zvoni!, uzbueno je
viknuo, mada nisam ni prila kanapu od zvona. Ne mogu da vidim nikog od slugu u
ovom asu.
Ustao je i preturao po ormanu. Mada mislim da ovde negde imam jednu flau.
Zaista je i imao, lep stari kotski viski. Neceremonijalno je iupao pampur
zubima i snizio nivo tenosti za dva-tri centimetra, a onda mi pruio flau. Sledila
sam njegov primer bez oklevanja.
Isuse Hriste, rekla sam, kada sam povratila dah dovoljno da mogu da govorim.
Da, kazao je kada je uzeo bocu nazad i otpio jo jedan gutljaj. Spustio ju je,
uhvatio se za glavu i prolazio prstima kroz kosu dok nije stajala skroz nakostreena i
u neredu. Slabo se nasmejao.
Nikada se nisam tako glupo oseao u celom svom ivotu. Boe, oseao sam sa
kao mamlaz!
I ja, rekla sam, hvatajui svoj red za bocu. ak i vie od tebe, rekla bih. Na
kraju krajeva, sve to je bila moja greka. Dejmi, ne mogu ti rei koliko mi je ao.
Nikada nisam ni pomislila...
Ah, ne brini. Tenzija od poslednjih pola sata je nestala i on mi je neno stiao
rame. Nisi nikako mogla da zna. A nisam ni ja, kad smo ve kod toga, dodao je
zamiljeno. Valjda je mislio da u ga otpustiti i da e se opet nai na ulici...
jadniak mali. Nije ni udo to je bio srean to e umesto toga dobiti batine.
Malo sam uzdrhtala, priseajui se ulica kroz koje je prolazila koija msje
Foreza. Prosjaci obueni u rite i ranjavi tvrdoglavo su se drali svoje teritorije,
spavajui na zemlji i po najhladnijim noima, da im neki rival ne bi preoteo unosni
oak. Deca znatno manja od Fergusa jurcala su ulicama kroz pijanu guvu kao
gladni mievi, a oima su stalno traila isputenu mrvicu, neuvani dep. I za one
suvie loeg zdravlja da bi radili, suvie neprivlane da se prodaju u bordelima, ili
prosto suvie nesrene bie to doista kratak ivot, i daleko od toga da e biti
srean. Nije ni udo ako su izgledi za izbacivanje iz luksuza od tri obroka dnevno i
iste odee nazad u gadni mete bili dovoljni da u Fergusu izazovu nepotrebno
oseanje krivice.
Valjda je tako, rekla sam. Dotle je moj nain ispijanja opao sa gutljaja na
nenije pijuckanje. Opreznno sam otpila, a onda pruila flau nazad, zapaajui
prilino odsutno da je ispranjena vie od pola. Pa ipak, nadam se da ga nisi
povredio.
Nema sumnje da e ipak malo boleti. Njegov kotski akcenat, obino slab,
uvek je postajao izraeniji kada bi dosta popio. Odmahnuo je glavom, kiljei u
flau da vidi koliko je pia ostalo. Zna li, Sasenah, nikada do veeras nisam
shvatio koliko je mom ocu moralo biti teko da me bije. Uvek sam mislio da sam ja
izvlaio deblji kraj u tim konkretnim situacijama. Zabacio je glavu i ponovo otpio,
a onda spustio flau i zagledao se u vatru. Biti otac je moda malo komplikovanije
nego to sam mislio. Morau da razmislim o tome.
Nemoj da misli i suvie, rekla sam. Puno si popio.
Oh, ne brini, veselo je rekao. Ima jo jedna boca u ormanu.
O
Tamo gde muzika igra ulogu
stali smo do kasnih sati uz drugu flau, iznova i iznova prelazei presretnuta
pisma od kavaljera sv. Dorda drugaije poznatog kao Njegovo velianstvo
Dejms III i pisma princu arlsu od jakobitskih pristalica.
Fergus je dobavio veliki paket namenjen Njegovoj visosti, objasnio je Dejmi.
Unutra je bilo mnogo toga i nismo mogli sve da iskopiramo dovoljno brzo pa sam
neka ostavio za sledei put.
Vidi, rekao je izvlaei jedan list iz gomile koja mi je stajala na kolenu,
veina pisama je ifrovana, kao ovo ujem da su izgledi za jarebice veoma
povoljni u brdima iznad Salerna; lovci u tom podruju mogli bi da ispadnu uspeni.
To je lako; odnosi se na Mancetija, italijanskog bankara; on je iz Salerna. Saznao
sam da je arls veerao sa njim i uspeo da pozajmi petnaest hiljada livri oito je
Dejmsov savet bio dobar. Ali ovde... Preturao je po hrpi i izvukao je neki drugi
list.
Pogledaj ovo, kazao je Dejmi, pruajui mi papir pun vrljotina.
Posluno sam zakiljila u list na kome sam mogla da razaberem samo pojedina
slova, povezana mreom strelica i upitnika.
Koji li je to jezik?, upitala sam, zurei u to. Poljski? Majka arlsa Stjuarta,
pokojna Klementina Sobjejski, bila je Poljakinja.
Ne, to je engleski, rekao je Dejmi, cerei se. Ne moe da proita?
A ti moe?
Oh, da, rekao je sav zadovoljan. To je ifra, Sasenah, i to ne naroito
komplikovana. Vidi, sve to mora da uini jeste da slova razbije u grupe po pet,
za poetak samo se slova Q i X ne raunaju. Slovo X je korieno kao prekid
izmeu reenica, a ovo Q je gurano svuda samo da unese konfuziju.
Ako ti kae, rekla sam, skreui pogledom sa vrlo zbunjujueg pisma koje je
poinjalo sa Mrti ocruti dlopro qahstmin... na list u Dejmijevoj ruci sa nizovima
od po pet slova ispisanim u jednom redu, tako da su pojedinana slova paljivo
upisana iznad njih, jedno po jedno.
Znai, jedno slovo je zamenjeno drugim, ali istim redom, objanjavao je
Dejmi, pa ako ima poprilino dugaak tekst na kome radi i moe da pogodi
poneku re tu i tamo, onda samo treba da ga prevede iz jedne azbuke u drugu
vidi? Mahnuo mi je pod nosom dugakim komadom hartije, gde su dve azbuke bile
ispisane jedna nad drugom, malice izmeteno.
Pa, manje-vie, rekla sam. Ali shvatam da je tebi jasno, a to je vano. ta
kae?
Izraz ive zainteresovanosti sa kojom je Dejmi doekivao svaku vrstu zagonetke
malo je izbledeo i pustio je da mu list hartije padne na koleno. Pogledao je u mene,
uhvativi donju usnu izmeu zuba dok se preispitivao.
Pa, rekao je, to je ono to je udno. A opet, ne vidim kako sam mogao da
pogreim. Opti ton Dejmsovih pisama ide u drugom pravcu, a ovo ifrovano je
sasvim jasno.
Pogled plavih oiju ispod gustih riih obrva sreo se sa mojim.
Dejms hoe da arls stekne pozicije kod Luja, polako je rekao, ali ne trai
podrku za invaziju na kotsku. Dejms nije zainteresovan da pokua da vrati tron.
ta? Zgrabila sam list iz njegove ruke i pogledom grozniavo prelazila ispisani
tekst.
Dejmi je bio u pravu; iako su pisma od pristalica govorila o predstojeem
obnavljanju dinastije sa puno nade, Dejmsova pisma njegovom sinu to nisu
pominjala, ve su bila okrenuta brizi da arls ostavi dobar utisak na Luja. ak je i
pozajmica od Mancetija iz Salerna traena da bi arlsu omoguila da ivi kako
prilii dentlmenu u Parizu, ne za finansiranje vojnih planova.
Rekao bih da je Dejms mudar oveuljak, kazao je Dejmi, lupkajui po
jednom od pisama. Jer vidi, Sasenah, on ima sasvim malo svog novca; njegova
ena ga je imala puno, ali mi je stric Aleks rekao da je sve to ostavila crkvi kada je
umrla. Papa izdrava Dejmsovo domainstvo na kraju krajeva, on je katoliki
monarh i papa e sigurno podrati njegove interese protiv onog princa od
Hanovera.
Obuhvatio je rukama koleno, zamiljeno zagledan u hrpu papira koja je sada
leala izmeu nas i sofe.
Filip od panije i Luj stari kralj, hou da kaem dali su mu malo vojske i
poneki brod pre trideset godina, da sa njima pokua da povrati tron. Ali sve je polo
naopako; nevreme je potopilo nekoliko brodova, a ostale nije imao ko da navodi pa
su pristali na pogrenom mestu sve je ilo kako ne treba i na kraju su Francuzi
naprosto otplovili, tako da Dejms nije ni kroio na kotsko tlo. Zato je mogue da
je u godinama koje su usledile digao ruke od pomisli da povrati tron. A opet, ima
dva sina koji postaju mukarci i nema nikakvog naina da se pobrine da oni sebi
organizuju ivot.
Zato se pitam, Sasenah, zaljuljao se malo napred, ta bih ja uinio u takvoj
situaciji? A odgovor je da bih moda pokuao da vidim da li bi se moj dobri roak
Luj koji je kralj Francuske, na kraju krajeva moda pobrinuo da jednom sinu
obezbedi dobar poloaj; da mu da vojni poloaj, moda, i ljude koje e voditi. Biti
francuski general nije lo poloaj u ivotu.
Mm. Razmiljala sam. Da, ali da sam stvarno pametan ovek, moda ne bih
dola samo Luju da molim, poto je to loa veza. Moda bih poslala sina u Pariz i
pokuala Luja da posramim tako da ga primi na dvor. A u meuvremenu bih
pothranjivala iluziju da se aktivno borim za ponovno uspostavljanje dinastije.
Jer ako jednom Dejms otvoreno prizna da Stjuarti vie nikada nee vladati
kotskom, tiho je dodao Dejmi, onda on vie ne vredi Luju.
A bez oruane jakobitske invazije koja bi zaokupila Engleze, Luj ne bi imao
nimalo razloga da svom mladom roaku arlsu prui ita sem bednog prihoda na
koji bi ga naterali pristojnost i javno mnjenje.
To nije bilo pouzdano; pisma do kojih je Dejmi uspeo da doe, svaki put po
nekoliko, pokrivala su period unazad samo do prolog januara, kada je arls stigao
u Franusku. Napisana u kodovima i iframa i generalno uzdranim jezikom, situacija
je bila daleko od jasne. Ali kada se sve uzme u obzir, evidencija je ukazivala na to.
I ako su Dejmijeva nagaanja o Kavaljerovim motivima bila ispravna onda je
na zadatak ve obavljen; zapravo nikada nije ni postojao.
Razmiljajui o dogaajima od prethodne veeri, bila sam rasejana celog narednog
dana, tokom posete jutarnjem skupu kod Mari DArbanvil radi sluanja maarskog
pesnika, u poseti najbliem travaru da bih kupila malo valerijane i lukovica
perunike, kao i za vreme obilazaka u LHpital des Anges tog popodneva.
Konano sam prestala da radim, u strahu da bih mogla napraviti nekome tetu dok
mi tako misli lutaju. Ni Murtag ni Fergus jo nisu stigli da me otprate kui pa sam
skinula svoju radnu odeu i sela u praznu kancelariju majke Hildegard da saekam,
ba kod predvorja bolnice.
Bila sam tamo moda pola sata, dokono guvajui tkaninu svoje haljine izmeu
prstiju, kada sam spolja zaula psa.
Portir je bio odsutan, to se esto deavalo. Sigurno je otiao da kupi neto za
jelo ili da obavi posli za neku opaticu. Kao i obino u njegovom odsustvu, uvanje
bolnike kapije preputano je sposobnim apama ili zubima Butona.
Posle prvog lavea upozorenja usledilo je duboko, krkljavo reanje koje je
upadaa upozoravalo da ostane tamo gde je jer mu preti da bude raskomadan. Ustala
sam i provirila kroz vrata kancelarije da vidim da li otac Balmejn opet izaziva
avola, sledei svoje svete dunosti. Ali figura koja se ocrtavala po velikom
vitranom staklu ulaznog hola nije bila sitna figura mlaanog svetenika. Bio je to
neko visok, kome se silueta kilta elegantno ljuljala oko nogu kada se sklonio od
male, zubate ivotinje kod svojih nogu.
Dejmi je trepnuo, zaustavljen ovim napadom. Zaklanjajui blesak od prozora,
zavirio je u senke.
Oh, zdravo da si, psiu, rekao je utivo i napravio korak napred, sa isturenom
rukom. Buton je zareao jae i Dejmi je odstupio.
Oh, tako znai?, kazao je Dejmi. Ljutito je odmerio psa.
Razmisli jo jednom, mome, posavetovao je, virkajui preko svog dugog,
pravog nosa. Prokleto sam mnogo vei od tebe. Ne bih uradio neto ishitreno da
sam na tvom mestu.
Buton se malice pomerio, i dalje pravei buku kao foker u daljini.
A i bri sam, rekao je Dejmi pravei fintu u jednu stranu. Butonovi zubi su
kljocnuli nekoliko centimetara od Dejmijevog lista pa je ovaj urno ustuknuo.
Oslanjajui se pozadi na zid, prekrstio je ruke i klimnuo prema psu.
Pa, tu jesi u pravu, moram da priznam. Kada je re o zubima, ti si u prednosti,
nema greke. Buton je sumnjiavo podigao jedno uvo na taj pohvalni govor, ali je
nastavio ozbiljno da rei.
Dejmi je prekrstio noge, kao neko ko je spreman da provede beskonano mnogo
vremena. Viebojno svetlo sa prozora obasjavalo mu je lice plavom, tako da je liio
na jedan od onih ledenih mermernih kipova u susednoj katedrali.
Sigurno ima da radi neto bolje nego da gnjavi nedune posetioce?, upitao
je razgovorno. uo sam za tebe ti si uveni stvor koji njuka bolesti, zar ne? Pa
dobro, zato onda gubi vreme na gluposti kao to je uvanje ulaza kada bi mogao da
bude koristan njukajui none prste napadute kostoboljom i dupeta sa pritevima?
Odgovori mi to, ako moe!
Odgovor je bio otar lave zato to je Dejmi opet pomerio noge.
Iza mene se zaulo ukanje odore kada je majka Hildegard ula iz unutranje
kancelarije.
ta je to?, upitala je, videvi da virkam iza oka. Imamo li posetioce?
Izgleda da su se sukobili stavovi Butona i mog mua, rekla sam.
Ne moram ovo da trpim, zna, pretio je Dejmi. Jedna ruka se prikradala brou
koji mu je drao ogrta na ramenu. Jedan brzi zamah mojim ogrtaem i uvezau te
kao... oh, bonjour, madam! kazao je, s lakoom prelazei na francuski kada je
spazio majku Hildegard.
Bonjour, msje Frejzer. Elegantno je stavila svoj veo, vie da bi zaklonio irok
osmeh na licu nego u znak pozdrava, pomislila sam. Vidim da ste se ve upoznali
sa Butonom. Da moda ne traite svoju suprugu?
Poto je izgledalo kao da je to znak za moj nastup, izala sam iz kancelarije iza
nje. Moj odani suprug je kratko skrenuo pogled sa Butona prema vratima, oito
izvlaei zakljuak.
A koliko dugo si stajala tu, Sasenah?, suvo je upitao.
Dovoljno dugo, rekla sam, u zadovoljnom uverenju nekoga ko je u Butonovoj
milosti. ta bi uinio sa njim kada bi uspeo da ga smota u svoj ogrta?
Bacio bih ga kroz prozor i pobegao kao vetar, odgovorio je, uz kratak pogled u
impozantnu figuru majke Hildegard. Da li ona sluajno govori engleski?
Ne, na tvoju sreu, odgovorila sam. Prela sam na francuski da bih ih upoznala.
Ma mre, je vous prsente mon mari, le seigneur de Broch Tuarach.
Potovani gospodine. Majka Hildegard je do tada ve ovladala smislom za
humor, i pozdravila ga je svojim uobiajenim izrazom izuzetne srdanosti.
Nedostajae nam vaa supruga, ali ako ve zahtevate, naravno...
Nisam doao po svoju suprugu, upao je Dejmi. Doao sam da vidim vas, Ma
mre
Kada je seo u kancelariju majke Hildegard, Dejmi je sveanj papira koji je nosio
poloio na sjajno drvo njenog stola. Buton je, oprezno motrei na uljeza, legao kraj
nogu svoje gazdarice. Njuku je pribio uz njena stopala, ali su mu ui ostale
nauljene, a usna podignuta iznad jednog onjaka u sluaju da bude prozvan da
rastrgne posetioca na komade.
Dejmi je suzio pogled na Butona, namerno sklanjajui noge dalje od crne njuke
koja se trzala. Her Gerstman je preporuio da se konsultujem sa vama, majko, u
vezi sa ovim dokumentima, kazao je, odmotavajui debeli svitak i poravnavajui ga
dlanovima.
Majka Hildegard je na tren posmatrala Dejmija, podigavi jednu debelu obrvu u
znak pitanja. Zatim je panju vratila na svitak hartije, upravnikim trikom da joj je
navodno sva panja usredsreena samo na ono to je pred njom, iako je i dalje
ostavila svoje osetljive antene isturene da bi osetila i najmanji nagovetaj neke hitne
situacije u dalekim delovima bolnice.
Da?, rekla je. Jedan zatupasti prst je lagano prelazio preko redova ispisane
muzike, jednom po jednom, kao da ona uje note dodirujui ih. Trzaj prsta i papir je
kliznuo u stranu, napola izlaui naredni.
ta je to to elite da znate, msje Frejzer?, upitala je.
Ne znam, majko. Dejmi se naginjao napred, napet. I sam je dodirivao crne
redove, tapkajui polako fleku tamo gde je ruka pisca nehajno dotakla note pre nego
to se mastilo osuilo.
Ima neto udno u ovoj muzici, majko.
iroka usta opatice su se polako razvukla u neto nalik osmehu.
Zaista, msje Frejzer? A ipak, koliko razumem neete se uvrediti, verujem za
vas je muzika... brava za koju nemate klju?
Dejmi se nasmejao i neka sestra koja je prolazila hodnikom se okrenula,
zaprepaena takvim zvukom u prostoru ove bolnice. Ovo je bilo buno mesto, ali
smeh nije bio uobiajen.
To je vrlo taktian opis mog hendikepa, majko. I sasvim taan. Da sluajno
otpevate jedan od ovih komada, njegov prst, dui i tanji ali gotovo iste veliine kao
prst majke Hildegard, dobovao je po pergamentu uz blago ukanje, ja to ne bih
razlikovao od Kiri Elejson ili od La Dame fait bien, osim po reima, dodao je
uz iroki osmeh.
Sada je na majku Hildegard doao red da se nasmeje.
Zaista, msje Frejzer, rekla je. Pa, vi bar sluate rei! Uzela je listove hartije
u ruke i prelistavala ih. Videla sam kako joj se nadima vrat ispod kaluerskog vela
dok je itala, kao da peva u sebi, i jedno veliko stopalo se blago njihalo u ritmu.
Dejmi je sedeo veoma mirno na stoliici, sa zdravom akom povijenom preko
kolena i posmatrao je. Kose plave oi su bile zagledane u nju i nije obraao nimalo
panje tekuim zvucima iz dubine bolnice iza sebe. Pacijenti su isputali krike,
bolniari i opatice su se dovikivali, lanovi porodica vritali u tuzi ili strahu i
prigueni zveket metalnih instrumenata je odjekivao od prastarog kamenja zdanja, ali
ni Dejmi ni majka Hildegard se nisu pomakli.
Konano je ona spustila stranice, zurei u njih. Oi su joj svetlucale i iznenada je
izgledala kao devojica.
Mislim da ste u pravu!, rekla je. Ne mogu da odvojim vremena da o tome
paljivo razmislim, bacila je pogled prema vratima, trenutno zamraenim figurom
nekog bolniara koji je projurio sa velikom vreom tkanine za povijanje, ali ovde
ima neto udno. Lupkala je po stranicama na stolu, slaui ih u uredan tos.
Ba neobino, rekla je.
Bilo kako bilo, majko moete li pomou svog dara odrediti koja je tano
ema? Bie teko; imam razloga da pretpostavim da je re o ifri i da je jezik poruke
engleski, mada je tekst pesama na nemakom.
Majka Hildegard je tiho zabrundala od iznenaenja.
Engleski? Jeste li sigurni?
Dejmi je odmahnuo glavom. Nisam siguran, ne, ali tako mislim. Prvi razlog je
to potie iz te zemlje; pesme su poslate iz Engleske.
Pa, msje, rekla je ona podiui jednu obrvu. Vaa ena govori engleski, zar
ne? I pomiljam da biste bili voljni da se odreknete njenog drutva da bi mi pomogla
u ovom poduhvatu za vas?
Dejmi ju je odmerio, njegov poluosmeh je izgledao kao odraz njenog. Bacio je
pogled prema svojim stopalima dok su Butonovi brkovi podrhtavali najavljujui
reanje.
Napraviu pogodbu sa vama, majko, rekao je. Ako me va psi ne ujede za
dupe dok budem odlazio, moete da zadrite moju enu.
I tako sam te veeri, umesto da se vratim Daredovoj kui u Rue Tremoulins,
veerala sa sestrama iz Couvent des Anges za njihovim dugakim trpezarijskim
stolom, a onda se povukla na veernji posao u privatne odaje majke Hildegard.
Postojale su tri sobe u upravnikom delu. Spoljna je bila nametena kao dnevna
soba, uz podosta bogatstva. To je, na kraju krajeva, bilo mesto gde je esto morala
da prima zvanine posetioce. Druga soba me je malo okirala, jer naprosto to nisam
oekivala. Isprva sam imala utisak da u maloj sobi nema niega sem velikog
embala, nainjenog od sjajne, ispolirane orahovine, i ukraenog malim, rukom
crtanim cvetovima koji su izbijali iz vijugave puzavice koja se pruala du poklopca
iznad sjajnih dirki od slonovae.
Na drugi pogled, ugledala sam poneki komad nametaja u sobi, ukljuujui
komplet polica za knjige koji se pruao du jednog zida, pun dela iz muzikologije i
rukom povezanih rukopisa nalik onome koji je sada majka Hildegard spustila u
dra na embalu.
Pokazala mi je na stolicu postavljenu ispred malog sekretera uz jedan zid.
Tamo ete nai prazan papir i mastilo, gospo. A sad, da vidimo ta bi ovaj mali
muziki komad mogao da nam kae.
Muzika je bila napisana na debelom pergamentu, notne linije su bile isto
izvuene preko stranice. Same note, muziki kljuevi, pauze i pomoni znaci bili su
iscrtani veoma paljivo; oito, ovo je bila zavrna kopija, a ne skica ili na brzinu
zapisana melodija. U vrhu stranice je stajao naslov Lied des Landes. Pesma o
zemlji.
Naslov, vidite, sugerie neto jednostavno, kao volkslied, kazala je majka
Hildegard, pokazujui jednim dugim, koatim prstom na stranicu. A ipak je forma
kompozicije neto sasvim drugaije. Moete li da pogledom itate muziku? Velika
desna aka, sa krupnim zglobovima na prstima i kratkim noktima, spustila se na dirke
neverovatno prefinjenim dodirom.
Naginjui se preko ramena majke Hildegard u crnoj odei, otpevala sam prva tri
reda komada, trudei se koliko sam mogla sa nemakim izgovorom. Ona je potom
prekinula da svira i iskrenula se da me pogleda.
To je osnovna melodija. Ona se potom ponavlja u varijacijama ali kakvim
varijacijama! Znate, viala sam neke stvari koje me podseaju na ovo. Od starog
malog Nemca po imenu Bah; on mi povremeno poalje poneto. .. Nehajno je
odmahnula prema policama s rukopisima. On ih zove Invencije, i zapravo su
prilino pametna stvar; sviranje varijacija simultano u dve ili tri melodijske linije.
Ovo, napuila je usne na Lied pred nama, je kao trapava imitacija nekog
njegovog komada. Zapravo, zaklela bih se da... Mrmljajui sebi u bradu, odgurnula
je klupu od orahovine i prila polici, a zatim prstom brzo poela da prelazi preko
nizova rukopisa.
Nala je ono to je traila i vratila se na klupu sa tri ukoriena muzika komada.
Ovo su Bahovi komadi. Prilino su stari, nisam ih ni pogledala nekoliko godina.
Pa ipak, gotovo sam sigurna... Zautala je i brzo prelistavala stranice Bahovog
rukopisa na kolenu, jedan za drugim, povremeno bacajui pogled na Lied u
drau.
Ha!, ispustila je trijumfalni krik i pruila mi jedan od Bahovih komada. Vidite
li?
List je za naslov imao Goldbergove varijacije, napisan neitko i razmrljano.
Dodirnula sam papir sa strahopotovanjem, s tekoom progutala i pogledala nazad
u Lied. Bio je dovoljan trenutak za poreenje da bih videla na ta misli.
U pravu ste, isti su!, rekla sam. Poneka nota se tu i tamo razlikuje, ali je to u
osnovi isto kao originalna tema Bahovog komada. Ba neobino!
Zar nije tako?, pitala je sa dubokim zadovoljstvom. E sad, zato ovaj
anonimni kompozitor krade melodije i tako ih udno tretira?
Ovo je oito bilo retoriko pitanje pa se nisam potrudila da odgovorim, ve sam
i sama postavila pitanje.
Da li je Bahova muzika danas u modi, majko? Nisam je ula ni na jednom
muzikom salonu koji sam posetila.
Ne, rekla je, odmahujui glavom dok je zurila u muziku. Her Bah nije mnogo
poznat u Francuskoj; verujem da je stekao malu popularnost u Nemakoj i u Austriji
pre petnaest ili dvadeset godina, ali se ak ni tamo njegova muzika javno ne izvodi
mnogo. Plaim se da njegova muzika nije od one vrste koja trajno ostaje; pametno,
ali bez srca. Hmf. Evo, vidite ovde? Zatupasti kaiprst je dobovao tamo, i tamo, i
tamo, brzo prevrui strane.
Ponovio je istu melodiju bezmalo ali je svaki put menjao tonalitet. Mislim
da je to moda privuklo panju vaeg supruga; to je oigledno ak i nekom ko ne ita
note, jer se menja notni potpis note tonique.
Tako je i bilo; svaka promena tonaliteta bila je oznaena udvojenom uspravnom
linijom koju je se sledio trostruki violinski klju i povisilica ili snizilica.
Pet promena tonaliteta u tako kratkom delu, rekla je, lupkajui poslednju da bi
to naglasila. I to promene koje, sa muzikog aspekta, nemaju nikakvog smisla.
Pazite, osnovna linija je sasvim ista, a ipak prelazimo iz udvojene snizilice, to je
snieni B-dur, u A-dur, sa tri povisilice. to je jo udnije, sada on prelazi na potpis
dve povisilice, pa jo G izlazak iz tonaliteta!
Zaista neobino, rekla sam. Dodavanje jedne povisilice delu u D-duru imalo je
za posledicu dobijanje muzike linije identine deonici u A-duru. Drugim reima,
nije postojao ba nikakav razlog za promenu tonaliteta.
Ja ne znam nemaki, rekla sam. Moete li da proitate rei, majko?
Klimnula je glavom, pregibi njenog crnog vela su zaukali od pokreta, a sitne
oi su se koncentrisale na rukopis.
Kakvi odvratni stihovi!, promrmljala je za sebe. Mada niko ni ne oekuje
veliku poeziju od Nemaca, ali zaista... ipak... Prekinula je uz odmahivanje velom.
Ako je va suprug u pravu kad pretpostavlja da postoji nekakva ifra, da je poruka
nekako smetena u ove rei, tada oni sami i nisu od velikog znaaja.
ta kau?, upitala sam.
Moja obanica se igra sa svojim jaganjcima meu bujnim brdima, itala je.
Uasna gramatika, mada se, naravno, u pisanju stihova podrazumevaju izvesne
slobode, ako pesnik insistira da se redovi rimuju, to je gotovo uvek sluaj kod
ljubavnih pesama.
Znate mnogo o ljubavnim pesmama?, znatieljno sam upitala. Majka Hildegard
je veeras prepuna iznenaenja.
Svako muziko delo je u osnovi ljubavna pesma, prozaino je odgovorila. Ali
to se tie onoga na ta mislite da, videla sam ih mnogo. Kad sam bila devojica,
sevnula je krupnim belim zubima u smeak, potvrujui da je nije lako zamisliti kao
dete, bila sam udo prirode, razumete. Mogla sam po seanju da odsviram sve to
sam ula, a svoju prvu kompoziciju sam napisala kad sam imala sedam godina.
Pokazala je ka embalu, iji se raskoni furnir sijao od poliranja.
Moja porodica je bogata; da sam muko, nema sumnje da bih bila muziar.
Govorila je jednostavno, bez trunke aljenja.
Sigurno biste i dalje mogli da komponujete muziku da ste se udali?, radoznalo
sam upitala.
Majka Hildegard je rairila ake, groteskne pri svetlosti lampe. Videla sam te
ake kako upaju bode zariven u kost, kako iaeni zglob vuku nazad na mesto,
obuhvataju krvavu glavu deteta koje se pomalja izmeu butina svoje majke. I videla
sam te prste kako se zadravaju nad dirkama od slonovae sa prefinjenou leptira.
Pa, rekla je nakon trenutka razmiljanja, za to je kriv sv. Anselm.
Stvarno?
O, da. Moj kum stari Kralj Sunce, dodala je nehajno, dao mi je knjigu ivot
svetaca za dan Svih svetih kada mi je bilo osam godina. Bila je to divna knjiga,
rekla je priseajui se, sa pozlaenim stranicama i draguljima na koricama;
zapravo vie umetniko nego literaturno delo. Pa ipak, proitala sam je. I dok sam
uivala u svim drugim priama naroito onim o muenicima izgleda da me je
jedna reenica u prii o sv. Anselmu pogodila pravo u duu.
Zamurila je i izvila glavu unazad, priseajui se toga.
Sv. Anselm je bio ovek velike mudrosti i vrlo uen, doktor teologije. Ali
takoe i biskup, ovek koji je brinuo za svoju pastvu i starao se o njenim zemaljskim
potrebama, kao i o duevnim. Pria je u detalje opisivala njegova del, a zavrila se
sledeim reima: I tako je on umro, na kraju jednog izuzetno korisnog ivota, i time
stekao krunu u raju. Zastala je, lagano razgibavajui ake na kolenima.
Bilo je u tome neega to je ostavilo veoma snaan utisak na mene, Izuzetno
korisnog ivota. Nasmeila mi se. Mogu da smislim mnogo gore epitafe od tog,
gospo. Iznenada je rairila ake i slegnula ramenima, neobino elegantnim
pokretom.
elela sam da budem korisna, kazala je. A onda, odbacujui dokono askanje,
naglo se okrenula muzici u drau za note.
Dakle, rekla je. Oito da je promena notnog potpisa note tonique ono to
je udno. Gde moemo da stignemo sa tim?
Zinula sam uz tihi usklik. Govorei onako na francuskom kako smo to radile,
nisam to ranije zapazila. Ali posmatrajui majku Hildegard dok je priala svoju
priu, razmiljala sam na engleskom i kad sam opet pogledala u note to me je
tresnulo.
ta je?, upitala je opatica. Neto ste smislili?
Klju! Rekla sam, zasmejavi se. Na francuskom, muziki klju je note
tonique, ali re za predmet koji otkljuava... Pokazala sam na veliki sveanj
kljueva koje je majka Hilgegard obino nosila za pojasom a sada ih je odloila
na policu s knjigama kada smo ule. To je passepartout, zar ne?
Da, rekla je, gledajui me zbunjeno. Dotakla je uplji univerzalni klju.
Unepasse-partout. Ovaj, rekla je pokazujui na jedan obian klju, e pre biti
nazvan clef.
Clef!, radosno sam uzviknula. Savreno. Prstom sam lupkala po notnom listu
pred nama. Vidite, ma mre, na engleskom su te rei iste. Klju daje osnovu
muzikom komadu i klju otkljuava. Na francuskom, clef je klju, a na engleskom
se clef koristi kao deo muzikog potpisa. A klju za muziku je istovremeno i klju
ifre. Dejmi jeste rekao da misli da je to engleska ifra! Koju je smislio neki
Englez sa stvarno avolskim smislim za humor, pri tom, dodala sam.
Uz to malo otkrie, ispostavilo se da nije teko reiti ifru. Ako je tvorac bio
Englez, verovatno je i ifrovana poruka na engleskom, to znai da su nemake rei
tu stavljene samo radi slova. A poto sam videla prethodni Dejmijev trud sa
abecedom i izmetanjem slova, trebalo mi je svega nekoliko pokuaja da odredim
emu ifre.
Dve snizilice znae da mora uzeti samo svako drugo slovo, poevi od poetka
tog dela, rekla sam, pomamno zapisujui rezultat. A tri povisilice znae da se
uzima svako tree slovo, poevi od kraja tog dela. Pretpostavljam da je nemaki
koristio i zbog preruavanja i zato to je tako prokleto opiran; potrebno je skoro
dvaput vie rei da bi se rekla ista stvar u odnosu na engleski.
Imate mastila na nosu, primetila je majka Hildegard. Virnula mi je preko
ramena. Da li to ima smisla?
Da, rekla sam, a usta su mi se naglo osuila. Da, ima smisla.
Deifrovana, poruka je bila kratka i jednostavna. A i veoma uznemirujua.
Lojalni podanici Njegovog velianstva iz Engleske oekuju da se on pravedno
vrati na presto. Iznos od pedeset hiljada funti vam je na raspolaganju. Kao dokaz
asnih namera, on e biti isplaen samo lino, nakon dolaska Njegovog visoanstva
na tlo Engleske, itala sam. I jedno slovo je preostalo, jedno S. Ne znam da li je
to nekakav potpis ili samo neto to je onome ko je ovo pravio trebalo da bi
nemaki tekst ispao kako treba.
Hmf. Majka Hildegard je radoznalo bacila pogled na navrljanu poruku, a onda
u mene. Vi to sigurno ve znate, naravno, rekla je, klimajui glavom, ali moete
svog supruga da uverite da u ovo uvati samo za sebe kao poverljivo.
On ne bi zatraio vau pomo da vam ne veruje, protestovala sam.
Nespojene obrve su se podigle do ruba njenog vela, a zatim je vrsto potapala
ispisani papir.
Ako se va mu bavi takvim aktivnostima, onda je veoma rizino da ikome
veruje. Uverite ga da sam ja osetljiva na pitanje asti, suvo je dodala.
Uiniu to, rekla sam, smeei se.
Pobogu, chre Madame, rekla je, hvatajui moj pogled, izgledate veoma
bledo! to se mene tie, ja esto ostajem da radim do duboko u no kad radim na
novom komadu, pa obino ne obraam mnogo panje na sitne sate, ali ovo mora da
je kasno za vas. Bacila je pogled na sveu koja je sluila za pokazivanje vremena i
koja je gorela na stoiu blizu vrata.
Milostivi! Stvarno je kasno. Treba li da pozovem sestru Madlen da vas odvede
u vau sobu? Dejmi se nevoljno sloio sa predlogom majke Hildegard da
prenoim u Couvent des Anges, da ne bih morala da se vraam po mranim ulicama
kasno nou.
Odmahnula sam glavom. Bila sam umorna i glava me je bolela od sedenja na
stoliici, ali nisam htela da odem na spavanje. Implikacije muzike poruke bile su
suvie uznemirujue da bih mogla odmah da zaspim.
Pa dobro, da uzmemo onda malo osveenje, da proslavimo vae dostignue.
Majka Hildegard je ustala i otila u drugu sobu, gde sam je ula kako povlai
zvonce. Ubrzo se pojavila jedna od sestara koje su posluivale, nosei posluavnik s
vruim mlekom i malim glaziranim kolaima, praena Butonom. Sestra je kola
spustila na mali porcelanski tanjir a zatim na pod pred njega kao neto to se
podrazumeva, stavljajui ga kraj inije s mlekom.
Dok sam pijuckala svoje vrue mleko, majka Hildegard je odloila uzrok naeg
truda na sekreter, a zaseban notni list iz muzikog rukopisa je stavila na njegovo
mesto u dra na embalu.
Svirau za vas, najavila je. To e vam pomoi da sredite misli da biste
zaspali.
Muzika je bila laka i utena, uz pevljivu melodiju koja se preplitala napred i
nazad od visokih tonova do basa emom prijatne sloenosti, ali bez Bahove
pokretake siline.
Da li je ta vaa?, upitala sam, odabravi pauzu kad je podigla ruke na samom
zavretku.
Ne. Napisao ju je moj prijatelj an Filip Ramo. Dobar teoretiar, ali ne pie sa
velikom strau.
Mora da sam zadremala, muzika mi je uljuljkala ula, jer sam se iznaneda
probudila na mrmljanje glasa sestre Madlen u moje uvo i od njenog toplog, vrstog
stiska ispod moje mike dok me je podizala na noge i vodila me.
Gledajui unazad, videla sam iroka lea majke Hildegard obuena u crno i
savijanje snanih ramena ispod nabora njenog vela dok je svirala, sada nesvesna
sveta izvan svetilita njene sobe. Na podu blizu njenih nogu je leao Buton, sa
njukom poloenom na ape i malim telom pravim kao igla na kompasu.
Dakle, rekao je Dejmi, to je odmaklo malo dalje od prie moda.
Moda?, ponovila sam. Ponuda od pedeset hiljada funti zvui prilino
definitivno. Pedeset hiljada funti, po vaeim merilima, bio je godinji prihod
sasvim solidne kneevine.
On je cinino podigao obrvu prema muzikom rukopisu koji sam donela sa
sobom nazad iz manastira.
Aha, dobro. Jedna takva ponuda je prilino sigurna stvar ako je uslovljena time
da bilo arls bilo Dejms kroe u Englesku. Ako je arls u Engleskoj, to znai da je
dobio dovoljnu podrku sa drugih mesta da bi ga ona dovela u kotsku, pre toga.
Ne, rekao je zamiljeno trljajui bradu, ono to je interesantno kod ove ponude
jeste da je to prvi jasan znak koji smo videli da se Stjuarti ili bar jedan od njih
zaista trude da povrate presto.
Jedan od njih?, uhvatila sam ta je naglasio. Ti misli da Dejms nije ukljuen
u ovo? Pogledala sam ifrovanu poruku jo zainteresovanije.
Poruka je stigla arlsu, podsetio me je Dejmi, i dola je iz Engleske ne
preko Rima. Fergus ju je pokupio od redovnog glasonoe, u paketu oznaenom
engleskim peatima; a ne od papskog glasnika. I sve to sam video u Dejmsovim
pismima... Odmahnuo je glavom, mrtei se. Nije se jo obrijao i jutarnje svetlo je
mestimino hvatalo bakarne iskre meu kestenjastim ekinjama njegove brade.
Paket je bio otvaran; arls je video ovaj rukopis. Na njemu nije bilo datuma, pa
ne znam koliko davno ga je dobio. I naravno, mi nemamo pisma koja arls alje
svom ocu. Ali se ni u jednom Dejmsovom pismu ne pominje niko ko bi eventualno
mogao biti kompozitor, da ni ne pominjemo definitivna obeanja podrke iz
Engleske.
Sada mi je bio jasan pravac kuda je ovim namerio.
A Lujza de laTur brblja o tome kako arls namerava da poniti njen brak i
prisvoji je kao svoju enu kada postane kralj. Znai, ti misli da arls nije to
baljezgao samo da je impresionira?
Moda i nije, rekao je. Nasuo je vodu iz bokala u lavor i umio se, pripremajui
se za brijanje.
Tako da je mogue da arls dejstvuje samostalno?, rekla sam, prestraena i
zaintrigirana tom mogunou. Da je Dejms zapoeo tu maskaradu pretvaranja da
pokree povratak prestola tek da bi Luja impresionirao potencijalnom vrednou
Stjuarta, ali...
Ali se arls ne pretvara?, upao je Dejmi. Izgleda da je tako. Ima li ovde neki
pekir, Sasenah? vrsto stisnutih oiju i sa licem sa koga je kapalo, on je pipkao
po povrini stola. Sklonila sam rukopis na sigurno i nala pekir, prebaen preko
donje stranice kreveta.
On je kritiki zagledao brija, zakljuio je da e posluiti, a zatim se nagnuo
preko mog toaletnog stoia da bi gledao u ogledalo dok je na lice nanosio sapun za
brijanje.
Zato je varvarski kada ja uklonim dlake sa nogu i ispod pazuha, a nije
varvarski kada ih ti skida sa lica?, upitala sam, posmatrajui ga kako gornju usnu
prevlai preko zuba dok strue ispod nosa malim prefinjenim potezima.
U pravu si, odgovorio je, kiljei u sebe u ogledalu. Ali svrbi kao avo ako to
ne uradim.
Da li si ikada pustio bradu?, radoznalo sam pitala.
Ne namerno, odgovorio je, smekajui se dok je brijao jedan obraz, ali bi mi
izrasla ponekad kada nisam mogao nita da preduzmem dok sam iveo kao hajduk
u kotskoj. Kada doe do izbora izmeu brijanja u ledenom potoku tupim brijaem
svakog jutra ili svraba, ja biram svrab.
Nasmejala sam se, posmatrajui ga kako povlai brija preko ruba vilice jednim
dugim potezom.
Ne mogu ni da zamislim kako bi izgledao sa velikom bradom. Viala sam te
samo u ekinjavom izdanju.
On se malo nasmeio, povlaei jednu stranu usta navie dok se brijao.
Sledei put kada nas pozovu u Versaj, Sasenah, pitau da li moemo da
posetimo i kraljevski zooloki park. Luj tamo ima jedno stvorenje koje mu je jedan
od njegovih kapetana doneo sa Bornea, koje se zove orangutan. Da li si ga nekad
videla?
Jesam, rekla sam, zooloki vrt u Londonu je pre rata imao par orangutana.
Onda zna i kako bih izgledao sa velikom bradom, rekao je, smekajui mi se
dok je brijanje zavravao oprezno obraujui krivinu na bradi. aavo i kao da su
me moljci izjeli. Poprilino nalik na vikonta Marinjija, dodao je, samo crven.
Kao da ga je to ime podsetilo, vratio se glavnoj temi razgovora dok je lanenim
pekirom brisao ostatke sapuna sa lica.
Zato pretpostavljam da ono to sada moramo da uradimo, Sasenah, kazao je,
jeste da dobro pripazimo na Engleze u Parizu. Podigao je rukopis sa kreveta i
zamiljeno ga prelistavao. Ako je neko zaista voljan da razmatra pomo tolikih
razmera, mislim da bi mogao da poalje izaslanika arlsu. Da ja reskiram pedeset
hiljada funti, verovatno bih voleo da vidim ta dobijam za svoj novac, zar ti ne bi?
Da, bih, odgovorila sam. A kad ve priamo o Englezima da li Njegova
visost zbog patriotizma kupuje svoj konjak od tebe i Dareda, ili se sluajno
priklanja uslugama g. Silasa Hokinsa?
G. Silasa Hokinsa koji je vrlo voljan da zna kakva je politika klima u kotskom
Hajlendsu? Dejmi je zadivljeno odmahnuo glavom ka meni. A ja mislio da sam
se tobom oenio zbog lepog lica i finog debelog dupeta. Kad samo pomislim da ima
i mozak! Lako je izbegao udarac kojim sam ciljala u njegovo uvo i nacerio mi se.
Ne znam, Sasenah, ali u znati pre nego to padne no.
P
Priroda sumpora
rinc arls jeste svoj konjak nabavljao od g. Hokinsa. Osim tog otkria,
meutim, malo smo napredovali tokom naredne etiri nedelje. Stvari su se
uglavnom nastavljale kao i do tada. Luj od Francuske je nastavljao da ignorie
arlsa Stjuarta. Dejmi je i dalje vodio vinarski posao i poseivao princa arlsa.
Fergus je nastavio da krade pisma. Lujza, princeza De Roan, pojavljivala se u
javnosti ruku pod ruku sa svojim suprugom, delujui ucveljeno, ali rascvetano. Ja
sam nastavila da povraam izjutra, da radim u bolnici u popodnevnim satima i
smekam se graciozno za trpezom uvee.
Ipak, dogodile su se dve stvari koje su ukazivale na nae napredovanje prema
cilju. arls, kome je dosadilo sedenje u kui, poeo je da poziva Dejmija da sa
njim ide u kafane esto bez diskretnog ograniavajueg prisustva svog tutora, g.
eridana, koji se izjasnio da je prestar za takvo banenje.
Boe, taj ovek pije kao smuk!, uskliknuo je Dejmi vraajui se posle jednog
takvog izlaska i smrdei na jeftino vino. Kritiki je ispitao veliku fleku sa prednje
strane svoje koulje.
Morau da naruim novu koulju, rekao je.
Vredi, kazala sam, ako ita govori dok pije. O emu govori?
O lovu i o enama, koncizno je odgovorio Dejmi i odluno odbio da
podrobnije govori o tome. Ili politika nije imala onu teinu u arlsovim mislima
koliku je imala Lujza de la Tur, ili je bio sposoban za diskreciju ak i u odsustvu
svog tutora g. eridana.
Druga stvar koja se desila bila je da je msje Diverni, ministar finansija, izgubio u
ahu od Dejmija. Ne jednom, ve u vie navrata. Kao to je Dejmi predvideo,
posledica poraza bila je samo da je msje Diverni bio jo reeniji da pobedi, pa smo
esto pozivani u Versaj gde sam ja kruila, skupljajui traeve i izbegavajui nie, a
Dejmi je igrao ah, obino sakupljajui zadivljenu gomilu posmatraa, mada ja
lino to nikada nisam mnogo smatrala sportom za gledanje.
Dejmi i ministar finansija, sitan, okrugli ovek obeenih ramena, bili su pognuti
nad ahovskom tablom, obojica oito toliko zaneti igrom da nisu bili svesni svog
okruenja, uprkos amoru glasova i zveckanju aa odmah pored njihovih ramena.
Retko sam viala neto tako dosadno kao ah, mrmljala je jedna dama drugoj.
Razonoda, tako to zovu! Za mene bi bila vea razonoda da posmatram svoju
sobaricu kako trebi buve crnim paevima. Oni bar cie i malo se kikou.
Meni ne bi smetalo da rieg momka nateram da cii i da se malo kikoe, rekla
je njena drubenica, armantno se smeei Dejmiju koji je podigao glavu i odsutno
zurio mimo msje Divernija. Njena drubenica je spazila mene pa je munula damu,
sonu plavuu, u rebra.
Ja sam joj se prijatno nasmeila, prilino zloesto uivajui u obilnom crvenilu
koje se podiglo od dna njenog vrata, ostavljajui joj ten u ruiastim flekama. to se
Dejmija tie, mogla je da mu uplete svoje debeljukaste prste u kosu a on to, onako
zanet, ne bi ni primetio.
Pitala sam se ta mu to toliko zaokuplja panju. Sigurno to nije bila igra; msje
Diverni je uporno igrao opreznu pozicionu igru, ali je veito koristio ista otvaranja.
Dva srednja prsta na Dejmijevoj ruci su se malo pomerila na butini, kratak treptaj
brzo maskiranog nestrpljenja, i znala sam da na ta god misli to nije igra. Moda e
potrajati jo pola sata, ali je kralja msje Divernija drao vrsto u aci.
Vojvoda De Nev je stajao pored mene. Videla sam kako se pogled njegovih
tamnih sitnih oiju zadrava na Dejmijevim prstima, a zatim brzo odlazi dalje.
Zamiljeno je zastao na trenutak zagledajui tablu, a onda je odjezdio dalje da
povea svoju opkladu.
Jedan sluga je zastao kraj mog ramena i ponizno se poklonio, nudei mi jo jednu
au vina. Mahnula sam mu da ode; toliko sam popila tokom veeri da sam imala
oseaj da mi je glava laka, a stopala opasno daleko.
Okrenula sam se da potraim mesto da sednem i uhvatila pogled grofa Sen
ermena na drugoj strani prostorije. Moda je on taj u koga Dejmi gleda. to se
grofa tie, on je gledao u mene, zapravo zurio u mene, sa smekom na licu. To nije
bio njegov uobiajeni izraz i nije mu pristajao. Zapravo me za to nije bilo nimalo
briga, ali sam se naklonila to sam gracioznije mogla u njegovom pravcu, a zatim se
pridruila grupi, askala o ovom i onom, ali pokuavajui kad god je bilo mogue da
razgovor usmerim na kotsku i njenog kralja u egzilu.
Uglavnom je izgledalo da perspektive povratka Stjuarta na tron ne zaokupljaju
aristokratiju Francuske. Kada bih pomenula arlsa Stjuarta, obino je odgovor bilo
kolutanje oima ili sleganje ramenima. Uprkos trudu erla od Mara i ostalih parikih
jakobita, Luj je tvrdoglavo odbijao da arlsa primi u dvor. A prognanik bez
prebijene pare koji nije u kraljevoj milosti nee se nai u prilici da bude pozivan u
visoko drutvo i da se upozna sa bogatim bankarima.
Kralju nije naroito drago to je njegov roak doao u Francusku ne traei
njegovu dozvolu, rekla mi je kontesa De Braban kada sam naela tu temu. Pria se
kako kae da Engleska moe da ostane protestantska, bar to se njega tie, poverila
mi se. A ako Englezi izgore u paklu sa Dordom od Hanovera, utoliko bolje.
Napuila je usne od saoseanja; ona je bila od ljubazne sorte. Izvinite, rekla je.
Znam da to mora da predstavlja razoaranje za vas i vaeg mua, ali zaista...
Slegnula je ramenima.
Pomislila sam da bismo mogli da se pomirimo sa takvim razoaranjem pa sam
otila u izvidnicu po jo malo traeva o toj temi, ali sam slabo uspevala te veeri.
Jakobiti, tako mi je reeno, su iva dosada.
Top za kraljiinog pijuna, promrljao je Dejmi kasnije te veeri dok smo se
spremali na spavanje. Ostali smo kao gosti u palati jo jednom. Poto je partija aha
potrajala dobro iza ponoi i ministar nije hteo ni da uje za na povratak u Pariz u to
doba, smeteni smo u mali appartement ovaj je za nijansu ili dve bolji od onog
prvog, zapazila sam. Imao je perjani krevet i prozor sa pogledom na juni parter.
Topovi, eh?, rekla sam, zavlaei se u krevet i isteui se uz stenjanje. Hoe
li noas sanjati o ahu?
Dejmi je klimnuo glavom i zevnuo toliko da je mogao da iai vilicu, a oi su
mu zasuzile.
Aha, siguran sam da hou. Nadam se da te nee ometati, Sasenah, ako budem
rokirao u snu.
Stopala su mi se sklupala od istog zadovoljstva to su nesputana i osloboena
moje sve vee teine, a donji deo kime je slao otre nalete blagoprijatnog bola dok
se prilagoavao leanju.
Moe da dubi na glavi u snu ako hoe, rekla sam, i sama zevajui. Nita me
noas nee remetiti.
Retko kada sam bila manje u pravu.
Sanjala sam bebu. Narasla gotovo do poroaja, ritala se i prevrtala u mom
naraslom stomaku. Ruke su mi pole ka izboini, trljale rastegnutu kou,
pokuavajui da primire taj mete. Ali migoljenje se nastavljalo i, onako smirena u
snu, shvatila sam da to nije beba, ve zmija koja se izvija u mom stomaku.
Presamitila sam se, povlaei kolena navie dok sam se rvala sa zmijom, ruke su
pokuavale da je zgrabe i udare, traei glavu ivotinje koja je jurnula i zavukla mi
se pod kou. Koa mi je bila vrela na dodir, a creva su mi se zgrila pretvarajui se
i sama u zmije koje su grizle i mlatile prepliui se.
Kler! Probudi se, devojko! ta je to polo naopako? Drmanje i dozivanje su me
razbudili bar do povrne predstave o tome gde sam. U krevetu sam, a na ramenu je
Dejmijeva ruka, aravi su svuda po meni. Ali su zmije nastavljale da se uvijaju u
mom stomaku pa sam glasno zajeala, pokuavajui da zaustavim nalete otre
agonije koji su me probadali.
On je prebacio jorgan preko mene i pohitao iz sobe, jedva zastajui da pokupi
kilt sa stoliice.
Ja nisam mogla da se usredsredim ni na ta osim na unutranji mete. Ui su mi
zvonile, a hladni znoj mi je oblio lice.
Madame? Madame!
Otvorila sam oi i ugledala slukinju dodeljenu naem apartmanu, izbezumljenog
pogleda i raupane kose, kako se naginje nad krevet. Dejmi, dopola go i jo
izbezumljeniji, stajao je iza nje. Zamurila sam, jeei, ali ne pre nego to sam
videla kako on grabi slukinju za rame, dovoljno snano da joj uvojci poispadaju iz
none kapice.
Da li ona gubi dete? Gubi li ga?
Izgledalo je kao da se najverovatnije to deava. Izvila sam se na krevetu,
zastenjala i presamitila se jo vie, kao da hou da svoj teret zatitim od bola koji
me je obuzeo.
Po sobi je narastao agor, preteno enski glasovi, i nekoliko ruku me je gurkalo i
bockalo. ula sam muki glas koji je nadjaao amor; to nije bio Dejmi, ve neki
Francuz. Sledei naredbe tog glasa, nekoliko ruku me je zgrabilo za glenjeve i
ramena i isteglo me da leim ravno na krevetu.
Jedna ruka mi se zavukla pod spavaicu i opipala mi stomak. Otvorila sam oi,
zadihana, i ugledala msje Flea, kraljevskog lekara, kako klei kraj kreveta,
namrten od koncentracije. Trebala sam da se oseam polaskana ovim dokazom
kraljeve naklonosti, ali nisam mogla da obraam panju na to. Kao da se karakter
bola izmenio; iako je bio jai u spazmima, postao je manje-vie postojan, a ipak sam
imala utisak kao da se kree, premeta se iz neke visoke take trbuha nadole.
Nije pobaaj, uveravao je msje Fle Dejmija, koji mu je uznemireno stajao
nad glavom. Nema krvarenja. Videla sam jednu od prisutnih dama kako obuzeta
uasom pilji u oiljke na njegovim leima. Dograbila je drugu do sebe za rukav, da
joj skrene panju na njih.
Moda je nekakva upala une kesice, govorio je msje Fle. Ili iznenadna
prehlada jetre.
Idiot, kazala sam kroz stisnute zube.
Msje Fle je nadmeno gledao preko svog prilino velikog nosa u mene, naknadno
dodajui svoj binokl sa zlatnim okvirom da povea efekat. Stavio je ruku na moje
lepljivo elo, sluajno mi pokrivajui oi da vie ne mogu besno da gledam u njega.
Najverovatnije jetra, govorio je Dejmiju. Zaglavljenost une kesice dovodi
do ovog sakupljanja negativnog raspoloenja u krvi, to izaziva bol i privremeno
ludilo, dodao je autoritativno, pritiskajui jae kako sam se ja vie otimala. Mora
joj se odmah pustiti krv. Platone, lavor!
Istrgla sam jednu ruku i mlatnula po ruci koja mi je drala glavu.
Sklanjaj se od mene, ti prokleti nadrilekaru! Dejmi! Ne putaj da me dotaknu
tim! Platon, pomonik msje Flea, prilazio mi je sa lancetom i lavorom, dok su
dame u pozadini zadravale dah i mahale lepezama jedna prema drugoj da ih ne
savlada uzbudljivost ove drame.
Bled u licu, Dejmi je bespomono prelazio pogledom izmeu mene i msje Flea.
Naglo je doneo odluku, dohvatio nesrenog Platona i odvukao ga od kreveta,
okrenuo ga i gurnuo ka vratima, tako da je lanceta poletela u prazno. Sluavke i
dama su se uz vrisku razbeale pred njim.
Msje! Msje le chevalier! Ubeivao ga je lekar. Natakao je svoju periku
profesionalno kada je pozvan, ali nije imao vremena da se obue pa su rukavi
njegovog kunog mantila klepetali kao krila dok je pratio Dejmija po sobi, mlatei
rukama kao maloumno strailo.
Bol se jo jednom pojaao, stega mi je stiskala iznutricu, a dah mi je zastao i
ponovo sam se presamitila. Kada je to malo popustilo otvorila sam oi i videla
jednu damu iji je pogled bio uzbueno fiksiran na moje lice. Izraz prepoznavanja
joj je preleteo preko lica i ona se, i dalje gledajui u mene, nagnula da apne neto
jednoj svojoj drugarici. Bilo je previe buke u sobi da bih to ula, ali sam joj s
lakoom proitala sa usana.
Otrov, rekla je.
Bol se naglo premestio nanie uz zlokobno krkljanje u stomaku i konano sam
shvatila o emu je re. Nije pobaaj. Ni upala slepog creva, jo manje prehlaena
jetra. A nije bio ni pravi otrov. Bila je to gorka kaskara.
Ti! Rekla sam pretei dok sam prilazila majstoru Rajmonu koji se u odbranu
skupio iza svog radnog stola, ispod zatite punjenog krokodila. Ti! Ti prokleti
aboliki crve!
Ja, Madona? Nisam vam niim naudio, zar ne?
Osim to si mi izazvao napad dijareje u prisustvu tridesetak ljudi i naveo me da
pomislim da u pobaciti, i prestraio mog mua da iskoi iz koe, niim nisi
naudio!
Oh, va suprug je bio prisutan? Izgledalo je da je Rajmonu nelagodno.
Bio je, uverila sam ga. Zapravo sam imala izvesne tekoe da spreim
Dejmija da sam doe u apotekarevu radnju i na silu izvue one informacije koje
majstor Rajmon poseduje. Konano sam ga ubedila da saeka u koiji ispred dok ja
popriam sa ljigavim vlasnikom.
Ali niste mrtvi, Madona, naglasio je mali travar. On nije imao obrve u pravom
smislu rei, ali se jedna strana njegovog irokog, tekog ela izvila navie. Mogli
ste da umrete, znate.
U stresu te noi i fizikoj uzdrmanosti koja je usledila, radije sam previala tu
injenicu. Znai to nije bila neukusna ala?, rekla sam nekako slabano. Neko je
stvarno hteo da me otruje, a nisam mrtva samo zato to vi imate skrupule?
Moda moje skrupule nisu jedine zaslune za vae preivljavanje, Madona;
moda je to i bila ala pretpostavljam da postoje drugi dobavljai od kojih se
moe nabaviti gorka kaskara. Ali sam ja tu supstancu prodao dvema osobama
prolog meseca i nijedna od njih nije traila to.
Razumem. Duboko sam udahnula i znoj sa ela obrisala rukavicom. Znai da
imamo dva potencijalna trovaa u blizini, ba ono to mi treba.
Hoete li mi rei ko su? otvoreno sam upitala. Moda e je kupiti od nekog
drugog sledei put. Od nekoga ko nema skrupula koliko vi.
Klimnuo je glavom, a iroka abasta usta su se zgrila od te pomisli.
To je mogue, Madona. A to se konkretnih kupaca tie, sumnjam da e vam te
informacije pomoi. To su bile sluge, oito delujui po nalogu gospodara. Jedna je
bila slukinja vikontese De Rambo; drugog, onog mukog, nisam prepoznao.
Dobovala sam prstima po tezgi. Jedina osoba koja mi je pretila jeste grof Sen
ermen. Da li je mogao da unajmi anonimnog slugu da pribavi ono za ta je mislio
da je otrov pa da mi ga sam ubaci u au? Priseajui se okupljanja u Versaju,
pomislila sam kako je to sigurno bilo mogue. Pehare s vinom su nam okolo delile
sluge sa posluavnika; iako mi grof nije lino priao blizu, nije predstavljalo veliki
problem da podmiti slugu da mi prui odreenu au.
Rajmon me je radoznalo odmeravao. Hteo sam da vas pitam, Madona, da li ste
uinili neto to vas je dovelo u sukob sa vikontesom? Ona je vrlo ljubomorna ena i
ovo ne bi bio prvi put da zatrai moju pomo da bi se reila rivalke, mada, na sreu,
njena ljubomora brzo proe. Vikontov pogled esto luta, razumete uvek postoji
nova rivalka da joj skrene misli sa prethodne.
Sela sam, neponuena.
Rambo?, rekla sam, pokuavajui da poveem to ime sa nekim licem. Zatim se
magla seanja rasprila, otkrivajui elegantno obueno telo i prosto okruglo lice, i
jedno i drugo doslovno isprskane burmutom.
Rambo!, uskliknula sam. Pa, da, upoznala sam tog oveka, ali jedino to sam
uinila bilo je to to sam ga pljusnula preko lica lepezom kad mi je zgazio na nogu.
U nekim njenim raspoloenjima, to bi bila dovoljna provokacija za vikontesu,
napomenuo je majstor Rajmon. A ako je tako, onda verujem da ste verovatno
sigurni u pogledu daljih napada.
Hvala, suvo sam rekla. A ako to nije bila vikontesa?
Mali apotekar je kratko oklevao, skupivi oi zbog sjaja jutarnjeg sunca koje se
probijalo kroz otvore u obliku romba na oknima iza mene. Zatim se smislio i
okrenuo se kamenom stolu gde su se njegovi destilati krkali, pokazavi glavom da
poem za njim.
Sedite sa mnom, Madona. Imam neto za vas.
Na moje iznenaenje, on se sagnuo ispod stola i nestao. Poto se nije vratio,
sagla sam se i ja i virnula pod sto. umur je bio zaaren u ognjitu, ali je bilo
prostora sa obe strane. A u zidu ispod stola, skriven senkama, postojao je jo
mraniji prostor nekakvog otvora.
Samo malo oklevajui, podigla sam suknje i zavukla se za njim pod sto.
Na spoljnoj strani zida je bilo prostora da se stane uspravno, mada je soba bila
prilino mala. Spoljni oblik zgrade nije to niim nagovetavao.
Dva zida skrivene sobe zauzimale su kao konice nareane police, svaka od njih
bez praine i besprekorna, i na svakoj je bila izloena lobanja neke ivotinje. Utisak
koji je ostavljao taj zid bio je dovoljan da me natera da ustuknem; sve prazne one
duplje kao da su gledale u mene, ogoljeni zubi su mi svetlucanjem poeleli
dobrodolicu.
Trepnula sam nekoliko puta pre nego to sam uspela da utvrdim gde je Rajmon,
koji se oprezno skupio u dnu kosturnice kao uvar hrama. Drao je ruke nervozno
podignute ispred sebe, odmeravajui me kao da oekuje ili da u vrisnuti ili da u se
baciti na njega. Ali ja sam viala prizore mnogo stravinije od prosto nanizanih
uglaanih kostiju, pa sam mirno zakoraila napred da ih bolje zagledam.
Imao je sve, izgleda. Malene lobanje slepog mia, mia i rovke, prozirnih kostiju,
malih zuba zaotrenih u piceve mesoderske okrutnosti. Konjske, od velikih
tajeraca, sa ogromnim vilicama u obliku orijentalne sablje koje su delovale
nesporno prikladne da pokose vodove Filistinaca, sve dole do lobanja magaraca,
podjednako postojanih u svojim minijaturnim krivinama kao one od ogromnih
tegleih konja.
Ispruila sam ruku i dotakla jednu lobanju, a kosti nisu bile onako hladne kako
sam oekivala, ve udno inertne, kao da se pobegla toplota, nestala odavno, jo
uvek zadrava u blizini.
Viala sam posmrtne ostatke ljudi tretirane sa daleko manje potovanja; lobanje
ranohrianskih muenika nagurane jedna uz drugu u gomile u katakombama, butne
kosti nabacane ispod toga na hrpe kao da su kineski tapii.
Medved?, pitala sam tiho. Bila je to velika lobanja, onjaci zakrivljeni za
kidanje, ali kutnjaci neobino zaravnjeni.
Da, Madona. Videvi da se ne plaim, Rajmon se opustio. Njegova ruka je
lebdela, jedva dotiui krivine zatupaste, vrste lobanje. Vidite zube? Stvor koji se
hrani ribom, mesom, mali prst je pratio dugu, zloslutnu krivinu onjaka i ravno
nazubljene kutnjake, ali vae i bobice, biljnu hranu. Oni retko umiru od gladi jer
jedu sve.
Polako sam se okretala sa jedne na drugu stranu, divei se, dotiui povremeno
poneku.
Divne su, rekla sam. Priali smo tiho, kao da bi glasan govor mogao probuditi
tihe spavae. Da. Rajmonovi prsti su ih doticali kao i moji, milujui duge eone
kosti, pratei fini luk arkade. One sadre karakter ivotinje, razumete. Moete puno
rei o tome kakva je bila, samo na osnovu onoga to je sauvano.
Prevrnuo je jednu od manjih lobanja, pokazujui velike izboine sa donje strane,
nalik malim balonima sa tankim zidovima.
Ovde usni kanal ulazi u ove, tako da zvuk odjekuje u lobanji. Otuda otar sluh
pacova, Madona.
Bule timpanikusa, rekla sam, klimajui glavom.
Ah? Ja tek pomalo znam latinski. Moji nazivi za te stvari su... moji sopstveni.
Ove... pokazala sam nagore. Te su neto izuzetno, zar ne?
Ah. Da, Madona. Te su vuije. Vrlo starih vukova. Spustio je jednu lobanju,
rukujui njom sa smernom opreznou. Gubica je bila duga i nalik pseoj, sa velikim
onjacima i irokim zubima prilagoenim za kidanje mesa. Zadnji greben se dizao
ogoljen i dominantan sa zadnjeg dela lobanje, dokaz snanih miia vrata koji su ga
nekada pridravali.
Za razliku od blede priguenobele na ostalim lobanjama, ove su bile isflekane i
proarane smeom i svetlucale su sjajne od silnog poliranja.
Takvih zveri nema vie, Madona.
Nema vie? Izumrle su, hoete da kaete? Dotakla sam je jo jednom,
fascinirana. Na kakvom terenu ste ih, pobogu, nali?
Ne na terenu, Madona. U njemu. Potiu iz tresetita, zatrpanog nekoliko metara.
Zagledajui ih detaljno, mogla sam da primetim razliku izmeu ovih lobanja i
novijih, beljih, na naspramnom zidu. Ove ivotinje su bile krupnije od obinih
vukova, sa vilicama koje su mogle prelomiti kosti noge losa u trku ili otrgnuti
grkljan oborenom jelenu.
Malo sam uzdrhtala od tog dodira, priseajui se vuka kog sam ubila iza zatvora
Ventvort i njegovih drugara iz istog opora koji su mi se prikradali u ledenom
sumraku pre jedva est meseci.
Vukovi vam ba nisu dragi, Madona?, upitao je Rajmon. A s druge strane,
medvedi i lisice vas ne brinu? I oni su lovci, jedu meso.
Da, ali ne moje, kiselo sam rekla, pruajui mu lobanju potamnelu od starosti.
Znatno vie saoseam sa naim prijateljem jelenom. Sa simpatijom sam potapala
visoko isturenu njuku.
Saoseate? Blage crne oi su me radoznalo promatrale. To je prilino
neobino oseati prema nekoj kosti, Madona.
Pa... da, rekla sam, malo postiena, ali one ne izgledaju samo kao kosti,
razumete. Hou rei, moete da kaete neto o njima i steknete oseaj kakva je
ivotinja bila, gledajui ih. To nisu samo beivotni predmeti.
Rajmondova bezuba usta su se razvukla, kao da sam sluajno rekla neto to mu
prija, ali nije nita odgovorio.
Zato uvate sve ove lobanje?, iznenada sam upitala, naglo uviajui da se
police ispunjene ivotinjskim lobanjama teko mogu smatrati uobiajenom dodatnom
ponudom apoterkarske radnje. Napunjeni krokodili, moda, ali ne ova zbirka.
Dobroudno je slegnuo ramenima.
Pa one mi prave drutvo, na neki nain, dok se bavim svojim poslom. Pokazao
je pretrpanu radnu tezgu u jednom uglu. I mada mi mogu rei mnogo toga, nisu tako
bune da privuku panju suseda. Doite ovamo, rekao je, naglo menjajui temu.
Imam neto za vas.
Otpratila sam ga do visokog kabineta na kraju sobe, zauena.
On nije bio prirodnjak, sasvim sigurno ne naunik u onom smislu u kom ja
razumem tu re. Nije pravio zabeleke, ni crtee, ni zapise koje bi drugi mogli
pogledati ili iz njih neto nauiti. A ipak sam imala udno uverenje da veoma eli da
me naui stvarima koje zna moda saoseanje sa kostima?
U kabinetu su bili nacrtani neki udni znaci, repii i spirale, meu kojima su
izgleda bili petougaonici i krugovi kabalistiki simboli. Prepoznala sam jedan ili
dva, iz nekih istorijskih knjiga strica Lamba.
Zainteresovani ste za kabalu, zar ne?, upitala sam, zagledajui simbole pomalo
zabavljeno. To bi moglo biti objanjenje za skrivenu prostoriju. Iako je meu nekim
od pismenijih Francuza i meu aristokratijom postojalo snano interesovanje za
okultno, ono je dobro skrivano iz straha da e pobuditi gnev crkve.
Na moje iznenaenje, Rajmon se nasmejao. Njegovi tupi prsti sa kratkim noktima
pritiskali su tu i tamo po proelju kabineta, dodirujui sredite jednog simbola,
zavretak drugog.
Ne, Madona. Veina kabalista je obino vrlo siromana pa ne traim esto
njihovo drutvo. Ali ovi simboli uspevaju da radoznalce zadre da ne zagledaju po
kabinetu. to, ako dobro razmislite, nije slaba mo za malo farbe. Na kraju krajeva,
kabalisti su moda u pravu kad kau da ovi znaci sadre mo.
Vragolasto mi se nasmeio otvarajui vrata kabineta. Videla sam da je to zapravo
dvostruki kabinet; ako bi preterano radoznala osoba ignorisala upozorenje simbola i
prosto otvorila vrata, ona bi bez sumnje videla samo bezopasnu sadrinu
apotekarskog ormana. Ali ako bi se pravim redom ispritiskale skrivene bravice, tada
bi se te police razmakle i otkrile duboku upljinu iza.
Izvukao je jednu od malih fioka koje su bile rasporeene po rubu upljine i
istresao je sebi u ruku. Probrao je po sadrini, izvukao jedan veliki kristalni kamen i
pruio mi ga.
Za vas, rekao je. Radi zatite.
ta? Magija?, cinino sam upitala, prevrui kristal u aci.
Rajmon se nasmejao. Prineo je ruku iznad stola i pustio da mu nekoliko obojenih
kamenia ispadne izmeu prstiju i odskakue po flekavom upijau.
To moete i tako da zovete, Madona. Ja sigurno mogu vie da naplatim ako to
tako nazovem. Jednim prstom je ieprkao zelenkasti kristal iz gomile arenog
kamenja.
Oni nemaju vie a sigurno ni manje magije nego lobanje. Nazovite ih
kostima zemlje. Sadre sutinu sredine u kojoj nastaju, i koje god moi da ona ima
moete ih nai i ovde. unuo je mali ukasti grumen u mom pravcu.
Sumpor. Sameljite ga sa drugim sitnim stvarima, dodirnite ga ibicom i on e
eksplodirati. Barut. Da li je to magija? Ili je to samo priroda sumpora?
Pretpostavljam da to zavisi od toga kome govorite, napomenula sam, i njegovo
lice se razlilo u oduevljeni osmeh.
Ako ikada poelite da napustite svog mua, Madona, rekao je kikoui se,
budite sigurni da neete gladovati. Rekao sam da ste profesionalac, zar ne?
Mog mua!, uzviknula sam i pobledela. Iznenada sam shvatila priguenu buku
koja je dopirala iz udaljene radnje. uo se jak tup udarac, kao da se krupna teka
ruka sputa na tezgu i duboka tutnjava glasa koji ne podnosi prekidanje probijala se
kroz amor drugih glasova.
Boga ti blesavog! Zaboravila sam na Dejmija!
Va suprug je ovde? Rajmonove oi su se rairile vie nego obino, i da nije
ve bio tako bled, pretpostavljam da bi i on ubledeo.
Ostavila sam ga napolju, objasnila sam, saginjui se da proem nazad kroz
tajni prolaz. Mora da mu je dosadilo da eka.
Saekajte, Madona! Rajmon me je uhvatio za lakat, zaustavljajui me. Spustio
je i drugu ruku preko moje, preko one koja je drala kristal.
Taj kristal, Madona. Rekao sam da je on radi vae zatite.
Da, da, rekla sam nestrpljivo, uvi da se moje ime doziva napolju sve bunije.
ta on radi?
Osetljiv je na otrov, Madona. Promenie boju u prisustvu nekoliko kodljivih
sastojaka.
To me je zaustavilo. Ispravila sam se i zurila u njega.
Otrov?, rekla sam polako. Znai...
Da, Madona. Moda ste jo u opasnosti. Rajmonovo ablje lice je bilo
natmureno. Ne mogu da vam kaem zasigurno, ili iz kog pravca, jer ne znam. Ako
saznam, budite uvereni da u vam rei. Njegov pogled je s nelagodom skrenuo ka
prolazu kroz ognjite. Oluja udaraca se ula po spoljnom zidu. Uverite i svog
supruga, molim vas, Madona.
Ne brinite, rekla sam mu, saginjui se ispod niske ploe. Dejmi ne ujeda
bar tako mislim.
Nisam brinuo zbog njegovih zuba, Madona, ulo se iza mene dok sam pognuta
prelazila preko pepela u ognjitu.
Dejmi me je, usred ina podizanja svog bodea da bi tresnuo opet u dasku,
spazio kako se pojavljujem iz ognjita pa ga je spustio.
Oh, tu si ti, blago je napomenuo. Nagnuo je glavu u stranu i posmatrao me kako
skidam gar i pepeo sa ruba haljine, a onda se namrtio kada je ugledao Rajmona
kako oprezno izviruje ispod stola za suenje.
Ah, a tu je i na mali abac. Ima li on neko objanjenje, Sasenah, ili da ga samo
pribodem sa ostalima? Ne skidajui pogled sa Rajmona, klimnuo je prema zidu gde
su razne abe bile pribodene na dugaku filcanu traku.
Ne, ne, rekla sam urno dok se Rajmon spremao da klisne nazad u svoje
skrovite. Rekao mi je sve. Zapravo, bio je veoma spreman da pomogne.
Uz malo oklevanja, Dejmi je vratio svoj bode a ja sam pruila ruku dole da
izvuem Rajmona da se ne krije. Malo se trecnuo od pogleda na Dejmija.
Ovaj ovek je va suprug, Madona?, upitao je tonom nekoga ko se nada da e
odgovor glasiti ne.
Da, naravno, odgovorila sam. Moj mu Dejms Frejzer, moj gospodar Broh
Tuaraha, rekla sam maui prema Dejmiju, mada se to teko moglo odnositi na
nekog drugog. Majstor Rajmon.
To sam shvatio, suvo je rekao Dejmi. Naklonio se i pruio ruku prema
Rajmonu, ija je glava dosezala nekoliko centimetara iznad Dejmijevog pasa.
Rajmon je kratko dotakao pruenu ruku i trgao svoju nazad, nemoan da sprei
drhtanje. Zapanjeno sam zurila u njega.
Dejmi je samo digao jednu obrvu, a onda se oslonio pozadi i namestio se uz
ivicu stola. Prekrstio je ruke na grudima.
U redu, onda, rekao je. ta je s tim?
Uglavnom sam ja objanjavala, a Rajmon je samo s vremena na vreme
jednoslono potvrivao. Izgledalo je kao da je mali apotekar lien svoje uobiajene
pronicljivosti pa se skupio u stoliici kraj vatre, ramena pogrbljenih od obazrivosti.
Tek kada sam zavrila sa objanjenjem belog kristala i o tome da e mi verovatno
trebati on se promekoljio i naizgled malo ivnuo.
Istina je, potovani gospodine, uveravao je Dejmija. Ja ne znam, zapravo, da
li ste vaa supruga ili vi u opasnosti, ili moda oboje. Nisam uo nita odreeno,
samo ime Frejzer, izgovoreno na mestu gde se imena retko izgovaraju sa
blagoslovom.
Dejmi je otro pogledao u njega. Je l tako? A vi esto poseujete takva mesta,
zar ne, Rajmone? Da li su ti ljudi o kojima govorite vai saradnici?
Rajmon se nasmeio, nekako slabano. Pre sam sklon da ih opiem kao poslovne
rivale, gospodine.
Dejmi je zabrundao. Mmmfm. Aha, dobro, i svako ko neto pokua moe da se
usrei i malo vie nego to se nadao. Dotakao je bode za pojasom i ispravio se.
Pa ipak, zahvaljujem na upozorenju, majstor Rajmone. Poklonio se apotekaru,
ali nije ponovo nudio ruku. A to se ostalog tie, podigao je obrvu ka meni, ako
je moja supruga voljna da vam oprosti vae postupke, onda ja tu nemam ta da
dodam. Mada, dodao je, savetovao bih vam da uskoite u tu svoju rupu sledei put
kada vikontesa doe u radnju. Hajdemo, Sasenah.
Dok smo truckali prema Rue Tremoulins, Dejmi je utao i zurio kroz prozor
koije dok su ukoeni prsti njegove desne ruke lupkali po butini.
Mesto gde se imena retko izgovaraju sa blagoslovom, promrmljao je kada je
koija skrenula u Rue Gamboge. ta bi to moglo biti, pitam se?
Prisetila sam se kabalistikih znakova na Rajmonovom kabinetu i malo se
najeila. Prisetila sam se Margeritinog govorkanja o grofu Sen ermenu i upozorenja
madam De Rama. Ispriala sam Dejmiju za njih i ta je Rajmon na to rekao.
On to moda smatra farbom i ulepavanjem izloga, dovrila sam, ali oito
poznaje ljude koji ne misle tako, ili koga onda pokuava da otera od tog kabineta?
Dejmi je klimnuo glavom. Aha. uo sam malo samo malice o takvim
zbivanjima po dvoru. Nisam tada obraao panju, mislei da je to samo budalatina
ali u se sada potruditi da saznam vie. Nasmejao se iznenada i privukao me k sebi.
Poslau Murtaga da prati grofa Sen ermena. To e grofu dati pravog avola da se
igra s njim.
M
Opsednutost
urtagu je dat zadatak da prati dolaske i odlaske grofa Sen ermena, ali osim
izvetaja da grof zabavlja izuzetan broj osoba kod svoje kue oba pola i
svih klasa nije otkrio nita naroito misteriozno. Grof jeste imao jednog naroitog
posetioca arlsa Stjuarta koji je doao jednog popodneva, zadrao se jedan sat i
otiao.
arls je poeo sve ee da trai Dejmsovo drutvo za svoje obilaske kafana i
besprizornih mesta u gradu. Ja lino sam smatrala da je to vie povezano sa
zabavom ila de la Tur de Roan, koju je priredio da bi proslavio objavu trudnoe
svoje supruge nego sa zloslutnim uticajem grofa.
Te ekspedicije su nekada trajale do duboko u no i navikla sam da odlazim u
krevet bez Dejmija i da se budim kada se zavue pored mene, tela hladnog od
hodanja kroz nonu maglu i sa mirisom duvana i pia koji mu se lepio za kosu i
kou.
Toliko je rastrzan zbog te ene da mislim da je i zaboravio da je naslednik trona
kotske i Engleske, kazao je Dejmi, vraajui se sa jedne od ekspedicija.
Pobogu, onda mora da je zabrinut, rekla sam sarkastino. Nadajmo se da e
tako i ostati.
Meutim, nedelju dana kasnije probudila sam se po hladnoj sivoj svetlosti zore i
videla da je krevet kraj mene i dalje prazan, a pokriva je stajao poravnat i netaknut.
Da li je gospodar Broh Tuaraha u svojoj radnoj sobi?, nagnula sam se preko
ograde stepenita u spavaici, prepavi Magnusa koji je prolazio donjim hodnikom.
Moda je Dejmi izabrao da prespava na sofi u radnoj sobi da me ne bi uznemirio.
Ne, gospo, odgovorio je, zurei u mene. Otiao sam da skinem rezu sa
prednjeg ulaza i video da nije ni stavljena. Gospodar nije sino doao kui.
Teko sam sela na gornji stepenik. Mora da sam ga svojim izgledom prilino
zabrinula, poto je postariji batler gotovo dojurio gore do mene.
Madam, rekao je, zabrinuto trljajujui jednu moju ruku. Madam, da li ste
dobro?
Bivala sam i bolje, ali to nije vano. Magnuse, poalji odmah jednog od slugu
do kue princa arlsa na Monmartr. Neka proveri da li je moj mu tamo.
Smesta, gospo. I poslau Margaritu gore da pomogne vama. Okrenuo se i
pourio niza stepenice, pri emu su meke papue koje je nosio tokom jutra tiho
ukale po uglaanom drvetu.
I Murtaga! Doviknula sam za Magnusom dok je odlazio. Onaj roak mog
mua. Dovedite mi ga, molim vas! Prvo to mi je palo na pamet bilo je da je
Dejmi prenoio u arlsovoj vili; drugo da mu se neto desilo, sluajno ili zbog
neije jasne namere.
Gde je on? Zauo se napukli Murtagov glas na vrhu stepenita. Oigledno je
bio upravo probuen; lice mu je bilo smeurano od leanja, a u pregibima njegove
otrcane koulje bilo je slame.
Otkud ja mogu da znam?, prasnula sam. Murtag je veito izgledao kao da
sumnjii sve i svakoga, a to to su ga naglo probudili samo je njegovo uobiajeno
neraspoloenje uinilo jo gorim. Pogled na njega ipak je bio uteniji; ako je neto
grubo na vidiku, Murtag je bio prava osoba da se izbori s tim.
Izaao je sa princom arlsom sino i nije se vratio. To je sve to znam.
Uhvatila sam se za ogradu stepenita da bih ustala i poravnala sam svoju svilenu
spavaicu. Vatra je bila zaloena ali jo nije zagrejala kuu, pa sam drhtala.
Murtag je protrljao lice da bi bolje razmislio.
Mfm. Da li je neko otiao na Monmartr?
Da.
Onda u saekati da se vrati sa vestima. Ako je Dejmi tamo, sve je u redu. Ako
nije, moda e oni znati kada i gde se raziao sa Njegovom visou.
A ta ako nema obojice? ta ako ni princ nije doao kui?, upitala sam. Ako u
Parizu ima jakobita, ima i onih koji se protive vraanju dinastije Stjuarta. I mada
ubistvo arlsa Stjuarta moda ne bi spreilo eventualni kotski ustanak on ima,
ako nita drugo, mlaeg brata Henrija to bi moglo u izvesnoj meri suzbiti
Dejmsov entuzijazam za takav poduhvat ako ga uopte ima, pomislila sam
rasejano.
ivo sam se seala prie koju mi je Dejmi ispriao, o onom pokuaju da ga
ubiju kada je upoznao Fergusa. Ulina ubistva su bila uobiajena, a postojale su i
bande grubijana koje su divljale parikim ulicama kad padne mrak.
Bolje se obuci, devojko, napomenuo je Murtag. Odavde mogu da vidim da si
najeena.
Oh! Da, valjda je tako. Pogledala sam u svoje ruke; obgrlila sam sebe dok su
mi pretpostavke proletale kroz glavu, ali uz slabe efekte; zubi su mi cvokotali.
Madam! Tako ete se sigurno prehladiti! Margerita je dola brzo trupkajui
stepenitem i ja sam joj pustila da me utera u sobu, dobacujui pogled dole ka
Murtagu koji je paljivo ispitivao vrh svog bodea pre nego to ga je zabio nazad u
njegove kanije.
Trebalo bi da ste u krevetu, madam! prekorevala me je Margerita. Nije dobro
za dete to to se tako smrzavate. Odmah u doneti grejalicu; gde vam je kuni
mantil? Odmah ga obucite, da, tako... Navukla sam teak vuneni mantil preko tanke
svilene spavaice, ali sam ignorisala Margeritino kokodakanje da ne treba da odem
do prozora i otvorim kapke.
Ulica je poinjala da svetluca kada se sunce promolilo i osvetlilo gornje delove
fasada kamenih kua du Rue Tremoulins. Bilo je podosta aktivnosti na ulici, ak i
ovako rano; sluavke i sluge su se bacili na ribanje stepenita i glancanje mesinganih
ukrasa na kapijama, ulini prodavci su prodavali voe, povre i svee morske
plodove izvikujui svoju ponudu du ulice, a kuvari velikih kua su iskakali iz
podrumskih vrata kao nekakvi duhovi, prizvani povicima trgovaca koji su robu
prodavali sa kolica. Jedna zaprega natovarena ugljem je polako kloparala ulicom, a
vukao ju je ostareli konj koji je izgledao kao da bi mnogo radije bio u svojoj tali.
Ali od Dejmija ni traga.
Konano me je Margerita ubedila da odem u krevet i zgrejem se, ali nisam mogla
ponovo da zaspim. Svaki zvuk odozdo me je drao na oprezu, u nadi da e svaki
korak na trotoaru napolju biti propraen Dejmijevim glasom u hodniku. Lice grofa
Sen ermena uporno se vraalo izmeu mene i sna. On je jedini meu francuskim
plemstvom imao nekakve veze sa arlsom Stjuartom. On je, po svemu sudei, stajao
iza prethodnog ataka na Dejmijev ivot... i moj. Znalo se da ima neprikladne veze.
Da li je mogue da je on organizovao da i arls i Dejmi budu uklonjeni? Da li su
njegove namere bile politike ili line predstavljalo je nevanu razliku u ovom asu.
Kada su konano koraci odozdo stigli, bila sam toliko zaokupljena slikama
Dejmija koji lei u jarku preseenog grkljana, da nisam shvatila da je stigao kui
sve dok se nisu otvorila vrata od spavae sobe.
Dejmi!, sela sam u krevetu uz suze radosnice.
On mi se nasmeio, a onda uasno zevnuo ne stavljajui ruku na usta. Pogled mi
je dopirao niz njegovo grlo, pa sam sa zadovoljstvom zapazila da nije preseeno.
Izgledao je izrazito loe od umora. Legao je na krevet pored mene i istezao se, dugo
i iscrpljeno, a onda se smirio uz zadovoljno jecanje.
ta se, insistirala sam, tebi desilo?
Otvorio je jedno oko uokvireno crvenilom.
Treba mi kupanje, rekao je i ponovo ga zatvorio.
Privila sam se uz njega i paljivo omirisala. Oseao se miris nadimljenog
zatvorenog prostora i vlane vune, ispod zaista naroite kombinacije smradova od
alkohola pivo, vino, viski i brendi koji se slagao sa raznolikim flekama na
njegovoj koulji. I kao upadljiv sastojak te meavine, uasno jeftina kolonjska voda,
veoma prodorne i ubitane jetkosti.
Treba ti, sloila sam se. Iskobeljala sam se iz kreveta, nagnula se u hodnik i
dozvala Margeritu. Kad je stigla poslala sam je po prenosnu kadu i dovoljno vode
da je napuni. Kao oprotajni poklon, od brata Ambroza sam dobila nekoliko komada
fino mlevenog tvrdog sapuna sa mirisnim uljem rua, pa sam joj rekla da donese i
njih.
Kada se sobarica dala na teak posao donoenja ogromnih bakarnih kanti za
kupanje, ja sam se posvetila grmalju u krevetu.
Skinula sam mu cipele i arape, a zatim olabavila kai njegovog kilta pa ga
otkaila. Njegove ruke su refleksno pole prema preponama, ali mi je pogled bio
uperen negde drugde.
ta ti se desilo?, upitala sam.
Nekoliko dugih ogrebotina mu se videlo na butinama, besni crveni tragovi na
bledoj koi. A visoko sa unutranje strane jedne noge bilo je neto to nije moglo
biti nita do ugriz tragovi zuba bili su jasno vidljivi.
Sobarica je, nalivajui vodu, zainteresovano pogledala na dokazni materijal i
smatrala je prikladnim da da svoj prilog u ovom delikatnom trenutku.
Un petit chien?, upitala je. Mali pas? Ili neto drugo? Iako nisam bila vina u
idiomima u to vreme, nauila sam da les petits chiens esto etaju ulicama na dve
noge i sa naminkanim licima.
Napolje, kratko sam rekla na francuskom, sa intonacijom glavne medicinske
sestre. Sobarica je pokupila kante i napustila sobu, malo se durei.
Okrenula sam se nazad Dejmiju koji je otvorio jedno oko pa ga posle kratkog
pogleda u moje lice opet zatvorio.
Pa?, upitala sam.
Umesto da odgovori, on je uzdrhtao. Trenutak kasnije, seo je i rukama protrljao
lice, a ekinje su strugale. Upitno je podigao jednu riu obrvu. Pretpostavljam da
fino odgojena mlada dama kao to si ti nije upoznata sa alternativnim znaenjem
termina soixante-neuf?
ula sam za izraz, rekla sam, prekrstivi ruke na grudima i posmatrajui ga
sumnjiavo. A mogu li da pitam gde si ti naiao na taj naroito interesantan broj?
To mi je predloeno uz neto prinude kao poeljna aktivnost od strane dame
koju sam sluajno sreo sino.
Da to, nekom sluajnou, nije dama koja te je ugrizla za butinu?
Pogledao je dole i zamiljeno protrljao trag.
Mm, ne. Tanije, nije. Ta dama je izgleda bila zaokupljena manjim brojevima.
Mislim da je htela da se pomiri sa esticom, a devetka je mogla da ide do avola.
Dejmi, rekla sam, odmereno trupkajui nogom, gde si bio cele noi?
On je zagrabio aku vode iz lavora i prsnuo je po licu, putajui da se sliva na
tamnosmee malje na grudima.
Mm, rekao je, treptanjem otresajui kapi sa svojih gustih trepavica, stani da
vidim. Prvo je bila veera u kafani. Tamo smo sreli Glengarija i Mileflura. Msje
Mileflur je bio pariki bankar, a Glengari jedan od mlaih jakobita, predvodnik
jednog ogranka klana Makdonela. Posetilac u Parizu vie nego njegov stanovnik,
esto je bio u arlsovom drutvu u poslednje vreme, prema Dejmijevom izvetaju.
A posle veere smo otili do vojvode Di Kastelotija na karte.
I onda?, pitala sam.
Kafana, oigledno. I jo jedna kafana. A onda jedna ustanova koja je naizgled
imala neke karakteristike kafane, ali je za ukras imala nekoliko dama interesantnog
izgleda, sa jo interesantnijim talentima.
Talentima, eh?, rekla sam, kratko pogledavi trag na njegovoj nozi.
Boe, to su radile javno, rekao je i uzdrhtao od priseanja. Njih dve, na stolu.
Ba izmeu ovijih kotleta i barenih krompira. Sa eleom od dunja.
Mon dieu, rekla je sobarica koja se upravo vratila, sputajui kante sa sveom
vodom za kupanje dovoljno dugo da se prekrsti.
Ti da uti, rekla sam, mrtei se ka njoj. Panju sam opet okrenula svom muu.
I ta onda?
Tada je, oito, akcija postala prilino opta, mada se i dalje obavljala vrlo javno.
Uz duno potovanje prema Margeritinoj oseajnosti, Dejmi je saekao da ona ode
po jo jednu partiju vode pre nego to je nastavio da objanjava.
... i onda je Kasteloti odveo jednu debelu riokosu i malu plavuu u jedan ugao,
i...
A ta si ti radio sve to vreme?, upala sam u taj fascinantni reitativ.
Posmatrao, rekao je, kao da je iznenaen pitanjem. Nije izgledalo pristojno,
ali nisam imao bogzna kakav izbor pod takvim okolnostima.
Preturala sam po njegovoj torbici dok je priao, i pronala sam ne samo mali
novanik, ve i veliki metalni prsten ukraen grbom. Znatieljno sam ga isprobala na
prstu bio je znatno vei od svakog normalnog prstena pa je visio kao alka na tapu.
Kome li pa ovo pripada?, upitala sam, pokazujui ga. Izgleda kao grb vojvode
Di Kastelotija, ali iji god da je, taj mora da ima prste kao kobasice. Kasteloti je
bio nezdravi italijanski krakatilo, sa napaenim licem oveka sa hroninom
dispepsijom nije ni udo, sudei po Dejmijevoj prii. ele od dunja, zaista!
Podigla sam pogled i zatekla Dejmija kako se crveni od pupka do kose.
Ovaj, rekao je, preterano zainteresoan za fleku od blata na jednom kolenu,
taj... ne ide na oveiji prst.
Pa ta onda... oh. Sada sam zainteresovanije pogledala okrugli objekat.
Pobogu. ula sam za to ranije...
Jesi?, kazao je Dejmi, skroz zabezeknut.
Ali nikada nisam videla neki. Da li ti pasuje? Pruila sam ruku da ga isprobam.
On je rukama pokrio intimne delove.
Margerita, koja je stigla sa jo vode, odmah je krenula da ga uverava: Ne vous
en fatez pas, Monsieur. Jen ai dj vu un! Ne brinite, gospodine, ve sam videla
jedan.
Podjednako besno je pogledao i mene i sobaricu, a zatim je navukao kilt.
Dovoljno je gadno provesti no branei svoju ednost, napomenuo je uz neto
otrine, a ne jo i trpeti komentare ujutru.
Brenei svoju ednost, hm?, dokono sam prsten prebacivala iz ruke u ruku,
doekujui ga na kaiprst. Poklon, je li to?, upitala sam, ili ti je pozajmljen?
Poklon. Ne radi to, Sasenah, rekao je, lecnuvi se. To priziva neprijatna
seanja.
Ah da, rekla sam, odmeravajui ga. A sad, o tim seanjima...
Nisam ja, protestovao je. Ne misli valjda da bih ja uradio neto takvo? Ja
sam oenjen mukarac!
Msje Mileflur nije oenjen?
Ne samo da je oenjen, ve ima i dve ljubavnice, kazao je Dejmi. Ah je on
Francuz to je drugaije.
Vojvoda Di Kasteloti nije Francuz on je Italijan.
Ali je vojvoda. To je neto drugo.
Oh jeste, je li tako? Pitam se da li i vojvotkinja misli tako.
Imajui u vidu nekoliko stvari za koje vojvoda tvrdi da ih je nauio od
vojvotkinje, rekao bih da je tako. Zar jo nije sve spremno za kupanje?
Drei kilt skupljen oko sebe, oteturao je iz kreveta do kade koja se puila i
zakoraio. Sklonio je kilt i spustio se brzo, ali ne dovoljno brzo.
Enorme?, rekla je sobarica i prekrstila se.
Cest tout, kazala sam obuzdavajui se. Merci bien. Ona je oborila pogled,
pocrvenela i pobegla napolje.
Kada su se za sobaricom zatvorila vrata, Dejmi se opustio u kadi koja je bila
visoka na zadnjem kraju da omogui lekarenje; izgleda da je tada vailo pravilo da
kada se ve neko pomuio da je napuni, u tome treba i uivati. Njegovo ekinjasto
lice je poprimilo blaen izraz dok je postepeno sve vie tonuo u vruu vodu, a
crvenilo je prekrivalo njegovu bledu kou. Oi su mu bile zatvorene, a malo vlane
izmaglice mu je svetlucalo po visokim, irokim jagodicama i sijalo u udubljenjima
ispod onih duplji.
Sapun?, upitao je pun nade, otvarajui oi.
Da, stvarno. Dohvatila sam komad i pruila mu ga, a onda sela na stoliicu
pored kade. Posmatrala sam neko vreme dok se marljivo trljao i donela mu krpu i
kamen plavuac kojim je mukotrpno trljao i zadebljanja na stopalima i laktovima.
Dejmi, konano sam rekla. Da?
Ne nameravam da se svaam oko tvojih metoda, kazala sam, i sloili smo se
da moe imati izvesnu slobodu, ali... da li si zaista morao da...
Da ta, Sasenah? Prekinuo je ribanje i posmatrao me usredsreeno, nakrivljene
glave.
Da... da... Srdilo me je to to sam se zacrvenela koliko i on, ali bez izgovora
vrue vode.
Krupna ruka se pomolila iz vode cedei se i spustila se na moju nadlakticu.
Mokra vrelina je gorela kroz tanku tkaninu mog rukava.
Sasenah, rekao je, ta to misli da sam radio?
Eh, pa, rekla sam, pokuavajui i ne uspevajui da skrenem pogled sa tragova
na njegovoj butini. On se nasmejao, mada nije delovao kao da stvarno uiva.
O vi koji nemate poverenja!, rekao je sarkastino.
Povukla sam se izvan njegovog domaaja.
Pa, rekla sam, kada se neiji mu vrati kui sa ugrizima i ogrebotinama i
smrdei na parfem, prizna da je no proveo u kupleraju i...
I kae ti odmah da je no proveo samo posmatrajui i ne radei nita?
Nisi te tragove na nozi dobio od gledanja!, prasnula sam iznenada, a onda
stisnula usne. Oseala sam se kao ljubomorna enturaa i nije me bilo briga. Zaklela
sam se da u sve to primiti mirno, kao svetska ena, govorei sebi da imam puno
poverenje u Dejmija i za svaki sluaj da ne moe napraviti kajganu bez lupanja
jaja. ak i ako se neto dogodilo...
Poravnala sam mokro mesto na svom rukavu, oseajui kako se ledeni vazduh
probija kroz ohlaenu svilu. Trudila sam se da povratim lagani ton.
Ili su to oiljci od asne borbe, steeni u odbrani tvoje ednosti? Nekako onaj
lagani ton ba i nije tako zvuao. Sluajui sebe, morala sam da priznam da je opti
utisak bio prilino gadan. Ubrzano sam prestajala da brinem zbog toga.
Dejmi se nije otromboljio od prepoznavanja tona mog govora, ve je skupio oi
prema meni i izgledao kao da se sprema da odgovori. Udahnuo je, a onda se, oito,
predomislio oko onoga to je nameravao da kae, pa je ispustio vazduh.
Da, rekao je mirno. Lovio je po kadi izmeu svojih nogu, a onda se konano
pojavio sa komadom sapuna, grubo oblikovanom belom glatkom loptom. Ispruio ga
je na dlanu.
Hoe li mi pomoi da operem kosu? Njegova visost je povratila na mene u
koiji tokom povratka pa malo smrdim.
Oklevala sam na trenutak, ali sam prihvatila maslinovu granicu, makar
privremeno.
Oseala sam krivinu njegove lobanje ispod guste, nasapunate kose i rub zaraslog
oiljka na potiljku. vrsto sam prste zarila u njegove vratne miie, a on se malo
opustio pod mojim rukama.
Mehurii sapunice su klilizi niz mokre, svetlucave krivine njegovih ramena i
moje ruke su ih sledile, irei onu glatkou tako da je izgledalo kao da mi prsti
plove po povrini njegove koe.
Ba je krupan, pomislila sam. Tako esto kraj njega, umela sam da zaboravim na
to koliki je dok ga iznenada ne bih ugledala na udaljenosti, kako nadviava manje
ljude, i iznova bi me pogodili gracioznost i lepota njegovog tela. Ali sada je sedeo
sa kolenima gotovo pod bradom, a ramena su mu ispunjavala kadu skoro s kraja na
kraj. Nagnuo se malo napred da olaka moje aktivnosti, izlaui odvratne oiljke na
svojim leima. Debela crvena udubljenja Dek Randalovog boinog poklona gusto
su pokrivala tanke bele linije od ranijih bievanja.
Dotakla sam oiljke neno, srce mi se steglo od tog prizora. Videla sam te rane
kada su bile svee, videla sam njega oteranog na rub ludila torturom i
zlostavljanjem. Ali uspela sam da ga izleim i on se za to borio svom snagom
vitekog srca da ponovo bude ceo, da mi se vrati. Uzdrmana nenou, sklonila sam
zalutale pramenove u stranu i sagnula se da ga poljubim u vrat.
Naglo sam se ispravila. On je osetio moj pokret pa je malo zakrenuo glavu.
ta je bilo, Sasenah?, upitao je glasom sporim od pospanog uivanja.
Ba nita, rekla sam, zurei u tamnocrvene mrlje na njegovom vratu.
Medicinske sestre u Pembrouku su ih obino skrivale veselim maramama koje su
vezivale oko vrata ujutru posle izlaska sa vojnicima iz oblinje baze. Oduvek sam
smatrala da je prava svrha tih marama oglaavanje, a ne skrivanje.
Ne, ba nita, ponovila sam, pruajui ruku ka bokalu na postolju. Ostavljen
pored prozora, na dodir je bio hladan kao led. Stala sam iza Dejmija i prevrnula
mu ga na glavu.
Podigla sam donji deo svilene spavaice da bih izbegla iznenadni talas koji se
prelio preko ivice kade. On je krkljao od hladnoe, ali je jo uvek bio suvie
okiran da bi izgovorio one rei koje sam mu proitala na usnama. Preduhitrila sam
ga.
Samo si gledao, je li tako?, hladno sam pitala. i ne bih ni pomislila da si u
tome uivao, zar ne, jadnie?
Zabacio se u kadi tako naglo da je voda bunula preko rubova, pljuskajui po
kamenom podu, a zatim se iskrenuo da bi pogledao u mene.
ta hoe da ti kaem? insistirao je. Da li sam hteo da se parim sa njima?
Aha, jesam! Dovoljno je to su mi jaja bridela jer to ne radim. I dovoljno da mi
pozli od pomisli da dotaknem neku od tih kurvi.
Sklonio je mokru kosu iz oiju i besno me pogledao.
Da li si to htela da zna? Jesi li sad zadovoljna?
Ne zapravo, rekla sam. Lice mi je bilo uareno pa sam pritisnula obraz uz
ledeno okno prozora, steui rukama sims.
Onaj koji poudno gleda enu, u svom srcu ve je poinio preljubu sa njom. Da
li na to tako gleda?
Da li ti na to tako gleda?
Ne, kratko je odgovorio. Ne gledam. A ta bi ti uradila da sam povalio kurvu,
Sasenah? Lupila bi mi amar? Naredila mi da odem iz tvoje sobe? Drala me
podalje od svog kreveta?
Okrenula sam se i pogledala ga.
Ubila bih te, procedila sam kroz zube.
Obe obrve su poletele navie i malo je zinuo od neverice.
Ubila bi mene? Boe, da ja tebe naem sa drugim mukarcem, ja bih ubio
njega! Zastao je i jedan ugao njegovih usta se eretski iskrivio.
Da se razumemo, kazao je, ne bih bio zadovoljan ni tobom, ali opet, ubio bih
njega.
Tipian mukarac, rekla sam. Uvek promai ono najvanije.
Frknuo je kiselo raspoloen.
Jesam li, dakle? Znai ne veruje mi. Hoe li da ti to dokaem, Sasenah, da
nisam kresnuo nijednu u poslednjih nekoliko sati? Ustao je, a voda se slivala niz
njegove duge noge. Svetlost sa prozora je naglasila crvenkastozlatne dlake na
njegovom telu, a para mu se u pramenovima dizala sa koe. Izgledao je kao upravo
izlivena figura od zlata. Kratko sam pogledala dole.
Ha, rekla sam sa onoliko prezira koliko je moglo da stane u jedan slog.
Vrela voda, rekao je kratko dok je izlazio iz kade. Nita ne brini, nee trajati
dugo.
To je, rekla sam, uz prefinjenu preciznost, ono to ti misli.
Lice mu je pocrvenelo jo vie i ake su mu se nehotice skupile u pesnice.
Sa tobom nema ubeivanja, zar ne?, upitao je. Boe, no sam proveo iskidan
izmeu gaenja i agonije, zadirkivan od svojih kompanjona kako nisam pravi
mukarac, a onda doem kui da bih bio muen to sam bio poroan! Mallaichte
bas!
Gledajui unezvereno okolo, spazio je svoju odbaenu odeu na podu blizu
kreveta i poao po nju.
Eto, onda!, rekao je, dohvatajui kai. Evo! Ako je pouda neverstvo, a ti bi
me ubila zbog neverstva, onda je najbolje da to uradi, zar ne? Izvadio je svoj no,
dvadeset pet centimetara dug komad tamnog elika i gurnuo ga ka meni tako da je
prema meni bila okrenuta drka. Ispravio je ramena, okreui iroko prostranstvo
svojih grudi ka meni i ratoborno me gledao.
Samo napred, insistirao je. Nadam se da nisi mislila da prekri obeanje
poto si tako osetljiva na svoj ponos kao supruga.
Bilo je to pravo iskuenje. Moje stegnute ruke su se tresle kraj bokova od elje
da uzmem bode i zarijem ga vrsto njemu meu rebra. Samo me je saznanje da mi,
bez obzira na svu dramatiku, sigurno ne bi dozvolio da ga ubodem spreilo da
pokuam. Oseala sam se dovoljno blesavo i bez daljeg poniavanja. Pokupila sam
se od njega u vihoru svile.
Malo kasnije, ula sam kako no zvei po podu. Stajala sam nepokretno i zurila
kroz prozor u zadnje dvorite. ula sam tiho ukanje iza lea pa sam pogledala u
slabane odraze u prozoru. Lice mi je u oknu izgledalo kao mrljava elipsa nimbusa
zbog kose slepljene od spavanja. Dejmijeva gola figura se nejasno kretala po staklu
kao neko pod vodom, u potrazi za pekirom.
Pekir je na donjoj polici draa za bokal, rekla sam i okrenula se.
Hvala. Ispustio je prljavu koulju kojom je poeo polako da se brie i krenuo
da dohvati pekir, ne gledajui u mene.
Obrisao je lice, a onda je, izgleda, neto reio. Spustio je pekir i pogledao
pravo u mene. Videla sam kako se emocije bore da ovladaju njegovim licem i
oseala se kao da i dalje gledam odraz u prozoru. Razum je pobedio kod oboje u
istom asu.
Izvini, rekli smo istovremeno. I nasmejali se.
Vlaga sa njegove koe probila se kroz tanku svilu, ali nisam marila.
Nekoliko minuta kasnije promrmljao mi je neto u kosu.
ta?
I suvie blizu, ponovio je, odmiui se malo. Bilo je prokleto blizu, Sasenah,
i to me je uplailo.
Pogledala sam dole u bode koji je zaboravljen leao na podu.
Uplailo? Nikada u ivotu nisam videla nekoga ko se manje plai. Znao si
prokleto dobro da to ne bih uinila.
Oh, to. Iscerio se. Ne, nisam mislio da e me ubiti, koliko god da to eli.
Brzo se otreznio. Ne, ve... pa, one ene. Ono kako sam se oseao sa njima. Nisam
ih eleo, stvarno nisam...
Da, znam, rekla sam, pruajui ruke ka njemu, ali nije imao nameru da tu stane.
Odmaknuo se od mene, izgledajui zabrinuto.
Ah... pouda, pretpostavljam da bi ti to tako nazvala... bila je... previe blizu
onome to nekada oseam prema tebi i to... mi nije delovalo kako treba.
Okrenuo se, trljajui kosu lanenim pekirom, tako da mu je glas bio napola
priguen.
Oduvek sam mislio da bi bilo jednostavno lei sa enom, tiho je rekao. A
ipak... Hou da padnem tebi pred noge i da te oboavam, ispustio je pekir i
posegnuo ka meni, hvatajui me za ramena, a ipak hou da te nateram na kolena
preda mnom, da te drim tamo sa rukama upetljanim u tvoju kosu i sa tvojim ustima
meni na usluzi... i elim obe te stvari u isto vreme, Sasenah. Siao je rukama ispod
moje kose i snano dohvatio moje lice.
Uopte ne razumem sebe, Sasenah! Ili moda razumem. Pustio me je i okrenuo
se. Lice mu se odavno osuilo, ali je dohvatio oboreni pekir i njime brisao lice,
iznova i iznova. ekinje su tiho strugale po finom lanu. Glas mu je i dalje bio miran,
jedva ujan sa metar ili dva.
Takve stvari svest o njima, hou da kaem to je dolo ubrzo posle... posle
Ventvorta. Ventvort gde je prodao svoju duu da bi sauvao moj ivot i pretrpeo
torture prokletih da bi ga spasao.
U poetku sam mislio da je Dek Randal ukrao deli moje due, a onda sam
shvatio da je jo gore od toga. Ona je cela moja, i takva je bila sve vreme; re je
samo o tome da mi ju je on pokazao i naveo me da upoznam sebe. To je ono to je
uinio i to ne mogu da oprostim, i neka njegova dua trune zbog toga!
Spustio je pekir i pogledao u mene, lica izmorenog naporima te noi, ali su mu
oi blistale u aru.
Kler. Da osetim tvoj vrat pod svojim rukama, i tu finu, tanku kou na tvojim
dojkama i rukama... Gospode, ti si mi supruga, oboavam te i volim svim svojim
ivotom, a ipak elim da te poljubim tako snano da ti izranjavim nene usne i vidim
tragove svojih prstiju na tvojoj koi.
Ispustio je pekir. Podigao je ruke i drao ih drhtave u vazduhu ispred svog lica,
a onda ih polako spustio meni na glavu kao da me blagosilja.
elim da te drim kao mae u svojoj koulji, mo duinne, a ipak elim da ti
rairim butine i orem te kao uspaljeni bik. Prsti su mu se stegli u mojoj kosi. Ne
razumem sebe!
Povukla sam glavu da se oslobodim i odmakla se za pola koraka. Izgledalo je kao
da je sva krv na povrini moje koe, a jeza me je obuzela od kratkog razdvajanja.
Misli li da je to kod mene drugaije? Zar misli da ja ne oseam isto? pitala
sam. Da ne elim da te ponekad ugrizem dovoljno jako da osetim krv ili da te
grebem dok ne provriti?
Polako sam pruila ruke da ga dohvatim. Koa njegovih grudi bila je vlana i
topla. Dotakla sam ga samo noktom kaiprsta, ba ispod bradavice. Lagano, jedva ga
dotiui, povlaila sam nokat nagore, nadole, kruila, posmatrala kako se kvrica
ukruuje meu ukovrdanim riim dlakama.
Nokat je pritisnuo malo jae i kliznuo nadole ostavljajui slabanu crvenu crtu na
beloj koi njegovih grudi. Ve sam se cela tresla do tada, ali se nisam okrenula.
Ponekad elim da te jaem kao divljeg konja, i da te ukrotim da li si to znao?
Ja to mogu, zna da mogu. Da te oteram preko ivice i iscedim te u ljusku koja se bori
za dah. Mogu da te oteram do ruba ponora i ponekad uivam u tome, Dejmi, zaista!
A ipak tako esto elim, glas mi je iznenada popustio i morala sam estoko da
progutam da bih nastavila, elim... da drim tvoju glavu uz moju dojku i da te
ljuljam kao dete i teim te dok ne zaspi.
Oi su mi bile pune suza pa nisam mogla jasno da mu vidim lice. Nisam mogla da
vidim da li i on plae. vrsto me je stegnuo rukama i njegova vlana toplina me je
progutala kao dah monsuna.
Kler, stvarno me ubija, sa noem ili bez njega, aputao je, lica uronjenog u
moju kosu. Sagnuo se i podigao me. Odneo me je do kreveta. Kleknuo je i poloio
me meu ispreturane pokrivae.
Sada e leati sa mnom, tiho je rekao. I ja u te upotrebiti kako moram. A ako
hoe da mi se revanira za to, onda to uradi i neka tako bude, jer moja dua je
tvoja, ukljuujui i njene najmranije okove.
Koa na njegovim ramenima bila je topla od vrue vode kojom se kupao, ali se
najeio kao da mu je zima dok su moje ruke prelazile do njegovog vrata i kada sam
ga povukla na sebe.
A kada sam konano izvela svoj poslednji revan nad njim, ljuljala sam ga uz
sebe, sklanjajui ogrubele, polusuve lokne.
A ponekad, aputala sam mu, poelim kada bi u meni mogao biti ti. Da mogu
da te primim celog i da te uvam da stalno bude siguran.
Njegova ruka se, krupna i topla, polako podigla sa kreveta i obuhvatila malu
zarobljenu izboinu mog stomaka, titei je i milujui.
To i radi, duo, rekao je. To i radi.
Osetila sam ga prvi put dok sam leala u krevetu narednog jutra, posmatrajui
Dejmija kako se oblai da krene. Mali leprav oseaj, istovremeno dobro poznat i
potpuno nov. Dejmi mi je bio okrenut leima dok se migoljio da ue u svoju do
kolena dugu koulju i pruao ruke, rasporeujui beli lan po irini svojih lea.
Leala sam prilino mirno, ekala i nadala se da e naii ponovo. I jeste, ovog
puta kao niz siunih brzih pokreta, kao pucanje mehuria koji se diu na povrinu
gazirane tenosti.
Naglo sam se prisetila koka-kole, onog udnog, tamnog gaziranog amerikog
napitka. Probala sam ga jednom na veeri sa nekim amerikim pukovnikom, koji je
to sluio kao specijalitet to je i bila, u ratno vreme. Stizala je u debelim
zelenkastim flaama, glatko zatalasanim i tanjim pri vrhu, koje kao da su bile suene
u struku i imale su oblik enskog tela sa jednim proirenjem ispod vrata i jednim jo
irim nie.
Priseala sam se kako su milioni mehuria urili u uski grli kada se boca otvori,
manji i finiji od mehuria ampanjca, radosno se rasprskavajui u vazduh. Poloila
sam jednu ruku vrlo neno na stomak, ba iznad materice.
Eto ga. Nije bilo oseaja njega, ili nje, to sam mislila da bi mogla biti ali je
nesporno postojao oseaj Nekoga. Pitala sam se da li moda bebe nemaju pol na
stranu fizike odlike do roenja, kada ih in izlaganja spoljnom svetu zauvek
odreuje kao jedno ili drugo.
Dejmi, rekla sam. On je vezivao kosu u rep i obmotavao konu traku oko nje.
Zatim je podigao pogled ka meni ispod obrva i nasmeio se.
Budna si, zar ne? Jo je rano, mo duinne. Odspavaj jo malo.
Nameravala sam da mu kaem, ali me je neto zaustavilo. On to nije mogao da
oseti, naravno, ne jo. Nije re o tome da sam mislila da nee mariti, ve je bilo
neto u vezi sa tom prvom sveu to je iznenada delovalo lino; druga tajna koju
smo delili ja i dete prva je bila svest o njegovom postojanju, svesno znanje kod
mene, a kod embriona isto postojanje. Deljenje tog saznanja nas je vezalo vrsto
kao i krv koja je tekla kroz nas oboje.
Hoe li da ti ja veem kosu?, pitala sam. Kada je odlazio na dokove, ponekad
bi od mene zatraio da mu riu grivu upletem u vrstu pletenicu da bi se osigurao od
udara vetrova na palubi i keju. Veito se alio da e je umoiti u katran, kako to rade
mornari da bi zauvek reili problem.
Odmahnuo je glavom i krenuo da dohvati kilt.
Ne, danas idem da posetim Njegovu visost princa arlsa. Kolika god da je
promaja u njegovoj kui, ne mislim da e mi kosu oterati u oi. Nasmeio mi se i
priao do kreveta. Video je da mi je ruka na stomaku pa je i on lagano spustio svoju
preko nje.
Osea se dobro, zar ne, Sasenah? Sada je bolje sa muninom?
Mnogo. Jutarnja munina je zapravo jenjavala, mada su me njeni naleti hvatali
u udnim trenucima. Utvrdila sam da ne mogu da podnesem miris prenih kembia
sa lukom pa sam morala da zabranim to popularno jelo sa jelovnika posluge poto se
miris iz kuhinje u prizemlju poput duha prikradao zadnjim stepenitem da bi
neoekivano iskoio pred mene kada otvorim vrata dnevne sobe.
Dobro. Podigao je moju ruku i sagnuo se da mi poljubi prste na rastanku.
Nastavi da spava, mo duinne, ponovio je.
Paljivo je zatvorio vrata za sobom, kao da ja ve spavam, ostavljajui me tiini
ranog jutra kada male zvuke aktivnosti u domainstvu pouzdano gue drveni zidovi.
Kvadrati slabog sunevog svetla od francuskog prozora leali su jarki na
naspramnom zidu. Bie to predivan dan, bilo mi je jasno, proleni vazduh je postao
zreliji od toplote, a ljive su se rascvetale ruiasto i belo i bile su pune pela u
vrtovima Versaja. Dvorjani e danas biti napolju u vrtovima i uivae u vremenu
isto koliko i ulini prodavci koji su u kolicama gurali svoju robu ulicama.
Uivala sam i ja, sama i ne sama, u svojoj spokojnoj auri topline i mira.
Zdravo, tiho sam rekla, sa rukom poloenom na leptirova krila koja su lupkala
u meni.
DEO TREI
Zla prilika
N
Silovanje u Parizu
egde poetkom maja dolo je do eksplozije u Kraljevskom arsenalu,. Kasnije
sam ula da je nepaljivi portir spustio baklju na pogreno mesto, i samo minut
kasnije najvea zbirka baruta i vatrenog oruja u Parizu odletela je u vazduh uz buku
koja je poplaila golubove sa Notr-Dama.
Radei u LHpital des Anges nisam ula samu eksploziju, ali sam sigurno
osetila njene posledice. Iako je bolnica bila na drugom kraju grada od arsenala, bilo
je toliko rtava eksplozije da ih je mnogo preteklo iz ostalih bolnica i bile su donete
nama, osakaene, sa opekotinama i jeei na kolima, ili sa podrkom prijatelja koji
su ih doneli.
Sasvim se smrailo pre nego to je i poslednja rtva zbrinuta, i poslednje u
zavoje uvijeno telo neno sputeno meu prljave, anonimne pacijente bolnice.
Poslala sam Fergusa sa veu da u kasniti kada sam shvatila koliko posao eka
sestre u bolnici. On se vratio sa Murtagom i njih dvojica su lekarili na stepenicama
ispred, ekajui da nas otprate kui.
Meri i ja smo se umorno pojavile na dvokrilnim vratima i zatekle Murtaga kako
Fergusu demonstrira vetinu bacanja noa.
Produi onda, govorio je, leima okrenut nama. to pravije moe, kada
izbrojim do tri. Jedan... dva... tri! Na tri, Fergus je zakotrljao veliku glavicu
crnog luka koju je drao, putajui je da skakue i odskae po neravnom terenu.
Murtag je stajao oputen, ruku povuenih nazad u nehajnom stavu, drei no za
vrh izmeu prstiju. Kada se luk kotrljao pored njega, njegov zglob se jednom
cimnuo, brzo i otro. Nita drugo se nije pomerilo, ak mu ni kilt nije unuo, ali je
luk ipio u stranu proboden noem i pao smrtno ranjen, otkotrljao se slabano njemu
pred noge.
B-bravo, g. Murtag!, doviknula je Meri, smeei se. Zapanjen, Murtag se
okrenuo i pri svetlu koje je dopiralo kroz dvokrilna vrata iza nas videla sam da
njegove mrave obraze obliva crvenilo.
Mmmfm, rekao je.
Izvinite to je ovoliko potrajalo, rekla sam pravdajui se. Trebalo je dugo
vremena da se svi srede.
Oh, da, lakonski je odgovorio mali kot. Okrenuo se Fergusu. Potrudiemo se
najvie to moemo da naemo koiju, mome; prekasno je za dame da idu peke.
Ali ih ovde nema, kazao je Fergus, sleui ramenima. Hodao sam ulicom
poslednji sat; sve slobodne koije u gradu otile su do arsenala. Mada emo moda
nai neto u Rue du Fauborg St.Honore. Pokazao je niz ulicu u taman, uzak procep
izmeu zgrada koji je nagovetavao prolaz ka narednoj ulici. Ovuda je bre.
Posle kratke, namrtene pauze da bi razmislio, Murtag je klimnuo da se slae. U
redu, mome. Hajdemo.
U pasau je bilo hladno i videla sam svoj dah kako pravi bele oblaie uprkos
tome to je no bila bez meseine. Koliko god da postane tamno u Parizu, negde
uvek postoji svetlo; sjaj lampi i svea je curkao kroz kapke i pukotine u zidovima
drvenih kua, a male svetiljke od roga i metala koje su visile sa zadnjeg kraja kolica
i koija stvarale su jezerca svetlosti oko ulinih prodavaa.
Sledea ulica je bila trgovaka, i pojedini vlasnici radnji su obesili fenjere od
izbuenog metala nad vratima i ulazima. Ne uzdajui se u policiju da e zatiti
njihovu svojinu, esto bi se nekoliko trgovaca udruilo i unajmilo uvara da uva
njihove prostorije preko noi. Kada sam ugledala jednu takvu figuru pred radnjom u
kojoj su se pravila jedra, kako sedi sklupana u senkama na vrhu hrpe savijenog
platna, klimnula sam glavom kao odgovor na njegovo grubo: Bonsoir, Monsiuer,
mesdames.
Dok smo prolazili pored te radnje, zaula sam iznenadni uplaeni krik uvara.
Monsieur! Madame!
Murtag se istog asa okrenuo da se suoi sa pretnjom, a ma je ve itao izlazei
iz kanije. Zbog mojih sporijih refleksa, ja sam se tek napola okrenula kada je
zakoraio unazad i spazila sam treptaj pokreta u ulazu iza njega. Udarac je pogodio
Murtaga pre nego to sam uspela da ga upozorim i on je pao licem na ulicu, ruke i
noge su se opruile beivotno, ma i no su mu poleteli iz ruku i zvecnuli po
kamenju.
Brzo sam se sagnula da dohvatim no dok je on padao pored mojih nogu, ali su
me neke ruke epale s lea.
Pobrini se za mukarca, naredio je glas iza mene. Brzo!
Trzala sam se u stisku onoga ko me je zarobio; ruke su se spustile na moje
zglobove i otro ih zakrenule, tako da sam vrisnula. Usledio je talas beline, nalik
utvari u slabo osvetljenoj ulici, i uvar se nagnuo nad Murtagovim opruenim
telom, tako da se komad bele tkanine pruao iz njegovih ruku.
U pomo!, vrisnula sam. Ostavite ga na miru! U pomo! Razbojnici! Ubice! U
POMO!
Miruj! Od brzog udarca mi se na trenutak zavrtelo u glavi. Kada su oi prestale
da mi suze, uspela sam da razaznam neto dugako u obliku bele kobasice u jarku
Murtaga, opasanog i vrsto uvezanog u beli platneni dak. Lani uvar je uao nad
njim; podigao se naceren i videla sam da je maskiran, tamna platnena traka pruala
mu se od ela do gornje usne.
Tanka traka svetla iz oblinje radnje pala mu je preko tela dok je ustajao. Iako je
bilo hladno, nije nosio nita sem koulje koja je trenutno blesnula smaragdnozeleno
u prolaznom svetlu. Pantalone, stegnute ispod kolena, i neto to je zapanjujue
izgledalo kao svilene arape i kone cipele, a ne bose noge ili proste drvene cipele
kako sam oekivala. Znai, ovo nisu obini banditi.
Brzo sam pogledala u Meri koja je bila sa strane. Jedna od maskiranih figura ju
je vrsto stiskala otpozadi, jednom rukom prebaenom preko njene dijafragme, dok
je drugom je preturala ispod njenih sukanja kao ivotinja koja rije.
Onaj ispred mene je udvoriki stavio ruku iza moje glave i privukao me. Njemu
je maska pokrivala lice od ela do gornje usne, ostavljajui usta slobodna iz jasnih
razloga. Njegov jezik se zabio u moja usta; mirisao je na pie i crni luk. Zaguio me
je, ugrizla sam ga i pljunula kada se sklonio. On mi je stegnuo za ruke, obarajui me
na kolena u jarak.
Merine cipele sa srebrnim kopama mlatile su opasno blizu mog nosa kada je
grubijan koji je nju drao naglo trgnuo njenu suknju iznad struka. ulo se cepanje
satena i jak vrisak kada su se prsti zabili izmeu njenih butina koje su se trzale.
Devica! Ja sam dobio devicu!, hvalisao se. Jedan od mukaraca se posprdno
naklonio Meri.
Gospoice, estitam! Va mu e imati razloga da nam zahvali na venanom
daru poto nee naii na bezvezne prepreke koje bi mu ometale uitak. Ali mi smo
nesebini ne traimo zahvalnost za obavljanje svoje dunosti. Ova usluga je
zadovoljstvo sama po sebi.
Ako svilene arape nisu bile dovoljan dokaz da nai napadai nisu ulini
probisveti, ovaj govor propraen salvom smeha je to nesporno dokazao.
Povezati imena sa maskiranim licima bilo je neto sasvim drugo.
ake koje su zgrabile moju ruku da me cimnu na noge bile su manikirane, sa
malim mladeom ba tamo gde se rava palac. Moram to zapamtiti, sumorno sam
pomislila. Ako nas ostave ive, to bi moglo da koristi.
Neko drugi mi je dograbio ruke otpozadi, cimajui ih unazad tako snano da sam
kriknula. Od toga su mi dojke iskoile iz nisko seenog korseta kao da su ponuene
na posluavniku.
ovek koji je, izgleda, komandovao operacijom nosio je komotnu koulju neke
blede boje, ukraenu tamnijim mrljama moda neki vez. To je njegove konture
inilo nepreciznim u senkama, tako da je bilo teko dobro ga osmotriti. Meutim,
kada se nagnuo napred i divei se preao prstom preko vrhova mojih dojki, mogla
sam da vidim tamnu kosu nauljenu da polegne po glavi i osetila sam miris teke
pomade. Imao je klempave ui, to je pomagalo da mu se bolje dre kanapi maske.
Ne brinite, mesdames, rekao je Pegava Koulja. Ne mislimo da vam naudimo.
elimo samo da vam pruimo malo nenog vebanja vai muevi i verenici ne
moraju nikad da saznaju a onda emo vas pustiti.
Prvo, moete da nas poastite svojim slatkim usnama, mesdames, objavio je,
odmiui se za korak i povlaei ukur svojih pantalona.
Ne ovu, protestovao je Zelena Koulja, pokazujui na mene. Ta grize.
Nee ako eli da sauva svoje zube, odgovorio je njegov kompanjon. Na
kolena, madam, ako biste bili ljubazni. Snano je gurnuo moja ramena i ja sam se
trgnula unazad, spotiui se. Zgrabio me je da bi me spreio da pobegnem i
kapuljaa mog ogrtaa je pala nazad, oslobodivi mi kosu. Poto su se nale
olabavile u borbi, kosa mi je pala preko ramena, a pramenovi su leteli kao zastave
na nonom vetru i zaslepljivali me mlatei preko mog lica.
Zateturala sam se unazad, odmiui se od svog napadaa i tresui glavom da
oslobodim oi. Ulica je bila mrana, ali sam videla poneku stvar u slabanom sjaju
fenjera u izlogu ili po svetlu zvezda koje se probijalo kroz senke ulice.
Merine srebrne kope na cipelama su uhvatile svetlo dok se ritala. Bila je na
leima i borila se sa jednim mukarcem na sebi, koji je psovao dok se muio da
skine pantalone i kontrolie nju u isto vreme. Zauo se zvuk cepanja tkanine i
njegovi guzovi su se zabeleli na snopu svetla iz dvorine kapije.
Neije ruke su me dograbile oko struka i povukle me nazad, diui me sa tla.
Zastrugala sam ga petom du cevanice i on je ciknuo od besa.
Dri je!, naredio je Pegava Koulja, izlazei iz senki.
Ti je dri! Moj tamniar me je nimalo sveano gurnuo u ruke svog prijatelja i
svetlo iz dvorita me je nakratko zaslepelo.
Majko boija! ake koje su mi stezale ruke su popustile stisak, i ja sam se
otrgla i ugledala kako je Pegava Koulja zinuo u udu ispod maske. Ustuknuo je od
mene, krstei se pri tom.
In nomine Patris, et Filii, et Spiritus Sancti, brbljao je, ne prestajui da se
krsti. La Dame Blanche!
La Dame Blanche! Kao jeka je ponovio ovek iza mene, uasnutim tonom.
Pegava Koulja je jo uzmicao, sada pravei u vazduhu znake koji su bili znatno
manje hrianski nego krst, ali koji su po svemu sudei imali isto znaenje.
Pruajui kaiprste i male prste prema meni u drevni znak rogova protiv zla, uporno
je prelazio spisak duhovnih autoriteta, od Trojstva do sila znatno nieg nivoa,
mrmljajui latinska imena tako brzo da su se slogovi stapali.
Stajala sam na ulici, uzdrmana i oamuena, dok me uasan krik sa zemlje blizu
mojih nogu nije prizvao svesti. I suvie okupiran sopstvenim poslom da bi obraao
panju na ono to se zbiva iznad njega, ovek povrh Meri je ispustio grleni zvuk
zadovoljstva i poeo ritmino da pomera bedra, uz pratnju Merinih krikova koji
cepaju grlo.
Delujui isto instinktivno, napravila sam korak prema njima, povukla unazad
nogu i utnula ga u rebra to sam jae mogla. Dah je eksplodirao iz njegovih plua u
zaprepaenom Oof! i on se prevrnuo na bok.
Jedan od njegovih prijatelja je dotrao i zgrabio ga za ruku, viui urno: Di
se! Di se! To ja La Dame Blanche! Bei!
I dalje utonuo u mahnitost silovanja, ovek je glupo zurio i pokuao da se opet
okrene Meri koja se pomamno izvijala i migoljila, pokuavajui da nabore svoje
suknje oslobodi teine koja ju je drala. I Zelena Koulja i Pegava Koulja sada su
vukli napadaeve ruke i uspeli su da ga dignu na noge. Njegove pocepane pantalone
su mu bile oko butina, a krvlju umazani tap njegove erekcije tresao se u bezumnom
poletu izmeu obeenih krajeva koulje.
Izgleda da ga je lupa sve bliih treih koraka konano prizvala svesti. uvi taj
zvuk, njegova dva pomagaa su oborila ruke i pobegla naglavake, preputajui ga
sudbini. Uz priguenu psovku, otiao je najbliom uliicom, skakuui i hramljui
dok je pokuavao da navue pantalone.
Au secours! Au secours! Gendarmes! Zadihani glas je vikao niz uliicu traei
pomo, dok je njegov vlasnik eprtljao ka nama, sapliui se o ubre po mraku.
Nisam mislila da bi se razbojnik ili drugi zloinac teturao niz uliicu dozivajui
andarmeriju, mada me u trenutnom stanju oka gotovo nita ne bi iznenadilo.
Bila sam iznenaena, meutim, kada se pokazalo da je crna figura koja je
doleprala iz uliice Aleksander Randal, obuen u crni ogrta i sa eirom
sputenog oboda. Izbezumljeno je gledao po orsokaku, od Murtaga maskiranog kao
vrea ubreta, do mene koja sam stajala sleena i borila se za dah kraj zida, do
skupljene figure Meri, gotovo nevidljive meu drugim senkama. On je stajao
bespomono, a onda se naglo okrenuo i uspentrao se uz gvozdenu kapiju odakle su
se napadai pojavili. Sa njenog vrha je jedva mogao da dohvati svetiljku koja je
visila sa grede.
Svetlo je prijalo; ma koliko jadan bio prizor koji je osvetlilo, bar je oteralo
senke koje su se prikradale i pretile da se svakog trena pretvore u nove opasnosti.
Meri je bila na kolenima, sklupana. Glave uronjene u ake, tresla se u potpunoj
tiini. Jedna cipela je bila izvrnuta na kaldrmi, a srebrna kopa je namigivala u
svetlu zaljuljane lampe.
Kao ptica zloslutnica, Aleks se obruio pored nje.
Gice Hokins! Meri! Gice Hokins! Da li ste dobro?
Postavili ste najgluplje od svih idiotskih pitanja, rekla sam pomalo osorno dok
je ona jecala i izmicala se od njega. Naravno da nije dobro. Upravo je silovana.
Uz znatan napor, otrgla sam lea od utenog zida i pola ka njima, oseajui da mi
kolena klecaju.
Potpuno su me izdala u narednom trenutku kada se ogromna figura nalik slepom
miu sruila pola metra ispred mene, sleui na kaldrmu uz glasan tresak.
Vidi, vidi ko nam je pao!, rekla sam i poela nekako otkaeno da se smejem.
Dve krupne ake su me zgrabile za ramena i dobro me protresle.
uti, Sasenah, rekao je Dejmi, a plave oi su opasno svetlucale obasjane
svetlou fenjera. Uspravio se, a delovi njegovog plavog plianog ogrtaa su pali
nazad preko ramena kada je ispruio ruke prema krovu sa kog je skoio. Jedva mu je
dohvatao rub kada se popne na prste.
Pa, sii, onda!, rekao je nestrpljivo gledajui navie. Spusti noge preko ivice
meni na ramena pa moe da mi sklizne niz lea. Uz kripu labavih crepova, mala
crna figura se izmigoljila unazad, a onda se okaila na visoku figuru kao majmun na
motku.
Dobar momak, Ferguse. Dejmi je nehajno potapao deaka po ramenu i ak i
po slabom svetlu mogla sam da vidim deakovo ozareno lice. Dejmi je osmotrio
okolinu okom taktiara, promumlao neto i poslao deaka niz uliicu da uva strau
zbog dolaska andarma. Kada se pobrinuo za najvanije, opet je unuo pred mene.
Jesi li dobro, Sasenah?, raspitivao se.
Lepo od tebe to pita, rekla sam utivo. Da, hvala. Mada ona nije dobro.
Mahnula sam neodreeno prema Meri. Ona je jo bila sklupana, tresla se i
podrhtavala kao ele, izmiui se Aleksovim trapavim pokuajima da je potape.
Dejmi je na nju utroio samo kratak pogled. Toliko vidim. Gde je, do avola,
Murtag?
Oteturala sam se do jarka, gde se vrea sa Murtagom napinjala napred i nazad
kao nervozna gusenica, isputajui iznenaujuu meavinu priguenih psovki na tri
jezika.
Dejmi je izvadio svoj bode i u neemu to je delovalo prilino okrutno prema
njegovoj sadrini, rasporio dak elom duinom. Murtag je ispao napolje kroz otvor
kao pajac iz kutije. Pola njegove iljate frizure bilo je slepljeno za glavu od neke
odvratne tenosti u kojoj je vrea leala. Ostatak je stajao podignut, dajui jo
opasniji izraz licu koje je ve izgledalo dovoljno ratoborno zbog velike purpurne
voruge na elu i potamnelih oiju.
Ko me je tresnuo?, zareao je.
Pa, nisam ja, odgovorio je Dejmi, podiui jednu obrvu. Hajde poi, ovee,
nemamo celu no.
Ovo nikada nee upaliti, progunala sam, nasumino stavljajui nalice ukraene
brilijantima u svoju kosu. Njoj pre svega treba pruiti medicinsku negu. Potreban
joj je doktor!
Ima ve jednog, naglasio je Dejmi, podiui bradu i virkajui preko nosa u
upravo vezani okovratnik. Tebe. Poto je okovratnik privezan, dograbio je ealj i
uurbano njime prolazio kroz guste, rie talase svoje kose.
Nemam vremena da je upletem, gunao je, drei debeli rep iza glave dok je
preturao po fioci. Ima li komad trake, Sasenah?
Pusti meni. Okretno sam prila iza njega, podvukla komad zelene trake ispod
krajeve kose i zavezala konjski rep. Od svih prokletih veeri ba danas mora da
bude sveana veera!
I to ne tek bilo kakva veera. Poasni gost e biti vojvoda od Sandringama, sa
malim ali odabranim drutvom da ga doeka. Dolazi msje Diverni sa svojim
najstarijim sinom, eminentnim bankarom. Lujza i il de la Tur dolaze, kao i
DArbanvilovi. Da bi sve bilo jo zanimljivije, pozvan je i grof Sen ermen.
Sen ermen!, kazala sam zapanjeno kada mi je Dejmi rekao nedelju dana
ranije. Zato on?
Ja poslujem s tim ovekom, naglasio je Dejmi. Bio je ovde na veeri i
ranije, sa Daredom. Ali sada je prilika da ga posmatram kako razgovara sa tobom
tokom veere. Po onome to sam od njega video u poslovanju, on nije ovek koji
krije svoje misli. Podigao je beli kristal koji mi je majstor Rajmon dao i
zamiljeno ga je odmerio na dlanu.
Dovoljno je lep, rekao je. Dau da mu naprave zlatni privezak, da bi mogla da
ga nosi oko vrata. Igraj se njim za veerom dok te neko ne zapita za njega, Sasenah.
Onda im reci emu slui i potrudi se da gleda Sen ermena u lice dok to radi. Ako
ti je on dao otrov u Versaju, mislim da e se neim odati.
Ono to sam elela u ovom asu bili su mir, tiina i potpuna privatnost u kojima
bih se tresla kao zec. A ono to me je ekalo bila je veera sa vojvodom koji bi
mogao biti jakobit ili engleski agent, sa grofom koji bi mogao biti trova i sa rtvom
silovanja skrivenom na spratu. Ruke su mi se toliko tresle da nisam mogla da
privrstim lani koji je drao privezak sa kristalom; Dejmi je stao iza mene i
malim potezom palca ga zakaio.
Ima li ti uopte ivce?, pitala sam ga. On mi je napravio grimasu u ogledalu i
stavio ruke sebi preko stomaka.
Aha, imam. Ali mene hvata u stomak, ne u ruke. Ima li malo onoga protiv
greva?
Tamo preko. Mahnula sam prema kutiji sa lekovima na stolu, koja je ostala
otvorena kada sam lekove davala Meri. Zelena boica. Jednu kaiku.
Ignoriui kaiku, nagnuo je bocu i otpio nekoliko dobrih gutljaja. Spustio ju je i
zakiljio u tenost u njoj.
Boe, ovo je uasno! Jesi li skoro gotova, Sasenah? Gosti e stii svakog asa.
Meri je za sada bila skrivena u rezervnoj sobi na spratu. Paljivo sam pregledala
njene povrede, ali izgledalo je da nema niega sem masnica i oka, a onda sam joj
brzo dala makovog sirupa.
Aleks Randal se opirao Dejmijevim pokuajima da ga poalje kui i insistirao
je da ostane da straari kod Meri, sa preciznim instrukcijama da me dozove ako se
ona probudi.
Kako se, pobogu, taj idiot zatekao tamo?, upitala sam, traei kutiju pudera u
fioci.
Pitao sam ga to, odgovorio je Dejmi. Izgleda da je jadna budala zaljubljena u
Meri Hokins. Pratio ju je tamo-amo po gradu, potiten kao sparueni cvet jer zna da
e se ona udati za Marinjija.
Isputila sam kutiju pudera.
O-o-on je zaljubljen u nju?, itala sam, maui da oteram oblai pudera.
Tako on kae, a ne vidim razloga da sumnjam u to, kazao je Dejmi brzo
otresajui puder sa moje haljine. Bio je malo smeten dok mi je to govorio.
Mogu zamisliti. Zbunjujuoj zbrci oseanja koja su me ispunjavala sada sam
dodala saaljenje prema Aleksu. Naravno da se nije obratio Meri, smatrajui da je
ljubav osiromaenog sekretara nita u poreenju sa bogatstvom i poloajem nekoga
iz porodice Gaskonj. A ta li sada osea, kada ju je video izloenu brutalnom
napadu praktino ispred svog nosa?
Zato joj se, do avola, nije obratio. Ona bi pobegla s njim istog asa. Jer je
bledi Englez, naravno, onaj duhovni objekat Merine neizreene ljubavi.
Randal je dentlmen, odgovorio je Dejmi pruajui mi pero i teglicu rua.
Hoe da kae da je on glupa guzica, rekla sam nemilosrdno.
Dejmijeve usne su se savile. Pa moda, sloio se. A pri tom je siromaan;
nema izvor prihoda da izdrava enu u sluaju da je se porodica odrekne to e
sigurno uraditi ako pobegne s njim. A i zdravlje mu je neno; teko da e nai drugo
nametenje, a vojvoda e ga verovatno otpustiti bez prie.
Sigurno e je neko od posluge nai, rekla sam, vraajui se ranijoj brizi da bih
izbegla da mislim o onom poslednjem aspektu tragedije.
Ne, nee. Svi e biti zauzeti posluivanjem. A do jutra e se moda dovoljno
oporaviti da se vrati u kuu svog strica. Poslao sam tamo poruku, dodao je, u
kojoj se kae da e no provesti kod prijateljice zato to je kasno. Nisam hteo da je
oni trae.
Da, ali...
Sasenah. Njegove ruke na mojim ramenima su me zaustavile i on je provirio
preko ramena da bi nam se pogledi sreli u ogledalu. Ne smemo dopustiti da je iko
vidi dok ne bude u stanju da govori i da se normalno ponaa. Dopusti da se sazna ta
joj se desilo i njena reputacija e biti sasvim unitena.
Njena reputacija! Teko da je njena krivica to to je silovana! Glas mi je malo
zadrhtao, a on me je malo jae stisnuo za rame.
To nije pravedno, Sasenah, ali tako je. Samo neka se sazna da nije vie devica i
nijedan mukararac je nee hteti ona e biti obeaena i proivee ostatak ivota
kao usedelica. Rukom mi je stegnuo rame, pustio ga i ponovo mi pomogao da
stavim nale u nesigurno privrenu frizuru.
To je sve to moemo da uinimo za nju, Kler, rekao je. Da je pripazimo,
izleimo najbolje to umemo i pronaemo prljavo kopile koje je to uinilo.
Okrenuo se i poeo u mojoj kutiji za nakit da trai svoju ukrasnu iglu. Hriste, tiho
je dodao, govorei u postavu od zelenog plia, zar misli da ne shvatam ta je to za
nju? Ili za njega?
Stavila sam aku na prste koji su traili i stegnula ih. On je uzvratio stiskom, a
onda je podigao moju ruku i kratko je poljubio.
Boe, Sasenah! Prsti su ti hladni kao led. Okrenuo me je i ozbiljno mi se
zagledao u lice. Da li si ti dobro, devojko?
ta god da je ugledao na mom licu, to ga je nateralo da opet proguna Hriste,
spusti se na kolena i privue me na abo svoje koulje. Digla sam ruke od
pretvaranja da sam odvana i pripila se uz njega, uranjajui lice u utirkanu toplinu.
Pobogu, Dejmi. Bila sam toliko uplaena. I sad sam uplaena. Oh, boe, volela
bih da sad moemo da vodimo ljubav.
Njegove grudi su se od smeha zatresle ispod mog obraza, ali me je zagrlio jae.
Misli li da bi to pomoglo?
Da.
Zapravo, imala sam oseaj da se nikada vie neu oseati bezbedno dok ne
legnem u sigurnost naeg kreveta, sa zatitnikom tiinom kue svuda oko nas, dok
ne osetim njegovu snagu i toplotu oko sebe i u sebi kako podupire moju odvanost
radou naeg spajanja i sigurnou obostranog posedovanja brie uase
bespomonosti i zamalo silovanja.
Drao je moje lice meu akama i poljubio me, i na trenutak je strah od
budunosti i uasa noi iileo. Zatim se odmakao i nasmeio. Videla sam njegovu
brigu urezanu u borama, ali u njegovim oima nije bilo niega sem malog odraza
mog lica.
Na poek, onda, rekao je tiho.
Stigli smo do drugog jela bez incidenata i poela sam pomalo da se oputam, mada
mi je ruka i dalje drhtala nad konzomeom.
Ba fascinantno!, rekla sam u odgovor na priu mlaeg msje Divernija koga
sam sluala, dok su mi ui oslukivale ima li nekih udnih zvukova sa sprata.
Ispriajte mi jo.
Uhvatila sam Magnusov pogled dok je sluio grofa Sen ermena koji je sedeo
naspram mene i osmehom mu uputila estitke koliko sam to mogla sa ustima punim
ribe. I suvie dobro uveban da bi se smeio na javnom mestu, on je nagnuo glavu za
centimetar i nastavio da se slui. Ruka mi je pola ka kristalu oko vrata i nametljivo
sam ga pomilovala dok je grof, bez znakova uznemirenosti na zamiljenom licu,
nastavio da prebira po svojoj pastrmki sa bademima.
Dejmi i stariji Diverni su sedeli jedan do drugog u razgovoru na drugom kraju
stola, zaboravljajui na hranu dok je Dejmi levom rukom pisao brojke na ceduljici
komadom krede. ah ili posao? pitala sam se.
Kao poasni gost, vojvoda od Sandringama je sedeo u sredini stola. Uivao je u
prvim jelima kao roeni gurman, i sada je bio zauzet ivim razgovorom sa madam
DArbanvil, s njegove desne strane. Poto je vojvoda bio najistaknutiji Englez u
Parizu u to vreme, Dejmi je smatrao vrednim da gaji prijateljstvo s njim, u nadi da
e otkriti eventualne glasine koje bi ga mogle odvesti do poiljaoca muzike poruke
arlsu Stjuartu. Moja panja je, meutim, uporno lutala od vojvode do dentlmena
koji je sedeo naspram njega Silasa Hokinsa.
Mislila sam da bih mogla umreti na licu mesta i utedeti nevolje svima okolo
kada je vojvoda proao kroz vrata, gestikulirajui nehajno preko ramena i govorei:
Htedoh da pitam, go Frejzer, vi poznajete prisutnog Hokinsa, zar ne?
Pogled vojvodinih malih, veselih plavih oiju sreo je moj uz naivno uverenje da
e njegovi hirovi biti ispunjeni i nisam imala izbora sem da se nasmeim i klimnem,
i kaem Magnusu da se pobrine da se spremi jo jedno mesto. Kada je Dejmi
ugledao g. Hokinsa kako stie kroz vrata salona, pogledao je kao da mu treba jo
jedna doza leka za stomak, ali se pribrao dovoljno da prui ruku g. Hokinsu i da
pone razgovor o kvalitetu gostionica na putu do Kalea.
Bacila sam pogled na zidni sat iznad kamina. Koliko jo ima do vremena kada e
svi otii? U mislima sam prebrojala sva jela koja su ve posluena i ona koja e tek
doi. Uskoro e poslastica. Zatim salata i sir. Brendi i kafa, porto za mukarce,
likeri za dame. Sat ili dva stimulativnog razgovora. Ne previe stimulativnog, molim
te, boe, ili e se rastegnuti do zore.
Sada su priali o pretnji ulinih bandi. Batalila sam ribu i dohvatila rolnicu.
I uo sam da neke od tih lutajuih bandi nisu sastavljene od oloa, kao to biste
oekivali, ve od nekih mladih pripadnika plemstva! General DArbanvil je
napuio usta zbog monstruoznosti te ideje. Oni to rade iz razonode razonode! Kao
da pljakanje pristojnih ljudi i nasilje nad damama nije nita vie od borbe
petlova!
Ba izuzetno, rekao je vojvoda sa indiferentnou oveka koji nikada nikud ne
ide bez pratnje. Veliki tanjir sa slatkiima mu se zaustavio blizu brade i on je
pokupio pet-est na svoj tanjir.
Dejmi me je kratko pogledao i ustao od stola.
Ako me izvinite, mesdames, messieurs, rekao je uz naklon, imam stvarno
izuzetan porto koji bih voleo da Njegova visost proba. Doneu ga iz vinskog
podruma.
Mora da je to Belle Rouge, rekao je il de la Tur, oblizujui usne u
iekivanju. eka vas izuzetna ast, Vaa visosti. Nikada nigde nisam probao takvo
vino.
Ah? Pa, uskoro hoete, msje prine, upao je grof Sen ermen. Neto jo
bolje.
Sigurno ne postoji nita bolje od Belle Rouge!, uzviknuo je general
DArbanvil.
Da, postoji, objavio je grof, izgledajui samozadovoljno. Naao sam novi
porto, napravljen i flairan na ostrvu Gostos, uz obalu Portugala. Boje bogate kao
rubin, i sa ukusom od koga Belle Rouge deluje kao obojena vodica. Imam ugovor za
isporuku cele berbe u avgustu.
Zaista, msje grofe? Silas Hokins je debele, prosede obrve podigao prema
naem kraju stola. Da li to znai da ste nali novog partnera za investiranje?
Razumeo sam da su vai resursi... ispranjeni, da tako kaemo? Nakon tunog
unitenja Patagonije. Uzeo je desertni sir sa tanjira i lagano ga ubacio u usta.
Miii grofovih vilica su nabrekli i iznenadna zima se spustila na na kraj stola.
Na osnovu kosog pogleda g. Hokinsa u mene i smeka koji je vrebao oko njegovih
usta zauzetih vakanjem, bilo je jasno da zna sve o mojoj ulozi u unitenju nesrene
Patagonije.
Ruka mi je opet pola ka kristalu oko vrata, ali grof nije gledao u mene. Crvenilo
se diglo od njegovog ipkanog okovratnika i besno je pogledao g. Hokinsa sa oitom
odbojnou. Dejmi je bio u pravu on nije ovek koji bi skrivao svoje emocije.
Na sreu, msje, rekao je, prevladavajui gorinu uz oit napor, naao sam
partnera koji eli da investira u ovaj poduhvat. Zapravo zemljaka naeg milostivog
domaina. Sarkastino je klimnuo prema vratima na kojima se upravo pojavio
Dejmi, praen Magnusom koji je nosio ogroman bokal portoa Belle Rouge.
Hokins na trenutak je prestao da vae, a usta su mu ostala ne ba privlano
otvorena od znatielje. kota? Kog? Nisam mislio da u Parizu ima kota u poslu sa
vinom sem porodice Frejzer.
Nesporan blagi sjaj raspoloenja osvetlio je grofove oi kada je pogled skrenuo
sa g. Hokinsa na Dejmija. Pretpostavljam da je diskutabilno da li se investitor o
kome je re moe smatrati kotom u ovom asu; bez obzira na to, on je zemljak
gospodara Broha Tuaraha. Ime mu je arls Stjuart.
Ova vest je odjeknula onako kako se grof nadao. Silas Hokins je poleteo i
uspravio se uz usklik od koga je poeo da se gui ostacima zalogaja. Dejmi, koji se
upravo spremao da neto kae, zatvorio je usta i seo, zamiljeno posmatrajui grofa.
il de laTur je poeo da izbacuje usklike i kuglice pljuvake, a oboje
DArbanvilovih je zapanjeno klicalo. ak je i vojvoda skinuo pogled sa tanjira i
zainteresovano treptao u grofa.
Stvarno?, rekao je. Ja sam razumeo da su Stjuarti siromani kao mievi. Jeste
li sigurni da vas nije nasankao?
Nemam elju da kleveem niti da budim sumnjienja, ubacio je il de la Tur,
ali na dvoru je dobro poznato da Stjuarti nemaju novca. Tano je da je nekoliko
jakobitskih pristalica nedavno trailo novac, ali bez uspeha, koliko sam uo.
To je tano, upao je mladi Diverni, zainteresovano se naginjui napred. arls
Stjuart je lino razgovarao sa dva bankara koja poznajem, ali niko nije voljan da mu
da nikakvu znaajnu sumu pod trenutnim okolnostima.
Brzo sam pogledala u Dejmija koji je odgovorio jedva primetnim klimanjem. To
je dobra vest. Ali, ta onda rei o grofovoj prii o investiciji?
Tano je, rekao je ratoborno. Njegova visost je obezbedila pozajmicu od
pedeset hiljada livri od jedne italijanske banke i celu sumu je stavila meni na
raspolaganje, da se koristi za pribavljanje broda i kupovinu berbe iz vinograda
Gostos. Imam potpisano pismo ba ovde. Potapao se po grudima sa
zadovoljstvom, a onda se zavalio i trijumfalno pogledao oko stola, zadravajui
pogled na Dejmiju.
Pa, gospodaru, rekao je, odmahujui ka bokalu koji je na belom platnu stajao
ispred Dejmija, hoete li nam dozvoliti da probamo to uveno vino?
Da, naravno, promrmljao je Dejmi. Mehaniki je posegnuo za prvom aom.
Lujza, koja je utke jela tokom veeg del veere, primetila je Dejmijevu
nelagodu. Kao ljubazna prijateljica, okrenula se ka meni u oitom naporu da skrene
tok razgovora na neku neutralnu temu.
Ba je divan taj kamen to ga nosi oko vrata, ma chre, rekla je, pokazujui na
moj kristal. Gde si ga nabavila?
Oh, ovo?, rekla sam. Zapravo...
Prekinuo me je prodoran vrisak. Zaustavio je svaki razgovor i njegova krhka jeka
je odzvanjala u kristalu svenjaka nad nama.
Mon Dieu, rekao je grof Sen ermen usred tiine. ta...
Vrisak se ponovio, pa jo jednom. Buka se sruila niz iroko stepenite u hodnik.
Gosti su se digli od trpeze kao jato poplaenih prepelica i slili se u hodnik, na
vreme da vide Meri Hokins, obuenu u iscepane ostatke odee, kako ulee u
vidokrug na vrhu stepenita. Stajala je tamo, kao da hoe da ostvari maksimalan
efekat, sasvim otvorenih usta, ruku rairenih preko grudi, gde su se kroz iscepanu
tkaninu i suvie jasno videle masnice od ruku koje su stezale njene dojke i ruke.
Zenice su joj se skupile u takice na svetlu svenjaka, oi su joj izgledale kao
crna jezera u kojima se ogleda uas. Pogledala je dole, ali oito nije videla ni
stepenite ni guvu zinulih posmatraa.
Ne!, vritala je. Ne! Pusti me! Molim te, preklinjem te! NE DODIRUJ ME!
Onako zaslepljena drogom, oigledno da je osetila nekakav pokret iza sebe jer se
okrenula i mlatila rukama neobuzdano grebui Aleksa Randala koji je uzalud
pokuavao da je uhvati da bi je smirio.
Na nesreu, odozdo su njegovi pokuaji izgledali poprilino kao pokuaji
odbijenog udvaraa koji se sprema za dalji napad.
Nom de Dieu, izletelo je generalu DArbanvilu. Racaille! Da si je smesta
pustio! Stari vojnik je poleteo ka stepenicama sa agilnou koja je davala pogrenu
predstavu o njegovim godinama, a ruka je instinktivno pola ka mau koji je, na
sreu, odloio kod vrata.
urno sam postavila sebe i svoje obilne suknje pred grofa i mlaeg Divernija
koji je pokazivao nameru da prui podrku generalu, ali nisam mogla da uinim nita
oko Merinog strica, Silasa Hokinsa. Dok su mu oi iskakale iz duplji, vinski trgovac
je stajao zabezeknut na tren, a onda je oborio glavu i pojurio kao bik, probijajui se
kroz posmatrae.
Unezvereno sam pogledom traila Dejmija i spazila ga na kraju gomile. Pogledi
su nam se sreli pa sam podigla obrvu u nemom pitanju; u svakom sluaju, nita to
bih rekla ne bi se moglo uti zbog bunog agora u hodniku, koji su nadjaali
prodorni Merini krici odozgo.
Dejmi je slegnuo ramenima prema meni, a onda se osvrnuo. Videla sam kako su
mu oi sinule kada je blizu zida spazio trononi stoi na kome je bila visoka vaza
sa hrizantemama. Pogledao je gore, odmeravajui rastojanje, nakratko zamurio kao
da duu poverava Bogu, a onda se odluno pokrenuo.
Skoio je sa poda na stoi, dohvatio ogradu stepenita i preleteo preko nje
pravo na stepenite, pola metra ispred generala. Bio je to tako akrobatski podvig da
su jedna ili dve dame zadrale dah, a povici divljenja pomeali su se sa optim
uzvicima uasavanja.
Povici su se pojaali kada je Dejmi preao preostale stepenike, laktovima se
probio izmeu Meri i Aleksa, zgrabio njega za rame, dobro naciljao i solidno ga
zviznuo u vrh brade.
Aleks, koji je zurio u svog poslodavca zinuvi od zaprepaenja, samo je klonuo
na kolena i sklupao se, oiju i dalje razrogaenih, ali odjednom obnevidelih i
praznih kao Merine.
S
Zakletva je pala
at iznad ognjita je iritirao koliko je buno kucao. Bio je to jedini zvuk u kui
izuzev krckanja poda i udaljene lupe posluge koja je do kasno radila dole u
kuhinji. Buke mi je odgovarala neko vreme, istina, ali sada sam htela samo tiinu da
bih zaleila svoje istroene ivce. Otvorila sam kutiju sata i sklonila kontrateg, i
kucanje je odmah prestalo.
To je nesporno bila najlua veera cele sezone. Ljudi koji nisu imali sree da
budu prisutni mesecima e tvrditi da su bili tu, potkrepljujui svoju tvrdnju citatima
govorkanja i izoblienih opisa.
Konano mi je Meri pala aka dovoljno dugo da joj nalijem jo jednu snanu
dozu makovog soka niz grlo. Ona se sruila u jednu gomilu krvave odee,
oslobaajui me da panju okrenem svai izmeu Dejmija, generala i g. Hokinsa.
Aleks je bio dovoljno razuman da ostane u nesvestici pa sam njegovo mlitavo telo
ostavila pored Merinog na odmoritu, poput para mrtvih skua. Izgledali su kao
Romeo i Julija izloeni na gradskom trgu za prekor svojim roacima, ali je ta
slinost promakla g. Hokinsu.
Upropaena!, uporno je vikao. Upropastio si moju neaku! Vikont je sada
sigurno nee hteti! Prljavi kotski kuronjo! Ti i tvoja prostitutka, okrenuo se na
mene, kurvo! Podvodaice! Zavodi nevine mlade devojke u svoje zle kande radi
zadovoljstva tog propaliteta! Ti... Dejmi je, nekako turoban kao da se ve dobro
napatio, spustio ruku na rame g. Hokinsa, okrenuo ga i zviznuo, ba pod mesnatu
bradu. Zatim je stajao odsutno trljajui bolnu ruku i posmatrajui kako se oi
zdepastog trgovca vinom izvru navie. G. Hokins je pao uz lamperiju i polako
kliznuo du zida u sedei poloaj.
Dejmi je hladni plavi pogled okrenuo na generala DArbanvila, koji je,
posmatrajui sudbinu oborenog, pametno spustio flau vina kojom je mlatio i
uzmakao za korak.
Oh, nastavi, podsticao je glas iza mog ramena. Zato si stao, Tuarah? Izudaraj
svu trojicu! Poisti ih do kraja! General i Dejmi su se istovremeno besno okrenuli
prema ivahnom podsticanju iza mene.
Odlazite, Sen ermen, rekao je Dejmi. Ovo nema veze sa vama. Zvuao je
umorno, ali je pojaao glas da bi se uo preko agora odozdo. avovi na ramenu od
sakoa su mu se oparali, a lanena koulja se providela kroz prorez.
Sen ermenove tanke usne su se izvile u armantan osmeh. Oigledno se grof
zabavljao bolje nego ikad u ivotu.
Nema veze sa mnom? Kako ovakva dogaanja mogu da nemaju veze sa svakim
ko je drutveno svestan? Njegov zadovoljni pogled je preao preko odmorita,
zasutog telima. Na kraju krajeva, ako gost toliko ne ceni gostoprimstvo Njegovog
velianstva da dri bordel u svojoj kui, zar to nije... ne, nee! rekao je, kada je
Dejmi zakoraio ka njemu. No je iznenada blesnuo u njegovoj ruci, pojavljujui se
kao magijom iz nabrane ipke koja mu je padala preko zgloba. Videla sam da se
Dejmijeva usna blago krivi i kako je pomerio ramena unutar svog upropaenog
sakoa, zauzimajui stav za borbu.
Smesta prekini!, rekao je neki zapovedniki glas, i dva Divernija, stariji i
mladi, su se progurala u ve zakreno odmorite. Diverni Mladi se okrenuo i
zapovedniki mahao rukama prema guvi na stepenitu, koju je dovoljno zaplaio
njegov mrk pogled da se odmakne za korak.
Ti, rekao je stariji Diverni, pokazujui na Sen ermena. Ako ima iole
drutvene svesti kao to kae, zabavie se korisno sklanjajui neke od ovih dole.
Sen ermenov pogled se ukrstio sa bankarovim, ali je trenutak kasnije plemi
slegnuo ramenima i no je nestao. Grof se bez komentara okrenuo i siao
stepenitem, gurajui druge pred sobom i buno ih podstiui da odu.
Uprkos njegovom zalaganju i podsticanju erara, mlaeg Divernija, veina
gostiju je, zaokupljena skandalom, sa veere otila tek nakon dolaska Kraljevske
strae.
G. Hokins, koji se do tada oporavio, istog asa je podigao optubu zbog
kidnapovanja i podvoenja protiv Dejmija. Na trenutak sam stvarno mislila da e
ga Dejmi opet zviznuti miii su mu nabrekli ispod aurnog plia, ali se onda
predomislio i opustio.
Posle konfuzne rasprave i objanjenja, Dejmi se sloio da ode u tab Garde u
Bastilji da bi tamo moda pruio objanjenje.
Aleks Randal, bled u licu, oznojen i oito nemajui predstavu ta se deava, bio
je takoe odveden vojvoda nije ekao da vidi sudbinu svog sekretara, ve je
diskretno pozvao svoju koiju i otiao pre dolaska Garde. Kakva god da mu je
diplomatska misija, njegovo ukljuivanje u skandal joj ne bi pomoglo. Meri Hokins
su, i dalje nesvesnu, umotali u ebe i sklonili u kuu njenog strica.
Ja sam zamalo izbegla da i sama budem pokupljena kada se Dejmi tome jasno
usprotivio insistirajui da sam u delikatnom stanju i da nikako ne mogu biti
odvedena u zatvor. Konano, videvi da je Dejmi vie nego voljan da pone da
udara ljude da bi dokazao svoju poentu, kapetan Garde je popustio, pod uslovom da
pristanem da ne naputam grad. Iako je pomisao na beanje iz Pariza imala svoju
privlanost, teko sam mogla otii bez Dejmija, pa sam bez rezerve dala parole
dhonneur.
Dok je grupa milila konfuzno po hodniku, palei svetiljke i skupljajui eire i
ogrtae, videla sam Murtaga s masnicama na turobnom licu, kako se zadrava na
rubu rulje. Oito je nameravao da se pridrui Dejmiju, gde god da je poao, i
osetila sam brzi nalet olakanja. Moj mu bar nee biti sam.
Nemoj da se brine, Sasenah. Kratko me je zagrlio, apuui mi u uvo. Vratiu
se zaas. Ako ita krene naopako... Oklevao je, a onda odluno rekao: Nee biti
nuno, ali ako ti zatreba prijatelj, idi do Lujze de laTur.
Hou. Nisam imala vremena ni za ta sem za ovla poljubac, pre nego to su se
gardisti skupili oko njega.
Vrata kue su se otvorila i videla sam Dejmija kako gleda nazad, opaa Murtaga
i otvara usta kao da e neto rei. Murtag je, ruku poloenih na pojas sa maem,
besno gledao i gurao se prema Dejmiju, gotovo izbacujui mlaeg Divernija na
ulicu. Usledila je kratka, neujna bitka dve volje voena iskljuivo besnim
pogledima, a onda je Dejmi slegnuo ramenima i rezignirano podigao ruke.
Zakoraio je napolje na ulicu, ignoriui gardiste koji su se zbili sa svih strana,
ali se zaustavio od pogleda na malu figuru koja je stajala blizu kapije. Sagnuo se i
neto rekao, a onda se ispravio, okrenuo prema kui i uputio mi osmeh, jasno vidljiv
pri svetlu lampe. Zatim je, uz klimanje glavom starijem msje Diverniju, zakoraio u
koiju koja je ekala i otiao, sa Murtagom koji se drao za njen zadnji deo.
Fergus je stajao na ulici i gledao za koijom sve dok je bila na vidiku. Zatim je,
penjui se stepenicama odlunim korakom, uzeo mene za ruku i poveo me unutra.
Doite, gospo, rekao je. Gospodar je rekao da se brinem o vama do njegovog
povratka.
Sada je Fergus uao u salon, a vrata su se neujno zatvorila za njim.
Obiao sam kuu, gospo, proaputao je. Sve je zatvoreno. Uprkos
zabrinutosti, nasmeila sam se zbog njegovog tona jer je tako oito imitirao
Dejmija. Njegov idol mu je poverio odgovornost i oigledno je svoja zaduenja
ozbiljno shvatio.
Poto me je otpratio do dnevne sobe, otiao je u obilazak kue kao to je Dejmi
radio svake noi, proveravajui da li su kapci dobro privreni, reze navuene na
ulaznim vratima mada sam znala da ih jedva moe podii i da li su vatre
zagrnute. Imao je aavu fleku od ela do jednog obraza, ali je protrljao oko
pesnicom, tako da je sada njegovo oko treptalo iz istog belog prstena, nalik malom
rakunu.
Treba da se odmorite, gospo, rekao je. Ne brinite, ja u biti ovde.
Nisam se nasmejala, ve sam mu se samo osmehnula. Ne mogu da spavam,
Ferguse. Samo u sedeti ovde neko vreme. A moda ti treba da ode u krevet, ova
no ti je uasno duga. Zazirala sam da mu naredim da ode na spavanje, ne elei da
poremetim njegovo novosteeno dostojanstvo privremenog gospodara kue, ali je
oito bio iznuren. Mala, koata ramena su bila skupljena i podonjaci su mu se
videli ispod oiju, tamniji ak i od garave fleke.
Bez stida je zevnuo, ali je odmahnuo glavom.
Ne, gospo. Ostau sa vama... ako vam ne smeta?, urno je dodao.
Ne smeta mi. Zapravo, bio je i suvie umoran da bi priao ili se vrpoljio kao
obino, i njegovo pospano prisustvo na jastuetu bilo je prijatno, kao da je to maka
ili pas.
Sedela sam zurei u male plamenove, pokuavajui da doaram nekakav privid
spokojstva. Pokuavala sam da prizovem slike mirnih jezera, umskih proplanaka,
ak i mrani mir kapele u opatiji, ali izgleda da nita nije uspevalo; preko svih slika
mira nametali su se prizori od te veeri snane ruke i blistavi zubi koji su dolazili
iz tame ispunjene strahom, Merino bledo i obuzeto lice, kao kopija lica Aleksa
Randala, ar mrnje u praseim oima g. Hokinsa, iznenadna neverica na licima
generala i oba Divernija. Sen ermenovo neuspeno prikrivanje uitka u skandalu,
treperavo od zlobe kao kristalne kapljice u svenjaku. I konano, Dejmijev osmeh,
uveravanje i nesigurnost koji su se smenjivali pri nepostojanoj svetlosti zanjihanih
lampi.
ta ako se on ne vrati? To je bila misao koju sam pokuavala da potisnem jo od
asa kada su ga odveli. Ako ne uspe da odbaci optubu? Ako je sudija od onih koji
su sumnjiavi prema strancima pa, u veoj meri nego to je to obino, dodala sam
lako bi mogao da zavri u zatvoru na neodreeno vreme. A iznad i iza straha da bi
ova neeljena kriza mogla da upropasti sav marljivi rad poslednjih nedelja, bila je
slika Dejmija u eliji slinoj onoj u kojoj sam ga zatekla u Ventvortu. U svetlu
trenutne krize, novost da arls Stjuart ulae u vino delovala je trivijalno.
Ostavljena sama, sada sam imala dovoljno vremena za razmiljanje, ali te misli
izgleda nisu stizale nikuda. Ko ili ta je La Dame Blanche? Kakva je to bela
dama i zato je samo pominjanje njenog imena nateralo napadae u beg?
Vraajui se u mislima na dogaaje koji su usledili tokom veere, prisetila sam
se generalovih napomena o kriminalnim bandama koje vrljaju parikim ulicama, i
kako u nekima od njih ima i plemia. To se uklapalo u govor i oblaenje voe ljudi
koji su napali mene i Meri, mada su njegovi kompanjoni delovali znatno grublje po
tom pitanju. Pokuala sam da se setim da li mi je taj ovek odnekud poznat, ali je
uspomena na njega bila nejasna i bleda zbog oka koji sam pretrpela.
Uopteno gledano, imao je izvesne slinosti sa grofom Sen ermenom, mada mu
je glas bio drugaiji. A opet, ako je grof umean, sigurno bi se potrudio da prerui
glas kao i lice? Istovremeno, ustanovila sam da mi je gotovo nemogue da
poverujem da bi grof uestvovao u jednom takvom napadu, a samo dva sata kasnije
sedeo mirno sa druge strane stola i polako jeo supu.
Nervozno sam prola prstima kroz kosu. Nita se ne moe preduzeti pre jutra.
Ako svane, a Dejmi ne doe, onda u poi u obilazak poznanika i onih za koje
pretpostavljam da su prijatelji, od kojih bi neki mogao imati neku vest ili bi eleo da
pomogne. Ali sam u nonim satima bila bespomona, nemona da se pokrenem kao
vilin konjic u ilibaru.
Prstima sam zakaila jednu ukrasnu iglu i nestrpljivo je povukla. Zapetljana u
kosu, igla se zaglavila.
Jao!
Evo, gospo. Ja u.
Nisam ga ula kako prolazi iza mene, ali sam osetila Fergusove male, spretne
prste u svojoj kosi, kako raspetljavaju maleni ukras. Spustio je iglu sa strane, a
onda, oklevajui, rekao: Ostale, gospo?
Oh, hvala ti, Ferguse, rekla sam zahvalno. Ako ti ne smeta.
Njegov deparoki dodir je bio lagan i siguran, i guste lokne su poele slobodno
da mi padaju na lice. Malo-pomalo, kako je kosa padala, moje disanje se usporilo.
Jeste li zabrinuti, gospo? pitao je tihi glas iza mene.
Da, rekla sam, i suvie umorna da nastavim da se pretvaram.
I ja, jednostavno je rekao.
Poslednja ukosnica je zvecnula na sto i ja sam se skljokala u fotelji i zamurila.
Zatim sam opet osetila dodir i shvatila da me on elja, neno etkajui upetljanu
kosu.
Dozvoljavate, gospo?, rekao je, oseajui kako sam se ukoila od iznenaenja.
Dame su obino govorile da im to pomae, kad su zabrinute ili uznemirene.
Ponovo sam se opustila pod utenim dodirom.
Dozvoljavam, kazala sam. Hvala ti. Zatim sam upitala: Koje dame,
Ferguse?
Na trenutak je oklevao, kao pauk ometen u pletenju mree, a onda nastavio da mi
briljivo nameta pramenove.
Tamo gde sam ranije spavao, gospo. Nisam mogao da izlazim zbog muterija, ali
mi je madam Eliza doputala da spavam u ostavi ispod stepenita, pod uslovom da
budem tih. A kada bi svi mukarci otili, pred jutro, onda bih ja izaao i ponekad bi
dame podelile doruak sa mnom. Ja bih im pomogao oko vezivanja rublja govorile
su da imam najbolji dodir, dodao je, uz dosta ponosa, i eljao bih im kosu kad bi
to elele.
Mm. Tihi apat etke kroz moju kosu bio je hipnotiki. Bez sata iznad ognjita
nije se moglo odrediti vreme, ali je tiina na ulici napolju bila siguran znak da je
veoma kasno.
Kako je dolo do toga da spava kod madam Elize, Ferguse?, upitala sam,
jedva se suzdravajui da ne zevam.
Roen sam tamo, gospo, odgovorio je. Potezi etke su se usporili, a njegov
glas je postao pospaniji. Pitao sam se koja od dama je moja majka, ali nikada
nisam saznao.
Probudilo me je otvaranje vrata dnevne sobe. Dejmi je stajao tamo, crvenih oiju i
bled od umora, ali se smeio na prvom sivom svetlu dana.
Bojala sam se da se nee vratiti, rekla sam trenutak kasnije, u njegovo teme.
Kosa mu je imala blag miris ustajalog dima i loja, a njegov sako, iako sada ve
sasvim uniten, bio je topao i solidan, i nisam bila sklona kritici na raun mirisa te
glave koju sam privila sebi na grudi.
I ja sam, rekao je pomalo prigueno i mogla sam da osetim njegov smeak.
Obuhvatio me je oko struka a zatim me je pustio i seo nazad, sklanjajui mi kosu iz
oiju.
Boe, tako si divna, tiho je rekao. Nedoterana i neispavana, sa talasima kose
oko lica. Lepa ljubavi. Da li si presedela ovde celu no?
Nisam bila jedina. Pokazala sam prema podu, gde je Fergus leao sklupan na
tepihu, sa glavom na jastuku kraj mojih nogu. On se malo pomerio u snu, usta malo
otvorenih, neno ruiastih i s punim usnama kao kod bebe, od ega u stvari nije bio
daleko.
Dejmi je stavio svoju krupnu ruku na njegovo rame.
Hajde onda, mome. Dobro si pazio svoju gazdaricu. Uzeo je i stavio sebi na
rame deaka koji je pospano mumlao. Ti si dobar ovek, Ferguse, i zasluio si
odmor. Poi u svoj krevet. Videla sam da se Fergusove oi are od iznenaenja, a
onda se napola zatvaraju kada se opustio klimajui u Dejmijevom naruju.
Otvorila sam kapke i razgorela vatru dok se Dejmi nije vratio u dnevnu sobu. On
je skinuo uniteni sako, ali je i dalje nosio ostatak fine odee od sino.
Evo. Pruila sam mu au vina i on ju je popio stojei, u tri gutljaja, stresao se,
a onda se sruio na malu sofu i pruio au elei jo.
Ni kap, rekla sam, dok mi ne kae ta se deava. Nisi u zatvoru i
pretpostavljam da je sve u redu, ali...
Nije ba u redu, Sasenah, ali je moglo biti i gore.
Posle puno potezanja pri emu je veliki deo toga inilo g. Hokinsovo
ponavljanje njegovih prvobitnih utisaka sudija za prekraje koji je podignut iz
udobnog kreveta da predsedava neplaniroj istrazi gunavo je presudio da se, poto
je Aleks Randal jedan od optuenih, on teko moe smatrati objektivnim svedokom.
Niti ja, kao supruga i mogui sauesnik druge optuene. Murtag je, po sopstvenom
svedoenju, bio u nesvesti tokom navodnog napada, a deak Klodel po zakonu nije
mogao da svedoi.
Oigledno, rekao je g. sudija upuujui zloban pogled kapetanu Garde, jedina
osoba koja je mogla da ponudi istinu o tome jeste Meri Hokins, koja je po svim
izvetajima nesposobna da to uini u ovom asu. Prema tome, svi optueni treba da
budu zatvoreni u Bastilju sve dok madmoazel Hokins ne bude sasluana, a sigurno je
msje Le Capitaine mogao to da zakljui i sam?
Pa zato onda nisi pod kljuem u Bastilji?, upitala sam.
Msje Diverni Stariji je ponudio jamstvo za mene, odgovorio je Dejmi,
povlaei me dole na sofu kraj sebe. Sedeo je sklupan u oku kao je tokom
celog tog prepucavanja. A kada je sudija doneo odluku, on je ustao i rekao da, poto
je imao prilike da igra ah sa mnom nekoliko puta, smatra da nisam tako raskalanog
moralnog profila da bih dozvolio da budem umean u jedan in do te mere lien...
Prekinuo je i slegnuo ramenima.
Pa, zna ti kako se on izraava, onda kada se zaleti. Opta zamisao je bila da
ovek koji moe da ga pobedi u ahu est puta od sedam ne bi namamio nedune
mlade devojke u svoju kuu da im se oduzme devianstvo.
Vrlo logino, suvo sam rekla. Verujem da je zapravo mislio da, ako te bace u
tamnicu, vie nee moi da igra sa njim.
Oekujem da je tako, sloio se. Protegnuo se, zevnuo i namignuo mi, smeei
se.
Ali sam kod kue i, upravo sada, nije me mnogo briga zato. Doi ovamo meni,
Sasenah. Hvatajui me sa obe ruke, stavio me je u krilo, zagrlio me i uzdahnuo od
zadovoljstva.
Jedino to elim, mrmljao mi je u uvo, jeste da skinem ovu prljavu odeu i
legnem sa tobom na tepih pred ognjitem, da zaspim odmah posle, sa glavom na
tvom ramenu, i ostanem tako do sutra.
Prilino nezgodno sa poslugu, primetila sam. Morae da iste oko nas.
Ma ba me briga za poslugu, rekao je leerno. emu slue vrata?
Da bi se na njih kucalo, oigledno, rekla sam poto se zaulo tiho kucanje.
Dejmi je zastao na trenutak, nosa uronjenog u moju kosu, a onda uzdahnuo,
podigao glavu i pustio ma da iz krila kliznem na sofu.
Trideset sekundi, obeao mi je u pola glasa, a onda glasnije rekao:
Entrez?
Vrata su se otvorila i Murtag je uao u sobu. Prilino sam zaboravila na Murtaga
u guvi prethodne noi, i sada sam za sebe pomislila da nemar nije nimalo doprineo
njegovom izgledu.
I njemu je falilo sna kao i Dejmiju; jedno oko koje je bilo otvoreno bilo je
uokvireno crvenilom i krvavo. Drugo je potamnelo i bilo je boje trule banane, sa
prorezom blistavog crnila vidljivim u otoku. voruga na njegovom elu sada se
isticala bila je purpurno crvena i velika kao guije jaje sa gadnom posekotinom
po sredini.
Mali Dejmijev roak jedva da je re rekao otkad je osloboen iz daka
prethodne veeri. Osim kratkog raspitivanja gde su mu noevi pokupio ih je
Fergus, tragajui u svom uobiajenom maniru terijera naao je i bode i sgian dhu
iza gomile ubreta na povratku je bio natmuren i utke nam uvao lea dok smo
urili kroz slabo osvetljene parike uliice. A kada smo stigli kui, prodoran pogled
njegovog zdravog oka bio je dovoljan da sprei svako nepromiljeno pitanje
kuhinjskog osoblja.
Pretpostavljam da je morao neto da kae u commissariat depolice, makar samo
da potvrdi dobar karakter svog poslodavca mada sam se pitala koliko bih
poverenja imala u Murtaga da sam ja sudija. Ali sada je bio utljiv kao groteskni
kipovi Notr-Dama na koje je veoma podseao.
Meutim, koliko god bio neugledan, izgleda da Murtagu nikada nije nedostajalo
dostojanstvo, pa ni sada. Lea pravih kao da je progutao motku priao je preko
tepiha i kleknuo formalno ispred Dejmija, koga nije iznenadilo takvo ponaanje.
ilavi oveuljak je izvadio bode iz pojasa, bez razmetanja, i pruio ga drkom
napred. Koato izborano lice nije pokazivalo nita, ali je upotrebljivo crno oko bez
kolebanja bilo upereno u Dejmija.
Izneverio sam te, tiho je rekao mali ovek. I traim od tebe, kao od svog
poglavice, da mi oduzme ivot da ne bih morao da ivim sa tom brukom.
Dejmi se polako uspravio i oseala sam kako se otre svom umoru dok je
usmeravao pogled na svog vazala. Bio je prilino miran, sa rukama na kolenima.
Zatim je pruio ruku i paljivo je stavio na modru vorugu na Murtagovoj glavi.
Nije bruka ako se strada u bici, mo caraidh, tiho je rekao. I najvei ratnici
mogu biti nadvladani.
Ali je mali ovek tvrdoglavo odmahnuo glavom. Crno oko nije ni trepnulo.
Ne, rekao je, nisam pao u bici. Ti si mi ukazao poverenje da uvam tvoju
damu i tvoje neroeno dete, kao i malu Engleskinju. A ja na taj zadatak nisam
obratio dovoljno panje im sam dozvolio da me pogodi udarac kada je opasnost
naila. Da budem iskren, nisam ni video ruku koja me je oborila. Tada je trepnuo,
jednom.
Izdajstvo... poeo je Dejmi.
I vidi ta se izrodilo iz toga, upao je Murtag. Nikada ga nisam ula da izgovori
toliko rei odjednom za sve vreme otkad sam ga upoznala. Tvoje ime je okaljano,
tvoja ena napadnuta, a devojka... Tanka linija njegovih usana se stegla naas i
ilavi vrat se mrdao kada je progutao. Ve samo zbog toga, gorka tuga me gui.
Aha. Dejmi je govorio tiho, klimajui. Aha, razumem, ovee. I ja to
oseam. Dotakao je kratko svoje grudi, iznad srca. Njih dvojica su mogli biti i
sami, glava samo malo razdvojenih kada se Dejmi pognuo prema starijem oveku.
Ruku skupljenih u krilu, nisam se ni pomerila ni progovorila to nisu moja posla.
Ali ti ja nisam poglavica, ovee, nastavio je Dejmi odlunijim tonom. Nisi
mi nikada poloio zakletvu i nemam nikakvu mo nad tobom.
Aha, to ima. I Murtagov glas je bio postojan, a drka noa nije nijednom
zadrhtala. Ali...
Poloio sam ti zakletvu, Dejmi Frejzeru, kada nisi imao vie od nedelju dana, i
kad si bio lep momak na grudima svoje majke.
Osetila sam malo iznenaenje kada se Dejmi razrogaio.
Kleknuo sam pred Eleninim nogama, kao to sada kleim pred tvojim,
nastavljao je mali pripadnik klana, drei usku bradu podignutu. I zakleo sam joj se
u ime trojnog boga da u te uvek pratiti, izvravati tvoje naredbe i uvati ti lea kad
odraste i kad ti takve usluge budu trebale. Grubi glas je tada postao neniji, i
kapak je pao preko umornog oka.
Aha, mome. Bdim nad tobom kao nad sopstvenim sinom. Ali sam te izdao.
To nisi uradio i nikad nee. Dejmi je spustio ruke na Murtagova ramena i
vrsto ga stegnuo. Ne, neu uzeti tvoj ivot jer mi jo treba. Ali u ti zadati
zakletvu, i ti e je ispuniti. Usledio je dug trenutak oklevanja, a onda je iljata
crna glava jedva primetno klimnula. Dejmi je jo vie utiao glas, ali to nije bio
apat. Drei srednja tri prsta desne ake ukoena poloio ih je na balak noa, na
spoj drke i seiva.
Zaduujem te, onda, tvojom zakletvom meni i tvojom reju mojoj majci nai
one ljude. Progoni ih, i kada budu naeni, zaduiu te za osvetu zbog asti moje ene
i za krv nevinosti Meri Hokins.
Zastao je na trenutak, a onda je sklonio ruku sa noa. Murtag ga je podigao,
drei ga uspravno za otricu. Prvi put dajui do znanja da sam ja prisutna, naklonio
se prema meni i kazao: Kao to je gospodar rekao, gospo, tako u uiniti. Poloiu
osvetu vama pred noge.
Olizala sam svoje suve usne, ne znajui ta da kaem. Izgleda da nikakav odgovor
nije ni bio potreban; prineo je bode usnama i poljubio ga, a onda se odluno
ispravio i zario ga nazad u kaniju.
S
La Dame Blanche
unce je ve bilo odskoilo do vremena kada smo se presvukli i kad je doruak
posluen.
Ono to bih htela da znam, rekla sam sipajui belu kafu, jeste ko je, do
avola, La Dame Blanche?
La Dame Blanche? Magnus, koji se naginjao preko mog ramena sa korpicom
vrueg peciva, zapanjio se tako naglo da je jedna rolnica ispala iz korpe. Spretno
sam je uhvatila i okrenula se da pogledam u batlera koji je izgledao prilino
potreseno.
Da, tako je, rekla sam. Ti si uo za to ime, Magnuse?
Pa jesam, gospo, odgovorio je starac. La Dame Blanche je une sorcire.
Vraara?, pitala sam u neverici.
Magnus je slegnuo ramenima, briljivo umotavajui salvetu oko rolnica i ne
gledajui u mene.
Bela dama, promrmljao je. Zovu je arobnicom, isceliteljkom. Pa ipak... ona
vidi u sredite oveka i moe duu da mu pretvori u prah i pepeo, ako tamo ima zla.
Mrdao je glavom, okrenuo se i urno se odgegao u pravcu kuhinje. Videla sam kako
mu lakat poskakuje i shvatila sam da se krsti u hodu.
Isuse Hriste, rekla sam, okreui se nazad ka Dejmiju. Da li si ikada uo za
La Dame Blanche?
Uh? Oh? Oh, aha, uo... uo sam prie. Dejmijeve oi su bile skrivene dugim
crvenkastim trepavicama dok je nos uranjao u olju bele kafe, ali je crvenilo na
njegovim obrazima bilo suvie jako da bi se pripisalo vrelini isparenja.
Zavalila sam se u stolici, prekrstila ruke i otro ga pogledala.
Oh, jesi?, kazala sam. Da li bi te iznenadilo kada bi uo da su ljudi koji su
napali Meri i mene sino o meni govorili kao o La Dame Blanche? doruak bio na
putu iz kuhinje.
Jesu? Na to je podigao pogled, zabezeknut.
Klimnula sam glavom. Pogledali su me jednom po svetlu, povikali La Dame
Blanche, a onda pobegli kao da su upravo videli da imam kugu.
Dejmi je duboko udahnuo i polako isputao vazduh. Crvenilo je nestajalo sa
njegovog lica, ostavljajui ga bledim kao beli keramiki tanjir pred njim.
Boe na nebesima, rekao je, vie za sebe. Boe... na... nebesima!
Nagnula sam se preko stola i uzela olju iz njegove ruke.
Da li bi hteo da mi kae ta tano zna o La Dame Blanche?, neno sam
predloila.
Pa... Oklevao je, ali je onda smeteno pogledao u mene. Samo sam... rekao
Glenagariju da si ti La Dame Blanche.
Ti si rekao Glengariju ta! Zagrcnula sam se od peciva koje sam jela. Dejmi
mi je pomogao udarajui me po leima.
Pa to su bili Glengari i Kasteloti, eto ta je bilo, rekao je branei se. Hou da
kaem, igranje karata i kockica je jedna stvar, ali oni nisu hteli da se zadre na tome.
I smatrali su da je vrlo zabavno to elim da budem veran svojoj eni. Kazali su...
pa, rekli su puno toga, i ja... to me je prilino zamorilo. Pogledao je u stranu, a
vrhovi uiju su mu goreli.
Mm, rekla sam, pijuckajui aj. Poto sam ula Kastelotijev jezik u akciji,
mogla sam da zamislim koliko nemilosrdno zadirkivanje je Dejmi doiveo.
On je ispraznio svoju olju u jednom gutljaju, a onda se zabavio paljivim
dosipanjem, drei pogled fiksiran na ajniku da me ne bi gledao u oi. Ah nisam
mogao samo da odem i da ih ostavim, zar ne? pitao je. Morao sam da ostanem sa
Njegovom visou cele noi, a ne bi bilo dobro da me oni smatraju nemuevnim.
Zato si im rekao da sam ja La Dame Blanche, pitala sam, estoko se trudei da
mi se nagovetaj smeha ne pozna u glasu. I da u ti, ako pokua da se zabavi sa
nonim damama, smeurati intimne organe.
Eh, pa...
Boe moj, oni su ti poverovali? Oseala sam kako se i moje lice zaarilo od
napora da se kontroliem.
Bio sam vrlo uverljiv, rekao je, a ugao usana mu je zatitrao. Naterao sam ih
sve da se u majku zakunu da e uvati tajnu.
A koliko ste popili do tada?
Oh, mnogo. Saekao sam do etrvte boce.
Prestala sam da se trudim i prasnula sam u smeh.
Oh, Dejmi!, rekla sam. Pravo si srce! Sagnula sam se i poljubila njegov
obraz koji je naglo crveneo.
Pa, nespretno je rekao, maui puter na hleb. To je bilo najbolje to sam
mogao da smislim. A oni su prestali da mi guraju kurve u naruje.
Dobro, rekla sam. Uzela sam hleb od njega, dodala med i vratila mu ga.
Teko da mogu da prigovaram zbog toga, napomenula sam. Jer je to ne samo
sauvalo tvoju ednost, ve i mene spasio od silovanja.
Bogu hvala. Spustio je kajzericu i uhvatio me za ruku. Hriste, da ti se ita
desilo, Sasenah, ja bih...
Da, prekinula sam ga, ali kako su ljudi koji su nas napali znali da ja treba da
budem La Dame Blanche...
Aha, Sasenah. Klimnuo mi je glavom. To moe biti ili Glengari ili Kasteloti,
jer su oni bili sa mnom u kui gde je Fergus doao da me pozove kada ste bili
napadnuti. Ali to mora da je bio neko kome su ispriali za to.
Nisam mogla a da blago ne zadrhtim od priseanja na masku i podrugljivi glas
iza nje.
On je uzdahnuo i pustio je moju ruku. to znai, pretpostavljam, da je najbolje
da odem i posetim Glengarija i saznam koliko je tano ljudi on zabavio priom o
mom branom ivotu. Proao je rukom kroz kosu razljuen. A onda moram da
posetim Njegovu visost i saznam ta je, do avola, mislio onim aranmanom sa
grofom Sen ermenom.
Valjda je tako, rekla sam zamiljeno, mada je, koliko poznajem Glengarija, on
to do sada razglasio po pola Pariza. Morau i ja da obavim neke posete po podne.
Oh, da? A koga e to da poseti, Sasenah?, upitao je, napeto me pogledavi.
Duboko sam udahnula, spremajui se za iskuenje koje me eka.
Prvo majstora Rajmona, rekla sam. A zatim Meri Hokins.
Lavanda, moda? Rajmon se podigao na prste da dohvati teglu sa police. Ne
zbog dejstva, ali aroma prija, smiruje nerve.
To zavisi o ijim nervima je re, rekla sam, priseajui se Dejmijeve reakcije
na miris lavande. Bio je to omiljeni miris Deka Randala, i Dejmi je za izlaganje
parfemu od te biljke smatrao sve drugo samo ne da prija. U ovom sluaju, meutim,
moglo bi da pomogne. Ako nita drugo, nee koditi.
Nee koditi, zamiljeno je ponovio. Vrlo uverljivo.
To je prvi deo Hipokratove zakletve, znate, rekla sam mu, posmatrajui ga kako
se saginje da bi preturao po svojim fiokama i kutijama. Zakletve koju polae lekar.
Prvo, ne nakodi.
Ah? A da li ste vi poloili tu zakletvu, Madona? Bistre oi vodozemca su
trepnule ka meni preko ivice visoke tezge.
Osetila sam kako crvenim pred tim upornim pogledom.
Pa, zapravo, nisam. Ne zaista. Ja nisam pravi lekar. Ne jo. Ne znam ta me je
nateralo da dodam tu poslednju reenicu.
Niste? A ipak hoete da popravite ono to pravi lekar nikada ne bi pokuao,
znajui da se izgubljeno devianstvo ne moe vratiti. Njegova ironija bila je oita.
Oh, ne moe?, suvo sam odgovorila. Fergus mi je, uz neto podsticanja,
ispriao podosta o damama u kui madam Elize. A ta je sa praseom beikom
punom pilee krvi, hm? Ili tvrdite da su takve stvari u nadlenosti apotekara, a ne
lekara?
On nije imao obrve u pravom smislu te rei, ali se teki greben njegovog ela
malo podigao kao da ga ovo zabavlja.
A kome to kodi, Madona? Sigurno ne prodavcu. Ni kupcu on e verovatno
dobiti vie zadovoljstva za svoj novac od kupca pravog artikla. Nije oteen ni sam
himen! Nesumnjivo vrlo moralan i hipokratski trud, u kome e svakom lekaru biti
drago da pomogne?
Nasmejala sam se. I verovatno o tome znate vie nego veina?, rekla sam.
Predloiu tu temu na sledeem odboru Medicinske revije. U meuvremenu, u
nedostatku proizvedenih uda, ta moemo da uinimo u ovom sluaju?
Mm. Poloio je pare gaze na tezgu i nasuo aku fino usitnjenih osuenih
listova u njeno sredite. Otar, prijatan miris se podigao iz gomilice sivo-zelenog
bilja.
Ovo je saracenska smesa, rekao je, veto savijajui gazu u kvadrat i zavlaei
krajeve ispod. Dobra je za smirivanje iritirane koe, manjih posekotina i rana na
intimnim delovima tela. Korisno, zar ne?
Da, zaista, kazala sam pomalo utueno. Kao infuzija ili kao odvarak?
Infuzija. Topla, verovatno, u ovom sluaju. Okrenuo se prema jednoj polici i
izvukao veliku belu teglu od obojenog porcelana. Na njoj je sa strane pisalo
CHELIDONIUM.
Za izazivanje sna, objasnio je. Njegova usta bez usana su se ispravila u
uglovima. Mislim da je moda bolje izbegavati korienje opijumskih derivata; taj
konkretni pacijent je, izgleda, imao nepredvidljivu reakciju na njih.
Ve ste sve uli o tome, zar ne?, rezignirano sam upitala. Teko sam se mogla
nadati da nije. Bila sam svesna da su informacije jedna od najvanijih roba koje je
prodavao; u skladu sa tim mala radnja je bila ishodite traeva iz desetina izvora, od
ulinih prodavaa do dentlmena sa kraljevskog dvora.
Iz tri zasebna izvora, odgovorio je Rajmon. Bacio je pogled kroz prozor,
isteui vrat da bi video ogromni horloge koji je visio sa zida oblinje zgrade. A
tek je dva sata. Oekujem da u do mraka uti jo nekoliko verzija dogaaja na
vaoj veeri. iroka, gumasta usta su se otvorila i ispustila slabaan kikot.
Posebno mi se dopala verzija u kojoj je va suprug izazvao generala DArbanvila
na dvoboj na ulici, dok ste vi znatno pragmatinije ponudili msje grofu da uiva u
telu nesvesne devojke ako se uzdri od pozivanja Kraljevske garde.
Mmfm, rekla sam, zvuei kotski samosvesno. Da li stvarno elite da saznate
ta se zaista odigralo?
Makov tonik, boje bledog ilibara na popodnevnom svetlu, svetlucao je dok ga je
on nalivao u malu epruvetu.
Istina uvek moe da poslui, Madona, odgovorio je, pogleda prikovanog za
mali mlaz. Ona ima vrednost rariteta, znate. Spustio je porcelansku teglu na tezgu
uz blag udarac. I zato zasluuje fer cenu u razmenu, dodao je. Novac za lekove
koje sam kupila stajao je na tezgi, novii su blistali na suncu. Skupila sam oi
prema njemu, ali on se samo neodreeno smekao, kao da nikada nije uo za ablje
batake u prelivu sa belim lukom.
Horloge napolju je otkucao dva. Izraunala sam rastojanje do kue Hokinsovih u
Rue Malori. Jedva pola sata, ako uspem da naem koiju. Puno vremena.
U tom sluaju, rekla sam, hoemo li da odemo u vau privatnu sobu
nakratko?
I to je to, rekla sam, otpijajui dobar gutljaj eri brendija. Isparenja u radionici
su bila gotovo jednako jaka kao i ona koja su se dizala iz moje ae i oseala sam
kako mi se glava iri pod njihovim dejstvom, kao nekakav veliki, veseli balon.
Pustili su Dejmija da ode, ali smo jo uvek pod sumnjom. Mada ne mogu ni da
zamislim da e to potrajati, a vi?
Rajmon je odmahuo glavom. Promaja je pomerila krokodila iznad naih glava pa
je domain ustao da zatvori prozor.
Ne. Neprijatnost, nita vie. Msje Hokins ima novac i prijatelje, i naravno da je
rastrzan, ali ipak. Oito je da vi i va suprug niste krivi ni za ta sem za prekomernu
ljubaznost pokuavajui da devojinu zlu sreu sauvate kao tajnu. Dobro je
potegnuo iz svoje ae.
A to je ono o emu brinete u ovom asu, naravno. Devojka?
Klimnula sam glavom. Jedna od stvari o kojima brinem. Ne mogu nita da
uinim za njenu reputaciju u ovom asu. Jedino joj mogu pomoi da se izlei.
Sarkastino crno oko je virnulo preko metalnog pehara koji je drao.
Veina lekara koje poznajem rekla bi: Jedino to mogu jeste da pokuam da je
izleim. Vi ete joj pomoi da se izlei? Interesantno je to zapaate razliku,
Madona. Palo mi je na pamet da ete je primetiti.
Spustila sam au jer sam dovoljno popila. Vrelina je zraila iz mojih obraza i
imala sam blagi oseaj da mi je vrh nosa ruiast.
Rekla sam vam da nisam pravi lekar. Zamurila sam nakratko, verujui da u i
dalje moi da procenim ta je gore a ta dole, pa sam otvorila oi. Osim toga, ja
sam... hm, imala posla sa sluajem silovanja jednom ranije. Ne moete mnogo toga
da uinite spolja. Moda nema mnogo toga to moete da uinite, taka, dodala
sam. Predomislila sam se i opet podigla au.
Moda i nema, sloio se Rajmon. Ali ako je iko u stanju da stigne do
pacijentovog sredita, sigurno e to biti La Dame Blanche.
Spustila sam au, zurei u njega. Usta su mi bila nepristojno otvorena pa sam ih
zatvorila. Misli, sumnjienja i zakljuci su pravili haos u mojoj glavi, sudarajui se
meusobno upetljani u slutnje. Privremeno se sklanjajui od saobraajne guve,
obratila sam panju na drugi deo njegove napomene da bih imala vremena da
razmislim.
Pacijentovo sredite?
On je posegnuo u jednu otvorenu teglu na stolu, izvukao malo belog praha i
spustio ga u svoj pehar. Boja tamnog ilibara se odmah pretvorila u boju krvi i
tenost je poela da kljua.
Zmajeva krv, napomenuo je, nehajno maui ka tenosti iz koje su izlazili
mehurii. To pali samo u posudi koja je posrebrena. Time se uniti pehar, naravno,
ali je veoma efektno kada se uradi pod pravim okolnosima.
Ja sam tiho zagrgoljila.
Oh, pacijentovo sredite, rekao je kao da se setio neega o emu je davno
priao. Da, naravno. Svako leenje se u osnovi obavlja stizanjem do... kako emo
to da nazovemo? Dua? Sutina? Recimo, sredite. Stizanjem do pacijentovog
sredita, odakle on moe da izlei sebe. Sigurno ste to videli, Madona. Sluajeve
toliko bolesnih ili toliko ranjenih da e oito umreti ali se to ne desi. Ili onih koji
pate od neeg tako sitnog da bi morali da se oporave uz odgovarajuu negu. Ali oni
odu bez pozdrava, bez obzira na sve to moete uiniti za njih.
Svako ko brine o bolesnima viao je takve stvari, oprezno sam odgovorila.
Da, sloio se. I poto je ponos lekara takav kakav je, on najee krivi sebe
za one koji umru i estita sebi na trijumfu svoje vetine za one koji preive. Ali La
Dame Blanche vidi sutinu oveka i okree ga izleenju ili smrti. Zato grenik ima
dobar razlog da joj dobro pogleda lice. Dohvatio je au, podigao je meni u
zdravicu, i ispraznio tenost sa mehuriima. Ostala je blaga ruiasta fleka na
njegovim usnama.
Hvala, suvo sam rekla. Mislim. Znai da to nije bila Glengarijeva
lakovernost?
Rajmon je slegnuo ramenima, zadovoljan sobom. Inspiracija je potekla od vaeg
supruga, rekao je skromno. A to je stvarno izvrsna ideja. Ali naravno, iako va
suprug ceni ljude zbog njihovih prirodnih darova, on se ne moe smatrati autoritetom
za natprirodne pojave.
A vi se, naravno, moete.
Krupna ramena su se malo podigla ispod sive pliane odore. Bilo je nekoliko
malih rupa u jednom rukavu, nagorelih po rubovima, kao da su ih progoreli komadii
uglja. Neopreznost tokom prizivanja duhova, pretpostavila sam.
Vieni ste u mojoj radnji, naglasio je. Vae poreklo je misterija. I, kao to je
va suprug primetio, moja reputacija je pomalo sumnjiva. Ja se kreem u...
krugovima, da tako kaemo?, usta bez usana su se rairila u osmeh, gde
pekulacije o vaem pravom identitetu mogu biti uzete sa neprikladnom ozbiljnou.
A vi znate kako ljudi priaju, dodao je sa utiskom izvetaenog neslaganja zbog kog
sam prasnula u smeh.
Seo je pored pehara i nagnuo se napred.
Rekli ste da vam je zdravlje madmoazel Hokins jedna od briga, Madona. Imate
li drugih?
Imam. Otpila sam malo brendija. Rekla bih da vi ujete mnogo o onome to se
zbiva u Parizu, zar ne?
Nasmeio se, pogled crnih oiju bio je otar i srdaan. Oh, da, Madona. ta to
elite da znate?
Da li ste uli ita o arlsu Stjuartu? Znate li uopte ko je on?
To ga je iznenadilo; greben njegovog ela se podigao na tren. Zatim je dohvatio
staklenu aicu sa stola pred sobom i obrtao je zamiljeno izmeu dlanova.
Da, Madona, rekao je. Njegov otac je ili bi trebao da bude kralj kotske,
zar ne?
To zavisi od vaeg ugla posmatranja, rekla sam, obuzdavajui malo
podrigivanje. On je ili kralj kotske u egzilu, ili pretendent na tron, ali to za mene
nije od velikog znaaja. Ono to elim da znam jeste... da li arls Stjuart radi neto
to bi navelo na pomisao da moda planira oruanu invaziju na kotsku ili
Englesku?
On se glasno nasmejao.
Pobogu, Madona! Vi ste najneobinija ena. Imate li ikakvu predstavu o tome
koliko je takva direktnost retka?
Da, priznala sam, ali je zapravo ne mogu izbei. Nisam dobra u okolianju.
Pruila sam ruku i uzela bocu od njega. Da li ste uli neto?
On je instinktivno bacio pogled prema niskim vratima, ali je prodavaica bila
zauzeta meanjem parfema za jednu govorljivu muteriju.
Tek poneto, Madona, samo usputno pominjanje u formi pisma od prijatelja ali
je odgovor definitivno potvrdan.
Videla sam da okleva da mi sve kae. Nisam skidala pogled sa flae u mojim
rukama, da bih mu dala vremena da se odlui. Sadrina se valjala uz prijatan oseaj
dok sam flaicu okretala na dlanu. Bila je neobino teka za svoju veliinu i davala
je udan, gust, fluidan utisak, kao da je ispunjena tenim metalom.
To je iva, rekao je majstor Rajmon, odgovarajui na neizreeno pitanje.
Oigledno je njegovo itanje mojih misli zavreno u moju korist, jer je uzeo bocu
nazad, nasuo je u svetlucavu srebrnastu baricu na sto pred nama, i zavalio se da mi
ispria ono to zna.
Jedan agent Njegove visosti se raspitivao u Holandiji, rekao je. ovek po
imenu OBrajen i ovek neprikladan za svoj posao u tolikoj meri da se nadam da
takvog nikada neu zaposliti, dodao je. Tajni agent koji pije preko mere?
Svi oko arlsa Stjuarta piju preko mere, kazala sam. ta je OBrajen radio?
Hteo je da pone pregovore o prevozu sablji. Dve hiljade sablji koje treba da
budu kupljene u paniji i poslate preko Holandije kako bi se prikrila zemlja
njihovog porekla.
Zato bi to radio?, upitala sam. Nisam bila sigurna da li sam prirodno glupa ili
sam samo opijena eri brendijem, ali je to zvualo kao besmislen poduhvat, ak i za
arlsa Stjuarta.
Rajmon je slegnuo ramenima, gurkajui baricu ive kaiprstom.
Moe se samo nagaati, Madona. panski kralj je roak kotskog kralja, zar ne?
Kao i naeg dobrog kralja Luja?
Da, ali...
Zar nije mogue da on hoe da pomogne stvar Stjuarta, ali ne otvoreno?
Izmaglica od brendija mi se razilazila u glavi.
Mogue je.
Rajmon je otro udario prstom nanie, terajui baricu ive da se razbije u
nekoliko okruglih loptica, koje su se neobuzdano ratrkale po stolu.
Neko uje, blago je rekao, pogleda i dalje prikovanog za kapi ive, da kralj
Luj zabavlja engleskog vojvodu u Versaju. Neko takoe uje da je taj vojvoda tu da
bi pogodio uslove trgovine. Ali opet, retkost je da neko uje sve, Madona.
Zurila sam u uskomeane kapi ive, sastavljajui sve te detalje. I Dejmi je uo
da Sandringamova misija ima i druge ciljeve sem trgovinskih prava. ta ako je
vojvodina poseta zapravo okrenuta mogunostima dogovora izmeu Francuske i
Engleske moda u vezi sa budunou Brisela? A ako Luj tajno pregovara sa
Engleskom da podri njenu invaziju na Brisel ta bi se onda moglo oekivati da
preduzme Filip od panije ako mu se obrati roak bez novca, ali sposoban da
Englezima u velikoj meri skrene panju sa poduhvata u inostranstvu?
Tri roaka Burbona, mrmljao je Rajmon za sebe. Terao je kuglice jednu ka
drugoj; kada su se loptice dotakle, odmah su se spojile u jednu blistavu kap koja kao
da je nastala arolijom. Prst koji ih je gurkao naterao je jo jednu kapljicu u masu, i
kap je porasla. Ista krv. Ali, isti interes?
Prst je ponovo udario nadole, i svetlucavi delii su se opet razleteli po stolu u
svim pravcima.
Ne bih rekao, Madona, mirno je rekao Rajmon.
Razumem, kazala sam i duboko uzdahnula. A ta mislite o novom partnerstvu
arlsa Stjuarta sa grofom Sen ermenom?
iroki ablji osmeh je postao jo iri.
uo sam da Njegova visost esto odlazi do dokova ovih dana da razgovara sa
svojim novim partnerom naravno. I zagleda usidrene brodove tako fine i tako
brze, tako... skupe. kotska zemlja stvarno lei preko mora, zar ne?
Tako je, rekla sam. Zrak svetla je pogodio ivu uz blesak, skreui mi panju
na injenicu da je sunce nisko. Moram da poem.
Hvala vam, rekla sam. Hoete li mi se javiti ako ujete jo neto?
Savio je svoju krupnu glavu graciozno, kosa u zamahu bila je boje ive na suncu,
a onda se naglo trgao.
Ah! Ne dodirujte ivu, Madona!, upozorio me je kada sam pola prema kapljici
koja se kotrljala ka mom rubu stola. Istog asa se spaja sa svakim metalom koji
dotakne. Pruio je ruku i kuglicu neno povukao ka sebi. Ne elite da upropastite
svoje divno prstenje.
U pravu ste, rekla sam. Priznajem da ste do sada bili od pomoi. Niko nije
pokuao da me otruje u poslednje vreme. Pretpostavljam da vi i Dejmi neete
zajedniki organizovati da me spale u Bastilji zbog vetiarenja, zar ne?, govorila
sam nehajno, ail su mi uspomene na lopovsku rupu i suenje u Krejnsmuiru jo bile
svee.
Ni sluajno, ponosno je rekao. U Parizu niko nije spaljen zbog vetiarenja
ve... oh, najmanje dvadeset godina. Savreno ste bezbedni. Pod uslovom da nikoga
ne ubijete, dodao je.
Potrudiu se, rekla sam i ustala da poem.
Fergus mi je bez problema naao koiju, i kratko putovanje do kue Hokinsovih
provela sam razmiljajui o nedavnom razvoju situacije. Pretpostavljala sam da mi
je Rajmon zapravo uinio uslugu irei Dejmijevu sumanutu priu svojim
praznovernijim klijentima, mada me je pomisao da e se moje ime povlaiti po
seansama crne magije ispunilo strepnjom.
Takoe mi je palo na pamet da, pritisnuta vremenom i opsednuta spekulacijama o
kraljevima i maevima i brodovima, nisam nala priliku da pitam majstora Rajmona
gde ako uopte negde grof Sen ermen stupa u njegovu zonu uticaja.
Izgleda da je javno mnjenje grofa vrsto stavljalo u centar misterioznih krugova o
kojima je Rajmon govorio. Ali, da li kao uesnika ili kao rivala? I da li se
mrekanje tih krugova iri ak i do kraljevih odaja? Govorkalo se da Luja interesuje
astrologija; da li bi mogla da postoji neka povezanost, tamnim kanalima kabalizma i
vraanja, izmeu Luja, grofa i arlsa Stjuarta?
Nestrpljivo sam odmahnula glavom, da je raistim od isparenja brendija i
besmislenih pitanja. Jedino to se zasigurno moe rei jeste da je uao u opasno
partnerstvo sa arlsom Stjuartom, a to je za sada bio dovoljan razlog za brigu.
Kua Hokinsovih u Rue Malori je bila solidna, reprezentativna dvospratnica, ali
je razdor u njoj bio vidljiv i sluajnom posmatrau. Dan je bio topao, ali su svi
kapci bili dobro zatvoreni da bi spreili svaki zainteresovani pogled. Stepenite nije
oribano ovog jutra i tragovi prljavih stopala su umazali beli kamen. Ni znaka od
kuvarice ili domaice ispred da se cenjka za svee meso i traari sa ulinim
prodavcima. Bila je to kua spremljena za dolazeu katastrofu.
Oseajui se i sama nemalo kao vesnik zla, uprkos svojoj relativno veseloj utoj
haljini, poslala sam Fergusa stepenitem da pokuca umesto mene. Bilo je nekakvog
natezanja izmeu Fergusa i onoga ko je otvorio vrata, ali je jedna od boljih
Fergusovih karakternih crta bila da ne uvaava ne kao odgovor pa sam se ubrzo
nala licem u lice sa enom koja je, izgleda, bila dama kue, prema tome ga
Hokins, Merina strina.
Bila sam prinuena da izvuem sopstvene zakljuke poto je ena delovala
suvie rastrzano da bi mi pomogla bilo kakvim konkretnim informacijama, na primer
time kako se zove.
Ali ne moemo da primamo nikoga!, uporno je uzvikivala, kriom gledajui
preko svog ramena, kao da oekuje da se krupna figura g. Hokinsa iznenada pretei
stvori iza nje. Mi smo... imamo... zapravo...
Ne elim da se vidim sa vama, rekla sam odluno. Hou da vidim vau neaku
Meri.
Izgledalo je kao da joj je to ime izazvalo nove napade panike.
Ona... ali... Meri? Ne! Ona je... Njoj nije dobro!
Nisam ni mislila da jeste, strpljivo sam rekla. Podigla sam korpu na videlo.
Donela sam joj neke lekove.
Oh! Ali... ali... ona... vi... zar niste vi...?
Bez veze, eno, kazao je Fergus svojim najboljim kotskim akcentom. Ovaj
spektakl sluenosti posmatrao je prekorno. Sobarica kae da je mlada gazdarica
gore u svojoj sobi.
Ba tako, rekla sam. Povedi, Ferguse. Ne ekajui dalji podsticaj, on se
sagnuo ispod pruene ruke koja nam je spreavala prolaz i otiao u sumornu dubinu
kue. Ga Hokins se okrenula za njim uz nerazgovetan krik, omoguavajui mi da se
provuem pored nje.
Jedna slukinja je bila na dunosti ispred Merine sobe, stamena osoba u prugastoj
kecelji, ali ona se nije suprotstavila mojoj nameri da uem. alosno je odmahnula
glavom. Ne mogu nita da uinim sa njom, madam. Moda ete vi imati vie sree.
To nije zvualo obeavajue, ali nije bilo mnogo izbora. Bar se ne stie utisak da
u neto pogorati. Ispravila sam haljinu i gurnula vrata.
Bilo je to poput ulaska u peinu. Prozori su bili pokriveni tekim smeim
somotskim zavesama, vrsto navuenim da bi spreile ulazak svetla, a i ono malo
svetlosti to je uspelo da se probije bilo je odmah zagueno dimom koji se
zadravao od ognjita.
Duboko sam udahnula i ispustila vazduh kaljui. Nije bilo nikakvog vrpoljenja
figure na krevetu; patetino sitno, zgrbljeno telo ispod perjanog jorgana. Sigurno je
do sada droga iilela, i nije mogla biti u snu, posle sve one guve u hodniku.
Verovatno se pretvara da spava, za sluaj da je to njena strina opet dola da je
gnjavi svojim brbljanjem. Ja bih uinila isto da sam na njenom mestu.
Okrenula sam se i odluno zatvorila vrata pred alosnim licem gde Hokins, a
onda sam prila krevetu.
To sam ja, rekla sam. Zato ne izae pre nego to se ugui tu?
Usledilo je naglo pomeranje posteljine i Meri je iskoila iz jorgana kao delfin iz
morskih talasa i zgrabila me oko vrata.
Kler! Oh, Kler! Hvala bogu! Mislila sam da te n-nikada vie neu videti! Stric
je rekao da si u zatvoru! R-rekao je da ti...
Pusti me!, uspela sam da se oslobodim njenog stiska i da je nateram da se malo
odmakne da bih je dobro pogledala. Bila je crvena u licu, znojava i raupana od
skrivanja ispod jorgana, ali je inae izgledala dobro. Smee oi su joj bile rairene
i bistre, bez znakova intoksikacije opijumom, i mada je izgledala uzbuena i
uzrujana, bilo je oigledno da se noni odmor, udruen sa otpornou mladosti,
pobrinuo za veinu njenih fizikih povreda. One druge su me brinule.
Ne, nisam u zatvoru, rekla sam, pokuavajui da zaustavim bujicu njenih
pitanja. Oigledno nisam, mada razlog nije to to se tvoj stric nije svojski
potrudio.
A-ali ja sam mu rekla... poela je, a onda zamucala i oborila pogled, bar sam
p-p-pokuala da mu kaem, ali on ali ja...
Ne brini zbog toga, uveravala sam je. Bio je toliko zbrkan da ne bi uo nita
to ti kae, bez obzira na to kako da si objasnila. To inae i nije vano. Vana si ti.
Kako se osea? Sklonila sam teku tamnu kosu sa njenog ela i dobro je
pogledala.
U redu, odgovorila je, i progutala. Ja... krvarila sam malo, ali je to prestalo.
Krv se popela jo vie na njenim bledim obrazima, ali nije oborila pogled. Ja... to
je... bolno. D-da li e to proi?
Da, hoe, neno sam rekla. Donela sam neke biljke za tebe. Treba ih prokuvati
u vodi i kada se infuzija ohladi, moe je naneti krpom ili moe sesti u kadu kada ih
sipa, ako ima neku pri ruci. To e pomoi. Izvadila sam svenjeve bilja iz pletene
torbe i poloila ih na njen stoi.
Ona je klimnula, ugrizavi se za usnu. Oito je postojalo jo neto to je htela da
kae, ali se njena prirodna stidljivost borila sa potrebom da stekne pouzdanje.
ta je to?, upitala sam, to sam direktnije mogla.
Hou li da dobijem bebu?, istrtljala je, diui uplaen pogled. Ti si rekla...
Ne, rekla sam veoma odluno. Nee. On nije bio u stanju da... svri. U
pregibima suknje sam prekrstila prste obe ake, zduno se nadajui da sam u pravu.
anse su stvarno bile vrlo male, mada sam znala da se i tako neobine stvari
deavaju. Ipak, nije je trebalo optereivati jo vie oko te male verovatnoe. Od te
pomisli mi je bilo malo muka. Da li je mogue da neka takva nesrea bude odgovor
koji reava zagonetku Frenkovog postojanja? Odbacila sam tu misao; mesec dana
ekanja e to potvrditi ili opovrgnuti.
Ovde je prokleto vrelo, kao u furuni, rekla sam, razvezujui trake ispod grla da
bih mogla da diem. I zadimljeno kao u predvorju pakla, kao to je moj stari ujak
umeo da kae. Bez ideje ta, pobogu, da joj kaem sledee, ustala sam i obilazila
sobu razmiui zavese i otvarajui prozore.
Strina Helen je rekla da ne smem dozvoliti da me iko vidi, kazala je Meri,
kleei u krevetu i posmatrajui me. Ona kae da sam o-obeaena i da e ljudi
pokazivati na mene na ulici ako izaem.
Moda i hoe, propalice jedne. Zavrila sam provetravanje i vratila se njoj.
to ne znai da treba iva da se ukopa i pri tom se ugui. Sela sam kraj nje i
zavalila se u stolicu, oseajui kako mi prohladan vazduh prolazi kroz kosu dok je
nosio dim iz sobe.
Ona je utala dugo, igrajui se svenjevima bilja na stoiu. Konano je
pogledala u mene, smeei se odvano, mada joj je donja usna malo podrhtavala.
Bar neu morati da se u-udam za vikonta. Stric kae da on posle svega n-nikada
nee hteti da se oeni mnome.
Ne, verovatno nee.
Ona je klimnula glavom, gledajui u gazu savijenu u kvadrat na svom kolenu.
Prsti su joj se nespokojno poigravali kanapom, tako da se jedan kraj razvezao i
nekoliko zrnaca zlatnice je ispalo na pokriva.
Ja... nekada sam r-razmiljala o tome; o onom to si mi rekla, kako
mmukarac... Zastala je i progutala, i videla sam samo jednu suzu kako pada na
gazu. Nisam mislila da mogu podneti da mi vikont to uradi. S-sada je to
obavljeno... i n-niko to ne moe vratiti i neu nikada morati da to u-uradim opet... i...
i... oh, Kler, Aleks nikada vie nee hteti da pria sa mnom! Nikada ga vie neu
videti, nikada!
Pala mi je u naruje, plaui histerino i rasipajui bilje. Prigrlila sam je sebi uz
rame i tapala je, pokuavajui da je primirim, mada je i meni poteklo nekoliko suza
koje su se neprimeene slile u tamni sjaj njene kose.
Videe ga opet, proaputala sam. Naravno da hoe. Njemu to nee
predstavljati nikakvu razliku. On je dobar ovek.
Mada sam znala da hoe. Videla sam agoniju na licu Aleksa Randala prethodne
noi, i tada sam mislila da je to samo isto bespomono saaljevanje zbog patnje
kakvo sam videla kod Dejmija i Murtaga. Ali otkad sam saznala da je Aleks Randal
priznao Meri svoju ljubav, shvatila sam koliko duboko see njegov bol i njegov
strah.
Izgledalo je da je dobar ovek. Ali je takoe siromaan, mlai sin, loeg zdravlja
i sa malim ansama za napredovanje; poloaj koji je imao u potpunosti je zavisio od
dobre volje vojvode od Sandringama. I nisam gajila puno nade da e vojvoda
milostivo gledati na ideju o zajednitvu njegovog sekretara sa obeaenom i
upropaenom devojkom koja nema ni drutvene veze ni miraz da se njima podii.
A ak i ako Aleks negde nae kurai da se oeni njome uprkos svemu kakve
anse bi oni imali bez novca, odbaeni iz uglednih krugova i sa gnusnom injenicom
silovanja koja baca senku na njihovo poznanstvo?
Nisam mogla da uinim nita sem da je drim i da plaem sa njom za onim to je
izgubljeno.
Ve je bio sumrak kada sam otila, sa prvim zvezdama koje su se u slabanim
pegama pojavljivale iznad dimnjaka. U depu mi je bilo pismo koje je napisala
Meri, pred propisnim svedocima, koje je sadravalo njenu izjavu o dogaajima
prethodne veeri. Kada bude predato odgovarajuim vlastima, bar ne bi trebalo
organi reda vie da nas gnjave. to i nije loe; mnogo nevolja nas je ekalo sa
drugih strana.
Paljiva, ovog puta zbog opasnosti, nisam se oprla nevoljnoj ponudi g. Hokinsa
da mene i Fergusa poalje kui u porodinoj koiji.
Bacila sam eir na sto za kartanje u predsoblju, zapaajui brojne poruke i
bukete cvea koje su prepunile srebrni posluavnik. Oigledno jo nismo parije,
mada su se vesti o skandalu sigurno ve odavno rairile drutvenim slojevima
Pariza.
Odmahnula sam na zabrinuto raspitivanje posluge i pourila gore prema spavaoj
sobi, bezobzirno odbacujui odeu usput. Oseala sam se suvie isceeno da bih
brinula o ma emu.
Ali kad sam otvorila vrata spavae sobe i ugledala Dejmija zavaljenog u fotelji
kraj vatre, moju apatiju je istog asa smenio nalet nenosti. Oi su mu bile zatvorene
i kosa je trala na sve strane pouzdan znak mentalne zbrke. Ali je otvorio oi na
najtii zvuk mog ulaska i nasmeio mi se, oiju bistrih i plavih pod toplom svetlou
svenjaka.
Sve je u redu, bilo je jedino to je proaputao dok me je uzimao u naruje.
Kod kue si. Zatim smo utali, dok smo svlaili jedno drugo i konano se vratili
na zemlju, oboje nalazei odgaano i preutno utoite u zagrljaju onog drugog.
M
Vaskrsnue u zao as
isli su mi jo bile okrenute bankarima kada se naa koija zaustavila pred
vojvodinom unajmljenom rezidencijom na Rue St. Anne. Bila je to velika,
lepa kua sa dugim zakrivljenim prilaznim putem oivienim jablanima i ogromnim
zemljitem. Bogat ovek, vojvoda.
Da li pretpostavlja da je zajam koji je dobio od Mancetija arls uloio sa Sen
ermenom?, upitala sam.
Mora da je tako, odgovorio je Dejmi. Navukao je rukavice od svinjske koe
prikladne za formalnu posetu, pravei malu grimasu dok je usku rukavicu povlaio
preko ukoenog domalog prsta svoje desne ruke. Novac za koji njegov otac misli
da ga troi za sopstveno izdravanje u Parizu.
Znai da arls stvarno pokuava da skupi novac za vojsku, rekla sam,
oseajui i protiv svoje volje divljenje prema arlsu Stjuartu. Koija se zaustavila i
konjuar je skoio sa nje da bi otvorio vrata.
Pokuava da skupi novac, u najmanju ruku, ispravio me je Dejmi, pomaui
mi da siem. Po svemu to ja znam, on hoe da zbrie sa Lujzom de laTur i svojim
kopiletom.
Odmahnula sam glavom. Ne bih rekla. Ne po onome to mi je majstor Rajmon
rekao jue. Sem toga, Lujza kae da ga ona nije videla otkad su ona i il... pa...
Dejmi je kratko frknuo. Ona ima bar malo potenja, znai.
Ne znam da li je re o tome, napomenula sam, uzimajui ga pod ruku dok smo
se penjali stepenicama ka vratima. Rekla je da je arls toliko besan na nju to
spava sa svojim muem da je izleteo napolje i ona ga nije videla od tada. Pie joj
strasna pisma s vremena na vreme, zaklinjui se da e doi i odvesti nju i dete sa
sobom im zauzme mesto na koje ima pravo na svetu, ali mu ona ne doputa da doe
da je vidi jer se plai da e il otkriti istinu.
Dejmi je ispustio kotsku buku u znak neslaganja.
Boe, postoji li mukarac koji je siguran da mu nee biti nabijeni rogovi?
Neno sam mu dotakla ruku. Po svemu sudei, nekima preti manja opasnost.
Tako misli?, rekao je, ali mi se nasmeio.
Vrata su se otvorila i ukazao se nizak, zdepasti batler, sa elavom glavom i
besprekornom uniformom, i sa ogromnim dostojanstvom.
Gospodaru, rekao je, klanjajui se Dejmiju, i gospo, va dolazak se oekuje.
Molim vas, uite.
Vojvoda je bio olienje arma dok nas je primao u glavnom salonu.
Ma nema veze, rekao je, odbacujui Dejmijevo pravdanje za nezgodu na
veeri. Prokleto se lako uzbuuju ovi Francuzi. Prave uasnu guvu od svega. A
sada, dopustite da pogledamo sve te fascinantne predloge, hoemo li? A moda e
vaa dobra dama voleti da se... hm, zabavi prouavanjem... eh? Neodreeno je
mahnuo rukom u pravcu zida, ostavljajui otvorenim pitanje da li bih se mogla
zabavljati gledanjem nekoliko velikih slika, dobro opremljenom bibliotekom, ili sa
nekoliko vitrina u kojima je stajala vojvodina zbirka burmutica.
Hvala vam, promrmljala sam uz armantni osmeh i odlutala prema zidu,
pretvarajui se da sam zaneta velikom Bueovom slikom na kojoj je otpozadi
prikazana izuzetno obdarena gola ena koja sedi na steni u divljini. Ako je to odraz
vaeih ukusa u enskoj anatomiji, nije ni udo to je Dejmi imao tako visoko
miljenje o mojoj zadnjici.
Ha, rekla sam. Koliko kota rublje, eh?
Eh? Dejmi i vojvoda su, zapanjeni, digli pogled sa fascikle sa raunima koji
su bili tobonji razlog nae posete.
Ne obraajte panju na mene, rekla sam, graciozno maui rukom. Samo
uivam u umetnosti.
To me ini vrlo zadovoljnim, gospo, utivo je rekao vojvoda i istog asa
ponovo zaronio u papire, dok je Dejmi poinjao sa mukotrpnim i pomnim zadatkom
nae posete neprimetnim izvlaenjem eventualnih informacija koje bi vojvoda
mogao dati o sopstvenoj privrenosti ili suprotno prema misiji Stjuarta.
Ja sam imala sopstveni dnevni red za tu posetu, takoe. Dok su se mukarci sve
vie udubljivali u svoj razgovor, ja sam se polako primakla vratima pretvarajui se
da zagledam dobro opremljene police. im je situacija delovala isto, nameravala
sam da klisnem u hodnik i pokuam da naem Aleksa Randala. Uinila sam ta sam
mogla da popravim tetu kod Meri Hokins; sve dalje trebalo bi da doe od njega. Po
pravilima drutvene etikecije, on je nije mogao posetiti u kui njenog strica niti je
ona mogla da stupi u kontakt sa njim. Ali sam lako mogla da stvorim priliku da se
nau u Rue Tremoulins.
Konverzacija iza mene je spala na poverljivo mrmljanje. Proturila sam glavu u
hodnik, ali nisam odmah ugledala nekog slugu. Pa ipak, sigurno je neki u blizini;
ovako velika kua mora da ima poslugu koja broji na desetine ljudi. U ovolikoj kui
mi trebaju uputstva da bih pronala Aleksandera Randala. Odabrala sam pravac
nasumice i ila hodnikom, traei nekog slugu kod kog mogu da se raspitam.
Videla sam neki pokret na kraju hodnika, i pozvala. Ko god da je to bio nije
odgovorio, ali sam ula kako neko tiho hoda po uglaanim podnim daskama.
To je izgledalo kao neobino ponaanje za slugu. Zastala sam na kraju hodnika i
osvrnula se. Jo jednak hodnik se pruao pod pravim uglom u odnosu na onaj u
kojem sam stajala, sa vratima sa obe strane u jednom smeru, a sa druge sa dugim
prozorima koji su se otvarali ka prilaznom putu i vrtu. Veina vrata je bila
zatvorena, ali ona najblia meni bila su odkrinuta.
ta, za ime boga, ti trai ovde? zapanjeno sam uzviknula.
Oh, uplaili ste me! Pobogu, mislila sam da u u-umreti. Meri Hokins je obema
rukama pritisnula svoj steznik. Lice joj je sasvim ubledelo, a oi su joj potamnele i
rairile se od uasa.
Nee, rekla sam. Osim ako tvoj stric sazna da si ovde; onda e te verovatno
ubiti. Ili on to zna?
Odmahnula je glavom. Ne. Nisam rekla n-nikome. Uzela sam javni fijaker.
Zato, za ime boga?
Brzo se osvrnula kao preplaeni zec koji trai rupu u koju e da zbrie, ali poto
nije nala nijednu, uspravila se i stisnula vilicu.
Moram da naem Aleksa. Moram da r-razgovaram s njim. Da vidim da li on
da li on... Krila je ruke, i videla sam sa koliko napora se trudi da govori.
Nije vano, rezignirano sam rekla. Razumem. Mada tvoj stric nee, a nee ni
vojvoda. Njegova visost takoe ne zna da si ovde?
Odmahnula je glavom, bez rei.
U redu, rekla sam, razmiljajui. Prvo to moramo da uradimo je...
Madam? Mogu li da vam pomognem?
Meri se trgla kao zec, a ja sam osetila kako i meni srce neprijatno skae u grlo.
Prokleti sluga, nikada na pravom mestu u pravo vreme.
Sada nije ostalo nita sem da se uhvati na bezobrazluk. Okrenula sam se ka slugi
koji je stajao ukoen kao prut na vratima, delujui dostojanstveno i sumnjiavo.
Da, rekla sam, sa onoliko naduvenosti koliko sam uspela da skupim na brzinu.
Hoete li, molim vas, rei g. Aleksanderu Randalu da ima posetioce.
alim, ali ne mogu to da uinim, madam, rekao je sluga, na formalnoj distanci.
A zato ne?, insistirala sam.
Jer, madam, odgovorio je, g. Aleksander Randal vie nije u slubi Njegove
visosti. Otputen je. Sluga je dobacio pogled Meri, a onda spustio nos tri
centimetra i udostojio se dovoljno da kae: Koliko sam razumeo, msje Randal
odlazi brodom nazad za Englesku.
Ne! Nije mogao da ode, nije mogao!
Meri je jurnula ka vratima i zamalo se zabila u Dejmija kada je uao. Ukopala
se u mestu borei se za dah, a on je zabezeknuto zurio u nju.
ta... poeo je, a onda video mene iza nje. Oh, tu si, Sasenah. Smislio sam
izgovor da doem i da te pronaem Njegova visost mi je upravo rekla da je Aleks
Randal...
Znam, prekinula sam ga. Otiao je.
Ne!, jadikovala je Meri. Ne! Jurnula je ka vratima i prola kroz njih pre nego
to je ijedno od nas moglo da je zaustavi; pete su joj kloparale po uglaanom
parketu.
Prokleta budala! utnula sam svoje cipele, pokupila svoje suknje i potrala za
njom. Onako u arapama, bila sam znatno bra od nje u papuama sa visokim
tiklama. Moda u uspeti da je stignem pre nego to naleti na jo nekoga i bude
uhvaena, sa prateim skandalom koji bi se iz toga izrodio.
Pratila sam zamah njenih sukanja koje su nestajale za krivinom u holu. Ovde je na
podu bio tepih; ako ne pourim, mogu da je izgubim na raskrsnici poto neu moi
da ujem po koracima na koju stranu je otila. Oborila sam glavu, pojurila iza
poslednjeg oka i naletela direktno u oveka koji je dolazio iz suprotnog smera.
On je ispustio zapanjeno Huuuf! kada sam ga udarila po sredini i zgrabio me je
za ruke da ne padne kada smo se zajedno zanjihali i zateturali.
Izvinite, poela sam bez daha. Mislila sam da ste vi oh, jebem ti ludog
boga!
Moj prvi utisak da sam naletela na Aleksandera Randala nije trajao vie od
delia sekunde koji mi je bio potreban da bih digla pogled iznad fino isklesanih usta.
Usta su bila vrlo nalik Aleksovim, ako se izuzmu duboke bore oko njih. Ali ove
hladne oi mogle su pripadati samo jednom oveku.
ok je bio tako veliki da je na tren sve izgledalo paradoksalno normalno; imala
sam nagon da se izvinim, otresem prainu sa njega i nastavim svoju poteru,
ostavljajui ga zaboravljenog u hodniku, kao prosto sluajan susret. Moje
nadbubrene lezde su pourile da isprave taj utisak, aljui toliku dozu adrenalina u
krvotok da mi se srce zgrilo kao stegnuta pesnica.
On je i sam ponovo hvatao dah, zajedno sa trenutno poljuljanom staloenou.
Sklon sam da se sloim sa vaim miljenjem, madam, mada se ne bih ba tako
izrazio. I dalje me drei za laktove, malo me je udaljio od sebe, kiljei da vidi
moje lice u senovitom hodniku. Videla sam ok kada me je prepoznao i kako je
pobledeo im je moje lice dolo na svetlo. Do boga miloga, to ste vi!, uzviknuo
je.
Mislila sam da ste mrtvi! Trgla sam ruke, pokuavajui da ih oslobodim iz
elinog stiska Donatana Randala.
Pustio mi je jednu ruku da bi protrljao stomak, hladno me zagledajui. Mravo
lice pravilnih crta bilo je pocrnelo i zdravo; nije se videlo da ga je pet meseci ranije
izgazilo trideset ivotinja od po etvrt tone. Nije imao ak ni otisak kopita na elu.
Jo jednom, madam, delim vae miljenje. Bio sam u slinoj zabludi u vezi sa
stanjem vaeg zdravlja. Moda ste vetica, posle svega ta ste uinili, pretvorili se
u vuka? Obazriva antipatija koja mu se ocrtavala na licu bila je pomeana sa malo
praznovernog straha. Na kraju krajeva, kad nekoga isterate posred opora vukova u
hladnoj zimskoj veeri, skloni ste da oekujete da e saradivati tako to e smesta
biti pojeden. Oznojenost mojih dlanova i srce koje lupa kao bubanj bili su dokaz
uznemirenosti to se neko za koga ste bili sigurni da je mrtav iznenada pojavljuje
pred vama. Pretpostavljam da se i on morao oseati malo nelagodno.
Zar ne biste stvarno eleli da znate? Poriv da ga iznerviram i poremetim tu
ledenu mirnou bila je prva emocija koja je izbila na povrinu iz uzavrelih oseanja
koja su pokuljala u meni kada sam ugledala njegovo lice. Prstima je stegao moju
ruku, i usne su mu se zategle. Videla sam kako mu mozak radi, kako poinje da
odbacuje pojedine mogunosti.
Ako nije vae, ije je bilo telo koje su ljudi ser Fleera izneli iz podzemne
tamnice?, insistirala sam, pokuavajui da iskoristim njegovu eventualnu
izbaenost iz takta. Jedan svedok mi je opisao uklanjanje krpene lutke okupane
krvlju, verovatno Randalove sa poprita stampeda stoke koji je maskirao
Dejmijev beg iz te iste tamnice.
Randal se nasmeio, ne ba raspoloeno. Ako je bio uzdrman kao ja, to nije
pokazivao. Disanje mu je bilo malice bre nego obino, a bore oko usta i oi bili
su useeni dublje nego to sam pamtila, ali se nije borio za dah kao riba na suvom.
Ja jesam. Uzimala sam onoliko kiseonika koliko su moja plua doputala i
pokuavala sam da diem na nos.
Bio je to moj posilni Marli. Mada, ako vi ne odgovarate na moja pitanja, zato
bih ja odgovarao na vaa? Pogledao me je odozgo nadole, paljivo procenjujui
moj izgled: svilena haljina, ukrasi u kosi, nakit i arape na nogama.
Udali ste se za Francuza, zar ne?, upitao je. Oduvek sam mislio da ste
francuski pijun. Verujem da vas novi mu bolje pazi nego...
Rei su mu zastale u grlu kada je podigao pogled da vidi iji su to koraci upravo
skrenuli u hodnik iza mene. Ako sam htela da ga isteram iz takta, najzad sam uspela.
Nijedan Hamlet na sceni nije nikada reagovao na pojavu duha uverljivijim uasom
od onoga koji sam videla urezan na aristokratskom licu. aka koja me je jo uvek
drala za ruku ukopala mi se u meso i osetila sam trzaj od oka koji ga je protresao
kao elektrini udar.
Znala sam ta je video iza mene i plaila sam se da se okrenem. Usledila je
duboka tiina u holu; ak je i trljanje empresa o prozore izgledalo kao deo mira,
kao sveobuhvatna tiina koju prave talasi na dnu mora. Vrlo polako, oslobodila sam
ruku iz njegovog stiska i njegove aka je hladno pala kraj tela. Nije bilo nikakvog
zvuka iza mene mada sam mogla uti glasove u sobi na kraju hodnika. Molila sam se
da vrata ostanu zatvorena i oajniki sam pokuavala da se setim kako je Dejmi
naoruan.
Misli su mi bile prazne, a onda su planule od umirujue vizije njegovog malog
maa koji je visio pored pojasa sa kuke u ormanu, dok sunce svetluca na
emaljiranom balaku. Ali je i dalje imao svoj no, naravno, i noi koji je po navici
nosio u arapi. Kada je o tome re, bila sam sasvim sigurna da bi u stisci svoje gole
ruke smatrao savreno prikladnim. I ako biste se trudili da opiete moju trenutnu
situaciju dok stojim izmeu njih dvojice, u stisci... Progutala sam jo jednom i
polako se okrenula.
On je stajao sasvim miran, na oko metar iza mene. Jedan od visokih zastakljenih
prozora blizu njega bio je otvoren i tamne senke empresovih iglica su poigravale
kao voda po potopljenoj steni. Nije ni pokazivao vie izraza od stene. ta god da je
ivelo iza tih oiju bilo je skriveno; bile su iroke i prazne kao prozorska okna, kao
da je dua koju odraavaju odavno otplovila.
Nije govorio, ali je trenutak kasnije pruio ruku prema meni. Lebdela je rairena
u vazduhu i konano sam se pribrala da je uzmem. Bila je hladna i tvrda i epala
sam je kao slamku spasa.
On me je privukao, uzeo me za ruku i okrenuo, sve utei i bez promene izraza.
Kada smo stigli do skretanja u hodniku, Randal je progovorio iza nas.
Dejmi, rekao je. Glas mu je bio promukao od oka i imao je primesu neega
izmeu neverice i preklinjanja.
Tada je Dejmi zastao i okrenuo se da ga pogleda. Randalovo lice je bilo
sablasno bledo, sa malim flekama crvenila na jagodicama. Skinuo je periku, stezao
je u akama i znoj mu je kvasio lepu crnu kosu do slepoonica.
Ne. Glas koji je progovorio iznad mene bio je mek, gotovo bezizraajan.
Podigla sam pogled i videla da se i lice uklapa u to, ali da brzi, uareni puls bije u
vratu, a mali trouglasti oiljak iznad kragne se zacrveneo od vreline.
Zovu me lord Broh Tuaraha za formalne potrebe, rekao je blag kotski glas
iznad mene. A izuzev onoga to zahteva utivost, vi nikada vie neete govoriti sa
mnom dok me ne budete preklinjali za ivot pred vrhom mog maa. Tada moete
da upotrebite moje ime jer e to biti poslednja re koju ete izgovoriti.
Okrenuo se sa iznenaujuom ustrinom, a bletavi ogrta se zavijorio
zaklanjajui pogled ka Randalu dok smo skretali iza krivine hodnika.
Koija je jo ekala kod kapije. Plaei se da pogledam u Dejmija, popela sam se i
zaokupila zavlaenjem pregiba ute svile oko nogu. kljocanje vrata koije nateralo
me je da naglo pogledam, ali pre nego to sam mogla da stignem do ruke, koija je
pola sa trzajem koji me je bacio nazad u sedite.
Muei se i psujui, uspela sam da se dignem na kolena i virnem kroz prozor. On
je otiao. Nita se nije mrdalo na prilaznom putu sem zanjihanih senki empresa i
jablanova.
Pomamno sam lupala po krovu koije, ali je koija samo vikao na konje i terao
ih bre. U to doba je bilo malo saobraaja, pa smo kloparali uskim ulicama kao da
nas avo goni.
Kad smo se zaustavili u Rue Tremoulins, ja sam izletela iz koije, istovremeno
uspaniena i besna.
Zato nisi stao?, zahtevala sam od koijaa. On je slegnuo ramenima, bezbedno
nedostupan na svom visokom mestu.
Gospodar mi je naredio da vas odmah odvezem kui, madam. Dohvatio je bi i
lagano dodirnuo konja po sapima.
Stani!, povikala sam. Hou da se vratim! Ali se on samo skupio, poput
kornjae, u svoja ramena, pretvarajui se da me ne uje, dok je koija tandrkala
dalje.
Puei se od nemoi, okrenula sam se ka vratima na kojima se pojavila mala
Fergusova figura, a tanke obrve bile su mu upitno podignute kada je video kako
izgledam.
Gde je Murtag?, prasnula sam. Mali pripadnik klana je bio jedini za koga sam
mislila da je sposoban da, pod jedan, nae Dejmija i, pod dva, da ga zaustavi.
Ne znam, madam. Moda tamo dole. Deak je klimnuo glavom u pravcu Rue
Gamboge, gde je bilo nekoliko kafana, sa rasponom u pogledu uvaenosti od onih u
kojima bi dama na proputovajnu mogla veerati sa svojim muem, do jazbina pored
reke, u koje bi ak i naoruan mukarac oklevao da ue sam.
Stavila sam ruku na Fergusovo rame, koliko zbog oslonca, toliko radi podsticaja.
Tri i nai ga, Ferguse. to bre moe!
Uzbunjen mojim tonom, dipio je sa stepenica i nestao pre nego to sam mogla da
dodam Pazi se! Pa ipak, on je poznavao nie slojeve parikog ivota znatno bolje
od mene; niko nije spretniji u migoljenju kroz kafansku guvu od biveg deparoa.
Bar sam se nadala da je on bivi deparo.
Ali sam mogla uspeno da se brinem samo o jednoj stvari u jednom asu, i vizije
Fergusa uhvaenog i obeenog zbog njegovih aktivnosti su se povukle pred vizijom
Dejmijevih poslednjih rei Randalu.
Sigurno, on sigurno ne bi otiao nazad u vojvodinu kuu? Ne, uveravala sam
sebe. Nema ma. ta god da osea a dua me zabolela od pomisli ta osea ne bi
postupio prenagljeno. Viala sam ga u bici ranije, kada mu mozak radi ledeno
smiren, iskljuen za oseanja koja bi mogla da mu pomute razum. A zbog toga, vie
od svega drugog, sigurno e se drati formalnosti. Traie stroge propise, formule
kojom bi zadovoljio svoju ast, kao pribeite neto ega e se drati u olujama
koje ga nose, do kostiju dubok poriv krvoeda i osvete.
Zastala sam u predsoblju, mehaniki skidajui ogrta i zastajui pred ogledalom
da popravim frizuru. Razmiljaj, Boamova, nemo sam terala svoj bledi odraz. Ako
e se boriti u dvoboju, ta je prvo to e mu trebati?
Ma? Ne, nije mogue. Njegov je gore na spratu, visi u ormanu. Iako bi lako
mogao da pozajmi neki, nisam mogla ni da zamislim da bi se u najvaniji dvoboj
svog ivota upustio naoruan nekim tuim. Njegov ujak, Daglas Makenzi, dao mu je
taj ma kada je imao sedamnaest godina i pobrinuo se da bude obuen kako da ga
koristi, nauio ga trikovima i prednostima levorukog maevaoca sluei se ba tim
maem. Daglas ga je satima terao da veba, levoruki protiv levorukog, sve dok nije
osetio, kako mi je sam rekao, da snaga panskog metala oivi, postane produetak
ruke i balak se zavari za dlan. Dejmi je rekao da se osea kao go bez njega. A ovo
nije bila borba u koju bi uao go.
Ne, ako mu ma treba odmah, on bi doao kui da ga uzme. Nestrpljivo sam
prola rukom kroz kosu, pokuavajui da razmiljam. Prokletstvo, kako ide protokol
dvoboja? Pre nego to se doe do maeva, ta se zbiva? Izazov, naravno. Da li su
Dejmijeve rei u hodniku inile to? Imala sam nejasnu predstavu o ljudima kojima
je baena rukavica u lice, ali nisam znala da li je to zaista obiaj ili samo plod
seanja, roen iz mate filmskih stvaralaca.
A onda mi je to dolo. Prvo ide izazov, a zatim mora da se dogovori mesto
prikladno neupadljivo mesto koje verovatno nee zapaziti policija ili Kraljeva
garda. A da bi se uruio izazov, da se dogovori mesto, potreban je Sekundant. Ah.
Eto kuda je otiao, znai da nae svog sekundanta. Murtaga.
ak i ako Dejmi nae Murtaga pre Fergusa, i dalje se treba dogovoriti oko
formalnosti. Poela sam da diem malo lake, mada mi je srce i dalje lupalo, a trake
su me suvie stezale. Niko od posluge nije bio u blizini; olabavila sam trake i
udahnula punim pluima.
Nisam znao da ima naviku da se svlai u predsoblju, inae ne bih ostao u
dnevnoj sobi, rekao je ironian kotski glas iza mene.
Okrenula sam se, a srce mi je poskoilo toliko da je moglo da me ugui. ovek
koji je stajao izduen u vratima dnevne sobe, ruku rairenih da se nehajno osloni na
dovratak, bio je krupan gotovo koliko i Dejmi, sa istom zategnutom gracioznou
pokreta, stvarao je istu atmosferu hladne pribranosti.
Meutim, kosa mu je bila tamna, a duboko usaene oi zamueno zelene. Dugal
Makenzi, koji je se iznenada pojavio u mom domu kao da su ga moje misli prizvale.
Mi o vuku.
ta, za ime boga, radi ovde? ok to sam ga ugledala je slabio, mada mi je
srce i dalje lupalo. Nisam nita jela od jutros i nagli talas munine me je preplavio.
On je zakoraio napred i uhvatio me za ruku, povukao me ka stolici.
Sedi malo, devojko, rekao je. Rekao bih da se ne osea ba najbolje.
Vrlo dobro zapaanje, rekla sam. Crne mrlje su mi lebdele po rubu vidnog
polja, i mali veseli bleskovi su mi igrali pred oima. Izvinite, rekla sam utivo i
stavila glavu meu kolena.
Dejmi. Frenk. Randal. Dugal. Lica su mi promicala u vizijama, imena kao da su
mi zvonila u uima. Dlanovi su mi se znojili pa sam ih stavila pod mike, obgrlivi
sebe u pokuaju da zaustavim drhtanje od oka. Dejmi se nee sa Randalom suoiti
odmah, to je vano. Bilo je malo vremena u kome treba neto smisliti i preduzeti
neto preventivno. Ali ta? Ostavljajui podsvest da se rve sa tim pitanjem, usporila
sam disanje i panju okrenula stvarima koje su mi nadomak ruke.
Ponavljam rekla sam, sedajui uspravno i zaglaujui kosu, ta radi ovde?
Tamne obrve su poletele nagore.
Da li mi treba razlog da posetim roaka?
Jo sam oseala ukus ui, ali su bar ruke prestale da se tresu.
Pod ovakvim okolnostima, da, rekla sam. Uspravila sam se, pompezno
zaboravaljajui razvezane trake, i posegnula za flaom brendija. Oekujui to, Dugal
je uzeo au sa posluavnika i nasuo mi normalnu koliinu. Zatim me je odmerio
pogledom i udvostruio dozu.
Hvala, suvo sam rekla, prihvatajui au.
Okolnosti, eh? A koje su to okolnosti? Ne ekajui ni moj odgovor ni dozvolu,
mirno je nasuo jo jednu au sebi i podigao je u nemarnu zdravicu. Za Njegovo
velianstvo.
Osetila sam kako mi se usta krive u stranu. Za kralja Dejmsa, pretpostavljam?
Otpila sam malo svog pia i osetila kako vrela aromatina isparenja pre membrane
iza mojih oiju. A da li injenica da si u Parizu znai da si preobratio Kolama da
misli kao ti? Jer mada je Daglas Makenzi bio jakobit, njegov brat Kolam je
predvodio Makenzije iz Leoha kao poglavica. Bogalj u noge i izoblien od teke
bolesti, Kolam vie nije svoj klan vodio u bitke;
Dugal je bio ratni poglavica. I mada je Dugal vodio ljude u borbu, Kolam je bio
taj koji je odreivao hoe li do bitke doi.
Dugal je ignorisao moje pitanje i, poto je ispraznio au, istog asa je nasuo jo
jedno pie. Uivao je u prvom gutljaju, vidljivo ga motajui po ustima i liui
poslednju kap sa usana kada ga je progutao.
Nije loe, rekao je. Moram malo da ponesem nazad Kolamu. Treba mu neto
malo jae od vina, da mu pomogne da prespava no.
To je zapravo bio zaobilazan odgovor na moje pitanje. Znai, Kolamovo stanje se
pogorava. Veito u nekakvim bolovima zbog bolesti koja mu je razjedala telo,
Kolam je uzimao pojaano vino uvee, da bi mu pomoglo da zaspi. Sada mu treba
ist brendi. Pitala sam se kad e poeti da uzima opijum da bi mu laknulo.
Jer kada se to desi, to e biti kraj njegove vladavine klanom. Ovako bez fizikih
moi, on je komandovao samom snagom svog karaktera. Ali ako mo njegovog
mozga bude izgubljena u bolu i drogama, klan e dobiti novog predvodnika
Dugala.
Zagledala sam ga preko ruba svoje ae. Uzvaao mi je pogled bez ikakvog stida;
slabani osmeh video se na tim irokim makenzijevskim ustima. Lice mu je bilo vrlo
slino bratovljevom i sestrievom snano i odvanih crta, sa irokim, visokim
jagodicama i dugim pravim nosom nalik otrici noa.
Poloivi zakletvu kao mladi od osamnaest godina da e podravati vodstvo
svog brata, on se drao tog zaveta skoro trideset godina. I drae ga se, znala sam,
do dana kada Kolam umre ili ne bude vie u stanju da bude voa. Ali e se tog dana
ogrta poglavice spustiti na njegova plea i pripadnici klana Makenzi e ga pratiti
kuda ih odvede za grbom kotske i barjakom kralja Dejmsa, u prethodnici princa
arlija Lepog.
Okolnosti?, rekla sam, okreui se njegovom prethodnom pitanju.
Pretpostavljam da ne bi svako smatrao najukusnijim reenjem da doe u posetu
oveku koga je ostavio da umre i ijoj eni je pokuavao da se nabaci.
Poto je to bio Dugal Makenzi, samo se nasmejao. Nisam tano znala ta je to
potrebno da se ovaj ovek istera iz takta, ali sam se nadala da u biti prisutna kada
se to konano bude dogodilo.
Nabaci?, rekao je, usana izvijenih kao da ga to zabavlja. Ponudio sam ti
brak.
Ponudio si mi da me siluje, koliko pamtim, prasnula sam. On jeste, zapravo,
ponudio da se oeni mnome na silu nakon to je odbio da mi pomogne u
spasavanju Dejmija iz zatvora Ventvort prole zime. Iako je osnovni motiv bio
posedovanje Dejmijevog imanja Lalibroh koje bi pripalo meni nakon Dejmijeve
smrti njemu nije bila sasvim mrska pomisao na neke manje pogodnosti braka, kao
to je redovno uivanje u mom telu.
A to se tie ostavljanja Dejmija u zatvoru, nastavio je, ignoriui me kao i
obino, izgledalo je da nema naina da se izvue, a nije imalo smisla rtvovati
dobre ljude u uzaludnom pokuaju. On je prvi koji bi to razumeo. A moja dunost je
bila da, kao njegov roak, njegovoj eni ponudim svoju zatitu u sluaju njegove
smrti. Ja sam momku bio pooim, zar ne? Zabacio je glavu i ispraznio au.
Otpila sam dobar gutljaj pia i progutala brzo da se na zadavim. Brendi mi je
goreo niz grlo i drelo, uklapajui se sa vrelinom koja mi se dizala po obrazima. On
je u pravu; Dejmi ga nije krivio zbog ustezanja da provali u zatvor Ventvort nije
oekivao to ni od mene, i bilo je potrebno udo da u tome uspem. Ali iako sam
ukratko ispriala Dejmiju o Dugalovoj nameri da se oeni mnome, nisam
pokuavala da prenesem telesne aspekte te namere. Na kraju krajeva, nisam
oekivala ni da u ikad vie videti Dugala Makenzija.
Znala sam iz iskustva da je on od onih koji ugrabe priliku kad im se ukae; sa
Dejmijem koga uskoro eka veanje, nije ekao ni izvrenje kazne pre nego to je
pokuao da pribavi mene i imanje koje je trebalo da nasledim. Ako ne, ispravila
sam sebe, kada Kolam umre ili postane nesposoban, Dugal e za manje od nedelju
dana potpuno upravljati klanom Makenzija. I ako je arls Stjuart naao podrku koju
je traio, Dugal e biti tu. On ima izvesno iskustvo da bude snaga iza trona, na kraju
krajeva.
Nagnula sam au, razmiljajui. Kolam je imao poslovne interese u Francuskoj,
uglavnom vino i drvna graa. Oni su nesumnjivo bili izgovor za Dugalovu posetu
Parizu, moda su bili i njegov glavni prividni razlog. Ali ima taj i drugih razloga,
bila sam sigurna. A prisustvo princa arlsa Edvarda Stjuarta u gradu gotovo sigurno
je jedan od njih.
Jedna se stvar mogla rei za Dugala Makenzija, a to je da susret sa njim stimulie
mentalni proces, iz same nunosti da se pokua i shvati ta je zapravo namerio u kom
asu. Inspirisana njegovim prisustvom i dobrom koliinom portugalskog brendija,
moja podsvest se zakomeala od zaetka jedne ideje.
Pa, bilo kako bilo, drago mi je to si sada ovde, kazala sam, vraajui praznu
au na posluavnik.
Jeli? Debele tamne obrve su se podigle u neverici.
Da. Ustala sam i pokazala prema hodniku. Dohvati moj ogrta dok ja vezujem
trake. Treba da poe sa mnom u commissariat depolice.
Videvi kako mu je pala vilica, osetila sam prvi tanak zrak nade. Ako sam u
stanju da Dugala Makenzija uhvatim na iznenaenje, valjda mogu i da spreim
dvoboj?
Hoe li da mi kae ta si smislila da uini?, raspitivao se Dugal, dok je koija
skakutala oko Cirque du Mireille, izbegavajui veliku koiju koja je stizala u susret
i zapregu punu povra.
Ne, kratko sam odgovorila, ali pretpostavljam da u morati. Da li si znao da
je Dek Randal jo iv?
Nisam ni uo da je mrtav, razlono je rekao Dugal.
To me je ukopalo na tren. Mada je on, naravno, bio u pravu; mi smo mislili da je
Randal mrtav samo zato to je ser Markus Makranoh tokom Dejmijevog spasavanja
iz zatvora Ventvort pogreno shvatio da je izgaen on, a ne njegov posilni. Normalno
je da nikakva vest o Randalovoj smrti nije obila Hajlends poto se ona nije ni
dogodila. Pokuala sam da prikupim svoje razbacane misli.
On nije mrtav, kazala sam. Ve je u Parizu.
U Parizu? To mu je privuklo panju; obrve su mu se podigle i on se razrogaio
od sledee pomisli.
Gde je Dejmi?, otro je upitao.
Bilo mi je drago to ceni ta je u ovom asu najvanije. Iako nije znao ta se
odigralo izmeu Dejmija i Randala u zatvoru Ventvort niko nikada to nee ni
saznati, izuzev Dejmija, Randala i, do izvesne mere, mene znao je vie nego
dovoljno o Randalovim ranijim postupcima da bi shvatio ta e tano biti prvi
Dejmijev potez kada sretne tog oveka ovde, daleko od utoita Engleske.
Ne znam, rekla sam gledajui kroz prozor. Prolazili smo Les Halles i miris ribe
mi je ispunjavao nozdrve. Izvukla sam namirisanu maramicu i pokrila nos i usta. Jak
otar miris zimzeleni kojim sam je parfimisala nije mogao da se nosi sa zadahom
desetina tezgi prodavaa jegulje, ali je malo pomogao. Govorila sam kroz
namirisanu lanenu maramicu.
Sreli smo Randala danas neoekivano kod vojvode od Sandringama. Dejmi me
je poslao kui koijom i od tada ga nisam videla.
Dugal je ignorisao i smrad i promukle povike ena koje su nudile svoju robu.
Namrtio se ka meni.
Sigurno je mislio da ubije oveka?
Odmahnula sam glavom i objasnila svoje razmiljanje o mau.
Ne smem dozvoliti da doe do dvoboja, rekla sam, sputajui maramicu da bih
govorila jasnije. Neu!
Dugal je odsutno klimao glavom.
Aha, to bi bilo opasno. Ne da momak ne bi mogao lako da sredi Randala ja
sam ga uio, zna, dodao je uz malo hvalisanja, ali kazna za dvoboj je...
Zaradio ju je u jednom, rekla sam.
U redu, rekao je polako. Ali zato policija? Nisi valjda mislila da momka
uhapse unapred? Tvog mua?
Ne Dejmija, rekla sam. Randala.
irok kez se pojavio na njegovom licu, mada malo izmean sa skepsom.
Oh, je l tako? A kako misli to da izvede?
Prijateljica i ja smo bile... napadnute na ulici pre nekoliko veeri, rekla sam,
gutajui knedlu od priseanja na to. Ljudi su bili maskirani; nisam mogla da saznam
ko su. Ali jedan od njih je bio iste visine i grade kao Donatan Randal. Nameravam
da kaem da sam srela Randala u kui danas i prepoznala ga kao jednog od
napadaa.
Dugalove obrve su poletele navie, a onda su se skupile. Njegov hladni pogled je
preleteo preko mene. Iznenada se javila nova pekulacija u njegovoj proceni.
Stvarno ima avolske ivce. Kraa, je li tako?
Ne, rekla sam, cedei re kroz zube.
Ah. Zavalio se u sedite koije, i dalje gledajui u mene. Nije ti se nita
gadno desilo? Skrenula sam pogled u stranu, u ulicu koja je prolazila, ali sam
mogla da osetim njegov pogled kako mi zagleda dekolte i klizi preko obline mojih
bedara.
Meni nije, rekla sam. Ali moju prijateljicu...
Razumem. utao je na tren, a onda zamiljeno rekao: Da li si ikada ula za
Les Disciples du Mal?
Trgla sam glavu i pogledala u njega. Lekario je u uglu kao uurena maka,
posmatrajui me oima skupljenim zbog sunca.
Ne. ta su oni?, raspitivala sam se.
Slegao je ramenima i seo uspravno, zurei mimo mene u sve blie zdanje Quai
des Orfvres, koje je, sivo i pretee, lebdelo nad Senom koja je svetlucala.
Drutvo u neku ruku. Mladi mukarci iz boljih porodica, sa interesovanjima...
nezdravim, moemo li to tako da nazovemo?
Hajde, rekla sam. A ta tano zna o tim Les Disciples?
Samo ono to sam uo u kafani u gradu, rekao je. Da to drutvo zahteva mnogo
od svojih lanova i da je cena inicijacije velika... po nekim merilima.
A to je? Izazivala sam ga pogledom. On se prilino sumorno nasmeio pre nego
to je odgovorio.
Devianstvo, kao prvo. Bradavice udate ene, kao drugo. Kratko je pogledao u
moje grudi. Tvoja prijateljica je devica, zar ne? Ili je bila?
Oseala sam vrelinu i hladnou naizmenino. Obrisala sam lice maramicom i
zatakla je u dep ogrtaa. Morala sam da napravim dva pokuaja poto mi je ruka
drhtala.
Bila je. ta si jo uo? Zna li ko je ukljuen u Les Disciples?
Dugal je odmahnuo glavom. Bilo je srebrnih niti u crvenkastosmeoj kosi na
njegovim slepoonicama i one su hvatale popodnevno svetlo.
Samo glasine. Vikont De Buska, najmlai od armisovih sinova moda. Grof
Sen ermen. Eh! Jesi li dobro, devoje?
Nagnuo se napred, uasnut, i piljio u mene.
Fino, rekla sam, duboko diui na nos. Prokleto fino. Izvukla sam maramicu i
obrisala hladan znoj sa ela.
Ne mislimo da vam naudimo, mesdames. Ironini glas je odjekivao u mranom
delu mog pamenja. ovek sa zelenom kouljom je bio srednje visine i taman, vitak
i uskih ramena. Ako taj opis odgovara Donatanu Randalu, odgovara i grofu Sen
ermenu. Ali, da li bih prepoznala njegov glas? Da li bi ijedan normalan ovek
mogao sedeti preko puta mene za veerom, jesti prelivenog lososa i voditi uglaeni
razgovor samo dva sata posle incidenta u Rue du Faubourg St.Honore?
Mada, kad logino razmislim, zato ne bi? Ja jesam, ako nita drugo. A i nemam
nikakav poseban razlog da smatram da je grof normalan ovek po mojim merilima
ako su glasine tane.
Koija se zaustavila i bilo je malo vremena za premiljanje. Da li u upravo
doprineti da ovek odgovoran za nasilje nad Meri ode slobodan, a istovremeno se
pobrinuti da Dejmijev najomraeniji neprijatelj bude bezbedan? Udahula sam
duboko i neravnomerno. Prokleto malo izbora imam, pomislila sam. ivot je
najvaniji, a pravda e morati da saeka svoj red.
Koija je siao i pruio ruku da otvori vrata. Ugrizla sam se za usnu i pogledala
u Dugala Makenzija. Pogledi su nam se sreli i on je malo slegnuo ramenima. ta
hou od njega?
Hoe li da podri moju priu?, naglo sam upitala.
Pogledao je u visoko zdanje Quai des Orfvres. Briljantno popodnevno svetlo je
blistalo kroz otvorena vrata.
Jesi li sigurna?, upitao je.
Da. Usta su mi bila suva.
Kliznuo je preko sedita i pruio mi ruku.
Moli se Bogu da oboje ne zavrimo u eliji, kazao je.
Sat kasnije smo izali u praznu ulicu ispred commissariat de police. Ja sam koiju
poslala kui da je neko ko nas poznaje ne bi video kako stoji ispred Quai des
Orfvres. Dugal mi je ponudio ruku i ja sam je iz nuda prihvatila. Zemlja je ovde
bila blatnjava pod nogama, a kaldrma ulice inila je hodanje u papuama sa
visokom potpeticom nesigurnim.
Les Disciples, rekla sam dok smo polako odmicali obalom Sene prema
tornjevima Notr-Dama. Da li stvarno misli da je grof Sen ermen mogao biti
jedan od ljudi koji... koji su nas zaustavili u Rue du Faubourg St.Honor? Poinjala
sam da se tresem od reakcije i umora kao i od gladi; nita nisam pojela od jutros i
taj propust je poinjao da se osea. Samo su me nervi drali tokom razgovora sa
policijom. Sada je potreba za razmiljanjem prola, a sa njom i mogunost da to
inim.
Dugalova miica je bila tvrda pod mojom akom, ali nisam mogla da podignem
pogled u njega; sva panja mi je bila potrebna da bih gledala gde gazim. Skrenuli
smo u Rue Elise i kaldrma je bila sjajna od vlage i prljava od raznog ubreta. Nosa
koji je nosio sanduk zastao nam je na putu da proisti grlo i buno se iskaljao na
ulicu meni pred noge. Zelenkasta grudva se uhvatila za krivinu kamena, i konano
kliznula da bi sporo plutala na povrini barice koja se pruala na mestu kamena koji
je nedostajao.
Mfm. Dugal je gledao na sve strane traei neku koiju, ela nabranog od
zamiljenosti. Ne mogu da kaem; uo sam i gore od toga za tog oveka, ali nisam
imao ast da ga upoznam. Dobacio mi je pogled.
Hrabro si se nosila dosad, kazao je. Oni e spakovati Deka Randala u
Bastilju za manje od sata. Ali e morati oveka da puste pre ili kasnije, a ne bih se
ba kladio da e se Dejmijeva narav u meuvremenu smiriti. Hoe li da
razgovaram s njim da ga ubedim da ne uradi neto blesavo?
Ne! Za ime boga, dri se podalje od toga! Tutnjava tokova koije je bila
buna po kaldrmi, ali sam priala toliko glasno da je Dugal podigao obrve od
iznenaenja.
U redu, onda, blago je rekao. Ostaviu tebi da ga sredi. On je tvrdoglav ko
mazga... ali pretpostavljam da ti ume s njim, zar ne? To je reeno uz pogled iskosa
i smekanje nekog ko je siguran da je pogodio.
Snai u se. Hou. Morau. Jer je sve to je Dugal rekao bilo istina. ista
istina. A istovremeno i daleko od istine. Jer bih ja rado poslala interese arlsa
Stjuarta i njegovog oca do avola, rtvovala svaku nadu da u zaustaviti njegovo
strmoglavo hitanje u ludoriju, rizikovala ak i da Dejmsa poalju u zatvor samo da
bih zaleila razdor koji je Randalovo vaskrsnue otvorilo u Dejmijevim mislima.
Pomogla bih mu da ubije Randala i oseala bih samo radost dok to inim, da nije
jedne stvari. Samo je jedna stvar uspevala da zaseni njegov oseaj mukosti, njegov
ugroeni duevni mir. Frenk.
To je bila jedina ideja koja me je terala u ovom danu, drala me i znatno iza take
gde bih sa zadovoljstvom doekala kolaps. Mesecima sam mislila da je Randal
mrtav i bez dece, i plaila sam se za Frenkov ivot. Ali sam u tim istim mesecima
bila uteena prisustvom jednostavnog zlatnog prstena na domalom prstu leve ruke.
Upotpunjavajui se sa Dejmijevim srebrnim prstenom na mojoj desnoj, on je bio
talisman u mranim satima noi, kada su sumnje stizale odmah iza snova. Ako i dalje
nosim njegov prsten, onda e ovek koji mi ga je dao iveti. Rekla sam to sebi
hiljadu puta. Bez obzira na to to nisam znala kako neko nesporno mrtav moe da
zane naslednu liniju koja vodi ka Frenku; prsten je tu i Frenk e iveti.
Sada sam znala zato prsten jo sija na mojoj ruci, a metal je hladan kao i moj
smrznuti prst. Randal je iv, i dalje moe da se oeni, i dalje moe postati otac
deteta koje e proslediti ivot Frenku. Sem ako ga pre toga Dejmi ne ubije.
Preduzela sam one korake koje sam mogla u tom trenutku, ali je injenica sa
kojom sam se suoila u vojvodinom hodniku ostala. Cena Frenkovog ivota je
Dejmijeva dua, a kako mogu da izaberem izmeu njih?
Nailazei fijaker je ignorisao Dugalovo mahanje i proleteo je bez zaustavljanja, a
tokovi su proli dovoljno blizu da blatnjavom vodom isprskaju Dugalove svilene
arape i rub moje haljine.
Uzdravajui se od bujice iskrenog gelskog, Dugal je mahao pesnicom prema
koiji koja se udaljavala.
I, ta sada?, upitao je retoriki.
Kapljica pljuvake sa neto sluzi plutala je po barici kraj mojih nogu, reflektujui
sivo svetlo. Mogla sam da osetim hladni lajm na svom jeziku. Ispruila sam ruku i
uhvatila Dugalovu miicu, tvrdu kao grana javora. Tvrdu, ali je izgledalo kao da se
vrtoglavo uvija, gurajui me daleko preko hladne i svetlucave, blatnjave vode u
blizini koja je zaudarala na ribu. Crne fleke su mi zaigrale pred oima.
Sada, rekla sam, e mi biti muka.
Bliio se zalazak sunca kada sam se vratila u Rue Tremoulins. Kolena su mi klecala
i predstavljalo mi je napor da sputam nogu pred nogu na stepenitu. Otila sam
pravo u spavau sobu da skinem ogrta, pitajui se da li se Dejmi vratio.
Jeste. Ukopala sam se u mestu na vratima, pregledajui sobu. Moja kutija sa
lekovima je leala otvorena na stolu. Makaze koje sam koristila za seenje zavoja
leale su poluotvorene na mom toaletnom stoiu. One su bile neto matovito, dao
mi ih je majstor za noeve koji je povremeno radio u LHpital des Anges, ruke su
bile pozlaene, napravljene u obliku rodine glave, tako da su dugi kljunovi
sainjavali srebrna seiva makaza. Svetlucale su na zracima zalazeeg sunca, leei
u oblaku crvenkastozlatnih niti svile.
Nainila sam nekoliko koraka ka toaletnom stoiu i svilenkaste, svetlucave niti
su se podigle u vazduhu koji je uskomeao moj pokret, lebdei preko stola.
Isuse, izustila sam. On je bio tu, nema sumnje, ali je otiao. Kao i njegov ma.
Kosa je leala u gustim, blistavim nitima tamo gde je pala, zatrpavajui toaletni
stoi, stolicu i pod. Pokupila sam ostriganu loknu sa stola i drala je, oseajui
fine, meke dlake kako mi se razdvajaju meu prstima kao niti izvezene svile. Osetila
sam hladnu paniku koja je poela negde izmeu mojih lopatica i u vidu jeze mi se
spustila niz kimu. Prisetila sam se Dejmija kako sedi na fontani iza kue Roanovih
i pria mi kako se borio u svom prvom parikom dvoboju.
Traka koja mi je drala kosu je pukla pa mi je vetar nosio kosu u lice tako da
sam jedva mogao da vidim ta radim.
Nije rizikovao da se to ponovi. Videvi dokaze koji su ostali iza, oseajui loknu
kose u svojoj ruci, meku i kao ivu, mogla sam da zamislim hladnu reenost sa
kojom je to obavio; ljiskanje metalnih seiva uz lobanju dok je odsecao svu
mekou koja bi mu mogla zakloniti vidno polje. Nita nee stajati izmeu njega i
ubijanja Donatana Randala.
Nita sem mene. I dalje drei uvojak njegove kose, otila sam do prozora i
zurila napolje, kao da se nadam da u ga videti na ulici. Ali je Rue Tremoulins bila
mirna, nita se nije pomeralo sem treperavih senki jablanova pored kapije i malih
pokreta nekog sluge koji je stajao kraj kapije kue s leve strane, razgovarajui sa
uvarom koji se razmahivao lulom da bi naglasio ono to govori.
Kua je tiho brujala oko mene jer su se dole odvijale pripreme za veeru.
Nikakvo drutvo se ne oekuje veeras, pa je uobiajena vreva bila zauzdana; jeli
smo jednostavno kada smo sami.
Sela sam na krevet i zamurila, prekrstivi ruke preko ispupenog stomaka,
vrsto steui uvojak kao da u njega tititi sve dok ga ne pustim.
Da li sam stigla na vreme? Da li je policija nala Deka Randala pre Dejmija?
ta ako su stigli istovremeno, ili ba na vreme da zateknu Dejmija kako izaziva
Randala na dvoboj? Protrljala sam loknu izmeu palca i kaiprsta, raspliui
odseene krajeve u blesak rie i ilibarske. Pa, ako je tako, bar e obojica biti
sigurna. U zatvoru, moda, ali je to bio manji problem u poreenju sa ostalim
opasnostima.
A ako je Dejmi naao Randala prvi? Bacila sam pogled napolje; svetlo je ilelo
brzo. Dvoboji su tradicionalno odravani u zoru, ali nisam znala da li e Dejmi
ekati jutro. Moda su ovog asa licem u lice na nekom skrovitom mestu, gde zveket
metala i ranjavanje na smrt nee privui nimalo panje.
To e biti smrtonosna borba. Ono to stoji izmeu ta dva oveka bie reeno
samo smru. A ija e to smrt biti? Dejmijeva? Ili Randalova a sa njim i
Frenkova? Dejmi je verovatno bolji maevalac, ali e kao izazvani Randal imati
pravo da bira oruje. A uspeh sa pitoljima manje lei u vetini onog ko ga koristi
nego u srei; samo pitolji najbolje izrade gaaju pravo, a ak i oni ponekad ne
opale ili nekako omanu. Iznenada mi se javila vizija Dejmija, mlitavog i tihog na
travi, dok iz prazne one duplje kulja krv, a miris crnog baruta je jak meu
prolenim mirisima Bois de Boulogne.
ta to, do avola, radi, Kler?
Trgnula sam glavu tako naglo da sam se ugrizla za jezik. Oba njegova oka su bila
prisutna i na svojim mestima, zurila su u mene sa obe strane nosa nalik seivu.
Nikada ga ranije nisam videla sa tako kratko oianom kosom. Od toga je izgledao
kao neznanac, snane kosti njegovog lica su se isticale ispod koe, a oblina njegove
lobanje bila je vidljiva ispod kratke guste kose.
ta radim?, ponovila sam kao jeka. Progutala sam, vraajui neto vlage u usta.
ta radim? Sedim ovde sa uvojkom tvoje kose u ruci, pitajui se da li si mrtav ili
ne! Eto ta radim!
Nisam mrtav. Priao je do ormana i otvorio ga. Nosio je ma, ali se presvukao
posle nae posete Sandringamovoj kui. Sada je bio obuen u svoj stari kaput onaj
koji mu omogaava slobodne pokrete ruku.
Da, primetila sam, rekla sam. Ba paljivo s tvoje strane to si doao da mi to
kae.
Doao sam po svoju odeu. Izvukao je dve koulje i svoj dugaki ogrta i
poloio ih preko stolice, a zatim je nastavio da pretura po fiokama u potrazi za
istim rubljem.
Svoju odeu? Gde to, pobogu, ide? Nisam znala ta da oekujem kad sam ga
ponovo videla, ali sigurno nisam oekivala ovo.
U gostionicu. Kratko me je pogledao, a onda oito zakljuio da zasluujem vie
od ove dve rei objanjenja. Okrenuo se i pogledao me, oima plavim i neprozirnim
kao azurit.
Kada sam te poslao kui koijom, etao sam malo dok se nisam opet pribrao.
Zatim sam doao kui da uzmem svoj ma, i vratio se u vojvodinu kuu da izazovem
Randala na dvoboj. Batler mi je rekao da je Randal uhapen.
Pogled mu se zadrao na meni, dalek kao morske dubine. Progutala sam jo
jednom.
Otiao sam do Bastilje. Oni su mi kazali da si pod zakletvom optuila Randala,
rekavi da je on napao tebe i Meri Hokins pre neko vee. Zato, Kler?
Ruke su mi se tresle i ispustila sam uvojak kose koji sam drala. Poto mu se
kohezija poremetila od dranja, on se raspao i fine rie dlake su se rasule po mom
krilu.
Dejmi, rekla sam, a i glas mi se tresao, Dejmi, ne moe da ubije Deka
Randala.
Jedan ugao njegovih usana se trgao, sasvim malo.
Ne znam da li da budem dirnut tvojom brigom za moju sigurnost ili da budem
uvreen tvojim nedostatkom poverenja. Ali u svakom sluaju, nema potrebe da
brine. Mogu da ga ubijem. Lako. Poslednja re je izgovorena tiho, sa tonom u
pozadini u kome su se meali otrov i zadovoljstvo.
Nisam to mislila! Dejmi...
Na sreu, nastavljao je kao da me ne uje, Randal ima dokaz da je bio u
vojvodinoj rezidenciji tokom cele veeri kada se odigralo silovanje. im policija
zavri razgovore sa gostima koji su bili prisutni i bude zadovoljna to je Randal
nevin u pogledu te optube, ako nita drugo pustie ga da ode. Ja u ostati u
gostionici dok ne bude slobodan. A onda u ga nai. Njegov pogled je bio prikovan
za orman, ali je oito video neto drugo. On e me ekati, tiho je kazao.
Nagurao je koulje i ve u putnu torbu i prebacio ogrta preko ruke. Okretao da
se da izae na vrata kada sam skoila iz kreveta i uhvatila ga za rukav.
Dejmi! Za ime boga, Dejmi, sluaj me! Ne moe da ubije Deka Randala jer
ti ja neu dopustiti!
Zurio je u mene potpuno zaprepaen.
Zbog Frenka, rekla sam. Pustila sam mu rukav i zakoraila unazad.
Frenk, ponovio je, odmahujui glavom lagano kao da hoe da prekine zujanje u
uima. Frenk.
Da, rekla sam. Ako sada ubije Deka Randala, onda Frenk... nee postojati.
Nee se ni roditi. Dejmi, ne moe da ubije nevinog oveka!
Njegovo lice, obino bledo bronzano, izbledelo je u pegavo belo dok sam ja
govorila. Sada je crvenilo poelo opet da se pojaava, tako da su mu vrhovi uiju
goreli, a obrazi plamteli.
Nevinog oveka?
Frenk je nevin ovek! Ba me briga za Deka Randala...
E pa mene jeste! Zgrabio je torbu i krupnim koracima otiao prema vratima,
dok se ogrta vijorio preko jedne ruke. Isusa mu, Kler! Pokuala bi da me sprei
da se osvetim oveku koji me je prinudio da mu izigravam kurvu? Koji me je
naterao da kleknem i terao me da mu puim oku, umazanog mojom sopstvenom
krvlju? Hriste, Kler! Cimnuo je vrata da se uz tresak otvore i bio je u hodniku pre
nego to sam uspela da doem do njega.
Do tada se ve smrailo, ali su sluge upalile svee i hodnik je bio obasjan blagim
svetlom. Zgrabila sam ga za ruku i cimnula.
Dejmi! Molim te!
Nestrpljivo je istrgao ruku iz mog stiska. Gotovo da sam plakala, ali sam
zadrala suze. Uhvatila sam torbu i povukla je iz njegove ruke.
Molim te, Dejmi! Saekaj, samo jednu godinu! Randalovo dete e biti zaeto
sledeeg decembra. Posle toga, to vie nee biti vano. Ali molim te, zbog mene,
Dejmi, saekaj toliko!
Svenjak na stolu sa pozlaenim rubovima pravio je njegovu senku ogromnom i
treperavom na daljem zidu. On je zurio gore u njega, ruku stisnutih u pesnice, kao da
je licem u lice sa nekim dinom bezizraznog i preteeg lica, koji ga nadvisuje.
Aha, proaptao je, kao za sebe. Ja sam veliki momak. Veliki i jak. Mogu
mnogo da podnesem. Da, mogu to da podnesem. Okrenuo se ka meni, viui.
Mogu mnogo da podnesem! Ali samo zato to to mogu, da li to znai i da
moram? Moram li da podnosim svaije slabosti? Zar ne mogu da imam sopstvene?
Poeo je da koraa napred-nazad po hodniku, a senka ga je pratila u utljivoj
mahnitosti.
Ne moe to da trai od mene! Ba ti, od svih ljudi! Ti, koja zna ta... ta...
Zaguio se i ostao bez rei od gneva.
Udarao je o kameni zid hodnika nekoliko puta dok je hodao, treskajui pesnicom
estoko u krenjaki zid. Kamen je gutao sve udarce tog nemog nasilja.
Okrenuo se nazad i zaustavio se okrenut meni, teko diui. Ja sam stajala sasvim
nepomino, uplaena da se pomerim ili progovorim. On je klimnuo jednom ili
dvaput, kao da pokuava da se smisli oko neega, a onda, uz itanje, potegao je no
iz pojasa i stavio mi ga ispred nosa. Uz vidljiv napor, progovorio je mirno.
Ti moe da bira, Kler. On ili ja. Plamenovi svea su igrali po poliranom
metalu dok je polako okretao no. Ja ne mogu da ivim dok je on iv. Ako nee da
ga ubijem, onda ubij mene, ti lino! Zgrabio je moju ruku i stavio moje prste oko
drke bodea. Razgrnuo je svoj abo, oslobodio grlo i trgao moju ruku navie,
prstima vrsto steui moje.
Odmakla sam se svom snagom, ali je on naterao vrh seiva do mekog udubljenja
iznad kljunjae, ba ispod modrog oiljka koji je Randalov no ostavio tamo
godinama ranije.
Dejmi! Prekini! Prekini s tim smesta! Spustila sam drugu ruku na njegov zglob
to sam jae mogla, remetei njegov stisak taman dovoljno da oslobodim prste. No
je kloparao po podu, odskaui od kamenja da bi neujno sleteo na oak tepiha. Sa
sposobnou za uoavanje i najmanjih detalja kakvu donose najgori trenuci u ivotu,
videla sam da seivo upadljivo lei na uvijenoj stabljici debelog zelenog grozda,
kao da hoe da ga odsee i oslobodi s peteljke da nam se dokotrlja pred noge.
On je stajao sleen ispred mene, lica bledog kao kost, uarenih oiju, i ja sam
dograbila njegovu ruku, tvrdu kao drvo pod mojim prstima.
Molim te, veruj mi, molim te. Ne bih to uinila da postoji bilo koji drugi nain.
Duboko sam udahnula da primirim puls koji mi je lupao ispod rebara.
Duguje mi svoj ivot, Dejmi. Ne jednom, ve dvaput. Spasla sam te da ne
visi u Ventvortu i kada si imao groznicu u opatiji. Duguje mi ivot, Dejmi!
On je dugo zurio u mene pre nego to je odgovorio. Kada je to uinio, glas mu je
opet bio tih, sa primesom gorine.
Razumem. I ti e sada zahtevati naplatu duga? Oi su mu gorele jasnom,
dubokom plavom bojom kakva se javlja u srcu plamena.
Moram! Ne mogu te drugaije naterati da sagleda smisao!
Smisao. Ah, smisao. Ne, ne mogu da kaem da u ovom asu vidim ikakav
smisao. Savio je ruke iza lea, stiskajui ukoene prste desne ake prstima leve.
Polako je otiao od mene niz beskrajni hodnik, pognute glave.
Du hodnika su bile obeene slike, neke osvetljene odozdo bakljom ili
kandelabrom, neke odozgo pozlaenim svenjakom; neke manje omiljene vrebale su
iz mraka. Dejmi je polako hodao izmeu njih, dobacujui povremeno pogled kao da
avrlja sa naslikanom galerijom ljudi s perikama.
Hodnik se pruao celom duinom sprata, sa tepisima i tapiserijama, i ogromnim
prozorima sa vitraom na oba kraja hodnika. On je otiao sve do daljeg kraja, a
onda, okreui se precizno kao vojnik na paradi, skroz nazad, i dalje sporim i
formalnim ritmom. Tamo i nazad, tamo i nazad, iznova i iznova.
Noge su mi klecale i utonula sam u fotelju na kraju hodnika. Jedan od svuda
prisutnih slugu pojavio se da pita da li bi madam htela vina ili moda kola.
Mahnula sam mu da ode sa onoliko utivosti koliko sam uspela da skupim, i ekala.
On se konano zaustavio preda mnom, stopala iroko razmaknutih u cipelama sa
srebrnim kopama, ruku i dalje skupljenih iza lea. Saekao je da podignem pogled
u njega pre nego to je progovorio. Lice mu je bilo staloeno, bez uznemirenog
trzanja, mada su se bore izmeu njegovih oiju duboko usekle od napora.
Jednu godinu, onda, bilo je sve to je rekao. Okrenuo se odmah i odmakao se
metar-dva dok sam ja uspela da se izvuem iz duboke somotske fotelje.
Jedva sam ustala kada se on naglo okrenuo pored mene, u tri krupna koraka stigao
do ogromnog prozora sa vitraom i probio ga udarcem desne ruke.
Prozor se sastojao od hiljada siunih obojenih staklia koje su drale trake
topljenog olova. Mada se ceo prozor, mitoloka scena presude Parisu, zatresao u
ramu, olovo je sauvalo veinu staklia netaknutim; uprkos tresku i zveckanju, samo
je krzava rupa kod Afroditinih nogu proputala blag proleni vazduh.
Dejmi je malo zastao, stiskajui obe ruke uz stomak. Tamnocrvena mrlja se
irila na karnerima rukava, ipkanim kao na svadbenoj koulji. Opet se oeao o
mene kada sam pola ka njemu i bez rei se iskrao.
Ponovo sam se sruila u fotelju, dovoljno snano da dignem oblai praine iz plia.
Opruila sam se tamo mlitavo, oseajui kako me zapljuskuje hladan noni vetri.
Kosa mi je bila mokra na slepoonicama i oseala sam svoj puls, brz kao u ptice,
kako juri u korenu vrata.
Da li e mi on ikad oprostiti? Srce mi se steglo kao pesnica od pomisli na to da
sam ga izdala u njegovim oima. Kako si mogla to da trai?, rekao je. Ti, koja
zna... Da, znala sam, i mislila sam da me to znanje moe otrgnuti od Dejmija kao
to sam bila otrgnuta od Frenka.
Ali, bez obzira na to da li bi Dejmi mogao da mi oprosti ili ne, ja nikada ne bih
mogla da oprostim sebi ako bih osudila na smrt nevinog oveka i to onog koga sam
nekad volela.
Grehe oeva, promrmljala sam za sebe. Grehe oeva ne bi trebalo da
ispataju njihova deca.
Madam?
Skoila sam i otvorila oi, i zatekla podjednako prepadnutu sobaricu kako
uzmie. Spustila sam ruku na srce koje je lupalo, borei se da doem do daha.
Madam, da li vam je pozlilo? Da li treba da donesem...
Ne, rekla sam, to sam odlunije mogla. Dobro mi je. elim da ovde odsedim
neko vreme. Molim te, odlazi.
Devojka kao da nije mogla da doeka da me poslua. 0ui, Madame, rekla je i
nestala niz hodnik, ostavljajui me da zurim u scenu velike ljubavi u vrtu, koja je
visila sa naspramnog zida. Poto mi je iznenada postalo hladno, skupila sam oko
sebe ogrta koji nisam imala vremena da skinem, i opet zamurila.
Prola je pono kada sam konano otila u nau spavau sobu. Dejmi je bio tamo,
sedeo je pred stoiem, navodno posmatrajui par mreokrilaca koji su opasno
leprali oko svee koja je bila jedino svetlo u sobi. Ispustila sam ogrta na pod i
pola ka njemu.
Ne dodiruj me, kazao je. Idi u krevet. Govorio je gotovo odsutno, i ja sam se
ukopala u mestu.
Ali tvoja ruka... poela sam.
Nije vano. Idi u krevet, ponovio je.
Prsti na njegovoj desnoj ruci bili su umazani krvlju, a maneta koulje kruta od
nje, ali se ne bih usudila da ga dotaknem ni da mu je no bio zabijen u stomak.
Ostavila sam ga da pilji u smrtonosnu igru mreokrilaca i otila u krevet.
Probudila sam se negde pred zoru, kada prva svetlost svitanja nejasno osvetli
nametaj u sobi. Kroz dvokrilna vrata ka predsoblju videla sam Dejmija onako
kako sam ga ostavila, i dalje za stolom. Sada je svea izgorela, insekti su otili, a on
je sedeo sa glavom u rukama, prstiju uronjenih u brutalno iseenu kosu. Svetlost je
ukrala sve boje iz sobe; ak je i kosa iji su vrhovi poput plamenova virili izmeu
prstiju bila priguena do boje pepela.
Ustala sam iz kreveta i bilo mi je hladno u tankoj izvezenoj spavaici. On se nije
okrenuo kada sam prila iza njega, ali je znao da sam tu. Kad sam mu dotakla ruku,
pustio ju je da padne na sto i da mu glava padne unazad dok se nije oslonila ba
ispod mojih dojki. Duboko je uzdisao dok ju je trljao, i osetila sam kako napetost
poinje da poputa. Milovala sam mu vrat i ramena, oseajui hladnou njegovog
tela kroz tanki lan. Konano sam obila ispred njega. Pruio je ruke navie i uhvatio
me oko struka, privlaei me k sebi i ukopavajui glavu u moju spavaicu, ba iznad
izboine neroenog deteta.
Hladno mi je, konano sam rekla, vrlo tiho. Hoe li doi da me ugreje?
Trenutak kasnije je klimnuo i slepo se digao na noge. Odvela sam ga do kreveta,
skinula ga dok je sedeo ne opirui se i uukala ga pod jorgan. Leala sam u krivini
njegove ruke, vrsto pribijena uz njega, dok zima iz njegove koe nije nestala pa
smo leali zavueni u dep nene topline.
Oprezno sam stavila ruku na njegove grudi, milujui polako napred-nazad dok se
bradavica nije podigla, siuni grumen elje. On me je uhvatio za ruku da prestanem.
Plaila sam se da e me odgurnuti, i jeste, ali samo da bi mogao da se prevrne ka
meni.
Svetlost je postajala sve jaa i on me je dugo gledao u lice, milujui ga od
temena do brade, prevlaei palac linijom mog vrata i du kljune kosti.
Boe, koliko te volim, proaputao je kao za sebe. Poljubio me je, spreavajui
da uzvratim, i kruio oko dojke svojom ubogaljenom desnom akom, spreman da me
uzme.
Ali tvoja ruka..., rekla sam, po drugi put te noi.
Nije vano, rekao je on, po drugi put te noi.
DEO ETVRTI
Skandal
K
Kraljevski pastuv
oija je polako truckala po izuzetno loem delu puta koji su zimski mrazevi i
prolene kie ostavili raskopanog i razrovanog. Bila je to godina sa puno
padavina; ak i sada, u rano leto, bilo je vlanih, mokrih mesta ispod bujne
vegetacije grmova ogrozda pokraj puta.
Dejmi je sedeo pored mene na uskoj, tapeciranoj klupi koja je bila sedite
koije. Fergus se opruio u oku druge klupe, usnuo, i od kretanja koije njegova
glava se ljuljala i povijala kao glava mehanike lutke koja ima oprugu za vrat.
Vazduh u koiji je bio topao, a praina je dopirala kroz prozore u malim zlatnim
mlazovima svaki put kada bismo naili na suv deo puta.
U poetku smo rastrzano priali o okolnim predelima, o kraljevskim talama u
Arentanu kuda smo se zaputili, o govorkanjima koja su bila deo svakodnevnog
razgovora na dvoru i u poslovnim krugovima. Moda sam i ja zaspala uljuljkana
ritmom koije i toplinom dana, ali su promene kontura mog tela sedenje u jednom
poloaju inile neudobnim, a lea su me bolela od poskakivanja. Beba je postajala
sve aktivnija i mali lepeti prvih pokreta prerasli su u mala bockanja i ubode, na svoj
nain prijatne, ali ometajue.
Moda je trebalo da ostane kod kue, Sasenah, kazao je Dejmi, mrtei se
malo dok sam se uvijala, ponovo menjajui pozu.
Dobro sam, rekla sam uz osmeh. Samo sam u gru. A i bilo bi sramota da se
sve ovo propusti. Mahnula sam prema prozoru koije, gde je iroki potez polja
sijao zeleno kao smaragd ispresecan tamnozelenim pojasevima za zatitu od vetra
koje su inili pravi jablani. Sve vazduh van grada je bio bogat i opijajui posle
smrada zatvorenog prostora i grada i naroito posle smradova u LHpital des
Anges.
Luj se sloio, u gestu oprezne srdanosti prema engleskoj diplomatskoj uvertiri,
da vojvodi od Sandringama dozvoli da kupi etiri pereron priplodne kobile iz
kraljevskog uzgajalita u Arentanu da bi njima popravio podmladak male ergele
tegleih konja koje je Njegova visost drala u Engleskoj. Zato je Njegova visost
danas ila u posetu Arentanu i pozvala je Dejmija da poe i da ga posavetuje koje
kobile da odabere. Poziv je dat na veernjoj zabavi, i kako je jedno vodilo drugom,
poseta se zavrila kao prava piknik-ekspedicija sa etiri koije i nekoliko dama i
gospode sa dvora.
To je dobar znak, je li i ti misli tako?, upitala sam, uz oprezan pogled da bih
se uverila da su nai kompanjoni zaista vrsto usnuli. To to Luj daje vojvodi
dozvolu da kupi konje, hou da kaem. Ako pravi takve gestove prema Engleskoj,
onda verovatno nije sklon da pokae simpatije ka Dejmsu Stjuartu makar ne
otvoreno.
Dejmi je odmahnuo glavom. On je apsolutno odbijao da nosi periku i smeo, go
oblik njegove oiane glave izazvao je nemalo uzbuenje na dvoru. To je imalo
svojih prednosti u ovom asu; iako je malo znoja blistalo na njegovom dugom,
pravom nosu, nije bio ni priblino sparuen koliko ja.
Ne, sada sam prilino siguran da Luj ne misli da ima ita sa Stjuartima bar
oko onih poteza koji se tiu njihovog povratka na vlast. Msje Diverni me uverava da
se Savet potpuno protivi bilo emu takvom; iako bi Luj mogao na kraju da popusti
papinim zahtevima tako to e arlsu dodeliti mali iznos sa izdravanje, nije sklon
tome da Stjuartima da istaknuto mesto u Francuskoj, sa Dordijem od Engleske koji
mu gleda preko ramena. Danas je nosio ogrta prikaen broem na ramenu divnim
predmetom koji mu je sestra poslala iz kotske, u obliku dva jelena u trku, tela
savijenih tako da su se spajali u krug, dodirujui se glavama i repovima. On je
povukao pregib ogrtaa i njime obrisao lice.
Mislim da sam razgovarao sa svakim znaajnijim bankarom u Parizu tokom
poslednjih meseci, i svi su sloni u elementarnoj nezainteresovanosti. Kiselo se
nasmeio. Novca nema toliko mnogo da bi se iko kockao neim kao to je
restauracija Stjuarta.
A to, kazala sam, isteui lea uz stenjanje, ostavlja paniju.
Dejmi je klimnuo glavom. Tako je. I Dugala Makenzija. Pogledao me je
zadovoljan sobom i ja sam se uspravila, zaintrigirana.
Da li ti se javio? Uprkos poetnom oprezu, Dugal je prihvatio Dejmija kao
odanog kolegu jakobita, i uobiajena etva ifrovanih pisama bila je uveena nizom
diskretnih poruka koje je Dugal slao iz panije, namenjenih da ih proita Dejmi i
prosledi arlsu Stjuartu.
Jeste, zaista. Bilo mi je jasno po izrazu da su vesti dobre, i bile su mada ne
za Stjuarte.
Filip je odbio da prui bilo kakvu pomo Stjuartima, kazao je Dejmi. Stigao
mu je glas iz papske kancelarije, razume; treba da se dri po strani od cele te stvari
sa kotskim tronom.
Znamo li zato? Poslednje presretanje papskog glasnika sadravalo je nekoliko
pisama, ali kako su sva bila adresirana na Dejmsa ili arlsa Stjuarta, vrlo je
mogue da se u njima ne pominju kontakti Njegove svetosti sa panijom.
Dugal misli da zna. Dejmi se nasmejao. On je prilino kivan, Dugal. Kae da
je hladio tabane u Toledu gotovo mesec dana, i poslat je nazad bez ieg izvesnijeg
od mutnog obeanja pomoi kada za to doe vreme, Deo volente. Njegov duboki
glas je savreno poprimio pobonu intonaciju, pa sam se nasmejala.
Benedikt eli da izbegne trvenje izmeu panije i Francuske. On ne eli da Filip
i Luj rasipaju novac kome bi on naao primenu, zna, dodao je cinino. Teko da
je prikladno tako rei za papu, ali Benedikt poprilino sumnja u to da katoliki kralj
treba dalje da vlada Engleskom. kotska ima svoje katolike poglavice po
hajlendskim klanovima, ali je prolo mnogo vremena otkad je Engleska imala
katolikog kralja a verovatno e proi jo avolski mnogo pre nego to se to opet
desi Deo volente, dodao je cerei se.
Poeao se po glavi i razbaruio kratku rie-zlatnu kosu nad temenom. Izgledi su
vrlo slabi za Stjuarte, Sasenah, i to su dobre vesti. Ne, nee biti pomoi od monarha
Burbona. U ovom asu mene se jedino tie ona investicija koju je arls Stjuart
napravio sa grofom Sen ermenom.
Da li ti onda misli da je to isto poslovni aranman?
Pa, jeste, rekao je mrtei se, a ipak ima jo neega iza toga. uo sam
govorkanja, razume?
Iako bankarske porodice u Parizu nisu bile sklone da mladog pretendenta na tron
kotske uzmu iole ozbiljno, ta situacija se mogla lako promeniti ako bi arls Stjuart
iznenada imao novca za investiranje.
Njegova visost mi kae da je razgovarao sa Gobelinima, rekao je Dejmi. Sen
ermen ga je upoznao sa njima; u suprotnom, ne bi odvojili nimalo vremena za
njega. I stari Gobelin misli da je on bezveznjakovi i budala, a tako misli i jedan od
njegovih sinova. Drugi, meutim on kae da e saekati i videti; ako arls uspe u
svom poduhvatu, onda on moe da mu nabaci jo neku priliku.
To uopte ne valja, napomenula sam.
Dejmi je odmahnuo glavom. Ne valja. Para na paru ide, zna. Neka uspe u
jednom ili dva velika poduhvata, i bankari e poeti da ga sluaju. Ta ovek nije
veliki mislilac, rekao je uz kiseli osmeh, ali je uivo vrlo armantan; moe ljude
da ubedi u stvari koje se kose sa razumom. ak i tako, nee nikuda stii bez malo
kapitala na njegovo ime ali e toga imati ako ova investicija uspe.
Mm. Opet sam promenila poloaj, mrdajui nonim prstima u njihovom vrelom
konom zatvoru. Cipela mi je bila po meri kada je napravljena, ali sada su stopala
poela da mi otiu i svilene arape su mi bile vlane od znoja. Ima li neto ta
moemo da uinimo povodom toga?
Dejmi je slegnuo ramenima i vragolasto se nasmeio. Da se molimo za
nevreme uz obale Portugala, valjda. Ako brod ne potone, ne vidim mnogo naina da
poduhvat omane, ako emo pravo. Sen ermen ve ima ugovore za prodaju celog
tovara. I on i arls su vieni da utrostrue svoje pare.
Kratko sam uzdrhtala na pominjanje grofa. Nisam mogla, a da se ne prisetim
Dugalovih spekulacija. Nisam rekla Dejmiju za Dugalovu posetu, niti za njegove
spekulacije oko grofovih nonih aktivnosti. Nije mi se dopadalo da neto tajim od
njega, ali je Dugal zahtevao moje utanje kao cenu za pomo oko Donatana
Randala, pa nisam imala izbora.
Dejmi mi se iznenada nasmeio i ispruio ruku.
Smisliu ve neto, Sasenah. A sada, prui mi stopala. Deni je govorila da joj
pomae trljanje stopala kad je ekala bebu.
Nisam se opirala, ve sam izvukla stopala iz vrelih cipela i stavila ih njemu u
krilo uz uzdah olakanja kada je vazduh od prozora ohladio vlanu svilu na nonim
prstima.
ake su mu bile krupne, a prsti istovremeno i snani i neni. Zglobovima prstiju
je prelazio preko lukova mojih tabana i ja sam se zavalila uz tiho stenjanje. U tiini
smo se vozili nekoliko minuta, dok se ja nisam opustila u stanje zaborava i
blaenstva.
Glave pognute nad mojim nonim prstima, Dejmi je usputno pomenuo: To nije
bio zapravo dug, zna.
ta nije bilo? Onako u izmaglici toplog sunca i uz masau stopala, nisam imala
predstavu o emu on to govori.
Ne prestajui sa trljanjem, podigao je pogled ka meni. Izraz lica mu je bio
ozbiljan, mada su mu od nagovetaja smeka oi zablistale.
Rekla si da ti dugujem ivot, Sasenah, jer si ti spasla moj. Dohvatio je jedan
noni palac i promrdao ga. Ali sam razmiljao o tome i nisam tako siguran da je to
istina. Meni se ini da je prilino nereeno, kada se sve uzme u obzir.
Kako to misli, nereeno? Pokuala sam da istrgnem stopalo, ali ga je on vrsto
drao.
Ako si mi spasla ivot a jesi pa, spasao sam i ja tvoj, i to bar podjednak
broj puta. Spasao sam te od Deka Randala u Fort Vilijamu, sea se sigurno i
izvukao sam te iz rulje za linovanje u Krejnsmuiru, je li tako?
Jesi, oprezno sam rekla. Nisam znala kuda sve to vodi, ali to nije bilo
besciljno askanje. Zahvalna sam na tome, naravno.
Napravio je malu kotsku buku kojom to odbacuje, duboko u grlu. Nije to stvar
zahvalnosti, Sasenah, bilo tvoje ili moje hou da kaem da to vie nije ni stvar
obaveze. Osmeh je nestao iz njegovih oiju i bio je sasvim ozbiljan.
Nisam ti dao Randalov ivot u zamenu za moj to ne bi bila potena trgovina,
kao prvo. Zatvori usta, Sasenah, dodao je praktino, uletee ti muva. Stvarno je
dosta insekata bilo prisutno; tri su odmarala na prednjoj strani Fergusove koulje,
neometena stalnim podizanjem i sputanjem.
Zato si se onda sloio?, prekinula sam da se borim i on je rukama obavio
moja stopala, prelazei palevima polako preko krivina peta.
To nije bilo ni zbog ega to si me ti naterala da shvatim. to se Frenka tie,
rekao je, pa, dovoljno je tano da sam mu uzeo enu, i ao mi ga je prilino
esto, dodao je, peckajui me uz podizanje jedne obrve. Ipak, da li je to po ma
emu drugaije nego da mi je rival ovde? Ostavljen ti je slobodan izbor izmeu nas
dvojice i ti si izabrala mene ak i sa takvim luksuzima kao to je kupanje toplom
vodom na njegovoj strani. Ooh! Istrgla sam jedno stopalo i zabila ga u njegova
rebra. On se uspravio i zgrabio ga na vreme da sprei ponovljeni udarac.
Kaje se zbog svog izbora, je li tako?
Ne jo, rekla sam, pokuavajui da izvuem svoja stopala, ali bih mogla
svakog asa. Priaj dalje.
Pa dobro. Nisam uspeo da sagledam kako injenica da si odabrala mene daje
Franku Randalu neko naroito pravo da se vodi rauna o njemu. Sem toga, rekao je
iskreno, priznau da sam malice ljubomoran na tog oveka.
Ritnula sam drugo stopalo, ciljajui nie. Zgrabio ga je pre nego to je pogodilo,
spretno mi izvrui zglob.
to se tie toga da zasluuje ivot, prema optim principima, nastavio je,
ignoriui moje pokuaje da pobegnem, to je stav na koji bi brat Anselm u opatiji
mogao da odgovori bolje od mene. Sigurno je da ne bih hladnokrvno ubio nedunog
oveka. A opet, ubijao sam ljude u bitkama, a da li je to ita drugaije?
Prisetila sam se vojnika, i deaka u snegu koga sam ubila prilikom naeg bekstva
iz Ventvorta. Nisu me vie proganjala priseanja na njega, ali sam znala da me
nikada nee sasvim ostaviti.
Odmahnuo je glavom. Ne, postoji dosta argumenata kojima se moe tome
suprotstaviti, ali na kraju se takav izbor uvek svodi na jedno: Ubij kad mora, i ivi
s tim posle. Pamtim lice svakog oveka kog sam ubio, i zauvek u pamtiti. Ali
injenica ostaje, ja sam iv a oni nisu, i to mi je jedina uteha, bilo to pravino ili
ne.
Ali to nije istina u ovom sluaju, naglasila sam. Ovo nije sluaj ubiti ili biti
ubijen. Odmahnuo je glavom, terajui muvu koja mu je sletela na kosu. E tu grei,
Sasenah. Ono to stoji izmeu Deka Randala i mene bie reeno tek kada jedan od
nas bude mrtav a moda ni tada. Postoje naini da se ubije i bez noa ili pitolja, i
postoje stvari gore od fizike smrti. Glas mu je smekao. U Sent Ani si me izvukla
iz ne samo jedne smrti, mo duinne, i nikad nemoj da pomisli da to ne znam.
Odmahnuo je glavom. Moda ti zaista dugujem vie nego ti meni, na kraju krajeva.
Pustio mi je stopala i drugaije razmestio svoje duge noge. A to me navodi da
razmotrim tvoju savest, kao i svoju. Na kraju krajeva, nisi mogla znati ta e se
desiti kada si napravila izbor, a jedna je stvar napustiti oveka, a druga osuditi ga na
smrt.
Uopte mi se nije dopao nain kako je opisao moje postupke, ali nisam mogla da
izvrdam injenicama. Stajala je injenica da sam napustila Frenka i, mada nisam
mogla da se kajem zbog svog izbora, ipak sam se kajala i zauvek u se kajati zbog
nunosti toga. Bilo je jezivo koliko su naredne Dejmijeve rei zvuala kao jeka
mojih misli.
On je nastavio: Ako si znala da bi to moglo znaiti Frenkovu pa, njegovu smrt,
recimo moda bi napravila drugaiji izbor. Poto si odabrala mene, imam li ja
pravo da tvoje postupke uinim znaajnijim nego to si nameravala?
Zanet iznoenjem svojih argumenata, nije primeivao kakav efekat ovaj razgovor
ostavlja na mene. Kad je sada spazio moje lice, iznenada je prestao, posmatrajui
me u tiini dok smo se truckali kroz zelenilo unutranjosti.
Ne mogu da sagledam kako je mogao biti greh to to si uinila onako kako jesi,
Kler, konano je rekao, pruajui ruku da je poloi na moje stopalo. Ja sam
zakonski tvoj mu isto onoliko koliko je on bio ili e biti. Ti ak i ne zna moe li
da mu se vrati; mo duinne, moda e otii jo vie unazad u vremenu, ili napred u
sasvim drugo doba. Ponaala si se kao da mora, a od toga niko ne moe bolje.
Podigao je pogled i izgled njegovih oiju mi je prodro do due.
Dovoljno sam iskren da kaem da me nije briga ta bi moglo biti pravo, a ta
krivo, dok god si uz mene, Kler, tiho je rekao. Bio je greh to si me odabrala... a
opet, otiao bih do avola lino i blagoslovio ga to te je iskuavao. Podigao je
moje stopalo i neno mi poljubio vrh palca.
Stavila sam ruku na njegovu glavu; kratka kosa je bila bockava ali meka, kao kod
vrlo mladog jea.
Ne bih rekla da je to bilo pogreno, tiho sam rekla. Ali bilo je... onda u i ja s
tobom do avola, Dejmi Frejzeru.
Sklopio je oi i sagnuo glavu nad moje stopalo. Drao ga je tako vrsto da sam
oseala kako su koice zgurane; ipak, nisam ga povukla. Zabila sam prste u njegov
skalp i neno mu povukla kosu.
Zato onda, Dejmi? Zato si reio da pusti Deka Randala da poivi?
I dalje je stezao moje stopalo, ali je otvorio oi i nasmeio mi se.
Pa, mislio sam na dosta stvari, Sasenah, kada sam hodao tamo-amo one veeri.
Jedno, mislio sam da bi ti patila ako ubijem ono ubre. Uinio bih ili izbegao da
uinim podosta stvari samo da tebe ne oalostim, Sasenah, ali da li je tvoja savest
vrednija od moje asti?
Ne. Ponovo je odmahnuo glavom, odbacujui jo jednu stavku. Svako od nas
je odgovoran samo za sopstvene postupke i svoju savest. Ono to ja uinim ne moe
se pisati na tvoj raun, bez obzira na posledice. Trepnuo je, oi su mu suzile od
pranjavog vetra, a onda je proao rukom preko kose u uzaludnom pokuaju da sredi
raupane krajeve. Kratko oiani, iljci su mu stajali razbacani svuda po glavi.
Zato onda?, insistirala sam, naginjui se napred. Rekao si mi sve razloge koji
nisu bili presudni; ta je ostalo?
Oklevao je na trenutak, ali me je onda pogledao pravo u oi.
Zbog arlsa Stjuarta, Sasenah. Do sada smo zaustavili sve zemlje, ali sa ovom
njegovom investicijom pa, mogao bi da uspe da povede vojsku u kotsku. A ako
bude tako... ti zna bolje od mene do ega moe doi, Sasenah.
Znala sam, i smrzla sam se od te pomisli. Nisam mogla, a da se ne setim jednog
istoriara i njegovog opisa sudbine Hajlendera u Kalodenu, mrtvi su leali u etiri
sloja, natapani kiom i sopstvenom krvlju.
Hajlenderi, loe voeni i gladni, ali svirepi do kraja, bili bi uniteni u
odluujuih pola sata. Bili bi ostavljeni da lee u gomilama krvarei po hladnoj
aprilskoj kii, a ideja koju su gajili stotinu godina umree sa njima.
Dejmi je iznenada pruio ruku i uhvatio moje ake.
Mislim da se to nee desiti, Kler, mislim da emo ih spreiti. A ako ne uspemo,
onda i dalje ne oekujem da e mi se ita desiti. Ali ako ipak... Sada je bio smrtno
ozbiljan, govorio je tiho i urno. Ako se ipak desi, onda hou da postoji mesto za
tebe. Hou da ima nekoga kome e da ode ako ja... ne budem tu da brinem o tebi.
Ako to ne mogu da budem ja, onda bih hteo da to bude ovek koji te voli. Stisak na
mojim prstima se pojaao; oseala sam oba prstena kako mi se usecaju u meso i
osetila urbu u njegovim rukama.
Kler, zna koliko me kota da ti ovo uinim da Randalu potedim ivot.
Obeaj mi da e se, ako takvo vreme doe, vratiti Frenku. Njegove oi su
pretraivale moje lice, tamnoplave kao nebo u prozoru iza njega. Pokuao sam da
te poaljem dvaput ranije. I zahvaljujem Bogu to nisi htela da ode. Ali ako doe
do tree prilike onda mi obeaj da e se vratiti Frenku. Jer to je razlog to sam
potedeo Deka Randala na godinu dana zbog tebe. Obeaj mi, Kler.
Allez!Allez! Montez!, vikao je koija odozgo, terajui konje uzbrdo. Skoro
smo stigli.
U redu, konano sam rekla. Obeavam.
tale u Arentanu su bile iste i prozrane, mirisale su na leto i konje. U otvorenom
pregratku, Dejmi je kruio oko pereron kobile, oaran kao konjska muva.
Ooh, kako si ti lepa mala devojka! Doi ovamo, duo, daj da ti pogledam te
divne debele sapi. Mm, aha, izvrsno!
Volela bih kada bi moj mu tako govorio meni, komentarisala je vojvotkinja De
Nev, to je izazvalo kikot drugih dama u grupi koje su stajale na slami u sredini i
posmatrale.
Moda i bi, madam, kada bi pogled na vas otpozadi bio toliko podsticajan. A
opet, moda va suprug ne ceni kao lord Broh Tuaraha tako fino oblikovane sapi.
Grof Sen ermen je dopustio da mu pogled preleti preko mene sa trakom
zadovoljstva. Pokuala sam da zamislim te crne oi kako svetlucaju kroz proreze
maske, i suvie dobro sam uspela u tome. Na nesreu, ipka na njegovim
manetnama je padala i preko prstiju nisam mogla da vidim ravu njegovog palca.
Ukljuujui se u zabavu, Dejmi se udobno naslonio na iroka lea kobile, tako
da su mu se samo glava, ramena i nadlaktice videli iznad mase pererona.
Lord Broh Tuaraha ceni lepotu gde god na nju naie, msje grofe; kod ivotinje
ili kod ene. Meutim, za razliku od nekih koje bih mogao da pomenem, u stanju sam
da ih razlikujem. Zlobno se iscerio na Sen ermena, a onda potapao kobilu po
vratu na rastanku dok se grupa razilazila uz opti smeh.
Dejmi me je uzeo za ruku i poveo me do naredne tale, dok ga je ostatak grupe
sporije pratio.
Ah, rekao je, udiui meavinu konja, amova, stajskog ubriva i sena kao da je
parfem. Nedostaje mi miris tale. I boravak na selu mi budi udnju za kotskom.
Ne lii mnogo na kotsku, kazala sam, kiljei u blistavo sunce na izlasku iz
mrane tale.
Ne, ali je selo, rekao je, isto je, zeleno, i nema dima u vazduhu, ni
kanalizacije pod nogama ako ne rauna konjsku balegu, a ja ne raunam.
Sunce ranog leta sijalo je na krovove Arentana, zavuenog meu neno nabrana
zelena brda. Kraljevsko uzgajalite se nalazilo odmah izvan gradia; sazidano je
znatno solidnije nego kue kraljevih podanika u blizini. tale i staje su bile od
tesanog kamena, sa kamenim podovima, krovovima od kriljca, i odravane su tako
isto da je to prilino nadmaivalo LHpital des Anges.
Buni pokli se zauo iza ugla tale i Dejmi se naglo zaustavio, taman na vreme
da izbegne Fergusa koji je izleteo pred nas kao da je izbaen iz prake, ustro
praen dvojicom talskih momaka koji su bili krupniji od njega. Prljava zelena fleka
sveeg ubriva na licu prvog deaka davala je izvestan nagovetaj uzroka prepirke.
Sa puno prisebnosti, Fergus se vratio otkuda je doao, projurio pored svojih
gonilaca i sjurio se usred grupe, gde je zatitu potraio iza bedema Dejmijevih
bedara u kiltu. Videvi da je njihov plen bezbedno nestao u zemlju, gonioci su
straljivo pogledali nadolazeu falangu dvorjana i haljina, zgledali se donosei
odluku, i kao jedan se okrenuli i pokupili.
Videvi da odlaze, Fergus je promolio glavu iza moje suknje i doviknuo neto
grlenim francuskim zbog ega je od Dejmija zaradio otru uku preko uva.
Kupi se, rekao je odseno. I za ime boga, ne bacaj balegu na one koji su vei
od tebe. A sad, idi i kloni se nevolja. On ga je posluao uz zduan udarac po
zadnjici koji je Fergusa poslao u smeru suprotnom od onog kuda su otili njegovi
napadai.
Ja sam se prilino dvoumila koliko je pametno povesti Fergusa sa nama na ovu
ekspediciju, ali veina dama je vodila svoje male paeve sa sobom, da bi obavljali
poslie i nosili korpe sa hranom i ostali pribor potreban za celodnevni izlet. A
Dejmi je hteo da pokae momku malo zemlje, oseajui da zasluuje odmor. Sve je
to bilo dobro i fino sem to se Fergus, koji nikada u ivotu nije bio van Pariza,
razveselio od vazduha, svetlosti i divnih ogromnih ivotinja pred nosom i to je,
sluen tolikim uzbuenjem, predstavljao neprestani problem od samog naeg
dolaska.
Bog zna ta e sledee napraviti, rekla sam sumorno, gledajui Fergusa kako
odlazi. Zapalie neki plast, oekujem.
Dejmi se nije uzbudio zbog tog komentara.
Bie u redu. Svi momci se gaaju balegom.
Stvarno? Okrenula sam se i odmerila Sen ermena, besprekornog u belom lanu,
belom seru i beloj svili, dok se utivo naginjao da slua vojvotkinju koja je polako
trupkala po slamom pokrivenom dvoritu.
Moda ti jesi, rekla sam. Ah ne on. Niti biskup, rekla bih. Pitala sam se da li
je ova ekskurzija bila dobra ideja, bar to se mene tie. Dejmi je bio u svom
elementu sa dinovskim pereronima, a vojvoda je oito bio impresioniran njim, to
je sve bilo u redu. Sa druge strane, lea su me gadno bolela od vonje koijom, a
stopala su mi bila vrela i natekla, bolno pritiskajui krutu kou mojih cipela.
Dejmi je pogledao u mene i nasmeio se, pritiskajui moju aku poloenu na
njegovu ruku.
Nije jo mnogo ostalo, Sasenah. Vodi hoe da nam pokae tale za rasplod, a
onda ti i druge dame moete otii i sesti da jedete, dok e muki stajti okolo i praviti
grube ale o veliini neijeg oke.
Da li posmatranje rasploda konja uvek ovako utie? upitala sam, fascinirana.
Pa, na mukarce da. Ne znam kako to utie na dame. Naulji ui pa moe da mi
ispria kasnije.
Zapravo je meu lanovima grupe zavladala atmosfera priguenog uzbuenja
kada smo svi nahrupili u skueni odeljak tale za rasplod. Kamena kao i ostale
zgrade, ova nije bila podeljena pregradama kao ostale, ve je imala mali ograeni
koral sa nekoliko boksova s obe strane i nekakav prolaz du zadnje strane, sa
nekoliko kapija koje su se mogle otvarati ili zatvarati da bi se kontrolisalo kretanje
konja.
Sama zgrada je bila svetla i prozrana, zahvaljujui velikim nezastakljenim
prozorima na oba kraja, sa pogledom na travnati komad zemlje napolju. Videla sam
nekoliko krupnih pereron kobila kako pasu uz njegov rub; jedna ili dve su delovale
nespokojno i zapadale su u nemirni galop, a onda usporavale trk ili hodale,
odmahujui glavama i grivama i piskavo njitei. Jednom, kada se to dogodilo, uo
se vrisak iz jednog boksa na kraju tale, i pregradne ploe su se zatresle od snanog
ritanja u njemu.
On je spreman, zadovoljno je promrmljao neki glas iza mene. Pitam se koja li
je srena madmoazel?
Ona najblia kapiji, nagaala je vojvotkinja, uvek spremna na opkladu. Pet
livri na tu.
Ah, ne! Greite, madam, ona je suvie mirna. Bie to ona mala, tamo ispod
jabuke, koja koluta oima kao koketa. Vidite li kako zabacuje glavu? Ta je moj
izbor.
Sve kobile su stale na zvuk pastuvovog krika, upitno podiui njuke i nervozno
trzajui uima. One nemirne su zabacivale glavom i rzale; jedna je istegla vrat i
ispustila dug, piskav poziv.
Ta, tiho je rekao Dejmi, klimajui glavom ka njoj. uje li je kako ga
doziva?
I ta ona kae, lorde moj?, upitao je biskup, kome su sijale oi.
Dejmi je dostojanstveno odmahnuo glavom.
To je pesma, gospodaru, ali od onih za kakve su ljudi u mantiji gluvi ili bi
trebali da budu, dodao je, uz salve smeha.
Naravno, kobila koja je dozivala bila je odabrana. Kada se nala unutra, ukopala
se u mestu podignute glave i stajala njukajui vazduh nozdrvama. Pastuv je mogao
da nanjui nju; njegovi krici su jezivo odjekivali meu tavanskim gredama, tako
glasno da je razgovor postao nemogu.
Svi su uutali. Iako mi je bilo neprijatno, osetila sam uspaljenost u dojkama i
oticanje naduvenog stomaka kada je kobila jo jednom odgovorila na zov pastuva.
Pereroni su veoma krupni konji. Vei primerci su kod ramena visoki preko metar
i po, a sapi dobro uhranjene kobile su iroke gotovo metar, svetle, pegave ili
blistavo crne, ukraene vodopadom crne dlake, u korenu debelim kao moja ruka.
Pastuv je izleteo iz svog boksa prema vezanoj kobili tako naglo da su se svi
odmakli od ograde. Daci praine su odleteli u oblake kada su krupna kopita udarila
o ugaenu zemlju korala, a kapi pljuvake su se razletele iz njegovih otvorenih usta.
Konjuar koji je otvorio vrata njegovog boksa odskoio je u stranu, sitan i
beznaajan pored velianstvene furije putene u koral.
Kobila se propela i zabrinuto cvilela, ali se on onda naao na njoj i zubi su mu se
sklopili na snanom luku njenog vrata, terajui njenu glavu da se pogne i potini.
Veliki snop njenog repa je poleteo visoko, ostavljajui je golu, izloenu poudi.
Isuse, proaputao je msje Pridom.
Trebalo je sasvim malo vremena, ali je delovalo due to posmatranje ustalasanih,
od znoja potamenilih bokova i igre svetla na kovitlavoj dlaci i sjaju divnih miia
koji su se napinjali i naprezali u agoniji parenja.
Svi su utali kada smo naputali talu. Konano se vojvoda nasmejao, munuo
Dejmija i rekao: Vi ste naviknuti na ovakve prizore, lorde Broh Tuaraha?
Aha, odgovorio je Dejmi. Video sam to poprilian broj puta.
Ah?, kazao je vojvoda. I kaite mi, lorde, kako se oseate od tog prizora,
posle toliko puta?
Jedan kraj Dejmijevih usta se iskrivio dok je odgovarao, ali je inae zadrao
ozbiljan izraz.
Vrlo skromno, Vaa visosti, rekao je.
Kakav prizor!, rekla je vojvotkinja De Nev. Uz sanjarski pogled je prelomila
kolai i polako ga grickala. Tako uspaljujue, zar ne?
Kolika kita, misli, kazala je madam Pridom prilino grubo. Volela bih da
Filiber ima takvu. Ovako kako je... Podigla je obrvu ka tanjiru sa malim
kobasicama, dugim svega pet centimetara, i dame koje su posedale po ebetu za
piknik su se zakikotale.
Malo piletine, molim te, Pole, rekla je grofica Sen ermen svom pau. Bila je
mlada, i golicavi razgovor starijih dama terao ju je da crveni. Pitala sam se kakav
tano brak ima sa grofom Sen ermenom; on je nikada nije dovodio u javnim
prilikama, izuzev ovakvih, gde je zbog prisustva biskupa bilo nedolino da se pojavi
sa nekom od svojih ljubavnica.
Bah, rekla je madam Montrezor, jedna od dvorskih dama iji je mu bio
biskupov prijatelj. Nije sve u veliini. U emu je razlika ako je veliki kao u
pastuva, ako ne traje due od tog? Drala je krastavi izmeu dva prsta i delikatno
lizala malo svetlozeleno povre, a ruiasti vrh njenog jezika bio je iljat i
elegantan. Nije stvar u tome ta imaju u gaama, kaem ja, ve ta rade s njim.
Madam Pridom je frknula. Pa, ako nae nekog koji zna ta da radi s njim sem
da ga zabije u najbliu rupu, reci mi. Ba bi me interesovalo da vidim ta se jo
njime moe napraviti.
Ti bar ima jednog koji je zainteresovan, upala je vojvotkinja De Nev.
Prezrivo je pogledala u svog pogrbljenog mua koji je stajao sa ostalim mukarcima
blizu jednog ograenog dela, posmatrajui kako proveravaju kvalitete upregnute
kobile.
Ne noas, najdraa moja, savreno je imitirala sonorni, nazalan glas svog
mua. Crkavam od umora. Stavila je ruku na elo i zakolutala oima. Guva u
poslu toliko zamara. Podstaknuta kikotom, ona je nastavila da imitira, sada irei
oi u uasu i zatitniki krstei ruke u krilu. ta, opet? Zar ne zna da prekomerno
irenje mukosti izaziva bolesti? Zar nije dosta to su me tvoji zahtevi srozali do
patrljka, Matilda? Zar eli da dobijem napad.?
Dame su se kikotale i vritale od smeha, dovoljno buno da privuku panju
biskupa koji nam je mahnuo i pomirljivo se smejao, to je izazvalo jo vei urnebes.
Pa on bar ne iri svoju mukost u bordelima ili drugde, kazala je madam
Pridom, uz reito saaljiv pogled na groficu Sen ermen.
Ne, sumorno je rekla Matilda. uva ga kao da je od zlata. Pomislili biste da
ne moe biti bolji onako kako ga... oh, Vaa visosti! Zar neete au vina?
armantno se osmehnula vojvodi koji joj je tiho priao s lea. On je stajao
smekajui se damama, a jedna svetla obrva bila je blago podignuta. Ako je i uo
ta je tema naeg razgovora, niim to nije odao.
Sedajui pored mene na ebe, Njegova visost je prela na obian, vrcavi
razgovor sa damama, a njegov udno piskav glas nije se bitno razlikovao od enskih
glasova. Iako je izgledalo da pomno prati razgovor, zapazila sam da mu pogled
povremeno luta ka grupici mukaraca koji su stajali kod ograenog prostora za
konje. Dejmijev kilt je bio upadljiv ak i meu predivno krojenim somotskim
odelima i onim od teke svile.
Ja sam do tada malo zazirala od ponovnog susreta sa vojvodom. Na kraju
krajeva, nae poslednje vienje se zavrilo hapenjem Donatana Randala, na
osnovu moje optube za pokuaj silovanja. Ali vojvoda je bio olienje arma i
otmenosti na ovom izletu i nije pomenuo nijednog od brae Randal. Niti se javno
pominjalo hapenje; kakve god da su vojvodine diplomatske aktivnosti, izgleda da
su bile dovoljno cenjene da zaslue kraljevski zavet utanja.
Sve u svemu, prijalo mi je vojvodino pojavljivanje na izletnikom ebetu. Kao
prvo, njegovo prisustvo je spreavalo dame da me pitaju kao to su neke
odvanije esto inile na zabavama da li je istinita pria o tome ta koti nose
ispod kiltova. Imajui u vidu raspoloenje na ovoj zabavi, smatrala sam da moj
uobiajeni odgovor oh, uobiajeno nee biti dovoljan.
Va suprug ima dobro oko za konje, napomenuo mi je vojvoda, osloboen na
trenutak kada se vojvotkinja De Nev sa njegove druge strane nagnula preko ebeta
da pria sa madam Pridom. Kae mi da su i njegov otac i njegov stric drali malu
ali finu talu u Hajlendsu.
Da, to je istina. Pijuckala sam vino. Ali vi ste posetili Kolama Makenzija u
zamku Leoh, sigurnno ste i sami videli njegovu talu. Ja sam, zapravo, vojvodu prvi
put srela u Leohu prethodne godine, mada je susret bio povran; on je otiao u lov
malo pre nego to sam ja uhapena zbog vetiarenja. Pomislila sam kako on sigurno
zna za to, ali i ako je bilo tako, niim to nije odavao.
Naravno. Vojvodine male pronicljive oi brzo su pogledale levo i desno, da
vidi da li ga neko posmatra, a onda je preao na engleski. U to vreme me je va
suprug obavestio da ne boravi na svom imanju zbog nesrene i pogrene optube
za ubistvo od strane engleske krune. Pitam se, gospo moja, da li je ta optuba koja ga
tera da bude odmetnik i dalje na snazi?
I dalje vai ucena za njegovu glavu, otvoreno sam odgovorila.
Vojvodin izraz utive zainteresovanosti se nije promenio. Odsutno je dohvatio
jednu od kobasica sa velikog tanjira.
To nije neto to se ne da ispraviti, tiho je rekao. Posle mog susreta sa vaim
suprugom u Leohu malo sam se raspitao oh, prikladno diskretno, uveravam vas,
draga moja damo. I mislim da bi se stvar mogla srediti bez suvinog odlaganja, ako
u prave ui stigne glas iz pravog izvora.
To je bilo interesantno. Dejmi je prvo vojvodi od Sandringama ispriao da ga
progoni zakon na predlog Kolama Makenzija, u nadi da bi se vojvoda mogao ubediti
da intervenie za njega. Poto Dejmi zapravo nije ni poinio pomenuti zloin, nije
ni moglo biti dokaza protiv njega; prilino je bilo verovatno da vojvoda, uticajna
linost meu engleskim plemstvom, zaista moe da sredi da se tube odbace.
Zato?, upitala sam. ta hoete zauzvrat?
Tanune plave obrve su poletele uvis i on se nasmeio, pokazujui male bele
zube.
Pobogu, stvarno ste direktni, zar ne? Zar ne bi moglo biti rei samo o tome da
cenim strunost vaeg mua i pomo u izboru konja, pa bih voleo da vidim da se
vrati na mesto gde se ta vetina ponovo moe korisno upotrebiti?
Moglo bi biti, ali nije, kazala sam. Uhvatila sam otar pogled madam Pridom, i
ugodno sam se nasmeila vojvodi. Zato?
Ubacio je celu kobasicu u usta i vakao je polako, a njegovo bezizraajno
okruglo lice nije odraavalo nita sem uivanja u danu i jelu. Konano je progutao
zalogaj i prefinjeno obrisao usta lanenom maramicom.
Pa, rekao je, tek da pretpostavimo, razumete...
Klimnula sam glavom, i on je nastavio. Samo da pretpostavimo, onda, moda
moemo smatrati da je skoranje prijateljstvo vaeg mua sa izvesnom osobom
koja je skorije stigla iz Rima? Ah, vidim da me razumete. Da. Pretpostavimo da je to
prijateljstvo postalo stvar koja u izvesnoj meri zanima izvesne stranke koje bi vie
volele da se ta osoba mirno vrati u Rim ili alternativno, da se nastani u
Francuskoj, mada bi Rim bio bolji sigurniji, razumete?
Razumem. I sama sam uzela kobasicu. Bile su dobro zainjene i miris belog
luka mi je strujao u nos pri svakom zalogaju. I te stranke uzimaju dovoljno ozbiljno
aspekt tog prijateljstva da bi ponudile odbacivanje tubi protiv mog mua u zamenu
za njegovo raskidanje? Opet, zato? Moj mu nije toliko znaajan.
Nije sada, sloio se vojvoda. Ali bi mogao biti u budunosti. On je povezan
sa nekoliko monih interesa meu francuskim bankarskim porodicama, i jo vie
meu trgovcima. Takoe ga primaju na kraljevskom dvoru i ima pristup do samog
Luja. Ukratko, ako u ovom asu ne poseduje dovoljno moi da upravlja znatnim
svotama novca i uticajem, svi su izgledi da e to moi uskoro. On je i lan ne
jednog, ve dva veoma mona hajlendska klana. A stranke koje ele da se dotina
osoba vrati u Rim gaje ne ba neosnovani strah da bi se taj uticaj mogao upotrebiti u
neeljenom pravcu. Utoliko je bolje ako se va suprug vrati uz skidanje ljage sa
svog imena svojoj zemlji u kotskoj, zar ne mislite tako?
To vredi razmotriti, kazala sam. To je takoe bilo i podmiivanje, i to
privlano. Raskini sve veze sa arlsom Stjuartom i slobodan si da se vrati u
kotsku i Lalibroh bez rizika da e biti obeen. Uklanjanje potencijalno preteeg
sledbenika Stjuarta, bez troka za krunu, bio je takoe privlaan predlog za englesku
stranu.
Odmerila sam vojvodu, pokuavajui da zakljuim gde se on tano uklapa u tu
emu. Navodno izaslanik Dorda II, hanoverskog plemia i kralja dok god
Dejms Stjuart ostane u Rimu Engleske, vrlo je mogue da ima dvojne namere
tokom svoje posete Francuskoj. Da se ukljui sa Lujem u delikatnu razmenu utivosti
i pretnji koji sainjavaju diplomatiju i istovremeno ugui avet novog jakobitskog
ustanka? Nekoliko njih iz arlsove uobiajene klape su nestali u poslednje vreme,
pravdajui se hitnim poslovima u inostranstvu. Kupljeni ili rasterani strahom? pitala
sam se.
Bezizraajni lik nije davao ni nagovetaj njegovih misli. Gurnuo je unazad periku
sa glave koja je elavila i nesvesno se poeao.
Razmislite o tome, draga moja, navaljivao je. A kada razmislite
razgovarajte sa svojim muem.
Zato vi ne razgovarate s njim?
Slegnuo je ramenima i uzeo jo kobasica, ovog puta tri. Utvrdio sam da su
mukarci esto vie skloni onome to im u kui kae neko kome veruju, nego neemu
to im moe izgledati kao pritisak spolja. Nasmeio se. Tu treba imati u vidu i
pitanje ponosa; to se mora izvesti delikatno. A to se delikatnog izvoenja tie pa,
uven je enski dodir, zar ne?
Nisam imala vremena da odgovorim na to, kada je povik iz glavne tale naterao
sve glave da se okrenu na tu stranu.
Jedan konj je dolazio prema nama uskim prolazom izmeu glavne tale i duge
otvorene kuice u kojoj je bila kovaka radionica. Pereron drebac, mlad, ne stariji
od dve ili tri godine, sudei po ari njegove dlake. ak i mladi pereroni su krupni, i
drebac je izgledao ogroman dok je tumarao laganim trkom, mlatei repom na sve
strane. drebac oito jo nije bio ukroen da se osedla; masivna ramena su se trzala
od napora da zbaci sitno telo raskreeno iza njegovog vrata, sa obe ruke duboko
ukopane u gustu crnu grivu.
Krvavog mu pakla, to je Fergus! Uzbunjene povicima, dame su se ve sve digle
na noge i zurile zainteresovano u taj prizor.
Nisam shvatila da su nam se mukarci pridruili dok jedna ena nije rekla: Ali
koliko to deluje opasno! Deak e se sigurno povrediti ako padne!
Ako se ne povredi pri padu, ja u se odmah pobrinuti za to, im mi mali klipan
padne aka, rekao je natmuren glas iza mene. Okrenula sam se i spazila Dejmija
kao viri preko moje glave u konja koji se brzo primicao.
Da li treba da ga skine?, upitala sam.
Odmahnuo je glavom. Ne, pusti konja da se pobrine za to.
Zapravo, konj je izgledao vie zbunjen nego uplaen zbog udnog tereta na
svojim leima. Pirgava siva koa se trzala i tresla kao da ju je napao roj muva i
drebac je zbunjeno cimao glavu, kao da se pita ta se zbiva.
to se Fergusa tie, njegove noge su bile ispruene gotovo pod pravim uglom
preko irokih lea konja; oigledno se za konja drao samo nepopustljivim stiskom
na grivu. Pri tome bi moda uspeo da sklizne ili da se bar otkotrlja nepovreen, da
rtve gaanja ubrivom nisu izvele svoj plan osvete.
Dva ili tri konjuara pratila su konja na opreznom rastojanju, blokirajui prolaz
iza njega. A jedan je uspeo da otri napred i da otvori kapiju jednog praznog boksa
blizu nas. Kapija je bila izmeu grupe izletnika u poseti i kraja prolaza izmeu
zgrada; oigledno su nameravali da tiho naguraju konja u boks, gde moe da izgazi
Fergusa ako mu se tako prohte, ali je bar sigurno da se konj nee povrediti.
Meutim, pre nego to je to moglo biti izvedeno, neka gipka figura je promolila
glavu kroz mali tavanski prozor, visoko iznad prolaza. Poto su posmatrai bili
zagledani u konja, to nije primetio niko sem mene. Deak na tavanu je pogledao,
povukao se, i pojavio se gotovo istog asa drei veliki sveanj sena u obe ruke.
Veoma precizno procenivi trenutak, ispustio ga je kada su Fergus i njegov konj
prolazili tano ispod.
Efekat je bio vrlo slian kao da je bacio bombu. Seno se razletelo tamo gde je
bio Fergus i drebac je panino zarzao, oslonio se na zadnje noge i poleteo kao
pobednik u derbiju, ustremivi se pravo na grupicu dvorjana, koji su se razbeali na
sve strane, vritei kao guske.
Dejmi se bacio na mene, gurajui me s puta i obarajui me pri tom. Sada se
podigao sa mene oborene, teno psujui na gelskom. Ne zastajui da se raspita kako
sam, otrao je u pravcu u kome je otiao Fergus.
Konj se propinjao i izvijao, skroz preplaen, ritajui prednjim nogama i drei na
rastojanju grupicu konjuara i talskih momaka koji su se svi brzo uznemirili pri
pomisli da e se jedan od vrednih kraljevih konja povrediti na njihove oi.
Nekakvom udnom tvrdoglavou ili iz straha, Fergus je i dalje bio na svom
mestu, mrave noge su mlatile okolo dok je posrtao i odskakivao po nemirnim
leima. Svi konjuari su mu vikali da se pusti, ali je on ignorisao taj savet, vrsto
sklopljenih oiju dok je visio steui rukama grivu kao da mu od toga ivot zavisi.
Jedan od konjuara je nosio vile; zamahnuo je njima pretei kroz vazduh i izazvao
uplaeni vrisak madam Montesor, koja je oito mislila da namerava da nabode dete.
Taj vrisak nije smirio drebca. Poigravao je i jurcao, uzmiui od ljudi koji su
poeli da ga okruuju. Iako zapravo nisam mislila da je konjuar poao da nabode
Fergusa ne bi li ga skinuo konju sa lea, postojala je stvarna opasnost da e deak
biti izgaen ako se bude pustio a nije mi bilo jasno kako moe da izbegava takvu
sudbinu jo dugo. Konj je naglo pojurio ka malom drvoredu blizu konjunice da bi
potraio zaklon od rulje ili jer je moda zakljuio da bi se tereta na svojim leima
mogao otresti pomou granja.
Dok je prolazio ispod prvih grana, na tren sam spazila crveni tartan u zelenilu i
crveno je blesnulo kada se Dejmi bacio iz zaklona drveta. Njegovo telo je ustro
udarilo drepca, koji se sruio na zemlju u blesku tartana i golih nogu koji bi mogao
otkriti iskusnom posmatrau da ovaj kot ne nosi nita ispod kilta.
Grupa dvorjana je potrala kao jedan, koncentriui se na oborenog lorda od
Broh Tuaraha, dok su konjuari jurili za konjem, koji je nestao sa druge strane
drvea.
Dejmi je leao opruen na lea ispod breza, lica mrtvaki zelenkastobelog, sa
oba oka i ustima irom otvorenim. Obema rukama je stezao Fergusa koji mu se
pripio uz grudi kao pijavica. Dejmi je trepnuo prema meni pa sam pourila do
njega, i slabano se potrudila da se osmehnem. Tiho itanje iz njegovih otvorenih
usta se produbilo u plitko dahtanje i meni je laknulo; samo mu je isteran vazduh.
Konano shvativi da se vie ne kree, Fergus je oprezno digao glavu. Zatim je
uspravno seo na stomak svog poslodavca i oduevljeno kazao: Ovo je bilo
zabavno, gospodaru! Moemo li to da ponovimo?
Dejmi je istegao mii u butini tokom spasavanja u Arentanu i gadno je opao do
vremena kada smo se vratili u Pariz. Poslao je Fergusa kome nita nije falilo od
one ludorije niti od grdnje koja je usledila dole u kuhinju da zatrai veeru i svalio
se u stolicu pored ognjita, trljajui oteklu nogu.
Mnogo boli?, saoseajno sam upitala.
Malo. Samo joj je potreban odmor. Ustao je i zadovoljno se protegao, duge
ruke gotovo da su dodirnule pocrnele hrastove grede iznad ognjita. Bio sam zgren
u onoj koiji; vie bih voleo da sam jahao.
Mmm. Ne sumnjam. Protrljala sam krsta jer su me bolela od napornog
putovanja. Bol kao da je pritiskao nanie kroz karlicu u noge poputanje zglobova
od trudnoe, pretpostavila sam.
Ispitivaki sam prela rukom preko Dejmijeve noge i pokazala prema sofi.
Doi i lezi na bok. Imam jednu finu mast kojom mogu da ti natrljam nogu; od
toga bi bol mogao da popusti.
Pa, ako ti nije teko. Ukoeno je ustao i legao na levi bok, povlaei kilt iznad
kolena.
Otvorila sam svoju kutiju sa lekovima i preturala po kutijicama i teglama. Turika,
klizavi brest, vijo... ah, evo ga. Izvukla sam teglicu od plavog stakla koju mi je dao
msje Forez i odvila poklopac. Oprezno sam pomirisala; melemi lako uegnu, ali je
ovaj izgleda imao umeanu pravu koliinu soli da ga ouva. Imao je lep soan miris
i divnu utobelu boju sveeg kajmaka.
Zagrabila sam dosta melema i nanela ga po dugom miiu butine, gurajui
Dejmijev kilt iznad kukova da ne smeta. Meso njegove noge bilo je toplo; nije to
bila toplota od infekcije, ve samo normalna toplota mladog mukog tela, sveeg od
zdravlja i dobre kondicije. Neno sam utrljavala mast u kou oseajui naduvenost
vrstog miia, ispipavajui razdele kvadricepsa i tetiva kolena. Dejmi je malo
zajeao kada sam protrljala jae.
Boli?, upitala sam.
Aha, malice, ali ne prekidaj, odgovorio je. ini mi se da mi to pomae.
Zasmejao se. Ne bih to priznao nikom osim tebi, Sasenah, ali bilo je zabavno.
Nisam u takvoj akciji bio mesecima.
Drago mi je to si uivao, suvo sam odgovorila, uzimajui jo kreme. I meni
je bilo zanimljivo. Ne prekidajui masau, ispriala sam mu za Sandringamovu
ponudu.
On je zastenjao, malo se trecajui kada sam pogodila bolnu taku. Znai,
Kolam je bio u pravu kada je mislio da bi taj ovek mogao da pomogne oko moje
tube.
Tako izgleda. Pretpostavljam da pitanje glasi hoe li da to prihvati?
Pokuavala sam da ne zaustavljam dah dok sam ekala odgovor. Kao prvo, znala
sam kakav e biti; Frejzeri su kao familija poznati po tvrdoglavosti, i uprkos tome
to mu je majka Makenzi, Dejmi je bio pravi Frejzer. Poto je namerio da zaustavi
arlsa Stjuarta, teko je bilo poverovati da e odustati. Pa ipak, bio je to izazovan
mamac za mene, kao i za njega. Da moe da se vrati u kotsku, svom domu; da ivi
u miru.
Ali je postojala jedna druga tekoa. Ako se stvarno vratimo, ostavljajui
arlsove planove da se odvijaju svojim tokom u budunost kakva mi je poznata,
onda e mir u kotskoj biti zaista kratkog veka.
Dejmi je malo frknuo, oito sledei tok mojih misli. Rei u ti neto, Sasenah.
Da mislim da bi arls Stjuart mogao da uspe da oslobodi kotsku od engleske
vladavine dao bih svoju zemlju, svoju slobodu i sam ivot da mu pomognem. On
moda jeste budala, ali je kraljevska budala, i to ne bez otmenosti, ini mi se.
Uzdahnuo je.
Ali znam tog oveka i razgovarao sam sa njim i sa svim jakobitima koji su se
borili s njegovim ocem. A kada se uzme u obzir ono to si mi rekla da e se desiti
ako ponovo doe do ustanka... ne vidim da imam ikakvog izbora sem da ostanem,
Sasenah. Jednom kada on bude zaustavljen, tada e moda postojati ansa da se ode
nazad a moda i nee. Ali za sada, moram da uz zahvalnost odbijem ponudu
Njegove visosti.
Neno sam ga potapala po butini. To sam i mislila da e kazati.
On mi se nasmeio, a onda je pogledao na ukastu kremu koja mi je prekrivala
prste. ta je to?
Neto to mi je dao msje Forez. Nije rekao kako se zove. Mislim da nema
nikakvih aktivnih supstanci, ali je lep, mastan krem.
Telo pod mojim rukama se ukoilo i Dejmi je preko ramena pogledao u plavu
teglicu.
To ti je dao msje Forez?, upitao je nelagodno.
Da, odgovorila sam, iznenaena. U emu je problem? Sklonio je u stranu
moje zamaene ruke, spustio noge sa sofe i krenuo da dohvati pekir.
Ima li ta teglica ljiljanov cvet na poklopcu, Sasenah?, upitao je, briui melem
sa noge.
Da, ima, rekla sam. Dejmi, ta fali tom melemu? Izraz njegovog lica bio je
krajnje neobian, neprestano se kolebao izmeu zbunjenosti i raspoloenosti.
Oh, ne bih rekao da mu neto fali, Sasenah, konano je odgovorio. Poto je
nogu istrljao tako jako da je ostavio kovrdave crvenozlatne dlake nakostreene
iznad pocrvenele koe, bacio je pekir u stranu i zamiljeno pogledao teglicu.
Mora da msje Forez ima visoko miljenje o tebi, Sasenah, rekao je. Ta
stvarica je skupa.
Ali...
Nije re o tome da to ne cenim, pourio je da me uveri. Ve samo da se
oseam malo udno jer je i mene samo jedan dan delio od toga da postanem jedan
od sastojaka.
Dejmi!, osetila sam kako mi se glas pojaava. ta je to? Dograbila sam
pekir i urno brisala ruke prekrivene melemom.
Mast od obeenih ljudi, odgovorio je nevoljko.
O-o-o... Nisam mogla da izustim ni re, pa sam poela iznova. Misli... Koa
mi se najeila na rukama, fine dlaice su se podigle kao iode na jastuetu.
Eh, tako je. Istopljena mast obeenih zloinaca. Govorio je veselo, povrativi
prisebnost onoliko brzo koliko sam ja gubila svoju. Vrlo dobro protiv reumatizma i
bolesti zglobova, kau.
Prisetila sam se urednosti sa kojom je msje Forez prikupljao rezultate svojih
operacija u LHpital des Anges i udnog izraza Dejmijevog lica kada je video
visokog hirurga nakon to me je dopratio kui. Kolena su mi bila vodenasta i
oseala sam da mi se stomak uvija kao palainka.
Dejmi! Do krasnog kurca, ko je msje Forez?, samo to nisam vrisnula.
Ovo ga je zabavljalo, to se videlo u izrazu na njegovom licu.
On je javni delat koji vea ljude u petom arondismanu, Sasenah. Mislio sam da
zna.
Dejmi se vratio mokar i smrznut iz tale, gde je otiao da se oriba poto je
zahtevano kupanje bilo znatno obimnije nego to je to lavor u spavaoj sobi
omoguavao.
Ne brini, sve se skinulo, uveravao me je, skidajui koulju i zavlaei se go
pod pokriva. Koa mu je bila gruba i ledena, sva najeena, i malo je drhtao dok me
je uzimao u naruje.
ta ti je, Sasenah? Ne miriem valjda jo na ono?, upitao je dok sam leala
sklupana pod jorganom, obgrlivi sebe rukama.
Ne, rekla sam. Plaim se. Dejmi, krvarim.
Isuse, tiho je rekao. Osetila sam iznenadni drhtaj od straha koji je njime
prostrujao na te moje rei, identian onome koji je ranije proleteo kroz mene. On me
je drao blizu sebe, poravnavajui mi kosu i milujui mi lea, ali smo oboje oseali
uasnu bespomonost pred fizikom katastrofom koja je njegove postupke inila
beskorisnim. Onako snaan, mogao je da me tititi; mogue je da je imao dobru
volju, ali ovde nije mogao da pomogne. Prvi put nisam bila sigurna u njegovom
naruju, i to saznanje nas je oboje uasavalo.
Da li misli..., poeo je on, a onda je prekinuo i progutao. Oseala sam
drhtavicu kako mu se iri niz grlo i ula kad je progutao svoj strah. Da li je to
opasno, Sasenah? Zna li to?
Ne, rekla sam. Drala sam ga vre, pokuavajui da naem oslonac. Ne
znam. Nije to veliko krvarenje, bar ne za sada.
Svea je jo gorela. On je pogledao u mene, oima potamnelim od brige.
Da li je bolje da ti dovedem nekog, Kler? Nekog iscelitelja ili neku od ena iz
bolnice?
Odmahnula sam glavom i oblizala suve usne.
Ne. Ja ne... ne mislim da ita moe da uini. Bilo je to poslednje to sam
htela da kaem; vie od svega sam elela da nae nekog ko bi znao kako to da sredi.
Ali sam pamtila svoju ranu obuku za medicinsku sestru, nekoliko dana koje sam
provela na ginekolokom odeljenju i rei jednog doktora koji je slegnuo ramenima
dok je naputao krevet pacijentikinje koja je pobacila. Ne postoji zapravo nita to
moete da uinite, rekao je on. Ako e da izgube dete, obino tako i biva, bez
obzira na to ta vi pokuate. Odmaranje u krevetu je zapravo jedino to moete da
uinite, a esto ni to nije dovoljno.
Moda nije nita, kazala sam, pokuavajui da obodrim oboje. Nije
neuobiajeno da ena ponekad tokom trudnoe malo krvari. To nije neobino
tokom prva tri meseca. Moja trudnoa je zala u esti mesec i ovo ni po emu nije
bilo obino. Pa ipak, postojale su mnoge stvari koje su mogle biti uzrok krvarenja, a
nisu sve ozbiljne.
Moda je u redu, rekla sam. Stavila sam ruku na stomak, neno pritiskajui.
Istog asa sam osetila odgovor od svog podstanara, lenjo, rastegnuto guranje od
koga sam se odmah osetila bolje. Osetila sam nalet strasne zahvalnosti od koga su
mi navrle suze.
Sasenah, ta ja mogu da uradim?, proaputao je Dejmi. On me je obgrlio,
obuhvatajui moj stomak.
Spustila sam i ja ruku preko njegove i ostavila je tako.
Samo se moli, rekla sam. Moli se za nas, Dejmi.
K
Najbolji planovi za mieve i ljude...
rvarenje je prestalo do jutra. Ustala sam vrlo obazrivo, ali sve je bilo dobro.
Pa ipak, bilo je oigledno da je dolo vreme da prestanem da radim u
LHpital des Anges, tako da sam poslala Fergusa sa porukom objanjenja i
izvinjenja majci Hildegard. On se vratio sa molitvama i najboljim eljama, kao i sa
bocom braonkastog izuzetno cenjenog eliksira za spreavanje pobaaja sudei po
priloenoj poruci od les matresses sage-femme. Posle melema msje Foreza bila
sam vie nego sumnjiava oko upotrebe bilo kog leka koji nisam spremila sama, ali
me je oprezno njukanje uverilo da su bar sastojci isto biljni.
Posle izvesnog oklevanja, popila sam jednu kaiku. Tenost je bila gorka i
ostavila je neprijatan ukus u mojim ustima, ali jednostavna injenica da preduzimam
neto iako sam smatrala da je to neto beskorisno dovela je do toga da se
oseam bolje. Vei deo narednog dana provela sam leei na sofi u svojoj sobi,
itajui, dremajui, ijui, ili jednostavno zurei u prazno sa rukama na stomaku.
Kad sam bila sama, tanije reeno. Kada je bio kod kue, Dejmi je veinu
vremena provodio sa mnom priajui o poslovima koje je obavio tog dana ili
raspravljajui o najnovijim jakobitskim pismima. Kralju Dejmsu je, navodno,
reeno za predstojeu investiciju njegovog sina u porto pa je to od sveg srca
podrao kao ... vrlo uverljivu emu, za koju mislim da e puno doprineti da se u
Francuskoj izbori za mesto na kome bih voleo da te vidim.
Znai da Dejms misli da je novac namenjen iskljuivo tome da se arls
nametne kao dentlmen i izbori izvesnu poziciju ovde, kazala sam. Da li ti misli
da je to jedino to mu je na umu? Lujza je bila ovde po podne. Ona kae da je arls
doao da je vidi prole nedelje insistirao je da je poseti, mada je ona u poetku
odbijala da ga vidi. Rekla je da je bio vrlo uzbuen i da se puio oko neega, ali
nije hteo da kae oko ega; samo je uporno nagovetavao o neem velianstvenom
to e da uradi. Kae da je rekao Velika avantura. To ne zvui kao jednostavna
investicija u porto, zar ne?
Ne zvui. Dejmi se smrknuo od te pomisli.
Hm, rekla sam. Ako se sve uzme u obzir, verovatno su dobri izgledi da arls
nije mislio samo da se skrasi sa profitom od svog poduhvata i postane uspean
pariki trgovac.
Da sam sklon opkladama, i svoju poslednju podvezicu uloio bih na to, rekao
je Dejmi. Sada se postavlja pitanje kako da ga spreimo.
Odgovor je stigao nekoliko dana kasnije, posle bezbroj rasprava i beskorisnih
predloga. Murtag je bio s nama u spavaoj sobi poto je sa dokova doneo nekoliko
rolni tkanine za mene.
Kau da je dolo do epidemije boginja u Portugalu, napomenuo je, isputajui
skupu svilu sa talasastom arom na krevet kao da je to tovar koriene sargije. Neki
brod koji je dovozio gvoe iz Lisabona stigao je jutros i upravnik luke ga je pomno
preeljao, on i njegova tri pomonika. Mada nita nisu nali. Spazivi flau
brendija na mom stolu, nasuo je pola ae i popio to kao vodu, velikim gutljajima.
Ja sam to posmatrala otvorenih usta, a od spektakla me je trgao tek Dejmijev povik.
Boginje?
Aha, rekao je Murtag, zastajui izmeu dva gutljaja. Velike boginje. Opet je
podigao au i nastavio da se osveava.
Boginje, mrmljao je Dejmi za sebe. Boginje.
Polako je prestao da se mrti i vertikalna bora izmeu njegovih obrva je nestala.
Lice mu je postalo duboko zamiljeno pa se zavalio u stolici, ruku spojenih iza
glave, fiksirajui pogledom Murtaga. Nagovetaj osmeha mu je iroka usta iskrivio u
stranu.
Murtag je taj proces posmatrao uz nekakvo skeptino prepoznavanje. Ispraznio je
au i sedeo tromo poguren na stoliici kada je Dejmi skoio na noge i poeo da
krui oko malog saplemenika, zviduui kroz zube nemelodino.
Koliko shvatam, ima ideju?, rekla sam.
Oh, da, kazao je i poeo da se smejulji za sebe. Oh, da, imam jednu.
Okrenuo se ka meni, a pogled mu je sijao od nestaluka i inspiracije.
Ima li u svojoj kutiji za lekove neto od ega bi neko dobio temperaturu? Ili
proliv? Ili bi mu izbile ospe?
Da, rekla sam polako, razmiljajui. Tu je rumarin. Ili ljuta aleva. I kaskara,
naravno, za dijareju. Zato?
Pogledao je u Murtaga iroko se smeei, a onda se, nadjaan svojom idejom,
kretavo zasmejao i saplemeniku razbaruio kosu tako da su na sve strane virili crni
uperci. Murtag ga je besno gledao, uveliko podseajui na Lujevog majmuna
ljubimca.
Sluajte, kazao je Dejmi, zavereniki se naginjui prema nama. ta biva ako
se brod grofa Sen ermena vrati iz Portugala sa sluajem boginja?
Zurila sam u njega. Jesi li izgubio razum?, utivo sam se raspitivala. ta bi se
desilo?
Ono to bi se desilo, upao je Murtag, jeste da bi oni izgubili tovar. Prema
zakonu, bio bi spaljen ili baen u more. Traak interesa je zasjao u malim crnim
oima. A kako misli to da izvede, mome?
Dejmijevo oduevljenje je malo splasnulo, mada su mu oi i dalje sijale.
Pa, priznao je, nisam jo sve smislio, ali za poetak...
Tom planu je trebalo nekoliko dana rasprave i istraivanja da bude usavren, ali
je i to reeno. Kaskara za izazivanje proliva je odbaena jer bi izazvala veliku
iznurenost. Ipak, pronala sam neke dobre zamene u jednom priruniku o bilju koji
mi je pozajmio majstor Rajmon.
Murtag e se, naoruan vreicom punom ekstrakta rumarina, sokom od koprive i
korenom broa, krajem nedelje zaputiti za Lisabon, gde e traariti po mornarskim
kafanama, saznati koji je brod unajmio grof Sen ermen i organizovati da doplovi na
njemu, a u meuvremenu e nam javiti ime broda i datum kada e isploviti za Pariz.
Ne, to je uobiajeno, rekao je Dejmi kao odgovor na moje pitanje zar nee
kapetan takvo ponaanja smatrati sumjivim. Gotovo svi teretni brodovi voze i
ponekog putnika koliko god mogu da ih naguraju izmeu paluba. A Murtag e imati
kod sebe dovoljno novca da sebe uini dobrodolim dodatkom, ak i ako budu
morali da mu daju kapetanovu kabinu. Dejmi je opominjue mahnuo prstom ka
Murtagu.
I nabavi kabinu, uje li me? Nije me briga koliko kota; trebae ti privatnost da
uzima biljke, a ne elimo da rizikujemo da te neko vidi, ako ne bude imao nita
sem mree za spavanje u potpalublju. Kritiki je odmerio svog kuma. Ima li
pristojan kaput? Ako se ukrca na brod izgledajui kao prosjak, velike su anse da
e te zafrljaiti u luku pre nego to saznaju ta ima u torbici.
Mmfm, kazao je Murtag. Sitni ovek je retko uestvovao u razgovoru, ali kad
neto kae, to je bilo ubedljivo i vrlo direktno. A kada treba to da uzmem?, upitao
je.
Izvukla sam list hartije na kom sam napisala instrukcije i doziranje.
Dve kaike broa to je ovo, lupnula sam staklenu boicu sa tamnoruiastom
tenou, treba uzeti etiri sata pre nego to planira da pokae simptome. Uzimaj
po jednu kaiku svaka dva sata posle prve doze ne znamo koliko dugo e morati
da tera s tim.
Pruila sam mu drugu flau, ovu od zelenog stakla ispunjenu purpurnocrnim
napitkom. Ovo je koncentrat ruzmarinovog lia. On deluje bre. Popij etvrt boce
pola sata pre nego to misli da se pokae; crvenilo e poeti za pola sata. Ono e
nestati brzo pa treba da uzme jo kada bude mogao to neopaeno. Uzela sam jo
jednu, manju posudu iz kutije sa lekovima. A kad dobro poodmakne sa groznicom,
onda natrljaj sok od koprive na ruke i lice, da iskoe plikovi. Hoe li da sauva
ova uputstva?
On je odluno odmahnuo glavom. Ne, zapamtiu. Vei je rizik da mi pronau
papir nego da zaboravim koliko ega treba da uzmem. Okrenuo se prema Dejmiju.
A ti e brod saekati u Orvijetu, mome?
Dejmi je klimnuo glavom. Aha. Brod e se sigurno tamo usidriti; svi koji
prevoze vino staju tamo da bi uzeli pitku vodu. Ako ovaj sluajno ne uradi tako,
onda... Slegnuo je ramenima. Unajmiu drugi brod i pokuati da ga stignem. Samo
da uspem da se ukrcam pre dolaska u Avr, bie u redu, mada je najbolje ako to
moemo da obavimo dok smo jo blizu panske obale. Ne nameravam da na moru
provedem vie nego to moram. Bradom je pokazao na bocu u Murtagovim rukama.
Ti najbolje saekaj da to uzme tek kada me vidi na brodu. Bez svedoka,
kapetan bi mogao da to lako rei tako to e te preko noi baciti u more.
Murtag je zabrundao. Aha, mogao bi da pokua. Dotakao je drku svog noa i
osetio se mali ironini naglasak na rei pokua.
Dejmi mu se namrtio. Nemoj da zaboravi. Smatrae da pati od boginja. Uz
malo sree, bie suvie uplaeni da te dotaknu, ali za svaki sluaj... saekaj do
vremena kad moe da me pozove i kad budemo uveliko na moru.
Mmfm.
Gledala sam naizmenino u njih dvojicu. Koliko god bilo na dugakom tapu,
bilo je verovatno da moe da uspe. Ako kapetan broda moe biti ubeen da je jedan
od njegovih putnika zaraen velikim boginjama, ni pod kakvim okolnostima ne bi
svoj brod odveo u luku Avr, gde bi po francuskim propisima zahtevali njegovo
unitenje. I, suoen sa nunou da otplovi sa teretom nazad za Lisabon i izgubi svu
zaradu od puta, ili da izgubi dve nedelje u Orvijetu dok vest nekako ne poalje u
Pariz, vrlo je verovatno da bi se sloio da svoj tovar proda bogatom kotskom
trgovcu koji se upravo ukrcao.
Olienje rtve velikih boginja bila je kljuna uloga u ovoj maskaradi. Dejmi se
dobrovoljno javio da bude zamore za testiranje biljaka, i one su na njega
fantastino delovale. Njegovu svetlu kou je zahvatilo tamno crvenilo za nekoliko
minuta, a sok od koprive je istog asa izazvao plikove koje bi brodski lekar ili
uspanieni kapetan lako mogao proglasiti boginjama. A ako bi ikakva sumnja ostala,
broem zamuena mokraa davala je savrenu iluziju oveka koji mokri krv kada
velike boginje napadnu bubrege.
Hriste!, uzviknuo je Dejmi, zaprepaen mimo svoje volje prvim
prikazivanjem efikasnosti bilja.
Oh, veoma dobro, rekla sam, virei preko njegovog ramena u belu porcelansku
nou i njen grimizni sadraj. To je bolje nego to sam oekivala.
Oh, je li tako? Koliko onda treba vremena da dejstvo proe?, upitao je Dejmi,
gledajui nadole prilino nervozno.
Nekoliko sati, mislim, rekla sam mu. Zato? Da li je oseaj udan?
Ne ba udan, rekao je, trljajui. Malo svrbi.
Nije to od bilja, kiselo je upao Murtag. To je prirodno stanje za momka tvojih
godina. Dejmi se nacerio svom kumu. Toliko uspeva da se vrati u seanju, zar
ne?
I do vremena pre nego to si bio roen ili zamiljen, mome, rekao je Murtag
klimajui glavom.
Mali pripadnik klana je sada boice zavukao u svoju torbicu, svaku briljivo
uvijajui u komad meke koe da se ne polomi.
Javiu za brod i kada isplovljava im budem mogao. I vidimo se za mesec dana
u paniji. Imae novac do tada?
Dejmi je klimnuo glavom. Oh, da. Do sledee nedelje, rekao bih. Daredov
posao je cvetao pod Dejmijevom upravom, ali rezerve gotovine nisu bile dovoljne
da se kupi ceo brod portoa a da se istovremeno ispunjavaju druge obaveze porodice
Frejzer. Igranje aha je donelo korist na vie aspekata, meutim, i msje Diverni
mladi, istaknuti bankar, rado je garantovao pozamaan zajam prijatelju svog oca.
Prava je teta to tu robu ne moemo da doteramo u Pariz, napomenuo je
Dejmi tokom planiranja, ali bi to Sen ermen sigurno otkrio. Oekujem da je
nabolje da ga prodamo preko brokera u paniji znam dobrog oveka u Bilbaou.
Profit e biti znatno manji nego to bi bio u Francuskoj i porezi su vei, ali ne moe
da ostvari sve odjednom, zar ne?
Ja bih se zadovoljila da vratim Diverniju zajam, rekla sam. A kada je ve re
o zajmovima, ta e se desiti sa novcem koji je sinjor Manceti pozajmio arlsu
Stjuartu?
Manceti e ostati praznih aka, veselo je rekao Dejmi. I upropastie
reputaciju Stjuarta kod svih bankara na kontinentu pri tome.
Deluje prilino surovo prema jadnom starom Mancetiju, primetila sam.
Aha, tako je. Ne moe da napravi kajganua a da ne razbije jaja, kao to bi
rekla moja stara baka.
Ti nisi ni imao staru baku, naglasila sam.
Nisam, priznao je, ali da jesam, sigurno bi tako rekla. Na tren je prekinuo sa
neozbiljnou. Nije to mnogo fer ni prema Stjuartima, uzgred. Zapravo, ako bi iko
od jakobitskih voa saznao ta to ja radim, oekujem da bi to nazvali izdajom, i bili
bi u pravu. Rukom je protrljao elo i odmahnuo glavom i videla sam smrtnu
ozbiljnost koju je njegova raspoloenost sakrivala.
Tu nema pomoi, Sasenah. Ako si u pravu a i svoj ivot sam uloio na to do
sada onda je ovo pitanje izbora izmeu aspiracija arlsa Stjuarta i ivota prokleto
mnogo kota. Meni nije drag kralj Dordi meni, ija je glava ucenjena? ali ne
vidim ta bih mogao da uinim drugaije.
Namrtio se, prolazei rukom kroz kosu, kao i uvek kada razmilja ili kad je
uznemiren. Da postoje anse da arls uspe... aha, tada bi moglo biti drugaije.
Prihvatiti rizik radi nekog estitog cilja ali tvoja istorija kae da on nee uspeti, i
ja moram da kaem, sve to znam o tom oveku ini vrlo verovatnim da si u pravu.
Tu su moj narod i moja porodica u pitanju, i ako je cena njihovih ivota bankarovo
zlato... pa, to ne izgleda da je vea rtva od mog rtvovanja asti.
Slegnuo je ramenima u delimino aljivom oajanju. Tako da sam sada preao
sa krae pote Njegove visosti na pljakanje banke i pirateriju na otvorenom moru, i
izgleda da tu nema pomoi.
Zautao je na trenutak, gledajui u svoje ruke, stisnute na stolu. Zatim je okrenuo
glavu ka meni i nasmeio se.
Oduvek sam eleo da budem gusar, kad sam bio klinac, kazao je. Prava je
teta to ne mogu da nosim sablju.
Leala sam u krevetu, glave i ramena izdignutih na jastuke, ruku lagano poloenih
preko stomaka, razmiljajui. Od onog prvog alarma bilo je vrlo malo krvarenja i
oseala sam se dobro. Pa ipak, svako krvarenje u ovoj fazi je razlog za zabrinutost.
U sebi sam se pitala ta bi se desilo ako doe do nekakve hitne situacije dok Dejmi
bude u paniji, ali je bilo malo vajde od te brige. On mora da ode; i suvie zavisi od
tog tovara vina da bi se line brige tome ispreile. I ako sve proe kako treba, on bi
trebalo da se vrati znatno pre oekivanog poroaja.
Ovako kako je, sve line brige su morale da budu odgurnute u stranu, bilo to
opasno ili ne. arls se, nesposoban da obuzda svoje uzbuenje, poverio Dejmiju da
e mu uskoro trebati dva broda moda i vie pa je traio njegov savet oko
konstrukcije trupa i postavljanja brodskih topova. Najnovije pismo njegovog oca iz
Rima odavalo je blagi ton zapitanosti svojim otrim burbonskim njuhom za
politiku Dejms Stjuart je namirisao da tu neto smrdi, ali oigledno jo nije bio
obaveten ta je to njegov sin namerio. Dejmi je, do pojasa zatrpan ifrovanim
pismima, smatrao verovatnim da Filip od panije nije jo pomenuo arlsove
pokuaje niti papino interesovanje, ali je i Dejms Stjuart takoe imao svoje
pijune.
Posle izvesnog vremena, postala sam svesna blage promene u Dejmijevom
stavu. Kada sam ga kratko pogledala, videla sam da i dalje dri knjigu otvorenu na
kolenu, ali je prestao da okree stranice i da gleda u njih. Pogled mu je bio fiksiran
na mene; ili, ako emo precizno, na taku gde mi se zavravala spavaica, nekoliko
centimetara nie nego to bi stroga ednost mogla diktirati, iako je takva ednost
bila nepotrebna u krevetu sa sopstvenim muem.
Pogled mu je bio odsutan, pun enje, i shvatila sam da ak i ako nije drutveno
neophodna, ednost u krevetu sa muem moe biti bar znak uviavnosti pod ovakvim
okolnostima. Mada su, naravno, postojale i druge mogunosti.
Uhvativi me kako ga gledam, Dejmi je malo pocrveneo i urno se vratio
preteranom zanimanju za knjigu. Ja sam se okrenula na bok i stavila ruku na njegovu
butinu.
Interesantna knjiga?, upitala sam, lenjo ga mazei.
Mfm. Oh, da. Crvenilo se pojaalo, ali nije skidao pogled sa stranice.
Cerei se za sebe, zavukla sam ruku pod posteljinu. On je ispustio knjigu.
Sasenah!, rekao je. Zna dobro da ne moe...
Ne, rekla sam. Ali ti moe. Ili tanije, mogu ja za tebe.
On je odluno sklonio moju ruku i gurnuo je nazad.
Ne, Sasenah. To ne bi bilo pravino.
Ne bi?, rekla sam iznenaeno. A zato ne?
On se neprijatno vrpoljio, izbegavajui moj pogled.
Pa, ja... ne bih se oseao kako treba, Sasenah. Da mi prui zadovoljstvo, a ja ne
mogu da ti uzvratim... ne bih se oseao dobro, to je sve.
Prasnula sam u smeh, stavljajui glavu na njegovu butinu.
Dejmi, ti si neopisivo sladak!
Ja nisam sladak, rekao je ozlojeeno. Ali nisam tako sebian Kler, prekini s
tim!
Planirao si da saeka jo nekoliko meseci?, upitala sam, ne prekidajui.
Mogao bih, rekao je, sa onoliko ponosa koliko je sauvao pod ovakvim
okolnostima. ekao sam d-dvadeset dve godine, i mogu...
Ne, ne moe, rekla sam, povlaei pokriva i divei se obliku tako jasno
vidljivom ispod njegove none koulje. Dotakla sam ga i on se malo pomerio, eljan
mog dodira. ta god da je bog zamislio da bude, Dejmi Frejzeru, nije zamislio da
bude kaluer.
Sigurne ruke, podigla sam njegovu nonu koulju.
Ali..., poeo je.
Dva prema jedan, rekla sam, saginjui se. Ti gubi.
Dejmi je naporno radio narednih nekoliko dana, spremajui posao sa vinom da se
sam odvija tokom njegovog odsustva. Pa ipak, nalazio je vremena da se popne i da
sedi sa mnom nakratko posle ruka gotovo svakog dana, i tako se desilo da je bio sa
mnom kada je najavljen jedan posetilac. Posetioci nisu bili neuobiajeni; Lujza je
svraala otprilike svakog drugog dana da aska o trudnoi ili da se jada zbog svoje
izgubljene ljubavi mada sam lino mislila da je u arlsu znatno vie uivala kao u
objektu plemenitog odricanja nego kad joj je bio ljubavnik. Ona je obeala da e mi
doneti neke turske slatkie i oekivala sam da e njeno debeljukasto ruiasto lice
proviriti kroz vrata.
Meutim, na moje iznenaenje, posetilac je bio msje Forez. Magnus ga je lino
doveo u moju dnevnu sobu, uzimajui njegov eir i ogrta sa takorei praznovernim
potovanjem.
Dejmi je bio iznenaen njegovom posetom, ali je ustao da utivo pozdravi
delata i ponudi mu da neto popije.
Ja inae ne pijem alkoholna pia, uz osmeh je rekao msje Forez. Ali ne elim
da uvredim gostoprimstvo svoje uvaene koleginice. Ceremonijalno se poklonio u
pravcu sofe na kojoj sam bila opruena. Vi ste dobro, verujem, madam Frejzer?
Da, oprezno sam rekla. Hvala vam. Pitala sam se emu moemo da
zahvalimo za poast ove posete. Iako je msje Forez uivao u znatnom prestiu i
poprilinom bogatstvu za svoje zvanine dunosti, ne verujem da mu je taj posao
donosio mnogo poziva na veere. Iznenada sam se zapitala da li delat uopte ima
drutveni ivot vredan pomena.
On je preao sobu i poloio paketi na sofu pored mene, slino leinaru koji kui
donosi veeru za ptie. Imajui u vidu mast od obeenih, oprezno sam uzela paketi i
odmerila ga u ruci lagan za svoju veliinu i sa blagim oporim mirisom.
Mala uspomena od majke Hildegard, objasnio je. Koliko razumem, to je meu
les matresses sage-femme omiljeni lek. Ona je napisala i uputstvo za upotrebu.
Izvukao je i presavijenu, zapeaenu poruku iz svog unutranjeg depa i pruio mi
je.
Omirisala sam paket. Lie maline i kamenike, i jo neto to nisam prepoznala.
Nadala sam se da je majka Hildegard napisala i spisak sastojaka.
Molim vas, zahvalite majci Hildegard u moje ime, kazala sam. I kako su svi u
bolnici? Veoma mi je nedostajao moj rad tamo, kao i opatice i udna skupina
medicinskih praktiara. Neko vreme smo nas dvoje askali o bolnici i njenom
osoblju, sa Dejmijem koji bi ponekad neto prokomentarisao, ali je uglavnom samo
sluao uz utiv osmeh, ili bi kada bi mu tema postala neprijatna zavlaio nos u
vinsku au.
Kakva teta, rekla sam saaljivo kada je msje Forez zavrio opis popravke
slomljene lopatice. Nikad nisam posmatrala kako se to radi. Mnogo mi nedostaje
hirurki posao.
Da, nedostajae i meni, klimnuo je msje Forez, otpijajui mali gutljaj vina.
aa je i dalje bila vie od pola puna; izgleda da se nije alio o uzdravanju od
alkohola.
Odlazite iz Pariza? rekao je Dejmi donekle iznenaen.
Msje Forez je slegnuo ramenima, a pregibi njegovog dugog kaputa su zautali
kao perje.
Samo privremeno, rekao je. Pa ipak, biu odsutan najmanje dva meseca.
Zapravo, madam, pognuo je glavu prema meni, to i jeste glavni razlog moje
dananje posete.
Stvarno?
Da. Idem u Englesku, razumete, pa mi je palo na pamet da e mi, ako elite,
madam, biti lako da ponesem neku poruku koju biste hteli da poaljete. Ako postoji
neko sa kim elite da komunicirate, tanije, dodao je, uz svoju uobiajenu
preciznost.
Dobacila sam pogled Dejmiju, ije se lice naglo promenilo, od otvorenog izraza
utive zainteresovanosti u onu prijatnu osmehnutu masku koja skriva sve misli.
Neznanac ne bi primetio ovu razliku, ali ja jesam.
Ne, rekla sam oklevajui. Nemam prijatelja ni roaka u Engleskoj; plaim se
da tamo nisam u vezi ni sa kim otkad sam udovica. Osetila sam uobiajeni mali
ubod kada tako pominjem Frenka, ali sam ga obuzdala.
Ako je to zvualo neobino msje Forezu, nije to pokazao. Samo je klimnuo i
spustio svoju dopola popijenu au vina.
Razumem. Onda je stvarno srea to imate prijatelje ovde. U njegovom tonu se
osealo nekakvo upozorenje, ali nije gledao u mene dok se saginjao da popravi
arapu pre nego to je ustao. Posetiu vas nakon svog povratka, onda, i nadam se
da u vas zatei u dobrom zdravlju.
Kakav vas to posao vodi u Englesku, msje?, neuvijeno je upitao Dejmi.
Msje Forez se okrenuo njemu uz slab osmeh. Nagnuo je glavu, bistrih oiju, i jo
jednom me je pogodilo koliko lii na neku veliku pticu. Ne na crnu vranu, ve na
pticu grabljivicu. kakvim bi poslom ovek iz moje profesije putovao, msje
Frejzer?, upitao je. Angaovan sam da obavim svoje uobiajene dunosti u
Smitfildu.
Mora da je to neka vana prilika, rekao bih, kazao je Dejmi. Da bi opravdala
pozivanje oveka vae vetine, hou da kaem. Oi su mu bile na oprezu, mada
izraz lica nije pokazivao nita sem utivog raspitivanja.
Oi msje Foreza su sinule. Polako je ustao, gledajui nadole u Dejmija, koji je
sedeo blizu prozora.
To je istina, msje Frejzer, tiho je rekao. Jer to jeste stvar vetine, u to ne
sumnjajte. Da oveka uguite na smrt na kraju konopca pah! To moe svako. Da se
isto prelomi vrat, jednim brzim padom, za to je potrebna izvesna raunica u
pogledu teine i pada, i izvesna praksa u postavljanju konopca, takoe. Ali da se
ostvari prava mera izmeu ta dva metoda, da se propisno izvri smrtna kazna nad
izdajnikom, to zaista zahteva veliku vetinu.
Usta su mi se naglo osuila i posegnula sam za svojom aom. Smrt izdajnika?,
rekla sam, oseajui se kao da zapravo ne elim da ujem odgovor.
Veanje, skidanje i seenje na etvrtke, kratko je rekao Dejmi. Naravno, na
to ste mislili, msje Forez?
Delat je klimnuo. Dejmi se digao na noge kao da je to uinio mimo volje i
okrenuo se mravom, u crno obuenom posetiocu. Bili su manje-vie iste visine i
mogli su da se gledaju u lice bez problema. Msje Forez je za korak priao Dejmiju,
a izraz lica mu je iznenada bio odsutan, kao da se sprema da demonstrira neki
medicinski aspekt.
Oh, da, rekao je. Da, to je smrt izdajnika. Prvo ovek mora da se obesi, kao
to kaete, ali uz finu procenu, tako da se ne polomi vrat niti zdrobi dunik guenje
nije eljeni rezultat, razumete.
Oh, razumem ja, Dejmijev glas je bio tih, sa gotovo podrugljivom primesom i
ja sam ga izbezumljeno pogledala.
Razumete li, msje? Msje Forez se slabano nasmeio, ali je nastavio ne
ekajui na odgovor. Ostalo je stvar pravog trenutka; cenite to prema oima. Lice
e potamneti od krvi gotovo istog asa bre ako je pojedinac imao svetao ten i
dok se guenje nastavlja, jezik biva isteran iz usta. To je ono to oduevljava rulju,
naravno, kao i kad se oi iskolae. Ali vi posmatrate crvenilo u uglovima oiju,
kada mali krvni sudovi popucaju. Kada se to desi, morate istog asa dati signal da
se konopac presee pouzdani pomonik je nezamenljiv, razumete, malo se
iskrenuo da i mene ukljui u ovaj sablasni razgovor i ja sam nehotice klimnula
glavom.
Zatim, nastavio je, okreui se opet Dejmiju, morate odmah dati stimulant, da
objekat oivite dok mu se skida koulja morate insistirati da se koulja rastvara sa
prednje strane; esto je teko skinuti je preko glave. Jedan dugaak, mrav prst se
ispruio, pokazujui srednje dugme na Dejmijevoj koulji, mada zapravo ne
dodirujui svee utirkani lan.
Pretpostavljam da je tako, kazao je Dejmi.
Msje Forez je povukao prst, klimajui u znak priznanja na ovaj dokaz
Dejmijevog razumevanja.
Ba tako. Pomonik zapali vatru unapred; to je ispod asti samom izvriocu. A
tada sledi pravi trenutak za no.
U sobi je vladala mrtva tiina. Dejmijevo lice je i dalje bilo stegnuto tako da se
nita ne moe poznati, ali mu je malo vlage svetlucalo na vratu.
Upravo tada je potrebna najvea vetina, objanjavao je msje Forez, prekorno
podiui prst. Morate da radite brzo, inae e objekat izdahnuti pre nego to
zavrite. Jedna doza stimulanta za skupljanje krvnih sudova e vam podariti
nekoliko trenutaka, ali ne mnogo.
Spazio je srebrni no za otvaranje pisama na stolu, priao i uzeo ga. Drao ga je
tako da je akom obuhvatio drku, kaiprst je pruio po vrhu otrice, okrenute nadole
ka blistavoj orahovini stola.
Ba tu, rekao je, gotovo sanjivo. U koren grudne kosti. I brzo, do grebena
prepona. Kost je lako vidljiva u veini sluajeva. Zatim ponovo, i no za pisma je
blesnuo u jednu stranu, pa u drugu, brzo i precizno kao cik-cak let kolibrija, pratite
luk rebara. Ne smete da usecate duboko jer ne elite da raseete maramicu koja dri
iznutricu. Ipak, morate da probijete kroz kou, mast i mii, i da to ostvarite u
jednom zamahu. To, rekao je zadovoljno, zurei u sopstveni odraz na povrini
stola, je umetnost.
Neno je poloio no na sto i okrenuo se opet Dejmiju. On je prijatno slegnuo
ramenima.
Posle toga, sve je pitanje brzine i donekle spretnosti, ali ako ste tano sproveli
svoje metode to nee predstavljati veliki problem. Iznutrica je zatvorena u
maramicu, razumete, slinu vrei. Ako je niste sluajno otetili, to je prosto, trai
samo malo snage, da ugurate ake ispod miinog sloja i oslobodite celu masu. Brz
rez po stomaku i anusu, omalovaavajue je pogledao u no za pisma, i onda cela
iznutrica moe biti baena u vatru.
Sada, prekorno je podigao prst, ako ste radili brzo i precizno, tu sledi trenutno
oputanje jer, obratite panju, do tada nijedan veliki krvni sud nije oteen.
Oseala sam laku nesvesticu mada sam sedela, i bila sam sigurna da mi je lice
bledo kao i Dejmijevo. Onako bled, Dejmi se osmehnuo kao da podstie
sagovornika.
Tako da... objekat... moe jo malo da poivi?
Mais oui, msje. Delatove blistave crne oi su odmerile Dejmijevo snano
telo, sagledavajui irinu ramena i miiave noge. Efekti takvog oka su
nepredvidljivi, ali sam viao da snaan ovek poivi i vie od etvrt sata u tom
stanju.
Mogu zamisliti da objektu to deluje znatno due, suvo je rekao Dejmi.
Msje Forez je izgledao kao da to nije uo, dok je opet dohvatao no za pisma i
likovao dok je govorio.
Kada se smrt primie, tada morate ruku zavui gore u telesnu upljinu da
zgrabite srce. Tu se opet trai vetina. Srce se povlai, razumete, nema utrobe da je
vue nanie, i esto je iznenaujue visoko. Sem toga, veoma je klizavo. Obrisao je
ruku o svoj kaput u pantomimi. Ali glavnu tekou predstavlja presecanje velikih
krvnih sudova iznad njega, koje treba da se izvede veoma brzo, tako da bi organ
mogao biti izvuen dok srce jo kuca. elite da zadovoljite rulju, objasnio je. To
predstavlja veliku razliku u honoraru. A to se ostalog tie... Prezrivo je slegnuo
mravim ramenima. ist kasapski posao. Kada ivot ugasne, nema vie potrebe za
vetinom.
Ne, pretpostavljam da nema, slabano sam rekla.
Ali tako ste bledi, madam! Suvie sam vas zadrao u munom razgovoru!
uzviknuo je. Posegnuo je za mojom akom i morala sam estoko da se opirem porivu
da je sklonim. Njegova ruka je bila hladna, ali je toplina njegovih usana kada je
dotakao moju aku bila tako neoekivana da sam je iznenaeno stegla. On je moju
ruku malo, neprimetno stegao i okrenuo se da se formalno nakloni Dejmiju.
Moram da poem, msje Frejzer. Nadam se da u vas i vau armantnu suprugu
sresti ponovo... pod ovako prijatnim okolnostima u kakvima smo danas uivali.
Pogledi dva mukarca su se sreli na sekund. Tada se, izgleda, msje Forez setio noa
za pisma koji je jo uvek drao u ruci. Iznenaeno je uskliknuo pa ga pruio na
otvorenom dlanu. Dejmi je izvio obrvu i lagano dohvatio no za vrh.
Bon voyage, msje Forez, rekao je. I zahvaljujem vam, napravio je kiseo
izraz lica, za vrlo pounu posetu.
Insistirao je da lino otprati do vrata naeg posetioca. Ostavljena sama, ustala
sam i otila do prozora gde sam stajala i radila vebe dubokog disanja dok
tamnoplava koija nije nestala iza ugla u Rue Gamboge.
Vrata su se otvorila iza mene i Dejmi je uao. I dalje je drao no za pisma.
Namerno je preao do velike crvene porcelanske tegle koja je stajala pored ognjita
i ispustio no koji je zvecnuo u nju, a onda se okrenuo prema meni i maksimalno se
potrudio da se nasmei.
Pa, to se tie upozorenja, kazao je, ovo je bilo vrlo efektno.
Malo sam zadrhtala.
A moda nije bilo to?
ta misli, ko ga je poslao?, upitao je Dejmi. Majka Hildegard?
Oekujem da je tako. Ona me je upozorila kada smo deifrovale muziku. Rekla
je da je ono to radi opasno. Samo mi je nekako promakla injenica koliko je
opasno, do ove posete delata. Ve neko vreme nisam patila od jutarnje munine, ali
sam sad oseala kako mi se grkljan die. Kada bi jakobitske voe znale ta radim,
to bi nazvale izdajom. A kakve bi korake mogli da preduzmu ako saznaju?
Prema vidljivim pokazateljima, Dejmi je bio zakleti jakobitski sledbenik; tako
se predstavljajui poseivao je arlsa, izvodio erla Mariala na veeru i odlazio na
dvor. I do sada je bio dovoljno vet u partijama aha, posetama tavernama i
pijankama, da podriva ciljeve Stjuarta prividno ih podravajui. Sem nas dvoje,
samo je Murtag znao da pokuavamo da osujetimo ustanak Stjuarta pa ak ni on
nije znao zato, prosto je prihvatio re svog voe da je to ispravno. To pretvaranje
je bilo neophodno dok se deluje u Francuskoj. Ali bi isto to pretvaranje igosalo
Dejmija kao izajnika za sluaj da ikada kroi na englesko tlo.
Znala sam to, naravno, ali sam u svojoj neupuenosti mislila da je mala razlika
izmeu toga ako te obese kao hajduka ili te pogube kao izdajnika. Poseta msje
Foreza je razbila taj deli naivnosti.
Prokleto si hladnokrvan u vezi sa tim, rekla sam. Moje srce je jo haotino
lupalo, a dlanovi su mi bili hladni, ali znojavi. Obrisala sam ih o haljinu i zavukla
meu kolena da ih zgrejem.
Dejmi je malo slegao ramenima i uputio mi iskrivljeni osmeh.
Postoji avolski mnogo neprijatnih naina da se umre, Sasenah. Ako neki takav
zapadne meni, ne bi mi se ba mnogo dopalo. Ali je pravo pitanje da li sam
dovoljno uplaen tom mogunou da bih prestao ono to radim kako bih to
izbegao? Seo je na sofu pored mene i uzeo jednu moju ruku meu svoje. Njegovi
dlanovi su bili topli, a solidna masa kraj mene ulivala mi je poverenje.
Razmiljao sam o tome neko vreme, Sasenah, onih nedelja u opatiji dok sam se
leio. I opet kada smo doli u Pariz. I ponovo, kada sam sreo arlsa Stjuarta.
Odmahnuo je glavom, pognut nad nae povezane ruke.
Aha, mogu da zamislim sebe kako stojim pred vealima. Video sam veanje u
Ventvortu jesam li ti to ispriao?
Ne. Nisi.
Klimnuo je glavom, oi su postale obnevidele od priseanja.
Oterali su nas dole u dvorite; nas koji smo bili u eliji osuenika na smrt. I
naterali su nas da stojimo u redovima na kamenju, da posmatramo izvrenje. Obesili
su estoricu tog dana, ljude koje sam poznavao. Posmatrao sam svakog od njih kako
se penje stepenicama dvanaest stepenika, toliko ih je i stoje ruku vezanih iza
lea i gledaju dole u dvorite dok im stavljaju konopac oko vrata. Pitao sam se tada
kako li u izdrati kada doe moj red da se popnem uz te stepenike. Hou li plakati i
moliti se, kao Don Sater, ili u stajati uspravno kao Vili Makleod i smeiti se
prijatelju dole u dvoritu?
Iznenada je odmahnuo glavom, kao pas koji otresa kapi vode, i nasmeio mi se
malice sumorno. U svakom sluaju, msje Forez mi nije rekao nita na ta ve
nisam mislio. Ali je prekasno, mo duinne Stavio je ruku preko moje. Aha, plaim
se. Ali ako neu da okrenem lea zbog anse da imam dom i slobodu, neu to uiniti
ni iz straha. Ne, mo duinne. Prekasno je.
P
Bois de Boulogne
okazalo se da je poseta msje Foreza samo prvo u nizu neobinih ometanja.
Dole je neki Italijan, madam, obavestio me je Magnus. Nee da kae
svoje ime. Lice oko batlerovih usta bilo je nekako stegnuto; pretpostavila sam da
posetilac koji nije hteo da se predstavi nije na batleru tedeo neke druge rei.
To je, u sprezi sa opisom Italijan bilo dovoljno da mi nagovesti identitet
posetioca pa sam se relativno malo iznenadila kada sam ula u salon i zatekla arlsa
Stjuarta kako stoji pored prozora.
On se okrenuo kad sam ula, sa eirom u rukama. Oigledno je bio iznenaen to
vidi mene; vilica mu je pala na sekund, a onda se pribrao i brzo, letimino mi se
naklonio.
Gospodar Broh Tuaraha nije kod kue?, raspitivao se. Obrve su mu se
sastavile od uvreenosti.
Ne, nije, kazala sam. Hoete li malo da se osveite, Vaa visosti?
Zagledao je okolo s interesovanjem po bogato nametenom salonu, ali je
odmahnuo glavom. Koliko sam znala, u ovoj kui je bio samo jednom ranije, kada je
doao preko krovova sa randevua sa Lujzom. Ni on ni Dejmi nisu smatrali
prikladnim da bude pozivan ovamo na veere; bez oficijelnog priznavanja od strane
Luja, francusko plemstvo ga je preziralo.
Ne, hvala vam, madam Frejzer. Neu se zadravati. Sluga me eka napolju, a i
predstoji mi dugo jahanje do mog smetaja. Samo sam hteo neto da zatraim od mog
prijatelja Dejmsa.
Hm... pa, sigurna sam da bi mom suprugu bilo drago da izae u susret Vaoj
visosti ako moe, oprezno sam odgovorila, pitajui se o kakvom je zahtevu re.
Pozajmici, verovatno; Fergusov ulov je u poslednje vreme ukljuivao poprilian
broj nestrpljivih pisama od krojaa, obuara i ostalih poverilaca.
arls se nasmeio, a izraz mu je postao iznenaujue prijatan.
Znam, ne mogu da vam opiem, madam, koliko cenim odanost i usluge vaeg
supruga; pogled na njegovo lojalno lice mi greje srce usred usamljenosti u mom
trenutnom okruenju.
Oh?, rekla sam.
Ne traim neto veliko, uveravao me je. Re je samo o tome da sam napravio
malu investiciju tovar flairanog portoa.
Zaista?, kazala sam. Ba interesantno. Murtag je tog jutra otiao za Lisabon
sa boicama soka od koprive i korena broa u torbici.
To je neto malo, arls je gospodarski odmahnuo rukom, omalovaavajui
investiciju do poslednjeg centa koji je bio u stanju da pozajmi. Ali bih eleo da
moj prijatelj Dejms obavi raspodelu tovara kad brod stigne. To nije prikladno,
razumete, i tu je ispravio ramena i malice podigao nos, prilino nesvesno, za o-
osobu kao to sam ja, da bude viena kako se ukljuuje u trgovinu.
Da, prilino mi je jasno, Vaa visosti, rekla sam, grizui usnu. Pitala sam se da
li je taj aspekt objasnio svom poslovnom partneru Sen ermenu koji je nesumnjivo
mladog pretendenta na kotski tron posmatrao kao manje znaajnog nego nekog
francuskog plemia koji su se u trgovinu ukljuivali sa obe ruke, kad god bi se
ukazala prilika za zaradu.
Da li je Vaa visost sama u tom poduhvatu?, nevino sam upitala.
On se malo namrtio. Ne, imam partnera, ali je on Francuz. Bilo bi mi mnogo
drae da nastavak svog posla poverim u ruke svom zemljaku. Sem toga, dodao je
zamiljeno, uo sam da je moj dragi Dejms izuzetno pronicljiv i sposoban trgovac.
Moda e pametnom prodajom moi da uvea vrednost moje investicije.
Pretpostavila sam da se onaj koji mu je ispriao za Dejmijevu sposobnost nije
potrudio da doda informaciju kako u Parizu verovatno ne postoji nijedan trgovac
vinom koji je mrskiji Sen ermenu. Pa ipak, ako sve bude ilo onako kako je
planirano, to nee biti vano. A ako ne bude, mogue je da e Sen ermen reiti sve
nae probleme tako to e udaviti arlsa Stjuarta kad sazna da je ovaj drugi
isporuku svoje polovine njegovog ekskluzivnog gostos portoa poverio njegovom
najomraenijem rivalu.
Sigurna sam da bi se moj suprug svojski potrudio da distribuira robu Vae
visosti uz maksimalnu korist svih zainteresovanih, rekla sam potpuno iskreno.
Njegova visost mi je graciozno zahvalila, kako pristoji princu koji prihvata
usluge lojalnog podanika. Naklonio se, poljubio mi ruku i otiao izraavajui
zahvalnost Dejmiju. Magnus, koji je izgledao mrzovoljno neimpresioniran
kraljevskom posetom, zatvorio je vrata za njim.
Meutim, Dejmi nije doao kui do vremena kada sam zaspala, ali sam mu uz
doruak ispriala za arlsovu posetu i njegov zahtev.
Boe, pitam se hoe li Njegova visost rei grofu?, kazao je. Poto se pobrinuo
za zdravlje svojih creva tako to je brzo smazao kau, nastavio je dodajui francuski
doruak kajzerice sa puterom i vrela bela kafa povrh toga. iroko se osmehnuo
dok je zamiljao grofovu reakciju pijui svoj kakao.
Pitam se da li je lese-majeste da se samelje jedan princ u izgnanstvu? Jer ako
nije, nadam se da e Njegova visost imati u blizini eridana ili Balhaldija kada Sen
ermen uje za to.
Dalje spekulacije o tome bile su prekinute iznenadnim glasovima u hodniku.
Malo kasnije, Magnus se pojavio na vratima, nosei poruku na srebrnom
posluavniku.
Pardon, milorde, rekao je klanjajui se. Glasnik koji je ovo doneo insistirao
je da vam se to odmah pokae.
Podignutih obrva, Dejmi je uzeo poruku sa posluavnika, otvorio je i proitao.
Oh, krvavog mu avola!, rekao je s gnuanjem.
ta je to?, upitala sam. Nije se valjda ve javio Murtag?
Odmahnuo je glavom. Nije. To je od predradnika u skladitu.
Problemi na dokovima?
Na Dejmijevom licu bila je vidljiva nekakva udna meavina oseanja;
nestrpljenje se borilo sa raspoloenjem.
Pa ne ba. Ovaj ovek se, izgleda, zapetljao u bordelu. Ponizno moli za moj
oprotaj, ironino je mahnuo prema poruci, ali se nada da u doi i da u mu
pomoi. Drugim reima, prevodio je, guvajui salvetu dok je ustajao, hou li da
platim njegov raun?
Hoe li?, rekla sam zabavljena ovim.
On je kratko frknuo i oistio mrvice sa krila.
Pretpostavljam da u morati, osim ako sam spreman da sam nadgledam skladite
a za to nemam vremena. elo mu se naboralo dok je u mislima premotavao
zaduenja za taj dan. Ovo je bio zadatak koji bi mogao oduzeti neto vremena, a
porudbine su ekale na njegovom stolu, kapetani brodova su ekali na dokovima i
burad u skladitu.
Najbolje je da povedem Fergusa sa sobom da raznosi poruke, rekao je
rezignirano. Moda bi mogao da ode do Monmartra sa pismom ako budem u stisci
sa vremenom.
Nena srca vrede vie od dijadema, rekla sam Dejmiju dok je stajao kraj
stola, utueno prelistavajui impresivnu gomilu papira koji su ekali da budu
odraeni.
Oh, je li tako? rekao je. A ije je to miljenje?
Alfreda lorda Tenisona, ini mi se, kazala sam. Ne verujem da se jo pojavio,
ali je pesnik. Stric Lamb je imao knjigu uvenih britanskih pesnika. Tamo je bilo i
neto od Barnsa, koliko se seam on je kot, objasnila sam. Taj je rekao:
Sloboda i viski se dobro slau.
Dejmi je frknuo. Ne mogu da kaem da je pesnik, ali je bar kot. Tada se
nasmeio i sagnuo se da me poljubi u elo. Vratiu se na veeru, mo duinne. Dr
se dobro.
Zavrila sam svoj doruak, tedljivo poistila i Dejmijev tost, a onda se odgegala
gore radi jutarnjeg dremea. I dalje mi se deavalo da malo prokrvarim, mada svega
kap ili dve, ali poslednjih nekoliko nedelja nimalo. Ipak, drala sam se kreveta ili
sofe koliko god sam mogla, silazila sam samo do salona da primim posetioce, ili do
trpezarije da obedujem s Dejmijem. Kada sam sila na ruak, meutim, zatekla sam
sto postavljen samo za jednu osobu.
Milord se jo nije vratio?, upitala sam iznenaeno. Postariji batler je
odmahnuo glavom.
Ne, gospo.
Pretpostavljam da e se vratiti uskoro. Pobrinite se da ga hrana eka kada
stigne. Bila sam i suvie gladna da bih ekala Dejmija; munina mi se obino
vraala ako predugo ne jedem.
Posle ruka sam ponovo legla da se odmorim. Poto su supruniki odnosi bili u
privremenoj obustavi, nije bilo puno toga ime bih se mogla baviti u krevetu sem da
itam ili spavam, to znai da sam imala mnogo vremena i za jedno i za drugo.
Spavanje na stomaku je bilo nemogue, spavanje na leima neudobno jer se beba
vrpoljila. Prema tome, leala sam na boku, sklupana oko svog stomaka koji je
rastao, kao raii spremni za posluenje. Retko sam spavala dubokim snom; ee
sam dremala putajui da mi misli odlutaju ka nenim povremenim pokretima deteta.
Negde u snovima mi se uinilo da oseam Dejmija kraj sebe, ali kad sam
otvorila oi soba je bila prazna, pa sam ih opet zatvorila, uljuljkana kao da i ja
besteinski plutam u moru toplom kao krv.
Probudila sam se znatno kasnije, kasno po podne, jer je neko tiho kucao na vrata.
Entrez, rekla sam, trepui dok sam se budila. Bio je to batler Magnus koji se
izvinjavao najavljujui jo posetilaca.
To je princeza De Roan, madam, rekao je. Princeza je htela da saeka da se
probudite, ali kada je stigla i madam DArbanvil, pomislio sam da moda...
U redu je, Magnuse, kazala sam, muei se da se podignem i ustanem sa
kreveta. Sii u.
Obradovala sam se svojim goama. Prestale smo da se zabavljamo prolog
meseca i prilino su mi nedostajali ta jurnjava i razgovori, mada su veinom bili
blesavi. Lujza je esto dolazila da sedi sa mnom i pria mi o najnovijim zbivanjima
na dvoru, ali Mari DArbanvil nisam videla ve neko vreme. Pitala sam se ta li ju
je navelo da svrati.
Bila sam dovoljno nezgrapna pa sam silazila polako, a uveana teina me je
protresala od tabana navie pri svakom koraku. Vrata salona su bila zatvorena, ali
sam glasove iznutra jasno ula.
Misli li da ona zna?
Pitanje, postavljeno priguenim glasom koji je slutio na najsonije ogovaranje,
stiglo je do mene ba kada sam se spremala da uem. Zato sam zastala na pragu, i
dalje izvan vidnog polja.
To je izgovorila Mari DArbanvil. Svuda dobrodola zbog poloaja njenog
znatno starijeg mua i drutvena ak i za francuska merila, Mari bi uvek ula sve to
je vredelo uti u Parizu.
ta da li zna?, odgovorila je Lujza; njen piskav, prodoran glas bio je pun
savrenog samopouzdanja roene aristokratkinje koju nije briga ko e ta uti.
Oh, nisi ni ti ula! Mari je otezala sa poetkom kao mae prezadovoljno to
ima novog mia za igranje. Pobogu! Naravno, i ja sam to ula tek pre jednog sata.
I dotrala pravo ovamo da to meni ispria, pomislila sam. ta god da je to.
Palo mi je na pamet da su bolje anse da ujem necenzurisanu verziju sa ovog mesta
u hodniku.
Re je o gospodaru Broha Tuaraha, kazala je Mari i nisam ni morala da je
vidim da bih zamislila kako se naginje napred, zelene oi araju levo i desno, i kako
cepti od uivanja u vestima koje je donela. Ba jutros je izazvao nekog Engleza na
dvoboj zbog kurve!
ta! Lujzin krik zaprepaenja je priguio moju borbu da doem do daha.
Zgrabila sam stoi i pridrala se, crne mrlje su mi vitlale pred oima kao da se ceo
svet raspao.
Oh, da!, govorila je Mari. ak Vensen je bio tamo; on je sve ispriao mom
muu! To se desilo u bordelu dole kod riblje pijace zamisli samo odlazak u bordel
u tim jutarnjim satima! Mukarci su tako udni. U svakom sluaju, ak je pio pie sa
madam Elizom koja vodi to mesto, kada se iznenada zaula najuasnija dreka sa
sprata i svakakvo trupkanje i vika.
Zastala je da udahne i radi dramatskog efekta a ula sam i zvuk sipanja neke
tenosti. Tako, ak je naravno potrao uza stepenice bar tako on kae; oekujem
da se zapravo sakrio iza sofe, tolika je kukavica i posle jo vike i trupkanja dolo
je do gadnog treska i neki engleski oficir je strao stepenitem, napola obuen, bez
perike, teturajui se i lupajui o zidove. I ko e se pojaviti na vrhu stepenita,
izgledajui kao boija osveta, do na petit Dejms!
Ne! A ja bih se zaklela da je on poslednji... ali nastavi! ta se tad desilo?
Pa taj ovek je nekim udom stigao do dna stepenita i dalje na nogama, i
onda se jednom okrenuo i pogledao gore u lorda Tuaraha. ak kae da je ovek bio
izuzetno pribran za nekoga ko je upravo bio utnut niz stepenite sa otkopanim
pantalonama. Nasmeio se ne pravim osmehom, razume, ve od onih pakosnih i
rekao: Nema potrebe za nasiljem, Frejzeru, sigurno si mogao da saeka svoj red?
Mislio sam da dovoljno dobija kod kue. A ipak, neki ljudi nalaze zadovoljstvo u
tome da za to plaaju.
Lujza je isputala zaprepaene zvuke. Ba uasno! Canaille! Ali, naravno, ne
zameram lordu Tuarahu... Jasno sam ula napetost u njenom glasu dok je
prijateljstvo ratovalo sa nagonom za traarenjem. Nimalo udno, ogovaranje je
pobedilo.
Lord Tuarah ne moe da uiva u svojoj eni u ovom asu. Ona nosi bebu, i ta
trudnoa je opasna. Zato je normalno da svoje potrebe rei u bordelu. ta bi drugo
mogao da uini jedan dentlmen? Ali, nastavi Mari! ta se tada desilo?
Pa. Mari je udahnula pribliavajui se vrhuncu svoje prie. Lord Tuarah se
sjurio niz stepenite, zgrabio Engleza za guu i protresao ga kao pacova!
Non! Ce nestpas vrai!
Oh, da! Morala su trojica slugu da ga obuzdavaju tako divan krupan ovek, zar
ne? Tako opakog izgleda!
Da, ali ta onda?
Oh pa, ak kae da se Englez jedno vreme borio za dah, a onda se ispravio i
rekao lordu Tuarahu: To je drugi put da si bio blizu toga da me ubije, Frejzeru.
Jednom e moda uspeti. A tada je lord Tuarah opsovao na onom uasnom
kotskom jeziku ja ne razumem ni re, a ti? i onda se otrgao od ljudi koji su ga
drali i oamario Engleza golom rukom, Lujzi je zastao dah od tolike uvrede, i
rekao: Sutranja zora e te ugledati mrtvog! Zatim se okrenuo i otrao stepenicama,
a Englez je otiao. Don je rekao da je bio veoma bled a to i nije za uenje.
Zamisli samo!
Zamislila sam bez problema.
Jeste li dobro, madam? Magnusov zabrinuti glas je priguio dalje Lujzine
uzvike. Ispruila sam ruku da se pridrim i on ju je istog asa uhvatio, pridravajui
me drugom rukom ispod lakta.
Ne. Nisam dobro. Molim vas... da kaete damama? Slabano sam mahnula
prema salonu.
Svakako, madam. Za trenutak u, ali mi sada dopustite da vas ispratim do vaih
odaja. Ovuda, chre Madame... Poveo me je uz stepenite, uteno mrmljajui dok
me je pridravao. Otpratio me je do sofe u spavaoj sobi, gde me je ostavio uz
obeanje da e smesta poslati sobaricu da pazi na mene.
Nisam ekala pomo. Kada je prvi ok proao mogla sam da se kreem prilino
dobro pa sam ustala i otila do moje male medicinske kutije koja je stajala na
toaletnom stoiu. Nisam mislila da u se onesvestiti, ali je tamo bila boica
amonijaka pa sam poelela da mi bude pri ruci, za svaki sluaj.
Otvorila sam poklopac i stajala mirno, zurei u kutiju. Na trenutak je moj mozak
odbio da prihvati ono to su oi videle presavijeni kvadrat hartije, paljivo
uglavljen meu boice raznih boja. Prilino odsutno sam zapazila da mi prsti drhte
dok sam vadila papir; trebalo mi je nekoliko pokuaja da ga rairim.
Izvini. Re je bila itka i crna, slova paljivo ispisana nasred hartije, a slovo
D bilo je podjednako paljivo napisano dole. A ispod toga, jo jedna re, ova u
urbi nakrabana, dopisana u oaju: Moram!
Mora, promrmljala sam za sebe, a onda su mi kolena popustila. Leei na
podu dok su izrezbarene daske tavanice nejasno poigravale nada mnom, uhvatila
sam sebe kako razmiljam da sam sve do tada sklonost dama iz osamnaestog veka da
padaju u nesvest pripisivala tesnim steznicima sada sam bila sklonija da
poverujem da je uzrok tome idiotluk mukaraca osamnaestog stolea.
Zauo se zaplaeni krik negde u blizini, a onda su me neke ruke podizale i osetila
sam meki, vunom ispunjeni duek kako se ugiba ispod mene, i hladne obloge na elu
i runim zglobovima sa mirisom sireta.
Ubrzo sam se donekle povratila, ali nisam htela da razgovaram. Uverila sam
sobarice da mi je dobro, isterala ih iz sobe i legla nazad na jastuke, pokuavajui da
razmiljam.
To je bio Dek Randal, naravno, i Dejmi je otiao da ga ubije. To je bila jedina
jasna misao u spletu uskovitlanog uasa i spekulacija koje su mi ispunjavale glavu.
Zato, zapravo? ta ga je moglo naterati da prekri obeanje koje mi je dao?
Pokuala sam da paljivo razmotrim dogaaje koje je Mari prepriala onako iz
tree ruke i pomislila da je moralo biti neto vie sem oka neoekivanog susreta.
Znala sam kapetana, poznavala sam ga mnogo bolje nego to sam elela. I ako
postoji jedna stvar u koju sam bila prilino sigurna, bila je to injenica da on ne bi
plaao uobiajenu uslugu javne kue jednostavno uivanje sa enom mu nije u
prirodi. Ono u emu zaista uiva su bol, strah i ponienje.
I to se, naravno, moglo kupiti, mada po neto vioj ceni. Videla sam dovoljno
tokom svog rada u LHpital des Anges da bih znala da postoje les putains kojima
nije bilo najvanije ono to imaju meu nogama, ve vrste kosti prekrivene skupom
osetljivom koom koja bi se zaas prekrila masnicama i pokazala tragove bia i
udaraca.
A ako je Dejmi, ija je koa bila u oiljcima od tragova Randalovih usluga,
naleteo na kapetana kako na slian nain uiva sa nekom od zaposlenih dama to bi,
pomislila sam, moglo da ga navede da zaboravi na sva obeanja i uzdravanje.
Postojao je mali oiljak na njegovim grudima, odmah ispod leve bradavice maleni
beliasti nabor gde mu je sa koe iseen igosani znak nanet usijanim Randalovim
peatnjakom. Bes koji ga je naterao da istrpi to seenje samo da ne bi nosio sramni
znak mogao je opet da se javi, da bi unitio onoga ko ga je napravio i njegovo
zlosreno potomstvo.
Frenk, rekla sam, i moja leva ruka se nehotice savila oko zlatne burme. Oh,
boe dragi. Frenk. Za Dejmija Frenk nije bio nita vie od utvare, a za mene
nejasna mogunost da uteknem, ako se desi neverovatno i to postane nuno. Za mene,
Frenk je bio ovek sa kojim sam ivela, sa kojim sam delila postelju i svoje telo i
koga sam napustila, na kraju krajeva, da bih ostala sa Dejmijem Frejzerom.
Ne mogu, proaputala sam u prazno malom kompanjonu koji se lenjo istezao i
uvijao u meni, neporemeen mojim jadom. Ne mogu mu dopustiti da to uini!
Popodnevno svetlo je izbledelo u sive tonove sumraka, i kao da je sobu ispunilo
sve beznae smaka sveta. Sutranja zora e te ugledati mrtvog. Nije bilo anse da
veeras naem Dejmija. Znala sam da se nee vratiti u Rue Tremoulins; ne bi
ostavio onu poruku da se vraa. Ne bi mogao da lei celu no kraj mene znajui ta
namerava da uini ujutru. Ne, on je nesporno potraio utoite u nekoj gostionici ili
kafani, da bi se u samoi spremio za izvrenje pravde na koje se zakleo.
Pomislila sam da znam gde e biti mesto za egzekuciju. Poto mu je uspomena na
prvi dvoboj jo bila svea, skratio je kosu pripremajui se. Bila sam sigurna da e
mu se uspomene vratiti i kada bude birao mesto da se sretne sa neprijateljem.
Bulonjska uma, blizu staze Sedam svetaca. Ta uma je bila popularno mesto za
ilegalne dvoboje poto je gusto rastinje titilo uesnike od pogleda. Sutra e neka od
njenih senovitih istina videti susret Dejmija Frejzera i Deka Randala. I mene.
Leala sam nepomino na krevetu ne trudei se ni da se skinem ni da se pokrijem,
ruku prekrtenih na stomaku. Posmatrala sam kako suton tamni u crnilo i znala sam
da te noi neu spavati. Nala sam nekakvu utehu u malim pokretima svog
nevidljivog stanara, dok su mi u uima odzvanjale Dejmijeve rei: Sutranja zora
e te ugledati mrtvog.
Bulonjska uma bila je mali deo gotovo netaknute ume, nespojivo smetene na
obodu Pariza. Govorilo se da se i vukovi i lisice i jazavci jo mogu nai kako
vrebaju iz njenih dubina, ali te prie nimalo nisu obeshrabrivale zaljubljene parove
koji su dangubili na travnatoj zemlji ispod kronji. Ona je predstavljala beg iz buke i
prljavtine grada, i samo ju je njen poloaj spreavao da postane igralite plemstva.
Koristili su je uglavnom oni koji su iveli u blizini, koji su nalazili trenutni predah u
senkama ogromnih hrastova i bledih breza Bulonjske ume, i oni iz udaljenijih
delova grada koji su traili privatnost.
Bila je to mala uma, ali i dalje prevelika da bi se njome partalo peke u potrazi
za istinom dovoljno velikom da primi dva uesnika dvoboja. Preko noi je poela
kia i zora je stizala nevoljno, sijajui sumorno kroz nebo tamno od oblaka. uma je
aputala za sebe, a slabo rominjanje kie mealo se sa priguenim utanjem i
trljanjem lia o grane.
Koija se zaustavila na putu koji vodi kroz umu, blizu poslednje grupice tronih
kua. Ranije sam rekla koijau ta da radi; siao je sa svog sedita, privezao konje
i nestao meu zgradama. Ljudi koji su iveli blizu Bulonjske ume znali su ta se tu
zbiva. Nema ba mnogo mesta pogodnih za dvoboj; za ona koja postoje sigurno se
zna.
Zavalila sam se i teki ogrta skupila uza se, drhtei u hladnoi rane zore.
Oseala sam se uasno od umora zbog neprospavane noi koji me je pritiskao, a
olovni teret straha i tuge stezao mi je stomak. Sve to je zasenjivao kljuajui bes
koji sam pokuala da odagnam da ne bi omeo posao koji me eka.
On se prikradao nazad, iskaui kad god mi popusti panja, kao sada. Kako je
mogao to da uini? uporno je gunao moj mozak u hladnom besu. Ja ne treba da sam
ovde; treba da sam kod kue, da se mirno odmaram uz Dejmija. Ne treba da ga
proganjam, da ga spreavam, borei se i protiv besa i protiv bolesti. Dosadni bol od
vonje koijom oseala sam u dnu kime. Da, on moe da bude uzrujan to mogu da
razumem. Ali ovde je ljudski ivot u pitanju, za ime Boga. Kako moe njegov
prokleti ponos da bude vaniji od toga? I da me ostavi bez rei objanjenja! Da me
ostavi da iz ogovaranja saznam ta se desilo.
Obeao si, Dejmi, proklet bio, obeao si mi!, aputala sam sebi u bradu. uma
je bila tiha, cedila se onako obavijena maglom. Da li su oni ve stigli? Hoe li doi
ovamo? Da li sam pogreila mesto?
Koija se vratio u pratnji mladog momka, moda etrnaestogodinjaka, koji je
ustro uskoio u sedite pored koijaa i mahnuo rukom pokazujui napred i ulevo.
Pucnuvi biem i coknuvi, koija je poterao konje u lagani trk pa smo skrenuli niz
put u senke ume koja se budi.
Stali smo dvaput zadravajui se da momak otri u gusti, a oba puta se vratio
brzo, odmahujui glavom. Trei put je dojurio nazad sa toliko vidljivim uzbuenjem
na licu da sam otvorila vrata koije pre nego to je priao dovoljno blizu da dozove
koijaa.
Novac mi je bio spreman u ruci; gurnula sam mu ga u aku, istovremeno ga
povlaei za rukav i govorei: Pokai mi gde! Brzo, brzo!
Jedva sam primeivala grane koje su se nadvijale preko staze i iznenadnu vlagu
koja mi je kvasila odeu dok sam ih dodirivala u prolazu. Staza je bila tako meka od
opalog lia da ni moje ni cipele mog vodia nisu pravile nikakav zvuk dok sam u
stopu pratila njegovu iscepanu, mokru koulju.
ula sam ih pre nego to sam ih videla. Poeli su. Zveket metala je priguivalo
mokro rastinje, ali je bio prepoznatljiv. Nijedna ptica nije pevala u mokrom jutru,
ali su mi smrtonosni zvuci bitke odjekivali u uima.
Bila je to velika istina, duboko u umi, ali joj se moglo prii stazom i putem.
Dovoljno velika da omogui rad nogu potreban za ozbiljan dvoboj. Bili su skinuti u
koulje, borili su se po kii, a mokra tkanina im se lepila za telo pokazujui obrise
ramena i kime.
Dejmi je ranije rekao da je on bolji borac; moda i jeste, ali ni Donatan Randal
nije bio lo maevalac. Manevrisao je i izbegavao udarce gibak kao zmija i njegov
ma je napadao kao srebrni onjak. Dejmi je bio podjednako brz, zapanjujue
graciozan za visokog mukarca, lakih nogu i sigurne ruke. Posmatrala sam ukopana u
mestu, plaei se da ne kriknem i tako Dejmiju ne odvratim panju. Obrtali su se u
malom krugu, zamahujui i parirajui, noge su im dodirivale travu lako kao da pleu.
Stajala sam nepokretno i posmatrala. Stigla sam kroz poslednje sate noi da bih
nala ovo, da bih ih zaustavila. A sada kada sam ih nala, ne mogu da interveniem u
strahu da e to ometanje biti fatalno. Ostaje mi samo da ekam, da vidim koji e od
mojih ljudi umreti.
Randal je svoje seivo podigao na pravo mesto da bi skrenuo udarac, ali ne
dovoljno brzo da se odupre silini od koje mu je ma odleteo.
Spremala sam se da kriknem. Mislila sam da dozovem Dejmijevo ime, da ga
zaustavim u tom trenutku izmeu izbijanja oruja protivniku iz ruke i smrtonosnog
udarca koji sledi. Zapravo sam vrisnula, ali je zvuk izaao slabano i prigueno.
Dok sam stajala i gledala, uporni bol u mojim leima se pojaao, stegao se kao
pesnica. Sada sam osetila iznenadno kidanje negde, kao da je pesnica iupala ono
to je drala.
Rukama sam slepo mlatila i uspela da se uhvatim za oblinju granu. Videla sam
Dejmijevo lice sa izrazom nekakvog mirnog likovanja i shvatila da on ne moe da
uje nita kroz izmaglicu besa koja ga je okruivala. Nee videti nita sem svog
cilja, sve dok se borba ne okona. Randal se, povlaei se pred neumoljivim
seivom, okliznuo i pao. Izvio je lea u pokuaju da se digne, ali je trava bila
klizava. Njegov okovratnik je bio iscepan, a glava mu je bila zabaena, tamna kosa
natopljena kiom, vrat izloen kao u vuka koji moli za milost. Ali osveta ne zna za
milost, tako da izloeni vrat nije bio ono to je otrica traila.
Kroz tamnu maglu videla sam kako se Dejmijev ma sputa, graciozan i
smrtonosan, hladan kao smrt. Vrh je dotakao pojas pantalona od jelenske koe,
probio ga i zasekao u trzaju koji je zatamneo kou iznenadnom navalom tamnocrvene
krvi.
Krv je vrelo pojurila niz moje butine i hladnoa mi se sa koe premestila unutra,
prema kosti. Kost gde mi se karlica spaja sa leima je pucala; oseala sam
naprezanje pri svakom nailasku bola, munju koja mi je sevala niz kimu da bi
eksplodirala i buktala meu bedrima, razorni udar koji za sobom ostavlja sprena i
pocrnela polja.
I telo i sva moja ula kao da su se rasuli u delie. Nisam videla nita, nisam znala
ni da li su mi oi otvorene ili ne; sve se kovitlalo u mraku, mestimino proaranom
pokretnim arama koje kao dete vidite nou kada pritisnete pesnice na zatvorene
kapke.
Kine kapi su mi dobovale po licu, po grlu i ramenima. Svaka teka kap je
pogaala hladna, a onda se raspadala u siune tople potoie koji su krivudali po
mojoj hladnoj koi. Oseaj je bio upeatljiv, neto sasvim drugaije od agonije
kidanja koja je dolazila i nestajala tamo dole. Pokuala sam da misli usredsredim na
to, da skrenem panju sa malog, udaljenog glasa u sreditu mog mozga, onog koji je
govorio kao da diktira za bolesniku listu: Ima izliv krvi, naravno. Verovatno
rupturu posteljice, sudei po koliini krvi. Obino je smrtonosno. Gubitak krvi je
uzrok obamrlosti ruku i nogu i zatamnjenog vida. Kau da je ulo sluha poslednje
koje se gubi. Izgleda da je to tano.
I ako je to poslednje ulo koje mi je ostalo, jo uvek sam mogla da ujem. I ula
sam glasove, veoma uzbuene mada su neki pozivali ostale da se primire, i svi su
govorili francuski. Jednu re sam mogla da ujem i razumem moje ime koje je
neko izvikivao iznova i iznova, ali u daljini. Kler! Kler!
Dejmi, pokuala sam da kaem, ali su mi usne bile ukoene i obamrle od
hladnoe. Nisam mogla nita da pomaknem. Vreva pored mene se malo smirila.
Stigao je neko ko se bar trudio da se ponaa kao da zna ta radi.
Moda i jeste. Natopljena izguvana suknja mi je neno podignuta, a meu butine
stavljen debeo komad tkanine. Spretne ruke su me okrenule na levi bok i povukle mi
kolena prema grudima.
Odvedite je u bolnicu, predloio je glas blizu mog uva.
Nee poiveti toliko, rekao je drugi, pesimistiki. Moemo i da saekamo pet
minuta pa da pozovemo mrtavka kola.
Ne, insistirao je neki trei. Krvarenje polako prestaje; moda e preiveti.
Sem toga, poznajem je viao sam je u LHpital des Anges. Odvedite je do majke
Hildegard.
Skupila sam svu snagu koja mi je ostala i uspela da apnem, Majko. Zatim sam
digla ruke i pustila da me odnese tama.
V
Jeretik Rajmon
isoku lunu tavanicu nada mnom su pridravali gotski lukovi, karakteristine
odlike arhitekture etrnaestog veka kod kojih se rebra penju sa vrhova stubova
da bi se spojila u ukrtenim spojevima.
Moj krevet je bio postavljen pod jedan od njih, a zavese od gaze bile su
navuene radi privatnosti. Sredinja taka luka nije bila tano iznad mene krevet
mi je bio postavljen metar van centra. To me je muilo svaki put kada bih pogledala
navie. Uporno sam elela da krevet pomerim snagom volje, kao da bi mi sredinji
poloaj ispod svoda pomogao da se centriram i u sebi.
Ako vie uopte imam centar. Telo mi je bilo izudarano i osetljivo kao da sam
bila pretuena. Zglobovi su boleli i delovali kao da e ispasti, nalik zubima koji se
olabave od skorbuta. Bila sam pokrivena sa nekoliko debele ebadi, ali ona mogu
samo da sauvaju toplotu, a u meni je nije ostalo nimalo. Studen kiovitog svitanja
mi se uvukla u kosti.
Sve te fizike simptome sam primeivala objektivno, kao da je re o nekom
drugom; inae nisam oseala nita. Malo, hladno, logino sredite mog mozga jo je
bilo tu, ali omota oseanja kroz koji su pojave obino filtrirane je nestao; mrtav ili
paralisan, ili ga naprosto vie nije bilo. Niti sam znala niti me je bilo briga. U
LHpital des Anges sam bila ve pet dana.
Dugi prsti majke Hildegard su me s neumornom nenou opipavali kroz pamunu
spavaicu, ispitujui dubine mog stomaka, traei vrste ivice materice koja se
zgrila. Meso je bilo meko kao zrela voka, ali i osetljivo pod njenim prstima.
Lecnula sam se kada su njeni prsti utonuli duboko i ona se namrtila, mrmljajui sebi
u bradu neto to je moglo biti molitva.
Prepoznala sam jedno ime u tom mrmljanju i upitala: Rajmon? Znate li majstora
Rajmona? Teko mi je bilo da zamislim neverovatniji par od ove opasne opatice i
malog gnoma sa peinom lobanja.
Guste obrve majke Hildegard su zapanjeno poletele navie.
Majstor Rejmon, rekli ste? Onaj jeretik arlatan? Que Dieu nous eri garder.
Neka nas bog uva.
Oh. Uinilo mi se da ste rekli Rajmon.
Ah. Prsti su se vratili svom poslu, ispitujui pregib mojih prepona u potrazi za
uveanim limfnim vorovima koji bi ukazali na infekciju. Bili su tu, znala sam;
oseala sam ih i sama u nevolji od koje nisam mogla da mirujem pa sam rukama
prelazila preko svog praznog tela. Oseala sam povienu temperaturu, bol i jezu
duboko u kostima, koja bi buknula u plamen kada stigne do povrine koe.
Prizivala sam u pomo svetog Rajmona Nonatusa, objasnila je majka
Hildegard, stiskajui krpu u hladnoj vodi. On je najbolja pomo kada je re o
buduim majkama.
U koje ja vie ne spadam. Jedva sam zapazila trenutni nalet bola od koga su joj
se nabrale obrve; nestao je gotovo istog asa jer se zaokupila brisanjem mog ela,
ustro prelazei hladnom vodom po oblini mojih obraza i dole ka vrelom i vlanom
vratu.
Iznenada sam uzdrhtala od dodira hladne vode i ona je odmah prestala, zabrinuto
sputajui ruku na moje elo.
Oko svetog Rajmona ne treba biti probirljiv, rekla je sa prekorom. to se
mene tie, ja pomo traim gde god se moe nai, a to bih i vama preporuila.
Mmm. Zatvorila sam oi, povlaei se u utoite sive magle. Sada kao da je u
magli bilo i slabanog svetla, kratkih pucketanja nalik mrei munja na letnjem
horizontu.
ula sam zveckanje gagatnih brojanica kada se majka Hildegard ispravila i tih
glas jedne od sestara sa vrata koji ju je pozivao u neku hitnu intervenciju. Gotovo je
stigla do vrata kad joj je neto palo na pamet. Okrenula se uz utanje tekih sukanja
i autoritativnim prstom pokazala na podnoje mog kreveta.
Butone, rekla je. Au pied, rester!
Pas, koji nije oklevao kao ni njegova gazdarica, okrenuo se usred koraka i skoio
u dno kreveta. Kada se tamo naao, naas je apama razmestio posteljinu i triput se
okrenuo u smeru suprotnom od kazaljke sata, kao da skida prokletstvo sa mesta gde
e se odmarati, pre nego to mi je legao na stopala poloivi njuku na ape uz
dubok uzdah.
Zadovoljna, majka Hildegard je promrmljala: Que Dieu vous bnisse, mon
enfant, i nestala.
Kroz sve guu maglu i ledenu obamrlost koje su me obuzimale, jedva da sam
cenila njen gest. Poto nemam dete da mi lei u rukama, ona mi je ponudila najbolju
zamenu za to.
upava teina na mojim nogama bila je zapravo mala telesna uteha. Buton je
leao mirno kao pas pod nogama kraljeva uklesanih na poklopcima njihovih grobova
u Sen Deniju, a njegova toplota je parirala ledenoj hladnoi mojih stopala. Njegovo
prisustvo je bilo bolje od samoe ili drutva ljudi jer nije traio nita od mene.
Nita je bilo ba ono to sam oseala i jedino to sam mogla da dam.
Buton je ispustio mali, puckavi psei prde i namestio se da spava. Navukla sam
ebad preko nosa i pokuala da uinim isto.
Zaspala sam. I sanjala. Grozniave snove o klonulosti i oaju, o beskrajnom trudu
da izvrim nemogu zadatak. O gustoj sivoj magli kroz koju me je poraz progonio
kao demon kroz izmaglicu.
Probudila sam se iznenada i otkrila da je Buton otiao, ali da nisam sama.
Linija Rajmonove kose bila je potpuno ravna, prava crta povuena preko irokog
ela kao lenjirom. Njegova gusta, proseda kosa bila je zaeljana unazad i visila je
pravo do ramena, tako da je veliko elo virilo kao kameni blok potpuno bacajui u
zasenak ostatak njegovog lica. Sada se nadnosilo nad mene, gledalo u moje
grozniave oi kao ploa nadgrobnog spomenika.
Crte i bore su se malo pomerale dok je govorio sestrama i pomislila sam da lie
na slova, ispisana odmah ispod povrine kamena, koja pokuavaju da iskopaju sebi
put do povrine da bi se ime pokojnika moglo proitati. Bila sam ubedena da e
trenutak kasnije moje ime biti itljivo na beloj ploi i da u u tom asu doista
umreti. Izvila sam lea i vrisnula.
Eto, je li vidite! Ona vas ne eli, vi odvratni matori stvore ometate joj odmor.
Odlazite smesta! Majka Hildegard je zapovedniki zgrabila Rajmona za ruku,
odvlaei ga od kreveta. On se opirao, ostajui ukopan kao kameni gnom u
travnjaku, ali je sestra Celesta dola u pomo pa su ga zajedniki digle s nogu i
odnele ga izmeu sebe, iako mu je spala klompa sa jedne noge koja se ritala dok su
odlazile.
Klompa je ostala da stoji na boku, tano u sreditu izribane kamene ploe. Od
intenzivne fiksacije izazvane groznicom nisam bila u stanju da skinem pogled sa nje.
Pratila sam neverovatno glatku krivinu izlizanog ruba iznova i iznova, svaki put
vraajui pogled sa neprobojne tmine njene unutranjosti. Ako dopustim sebi da
uem u to crnilo, dua e mi biti usisana u haos. Dok mi je pogled poivao na njoj,
opet sam mogla da ujem zvuke vremenskog prolaska kroz kameni krug i rairila
sam ruke, izbezumljeno grabei zguvanu posteljinu, traei nekakav oslonac u ovoj
zbrci.
Iznenada se neka ruka pojavila kroz zavese, i od rada crvena aka dohvatila je
klompu i nestala. Uskraene za fokusnu taku, moje od vreline zamrene misli su se
zavrtele du ureza u kamenoj ploi na neko vreme, a onda, primirene geometrijskom
pravilnou, okrenule se sebi i zaklatile se u san poput igre koja se usporava.
Ali u mojim snovima nije bilo mira pa sam umorno tumarala kroz lavirinte figura
koje su se ponavljale, petlje i krugove. Laknulo mi je kad sam konano ugledala
nepravilnosti ljudskog lica.
A to lice je bilo nepravilno, nema sumnje, onako deformisano u svirepo mrtenje,
usana iskrivljenih u molbu. Tek kada sam osetila pritisak ruke na moja usta, shvatila
sam da vie ne spavam.
Dugaka usta bez usana grotesknog lika bila su mi blizu uva.
Mirujte, ma chre! Ako me opet ovde nau, gotov sam! Krupne, tamne oi su
arale levo i desno pazei na bilo kakav pokret zavesa.
Polako sam klimnula i on mi je pustio usta, a prsti su ostavili blagu aromu
amonijaka i sumpora. Naao je negde ili ukrao, maglovito sam pomislila
poderanu sivu fratarsku odoru da bi pokrio svoje zamazano somotsko apotekarsko
odelo, a dubina kapuljae je skrivala i prepoznatljivu srebrnu kosu i ono udovino
elo.
Grozniavi prividi su malo oslabili, a smenilo ih je ono malo radoznalosti to mi
je preostalo. Bila sam i suvie slaba da kaem bilo ta sem ta... kada je ponovo
spustio prst na moje usne i strgnuo arav kojim sam bila pokrivena.
Prilino zaprepaeno sam posmatrala kada je brzo razvezao ukure na mojoj
spavaici i raskopao je do pojasa. Pokreti su mu bili brzi i poslovni, bez ikakve
pohote. Mada nisam mogla ni da zamislim da bi iko bio u stanju da siluje groznicom
razorenu leinu nalik meni, naroito ne u neposrednoj blizini majke Hildegard koja
odlino uje. Pa ipak...
Kao izdaleka, oarano sam posmatrala kada je na moje dojke spsutio skupljene
ake. Bile su toliko iroke da su gotovo formirale kvadrate, prstiju iste duine, sa
neuobiajeno dugim i gipkim palevima koji su se iskrivili oko mojih dojki uz
zapanjujuu istananost. Posmatrajui, u misli mi se ivo vratila slika Marijan
Denkinson, devojke koju sam obuavala u bolnici Pembrouk, koja je oaranim
medicinskim sestrama priala da su veliina i oblik mukih paleva siguran
pokazatelj kvaliteta njegovog intimnog uda.
I to je istina, kunem vam se, izjavila bi Marijan dramatino zabacujui svoju
plavu kosu. A kada bi na nju navalili da navede primer, samo bi se kikotala pravei
jamicu na bradi i zakolutala oima prema poruniku Henliju koji je veoma podseao
na gorilu ukljuujui i povelike paleve.
Veliki palci su neno ali vrsto pritiskali moje meso, i osetila sam kako mi se
oteene bradavice diu pod tvrdim dlanovima, hladnim u poreenju sa mojom
vrelom koom.
Dejmi, rekla sam i zadrhtala.
Pst, Madona, kazao je Rajmon. Glas mu je bio tih i ljubazan, ali nekako
odsutan, kao da ne obraa panju na mene uprkos onome to radi.
Drhtaj se vratio; bilo je to kao da je vrelina prela iz mene u njega, ali se njegove
ruke nisu ugrejale. Prsti su mu ostali hladni i zadrhtala sam od hladnoe kada je
groznica oslabila i potekla, cedei se iz mojih kostiju.
Popodnevno svetlo je bilo prigueno kroz debelu zavese od gaze oko mog kreveta
i Rajmonove ruke su bile tamne na beloj koi mojih dojki. Senke izmeu debelih,
zamazanih prstiju, meutim, nisu bile crne. Nekako su... plave, pomislila sam.
Zatvorila sam oi zagledana u raznobojni vir ara koji se istog asa pojavio iza
mojih kapaka. Kada sam ih opet otvorila, kao da su neke boje zaostale prekrivajui
Rajmonove ake.
Kako je groznica jenjavala i misli mi se raiavale, trepnula sam pokuavajui
da podignem glavu da bih bolje videla. Rajmon je pritisnuo malo jae, terajui me
da ponovo legnem i pustila sam da mi glava padne na jastuk, virei iskosa preko
grudi.
Na kraju krajeva, to nisam umiljala ili ipak jesam? Iako se Rajmonove ruke
nisu pomerale, slabano svetlucanje obojene svetlosti kao da se kretalo po njima,
isputajui ar ruiaste i bledilo plave boje o mojoj beloj koi.
Dojke su mi se sada grejale, ali grejale se prirodnom toplotom zdravlja, ne
nagrizajuom vatrom groznice. Promaja od otvorenog prozora provukla se kroz
zavesu i podigla mi vlanu kosu na slepoonicama, ali sada mi nije bilo zima.
Rajmonova glava je bila pognuta, lice skriveno kapuljaom njegove pozajmljene
odore. Posle neega to je delovalo kao dug period, pomerio je ruke sa mojih dojki
vrlo polako du mojih ruku, zastajui i neno stiskajui ramena i laktove, zglob ake
i prste. Osetljivost je popustila i uinilo mi se da sam nakratko videla slabu plavu
liniju u svojoj nadlaktici, uareni duh kosti.
Neprestano me dodirujui ali bez ikakve urbe, vratio je ruke na blagu krivinu
kljunjae i niz meridijan mog tela, irei prste preko mojih rebara.
Najudnije u svemu tome bilo je to to uopte nisam bila zaprepaena. Sve je
delovalo beskrajno prirodno i moje izmueno telo se zahvalno opustilo u tvrdom
kalupu njegovih aka, topei se i zauzimajui novi oblik kao rastopljeni vosak. Samo
su linije mog skeleta ostale iste.
Neka udna toplota se sada irila iz tih irokih, etvrtastih, radnikih ruku. One su
se mukotrpno sporo kretale po mom telu i mogla sam da osetim kako siune
bakterije koje su mi se nastanile u krv umiru, male eksplozije dok je i najmanji trag
infekcije nestajao. Oseala sam sve unutranje organe, kompletno i
trodimenzionalno, i videla ih kao da lee na stolu ispred mene. Tamo eludac
izdubljenih zidova, ovde renjevi moje jetre, i svaka spirala i krivina creva uvijenih
oko sebe uredno spakovana u blistavu pauinu trbune maramice. Toplota je
svetlucala i irila se kroz svaki organ osvetljavajui ga kao malo sunce u meni, a
onda je zamirala i odlazila dalje.
Rajmon je zastao, sa rukama pritisnutim sa strana mog nabreklog stomaka.
Uinilo mi se da se namrtio, ali je to bilo teko proceniti. Glava u kapuljai se
okrenula, oslukujui, ali su se u daljini nastavljali uobiajeni zvuci bolnice, nije
bilo upozoravajueg kuckanja potpetica u naem pravcu.
Zastao mi je dah i nehotice sam se mrdnula kada se jedna ruka premestila nie i
uglavila se na tren meu moje noge. Pojaani pritisak druge ruke me je upozorio da
budem mirna, a zatupasti prsti su se progurali u mene.
Sklopila sam oi i ekala, oseajui da se moji unutranji zidovi prilagoavaju
ovoj udnom upadu, a upala je postepeno slabila dok je neno ispipavao dalje.
Sada je dotakao arite mog problema i bolni spazam je zgrio teke zidove moje
upaljene materice. Ispustila sam jedva ujni jecaj, a onda stisnula usne kada je
odmahnuo glavom.
Jedna ruka je kliznula i uteno se smestila na moj stomak, dok su prsti druge
napipavali matericu. Tada se on primirio, drei uzrok mog bola izmeu ruku kao da
je to kristalna kugla, teka i lomljiva.
Sada, tiho je rekao. Pozovi ga. Pozovi rieg oveka. Pozovi ga.
Pritisak prstiju iznutra i dlana spolja se pojaao i ja sam upirala nogama o krevet,
suprotstavljajui se. Ali u meni nije ostalo snage za otpor, a neumoljivi pritisak se
nastavljao, razbijajui kristalnu kuglu i oslobaajui haos iz nje.
Misli su mi se ispunile slikama gorim od oaja u grozniavim snovima, jer su
bile stvarnije. Tuga i oseaj gubitka i strah su me iscrpljivali, a pranjavi miris smrti
i bele krede ispunjavao mi je nozdrve. Traei nasumice u svojim mislima neto to
e pomoi, ula sam glas koji i dalje mrmlja, strpljivo ali odluno: Pozovi ga, i
potraila sam oslonac.
Dejmi! DEJMI!
Munja vreline mi je proletela kroz stomak, od jedne ruke do druge, kao strela
kroz sredite zdele mojih kostiju. Pritisak je oslabio, prestao i ispunila me je
svetlost harmonije.
Ram kreveta se zadrmao kada se on zavukao pod njega, u poslednji as.
Gospo! Jeste li dobro? Kroz zavese se pojavila sestra Anelik, okruglo lice
ispod kaluerskog vela bilo je izborano od briga. Zabrinutost u njenim oima je
imala primesu rezignacije. Sestre su znale da u uskoro umreti a ako bi ovo
izgledalo kao moja poslednja bitka, bila je spremna da pozove svetenika.
Njena mala, vrsta ruka se kratko nala na mom obrazu, brzo se premestila na
elo, pa nazad. arav je jo leao zguvan oko mojih butina, a spavaica
rastvorena. Njene ake su kliznulu u nju, pod pazuh, gde su se zadrale pre nego to
su se povukle.
Hvaljen bog!, uzviknula je dok su joj se oi vlaile. Groznica je prestala!
Nagnula se blie, iznenada zurei da bi se uverila da groznica nije prestala zato to
sam mrtva. Slabano sam joj se osmehnula.
Dobro sam, rekla sam. Kaite majci.
Ona je oduevljeno klimnula i zastala je samo toliko da bi pokrila aravom, a
onda je pourila iz sobe. Jedva da su se zavese zanjihale od njenog odlaska kada se
Rajmon pojavio ispod kreveta.
Moram da idem, rekao je. Stavio je ruku na moju glavu. Budite mi dobro,
Madona.
ak i onako slaba, podigla sam se da uhvatim njegovu ruku. Kliznula sam akom
uz njegov vrst mii, traei ali ne nalazei. Njegova koa je bila glatka i netaknuta,
sve do grebena ramena. On je zapanjeno zurio u mene.
ta to radite, Madona?
Nita. Utonula sam nazad, razoarana. Bila sam suvie slaba i lakomislena da
bih pazila na svoje rei.
Htela sam da vidim imate li oiljak od vakcinacije.
Vakcinacije? Do sada ve vina itanju lica, prepoznala bih i najmanji trzaj da
je razumeo bez obzira na to koliko dobro to prikrio. Nije ga bilo.
Zato me i dalje zovete Madona?, upitala sam. Moje ruke su ostale na blagoj
udubini mog stomaka, neno kao da neu da poremetim prazninu koja me je
uzdrmala. Izgubila sam dete.
Izgledao je pomalo iznenaen.
Ah. Nisam vas ni zvao Madona zato to ste bili trudni, gospo.
Pa zato onda? Nisam zapravo oekivala da e odgovoriti, ali jeste. Oboje smo
bili onako umorni i isceeni, kao da smo bili zaustavljeni na nekom mestu gde ni
vreme ni posledice ne postoje. Izmeu nas nije bilo mesta niemu drugom sem
iskrenosti.
Uzdahnuo je.
Svako ima neku boju uz sebe, jednostavno je rekao. Svuda oko sebe, kao
oblak. Vaa je plava, Madona. Kao ogrta Device. Poput moje.
Zavesa od gaze je malo zaleprala i on je otiao.
N
Fontenblo
ekoliko dana sam spavala. Da li je to bio nuan deo fizikog oporavka ili
tvrdoglavo povlaenje iz razbuujue stvarnosti, ne znam, ali sam se
neodluno budila samo da uzmem malo hrane, padajui istog asa nazad u
oamuenost zaborava, kao da je mala, topla teina kae u stomaku sidro koje me
povlai za sobom, dole kroz tamne dubine sna.
Nekoliko dana kasnije sam se probudila na zvuk upornih glasova na uvo i neke
ruke su me podigle iz kreveta. Ruke koje su me drale bile su snane i muevne i na
trenutak sam plovila u radosti. Zatim sam se sasvim razbudila, slabano se borei
protiv zadaha duvana i jeftinog vina, i nala se u stisku Igoa, ogromnog koijaa
Lujze de la Tur.
Spusti me!, rekla sam, slabo ga udarajui. On je delovao zateeno zbog ovog
iznenadnog povratka iz mrtvila i zamalo me je ispustio, ali je piskav, zapovedniki
glas zaustavio i njega i mene.
Kler, prijateljice moja draga! Ne plai se, ma chre, sve je u redu. Vodim te u
Fontenblo. Vazduh i dobra hrana to je ono to ti treba. I odmor, treba ti odmor...
Treptala sam na svetlosti kao tek roeno jagnje. Lujzino lice, okruglo, ruiasto i
zabrinuto, lebdelo je u blizini kao heruvim na oblaku. Majka Hildegard je stajala iza
nje, visoka i stroga kao aneo na kapiji raja, a nebesku iluziju pojaavala je
injenica da su obe stajale ispred prozora sa vitraom u predvorju bolnice.
Da, rekla je, a njen duboki glas inio je i najprostije rei vanijim od sveg
onog Lujzinog cvrkuta. To e vam prijati. Au revoir, draga moja.
I na to sam bila odneta iz bolnice i, htela ne htela, spakovana u Lujzinu koiju,
bez snage i volje da se opirem.
Skakutanje koije po udarnim rupama i usecima dralo me je budnom na putu do
Fontenbloa. To, i Lujzino neprestano askanje koje je za cilj imalo da mi povrati
poverenje. U poetku sam pravila nekakve nespretne pokuaje da odgovorim, ali
sam ubrzo shvatila da njoj ne trebaju odgovori, priala je lake bez njih.
Posle vremena provedenog u hladnom kamenom prostoru bolnice oseala sam se
kao svee razmotana mumija, i izbegavala sam svu onu svetlost i boje. Utvrdila sam
da sa tim mogu lake da se izborim ako se povuem malo i pustim da sve promie
pored mene ne pokuavajui da razlikujem pojedine elemente.
Ta strategija je palila dok nismo stigli do umice ba pred Fontenbloom. Stabla
hrastova bila su tamna i debela sa niskim, rairenim kronjama koje su zemlju ispod
prikazivala u zracima svetla, tako da je cela uma izgledala kao da se kree na vetru.
Neodreeno sam uivala u tom efektu kada sam primetila da se neto od onoga to
sam smatrala stablima zaista mie, okreui se polako napred i nazad.
Lujza! Moj usklik i stiskanje njene ruke prekinuli su njeno avrljanje usred
rei.
Ona se bacila preko mene da vidi u ta to gledam, a onda se vratila na svoju
stranu koije i izvukla glavu kroz prozor, viui koijau.
Nekako smo se uz veliko dizanje praine zaustavili ba naspram ume. Bilo ih je
troje, dva mukarca i jedna ena. Lujzin visoki, uzbueni glas je nastavljao,
ubeujui i postavljajui pitanja, povremeno prekidan koijaevim pokuajima da
objasni i izvini se, ali ja nisam obraala panju.
Uprkos njihovom okretanju i malom podrhtavanju njihove odee, bili su veoma
mirni, inertniji od drvea kojim su bili okrueni. Lica su bila crna od guenja; Msje
Forezu se to uopte ne bi dopalo, pomislila sam kroz izmaglicu oka. Amaterska
egzekucija, ali uprkos tome efikasna. Vetar je promenio pravac i slabaan neprijatan
miris oduvao ka nama.
Lujza je vrisnula i poela da lupa po okviru prozora u mahnitoj ozlojeenosti, pa
je koija pola uz trzaj koji ju je svalio u sedite.
Merde! kazala je, brzo maui lepezom ispred pocrvenelog lica. Idiotluk ove
budale, da stane ba tamo! Kakva neuviavnost! ok od toga je lo za bebu, sigurna
sam, i za tebe, jadnice moja... oh, jadna moja draga Kler! Toliko mi je ao, nisam
htela da te podseam... kako moe da mi oprosti, tako sam netaktina...
Na sreu, njeno uzbuenje oko toga to me je moda uznemirila nateralo ju je da
zaboravi sopstvenu uznemirenost to je videla leeve, ali je bilo veoma zamorno
pokuavati da se zaustave njena izvinjenja. Konano sam se, iz oaja, vratila na
temu obeenih.
Ko? Skretanje panje je uspelo. Ona je trepnula, i priseajui se koliki je ok
pretrpela, izvukla je bocu amonijaka i dobro je pomirisala, od ega je refleksno
kinula.
Huge... iha! Hugenoti, uspela je da izgovori, brekui i teko diui.
Protestantski heretici. Tako kae koija.
Oni ih veaju? Jo uvek? Nekako sam mislila da su ti religijski progoni ostatak
iz ranijih vremena.
Pa obino ne samo zato to su protestanti, rekla je Lujza, njukajui. Prefinjeno
je izvezenom maramicom obrisala nos, kritiki odmerila rezultat, zatim tkaninu opet
prinela nosu i zadovoljno ga izduvala.
Ah, ovako je bolje. Vratila je maramicu nazad u dep i sa uzdahom se zavalila
u sedite. Sada sam se povratila. Kakav ok! Ako su morali da ih obese nemam
nita protiv, ali zato to moraju da urade kraj javnog puta, i da dame izlau takvim
odvratnostima? Jesi li osetila taj smradi Fuj! Ovo je zemlja grofa Medara; poslau
mu vrlo runo pismo u vezi sa tim, pazi samo.
Ali zato su obesili te ljude?, upitala sam, brutalno upadajui, to je jedini
nain razgovora sa Lujzom.
Oh, najverovatnije zbog vetiarenja. Bila je tamo i jedna ena, videla si.
Obino je vetiarenje kada su ukljuene i ene. Ako su samo mukarci, obino je
re o propagandnom propovednitvu i herezi, ali ene ne propovedaju. Jesi li videla
runu tamnu odeu na njoj? Uasno! Tako je depresivno nositi samo tamne boje.
Kakva je to religija koja svoje sledbenike tera da neprestano nose tako prostu
odeu? Oigledno su to avolja posla, svakom je to jasno. Oni se plae ena, eto ta
je, i zato...
Zamurila sam i zavalila se u seditu. Nadala sam se da do Lujzine kue u
unutranjosti nije ostalo jo puno.
Pored majmuna, od kog se nije razdvajala, u Lujzinoj kui na selu bilo je jo ukrasa
sumnjivog ukusa. U Parizu je morala da se konsultuje sa svojim muem i sa svojim
ocem pa su u skladu sa tim sobe u kui bile ureene bogato, mada u priguenim
tonovima. Ali je il retko poseivao kuu u unutranjosti, zbog previe posla u
gradu, pa je Lujzin ukus bio puten s lanca.
Ovo je moja najnovija igraka, zar nije slatka?, gugutala je ona zaljubljeno
prelazei rukom preko rezbarenog tamnog drveta kuice koja je neskladno virila sa
zida, pored svenjaka od pozlaene bronze u obliku Euridike.
To izgleda kao sat sa kukavicom?, rekla sam u neverici.
Videla si neki ranije? Ja sam mislila da se nijedan ne moe nai u Parizu! Lujza
se malo napuila od pomisli da njena igraka moda nije jedinstvena, ali je ivnula
dok je podeavala kazaljke sata na pun sat. Odmakla se, ponosno sijajui dok je
ptiica iz sata promolila glavu i ispustila Kukuu! nekoliko puta zaredom.
Zar nije divna? Dotakla je na tren glavu ptice pre nego to je ova nestala u
svom skrovitu. Dobavila mi ga je Berta, ovdanja domaica; njen brat ga je doneo
skroz iz vajcarske. Kai ti ta god hoe za vajcarce, ali spretni su oni u
rezbarenju drveta, zar ne?
Htela sam da kaem ne, ali sam umesto toga samo taktino promrljala neto u
znak divljenja.
Zna, Kler, rekla je ona pomalo prekorno, zaista treba da dolazi na misu u
kapelu svakog jutra.
Zato?
Zabacila je glavu u pravcu vrata, gde je jedna od slukinja prolazila sa
posluavnikom.
Zaista mi nije stalo do toga, to se mene tie, ali posluga oni su veoma
praznoverni ovde u unutranjosti, zna. A jedan od koijaa iz parike kue bio je
dovoljno blesav da kuvaru ispria sve o onoj aavoj prii da si ti La Dame
Blanche. Rekla sam im da je sve to besmislica, naravno, i zapretila da u otpustiti
svakog koga uhvatim da iri takve glasine, ali... pa, moglo bi pomoi ako bi dola na
misu. Ili se bar glasno pomolila tu i tamo, tako da mogu da te uju.
Onakav nevernik kakav sam bila, mislila sam da bi svakodnevna misa u kapeli
kue mogla biti malo preterana, ali me je to na neki neodreeni nain zabavljalo pa
sam se sloila da uinim ta mogu da bih ublaila strah posluge. Prema tome, Lujza i
ja smo naredni sat provele itajui psalme naglas jedna drugoj i recitujui zajedno
Gospodovu molitvu glasno. Nisam mogla pretpostaviti kakav efekat ova predstava
moe imati na sluge, ali me je to bar dovoljno iscrpio da sam otila u svoju sobu da
dremam, i spavala sam ne sanjajui do narednog jutra.
esto sam imala problema da zaspim, verovatno zato to se moje budno stanje
malo razlikovalo od neprijatnog dremea. Leala bih nou i piljila u belu tavanicu sa
gipsanim ukrasima u obliku voa i cvea. Visila je nada mnom kao nejasni sivi oblik
u tami, olienje depresije koja mi je zamagljivala razum preko dana. Kada bih nou
sklopila oi, sanjala bih. Nisam mogla sivilom da spreim te snove; dolazili su u
ivim bojama da me napadaju po mraku. Zato sam retko spavala.
Nije bilo vesti od Dejmija niti o njemu. Da li su ga oseaj krivice ili povreenost
spreavali da doe do mene u bolnicu, nisam znala. Ali nije doao tamo, niti u
Fontenblo. Do sada je verovatno otputovao za Orvijeto.
Ponekad sam hvatala sebe kako se pitam kada u i da li u ga uopte vie videti, i
ta ako ita moemo rei jedno drugom. Ali sam vie volela da ne mislim o
tome, putajui dane da dolaze i odlaze, jedan po jedan, izbegavajui misli i o
budunosti i o prolosti time to ivim samo u sadanjosti.
Lien svog idola, Fergus je bio potiten. Iznova i iznova sam ga viala sa svog
prozora kako neuteno sedi ispod glogovog buna u vrtu, obgrlivi kolena i gledajui
niz drum prema Parizu. Konano sam se pokrenula da izaem do njega, teko se
sputajui niz stepenite i stazom du vrta.
Zar ne moe nita da nae da radi, Ferguse?, upitala sam ga. Sigurno bi
nekom od talskih momaka dobro dola pomo, ili neto slino.
Da, gospo, mrzovoljno se sloio. Rasejano se poeao po zadnjici. Veoma
sumnjiavo sam posmatrala takvo ponaanje.
Ferguse, rekla sam prekrstivi ruke, ima li vake? Trgao je ruku kao da se
opekao.
Oh, ne, gospo!
Pruila sam ruku i podigla ga na noge, dobro sam onjuila negde u njegovom
pravcu, pa zavukla prst pod njegovu kragnu, dovoljno daleko da otkrijem prljavi
obru oko njegovog vrata.
Kupanje, kratko sam rekla.
Ne! Otrgao se, ali sam ga zgrabila za rame. Bila sam iznenaena njegovom
estinom. Iako mu kupanje nije bilo nita drae nego prosenom Parianinu koji je
in uranjanja u vodu posmatrao sa averzijom koja je graniila sa uasavanjem
ipak, teko mi je bilo da poveem obino posluno dete koje sam znala sa malom
furijom koja se odjednom migoljila i uvijala pod mojom rukom.
Usledio je zvuk cepanja i on se oslobodio i pojurio kroz bunje kupine kao zec
kog goni lasica. Zaulo se ukanje lia i grebanje o kamen i on je nestao, preko
zida i prema pomonim zgradama u zadnjem delu imanja.
Pronala sam put kroz lavirint tronih zgrada iza dvorca, psujui sebi u bradu dok
sam obilazila bare i gomile ubreta. Iznenada se zaulo piskavo zujanje i oblak
muva se podigao sa gomile metar-dva ispred mene. Njihova tela su se plaviasto
presijavala na suncu.
Nisam bila dovoljno blizu da ih uznemirim; mora da se neto pokrenulo u tami
vrata blizu gomile dubriva.
Aha!, rekla sam naglas. Uhvatila sam te, ti prljavi mali sine ko zna iji!
Odmah izai odatle!
Niko se nije pojavio, ali se ulo nekakvo kretanje u upi i uinilo mi se da sam na
tren videla neto belo unutra. Drei nos, zakoraila sam preko gomile stajskog
ubreta u kuicu.
Usledila su dva uasnuta uzdaha; moj, kada sam neto to je izgledalo kao divljak
sa Bornea spazila skljokano uza zid, i njegov kada je ugledao mene.
Sunevo svetlo je curkalo kroz pukotine izmeu dasaka, obasjavajui dovoljno
da jedno drugo vidimo jasno, kada su mi se oi privikle na prilian mrak. On nije,
na kraju krajeva, izgledao tako uasno kako sam prvobitno pomislila, ali ni mnogo
bolje. Brada mu je bila prljava i upetljana, kao i kosa koja je padala pored ramena
na koulju iscepanu kao u prosjaka. Bio je bos, i ako izraz sans-culottes jo nije bio
u optoj upotrebi, to nije bilo zato to se on nije trudio.
Nisam ga se plaila jer je on oito bio toliko uplaen od mene. Pribijao se uz zid
kao da pokuava da osmozom proe kroz njega.
U redu je, uteno sam rekla. Neu te povrediti.
Umesto da miruje, on se naglo uspravio, zavukao ruku u koulju i izvukao drveno
raspee na konom kaiiu. Drao ga je prema meni i poeo da se moli glasom koji
je drhtao od uasa.
Oh, gnjavaa, ljutito sam rekla. Ne jo jednom! Duboko sam udahnula.
Pater-Noster-qui-es-in-coeliset-in-terra... On je izbeio oi i nastavio da dri
raspee, ali je bar prekinuo sa molitvom zbog ove predstave.
... Amen!, okonala sam borei se za dah. Podigla sam ruke i mahala mu ispred
lica. Vidi? Nijedna re nije bila naopako, nijedan quotidianus da nobis hodie na
pogrenom mestu, je li tako? A ni prste nisam prekrstila. Tako da ne mogu biti
vetica, zar ne?
ovek je polako spustio raspee i stajao zurei u mene. Vetica?, rekao je.
Izgledao je kao da sam ja luda, to sam smatrala malo glupim pod ovakvim
okolnostima.
Nisi ni mislio da sam vetica?, upitala sam, poinjui da se i sama oseam
malo blesavo.
Neto slino osmehu se na tren pojavilo ispod upetljane brade.
Ne, madam, rekao je. Navikao sam da ljudi takve stvari govore meni
Navikao si?, dobro sam ga zagledala. Osim rita i prljavtine, ovek je
oigledno umirao od gladi; zglobovi aka koji su virili iz koulje bili su mravi kao
u deteta. A istovremeno je njegov francuski bio graciozan i obrazovan, mada sa
udnim naglaskom.
Ako si vetac, rekla sam, nisi naroito uspean u tome. Ko si ti, do avola?
Na te rei se strah vratio u njegov pogled. Pogledao je u obe strane, traei kuda
da pobegne, ali je kuica, iako stara, bila solidno graena i nije imala drugi ulaz
sem onog na kojem sam stajala. Na kraju se, prizivajui neke skrivene rezerve
odvanosti, uspravio do svoje pune visine sedam-osam centimetara manje od moje
i uz puno dostojanstva rekao: Ja sam veleasni Valter Loren iz eneve.
Ti si svetenik! Kao da me je grom oinuo. Nisam mogla da zamislim ta bi
moglo dovesti svetenika vajcarskog ili nekog drugog u ovakvo stanje.
Otac Loren je izgledao gotovo podjednako uasnuto kao i ja.
Svetenik?, ponovio je. Papista? Nikada!
Iznenada me je pogodila istina.
Hugenot!, rekla sam. To je to ti si protestant, zar ne? Prisetila sam se
leeva koje sam videla kako vise u umi. To, pomislila sam, objanjava mnogo toga.
Njegove usne su drhtale, ali ih je vrsto stegao na tren pre nego to je poeo da
govori.
Da, madam. Ja sam pastor; propovedao sam u ovom kraju mesec dana. Kratko
je obliznuo usne, odmeravajui me. Izvinite me, madam rekao bih da vi niste
Francuskinja?
Ja sam Engleskinja, rekla sam i on se iznenada opustio kao da je neko odneo
svu krutost iz njegove kime.
Velik da je Otac na nebesima, rekao je, kao u molitvi. Onda ste i vi
protestantkinja?
Ne, ja sam katolikinja, odgovorila sam. Ali uopte nisam zlobna po tom
pitanju, urno sam dodala, videvi da se zabrinuti pogled naglo vraa u
svetlosmee oi. Ne brinite, neu rei nikome da ste ovde. Pretpostavljam da ste
doli da ukradete malo hrane?, saoseajno sam upitala.
Krasti je greh! rekao je, uasnut. Ne, madam. Ali... Skupio je usne i zatvorio
usta, ali ga je kratki pogled u pravcu dvorca odao.
Znai da vam neko od slugu donosi hranu, rekla sam. Putate ih da kradu za
vas. A onda im, pretpostavljam, opratate grehe, tako da sve funkcionie. Ne zvui
ba moralno, ako mene pitate, rekla sam prekorno, mada to zapravo i nisu moja
posla.
Zrak nade mu je sinuo u oima. Hoete da kaete neete javiti da me uhapse,
madam?
Ne, naravno da neu. Oseam nekakvu kolegijalnost prema onima koji bee od
zakona, poto i mene zamalo jednom da spale na lomai. Nije mi jasno zato sam
se toliko raspriala; valjda od olakanja to sam srela nekoga ko deluje inteligentno.
Lujza je bila slatka, odana i ljubazna, i imala je tano onoliko mozga koliko i
kukavica u satu u njenoj dnevnoj sobi. Pomiljajui na vajcarski sat, iznenada sam
shvatila ko bi morao biti tajna pastva pastora Lorena.
Vidite, rekla sam, ako hoete da ostanete ovde, otii u gore do zamka i rei
Berti ili Morisu da ste ovde.
Jadni ovek nije bio nita sem koe, kostiju i oiju. Sve to je pomislio ogledalo
se u tim krupnim, nenim smeim kuglama. Upravo sada, oito je razmiljao da je
onaj ko je hteo da me spali na lomai bio na pravom putu.
uo sam, poeo je polako, pruajui ruku da opet stegne raspee, za neku
Engleskinju koju Pariani zovu La Dame Blanche. Neku saveznicu jeretika
Rajmona.
Uzdahnula sam. To sam ja. Mada ne bih rekla da sam saveznica majstora
Rajmona. On mi je samo prijatelj. Videvi kako on sumnjiavo kilji u mene,
ponovo sam udahnula. Pater Noster...
Ne, ne, madam, molim vas. Na moje iznenaenje, spustio je raspee i nasmeio
se.
I ja sam poznanik majstora Rajmona, koga sam upoznao u enevi. Tamo je on
bio cenjeni lekar i travar. Sada se, avaj, plaim da se okrenuo mranijim
aktivnostima, mada, naravno, nita nije dokazano.
Dokazano? U vezi sa im? I kakva je to pria o jeretiku Rajmonu?
Vi niste znali? Tanke obrve iznad smeih oiju su se podigle. Ah. Onda niste
privrenik majstor Rajmonovih... aktivnosti. Upadljivo se opustio.
Aktivnost je bio lo opis naina na koji me je Rajmon izleio pa sam
odmahnula glavom.
Ne, mada bih volela da mi ispriate. Oh, ali ne treba da stojim ovde i priam;
treba da odem i poaljem Bertu sa hranom.
On je odmahnuo rukom uz izvesno dostojanstvo.
Nije to hitno, madam. Apetiti tela nisu znaajni kada se porede sa apetitima
due. I, katolikinja ili ne, vi ste bili ljubazni prema meni. Ako niste sada umeani u
okultne aktivnosti majstora Rajmona, onda je ispravno da budete upozoreni na
vreme.
Ignoriui prljavtinu i ispucale daske poda, seo je u turski sed oslanjajui e se
na zid kuice, elegantno mi nudei da sednem i ja. Zaintrigirana, sruila sam se
naspram njega, zavlaei pod sebe krajeve suknje da se ne vuku po dubrivu.
Da li ste uli za oveka po imenu Di Karfur, madam?, pitao je pastor. Ne? Pa,
njegovo je ime dobro znano u Parizu, uveravam vas, ali biste dobro uinili da ga ne
pominjete. Taj ovek je bio organizator i voa jednog kruga neopisivih poroka i
izopaenosti, pored prakticiranja okultnih obreda najgore vrste. Ne mogu sebe da
nateram da vam pomenem neke od ceremonija koje su tajno izvoene meu
plemstvom. A oni mene zovu vecem!, progunao je gotovo neujno.
Podigao je koati prst, kao da hoe da preduhitri moj neizgovoreni prigovor.
Svestan sam, madam, one vrste govorkanja koja se obino iri, bez veze sa
injenicama ko bi to znao bolje od nas? Ali su aktivnosti Di Karfura i njegovih
sledbenika to je neto optepoznato jer mu je sueno zbog toga, zatvoren je i
konano spaljen u Place de la Bastille za kaznu zbog svojih zloina.
Prisetila sam se Rajmonove nonalantne napomene: Niko nije spaljen u Parizu
ve oh, najmanje dvadeset godina. , pa sam zadrhtala, uprkos toplom vremenu.
I vi kaete da je majstor Rajmon bio povezan sa tim Di Karfurom?
Pastor se namrtio, odsutno ekajui upetljanu bradu. Dobri su izgledi da ima i
vake i buve, pomislila sam i pokuala da se neprimetno odmaknem.
To je teko rei. Niko ne zna odakle ja majstor Rajmon doao; govori nekoliko
jezika, sve bez upadljivog naglaska. Veoma misteriozan ovek, majstor Rajmon, ali
zakleo bih se u ime svog Boga dobar.
Nasmeila sam mu se. I ja tako mislim.
Klimnuo je glavom smeei se, ali se onda uozbiljio i nastavio svoju priu. Ba
tako, madam. Pa ipak, on se dopisivao sa Di Karfurom iz eneve. To znam jer mi je
lino rekao dobavljao je odreene supstance po narudbini: biljke, eliksire,
osuene koe ivotinja. ak i nekakvu vrstu riba veoma udna i zastraujua stvar,
za koju mi je rekao da se donosi iz najmranijih dubina okeana, sva u zubima,
gotovo bez mesa ali sa najstranijim malim... svetlima... nalik siunim fenjerima,
ispod oiju.
Stvarno, rekla sam, fascinirana.
Pastor Loren je slegnuo ramenima. Sve to moe biti prilino nevino, naravno,
prosto stvar poslovanja. Ali je nestao iz eneve u isto vreme kada je Di Karfur prvi
put osumnjien i nekoliko nedelja pre Di Karfurovog pogubljenja uo sam prie da
je majstor Rajmon uspostavio poslovanje u Parizu i da je preuzeo neke Di
Karfurove tajne aktivnosti pri tome.
Hmm, rekla sam. Pomislila sam na Rajmonovu unutranju sobu, i orman obojen
kabalistikim simbolima. Da bi oterao one koji veruju u njih. Jo neto?
Veleasnom Lorenu su obrve poletele nagore.
Ne, madam, rekao je prilino tiho. Nita vie, koliko ja znam.
Ja zaista nisam sklona takvim stvarima, uveravala sam ga.
Oh? Dobro, rekao je uz malo oklevanja. Sedeo je utke na trenutak, kao da
pokuava da se smisli oko neega, a onda utivo nagnuo glavu prema meni.
Izvinite me ako se meam, madam. Berta i Moris su mi ispriali neto o vaem
gubitku. ao mi je, madam.
Hvala vam, rekla sam, zurei u trake suneve svetlosti po podu.
Usledilo je jo jedno utanje, a onda je pastor Loren obazrivo rekao: Va
suprug, madam? On nije ovde sa vama?
Ne, rekla sam, i dalje pogleda prikovanog za pod. Na trenutak su se spustile
muve, pa odzujale jer nisu nale nita za jelo. Ne znam gde je.
Nisam nameravala da kaem ita vie, ali me je neto nateralo da podignem
pogled u odrpanog malog propovednika.
Vie ga je brinula njegova ast nego ja ili njegovo dete ili jedan neduan
ovek, rekla sam sa gorinom. Nije me briga gde je, ne elim da ga ikad vie
vidim!
Prekinula sam naglo, uzdrmana. Nisam to ranije izrazila reima, ak ni za sebe.
Ali je to bilo istina. Meu nama je vladalo veliko poverenje i Dejmi ga je unitio
zarad osvete. Razumela sam. Videla sam snagu toga to ga je pokretalo i znala da je
ne moe poricati doveka. Ali sam traila da ga potedi nekoliko meseci i on mi je to
obeao. A onda je, nesposoban da saeka, prekrio svoju re i time rtvovao sve to
je postojalo izmeu njega i mene. Ne samo to: ugrozio je i poduhvat u koji smo se
ukljuili. Mogla sam da razumem, ali ne i da oprostim.
Pastor Loren je stavio ruku preko moje. Bila je zamazana skorelom prljavtinom i
nokti su mu bili izlomljeni i sa crnim rubovima, ali nisam uzmakla. Oekivala sam
neke otrcane fraze ili pridike, ali ni on nije progovarao; samo mi je drao ruku,
veoma neno, dugo, dok se sunce premetalo po podu, a muve polako i buno zujale
oko naih glava.
Bolje je da poete, konano je rekao, putajui moju ruku. Primetie da vas
nema.
Verovatno. Duboko sam udahnula oseajui se bar staloenije ako ve ne bolje.
Opipala sam dep svoje haljine; imala sam mali novanik kod sebe.
Oklevala sam, ne elei da ga uvredim. Na krajui krajeva, sa njegovog gledita
ja sam jeretik, ako ne i vetica.
Hoete li mi dopustiti da vam dam neto novca?, oprezno sam upitala.
Razmiljao je naas, a onda se osmehnuo. Svetlosmee oi su zasjale.
Pod jednim uslovom, madam. Ako vi meni dopustite da se molim za vas.
Dogovoreno, rekla sam i dala mu novanik.
K
Prijem kod Njegovog velianstva
ako su dani prolazili u Fontenblou, postepeno sam povratila telesnu snagu,
mada su mi misli i dalje lutale, beale od bilo kakve uspomene ili akcije.
Posetilaca je bilo malo; kua u unutranjosti je bila utoite gde je frenetini
drutveni ivot Pariza izgledao kao jo jedan od neprijatnih snova koji su me
proganjali. Stoga sam bila iznenaena kada me je sobarica pozvala u salon da
sretnem posetioca. Palo mi je na pamet da bi to mogao biti Dejmi i osetila sam
navalu vrtoglavice. Ali je razum opet prevladao; Dejmi do sada mora da je ve u
paniji; nema anse da se vrati do kraja avgusta. A kad se vrati?
Nisam mogla da mislim o tome. Odgurnula sam tu pomisao u zapeak svojih
misli, ali su mi se ruke tresle dok sam vezivala ukure da siem.
Prilino me je iznenadilo to je posetilac bio Magnus, batler iz Daredove
parike kue.
Izvinite me, madam, rekao je, klanjajui se duboko kada me je ugledao. Nisam
hteo da nagaam... ali nisam mogao da budem siguran da li je ovo neto vano... a
poto je gospodar otiao... Pravi gospodin u svom poslu, starac je bio gadno
isteran iz takta to je tako daleko od svog mesta. Potrajalo je neko vreme da se iz
njega iscedi suvisla pria, ali je konano izvadio jednu poruku, presavijenu i
zapeaenu, adresiranu na mene.
To je rukopis msje Murtaga, kazao je Magnus, tonom punim strahopotovanja.
To je objanjenje za njegovo oklevanje, pomislila sam. Sluge u parikoj kui su sve
Murtaga posmatrale sa nekakvim uasavanjem punim potovanja, to se samo
pojaalo zbog izvetaja o zbivanjima u Rue du Faubourg St-Honore.
Pismo je stiglo u pariku kuu pre dve nedelje, objasnio je Magnus. Nesigurni ta
treba da urade sa njim, sluge su se lomile i savetovale, ali je na kraju odlueno da
mora stii do mene.
Poto je gospodar otiao, ponovio je. Ovog puta sam obratila panju na ono to
govori.
Otiao?, rekla sam. Poruka je bila zguvana i isflekana od putovanja, laka kao
pero u mojoj ruci. Hoete da kaete da je Dejmi otiao pre dolaska ove poruke?
U tome nisam videla nikakvog smisla; ovo mora da je Murtagova poruka u kojoj
javlja ime i datum polaska broda koji e nositi porto arlsa Stjuarta iz Lisabona.
Dejmi nije mogao da ode za paniju pre nego to dobije te informacije.
Kao da elim to da proverim, polomila sam peat i razmotala poruku. Bila je
adresirana na mene jer je Dejmi mislio da su manje anse za presretanje moje pote
nego njegove. Iz Lisabona, sa datumom starim skoro mesec dana, pismo nije imalo
potpis jer nije ni bio potreban.
Skalamandr polazi iz Lisabona 18. jula glasila je cela poruka. Iznenadilo me je
kako sitnim, urednim rukopisom pie Murtag; nekako sam oekivala haotine
vrljotine.
Podigla sam pogled sa hartije i zatekla Magnusa i Lujzu kako razmenjuju veoma
udne poglede.
ta je to?, iznenada sam pitala. Gde je Dejmi? Njegovo nedolaenje u
LHpital des Anges posle mog pobaaja pripisivala sam oseaju krivice jer sam
znala da je njegov neodgovoran postupak ubio nae dete, ubio Frenka, i zamalo je i
mene kotao ivota. U tom asu nisam ni marila; ni ja nisam htela da vidim njega.
Sada sam poela da mislim o drugaijem, zlokobnijem objanjenju za njegovo
nedolaenje.
Konano je progovorila Lujza, ispravljajui debeljukasta ramena za taj zadatak.
On je u Bastilji, rekla je, duboko udahnuvi. Zbog dvoboja.
Kolena su mi zaklecala i sela sam na najbliu pogodnu povrinu.
Zato mi, pobogu, nisi rekla? Nisam bila sigurna ta oseam sad kada sam ula
tu vest; ok ili uas strah? ili malice zadovoljstva?
Ni... nisam htela da te uznemiravam, chrie, mucala je Lujza, zateena mojom
oiglednom alou. Bila si tako slaba... i nisi mogla da uini nita, na kraju
krajeva. A nisi ni pitala, naglasila je.
Ali ta... kako... na koliko je osuen?, uporno sam htela da saznam. Kakva god
da su bila moja prvobitna oseanja, prevladalo ih je nagli oseaj hitnosti.
Murtagova poruka je u Rue Tremoulins stigla pre dve nedelje. Dejmi je trebao da
otputuje kada je primi ali nije.
Lujza je pozivala sluge i naruila vino i amonijak i nagorelo perje, sve
odjednom; mora da sam izgledala stvarno zabrinjavajue.
To je suprotstavljanje kraljevoj naredbi, rekla je, prekidajui naas svoju
usplahirenost. Ostae u zatvoru koliko se kralju prohte.
Isuse Ruzvelte Hriste, promrmljala sam, elei da imam neto jae da kaem.
Prava je srea to le petit Dejms nije ubio svog protivnika, pourila je da
doda Lujza. U tom sluaju, kazna bi bila mnogo...vea! Trgla je svoju prugastu
suknju ba na vreme da izbegne vodopad bele kafe i kolaia kada sam prevrnula
upravo pristiglo posluenje. Posluavnik je tresnuo na pod neopaeno dok sam zurila
u nju. Ruke su mi bile vrsto stegnute uz rebra, desnom sam zatitniki obuhvatila
zlatnu burmu na levoj aci. Tanki metal kao da mi je goreo na koi.
On, znai, nije mrtav?, upitala sam, kao da sanjam. Kapetan Randal... on je
iv?
Zato, jeste!, rekla je, znatieljno zurei u mene. Nisi znala? Gadno je ranjen,
ali kau da se oporavlja. Jesi li dobro, Kler? Izgleda... Ali se ostatak onoga to je
rekla izgubio u urlanju koje mi je ispunilo ui.
Previe toga si uradila, i to prebrzo, otro je rekla Lujza, navlaei zavese. To
sam ve rekla, zar ne?
Valjda jesi, kazala sam. Sela sam i prebacila noge preko ruba kreveta, oprezno
proveravajui ima li jo znakova slabosti. U glavi mi se ne muti, ne zvoni mi u
uima, ne vidim udvojeno i neu da padnem na pod. Vitalni znaci su u redu.
Treba mi moja uta haljina, a onda e poslati po koiju, Lujza?, upitala sam.
Lujza me je uasnuto pogledala. Nisi valjda mislila da izae? Besmislica!
Msje Kluzo dolazi zbog tebe! Poslala sam glasnika da ga odmah dovede!
Vest da msje Kluzo, istaknuti lekar u visokim krugovima, dolazi iz Pariza da me
ispita bila bi dovoljan razlog da me digne na noge, da mi je uopte bio potreban.
Do osamnaestog jula je preostalo jo deset dana. Sa brzim konjem, dobrim
vremenom i neobraanjem panje na telesnu udobnost, putovanje iz Pariza do
Orvijeta moe trajati est dana. Meni su ostala etiri dana da smislim kako da
Dejmija izvuem iz Bastilje; ne ostaje vremena za gubljenje sa msje Kluzoom.
Hmm, rekla sam, gledajui zamiljeno po sobi. Pozovi sobaricu da me obue.
Ne elim da me msje Kluzo zatekne u spavaici.
Mada je i dalje izgledala sumnjiavo, ovo je zvualo razlono; veina dvorskih
dama bi se i sa smrtne postelje digla da bi se uverila da su obuene prikladno za tu
priliku.
U redu, sloila se, spremajui se da poe. Ali ostaje u krevetu dok Ivon ne
stigne, uje li me?
uta haljina mi je bila jedna od najboljih, iroka, elegantna, napravljena u
modernom vreastom stilu sa irokom rol-kragnom, dugim rukavima i ukraenim
izrezom sa prednje strane. Napuderisana, oeljana i na kraju naparfimisana,
zagledala sam cipele koje mi je Ivon donela. Okretala sam glavu na sve strane,
mrtei se.
Mm, ne, konano sam rekla. Ne bih rekla. Obuiu one druge, one sa crvenim
tiklama od marokena.
Sobarica je sumnjiavo pogledala u moju haljinu, kao da zamilja kako e se
slagati crveni maroken sa arenom utom svilom, ali se posluno okrenula da potrai
po dnu ogromnog ormana.
Hodajui tiho na prstima iza nje onako u arapama, gurnula sam je glavom napred
u orman, i tresnula je vratima u uskovitlanu masu ispod gomile popadalih haljina.
Okrenula sam klju u bravi, spustila ga u svoj dep i u mislima sebi estitala.
Uredno obavljeno, Boamova, pomislila sam. Sve ove politike intrige naue te
stvarima o kojima nisi ni sanjala u srednjoj medicinskoj, nema sumnje.
Ne brini, rekla sam uteno ormanu koji se tresao. Neko e uskoro naii da te
oslobodi, rekla bih. I moe rei princezi da me nisi pustila da odem.
Oajniko zapomaganje iz ormana je izgleda pominjalo ime msje Kluzoa.
Kaite mu da pogleda majmuna, doviknula sam preko ramena. On ima ugu.
Uspeh mog duela sa Ivon me je okuraio. Meutim, kad sam se smestila u koiju i
kloparala nazad prema Parizu, raspoloenje mi je znatno splasnulo.
Iako vie nisam bila besna na Dejmija, i dalje nisam elela da ga vidim.
Oseanja su mi bila skroz zbrkana i nisam imala elju da ih detaljno ispitam; to je
previe bolelo. Prisutna je bila tuga, kao i uasan oseaj neuspeha, a vie od svega
oseaj izdajstva, njegovog i mog. On nikako nije smeo da ode u Bulonjsku umu, ja
nisam smela da doem za njim.
Oboje smo postupili onako kako su nam priroda i oseanja diktirali, i zajedno
smo moda izazvali smrt naeg deteta. Nisam elela da sretnem svog partnera u
zloinu, a jo manje da svoju tugu pokaem njemu, da svoj oseaj krivice poredim
sa njegovim. Beala sam od svega to me je podsealo na kino jutro u umi; beala
sam od uspomene na Dejmija, onako kako sam ga poslednji put videla, kako se die
sa tela svoje rtve sa licem koje sija od osvete koja e ga ubrzo kotati sopstvene
porodice.
Nisam mogla na to da mislim ni povrno a da ne doe do uasnog stezanja u
stomaku koje je prizivalo utvaru bola preranih trudova. Utisnula sam pesnicu u
plavo somotsko sedite koije, diui se da olakam umiljeni pritisak na lea.
Gledala sam kroz prozor u nadi da e mi to odvui panju, ali su prizori
promicali, a ja ih nisam videla kada se moj mozak vratio mislima o putovanju.
Kakva god da su mi oseanja prema Dejmiju, da li emo se ikada vie videti, ta
bismo mogli biti ili ne biti jedno drugom i dalje ostaje injenica da je on u
zatvoru. A bilo mi je prilino jasno ta boravak u zatvoru znai njemu koji nosi one
uspomene iz Ventvorta; ruke koje ga miluju u snovima, kamene zidove koje tue dok
spava.
to je jo vanije, tu je i ono sa arlsom i brodom iz Portugala; pozajmica od
msje Divernija i Murtag, koji upravo treba da poe iz Lisabona radi susreta u
Orvijetu. Ulozi su preveliki da bih dozvolila da moja oseanja tu igraju nekakvu
ulogu. Za dobro kotskih klanova i samog Hajlendsa, radi Dejmijeve porodice i
stanovnika Lalibroha, radi hiljada koji e stradati u Kalodenu i neposredno posle
mora se pokuati. A da bi se pokualo, Dejmi mora biti slobodan; to nije neto to
mogu sama da pokuam.
Ne, uopte se ne postavlja pitanje. Morau da uradim sve to je u mojoj moi da
ga oslobodim iz Bastilje.
A ta uopte mogu?
Posmatrala sam prosjake kako se pentraju i pokazuju prema prozorima dok smo
ulazili u Rue de Faubourg St.Honore. Kad se dvoumi, pomislila sam, potrai
pomo vieg autoriteta.
Pokucala sam na plou ispod koijaevog sedita. Ona se uz silno grebanje
pomerila i brkato lice Lujzinog koijaa je virnulo prema meni.
Madam?
Levo, rekla sam. U LHpital des Anges!
Majka Hildegard je zamiljeno dobovala zdepastim prstima po listu notne hartije,
kao da bubnja problematini odeljak. Sedela je za stolom od mozaika u svojim
linim odajama naspram her Gerstmana, pozvanog da nam se pridrui na hitnom
savetovanju.
Pa da, sumnjiavo je rekao her Gerstman. Da, verujem da mogu da
organizujem lino primanje kod Njegovog velianstva, ali... vi ste sigurni da je va
mu... hm... Izgleda da je maestro imao neuobiajene probleme da se izrazi, zbog
ega sam pomislila da bi moja molba da kralj oslobodi Dejmija mogla biti
shvaena drugaije nego to sam zamiljala. Majka Hildegard je te sumnje potvrdila
svojom reakcijom.
Johanese!, uzviknula je, toliko uzbuena da je zaboravila svoje uobiajeno
formalno oslovljavanje. Ona to ne moe! Na kraju krajeva, madam Frejzer nije
dvorska dama ona je neporona osoba!
Eh, hvala vam, utivo sam rekla. Ako vam ne smeta, ipak... kakve tano veze
moji eventualni poroci imaju sa odlaskom kralju da bih ga zamolila da oslobodi
Dejmija?
Opatica i uitelj pevanja su razmenili poglede u kojima se uasavanje zbog moje
naivnosti mealo sa oklevanjem da se to rei. Konano je majka Hildegard, hrabrija
meu njima, zagrizla metak.
Ako ode sama da trai takvu uslugu od kralja, on e oekivati da legne sa
tobom, otvoreno je rekla. Posle onolikog otezanja to me je jedva iznenadilo, ali
sam pogledala her Gerstmana radi potvrde, koju mi je pruio u vidu neodlunog
klimanja glavom.
Njegovo velianstvo je prijemivo za zahteve tako armantnih dama,
prefinjeno je rekao, a onda se naglo zainteresovao za are na stolu.
Ali postoji cena takvih zahteva, dodala je majka Hildegard, ni priblino tako
prefinjeno. Veina dvorjana je veoma zadovoljna kada njihove ene steknu kraljevu
naklonost; dobitak je vredniji od rtvovanja ednosti njihovih supruga. iroka usta
su se prezrivo iskrivila od te pomisli, a onda se ispravila u svoju uobiajenu
sumorno duhovitu crtu.
Ali va mu, rekla je, na mene nije ostavio utisak da je od onih koji
predusretljivo doputaju da im se nabiju rogovi. Guste lune obrve su ponudile
upitnik na kraju reenice, pa sam odmahnula glavom u odgovor.
Ni ja ne bih rekla. Zapravo, to je bilo jedno od najgorih potcenjivanja
injeninog stanja koje sam ikad ula. Ako predusretljiv nije poslednja re koja
pada na pamet pri pomisli na Dejmija Frejzera, onda je sigurno negde pri dnu
spiska. Pokuala sam da zamislim ta bi Dejmi pomislio, rekao ili uinio ako ikada
sazna da sam legla sa drugim mukarcem, ukljuujui tu i kralja Francuske.
Ta me je pomisao naterala da se prisetim poverenja koje je postojalo meu nama,
gotovo od dana naeg venanja, i preplavio me je iznenadni oseaj naputenosti.
Zamurila sam na tren borei se sa muninom, ali se sa tim moralo suoiti.
Pa, rekla sam duboko uzdahnuvi, postoji li drugi nain?
Majka Hildegard je nabrala obrve, mrtei se her Gerstmanu kao da od njega
oekuje da ponudi odgovor. Sitni maestro je slegnuo ramenima i sam se mrtei.
Da li postoji neki prijatelj od velikog znaaja i ugleda koji bi mogao da
intervenie za vaeg mua kod Njegovog velianstva? oprezno se raspitivao.
Ne ba. I sama sam razmatrala takve opcije u koiji dok sam se vraala iz
Fontenbloa i na kraju sam zakljuila da nema nikoga koga bih mogla pitati da se tako
zauzme. Poto je dvoboj bio po prirodi ilegalan i skandalozan jer je Mari
DArbanvil, naravno, rairila svoj tra po celom Parizu niko od Francuza koje
poznajemo nije mogao sebi da dozvoli da se ukljui u to. Msje Diverni, koji je
pristao da me vidi, bio je ljubazan, ali nije davao nadu. Saekaj, bio je njegov savet.
Za nekoliko meseci, kada se skandal malo primiri, tada se moe prii Njegovom
velianstvu. Ali sada...
Na slian nain ni vojvoda od Sandringama, toliko vezan za delikatna pravila u
diplomatiji da je otpustio svog linog sekretara za koga se samo pomislilo da je
uestvovao u skandalu, nije u prilici da od Luja trai takvu uslugu.
Zurila sam dole u ukraenu povrinu stola i jedva da sam videla sloene krivine
gledi razliitih boja i oblika. Moj kaiprst je pratio petlje i krivine preda mnom,
dajui mi dragoceni oslonac za misli koje su letele. Ako Dejmi mora da se
oslobodi iz zatvora da bi spreio jakobitsku invaziju na kotsku, izgleda da ja
moram da ga izvuem bez obzira na nain i posledice.
Konano sam podigla glavu i pogledala maestra u oi. Morau, tiho sam rekla.
Nema drugog naina.
Usledio je trenutak tiine. Zatim je her Gerstman pogledao u majku Hildegard.
Ona e ostati ovde, odluno je objavila majka Hildegard. Moe nekoga da
poalje da joj javi vreme audijencije, Johanese, kada to dogovori.
Okrenula se prema meni. Na kraju krajeva, ako si stvarno reena da krene tim
putem, draga moja prijateljice... Usne su joj se stegle u tanku crtu, a onda je rekla:
Moda je greh pomagati ti da izvri tako nemoralan in. Ipak, ja u to uiniti.
Znam da tvoji razlozi tebi zvue dobro, kakvi god da su. I moda e nad tim grehom
prevagnuti lepota tvog prijateljstva. Prihvatila je poruku za Dejmija koju sam
ponudila.
Oh, majko. Pomislila sam da u zaplakati ako kaem jo neto, pa sam joj samo
stegnula veliku, od rada ogrubelu ruku koja mi je stajala na ramenu. Iznenada sam
osetila udnju da se bacim u njeno naruje i zaronim lice u utene grudi pod crnim
serom, ali je njena ruka napustila moje rame i otila do dugakih gagatnih brojanica
koje su pri hodu zveckale meu naborima njene suknje.
Moliu se za vas, rekla je, smeei se neim to bi bio kolebljiv osmeh na
nekom ne tako grubo isklesanom licu. Izraz joj se naglo promenio u duboku
zabrinutost. Mada se stvarno pitam, zamiljeno je dodala, koji bi svetac bio
pravi zatitnik kog treba pozvati u ovakvoj situaciji?
Marija Magdalena je bilo ime koje mi je palo na pamet kada sam ruke podigla iznad
glave u simulaciji molitve, da bih omoguila malom pletenom okviru za haljinu da
mi klizne preko ramena i padne na kukove. Ili Mata Hari, mada sam bila sigurna da
ona nikada nee dospeti u crkveni kalendar. Nisam bila sigurna ni za Magdalenu,
ako emo pravo, ali prostitutka koja se popravila delovala je meu nebeskim
domainima kao neko ko bi imao najvie saoseanja za predstojei poduhvat.
Razmiljala sam kako ovaj zbor anela verovatno nikada ranije nije video
ovakvo oblaenje. Iako su kandidatkinje koje se spremaju da poloe poslednju
zakletvu bile velelepno obuene kao Hristove neveste, crvena svila i puder od
pirina verovatno nisu igrali zapaenu ulogu u tim ceremonijama.
Vrlo simbolino, pomislila sam dok su bogati crveni nabori klizili niz moje
podignuto lice. Belo za istotu, crveno za... za ta god. Sestra Minerva, mlada sestra
iz bogate plemenite porodice, izabrana je da mi pomae oko toalete; uz puno vetine
i samopouzdanja sredila mi je kosu, zavlaei samo komadi nojevog pera
obrubljenog zrnima bisera. Paljivo mi je oeljala obrve, zatamnjujui ih malim
olovnim eljevima i namazala mi usne perom umoenim u teglicu sa ruem. Ono me
je nepodnoljivo golicalo po usnama, pojaavajui moju sklonost da se otkaeno
kikoem. Ne od veselja, ve od histerije.
Sestra Minerva je krenula da dohvati ogledalce. Zaustavila sam je pokretom,
nisam htela da se pogledam u oi. Duboko sam uzdahnula i klimnula glavom.
Spremna sam, rekla sam. Pozovite koiju.
Nikada ranije nisam bila u ovom delu palate. Zapravo, posle nekoliko zavoja i
skretanja kroz sveama obasjane hodnike pune ogledala, nisam vie bila sigurna
koliko ih tamo uopte ima, a kamoli kuda ma koji vodi.
Diskretan i anonimni dentlmen spavaih odaja me je odveo do malih tapeciranih
vrata u jednoj nii. Kucnuo je jednom, a onda mi se naklonio, okrenuo se i otiao ne
ekajui odgovor. Vrata su se otvorila na unutra i ja sam ula.
Kralj je jo bio u pantalonama. Kada sam to shvatila, srce mi je malo usporilo i
prestala sam da se oseam kao da bih svakog trenutka mogla povratiti.
Ne znam ta sam tano oekivala, ali je stvarnost bila pomalo ohrabrujua. Kralj
je bio obuen neformalno, u koulju i jahae pantalone, sa kunim mantilom od
braon svile preko ramena radi toplote. Njegovo velianstvo se nasmeilo i
podstaklo me stavljajui aku pod moju ruku. Dlan mu je bio topao podsvesno sam
oekivala da mu je dodir vlaan pa sam uzvratila osmeh, najbolje to sam mogla.
Mora da napor nije bio ba uspean jer me je ljubazno potapao po ruci i rekao:
Ne plaite me se, cherie Madame. Ne ujedam.
Ne, kazala sam. Naravno da ne ujedate.
On je bio znatno pribraniji od mene. Pa, naravno da je tako, pomislila sam za
sebe, on to stalno radi. Duboko sam udahnula i pokuala da se opustim.
Jeste li za malo vina, madam?, upitao je. Bili smo sami; nije bilo slugu, ali je
vino ve bilo sipano u dva pehara koja su stajala na stolu, svetlucajui kao rubini na
svetlosti svea. Odaja je bila raskona ali veoma mala pa je sem stola i dve stolice
sa ovalnim naslonima sadravala samo luksuzno tapecirani ezlong od zelenog
somota. Pokuavala sam da izbegnem pogled u njega dok sam uzimala pehar, uz
promrmljano zahvaljivanje.
Sedite, molim vas. Luj je seo duboko u jednu stolicu, pokazujui mi da sednem
u drugu. A sada mi, molim vas, rekao je smekajui mi se, kaite ta je to to
mogu da uinim za vas.
M-moj mu, poela sam, mucajui malo od nervoze. On je u Bastilji.
Naravno, promrmljao je kralj. Zbog dvoboja, ako se seam. Moju slobodnu
ruku je uzeo meu svoje, prstima lagano dodirujui moj puls. ta biste oekivali da
uinim, cherie Madame? Vi znate da je to ozbiljan prekraj. Va mu je prekrio
moj dekret. Jedan prst je milovao donju stranu zgloba moje ake tako da mi se
golicanje irilo du ruke.
D-da, to razumem. Ali, bio je... isprovociran. Rodila mi se jedna ideja. Vi
znate da je on kot, a ljudi iz te zemlje su, pokuala sam da smislim dobar sinonim
za otkaeni, veoma vatreni kada je re o njihovom ponosu.
Luj je klimnuo, glave pognute od navodne zanetosti rukom koju je drao. Videla
sam slabani masni sjaj na njegovoj koi i osetila njegov parfem. Ljubiice. Jak,
sladak miris, ali ne sasvim dovoljan da pokrije njegovu jetku mukost.
Ispraznio je vino u dva duga gutljaja i odloio pehar da bi bolje uhvatio moju
ruku. Jedan prst sa kratkim noktom je pratio liniju moje burme, sa isprepletanim
spojevima i cvetovima ika.
Ba tako, rekao je primiui ruku, kao da hoe da razgleda prsten. Ba tako,
madam. Pa ipak...
Bila bih... krajnje zahvalna, Vae velianstvo, upala sam. Podigao je glavu i
ugledala sam njegove oi, tamne i ispitivake. Srce mi je udaralo kao pneumatski
eki. Krajnje... zahvalna.
Imao je tanke usne i loe zube. Mogla sam da osetim zadah od luka i kvarnih
zuba. Pokuala sam da zadrim svoj dah, ali je to moglo da pomogne samo
privremeno.
Pa... polako je rekao, kao da se premilja. Ja bih bio sklon milosru,
madam...
Ispustila sam dah u kratkim izdasima i njegovi prsti su me stegli u znak
upozorenja. Ali vidite, postoje komplikacije.
Postoje?, slabano sam izgovorila.
Klimnuo je glavom, pogleda i dalje fiksiranog na moje lice. Njegovi prsti su
lagano lutali po mojoj nadlanici, pratei vene.
Englez koji je bio tako nesrean da uvredi gospodara Broha Tuaraha, kazao je.
On je bio zaposlen kod... izvesnog oveka engleskog plemia od izvesnog
znaaja.
Sandringam. Srce mi je poskoilo kada je on pomenut, makar i ovako indirektno.
Taj plemi je ukljuen u moemo li to nazvati, izvesne pregovore zbog kojih
ga treba imati u vidu? Tanke usne su se nasmeile, naglaavajui istaknuti nos. A
taj plemi se zainteresovao za pitanje tog dvoboja izmeu vaeg supruga i engleskog
kapetana Randala. Plaim se da je bio krajnje odreen u zahtevu da va mu istrpi
celu kaznu zbog svoje indiskretnosti, madam.
Prokleti abar masti, pomislila sam. Naravno poto je Dejmi odbio mito
oprotaja kazne, ima li boljeg naina da se sprei njegovo meanje u poslove
Stjuarta nego pobrinuti se da ostane orkiran u Bastilji narednih nekoliko godina?
Pouzdano, diskretno i jeftino metod koji se morao dopasti vojvodi.
Sa druge strane, Luj je jo uvek teko disao nad mojom rukom, to sam prihvatila
kao znak da ne mora sve biti izgubljeno. Ako nee da udovolji mom zahtevu, teko je
mogao oekivati da odem u krevet sa njim ili ako to ipak oekuje, eka ga grubo
iznenaenje.
Spremila sam se na jo jedan pokuaj.
A da li Vae velianstvo prima naredbe od Engleza?, odvano sam upitala.
Lujeve oi su se naglo otvorile od trenutnog oka. Zatim se eretski osmehnuo,
videvi ta nameravam. Pa ipak, pogodila sam u ivac; videla sam malo grenje
njegovih ramena kada je povratio moan stav nalik nevidljivom ogrtau.
Ne, madam, ne primam, rekao je prilino suvo. Ali ipak uzimam u obzir...
razne faktore. Teki kapci su mu na tren pali preko oiju, ali je i dalje drao moju
ruku.
uo sam da se va mu zanima za afere mog neaka, rekao je.
Vae velianstvo je dobro informisano, utivo sam rekla. Ali poto je to tako,
onda sigurno znate da moj suprug ne podrava restauraciju Stjuarta na tron kotske.
Molila sam se da je to ono to on eli da uje.
Oigledno jeste. Nasmeio se, podigao moju ruku do usana i kratko je poljubio.
Ah? Ja sam uo... oprene prie o vaem suprugu.
Duboko sam udahnula i oduprla se impulsu da istrgnem ruku.
Pa to je stvar poslovne politike, kazala sam, trudei se da to zvui to je
mogue prozainije. Roak mog mua, Dared Frejzer, je zakleti jakobit; Dejmi
moj suprug ne moe tek tako da dopusti da se njegovi stavovi znaju u javnosti dok
je u partnerstvu sa Daredom. Videvi da sumnja poinje da mu se gubi sa lica,
pourila sam s tim. Pitajte msje Divernija, predloila sam. On je dobro upoznat
sa pravim naklonostima mog mua.
Ve jesam. Luj je zastao prilino dugo posmatrajui svoje prste, tamne i
zdepaste, kako prate fine krugove po mojoj nadlanici.
Tako bele, mrmljao je. Tako fine. Verujem da mogu da vidim kako vam krv
tee ispod koe.
Tada je pustio moju ruku i seo posmatrajui me. Izuzetno dobro sam nauila da
itam lica, ali je Lujevo bilo prilino neprobojno u tom asu. Onda sam se setila da
je on bio kralj od svoje pete godine i sposobnost da sakrije misli bila je deo njega
koliko i burbonski nos ili pospane smee oi.
Ta misao je za sobom dovela drugu, sa jezom koja me je pogodila duboko u
stomak. On je kralj. Graani Pariza nee se dii na ustanak jo etrdeset ili vie
godina; do tog dana, njegova vladavina Francuskom je apsolutna. On moe da
oslobodi Dejmija jednom reju ili da ga ubije. Moe sa mnom da postupa kako
hoe; tu nema pomoi. Neka jednom klimne glavom i francuska riznica moe prosuti
zlato koje e lansirati arlsa Stjuarta, upuujui ga kao smrtonosnu kuglu groma da
udari kroz srce kotske.
On je kralj. Uradie kako mu se prohte. A ja posmatram njegove tamne oi
zamagljene od razmiljanja i ekam, tresui se, da vidim ta bi moglo kralju biti po
v olji.
Kaite mi, ma chrie Madame, konano je rekao, trgnuvi se iz zamiljenosti.
Ako bih ispunio va zahtev, da oslobodim vaeg mua... zastao je, razmatrajui.
Da?
Morae da napusti Francusku, kazao je Luj, a jedna gusta trepavica se podigla
kao upozorenje. To e biti uslov za njegovo putanje.
Razumem. Srce mi je toliko tuklo da je gotovo zaguilo njegove rei. Na kraju
krajeva, cilj jeste bio da Dejmi napusti Francusku. Ali on je prognan iz kotske...
Mislim da se to moe srediti.
Oklevala sam, ali po svemu sudei, nije ostao nikakav izbor sem da se saglasim.
U redu.
Dobro. Kralj je klimnuo glavom, zadovoljan. Zatim se njegov pogled vratio na
mene, zadrao mi se na licu, kliznuo niz vrat, grudi, telo. Zatraiu malu uslugu od
vas zauzvrat, tiho je rekao.
Na sekundu sam ga pogledala pravo u oi. Zatim sam pognula glavu. Ja sam
Vaem velianstvu potpuno na raspolaganju, rekla sam.
Ah. Ustao je i odbacio kuni mantil, ostavljajui ga da nehajno visi sa naslona
fotelje. Nasmeio se i pruio mi ruku. Trs bien, ma chre. Poite onda sa mnom.
Nakratko sam zamurila, terajui moja kolena da funkcioniu. Dvaput si bila
udata, za ime boga, pomislila sam za sebe. Prekini da pravi toliku guvu od toga.
Digla sam se na noge i prihvatila njegovu ruku. Na moje iznenaenje, on se nije
okrenuo somotskom ezlongu, ve me je poveo ka vratima na drugoj strani sobe.
U trenutku mi je sve bilo kristalno jasno kada mi je pustio ruku da bi otvorio
vrata.
Proklet da si, Dejmi Frejzeru, pomislila sam. Proklet da si do pakla!
Stajala sam prilino mirno na pragu, mirkajui. Moje meditacije o protokolu
kraljevskog svlaenja su prerasle u istu zapanjenost.
Soba je bila prilino tamna, osvetljena samo brojnim malim petrolejkama
poreanim u grupe od pet u niama zida. Sama soba bila je okrugla, a takav je bio i
sto postavljen u sredinu, a tamno drvo je svetlucalo preciznim odrazima. Neki ljudi
su sedeli za stolom, ali nisu bili nita vie od pogrbljenih tamnih fleka u crnilu sobe.
Kad sam ula, usledio je amor, koji je brzo utihnuo kad se pojavio kralj. Kako
su mi se oi prilagodile tmini, okirano sam shvatila da ljudi koji sede za stolom
nose kukuljice. Najblii ovek se okrenuo ka meni i primetila sam slabani sjaj oiju
kroz rupe u somotu. Izgledalo je kao skup delata.
Oigledno sam ja bila poasni gost. U jednom nervoznom trenutku sam se pitala
ta se zapravo oekuje od mene. Na osnovu Rajmonovih nagovetaja, i Margeritinih,
javljale su mi se komarne vizije okultnih ceremonija koje ukljuuju rtvovanje
dece, ceremonijalno silovanje i uopte satanistike obiaje. Retkost je, meutim, da
natprirodno ispuni takva oekivanja pa sam se nadala da ova prilika nee biti
izuzetak.
uli smo za vau veliku vetinu, madam, i za vau... reputaciju. Luj se
osmehnuo, ali se u njegovom pogledu video oprez kada me pogledao, kao da nije
sasvim siguran ta bih mogla da uinim. Bili bismo veoma zahvalni, draga madam,
ako biste bili voljni da nam veeras omoguite da iskoristimo tu vetinu.
Klimnula sam. Veoma zahvalni, eh? Pa ovo ide kako treba; htela sam da mi bude
zahvalan. Mada, ta to oekuje da uinim? Jedan sluga je spustio veliku votanicu na
sto i upalio je, stvarajui baricu blagog svetla na uglancanom drvetu. Svea je bila
ukraena simbolima slinim onima koje sam videla u tajnoj sobi majstora Rajmona.
Regardez, Madame. Kraljeva ruka je bila ispod mog lakta, usmeravajui moju
panju iza stola. Sada kada je svea gorela, mogla sam da vidim dve figure koje su
utke stajale izmeu treperavih senki. Trgla sam se od tog prizora, a kraljev stisak se
pojaao na mojoj ruci.
Grof Sen ermen i majstor Rajmon su stajali tamo, jedan pored drugog, na
razdaljini od otprilike dva metra. Rajmon nije niim pokazao da me poznaje, ve je
stajao utei, zurei u stranu crnim oima bez zenica, nalik abi u bezdanom bunaru.
Grof me je ugledao i razrogaio oi u neverici. Zatim me je mrko pogledao. Bio
je obuen u najbolju odeu, sav u belom, kao i obino; beli utirkani satenski sako
preko svilenog prsluka krem boje i pantalona. Ukras od bisera krasio je njegove
manetne i revere, svetlucajui na svelosti svea. Ako se izuzme krojako umee,
grof izgleda prilino iznureno, pomislila sam lice mu je bilo upalo od napinjanja,
a ipka na njegovom okovratniku bila je sparuena kragna mu je potamnela od
znoja.
Rajmon je, naprotiv, izgledao mirno kao bakalar na ledu, stajao je stameno sa
rukama zavuenim u rukave svoje uobiajeno odrpane pliane odore, a iroko, ravno
lice bilo je spokojno i sa njega se nita nije moglo proitati.
Ova dva oveka su optuena, madam, rekao je Luj, pokazujui na Rajmona i
grofa. Za vradbine, vetiarenje i izopaavanje prihvatljive potrage za saznanjem
u istraivanje mistinih vetina. Glas mu je bio hladan i zloslutan. Takva praksa je
cvetala u vreme vladavine mog dede; ali mi neemo patiti od takve pokvarenosti u
naem kraljevstvu.
Kralj je pucnuo prstima ka jednoj od figura sa kukuljicom koja je sedela sa
perom i mastilom nad papirima. Budite ljubazni, proitajte optube, rekao je.
ovek sa kukuljicom je posluno ustao i poeo da ita sa jedne hartije: optube
za bestijalnost i neopravdano rtvovanje, za prolivanje krvi nedunih, naruavanje
svetog rituala mise skvrnavljenjem nafore, izvoenje ljubavnih obreda pred Bojim
oltarom nakratko mi je proletelo na ta li je moglo liiti leenje koje je Rajmon
izveo na meni u LHpital des Anges, pa sam osetila duboku zahvalnost to ga niko
nije otkrio.
ula sam pominjanje imena Di Karfur i progutala kada mi se naglo digla u.
ta je rekao pastor Loren? arobnjak Di Karfur je bio spaljen u Parizu dvadeset
godina ranije, upravo zbog optubi kakve su ove to ih sluam: ... prizivanje
demona i mranih sila, uzrokovanje bolesti i smrti da bi se oduilo, stavila sam
ruku na stomak, ivo se priseajui gorke kaskare, bacanje uroka lanovima dvora,
obeaivanje devica... Kratko sam pogledala u grofa, ali mu je lice bilo
skamenjeno, a usne stisnute dok je sluao.
Rajmon je stajao prilino mirno, sa srebrnastom kosom koja mu je padala na
ramena, kao da slua neto nevano poput pesme drozda u bunju. Videla sam
kabalistike simbole na njegovom ormanu, ali sam teko mogla da poveem oveka
kog poznajem saoseajnog trovaa, praktinog apotekara sa spiskom zlodela koji
je proitan.
Konano su se optube zavrile. ovek sa kukuljicom je pogledao u kralja i na
njegov znak utonuo nazad u stolicu.
Izvrena je opsena istraga, rekao je kralj, okreui se prema meni. Izneti su
dokazi i zabeleene izjave brojnih svedoka. Deluje jasno, okrenuo je hladan pogled
na dvojicu optuenih magova, da su oba oveka detaljno istraivala pisanje drevnih
filozofa i da su se bavili proricanjem sluei se proraunom kretanja nebeskih tela.
Pa ipak... Slegnuo je ramenima. To samo po sebi nije zloin. Kako mi je
predstavljeno, dobacio je pogled krupnom maskiranom mukarcu za koga sam
mislila da je pariki biskup, da to nuno ne odstupa od uenja crkve; ak se i za
blaenog sv. Avgustina zna da se raspitivao o misterijama astrologije.
Prilino nejasno sam se prisetila da je sv. Avgustin zaista zagledao astrologiju, i
da ju je prilino prezrivo odbacio kao gomilu ubreta. Pa ipak, sumnjala sam da je
Luj proitao Avgustinova Priznanja, a takav tok rasprave je nesumnjivo bio dobar za
nekog optuenog arobnjaka; gledanje u zvezde je izgledalo prilino bezazleno u
poreenju sa rtvovanjem dece i neopisivim orgijama.
Poinjala sam da se pitam, prilino zabrinuto, ta zapravo ja radim na ovom
skupu. Da li je neko ipak video majstora Rajmona sa mnom u bolnici?
Mi ne sporimo prikladnu upotrebu znanja niti potragu za mudrou, nastavljao
je kralj odmerenim glasom. Mnogo toga se moe nauiti iz dela drevnih filozofa
ako im se prie sa odgovarajuim oprezom i poniznou due. Ali je tano da se,
pored toga to se moe nai puno dobrog u takvim delima, moe otkriti i zlo i ista
potraga za mudrou moe se izopaiti u elju za moi i bogatstvom svetovnim
stvarima.
Ponovo je arao pogledom od jednog do drugog optuenog, oito izvlaei
zakljuak koji bi mogao biti skloniji toj vrsti izopaenosti. Grof se i dalje znojio,
tamne fleke su odskakale od bele svile njegovog sakoa.
Ne, Vae velianstvo!, rekao je odmahujui glavom i fiksirajui uareni pogled
na majstora Rajmona. Istina je da mrane sile deluju u zemlji zlo o kome govorite
hoda meu nama! Ali takvo zlo ne boravi u grudima vaih najlojalnijih podanika,
udario se po grudima za sluaj da smo propustili poentu, Ne, Vae velianstvo! Da
biste nali izopaavanje znanja i korienje zabranjenih vetina, morate pogledati
dalje od sopstvenog dvora. Nije optuio Rajmona direktno, ali je pravac u kome je
gledao bio sasvim jasan.
Kralj je ostao neuzdrman ovim izlivom. Takvi uasi su cvetali za vladavine mog
dede, tiho je rekao. Istrebili smo ih gde god su naeni; unitili smo pretnju takvog
zla gde god je postojalo u kraljevini. arobnjake, vetice, one koji izopauju uenja
crkve... Gospodo, neemo trpeti da se takva grenost ponovo pojavi.
Dakle. Pljesnuo je lagano sa oba dlana po stolu i ispravio se. I dalje zurei u
Rajmona i grofa, ruku je ispruio u mom pravcu.
Doveli smo ovde svedoka, objavio je. Nepogreivog sudiju istine i istote
srca.
Ispustila sam nekakvo grgoljenje iz grla, to je kralja nateralo da se okrene prema
meni.
Bela Dama, tiho je rekao. La Damme Blanche ne moe da slae; ona vidi srce
i duu oveka i moe tu istinu usmeriti ka dobru... ili unitenju.
Nekakva atmosfera nestvarnosti koja se nadnosila nad to vee iznenada je uz
prasak nestala. Slabano zujanje vina je nestalo i iznenada sam bila sasvim trezna.
Otvorila sam usta a potom ih zatvorila, shvatajui da nemam ta da kaem.
Uas mi je odmigoljio niz kimu i sklupao se u stomaku dok je kralj izlagao svoj
plan. Dva petougaonika treba da se nacrtaju na podu i u njih e stati arobnjaci.
Svaki e tada posvedoiti o svojim aktivnostima i motivima. A Bela Dama e
prosuditi o istinitosti onoga to je izreeno.
Isuse Hriste, rekla sam sebi u bradu.
Msje grofe? Kralj je pokazao ka prvom petougaoniku, kredom iscrtanom na
tepihu. Samo kralj moe da se ophodi prema skupom obison tepihu sa tako
galantnim nepotovanjem.
Grof se oeao o mene dok je odlazio da zauzme svoje mesto. U prolazu sam ula
najtii apat: Pazite se, madam. Ja ne radim sam. Stao je na mesto i okrenuo se
licem ka meni uz ironian naklon, naizgled staloen.
Implikacije su bile prilino jasne; ako ga proglasim krivim, njegovi sledbenici e
se istog asa stvoriti da mi odseku bradavice i spale Daredovo skladite. Olizala
sam suve usne, psujui Luja. Zato nije samo poeleo moje telo?
Rajmon je nehajno stao u sopstveni nacrtani prostor i srdani klimnuo u mom
pravcu. Nikakav nagovetaj onoga to treba da uradim u onim okruglim crnim oima.
Nisam imala nikakvu predstavu ta sledee da uinim. Kralj mi je pokazao da
stanem naspram njega, izmeu dva petougaonika. Ljudi sa kukuljicama su ustali da
bi stali iza kralja bezizraajna pretea skupina.
Sve je bilo izuzetno tiho. Dim svee je kao zastor visio uz pozlaenu tavanicu,
pramenovi su lelujali u tromim vazdunim strujama. Sve oi su bile okrenute ka
meni. Konano sam se, iz oaja, okrenula grofu i klimnula.
Moete da ponete, msje grofe, rekla sam.
On se nasmeio bar sam pretpostavila da to treba da bude osmeh i poeo,
zapoinjui objanjenjem porekla kabale pa preao pravo na tumaenje dvadeset tri
slova hebrejske azbuke i dubokog simbolizma svega toga. To je zvualo veoma
ueno, sasvim bezazleno, i uasno dosadno. Kralj je zevnuo, ne potrudivi se da
stavi ruku na usta.
U meuvremenu, u mislima sam premotavala alternative. Ovaj ovek mi je pretio
i napao me, pokuao da sredi da ubiju Dejmija bilo iz linih ili politikih razloga,
to nije predstavljalo bitnu razliku. Po svemu sudei, predvodio je grupu silovatelja
koji su presreli mene i Meri. Pored svega toga i pored glasina koje sam ula o
njegovim ostalim aktivnostima, on je bio glavna pretnja uspehu naeg pokuaja da
zaustavimo arlsa Stjuarta. Hou li ga pustiti da se izvue? Da ga pustim da vri
uticaj na kralja za interese Stjuarta i da nastavi da tumara tamnim ulicama Pariza sa
svojim maskiranim siledijama?
Videla sam svoje bradavice, podignute od straha, kako se jasno istiu ispod moje
svilene haljine. Ali sam se, uprkos tome, uspravila i besno ga pogledala.
Samo trenutak, rekla sam. Sve to ste dosad rekli je istina, msje grofe, ali
vidim senku iza vaih rei.
Grof je zinuo. Luj je, naglo zainteresovan, prestao da sedi pogrbljeno za stolom i
uspravio se. Ja sam zamurila i prstima pokrila one kapke, kao da gledam unutra.
Vidim ime u vaim mislima, msje grofe, rekla sam. Zvuala sam kao bez daha i
napola uguena strahom, ali tu nije bilo pomoi. Pustila sam da mi ruke padnu i
pogledala sam pravo u njega. Les Disciples du Mal, rekla sam. Kakva je vaa
veza sa njima, msje grofe?
On stvarno nije bio dobar u skrivanju emocija. Oi su mu iskoile i lice
pobledelo, a ja sam osetila mali otar nalet zadovoljstva ispod svog straha.
Ime Les Disciples du Mal bilo je poznato i kralju; pospane tamne oi su se
iznenada suzile u proreze.
Moda je grof bio varalica i arlatan, ali nije bio kukavica. Prizivajui svu svoju
snagu, besno me je pogledao i zabacio glavu.
Ova ena lae, rekao je, zvuei tako odreeno kao da obavetava publiku da
slovo alef simbolie Hristovu krv. Ona nije prava Bela Dama, ve sluga Satane! U
istoj ligi sa svojim gospodarom, poznatim arobnjakom, Di Karfurovim egrtom!
Dramatino je pokazao na Rajmona koji je delovao pomalo iznenaeno.
Jedan od maskiranih ljudi se prekrstio i ula sam tihi apat kratke molitve meu
senkama.
Mogu da dokaem ovo to govorim, izjasnio se grof, ne putajui da mu iko
upadne u re. Posegao je u svoj sako. Zapamtila sam bode koji je izvadio iz rukava
one veeri na zabavi pa sam se spremila da se izmaknem. Mada ono to je izvadio
nije bio no.
U svetoj Bibliji se kae: Oni e nepovreeni rukovati zmijama, grmeo je on.
I po tim znacima ete poznati sluge pravog Boga!
Pomislila sam da je to verovatno mali piton. Bio je dug skoro metar, glatko,
dugako telo zlatne i smee boje, klizavo i izuvijano kao nauljeni konopac, sa parom
zbunjujuih zlatnih oiju.
Svi su slono uzdahnuli u publici i dvojica sudija u kukuljicama su uzmakli jedan
korak. Sam Luj je bio poprilino zateen pa je urno pogledom potraio svog
telohranitelja, koji je iskolaenih oiju stajao pored vrata prostorije.
Zmija je zapalacala jezikom jednom ili dvaput, isprobavajui vazduh. Oigledno
je zakljuila da je meavina voska svea i tamjana nejestiva pa se okrenula i
pokuala da se opet zavue u topli dep iz koga je grubo izvaena. Grof ju je struno
uhvatio iza glave i gurnuo je prema meni.
Vidite?, trijumfalno je rekao. Ta ena se skupila od straha! Ona je vetica!
Zapravo, u poreenju sa jednim sudijom koji se skupio uza zid, ja sam bila
olienje hrabrosti, ali moram priznati da sam nesvesno napravila korak unazad kada
sam ugledala zmiju. Sada sam opet zakoraila napred u nameri da je uzmem od
njega. Na kraju krajeva, prokleta ivotinja nije otrovna. Moda bismo videli koliko
je bezopasna ako mu je omotam oko vrata.
Meutim, pre nego to sam stigla do njega majstor Rajmon je progovorio iza
mene. U svojoj onoj gunguli, na njega sam zaboravila.
Ne kae se u Bibliji tako, msje grofe, primetio je Rajmon. Nije podigao glas i
iroko lice vodozemca bilo je bezizraajno, kao puding. Pa ipak, agor je zamro i
kralj se okrenuo da slua.
Da, msje?, kazao je.
Rajmon je klimnuo utivo pokazavi da je na njega red, a zatim je zavukao obe
ruke u svoju odeu. Iz jednog depa je izvadio flau, iz druge oljicu.
Oni e nepovreeni rukovati zmijama, citirao je, i ako popiju smrtonosni
otrov, oni nee umreti. Drao je oljicu na dlanu tako da je njen srebrni rub
svetlucao pod sveama. Boica je stajala nad njom, spremna da se iz nje natoi.
Poto smo i ledi od Broh Tuaraha i ja optueni, kazao je Rajmon, brzo me
pogledavi, predloio bih da svi troje uestvujemo u ovom testu. Uz vae
doputenje, Vae velianstvo?
Luj je delovao prilino zapanjen brzim razvojem dogaaja, ali je klimnuo glavom
i tanak mlaz tenosti boje ilibara izlio se u oljicu koja se istog asa obojila u
crveno i poela da stvara mehurie, kao da njena sadrina vri.
Zmajeva krv, objasnio je Rajmon, maui ka oljici. Potpuno bezopasna za
isto srce. Nasmejao se bezubim, podsticajnim osmehom i pruio mi napitak.
Izgleda da nisam imala drugog izbora sem da to popijem. Ispostavilo se da je
zmajeva krv neka vrsta sode-bikarbone; imala je ukus kao brendi sa mineralnom
vodom. Otpila sam dva ili tri osrednja gutljaja i vratila olju.
Uz prikladnu ceremoniju, popio je i Rajmon. Spustio je oljicu, pokazujui
umazane usne i okrenuo se kralju.
Ako bismo od La Dame Blanche zatraili da olju doda msje grofu?, upitao je.
Pokazao je na kredom nacrtane linije kod svojih nogu, da bi pokazao kako ne moe
da izae izvan zatite petougaonika.
Na kraljevo klimanje, uzela sam olju i mehaniki se okrenula prema grofu.
Moda dva metra tepiha koje treba prei. Napravila sam prvi korak, a zatim jo
jedan dok su mi se kolena tresla vie nego u malom predsoblju, nasamo sa kraljem.
Bela Dama vidi pravu prirodu oveka. Da li je vidim? Da li zaista znam neto o
ma kom od njih, o Rajmonu ili o grofu?
Da li sam mogla to da zaustavim? Pitala sam se to stotinu puta, hiljadu puta
kasnije. Da li sam mogla da postupim drugaije?
Prisetila sam se pitanja koje mi je prolo kroz glavu kada sam upoznavala arlsa
Stjuarta; kako bi bilo zgodno za sve kada bi on umro. Ali ne moe se ovek ubiti
zbog njegovih uverenja, makar postupanje po tim uverenjima znai smrt nedunih
ili moda moe?
Nisam znala. Nisam znala da li je grof kriv, nisam znala da li je Rajmon nevin.
Nisam znala da li borba za estit cilj opravdava upotrebu neasnih sredstava. Nisam
znala koliko vredi jedan ivot ili hiljadu. Nisam znala pravu cenu osvete.
Ono to sam znala bilo je da olja koju drim u rukama znai smrt. Beli kristal mi
je visio oko vrata, a njegova teina me je podseala na otrov. Nisam videla Rajmona
da je ita dodao; niko nije, bila sam sigurna. Ali nisam morala da umoim kristal u
krvavocrvenu tenost da bih znala ta sada sadri.
Grof je video saznanje na mom licu; La Dame Blanche ne moe da lae. Oklevao
je gledajui u oljicu s mehuriima.
Popijte, msje, rekao je kralj. Tamne oi su opet bile maska, nisu pokazivale
nita. Ili se plaite?
Grofu bi se moglo mnogo tota zameriti, ali ne i da je kukavica. Lice mu je bilo
bledo i ukoeno, ali je kralju pogledao u oi uz blagi smeak.
Ne, velianstvo, kazao je.
Uzeo je olju iz moje ruke i ispraznio je, neprekidno gledajui u mene. Zurio je u
moje lice, ak i kada su mu se oi zacaklile od saznanja da umire. Bela Dama moe
ovekovu prirodu da usmeri ka dobru, ili ka unitenju.
Grofovo telo je palo na pod, grei se, a hor povika i krika se oglasio od
maskiranih posmatraa, priguujui zvuke koje je on mogao da ispusti. Pete su mu
kratko dobovale, neujne na debelom tepihu; telo mu se izvilo, a onda omlitavelo.
Zmija, neraspoloena, s mukom se izvukla iz nereda belog satena i brzo odgmizala,
uputivi se ka utoitu Lujevih stopala. Nastao je pravi pakao.
V
Dolazak svetlosti
ratila sam se iz Pariza u Lujzinu kuu u Fontenblou. Nisam htela da idem u Rue
Tremoulins ili bilo gde drugde gde bi me Dejmi mogao nai. Imae malo
vremena za traenje; morae odmah da ode za paniju ili da rizikuje neuspeh svoje
zamisli. Lujza mi je, kao dobra prijateljica, oprostila ono izbegavanje i njoj na
ast uzdrala se da me ispituje kuda sam otila ili ta sam tamo radila. Ni sa kim
nisam mnogo razgovarala, ve sam ostajala u svojoj sobi, jela malo i zurila u
debele, gole putti koje su ukraavale belu tavanicu. Nunost odlaska u Pariz me je
privremeno trgla, ali sada nije bilo niega to moram da radim, nikakve dnevne
rutine da me podri. Obezglavljena, opet sam poela da plutam.
Pa ipak, povremeno sam se trudila. Na Lujzino podsticanje bih sila na veeru sa
drutvom, ili bih joj se pridruila na aju sa nekim posetiocem. I pokuala sam da
obraam panju na Fergusa, jedinu osobu na svetu prema kojoj sam jo oseala
nekakvu odgovornost.
Tako sam se, kada sam ula glasove pojaane u svai sa druge strane jedne
pomone zgrade tokom svoje obavezne popodnevne etnje, osetila obaveznom da
odem i vidim u emu je stvar.
On je bio licem u lice sa jednim talskim momkom, krupnijim deakom
potitenog izraza lica i irokih ramena.
Zaepi gubicu, abo jedna neupuena, govorio je talski momak. Pojma nema
o emu govori!
Znam bolje od tebe tebe, ija se majka parila sa veprom! Fergus je zavukao
dva prsta u nozdrve, podigao nos i skakutao napred i nazad, ponavljajui Skviik,
skviik!
talski momak, koji je imao upadljivo navie iskrenutu surlu, nije gubio vreme na
dalje nadmudrivanje, ve je zakoraio maui akama stegnutim u pesnice. Za
nekoliko sekundi su se njih dvojica valjali po blatu, ciei kao make i cepajui
jedan drugom odeu.
Dok sam se jo premiljala da li da se umeam, talski momak se prevrnuo na
Fergusa, zgrabio ga za vrat sa obe ruke i poeo da mu glavu udara o zemlju. U jednu
ruku, bila sam prilino ubeena da je Fergus prizivao takvu panju. U drugu, lice mu
je postalo tamno, zagasitocrveno i imala sam izvesne primedbe na to da ga gledam
kako tako mlad strada. Prilino odluno, prila sam iza para koji se borio.
talski momak je kolenima pritezao Fergusovo telo, davei ga, i zadnjica
njegovih pantalona bila je zategnuta ispred mene. Zamahnula sam nogom i utnula ga
zgodno u av na pantalonama. Poto je nesigurno balansirao, pao je napred uz
zapanjeni krik, preko tela svoje dotadanje rtve. Prevrnuo se na bok i skoio na
noge, stisnutih pesnica. Zatim je ugledao mene i pobegao bez rei.
ta li si to naumio?, htela sam da znam. Cimnula sam na noge Fergusa koji se
borio za dah i krkljao i poela da mu istresam odeu, isterujui najgore grudve blata
i svenjeve slame.
Pogledaj ovo, rekla sam prekorno. Ne samo da si pocepao jedinu koulju, ve
i pantalone. Moraemo da zamolimo Bertu da ih zakrpi. Okrenula sam ga i opipala
otcepljeni komad tkanine. talski momak je, oito, zavukao ruku za pojas pantalona i
pocepao ih du bonog ava; kruti lan mu je skliznuo sa mravih butina, bezmalo mu
ostavljajui golu guzu.
Iznenada sam prestala da govorim i zapiljila se. Nisam se ukopala zbog sramno
izloene gole koe, ve zbog malog crvenog znaka na njoj. Veliine novia, bio je
to taman purpurnocrven trag nedavno zarasle opekotine. U neverici sam ga
dodirnula, od ega se Fergus panino trgao. Rubovi traga bili su urezani; ta god da
ga je izazvalo, useklo se u kou. epala sam deaka za ruku da bih spreila da
pobegne, a zatim sam se sagnula da pomnije ispitam taj znak.
Sa rastojanja od petnaest centimetara, oblik znaka je bio jasan. Bila je to elipsa
unutar koje je bilo zamrljano neto to su morala biti slova.
Ko ti je to uinio, Ferguse?, upitala sam. Glas je zvuao udno i mojim uima;
neobino miran i distanciran.
Fergus je cimnuo pokuavajui da se otrgne, ali sam ga drala dovoljno vrsto.
Ko, Ferguse?, zahtevala sam, drmusajui ga.
Nije to nita, madam. Povredio sam se kada sam skliznuo sa ograde. To je samo
iver. Njegove krupne crne oi su arale okolo, traei utoite.
To nije iver. Znam ta je to, Ferguse. Ali hou da znam ko je to napravio.
Videla sam neto slino samo jednom ranije, i to ubrzo nakon to je rana nainjena,
dok je ova imala neto vremena da se zalei. Ipak, to je nepogreivo bio ig.
Poto je video da sam se ozbiljno namerila, prestao je da se otima. Oblizao je
usne, oklevajui, ali su mu se ramena obesila i znala sam da ga sada imam.
Bio je to... jedan Englez, gospo. Prstenom.
Kada?
Odavno, madam! U maju.
Duboko sam udahnula, sraunavajui. Tri meseca. Tri meseca ranije kada je
Dejmi otiao iz kue da poseti bordel, u potrazi za predradnikom skladita. Sa
Fergusom. Tri meseca otkad je Dejmi naleteo na Deka Randala kod madam Elize i
video neto to je potpuno ponitilo sva obeanja, to ga je uvrstilo u nameri da
ubije Deka Randala. Tri meseca otkada je otiao i nije se vie vraao.
Bilo je potrebno mnogo strpljenja, pored vrstog stiska Fergusove nadlaktice, ali
sam konano uspela da iz njega izvuem priu.
Kada su stigli do javne kue madam Elize, Dejmi je Fergusu rekao da saeka
dok se on popne da obavi finansijske transakcije. Sudei po ranijim iskustvima da bi
to moglo prilino potrajati, Fergus je odlutao u veliki salon gde se nekoliko njemu
poznatih mladih dama odmaralo, askajui i popravljajui meusobno frizure u
oekivanju muterija.
Posao se nekada sporo odvija izjutra, objasnio mi je. Ah utorkom i petkom
ujutru ribari dolaze uz Senu da svoj ulov prodaju na pijaci. Tada imaju novca i
madam Eliza fino posluje pa les jeunes filles moraju biti spremne posle doruka.
Veina devojaka su zapravo bile stare stanovnice javne kue. Ribari nisu
smatrani najprobirljivijim klijentima pa se podrazumevalo da e poi sa najmanje
poeljnim prostitutkama. Meu njima je bila veina Fergusovih ranijih prijateljica
sa kojima je proveo prijatnih etvrt sata u salonu, gde su ga tetoile i zadirkivale.
Pojavili su se malobrojni klijenti, napravili izbor i otili gore u sobe javna kua
madam Elize mogla se pohvaliti sa etiri uska sprata ne ometajui razgovor
preostalih dama.
I tada je uao Englez, sa madam Elizom. Fergus je zastao i progutao, velika
Adamova jabuica je neprijatno skakutala u njegovom mravom vratu.
Fergus je viao mukarce u svim moguim stanjima pijanstva i popaljenosti i
odmah mu je bilo jasno da je kapetan proveo burnu no. Bio je rumen i neuredan, sa
oima podlivenenim krvlju. Ignoriui pokuaje madam Elize da ga odvede do neke
od prostitutki, otrgao se i tumarao po sobi nespokojno zagledajui izloenu robu.
Tada mu se pogled ozario videvi Fergusa.
Rekao je: Ti. Doi ovamo, i uzeo me za ruku. Opirao sam se, madam rekao
sam mu da je moj poslodavac gore i da ne mogu ali nije hteo da slua. Madam
Eliza mi je proaputala u uvo da treba da poem sa njim, a ona e posle podeliti
novac sa mnom. Fergus je slegnuo ramenima i bespomono pogledao u mene.
Znao sam da onima koji vole male deake obino ne treba puno vremena; mislio
sam da e zavriti mnogo pre nego to gospodar bude spreman da ode.
Krvavog mu Isusa Hrista, rekla sam. Moji prsti su popustili stisak i obamrlo
kliznuli niz njegov rukav. Hoe da kae Ferguse, da li si to radio i ranije?
Izgledao je kao da e da zaplae. A i ja.
Ne vrlo esto, madam, rekao je i to je zvualo gotovo kao molba za oprotaj.
Ima kua kojima je to specijalnost, i obino mukarci koji to vole odlaze tamo. Ali
bi ponekad muterija videla mene i dopalo bi joj se... Nos je poinjao da mu curi i
obrisao ga je nadlanicom.
Pronala sam u depu maramicu i pruila mu je. Poeo je da mrca dok se
priseao tog jutra u petak.
Bio je mnogo krupniji nego to mi se uinilo. Pitao sam da li mogu da ga primim
u usta, ali on... on je hteo da...
Povukla sam ga k sebi i njegovu glavu vrsto pritisla uz svoje rame, priguujui
mu glas svojom haljinom. Krhke lopatice njegovih ramena bile su poput ptijih krila
pod mojom rukom.
Ne priaj mi vie, rekla sam. Nemoj. To je u redu, Ferguse, nisam besna. Ali
nemoj da mi pria dalje.
Bila je to uzaludna naredba. Nije mogao prestati da govori, posle toliko dana
straha i utanja.
Ali sve je to moja krivica, madam!, izletelo mu je dok se odmicao. Usna mu je
drhtala i suze su mu navirale. Trebalo je da utim, nisam smeo da vrisnem! Ali
nisam mogao da izdrim pa me je gospodar uo i... i uleteo je... i... oh, madam, iako
nisam trebao, ali mi je bilo toliko drago to ga vidim da sam potrao ka njemu, a on
me je stavio iza sebe i tresnuo Engleza u lice. Tada se Englez podigao sa poda sa
stoliicom u ruci pa ju je bacio, a ja sam se toliko uplaio da sam pobegao iz sobe i
sakrio se u plakar na kraju hodnika. Bilo je toliko vikanja i lupanja i uasan tresak,
pa jo vike. A onda je prestalo i uskoro je gospodar otvorio vrata plakara i izvukao
me. Drao je moju odeu i on sam me je obukao poto nisam mogao da zakopam
dugmad ruke su mi se tresle.
Obema rukama je zgrabio moju suknju, a lice mu se zateglo u tunu masku od
potrebe da me ubedi da mu poverujem.
Moja je greka, madam, ali nisam znao! Nisam znao da e se potui sa
Englezom. A sada je gospodar otiao i nikada se nee vratiti, a za sve sam ja kriv!
Sada ve kukajui, pao je licem na zemlju pred mojim nogama. Plakao je tako
glasno da sam pomislila da me ne uje dok sam se saginjala da ga podignem, ali sam
svejedno to rekla.
Nisi ti kriv, Ferguse. Nisam ni ja ali si u pravu; on je otiao.
Nakon Fergusovog priznanja, zapala sam u jo dublju apatiju. Sivi oblak koji me je
okruivao posle pobaaja kao da se primakao, obmotavajui me vrstim spiralama
koje su priguivale svetlost najsjajnijeg dana. Zvuci kao da su jedva dopirali do
mene, kao udaljena zvonjava morske plutae po magli.
Lujza je stajala ispred mene, zabrinuto se mrtei kada me je pogledala.
Preterano si mrava, prekorevala me je. I bela kao tanjir kembia. Ivona kae
da opet nisi dorukovala!
Nisam mogla ni da se setim kada sam poslednji put bila gladna. To jedva da je
bilo vano. Mnogo pre Bulonjske ume, mnogo pre mog putovanja za Pariz.
Usredsredila sam pogled na policu iznad kamina, a zatim sam se zagledala u are
rokoko rezbarije. Lujza je nastavljala, ali nisam obraala panju. To je bila samo
buka u sobi, kao kresanje grane drveta o kameni zid zamka ili zujanje muva koje su
privuene mirisom mog odbaenog doruka.
Posmatrala sam jednu od njih kako se naglo die sa jaja zato to je Lujza
pljesnula rukama. Zujala je u malim, iznerviranim krugovima pre nego to se vratila
na hranu. Zvuk urnih koraka je doao iza mojih lea, usledila je otra Lujzina
naredba, pokorno Oui, Madame, i naglo beanje muva kada se slukinja bacila da
uklanja muve, jednu po jednu. Svaki mali crni le je ubacila u svoj dep, pa okom
kecelje izglancala fleku koja se stvorila.
Lujza se sagnula, naglo gurajui lice u moje vidno polje.
Mogu da ti vidim svaku koicu na licu! Ako ve nee da jede, hajdemo bar
malo napolje!, nestrpljivo je rekla. Kia je prestala; poi da vidimo da li je ostalo
muskatnih oraia u senici. Moda e to pojesti.
Unutra ili napolju, bilo mi je svejedno; meko, obamrlo sivilo je i dalje bilo sa
mnom, zamagljeni obrisi su inili da svako mesto izgleda isto. Mada je to, izgleda,
bilo vano Lujzi, pa sam posluno ustala da poem sa njom.
Meutim, blizu batenske kapije presreo ju je kuvar sa spiskom pitanja i
prigovora u vezi sa jelovnikom za veeru. Pozvani su gosti u nameri da me malo
trgnu i guva oko priprema je izazivala male eksplozije razdora u domainstvu celog
jutra.
Lujza je ispustila mueniki uzdah, a onda me potapala po leima.
Ti produi, rekla je, gurajui me prema kapiji. Poslau koijaa sa tvojim
ogrtaem.
Dan je bio prohladan za avgust zbog kie koja je padala od prethodne veeri.
Barice su bile razbacane po poljunanim stazama, a kapanje sa natopljenog drvea
bilo je neprekidno gotovo kao kia.
Nebo je jo bilo ispunjeno sivilom, mada svetlije nego crni kionosni oblaci.
Obgrlila sam svoje laktove; izgleda kao da bi sunce moglo uskoro izai, ali je i
dalje dovoljno hladno za ogrta.
Kada sam ula korake iza sebe po stazi, okrenula sam se i tamo je bio Fransoa,
drugi seiz, ali nije nosio nita. Izgledao je udno neodluan, zagledao me je kao da
eli da se uveri da sam ja osoba koju trai.
Madam, rekao je, imate posetioca.
Uzdahnula sam u sebi; nisam htela da me uznemiravaju i teraju da se pristojno
ponaam u drutvu.
Kaite mu da sam indisponirana, molim vas, rekla sam, okreui se da
nastavim etnju. A kad ode, donesite mi ogrta.
Ali, madam, rekao je iza mojih lea, to je le seigneur Broh Tuarah va
suprug.
Zapanjena, naglo sam se okrenula da pogledam kuu. To je bila istina videla
sam Dejmijevu visoku figuru kako ve dolazi iza ugla kue. Okrenula sam se,
pretvarajui se da ga nisam videla, i produila ka senici. Tamo je gusto bunje,
moda mogu da se sakrijem.
Kler! Pretvaranje je bilo uzaludno. Video je i on mene i dolazio je stazom za
mnom. Pola sam bre, ali nisam mogla da se nosim sa onim dugim nogama.
Zadihala sam se i pre nego to sam prela pola puta ka senici pa sam morala da
usporim. Nisam imala kondiciju za ozbiljan napor.
Saekaj, Kler!
Napola sam se okrenula; gotovo me je stigao. Meka siva obamrlost oko mene je
zadrhtala i osetila sam nekakvu sleenu paniku pri pomisli da bi je pogled na njega
mogao otrgnuti od mene. Ako bi se to desilo, umrla bih, pomislila sam, kao gusenica
iskopana iz zemlje i baena na stenu da se sparui, gola i bespomona na suncu.
Ne!, rekla sam. Ne elim da razgovaram s tobom. Odlazi. Oklevao je na
trenutak, a ja sam se okrenula i poela brzo da hodam stazom prema senici. ula
sam korake na ljunku iza sebe, ali sam mu i dalje drala okrenuta lea i hodala sve
bre, gotovo trala.
Kada sam zastala da se sagnem ispod senice, on se naglo bacio napred i uhvatio
me za zglob. Pokuala sam da se otrgnem od njega, ali me je vrsto drao.
Kler!, rekao je opet. Borila sam se, ali sam zadrala lice okrenuto od njega;
ako ga ne pogledam, mogu da se pretvaram da nije tu. Mogu da ostanem sigurna.
Pustio mi je zglob, ali me je umesto toga zgrabio za oba ramena, tako da sam
morala da podignem glavu da bih zadrala ravnoteu. Lice mu je bilo opaljeno
suncem i mravo, sa otrim crtama urezanim pored usta, a oi su bile tamne od bola.
Kler, rekao je nenije, sada kada je video da gledam u njega. Kler to je i moje
dete.
Da, bilo je a ti si ga ubio! Otrgla sam se od njega, bacajui se kroz uski luk.
Zastala sam unutra, dahui kao preplaeni pas. Nisam shvatila da luk vodi u malu
prostoriju pokrivenu puzavicama. Reetkasti zidovi su me okruivali sa svih strana
bila sam u klopci. Svetlo iza mene je oslabilo kada je njegovo telo blokiralo ulaz.
Ne dodiruj me. Uzmakla sam, zurei u zemlju. Odlazi! pomamno sam mislila.
Molim te, za ime boga, ostavi me na miru! Oseala sam kako se moj sivi omota
neumitno sklanja i male, blistave trake bola kako zadiru u mene kao udari munje koji
probadaju oblake.
Zastao je, na par koraka. Saplela sam se prema reetkastom zidu i napola sela,
napola pala na drvenu klupu. Sklopila sam oi i sedela drhtei. Iako vie nije padala
kia, duvao je hladan, vlaan vetar kroz reetku i hladio me niz vrat.
On nije priao. Mogla sam da ga osetim kako stoji tamo i gleda dole u mene. ula
sam uzdrhtalost njegovog disanja.
Kler, rekao je jo jednom, sa neim nalik oaju u glasu. Kler, zar ne vidi...
Kler, mora da razgovara sa mnom! Za ime boga, Kler, ne znam ak ni da li je to
bila devojica ili deak!
Sedela sam kao skamenjena, ruke su grabile grubo drvo klupe. Trenutak kasnije,
zaula se teka, kripava buka preda mnom. Malice sam otvorila oi i videla da je
upravo seo na mokri ljunak kod mojih nogu. Sedeo je pognute glave, a kia je
ostavila blistave kapljice u njegovoj od vlage potamneloj kosi.
Hoe li da me natera da te preklinjem?, kazao je.
Bila je devojica, rekla sam trenutak kasnije. Glas mi je zvuao udno, grubo i
promuklo. Majka Hildegard ju je krstila. Fejt.
1
Fejt Frejzer. Majka Hildegard ima
veoma udan oseaj za humor.
Pognuta glava se nije pomerila. Malo kasnije, tiho je rekao: Da li si videla
dete?
Oi su mi do tada bile ve sasvim otvorene. Zurila sam u svoja kolena, gde su
kapljice oduvane sa puzavica iza mene pravile vlane fleke po svili.
Da. matresse sage-femme je rekla da moram pa su me naterale. U pamenju
sam ula duboke, prozaine tonove madam Boner, najstarije i najcenjenije babice
meu onima koje su svoje vreme posveivale bolnici.
Dajte joj dete, uvek je bolje da ga vide. Tada ne umiljaju stvari.
Tako da nisam umiljala. Pamtila sam.
Bila je savrena, tiho sam rekla, kao za sebe. Tako mala. Mogla sam joj glavu
obuhvatiti dlanom. Ui su joj malo trcale mogla sam da vidim svetlo kroz njih.
I koa joj se sijala, svetlucajui po oblini obraza i guze onakvom svetlou kakvu
daju biseri; mirnom i hladnom, sa udnom primesom vodenog sveta jo uvek po
sebi.
Majka Hildegard ju je umotala u komad belog satena, kazala sam, gledajui u
svoje ruke stegnute u krilu. Oi su joj bile zatvorene. Jo nije imala trepavice, ali
su joj oi bile zakoene. Rekla sam da su sline tvojima, ali su mi rekle da su svim
bebama oi takve.
Deset prstiju na rukama, deset na nogama. Bez noktiju, ali sa sjajem malenih
zglobova, aica kolena i kostiju na prstima nalik opalu, nalik draguljnim kostima
same zemlje. Zapamti ovee, i ti si prah...
Zapamtila sam daleku graju bolnice, gde se ivot nastavljao, i priguenog
mrmljanja majke Hildegard i madam Boner neto blie, koje su govorile sa
svetenikom koji je trebalo da odri specijalnu misu na zahtev majke Hildegard.
Zapamtila sam pogled odmerenog procenjivanja u oima madam Boner kada se
okrenula da me dobro pogleda i videla koliko sam slaba. Moda je videla i onaj
izgled koji odaje nadolazeu groznicu; opet se okrenula prema majci Hildegard i
glas joj se jo vie utiao moda je predlagala da saekaju; moda e trebati dve
sahrane.
I tako e se prah vratiti zemlji.
Ali sam se ja vratila iz mrtvih. Samo je Dejmijev uticaj na moje telo bio
dovoljno snaan da me otrgne od konane barijere i majstor Rajmon je to znao. Ja
sam znala da me samo Dejmi moe izvui ostatak puta, u zemlju ivih. Zato sam
pobegla od njega, uinila sve to je bilo u mojoj moi da ga zadrim podalje, da se
uverim da mi nikada vie ne prie blizu. Nisam imala elju da se vratim, nisam
udela da opet oseam. Nisam htela da spoznam ljubav, tek da bi jo jednom bila
otrgnuta od mene.
Mada je bilo prekasno. Znala sam to ak i dok sam se borila da zadrim sivu
koprenu oko sebe. Suprotstavljanje je samo ubrzalo njeno razlaganje; bilo je to
poput grabljenja krpica oblaka koje su meu mojim prstima nestajale u hladnu
maglu. Oseala sam nadolazak svetla, zaslepljujueg i preeg.
On je ustao, stajao je nada mnom. Njegova senka mi je pala preko kolena; to
nesumnjivo znai da je oblak pokidan; senka ne pada bez svetla.
Kler, proaputao je. Molim te. Pusti me da te teim.
Tei?, rekla sam. A kako e to da uini? Moe li da mi vrati moje dete?
Spustio se na kolena pored mene, ali sam glavu i dalje drala pognuto, zagledana
u svoje nagore okrenute ake, koje su mi prazne leale u krilu. Osetila sam njegov
pokret kada je posegnuo da me dodirne, oklevao, povukao se i opet pruio ruku.
Ne, rekao je jedva ujnim glasom. Ne, to ne mogu. Ali... uz Boju milost...
mogu ti pruiti drugo?
Njegova je ruka lebdela nad mojom, dovoljno blizu da sam oseala toplotu
njegove koe. Oseala sam i druge stvari: jad koji je vrsto zauzdavao, bes i strah
koji su ga guili, i hrabrost koja ga je terala da govori uprkos tome. Skupila sam
hrabrost, tanunu zamenu za moju debelu sivu koprenu. Zatim sam uhvatila njegovu
ruku, podigla glavu i otvoreno pogledala u lice sunca.
Sedeli smo, ruku spojenih i zajedno pritisnutih na klupu, bez pokreta, bez rei, ceo
sat otprilike, dok je hladni kionosni vetar aputao nae misli u liu loze nad nama.
Kapi vode su nas prskale od prolaska vetra, plaui zbog gubitka i razdvojenosti.
Hladno ti je, konano je proaptao Dejmi i stavio preko mene svoj ogrta,
koji je sa sobom doneo toplotu njegove koe. Polako sam se primakla njemu pod
nadstrenicom i zadrhtala vie od zapanjujue stamenosti i njegove iznenadne
vreline nego od hladnoe.
Stavila sam ruku na njegove grudi, oprezno kao da me dodirivanje njega moe
istinski spriti, i tako smo sedeli jo dosta dugo, putajui liu loze da pria za nas.
Dejmi, neno sam rekla, konano. Oh, Dejmi. Gde si bio?
vrsto me je zagrlio, ali je prolo izvesno vreme pre nego to je odgovorio.
Mislio sam da si mrtva, mo duinne, rekao je toliko tiho da sam ga jedva ula
preko ukanja senice.
Video sam te tamo na zemlji, posle svega. Boe! Bila si tako bleda, a sve
suknje su ti bile natopljene krvlju... Pokuao sam da ti doem, Kler, im sam to
ugledao potrao sam tebi, ali su me tada straari uhvatili.
Progutao je knedlu; oseala sam kako drhtaj prolazi kroz njega, kroz dugu krivinu
njegove kime.
Borio sam se sa njima... borio sam se i preklinjao... ali nisu hteli da stanu, ve
su me odneli. I smestili su me u eliju, i ostavili me tamo... tako da sam mislio da si
mrtva, Kler; znao sam da sam te ja ubio.
Slabani drhtaj se produavao tako da sam znala da plae, iako nisam mogla da
vidim njegovo lice iznad sebe. Koliko li je dugo sedeo usamljen u mraku Bastilje,
usamljen bez iega sem mirisa krvi i prazne ljuture osvete?
U redu je, kazala sam i pritisla ruku na njegove grudi, kao da hou da smirim
uurbane otkucaje srca. Dejmi, u redu je. To... to nije bila tvoja krivica.
Pokuao sam da razlupam glavu o zid samo da bih prestao da mislim, rekao
je gotovo apatom. Zato su me vezali, i ruke i noge. A narednog dana me je De
Roan naao i rekao mi da si iva, mada verovatno ne zadugo.
Tada je zautao, ali sam oseala bol u njemu, otar kao kristalne ledenice.
Kler, konano je promrmljao. ao mi je.
ao mi je. Rei su bile iste kao i u poruci koju mi je ostavio ranije, pre nego to
se svet uzdrmao. Ali sam ih sada razumela.
Znam, kazala sam. Dejmi, znam. Fergus mi je rekao. Znam zato si otiao.
Udahnuo je duboko i uzdrhtao.
Aha, pa... rekao je, a zatim je stao.
Pustila sam ruku da padne na njegovu butinu; ohlaene i ovlaene od kie,
njegove jahae pantalone bile su grube pod mojim dlanom.
Da li su ti rekli kada su te pustili zato si osloboen? Pokuavala sam da
mi disanje ostane ravnomerno, ali nisam uspela.
Njegova se butina stegla pod mojom rukom, ali je sada bolje kontrolisao glas.
Ne, rekao je. Samo da se tako... dopada Njegovom velianstvu. Ona re
dopada je bila malo istaknuta, izgovorena s obuzdavanim besom tako da je bilo
veoma jasno da je zapravo znao kako je dolo do njegovog oslobaanja, bez obzira
na to da li su mu uvari to rekli ili ne.
Otro sam ugrizla donju usnu, pokuavajui da smislim ta dalje da mu kaem.
Bila je to majka Hildegard, nastavio je mirno. Odmah sam otiao u LHpital
des Anges, u potrazi za tobom. I naao sam majku Hildegard i kratku poruku koju si
mi ostavila. Ona... mi je rekla.
Da, rekla sam, gutajui. Otila sam da vidim kralja...
Znam! Njegova ruka je stegla jae moju, a po zvuku njegovog disanja bilo mi
je jasno da stee zube.
Ali Dejmi... kada sam otila...
Hriste!, rekao je i naglo se uspravio, okreui lice ka meni. Zar ne zna ta
ja... Kler. Nakratko je sklopio oi i duboko udahnuo. Jahao sam sve do Orvijeta sa
tim pred oima; gledajui njegove ruke na belini tvoje koe, njegove usne na tvom
vratu, njegovu njegovu karu video sam je kada je bio lever video sam prokletu
prljavu, zdepastu stvar kako klizi u... Boe, Kler! Sedeo sam u zatvoru mislei da si
mrtva, a onda sam jahao do panije elei do boga da jesi!
Prsti kojim me je drao su pobeleli, i oseala sam kako se koice mojih prstiju
drobe od njegovog stiska.
Istrgla sam aku.
Dejmi, sluaj me!
Ne, rekao je. Ne, ne elim da ujem...
Sluaj, proklet da si!
U mom glasu je bilo dovoljno siline da ga uutka na tren, a kad je zautao, poela
sam da mu priam priu iz kraljevih odaja o mukarcima u kukuljicama,
zasenenoj sobi, duelu izmeu arobnjaka i smrti grofa Sen ermena.
Dok sam priala, sva boja je nestala iz njegovog vetrom ibanog lica, a izraz lica
je iz patnje i besa smekao u zaprepaenje, pa postupno u zapanjeno verovanje.
Isuse, konano je poeo da die. Oh, sveti Boe.
Nisi ni znao ta si zapoeo tom glupom priom, zar ne? Oseala sam se
iscrpljeno, ali sam uspela da se nasmeim. Tako... tako grof... u redu je, Dejmi.
Njega... nema.
Nije mi nita odgovorio, ve me je neno privukao tako da mi je elo poivalo na
njegovom ramenu, a suze su mu natapale koulju. Malo kasnije, ja sam se uspravila i
zagledala u njega, briui nos.
Upravo sam se setila, Dejmi! Porto investicija arlsa Stjuarta! Ako je grof
mrtav... Odmahnuo je glavom, slabano se smeei.
Ne, mo duinne. Bezbedno je.
Osetila sam nalet olakanja.
Oh, hvala bogu. Uspeo si, znai? Da li su lekovi delovali na Murtaga?
Pa nisu, rekao je, a osmeh mu je postao jo iri, ali jesu na mene.
Poto su istovremeno oslabili i strah i bes, oseala sam se razuzdano i pomalo
vrtoglavo. Miris kiom poprskane loze bio je jak i sladak, i kao blagosloveno
olakanje, a ne kao pretnja dolo je oslanjanje na njega, uteno oseanje njegove
toplote dok sam sluala priu o gusarskom otimanju portoa.
Postoje ljudi roeni za more, Sasenah, poeo je, ali se plaim da nisam od
tih.
Znam, rekla sam. Razboleo si se?
Retko kad sam bio bolesniji, kiselo me je uveravao.
More pred Orvijetom je bilo uzburkano i za manje od jednog sata postalo je
jasno da Dejmi nee biti u stanju da odigra svoju ulogu u planu.
Nisam mogao da uradim nita drugo sem da leim u svojoj mrei i jeim, rekao
je sleui ramenima, pa je delovalo da bih mogao i da imam boginje.
On i Murtag su na brzinu zamenili uloge i dvadeset etiri sata od panske obale
vlasnik Skalamandra je na svoj uas shvatio da je na brodu izbila poast.
Dejmi se zamiljeno poeao po vratu, kao da jo osea posledice soka od
koprive.
Mislili su da me bace u more kada su otkrili, rekao je, i moram priznati da mi
je to zvualo kao sasvim dobra ideja. Vragolasto mi se nasmeio. Da li te je ikad
spopala morska bolest kada si bila pod osipom od koprive, Sasenah?
Ne, bogu hvala. Stresla sam se od te pomisli. Da li ih je Murtag spreio.
O, da. On je vrlo surov, Murtag. Spavao je preko praga sa rukom na nou dok
nismo bezbedno stigli u Bilbao.
Prema predvianju, kapetan Skalamandra je, suoen sa neprofitabilnim izborom
da li da produi za Avr i izgubi svoj tovar, ili da se vrati za paniju i gubi vreme
dok vesti ne stignu do Pariza, skoio na priliku da se rei celog tovara portoa da ga
da novom kupcu koji mu je tako banuo.
Mada se tvrdoglavo cenjkao, napomenuo je Dejmi, ekajui se po podlaktici.
Otezao je pola dana i to dok sam ja crkavao u svojoj mrei, piao krv i povraao
iznutricu!
Ali pogodba je sklopljena, i porto i pacijent sa velikim boginjama su urno
iskrcani u Bilbau i ako se izuzme to je jo neko vreme urinirao ruiasto Dejmi
se brzo oporavio.
Porto smo prodali nakupcu tamo u Bilbau, rekao je. Murtaga sam istog asa
poslao u Pariz da vrati dug msje Diverniju i onda sam... doao ovamo.
Pogledao je dole u svoje ruke koje su mu mirno leale u krilu. Nisam mogao da
reim, tiho je rekao. Da li da doem ili ne. Hodao sam, razume, da bih sebi dao
vremena da razmislim.
Hodao sam celim putem od Pariza do Fontenbloa. I gotovo ceo put nazad.
Okretao sam nazad pet puta, mislei o sebi kao o ubici i budali, ne znajui da li bih
radije ubio sebe ili tebe...
Tada je uzdahnuo i podigao pogled ka meni, a oi su mu bile tamne od odraza
lepravog lia.
Morao sam da doem, jednostavno je rekao.
Nisam rekla nita, ve sam ruku spustila preko njegove i sela kraj njega. Svuda
po zemlji su bili popadali grozdovi, a jetki miris njihove fermentacije obeavao je
zaborav u vinu.
Sunce, preseeno oblacima, bilo je na zalasku i zlatna mrlja je ocrtavala siluetu
Huga, koja se crnela na ulazu u senicu.
Izvinite, madam, kazao je. Moja gazdarica bi htela da zna da li e le
seigneur ostati na veeri?
Pogledala sam u Dejmija. Sedeo je mirno, ekajui, a sunce mu je kroz lie
loze aralo kosu tigrastim plamenom i bacalo senke preko lica.
Bolje bi bilo da ostane, rekla sam. Uasno si mrav.
Pogledao me je uz smeak. A i ti, Sasenah.
Ustao je i ponudio mi ruku. Uzela sam je i zajedno smo otili na veeru,
ostavljajui lie loze da nastavi svoj nemi razgovor.
Leala sam pored Dejmija, sasvim uz njega, a njegova ruka se odmarala na mojoj
butini dok je spavao. Zurila sam navie u tamu spavae sobe, sluajui mirne uzdahe
pospanog daha i udiui sve miris vlanog nonog vazduha proetog aromom
vistarije.
Pad grofa Sen ermena predstavljao je kraj prie to se tie svih, izuzev za Luja.
Kada se drutvo uz meusobno mrmljanje spremalo da ode, on me je uzeo za ruku i
poveo me napolje kroz ista vratanca na koja sam ula. Dobar na reima kad zatreba,
sada nije imao potrebe za njima.
Odvedena sam do zelenog plianog otomana, poloena na lea i suknje su mi
neno podignute pre nego to sam uspela da progovorim. On me nije poljubio; nije
udeo za mnom. To je bio ritual kojim je pokazano pravo naplate na koju sam
pristala. Luj je bio promuuran u pogaanju i ne od onih koji zaborave kad smatraju
da im neko neto duguje, bez obzira na to da li mu to plaanje znai neto ili ne. A
moda mu je i znailo, na kraju krajeva; bilo je tu vie od nagovetaja zastraenog
uzbuenja u njegovim pripremama ko bi se, sem kralja, usudio da uzme La Dame
Blanche u zagrljaj?
Bila sam zatvorena i suva, nespremna. Nestprljiv, dohvatio je sa stola bokal ulja
sa aromom rue i kratko ga utrljao meu moje noge. Leala sam nepokretno i ne
isputajui nikakav zvuk kada je urni prst prestao da isprobava, a zatim ga je
zamenio neto vei ud i, patila sam bilo bi prejako reeno, poto u tome nije bilo
ni bola ni ponienja; to je bila transakcija ekala sam, tada, tokom uurbanog
nasrtanja, a zatim je on bio na nogama, lica rumenog od uzbuenja, sa rukama koje
su se ueprtljale dok je urio da vee pantalone preko malog nabreknua. Nije hteo
da rizikuje mogunost polukraljevskog, polumaginog kopileta; ne dok je madam De
la Turel spremna mnogo spremnija od mene, ponadala sam se i eka ga u svojim
odajama niz hodnik.
Dala sam ono to sam implicitno obeala; sad je mogao asno da uslii moj
zahtev, oseajui da nije protraio svoju mo. to se mene tie, na njegov utiv
naklon sam odgovorila naklonom, istrgla lakat iz njegovog stiska kojim me je
galantno otpratio do vrata, i napustila sobu za primanje svega nekoliko minuta nakon
ulaska, uz kraljevo uveravanje da e naredba za Dejmijevo putanje biti izdata
ujutru.
Dentlmen zaduen za spavae odaje je stajao u hodniku i ekao. Naklonio mi se,
ja sam uzvratila naklon i otpratila ga du hodnika ogledala, oseajui klizavost
mojih nauljenih butina dok su trljale jedna o drugu i jak miris rua meu nogama.
Kada sam ula da se kapija dvorca zatvara za mnom, zamurila sam i pomislila
da nikada vie neu videti Dejmija. A ako ga sluajno i vidim, trljau mu nos
mirisom rua dok mu se cela dua ne smui i ne umre.
A sada umesto toga, u mraku drim njegovu ruku na svojoj butini i sluam
njegovo disanje, duboko i ravnomerno. I putam da se zauvek zatvore vrata za onim
prijemom kod Njegovog velianstva.

arenje koprive
kotska. Uzdahnula sam, razmiljajui o hladnim smeim potocima i tamnim
borovima Lalibroha, Dejmijevog imanja. Moemo li zaista da odemo kui?
Oekujem da emo morati, eretski je odgovorio. U kraljevom pomilovanju
stoji da moram da napustim Francusku do sredine septembra ili se vraam u
Bastilju. Mogue je da je Njegovo velianstvo dogovorilo i pomilovanje od
engleske krune pa me nee obesiti im izaem sa broda u Invernesu.
Valjda moemo da odemo u Rim ili u Nemaku, predloila sam, ispipavajui.
Nita mi nije bilo drae od povratka kui u Lalibroh i leenja u tihom miru kotskog
Hajlendsa. Srce mi je utonulo od pomisli na kraljevske dvorove i intrige, stalni
pritisak opasnosti i nesigurnosti. Ali, ako Dejmi osea da moramo...
Odmahnuo je glavom, a ria kosa mu je pala preko lica dok se naginjao da
navue arape. Ne, ili e biti kotska, ili Bastilja, kazao je. Prevoz nam je ve
rezervisan, tek da se to osigura. Uspravio se i, uz zadirkujui osmeh, sklonio kosu
iz oiju. Rekao bih da vojvoda od Sandringama a moda i kralj Dord ele da
budem bezbedno kod kue, gde mogu da paze na mene. Ne da pijuniram po Rimu ili
da skupljam novac po Nemakoj. Ove tri nedelje su me astili, pretpostavljam, zbog
Dareda, dajui mu vremena da se vrati kui pre mog odlaska.
Sedela sam kraj prozora svoje spavae sobe i gledala napolje na ustalasano
zeleno more uma Fontenbloa. Vreli, mlitavi vazduh leta kao da je pritiskao,
isisavajui svu energiju.
Ne mogu da kaem da mi nije drago. Uzdahnula sam, pritiskajui obraz na
staklo u potrazi za trenutnim osveenjem. Posledica jueranje hladne kie bila je
vlaga koja se svuda zavlaila, tako da su mi se kosa i odea lepile za kou, svrbei
me. Mada, misli li da je to bezbedno? Hou da kaem, da li e arls odustati sada
kada je grof mrtav i novac od Mancetija izgubljen?
Dejmi se namrtio, trljajui rukom po vilici da bi procenio koliko mu je brada
izrasla.
Voleo bih da znam da li je dobio pismo iz Rima u poslednje dve nedelje, kazao
je, i ako jeste, ta je bilo u njemu. Ali da, mislim da smo uspeli. Nijedan bankar u
Evropi nee pozajmiti ni bakrenjak nikome po imenu Stjuart, to je sigurno. Filip
panski ima druga posla, a Luj... Slegnuo je ramenima, usta su mu se eretsld
iskrivila. Ako gledamo msje Divernija i vojvodu od Sandringama, rekao bih da su
arlsova oekivanja u tom smeru oajna. Da li treba da se obrijem, ta misli?
Ne mora zbog mene, rekla sam. Od nehajne intimnosti tog pitanja sam se
iznenada postidela. Delili smo krevet prethodne noi, ali smo oboje bili iscrpljeni i
krhka mrea koju smo ispleli izmeu sebe u senici izgledala je suvie slabana da
podri stres pokuaja da vodimo ljubav. No sam provela svesna njegove tople
blizine, ali sam mislila da, pod ovakvim okolnostima, moram njemu da prepustim
prvi korak.
Sada sam spazila igru svetla po njegovim ramenima kada se okrenuo da nae
koulju i spopala me je elja da ga dotaknem, da ga ponovo osetim, glatkog i vrstog
i voljnog uz sebe.
Njegova glava se promolila kroz otvor koulje, i pogledi su nam se iznenada
sreli. Zastao je na trenutak gledajui u mene, ali nije progovorio. Jutarnji zvuci
zamka su se jasno uli, izvan mehura tiine koji nas je okruivao; komeanje slugu,
piskavi i slabani Lujzin glas, pojaan u nekakvoj prepirci.
Ne ovde, govorile su Dejmijeve oi. Ne meu toliko ljudi.
Oborio je pogled, paljivo zakopavajui koulju. Da li Lujza dri konje za
jahanje?, upitao je, ne skreui pogled sa svog zadatka. Nekoliko kilometara dalje
postoje neke stene; moda bismo mogli da odjaemo tamo vazduh je moda
sveiji.
Mislim da dri, rekla sam. Pitau.
Do stena smo stigli ba pred podne. Nisu to bile stene, pre istureni stubovi i rubovi
krenjaka smeteni meu poutelom travom okolnih brda poput ruevina nekog
drevnog grada. Bledi rubovi bili su pocepani i napukli od starosti i vremenskih
uticaja, proarani hiljadama udnih, siunih biljaka koje su uporite nale u
najmanjoj grudvi erodiranog zemljita.
Konje smo sputali i ostavili u travi pa se peke popeli na iroku, ravnu izboinu
krenjaka prekrivenu bokorima dronjavog bunja, ali ovako visoko bilo je malo
vetria.
Boe, kako je vrelo!, kazao je Dejmi. Otkaio je kopu svog kilta tako da mu
je pao oko stopala, i poeo je da se migolji iz koulje.
ta to radi, Dejmi?, rekla sam, napola kroz smeh.
Svlaim se, prozaino je odgovorio. Zato ne uini isto, Sasenah? Znojavija
si od mene, a nema nikoga da nas vidi.
Posle kratkog oklevanja, uradila sam kako je predloio. Ovde je bilo potpuno
izolovano; suvie krevito i kamenito za ovce, pa su anse da makar i zalutali pastir
naie bile male. I sami, goli, daleko od Lujze i gomile njenih slugu da ometaju...
Dejmi je rairio svoj pled po grubom zemljitu dok sam sa sebe gulila od znoja
lepljivu odeu.
Lenjo se istegao i zavalio sa rukama iza glave, potpuno nesvestan znatieljnih
mrava, zalutalih kamenia i patrljaka bockavog rastinja.
Mora da ima kou kao koza, napomenula sam. Kako moe tako da lei na
goloj zemlji? Gola kao i on, legla sam udobnije na debelo presavijeni pled koji je
uviavno rairio za mene.
Slegnuo je ramenima, oiju sklopljenih zbog toplog popodnevnog sunca. Svetlo
ga je pozlatilo u udubljenju gde je leao, tako da je stvarao crvenkastozlatni sjaj
prema tamnijoj gruboj travi pod njim.
Posluie, lagodno je rekao i zapao u utanje, tako da je zvuk njegovog disanja
gotovo dopirao do mene preko slabanog zavijanja vetra koji je presecao grebene
iznad nas.
Prevrnula sam se na stomak i bradu stavila na ukrtene podlaktice, posmatrajui
ga. Bio je irok u ramenima i uzak u kukovima, sa dugim, snanim bedrima pomalo
ulegnutim u odnosu na miie zategnute ak i kada je bio ovako oputen. Topli vetri
je mrekao vlane uperke mekih cimetnih malja pod pazuhom, i mrsilo mu bakar i
zlato koji su mu se neno talasali preko zglobova, tamo gde mu je bila oslonjena
glava. Slabi povetarac je bio dobrodoao jer je sunce rane jeseni bilo jo uvek
vrelo na mojim ramenima i listovima.
Volim te, rekla sam tiho, bez namere da me uje, ve samo zato to mi je bilo
zadovoljstvo da to kaem.
Ipak je uo jer je traak smeka zakrivio iroka usta. Zatim se prevrnuo na
stomak, na pled pored mene. Nekoliko vlati trave mu se zakailo za lea i zadnjicu.
Neno sam otresla jednu, a koa mu je malo uzdrhtala od dodira.
Nagnula sam se da mu poljubim rame, uivajui u toplom mirisu i pomalo slanom
ukusu njegove koe.
Umesto da mi uzvrati poljubac, on se malo odmakao i leao oslonjen na lakat,
gledajui me. U njegovom izrazu je bilo neega to nisam razumela, od ega mi je
bilo malice neprijatno.
Kad bih samo znala o emu misli, rekla sam prelazei prstom niz duboki leb
njegove kime. Odmakao se tek toliko da izbegne moj dodir, i duboko udahnuo.
Pa, pitao sam se... poeo je, a onda zastao. Gledao je nadole, igrajui se nekim
cvetiem koji je izbijao iz trave.
ta si se pitao?
Kako je izgledalo... sa Lujem?
Pomislila sam da mi je srce zastalo na tren. Znala sam da mi je sva krv nestala iz
lica poto sam oseala obamrlost usana dok sam se muila da govorim.
Pa, rekao je. On jeste kralj. ovek bi pomislio da e biti... drugaije, na neki
nain. Razume... izuzetno, moda?
Osmeh se gubio i lice mu je ubledelo kao moje. Opet je oborio oi, izbegavajui
moj zapanjeni pogled.
Valjda sam se samo pitao, mrmljao je, bilo je... da li je on... drugaiji od
mene? Videla sam kako grize usnu elei da to nije izgovorio, ali je uveliko bilo
prekasno za to.
Kako si, do avola, znao?, pitala sam. Oseala sam vrtoglavicu pa sam se
prevrnula na stomak, estoko pritiskajui nisku travu.
Odmahnuo je glavom, a zubi su mu i dalje stezali donju usnu. Kada ih je konano
olabavio, duboki crveni trag je pokazivao mesto ugriza.
Kler, neno je rekao. Oh, Kler. Predala si mi se sva od prvog puta i nita nisi
krila od mene. Nikada. Kada sam od tebe zatraio iskrenost, rekao sam da nisi
sposobna da slae. Kada sam te dodirnuo tako... Njegova se ruka pomerila i
obuhvatila mi guz, pa sam se trecnula jer to nisam oekivala.
Koliko dugo sam te voleo?, upitao je, veoma tiho. Godinu dana? Od trena
kada sam te ugledao. I voleo sam tvoje telo koliko esto petsto puta ili vie? Tada
me je jedan prst dotakao, neno kao noice leptira, pratei liniju ruke i ramena,
klizei niz moj grudni ko dok nisam uzdrhtala od dodira i prevrnula se u stranu,
tako da sam mu sada bila okrenuta licem.
Nikada nisi izbegavala moj dodir, rekao je, intenzivno posmatrajui putanju
svog prsta koji se sputao da bi pratio krivinu mojih dojki. ak ni iz poetka, kada
je do toga lako moglo doi i ne bi me iznenadilo. Ali nisi. Dala si mi sve od same
prve prilike; nita nisi zadravala, nisi mi odbijala nijedan deo sebe.
Ali sada... rekao je, povlaei ruku. Prvo sam mislio da je to samo zato to si
izgubila dete i moda se stidi od mene, ili se osea udno nakon to smo toliko
proveli razdvojeni. Ali tada sam uvideo da nije to.
Potom je usledila duga tiina. Oseala sam postojano, bolno lupanje srca o
hladnu zemlju i ula razgovor vetra u borovima ispod nas. Ptiice su se dozivale, u
daljini. Poelela sam da sam jedna od njih. Ili bar negde daleko.
Zato?, tiho je upitao. Zato da me lae? Kada sam doao do tebe mislei da
znam i inae?
Zurila sam dole u svoje ruke, spojene ispod brade, i progutala.
Ako... poela sam, pa ponovo progutala. Ako bih ti rekla da sam pustila
Luju... ti bi me pitao o tome. Mislila sam da ti ne bi zaboravio... moda mi moe
oprostiti, ali nikada ne bi zaboravio, i to bi zauvek ostalo meu nama. Progutala
sam jo jednom, teko. Ruke su mi bile hladne uprkos vruini i osetila sam ledenu
kuglu u stomaku. Ali ako mislim da mu sada kaem istinu, moram mu je rei celu.
Da si pitao a jesi, Dejmi, jesi! Morala bih da ti priam o tome, da to ponovo
proivim, a plaila sam se... Ostavila sam to nedovreno, nesposobna da govorim,
ali on nije nameravao da me pusti tako.
ega si se plaila?, podsticao me je.
Okrenula sam malo glavu, ne sreui njegov pogled, ve dovoljno da vidim
njegov taman obris prema suncu kako se nadnosi kroz zvezdicama proaranu zavesu
moje kose.
Plaila sam se da u ti rei zato sam to uinila, tiho sam rekla. Dejmi...
morala sam, da bih te oslobodila iz Bastilje uinila bih i neto gore da sam
morala. A opet... i kasnije... delimino sam se nadala da e ti neko rei, da e
saznati. Bila sam tako besna, Dejmi zbog dvoboja, zbog bebe. I jer si me prinudio
da to uradim... da odem Luju. Htela sam da uinim neto ime bih te oterala, da
budem sigurna da te nikada vie neu videti. Uinila sam to... delimino... jer sam
htela da te povredim, proaputala sam.
Neki mii mu se zgrio u uglu usta, ali je i dalje piljio dole u svoje spojene
ruke. Provalija meu nama, tako opasno premoena, opet je zijala duboka
neprolazna.
Aha. Pa to si postigla.
Usta su mu se zatvorila i stegla u usku crtu, i nije govorio neko vreme. Konano
je okrenuo glavu i pogledao pravo u mene. Htela sam da izbegnem njegov pogled,
ali nisam mogla.
Kler, tiho je rekao. ta si ti oseala kada sam ja telo dao Deku Randalu?
Kada sam mu pustio da me uzme u Ventvortu?
Maleni ok je prostrujao kroz mene, od skalpa do noktiju na nogama. To je bilo
poslednje pitanje koje sam oekivala da ujem. Otvorila sam i zatvorila usta
nekoliko puta pre nego to sam pronala odgovor.
Ja... ne znam, slabano sam rekla. Nisam razmiljala. Ljuta, naravno. Bila sam
besna izvan sebe od srdbe. I bilo mi je muka. I plaila sam se za tebe. I... bilo mi
te je ao.
Da li si bila ljubomorna? Kada sam ti kasnije priao o tome da me je uspalio,
iako to nisam eleo?
Duboko sam udahnula, oseajui kako mi trava golica grudi.
Ne. Bar mislim da nisam; nisam tada tako razmiljala. Na kraju krajeva, nije to
bilo... neto to si eleo. Ugrizla sam se za usnu, oborenog pogleda. Njegov glas je
bio tih i bezizraajan kraj mog ramena.
Ne mislim da si htela da ode u krevet sa Lujem je li tako?
Ne!
Pa, eto, rekao je. Stavio je paleve sa obe strane vlati trave i koncentrisao se
na to da je polako iupa sa korenom. I ja sam bio besan. I bilo mi je muka i ao.
Travka se oslobodila iz svog ovoja uz malo kripe.
Kada sam to bio ja, nastavio je gotovo apatom, mislio sam da ti nikada nee
podneti pomisao na to, i ne bih mogao da te krivim. Znao sam da mora da se
okrene od mene, i pokuao sam da te oteram da ne bih morao da gledam gaenje i
povreenost na tvom licu. Zamurio je i podigao travku izmeu paleva, jedva
dodirujui svoje usne.
Ali nisi htela da ode. Uzela si me na svoju dojku i bdela si nada mnom. Umesto
svega, izleila si me. Volela si me, uprkos tome. Uvukao je dubok, nesiguran udah i
okrenuo glavu ka meni. Oi su mu blistale od suza, ali mu ni kap nije kliznula niz
obraze.
Mislio sam da, moda, mogu sebe da nateram da uinim za tebe ono isto to si ti
uinila za mene. I zato sam doao do Fontenbloa.
Trepnuo je jednom, estoko, i oi su mu se razbistrile.
A onda kada si mi rekla da se nita nije dogodilo nakratko sam ti verovao, jer
sam to toliko eleo. A zatim... bilo mi je jasno, Kler. Nisam to mogao da skrivam od
sebe i znao sam da si me slagala. Pomislio sam da mi ne veruje da te volim, ili... da
si ga zaista elela pa si se plaila da ja to vidim.
Ispustio je travku i glava mu je klonula na ruku.
Kae da si htela da me povredi. Pa, pomisao na to da lei sa kraljem je
bolela vie nego ig na mojim grudima, ili udarac biem po golim leima. Ali je
saznanje da mi nisi verovala da te volim bilo poput buenja posle veanja tek da bih
osetio no zabijen u stomak. Kler... Otvorio je usta bez ikakvog zvuka, a onda ih na
tren zatvorio dok ne nae snage da produi.
Ne znam da li je rana smrtonosna, ali Kler oseam kako krv naputa moje srce
kada te pogledam.
Tiina izmeu nas je narastala i produbljivala se. Tiho zujanje insekata koji su se
oglaavali po stenju titralo je u vazduhu.
Dejmi je bio nepomian kao kamen, lice mu je bilo bezizraajno dok je piljio u
zemlju ispred sebe. Nisam mogla da podnesem to prazno lice i pomisao na to ta bi
moglo leati skriveno iza njega. Videla sam nagovetaj oajnikog besa u senici, pa
sam se oseala kao da mi je srce uplje od pomisli na taj bes, prevladan po tako
strahovitoj ceni, koji je sada bio pod eleznom kontrolom koja je obuzdavala ne
samo bes, ve i poverenje i radost.
Oajniki sam elela da naem nain da razbijem tiinu koja nas je razdvajala;
neki in koji bi povratio izgubljeno poverenje meu nama. Dejmi se tada uspravio,
ruku vsto savijenih oko butina i okrenuo se zagledan u mirnu dolinu.
Bolje da prti, pomislila sam, nego da utimo. Posegnula sam preko provalije
meu nama i uhvatila ga za ruku. Bila je topla od sunca, iva pod mojim dodirom.
Dejmi, proaputala sam. Molim te.
Glavu je polako okrenuo ka meni. Lice mu je i dalje izgledalo smireno, mada su
se maje oi jo vie suzile dok je utke gledao u mene. Pruio je ruku, konano, i
uhvatio me za zglob.
Hoe li da te bijem? tiho je rekao. Njegov stisak se jo pojaao, tako da sam
se nesvesno povukla, pokuavajui da se otrgnem. Povukao je i on, povlaei me
preko grube trave, privlaei me k sebi.
Osetila sam da drhtim i najeila sam se po rukama, ali sam uspela da
progovorim.
Da, rekla sam.
Njegov izraz se nije mogao dokuiti. Ne skidajui pogled sa mojih oiju, pruio
je slobodnu ruku i napipavao po kamenju dok nije dotakao bokor koprive. Usisao je
vazduh kada su mu prsti dotakli aree stabljike, ali je stegao vilice; skupio je aku i
biljke iupao iz korena.
Seljaci iz Gaskonje nevernu enu biju koprivom, kazao je. Spustio je bockavo
lie i cvetovima lako preao preko jedne dojke. Muila sam se da udahnem od
iznenadnog arenja, a slabana crvena fleka se kao nekom magijom pojavila na
mojoj koi.
Hoe li da to uinim?, upitao je. Da li treba tako da te kaznim?
Ako... ako hoe. Usne su mi toliko drhtale da sam jedva uspevala da ita
kaem. Nekoliko zrnaca zemlje sa korenja koprive mi je palo meu dojke; jedno mi
se otkotrljalo niz rebra, isterano mojim srcem koje je tuklo, uinilo mi se. Ono mesto
na mojoj dojci je peklo kao vatra. Sklopila sam oi i zamiljala kako bi izgledalo
biti istuena snopom koprive.
Iznenada je stisak nalik stegi na mom zglobu oslabio. Otvorila sam oi i zatekla
Dejmija kako u turskom sedu sedi pored mene, sa biljkama odbaenim i razbacanim
po zemlji. Snudeni smeak mu je bio na usnama.
Tukao sam te jednom jer si zasluila, Sasenah, a ti si pretila da e mi iznutricu
iskopati mojim noem. A sada e od mene traiti da te iibam koprivom? Polako
je odmahnuo glavom udei se, a njegova ruka je kao sopstvenom voljom pola da
mi obuhvati obraz. Da li to znai da ti je moj ponos toliko vaan?
Da! Da, prokleto je tako! I ja sam sela, zgrabila ga za ramena, uhvativi nas
oboje na iznenaenje i poljubila ga snano i nespretno.
Osetila sam njegovu prvu nehotinu reakciju, a onda me je privukao do sebe,
vrsto mi obgrlivi lea, dok su usta odgovarala mojima. Zatim me je pritisnuo
ravno na zemlju, tako da se od njegove teine nisam mogla pomeriti. Njegova
ramena su zatamnila blistavo nebo iznad, a akama je drao moje ruke kraj tela, kao
da sam zatvorenik.
U redu, proaputao je. Probadao me je pogledom, ikajui me da sklopim oi i
terajui me da izdrim njegov pogled. U redu. Poto tako hoe, kazniu te.
Pomerio je kukove ka meni u zapovednikoj naredbi i osetila sam kako se moje noge
ire za njega, moja kapija se irom otvorila da sa zadovoljstvom doeka nalet.
Nikada, aputao mi je. Nikada. Nikada vie niko sem mene! Pogledaj me!
Kai mi! Pogledaj me, Kler! Ugurao se u mene, snano, i ja sam zajeala i okrenula
bih glavu, ali je drao moje lice meu rukama terajui me da mu uzvratim pogled, da
vidim njegova iroka, slatka usta, iskrivljena od bola.
Nikada, rekao je tie. Jer si ti moja. Moja ena, moje srce, moja dua. Od
njegove teine nisam mogla da mrdnem, kao da mi je stena na grudima, ali me je
trljanje naih tela teralo da guram ka njemu, elei jo. I jo.
Moje telo, rekao je, borei se za dah dok mi je pruao ono to sam traila.
Propela sam se pod njim kao da hou da pobegnem, lea su mi se izvila kao luk,
gurajui me u njega. Tada je leao celom duinom na meni, jedva se mrdajui, i taj
dodir koe stvorio je veu bliskost meu nama nego najintimniji trenuci.
Trava ispod mene je bila gruba i bockava, a miris zdrobljenih travki otar kao
miris oveka koji me je uzeo. Dojke su mi bile spljeskane pod njim, i oseala sam
golicanje dlaica na njegovim grudima dok smo se trljali. Promekoljila sam se,
terajui ga da bude grub, oseajui napinjanje njegovih butina dok me je pritiskao
nadole.
Nikada, aputao mi je udaljen svega nekoliko centimetara od mene.
Nikada, rekla sam i okrenula glavu, zamurivi da pobegnem od njegovog
pogleda.
Nean, neumoljiv pritisak me je naterao da opet okrenem lice ka njemu, dok su se
mali, ritmini pokreti nastavljali.
Ne, moja Sasenah, tiho je rekao. Otvori oi. Gledaj me. Ovo je kanjavanje
tebe, kao i mene. Gledaj ta si uradila meni, poto ja znam ta sam uradio tebi.
Gledaj me.
I gledala sam, zarobljena, vezana za njega. Gledala sam, dok je ruio poslednju
od svojih maski, pokazivao mi svoje dubine i rane svoje due. Da sam mogla,
plakala bih zbog njegove i zbog svoje povreenosti. Ali su njegove oi gledale u
moje, bez suza i otvorene, beskrajne kao slano more. Njegovo telo me je dralo u
zarobljenitvu, terajui me svojom silinom, kao zapadnjak u jedrima barke.
I ja sam putovala u njega, i on u mene, tako da je u vreme kada su poslednje male
oluje ljubavi prodrmale, on kriknuo i zajedno smo jahali na talasima kao jedno telo,
i gledali sebe u oima onog drugog.
Popodnevno sunce je bilo vrelo na belim krenjakim stenama i bacalo je dugake
senke u pukotine i useke. Konano sam nala ono to sam traila kako raste iz uske
pukotine u ogromnoj steni, radosno se suprotstavljajui nedostatku zemlje. Otkinula
sam stabljiku aloje iz bokora, odvojila mesnati list, i hladan zeleni gel nanela po
tragovima na Dejmijevom dlanu.
Bolje?, upitala sam.
Znatno. Dejmi je razmrdao aku, pravei grimase. Boe, kako te koprive
are!
are. Povukla sam dole gornji deo svog korseta i malo alojinog soka namazala
po dojci, oprezno dodirujui. Od hladnog mi je odmah postalo bolje.
Prilino mi je drago to nisi uradio ono to sam ponudila, aljivo sam rekla,
bacajui pogled na oblinji bokor rascvetalih kopriva.
Nasmeio se i potapao me zdravom rukom po zadnjici.
Malo je falilo, Sasenah. Ne treba tako da me baca u iskuenje. Zatim se,
treznei se, sagnuo i neno me poljubio.
Ne, mo duinne. Zakleo sam ti se jednom, i ozbiljno sam mislio. Neu podiu
ruku na tebe u besu, nikada. Na kraju krajeva, tiho je dodao, okreui se u stranu,
dovoljno sam uinio da te povredim.
Skupila sam se od tog bolnog priseanja, ali sam bila duna da i ja prema njemu
budem pravina.
Dejmi, rekla sam, a usne su mi podrhtavale. Beba... Nisi ti bio kriv. Oseala
sam se kao da jesi, ali nisi. Mislim... mislim da bi se to desilo i inae, bez obzira na
to da li si se borio sa Dekom Randalom ili ne.
Da? Ah... dobro. Ruka mu je bila topla i utena na meni i povukla je moju
glavu u udubljenje njegovog ramena. Malo mi je lake kada ujem da ti tako kae.
Mada nisam toliko mislio na dete koliko na Frenka. Misli li da mi moe to
oprostiti? Plave oi su bile zabrinute dok je gledao u mene.
Frenka? okirala sam se od iznenaenja. Ali... nema ta da se oprata. Tada
me je pogodila jedna misao; moda on stvarno ne zna da je Dek Randal i dalje iv
ako nita drugo, bio je uhapen odmah posle dvoboja. Ali ako ne zna... Duboko
sam udahnula. U svakom sluaju, morae to da sazna. Moda je bolje da sazna od
mene.
Nisi ubio Deka Randala, Dejmi, rekla sam.
Zbunilo me je to nije bio ni okiran ni iznenaen. Odmahnuo je glavom, a
popodnevno sunce je rasipalo iskre iz njegove kose. Jo nedovoljno duga da bi se
vezivala, prilino je porasla u zatvoru pa je stalno morao da je sklanja iz oiju.
Znam to, Sasenah, rekao je.
Zna? Ali... ta... Oseala sam se izgubljeno.
Ti... nisi to znala?, neodluno je rekao.
Neka jeza mi se popela rukama, uprkos vrelini sunca.
ta da znam?
Ugrizao se za donju usnu, nesigurno me odmeravajui pogledom. Konano je
duboko udahnuo i uzdahnuo.
Ne, nisam ga ubio. Ali sam ga ranio.
Da, Lujza kae da si ga gadno ranio. Ali kae i da se on oporavlja. Iznenada, u
seanje sam prizvala tu poslednju scenu u Bulonjskoj umi; poslednje to sam videla
pre nego to me je obuzelo crnilo. Otar vrh Dejmijevog maa, kako probija kiom
isprskanu jelensku kou. Naglu crvenu fleku od koje je tkanina potamnela... i ugao
seiva koje svetluca od siline kojom je zariveno.
Dejmi!, rekla sam, oiju razrogaenih od uasa. Nisi... Dejmi, ta si
uradio!
Oborio je pogled, trljajui oareni dlan o svoj kilt. Odmahnuo je glavom, udei
se sebi.
Bio sam takva budala, Sasenah. Nisam mogao da mislim o sebi kao o mukarcu i
da ga pustim da proe nekanjeno za ono to je uinio momiu, a opet... sve vreme
sam uporno razmiljao: Ne moe namrtvo da ubije kopile, obeao si. Ne moe
da ga ubije. Slabano i neveselo se nasmeio, gledajui u tragove na svom dlanu.
U glavi mi je kuvalo kao u loncu kae na vatri, ali sam se drao te pomisli. Ne
moe da ga ubije. I nisam. Ali sam bilo poprilino lud od borbenog ara i krv mi
je svirala u uima pa nisam ni na tren zastao da se zapitam zato to ne smem da ga
ubijem, sem onoga jer sam ti to obeao. A kada sam ga imao tamo na zemlji pred
sobom, priseajui se Ventvorta i Fergusa, i sa seivom koje je oivelo u mojim
rukama... Naglo je prekinuo.
Oseala sam kako mi je sva krv otila iz glave pa sam teko sela na izboinu
stene.
Dejmi, rekla sam. Bespomono sam slegnula ramenima.
Pa, Sasenah, kazao je, i dalje izbegavajui moj pogled, jedino to mogu da
kaem, to je vraki gadno mesto da bude ranjen.
Isuse. Sedela sam nepomino, zapanjena tim otkriem. Dejmi je utke sedeo
pored mene, prouavajui svoje iroke nadlanice. I dalje se video mali ruiasti
znak na desnoj. Dek Randal je proterao ekser kroz nju, u Ventvortu.
Da li me mrzi zbog toga, Kler? Glas mu je bio nean, skoro nesiguran.
Odmahnula sam glavom i zamurila.
Ne. Otvorila sam oi, i videla njegovo lice u blizini, namrteno u muci. Ne
znam ta mislim sada, Dejmi. Zaista ne znam. Ali te ne mrzim. Stavila sam ruku na
njegovu i neno je stisla. Samo... ostavi me nasamo na minut, vai?
Ponovo obuena, sada u suvu haljinu, rairila sam ake na butine. Jedan srebrni,
jedan zlatan. Oba moja venana prstena su i dalje bila tu, i nisam imala predstavu
ta to znai.
Dek Randal nikada nee zaeti dete. Dejmi je delovao sigurno po tom pitanju i
nisam imala nameru da to preispitujem. A ipak sam i dalje nosila Frenkov prsten, i
dalje pamtila oveka koji mi je bio prvi mu, mogla sam po elji prizvati misli i
seanja na to ko je bio i ta bi on uinio. Kako je to mogue, onda, da nikada nee
postojati?
Odmahnula sam glavom, zavlaei na vetru osuene uvojke iza uiju. Nisam
znala. Dobri su izgledi da nikada neu ni znati. A bez obzira na to da li neko moe
promeniti budunost ili ne a izgleda da smo to uradili bila sam sigurna da ne
mogu da promenim nedavnu prolost. ta je uinjeno uinjeno je, i nita to
preduzimam ne moe to promeniti. Dek Randal nee zainjati decu.
Neki kamen se niz strminu dokotrljao do mene, poskakujui i pravei male lavine
ljunka. Okrenula sam se i podigla pogled prema mestu gde je Dejmi, ponovo
obuen, istraivao.
Odron iznad je bio sve. Svee bele povrine su pokazivale gde je isflekana
smea starog krenjaka popucala i samo su najmanje biljke stigle da nadu uporite u
ispretumbanoj gomili kamena, za razliku od gustog rastinja koje je prekrivalo ostatak
brda.
Dejmi se malo pomerio u stranu, zanet traenjem mesta gde bi se mogao uhvatiti
u zamrenom odronu. Videla sam kako obilazi oko ogromne stene grlei je, i tiho
grebanje njegovog bodea po kamenu je doprlo do mene kroz miran popodnevni
vazduh.
Zatim je nestao. Oekujui da se ponovo pojavi sa druge strane stene, ekala sam
uivajui u suncu po ramenima. Ali se nije pojavio na vidiku, i nekoliko trenutaka
kasnije sam se zabrinula. Moda se okliznuo i pao ili tresnuo glavom o stenu.
Izgledalo mi je kao da mi treba itava venost da veem svoje izme, ali se on
ipak nije pojavio. Zadigla sam svoje suknje i pola uzbrdo, oprezno gazei po
grubim toplim stenama.
Dejmi!
Ovde, Sasenah. Progovorio je iza mene, prepadajui me, i zamalo da izgubim
ravnoteu. Uhvatio me je za ruku i privukao do male istine izmeu krzavog
popadalog kamenja.
Okrenuo me je ka zidu od krenjaka, isflekanom rom od vode i dimom. I jo
neim.
Pogledaj, tiho je rekao.
Pogledala sam gde mi je pokazao, navie preko glatke povrine zida peine, i
ostala bez daha.
Naslikane ivotinje su galopirale preko lica stene nada mnom, kopita su gurala
vazduh dok su se odbacivale prema svetlu iznad. Bili su tu bizon i jelen, podignutih
repova u meusobnoj borbi, a na kraju grebena stene konture prefinjenih ptica, krila
rairenih dok su lebdele nad dvobojem ivotinja vezanih za zemlju.
Uraene crvenom, crnom i oker sa finom elegancijom koja je ukomponovala i
linije stena, neujno su grmele, miia zaobljenih od napora, a krila su leprala kroz
pukotine stenja. ivele su nekada u tami peine, osvetljene samo plamenovima onih
koji su ih stvorili. Izloene suncu zbog pada zatitnikog svoda, izgledale su ive
koliko i stvorovi koji hodaju zemljom.
Onako izgubljenoj u meditaciji o krupnim ramenima koja su se gurala sa stene,
Dejmi mi nije nedostajao dok me nije pozvao.
Sasenah! Doi ovamo, hoe li? U njegovom glasu je bilo neeg neobinog, pa
sam pourila do njega. Stajao je na ulazu male bone peine i gledao nadole.
Leale su iza kamene izboine, kao da su traile utoite od vetra koji je gonio
bizona.
Bile su dve, leale su skupa na nabijenoj zemlji peinskog poda. Zatiene suvim
vazduhom peine, kosti su opstale, mada se meso odavno sasuilo u prah. Maleni
ostatak smee koe, ogrubele kao pergament, drao se za oblu krivinu jedne lobanje,
a pramen kose pocrveneo od starosti malo se vijorio na vetriu od naeg prisustva.
Moj boe, rekla sam tiho, kao da bih mogla da ih uznemirim. Prila sam blie
Dejmiju, a njegova ruka mi je kliznula oko pasa.
Da li misli... da li su... ubijeni ovde? rtvovanje, moda?
Dejmi je odmahnuo glavom, zamiljeno zurei nadole u gomilicu finih, tronih
kostiju.
Ne, kazao je. I on je govorio tiho, kao da se nalazi u nekakvom svetilitu.
Okrenuo se i podigao ruku na zid iza nas, gde je jelen skakao i dralovi se dizali u
prostor iza kamena.
Ne, ponovio je. Ljudi koji su stvorili ovakve ivotinje... oni ne bi mogli da
urade ovakvo neto. Tada se opet okrenuo ka dva kostura, isprepletana pred naim
nogama. unuo je iznad njih, neno prstom pratei liniju kostiju, paljiv da ne
dotakne povrinu nalik slonovai.
Vidi kako lee, rekao je. Nisu ovde pali, i niko nije poloio njihova tela. Legli
su sami. Ruka mu je klizila iznad dugih kostiju ruku veeg skeleta, tamna senka koja
lepra poput velikog nonog leptira dok je prelazio preko rebara sloenih kao
kineski tapii.
Ruke su mu bile obavijene oko nje, kazao je. Pribio se butinama iza njenih i
drao ju je vrsto uza se, a glavu je oslonio na njeno rame.
Njegove ruke su prelazile preko kostiju, razjanjavajui, pokazujui, oblaei ih
ponovo mesom i matom da bih mogla da ih vidim kakvi su bili, zagrljeni poslednji
put, zauvek. Male kosti prstiju su se raspale, ali su ostaci hrskavice jo uvek spajali
njihove korene za aku. Maleni lanci prstiju leali su jedan preko drugog; drali su
se za ruke u svom poslednjem ekanju.
Dejmi se podigao i zagledao unutranjost peine, a kasnopopodnevno sunce je
po zidovima slikalo mrljama grimizne i oker.
Ovde. Pokazao je neku taku blizu ulaza u peinu. Stene su bile smee od
praine i starosti, ali ne zarale od vode i erozije, kao one dublje u peini.
Tu je nekada bio ulaz. Okrenuo je lea i stavio ruku na izboinu stene koja je
ljubavnike krila od svetla.
Mora da su opipavali put po peini, drei se za ruke, kazala sam. Traei
izlaz po praini i mraku.
Aha. Oslonio je elo na kamen, sklopljenih oiju. A svetlo je nestalo, i vazduh
ih je izdao. Pa su legli u mrak da umru. Suze su ostavljale vlane tragove po praini
na njegovim obrazima. Obrisala sam se ispod oiju i dohvatila njegovu slobodnu
ruku, paljivo prepliui prste sa njegovim.
On se bez rei okrenuo ka meni, urno izdiui kada me je privukao. Nae ake su
slepo pipale u zamiruem svetlu sunca na zalasku, udei za toplim dodirom,
oseaju sigurnosti mesa, a tvrdoa nevidljive kosti ispod podseala ih je na to kako
je ivot kratak.
DEO PETI
Povratak kui
Z
Lalibroh
valo se Broh Tuarah, po drevnom kamenom valjku sagraenom nekoliko stotina
godina ranije, koji je virio iz brda iza gospodarske kue. Ljudi koji su iveli na
imanju zvali su ga Lalibroh. Koliko sam uspela da razumem, to je znailo lenja
kula, to je imalo bar isto onoliko smisla kao na sever okrenuta kula kada se
primeni na valjkastu graevinu.
Kako moe neto to je okruglo biti okrenuto prema severu?, upitala sam dok
smo se polako sputali dugim nagibom vrzina i granita, vodei konje jednog za
drugim niz usku zavojitu stazu koju su jeleni utabali kroz rastinje. Uopte nema
fasadu.
Ima vrata, razlono je odgovorio Dejmi. Vrata su okrenuta na sever. Ukopao
je pete kada je nagib naglo postao strmiji, itei kroz zube da bi dao znak konju
koga je vodio za sobom. Miiave sapi preda mnom su se naglo skupile i oprezni
hod se pretvorio u oprezno napredovanje, a svako kopito kliznulo je nekoliko
centimetara po vlanoj zemlji pre nego to se konj usudio da napravi naredni korak.
Konji kupljeni u Invernesu bili su prave veliine, lepe ivotinje. ilavi mali
hajlendski poniji bi obavili znatno bolji posao na strmini, ali su ovi konji, sve same
kobile, bili namenjeni za rasplod, a ne za rad.
U redu, rekla sam, paljivo gazei preko malog jarka s vodom koji je presecao
jelensku stazu. Dovoljno dobro. A ta je sa onim Lalibroh? Zato je kula lenja?
Malo je nagnuta, odgovorio je Dejmi. Videla sam zadnju stranu njegove glave
pognute u koncentraciji da bi stao na prava mesta, nekoliko uperaka crveno-zlatne
kose dizalo se sa temena na popodnevnom vetru koji je duvao po strmini. Ne moe
mnogo da vidi iz kue, ali ako stane sa zapadne strane, videe da je malo nagnuta
na sever. A ako pogleda kroz neki od proreza na najviem spratu iznad vrata, moe
da vidi zid ispod usled zakoenosti.
Pretpostavljam da u trinaestom veku niko nije uo za visak, napomenula sam.
udo je to se do sada nije sruila.
Oh, ruila se nekoliko puta, kazao je Dejmi malo glasnije zbog pojaanog
vetra. Narod koji je iveo ovde naprosto bi je opet podigao; verovatno je to razlog
to se naginje.
Vidim je! Vidim je! Fergusov glas, piskav od uzbuenosti, dopirao je otpozadi.
Njemu je dozvoljeno da ostane na konju jer njegova neznatna teina nije
predstavljala problem za konja, bez obzira na teak teren. Okrenula sam se i spazila
ga kako klei na sedlu, skakuui gore-dole od uzbuenja. Njegov konj, strpljiva,
dobroudna ria kobila, je na to frknula, ali se ljubazno uzdrala da ga ne zbaci u
vrzine. Sve od njegove avanture sa tajercem u Arentanu, Fergus je grabio svaku
priliku da uzjae, a Dejmi koga je zabavljalo i kome je prijalo to ima jo jednog
zaljubljenika u konje, pruao mu je anse uzimajui ga da sedi iza njegovog sedla
dok je jahao parikim ulicama i putajui ga tu i tamo da jae sam na nekom od
Daredovih konja za koije, velikim tromim stvorenjima koja su samo strigala uima
zauena Fergusovim podbadanjem i povicima.
Zaklonila sam oi od sunca i gledala u pravcu u kom je pokazivao. Bio je u
pravu; sa vieg poloaja je spazio tamne obrise stare kamene kule na brdu. Modernu
gospodarsku kuu ispod bilo je tee uoiti zidana je od belog kamena, pa se sunce
odbijalo o njene zidove kao i od okolnih polja. Smetena u udubinu izmeu njiva
pod jemom, bila je delimino zaklonjena od naeg pogleda i redom drvea koji je
inio vetrobran u dnu polja.
Videla sam kako Dejmi podie glavu i fiksira pogled kada je ugledao farmu
Lalibroh ispod. Stajao je dosta mirno gotovo minut, ne govorei, ali sam videla da
mu se ramena diu i ispravljaju. Vetar mu je zahvatio kosu i pled i podigao ih, kao
da bi se mogao poleteti, radostan kao zmaj.
To me je podsetilo na ono kako se pune jedra brodova kada okreu oko rta u
pomorske puteve naputajui luku Avr. Ja sam stajala na kraju keja i posmatrala
vrevu i dolaske i odlaske brodova. Galebovi su se obruavali i kriali meu
jarbolima, glasovi su im bili promukli kao vika mornara.
Dared Munro Frejzer je stajao kraj mene, dobroudno posmatrajui pomorski
protok bogatstva, od koga je deo bio i njegov. Jedan od njegovih brodova, Pora, e
nas odvesti u kotsku. Dejmi mi je rekao da su svi Daredovi brodovi nazvani po
njegovim ljubavnicama, a kipovi na pramcu su izrezbareni da lie na pomenute
dame. kiljila sam mimo vetra na pramcu broda, pokuavajui da procenim da li me
je Dejmi zadirkivao. Ako nije, zakljuila sam, Daredu su bile drae ene sa dosta
oblina.
Nedostajaete mi oboje, kazao je Dared po etvrti put za manje od pola sata.
Delovao je kao da stvarno ali, ak je i njegov veseli nos izgledao manje podignut
nego obino. Putovanje za Nemaku je bilo uspeno; pribavio je veliki dijamant, a
kaput koji je nosio bio je od divnog zelenog somota sa srebrnom dugmadi.
Ah, pa, kazao je, odmahujui glavom. Koliko god ja eleo da momka zadrim
kod sebe, ne mogu da mu uskratim radost povratka domu. Moda u doi da vas
posetim jednog dana, draga moja. Davno sam poslednji put kroio u kotsku.
Nedostajaete i vi nama, rekla sam iskreno. Bilo je i drugih koji e mi
nedostajati Lujza, majka Hildegard, her Gerstman. Majstor Rajmon vie od svih.
Pa ipak, radovala sam se povratku u kotsku, u Lalibroh. Nisam elela da se vratim
u Pariz, a bilo je i onih koje zasigurno nisam elela ponovo da vidim Luja od
Francuske, kao prvog.
arlsa Stjuarta, kao drugog. Oprezno raspitivanje meu parikim jakobitima
potvrdilo je poetni Dejmijev utisak; mali izliv optimizma izazvan arlsovim
hvalisanjem oko njegovog velikog poduhvata je izbledeo i, mada su lojalni
sledbenici kralja Dejmsa iskreno podravali svog suverena, izgledalo je da nema
anse da e ta inertna lojalnost i tvrdoglava istrajnost dovesti do akcije.
Pusti onda arlsa da se sam pomiri sa izgnanstvom, pomislila sam. Nae
sopstveno je okonano. Idemo kui.
Prtljag je ukrcan, rekao mi je neki zlovoljni glas u uvo. Zapovednik broda
kae da doete sada. Isploviemo im nadoe plima.
Dared se okrenuo Murtagu, a onda se osvrnuo levo i desno po keju. Pa gde je
momak?, upitao je.
Murtag je trgao glavom niz mol. U kafani tamo. Pijan je ko majka.
Pitala sam se kako li je Dejmi smislio da pregrmi prelazak preko Lamana.
Jednom je pogledao sve nie crveno nebo koje je pretilo nadolazeom olujom,
izvinio se Daredu i nestao. Gledajui u pravcu kuda je klimnuo Murtag, videla sam
Fergusa kako sedi na gomili blizu ulaza u jedno mesto za napijanje, oigledno
obavljajui straarsku dunost.
Dared je prvo pokazao nevericu, a zatim se udavio od smeha kada je uo za ovaj
problem svog bratanca i iroko se osmehnuo na te novosti.
Oh, je li tako?, rekao je. Nadam se samo da je poslednjih etvrt litra sauvao
za trenutak kad doemo po njega. Bio bi pravi uas vui ga uz utovarnu rampu ako
nije.
Zato li to radi?, potraila sam odgovor od Murtaga, u oajanju. Rekla sam
mu da imam laudanuma za njega. Potapala sam po svilenoj torbici koju sam
nosila. To e ga znatno bre nokautirati.
Murtag je samo jednom trepnuo. Aha. Rekao je da e, ako ga ve eka
glavobolja, radije uivati dok je ne zaradi. A viski ima znatno bolji ukus kada ga
guta nego taj tvoj crni uas. Klimnuo je glavom ka mojoj torbici, a onda ka
Daredu. Hajdemo, onda, ako misli da mi pomogne oko njega.
U prednjoj kabini Pore sedela sam na kapetanovom leaju i posmatrala
ravnomerno podizanje i sputanje sve dalje linije obale, drei muevljevu glavu u
krilu.
Jedno oko se malice otvorilo i pogledalo me. Sklonila sam mu teku mokru kosu
sa ela. Miris piva i viskija ga je okruivao kao parfem.
Oseae se ba pakleno kada se probudi u kotskoj, rekla sam mu.
Drugo oko se otvorilo zagledalo se u talase svetla koji su poigravali po drvenoj
tavanici. Zatim je oi okrenuo ka meni, duboka jezera prozranoplave boje.
Izmeu pakla sad i pakla kasnije, Sasenah, rekao je, govorei odmereno i
precizno, uvek biram onaj kasniji. Oi su se sklopile. Tiho je podrignuo, jednom,
a zatim se dugako telo opustilo, lagodno se ljuljukajui u kolevci puine.
Izgledalo je da su konji eljni dolaska koliko i mi; oseajui blizinu tala i hrane,
poeli su da idu malo bre, glava podignutih i uiju nauljenih u iekivanju.
Upravo sam bila zaneta razmiljanjem da e mi prijati kupanje i da neto
prezalogajim i sama, kada je moj konj, malo ispred ostalih, ukopao noge i uz malo
klizanja se zaustavio, zabijajui kopita u crvenkastu zemlju. Kobila je otro
odmahivala glavom, frkui i hukui.
Hej, curo, ta ti fali? Je li ti pela uletela u nozdrvu? Dejmi je sjahao sa svog
konja i pourio da dograbi kajase sive kobile. Oseajui kako iroka lea drhte i
uvijaju se poda mnom, sjahala sam i ja.
Koji li joj je avo?, radoznalo sam zagledala konja koji se odmicao od
Dejmijevog stiska na uzde, tresui grivom, iskolaenih oiju. Ostali konji, kao
zaraeni nelagodom, poeli su da trupkaju i da se premetaju.
Dejmi je kratko pogledao preko ramena niz prazan put.
Ona vidi neto.
Fergus se podigao iz skraenih stremena i zasenio oi, zurei preko konjskih
lea. Spustio je ruku, pogledao u mene i slegnuo ramenima.
Uzvratila sam sleganjem. Naizgled nije bilo niega da izazove uznemirenost
konja put i polja su leali prazni svuda oko nas, klasovi su bili zreli i suili su se
na suncu kasnog leta. Najblii umarak je bio udaljen vie od sto metara, iza
gomilice kamenja koja je mogla predstavljati ostatak preturenog dimnjaka.
Odustajui od pokuaja da kobilu ubedi da krene napred, Dejmi ju je poveo
izokola. Ona je ila voljno, nazad u pravcu iz kog smo doli.
Murtagu je pokazao da odvede ostale konje u stranu, a onda se zabacio u sedlo,
pognuo se napred i jednom rukom dograbio grivu, pa je kobilu polako poterao, tiho
joj govorei u uvo. Ona je neodluno pola, ali se nije opirala dok nije dola do
mesta gde je ranije zastala. Tu se opet ukopala i stajala drhtei, i nita je nije moglo
naterati da napravi i korak dalje.
U redu, onda, kazao je Dejmi, mirei se s tim. Neka bude po tvom. Okrenuo
je glavu konja i poveo je u polje; uti klasovi su trljali raupanu dlaku njenog
stomaka. Mi smo zaukali za njima, a konji su povijali vratove da bi otkinuli poneki
zalogaj ita dok smo prolazili njivom.
Kada smo obili malu granitnu izboinu ba ispod grebena brda, ula sam kratak
upozoravajui lave pravo pred nama. Izbili smo na put i zatekli crnobelog ovara
na strai, podignute glave i ukruenog repa dok nas je oprezno odmeravao.
Jo jednom je kratko zalajao i onda je jo jedna takva crno-bela figura iskoila iz
grupe jova, a sporije je za njom izala i visoka vitka prilika umotana u smei
lovaki pled.
Ijane!
Dejmi!
Dejmi je uzde kobile bacio nazad prema meni i sreo svog zeta nasred puta, gde
su dvojica mukaraca grabila jedan drugog za ramena, smejali se i lupali se po
leima. Poto je sumnja postala izlina, psi su se veselo igrali oko njih maui
repovima i povremeno se ustremljivali da onjue noge konja.
Oekivali smo te najranije sutra, govorio je Ijan, a njegovo dugo, jednostavno
lice je sijalo. Dobro nas je posluio vetar u prelasku, objasnio je Dejmi. Ili mi
bar Kler tako kae; nisam zapazio mnogo toga, ja lino. Dobacio mi je pogled,
smeei se, i Ijan je priao da mi uhvati ruku.
Roako, rekao je u formalnom pozdravu. Zatim se nasmeio, a toplota osmeha
je obasjala njegove blage smee oi. Kler.
Deni je poandrcala istei i kuvajui, rekao je i dalje mi se smeei.
Imaete sree ako naete krevet da prespavate noas dala je da se svi madraci
iznesu i izlupaju.
Posle tri noi u divljini ne bi mi smetalo ni da spavam na podu, uveravala sam
ga. Jesu li Deni i deca dobro?
Oh, da. Opet je trudna, dodao je. Termin joj je u februaru.
Ponovo? Dejmi i ja smo progovorili istovremeno, a izdano crvenilo je oblilo
Ijanove mrave obraze.
Pobogu, ovee, malena Megi nema ni godinu dana, kazao je Dejmi, uz
kritiko podizanje obrve. Zar nema nimalo oseaja za obuzdavanje?
Ja? ozlojeeno je rekao Ijan. Misli li da ja imam veze sa tim?
Pa, ako nema, rekao bih da e te interesovati ko ima, kazao je Dejmi kome se
zakrivio ugao usana.
Crvenilo je dostiglo tamnoruiastu boju, pravei lep kontrast sa Ijanovom
ravnom smeom kosom. Prokleto dobro zna ta sam mislio, rekao je. Spavao
sam na pomonom leaju sa malim Dejmijem dva meseca, ali je onda Deni...
Oh, ti to kae da je moja sestra bludnica, eh?
Kaem da je tvrdoglava kao njen brat u tome da sve istera po svome, kazao je
Ijan. Isfintirao je u jednu stranu, spretno se odmakao i spakovao udarac u Dejmijev
stomak. Dejmi se presamitio, smejui se.
Onda je ba dobro to sam se vratio kui, rekao je. Pomoi u ti da je
dovede u red.
Oh, je li tako?, skeptino je rekao Ijan. Pozvau sve napoliare da to
gledaju.
Pogubio si neke ovce, zar ne? Dejmi je promenio temu uz pokret koji je
obuhvatio pse i Ijanov dugi zakrivljeni tap, odbaen na pranjavi put.
Petnaest ovaca i ovna, kazao je Ijan, klimajui glavom. Denino stado merina
koje dri radi naroite vune. Ovan je pravo kopile; razvalio je kapiju. Pomislio sam
da bi mogli biti ovde u itu, ali ni traga od njih.
Nismo ih videli gore, rekla sam.
Oh, ne bi ile tamo gore, kazao je Ijan, odmahujui. Nijedna ivotinja ne bi
otila iza kolibe.
Kolibe? Fergus se unervozio od ovog utivog raspitivanja pa je priterao konja
blizu moga. Nisam video nikakvu kolibu, gospodaru. Samo hrpu kamenja.
To je sve to je ostalo od Maknabove kolibe, mome, rekao je Ijan. Zakiljio je
prema Fergusu koji se ocrtavao kao silueta prema kasnopopodnevnom suncu. A tebi
savetujem da je se i ti kloni.
Dlake na vratu su mi se najeile, uprkos vrelini dana. Ronald Maknab je bio
napoliar koji je Dejmija izdao strai pre godinu dana, ovek koji je umro zbog
svog izdajstva istog dana kada je otkriveno. Umro je, priseala sam se, u pepelu
svog doma koji su mu nad glavom spalili ljudi iz Lalibroha. Gomila kamenja koja je
inila dimnjak, tako neduna dok smo prolazili pored nje pre neki as, sada je
izgledala zlokobno kao kamena humka. Progutala sam, terajui gorak ukus koji mi se
javio u dnu grla.
Maknab?, tiho je rekao Dejmi. Izraz mu je istog asa postao oprezan. Roni
Maknab?
Ispriala sam Dejmiju za Maknabovu izdaju i za njegovu smrt, ali mu nisam
rekla kako je umro.
Ijan je klimnuo glavom. Aha. Umro je tamo, one noi kad su te Englezi odveli,
Dejmi. Mora da je iskra zapalila indru, a on je bio previe pijan da na vreme
ustane. Sreo je Dejmijev pogled i zadirkivanje je nestalo.
Ah? A njegova ena i dete? Dejmijev pogled je bio isti kao Ijanov, hladan i
nedokuiv.
Sigurni su. Meri Maknab radi u kuhinji, a Rabi radi u tali. Ijanov pogled je
nehotice odlutao preko ramena u pravcu poruene kolibe. Meri doe ovde ponekad;
ona je jedina koja hoe tamo da ode.
Da li to znai da joj je bio drag? Dejmi se okrenuo prema kolibi, tako da mi je
bilo skriveno njegovo lice, ali je stav njegovih lea ukazivao na napetost.
Ijan je slegnuo ramenima. Ne bih rekao. Pijanac, i pri tom gadan, takav je bio
Roni. ak ni njegova stara majka nije imala puno vajde od njega. Ne, rekao bih da
Meri osea da joj je dunost da se moli za njegovu duu mnogo e mu to pomoi,
dodao je.
Ah. Dejmi je na tren zastao kao da se zamislio, a onda je uzde prebacio konju
preko vrata i okrenuo uzbrdo.
Dejmi, rekla sam, ali je on ve krenuo nazad putem, prema maloj istini kraj
umarka. Uzde koje sam drala predala sam iznenaenom Fergusu.
Ostani ovde sa konjima, kazala sam. Moram da odem s njim. Ijan se
pokrenuo da poe sa mnom, ali ga je Murtag zaustavio odmahujui glavom, pa sam
pola sama, pratei Dejmija preko grebena brda.
Hodao je dugim, neumornim korakom oveka naviknutog na brda i doao je do
male istine pre nego to sam ga stigla. Stajao je na rubu onoga to je bio spoljni
zid. etvrtasti oblik zemljanog poda kolibe se jedva nazirao poto je rastinje koje ga
je pokrivalo bilo ree od susednog jema, zeleno i razuzdano u senci drvea.
Ostalo je malo tragova od poara; nekoliko komada ugljenisanog drveta virilo je
iz trave blizu kamenog ognjita koje je sada stajalo na otvorenom, ravno i izloeno
kao nadgrobna ploa. Pazei da ne zae unutar nestalih zidova, Dejmi je hodao oko
istine. Obiao je tri kruga oko ognjita, kreui se u smeru suprotnom od kazaljke
na satu, levo i levo, i opet levo, da osujeti zlo ako ga prati.
Stala sam u stranu i posmatrala. Ovo je bilo lino suoavanje, ali ga nisam mogla
ostaviti da to obavi sam, i mada mi nije ni dobacio pogled, znala sam da mu je drago
to sam prisutna.
Konano se zaustavio kraj uruene gomile kamenja. Pruio je ruku i oprezno je
stavio na nju, zamurio na trenutak, kao da se moli. Zatim se sagnuo, dohvatio kamen
velik kao njegova pesnica i paljivo ga spustio na gomilu, kao da e kamen svojom
teinom spreiti dalje lutanje izmuene due. Prekrstio se, okrenuo i priao mi
vrstim korakom, bez urbe.
Ne gledaj nazad, tiho je rekao, hvatajui me pod ruku dok smo se okretali ka
putu.
Nisam.
Dejmi, Fergus i Murtag su otili sa Ijanom i psima u potragu za ovcama,
ostavljajui me da povorku konja sama odvedem do kue. Iako nisam bila nimalo
verzirana sa konjima, pomislila sam da u se snai za nepun kilometar, pod uslovom
da se ne desi neto neoekivano.
Ovo je bilo sasvim drugaije od naeg prvog dolaska u Lalibroh; tada smo bili u
begu, oboje. Ja od svoje budunosti, Dejmi od svoje prolosti. Na tadanji
boravak je bio srean, ali napet i nesiguran; stalno je pretila opasnost da ga neko
otkrije, da Dejmi bude uhapen. Sada, zahvaljujui intervenciji vojvode od
Sandringama, Dejmi je doao u posed onoga to mu je pripadalo, a ja do svog
zakonskog mesta pored njega.
Tada smo stigli neuredni, neoekivani, i uneli smo razdor u domainstvo. Ovog
puta dolazimo najavljeni, uz prikladni ceremonijal, nosei poklone iz Francuske.
Iako sam bila sigurna da e nas doekati srdano, pitala sam se kako e Ijan i
Dejmijeva sestra Deni prihvatiti na povratak za stalno. Na kraju krajeva, oni su
iveli kao gospodar i gospodarica imanja poslednjih nekoliko godina, sve od smrti
Dejmijevog oca i nesrenih zbivanja zbog kojih se on odmetnuo u hajduiju i
izbeglitvo.
Prela sam poslednje brdo bez incidenata i gospodarska kua sa pomonim
zgradama je bila ispod mene; krovovi od kriljca su tamneli kako je naiao prvi
talas kinih oblaka. Iznenada je moja kobila pola, a za njom i ja, muei se da
drim uzde dok se propinjala i panino jurcala.
Mada je nisam mogla kriviti; iza oka kue su se pojavila dva ogromna pufnasta
objekta kotrljajui se po zemlji kao preteki oblaci.
Prekini s tim!, vikala sam. Hoa! Svi konji su sada skretali i vukli, i malo je
falilo da nastane stampedo. Lep dolazak kui, pomislila sam, ako dopustim da svi
novi Dejmijevi konji za rasplod polome noge.
Jedan od oblaka se malo podigao, a zatim sasvim polegao po zemlji i Deni
Frejzer Marej je, osloboena balasta perjanih dueka koje je nosila, potrala ka putu
tako da su joj se tamne lokne razletele.
Nimalo ne oklevajui, skoila je i dohvatila kajase najblie ivotinje i estoko ih
povukla.
Hoa!, rekla je. Konj se, oito prepoznavi autoritativan glas, ukopao u mestu.
Uz malo muke, smirili su se i ostali konji, a do vremena kada sam uspela da kliznem
iz sedla kraj nje su bili jo jedna ena i deak od devet ili deset godina, koji je
iskusno pomogao oko ostalih konja.
Prepoznala sam mladog Rabija Maknaba i zakljuila da ena mora biti njegova
majka Meri. Vrpoljenje konja i ukanje dueka su onemoguavali razgovor, ali sam
uhvatila dovoljno vremena da se nakratko zagrlim sa Deni. Mirisala je na cimet i
med i isti znoj od naprezanja, ispod kojih se oseao miris bebe, ona paradoksalna
aroma sainjena od povraanog mleka, mekog izmeta i istoe svee, glatke koe.
Drale smo se zajedno na tren, vrsto se grlei i priseajui se naeg poslednjeg
zagrljaja kada smo se razdvojile na rubu ume mrane kao no ja da odem u
potragu za Dejmijem, a ona da se vrati novoroenoj erki.
Kako je mala Megi?, upitala sam, konano se odmiui od nje.
Deni je napravila grimasu, kiseli osmeh pomean sa ponosom. Upravo je
prohodala i sada je najvei uas u kui. Kratko je pogledala ka praznom putu.
Srela si Ijana?
Da, Dejmi, Murtag i Fergus su otili sa njim da nau ovce.
Bolje oni nego mi, kazala je, brzo pokazujui ka nebu. Kia e poeti svakog
asa. Pusti Rabija da smesti konje u talu, a ti doi da pomogne oko dueka ili
emo svi noas spavati na mokrom.
Usledila je velika urba, ali kada je kia poela, Deni i ja smo udobno sedele u
gostinskoj sobi, raspakujui pakete koje smo doneli iz Francuske i divei se kolika
je i kako je napredna malena Megi, bodra gospoica od nekih deset meseci, sa
okruglim plavim oima i bujnom crvenkastoplavom kosom, i njen brat, Mladi
Dejmi, robustni deak sa nepune etiri godine. Predstojea prinova je za sada bila
samo mala izboina ispod kecelje njihove majke, ali sam videla da joj ruka tamo
privreno poiva s vremena na vreme, i osetila sam griu savesti kada sam to
zapazila.
Pomenula si Fergusa, kazala je Deni dok smo razgovarale. Ko je to?
Oh, Fergus? On je... pa, on je... Oklevala sam, ne znajui kako da opiem
Fergusa. Perspektive deparoa da nae zaposlenje na farmi nisu izgledale ba
primamljivo. On je Dejmijev, konano sam rekla.
Oh, je li tako? Pa, pretpostavljam da moe da spava u tali, rekla je Deni
rezignirano. A kad je re o Dejmiju, bacila je pogled kroz prozor napolje gde je
pljutalo, nadam se da e one ovce nai uskoro. Imam spremljenu dobru veeru i ne
elim da se pokvari dugim ekanjem.
Mrak je pao i Meri Maknab je postavila sto pre nego to su se mukarci vratili.
Posmatrala sam je kako radi sitna, lepo graena ena sa tamnosmeom kosom i
pomalo zabrinutim izrazom lica koji je izbledeo u osmeh kada se Rabi vratio iz tale
i otiao u kuhinju raspitujui se kada e veera.
Kada se mukarci vrate, mo luaidh, rekla je. Zna ti to. Idi i operi se da bude
spreman.
Kada su se mukarci konano pojavili, izgledalo je da je njima pranje znatno
potrebnije nego njemu. Mokri do gole koe, prljavi i blatnjavi do kolena, polako su
se dovukli u gostinsku sobu. Ijan je razvezao mokri pled sa svojih ramena i obesio
ga ispred ognjita, gde se cedio i puio od toplote vatre. Fergus, iscrpljen naglim
upoznavanjem sa ivotom na farmi, samo je seo gde se zatekao i obamrlo zurio u
pod izmeu nogu.
Deni je pogledala u brata koga nije videla gotovo godinu dana. Skrenula je
pogled sa njegove skroz mokre kose u blatnjave noge, i pokazala prema vratima.
Napolje, i skidaj te izme, neumoljivo je rekla. i ako si bio kod gornje njive,
ne zaboravi da se popia na dovratak kada se bude vraao. Tako se uvamo da
duhovi ne uu u kuu, objasnila je meni u pola glasa, brzo gledajui ka vratima
kroz koja je nestala Meri Maknab da bi donela veeru.
Dejmi se skljokao u stolicu, otvorio jedno oko i uputio sestri pogled
tamnoplavih oiju.
Iskrcao sam se u kotsku skoro mrtav od plovidbe, jahao sam etiri dana preko
brda da bih stigao ovamo, a kad sam stigao, ne mogu ni da uem u kuu po kapljicu
da ovlaim suvo grlo. Umesto toga moram po blatu da jurim izgubljene ovce. I kada
konano stignem ovde, hoe da me poalje opet napolje u mrak da piam po
dovratku. Pih! Opet je zatvorio oko, prekrstio ruke na stomaku i dublje utonuo u
stolicu znak tvrdoglavog odbijanja.
Dejmi, dragi moj, slatko je rekla njegova sestra. Da li eli svoju veeru ili
treba da je bacim psima?
Dugo je ostao nepomian, murei. Zatim je rezignirano zaitao i s mukom se
digao na noge. Zlovoljno je trgao ramenom, a onda je pozvao Ijana i njih dvojica su
se okrenula za Murtagom, koji je ve bio na vratima. U prolasku je Dejmi ispruio
dugaku ruku i podigao Fergusa na noge, pa pospanog deaka odvukao sa sobom.
Dobro doli kui, mrzovoljno je rekao Dejmi, i uz poslednji enjivi pogled
ka vatri i viskiju ponovo se oteturao u no.
P
Stie pota
osle tog zloslutnog doeka, stvari su brzo krenule nabolje. Lalibroh je odmah u
sebe upio Dejmija kao da nikada nije ni odlazio, a i ja sam uhvatila sebe kako
sam bez po muke uvuena u ivot na farmi. Bila je to udljiva jesen sa estim
kiama, ali i sa vedrim, svetlim danima od kojih bi krv propevala. Mesto je vrvelo
od ivota, i svi su hitali u vreme etve i priprema nunih za predstojeu zimu.
Lalibroh je bio izdvojen, ak i za hajlendsku farmu. Nikakav pravi put nije vodio
ovamo, ali je pota i dalje stizala do nas preko glasnika, preko litica i vrzinom
obraslih strmina veza sa spoljnim svetom. To je bio svet koji je u pamenju
delovao nestvarno, kao da nikada nisam plesala meu ogledalima Versaja. Ali su
pisma prizvala Francusku, i itajui ih mogla sam da vidim jablanove du Rue
Tremoulins, ili da ujem prodorni zvon zvona katedrale koji je visio nad LHpital
des Anges.
Lujza je bezbedno rodila sina. Njena pisma, prepuna usklinika i podvlaenja,
kipela su od oduevljenih opisa aneoskog Anrija. Njegovog oca, tobonjeg ili
pravog, nije ni pominjala.
U pismu arlsa Stjuarta koje je stiglo jedan mesec kasnije nije se pominjalo dete,
ve je po Dejmijevoj proceni bilo jo nepovezanije nego obino, vrvei nejasnim
planovima i grandioznostima.
Eri od Mara je pisao trezveno i obazrivo, ali je njegova opta iznerviranost
arlsom bila jasna. Lepi Princ se ne ponaa kako treba. Grub je i ohol prema svojim
najodanijim sledbenicima, ignorie one koji bi mu mogli biti od pomoi, vrea one
koje ne bi smeo, pria mahnito i itajui izmeu redova pije preko svake mere.
Imajui u vidu kakav je danas stav prema dentlmenima koji previe piju, smatrala
sam da arlsov uinak mora biti spektakularan, ako izaziva takav komentar.
Pretpostavljala sam da mu roenje sina nije promaklo.
Majka Hildegard je pisala povremeno kratke, sadrajne informacije zgurane u
nekoliko minuta koji su se mogli oteti od svakodnevnog rasporeda. Svako pismo se
zavravalo istim reima: I Buton alje pozdrave.
Majstor Rajmon nije pisao, ali bi ponekad stigao paket adresiran na mene,
nepotpisan i neoznaen, ali sa udnim stvarima: retkim biljem i malim, bruenim
kristalima; zbirkom kamenja veliine palca na Dejmijevoj ruci, glatkog i u obliku
diska. Na svakom je sa jedne strane bila urezana figura, ponekad sa natpisom iznad
ili na naspramnoj strani. A zatim su tu bile i kosti prst medveda sa velikom
zakrivljenom kandom; cela kima male zmije, povezana i privrena na koni
kaii tako da se ceo niz savijao kao kod ive zmije; izbor zuba u rasponu od niske
okruglih stvarica nalik klinovima, zakoenih zuba jelena, do neega to je
zabrinjavajue liilo na ljudski kutnjak.
Ponekad sam neke od tih glatkih izrezbarenih kamenia nosila u depu, uivajui
u oseaju koji su stvarali meu mojim prstima. Bili su stari toliko mi je bilo jasno.
Bar iz rimskih vremena, moda jo stariji. A po izgledu nekih stvorenja na njima,
onaj ko ih je rezbario imao je nameru da budu magini. Da li su poput bilja da li
imaju stvarnu vrednost ili su samo simbol, nalik znacima kabale, nisam znala.
Ipak, nisu delovali zloudno pa sam ih zadrala.
Iako sam uivala u dnevnom ciklusu kunih poslova, ono to sam najvie volela
bilo je da odlazim u duge etnje do raznih koliba na imanju. Uvek sam sa sobom u
posete nosila veliku korpu sa irokim izborom stvari, od sitnica za aavanje dece
do najee potrebnih lekova. Oni su mi esto trebali zbog siromatva i loe
higijene, zbog kojih se esto poboljevalo, a nije bilo iscelitelja severno od Fort
Vilijama i juno od Invernesa.
Neke tegobe sam mogla odmah da izleim, na primer krvarenje desni i osipe po
koi karakteristine za umereni skorbut. Neke druge su prevazilazile moje
sposobnosti.
Stavila sam ruku na glavu Rabija Maknaba. Raupana kosa je bila mokra na
slepoonicama, ali su mu usta ostala otvorena, mlitava, oputena, a u vratu mu je
polako pulsiralo.
Sada je u redu, rekla sam. Njegova majka je i sama mogla to da vidi; leao je
opruen u mirnom zaboravu sna, obraza rumenih od vreline oblinje vatre. Ipak,
ostala je napeta i oprezna, kruei oko kreveta dok sam govorila.
Kada sam dala potvrdu onom to je videla svojim oima, meutim, bila je voljna
da poveruje; njena skupljena ramena su se oborila ispod ala.
Hvala blagoslovenoj Majci, promrmljala je Meri Maknab ovla se krstei, i
vama, damo moja.
Ja nisam uinila nita, branila sam se. To je i bukvalno bilo istina jedina
usluga koju sam mogla da pruim mladom Rabiju bila je da njegovu majku nateram
da ga ostavi samog. Trebalo je, zapravo, malo sile da bih je spreila da ga hrani
kaom pomeanom sa krvlju pevca, da mae zapaljenim perima ispod njegovog
nosa, ili da ga kropi hladnom vodom poto nita od tih postupaka nije bitno
pomagalo kod epileptinog napada. Kada sam stigla, njegova majka je reito alila
to ne moe da primeni najefikasniji lek: izvorsku vodu koja se pije iz lobanje
samoubice.
Toliko me plai kad poprimi takvu boju, kazala je Meri Maknab udno
gledajui prema krevetu u kom je leao njen sin. Poslednji put sam mu dovela oca
Makmartrija i on se molio tako dugo, kropei momka da istera avole. Ali sada su
se vratili. vrsto je stegla ake kao da eli da dodirne svog sina, ali se ne moe
naterati da to uini.
Nisu to avoli, rekla sam. To je samo bolest, i to ne tako strana.
Aha, damo moja, ako vi tako kaete, mrmljala je, nevoljna da mi se
suprotstavlja, ali oito ne ba uverena u to.
Bie mu dobro, pokuavala sam da uverim enu, ne budei neosnovane nade.
Uvek se oporavi od ovakvih napada, zar ne? Napadi su krenuli otprilike pre dve
godine verovatno posledica povrede glave od batina dobijenih od pokojnog oca,
mislila sam i mada nisu bili esti, nesporno su svojom pojavom izazivali uas kod
njegove majke.
Neodluno je klimnula glavom, oito neuverena.
Aha... mada je ono kad treska glavom neto zastraujue, kada je onako lupa.
Da, to je rizik, strpljivo sam rekla. Ako to bude radio ponovo, samo ga
odvucite od svega tvrdog i pustite ga samog. Znam da izgleda gadno, ali zapravo e
biti prilino dobro. Samo pustite da napad protutnji, a kada se zavri, stavite ga u
krevet i pustite da spava. Znala sam da rei imaju ogranienu mo, bez obzira na to
koliko su istinite. Za uveravanje joj je trebalo neto konkretnije.
Kada sam se okrenula da poem, ula sam tiho zveckanje duboko u depu suknje
i naila mi je iznenadna inspiracija. Zavukla sam ruku i izvukla dva ili tri glatka
kamenia koje mi je poslao Rajmon. Izabrala sam jedan mlenobeli verovatno
kalcedon sa malenom urezanom figurom oveka koji se previja. Znai za to su
namenjeni, pomislila sam.
Zaijte mu ovo u dep, rekla sam, ceremonijalno sputajui malu amajliju eni
u ruku. To e ga zatititi... od avola. Proistila sam grlo. Tada ne morate da
brinete za njega, ak i ako opet dobije napad, pregrmee on to.
Tada sam otila, oseajui se odjednom izuzetno blesavo i pomalo zadovoljno
usred prave poplave zahvaljivanja. Nisam bila sigurna da li postajem bolji lekar ili
samo uvebaniji arlatan. Pa ipak, ako nisam mogla mnogo da uinim za Rabija,
mogla sam da pomognem njegovoj majci ili bar da joj omoguim da ona pomogne
sebi. Leenje dolazi od izleenih; ne od lekara. Toliko me je Rajmon nauio.
Posle toga sam izala iz kue da obavljam svoje dnevne posete, svraajui u dve
kolibe blizu zapadnog kraja farme. Sve je bilo u redu kod Kirbija i Veston Frejzera,
pa sam ubrzo pola nazad kui. Na prevoju sam sela pod veliku bukvu da malo
predahnem pre dugog peaenja nazad. Sunce se sputalo na nebu, ali jo nije stiglo
do vrhova borova povrh grebena zapadno od Lalibroha. Jo je bilo kasno popodne i
svet je blistao od boja kasne jeseni.
Oboreno bukovo deblo je bilo hladno i klizavo ispod mene, ali se podosta lia
jo dralo, poutelog i skvrenog, za drvo iznad. Oslonila sam se pozadi na glatku
koru drveta i zamurila, priguujui blistavo svetlo zrelih jemenih polja u
tamnocrveni sjaj iza kapaka.
Od zaguljivog zatvorenog prostora napoliarskih koliba dobila sam glavobolju.
Naslonila sam glavu na glatku koru i poela da diem polako i duboko, putajui
sve vazduh da mi ispunjava plua, zapoinjui ono to sam smatrala odlaskom u
krpe.
To je bio moj nesavreni pokuaj da prizovem oseanje kakvo je stvarao onaj
proces koji mi je majstor Rajmon pokazao u LHpital des Anges, prizivanje izgleda
i oseaja svakog delia mog tela, zamiljanje kako tano razni organi i sistemi
izgledaju i funkcioniu kada rade kako treba.
Sedela sam u tiini, ruku labavih u krilu, i sluala kucanje mog srca. Kucalo je
brzo od napora zbog uspona, ali je ubrzo usporilo na ritam mirovanja. Jesenji vetri
je digao vitice moje kose sa vrata i ohladio moje zaarene obraze.
Sedela sam murei i pratila putanju svoje krvi, iz tajnih komora sa debelim
zidovima mog srca, plavo-purpurnu kroz plunu arteriju, ali brzo sve crveniju kako
pluni mehuri oslobaaju svoj tovar kiseonika. Zatim napolje u udarnom talasu kroz
luk aorte i u ludoj trci navie i dole i napolje, kroz karotide, renalne i
supklavikularne arterije. Do najmanjih kapilara, rascvetanih ispod povrine koe,
pratila sam put svoje krvi kroz sisteme mog tela, pamtei oseaj savrenstva,
zdravlja. Mira.
Sedela sam mirno i disala polako, oseajui se umorno i teko kao da sam se
upravo podigla iz ljubavnog ina. Oseala sam da mi je koa tanka, usne malo
nateene, a pritisak odee bio je nalik dodiru Dejmijevih ruku. Nije bio sluajan
izbor to je prizvao njegovo ime da bi me izleio. Bilo da je re o mentalnom ili
fizikom zdravlju, ljubav prema njemu bila je za mene nuna poput daha ili krvi.
Moj mozak se okretao njemu bilo da spavam ili sam budna, i nalazei ga postajao je
zadovoljan. Telo mi se zacrvenelo i zasjalo i, kako je potpuno ivnulo, udelo je za
njim.
Glavobolja je nestala. Sedela sam jo malo i polako disala. Zatim sam se digla
na noge i otpeaila niz brdo prema kui.
Nikada, zapravo, nisam imala dom. Siroe od pete godine, narednih trinaest godina
sam ivela ivotom akademske skitnice sa stricem Lambom. U atorima na
pranjavim ravnicama, u peinama u brdima, u pometenim i ukraenim odajama
jedne prazne piramide, Kventin Lambert Boam, mr, dr sci, FRAS
2
, itd, uspostavio
je niz privremenih kampova u kojima je obavljao arheoloki posao koji e ga uiniti
slavnim i mnogo pre nego to je automobilska nesrea okonala ivot njegovog brata
i mene bacila u njegov. Od onih koje ne mogu uzdrmati sitni detalji kao to je
bratanica koja je ostala siroe, stric Lamb me je istog asa upisao u kolu
internatskog tipa.
Od onih koji hirove sudbine ne prihvataju bez borbe, apsolutno sam odbila da je
pohaam. I, prepoznajui u meni neto ega je sam imao u izobilju, stric Lamb je
slegnuo ramenima i prema odluci koju je doneo u deliu sekunde, odveo me zauvek
iz sveta reda i rutine, sabiranja, istih arava i svakodnevnog kupanja, da ga pratim
u potucanju po svetu.
Skitniki ivot se nastavio sa Frenkom, iako smo preli sa terena na univerzitete,
poto istoriari svoje kopanje obino obavljaju u zatvorenom. Tako je poetak rata
1939. za mene predstavljao manji poremeaj nego za veinu.
Preselila sam se iz naeg poslednjeg unajmljenog stana u smetaj za mlade sestre
u bolnici Pembrouk, a odatle u poljsku bolnicu u Francuskoj, pa nazad u Pembrouk
pred kraj rata. A tada je usledilo onih nekoliko kratkih meseci sa Frenkom, pre nego
to smo doli u kotsku u pokuaju da se zbliimo. Samo da bismo se pogubili
zauvek, kada sam zakoraila u kameni krug, kroz ludilo i skroz na drugu stranu, u
prolost koja mi je sada sadanjost.
Zato je bilo prilino udno, i divno, da se probudim u spavaoj sobi u Lalibrohu
pored Dejmija i uvidim, dok sam posmatrala kako zora dodiruje njegovo uspavano
lice, da je on roen u ovom krevetu. Svi zvuci u kui, od kripanja zadnjeg
stepenita pod nogama sluavke koja je poranila do dobovanja kie po ploama
kriljca, bili su zvuci koje je uo hiljadama puta ranije sluao ih toliko puta da ih
vie i nije uo. Ja jesam.
Njegova majka Elen je posadila bun kasnih rua pored ulaznih vrata. Njihov
slabaan, bogat miris je strujao uz zidove kue do prozora spavae sobe. Bilo je to
kao da se prua ona sama da ga lagano dodirne u prolazu. Da dodirne i mene,
takoe, u znak dobrodolice.
Iza same kue je leao Lalibroh; polja i ambari i selo i kuice. Pecao je u potoku
koji tee sa brda, penjao se na hrastove i visoke arie koji su nestajali u ognjitima
koliba. Ovo je bilo njegovo mesto.
Mada je i on iveo sa ometanjima i promenama. Hapenje, beg u hajduiju; ivot
vojnika najamnika bez korena. Ponovo hapenje, robija i muenje, i beg u tek
nedavno okonano izgnanstvo. Ali on je iveo na jednom mestu svojih prvih
etrnaest godina. I ak i u tom uzrastu, kada je u skladu sa obiajima poslat na
dvogodinje usvajanje kod brata svoje majke, Dugala Makenzija, to je bio deo
ivotnog paketa koji eka oveka koji e se vratiti da zauvek ivi na svojoj zemlji,
da brine za svoje napoliare i imanje, da bude deo veeg organizma. Stalnost je bila
njegova sudbina.
Mada je postojao taj interval odsustva i iskustvo o stvarima izvan granica
Lalibroha, ak i izvan stenovitih obala kotske. Dejmi je razgovarao sa kraljevima,
doao u dodir sa pravom, trgovinom, video avanture i nasilje i magiju. Kada se
granice doma jednom prekorae, da li sudbina moe biti dovoljna da ga zadri?
pitala sam se.
Kada sam sila sa brda, ugledala sam ga dole kako die ogromno kamenje
popravljajui oteenje u kamenom nasipu koji je oiviavao jednu manju njivu.
Blizu njega je na zemlji leao par zeeva, gotovo oienih, ali jo ne odranih.
Dom je mornar, domu se vraa s mora, kao lovac iz brda, citirala sam,
smeei mu se kada sam mu prila.
Uzvratio je osmehom, obrisao znoj sa ela, a onda se pretvarao da se trese.
Ne pominji mi more, Sasenah. Jutros sam video dve male dame kako plove na
komadu drveta u jezercu kod vodenice i zamalo da povratim doruak ve od samog
pogleda na to.
Nasmejala sam se. Da li to znai da te nita ne vue u Francusku?
Pobogu, ne. ak ni konjak. Podigao je i poslednji kamen navrh zida i nagurao
ga na mesto. Ide nazad kui?
Da. Hoe li da ponesem zeeve?
Odmahnuo je glavom i sagnuo se da ih pokupi. Nema potrebe; i ja se vraam.
Ijanu treba pomo oko novog trapa za krompire.
Prvi zasad krompira ikada posaen u Lalibrohu trebalo je povaditi za nekoliko
dana, i na moj maloduni i nestruni savet kopao se mali trap da se smeste. Imala
sam upadljivo pomeana oseanja svaki put kada bih pogledala u polja krompira. Sa
jedne strane sam oseala ponos zbog razgranatih, lisnatih puzavica koje su ih
pokrivale. Sa druge, oseala sam potpunu paniku od pomisli da ezdeset porodica
moe zavisiti od onoga to lei ispod tih puzavica da bi preivele zimu. Bilo je to na
moj savet dat na brzinu pre godinu dana da je njiva prvoklasnog jema zasejana
krompirom, kulturom do tada nepoznatom u Hajlendsu.
Znala sam da e s vremenom krompir postati osnovna namirnica u Hajlendsu,
manje podloan biljnim bolestima i podbaaju nego ovas i jeam. Znati to iz pasusa
davno proitanog u udbeniku geografije bilo je mnogo drugaije od svesnog
preuzimanja odgovornosti za ivote ljudi koji treba da jedu tu namirnicu.
Pitala sam se da li preuzimanje rizika za druge postaje lake sa sticanjem prakse.
Dejmi je to radio rutinski, upravljajui zbivanjima na imanju i napoliarima kao da
je roen za to. Ali, naravno, on jeste bio roen za to.
Da li je trap pri kraju?, upitala sam.
O, da. Ijan je sredio da se naprave vrata, a jama je gotovo iskopana. Re je
samo o tome da ima meke zemlje kod zadnjeg kraja, pa mu se proteza zaglavljuje
kada stoji tamo. Iako se Ijan veoma dobro snalazio sa drvenom protezom koju je
nosio umesto donjeg dela desne noge, ona je povremeno bila nezgrapna u ovakvim
situacijama.
Dejmi je zamiljeno pogledao u brdo iza nas. Moramo da zavrimo trap i
pokrijemo ga do noi padae kia pre zore.
Okrenula sam se i pogledala na istu stranu. Nita se nije videlo na strmini sem
trave i strnjika, ponekog drveta i kamenih avova od granita iji su se grebeni poput
kostiju probijali kroz dronjavu vegetaciju.
Kako, pobogu, moe to da zna?
Nasmeio se, pokazujui bradom uzbrdo. Vidi li onaj mali hrast? I jasen blizu
njega?
Pogledala sam drvee, zbunjena. Da. ta sa njima?
Lie, Sasenah. Vidi kako oba drveta izgledaju svetlije nego obino? Kada u
vazduhu ima vlage, lie hrasta i jasena e se okrenuti, tako da mu vidi donju
stranu. Celo drvo deluje za nekoliko nijansi svetlije.
Valjda je tako, sumnjiavo sam se sloila. Naravno, ako zna koje je boje
inae.
Dejmi se nasmejao i uzeo me za ruku. Moda nemam sluha za muziku, Sasenah,
ali imam oi u glavi. I to drvee sam video moda deset hiljada puta, po svakakvom
vremenu.
Od polja je bio dosta dug put do kue i peaili smo u tiini vei njegov deo,
uivajui u kratkoj toploti popodnevnog sunca na naim leima. Omirisala sam
vazduh i pomislila da je Dejmi verovatno u pravu u pogledu dolaska kie svi
uobiajeni jesenji mirisi su bili pojaani, od jetkog mirisa smole borova do
pranjavog mirisa zrelog ita. Pomislila sam da sigurno i sama neto uim; hvatam
sklad sa ritmovima, prizorima i mirisima Lalibroha. Moda u ih s vremenom
upoznati onako dobro kao Dejmi. Kratko sam mu stegla ruku i osetila pritisak
njegove ake na svojoj kao odgovor.
Da li tebi nedostaje Francuska, Sasenah?, iznenada je upitao.
Ne, preneraeno sam odgovorila. Zato?
Slegnuo je ramenima, ne gledajui u mene. Pa, samo sam razmiljao dok sam te
gledao kako silazi niz brdo sa korpom preko ramena, kako izgleda mravo sa
suncem u smeoj kosi. Pomislio sam da izgleda kao da si ovde odrasla, kao i ove
mlade stabljike kao da si oduvek bila deo ovog mesta. A onda me je pogodila
pomisao da tebi Lalibroh moe izgledati kao bedno malo mesto. Ovde nema
grandioznog ivota kao u Francuskoj; ak ni zanimljivog posla, kakav si imala u onoj
bolnici. Srameljivo je pogledao u mene.
Pretpostavljam da brinem da e ti ovde postati dosadno s vremenom.
Saekala sam sa odgovorom, mada to nije bilo neto o emu treba razmiljati.
S vremenom, oprezno sam rekla. Dejmi videla sam mnogo toga u svom
ivotu i bila sam na mnogim mestima. Tamo odakle dolazim bilo je stvari koje mi
ponekad nedostaju. Volela bih da se opet provozam londonskim autobusom ili da
podignem slualicu telefona i porazgovaram sa nekim ko je daleko. Volela bih da
odvrnem slavinu i imam toplu vodu, a ne da vodu nosim sa izvora i grejem je u
kazanu. Volela bih sve to ali mi nije potrebno. to se grandioznog ivota tie,
nisam ga elela ni kad sam ga imala. Lepa odea je fina stvar, ali ako traarenje i
spletkarenje i brige i blesave zabave i sitna pravila etikecije idu sa tim... ne. Radije
bih ivela u svojoj odei i govorila ta hou.
Na to se nasmejao, a ja sam mu ponovo stegla ruku.
to se posla tie... ima posla ovde za mene. Kratko sam pogledala u korpu sa
biljem i lekovima. Mogu da budem od koristi. I nedostaje mi majka Hildegard i
moji drugi prijatelji pa, nije brzo kao telefon, ali uvek ostaju pisma.
Stala sam, drei njegovu ruku, i podigla pogled u njega. Sunce je zalazilo i
svetlo mu je pozlatilo jednu stranu lica, istiui snane kosti kao na reljefu.
Dejmi... Hou samo da budem tamo gde si ti. Nita vie.
Stajao je nepomino na tren, a onda se nagnuo i veoma neno me poljubio u elo.
Ba je smeno, rekla sam kada smo preli prevoj poslednjeg malog brda na putu
prema kui. Upravo sam se pitala isto to u vezi sa tobom. Da li e ovde biti srean
posle onoga to si radio u Francuskoj.
Smekao se, pomalo snudeno, i pogledao prema kui, njena tri nivoa tesanog
belog kamena koji su svetlucali zlatno i mrko na svetlu zalazeeg sunca.
Pa ovo je dom, Sasenah. To je moje mesto.
Neno sam ga dodirnula po ruci. I ti si roen da ti pripada, hoe da kae?
Duboko je udahnuo i pruio ruku da je osloni na drvenu tarabu koja je donju njivu
razdvajala od okunice.
Zapravo nisam roen da mi pripada, Sasenah. Po svim pravilima, trebalo je da
naslednik bude Vili. Da je on poiveo, verujem da bih postao vojnik ili moda
trgovac, kao Dared.
Vili, Dejmijev stariji brat, umro je od velikih boginja kada mu je bilo jedanaest
godina, ostavljajui svom mlaem bratu, koji je imao est, da bude naslednik
Lalibroha.
Nekako udno je slegnuo ramenima, kao da tim pokretom pokuava da smanji
pritisak koulje na svoja ramena. To je bio gest koji je pravio kada mu je neprijatno
ili kad je nesiguran; mesecima ga nisam videla da to radi.
Ali Vili je umro. I tako sam ja zemljoposednik. Pogledao me je, pomalo
stidljivo, a onda posegnuo u svoju torbicu i neto izvukao. Mala zmija od trenjevog
drveta koju mu je Vili izdeljao kao roendanski poklon leala mu je na dlanu, glave
savijene kao da je iznenaena to za njom sledi rep.
Dejmi je neno milovao zmijicu; drvo je bilo sjajno i uglaano od dodira,
krivine tela su svetlucale poput krljuti u ranom sumraku.
Razgovaram sa Vilijem, ponekad, u mislima, kazao je Dejmi. Iskrivio je zmiju
na dlanu. Da si poiveo, brate, da si ti bio gospodar kako je trebalo da bude, da li
bi uinio isto to i ja? Ili bi to umeo bolje? Pogledao je u mene, malo crvenei.
Da li to zvui blesavo?
Ne. Vrhom prsta sam dotakla glatku zmijinu glavu. Jasan piskav zov poljske
eve dopro je sa udaljenog polja, tanuan kao kristal u veernjem vazduhu.
Ja radim isto, tiho sam rekla trenutak kasnije. Sa stricem Lambom. I sa mojim
roditeljima. Naroito sa majkom. Ja... ja nisam esto mislila na nju kada sam bila
mlaa, tek ponekad bih matala o nekom toplom i mekom, sa divnim melodinim
glasom. Ali kad sam bila bolesna, kasnije... Sudbina ponekad sam zamiljala da je
tu. Sa mnom. Nagli nalet aljenja me je preplavio, priseanje na skoranje i
davnanje gubitke.
Dejmi je neno dodirnuo moje lice, briui suzu koja se javila u uglu jednog oka
i samo to se nije skotrljala.
Ponekad mislim da nas mrtvi pamte, kao mi njih, tiho je rekao. Hajdemo,
Sasenah. Hajde da malo proetamo, ima vremena do veere.
Uhvatio me je pod ruku, privukao uza se i okrenuli smo du ograde, koraajui
polako dok je suva trava ukala o moju suknju.
Znam na ta misli, Sasenah, kazao je Dejmi. Ponekad ujem glas mog oca, u
ambaru ili na njivi. Obino kada i ne mislim na njega. Ali iznenada okrenem glavu,
kao da sam ga upravo uo spolja kako se smeje sa nekim napoliarom, ili iza mene
kako smiruje konja.
Naglo se nasmejao i klimnuo prema uglu panjaka pred nama.
udo je da ga ne ujem ovde, ali nikad i nisam.
Bilo je to sasvim neupadljivo mesto, drvena kapija u kamenom zidu koji je iao
paralelno sa putem.
Stvarno? ta je obino tu govorio?
To je obino glasilo: Ako si zavrio s priom, Dejmi, okreni se i presavij.
Smejali smo se, zastajui da se oslonimo o ogradu. Nagnula sam se blie, kiljei
u drvo.
Znai, tu si dobijao batine? Ne vidim nikakve tragove zuba, rekla sam.
Ne, nije bilo tako gadno, rekao je smejui se. Privreno je preao rukom preko
izlizane pritke od jasena.
Ponekad bi nam se iverje zabilo u prste, Ijanu i meni. Posle bismo otili do kue
i ga Kruk ili Deni bi nam ih izvlaile grdei nas sve vreme.
Pogledao je prema gospodarskoj kui gde su svi prozori u prizemlju bacali svetlo
u no koja je postajala sve gua. Tamni obrisi su brzo promicali iza prozora; male,
brze senke u prozorima kuhinje gde su ga Kruk i slukinje spremale veeru. Jedan
krupan obris, visok i vitak kao pritka, iznenada se pojavio na prozoru gostinske
sobe. Ijan je stajao na tren, njegova silueta se pojavila na svetlu kao da ju je
prizvalo Dejmijevo priseanje. Zatim je navukao zavese i prozor se zatamneo u
meki, skriveni sjaj.
Uvek mi je bilo drago kada je Ijan bio sa mnom, kazao je Dejmi i dalje
gledajui prema kui. Kada bi nas uhvatili u nekom nestaluku i istreskali zbog
toga, hou da kaem.
Jad je prijatniji u drutvu?, rekla sam, smeei se.
Pomalo. Nisam se oseao tako rdavo kada smo bili nas dvojica da podelimo
krivicu. Ali je vie bilo to to sam uvek mogao raunati da e on praviti veliku
buku.
ta, da se dernja, misli?
Aha. Uvek je zavijao i rastezao neto uasno, a ja sam znao da e to raditi pa
nisam oseao toliki stid zbog sopstvene buke, ako sam morao da vritim. Ve je
bilo previe tamno da bi se videlo njegovo lice, ali sam ipak mogla da vidim gest
nalik sleganju ramenima kao kada je postien ili mu je neprijatno.
Uvek sam pokuavao da ne viem, naravno, ali nije mi uvek uspevalo. Ako je
moj tata smatrao da me vredi izlupati, mislio je da vredi to i obaviti kako valja. A
Ijanov otac je imao desnicu kao trup drveta.
Zna, rekla sam, gledajui dole prema kui. Nikada nisam o tome posebno
razmiljala, ali zato li te je, pobogu, otac tukao ovde napolju, Dejmi? Sigurno ima
dovoljno prostora u kui ili u ambaru.
Dejmi je na trenutak utao, a zatim opet slegnuo ramenima.
Nikada ga nisam pitao. Ali pretpostavljam da je to bilo neto slino francuskom
kralju. Francuskom kralju? Ovo se toliko nije uklapalo u dosadanju priu da sam
bila zateena. Aha. Ne znam, suvo je rekao, zato ba mora da se pere i oblai i
prazni creva pred publikom, ali mogu da ti kaem da je vrlo poniavajue iskustvo
kad mora da stoji tamo i objanjava nekom od napoliara tvog oca ta si to
uradio i zasluio da ti vote dupe.
Mogu zamisliti, rekla sam, a saoseanje mi se mealo sa potrebom da se
nasmejem. Jer e ti postati gazda, hoe da kae? Zato te je terao da to obavljate
ovde?
Pretpostavljam da je tako. Da bi napoliari znali da razumem pravdu bar
preko svojih lea.
N
Polje snova
jiva je bila poorana uobiajenim traftama, visokim rubovima nagomilane
zemlje, sa dubokim brazdama izmeu. Te trafte su sezale do kolena, tako da bi
ovek hodajui niz brazde mogao lako da runo seje po vrhu grebena. Napravljene
su za sejanje jema ili ovsa i niko nije video razlog da neto menja za setvu
krompira. Tamo je reeno brdaca, kazao je Ijan, zurei preko olistalog
prostranstva njive pod krompirom, ali sam mislio da e i trafte moi da poslue.
Izgleda da su brdaca sluila da sauvaju da plodovi ne istrunu od previe vode, a
stara njiva sa visokim traftama e, izgleda, biti podjednako dobra.
To zvui razumno, sloio se Dejmi. Izgleda da gornji krajevi bujaju i ovako.
A da li taj ovek kae kako zna kada treba da sve to iskopa?
Zaduen da posadi krompir u zemlji gde nijedan krompir nikada nije vien, Ijan
je postupao metodino i logino, aljui nekoga u Edinburg po krompir za sejanje i
po knjigu o tom saenju. U dogledno vreme se pojavila i knjiga Nauna rasprava
o poljoprivrednim metodama od ser Voltera OBaniona Rajlija, u kojoj je mali
odeljak govorio o nainu uzgoja krompira kakav se ve primenjuje u Irskoj.
Ijan je ovu pozamanu knjiurinu nosio ispod mike Deni mi je rekla da ni ne
pomilja da njivi s krompirom prie bez nje, za sluaj da naleti na neko
problematino pitanje o filozofiji ili tehnici dok je tamo i sada ju je otvorio,
steui je jednom podlakticom dok je iz torbice vadio naoare za itanje. One su
pripadale njegovom pokojnom ocu mali stakleni krugovi stavljeni u iani okvir i
obino ih je nosio navrh nosa, tako da je izgledao kao veoma ozbiljna mlada roda.
Skupljanje prinosa treba preduzeti istovremeno sa pojavom prvih zimskih
gusaka, proitao je, a onda je podigao pogled optuujue kiljei preko naoara u
njivu krompira, kao da oekuje da glave pomenutih gusaka provire izmeu brazdi.
Zimske guske? Dejmi je namrteno piljio u knjigu preko Ijanovog ramena. Na
koje guske je mislio? Divlje guske? Ali njih via preko cele godine. To ne moe
biti tano.
Ijan je slegnuo ramenima. Moda ih u Irskoj via samo preko zime. Ili je to
moda neka irska vrsta guske na koju misli, a ne nae divlje guske.
Dejmi je frknuo. Pa, to e nam pomoi onoliko. Kae li neto korisno?
Ijan je prstom pratio tampane redove, nemo pomerajui usne. Do tog asa smo
skupili grupicu napoliara koji su bili zadivljeni ovim novim pristupom
poljoprivredi.
Krompire ne moe vaditi kada je mokro, obavestio nas je Ijan, mamei jo
jae Dejmijevo frktanje.
Hmm, mrmljao je Ijan za sebe. Truljenje krompira, krompirove bube nismo
imali nikakve krompirove bube, valjda je to srea krompirove puzavice... umm,
ne, to je samo ono ta treba raditi ako puzavice venu. Krompirova snet to ne
moemo da kaemo da li imamo dok ne vidimo krompire. Seme krompira,
skladitenje krompira...
Nestrpljiv, Dejmi se okrenuo od Ijana, ruku stavljenih na kukove.
Nauno gajenje, eh?, upitao je. Besno je pogledao u njivu tamnozelenih,
lisnatih puzavica. Pretpostavljam da je i suvie prokleto nauno da bi se objasnilo
kada je taj uas spreman za jelo!
Fergus, koji se vukao za Dejmijem kao i obino, digao je pogled sa gusenice
koja je veoma sporo puzila po njegovom kaiprstu.
Zato prosto ne iskopate jedan i pogledate?, upitao je.
Dejmi je na tren zurio u Fergusa. Usta su mu se otvorila, ali nikakav zvuk nije
izaao. Zatvorio ih je, neno potapao Fergusa po glavi i otiao da dohvati vile koje
su stajale uz ogradu.
Seljaci, svi koji su pomagali da se zasadi i pazi njiva pod upravom Ijana kome
je asistirao ser Valter skupili su se da vide rezultate svog truda.
Dejmi je odabrao veliku i bujnu puzavicu uz rub njive i paljivo postavio vile
blizu njenog korenja. Vidljivo zadravajui dah, nagazio je na vile i gurnuo. Njeni
zupci su polako kliznuli u vlanu smeu zemlju.
Ja sam zadravala dah. Od ovog eksperimenta je zavisilo mnogo toga, ne samo
reputacija ser Valtera OBaniona Rajlija. Ili moja, ako emo pravo.
Dejmi i Ijan su potvrdili da je prinos jema ove godine bio manji od normalnog,
mada i dalje dovoljan za potrebe stanovnika Lalibroha. Ipak, jo jedna loa godina
bi iscrpla oskudne rezerve ita. Za hajlendsko imanje, Lalibroh je bio prosperitetan
ali to se moglo rei samo u poreenju sa ostalim hajlendskim farmama. Uspeno
gajenje krompira bi lako moglo predstavljati razliku izmeu gladi i obilja za narod
Lalibroha tokom naredne dve godine.
Dejmi je petom gurnuo nadole, i oslonio se na dralje vila. Zemlja se zdrobila i
popucala oko stabljike, i uz iznenadno kidanje puzavica se podigla i zemlja je
pokazala svoju dareljivost.
Kolektivno Ah! se zaulo od posmatraa na pojavu mnotva smeih loptica
koje su se drale za korenje iupane puzavice. I Ijan i ja smo pali na kolena da
preturamo po zemlji u potrazi za krompirima koji su se otkinuli od stabljike.
Uspelo je!, uporno je ponavljao Ijan dok je iz zemlje izvlaio krompir za
krompirom. Pogledaj to! Vidi li koliki su?
Da, a vidi ovaj!, oduevljeno sam uzviknula, razmahujui krompirom veliine
obe moje pesnice skupljene zajedno.
Na kraju smo proizvod nae uzorne stabljike spakovali u korpu; moda deset
krompira dobre veliine, nekih dvadeset pet onih veliine pesnice i mnogo manjih
veliine loptice za golf.
ta misli? Dejmi je upitno prouavao nau zbirku. Da li treba ostale da
ostavimo da bi mali jo porasli? Ili da ih povadimo sada, pre mrazeva?
Ijan je odsutno napipavao svoje naoare, a onda se setio da je ser Valter ostao
pored ograde, i odustao od te ideje. Odmahnuo je glavom.
Ne, mislim da je ovako dobro, rekao je. Knjiga kae da raspare zadrimo za
seme za dogodine. Trebae nam mnogo takvih. Uputio mi je oduevljeni osmeh
olakanja, a pramenovi guste, ravne smee kose padali su mu na elo. Po licu je
imao fleke od zemlje.
Jedna od seljanki se naginjala preko korpe, zagledajui sadrinu. Nesigurno je
ispruila prst i bocnula jedan krompir.
Jede ih, kae? Skeptino je podigla obrvu. Ne vidim kako ih u vodenici
moe samleti za hleb ili kau.
Pa ne verujem da se melju, gospodo Marej, utivo je objasnio Dejmi.
Oh, tako? Zena je kritiki kiljila u korpu. ta onda radite s njima?
Pa, treba... Poeo je Dejmi, a onda stao. Meni je palo na pamet, kao to je
nesumnjivo i njemu, da je on jeo krompire u Francuskoj, ali sigurno nikada nije
gledao kako se spremaju. Sakrila sam osmeh dok je bespomono zurio u blatom
ulepljeni krompir u ruci. Ijan je takoe zurio u povre ser Valter je oito preutao
temu pripremanja krompira.
Peku se. Ponovo je Fergus priskoio u pomo, iskaui ispod Dejmijeve ruke.
Mljacnuo je usnama ve od samog pogleda na krompir. Stave se u ar vatre. Jedu
se sa solju. Dobro doe i puter, ako ga imate.
Imamo, rekao je Dejmi kome je laknulo. Gurnuo je krompir gi Marej, kao da
jedva eka da ga se resi. Peku se, odluno ju je obavestio.
A mogu i da se kuvaju, dala sam svoj doprinos. Ili se ulupaju s mlekom. Ili se
pre. Ili ih iseckate i stavite u supu. Vrlo upotrebljivo povre, krompir.
Tako kae knjiga, promrmljao je Ijan sa zadovoljstvom.
Dejmi je pogledao u mene i ugao usana mu se iskrivio u osmeh.
Nikada mi nisi rekla da zna da kuva, Sasenah.
Ja to ne bih ba nazvala kuvanjem, rekla sam, ali sigurno umem da obarim
krompir.
Dobro. Dejmi je bacio pogled na grupu napoliara i njihovih ena koji su
predavali krompire iz ruke u ruku, zagledajui ih sumnjiavo. Buno je pljesnuo
rukama da privue panju.
Veeraemo ovde pored njive, rekao im je. Donesite drva za vatru, Tome i
Vili, a go Vili, da li biste bili tako ljubazni da donesete svoj veliki kotao? Aha,
tako je dobro, neko od mukih e vam pomoi da ga donesete. Ti, Kinkejde...
Okrenuo se jednom od mladih mukaraca i mahnuo prema grupici koliba pod
drveem. Idi i reci svima imamo krompir za veeru!
I tako sam, uz Deninu pomo i uz deset vedara mleka iz tale, tri pileta uhvaena
u ivinarniku i pedesetak praziluka iz bate, nadgledala pripremanje kokoije supe s
prazilukom i peenog krompira za gospodara i metane Lalibroha.
Sunce je ve zalo za horizont do vremena kada je hrana bila spremna, ali je nebo
i dalje bilo svetlo sa prugama crvene i zlatne koje su prosecale kroz tamne grane
borika na brdu. Bilo je malo oklevanja kada su se napoliari nali licem u lice sa
predloenim dodatkom njihovoj ishrani, ali je sveana atmosfera emu je pomoglo
pametno prineto burence domaeg viskija prevladala sve strepnje pa je ubrzo
zemljite pored njive krompira bilo preplavljeno prilikama onih koji su se zatekli na
neplaniranoj veeri, pognutih nad inijom koju su drali na kolenu.
ta ti misli, Dorkase?, ula sam neku enu kako pita svog suseda. Ukus je
pomalo udan, zar ne?
Prozvani Dorkas je klimnuo glavom i progutao pre nego to je odgovorio.
Aha, jeste. Ali je gazda pojeo est ovih do sada i jo ga nisu ubili.
Reakcija mukaraca i dece je bila znatno razdraganija, verovatno zbog izdanih
koliina putera koji je posluen sa krompirima.
Muki bi jeli i konjski izmet da ga poslui sa puterom, kazala je Deni
komentariui o mukarcima. Pun stomak i mesto gde mogu da legnu kad se napiju,
to je sve to trae od ivota.
Pravo je udo to izlazi na kraj sa Dejmijem i sa mnom, zadirkivao ju je Ijan
kada je to uo, ako se ima u vidu da ima tako loe miljenje o mukarcima.
Deni je mahnula kutlaom ka muu i bratu, koji su jedan do drugog sedeli na
zemlji blizu kotla.
Oh, vas dvojica niste mukarci.
Ijanove upave obrve su poletele navie, a i Dejmijeve gue i rie su uinile
isto.
Oh, nismo? Pa, ta smo onda?, hteo je da zna Ijan.
Deni mu se okrenula sa osmehom, beli zubi su blesnuli pri svetlosti vatre.
Potapala je Dejmija po glavi i spustila poljubac Ijanu na elo.
Vi ste moji, rekla je.
Posle veere jedan mukarac je zapevao. Drugi je doneo frulu i pridruio mu se,
zvukom koji je bio slabaan ali prodoran u hladnoj jesenjoj veeri. Vazduh je bio
hladnjikav, ali nije bilo vetra i bilo nam je prilino prijatno onako umotanim u
alove i ebad, skupljenim u male porodine grupe oko vatre. Vatru su pojaali
posle kuvanja, i ona je sada prilino uspevala da osvetli tamu.
Bilo je toplo, mada ne ba aktivno u naoj porodinoj grupi. Ijan je otiao da
donese jo naramak drva, a beba Megi se drala za majku, terajui svog starijeg
brata da utoite i telesnu toplotu potrai negde drugde.
Zabou te naglavake u onaj kotao pa e prestati da me bocka po jajima,
obavestio je Dejmi svog sestria koji se vrpoljio u krilu svog ujaka. ta te je
spopalo ima mrave u gaama?
To propitivanje je deak ispratio naletom kikotanja i oitim trudom da se zabije u
stomak svog domaina. Dejmi je grabio po mraku u namerno nespretnim
pokuajima da svog imenjaka dograbi za ruke i noge, a onda je ruke obavio oko
deaka i naglo se prevrnuo na njega, isterujui zaprepaeni usklik zadovoljstva od
malog Dejmija.
Dejmi je prikucao sestria za zemlju i drao ga tamo jednom rukom dok je
drugom napipavao po mraku. Kada je uz zadovoljno brundanje dohvatio aku mokre
trave, podigao se dovoljno da travu nagura kroz kragnu koulje malog Dejmija, koji
je kikotanje zamenio vritanjem, podjednako zadovoljnim.
Hajde sad, kazao je Dejmi skotrljavajui se sa deaka. Idi sada i malo gnjavi
svoju tetku.
Mali Dejmi je posluno dopuzao do mene i dalje se kikoui, i smestio mi se u
krilo pod nabore ogrtaa. Sedeo je prilino mirno za jednog deaka od gotovo etiri
godine to nije ba mnogo mirno, kada se sve ima u vidu i pustio mi je da
uklonim travu iz njegove koulje.
Ti lepo mirie, tetka, rekao je, golicajui me po bradi svojim crnim
kovrdama. Kao hrana.
Hvala ti, rekla sam. Da li treba da shvatim da si opet gladan?
Aha. Ima li mleka?
Ima. Kada sam se istegla, jedva sam uspela da dohvatim keramiki bokal.
Protresla sam ga, zakljuila da u njemu nema dovoljno mleka da opravda dohvatanje
olje, pa bokal nagnula i pridrala malom deaku da pije.
Primirio se privremeno zaokupljen hranom, a mali deak bio je teak na mojoj
butini, lea oslonjenih na moju ruku dok je zdepastim rukama stezao bokal.
Poslednje kapi mleka su grgoljile iz bokala. Mali Dejmi se opustio i tiho
podrignuo jer se prejeo. Oseala sam kako toplota zrai iz njega, uz onaj nagli
porast temperature koji kod male dece najavljuje uspavljivanje. Umotala sam ga
ogrtaem i lagano ga ljuljala, tiho pevuei uz pesmu kraj vatre. Kvrice njegove
kime bile su okrugle i vrste kao mermer pod mojim prstima.
Zaspao je, zar ne? Krupna prilika velikog Dejmija pojavila se kraj mog
ramena, od svetla vatre mu je zasvetlucao balak noa, a kosa poprimila priguenu
boju bakra.
Da, rekla sam. Bar se vie ne vrpolji, pa mora da je tako. Ovo prilino lii na
dranje ogromne unke.
Dejmi se nasmejao, a onda se i on umirio. Oseala sam tvrdou njegove ruke
koja se oeala o moju i toplinu njegovog tela kroz slojeve pleda.
Noni vetar mi je gurnuo pramen kose na lice. Odgurnula sam ga i otkrila da je
mali Dejmi bio u pravu; ruke su mi mirisale na praziluk i puter, i na branastu
aromu seenog krompira. Onako uspavan, bio je vrlo teak i, mada mi je prijalo da
ga drim, presecao mi je cirkulaciju u nogama. Pomerila sam se malo, sa namerom
da ga spustim u krilo.
Ne mrdaj, Sasenah, tiho se zauo Dejmijev glas, odmah uz mene. Samo na
trenutak, mo duinne budi mirna.
Posluno sam se smrznula u toj pozi dok me nije dotakao po ramenu.
U redu je, Sasenah, kazao je sa osmehom u glasu. Samo si izgledala tako
divno, sa plamenom na licu i sa kosom koja se talasala na vetru. Hteo sam to da
zapamtim.
Tada sam se okrenula licem ka njemu i nasmeila mu se preko tela deteta. No je
bila tamna i hladna, iva od ljudi svud okolo, ali tamo gde smo sedeli nije bilo
niega osim svetlosti i toplote i nas dvoje.
F
uvar tvog brata
ergus je u poetku zbivanja utljivo posmatrao iz okova, ali je ubrzo postao
deo domainstva i preuzeo zvaninu funkciju talskog momka, zajedno sa
mladim Rabijem Maknabom.
Iako je Rabi bio godinu ili dve mlai od Fergusa, bio je krupan koliko i maleni
Francuz i oni su ubrzo postali nerazdvojni prijatelji, osim onda kada su se svaali
to se deavalo dva do tri puta dnevno i kada su pokuavali da ubiju jedan drugog.
Kad je sukob jednog jutra eskalirao u udaranje, utiranje i tuu uz zamahivanje
pesnicama i kotrljanje po upi za mleko tako da su se dve zdele prevrnule i
upropaena je pavlaka, Dejmi je stvar uzeo u svoje ruke.
Odajui utisak kao da je dovoljno dugo trpeo, uhvatio je oba nevaljalka za
mrave vratove pa ih odveo u privatnost ambara gde je, pretpostavila sam,
prevaziao i poslednje eventualne tragove skrupula u pogledu fizikog kanjavanja.
Iz ambara je izaao krupnim koracima, odmahujui glavom i zakopavajui kai, i sa
Ijanom odjahao navie ka dolini Broh Morda. Deaci su se pojavili neto kasnije,
oito pokoreni i udrueni zajednikom mukom opet su postali najbolji prijatelji.
Zapravo, bili su dovoljno pokoreni da dozvole mladom Dejmiju da se vue za
njima dok su obavljali svoja zaduenja. Kad sam pogledala kroz prozor kasnije tog
jutra, videla sam njih trojicu kako se u dvoritu igraju krpenjaom. Bio je to hladan,
maglovit dan i dah deaka se dizao u mekim oblaiima dok su jurcali i vikali.
Finog jedrog malog momka ima tamo, napomenula sam Deni, koja je
prebirala po korpi za krpljenje traei neko dugme. Podigla je pogled, videla u ta
gledam i nasmeila se.
Oh, da, mali Dejmi je sladak momak. Dola je da mi se pridrui kraj prozora,
zagledana u igru dole.
Pljunuti otac, privreno je napomenula, ali e biti dosta iri u ramenima, rekla
bih. Moda e biti krupan na ujaka; vidi li kolike su mu noge? Pomislila sam da je
ona verovatno u pravu. Iako je mali Dejmi sa svoje nepune etiri godine jo imao
nabijenu zaobljenost bebe, noge su mu bile dugake, a mala lea bila su iroka i
ravna od miia. Imao je duge, elegantne kosti na svog ujaka i odavao je isti utisak
kao njegov imenjak, da je sainjen od neega to je vre i ilavije nego meso.
Gledala sam kako mali deak grabi loptu, spretno je hvata i baca je dovoljno
jako da prozuji pored glave Rabija Maknaba, koji je, viui, otrao da je dohvati.
Jo po neemu lii na svog ujaka, rekla sam. Mislim da ima anse da i on bude
levoruk.
Oh, boe!, rekla je Deni i elo joj se namrtilo dok je piljila u svoje
potomstvo. Nadam se da nee, ali si moda u pravu. Odmahnula je glavom,
uzdiui.
Boe, kad se samo setim svih nevolja kroz koje je jadni Dejmi proao zbog
toga to je sve radio naopako! Svi su pokuavali da to promene, od mojih roditelja
do uitelja, ali je on bio tvrdoglav ko mazga, nije hteo da odstupi nimalo.
Pokuavali su svi, sem Ijanovog oca, ako emo pravo, dodala je, kao da se toga
naknadno setila.
On nije smatrao manom to to je neko levoruk?, znatieljno sam upitala, svesna
da je u to vreme vladalo miljenje da je levorukost u najmanju ruku znak zle sree, a
u najgoroj verziji da odraava zaposednutost avolom. Dejmi je pisao uz tekoe
desnom rukom, jer su ga redovno tukli u koli to pero hvata levom.
Deni je odmahnula glavom, crne lokne su poskakivale pod njenom maramom.
Ne, udan je to bio ovek, stari Don Marej. Govorio je da bi, ako je bog
odabrao da tako podari snagu Dejmijevoj levoj ruci, bio greh odbijati takav dar. A
bio je retko vet sa maem, stari Don, tako su priali mom ocu, i putao je Dejmija
da ui da se bori levom rukom.
Mislila sam da je Dugal Makenzi nauio Dejmija da se bori levom, kazala
sam. Prilino me je zanimalo ta Deni misli o svom ujaku Dugalu.
Klimnula je glavom, olizavi konac pre nego to ga je brzim potezom proterala
kroz uice igle.
Aha, tako je, ali je to bilo kasnije, kada je Dejmi odrastao i otiao da ivi sa
Dugalom. Ijanov otac je bio taj koji ga je nauio prvim zamasima. Nasmeila se,
pogleda prikovanog za koulju u svom krilu.
Seam se kada su bili mladi. Stari Don je govorio Ijanu da je njegov zadatak da
stoji sa Dejmijeve desne strane jer u borbi mora da uva slabiju stranu svog
poglavice. I stajao je oni su to shvatili vrlo ozbiljno, njih dvojica. I rekla bih da je
stari Don bio u pravu po tom pitanju, dodala je odsecajui viak konca. Posle
nekog vremena niko nije hteo da se bori s njima, ak ni Maknabovi deaci. I Dejmi
i Ijan su bili pokrupni i ilavi borci, pa kad bi stali rame uz rame, niko nije mogao
da sredi taj par, ak i ako ih je bilo vie.
Iznenada se zasmejala i zagladila kovrdu kose iza uva.
Posmatraj ih nekad, kada zajedno idu po poljima. Ne verujem da su svesni da i
dalje to rade, ali rade. Dejmi uvek ode levo da bi Ijan mogao da zauzme svoje
mesto sa desne strane, da mu uva slabiju stranu.
Deni je pogledala kroz prozor, koulja je na trenutak zaboravljena leala u krilu,
pa je stavila ruku na malu izboinu svog stomaka.
Nadam se da je deak, rekla je, gledajui dole u svog crnokosog deaka.
Levoruk ili ne, dobro je za mukarca da ima brata da mu pomogne. Uhvatila sam
kada je pogledala sliku na zidu u vrlo mali Dejmi kako stoji izmeu kolena svog
starijeg brata Vilija. Oba mlada lica bila su prasta i ozbiljna; Vilijeva ruka je
zatitniki poivala na ramenu mlaeg brata.
Dejmi ima sree to ima Ijana, rekla sam.
Deni je skrenula pogled sa slike i jednom trepnula. Dve godine je starija od
Dejmija; bila bi tri godine mlaa od Vilijama.
Aha, tako je. A i ja, tiho je kazala, ponovo dohvatajui koulju.
Dohvatila sam deije odelce iz korpe za krpljenje i prevrnula ga da bih stigla do
rasparanog ava ispod pazuha. Napolju je bilo suvie hladno za sve sem malim
deacima za igranje i mukarcima za rad, ali je u gostinskoj sobi bilo toplo i
prijatno; prozori su se brzo maglili dok smo radile, izolujui nas od ledenog sveta
napolju.
Kad je ve re o brai, rekla sam, kiljei dok sam i sama provlaila konac
kroz iglu, da li si esto viala Dugala i Kolama Makenzija dok si odrastala?
Deni je odmahnula glavom. Nikada nisam srela Kolama. Dugal je dolazio ovde
jednom ili dvaput, dovodei Dejmija kui iz Hogmaneja ili nekog slinog mesta, ali
ne mogu rei da ga dobro poznajem. Podigla je pogled sa svog krpljenja, zakoene
oi su sijale od zainteresovanosti. Mada ih ti zna.
Kai mi, kako izgleda Kolam Makenzi? Uvek sam se pitala, po nekim detaljima
koje sam ula od posetilaca, ali moji roditelji nikada nisu hteli da govore o njemu.
Zastala je na trenutak bora joj se usekla izmeu obrva.
Ne, greim. Moj tata je rekao neto o njemu, jednom. Bilo je to ba posle
Dugalovog odlaska, kad se vraao za Bina sa Dejmijem. Tata se napolju oslanjao
o ogradu, posmatrajui kako odlaze sa vidika, a ja sam dola da mahnem Dejmiju
uvek mi se srce cepalo kada je odlazio poto nisam znala koliko e dugo
odsustvovati. U svakom sluaju, posmatrali smo ih kako jau preko grebena brda, a
onda se tata malo uzvrpoljio, zastenjao i rekao: Neka je Bog na pomoi Dugalu
Makenziju kada njegov brat Kolam umre. Tada kao da se prisetio da sam ja tu, jer
se okrenuo, nasmeio mi se i kazao: Pa, devojko, ta imamo za veeru? i nije imao
nameru da ita vie kae o tome. Crne obrve, fine i upadljive kao kaligrafski potezi,
podigle su se odraavajui zauenost.
To sam smatrala udnim jer sam ula a ko pa nije? da je Kolam gadno
ubogaljen i da Dugal obavlja posao poglavice za njega, skuplja najamninu i sreuje
sporove i klan vodi u bitku kad zatreba.
Tano. Ali... Oklevala sam, nesigurna kako da opiem neobian simbiotski
odnos. Pa, kazala sam s osmehom, najblie nekakvom objanjenju to mogu da ti
kaem jeste da sam ih jednom preula kada su se svaali i Kolam je rekao Dugalu:
Rei u ti neto, ako braa Makenzi imaju samo jednu kitu i jedan mozak sve
zajedno, onda sam zadovoljan svojim delom pogodbe!
Deni se iznenaeno zasmejala, a onda se zagledala u mene i zamiljeni sjaj joj
se pojavio duboko u oima, tako nalik bratovljevom.
Oh, tako to znai stoji, zar ne? Pitala sam se jednom, kad sam ula Dugala kako
pria o Kolamovom sinu, malom Hamiu; delovao je malo naklonjeniji deaku nego
to su obino strievi.
Brza si, Deni, rekla sam piljei u nju. Vrlo brza. Meni je trebalo puno
vremena da to prokljuvim, a mesecima sam ih svakodnevno viala.
Skromno je slegnula ramenima, ali joj je smeak zaigrao na usnama.
Ja sluam, jednostavno je rekla. Ono to ljudi priaju i ono to ne priaju. A
ljudi prilino uasno ogovaraju ovde u Hajlendsu. Zato, odgrizla je konac i krajeve
uredno ispljunula sebi na dlan, priaj mi o Leohu. Ljudi kau da je veliki, ali ne
onako grandiozan kao Boli ili Kilravok.
Radile smo i priale celo jutro, prelazei sa krpljenja na predenje vune za
trikanje, pa na pravljenje kroja za novu haljinicu za Megi. Povici deaka napolju su
prestali i smenili su ih mrmljanje i lupa u zadnjem delu kue, to je bio znak da su se
mladi mukarci smrzli i navalili na kuhinju.
Pitam se hoe li uskoro sneg, rekla je Deni gledajui kroz prozor. U vazduhu
ima vlage. Da li si jutros videla izmaglicu nad jezerom?
Odmahnula sam glavom. Nadam se da je nema. To bi otealo povratak Dejmiju
i Ijanu. Selo Broh Morda je jedva petnaest kilometara od Lalibroha, ali put vodi po
postupno sve viim brdima sa strmim i kamenitim stranama, a sam put jedva da je
neto iri od jelenske staze.
Kako je ispalo, sneg je pao ubrzo iza podneva, a pahuljice su nastavile da se
kovitlaju ka zemlji i mnogo posle nailaska noi.
Morae da ostanu u Broh Mordi, kazala je Deni, uvlaei glavu nazad posle
ispitivanja oblanog neba sa njegovim snenoruiastim sjajem. Ne brini za njih;
fino e se smestiti u neiju kolibu da prenoe. Nasmeila se da me uveri u to, a
zatim je navukla kapke. Iznenadno zapomaganje se zaulo niz hodnik i nateralo je da
uz prigueni uzvik pokupi donji deo svoje spavaice.
Laku no, Kler, doviknula je, ve urei na majinsku dunost da prui
saaljenje. Lepo spavaj.
Obino sam lepo spavala uprkos hladnoi i vlanoj klimi; kua je bila dobro
sazidana, a perjani krevet je imao mnotvo prekrivaa. Meutim, noas sam uhvatila
sebe kako ne mogu da se skrasim bez Dejmija. Krevet je delovao ogromno i
lepljivo, moje noge u gru, a stopala hladna.
Pokuala sam da leim na leima ruku zbijenih preko rebara, oiju sklopljenih, i
disala sam duboko pokuavajui da prizovem Dejmijev lik, ako bih uspela da ga
zamislim tu kako duboko die u mraku pored mene, moda bih uspela da zaspim.
Buno oglaavanje petla me je podiglo sa jastuka, kao da je tapin dinamita
aktiviran ispod kreveta.
Idiote!, rekla sam, a svaki ivac u telu mi je poigravao od oka. Ustala sam i
odkrinula kapak. Sneg je prestao da pada, ali je nebo jo bilo bledo od oblaka,
istovetne boje od jednog do drugog horizonta. Petao se jo jednom razdrao dole u
kokoinjcu.
Zavei!, rekla sam. Pola je noi, ti pernato kopile! Nekakvo ptije ruganje je
odjekivalo u mirnoj noi, a negde niz hodnik se zauo pla nekog deteta, propraen
bogatom mada priguenom gelskom psovkom koju je izrekao Denin glas.
Tebi su, rekla sam nevidljivom pevcu, dani odbrojani. Na to nije bilo
odgovora pa sam, posle pauze da bih se uverila da je petao zaista poao na
spavanje, zatvorila kapak i uinila isto.
Taj mete mi je naisto poremetio tok misli. Umesto da pokrenem sledeu, reila
sam da se okrenem u sebe, u nadi da e me meditacija dovoljno opustiti da zaspim.
Upalilo je. Kako sam poela da lebdim na rubu sna, sa mislima usredsredenim
negde oko pankreasa, jedva sam ula zvuke malog Dejmija kako trupka hodnikom
ka spavaoj sobi njegove majke probuen punom beikom, retko je bio dovoljno
priseban da preduzme oigledan korak i esto bi pogreno siao stepenitem iz
deije sobe u potrazi za potrebnom pomoi.
Tokom dolaska u Lalibroh pitala sam se da li e mi moda biti teko da budem u
Deninoj blizini; da li u joj zavideti na njenoj lakoj plodnosti. A moda bih i bila
da nisam videla da portvovano majinstvo takoe ima svoju cenu.
Ima nou odmah pored kreveta, tupavko, stizao je kroz vrata ozlojeeni
Denin glas dok je malog Dejmija odvodila nazad u krevet. Mora da si nagazio u
nju kad si ustao; zato ne utuvi sebi u glavu da je upotrebi? Zato mora da dolazi
i koristi moju svake bogovetne noi? Njen glas je slabio kako je skretala na
stepenite i ja sam se nasmeila, zamiljajui prizor koji je odmicao kroz krivine
mojih creva.
Postojao je jo jedan razlog to ne zavidim Deni. U poetku sam strahovala da
mi je raanje Fejt izazvalo neke unutranje promene, ali je taj strah nestao sa
Rajmonovim dodirom. Kada sam zavrila inventarisanje svog tela i osetila kako mi
se kima oputa na granici sna, znala sam da je sve dobro. To se desilo jednom, a
moe se desiti opet. Sve to je potrebno jeste vreme. I Dejmi.
Denini koraci su se uli po daskama hodnika, ubrzani kao odgovor na pospani
krik Megi, sa drugog kraja kue.
Deca donose radost, ali i brige, promrmljala sam za sebe i zaspala.
Sutradan smo ekale, obavljajui poslove i zaokupljene dnevnom rutinom, jednog
uva nauljenog da bismo ule konje u dvoritu.
Sigurno su ostali da obave neki posao, kazala je Deni naizgled samouvereno.
Ali sam je videla kako zastaje svaki put kad proe pored prozora sa pogledom na
puti koji vodi prema kui.
to se mene tie, bilo mi je teko da obuzdam svoju matu. Pismo potpisano od
kralja Dorda, potvrda da je Dejmi pomilovan, bilo je zakljuano u fioci stola u
gospodarevoj radnoj sobi. Dejmi ga je smatrao ponienjem i hteo je da ga spali, ali
sam insistirala da ga sauva, zlu ne trebalo. Sada, sluajui zvuke kroz huk zimskog
vetra, uporno su mi se vraale vizije da je sve to bilo greka ili nekakva prevara
da su Dejmija ponovo uhapsili crveni mundiri, opet odveli u jad tamnice i da mu
preti opasnost od konopca za veanje.
Mukarci su se konano vratili ba pre nego to je no pala, sa konjima
natovarenim vreama soli, igala, zaina za turiju i ostalih sitnica koje se u
Lalibrohu nisu proizvodile.
ula sam jednog konja kako re dok je ulazio u talu pa sam potrala dole i
naletela na Deni koja je pourila kroz kuhinju.
Olakanje me je obuzelo kada sam videla visoku Dejmijevu figuru, kao senku
prema ambaru. Pretrala sam dvorite ne obraajui panju na malo snega koji se
zadrao na zemlji i bacila mu se u naruje.
Gde ste, do avola, bili?, insistirala sam da saznam.
On je odvojio vremena da me poljubi pre nego to je odgovorio. Lice mu je bilo
hladno prema mom, a na usnama je imao slab i prijatan ukus viskija.
Mm, kobasice za veeru?, rekao je s odobravanjem, njukajui moju kosu koja
je pokupila mirise iz kuhinje. Dobro, crkavam od gladi.
Kobasice u pireu, rekla sam. Gde ste bili?
Nasmejao se, drmajui pled da otrese sneg. Kobasice u pireu? To je hrana, zar
ne?
Kobasice i krompir pire, prevela sam. Lepo tradicionalno englesko jelo, do
sada nepoznato u neupuenoj kotskoj. A sada, prokleti kote, gde si, do avola, bio
poslednja dva dana? Deni i ja smo brinule!
Imali smo mali incident... poeo je Dejmi kad je spazio malu figuru Fergusa
koji je nosio fenjer. Oh, znai doneo si svetiljku, Ferguse? Dobar momak. Postavi
je tamo gde nee zapaliti slamu, a zatim odvedi ovu jadnu ivotinju u njen
pregradak. Kada nju sredi, doi da i ti veera. Sada ve moe da sedi,
oekujem? Prijateljski je zamahnuo da Fergusa une po uvu. Deak se izmakao i
uzvratio osmehom; ono to se jue desilo u ambaru oito nije stvorilo zlu krv.
Dejmi, rekla sam odmereno. Ako ne prekine da pria o konjima i
kobasicama i ne kae mi kakav vam se to incident dogodio, utnuu te u cevanicu,
to e teko pasti mojim prstima jer na nogama imam papue, ali te upozoravam da
u to uiniti i pored toga.
To je pretnja, zar ne? pitao je smejui se. Nije to bilo ozbiljno, Sasenah, samo
to...
Ijane! Upravo je stigla Deni, koju je na tren zadrala Megi, na vreme da vidi
svog mua kako stupa u krug svetlosti. Zabezeknuta okom u njenom glasu, okrenula
sam se i videla je kako juri napred i prinosi aku Ijanovom licu.
ta ti se, pobogu, desilo, ovee?, rekla je. Kakav god da je to incident bio,
Ijan je pretrpeo glavni udar. Jedno oko mu je bilo crno i napola zatvoreno otokom, a
dugaka svea rana mu se pruala preko jedne jagodice.
Dobro sam, mi dhu, rekao je neno tapui Deni kada ga je zagrlila, sa malom
Megi nezgodno zaglavljenom izmeu njih. Samo sam ponegde izgreban.
Silazili smo niz brdo tri kilometra od sela vodei konje jer je bilo veoma
klizavo, kad je Ijan zgazio u krtinjak i slomio nogu, objasnio je Dejmi.
Onu drvenu, naglasio je Ijan. Nasmeio se, pomalo smeteno. Krtica je bolje
prola u tom okraju.
Tako da smo ostali u oblinjoj kolibi dovoljno dugo da mu izdeljemo novu,
dovrio je Dejmi priu. Moemo li da jedemo? Stomak mi se slepio.
Poli smo bez odlaganja, a ga Kruk i ja smo posluivale veeru dok je Deni
hamamelisom ispirala Ijanovo lice i zabrinuto se raspitivala o ostalim povredama.
Nije to nita, uveravao ju je. Samo poneka modrica. Mada sam ga
posmatrala kako ulazi u kuu i zapazila da se njegovo uobiajeno hramanje znatno
pogoralo. Tiho sam razmenila nekoliko rei sa Deni dok smo rasklanjale tanjire od
veere, i kada smo seli u gostinsku sobu nakon to su stvari iz bisaga bezbedno
odloene, ona je kleknula na tepih pored Ijana i dohvatila novu nogu.
Hajde onda da je skinemo, odluno je rekla. Povredio si se i hou da Kler to
pogleda. Moda ti ona moe pomoi vie nego ja.
Prva amputacija je izvedena sa neto vetine i puno sree; vojni hirurg koji je
odsekao potkolenicu uspeo je da ostavi zglob kolena. To je Ijanu omoguavalo
znatno vie pokretljivosti nego to bi inae imao. U ovom asu, meutim, koleno je
predstavljalo vie problem nego pogodnost.
Od pada mu se noga surovo iskrivila kraj patrljka bio je plav od udarca i
iskidan tamo gde je otra ivica manetne prosekla kou. Mora da je bila prava
agonija osloniti teinu na to, ak i da je sve drugo bilo u redu. A ovako je i koleno
bilo izvrnuto, a meso u samom zglobu nateklo, crveno i vrelo.
Ijanovo dugo, dobroudno lice bilo je crveno gotovo koliko i povreeni zglob,
lako je sasvim otvoreno govorio o svom invaliditetu, znala sam da mrzi
bespomonost koji on povremeno namee. Stid to je sada ovako izloen bio mu je
izgleda bolan koliko i dodirivanje noge.
Iskidao si ligament ovde, rekla sam mu, neno prstom pratei otok u njegovom
kolenu. Ne mogu da kaem koliko je gadno, ali jeste poprilino. Tenost ti se
skuplja u zglobu, zato je otekao.
Moe li nekako da pomogne, Sasenah? Dejmi mi se nadnosio preko ramena,
zabrinuto se mrtei na ljutu ranu.
Odmahnula sam glavom. Ne mogu mnogo da uinim, sem da stavljam hladne
obloge da bi se smanjio otok. Podigla sam pogled u Ijana, fiksirajui ga pogledom
za koji sam se potrudila da lii na pogled majke Hildegard.
Ono to ti moe, rekla sam, jeste da ostane u krevetu. Sutra moe da
dobije viski zbog bola; veeras u ti dati laudanum da bi mogao da spava. Ne
koristi nogu nedelju dana, najmanje, pa emo videti kako ide.
To ne mogu!, protestovao je Ijan. Treba zakrpiti zidove tale, dva nasipa u
gornjem polju, raonike treba naotriti i...
A i nogu treba zakrpiti, otro je rekao Dejmi. Uputio je Ijanu ono to sam za
sebe zvala pogled gospodara, besan pogled prodornih plavih oiju od kojih bi
veina njih odmah poletela da izvri ono to je rekao. Ijan, koji je sa Dejmijem
delio obroke, igrake, odlaske u lov, bitke i batine, bio je znatno otporniji od veine.
avola u tako uraditi, prosto je rekao. Njegove besne smee oi sukobile su
se Ijanovim, a u njihovom pogledu bili su izmeani bol, bes i srdba i jo neto to
nisam uspela da prepoznam. Misli li da moe da mi naredi?
Dejmi se nagnuo nazad na pete, crven u licu kao da je dobio amar. Uzvratio je
sa nekoliko oekivanih odgovora, a na kraju tiho rekao: Ne, neu ni pokuati da ti
naredim. Mogu li, meutim, da te zamolim da vodi rauna o sebi?
Mukarci su razmenili dug pogled, koji je sadravao neku poruku koju nisam
mogla da razumem. Konano, Ijanova ramena su pala kada se opustio, pa je klimnuo
sa eretskim osmehom.
Moe da zamoli. Uzdahnuo je i poeao oiljak na jagodici, trecnuvi se
kada je dodirnuo zguljenu kou. Duboko je udahnuo da se obodri, a onda pruio ruku
Dejmiju. Hoe li mi pomoi da ustanem?
Bio je to nezgodan zadatak, odvesti oveka sa jednom nogom uz dva stepenita,
ali su konano uspeli. Na vratima spavae sobe, Dejmi je Ijana prepustio Deni.
Dok se odmicao, Ijan je tiho i brzo na gelskom rekao neto Dejmiju. Jo nisam bila
verzirana za taj jezik, ali mi se ini da je rekao: U zdravlje, brate.
Dejmi je zastao, pogledao nazad i nasmeio se. Svea mu je toplinom obasjala
oi.
I tebi, mo brathair!
Otpratila sam Dejmija niz hodnik do nae sobe. Po oborenosti njegovih ramena
bilo mi je jasno da je umoran, ali sam nekoliko pitanja morala da mu postavim pre
nego to zaspi.
To su samo masnice tu i tamo, rekao je Ijan, uveravajui Deni. To je bilo
tano. Tu i tamo. Osim masnica na njegovom licu i nozi, videla sam potamnela mesta
dopola skrivena kragnom njegove koulje. Bez obzira na to koliko je mrnje izazvao
Ijanov upad, nisam mogla da zamislim krticu koja pokuava da ga za odmazdu udavi.
Ispostavilo se da Dejmi nije hteo odmah na spavanje.
Oh, odsustvo razbuktava enju u srcu, zar ne?, rekla sam. Krevet, onako
ogroman prethodne noi, sada je izgledao jedva dovoljan.
Mm? rekao je, oiju napola sklopljenih od zadovoljstva. Oh, u srcu? Aha, i u
njemu. Oh, boe, ne prekidaj, oseaj je predivan.
Ne brini. Nastaviu jo, uveravala sam ga. Samo me pusti da ugasim sveu.
Ustala sam i dunula u nju. Uz otvorene aluzine bilo je puno svetla koje se u sobu
reflektovalo od snenog neba ak i bez plamena svea. Jasno sam videla Dejmija,
njegovo dugako telo bilo je oputeno ispod pokrivaa, a ake napola stegnute u
pesnice sa strana. Dopuzala sam pored njega i uzela njegovu desnu ruku,
nastavljajui sporo da mu masiram prste i dlan.
Ispustio je dug uzdah, gotovo jecaj, dok sam krunim pokretima vrsto trljala
jastuie ispod njegovih prstiju. Ukoeni od sati stezanja uzdi, prsti su se zgrejali i
polako oputali pod mojim dodirom. Kua je bila tiha i soba hladna van utoita
naeg kreveta. Bilo je prijatno oseati kako njegovo telo greje prostor kraj mene i
uivati u intimnosti dodira, bez oseaja trenutnog zahteva. S vremenom, taj dodir bi
mogao poeti da znai vie bila je zima i noi su bile duge. On je bio tu, kao i ja, i
zadovoljan stvarima onakvim kakve su bile u tom asu.
Dejmi, rekla sam neto kasnije, ko je povredio Ijana?
Nije otvorio oi, ve je dugo uzdahnuo pre nego to je odgovorio. Nije se ukoio
od opiranja, istina, oekivao je to pitanje.
Ja sam, rekao je.
ta? U oku sam ispustila njegovu ruku. On je zatvorio pesnicu pa je otvorio,
isprobavajui pokretljivost prstiju. Zatim je levu aku spustio na pokriva pored nje,
pokazujui mi zglobove prstiju, malo naduvene od kontakta sa izboinama koatog
Ijanovog tela.
Zato?, pitala sam, zaprepaena. Mogla sam da vidim da postoji neto novo i
napeto izmeu Dejmija i Ijana, mada nije izgledalo ba kao neprijateljstvo. Nisam
mogla ni da zamislim ta bi moglo navesti Dejmija da udari Ijana zet mu je bio
blizak gotovo koliko i sestra Deni.
Dejmijeve oi su sada bile otvorene, ali nisu gledale u mene. Nespokojno je
trljao prste gledajui u njih. Osim male oteenosti zglobova, na Dejmiju nije bilo
nikakvog traga Ijan mu oito nije uzvratio.
Pa, Ijan je predugo oenjen, rekao je branei se.
Ja bih rekla da si ti predugo bio napolju na suncu, napomenula sam zurei u
njega, sem to ga nema nimalo. Ima li groznicu?
Ne, kazao je, izbegavajui moje pokuaje da mu opipam elo. Ne, samo
prekini s tim, Sasenah, dobro mi je. Stisnuo je usne, ali je onda odustao i ispriao
mi celu priu.
Ijan je zapravo slomio drvenu nogu kada je zgazio u krtinjak blizu Broh Morde.
Bilo je to predvee imali smo mnogo posla u selu i padao je sneg. I video
sam da Ijana puno boli noga, mada je uporno insistirao da moe da jae. Bilo kako
bilo, u blizini su bile dve ili tri kolibe, pa sam ga posadio na jednog ponija i odveo
ga uz strminu da zamolimo za prenoite.
Po svojstvenom hajlendskom gostoprimstvu, hitro su im ponueni i sklonite i
veera, a posle inije toplog kaamaka i sveeg ovsenog kolaa, oba posetioca su
smetena na slamarice pored vatre.
Jedva da je bilo mesta da se jorgan rairi pored ognjita pa smo bili malo
stenjeni, ali smo legli jedan pored drugog i razmestili se to smo udobnije mogli.
Duboko je udahnuo, a zatim me polustidljivo pogledao.
Bio sam umoran od puta i duboko sam spavao, a pretpostavljam da je i Ijan. Ali
je on spavao sa Deni svake noi u poslednjih pet godina, pa pretpostavljam da je,
imajui toplo telo pored sebe u krevetu, prebacio ruku preko mene i poljubio me u
vrat. A ja, oklevao je, i po snanoj boji koja mu je preplavila lice vidljivo ak i po
sivkastom svetlu snegom obasjane sobe, probudio sam se iz dubokog sna mislei
da je on Dek Randal.
Zadravala sam dah dok sam sluala priu; sada sam ga polako ispustila.
To mora da je bio pakleni ok, kazala sam.
Jedna strana Dejmijevih usta se trgla. Bio je to pakleni ok za Ijana, to u ti
rei, kazao je. Prevrnuo sam se i zviznuo ga u lice, a kad sam doao k sebi, ve
sam bio na njemu, davei ga tako da mu je jezik virio iz usta. Pakleni ok i za
Marejeve u krevetu, takoe, dodao je priseajui se. Rekao sam im da sam imao
nonu moru pa, i jesam na neki nain ali je to prouzrokovalo avolsku gungulu,
deca su vritala, Ijan se guio u oku, a ga Marej je kao munja sela u krevetu i
ponavljala: Ko, ko?, kao mala debela sova.
Nehotice sam se nasmejala toj slici.
Pobogu, Dejmi. Da li je Ijan bio dobro?
Dejmi je malo slegnuo ramenima. Pa, videla si ga. Svi su se vratili na
spavanje, posle nekog vremena, a ja sam samo leao pred vatrom ostatak noi zurei
u krovne grede. Nije se opirao kada sam uzela njegovu levu ruku, neno milujui
oteene prste. Sklopio ih je preko mojih, drei me.
Tako, kada smo otili narednog jutra, nastavio je, saekao sam dok nismo
doli do mesta gde smo mogli da sedimo i gledamo celu dolinu. A tada, progutao je
i aka mu se malo stegla na mojoj, sam mu ispriao. Za Randala. I o svemu to se
desilo.
Poinjala sam da razumem dvosmislenost pogleda koji je Ijan uputio Dejmiju. A
sada sam razumela izraz napora na Dejmijevom licu i upadljive podonjake. Ne
znajui ta da kaem, samo sam mu stezala ake.
Nisam mislio da u ikada ikome rei nikome sem tebi, dodao je, uzvraajui
stisak. Kratko se nasmeio, a onda izvukao jednu ruku da protrlja lice.
Ali Ijan... on je... Muio se da pronae rei. On me poznaje, razume?
Rekla bih da je tako. Poznaje ga celog svog ivota, zar ne?
Klimnuo je, gledajui kroz prozor i ne videi nita. Kovitlavi sneg je opet poeo
da pada, pahuljice su igrale po staklu, belje od neba.
On je samo godinu dana stariji od mene. Kada sam rastao, uvek je bio prisutan.
Dok nisam napunio etrnaest, nije jedan dan proao a da nisam video Ijana. Pa ak i
kasnije, nakon to sam otiao da ivim sa Dugalom i u Leoh, pa i posle toga u Pariz,
na studije kada bih se vratio, skrenuo bih oko oka i on bi bio tu, i izgledalo je
kao da nikada nisam ni otiao. Samo bi se nasmeio kada me ugleda, kao i uvek, a
onda bismo odetali zajedno, jedan pored drugog preko polja i potoka,
razgovarajui o svaemu. Duboko je uzdahnuo i proao rukom kroz kosu.
Ijan... on je deo mene koji pripada ovde, onaj koji nikada nije otiao, rekao je,
muei se da to objasni. Mislio sam... moram da mu kaem; nisam hteo da se
oseam... odvojeno. Od Ijana. Od ovog mesta. Pokazao je prema prozoru, a onda se
okrenuo ka meni, oiju tamnih po slabom svetlu. Razume li zato?
Rekla bih da je tako, ponovo sam rekla, tiho. A da li je Ijan?
Napravio je onaj mali, neprijatan pokret sleganja ramenima, kao da olabavljuje
koulju koja ga stee preko lea. Ne bih mogao da kaem. U poetku, kada sam
krenuo da mu objanjavam, samo je odmahivao glavom kao da ne moe da mi
veruje, a kad je poverovao... Zastao je i olizao usne i ja sam stekla nekakvu
predstavu koliko ga je ta ispovest u snegu kotala. Video sam da je hteo da skoi na
noge i da koraa, samo nije mogao zbog svoje noge. ake su mu bile stegnute u
pesnice a lice mu je bilo bledo, i stalno je govorio: Kako? Proklet da si, Dejmi,
kako si mogao da mu dopusti da ti to radi?
Odmahnuo je glavom. Ne seam se ta sam kazao. Ni ta je on rekao. Vikali smo
jedan na drugog, toliko znam. I da sam eleo da ga udarim, ali nisam mogao zbog
njegove noge. A on je eleo da zvizne mene, ali nije mogao zbog svoje noge.
Frknuo je od smeha. Hriste, mora da smo izgledali kao prave budale dok smo
mlatili rukama i vikali jedan na drugog. Ali sam ja vikao due, pa je konano on
zautao i sasluao do kraja.
A onda, odjednom vie nisam mogao da nastavim da priam izgledalo je da
nema nikakve svrhe. Pa sam iznenada seo na kamen i spustio glavu u ruke. Zatim je
posle nekog vremena Ijan rekao da je bolje da poemo. I ja sam se sloio, ustao i
pomogao mu da se popne na konja, pa smo produili, utei.
Izgledalo je kao da je Dejmi iznenada shvatio koliko mi stee ruku. Oslabio je
stisak, ali je nastavio da mi dri ruku, okreui moju burmu izmeu palca i kaiprsta.
Jahali smo dugo, tiho je rekao. A tada sam zauo neki slab zvuk iza sebe pa
sam potegao uzde da bi Ijanov konj priao uz mog i video sam da je plakao plakao
je i dalje, suze su mu se slivale niz lice. On me je video kako ga gledam pa je
odmahnuo glavom, kao da je i dalje ljut, ali mi je tada pruio ruku. Prihvatio sam je
i on ju je stegao, dovoljno snano da mi polomi kosti. Zatim ju je pustio i doli smo
kui.
Osetila sam kako napetost ili iz njega sa zavretkom prie. U zdravlje, brate,
rekao je Ijan, balansirajui na jedinoj nozi na vratima spavae sobe.
Da li to znai da je sve u redu?, upitala sam.
Bie. Sada se sasvim opustio, tonui nazad u jastuke od guijeg perja.
Kliznula sam pod jorgane pored njega i leala blizu, pripijena uz njega. Posmatrali
smo sneg kako pada i tiho bocka o staklo.
Drago mi je da si se bezbedno vratio, rekla sam.
Probudila sam se pri istom sivom svetlu izjutra. Dejmi je, ve obuen, stajao pored
prozora.
Oh, probudila si se, Sasenah?, rekao je kada je video da diem glavu s jastuka.
Ba dobro. Doneo sam ti poklon.
Posegnuo je u svoju torbicu i izvukao nekoliko bakrenjaka, dva ili tri mala
kamena, kratak tapi omotan strunom za pecanje, zguvano pismo i smotuljak traka
za kosu.
Trake za kosu?, rekla sam. Hvala ti, divne su.
Ne, one nisu za tebe, rekao je, mrtei se dok je raspetljavao plave niti sa
krtije noge koju je nosio kao amajliju protiv reumatizma. One su za malu Megi.
kiljio je sumnjiavo u kamenje koje mu je preostalo na dlanu. Na moje
zaprepaenje, uzeo je jedan i liznuo ga.
Ne, ne taj, promrmljao je i opet zagnjurio u torbicu.
ta, pobogu, to zamilja da radi?, zainteresovano sam se raspitivala,
posmatrajui njegovu predstavu. Nije odgovorio, ve je izvadio jo jednu celu aku
kamenja koje je omirisao, odbacivao ih jedan po jedan dok nije stigao do kvrice
koja mu se dopala. Tu je liznuo jednom da bi se uverio, a zatim ju je spustio u moju
ruku sijajui od zadovoljstva.
ilibar, rekao je sa zadovoljstvom, dok sam kaiprstom okretala nepravilan
komad. Delovao je toplo na dodir pa sam sklopila ruke preko njega, gotovo
nesvesno.
Treba ga uglaati, naravno, objasnio je. Ali sam mislio da se moe napraviti
lepa ogrlica. Malo je pocrveneo dok me je posmatrao. To je... to je poklon za nau
prvu godinjicu braka. Kada sam ga ugledao, podsetio me je na komad ilibara koji
ti je dao Hju Munro nakon to smo se venali.
Jo ga imam, tiho sam rekla, milujui udnu malu grudvu okamenjenog soka
drveta. Hjuov komad ilibara, kome je jedna strana bila odseena i uglaana da se
dobije mali prozor, imao je u sebi vilinog konjica zaustavljenog u veitom letu.
uvala sam ga u svojoj kutiji sa lekovima kao najmoniju od svojih amajlija.
Poklon za nau prvu godinjicu. Venali smo se u junu, naravno, ne u decembru.
Ali je na nau prvu godinjicu Dejmi bio u Bastilji, a ja... ja sam bila u naruju
francuskog kralja. Ne ba zgodno vreme da se slavi svetinja braka.
Pribliava se Hogmanej, kazao je Dejmi gledajui kroz prozor u meki sneg
koji je prekrivao polja Lalibroha. Deluje kao pravo vreme da se krene iznova,
pomislio sam.
I ja tako mislim. Ustala sam iz kreveta i prila mu kod prozora, grlei ga oko
struka. Ostali smo tako spojeni, bez rei, dok mi pogled iznenada nije pao na druge
ukaste grudvice koje je Dejmi izvadio iz torbice.
ta je, pobogu, ovo, Dejmi?, upitala sam, putajui ga dovoljno dugo da
pokaem na njih.
Oh, to? To su medene kuglice, Sasenah. Podigao je jednu, istei je prstima.
Dala mi ih je ga Gibson gore u selu. Veoma su dobre, mada se plaim da su se
malo isprljale u torbici. Pruio je otvorenu aku ka meni, smeei se. Hoe li
jednu?
N
Potar uvek zvoni dvaput
isam znala ta je ni koliko Ijan rekao Deni od onog svog razgovora na
snegu sa Dejmijem. Ona se prema bratu ponaala kao i uvek, direktno i
zajedljivo, sa primesom zadirkivanja drage osobe. Sada sam je, meutim, poznavala
dovoljno dugo da bih shvatila da je jedan od Deninih najveih talenata da neto
vidi savreno jasno i da onda gleda kroz to kao da ga nema.
Dinamika oseanja i ponaanja se menjala izmeu nas etvoro tokom narednih
meseci, a onda se smirila u okvir solidne snage, zasnovane na prijateljstvu i
utemeljene na radu. Meusobno potovanje i poverenje su bili neto nuno toliko
je toga trebalo obaviti.
Kako je Denina trudnoa odmicala, preuzimala sam sve vie i vie kunih
dunosti, a ona ih je sve ee preputala. Nikada ne bih pokuala da uzurpiram
njeno mesto; ona je bila osovina kue od smrti svoje majke, i njoj su sluge i
napoliari najee dolazili. Pa ipak, privikli su se na mene, tretirajui me sa
prijateljskim respektom koji se ponekad graniio sa prihvatanjem, a ponekad sa
zaziranjem.
Prolee je oznaeno prvo saenjem ogromnih koliina krompira; vie od
polovine raspoloive zemlje je preputeno novoj kulturi odluka koju je svega
nekoliko nedelja kasnije opravdao grad koji je unitio upravo iznikli jeam.
Stabljike krompira, koje su nisko i tromo puzale po zemlji, preivele su.
Drugi dogaaj prolea bilo je raanje druge Denine i Ijanove erke Katerin
Meri. Stigla je tako iznenada da je iznenadila sve, pa i samu Deni. Jednog dana se
Deni poalila na bolove u leima i otila da legne. Ubrzo je postalo jasno da se to
uistinu deava pa je Dejmi navrat-nanos otiao po gu Martins, babicu. Njih dvoje
su stigli taman na vreme da podele slavljeniku au vina dok su slabani, piskavi
vrisci novoroeneta odjekivali hodnicima kue.
I tako je godina pupila i bujala, i ja sam cvetala, leei i poslednje ozlede u
ljubavi i radu.
Pisma su stizala neredovno; ponekad bi pota dolazila jednom nedeljno, nekada
nita ne bi dolo po ceo mesec ili vie. Imajui u vidu sve prepreke kuririma da
isporuuju potu po Hajlendsu, smatrala sam neverovatnim to uopte ita stie.
Danas je, meutim, stigao veliki paket pisama i knjiga, radi zatite uvezan u
komad nauljenog pergamenta i vezan kanapom. aljui potanskog glasnika u kuhinju
da se osvei, Deni je paljivo odvezala kanap i tedljivo ga gurnula sebi u dep.
Preturala je gomilicu pisama, sklanjajui privremeno u stranu primamljivi paket
adresiran u Parizu.
Pismo za Ijana to e biti raun za seme, oekujem, i jedno od tetka Dokaste
oh, dobro, nije se javljala mesecima, pomislila sam da je moda bolesna, ali vidim
da joj je ruka vrsta na peru...
Pismo adresirano krupnim crnim potezima je palo na Deninu gomilu, praeno
napomenom jedne od Dokastinih udatih erki. Zatim jo jedno za Ijana iz
Edinburga, jedno za Dejmija od Dareda prepoznala sam duguljasti, teko itljivi
rukopis i jo jedno, debelo i krem boje, zapeaeno kraljevskim grbom porodice
Stjuart. Jo jedno pismo arlsovog zanovetanja o surovosti ivljenja u Parizu i bolu
povremeno uzvraane ljubavi, pretpostavila sam. Ovo je bar izgledalo kratko
obino bi rastegao nekoliko stranica, rastereujui duu cher Dejmsu na
nepravilnoj meavini etiri jezika, sa mnogo slovnih greaka koje su bar davale do
znanja da nije traio sekretarske usluge za linu prepisku.
Ooh, tri francuska romana i knjiga poezije iz Pariza!, uzbueno je rekla Deni,
otvarajui u papir umotani paket. Cest un embarras de richesse, hm? Koju emo
itati veeras? Podigla je pomenute knjige iz omota, milujui meki koni povez
gornje kaiprstom koji je drhtao od oduevljenja. Deni je knjige volela sa istom
onakvom strau kakvu je njen brat imao za konje. Gospodarska kua se mogla
podiiti malom bibliotekom, zapravo, i mada je veernja dokolica izmeu rada i
postelje bila kratka, ipak je obino ukljuivala bar nekoliko minuta itanja.
To ti daje neto o emu e misliti dok se bavi svojim poslom, objasnila je
Deni kada sam je jedne veeri zatekla kako se klati od umora i terala je da poe na
spavanje, umesto da ostane budna da bi naglas itala Ijanu, Dejmiju i meni. Zevnula
je, stavljajui ruku na usta. ak i kad sam tako umorna da jedva vidim rei na
strani, one e mi se vratiti sutradan, dok bukam puter, predem ili gazim vunu, i
mogu da ih premeem po mislima.
Sakrila sam osmeh na pomen gaenja vune. Jedine meu hajlendskim farmama,
bila sam sigurna, ene Lalibroha su vunu gazile ne samo uz tradicionalne pesme, ve
i uz ritmove Molijera i Pirona.
Iznenada sam se prisetila upe za gaenje u kojoj su ene sedele u dva naspramna
meusobno okrenuta reda, bose i golih ruku, u svojoj najstarijoj odei, drei se za
zidove dok su stopalima gazile dugaku, mokru glistu vunene pree, lupajui je u
gustu, debelu tkaninu koja e odbijati hajlendske magle pa ak i kiicu i uvati od
hladnoe onoga ko je nosi.
Na nekoliko minuta bi neka ena ustala i izala da sa vatre donese kotao vrelog
urina. Sukanja zadenutih visoko, hodala bi razmaknutih nogu sredinom upe,
natapajui tkaninu izmeu nogu, pa bi se od mokre vune dizale zaguljive vrele pare,
dok bi ostale ene privukle noge da tenost ne prsne po njima i grubo se alile.
Od vrue piake se boja brzo prima, objasnila mi je jedna ena dok sam
treptala suznih oiju kada sam prvi put kroila u upu. Ostale ene su u poetku
gledale da vide hou li pobei od tog posla, ali gaenje vune mi je bilo toliko
okantno posle svega onog to sam videla i radila u Francuskoj, i u ratu 1944. i u
bolnici 1744. godine. Vreme veoma malo menja osnovne realnosti ivota. I ako se
izuzme smrad, upa za gaenje bila je toplo prijatno mesto gde su se ene Lalibroha
viale i alile izmeu rolni tkanine, pevale zajedno tokom rada dok su im se ruke
ritmino kretale po stolu, ili gola stopala duboko tonula u tkaninu koja se puila dok
smo sedele na podu, gurajui leima o lea svoje partnerke.
Iz svojih uspomena na gaenje vune sam prizvana nazad bukom tekih izama u
predsoblju i naletom hladnog, kinog vazduha kada su se vrata otvorila. Dejmi, i
Ijan sa njim, su govorili istovremeno na gelskom, mirno, bezizraajno, to je znailo
da raspravljaju o stvarima vezanim za farmu.
Ta njiva e zahtevati isuivanje naredne godine, govorio je Dejmi ulazei na
vrata. Kad ga je ugledala, Deni je spustila potu i otila da donese lanene pekire iz
ormana u hodniku.
Obriite se pre nego to uete da se ne bi cedili po tepihu, naredila je,
pruajui po jedan svakome. I skidajte prljave izme. Stigla je pota, Ijane za
tebe ima pismo od onog oveka iz Perta, onoga kome si pisao o saenju krompira.
Oh, stvarno? Dolazim da ga proitam, onda, ali ima li neto da se jede dok ga
itam?, upitao je Ijan, trljajui pekirom mokru glavu dok smea kosa nije ostala da
stoji kao jeeve bodlje. Crkavam od gladi, a odavde ujem i kako Dejmiju kri
stomak.
Dejmi se stresao kao mokar pas, tako da je njegova sestra malo zaciala kada su
se hladne kapljice razletele po prostoriji. Koulja mu je bila slepljena do ramena, a
pojedini pramenovi kiom natopljene kose bili su mu u oima, boje zaralog gvoa.
Ogrnula sam mu pekir oko vrata. Zavri brisanje, a ja idem da ti neto
donesem.
Bila sam u kuhinji kada sam ga ula kako isputa krik. Nikada ranije nisam od
njega ula takav zvuk. U njemu su bili ok i uas, i jo neto nota konanosti, kao
krik oveka koji se naao u tigrovim eljustima. Bila sam u hodniku i trala sam
nesvesno ka salonu, sa posluavnikom ovsenih kolaia u rukama.
Kada sam grunula na vrata, videla sam ga kako stoji pored stola gde je Deni
spustila potu. Lice mu je bilo mrtvaki bledo i malo se klatio onako stojei, kao
deblo koje je preseeno i eka nekoga da vikne uvaj pre nego to e pasti.
ta?, rekla sam, nasmrt uplaena izrazom njegovog lica. Dejmi, ta je? ta je
to?
Uz vidljivi napor, podigao je jedno pismo sa stola i pruio mi ga.
Spustila sam kolaie i uzela list hartije, brzo ga pregledajui. Bilo je od
Dareda; smesta sam prepoznala tanak, krabavi rukopis. Dragi roae, itala
sam u sebi, ... tako mi je drago... rei ne mogu da izraze moje divljenje... tvoja
odvanost i hrabrost e biti inspiracija... uspeh nee izostati... moje molitve e biti
uz tebe... Podigla sam pogled sa papira, zbunjena. O emu to, pobogu, pria? ta
si to uinio, Dejmi?
Koa je bila zategnuta preko kostiju njegovog lica, a on se smeio, neveseo kao
mrtvaka glava, dok je podizao jo jedan list hartije, zapravo samo jeftino
odtampanu cedulju.
Nije re o tome ta sam uinio, Sasenah, rekao je. Poruka je poinjala grbom
kraljevske kue Stjuarta. Tekst ispod bio je kratak, napisan impozantnim jezikom.
Tvrdilo se da voljom svemonog Boga, kralj Dejms Osmi od kotske i Trei od
Engleske i Irske ovim iskazuje svoje zaslueno pravo na tron tri kraljevstva. I pri
tom obznanjuje podrku tih boanskih prava od poglavica hajlendskih klanova,
jakobitskih gospodara i raznih drugih subjekata Njegovog velianstva, kralja
Dejmsa, koji su simbolino potpisali imena na ovaj proglas o ujedinjenju.
Prsti su poeli da mi se mrznu dok sam itala i bila sam svesna da oseam uas
tako snaan da je stvarno predstavljalo napor da se nastavi disanje. U uima mi je
zvonilo od damara krvi i tamne mrlje su mi se pojavile pred oima.
U dnu papira su bila potpisana imena kotskih poglavica koji su svoju lojalnost
izrazili svetu, ulaui svoje ivote i reputaciju u uspeh arlsa Stjuarta. Klanranald je
bio tu, i Glengari. Stjuart od Apina, Aleksander Makdonald od Kepoha, Angus
Makdonald od Skotusa.
A u dnu spiska bilo je napisano: Dejms Aleksander Malkolm Makenzi Frejzer,
od Broh Tuaraha.
Jebem ti Isusa Hrista, proaputala sam, elei da postoji neto jae to mogu da
kaem da bih sebi olakala. Prljavo kopile je tebe tu potpisalo!
Dejmi je, i dalje bled i stegnutog lica, poinjao da se oporavlja.
Aha, jeste, kratko je rekao. Njegova ruka se izmigoljila prema neotvorenom
pismu koje je ostalo na stolu finoj hartiji na kojoj se lepo video voskom
zapeaeni grb Stjuartovih. Dejmi je nestrpljivo rastrgao pismo, cepajui papir.
Brzo ga je proitao, a potom ga ispustio na sto kao da mu prlji ruke.
Izvinjenje, promuklo je kazao. to nema vremena da mi poalje dokument da
ga sam potpiem. I njegova zahvalnost za moju lojalnu podrku. Isuse, Kler! ta u
da radim?
Bio je to krik iz srca, i to takav na koji nisam imala odgovor. Bespomono sam
gledala kako on tone na jastue i sedi ukoeno zurei u vatru.
Deni, paralisana svom tom dramom, sada je prila da uzme pisma i proglas.
Paljivo ih je iitala uz malo mrdanja usnama, a onda ih neno poloila na uglaani
sto. Pogledala je u njih mrtei se, a onda prila svom bratu i stavila mu ruku na
rame.
Dejmi, rekla je. Lice joj je bilo veoma bledo. Ima samo jedna stvar koju
moe da uini, dragi moj. Mora da ode i da se bori za arlsa Stjuarta. Mora
mu pomoi da pobedi.
Istinitost njenih rei je polako probijala slojeve oka koji su me okruili.
Publikovanje proglasa o ujedinjenju je potpisnike igosalo kao pobunjenike, a time i
kao izdajnike engleske krune. Nije bilo vano kako je to arls postigao, ni gde je
naao fondove da to zapone; sada je uveliko zaplovio vodama ustanka, a Dejmi i
ja smo zaplovili s njim, hteli to ili ne. Kao to je Deni rekla, nije bilo drugog
izbora.
Pogled mi je pao na arlsovo pismo, tamo gde je ispalo iz Dejmijeve ruke. ...
Mada e moda biti mnogo onih koji e mi rei da sam lud to ovo zapoinjem bez
podrke Luja ili bar njegovih banaka! uopte neu razmiljati o povratku na
mesto sa kog sam jednom doao, glasilo je. Raduj se sa mnom, dragi prijatelju, jer
se vraam kui.
K
Meseina
ako su pripreme za odlazak odmicale, struja uzbuenja i spekulacija irila se
po elom imanju. Oruje nagomilano tokom ustanka 1715. je iskopano iz
trapova, stogova i ognjita, uglaano i naotreno. Ljudi su se sretali u mimoilasku i
zastajali u grupama da ozbiljno porazgovaraju, glava zbijenih pod vrelim
avgustovskim suncem. A ene su se uutale posmatrajui ih.
Deni je sa svojim bratom delila osobinu da bude nedokuiva, da niim ne
nagovetava ta misli. Poto sam sama bila onako providna, prilino sam joj
zavidela na tome. Tako, kada me je jednog jutra zamolila da joj dovedem Dejmija u
pivaru, nisam imala predstavu ta hoe sa njim.
Dejmi je uao iza mene i stao odmah pored vrata pivare, ekajui da mu se oi
prilagode tami. Duboko je udahnuo, uvlaei sa jasnim zadovoljstvom gorak i otar
miris.
Ahh, rekao je, sanjivo uzdiui. Ovde mogu da se napijem samo udiui.
Onda naas zadri dah, jer mi treba trezan, posavetovala ga je sestra.
On je posluno napumpao plua i naduvao obraze, i ekao. Deni ga je bocnula u
stomak drkom mealice, terajui ga da se presamiti i buno ispusti vazduh.
Klovn, rekla je bez mrnje. Htela sam da sa tobom razgovaram o Ijanu.
Dejmi je sa police dohvatio jednu praznu kofu, prevrnuo je i seo na nju.
Slabani sjaj od prozora sa masnim papirom nad njim osvetljavao mu je kosu
tamnim bakarnim odsjajem.
ta sa Ijanom?, upitao je.
Sada je na Deni bio red da duboko udahne. iroki abar za mekinje pred njom
odavao je vlanu toplotu fermentisanja ispunjenu aromom kvasca, ita, hmelja i
alkohola.
Hou da povede Ijana sa sobom kad poe.
Dejmijeve obrve su poletele navie, ali nije nita rekao. Denin pogled je bio
prikovan za mealicu, posmatrala je ravnomerno prevrtanje smee. Zamiljeno je
pogledao u nju, a krupne ruke su mu visile izmeu butina.
Umorna si od braka, zar ne?, razgovorljivo ju je upitao. Verovatno bi mi bilo
lake da ga odvedem u umu i da ga ubijem umesto tebe. Plave oi su kratko
blesnule preko mealice.
Da elim da neko bude ustreljen, Dejmi Frejzeru, to bih obavila sama. A Ijan
ne bi bio moj prvi izbor.
On je kratko frknuo i jedan ugli usana mu se iskrivio navie.
Oh, je li tako? Zato, onda?
Njena ramena su se kretala neisprekidanim ritmom, jedan pokret se slivao u
drugi.
Jer to traim od tebe.
Dejmi je desnu aku rairio na kolenu, odsutno mazei krzavi oiljak koji je u
cikcak liniji iao du srednjeg prsta.
To je opasno, Deni, tiho je rekao.
Znam to.
On je polako odmahnuo glavom i dalje zurei u svoju ruku. Dobro je zarasla i
mogao je solidno da je koristi, ali su joj ukoeni domali prst i ogrubeli oiljak na
nadlanici davali udan, iskrivljen izgled.
To misli da zna.
Znam, Dejmi.
Tada mu je glava poletela navie. Izgledao je nestrpljivo, ali se upinjao da ostane
razloan. Aha, znam da ti je Ijan priao prie o borbama u Francuskoj i ostalom.
Ali nema predstavu kako je to zaista, Deni. Mo cridh, nije to kao kraa stoke. To
je rat, i verovatno e ispasti prava klanica. To je...
Mealica je zvecnula pogodivi jednu stranu kotla i pala nazad u dibru.
Ne priaj mi da ne znam kako je to!, planula je Deni na njega. Prie, je li
tako? ta misli ko je negovao Ijana kada se vratio iz Francuske sa pola noge i u
groznici koja ga zamalo nije ubila?
Pljesnula je rukom po klupi. Napeti ivci su pukli.
Ne znam? Ja ne znam? Ja sam mu vadila crve iz ozleenog mesa patrljka, jer
njegova sopstvena majka nije mogla to da uini! Ja sam drala vreli no na njegovoj
nozi da zatvorim ranu! Ja sam mirisala meso spreno kao da pee prase i sluala ga
kako vriti dok to radim! Da li se to usuuje da stoji tu i kae mi da ja... NE...
ZNAM kako je to!
Suze besa su joj se slivale niz obraze. Obrisala ih je, traei maramicu po depu.
Stisnutih usana, Dejmi je ustao, izvukao maramicu iz svog rukava i pruio joj je.
Znao je dobro da ne sme da je dodirne niti da je tei. Stajao je zurei u nju na
trenutak dok je besno brisala oi i nos koji je procurio.
Aha, dobro, znai zna, rekao je. A ipak hoe da ga povedem?
Hou. Izduvala je nos i kratko ga obrisala, a onda je maramicu stavila u dep.
On dovoljno dobro zna da je bogalj, Dejmi. Zna to nekako predobro. Ali moe
da se snae uz tebe. Postoji konj za njega nee morati da ide peke.
On je nestrpljivo mahnuo rukom.
Moe li on da se snae i nije pitanje, zar ne? ovek moe da uradi ono to
smatra da mora zato ti misli da on mora?
Ponovo pribrana, izvukla je alatku iz mase i otresla je. Smee kapljice su prskale
po kazanu. Nije pitao tebe, je li tako? Da li e ti trebati ili ne?
Nije.
Zabila je mealicu nazad u kazan i vratila se svom poslu.
On misli da ga nee hteti jer je opav i jer ti nee biti od koristi. Tada je
pogledala u njega. Zabrinute tamnoplave oi bile su blizanci sa oima njenog brata.
Znao si Ijana ranije, Dejmi. Sada je drugaiji.
On je nevoljno klimnuo glavom, vraajui se na svoje mesto na kofi.
Aha. Pa to se i moglo oekivati, zar ne? I izgleda da je dovoljno dobro.
Podigao je pogled u svoju sestru i nasmeio se.
On je srean s tobom, Deni. Tobom i deicom.
Ona je klimnula, a crne kovrde su poskoile.
Aha, jeste, neno je rekla. Ali to je zato to je on za mene ceo ovek, i uvek e
biti. Pogledala je pravo u svog brata. Ali ako misli da nije tebi od koristi, nee
biti ceo sebi samom. I to je razlog zato mora da ga povede.
Dejmi je prepleo prste, laktove oslonio na kolena i bradu stavio na spojene
prste.
Ovo nee biti kao u Francuskoj, tiho je kazao. Kada se tamo bori, u borbi ne
rizikuje nita sem svog ivota. Ovde... Oklevao je, a zatim nastavio.
Deni, ovo je izdaja. Ako krene naopako, oni koji slede Stjuarte verovatno e
zavriti na gubilitu.
Njen uobiajeno bledi ten je postao za nijansu blei, ali joj se pokreti nisu
usporili.
Za mene nema izbora, nastavio je, ne skidajui pogled sa nje. Ali, da li hoe
da rizikuje nas obojicu? Hoe li da Ijan sa veala gleda dole na vatru koja eka
njegovu iznutricu? Rizikuje da decu odgaja bez oca da bi sauvala njegov
ponos? Lice mu je ubledelo skoro koliko i njeno, svetlucalo je u tami pivare.
Potezi mealice su sada bili sporiji, bez svirepe brzine ranijih pokreta, ali joj je
glas bio ubedljiv kao i sporo, neumoljivo meanje.
Imau celog mukarca, ravnomerno je izgovorila. Ili nikakvog.
Dejmi je bez pokreta presedeo jedan dug trenutak, posmatrajui tamnu glavu
svoje sestre pognutu nad poslom.
U redu, konano je tiho rekao. Ona nije digla pogled niti promenila svoje
pokrete, ali kao da se bela marama malo nakrenula ka njemu.
On je buno izdahnuo, a onda se digao i naglo se okrenuo ka meni.
Izai odavde, Sasenah, rekao je. Hriste, mora da sam pijan.
Zato misli da moe da mi nareuje? Vena na Ijanovom elu je estoko
pulsirala. Denina aka je jae stegla moju.
Dejmijeva izjava da e se Ijan sa njim pridruiti vojsci Stjuarta prvo je
doekana sa nevericom, zatim sa sumnjiavou i kada je Dejmi uporno insistirao
sa besom.
Ti si budala, otvoreno je kazao Ijan. Ja sam bogalj i ti to dobro zna.
Ja znam da si dobar borac i nema toga koga bih radije imao uz sebe u bici,
nepopustljivo je rekao Dejmi. Njegovo lice nije pokazivalo nikakve znake sumnje
ili neodlunosti sloio se sa Deninim zahtevom i izvrie ga, bez obzira na sve.
Dovoljno puta si se borio, hoe li sad da me ostavi na cedilu?
Ijan je nestrpljivo odmahnuo rukom, odbacujui to laskanje. Onako je kako mora
biti. Ako mi noga spadne ili popusti, neu pruiti ba neki doprinos u borbi leau
na zemlji kao glista, ekajui da me raspori prvi crveni mundir koji naie. A sem
toga, namrtio se svom zetu, ta misli ko e paziti na ovo mesto umesto tebe do
tvog povratka ako ja poem da ratujem s tobom?
Deni, istog asa je odgovorio Dejmi. Ostaviu dovoljno mukih da mogu da
obave posao; ona se sa raunima dovoljno dobro snalazi.
Ijan je izvio obrve i rekao neto veoma nepristojno na gelskom.
Pog ma mahon! Tera me da ostavim nju da sama vodi domainstvo, sa troje
deice koja joj se dre za kecelju i otprilike polovinom potrebnih radnika? ovee,
ti si naisto poludeo! Mlatei rukama, Ijan se okrenuo ormanu u kome se drao
viski.
Deni, koja je sedela pored mene na sofi sa Katerinom u krilu, ispustila je tih
zvuk sebi u bradu. Njena ruka je potraila moju skrivena naim ispreturanim
suknjama, a ja sam joj stegla prste.
Zato misli da ima pravo da mi nareuje?
Dejmi je napeto odmerio svog zeta na trenutak, mrtei se. Iznenada je mii u
uglu njegovih usana zaigrao.
Jer sam vei od tebe, ratoborno je rekao, i dalje besno gledajui.
Ijan se okrenuo ka njemu, sa nevericom urezanom preko lica. Neodlunost mu je
zaigrala u oima krae od sekunde. Ispravio je ramena i podigao bradu.
Ja sam stariji od tebe, odgovorio je, jednako se mrtei.
Ja sam jai.
Ne, nisi!
Aha, jesam!
Ne, ja sam!
Nekakva crta smrtne ozbiljnosti bila je u pozadini smeha u njihovim glasovima.
Iako bi ovaj mali sukob mogao proi kao ista zabava, bili su meusobno zaneti kao
nekad u svojoj mladosti i detinjstvu, i odjeci izazova su odzvanjali u Dejmijevom
glasu dok je rastvarao manetu i zavrtao rukav koulje.
Dokai, rekao je. Pomeo je ah tablu nemarnim zamahom ruke, seo i uglavio
lakat na njenu povrinu, razmrdavajui prste za ofanzivu. Tamnoplave oi su besno
gledale u Ijanove smee, koje su plamtele istim takvim besom.
Ijanu je trebalo pola sekunde da proceni situaciju, a onda je trgao glavom u
kratkom pokretu prihvatanja, tako da mu je teki pramen tamne kose pao na oi.
Hladno odmeren, sklonio ga je, olabavio svoju manetu i zavrnuo rukav do
ramena, preklop po preklop, ni u jednom trenutku ne skidajui pogled sa zeta.
Sa svog mesta sam videla Ijanovo lice, malo pocrvenelo ispod tamnog tena, i
odluno isturenu dugu, usku bradu. Dejmijevo lice nisam mogla da vidim, ali je
odlunost bila podjednako jasno izraena crtom njegovih lea i ramena.
Dva mukarca su paljivo poloila laktove, manevriui da nau zgodno mesto,
trljajui napred i nazad vrhom lakta da se uvere da povrina nije klizava.
Uz prikladni ritual, Dejmi je rairio prste, dlanom prema Ijanu. Ijan je paljivo
oslonio svoj dlan o njegov. Prsti su se poklopili, dodirujui se meusobno kao odraz
u ogledalu, a onda su se pomerili, jedan udesno a drugi ulevo, povezani i stegnuti.
Spreman?, upitao je Dejmi.
Spreman. Ijanov glas je bio smiren, ali su mu oi svetlucale ispod upavih
obrva.
Miii su se istog asa zategli elom duinom obe ruke, naglo izraeni dok su se
borci premetali na seditima, traei oslonac.
Deni je uhvatila moj pogled i prevrnula oima ka nebu. ta god da je oekivala
od Dejmija, ovo nije.
Oba mukarca su bila usredsredena na napeti vor prstiju, zaboravljajui na sve
ostalo. Oba lica su bila zajapurena od naprezanja, znoj im je kvasio kosu na
slepoonicama, oi su im se malo izbeile od napora. Iznenada sam videla da
Dejmi prestaje da gleda u stegnute ake kada je spazio da se Ijanove usne jo vie
steu. Ijan je osetio premetanje, digao glavu, sreo Dejmijev pogled... i njih
dvojica su prasnuli u smeh.
ake su se zadrale trenutak due, stegnute u gru, a zatim su se razdvojile.
Nereeno, znai, rekao je Dejmi, sklanjajui pramen znojem natopljene kose.
Dobroudno je odmahnuo glavom prema Ijanu.
U redu, ovee. Da mogu da ti naredim, ne bih to uinio. Ali mogu da pitam, zar
ne? Hoe li da poe sa mnom?
Ijan je dotakao stranu vrata gde mu je potoi znoja navlaio kragnu. Pogled mu
je tumarao po sobi, skrasivi se na trenutak na Deni. Njeno lice nije bilo blee
nego obino, ali sam videla ubrzani puls kako joj kuca odmah ispod brade. Ijan je
bio napeto zagledan u nju dok je vraao rukav na mesto, paljivo ga razmotavajui.
Videla sam i tamnoruiasto crvenilo koje je poelo da joj se die od izreza haljine.
Ijan je protrljao bradu kao da razmilja, a onda se okrenuo ka Dejmiju i
odmahnuo glavom.
Ne, dragi moj, tiho je rekao. Potreban sam ti ovde i ovde u ostati. Njegov
pogled se zadrao na Deni koja je drala Katerinu, i na maloj Megi, kako se
prljavim rukama dri majci za skute. I na meni. Ijanova duga usta su se iskrivila u
smeak. Ostau ovde, ponovio je. uvau ti slabiju stranu, ovee.
Dejmi?
Da? Odgovor je stigao odmah. Znala sam da ne spava, mada je leao
nepomino kao da je isklesan na grobu. Soba je bila svetla od meseine i videla sam
njegovo lice kada sam se podigla na lakat. Zurio je nagore, kao da moe da vidi iza
jakih krovnih greda u no i zvezde.
Nee pokuati da me ostavi, zar ne? Ne bih ni pomislila da to pitam da
veeras nije bilo one scene sa Ijanom. Jer kad je jednom sreeno da Ijan ostane,
Dejmi je seo sa njim da izda naredbe birajui ko e marirati sa gospodarem da
pomogne princu, ko e ostati da pazi ivotinje, panjake i nadgledati Lalibroh.
Znala sam dav je to mukotrpan proces odluivanja, mada on to niim nije
pokazao dok je hladno raspravljao sa Ijanom da li se moe nekako napraviti da
kova Ros poe, i kada su odluili da moe, mada plugovi potrebni za prolee
moraju svi biti u dobrom stanju pre odlaska. Da li Dozef Frejzer Kirbi moe da ide,
a reili su da ne sme jer je glavni oslonac ne samo svojoj porodici, ve i sestri koja
je ostala udovica. Brendan je bio najstariji deak u obe porodice, i sa devet godina
nije ba bio spreman da odmeni svog oca za sluaj da se Dozef ne vrati kui.
Bilo je to neto to je trebalo veoma paljivo isplanirati. Koliko mukaraca treba
da ode da bi ostvarilo nekakav uticaj na tok rata? Jer je Deni bila u pravu, Dejmi
sada nije imao izbora nikakvog sem da pomogne da arls Stjuart pobedi. A da bi
se tome doprinelo, u bitku je trebalo baciti to vie ljudi i oruja.
Ali sam sa druge strane bila ja i moje smrtonosno znanje i neznanje. Uspeli smo
da spreimo arlsa Stjuarta da doe do novca za finansiranje pobune; a Princ Lepi,
nepromiljen, nejak i reen da zahteva svoje naslee, iskrcao se da okupi klanove
kod Glenfinana. Iz narednog Daredovog pisma smo saznali da je arls preao
Laman sa dve male fregate koje je obezbedio Antoan Vol, nekadanji trgovac
robljem sa njuhom za dobru priliku. Oigledno je on arlsov poduhvat smatrao
manje rizinim nego ekspediciju po roblje, mada moda njegov kockarski oseaj i
nije bio pouzdan. Jednu fregatu su presreli Englezi, druga je bezbedno iskrcala
arlsa na ostrvo Eriskej.
arls se iskrcao sa samo sedam kompanjona, ukljuujui vlasnika male banke po
imenu Enijas Makdonald. Poto nije mogao da finansira celu ekspediciju,
Makdonald je pribavio fondove za malu zalihu sablji, to je inilo celo arlsovo
naoruanje. Dared je zvuao kao da se istovremeno divi nemarnosti tog poduhvata i
uasava od nje, ali se kao lojalan jakobit maksimalno potrudio da proguta svoje
bojazni.
I za sada, arls je uspevao. Iz hajlendskih glasina smo saznali da se iskrcao na
Eriskej, preao u Glenfinan i tamo ekao, u drutvu nekoliko buradi brendija, da vidi
da li e se klanovi odazvati pozivu pod njegov barjak. I posle nekoliko sati u kojima
mora da su mu se ivci kidali, trista ljudi iz klana Kameron je dolo niz tesnac
strmih zelenih brda, predvoeni ne svojim poglavicom, koji nije bio kod kue ve
njegovom sestrom, Deni Kameron.
Kameroni su bili prvi, ali su im se pridruili i drugi, kao to je pokazivao Proglas
o ujedinjenju.
Ako e arls sada produiti u katastrofu, uprkos svem trudu, koliko mukaraca iz
Lalibroha se moe potedeti, biti ostavljeno kod kue da se neto spase od
brodoloma?
Sam Ijan e biti siguran toliko je bilo jasno, i to je bio delimini melem za
Dejmijevu duu. Ali ostali ezdeset porodica koje ive u Lalibrohu? Biranje ko
e poi, a ko ostati mora na neki nain izgledati kao biranje ljudi za rtvovanje.
Viala sam komandante i ranije, ljude koje je rat prinudio da prave takav izbor i
znala sam koliko ih to mora kotati.
Dejmi je to obavio nije imao izbora ali je po dva pitanja ostao uporan:
nijedna ena se nee pridruiti njegovoj eti i nijedan momak ispod osamnaest
godina nee ii. Ijan je delovao pomalo iznenaen tim iako bi veina ena sa
sitnom decom obino ostala kod kua, nije bilo nimalo neuobiajeno za hajlendske
supruge da svoje mueve prate u bitke, kuvajui im i pazei ih, i delei vojnika
sledovanja. A momci koji su sebe smatrali mukarcima od etrnaeste, bili bi veoma
ponieni ako se ne nau na spisku. Ali Dejmi je izdao nareenja tonom koji nije
trpeo nikakav pogovor, a Ijan je, posle trenutne neodlunosti, samo klimnuo i
zapisao ih.
Nisam htela da ga pitam pred Ijanom i Deni da li se njegova zabrana
ukljuivanja ena odnosi i na mene. Jer ja u, bilo da je tako ili ne, poi sa njim i to
je prokleti kraj prie.
Da te ostavim?, rekao je sada, i videla sam da mu se usta krive u eretski
osmeh. Da li misli da bih imao ikakve anse sa tim?
Ne, kazala sam, gnezdei se uz njega zbog naglog olakanja. Ne bi. Mada sam
mislila da e ti to pasti na pamet.
Malo je frknuo i privukao me da stavim glavu na njegovo rame. O, da. I da sam
mislio da mogu da te ostavim, vezao bih te lancem za gelender; malo ta drugo bi te
zaustavilo. Osetila sam kako nada mnom odmahuje glavom, poriui. Ne. Moram
da te povedem sa sobom, Sasenah, hteo ja to ili ne. Ima stvari koje e usput moda
prepoznati ak i ako sada deluju nevano, moda nee biti. A ti si retko dobar
vidar, Sasenah ne mogu ljudima da uskratim tvoje umee, a ono e biti potrebno.
Rukom me je potapao po ramenu i uzdahnuo. Sve bih dao, mo duinne, da te
mogu ostaviti ovde na sigurnom, ali ne mogu. Tako da e poi sa mnom ti i
Fergus.
Fergus? To me je iznenadilo. Ali, mislila sam da nee povesti nikog od
mladih momaka! Opet je uzdahnuo pa sam spustila ruku na sredite njegovih grudi,
gde mu je srce tuklo ispod malog udubljenja, polako i ravnomerno.
Pa, Fergus je neto drugaiji. Ostali momci neu da ih uzmem jer pripadaju
ovde. Ako sve ode u propast, bie ostavljeni da sauvaju svoje porodice od
gladovanja, da obrauju njive i paze na stoku. Verovatno e morati da odrastu brzo
ako do toga doe, ali e bar biti ovde da to uine. Ali Fergus... ovo nije njegovo
mesto, Sasenah. Nije ni Francuska, inae bih ga poslao nazad. Ali nije svoje mesto
naao ni ovde.
Njegovo mesto je sa tobom, neno sam rekla sa razumevanjem. Kao i moje.
utao je dugo, a onda mi je neno stegao ruku.
Aha, tako je, tiho je rekao. Spavaj sad, mo duinne, kasno je.
Razdraljivo zapomaganje me je po trei put prenulo iz sna. Beba Katerina je
dobijala zube i nije je bilo briga ko to zna. Iz njihove sobe niz hodnik sam ula
Ijanovo pospano mumlanje i Denin povieni glas, rezigniran, kada je ustala iz
kreveta i otila da smiri malo dete.
Zatim sam ula tihe, teke korake u hodniku i shvatila da Dejmi, i dalje budan,
hoda bos po kui.
uo sam bebin pozdrav, rekao je. Ako ona ne moe da spava, ne mogu ni ja,
ali ti moe. Ako je nahranjena i suva, moda moemo da podnosimo drutvo onog
drugog neko vreme, a ti se vrati u krevet.
Deni je priguila zevanje i mogla sam da ujem osmeh u njenom glasu.
Dejmi dragi, ti si majin blagoslov. Aha, sita je da sitija ne moe biti, i upravo
je presvuena. Uzmi je, i elim vam da uivate jedno s drugim. Vrata su se zatvorila
i opet sam ula teke korake kako idu nazad prema naoj sobi i tiho Dejmijevo
mrmljanje kojim se uteno obraao bebi.
Uukala sam se dublje u prijatni perjani krevet i okrenula se da opet spavam,
sluajui na pola uva bebinu dreku, isprekidanu tucavim jecajima, i Dejmijevo
duboko, nemelodino pevuenje, zvuk utean koliko i pomisao na konice na suncu.
Eh, mala Kiti, ciamar a tha thu? Much, mo naoidheachan, much.
Njihov zvuk je iao hodnikom napred-nazad, pa sam zapala blie snu, ali sam
ostala napola budna da bih ih ula. Jednog dana e on moda tako drati svoje dete,
okruglu glavicu smetenu u svoje krupne ruke, malo vrsto telo e obuhvatiti i drati
uz svoje rame. I tako e u mraku pevuiti sopstvenoj erki, nemelodinu pesmu,
toplo i neno.
Neprestani mali bol u mom srcu bio je potisnut naletom nenosti. Zaela sam
jednom; mogu to ponovo. Sudbina mi je dala dar te spoznaje, Dejmiju hrabrost i
sredstva da ga iskoristi. Ruke su mi ovla stajale na dojkama, obuhvatajui njihovu
nabreklinu, znajui bez sumnje da e one jednog dana hraniti dete mog srca. Utonula
sam u san uz zvuk Dejmijevog pevanja u uima.
Neto kasnije sam se opet razbudila, pa sam otvorila oi u sobi ispunjenoj
svetlom. Mesec se digao, pun i blistav, i svi objekti u sobi bili su jasno vidljivi na
onaj ravan, dvodimenzionalni nain kako se predmeti vide bez senki.
Beba je uutala, ali sam ula Dejmijev glas u hodniku kako i dalje govori, ali
znatno tie, jedva neto vie od mrmljanja. A i ton se promenio nije to bio ritmian
govor bebama koji jedva da ima nekog smisla, ve razbijen, isprekidan govor
oveka koji trai put kroz divljinu svog srca.
Radoznala, iskrala sam se iz kreveta i tiho se prikrala vratima. Videla sam ih
tamo na kraju hodnika. Dejmi je sedeo leima oslonjen na bok sedita pred
prozorom, samo sa kouljom na sebi. Njegove gole noge bile su podignute da bi
formirale naslon na koji je bila oslonjena mala Katerina Meri, odmarajui se licem
okrenuta njemu dok su njene debeljukaste noice nemirno utirale po njegovom
stomaku.
Lice bebe je bilo bezizraajno i svetlo kao meseevo, njene tamne oi bile su
tamna jezerca koja su upijala njegove rei. Pratio je krivinu njenog obraza jednim
prstom, iznova i iznova, apuui tako neno da se srce cepalo.
Govorio je na gelskom i tako tiho da ne bih mogla da prepoznam rei ni da sam
dovoljno znala jezik. Ali je aptavi glas bio zaguen, a meseina koja je dopirala
kroz prozor iza njega pokazivala je tragove suza koje su mu nekontrolisano klizile
niz obraze.
Takvu scenu nije trebalo ometati. Vratila sam se u jo topli krevet, zadravajui u
mislima sliku gospodara Lalibroha, polugolog na meseini, kako istresa svoje srce
nepoznatoj budunosti, drei u krilu obeanje svoje krvi.
Kada sam se ujutru probudila, kraj mene je bio topli, nepoznati miris i neto mi je
bilo upleteno u kosu. Otvorila sam oi i zatekla Katerinu Meri kako usnama slinim
laticama sanjivo cmoke blizu mog nosa, i dri me za kosu svojim debeljukastim
prstima. Oprezno sam se oslobodila, a ona se promekoljila, prevrnula se na stomak,
privukla kolena i nastavila da spava.
Dejmi je leao sa druge strane deteta, lica dopola uronjenog u jastuk. Otvorio je
jedno oko, bistroplavo kao jutarnje nebo.
Dobro jutro, Sasenah, rekao je, govorei tiho da ne uznemiri malog spavaa.
Nasmeio mi se kada sam sela u krevetu. Izgledate ba slatko, vas dve, kada tako
spavate licem u lice.
Prola sam rukom kroz raupanu kosu, pa se i sama nasmeila na Kitinu
podignutu zadnjicu, koja je apsurdno trcala uvis.
To uopte ne deluje udobno, napomenula sam. Ali ona i dalje spava, pa ne
moe biti tako strano. Dokle si ostao budan sa njom sino? Nisam te ula kad si
doao u krevet.
Zevnuo je i proao rukom kroz kosu, sklanjajui je sa lica. Videli su mu se
podonjaci, ali je izgledao mirno i zadovoljno.
Oh, potrajalo je. Pre zalaska meseca, u svakom sluaju. Nisam hteo da budim
Deni odnosei klinku nazad pa sam je stavio u krevet izmeu nas, a ona se nije
nijednom trgla, ceo ostatak noi.
Beba je mesila duek laktovima i kolenima, ukopavajui se u posteljinu uz tiho
stenjanje. Mora da se pribliava vreme za njeno jutarnje hranjenje. Ta pretpostavka
je potvrena narednog asa, kada je podigla glavu i dalje vrsto murei, i ispustila
zdrav urlik. Brzo sam je dograbila i podigla.
Hajde-hajde-hajde, teila sam je, lupkajui je po malim leima. Krenula sam
da ustanem, a onda pruila ruku nazad i potapala Dejmija po glavi. Gruba, svetla
kosa bila je topla pod mojom rukom.
Ja u je odneti do Deni, rekla sam. Jo je rano, odspavaj jo malo.
Ba bih i mogao, Sasenah, rekao je Dejmi trgavi se od buke. Videu te za
dorukom, zar ne? Prevrnuo se na lea, prekrstio ruke na grudima u svoj omiljeni
poloaj za spavanje i disao je duboko u vreme kada smo Katerina Meri i ja stigle do
vrata.
Beba se energino mekoljila u potrazi za dojkom i prodorno protestovala kada
nije odmah nala svoj cilj. Zurei hodnikom, naletela sam na Deni koja je pourila
iz spavae sobe uvi pla svog deteta i u hodu je navlaila zelenu kunu haljinu.
Pruila sam joj bebu koja je mlatila malim pesnicama hitno zahtevajui hranu.
Hajde, mo muiminn, tie sada, uti, teila ju je Deni. Izdiui obrvu u znak
poziva, uzela je dete od mene i okrenula se nazad ka svojoj sobi.
Otpratila sam je i sela na ispreturani krevet dok je ona sedala na stolicu za
dojenje pored ognjita i urno oslobaala jednu dojku. Buna mala usta su se istog
asa sklopila na bradavici i svi smo se s olakanjem opustili kada je nastala nagla
tiina.
Ah, uzdahnula je Deni. Ramena su joj se malo opustila kada je mleko poteklo.
Tako je bolje, prase moje malo, zar ne? Otvorila je oi i nasmeila mi se, oiju
bistrih i plavih kao u njenog brata.
Ljubazno od tebe to si zadrala bebu cele noi; spavala sam kao zaklana.
Slegnula sam ramenima, smeei se prizoru majke i deteta, oputenih u
zajednikom zadovoljstvu. Oblik bebine glave je tano oponaao visoku, zaobljenu
krivinu Deninih dojki i mali, halapljivi zvuci su dopirali iz zamotuljka dok mu se
telo opustilo uz majku, lako se uklapajui u konturu Deninog krila.
Nisam ja, ve Dejmi, rekla sam. On i njegova sestriina se, izgleda, odlino
slau. Vratio mi se prizor njih dvoje, Dejmija kako se iskrenim, tihim glasom
obraa detetu dok mu se suze slivaju niz lice.
Deni je klimnula, posmatrajui moje lice.
Aha. Palo mi je na pamet da e se malo meusobno teiti. On ne spava dobro
ovih dana? Njen ton je izraavao pitanje.
Ne, tiho sam odgovorila. Mnogo toga mu je na pameti.
Nema sumnje, rekla je, bacajui pogled na krevet iza mene. Ijan je ve otiao,
digao se u zoru da obie ivotinje u tali. Konje koji se mogu izdvojiti sa farme i
neke koji ne mogu treba potkovati i popraviti im amove u okviru priprema da se
pridrue ustanku.
Moe da razgovara sa bebom, zna, iznenada je rekla, prekidajui mi misao.
Stvarno da razgovara, hou da kaem. Moe da joj kae bilo ta, bez obzira na
to koliko bi blesavo zvualo da to kae nekoj dui koja te moe razumeti.
Oh. ula si ga, znai?, upitala sam. Klimnula je glavom, ne skidajui pogled sa
krivine Katerininog obraza gde su siune tamne obrve leale na svetloj koi dok su
oi bile sklopljene u blaenstvu.
Aha. Ne treba da se brine, dodala je, neno mi se smeei. Nije re o
oseaju da ne moe da razgovara sa tobom; on zna da moe. Ali je drugaije tako
razgovarati s bebom. Ona je osoba; zna da nisi sam. Ali one ne razumeju tvoje rei
i nimalo te nije briga ta misle o tebi niti da li oseaju da neto moraju da preduzmu.
Moe im istresti duu ne birajui rei i nita ne mora da zadri a to je uteha za
duu.
Govorila je veoma uvereno, kao da je to neto to svako zna. Pitala sam se da li
je ona esto tako govorila svom detetu. Izdano iroke usne, tako nalik usnama
njenog brata, podigle su se malo sa jedne strane.
Tako se sa njima razgovara pre nego to se rode, tiho je dodala. Ti to zna?
Neno sam poloila ruke na stomak, jednu preko druge, priseajui se.
Da, znam.
Pritisla je palcem bebin obraz, prekidajui sisanje, i spretnim pokretom pomerila
malo telo da mu primakne punu dojku.
Mislila sam da je moda to razlog to su ene tako esto tune nakon to se dete
rodi, rekla je zamiljeno, kao da razmilja naglas. Misli o njima dok im govori,
i svesna si ih dok su u tebi, onakvih kakvim ih zamilja. A zatim se rode, i drugaiji
su ni po emu nisu nalik onom kako si ih zamiljala u sebi. I voli ih, naravno, i
upoznaje ih onakve kakvi su... ali ipak, u srcu ostaje pomisao na ono dete sa kojim
si nekad razgovarala, a tog deteta vie nema. Tako da mislim da je to aljenje za
onim neroenim detetom koje osea, ak i dok roeno dri u naruju. Pognula je
glavu i poljubila paperjastu glavicu svoje erke.
Da, rekla sam. Pre toga... sve je mogue. Moe biti sin ili erka. Jednostavno
dete, i to lepo. A onda se rodi, i sve te mogunosti nestaju jer ono sada postoji.
Ona se neno ljuljala i mala stegnuta ruka koja je stezala nabore zelene svile
preko njene dojke poela je da poputa stisak.
I rodi se erka, a sin koji je mogla biti je mrtav, tiho je rekla. A lepi momi
na tvojim grudima je ubio devojurka za kog si mislila da nosi. I ti plae za onim
koje nisi upoznala, koje je otilo zauvek, dok ne upozna dete koje ima i tada
konano postaje kao da nikada nisu ni mogli biti drugaiji nego to jesu, i prema
njima osea samo radost. Ali do tada, lako se zaplae.
A mukarci..., rekla sam, mislei na Dejmija kako apue tajne na ui deteta
koje ga ne uju.
Aha. Oni dre svoju decu i oseaju sve ono to ona jesu i ono to nikada nee
biti. Ali mukarcu nije tako lako da plae za onim to nije upoznao.
DEO ESTI
Plamenovi ustanka

Prestopans
kotska, septembar 1745.
etvorodnevni mar nas je doveo na greben brda blizu Kaldera.
Povelika barutina se pruala u podnoju brda, ali smo logor napravili u zaklonu
drvea iznad. Dva mala potoka su presecala kroz mahovinom pokrivene stene
strmine i pri vedrom vremenu rane jeseni to je vie liilo na izlet nego na odlazak u
rat.
Ali bio je sedamnaesti septembar i, ako je moje povrno poznavanje jakobitske
istorije bilo tano, to e prerasti u rat za svega nekoliko dana.
Kai mi to opet, Sasenah, rekao je Dejmi po deseti put dok smo se probijah
krivudavim stazama i pranjavim putevima. Ja sam jahala Donasa, dok je Dejmi
hodao kraj mene, ali sam sada sila da bih hodala s njim, da bih olakala razgovor.
Iako smo Donas i ja uspostavili izvestan stepen meusobnog razumevanja, on je bio
od onih konja za ije je jahanje potrebna puna koncentracija; bilo mu je vie nego
drago da se rei neopreznog jahaa prolazei ispod niskog granja, na primer.
Rekla sam ti ve, ne znam toliko, kazala sam. Vrlo malo je o tome pisalo u
udbenicima istorije i nisam na to puno obraala panju u to vreme. Sve to mogu da
ti kaem jeste da je bitka voena hm, bie voena blizu grada Prestona, pa se
zato zove Prestopanska bitka, mada su je koti zvali zovu je Gledsmuirska bitka,
zbog nekog starog proroanstva da e kralj povratnik pobediti u Gledsmuiru. Samo
bog sveti zna gde je pravi Gledsmuir, ako uopte postoji.
Aha. I?
Namrtila sam elo, pokuavajui da se prisetim svakog detaljia. Uspela sam
da u misli prizovem sliku male, iskrzane smee knjige Deija istorija Engleske koju
sam itala uz treperavo svetlo petrolejke u kolibi od blata negde u Persiji. Prevrui
strane u mislima, mogla sam da se setim samo odeljka na dve stranice koji je bio sve
to je autor smatrao prikladnim da posveti Drugom jakobitskom ustanku,
istoriarima poznatom kao etrdeset peta. A od te dve stranice, samo jedan pasus
je govorio o bici koju upravo treba da vojujemo.
koti pobeuju, korisno sam rekla.
Pa to je ono to je vano, sloio se, pomalo sarkastino, ali bi malo pomoglo
da se zna jo poneto.
Ako si hteo proroanstvo, trebalo je da nae nekog vidovnjaka, prasnula sam,
a onda popustila. Izvini. Re je samo o tome da ne znam mnogo i to me nervira.
Aha, tako je. Pruio je ruku i uhvatio moju aku, steui je dok mi se smekao.
Ne jedi se, Sasenah. Ne moe da kae vie nego to zna, ali mi samo ispriaj to
jo jednom.
U redu. Uzvratila sam stisak i nastavili smo da hodamo drei se za ruke. Bila
je to naroita pobeda, poela sam, itajui sa stranice prizvane u misli, jer je
jakobita bilo znatno manje. Iznenadili su armiju generala Koupa u zoru juriali su
iz izlazeeg sunca, to pamtim i razbili neprijatelja. Bilo je na stotine stradalih na
engleskoj strani, a svega nekoliko meu jakobitima tanije, trideset ljudi. Samo
trideset ljudi je poginulo.
Dejmi je bacio pogled iza nas, u zaostale ljude iz Laiibroha razbacane du puta
dok su hodali, askali i pevali u grupicama. Trideset ljudi je taman onoliko koliko
smo doveli iz Lalibroha. To nije izgledao tako mali broj, gledajui u njih. Ali sam ja
videla bojna polja Alzasa i Lorena i hektare livada pretvorene u blatnjava groblja
time to su sahranjene hiljade rtava.
Sve u svemu, rekla sam, oseajui se pomalo kao da se izvinjavam, plaim se
da je to bilo prilino... nevano, govorei sa istorijske take gledita.
Dejmi je ispustio dah kroz napuene usne i prilino turobno pogledao u mene.
Nevano. Aha, dobro.
Izvini, kazala sam.
Nije tvoja krivica, Sasenah.
Mada se nisam mogla otresti utiska da jeste, na neki nain.
Ljudi su posle veere sedeli oko vatre, lenjo uivajui u oseaju punog stomaka,
razmenjujui prie i ekajui se. ekanje je bilo endemska bolest; tolika zbijenost
i nedostatak higijene inili su vake toliko uobiajenim da nije izazivalo nikakav
komentar kada bi neko od ljudi izvadio reprezentativan uzorak iz nabora svog pleda
i bacio ga u vatru. Vaka bi planula na tren, samo jedna od iskri u vatri, a zatim
nestajala.
Mladi koga su zvali Kinsejd ime mu je bilo Aleksander, ali je bilo tako mnogo
Aleksandera da su veinu zvali po nadimku ili srednjem imenu izgleda da je
veeras bio naroito pogoen tom napau. ustro je krenuo da kopa u pazuh, u
svoje smee dlake, a onda kratko bacivi pogled da bi proverio da li gledam u
njegovom pravcu meu prepone.
Gadno su te spopale, zar ne, mome?, saoseajno je primetio kova Ros.
Aha, odgovorio je, male napasti me ivog pojedoe.
Sranje ivo je iupati ih iz dlaka oko oke, napomenuo je Valas Frejzer,
ekajui se u saoseanju. Muka mi je i da te gledam, mome.
Zna li kako najlake moe da se rei siunih zveri?, pitao je Sorli Maklur
oran da pomogne, a na Kinsejdovo odmahivanje glavom nagnuo se napred i paljivo
izvukao razgoreli tapi iz vatre.
Digni kilt na tren, mome, i ja u ti ih isterati dimom, ponudio je, uz burno
zadirkivanje i smeh ostalih mukaraca.
Prokleti seljaku, gunao je Murtag. A ta ti zna o tome?
Zna bolji nain? Valas je skeptino podigao guste obrve, borajui preplanulu
kou proelave glave.
Naravno. Likujui, izvukao je svoj no. Momak je sada vojnik, pusti ga da to
uradi onako kako vojnici rade.
Kinsejdovo otvoreno lice bilo je naivno i orno. Kako to ide?
Vrlo jednostavno. Uzme no, digne pled i obrije pola dlaka u preponama.
Upozoravajue je digao svoj no. Ali samo pola.
Pola? Aha, dobro... Kinsejd je izgledao sumnjiavo, ali je paljivo pratio.
Videla sam osmehe iekivanja kako se ire na licima oko vatre, ali se jo niko nije
smejao.
Zatim... Murtag je pokazao tapom na Sorlija. Zatim, mome, drugu polovinu
zapali, i kada ivotinje krenu da bee, nabode ih na no.
Kinsejd je estoko pocrveneo tako da se to videlo ak i pri svetlosti vatre kada je
krug mukaraca zaurlao od smeha i povika. Bilo je puno grubog guranja dok su se
dvojica pretvarala da lee jedan drugog, vitlajui zapaljenim komadima drveta. Ba
kada je izgledalo da se ovaj urnebes otima kontroli i da e verovatno dovesti do
ozbiljnih udaraca, Dejmi se vratio nakon to je sputao konje. Zakoraio je u krug i
kamenu bocu koja mu je bila pod mikom bacio prema Kinsejdu. Jo jedna je otila
Murtagu i gurkanje je zamrlo.
Vi ste budale, svi redom, proglasio je. Drugi najbolji nain da se resi vaki
jeste da sipa viski po njima i da ih napije. Kada zahru, moe da ustane i one e
sve popadati.
Drugi najbolji, eh?, kazao je Ros. A koji je najbolji, ser, ako smem da pitam?
Dejmi se pomirljivo smekao naokolo, kao roditelj koga zabavljaju nestaluci
njegove dece. Kako pa da pusti svojoj eni da ti ih skine, jednu po jednu. Trgao
je laktom i naklonio mi se, podignute obrve. Ako biste bili ljubazni, damo?
Iako reeno kao ala, pojedinano uklanjanje je zapravo bilo jedini efikasan nain
da se ovek rei vaaka. Fino sam etkala celu svoju kosu ujutru i uvee, prala je
hajdukom travom kad god bismo zastali blizu vode dovoljno duboke da se u njoj
okupam, i do sada sam izbegla ozbiljnu zarazu. Svesna da u bez vaaka ostati samo
dok je to sluaj i sa Dejmijem, primenjivala sam isti tretman i na njemu, kad god
bih uspela da ga nateram da dovoljno dugo odsedi mirno.
Babuni to stalno rade, napomenula sam, spretno izvlaei zakaenu travku iz
guste rie grive. Mada verujem i da jedu plodove svog truda.
Ne dozvoli mi da te spreavam u tome, Sasenah, ako ti je do toga toliko stalo,
odgovorio je. Opustio je malo ramena od zadovoljstva dok je etka klizila kroz
guste, sjajne pramenove. Svetlo vatre mi je ruke ispunilo kaskadom varnica i zlatnih
traka vatre. Mm. Da ne veruje da je tako lepo kad ti neko etka kosu.
Saekaj da stignem do ostatka dlaka, rekla sam, prisno ga tipajui i terajui ga
da se zakikoe. Mada me mami da umesto toga isprobam Murtagov predlog.
Dotakni mi dlake oko oke buktinjom i dobie isti takav tretman, pretio je.
ta je ono rekla Lujza de la Tur, kakve su obrijane enske?
Erotine. Nagnula sam se napred i uhvatila gornju resicu jednog uva meu
zube. Mmmfm.
Pa, ukusi su razliiti, rekla sam. Chacun a son gout, i tako to.
Prokleta francuska sentimentalnost, i to ne prva koju sam uo.
Ipak, zar nije tako?
Dugo, otegnuto reanje je prekinulo moj trud. Spustila sam etku i razmetljivo se
zapiljila u drveem ispunjene senke.
Ili, rekla sam, ima medveda u ovoj umi, ili... zato ti nisi jeo?
Bio sam zauzet oko ivotinja, odgovorio je. Jedan poni je povredio kopito i
morao sam da ga uveem toplim oblogom. Mada i nemam ba mnogo apetita, posle
svih tih pria o jedenju vaaka.
Kakve obloge stavlja na konjska kopita?, upitala sam, ignoriui njegovu
napomenu. Razne stvari i svea balega moe da poslui. Ovog puta sam upotrebio
savakano lie grahorice pomeano sa medom.
Samari su bili sputeni kraj nae zasebne vatre, blizu ruba male istine gde su
mukarci podigli moj ator. Iako sam bila voljna da spavam pod zvezdama kao i oni,
priznavala sam izvesnu zahvalnost za malo privatnosti koju mi je nudilo atorsko
platno. I, kao to je Murtag naglasio uobiajeno direktno kad sam mu zahvalila za
pomo u postavljanju zaklona, takva postavka nije bila samo radi mene.
I ako ti se olaka meu butine nou, niko mu nee zameriti, kazao je sitni
saplemenik, trzajui glavom ka Dejmiju, zanetom u razgovoru sa nekolicinom
drugih. Ali nema potrebe da se ostali momci podseaju na ono to ne mogu imati,
zar ne?
Ba tako, rekla sam, uz neto otrine u glasu. Vrlo uviavno od tebe.
Jedan od njegovih retkih osmeha mu je iskrivio ugao tankih usana.
Oh, ba tako, kazao je.
Brzo preturanje po samarima je za rezultat dalo poslednje ostatke sira i nekoliko
jabuka. Dala sam to Dejmiju, koji je ponueno sumnjiavo odmerio.
Nema hleba?, upitao je.
Moda ima neto u drugoj torbi. Ipak, pojedi prvo njih, to je dobro za tebe. I on
je imao uroenu sumnjiavost Hajlendera u pogledu sveeg voa i povra, mada ga
je neutoljivi apetit inio alavim da pojede gotovo bilo ta.
Mm, rekao je, zagrizavi jednu jabuku. Ako ti kae, Sasenah.
Kaem. Pogledaj. Razmakla sam usne, pokazujui zube. Koliko mojih
vrnjakinja zna koje jo imaju sve zube?
Osmeh je istakao njegove odline zube.
Pa, priznau da si veoma dobro ouvana, Sasenah, za tako matoru veticu.
Pravilno se hranim, eto ta je, uzvratila sam. Pola ljudi na tvom imanju pati od
blagog skorbuta, a po onome to sam videla na putovanjima, drugde je jo gore.
Vitamin C je ono to spreava skorbut, a jabuke su ga pune.
Izvadio je jabuku iz usta i zabrinuto se namrtio ka njoj.
Jesu?
Da, jesu, odluno sam rekla. Kao i veina drugih biljaka pomorande i
limuni su najbolji, ali njih naravno ne moe ovde nabaviti ali crni luk, kupus,
jabuke... jedi ih svakog dana i nee dobiti skorbut. ak i zelene biljke i livadska
trava sadre vitamin C.
Mmfm. I zato jeleni ne gube zube kad ostare?
Rekla bih da je tako.
Okretao je jabuku na sve strane, kritiki je ispitujui, a zatim je slegnuo
ramenima.
Aha, dobro, rekao je i ponovo zagrizao.
Ba sam se bila okrenula da dohvatim hleb kada mi je nekakvo pucketanje
privuklo panju. Krajikom oka sam spazila senovit pokret u tami i kako neto
bleska blizu Dejmijeve glave. Brzo sam se okrenula ka njemu, viui, ali sam stigla
samo da vidim kako se prevre sa panja i nestaje u nitavilo noi.
Nije bilo meseine, i jedino to je govorilo o onome to se deava bio je uasan
zvuk guve po suvom liu jove i buka ljudi zahvaenih napornim ali tihim sukobom,
uz stenjanje, borbu za dah i poneku priguenu psovku. Usledio je kratak, otar krik, a
zatim potpuna tiina. Potrajala je, pretpostavljam, svega nekoliko sekundi, mada je
izgledalo kao da se rastegla u beskraj.
Jo uvek sam stajala kraj vatre, sleena u pozi u kojoj sam se zatekla, kada se
Dejmi vratio iz mrklog mraka ume vodei pred sobom zarobljenika kome je
zavrnuo ruku iza lea. Oslobaajui stisak, naglo je okrenuo tamnu figuru i jako je
gurnuo unazad tako da je leima tresnula u drvo. ovek je u drvo udario tako
estoko da su ga zasuli lie i irovi pa je polako skliznuo da oamueno lei u
popadalom liu.
Privueni tom bukom, Murtag, Ros i nekoliko drugih Frejzera su se stvorili kraj
vatre. Diui uljeza na noge, grubo su ga dovukli u krug osvetljen vatrom. Murtag je
zarobljenika dograbio za kosu i trgnuo mu glavu unazad, tako da mu lice bude
vidljivo.
Bilo je to malo lice sa finim kostima i krupnim oima sa dugim trepavicama koje
su oamueno treptale na okupljena lica.
Ali to je samo deak!, uzviknula sam. Ne moe imati vie od petnaest
godina!
esnaest!, rekao je deak. Odmahnuo je glavom, vraajui prisebnost. Mada
to ne predstavlja vanu razliku, dodao je nadmeno, sa engleskim akcentom.
Hempir, pomislila sam. Daleko je od kue.
Ne predstavlja, natmureno se sloio Dejmi. esnaest ili ezdeset, upravo je
izveo vrlo uverljiv pokuaj da mi presee grkljan. Zapazila sam pocrvenelu
maramicu koju je pritiskao na vrat.
Neu vam rei nita, kazao je deak. Oi su mu bile tamna jezerca na bledom
licu, mada je vatra svetlucala na blistavoj svetloj kosi. Jednu ruku je vrsto stezao
ispred sebe. Pomislila sam da je moda ranjen. Deaku je oito predstavljalo napor
da stoji uspravno meu ljudima, usana stegnutih da niim ne oda strah ili bol.
Neke stvari nema ni potrebe da mi kae, kazao je Dejmi, paljivo
odmeravajui momka pogledom. Pod jedan, ti si Englez pa si verovatno doao sa
vojskom koja je u blizini. I pod dva, sam si.
Deak je izgledao zapanjeno. Otkud to znate?
Dejmi je podigao obrve. Pretpostavljam da me ne bi napao sem ako si mislio
da smo dama i ja sami. Da si bio sa jo nekima koji su mislili isto tako, oni bi ti
verovatno sada doli u pomo usput, da li ti je ruka polomljena? ini mi se da sam
osetio kako neto puca. Da si bio sa jo nekim ko je znao da nismo sami, on bi te
spreio da napravi takvu glupost. Uprkos toj dijagnozi, primetila sam da su tri
oveka diskretno nestala u umu na Dejmijev znak, najverovatnije da provere ima li
jo uljeza.
Deakov izraz lica je postao tvri kada je uo da je njegov in nazvan glupou.
Dejmi je pritisnuo maramicu na svoj vrat, a onda je kritiki odmerio.
Ako pokuava da ubije nekoga s lea, mome, odaberi oveka koji ne sedi na
gomili suvog lia, posavetovao ga je. I ako koristi no na nekom krupnijem od
sebe, odaberi sigurniju taku i presecanje grkljana je rizino, sem ako tvoja rtva
sedi mirno.
Hvala vam za vredan savet, rugao se deak. Dobro je uspevao da zadri
kooperan stav, mada mu je pogled nervozno skakao sa jednog preteeg lica na
drugo. Nijedan od Hajlendera ne bi pobedio na takmienju za lepotana ni usred
dana; nou, nisu bili ono to biste voleli da sretnete na mranom mestu.
Dejmi je utivo odgovorio: Nema na emu. Prava je teta to nee doi u
priliku da ga primeni u budunosti. Zato si me napao, kad smo ve kod toga?
Ljudi su, privueni bukom, poeli da dolaze iz okolnih logora, pojavljujui se
kao aveti iz drvea. Deakov pogled je skakao po sve veem krugu mukaraca i
dugo se zadrao na meni. Oklevao je na tren, ali je odgovorio: Nadao sam se da u
osloboditi damu iz tvog zarobljenitva.
Malo komeanje od priguenog iznenaenja je obilo krug, ali je brzo okonano
kratkim Dejmijevim gestom. Tako znai, rekao je bez izjanjavanja. uo si nas
kako govorimo i zakljuio da je dama Engleskinja plemenitog porekla. Dok sam
ja...
Dok ste vi, gospodine, hajduk bez ikakve savesti i poznati po kraama i
nasilnikom ponaanju! Vae lice i opis su na poternicama irom Hempira i
Saseksa! Odmah sam vas prepoznao. Vi ste pobunjenik i neprincipijelni razvratnik!,
izletelo je iz zajapurenog deaka, na ijem licu su izbile fleke crvenije i od same
vatre.
Ja sam se ugrizla za usne i gledala dole u cipele, da ne bih srela Dejmijev
pogled.
Aha, dobro. Ba kako kae, srdano se sloio Dejmi. A poto je tako, moda
moe da ponudi neki razlog da te ne ubijem smesta? Povlaei spretno no iz
kanija, istanano ga je zakrenuo, tako da je vatra sevnula sa seiva.
Krv je nestala iz lica mladia, ostavljajui ga poput aveti u senkama, ali se na to
uspravio, povlaei ljude koji su ga drali s obe strane. To sam oekivao. Sasvim
sam spreman da umrem, rekao je, ispravivi ramena.
Dejmi je tada zamiljeno klimnuo i, naginjui se, seivo noa poloio na vatru.
Pramen dima se dizao oko metala koji je crneo, izrazito miriui na kovanicu. Svi
smo utke fascinirano posmatrali dok je plamen, sablasno plav tamo gde je
dodirivao otricu, izgledao kao da oivljava smrtonosni elik oblivajui ga
tamnocrvenom vrelinom.
Omotavi aku u krvlju isflekanu tkaninu, Dejmi je oprezno izvukao no iz vatre.
Polako je prilazio deaku putajui da seivo pada, kao svojom voljom, dok nije
dotaklo deakov prsluk. Usledio je snaan miris oprljene tkanine sa maramice
omotane oko drke noa, koji se pojaavao dok je uska crta izgorelog ostajala za
noem du prednje strane prsluka. Vrh noa, potamnevi od hlaenja, zaustavio se
ba ispred navie isturene brade. Videla sam tanke crte znoja kako svetlucaju u
rastegnutim udubljenjima tankog vrata.
Aha, dobro, plaim se da ja nisam spreman da te ubijem za sada. Dejmijev
glas je bio blag, ispunjen tihom pretnjom i jo straniji zbog toga to je pod
kontrolom.
Sa kime nastupa? Pitanje je pucnulo kao bi, tako da su se svi sluaoci
trecnuli. Vrh noa je lebdeo jo malo blie, puei se na nonom vetru.
Ja ja vam neu rei! Deakove usne su se stegnule posle promucanog
odgovora i drhtavica je prola niz neni vrat.
Ni koliko daleko lee tvoji drugovi? Ni koliko ih je? Ni pravac mara? Pitanja
su opet bila postavljena lagano, dok je seivo ovla doticalo ivicu deakove vilice.
U oima su mu se istakle beonjae kao kod uspanienog konja, ali je estoko
odmahivao glavom, tako da je zlatasta kosa letela na sve strane. Ros i Kinsejd su jo
jae stisnuli deakove ruke.
Potamnelo seivo je iznenada pljotimice pritisnulo elom duinom, vrsto ispod
donje vilice. Usledio je piskav zadihani krik, i smrad oprljene koe.
Dejmi! rekla sam izbezumljeno. On se nije okrenuo da me pogleda, ve je
netremice gledao u zarobljenika koji je, poto su mu ruke putene, klonuo na kolena
u gomilu suvog lia, drei se rukama za vrat.
Ovo se ne tie vas, madam, rekao je Dejmi kroz zube. Sagnuo se, zgrabio
deaka za koulju i cimnuo ga da ustane. Njiui se, seivo se podiglo izmeu njih i
nalo se ba ispod momkovog levog oka. Dejmi je nagnuo glavu u nemom pitanju, i
dobio konani odgovor odmahivanjem glave.
Deaku se glas utiao do nesigurnog apata; morao je da proisti grlo da bi ga
uli. N-ne, rekao je. Ne. Nema toga to mi moete uiniti a to bi me nateralo da
vam ita kaem.
Dejmi ga je drao jo malo, gledajui ga u oi, a onda je ispustio zguvanu
tkaninu i odmakao se za korak. Ne, rekao je polako, verovatno nema toga. Ne
tebi. Ali ta je u vezi sa damom?
Isprva nisam razumela da se to odnosi na mene, dok me nije zgrabio za ruku i
cimnuo me ka njemu, tako da sam se malo zateturala po neravnom zemljitu.
Posrnula sam ka njemu, a on mi je grubo zavrnuo ruku iza lea.
Moda si indiferentan prema sopstvenoj dobrobiti, ali si moda malo zabrinut za
ast dame poto si se toliko potrudio da je spase. Okreui me prema sebi,
zavukao je prste u moju kosu i namerno me poljubio grubo tako da sam se nehotice
izvila u znak negodovanja.
Oslobaajui mi kosu, grubo me je privukao, gledajui u deaka sa druge strane
vatre. Deakove oi su bile ogromne i prestravljene, sa odrazom plamena u irokim
tamnim zenicama.
Pustite je!, zahtevao je promuklo. ta nameravate da uinite sa njom?
Dejmi je dohvatio kragnu moje haljine. Iznenadnim trzajem, pocepao mi je
haljinu i rublje, ogolevi moje grudi. Reagujui instinktivno, utnula sam ga u
cevanicu. Deak je ispustio nearktikulisani zvuk i trgao se napred, ali su ga Ros i
Kinsejd ponovo zaustavili.
Kad ve pita, prijatno je izgovorio Dejmijev glas iza mojih lea,
nameravam da silujem ovu damu pred tvojim oima. Zatim u je dati svojim
ljudima, da rade sa njom ta hoe. Moda bi i ti hteo da doe na red pre nego to te
ubijem? Mukarac ne treba da pogine nevin, zar ne?
Sada sam se zaista muila poto mi je ruka elinim stiskom drana iza lea, a
moje proteste je guio Dejmijev irok, topao dlan koji mi je leao preko usta. Otro
sam zarila zube u njegovu ruku i osetila krv. ustro ju je trgao uz prigueni povik, ali
ju je vratio gotovo istog asa, gurajui mi presavijeni komad tkanine meu zube.
Isputala sam davljenike zvuke oko tog epa dok su se Dejmijeve ruke
ustremljivale na moja ramena, razmiui pocepane delove moje haljine jo vie.
Cepajui tkaninu, razgolitio me je do pojasa i zarobio mi ruke sa strana. Videla sam
Rosa kako me gleda a zatim skree pogled, odluno ga fiksirajui na zarobljenika,
dok je crvenilo polako aralo njegove jagodice. Kinsejd, koji ni sam nije imao vie
od devetnaest godina, zurio je u oku, usta otvorenih poput klopke za muve.
Prekini s tim! Deakov glas je drhtao, ali sada vie od besa nego od straha. Ti
ti neopisiva kukavice! Kako se usuuje da obeauje damu, akale kotski!
Ustao je na trenutak, grudi su mu se nadimale od emocija, a onda se prelomio.
Podigao je vilicu i isturio bradu.
Vrlo dobro. Kada je u pitanju ast, ne vidim da mi ostaje drugi izbor. Pusti damu
i rei u ti ono to hoe da zna.
Dejmi me je pustio na tren. Nisam videla njegov gest, ali je Ros pustio
deakovu povreenu ruku i brzo otiao da donese moj ogrta, koji je pao na zemlju u
meteu dok su hvatali deaka. Dejmi mi je obe ruke povukao iza lea i, istrgnuvi
moj pojas, iskoristio ga da ih bezbedno vee. Uzimajui ogrta od Rosa, prebacio
mi ga je preko ramena i paljivo ga privrstio. Odstupajui za korak, ironino mi se
naklonio, a onda se okrenuo prema svom zarobljeniku.
Ima moju re da e dama biti bezbedna to se tie mog navaljivanja, rekao je.
Ton njegovog glasa mogao je biti usled napora da kontrolie bes i nezadovoljenu
poudu. Ja sam ga prepoznala kao agoniju obuzdavanja da ne prasne u smeh i mogla
sam ga sa zadovoljstvom ubiti.
Lica poput kamena, deak je otkrio traene informacije ne razbacujui se mnogo
reima.
Ime mu je bilo Vilijam Grej, drugi sin vikonta Meltona. Pripadao je eti od
dvesta ljudi na putu ka Danbaru, sa namerom da se tamo pridrui vojsci generala
Koupa. Njegovi saborci su trenutno ulogoreni oko pet kilometara na zapad. On,
Vilijam, koji je otiao da proeta umom, spazio je svetlost nae vatre i doao da
ispita o emu je re. Ne, nije imao nikoga sa sobom. Da, eta nosi teko naoruanje,
esnaest galoper topova montiranih na zaprena kola i dva bacaa od esnaest
ina. Veina ete je naoruana muketama, a tu je i grupa od trideset konja.
Deak je poeo da smekava pod pritiskom ispitivanja i zbog povreene ruke, ali
je odbio ponudu da sedne. Umesto toga, oslonio se na drvo, pridravajui lakat
levom rukom.
Pitanja su se otegla gotovo ceo sat, vraajui se na isto iznova i iznova,
zadravajui se na neslaganjima, udubljujui se u detalje, traei greke koje su se
mogle potkrasti, neto to je isputeno. Konano zadovoljan, Dejmi je duboko
uzdahnuo i okrenuo se od deaka, koji se skljokao u ustreptale senke hrasta. Bez rei
je ispruio ruku. Murtag, koji je kao i obino predosetio njegovu nameru, pruio mu
je pitolj.
On se okrenuo prema zarobljeniku, proveravajui da li je pitolj spreman i
napunjen. Trideset centimetara kovanog metala je svetlucalo od vatre koja je pravila
iskre po okidau i pripremnoj igli. Glava ili srce?, nehajno je upitao Dejmi,
konano podiui glavu.
Eh? Deakova usta su ostala otvorena od zbunjenosti i nerazumevanja.
Streljau te, strpljivo je objanjavao Dejmi. pijuni se obino veaju, ali
cenei tvoju galantnost, voljan sam da ti ponudim brzu, istu smrt. Da li bi radije
hitac u glavu ili u srce?
Deak se brzo uspravio, zateui ramena. Oh, ah, da, naravno. Oblizao je usne
i progutao. Mislim... u u srce. Hvala, dodao je, kao da se toga naknadno setio.
Podigao je bradu, steui usne u kojima se jo uvek nazirao nagovetaj meke, deije
zakrivljenosti.
Klimajui glavom, Dejmi je nategao pitolj uz kljocaj koji je odjekivao tiinom
ispod hrastova.
Saekaj!, rekao je zatvorenik. Dejmi ga je upitno pogledao, sa pitoljem
uperenim u njegove grudi.
ime me moe uveriti da dama nee biti uznemiravana nakon to kada ja
odem?, zahtevao je deak, gledajui ratoborno oko sebe. Jedina ruka kojom je
mogao da se slui bila je jako stegnuta, ali se tresla i pored toga. Ros je ispustio
nekakav zvuk koji je spretno pretvorio u kijanje.
Dejmi je spustio pitolj i gvozdenom kontrolom zadrao izraz smrtne ozbiljnosti.
Pa, rekao je, a kotski akcenat se pojaao usled napetosti, ima moju re,
naravno, mada vidim da si malo neodluan da prihvati re..., usne su mu se
iskrivile uprkos naporu da ih kontrolie, kotske kukavice. Moda e prihvatiti
uveravanja od dame lino? Podigao je obrvu ka meni, a Kinsejd je odmah skoio
da me oslobodi, nespretno eprtljajui oko krpe koja me je davila.
Dejmi!, besno sam uzviknula kada su mi usta konano osloboena. Ovo je
nesavesno! Kako moe da uini neto takvo? Ti ti...
Kukavice, priskoio mi je u pomo. Ili akale, ako ti je tako drae. ta kae,
Murtag, okrenuo se svom pomoniku, da li sam bedna kukavica ili akal?
Murtag se kiselo nasmeio. Rekao bih da si pokojnik ako odvee svoju ensku
a no ti nije u ruci.
Dejmi se, pravdajui se, okrenuo prema svom zarobljeniku. Moram da se
izvinim svojoj eni to sam je naterao da uestvuje u ovoj aradi. Uveravam te da je
njeno uee bilo u potpunosti nevoljno. Snudeno je ispitao ugrienu aku na
svetlu vatre.
Tvoja ena! Deak je sumanuto gledao as mene, as Dejmija.
Isto tako te uveravam da, iako dama povremeno poasti moj krevet svojim
prisustvom, nikada to nije uradila pod prinudom. A nee ni sada, naglasio je ovaj
dodatak, ali nemoj da je odvezuje jo, Kinsejde.
Dejmse Frejzeru, proitala sam kroz stisnute zube. Ako dotakne tog deaka,
budi siguran da nikada vie nee deliti krevet sa mnom!
Dejmi je podigao jednu obrvu. Onjaci su mu nakratko blesnuli na svetlu vatre.
Pa, to je ozbiljna pretnja jednom neprincipijelnom razvratniku kao to sam ja, ali
pretpostavljam da u ovoj situaciji ne treba da mislim na svoj interes. Rat je rat, na
kraju krajeva. Pitolj, koji je pustio da padne, poeo je ponovo da se die.
Dejmi!, vrisnula sam.
Ponovo je spustio pitolj i okrenuo se ka meni sa izrazom prenaglaenog
strpljenja. Da?
Ja sam duboko udahnula da mi glas ne bi zaigrao od besa. Mogla sam samo da
nagaam ta je naumio i da se nadam da radim pravu stvar. Pravu ili ne, kad se ovo
zavri... Zaguila sam izrazito prijatnu sliku kako se Dejmi koprca po zemlji sa
mojim stopalom na njegovoj Adamovoj jabuici da bih se koncentrisala na trenutnu
ulogu.
Nema nikakvih dokaza da je on pijun, rekla sam. Kae da je na tebe naleteo
sluajno. Ko ne bi bio radoznao kada spazi vatru u umi?
Dejmi je klimnuo, pratei moju logiku. Aha, a ta je sa pokuajem ubistva?
pijun ili ne, pokuao je da me ubije, i to i sam priznaje. Neno je opipao sveu
ogrebotinu na vratu.
Naravno da jeste, rekla sam uzrujano. Rekao je da je znao da si hajduk.
Postoji prokleta ucena na tvoju glavu, za ime boga!
Dejmi je sumnjiavo protrljao bradu, konano se okreui ka zarobljeniku. Pa,
ima tu neto, rekao je. Vilijame Grej, tvoj advokat se dobro zaloio za tebe. Nije
praksa ni Njegove visosti princa arlsa, niti moja da nezakonito pogubimo ljude,
bili oni neprijatelji ili ne. Mahanjem ruke je pozvao Kinsejda.
Kinsejde, ti i Ros odvedite ovog oveka u pravcu u kome kae da se nalazi
logor. Ako se ispostavi da su informacije koje nam je dao tane, veite ga za drvo
kilometar i po od kampa u smeru mara. Njegovi prijatelji e ga nai tamo ve sutra.
Ako ono to nam je rekao nije istina..., zastao je, hladnog pogleda upuenog
zarobljeniku, presecite mu grkljan.
Pogledao je deaka u lice i rekao bez trunke ruganja: Poklanjam ti ivot. Nadam
se da e ga dobro upotrebiti.
Prilazei iza mene, presekao je kai kojim su mi bile vezane ruke. Kada sam se
besno okrenula, pokazao je ka deaku koji se sruio na zemlju ispod hrasta. Moda
bi bila toliko dobra da se pobrine za deakovu ruku pre nego to ode? Prestao je
da se mrti i da glumi okrutnost i licem u je postalo potpuno prazno i bezizraajno.
Kapci su mu bili sputeni pa nisam mogla da ga pogledam u oi.
Bez rei sam otila do deaka i kleknula kraj njega. Izgledao je oamueno i nije
se protivio mom ispitivanju, ni kasnijem pomeranju, mada mu je svaki pokret morao
biti bolan.
Pocepan korset moje haljine mi je uporno klizio sa ramena, pa sam psovala sebi
u bradu dok sam besno podizala jednu ili drugu stranu po ko zna koji put. Kosti
deakove podlaktice bile su lake i okaste ispod koe, jedva deblje od mojih.
Napravila sam udlagu za ruku i obesila je sluei se svojom maramicom. To je
klasian prelom, rekla sam mu, trudei se da mi glas ostane smiren. Pokuaj da je
ne mrda bar dve nedelje. On je klimnuo glavom, ne gledajui u mene.
Dejmi je utke sedeo na panju i posmatrao moje pruanje pomoi. Diui
uzrujano, otila sam do njega i oamarila ga to sam jae mogla. Udarac je ostavio
belu fleku na obrazu i naterao mu suze na oi, ali se nije ni pomerio niti je promenio
izraz lica.
Kinsejd je digao deaka na noge i odgurao ga do ruba istine drei mu ruku iza
lea. Na ivici senki je zastao i osvrnuo se. Izbegavajui da pogleda u mene, obratio
se samo Dejmiju.
Dugujem vam ivot, ukoeno je rekao. Veoma bih voleo da nije tako, ali poto
ste me prisilili na taj poklon, moram smatrati da me ast obavezuje. Nadam se da u
taj dug vratiti u budunosti, a kada bude vraen... Deakov glas je malo zadrhtao od
obuzdavane mrnje, gubei svu navodnu formalnost od potpuno iskrenih oseanja.
... ubiu vas!
Dejmi se digao sa panja. Lice mu je bilo mirno, bez mrve duhovitosti. Smrtno
ozbiljno je naklonio glavu ka zarobljeniku. U tom sluaju, ser, moram se nadati da
se neemo ponovo sresti.
Deak je uspravio ramena i ukoeno uzvratio naklon. Nijedan Grej ne
zaboravlja svoje obaveze, ser, rekao je i nestao u tamu sa Kinsejdom pored sebe.
Usledio je diskretan interval ekanja bez daha, dok ukanje lia nije
poodmaklo u mrak. Zatim je poeo smeh, prvo tihim itanjem kroz nozdrve jednog
oveka, a zatim neodlunim cerekanjem drugog. Iako nije postao buan, smeh se
pojaavao vrtei se od jednog do drugog.
Dejmi je napravio jedan korak u krug, lica okrenutog svojim ljudima. Smeh je
naglo prestao. Ljutito gledajui u mene, kratko je rekao: Idi u ator.
Upozoren mojim izrazom lica, zgrabio me je pre nego to sam stigla da podignem
ruku.
Ako e opet da mi lupi amar, bar me pusti da okrenem drugi obraz, suvo je
rekao. Sem toga, mislim da ti mogu uskratiti taj trud. Ali bih ti savetovao da ode
do atora, bez obzira na to.
Ispustivi moju ruku, krupnim koracima je otiao do vatre i jednim
zapovednikim trzajem glave skupio razbacane ljude u neodlunu, napola opreznu
grupicu pred sobom. Svi su iskolaili oi, a one duplje su im bile uokvirene
tamnim senkama.
Nisam razumela sve to je rekao poto je govorio udnom meavinom gelskog i
engleskog, ali sam shvatila dovoljno da mi bude jasno da se raspituje, tihim,
ujednaenim tonom koji je izgleda njegove sluaoce pretvarao u kamen, poput
vojnika na mrtvoj strai.
Bilo je tu i tamo pogleda kriom, i nelagodnih pokreta meu ljudima koji kao da
su se jo vie zbili u oekivanju opasnosti. Ali su se tada zbijeni redovi razdvojili i
dvojica su izala odatle, podigli glavu jednom a onda je urno oborili i stajali
rame uz rame, pogleda uprtog u zemlju, bez zatite kolega.
Bili su to braa Maklur, Dord i Sorli. Priblinih godina, negde u svojim
tridesetim, stajali su zbijeni kao lupei, sa prstima ogrubelim od rada koji su se
trzali kao da jedva ekaju da se spoje i ostanu zajedno, kao nekakva mala zatita od
nadolazee oluje.
Usledila je kratka, nema pauza dok je Dejmi gledao preko dva grena straara.
Zatim je nailo dobrih pet minuta neprijatnosti, sve sprovedeno tim tihim,
ujednaenim glasom. Od grupisanih ljudi nije bilo nikakvog zvuka, a Maklurovi,
obojica korpulentni, kao da su se smanjili i skupili pod teinom toga. Brisala sam
oznojene dlanove o suknju, srena to ne razumem ba sve i bilo mi je ao to nisam
posluala Dejmijevo nareenje da se vratim u ator.
Zaalila sam jo vie narednog trenutka, kada se Dejmi naglo okrenuo Murtagu
koji je, oekujui komandu, bio spreman sa konim kaiem, malo duim od pola
metra, sa vorom na jednom kraju da se moe zgodnije uhvatiti.
Skinite se i priite mi, obojica. Maklurovi su se pokrenuli istog asa, debeli
prsti su eprtljali sa ukurom na koulji kao da jedva ekaju da posluaju jer im je
laknulo to je uvodni deo zavren i raun stie.
Pomislila sam da e mi verovatno biti muka, mada sam shvatila da kazna nije
teka prema standardima koji se primenjuju za takve stvari. Na istini se nije uo
nikakav zvuk izuzev fijukanja bia i povremenog dahtanja i jecanja bievanih
momaka.
Pri poslednjem udarcu, Dejmi je pustio da mu kai padne pored tela. Obilno se
znojio i prljava lanena koulja mu se zalepila za lea. Klimnuo je Maklurovima da
ih otpusti pa je rukavom obrisao mokro lice dok se jedan ovek bolno saginjao da
dohvati odloenu odeu, a njegov brat, i sam poljuljan, drao ga je sa druge strane.
Ljudi na istini kao da nisu disali tokom kanjavanja. Sada je dolo do
komeanja, kao da su svi istovremeno ispustili dah od olakanja.
Dejmi ih je odmerio pogledom, malo odmahujui glavom. Noni vetar se
pojaavao, komeajui i diui mu kosu.
Ne moemo dozvoliti nemarnost, mo duinne, neno je rekao. Niiji. Duboko
je udahnuo i lice mu se kiselo iskrivilo. A to ukljuuje i mene. Moja nezaklonjena
vatra je momka privukla ovamo. Sve znoj mu je izbio na elu pa je rukom grubo
preao preko lica, a zatim se obrisao o kilt. Klimnuo je glavom prema Murtagu koji
je sumorno stajao izdvojen od drugih, a onda mu je pruio koni kai.
Ako biste mi uinili uslugu, ser?
Nakon malo oklevanja, Murtagova kvrgava aka je posegnula i dohvatila kai.
Neki izraz koji je mogao znaiti dobro raspoloenje sevnuo je na tren u crnim oima
sitnog saplemenika.
Sa zadovoljstvom... ser.
Dejmi je okrenuo lea svojim ljudima i poeo da razvezuje koulju. Njegov
pogled me je uhvatio kako stojim sleena meu stablima i jedna obrva se podigla u
ironinom pitanju. Da li elim da posmatram? Frenetino sam odmahnula glavom i
otumarala meu drvee, prekasno prihvatajui njegov savet.
Zapravo, nisam se vratila u ator. Nisam mogla da podnesem pomisao na pritisak
zatvorenog prostora. Grudi su mi se stisle i bio mi je potreban vazduh.
Nala sam ga na grebenu male uzviice, ba iza atora. Zaustavila sam se na
malom otvorenom prostoru, pruila se celom duinom na zemlju i stavila ruke iznad
glave. Nisam htela da ujem ni najmanji odjek zavrnog ina drame, dole kraj vatre.
Gruba trava poda mnom je bila hladna na goloj koi pa sam se skupila da se
uukam u ogrta. Leala sam mirno i sluala lupanje svog srca, ekajui da se zbrka
u meni smiri.
Neto kasnije, ula sam ljude kako prolaze u grupicama od po etiri ili pet,
vraajui se na spavanje. Priguene slojevima tkanine, nisam mogla da razaznam
njihove rei, ali su zvuali pokorno, moda i malo zastraeno. Prolo je neto
vremena pre nego to sam shvatila da je on tu. Nije govorio niti je pravio ikakav
zvuk, ali sam iznenadna znala da je u blizini. Kada sam se prevrnula i sela, videla
sam senku njegove krupne figure na kamenu, glave poloene na podlaktice ruku
prekrtenih na kolenima.
Rastrzana izmeu elje da mu pomilujem glavu i nagona da je tresnem kamenom,
nisam uinila nijedno.
Jesi li dobro?, upitala sam, nakon trenutne pauze, glasa smirenog koliko god
sam mogla.
Aha, drim se. Polako se podigao i rastegao, pomerajui se oprezno, uz duboki
uzdah.
ao mi je za tvoju haljinu, rekao je malo kasnije. Shvatila sam da moe da vidi
moju golu kou kako se sija u tami pa sam otro spojila krajeve ogrtaa.
Oh, zbog haljine?, rekla sam, sa poprilino otrine u glasu.
Opet je uzdahnuo. Aha, i za ostatak. Zastao je, a onda rekao: Pomislio sam da
bi moda htela da rtvuje svoju ednost da bi spreila da nanesem tetu momku, ali
pod ovakvim okolnostima nisam imao vremena da te pitam za dozvolu. Ako sam
pogreio, molim vas za izvinjenje, damo.
Hoe da kae da bi ga vie muio?
Bio je ljut i nije se trudio da to prikrije. Muio, jo vie? Nisam povredio
momka.
Zagrnula sam ogrta blie uz sebe. Znai, ti lomljenje ruke i igosanje vrelim
noem ne smatra povreivanjem?
Ne, ne smatram. Brzo je preao malu razdaljinu izmeu nas i dohvatio me za
lakat, okreui me da pogledam u njega. Sasluaj me. On je polomio svoju glupavu
ruku u pokuaju da se otrgne iz neraskidivog stiska. Hrabar je koliko i svaki od
mojih ljudi, ali nema iskustva u borbi prsa u prsa.
A no?
Dejmi je frknuo. Pih! Ima ranicu ispod jednog uva, koja e proi do sutranje
veere. Oekujem da je malo bolelo, ali sam hteo da ga uplaim, a ne da ga ranim.
Oh. Otrgla sam se i okrenula lea tamnom drvetu, traei na ator. Njegov glas
me je pratio.
Mogao sam da ga slomim, Sasenah. Mada bi to bilo gadno i verovatno bi
ostavilo trajne posledice. Radije to ne radim ako nisam prinuen. Mada, Sasenah,
njegov glas je dopirao iz senki, sa primesom upozorenja u sebi, ponekad i to
moram. Morao sam da saznam gde su mu pajtai, kakvo im je oruje i ostalo. Nisam
ga mogao strahom na to navesti ostalo je ili da ga prevarim ili da ga slomim.
Rekao je da mu ne moe uiniti nita to e ga naterati da progovori.
Dejmijev glas je bio umoran. Pobogu, Sasenah, naravno da sam mogao. Moe
slomiti svakoga ako si spreman da ga dovoljno povredi. Ja to dobro znam, ako iko
zna.
Da, tiho sam kazala, verovatno je tako.
Nismo se pomerili neko vreme niti smo ita progovorili. ula sam mrmljanje
ljudi koji su se spremali za noenje, povremeno gaenje obue po tvrdoj zemlji i
ukanje lia nagrnutog radi zatite od jesenje hladnoe. Oi su mi se dovoljno
prilagodile na mrak da sam sada videla obrise naeg atora, desetak metara dalje u
zaklonu velikog aria. Videla sam i Dejmija, crnu figuru prema neto svetlijoj tami
noi.
U redu, rekla sam konano. U redu. Ako se gleda izbor izmeu onoga to si
uinio i onoga to si mogao... da, u redu.
Hvala ti. Nisam mogla da procenim da li se smeio ili ne, ali je tako zvuao.
Prokleto si mnogo rizikovao onim ostalim, rekla sam. Da ti nisam dala
izgovor da ga ne ubije, ta bi uinio?
Krupna figura se promekoljila i slegnula ramenima, a iz senki se zaulo
smejuljenje.
Ne znam, Sasenah. Raunao sam s tim da e ti ve neto smisliti. Da nisi pa
valjda bih morao da streljam momka. Nisam mogao da ga gadno razoaram time to
u ga tek tako pustiti, zar ne?
Ti prokleto kotsko kopile, rekla sam bez estine.
Ispustio je duboki ozlojeeni uzdah. Sasenah, bio sam uboden, ugrizen,
oamaren i bievan posle veere koju nisam uspeo da zavrim. Nije mi se dopalo
da prepadam decu ni da ibam ljude, a morao sam da uradim i jedno i drugo. Imam
dvesta Engleza ulogorenih na pet kilometara i nikakvu ideju ta da radim sa njima.
Umoran sam, gladan i sve me boli. Ako u tebi ima iega to lii na ensko
saoseanje, dobro bi mi dolo malo toga!
Zvuao je tako raaloeno da sam se nasmejala mimo svoje volje. Ustala sam i
prila mu. Pretpostavljam da bi, ako emo pravo. Doi ovamo i videu da li mogu
da ga pronaem malo za tebe. Koulja mu je bila ovla prebaena preko lea, nije
se potrudio da je lepo obue. Kliznula sam rukama pod nju i na vrelu, osetljivu kou
njegovih lea. Koa nije pukla, rekla sam, neno pipajui navie.
Koni kai ne see, samo pee.
Sklonila sam koulju i postavila ga da sedne tako da mogu lea da mu prebriem
hladnom vodom iz potoka.
Bolje?, upitala sam.
Mmmm. Miii ramena su se opustili, ali se malo trecnuo kada sam dotakla
jedno naroito osetljivo mesto.
Panju sam okrenula ogrebotini ispod njegovog uva. Ne bi ga stvarno streljao, je
li tako?
ta misli ko sam ja, Sasenah?, pitao je, odglumivi da je besan.
kotska kukavica. Ili u najboljem sluaju, hajduk bez savesti. Ko zna ta bi neko
takav uinio? Da ne pominjem neprincipijelnog razvratnika.
Nasmejao mi se i rame mu se zatreslo pod mojom rukom. Okreni glavu. Ako
hoe ensko saoseanje, morae da miruje dok ga primenjujem.
Mmm. Usledio je trenutak tiine. Ne, konano je rekao, ne bih ga streljao.
Ali sam morao nekako da mu sauvam ponos, nakon to je ispao budala zbog tebe.
Hrabar je to momak zasluio je da oseti da je vredan ubijanja.
Odmahnula sam glavom. Nikada neu razumeti mukarce, promrmljala sam
razmazujui melem od nevena preko ogrebotine.
Pruio je ruku, dohvatio moje ake i spojio ih ispod svoje brade.
Nema ni potrebe da me razume, Sasenah, tiho je rekao. Ve samo da me
voli. Glavu je nagnuo napred i neno poljubio moje spojene ake.
I da me hrani, dodao je, putajui ih.
Oh, ensko saoseanje, ljubav, pa jo i hrana?, rekla sam smejui se. Ne trai
mnogo, zar ne?
U samarima je bilo hladnih lepinja, sira i malo hladne slanine. Napetost i
apsurdnost poslednja dva sata bili su iscrpljujui i vie nego to sam bila svesna pa
sam se gladno pridruila njegovom obroku.
Glasovi ljudi oko nas su do tada zamrli, pa nije bilo nikakvog zvuka ni treperenja
otkrivene vatre da ukau da nismo hiljadu kilometara daleko od ma kog ivog
oveka. Samo je vetar neumorno lupkao po liu, povremeno lomei poneku
granicu da padne odskaui o granje.
Dejmi je opruio lea uz deblo, lica koje se nejasno videlo pri svetlosti zvezda,
ali tela spremnog za neki nestaluk.
Dao sam tvom kavaljeru re da te neu maltretirati odvratnim nabacivanjem. To
valjda znai da u, ako me ne pozove da delimo postelju, morati da odem i spavam
sa Murtagom ili Kinsejdom. A Murtag hre.
Kao i ti, rekla sam.
Gledala sam ga jo malo, a onda sam slegnula ramenima putajui da mi prilino
unitena haljina klizne sa ramena. Pa, dobro si krenuo sa tim da me siluje.
Oborila sam i drugo rame, a pocepana tkanina mi je pala do struka. Moe onda da
doe i dovri posao kako valja.
Toplina njegovih ruku bila je kao ugrejana svila koja mi klizi niz hladnu kou.
Aha, dobro, mrmljao mi je u kosu, rat je rat, zar ne?
Vrlo loe stojim sa godinama, rekla sam neto kasnije ka nebu prepunom zvezda.
Da li je Miguel Servantes uopte roen do sada?
Dejmi je leao prisilno na stomaku pored mene, tako da su mu glava i
ramena virili iz zaklona atora. Jedno oko se polako otvorilo i okrenulo prema
istonom horizontu. Kada je videlo da nema ni traga od zore, pogled je polako
putovao nazad i zadrao se na mom licu sa izrazom ljubomorne rezignacije.
Iznenada te spopalo da raspravlja o panskim romanima?, rekao je, malo
promuklo.
Ne naroito, rekla sam. Samo sam se pitala da li si moda upoznat sa
terminom donkihotovski ?
Podigao se na laktove, sa obe ruke se poeao po skalpu da bi se sasvim
razbudio, a onda se okrenuo ka meni, trepui, ali pribran.
Servantes je roen pre gotovo dvesta godina, Sasenah i, poto sam imao tu
pogodnost da se dobro kolujem, aha, taj dentlmen mi je poznat. Nisi valjda
implicirala neto lino tom poslednjom napomenom?
Da li te bole lea?
Pogrbio je ramena da to isproba. Ne mnogo. Pomalo su u masnicama, rekao
bih.
Pobogu, Dejmi, zato?, prasnula sam.
Spustio je bradu na savijene ake, a glava nagnuta u stranu naglaavala je
zakoenost njegovih oiju. Ono koje sam mogla da vidim jo vie se skupilo od
smeka.
Pa, Murtag je uivao u tome. Duguje mi ibanje jo od vremena kada sam imao
devet godina i kad sam mu nagurao deo konice u izme kad ih je skinuo da ohladi
noge. Nije mogao da me uhvati u to vreme, ali sam nauio mnogo novih interesantnih
rei dok me je bos jurio. On...
Prekinula sam to udarivi ga to sam jae mogla u sam pic ramena. Njegova
lea, iroka, glatka i miiava, i dalje su se slabano presijavala zbog znoja od
napora, umrljana zvezdama. Poljubila sam ga izmeu lopatica, a onda se odmakla i
neno duvala, da bih uivala u oseaju kako njegova koa drhti pod mojim prstima i
kako mu se dlaice diu du kime.
Zato?, pitala sam opet. Priljubila sam lice na njegova topla vlana lea. U
senkama mraka oiljci su bili nevidljivi, ali sam mogla da ih napipam, slabane
tvrde linije pod mojim obrazom.
utao je na tren, a rebra su mu se dizala i sputala pod mojom rukom od svakog
dubokog, sporog udaha.
Aha, dobro, rekao je, a onda opet zamiljeno zautao.
Ne znam tano, Sasenah, konano je kazao. Moda i zato to tebi neto
dugujem. Ili moda sebi.
Dlan sam lako stavila na jednu lopaticu, iroku i ravnu, sa ivicama kosti koje su
se jasno ocrtavale ispod koe.
Meni ne.
Je li tako? Da li je to dentlmenski potez razgolititi svoju enu pred tridesetak
ljudi? Ton mu je iznenada postao gorak i moje ruke su se primirile, pritisnute na
njegovo telo. Da li je potez galantnog oveka da primeni nasilje nad zarobljenim
neprijateljem koji je pri tome jo dete? Da razmilja o tome da uini neto jo
gore?
Da li bi bilo bolje da si potedeo mene ili njega i izgubio pola svojih ljudi u
naredna dva dana? Morao si da zna. Nisi mogao ne moe dozvoliti da te zavede
dentlmensko ponaanje.
Ne, tiho je rekao, ne mogu. I tako moram da jaem sa ovekom sa sinom
mog kralja na ta me teraju dunost i ast i u meuvremenu pokuavam da
izokrenem njegove namere koje sam se zakleo da u podravati. Krim zakletvu radi
ivota onih koje volim izdajem asno ime da bi oni koje potujem mogli da
preive.
ast je ubila prokleto mnogo ljudi, rekla sam u tamni urez na njegovom
povreenom vratu. ast bez razuma je... glupost. Galantna glupost, ali ipak
glupost.
Aha, jeste. I to e se promeniti tako si mi rekla. Ali ako treba da budem meu
prvima koji e ast rtvovati radi svrsishodnosti... zar ne treba da oseam stid zbog
toga? Iznenada je lice okrenuo ka meni, zabrinutog pogleda na svetlosti zvezda.
Neu se vratiti ne mogu, sada ali Sasenah, nekada alim za deliem sebe
koji je ostao tamo.
Ja sam kriva za to, neno sam rekla. Dotakla sam njegovo lice, debele obrve,
iroka usta i ekinje koje su izbijale po istoj dugakoj vilici. Ja. Da ja nisam
dola... i rekla ti ta e se desiti... Osetila sam iskreno aljenje zbog njegovog
kvarenja, i sama alei za gubitkom naivnog, galantnog momka kakav je bio. Pa
ipak... kakav je izbor ijedno od nas zaista imalo, imajui u vidu da smo ono to smo?
Ja sam morala da mu kaem, a on je morao da postupi prema tome. Jedan red iz
Starog zaveta mi je lebdeo u mislima: Kad sam neto preutao, kosti su mi
omekavale i starile u vrevi celog dana.
Kao da je osetio ovu malu biblijsku misao, malo se nasmeio.
Aha, dobro, rekao je. Ne seam se da je Adam od Boga traio da uzme Evu
nazad a vidi samo ta je ona uinila njemu Nagnuo se napred i poljubio me u elo
dok sam se smejala, a onda navukao ebe preko mojih golih ramena. Idi na
spavanje, rebarce moje malo. Trebae mi pomonik ujutru.
Probudila me je nekakva udna metalna buka. Izvirila sam iz ebeta trepui u
pravcu buke i nala se na tridesetak centimetara od Dejmijevog kolena pokrivenog
pledom.
Budna si, zar ne? Neto srebrnasto i zveckavo se iznenada spustilo pred moje
lice, a velika teina mi se skrasila oko vrata.
ta je, pobogu, ovo?, upitala sam, zapanjeno se uspravljajui i zurei nadole.
Izgledalo je da nosim ogrlicu sainjenu od mnogo metalnih delova velikih po deset
centimetara, sa nekoliko krakova i otvorom na vrhu, nanizanih na konu uzicu. Neki
od tih predmeta bili su zarali odozgo, ostali sasvim novi. Na svakom su se videle
ogrebotine po kracima, kao da su na silu iupani iz nekog veeg predmeta.
Ratni trofeji, Sasenah, kazao je Dejmi.
Pogledala sam u njega i ispustila mali krik zbog tog prizora.
Oh, rekao je, diui ruku do lica. Zaboravio sam. Nisam imao vremena da to
operem.
Nasmrt si me preplaio, kazala sam pritiskajui ruku na srce, koje je tuklo. ta
je to?
a, rekao je glasom koji mu je priguivala tkanina kojom je trljao lice.
Spustio ju je i osmehnuo mi se. Trljanjem je sklonilo deo crnila sa nosa, brade i ela
i lice mu je sada svetlucalo ruiasto-bronzano kroz ostale fleke, ali su mu oi i
dalje bile oiviene crnom kao u rakuna, a crte od ai su mu okruivale usta. Jedva
da je svanulo, pa su se u priguenom svetlu atora njegovo zatamnjeno lice i kosa
stapali sa sivilom platnenog zida iza, stvarajui prilino neugodan oseaj da
razgovaram sa bezglavim telom.
To je bila tvoja ideja, rekao je.
Moja ideja? Izgleda kao da si doao sa maskenbala, odgovorila sam. ta si
to, pobogu, radio?
Zubi su mu blesnuli izuzetnom belinom meu aavim naborima lica.
Komandoski prepad, rekao je, vie nego zadovoljan. Komandoski? Je li se
tako kae?
Oh, boe, rekla sam. Bio si u engleskom logoru? Hriste! Nisi valjda sam, bar
se nadam?
Nisam mogao mojim ljudima da uskratim zabavu, zar ne? Ostavio sam trojicu da
uvaju tebe, a mi ostali smo imali vrlo uspenu no. Ponosno je pokazao na moju
ogrlicu.
Rascepke koje privruju tokove za lafete. Nismo mogli da ponesemo topove
ni da ih otetimo ne diui buku, ali sad nee odmai daleko, ovako bez tokova. A
generalu Koupu e prokleto pomoi esnaest galopera, razbacanih svuda po
pustari.
Kritiki sam ispitala svoju ogrlicu.
Sve je to lepo i fino, ali zar ne mogu da smisle neto za nove rascepke? Izgleda
kao da se to moe napraviti od debele ice.
Klimnuo je glavom, ali njegovo zadovoljstvo nije nimalo jenjavalo.
Oh, da. Mogli bi. Ali im to nee nita pomoi bez tokova na koje bi ih stavili.
Podigao je krilo atora i pokazao ka podnoju brda gde sam ugledala Murtaga, crnog
poput smeuranog demona, kako nadgleda aktivnosti nekoliko slino ukraenih
demonovih pomonika koji su veselo poslednji od trideset dva velika drvena toka
bacali u razbuktalu vatru. Gvozdeni obrui tokova su stajali naslagani sa strane;
Fergus, Kinsejd i jo jedan mladi su improvizovali nekakvu igru sa jednim,
kotrljajui ga tapom napred i nazad. Ros je sedeo na deblu u blizini, pijuckajui iz
ae od roga i dokono vrteo jedan oko svoje debele podlaktice.
Nasmejala sam se tom prizoru.
Dejmi, stvarno si pametan!
Moda sam ja pametan, odgovorio je, ali ti si polugola, a polazimo odmah.
Ima li neto da obue? Straare smo ostavili vezane u nekakvom naputenom toru,
ali su se ostali do sada sigurno ve probudili i nisu daleko iza nas. Bolje da
krenemo.
Kao da hoe da naglasi njegove rei, ator se naglo zatresao iznad mene i neko je
povukao kanape sa jedne strane. Uplaeno sam kriknula i bacila se na samare dok je
Dejmi odlazio da nadgleda pokret.
Ve je bila sredina popodneva kada smo stigli do sela Tranent. Istureno na brdu
iznad morske obale, obino mirno seoce uskomealo se pod naletom hajlendske
vojske. Glavnina armije je bila vidljiva po okolnim brdima koja su se nadnosila nad
malu zaravan koja se pruala ka obali. Ali je sa uobiajenim haotinim dolascima i
odlascima u Tranentu bilo isto onoliko ljudi kao i van njega, jer su odredi dolazili i
odlazili u manje-vie vojnikim formacijama, glasnici galopirali tamo ovamo neki
na ponijima, a neki peice a ene, deca i pratioci logora su prepunili kolibe i
sedeli napolju, oslonjeni na kamene zidove i uvali bebe na povremenom suncu,
raspitujui se u prolazu od glasnika da uju neto o poslednjim akcijama.
Mi smo zastali na rubu te vreve pa je Dejmi poslao Murtaga da sazna gde se
nalazi lord Dord Marej, glavnokomandujui armije, dok on sam na brzinu obavlja
toaletu u nekoj kolibi.
to se mog izgleda tie, falilo mu je mnogo toga. Iako nisam imala ad namerno
razmazanu po licu, na njemu je nesumnjivo bilo nekoliko tragova prljavtine kao
suvenir iz nekoliko noi provedenih pod vedrim nebom. Gazdarica mi je ljubazno
pozajmila pekir i etku, pa su me poseli za sto gde sam se borila sa svojim
neukrotivim kovrdama, kada su se vrata naglo otvorila i lord Dord je lino uao
bez ikakvog ceremonijala.
Njegova obino besprekorna odea sada je bila neuredna, sa nekoliko
raskopanih dugmadi na prsluku, jednom razvezanom arapom i jednom otkaenom
podvezicom. Periku je nehajno nagurao u dep, a preostale smee kovrde njegove
kose stajale su podignute kao da ih je u oajanju upao.
Bogu hvala!, rekao je. Konano jedno normalno lice! Zatim se nagnuo
napred, mirkajui dok je piljio u Dejmija. Veina ai bila je isprana iz plamene
kose, ali su mu crni potoii curili niz lice i prskali po koulji, a ui, koje je
prevideo u urnom pranju, i dalje su bile crne kao ugalj.
ta..., poeo je zapanjeni lord Dord, ali je prekinuo, nekoliko puta brzo
odmahnuo glavom kao da odbacuje neto to je umislio, a zatim nastavio razgovor
kao da nije primetio nita neobino.
Kako napreduje, ser?, s potovanjem je upitao Dejmi, takoe se pretvarajui
da ne vidi trake perike koje su virile iz depa lorda Dorda, mlatei kao rep nekog
psia dok je plemi energino gestikulirao.
Kako napreduje?, ponovio je. Pa, rei u vam, gospodine! Napreduje na istok,
a zatim na zapad, a onda se pola toga spusti sa brda na ruak, dok druga polovina
odmarira bog te pita kuda! Eto kako to napreduje!
A to, rekao je, trenutno rastereen tim ispadom, to je lojalna hajlendska
vojska Njegovog velianstva. Neto smireniji, poeo je da nam pria o dogaajima
koji su se odigrali otkad je vojska stigla u Tranent nekoliko dana ranije.
Kada je stigao sa vojskom, lord Dord je glavninu ljudstva ostavio u selu i urno
poslao mali odred da zauzme greben iznad zaravni. Princu arlsu, koji je naiao
neto kasnije, ta se akcija nije dopala i to je rekao jasno i glasno. Njegova visost
je tada uzela pola armije i odvela je na zapad, sa vojvodom od Perta nominalno
drugim glavnokomandujuim koji ga je pokorno pratio, navodno da bi razmotrio
mogunost napada kroz Preston.
Kada se vojska podelila, a lord se zaokupio veanjem sa metanima koji su
neuporedivo bolje bili upueni u okolni teren nego Njegova visost ili sam lord,
OSalivan, jedan od prinevih irskih poslunika, preuzeo je na sebe da naredi
jednom kontingentu saplemenika Lohijela Kamerona da ode u dvorite tranentske
crkve.
Koup je, naravno, konjima dovukao dva topa i izbombardovao ih, sumorno je
kazao lord Dord. A ja sam se vraki proveo sa Lohijelom danas po podne. Bio je
prilino razumljivo uznemiren to je mnogo njegovih ljudi ranjeno bez jasnog
razloga. Zatraio je da budu povueni, a sa tim razlogom sam se, naravno, sloio.
Ali se na to pojavljuje onaj punoglavac Njegove visosti, OSalivan napast iva!
Samo zato to se iskrcao u Eriskeju sa Njegovom visou, taj ovek misli da je pa,
u svakom sluaju, on dolazi kukajui kako je prisustvo Kamerona u crkvenom
dvoritu od sutinskog znaaja sutinskog znaaja, molim vas! ako mislimo da ih
napadnemo sa zapada. Rekao sam mu vrlo nedvosmisleno da emo napasti sa istoka,
ako uopte napadnemo. A i to je sada sve vee pitanje poto pojma nemamo gde nam
je u ovom asu polovina ljudi a ne znamo ni gde je Njegova visost, ako emo
pravo, dodao je tonom koji je jasno objanjavao da to gde se princ arls nalazi
zapravo i nije vano.
A tek plemenske voe! Lohijel Kameron je na izvlaenju dobio ast da se bori
na desnom krilu u bici ako do nje uopte doe ali Makdonaldi, koji su se sloili
sa takvim rasporedom, sada energino poriu da su se ikada sloili i insistiraju da
se nee ni boriti ako im se uskrati tradicionalno pravo da se bore na desnom krilu.
Iako je ovu tiradu zapoeo dovoljno staloeno, lord Dord se ponovo uzrujao dok
je to priao i na ovom mestu je opet skoio na noge, energino trljajui skalp obema
rukama.
Kameroni su drilovani celog dana. Do sada su toliko puta terani da mariraju
tamo i vamo da vie ne razlikuju gde im je oka, a gde dupe izvinite zbog ovakvog
izraavanja, madam, dodao je, rasejano pogledavi u mene, a Klanranaldovi ljudi
su se potukli sa Glengarijevim. Zastao je, isturene donje vilice i crven u licu. Da
Glengari nije ono to jeste, ja bih... ah, dobro. Odbacio je Glengarija
odmahivanjem ruke i nastavio besciljno da koraa.
Jedina utena stvar u celoj prii, rekao je, jeste to to su Englezi bili
prinueni da se i oni premetaju, odgovarajui na nae pokrete. Premestili su cele
Koupove trupe bar etiri puta i sada je rairio svoj desni bok skoro do mora,
nesumnjivo se pitajui ta emo, pobogu, mi sledee uiniti. Sagnuo se i virnuo
kroz prozor, kao da oekuje da general Koup lino stie glavnim putem da se raspita.
Hm... gde je tano druga polovina armije u ovom asu, ser? Dejmi je nainio
pokret kao da e se pridruiti lordu u njegovom nasuminom tumaranju po kolibi, ali
sam ga zadrala uhvativi ga za kragnu. Naoruana pekirom i bokalom tople vode,
tokom lordovog objanjavanja sam se zaokupila uklanjanjem garei sa uiju mog
mua. Sada su se isticale, ruiasto svetlucajui na ozbiljnom licu.
Na grebenu odmah juno od grada.
Znai, i dalje drimo visoki teren?
Da, to zvui dobro, zar ne? Lord se turobno osmehnuo. Pa ipak, dranje
visokog terena nam relativno malo znai ako se uzme u obzir injenica da je
zemljite ispod njega ispresecano barama i movarama. Dobri boe! Postoji jarak
dubok dva metra ispunjen vodom koja tee trideset metara u podnoju tog grebena!
Jedva da ima petsto metara izmeu dve vojske u ovom asu, a moglo bi biti i petsto
kilometara ako bismo gledali po tome ta smo u stanju da uinimo. Lord Dord ja
zavukao ruku u dep u potrazi za maramicom, izvukao je i zastao blesavo zurei u
periku kojom se spremao da obrie lice.
Taktino sam mu ponudila ogaravljenu maramicu. Zatvorio je oi, snano
udahnuo kroz nozdrve, a onda ih otvorio i naklonio mi se svojim uobiajeno
uglaenim manirom.
Va sam sluga, gospo. Detaljno je izribao lice prljavom krpom, utivo mi je
vratio, a zatim razbaruenu periku pljesnuo na glavu.
Proklet da sam, rekao je razgovetno, ako pustim tu budalu da nas odvede u
poraz. Odluno se okrenuo Dejmiju.
Koliko ljudi ima, Frejzeru?
Trideset, ser.
Konja?
est, ser. I etiri ponija za teret.
Tovarne ivotinje? Ah. Nosi ono to treba tvojim ljudima?
Da, ser. I ezdeset vrea brana uzetog od nekog engleskog odreda sino. Oh, i
jedan baca od esnaest ina, ser.
Dejmi je ovu poslednju informaciju saoptio odajui utisak tako savrene
leernosti da sam poelela da mu zabijem maramicu u grlo. Lord Dord je zurio u
njega na trenutak, a onda mu se jedan ugao usana izvio u osmeh.
Ah? Poi sa mnom, Frejzeru. Moe to da mi ispria usput. urno se zaputio
ka vratima, a Dejmi je, razrogaeno pogledavi u mene, dohvatio svoj eir i
krenuo za njim.
Na vratima kolibe, lord Dord se iznenada zaustavio i okrenuo nazad. Pogledao
je u visoku Dejmijevu figuru, raskopane koulje i sa kaputom na brzinu
prebaenim preko ruke.
Moda sam u urbi, Frejzeru, ali ipak imamo dovoljno vremena da obratimo
panju na uljudnost. Idi i poljubi suprugu na rastanku, ovee. Saekau te napolju.
Okrenuo se na petama, priao mi za korak i duboko se naklonio tako da se rep
njegove perike prevrnuo napred.
Va sluga, gospo.
Znala sam dovoljno o vojsci da bih shvatila da se nita vano nee desiti neko
vreme i tako je, naravno, i bilo. Grupe ljudi su nasumino marirale glavnom ulicom
Tranenta. ene koje su pratile logore i izmeteni stanovnici Tranenta su besciljno
lutali, nesigurni da li da ostanu ili da odu. Glasnici su se urno probijali kroz guvu,
nosei poruke.
Ja sam lorda Dorda srela ranije, u Parizu. On nije bio od onih koji e se drati
ceremonije kada je prikladnija akcija, mada sam mislila da su njegovo kidanje
ivaca od poteza princa arlsa i elja da pobegne iz drutva OSalivana jai razlog
to je odmah doao da lino sretne Dejmija nego elja za efikasnou i
poverljivou. Kada hajlendska vojska ima ukupno izmeu hiljadu petsto i dve
hiljade vojnika, trideset ljudi nije neto to se smatra bojim darom, ali ni neto to
treba ismejati.
Kratko sam pogledala u Fergusa kako se neprestano vrpolji ne znajui ta bi sa
sobom i zakljuila sam da bih mogla i sama poslati nekoliko poruka. Postoji izreka:
Ako je celo kraljevstvo slepo, ovek sa jednim okom je kralj. U trenutku sam
smislila neto po analogiji, zasnovano na iskustvu: Kada niko ne zna ta da
preduzme, onog sa razumnim predlogom e sasluati.
U samarima je bilo papira i mastila. Sela sam dok me je gazdarica posmatrala
gotovo bogobojaljivo jer, oito, nikada ranije nije videla enu koja ume da pie, i
sastavila poruku za Deni Kameron. Ba je ona preko planina dovela tri stotine
pripadnika klana Kameron da se pridrue princu arlsu, kada je digao svoj barjak u
Glenfinanu na obali. Njen brat Hju, koji je stigao kui prekasno i uo ta se desilo,
odjahao je navrat-nanos u Glenfinan da preuzme komandujue mesto ispred svojih
ljudi, ali je Deni odbila da se vrati kui i propusti zabavu. U potpunosti je uivala u
kratkom predahu u Edinburgu gde je arlsa doekalo klicanje njegovih lojalnih
podanika, ali je bila podjednako voljna da se svom princu pridrui kad krene u
bitku.
Nisam imala peatnjak, ali je u jednoj od torbi bio Dejmijev eir sa znakom
koja je imala grb i moto klana Frejzer. Iskopala sam ga i pritisnula u mrlju toplog
voska svee kojim sam zapeatila poruku. Izgledala je veoma zvanino.
Za kotsku gospu sa pegicama, objasnila sam Fergusu i bila zadovoljna kada
sam ga videla kako juri kroz vrata u ulinu vrevu. Nisam imala predstavu gde je
Deni Kameron u tom asu, ali su oficiri bili smeteni u svetenikoj kui pored
crkve pa se moglo poeti odatle. Bar e ta potraga spreiti Fergusa da napravi neki
nestaluk.
Kada sam to obavila, okrenula sam se prema gazdarici kue.
E, sad, rekla sam. ta imate od ebadi, ubrusa i podsuknji?
Ubrzo se potvrdilo da sam bila u pravu pretpostavljajui da je Deni Kameron
snana linost. ena koja moe da digne tri stotine mukaraca i povede ih preko
planina da se bore za kicoa sa italijanskim naglaskom i sa sklonou ka brendiju
mora imati averziju prema dosaivanju i redak talenat da nagovori ljude da rade ono
to ona hoe.
Vrlo razumno, rekla je kad je ula za moj plan. Roak Ari je napravio
nekakav raspored, pretpostavljam, ali naravno da eli da bude sa vojskom u ovom
asu. Njena vrsta vilica se jo malo isturila. Uostalom, to je mesto gde se zabava
deava, rekla je eretski.
Iznenaena sam to nisi insistirala da poe i ti, kazala sam.
Nasmejala se, a onako sa sitnim, jednostavnim licem sa kraom donjom vilicom
liila je na raspoloenog buldoga.
Bih da sam mogla, ali nisam, iskreno je priznala. Sada kada je Hju stigao,
uporno pokuava da me otera kui. Rekla sam mu, osvrnula se da se uveri da nas
niko nee uti, i zavereniki utiala glas, da nipoto ne dolazi u obzir da odem kui
i sedim. Ne dok mogu ovde da budem od koristi.
Stojei na pragu kolibe, zamiljeno je pogledala du obe strane ulice.
Nisam mislila da e me posluati, rekla sam. Poto sam Engleskinja.
Aha, u pravu si, rekla je, ali mene hoe. Ne znam koliko e biti ranjenih
molim se bogu da ne bude mnogo, i neupadljivo se prekrstila. Ali je najbolje da
ponemo sa kuama pored svetenikove; bie manje muke da se dovlai voda iz
bunara. Odluno je izala i zaputila se niz ulicu, a ja sam je pratila.
Pomogli su nam ne samo uverljivost poloaja i linosti gice Kameron, ve i
injenica da je sedeti skrtenih ruku jedna od najbednijih aktivnosti poznatih ljudima
mada se obino ne vezuje za mukarce. ene to rade mnogo ee. Do vremena
kada je sunce zalo iza tranentske crkve, uspele smo da grubo organizujemo bolniku
brigadu.
Lie je poelo da opada sa aria i jova u oblinjoj umi, i lealo je razbacano,
beivotno i uto na peanom zemljitu. Tu i tamo se neki list uvio i ukovrdao
postavi sme, a onda poleteo noen vetrom kao brodi po nemirnoj puini.
Jedan takav je u spirali pao pored mene, neno se prizemljivi kada se vazduna
struja smirila. Uhvatila sam ga na dlan i malo ga drala, divei se savrenstvu
njegovih ilica, ipkastom skeletu koji e nadiveti truljenje same liske. Usledio je
nagli daak vetra i skvreni list je poleteo sa mog dlana, pao na zemlju i otkotrljao
se dalje niz praznu ulicu.
Zaklanjajui oi od sunca, pogledala sam u greben iza grada gde se ulogorila
hajlendska vojska. Pola armije Njegove visosti se vratilo jedan sat ranije, kupei
poslednje zaostale seljane da se pridrue lordu Dordu. Sa ovolike udaljenosti samo
sam povremeno uspevala da razaznam neku siunu figuru, crnu naspram sve
tamnijeg neba, dok je tu i tamo poneko prelazio rub grebena. Nekih etiristo metara
iza kraja ulice videla sam prva svetla engleskih vatri kako blede gore u zamiruem
svetlu. Jak miris treseta koji je goreo u kolibama pridruio se otrijoj aromi
engleskih umskih vatri, prekrivajui miris oblinjeg mora.
One pripreme koje su se mogle obaviti ve su bile u toku. ene i porodice
hajlendskih vojnika bile su doekane veoma srdano i sada su uglavnom smetene u
kolibe du glavne ulice, delei sa domainima jednostavnu veeru od kaamaka i
usoljene haringe. Moja veera me je ekala unutra, ali mi je apetit bio slab.
Mala figura se pojavila kraj mog lakta, tiha kao sve due senke.
Da li biste doli da jedete, madam? Domaica uva hranu za vas.
Oh? Oh, da, Ferguse. Doi u. Bacila sam pogled prema grebenu, a onda se
okrenula nazad ka kolibama.
Dolazi li, Ferguse?, upitala sam videvi da i dalje stoji na ulici. Zaklanjao je
oi od sunca, pokuavajui da vidi aktivnosti na grebenu izvan grada. Iako mu je
Dejmi odluno naredio da ostane sa mnom, oito je udeo da bude sa borcima koji
su se spremali za sutranju bitku.
Uh? Oh, da, madam. Okrenuo se sa uzdahom, mirei se privremeno sa
dosadnim ivotom.
Dugi letnji dani su ubrzo ustupili mesto tami i lampe su bile upaljene znatno pre
nego to smo zavrili pripreme. No je bila nemirna zbog stalnog premetanja i
bleska vatri na horizontu. Fergus, koji nije mogao da se skrasi, uletao je u kolibe i
izletao iz njih prenosei poruke, sakupljajui glasine i provirujui povremeno iz
senki kao mali, tamni duh sa oima koje su blistale od uzbuenja.
Madam, rekao je, vukui me za rukav dok sam cepala arave u trake i bacala
ih na gomilu da bi bile sterilisane. Madam!
ta je sada, Ferguse? Malo me je iritiralo ovo ometanje. Bila sam usred
predavanja grupi domaica o znaaju estog pranja ruku dok se ranjenicima prua
pomo.
Neki ovek, madam. Trai da razgovara sa komandantom armije Njegove
visosti. Ima vane informacije, kae on.
Pa ja ga ne spreavam, zar ne?, povukla sam neposluni av koulje, a onda se
posluila zubima da nanem s kraja, pa jako trgla. Koulja se lako pocepala, uz
prijatan zvuk paranja.
Ispljunula sam koni koji mi je ostao u ustima. On je i dalje bio tu, strpljivo
ekajui.
U redu, pomirila sam se. ta ti ili on mislite da ja mogu da preduzmem?
Ako mi date dozvolu, madam, revnosno je kazao, mogu ga odvesti svom
gospodaru. On moe udesiti da taj ovek vidi komandanta.
On, naravno, moe da udesi svata, bar to se Fergusa tie; ukljuujui
nesumnjivo i hodanje po vodi, pretvaranje vode u vino i nagovaranje lorda Dorda
da razgovara sa misterioznim neznancem koji se stvorio niotkuda iz tame sa vanom
informacijom.
Sklonila sam kosu sa oiju, vezala sam je pozadi maramom, ali su kovrde
uporno beale.
Da li je taj ovek negde u blizini?
Samo mu je toliki podsticaj trebao; nestao je kroz otvorena vrata i istog asa se
vratio sa mladim ovekom iji se nestrpljivi pogled momentalno zalepio za moje
lice.
Go Frejzer? Nespretno se naklonio na moje klimanje glavom, briui ruke o
jahae pantalone kao da nekako ne zna ta bi sa njima, ali hoe da bude spreman ako
se neto ukae.
Ja ja sam Riard Anderson, iz Vitburga.
Oh? Pa dobro po vas, rekla sam utivo. Moj sluga kae da imate neku vrednu
informaciju za lorda Dorda Mareja.
Klimnuo je glavom koja je skakutala kao da je na opruzi. Vidite, go Frejzer, ja
sam u ovim krajevima proiveo ceo ivot. Znam sve terene na kojima su vojske,
znam ih kao svoj dlan. I postoji put dole sa grebena gde su ulogorene hajlendske
trupe staza koja e ih provesti mimo rova u podnoju.
Razumem. Osetila sam kako mi se stomak stee od tih rei. Ako Hajlenderi
narednog jutra misle da napadnu iz smera izlazeeg sunca, morae da napuste visoki
teren grebena tokom nonih straa. A da bi juri uspeo, oito je da trupe taj rov
moraju prei ili zaobii.
Iako sam mislila da znam ta e se zbiti, nisam bila nimalo sigurna u to. Bila sam
udata za jednog istoriara tu se javio uobiajeni mali bol pri pomisli na Frenka i
dobro sam znala koliko su istorijski izvori esto nepouzdani.
A iskreno govorei, nisam bila sigurna ni da li moje prisustvo moe ta da
promeni.
Pitala sam se ta bi se moglo desiti ako bih pokuala da Riarda Andersona
spreim da razgovara sa lordom Dordom. Da li bi ishod sutranje bitke bio
promenjen? Da li bi hajlendska vojska ukljuujui Dejmija i njegove ljude bila
masakrirana kada se sjuri preko movarnog zemljita u rov? Da li bi lord Dord
smislio neki drugi plan koji bi uspeo? Ili bi Riard Anderson jednostavno otiao i
sam naao nain da razgovara lino sa lordom Dordom, bez obzira na to ta bih ja
uinila?
Nije to bio rizik koji sam bila voljna da preuzmem tek radi eksperimenta.
Pogledala sam u Fergusa koji se vrpoljio od nestrpljenja da poe.
Misli li da moe da nae gospodara? Gore na tom grebenu je tamno kao u
rudniku. Ne bih volela da nekog od vas dvojice pogode grekom dok se motate tamo
gore.
Mogu da ga naem, madam, samouvereno je rekao Fergus. Verovatno i moe,
pomislila sam. Kao da ima nekakav radar kada je Dejmi u pitanju.
Onda u redu, sloila sam se. Ali za ime boije, budi paljiv.
Oui, Madame! U trenu se naao na vratima, drhtei od nestrpljenja da krene.
Pola sata nakon to su oni otili, primetila sam da je no koji sam ostavila na
stolu takoe nestao. A tek tada sam se prisetila, sa muninom u stomaku, da sam
Fergusu rekla da bude paljiv, ali sam zaboravila da mu kaem da se vrati.
Zvuk prvog topa dopro je negde u svitanje, tup, buan zvuk koji kao da je odjekivao
kroz podne daske na kojima sam spavala. Zadnjica mi se stegla, nevoljno
ispravljanje repa koji nemam, i moji prsti su dograbili ruku ene koja je leala pod
ebetom do mene. Saznanje da e se neto desiti trebalo bi da bude neki vid
odbrane, ali nekako nikada nije.
Zaulo se tiho jecanje iz jednog oka kolibe i ena do mene je u pola glasa
promrmljala: Marijo, Mihajlo i nevesto, sauvajte nas. Usledilo je komeanje po
podu kako su ene krenule da ustaju. Malo se razgovaralo, kao da su sve ui bile
nauljene da uhvate zvuke bitke sa polja ispod.
Spazila sam jednu od hajlenderskih supruga, gu Makferson, dok je savijala ebe
pored prozora kroz koji se videla tama koja bledi. Lice joj je bilo bledo od straha, i
zamurila je uz mali drhtaj kada je jo jedan prigueni tresak stigao odozdo.
Predomislila sam se u pogledu beskorisnosti znanja. Ove ene nisu znale nita o
tajnim stazama, juriu u osvit i iznenadnom napadu. Jedino to su znale bilo je da su
njihovi muevi i sinovi sada suoeni sa paljbom topova i musketa etiri puta
brojnije engleske vojske.
Predvianje je rizina stvar i u najlakim situacijama i znala sam da one ne bi
obraale panju na moje rei. Najbolje to sam mogla da uinim bilo je da ih
zaposlim. Kroz glavu mi je proletela slika odsjaja izlazeeg sunca na jarko plamenoj
kosi, koji time njenog vlasnika pretvara u savrenu metu. Jedna druga slika je
naletela odmah za njom; deak sa zubima nalik veverijim, naoruan ukradenim
mesarskim noem i ivahnim uverenjem o ratnoj slavi. Zamurila sam i progutala
knedlu. Zaposliti se neim bilo je najbolje reenje i za mene.
Dame!, rekla sam. Uinile smo mnogo, ali jo puno toga se moe uraditi.
Trebae nam kljuala voda. Kazani za kuvanje vode, tepsije za natapanje. Kaa za
one koji mogu da jedu, mleko za one koji ne mogu. Loj i beli luk za zavoje. Letvice
za udlage. Boce i bokali, olje i kaike. Igle za ivenje i jak konac. Go Makferson,
ako biste bili tako ljubazni...
O bici sam znala malo, samo to od koje se strane oekuje da pobedi i da e rtve
jakobitske vojske biti lake. Sa udaljenosti, sa maglovite stranice udbenika,
ponovo sam prizvala onaj deli informacije: ... dok su jakobiti pobedili uz svega
trideset stradalih.
Stradalih. Poginulih, ispravila sam se. Svaka povreda je stradanje, govorei
renikom medicinske sestre, i mnogo vie od trideset takvih zateklo se u mojoj
kolibi dok je sunce prilo sve vie kroz morsku maglu prema podnevu. Polako,
pobednici bitke su se trijumfalno vraali u Tranent tako to su nepovreeni vodili
svoje ranjene drugove.
to je najudnije, Njegova visost je naredila da se engleski ranjenici prvi
evakuiu sa bojnog polja i da im se paljivo ukae pomo. To su podanici mog
Oca, odluno je rekao, inei to tako da je ono veliko O u rei oca bilo sasvim
jasno, i hou da budu dobro zbrinuti. injenicu da su Hajlenderi koji su upravo za
njega pobedili u bici takoe navodni podanici njegovog oca izgleda da je za tren
smetnuo s uma.
Ako se uzmu u obzir ponaanje oca i sina, promrmljala sam Deni Kameron
kada sam to ula, hajlendska vojska ima bolje anse nego da Sveti duh ne odabere
da sie danas.
Na licu ge Makferson se videlo iznenaenje na tu bogohulnu primedbu, ali se
Deni nasmejala.
Poklii i vriska gelskog proslavljanja nadjaavali su slabano jecanje ranjenika,
donetih na improvizovanim nosilima nainjenim od dasaka ili povezanih muketa, ili
jo ee oslonjenih na rame prijatelja. Neki ranjenici su se doteturali sopstvenom
snagom, zraei i opijeni sopstvenim raspoloenjem tako da je bol njihovih rana
delovao kao manja neugodnost u poreenju sa slavnim doprinosom njihovim
uverenjima. Uprkos povredama koje su ih dovele na previjanje, opojna svest o
pobedi ispunila je kuu dobrim i burnim raspoloenjem.
Hriste, da li si ih vidio kako bee kao mievi kad im je maka za repom?,
govorio je jedan pacijent drugom, naizgled nesvestan gadne opekotine od baruta koji
mu je oprljio levu ruku od prstiju do ramena.
A pri tom ih je dobar deo pogubio rep, odgovorio je njegov prijatelj kikoui
se.
Radost nije bila ba opta; tu i tamo su se mogle videti male grupe potitenih
Hajlendera kako idu preko brda i nose nepominu figuru prijatelja kome je kraj
pleda prekrivao lice ubledelo i prazno otkad je ugledao nebo.
Bio je to prvi test mojih izabranih pomonika i oni su se poneli dostojno kao i
ratnici na bojnom polju. Tanije, greili su i gunali i bili su prava dosada, a onda,
kada je zatrebalo, bacili su se u bitku sa neverovatnom odlunou.
Mada nisu prestajali da prigovaraju dok su to radili.
Ga Makmurdo se vratila sa jo jednom punom bocom koju je okaila na
odgovarajue mesto na zidu kolibe pre nego to se nagnula da pretura po vedru u
kome su bile flae sa medenom vodicom. Postarija ena tranentskog ribara stavljena
je pod moju komandu, ona je bila vodonoa u ovoj smeni; bila je zaduena da ide od
oveka do oveka i da svakog nagovara da popije onoliko zaeerene tenosti
koliko moe a onda da napravi jo jedan krug i pobrine se za rezultate, opremljena
sa dve ili tri prazne boce.
Da im ne daje toliko da piju, ne bi ovoliko piali, prigovarala je ne jednom.
Potrebna im je voda, strpljivo sam objasnila ne prvi put. To im odrava
krvni pritisak, zamenjuje tenost koju su izgubili i pomae da se izbegne ok pa,
pogledaj, eno, vidi li koliko njih umire?, insistirala sam, iznenada gubei
strpljenje pred neprestanom sumnjiavou i prigovorima gde Makmurdo; njena
gotovo bezuba usta su dodavala nekakvu notu alosti i inae kiselom izrazu lica
kao da je to lice govorilo da je sve izgubljeno; zato se muiti dalje?
Mfm, rekla je. Poto je zahvatila vode i vratila se svojim obilascima bez daljih
protesta, taj zvuk sam protumaila kao makar privremeno slaganje.
Izala sam da pobegnem i od gde Makmurdo i od atmosfere u kolibi. U njoj su
bili gust dim, vrelina i ustajalost od neopranih tela, pa mi se malo vrtelo u glavi.
Po ulicama je bilo mnogo pijanih mukaraca koji su slavili natovareni ratnim
plenom sa bojnog polja. Jedna grupa ljudi u crvenkastom tartanu Makgilivreja vukla
je engleski top vezan konopcima kao da je opasna zver. Toj slinosti su jo vie
doprinosili izrezbareni vukovi kojima su bili ukraeni zatvara i cev. Jedan od
ponosa generala Koupa, pretpostavila sam.
Tada sam prepoznala malu crnu figuru koja jae na cevi topa, sa kosom koja je
trcala nalik etki za flae. Zamurila sam na trenutak od zahvalnosti, a onda opet
otvorila oi i sjurila se niz ulicu da ga skinem sa topa.
Nesreo jedna!, rekla sam i prvo ga protresla, a zatim zagrlila. Mislio si da se
onako iskrade? Da nisam bila toliko zauzeta, nalupala bih te po uima da ti zvei
cela glava!
Madam, rekao je, glupavo trepui u popodnevno sunce. Madam.
Shvatila sam da nije uo ni re od onoga to sam rekla. Jesi li dobro? upitala
sam, nenije.
Na njegovom licu, umazanom blatom i flekama baruta, videla se zbunjenost.
Klimnuo je glavom i nekakav oamueni osmeh se pojavio kroz prljavtinu.
Ubio sam engleskog vojnika, madam.
Oh? Nisam bila sigurna da li hoe da mu estitam, ili mu je potrebna uteha.
Svega mu je deset godina.
elo mu se naboralo, a celo lice se zgrilo kao da se veoma trudi da se priseti
neega.
Mlislim da sam ga ubio. Pao je, a ja sam ga ubo noem. Zaprepaeno je
gledao u mene, kao da ja mogu da ponudim odgovor.
Poi sa mnom, Ferguse, kazala sam. Nai u ti neto da pojede i mesto da
odspava. Ne razmiljaj vie o tome.
Oui, madam. Posluno se vukao pored mene, ali sam malo kasnije shvatila da
e pljesnuti pravo na lice. Uz malo problema sam ga podigla i odnela prema
kolibama blizu crkve koje su bile sredite moje bolnike operacije. Nameravala sam
da ga prvo nahranim, ali je on vrsto zaspao do vremena kada sam stigla do mesta
gde je OSalivan pokuavao sa malo uspeha da organizuje svoje intendantske
zaprege.
Umesto toga, ostavila sam ga sklupanog u krevet u jednoj kolibi gde je neka ena
pazila na decu dok su njihove majke zbrinjavale ranjenike. Izgledalo je da je to
najbolje mesto za njega.
Do popodneva kolibu je ispunilo dvadeset ili trideset boraca i moj tim od dve ene
se muio da sve postigne. U kui je normalno ivela petolana ili estolana
porodica pa su ljudi koji su mogli da stoje stajali na pledovima onih koji su leali. U
daljini preko male zaravni videla sam oficire kako odlaze u svetenikovu kuu i
izlaze iz nje, poto je parohovu kuu rekvirirao Glavni tab. jednim okom sam pazila
na olupana vrata koja su veito bila odkrinuta, ali nisam videla Dejmija meu
onima koji su stizali da prijave rtve i prime estitke.
Trudila sam se da odagnam zabrinutost, govorei sebi da ga nisam videla ni meu
ranjenicima. Rane mi jo nisu dale vremena da obiem mali ator na kosini, gde su
oni koji su poginuli u bici bili sloeni u uredne redove, kao da ekaju poslednje
postrojavanje. Ali on sigurno nije tamo.
Sigurno nije, govorila sam sebi.
Vrata su se otvorila i Dejmi je uao.
Osetila sam kako mi kolena malo poputaju kad sam ga ugledala pa sam pruila
ruku da se oslonim na drveni dimnjak. On me je traio; pogled mu je preletao
prostorijom pre nego to se zaustavio na meni i lice mu je ozario osmeh od koga
staje srce.
Bio je prljav, umazan od baruta, isprskan krvlju i bos, nogu ulepljenih blatom.
Ali je bio itav i stajao je. Nisam htela da se gnjavim detaljima.
Privukli su ga pozdravni usklici nekih ranjenika sa poda. Pogledao je dole i
nasmeio se Dordu Makluru koji se, uprkos tome to mu je jedno uvo na patrljku
koe visilo sa glave, iroko smeio svom komandantu koji je brzo vratio pogled na
mene.
Hvala bogu, govorile su njegove tamnoplave oi, i hvala bogu, odgovarale su
moje kao jeka.
Nije bilo vremena za ita vie; ranjenici su i dalje pristizali i svi sposobni ljudi u
selu koji nisu bili angaovani u vojsci bili su naterani da se brinu o njima. Ari
Kameron, Lohijelov brat doktor, jurcao je izmeu koliba kao zvanini zapovednik i
zapravo je bio koristan tu i tamo.
Ja sam organizovala da svaki muki Frejzer iz Lalibroha bude donet u kolibu u
kojoj sam vrila sopstvenu trijau na brzinu procenjujui ozbiljnost rana, aljui one
jo uvek pokretne niz ulicu da ih sredi Deni Kameron, umirue preko u tab Arija
Kamerona u crkvi smatrala sam ga kompetentnim za davanje laudanuma, a i takvo
okruenje bi im moglo pruiti neto utehe.
Ozbiljne rane sam tretirala onako kako sam mogla. Polomljene kosti u susednu
kuu, gde su dva hirurga iz puka Makintoa mogla da stave udlage i zavoje. One s
ranama na grudima, koje nisu bile fatalne, to je mogue udobnije podboene uz
jedan zid u polusedeem poloaju da se olaka disanje; bez kiseonika i materijala za
hirurku intervenciju, malo toga sam mogla da im olakam. Oni sa ozbiljnim ranama
na glavi slati su u crkvu sa onima koji su umirali; njima nisam mogla nita da
pruim, pa im je bolje bilo u bojim rukama, ako ve ne u rukama Arija Kamerona.
Razneti i otkinuti udovi i stomane rane bili su najgori. Nije bilo uslova za
sterilnost; sve to sam mogla bilo je da ja operem ruke izmeu dva pacijenta i da
mrkim pogledom nateram svoje pomonike da uine isto bar dok ih ja lino
nadzirem i da proverim da li su zavoji koje stavljamo svi prokuvani. Znala sam,
bez sumnje, da se ove mere u ostalim kolibama ignoriu kao traenje vremena,
uprkos mom poduavanju. Ako nisam uspela da ubedim sestre i lekare u LHpital
des Anges u postojanje klica, bile su slabe anse da to uspem sa nasumino
skupljenim kotskim domaicama i vojnih hirurzima koji su obavljali i poslove
veterinara.
Prestala sam da mislim na to kako e neki ljudi sa izleivim ranama umreti od
infekcije. Mogu pruiti ljudima iz Lalibroha, pa tek onda nekim drugima, prednosti
istih ruku i zavoja; ne mogu da brinem za sve. Na bojnim poljima Francuske u
dalekom ratu nauila sam da ne moe da spase svet, ali moe da spase oveka
pred sobom ako dela dovoljno brzo.
Dejmi je na trenutak zastao na vratima procenjujui situaciju, a onda se
pokrenuo da pomogne u tekim poslovima, premetajui pacijente, diui kazane
vrue vode, donosei kofe iste vode sa bunara na Trenantskom trgu. Osloboena
strahovanja za njega i neprekidno uposlena, skoro da nisam ni mislila na njega.
Trijana stanica svake poljske bolnice esto veoma podsea na klanicu. Ni ova
nije bila izuzetak. Pod je bio od nabijene zemlje, to i nije loa podloga jer dobro
upija krv i ostale tenosti. Sa druge strane, natopljena mesta su postajala blatnjava i
opasna za hodanje.
Para se dizala iz kazana kipue vode nad vatrom, pojaavajui vrelinu. Svi su se
cedili od vlage; osoblje od lepljive tenosti izazvane napinjanjem, ranjenici od
smrdljivog znoja usled straha i davno istroenog besa. Magla barutnog dima se
razilazila sa bojnog polja ispod i strujala trenantskim ulicama i kroz otvorena vrata,
a izmaglica koja je tipala za oi ugroavala je istou svee iskuvanih arava koji
su prebaeni da se osue na ramovima na kojima se obino sui riba.
Ranjenici su stizali u talasima, zasipajui kolibu kao pena morskih talasa,
uzburkavajui je i stvarajui konfuziju dolaskom svakog novog naleta. Mi smo
mlatili naokolo, borei se sa silinom plime da bismo na kraju bili ostavljeni, onako
bez daha, da sredimo naplavine koje je talas ostavio pri povlaenju.
Naravno, i u najfrenetinijoj aktivnosti postoje zatija. Ona su uestala tokom
popodneva, a do zalaska sunca priliv ranjenika je opao i mi smo poeli da se
ustaljujemo u rutini brige o preostalim pacijentima. I dalje je bilo dosta posla, ali je
bar bilo vremena da se uhvati dah, da se zastane u mestu i osvrne oko sebe.
Stajala sam pored otvorenih vrata i udisala svei veernji vetri koji je stizao sa
obale, kada se Dejmi vratio u kolibu nosei naramak drva. Istovario ga je kraj
ognjita i vratio se da stane uz mene i nakratko me dodirne po ramenu. Potoii
znoja su mu se slivali sa vilice pa sam pruila ruku da ih obriem okom kecelje.
Da li si bio u ostalim kolibama?, upitala sam.
Klimnuo je glavom, a dah je poeo da mu se usporava. Lice mu je bilo toliko
umazano od dima i krvi da nisam bila sigurna, ali mi se uinilo da je ubledeo.
Aha. I dalje se mnogo pljaka na bojnom polju i podosta ljudi jo nedostaje. Svi
nai ranjenici su ovde, istina nema ih drugde. Pokazao je prema drugom kraju
kolibe gde su tri ranjenika iz Lalibroha drueljubivo leala ili sedela blizu ognjita i
razmenjivala dobronamerne uvrede sa ostalim kotima. Malobrojni ranjeni Englezi
u ovoj kolibi su leali zasebno, blizu vrata. Oni su znatno manje priali, zadovoljni
time to mogu da meditiraju o sumornoj perspektivi zarobljenitva.
Niko gadno ranjen?, upitao me je, gledajui u tu trojicu.
Odmahnula sam glavom. Dord Maklur bi mogao da izgubi uvo; ne mogu nita
da kaem. Ali ipak mislim da e svi biti dobro.
Fino. Uputio mi je umorni osmeh, a zatim je usijano lice obrisao krajem svog
pleda. Videla sam da ga je nehajno omotao oko tela umesto da ga prebaci preko
jednog ramena. Verovatno da mu ne bi smetao, ali mora da mu je bilo vrue.
Okreui se da poe, pruio je ruku da dohvati flau vode koja je visila sa eksera
u dovratku.
Ne tu!, rekla sam.
Zato ne?, upitao je sav zbunjen. Protresao je flau sa irokim grliem,
izazivajui tiho bukanje. Puna je.
Znam da jeste, rekla sam. Tu koristim kao pisoar.
Oh. Drei flau sa dva prsta, krenuo je da je vrati na mesto, ali sam ga
zaustavila.
Ne, uzmi je, predloila sam. Moe da je isprazni napolju, a ovu napuni na
bunaru. Pruila sam mu drugu sivu kamenu flau, istu kao to je prethodna.
Potrudi se da ih ne pobrka, korisno sam dodala.
Mmfm, odgovorio je, aljui mi pogled koji ide uz tu buku, i okrenuo se ka
vratima.
Hej!, rekla sam kada sam ga dobro videla s lea. ta je to?
ta?, pitao je, zapanjen, pokuavajui da virne preko ramena.
To! Moji prsti su pratili blatnjavi obris koji sam spazila iznad obeenog pleda,
ocrtan na njegovoj umazanoj lanenoj koulji jasno kao olovkom. Izgleda kao
potkovica, rekla sam u neverici.
Oh, to, rekao je, sleui ramenima.
Konj te je nagazio?
Pa nije namerno, rekao je, branei konja. Konji ne vole da gaze po ljudima;
valjda im je malo gnjecavo pod nogama.
Rekla bih da je tako, sloila sam se, hvatajui ga za rukav da bih spreila
njegov pokuaj da zbrie. Stani mirno. Kako se pobogu to desilo?
Ma nije vano, protestovao je. Rebra valjda nisu polomljena, samo su
malice nagnjeena.
Oh, samo malice, sarkastino sam se sloila. Uspela sam da sklonim isflekanu
tkaninu sa lea i ugledala jasan, otar otisak zakrivljene potkovice, useen u svetlu
kou na njegovim leima ba iznad pojasa. Pobogu, mogu tano da vidim klince u
potkovici. On se nehotice trecnuo dok sam prstima prelazila po tragu.
To se dogodilo tokom jednog kratkog naleta konjanika, objasnio je. Hajlenderi,
uglavnom nenaviknuti na konje sem malih, upavih hajlendskih ponija, bili su
ubeeni da su konji engleske konjice uvebani da ih napadaju kopitima i zubima.
Uspanieni od napada konjice, bacali su se ispred kopita konja, svirepo im sekui
noge i stomake maevima, kosama i sekirama.
A misli da nisu?
Naravno da nisu, Sasenah, nestrpljivo je rekao. Nije on pokuavao da me
napadne. Jaha je hteo da pobegne, ali je bio prikucan sa obe strane. Nije mu ostalo
da ode nikud sem preko mene.
Uvidevi da je to shvatio i jaha, deli sekunde pre nego to je konjanik
upotrebio mamuze na bokovima konja, Dejmi se bacio pravo na lice i rukama
prekrio glavu.
A zatim mi je isteran dah iz plua, objasnio je. Osetio sam udarac, ali nije
bolelo. Nije tada. Pruio je ruku nazad i odsutno protrljao trag, pravei malu
grimasu.
Dobro, rekla sam, putajui rub koulje. Jesi li pikio od tada?
Zurio je u mene kao da sam naisto poludela.
Konj od dvesta kila ti je nagazio pravo na bubreg, objasnila sam, malo
nestrpljivo. Bilo je ranjenika koji ekaju. Hou da znam ima li krvi u tvojoj
mokrai.
Oh, rekao je, a lice mu se razvedrilo. Ne znam.
Pa hajde da saznamo, hoemo li? Veliki medicinski koveg sam ranije odloila
u oak da ne smeta; sada sam ga ispreturala i izvukla jednu staklenu aicu za
urinoskopiju koju sam nabavila u LHpital des Anges.
Napuni je pa mi je vrati. Pruila sam mu je i okrenula se ka ognjitu, gde me je
ekao kazan pun arava koji su vrili.
Dobacila sam mu pogled i zatekla ga kako i dalje upitno gleda u au.
Treba li pomo, mome? Krupan engleski vojnik koji je leao na podu zurio je
u njega sa slamarice i smeio se.
Blesak belih zuba se ukazao u prljavtini Dejmijevog lica. Oh, da, rekao je.
Sagnuo se, nudei au Englezu. Evo, pridri mi je dok ciljam.
Meu oblinjim ljudima je nastalo veselja, skreui im panju sa sopstvenih jada.
Nakon kratkog oklevanja, Englez je krupnom akom stegao lomljivu au. ovek
je zadobio rapnel u bedro pa mu stisak nije bio ba postojan, ali se i dalje smeio
uprkos tome to mu je znoj vlaio gornju usnu.
est penija da nee pogoditi, rekao je. Pomerio je au tako da je stajala
metar ili malo dalje od Dejmijevih bosih nogu. Sa mesta gde si.
Dejmi je zamiljeno pogledao nadole, trljajui bradu dok je procenjivao
rastojanje. ovek iju sam ruku previjala prestao je da jei, obuzet dramom u
nastanku.
Neu da kaem da e biti lako, rekao je Dejmi, namerno istiui kotski
akcenat. Ah za est penija? Aha, pa, to je iznos zbog koga bi se vredelo potruditi,
eh? Njegove oi, malo zakoene, postale su od smeha sline maijim.
Laka lova, mome, kazao je Englez teko diui, ali se i dalje smeio. Za
mene.
Dva srebrna penija na momka, doviknuo je jedan iz klana Makdonalda u oku
pored dimnjaka.
Jedan engleski vojnik sa mundirom prevrnutim naopako da bi naglasio status
zatvorenika, poeo je da pretrauje depove.
Ha! Kesica trave protiv!, rekao je, trijumfalno diui malu platnenu duvankesu.
Dovikivanje opklada i grubih primedbi zapoelo je na sve strane dok je Dejmi
uao i pravio veliku predstavu od procenjivanja rastojanja do ae.
U redu, konano je rekao, ustajui i zabacujui ramena. Jesi li konano
spreman?
Englez na podu se zakikotao. Oh, ja jesam, mome.
Pa dobro.
Tiina puna iekivanja zahvatila je sobu. Ljudi su se dizali na laktove da
posmatraju, dovoljno zainteresovani da zaborave ne neudobnost i neprijateljstva.
Dejmi je pogledao po sobi, klimnuo svojim ljudima iz Lalibroha, a onda polako
digao rub kilta i zavukao ruku. Namrtio se od koncentracije, pipajui nasumice, a
onda dopustio da mu izraz dvoumljenja preleti licem.
Imao sam ga kad sam izlazio, rekao je, i sobu je zahvatila erupcija smeha.
Smeei se zbog toga to mu je ala uspela, podigao je kilt jo vie, uhvatio svoje
jasno vidljivo oruje i paljivo naciljao. Zakiljio je, malo savio kolena i prsti su
zgrabili jae.
Nita se nije desilo.
Ne moe da opali!, likovao je jedan Englez.
Barut mu je mokar!, vritao je drugi.
Nema kuglica u pitolju, mome?, podsmevao mu se sauesnik sa poda.
Dejmi je sumnjiavo zagledao svoju opremu, to je izazvalo novu buru povika i
zadirkivanja. Zatim mu se lice razvedrilo.
Ha! Nemam nita u cevi, nita drugo! Pruio je ruku ka flaama na zidu,
podigao jednu obrvu ka meni i, kada sam klimnula, dohvatio jednu i nagnuo je nad
otvorenim ustima. Voda ga je prskala po bradi i koulji, a Adamova jabuica je
skakutala dok je pio.
Ahhh. Spustio je flau, rukavom obrisao prljavtinu sa lica i naklonio se svojoj
publici.
E, sad, poeo je, kreui rukom nadole. Meutim, spazio je izraz mog lica, i
zastao usred pokreta. Nije mogao da vidi otvorena vrata iza svojih lea niti oveka
koji je stajao na njima, ali mu je iznenadna tiina koja je zavladala sobom rekla da
su sve opklade otkazane.
Njegova visost princ arls Edvard je pognuo glavu ispod dovratka da bi uao u
kolibu. Dolazei da obie ranjenike, bio je prigodno obuen u teget somotske jahae
pantalone i odgovarajue arape, besprekornu koulju i nesumnjivo da bi pokazao
solidarnost sa svojim trupama sako i prsluk od tartana Kamerona, sa pomonim
pledom uhvaenim iznad jednog ramena broem od kotskog kvarca. Kosa mu je bila
svee napuderisana, a orden sv. Andrije je blistavo svetlucao na njegovim grudima.
Stajao je na vratima, otmeno inspiriui sve na vidiku i spreavajui ulazak onih
koji su stajali iza. Polako je zagledao oko sebe, obuhvatajui pogledom dvadeset pet
ljudi naguranih jedan do drugog po podu, sa pomonicima koji su kleali nad njima,
guvu krvavih zavoja baenih u jedan ugao, lekove i instrumente razbacane po stolu i
mene kako stojim iza njih.
Njegova visost nije ba mnogo marila za ene u vojsci, ali je on bio potpuno
obuzet pravilima kurtoazije. Ja sam bila ena, uprkos mrljama od krvi i povraanja
na suknji i injenice da mi se kosa malo videla ispod marame.
Madam Frejzer, rekao je, graciozno mi se klanjajui.
Vaa visosti. Zaklatila sam glavu i uzvratila naklon nadajui se da on ne
namerava da ostane dugo.
Veoma cenimo vae napore za nau stvar, madam, rekao je, a italijanski akcenat
mu je bio jai nego obino.
Hm, hvala vam, kazala sam. Pazite na krv. Na ovom mestu je prilino
klizavo.
Prefinjena usta su se malo stegla dok je obilazio baricu koju sam mu pokazala.
Kako su se vrata oslobodila, eridan, OSalivan i lord Balmerino su uli, pravei
jo veu guvu u kolibi. Sada kada je kurtoazija zadovoljena, arls je paljivo
unuo izmeu dve slamarice.
Neno je stavio ruku na rame jednog oveka.
Kako se zove, junaino moja?
Gilbert Munro... aaa, Vaa visosti, urno je dodao ovek, zastraen pojavom
princa.
Izmanikirani prsti su dotakli zavoj i udlagu koji su obavijali ono to je ostalo od
desne ruke Gilberta Munroa.
Tvoja rtva je ogromna, Gilberte Munro, jednostavno je rekao arls.
Obeavam ti da nee biti zaboravljena. Ruka je dotakla obraze sa zulufima i
Munro je pocrveneo od postienosti i zadovoljstva.
Ja sam pred sobom imala oveka sa ranom na skalpu koju je trebalo zaiti, ali
sam mogla da gledam krajikom oka dok je arls obilazio kolibu. Kreui se polako
iao je od kreveta do kreveta, ne proputajui nikoga, zastajui da se raspita za ime i
dom svakog ponaosob, da ponudi zahvalnost i panju, estitke i sauee.
Ljudi su zanemeli od zaprepaenja, Englezi kao i Hajlenderi, pa su jedva
uspevali da odgovore Njegovoj visosti tihim mrmljanjem. On je konano ustao i
ispravio se, uz ujnu kripu ligamenata. Jedan kraj pleda mu se vukao po blatu, ali
on kao da to nije primeivao.
Donosim vam blagoslov i zahvalnost mog oca, rekao je. Vai dananji podvizi
bie zauvek upameni. Ljudi na podu nisu bili u prikladnom raspoloenju da kliu,
ali su se pojavili osmesi i opte raspoloenje odobravanja.
Okreui se da poe, arls je spazio Dejmija kako stoji po strani u oku, da ga
eridan ne bi izmama nagazio po bosim nogama. Lice Njegove visosti se ozarilo
od zadovoljstva.
Mon cher! Nisam vas video danas. Strahovao sam da vas je neka nevolja
zadesila. Prekorni izraz je preleteo lepim, rumenim licem. Zato niste doli u
svetenikovu kuu na veeru sa ostalim oficirima?
Dejmi se nasmeio i utivo se naklonio.
Moji ljudi su ovde, visosti.
Prineve obrve su poletele navie na te rei i zaustio je da neto kae, ali je lord
Balmerino iskoraio i proaputao mu neto u uvo. arlsov izraz lica postao je
zabrinut.
Ali ta je to, da ujem?, rekao je Dejmiju, gubei kontrolu nad reima, to mu
se deavalo kada prevladaju emocije. Lord mi kae da ste pretrpeli ranjavanje.
Dejmi je izgledao kao da se malo stidi. Brzo je pogledao prema meni da vidi da
li sam to ula i, uvidevi da nesporno jesam, trgao je pogled nazad ka princu.
Nije to nita, visosti. Samo ogrebotina.
Pokaite mi. Bilo je to jednostavno reeno, ali nesumnjivo nareenje pa je
uflekani pled pao bez protesta.
Prevoji tamnog tartana bili su gotovo crni sa unutranje strane. Koulja mu je
ispod bila crvena od pazuha do bedra, sa krutim smeim flekama tamo gde je krv
poela da se sui.
Ostavljajui ranjenika pogoenog u glavu da o povredi zasad sam brine, prila
sam i rastvorila koulju, neno je povlaei sa povreenog boka. Uprkos koliini
krvi, znala sam da to ne moe biti ozbiljna rana; stajao je kao stena i krv vie nije
tekla.
Bila je to posekotina sabljom, ukoso preko rebara. Srean ugao; pravo unutra
stigla bi duboko u meurebarne miie. Ovako, visio je komad koe dug dvadesetak
centimetara, a crvenilo se stvaralo pod njim usled poputanja pritiska. Trebae
podosta avova da se to okrpi, ali sem stalne opasnosti od infekcije, rana nije ni po
emu bila ozbiljna.
Okrenula sam se da raportiram Njegovoj visosti, ali sam zastala zbog udnog
izraza na njegovom licu. Na trenutak sam pomislila da je to poetnika drhtavica,
ok osobe nenaviknute da gleda rane i krv. Mnoge medicinske sestre pripravnice u
ratnom previjalitu bi uklonile poljski zavoj, uputile jedan pogled i zadile, da tiho
povrate napolju pre nego to bi se vratile da ukau pomo pacijentu. Rane sa bojnog
polja izgledaju naroito gadno.
Ali nije moglo biti rei o tome. Iako ni sluajno nije bio roeni ratnik, arls je
bivao krvav, kao i Dejmi, kad je imao etrnaest godina, u svojoj prvoj bici kod
Gaete. Ne, zakljuila sam jo dok je trenutni izraz okiranosti bledeo iz blagih
smeih oiju. On se ne bi zaprepastio od krvi ili rana.
Nije ovo napoliar ili obanin koji stoji pred njim. Ni bezimeni podanik ija je
dunost da se bori za stvar Stjuarta. Ovo je prijatelj. I pomislila sam da mu je,
moda, od Dejmijeve rane iznenada svanulo; da je krv prolivena po njegovom
nareenju, da su ljudi ranjeni zbog njegovog cilja nije ni udo to ga je to
pogodilo, duboko kao rez maem.
Gledao je u Dejmijev bok neobino dugo, a onda je podigao pogled da se sretne
sa njegovim. Dograbio je Dejmijevu ruku i pognuo glavu.
Hvala ti, tiho je rekao.
I ba u tom trenutku pomislila sam da e moda, uprkos svemu, uspeti da postane
kralj.
Na maloj kosini iza crkve podignut je ator po nareenju Njegove visosti, kao
poslednje utoite poginulima u bici. Iako im je u leenju davana prednost, engleski
vojnici je ovde nisu imali; ljudi su leali u redovima tako da im je tkanina
prekrivala lica, pa su se Hajlenderi razlikovali samo po odei i svi su ekali
sutranju sahranu. Makdonald iz Kapoa je doveo sa sobom francuskog svetenika;
ovek ija su ramena bila pognuta od umora, sa ljubiastom stolom neskladno
obuenom preko isflekanog hajlendskog pleda kretao se polako kroz ator, zastajui
da se pomoli pred svakim poginulim.
Veni mir mu podari, o Boe, i neka svetlost veito sija na njega. Prekrstio se i
otiao do jo jednog lea.
Videla sam taj ator ranije pa sam sa knedlom u grlu izbrojala tela poginulih
gortaka. Dvadeset dva. Kada sam sad ula u ator, utvrdila sam da ih ima ve
dvadeset est.
Dvadeset sedmi je leao u oblinjoj crkvi, na poslednjoj milji svog putovanja.
Aleksander Kinsejd Frejzer je polako umirao od rana u stomaku i grudima, od
sporog unutranjeg krvarenja koje se nije moglo zaustaviti. Videla sam ga kada su ga
doneli, belog kao kre jer je celo popodne sporo nasmrt krvario, sam na polju meu
telima neprijatelja.
Pokuao je da mi se nasmei, a ja sam mu vodom navlaila usne i namazala ih
lojem. Dati mu da pije znailo je ubiti ga na mestu jer bi tenost projurila kroz
probuenu utrobu i izazvala fatalni ok. Oklevala sam, uviajui ozbiljnost njegovih
rana i razmiljajui da li bi brza smrt bila bolja... ali sam tada stala. Shvatila sam da
bi on eleo da vidi svetenika i da se ispovedi. I tako sam ga poslala u crkvu, gde se
otac Benin brinuo za umirue kao to sam se ja brinula za ive.
Dejmi je odlazio u kratke obilaske u crkvu otprilike svakih pola sata, ali se
Kinsejd drao neverovatno dugo, ne isputajui ivot uprkos stalnom oticanju
materije. A Dejmi se nije vratio iz svog poslednjeg obilaska. Znala sam da se
borba konano privodi kraju pa sam otila da vidim mogu li da pomognem.
Mesto pod prozorima gde je Kinsejd leao bilo je prazno, izuzev velike, tamne
mrlje. Nije ga bilo u atoru za mrtve, a ni Dejmija nije bilo na vidiku.
Posle dosta vremena nala sam ih podaleko na brdu iza crkve. Dejmi je sedeo na
steni sa telom Aleksandera Kinsejda u naruju, kovrdava glava se odmarala na
njegovom ramenu, a duge, maljave noge su mlitavo visile sa strane. I jedan i drugi su
bili nepomini kao stena na kojoj su sedeli. Nepomini kao smrt, iako je samo jedan
mrtav.
Dotakla sam belu, olabavljenu ruku da se uverim, a zatim sam dodirnula gustu
smeu kosu i osetila da je apsurdno to sam iva. ovek ne treba da umre nevin, ali
ovaj jeste.
Otiao je, Dejmi, proaputala sam.
On se nije odmah pomerio, ali je potom klimnuo otvarajui oi kao da okleva da
se suoi sa realnou.
Znam. Umro je ubrzo nakon to sam ga izneo, ali nisam hteo da ga pustim da
ode.
Uhvatila sam ga za ramena i polako smo ga spustili na zemlju. Ovde je bilo trave
i noni vetar je komeao travke oko njega tako da su mu lagano dodirivale lice
dobrodolica za milovanje zemlje.
Nisi hteo da umre pod krovom, rekla sam sa razumevanjem. Nebo je brisalo
preko nas, ugodno prekriveno oblacima i sa beskrajnim obeanjem utoita.
Polako je klimnuo, a onda je kleknuo kraj tela i poljubio iroko bledo elo.
Voleo bih da neko isto to uini za mene, tiho je rekao. Navukao je kraj pleda
preko smeih kovrda i promrmljao na gelskom neto to nisam razumela.
Prihvatna ambulanta za ranjenike nije mesto za suze; i suvie ima ozbiljnog posla.
Nisam plakala celog dana uprkos onome to sam videla, ali sam sada popustila,
makar naas. Naslonila sam lice na Dejmijevo rame da mi da snage, a on me je
malo potapao. Kada sam podigla glavu briui suze sa lica, videla sam da on zuri,
bez suza, u nepominu figuru na zemlji. Osetio je da ga gledam pa je oborio pogled u
mene.
Plakao sam za njim dok je jo bio iv i svestan toga, Sasenah, tiho je kazao. A
sad, kako je u kui?
mrcnula sam, obrisala nos i uzela ga za ruku dok smo kretali ka kolibi.
Treba mi tvoja pomo oko jednog.
Kog to?
Hamia Makbeta.
Dejmijevo lice, napeto ve toliko sati, opustilo se malo ispod mrlja i fleka.
Vratio se, znai? Drago mi je. U kakvom je stanju?
Zakolutala sam oima. Videe.
Makbet je bio jedan od Dejmijevih ljubimaca. Krupan mukarac sa kovrdavom
smeom bradom i uzdranog ponaanja, uvek je bio u blizini da uje Dejmijev
poziv, spreman kad god je neto zatrebalo tokom putovanja. Retko je govorio i imao
je onaj spori, stidljivi osmeh koji bi se rascvetao iz njegove brade kao cvet koji
cveta nou, redak ali ozaren.
Znala sam da je odsustvo velikog oveka posle bitke brinulo Dejmija, ak i
pored svih ostalih detalja i stresova. Kako je dan prolazio i zaostali se vraali jedan
po jedan, uporno sam ekala Makbeta. Ali sunce je zalo i vatre su bile zapaljene po
vojnom logoru a od Hamia Makbeta ni traga. Poela sam da strahujem da emo i
njega nai meu poginulima.
Ipak, stigao je do stanice za ranjenike pre pola sata, kreui se polako, ali
sopstvenom snagom. Jedna noga je bila natopljena krvlju sve do skonog zgloba, i
hodao je s naporom, raskreenih nogu, ali nipoto nije pomiljao da ga enska
dotakne i vidi u emu je problem.
Krupni ovek je leao na ebetu blizu fenjera, sa rukama preko oteklog stomaka,
pogleda strpljivo uprtog u tavanske grede. Zakrenuo je oima kada je Dejmi
kleknuo pored njega, ali se nije pomerio. Ja sam se taktino zadrala pozadi,
skrivena od pogleda iza irokih Dejmijevih lea.
Dobro, onda, Makbete, rekao je Dejmi, sputajui ruku na debeli zglob u znak
pozdrava. Kako je, ovee?
Izdrau, ser, zagrmeo je din. Izdrau. Samo je malo... Oklevao je.
Pa, onda, hajde da to pogledamo. Makbet se nije bunio kad je Dejmi razotkrio
kilt. Virkajui kroz prorez izmeu Dejmijeve ruke i tela, videla sam razlog
Makbetovog oklevanja.
Ma ili bajonet ga je zahvatio visoko u prepone i iscepao nadole. Skrotum je bio
iskidan sa jedne strane, a jedan testis je visio napolju, glatke ruiaste povrine
blistave kao oljuteno jaje.
Dejmi i jo dvojica ili trojica koji su videli ranu su pobledeli i primetila sam
jednog od pomonika kako se refleksno opipava, kao da hoe da se uveri da su
njegovi delovi tela svi na mestu.
Uprkos tome to je rana uasno izgledala, sam testis je izgledao neoteeno i nije
bilo preteranog krvarenja. Dotakla sam Dejmija po ramenu i odmahnula glavom da
ukaem da rana nije ozbiljna, bez obzira na to kako utie na muku psihu. Spazivi
moj pokret krajikom oka, Dejmi je potapao Makbeta po kolenu.
Oh, nije tako strano, Makbete. Ne brini, jo e ti biti otac.
Krupni ovek je prestraeno gledao nadole, ali je na te rei pogledao u svog
komandanta. To me ba i ne brine, ser, poto ve imam estoro klinaca. Samo je re
o tome ta e moja ena rei, ako se... Makbet je pocrveneo kada su ljudi oko njega
poeli da se smeju i dobacuju.
Pogledavi u mene radi potvrde, Dejmi je obuzdao svoj osmeh i nepokolebljivo
rekao: I to e biti u redu, Makbete.
Hvala vam, ser, zahvalno je izustio ovek, potpuno verujui u rei svog
komandanta.
Ipak, ustro je nastavio Dejmi, to e trebati da se zaije, ovee. E sad, tu
ima izbor.
Krenuo je rukom u otvoreni pribor po jednu od mojih runo pravljenih igala za
zaivanje. Zgroena grubim predmetima koji su brice-hirurzi obino koristili za
uivanje svojih muterija, napravila sam tridesetak igala za sebe, birajui najbolje
igle za vez koje sam mogla da naem i grejui ih iznad plamena alkoholne lampe,
neno ih savijajui sve dok nisam dobila igle pravilno zakrivljene u oblik
polumeseca za ivenje oteenih tkiva. Na slian nain sam napravila i hirurki
konac; prljav, odvratan posao, ali sam bar bila sigurna u to da je moj materijal
sterilan.
Malena igla za uivanje je izgleda blesavo stisnuta izmeu Dejmijevog krupnog
palca i kaiprsta. Iluziju medicinske kompetentnosti nisu pojaavali Dejmijevi
zrikavi pokuaji da utera konac u iglu.
Ili u to uraditi ja sam, rekao je dok mu je vrh jezika malo provirivao u
koncentraciji, ili... Prekinuo je ispustivi iglu i poeo je da je trai po pregibima
Makbetovog pleda. Ili, nastavio je, trijumfalno je podiui pred prestraenim
oima pacijenta, ti to moe obaviti moja ena. Malim trzajem glave pozvao me je
da se pojavim. Maksimalno sam se trudila da delujem to ozbiljnije, uzimajui iglu
iz Dejmijevih nevetih ruku i spretno provlaei konac jednim potezom.
Makbetove krupne smee oi su polako putovale izmeu Dejmijevih krupnih
apa, za koje se on potrudio da izgledaju to trapavije sputajui izoblienu desnu
aku preko leve, i mojih sitnih, spretnih ruku. Konano je legao uz zlosrean uzdah i
promumlao saglasnost da mu enska dodirne intimne delove tela.
Nita ne brini, ovee, kazao je Dejmi, prijateljski ga tapui po ramenu. Na
kraju krajeva, rukuje mojim sopstvenim ve neko vreme i jo mi nije upropastila
mukost. Usred smeha pomonika i okolnih pacijenata krenuo je da ustane, ali sam
ga zaustavila gurajui mu jednu flaicu u ruke.
ta je to?, upitao je.
Alkohol i voda, rekla sam. Dezinfekcioni rastvor. Ako ne misli da dobije
groznicu ili da mu se ovo zagnoji ili jo gore od toga, rana mora da se oisti.
Makbet je oigledno preao peke izvesno rastojanje od mesta gde je ranjen pa je
bilo fleka od prljavtine i krvi oko rane. Alkohol od itarica je agresivno
dezinfekciono sredstvo, ak i rastvoren po pola u sterilnoj destilovanoj vodi kako
sam ga ja koristila. Ipak, to je bilo najefikasnije sredstvo koje sam imala protiv
infekcije i bila sam nepokolebljiva da se mora primenjivati, uprkos prigovorima
pomonika i vriscima pacijenata koji su bili podvrgnuti takvom tretmanu.
Dejmi je skrenuo pogled sa boice alkohola na razjapljenu ranu, i malo je
zadrhtao. I on je dobio svoju dozu kada sam mu uivala ranu na boku, ranije te
veeri.
Pa, Makbete, bolje ti nego ja, kazao je i vrsto spustio koleno oveku preko
dijafragme, a zatim sadrinu flaice prosuo preko rane.
Stravian krik je zatresao zidove i Makbet se migoljio kao preseena zmija. Kada
je buka konano prestala, lice mu je poprimilo pegavozelenkastu boju i nije uopte
prigovarao kada sam zapoela rutinski, mada bolan posao zaivanja skrotuma.
Veina pacijenata, ak i oni strano ranjeni, stoiki su podnosili primitivan tretman
kojem sam ih podvrgavala, a ni Makbet nije bio izuzetak. Leao je nepomino tokom
gnusnog ponienja, pogleda prikovanog za plamen lampe i nije se ni pomerio tokom
ovog krpljenja. Samo su promene boje njegovog lica, od zelene do bele i crvene i
nazad, pokazivale njegova oseanja.
Meutim, na kraju je bio rumen. Dok sam zavravala ivenje, mlitavi penis je
poeo malo da se ukruuje, dotaknut ovla mojom rukom. Potpuno uzdrman ovim
pravdanjem svoje vere u Dejmijeve rei, Makbet je trgao nadole kilt onog asa
kada sam zavrila, skoio na noge i oteturao se u mrak, ostavljajui me da se
kikoem nad svojim priborom.
Nala sam oak gde se moglo sesti na koveg sa zalihama medicinskog materijala
pa sam se oslonila na zid. Nalet bola mi je prostrujao navie kroz listove; naglo
razbijanje tenzije i reakcija ivaca na to. Izula sam cipele i oslonila se leima na
zid, veselei se manjim grevima koji su hitali uz kimu i vrat kako je napor od
stajanja prestajao.
Od tolikog umora kao da mi je postao osetljiv svaki deli koe; kada je konano
naglo prestala potreba da napreem telo, preostala pokretaka sila kao da mi je
oterala svu krv na periferiju tela, kao da je nervni sistem neodluan da poveruje u
ono to su miii ve zahvalno prihvatili; nema potrebe da se kree, za sada.
U kolibi je bilo toplo i buno od disanja; nije to bila zdrava larma ljudi koji hru,
ve plitko disanje ljudi koje i disanje boli i jauci onih koji su nali privremeni
zaborav koji ih oslobaa muke obaveze da se pati u tiini.
Ljudi u ovoj kolibi su bili teki ranjenici, ali ne u smrtnoj opasnosti. Meutim,
znala sam da smrt eta nou hodnicima bolnikog odeljenja, traei one ija je
odbrana oslabila, koji bi joj mogli nesvesno stati na put usled samoe i straha. Neki
ranjenici su imali supruge koje su spavale pored njih da bi ih teile u mraku, ali
nijedan u ovoj kolibi.
Oni su imali mene. Ako sam mogla malo toga da uinim da ih izleim ili da
zaustavim njihov bol, mogla sam bar da im dam do znanja da nisu sami; da je neko
tu, izmeu njih i senke. Osim onoga to sam mogla da uinim, moj posao je bio da
budem tu.
Ustala sam i polako prola izmeu slamarica na podu zastajui kod svake,
mrmljajui i dodirujui, ispravljajui ebe, gladei umrenu kosu, masirajui
vorove koji su se stvarali u zgrenim udovima. Gutljaj vode ovde, promena zavoja
tamo, prepoznavanje napete postienosti koja znai da je oveku potrebna guska i
njeno prozaino donoenje da bi mu se omoguilo da se olaka, kamena boca koja se
grejala i oteavala u mojim rukama.
Izala sam iz kue da ispraznim jednu, i zastala na trenutak skupljajui hladnu,
kinu no oko sebe, putajui meku vlagu da obrie dodir grube, dlakave koe i
miris oznojenih mukaraca.
Ne spava mnogo, Sasenah. Blagi kotski glas je stigao iz pravca puta. Druge
bolnike kolibe su bile sa te strane, a oficirske odaje sa suprotne strane, u kui
seoskog svetenika.
Ni ti ne spava mnogo, suvo sam odgovorila. Koliko li je ve dugo bez sna?,
pitala sam se.
Sino sam spavao na polju, sa ljudima.
Oh, je li? Ba dobro za odmor, rekla sam, pomalo razdraena, to ga je
zasmejalo. est sati sna u mokrom polju, posle ega je usledila bitka u kojoj ga je
nagazio konj, ranila sablja i bog zna ta jo. Zatim je okupio svoje ljude, skupio
ranjenike, pobrinuo se za povreene, alio za poginulima i sluio svom princu. A za
sve to vreme nisam ga videla da zastaje da bi jeo, pio ili da bi se odmorio.
Mrzelo me je da ga prekorevam. Nije vredelo ni pominjati da bi trebalo da bude
meu ranjenicima na podu. Njegov posao se sastojao i u tome da bude ovde.
Ima drugih ena, Sasenah, tiho je rekao. Da pitam Arija Kamerona da poalje
neku drugu dole?
To je zvualo kao izazov, ali takav koji sam odbacila pre nego to stignem da
razmislim o njemu jer sam se plaila da se, ako priznam svoj umor, vie nikada neu
moi pomeriti.
Istegla sam se, upirui akama donji deo lea.
Ne, rekla sam. Izdrau do jutra. Tada neko drugi moe da me zameni izvesno
vreme. Nekako sam imala oseaj da moram da istrajem preko noi; ujutru e
ranjenici biti sigurni.
Ni on me nije grdio. Samo je stavio aku na moje rame i privukao me da se
nakratko oslonim na njega. Delili smo ono snage to nam je ostalo, bez rei.
Onda u ostati sa tobom, kazao je, konano se odmiui. Ni ja ne mogu da
zaspim pre svitanja.
Ostali iz Lalibroha?
Pokazao je glavom prema poljima blizu grada gde je logorovala vojska.
Murtag im komanduje.
Oh, onda dobro. Nema razloga za brigu, rekla sam i videla ga kako se smeka
na svetlu koje je dopiralo kroz prozor. Pred kolibom je bila jedna klupa na kojoj je
domaica sedela po sunanim danima, istei ribu ili krpei odeu. Povukla sam ga
da sedne kraj mene, a on se uz uzdah sruio leima uza zid kue. Njegovo strpljivo
podnoenje umora podsetilo me je na Fergusa i deakovu zbunjenost posle bitke.
Pruila sam ruku da pomilujem Dejmija po vratu, a on je okrenuo glavu ka meni,
naslonivi elo na moje.
Kako je bilo, Dejmi?, tiho sam upitala, polako i snano masirajui stegnute
miie njegovog vrata i ramena. Kako je bilo? Ispriaj mi.
Usledilo je kratko utanje, a zatim je uzdahnuo i poeo da govori, u poetku
zastajkujui, a zatim bre, kao da hoe to da istrese.
Nismo naloili vatre jer je lord Dord mislio da moramo krenuti sa grebena pre
svitanja i hteo je da se nikakav pokret ne vidi odozdo. Dugo smo sedeli u mraku.
Nismo smeli ni da razgovaramo jer su se glasovi mogli uti u ravnici. Tako smo
sedeli.
Zatim sam osetio kako me u mraku neto grabi za butinu i zamalo da iskoim iz
koe. Zavukao je prst u usta i oprezno trljao. Zamalo jezik da odgrizem. Osetila
sam kako mu se miii pomeraju kada se nasmeio, mada mu je lice bilo skriveno.
Fergus?
Traak smeha je dopro iz mraka.
Aha, Fergus. Puzao je kroz travu na stomaku, kopile malo, tako da sam pomislio
da je zmija. aputao mi je o Andersonu pa sam otpuzao za njim i odveo Andersona
da se vidi sa lordom Dordom.
Glas mu je bio usporen i sanjiv dok je govorio opinjen mojim dodirom.
A onda je stiglo nareenje za pokret, da krenemo Andersonovom stazom.
I cela vojska se digla na noge i pola po mraku.
No je bila potpuno crna i bez meseca, bez uobiajenog pokrivaa oblaka koji
zarobi svetlost zvezda i raspri je ka zemlji. Dok se hajlendska vojska u tiini
sputala niz usku stazu iza Riarda Andersona, svaki vojnik je mogao da vidi samo
pokrete nogu oveka ispred sebe, a svaki korak je irio razgaeni prolaz kroz mokru
travu.
Vojska se kretala gotovo neujno. Nareenja su prenoena mrmljanjem od oveka
do oveka, a ne povikom. Maevi i sekire su bili prigueni umotavanjem u pledove,
a fieci baruta zavueni u koulje uz srca koja su brzo kucala.
Kada su stigli na pravi put, i dalje u potpunoj tiini, Hajlenderi su posedali,
namestili se to su udobnije mogli bez vatre, pojeli hladnu hranu koju su imali i
opustili se da se odmore, umotani u svoje pledove, nadomak neprijateljskih
logorskih vatri.
uli smo ih kako razgovaraju, kazao je Dejmi. Oi su mu bile zatvorene, ruke
savijene pod glavom, oslonio se na zid kolibe. udno je to, uje ljude kako se
smeju nekoj ali, ili trae malice soli ili meinu vina a zna da e ih za svega
nekoliko sati moda ubiti ili oni tebe. Ne moe a da se ne pita kako izgleda lice
kome pripada taj glas. Hoe li ga prepoznati ako ga sretne ujutru?
Pa ipak, drhtavica od iekivanja bitke nije se mogla nositi sa istim premorom i
Crni Frejzeri, tako nazvani po tragovima garei koji su im jo uvek ostali na
licima i njihov poglavica su do tada bili budni ve vie od trideset est sati.
Dohvatio je bokor trave za jastuk, uukao pled oko ramena i legao u ustalasanu
travu pored svojih ljudi.
Nekoliko godina ranije, tokom vojevanja za francusku vojsku, jedan narednik je
mladim plaenicima objasnio trik sa spavanjem u noi pred bitku.
Namesti se udobno; ispitaj svoju savest i svojski se pokaj. Otac Igo kae da ti
tako mogu u ratnim uslovima biti oproteni gresi ak i ako nema svetenika da te
ispoveda. Poto grehe ne moe poiniti dok spava ak ni ti, Simenone!
probudie se okajan, spreman da se okomi na kopilad. I poto ti ne ostaje da se
nada bilo emu sem pobedi ili raju kako moe biti uplaen?
Iako je lino zapazio poneki propust u ovom objanjenju, Dejmi ga je ipak
smatrao dobrim savetom; oslobaanje savesti olakava duu, a uteno ponavljanje
molitve skree misli sa zastraujuih slika i uljuljkava ih u san.
Zurio je nagore u crni luk neba i snagom volje naterao stisnuti vrat i ramena da se
opuste u vrstom zagrljaju zemlje. Zvezde su bile blede i maglovite te noi, ni
prineti blesku oblinjih engleskih vatri.
Misli su mu odlutale do ljudi oko njega, zadravajui se kratko na svakom od njih
pojedinano. Mrlja greha je bila mali teret na njegovoj savesti u poreenju sa
njihovim. Ros, Makmurdo, Kinsejd, Kent, Maklur... zastao je da se nakratko zahvali
to su bar njegova supruga i deak Fergus sigurni. Misli su mu se zadrale na
njegovoj eni, od elje da uivaju u uspomeni na njen osmeh koji uliva poverenje, na
njenu toplinu dok je u njegovom naruju, vrsto stisnuta uz njega dok ju je ljubio na
rastanku tog popodneva. Uprkos sopstvenom umoru i lordu Dordu koji je ekao
napolju, poeleo je da je povali na oblinju slamaricu tog asa i da je uzme na
brzinu, odmah, bez svlaenja. udo kako ga neizbenost dolazee bitke ini
spremnim, uvek. ak i sad...
Ali nije dovrio ni pravljenje rasporeda u glavi, a ve je osetio kako mu se oi
sklapaju kada je umor pokuao da ga svlada. Odbacio je blago stezanje u monicama
koje se javilo od razmiljanja o njoj i nastavio svoju prozivku, obanin koji je na
prevaru uljuljkan u san brojanjem ovaca koje vodi na klanje.
Ali to nee biti klanje, pokuao je da uveri sebe. Mali gubici za jakobitsku stranu.
Trideset poginulih. Od dve hiljade ljudi, male su anse da se neko iz Lalibroha nae
u tom broju, zar ne? Ako je ona bila u pravu.
Malo je zadrhtao ispod pleda i potisnuo trenutnu sumnju od koje mu se stegla
utroba. Ako. Boe, ako. I dalje mu je bilo teko da u to poveruje, mada ju je video
kraj te proklete stene kako joj se lice raspada od uasa oko panino razrogaenih
zlatnih oiju, kako joj se sami obrisi tela gube dok ju je on, takoe u panici, vrsto
drao, povlaio nazad, oseajui jedva malo vie od krhke udvojene kosti njene
podlaktice pod svojom rukom. Moda je trebao da je pusti da ode, nazad na
sopstveno mesto. Ne, moda ne. Zna da je trebao. Ali ju je povukao nazad. Trebalo
je da njoj prepusti izbor, ali ju je zadrao zbog siline svoje elje prema njoj. I tako
je ona ostala. I dala njemu izbor da joj veruje ili ne veruje. Da neto preduzme ili
da pobegne. A izbor je sada nainjen i nikakva sila na svetu ne moe spreiti zoru da
svane.
Srce mu je udaralo jako, a puls je odjekivao u runim zglobovima i preponama i
u stomaku. Pokuao je da ga smiri nastavljajui da broji, po jedno ime na svaki
otkucaj srca. Vili Maknab, Bobi Maknab, Dordi Maknab... hvala bogu, mladi Rabi
Maknab je na sigurnom, ostavljen kod kue... Vil Frejzer, Juan Frejzer, Defri
Maklur... Maklur... da li se setio i Dorda i Sorlija? Malo se pomerio i osmehnuo
se napipavajui koliko ga bole rebra. Murtag. Aha, Murtag, prekaljeni ilavko... ne
moram da brinem zbog tebe, ako nita drugo. Vilijem Marej, Rufus Marej, Dordi,
Valas, Sajmon...
I konano je sklopio oi, preporuio ih sve na brigu crnom nebu iznad i izgubio
se u promrmljanim reima koje su mu najprirodnije dole na francuskom, Mon
Dieu, je regrette...
Obila sam kolibu i promenila krvlju natopljene zavoje na nozi jednog oveka.
Krvarenje je do sada trebalo da prestane, ali nije. Loa ishrana i lomljive kosti. Ako
krvarenje ne prestane do prvih petlova, morau da pozovem Arija Kamerona ili
nekog veterinara da amputira nogu i kauterizuje patrljak.
Bilo mi je mrsko da mislim na to. ivot je dovoljno teak i za oveka kome svi
udovi normalno funkcioniu. Nadajui se najboljem, novi zavoj sam pokropila
stipsom i sumporom. Ako to ne pomogne, nee ni odmoi. Verovatno e boleti, ali
tako mora.
Ovo e malo pei, promrmljala sam oveku dok sam mu nogu uvijala u slojeve
tkanine.
Ne brini nita, gospo, proaputao je. Nasmeio mi se uprkos znoju koji mu je
lio niz obraze, svetlucajui pri svetlosti svee. Podneu ja to.
Dobro. Potapala sam ga po ramenu, sklonila mu kosu sa ela i dala mu da pije
vode. Proveriu opet za jedan sat, ako moe da podnese tako dugo.
Podneu, ponovio je.
Kada sam se opet zatekla napolju, pomislila sam da je Dejmi zaspao. Lice mu je
bilo na rukama skrtenim preko kolena. Ali je podigao glavu na zvuk mojih koraka i
uzeo moju ruku dok sam sedala kraj njega.
ula sam top u zoru, rekla sam mislei na oveka unutra, onog kome je ule
polomilo nogu. Uplaila sam se za tebe.
On se tiho nasmejao. Uplaio sam se i ja, Sasenah. Kao i svi.
Tihi poput pramenova magle, Hajlenderi su napredovali kroz travu slanu od
mora, korak po korak. Nije se videlo da tama jenjava, ali se oseaj noi promenio.
Promenio se vetar, eto ta je; duvao je sa mora preko hladnog jutarnjeg kopna i ula
se tiha grmljavina talasa po udaljenom pesku.
Uprkos utisku da se mrak nastavlja, svetlo je nailazilo. On je ugledao oveka
pred sobom u poslednji as; jo jedan korak i sapleo bi se preko sklupanog tela.
Dok mu je srce ludaki tuklo zbog jedva izbegnutog susreta, unuo je da bolje
osmotri. Crveni mundir koji spava, ne mrtav ili ranjen. Intenzivno je zurio u mrak
oko njih, terajui ui da uju disanje ostalih usnulih ljudi. Nita sem zvukova mora,
trave i vetra slabano ljiskanje neujnih nogu bilo je gotovo prekriveno tim
zvucima.
urno je pogledao unazad. Usne su mu se osuile uprkos vlanom vazduhu. Neki
su ljudi bili blizu iza njega, pa se nije usudio da dugo okleva. Sledei ovek moda
nee biti tako paljiv gde gazi, a ne smeju da rizikuju povik.
Uzeo je no za drku, ali je oklevao. Rat je rat, ali nekako ne ide da ubije
neprijatelja u snu. Izgledalo je da je ovek sam, udaljen od svojih kompanjona. Ne
na strai; ni najnemarniji straar ne bi zaspao znajui da su Hajlenderi ulogoreni na
grebenu iznad. Moda je vojnik ustao da se olaka, uviavno se odmakao od
drugova da to obavi, a zatim, izgubivi orijentaciju po mraku, legao da odspava
tamo gde se zatekao.
Metal njegove muskete je bio klizav od oznojenog dlana. Protrljao je aku o svoj
pled a onda se uspravio, zgrabio musketu za cev i zamahnuo kundakom u opasnom
luku, nadole i sa strane. Od udarca su mu se trgle lopatice; nepokretna glava je
tvrda. Ruke oveka su poletele od siline udarca, ali sem to je ispustio daha, nije
napravio nikakav zvuk i sada je leao opruen sa licem nadole, sasvim nepomian.
Oseajui marce u rukama, on se ponovo sagnuo i zgrabio oveka ispod brade,
napipavajui puls. Naao ga je i, uveren da je ovek iv, podigao se. Iza njega se
zauo priguen zapanjeni krik pa se okrenuo, sa musketom ve u zgibu ramena, i
zatekao svoju cev okrenutu u lice jednog oveka iz klana, Kepoha Makdonalda.
Mori Dieu, proaputao je ovek i prekrstio se, dok je Dejmi besno stezao
zube. To je Kepohov prokleti francuski svetenik, na OSalivanov predlog obuen
kao borci u koulju i pled.
ovek je insistirao da je njegova dunost da daje priest ranjenicima i
poginulima na polju, objasnio mi je Dejmi, namiui flekavi pled na rame. No je
postajala sve hladnija. OSalivanova zamisao je bila da e ga Englezi, ako ga u
mantiji uhvate na bojnom polju, iskidati na komade. to se toga tie, moda je tano,
a moda i nije. Ali je sa pledom izgledao kao prava budala, prekorno je dodao.
A ni ponaanje svetenika nije uinilo nita da pobolja utisak koji je ostavljala
njegova odea. Kada je sa zakanjenjem uvideo da je napada kot, uzdahnuo je od
olakanja, a zatim otvorio usta. Brzim pokretom, Dejmi mu je poklopio usta pre
nego to je stigao da uputi nesmotreno pitanje.
ta radite ovde, oe?, zareao je prinosei usne do samog svetenikovog uva.
Treba da ste iza borbene linije.
Svetenikove razrogaene oi su Dejmiju rekle istinu Boji ovek, izgubljen u
mraku, mislio je da je iza borbene linije, a kada je sa zakanjenjem shvatio da je u
prethodnici nastupajuih Hajlendera, kolena su mu zaklecala.
Dejmi je bacio pogled unazad; nije se usudio da svetenika poalje nazad kroz
borbene redove. U maglovitom mraku je lako mogao da naleti na nekog Hajlendera
koji bi grekom pomislio da je re o neprijatelju i ubio ga na mestu. Zgrabio je
sitnijeg oveka za kragnu i gurnuo ga na kolena.
Oprui se sasvim i ostani tako dok ne prestane pucnjava, proitao je oveku u
uvo. Svetenik je frenetino klimao glavom, a onda je iznenada ugledao telo
engleskog vojnika koje je lealo na zemlji metar ili dva dalje. Prestraeno je
pogledao prema Dejmiju, a zatim je krenuo da dohvati boce svetog mira i svete
vodice koje je nosio za pojasom umesto noa.
Zakolutavi oima u beznau, Dejmi je napravio niz otrih pokreta kojima je
hteo da pokae da ovek nije mrtav, pa mu prema tome ne trebaju ni svetenikove
usluge. Kada ti pokreti nisu postigli cilj, sagnuo se, dohvatio svetenikovu aku i
prste pritisnuo na Englezov vrat, kao najjednostavniji nain da mu pokae da ovek
zapravo nije prva rtva bitke. Uhvaen u tom apsurdnom poloaju, smrznuo se kada
se neki glas probio kroz maglu iza njega.
Stoj!, govorio je glas. Ko to ide?
Ima li malo vode, Sasenah?, upitao je Dejmi. Usta su mi se osuila od
prianja.
Kopile!, rekla sam. Ne moe tu da stane! ta se desilo?
Vode, rekao je cerei se, pa u ti rei.
U redu, rekla sam i pruila mu flau vode. Posmatrala sam ga kako je naginje
prema ustima. ta se tad desilo?
Nita, rekao je, sputajui bocu i briui usta rukavom. ta misli, ta sam mu
odgovorio? Bestidno se nacerio, a onda se brzo sagnuo kada sam pokuala da mu
lupim zauku.
Ju, ju, grdio me je. Ne treba se tako ponaati prema oveku koji je ranjen u
slubi svog kralja, zar ne?
Ranjen si, znai?, rekla sam. Veruj mi, Dejmi Frejzeru, obina posekotina
sabljom nije nita u poreenju sa onim to u da ti uradim ako te...
Oh, i pretnje povrh svega, znai? Kako ide ona pesma o kojoj si mi priala,
Kada bol i brige zboraju elo, poslati aneo... jao!
Sledei put u ga zavrnuti tako da ga iupam iz korena, rekla sam, putajui
njegovo uvo. Nastavi s tim, a ja u se vratiti za minut.
Oprezno je protrljao uvo, ali se naslonio na zid i nastavio da pria.
Samo smo ostali uei, padre i ja, zurei jedan u drugog i sluajui straare
dva metra dalje. ta je to?, pitao je jedan, a ja sam razmiljao mogu li da ustanem
dovoljno brzo da ga sredim noem pre nego to me upuca s lea, i ta emo tek sa
njegovim prijateljem? Nisam mogao oekivati pomo od svetenika, osim moda da
izgovori poslednju molitvu nad mojim leom.
Usledila je duga tiina koja je kidala ivce, dok su dvojica jakobita uala u travi
i dalje spojenih ruku, toliko uplaeni da nisu smeli ni da se puste.
Ahhh, to ti umilja, konano je odgovorio drugi straar i Dejmi je osetio
drhtaj olakanja koji je proleteo kroz svetenikovo telo, dok je oslobaao vlane
prste. Nema tamo niega sem bunova vresa. Nije vano, momak, uveravao ga je
straar i Dejmi je uo tapanje po ramenu i trupkanje izama dok su straari
pokuavali da zgreju noge. Ima ih prokleto mnogo, i po ovom mraku mogla bi tu da
bude cela jebena hajlendska armija. Dejmiju se uinilo da je uo zagueni smeh
od jednog od bunova vresa na brdskoj kosi.
Pogledao je ka grebenu brda gde su zvezde poele da blede. Manje od deset
minuta do prvog svetla, procenio je. A tada e trupe Donija Koupa brzo shvatiti da
hajlendska vojska nije, kako su mislili, na sat mara od njih, ve licem u lice sa
njihovim prvim borbenim redovima.
ula se nekakva buka s leve strane, iz pravca mora. Bila je tiha i nejasna, ali je
nota uzbune bila prepoznatljiva uima izvebanim za bitku. Neko se, pretpostavio je,
sapleo na bun vresa.
Hej? Tu notu uzbune preuzeo je i jedan od oblinjih straara. ta se to
deava?
Svetenik e morati sam da vodi rauna o sebi, pomislio je. Dejmi je izvukao
ma dok je ustajao, i u jednom dugom koraku naao se nadohvat ruke. ovek nije bio
nita vie od obrisa u tami, ali dovoljno uoljiv. Nemilosrdno seivo se sruilo
svom snagom, raspolutivi na mestu ovekovu glavu.
Hajlenderi!, izleteo je krik drugom straaru koji je skoio kao zec i odjurio od
lea ka zaostalom mraku pre nego to je Dejmi stigao da oslobodi oruje iz krvavog
rascepa. Nagazio je na lea oborenog oveka i snano povukao, stiskajui zube zbog
neprijatnog oseaja omlitavelog mesa i kripe kostiju.
Uzbuna se irila po engleskim redovima; mogao je to da oseti isto koliko i da
uje pometnja naglo probuenih ljudi koji pipaju okolo u potrazi za orujem,
zagledajui na sve strane u potrazi za nevidljivom pretnjom.
Klanranaldovi gajdai su bili pozadi sa desne strane, ali jo nije stizao signal za
juri. Nastavi sa napredovanjem, onda, dok srce udara i leva ruka iga od
smrtonosnog udarca, stomani miii se steu, a oi napinju kroz vie ne tako gust
mrak, dok se mlaz tople krvi na licu hladi i postaje lepljiv na mrazu.
Prvo sam mogao da ih ujem, rekao je zurei u no kao da i dalje trai engleske
vojnike. Sagnuo se napred i obgrlio kolena. A onda sam mogao i da ih vidim.
Engleze, kako se migolje po zemlji kao crvi po mesu, i ljude iza mene. Dord
Maklur je doao do mene, a Valas i Ros su bili sa druge strane pa smo ili i dalje,
korak po korak, ali sve bre i bre kad smo videli da se sasenasi razbijaju pred
nama.
Usledio je potmuli tresak sa desne strane pucanj jednog topa. Trenutak kasnije
jo jedan, a onda, kao da je to bio signal, razlegao se krik Hajlendera u
napredovanju.
Tada su poele gajde, rekao je i zamurio. Nisam se setio svoje mukete dok
nisam uo pucanj jedne blizu iza mene; ostavio sam je u travi pored svetenika. Kad
tako krene, ne vidi nita vie osim onoga to se zbiva neposredno oko tebe.
uje povik, i iznenada si u trku. Polako, korak ili dva, dok ne oslobodi pojas,
i tada ti pled spadne i ti poleti, ljepka po blatu koje te prska po nogama i osea
hladnou mokre trave po stopalima, a krajevi koulje ti lepraju sa golog dupeta.
Vetar ti duva u koulju, po stomaku i rukama... Zatim te buka ponese i ti vriti, kao
kad si jurio nizbrdo u vetar kad si bio klinac, da vidi moe li da poleti pomou
zvuka.
Bili su odneti talasima sopstvenih krikova na ravnicu i snaga hajlendskog juria
se razbila na sprudove engleske vojske, prekrivajui ih uzavrelim naletom krvi i
nasilja.
Pobegli su, tiho je rekao. Jedan ovek je stao da se suoi sa mnom za sve
vreme bitke samo jedan. Ostale sam stigao s lea. Prljavom rukom je protrljao lice
i negde duboko u njemu osetila sam blago podrhtavanje.
Seam se... svega, rekao je gotovo apatom. Svakog zamaha. Svakog lica.
oveka pruenog na zemlji preda mnom koji se pomokrio od straha. Njitanja konja.
Svih smradova baruta i krvi i smrada mog sopstvenog znoja. Svega. Ali je to kao
da sam stajao po strani i posmatrao sebe. Zapravo nisam bio tamo. Otvorio je oi i
pogledao me postrance. Bio je gotovo presamien, sa glavom na kolenima, a
drhtanje je sada bilo vidljivo.
Zna li?, upitao je.
Znam.
Iako se nisam borila maem ili noem, esto sam se borila rukama i voljom,
probijajui se kroz haos smrti samo zato to nije bilo nikakvog izbora. I to uvek
ostavlja udan oseaj izdvojenosti; kao da se mozak digne iznad tela i hladno
odmerava i upravlja, a utroba se posluno primiri dok kriza ne proe. Uvek proe
neko vreme dok ne pone da se trese.
Ja jo nisam stigla do te take. Skinula sam ogrta sa ramena i pokrila ga pre
nego to sam se vratila u kolibu.
Zora je svanula i sa njom je dolo olakanje, u vidu dve seljanke i jednog vojnog
hirurga. ovek sa ranjenom nogom je bio bled i uzdrman, ali je krvarenje prestalo.
Dejmi me je uhvatio za ruku i odveo niz ulicu Trenanta.
OSalivanove neprestane tekoe sa intendanturom privremeno su olakane
zarobljenim kolima i hranom koje je bilo u izobilju. Jeli smo brzo, jedva oseajui
ukus vrele kae, svesni hrane samo kao telesne nunosti, poput disanja. Oseaj
sitosti poeo je da se razliva po mom telu, oslobaajui misli da se okrenu sledeoj
nasunoj potrebi snu.
Ranjenici su bili smeteni u svaku kuu i kolibu; oni zdravi su uglavnom spavali
napolju po poljima. Iako je Dejmi imao pravo na mesto u popovskoj kui sa
ostalim oficirima, umesto toga me je uzeo za ruku i okrenuo na drugu stranu,
zaputivi se izmeu koliba pa uzbrdo, u jedan od razbacanih vonjaka koji su
okruivali Trenant.
Ima malo da se hoda, rekao je pravdajui se i gledajui dole u mene, ali sam
mislio da e vie voleti privatnost.
Tako je. Iako sam bila odgajana pod okolnostima koje bi mnogi moji
savremenici smatrali primitivnim esto ivei pod atorom i u kolibama od blata
na terenskim istraivanjima strica Lamba ipak nisam navikla da ivim zgurana sa
puno drugih ljudi, kako je ovde bio obiaj. Ljudi su jeli, spavali, esto se i parili,
nagurani u malene zaguljive kolibe koje su osvetljavale i grejale tresetne vatre sa
puno dima. Jedino to nisu radili skupa bilo je da se okupaju uglavnom zato to se
nisu ni kupali.
Dejmi me je vodio ispod obeenih grana ogromnog kestena na malu istinu,
prepunu opalog lia jasena, jove i javora. Sunce je tek izalo i pod drveem je jo
uvek bilo hladno. Slabani rub mraza uokvirivao je poutelo lie.
Petom je iskopao rov u sloju lia, a onda stao sa jedne strane plitkog udubljenja,
stavio ruke na kopu kaia i nasmeio mi se.
Nije ba dostojanstveno da se ovo obue, ali je vrlo lako za skidanje. Trzajem
je otkaio kai, i pled mu je pao oko nogu, ostavljajui ga samo u koulji koja mu je
padala do sredine butina. Obino je nosio mali vojniki kilt koji se kopa oko
struka, tako da je pled inio zasebnu traku tkanine oko ramena. Ali sada je, poto mu
je kilt bio pocepan i isflekan od bitke, doao do nekog starog pleda sa pojasom
prosto jedne duge trake platna zataknute za pojas, koju je na mestu drao samo kai.
Kako li se to oblai?, znatieljno sam upitala.
Poloi ga na zemlju, ovako, klekao je i rairio tkaninu tako da je stajala po
rubu udubljenja gde je sklonio lie, i zatim je uplete na svakih desetak
centimetara, legne na nju i prevre se.
Prasnula sam u smeh i spustila se na kolena da mu pomognem da poravna debelu
tartan vunu.
E to bih volela da vidim, rekla sam mu. Probudi me pre nego to se obue.
Dobroudno je odmahnuo glavom i sunevi zraci koji su se probijali kroz lie
zasvetlucali su u njegovoj kosi.
Sasenah, anse da se probudim pre tebe su manje nego da crv preivi u
kokoinjcu. Ba me briga i ako me nagazi jo jedan konj, ne mrdam se do sutra.
Paljivo je legao razmiui lie.
Doi i lezi sa mnom. U znak poziva pruio mi je ruku. Pokriemo se tvojim
ogrtaem.
Lie ispod glatke vune je predstavljalo iznenaujue udoban duek, mada bih u
tom asu u veselju zaspala i na ekserima. Skljokala sam se pored njega, radujui se
ve samoj injenici da mogu da opruim telo.
Poetna hladnoa je brzo iezla kako su naa tela zgrejala prostor gde smo
leali. Bili smo dovoljno daleko od grada, tako da su zvuci aktivnosti u njemu do
nas dopirali samo na mahove noeni vetrom i onako pospano zadovoljna pomislila
sam da bi zaista moglo biti tek sutra kada nas nae neko ko potrai Dejmija.
Poskidala sam svoje podsuknje i pocepala ih za jo zavoja prethodne noi, pa
izmeu nas nije bilo niega sem tanke tkanine od suknje i koulje. vrsta, postojana
toplina se kratko oeala o moj stomak.
Nee valjda?, rekla sam, raspoloena uprkos umoru. Dejmi, sigurno si ve
napola mrtav.
On se umorno nasmejao drei me uza se krupnom, toplom rukom poloenom na
donji deo mojih lea.
I vie od toga, Sasenah. Crknut sam, a moj oka je jedini dovoljno glup da to ne
zna. Ne mogu da legnem sa tobom, a da te ne poelim, ali e to verovatno ostati
samo na elji.
Petljala sam oko ruba njegove koulje, a onda je zadigla i neno obavila ruku oko
njega. Jo topliji nego to je koa njegovog stomaka, penis mu je bio svilenkast pod
dodirom mog palca i pulsirao je snano sa svakim otkucajem srca.
On je ispustio slabaan zvuk pomalo bolnog zadovoljstva, i polako se prevrnuo
na lea, putajui razmaknute noge da se podignu, napola pokrivene mojim
ogrtaem.
Sunce je doprlo do nae gomile lia i ramena su mi se opustila pod toplotom
zraka. Sve je izgledalo malice pozlaeno posledica meanja rane jeseni i krajnjeg
premora. Oseala sam se mlitavo i nekako bestelesno dok sam posmatrala male
trzaje njegovih miia pod mojim prstima. Sav uas i umor i buka od prethodna dva
dana polako su iileli, ostavljajui nas dvoje same.
Sumaglica premora je, izgleda, delovala poput uveliavajueg stakla,
pojaavajui sitne detalje i uzbuenja. Rana od sablje je bila vidljiva pod
zadignutom kouljom, crna krasta na bledoj koi. Dve ili tri muve su zujale nisko,
istraujui, pa sam mahnula da ih oteram. U uima mi je zvonilo od tiine poto
apat drvea nije mogao ni da se prinese odjecima iz gradia.
Spustila sam obraz na njega, oseajui vrstu, glatku krivinu njegovog bedra, kost
odmah ispod koe. Koa mu je bila providna u naboru prepona, a razgranate vene
bile su plaviaste i sitne kao u deteta.
Podigao je ruku polako, kao kad lebdi lie, i lako je spustio na moju glavu.
Kler. Treba mi, proaputao je. Tako si mi potrebna.
Bez ometanja podsuknji, bilo je lako. Oseala sam se kao da i sama lebdim, dok
sam se nesvesno dizala i navlaila suknju du njegovog tela, sputajui se na njega
kao oblak na vrh brda i uzimajui njegovu elju pod svoje okrilje.
Oi su mu bile zatvorene, glava zabaena, crveno zlato njegove kose se stopilo sa
liem. Ali su mu se ruke podigle i smestile se na moj struk, besteinski poloene na
krivinu mojih kukova.
I moje su oi bile zatvorene i oseala sam obrise njegove due, isto onako jasno
kao i telo pod sobom; premor je spreavao svaku pomisao i priseanje; svaki oset
sem svesti o onom drugom.
Ne... dugo, aputao je. Klimnula sam glavom, znajui da osea ono to ne vidi
pa sam se digla nad njim, butina snanih i sigurnih pod isprljanom tkaninom moje
haljine.
Jednom, i dvaput, i opet, i jo jednom, i drhtaj je obuzeo i njega i mene, kao voda
koja se iz korenja biljke penje ka liu.
On je ostao bez daha i oseala sam kako pada u nesvesticu kao lampa koja se
gasi. Pala sam kraj njega i imala jedva dovoljno vremena da navuem ogrta preko
nas pre nego to me je ispunio mrak. Leala sam prikucana za zemlju tekom
toplinom njegovog semena u svom stomaku. Zaspali smo.
E

Holirud
dinburg, oktobar 1745.
Iznenadno kucanje na vrata prekinulo me je u pregledanju mojih nedavno
obnovljenih zaliha sanitetskog materijala. Posle zapanjujue pobede kod
Prestopansa, arls je svoju pobedniku vojsku poveo nazad u Edinburg da bi uivao
u laskanju. Dok se on epurio, njegovi generali i voe klanova su naporno radili,
okupljajui svoje ljude i pribavljajui nunu opremu, spremajui se za ono to sledi.
Okuraen prvim uspehom, arls je otvoreno govorio o zauzimanju Stirlinga,
zatim Karlajla, a kasnije, moda, o napredovanju na jug, ak i do samog Londona. Ja
sam vreme provodila brojei igle za avove, gomilajui vrbinu koru i krala sam
svaki decilitar alkohola do kog sam mogla da doem, da se prokuvavanjem pretvori
u dezinfekciono sredstvo.
ta je?, upitala sam, otvarajui vrata. Kurir je bio mali deak, jedva stariji od
Fergusa. Pokuavao je da izgleda ozbiljno i da uliva potovanje, ali nije mogao da
obuzda prirodnu radoznalost. Videla sam kako pogledom ara po sobi, fascinirano
se zaustavljajui na velikom kovegu sa lekovima u oku. Oigledno su se glasine o
meni rairile po celoj palati Holirud.
Njegova visost vas trai, go Frejzer, odgovorio je. Bistre smee oi su me
dobro odmerile, nesumnjivo u potrazi za znacima natprirodne opsednutosti. Izgledao
je pomalo razoaran zbog moje depresivno normalne pojave.
Oh, je li tako?, rekla sam. Pa, dobro. Gde je on, onda?
U jutarnjem salonu, gospo. Ja treba da vas odvedem. Oh... Neto mu je palo na
pamet pa se okrenuo nazad pre nego to sam mogla da zatvorim vrata. Treba da
ponesete kutiju sa lekovima, ako biste bili ljubazni.
Moj pratilac je kipeo od sopstvene vanosti u svojoj misiji da me niz dugi hodnik
otprati do kraljevskog krila palate. Oito ga je neko poduavao ponaanju
prikladnom za kraljevskog paa, ali je povremena ivahnost u njegovom koraku
odavala da je nov u tom poslu.
ta, pobogu, arls hoe od mene? pitala sam se. Iako me je tolerisao zbog
Dejmija, pria o La Dame Blanche ga je oito uznemirila i stvarala mu nelagodu. U
vie navrata sam ga iznenadila kada se kriom krstio u mom prisustvu, ili bi sa dva
prsta napravio rogove protiv avola. Pomisao da hoe da mu pruim medicinsku
pomo bila je vrlo neverovatna.
Kada su se teka vrata od ukrtenih oblica otvorila prema malom jutarnjem
salonu, to je delovalo jo neverovatnije. Princ, oigledno dobrog zdravlja, bio je
oslonjen na obojeni embalo, neodluno bockajui melodiju jednim prstom.
Njegova fina koa je bila malo rumena, ali od uzbuenja, a ne od groznice, a oi su
mu bile bistre i pune panje kada je podigao pogled na mene.
Go Frejzer! Ba ljubazno od vas to ste me tako brzo posetili! Ovog jutra je
bio obuen jo raskonije nego obino, sa perikom i u novom srebrnom prsluku po
kome je bilo izvezeno cvee.
Mora da je uzbuen zbog neega, pomislila sam; njegov engleski je postajao
uasan kada se uzbudi.
Zadovoljstvo mi je, Vaa visosti, uzdrano sam rekla, pravei mali kniks. Bio
je sam, to je bila prava retkost. Da li mu ipak treba moja medicinska pomo?
Napravio je brz, nervozan pokret prema jednoj stolici presvuenoj zlatnim
damastom, terajui me da sednem. Privukao je drugu stolicu naspram nje, ali je
hodao nervozno ispred mene, suvie nespokojan da bi sedeo.
Treba mi vaa pomo, iznenada je rekao.
Hm? Utivo sam ispustila znatieljni zvuk. Gonoreja? pitala sam se, potajno ga
odmeravajui. Nisam ula ni za jednu enu od Lujze de la Tur, a opet, za to je
potrebna samo jedna prilika. On je mrdao usnama, kao da trai zaobilazni nain da
mi kae, ali je konano digao ruke.
Imam jednog capo predvodnika, razumete? ovde. Pomilja da se pridrui
stvari mog oca, ali je jo uvek sumnjiav.
Vou klana, mislite? Klimnuo je glavom, elo mu se namrtilo ispod paljivo
nametenih kovrda na njegovoj perici.
Oui, madam. On, naravno, podrava zahteve mog oca...
Oh, naravno, promrmljala sam.
... ali eli da razgovara sa vama, madam, pre nego to obavee sebe i svoje
ljude da me slede.
Zvuao je kao da u to ne veruje kada je uo sopstvene rei i shvatila sam da su
mu obrazi rumeni zbog zbunjenosti i potisnutog besa.
I sama sam bila vrlo zbunjena. Moja mata je istog asa doarala poglavicu klana
sa nekom uasnom boleu, ije poklanjanje Stjuartovima zavisi od mog udesnog
izleenja.
Jeste li sigurni da hoe da razgovara sa mnom?, pitala sam. Nije se valjda
moja reputacija toliko raula.
arls je hladno pognuo glavu u mom pravcu. Tako on kae, madam.
Ali ja ne poznajem nijednog poglavicu plemena, kazala sam. Izuzev
Glengarija i Lohijela, naravno. O, i Klanranalda i Kepoha. Ali su se oni svi ve
zakleli vama. I zato bi pobogu...
Pa, on je od miljenja da ga poznajete, upao je princ, ije su reenice bile sve
gore kako je postajao uzbueniji. Stegao je ake, oito terajui sebe da govori
utivo. Od znaaja je najveeg znaaja, madam, ubediti ga da mi se pridrui.
Zahtevam... molim vas... dakle da vi... ga ubedite.
Zamiljeno sam protrljala nos, gledajui u njega. Jo jedna prelomna taka. Jo
jedna mogunost da dogaaje usmerim onako kako ja zamislim. I jo jednom,
nemogunost da znam ta je najbolje.
On je bio u pravu; bilo je vano ubediti tog poglavicu da svoje resurse stavi na
raspolaganje jakobitskoj stvari. Sa Kameronima, raznim Makdonaldima i ostalima
koji su se do tada priklonili, jakobitska vojska je brojala jedva dve hiljade ljudi, a i
ti su bili najgora zbrkana rulja vucibatina koja je ikad bila na raspolaganju ma kom
generalu. Pa ipak, ta gologuzija je zauzela Edinburg, oterala znatno brojniju englesku
silu u Prestonu i svime pokazala da e kao vihor proleteti celom zemljom.
Mi nismo mogli da zaustavimo arlsa; moda je sada, kao to je Dejmi rekao,
jedini nain da se izbegne propast uiniti sve to se moe da bi mu se pomoglo.
Prikljuenje nekog vanog voe klana u spisak pristalica uveliko e doprineti da se i
drugi pridrue. Ovo je moda prelomna taka gde jakobitske snage mogu narasti do
nivoa istinske armije, stvarno sposobne za nameravanu invaziju na Englesku. A ako
je tako, ta e se, za ime boga, desiti tada?
Uzdahnula sam. Bez obzira na to ta reim da preduzmem, ne mogu nita odluiti
dok ne vidim tu misterioznu osobu. Bacila sam pogled da se uverim da mi je haljina
prikladna za razgovor sa voom klana, bilo da je zaraen ili nije, a onda sam ustala,
stavljajui kutiju sa lekovima pod miku.
Pokuau, Vaa visosti, rekla sam.
Stegnute ake su se olabavile, pokazujui izgrizene nokte, i njegovo mrtenje je
oslabilo.
Ah, dobro, rekao je. Okrenuo se prema vratima veeg, popodnevnog salona.
Doite, lino u vas odvesti.
Straar na vratima je odskoio od iznenaenja kada je arls irom otvorio vrata i
proao pored njega ne pogledavi ga. Na daljem kraju dugog hodnika sa obeenim
tapiserijama stajao je ogroman mermerni kamin, obrubljen delft ploicama na
kojima su bili naslikani holandski seoski motivi nijansama plave i tamnocrvene.
Mala sofa je bila privuena pred vatru, a krupan ovek irokih ramena u hajlendskoj
odei stajao je pored nje.
U manje impozantnoj sobi on bi dominirao svojom krupnoom. Noge su mu bile
kao balvani u kariranim arapama ispod kilta. Ovako kako je, u ovoj prostranoj sobi
sa visokim reljefnim tavanicama, on je naprosto bio krupan u skladu sa junakim
figurama iz mitologije koje su ukraavale tapiserije sa obe strane sobe.
Ukopala sam se u mestu kada sam ugledala ogromnog posetioca ok od
prepoznavanja pomeao se sa apsolutnom nevericom. arls je produio i sada se
malo nestrpljivo osvrnuo, pozivajui me da mu se pridruim ispred vatre. Klimnula
sam glavom grdosiji. Zatim sam polako obila sofu i pogledala u oveka koji je
leao na njoj.
On se nasmeio kada me je ugledao, a golubijesive oi su blesnule od
raspoloenja.
Da, rekao je, odgovarajui na moj izraz lica. Ni ja nisam zapravo oekivao da
vas opet sretnem. oveku doe da poveruje da nam je to sueno. Okrenuo je glavu
i podigao ruku prema svom ogromnom slugi.
Anguse. Hoe li da dohvati malo brendija za gu Kler? Plaim se da ju je
iznenaenje to me vidi malo uznemirilo.
To je, pomislila sam, stvarno blag nain da se to izrazi. Sruila sam se u fotelju i
prihvatila kristalni pehar koji mi je pruio Angus Mor.
Oi Kolama Makenzija se nisu promenile, a nije ni glas. Oboje su odraavali
sutinu oveka koji je trideset godina vodio klan Makenzija uprkos bolesti koja ga je
u mladosti obogaljila. Sve ostalo se, na alost, promenilo nagore; crna kosa je bila
uveliko proarana sedima, crte lica su se usekle duboko u kou koja je sada mlitavo
visila preko otrih kostiju. ak su se i iroke grudi ugnule i mona ramena obesila, a
meso je otpadalo sa krhkog kostura.
On je ve drao au napola ispunjenu tenou boje ilibara koja je svetlucala
od vatre. Bolno se pridigao u sedei poloaj i au podigao u ironinu zdravicu.
Veoma lepo izgledate... roako. Krajikom oka sam videla kako arlsu pada
vilica.
Vi ne, otvoreno sam odgovorila.
Nepristrasno je dobacio pogled na krive i uvrnute noge. Za sto godina, ovu bolest
e nazivati po najuvenijem oveku koji je od nje patio Tuluz-Lotrekov sindrom.
Ne, rekao je. A ipak, prole su dve godine otkad ste me poslednji put videli.
Ga Dankan je tada moj opstanak procenjivala na manje od dve godine.
Otpila sam gutljaj brendija. Od najboljih koji postoje. arls jeste zabrinut.
Nisam mislila da ete mnogo verovati u kletvu vetice, kazala sam.
Osmeh je iskrivio fino oblikovane usne. Imao je onu upadljivu lepotu svog brata
Dugala, makar i ovako unitenu, i kada mu se sa oiju podigao veo ravnodunosti,
snaga tog oveka je nadjaala ruinu njegovog tela.
Ne u kletvu, ne. Imao sam blagi utisak da se ta dama bavila promatranjem, a ne
kletvama. A retko sam sreo pronicljivijeg posmatraa od Gejlis Dankan sa jednim
izuzetkom. Elegantno je nagnuo glavu prema meni, da bi razjasnio svoje rei.
Hvala, rekla sam.
Kolam je pogledao u arlsa koji je izbezumljeno zevao tokom ovog razgovora.
Zahvaljujem vam na ljubaznosti to ste mi dozvolili da upotrebim vae odaje za
susret sa gdom Frejzer, Vaa visosti, rekao je uz mali naklon. Rei su bile dovoljno
utive, ali je ton poruivao da princ treba da ode. arls je, nenaviknut da bude
otputan, naglo pocrveneo i zinuo. Zatim je, povrativi se, zatvorio usta, kratko se
naklonio i okrenuo se na petama.
A nee nam trebati ni straar, doviknula sam za njim. Ramena su mu se obesila
i vrat mu je pocrveneo ispod repa perike, ali je nainio otar pokret i straar na
vratima ga je, uz zapanjeni pogled ka meni, otpratio napolje.
Hm. Kolam je prekorno pogledao u vrata, a onda panju vratio na mene.
Traio sam da vas vidim jer vam dugujem izvinjenje, rekao je bez uvoda.
Zavalila sam se u fotelju. Pehar mi je nonalantno stajao na stomaku.
Oh, izvinjenje?, rekla sam sarkastino. to ste pokuali da budem spaljena
zbog vetiarenja pretpostavljam da na to mislite? Mahnula sam rukom, ljubazno
odbacujui to. Ma to nije vredno pomena. Besno sam ga pogledala. Izvinjenje?
On se nasmeio, ni najmanje isteran iz takta.
Pretpostavljam da to doe nekako nedovoljno, poeo je.
Nedovoljno?! Za ono to ste organizovali da me uhapse i bace u lopovsku rupu
na tri dana bez pristojne hrane i vode? to su me skinuli napola golu i bievali pred
svima u Krejnsmuiru? to ste me ostavili tako blizu bureta smole i naramka drva?
Zastala sam i duboko udahnula. A kad ste ve to pomenuli, rekla sam, malo
smirenije, nedovoljno je upravo re koju bih za to upotrebila.
Osmeh je nestao.
Molim za izvinjenje zbog moje oigledne lakoumnosti, tiho je rekao. Nisam
imao nameru da vam se podsmevam.
Pogledala sam u njega, ali nisam videla nikakav zaostali sjaj dobrog
raspoloenja u njegovim oima iza crnih trepavica.
Ne, rekla sam, uz jo jedan duboki udah. Pretpostavljam da niste.
Pretpostavljam da ete rei i da niste nameravali da budem uhapena zbog
vetiarenja.
Pogled sivih oiju postao je otriji. Znali ste to?
Gejlis je tako rekla. Dok smo bile u lopovskoj rupi. Rekla je da ste nameravali
da se nje reite; ja sam bila nesreni sluaj.
Bili ste. Iznenada je izgledao veoma umorno. Da ste bili u zamku, ja bih vas
zatitio. ta vas je, za ime boje, navelo da odete dole do sela?
Reeno mi je da je Gejlis Dankan bolesna i da me je traila, kratko sam
odgovorila.
Ah, tiho je kazao. Reeno vam je. Ko vam je rekao, ako smem da pitam?
Laoher. ak i sada nisam mogla da spreim kratak nalet besa pri pomenu
devojinog imena. Iz jalove ljubomore to sam se ja udala za Dejmija, namerno je
pokuala da mi smesti da me ubiju. Poprilina doza zlobe za esnaestogodinju
devojku. Ali ak i sad, pomeana sa besom bila je to iskrica neveselog
zadovoljstva; on je moj, pomislila sam, gotovo podsvesno. Moj. Nikada ga nee
uzeti od mene. Nikada.
Ah, ponovo je rekao Kolam, zamiljeno zurei u moje pocrvenelo lice. Mislio
sam da se to moda tako odigralo. Kaite mi, nastavio je, podiui jednu tamnu
obrvu, ako smatrate da je jednostavno izvinjenje nedovoljno, da li biste radije hteli
osvetu?
Osvetu? Mora da sam izgledala zapanjeno od te zamisli jer se on malo
nasmeio, ali ne sa uitkom.
Aha. Devojka se udala pre est meseci, za Hjua Makenzija od Mjuldaura,
jednog od mojih kmetova. On e sa njom postupati kako ja kaem, a vi hoete da ona
bude kanjena. ta hoete da uinim?
Trepnula sam, zateena njegovom ponudom. Izgledalo je da se njemu ne uri da
dobije odgovor; sedeo je utke i pijuckao novu au brendija koju mu je nasuo
Angus Mor. Nije piljio u mene, ali sam ustala i otila do prozora, elei da na
trenutak ostanem sama.
Zidovi su ovde bili debeli metar i po; naginjui se napred u duboki usek prozora
mogla sam da imam malo privatnosti. Jarko sunce je osvetljavalo fine plave dlaice
na mojim podlakticama kada sam se oslonila na prozor. To me je navelo da
pomislim na lopovsku rupu, tu vlanu, smrdljivu jamu i samo jedan zrak sunca koji
ju je osvetljavao odozgo, inei da tamna rupa od tog kontrasta jo vie lii na grob.
Svoj prvi dan tamo provela sam u hladnoi i prljavtini, zapanjena i ispunjena
nevericom; drugi u drhtavom jadu i rastuem strahu kada sam otkrila pravu meru
izdaje Gejlis Dankan i Kolamovih mera protiv nje. A treeg dana, odveli su me na
suenje. I ja sam stajala, obuzeta stidom i strahom pod niskim oblacima jesenjeg
neba, oseajui kako se Kolamova klopka sklapa oko mene, potegnuta reima
devojke Laoher.
Laoher. Bledog tena i plavooka, sa okruglim lepim licem, ali i sa ne mnogo toga
po emu bi se razlikovala od ostalih devojaka u Leohu. Razmiljala sam o njoj u
jami sa Gejlis Dankan, imala sam vremena da razmiljam o mnogim stvarima. Ali
ak i tako besna i uasnuta, a ostala sam besna, nisam mogla, ni tada ni sada, ni da
pomislim da je ona u biti zla.
Za ime boje, imala je svega esnaest godina!
Dovoljno za udaju, rekao je zajedljiv glas iza mene, pa sam shvatila da sam
prethodne rei izgovorila naglas.
Da, ona je htela Dejmija, rekla sam, okreui se. Kolam je i dalje mirno
sedeo na sofi; zdepaste noge bile su mu pokrivene ebetom. Angus Mor je utke
stajao kraj njega, oi sa tekim kapcima fiksirale su njegovog gospodara. Moda je
mislila da ga voli.
Mukarci su imali vojnu obuku u dvoritu, usred povika i zveketa oruja. Sunce je
svetlucalo po maevima i musketama, po bronzanim kopama na konim titovima
i po crvenozlatnoj Dejmijevoj kosi koja je leprala na vetru dok je rukom brisao
lice, zajapuren i oznojen od vebanja, smejui se nekoj Murtagovoj ali.
Moda sam uinila nepravdu Laoher, na kraju krajeva, smatrajui da su njena
oseanja slabija od mojih. Da li je postupila nezrelo po inatu ili po istinskom aru,
nikada neu saznati. U svakom sluaju, ona je omanula. Ja sam preivela. I Dejmi
je moj. Dok sam posmatrala, zadigao je svoj kilt i nehajno se poeao po zadnjici, a
sunevi zraci su uhvatili crvenkastozlatne dlaice koje su ublaavale poput elika
tvrdu oblinu njegove butine. Nasmeila sam se i sela nazad na svoje mesto pored
Kolama.
Prihvatiu izvinjenje, rekla sam.
Klimnuo je glavom, a sive oi bile su zamiljene.
Znai, verujete u milosre, gospo?
Vie u pravdu, rekla sam. A kad je ve o njoj re, nisam ni pomislila da ste
doputovali ak iz Leoha do Edinburga tek da biste se meni izvinili. Mora da je to
putovanje bilo pravi pakao.
Aha, jeste. Ogromna, utljiva masa Angusa Mora se pomerila koji centimetar
iza njega i velika glava se nagnula prema svom gospodaru kao reiti svedok. Kolam
je osetio taj pokret i kratko podigao ruku u redu je, znaio je taj gest, za sada sam
dobro.
Ne, nastavio je Kolam. Zapravo, nisam ni znao da ste u Edinburgu dok
Njegova visost nije pomenula ime Dejmi Frejzer, pa sam pitao. Iznenadni osmeh
mu je prekrio lice. Njegova visost nije ba oduevljena vama, go Kler. Ali,
pretpostavljam da to ve znate?
Ignorisala sam tu izjavu. Znai, stvarno razmiljate o tome da se pridruite
princu arlsu?
I Kolam, i Dugal, i Dejmi su imali tu sposobnost da prikriju ta zapravo misle
kada im se tako prohte, ali je od njih trojice Kolam nesumnjivo bio najbolji u tome.
Ako on nije raspoloen za komunikaciju, vie ste mogli saznati iz neke izrezbarene
glave na fontani u dvoritu.
Doao sam da ga vidim, bilo je sve to je rekao.
Sedela sam na tren, pitajui se ta, ako uopte treba neto da kaem, mogu ili
treba da kaem arlsu u prilog. Moda bih bolje postupila kad bih to prepustila
Dejmiju. Na kraju krajeva, injenica da se Kolam kaje to me je zamalo sluajno
ubio ne znai sama po sebi da je sklon da mi poveruje. I mada je injenica to sam
ovde, deo arlsove svite, sigurno ukazivala na to da nisam engleski pijun, nije bilo
nemogue da ipak jesam.
Jo uvek sam se lomila u sebi kada je Kolam iznenada spustio svoju au
brendija i pogledao pravo u mene.
Znate li koliko sam ovoga popio od jutros?
Ne. Ruke su mu bile mirne, uljevite i ogrubele od bolesti, ali dobro
odravane. Pocrveneli kapci i malo zakrvljene oi su lako mogli biti posledica
surovog puta, kao i pia. Nije brljao u govoru, a promiljeni pokreti nisu ukazivali
na to da je pijan. Ali sam i ranije videla Kolama kako pije, i potovala sam njegove
kapacitete.
Odmahnuo je prema ruci Angusa Mora koja je ekala iznad bokala. Pola flae.
Zavriu je do veeras.
Ah. Znai, to je bio razlog zbog koga je zatraeno da ponesem kutiju sa
lekovima. Krenula sam ka njoj, tamo gde sam je spustila na pod.
Ako vam je potrebno toliko brendija, ne mogu vam mnogo pomoi, osim nekim
vidom opijuma, rekla sam, pregledajui svoj izbor epruveta i teglica. Mislim da
ovde imam neto laudanuma, ali vam mogu nabaviti malo...
Nije to ono to mi treba od vas. Autoritativni ton njegovog glasa me je
zaustavio i ja sam podigla pogled. Iako moe svoje misli da zadri za sebe, moe i
da pusti da budu vidljive kada tako odabere.
Mogao sam lako da nabavim laudanum, kazao je. ini mi se da postoji
apotekar u ovom gradu koji ga prodaje ili sirup od maka, ili nerazreeni opijum
ako emo pravo.
Pustila sam poklopac malog kovega da padne i stavila sam ruke na njega. Znai,
ne namerava da se baci u drogirano stanje, ostavljajui vodstvo klana nesigurnim. A
ako od mene ne trai privremeni zaborav, ta drugo trai? Stalni, moda. Poznajem
Kolama Makenzija. I jasan, nemilosrdan mozak koji je smislio unitenje Gejlis
Dankan ne bi oklevao ni pred sopstvenim.
Sada je to bilo jasno. Doao je da vidi arlsa Stjuarta, da donese konanu odluku
da li da Makenzije od Leoha obavee za jakobitske ciljeve. A kada ih obavee,
Dugal e voditi klan. I onda...
Imala sam utisak da se samoubistvo smatra smrtnim grehom, rekla sam.
Valjda jeste, rekao je, spokojan. Greh iz ponosa, ako nita drugo, da
odaberem istu smrt u asu koji sam odaberem, koji mi najbolje odgovara.
Ipak, ne oekujem da neopravdano patim zbog svog greha, jer ne verujem u
postojanje boga jo otkad sam imao devetnaest godina.
U sobi je bilo tiho, ako se izuzmu pucketanje vatre i prigueni zvuci oponaanja
bitke ispod. Mogla sam da ujem njegovo disanje, spore i postojane udisaje.
Zato pitate mene?, rekla sam. U pravu ste, laudanum moete nabaviti gde god
hoete, pod uslovom da imate novca a vi ga imate. Sigurno znate da bi vas dosta
toga ubilo. A pri tom, to je laka smrt.
Suvie laka. Odmahnuo je glavom. U malo toga sam mogao da se pouzdam u
ivotu, osim u svoj razum. Zadrau ga, ak i u susretu sa smru. A to se lakoe
tie... Malo se pomerio na sofi, ne trudei se da prikrije koliko mu je neugodno.
Imau je dosta, u ovom asu.
Klimnuo je glavom prema mojoj kutiji. Vi znate o medicini ono to je znala ga
Dankan. Smatram moguim da znate ta je upotrebila da ubije svog mua. To je
delovalo brzo i pouzdano. I prikladno, duhovito je dodao.
Posluila se moima vetice, prema presudi suda. Suda koji ju je osudio na
smrt u skladu sa njegovim planom, pomislila sam. Ili vi ne verujete u vetice?,
upitala sam.
Nasmejao se. Osunanom sobom se razlegao ist, bezbrian zvuk. ovek koji ne
veruje u Boga teko moe da veruje u mo Satane, zar ne?
I dalje sam oklevala, ali je on bio ovek koji procenjuje druge sjajno kao i sebe.
Zatraio je od mene da mu oprostim pre nego to je zatraio uslugu, i uverio se da
imam oseaj za pravdu ili za samilost. A to je bilo, kao to je rekao, prikladno.
Otvorila sam kutiju i izvukla epruvetu cijanida koji sam drala za ubijanje pacova.
Zahvaljujem vam, go Kler, rekao je, opet formalno, mada mu se smeak
zadrao u oima. I da moj sestri nije onako teatralno dokazao vau nevinost u
Krejnsmuiru, ja i dalje ne bih verovao da ste vetica. Ne znam nita vie nego pri
naem prvom susretu o tome ko ste vi, ni zato ste ovde, ali to da ste vetica ne
spada u mogunosti koje sam razmatrao. Zastao je, podignute obrve.
Pretpostavljam da ne elite da mi kaete ko ili ta zapravo jeste?
Malo sam oklevala. Ali ovek koji ne veruje ni u Boga ni u Satanu verovatno
nee poverovati ni u moje prisustvo ovde. Malo sam mu stegla prste, a onda ih
pustila.
Bolje je da me zovete veticom, rekla sam. Tako ete se, verovatno, najvie
pribliiti istini.
Sledeeg jutra sam na putu ka dvoritu srela lorda Balmerina.
Oh, ga Frejzer!, veselo me pozdravio. Ba sam vas traio.
Nasmeila sam mu se; bucmast, veseo ovek, predstavljao je pravo osveenje za
ivot u Holirudu.
Ako nije re o groznici, obilnom krvarenju ili sifilisu, rekla sam, zar ne moe
malo da saeka? Moj mu i njegov ujak demonstriraju hajlendsko maevanje u ast
Don Francisku de la Kvintana.
Oh, stvarno? Moram da kaem, i ja bih voleo to da vidim. Balmerino je krenuo
ukorak sa mnom dok mu je glava veselo skakutala u nivou mog ramena. Dopada mi
se lep ovek sa maem, kazao je. A iskreno podravam sve to e ugoditi
pancima.
I ja. Smatrajui suvie opasnim da Fergus digne prepisku Njegove visosti u
samom Holirudu, Dejmi je zavisio od informacija koje smo uspevali da dobijemo
od samog arlsa. Mada je izgledalo da toga ima mnogo; arls je Dejmija smatrao
jednim od svojih ljudi to je znailo da je on jedini Hajlender kome je ukazana
takva ast, bez obzira na to to je njegov doprinos u ljudstvu i novcu bio mali.
to se novca tie, meutim, arls se poverio da gaji velike nade u pomo Filipa
od panije, ije je poslednje pismo Dejmsu u Rimu nesumnjivo bilo ohrabrujue.
Don Francisko, mada ne u pravom smislu izaslanik, sigurno je bio pripadnik
panskog dvora i moglo mu se verovati da e preneti kako stoje stvari sa ustankom
Stjuarta. Ovo je bila arlijeva prilika da vidi koliko e ga daleko odvesti sopstveno
verovanje u sudbinu i koliko e uspeti da ubedi hajlendske voe i strane kraljeve da
mu se pridrue.
Zato ste hteli da me vidite?, upitala sam dok smo izlazili na prolaz na kraju
dvorita Holiruda. Okupila se mala skupina posmatraa, ali na vidiku jo nisu bili ni
Don Francisko ni dvojica boraca.
Oh! Nakon tog podseanja, lord Balmerino je izvadio neto iz depa. Nita
mnogo znaajno, draga moja damo. Primio sam ovo od jednog kurira, koji ih je
pribavio od svog roaka na jugu. Pomislio sam da e vam biti zabavno.
Pruio mi je tanak sveanj grubo tampanih papira. Odmah sam prepoznala
objave, popularne letke koji su deljeni po gostionicama ili davani po kuama i preko
ograda u gradiima i selima.
ARLS EDVARD STJUART, svima poznat kao Mladi pretendent, glasio je
jedan. Daje se do znanja svim prisutnima da je ta pokvarena i opasna osoba, koja
se protivzakonito iskrcala na obale kotske, pokrenula nemire stanovnitva te zemlje
i nevinom stanovnitvu donela bes nepravednog rata. Bilo je toga jo mnogo, sve
na isti kalup, a zavravalo se podsticanjem nevinog stanovnitva koje proita ovu
optubu da uine sve to je u njihovoj moi da pomenutu osobu privedu pravdi, to
ova i te kako zasluuje. Papir je pri vrhu bio ukraen neim za ta sam
pretpostavila da predstavlja crte arlsa; nije mnogo liilo na original, ali je
nesporno izgledalo kao neko pokvaren i opasan, a to pretpostavljam da i jeste bila
zamisao.
Taj tu je prilino uzdran, kazao je Balmerino, gledajui preko mog lakta.
Neki drugi pokazuju veoma impresivan spektar mate i vreanja pogledajte ovaj.
To sam ja, rekao je, raspoloeno pokazujui hartiju.
Letak je prikazivao koatog Hajlendera, sa gustom bradom, isturenim obrvama i
oima koje su mahnito gledale iz senke kotske kape. Pogledala sam iskosa lorda
Balmerina, koji je po obiaju bio obuen u jahae pantalone i jaknu po najboljem
ukusu; nainjene od fine tkanine, ali nenametljive i po kroju i po boji da bi laskali
njegovoj maloj zdepastoj figuri. On je zurio u letak, zamiljeno trljajui svoju
okruglu, uredno obrijanu bradu.
Ne znam, rekao je. Ta brada mi daje izvesnu dozu romantinosti, zar ne? A
opet, brada pakleno svrbi; nisam siguran da bih mogao da je nosim, ak i radi
ivopisnog izgleda.
Okrenula sam narednu stranu i skoro ispustila ceo sveanj.
Napravili su malo bolji posao to se tie slinosti sa vaim suprugom,
napomenuo je Balmerino, ali naravno, na dragi Dejmi zapravo donekle i lii na
popularnu englesku predstavu hajlendskog razbojnika primite moje izvinjenje,
draga moja, nisam nameravao da budem uvredljiv. On jeste krupan, zar ne?
Jeste, slabano sam rekla, pregledajui optube na letku.
Nisam zapazio da va suprug ima obiaj da pee i jede malu decu, a vi?, rekao
je Balmerino, kikoui se. Oduvek sam mislio da je njegova krupnoa posledica
njegove naroite ishrane.
Nipodatavajui stav malog lorda me je mnogo umirio. Gotovo da sam se i sama
mogla nasmeiti besmislenim optubama i opisima, mada sam se pitala koliko im
poverenja poklanjaju itaoci letaka. Poprilino, plaila sam se; ljudi esto ne samo
da su voljni, ve i jedva ekaju da poveruju u ono najgore to gore, to bolje.
Zapravo sam mislio da e vas interesovati ovaj poslednji. Balmerino mi je
prekinuo tok misli, prevrui poslednju stranicu.
VETICA STJUARTOVIH glasio je naslov. Dugonosa ena sa zenicama veliine
iode je piljila u mene, iznad teksta koji je optuivao arlsa Stjuarta da je prizvao i
sile mraka da podre njegov nezakonit zahtev. Time to je u svoju uu pratnju
doveo dobro poznatu veticu onu koja vlada ivotom i smru ljudi, kao i
uobiajenijim moima da uniti etvu, zbrie stoku i izazove slepilo arls time
dokazuje da je sopstvenu duu prodao avolu pa e se zato Priti u paklu doveka!,
kao to je tekst radosno zakljuio.
Pretpostavljam da biste to morali biti vi, rekao je Balmerino. Mada vas
uveravam, draga moja, da je ova slika uvreda za vas.
Vrlo zabavno, kazala sam. Pruila sam sveanj nazad lordu, jedva
obuzdavajui elju da ruku obriem o suknju. Malo mi je bilo muka, ali sam se
svojski potrudila da se osmehnem Balmerinu. On me je pronicljivo pogledao, a onda
mi stegao lakat u znak podrke.
Ne brinite, draga moja, rekao je. Kada jednom Njegova visost doe do svoje
krune, sve ove besmislice e zaas biti zaboravljene. Jueranji nitkov je sutranji
heroj u oima stanovnitva; viao sam to mnogo puta.
Plus a change, plus cest la mme chause, promrmljala sam. A ako Njegovo
velianstvo kralj Dejms ne povrati svoju krunu...
Pa i ako nai napori, na nesreu, ostanu neuspeni, kazao je Balmerino, kao
jeka mojih misli, ono to je na lecima bie nam najmanji problem.
En guarde. Na formalni francuski poziv Dugal je zauzeo klasian stav uesnika
dvoboja, bokom okrenut svom protivniku, ruke sa maem savijene tako da je otrica
bila spremna, zadnji dio ruke podignute u elegantni luk, ake rairene da bi jasno
pokazao da u rezervi ne dri nikakav no.
Dejmijeva otrica se ukrstila sa Dugalovom, metal se susreo uz tihi zveket.
Je suis prest Dejmi je sreo moj pogled i videla sam kako mu licem prelee
blesak zadovoljstva. Uobiajeni odgovor suparnika u dvoboju bio je moto njegovog
klana. Je suis prest. Spreman sam.
Na trenutak sam pomislila da moda i nije pa sam nehotice zaustavila dah kada je
Dugalov ma poleteo ka isturenom delu tela. Ali je Dejmi spazio poetak tog
pokreta, i do trenutka kada je otrica presekla prostor na kome je stajao, on vie nije
bio tamo.
Odskok u stranu, kratak udarac seivom i protivnapad koji je doveo do kripe
seiva celom duinom. Dva maa su se estoko spojila balacima samo na sekund, a
zatim su se maevaoci razdvojili, odstupili, pomerili se u krug i opet krenuli u
napad.
Uz zveket i udarac, pariranje i zamah u tierce, Dejmi je stigao na dva centimetra
od Dugalovog bedra, i veto se iskrenuo u stranu uz svetlucanje zelenog kilta.
Pariranje i saginjanje, brzi udarac navie koji je odbacio protivnikovo seivo u
stranu i Dugal je zakoraio napred, terajui Dejmija da uzmakne.
Mogla sam da vidim Don Franciska kako stoji na drugoj strani dvorita sa
arlsom, eridanom, postarijim Tulibardinom i nekolicinom drugih. Smeak je
zakrivio paneve usne ispod malih uvotenih brkova, ali nisam mogla da procenim
da li je to divljenje prema borcima ili samo varijacija njegovog uobiajenog oholog
izraza. Kolama nije bilo nigde na vidiku. To me nije iznenadilo; osim toga to je
redovno izbegavao pojavljivanje u javnosti, mora da je bio iscrpljen od putovanja u
Edinburg.
Obojica nadareni maevaoci i obojica levoruki, ujak i sestri su pokazivali
mnogo vetine predstavu je jo impresivnijom inila injenica da su se borili
prema najstroim pravilima francuskog dvoboja, ali ne koristei ni mali ma koji je
sainjavao deo dentlmenskog costume niti sablju, kao vojnici. Umesto toga, oba
oveka su primenjivala iroke Hajlendske maeve, po ceo metar kaljenog elika, sa
ravnim seivom koje oveku moe da raspoluti i glavu i vrat. Ovim ogromnim
orujem rukovali su s elegancijom i ironijom koju ne bi mogao da ostvari neki sitniji
ovek.
Videla sam arlsa kako mrmlja neto u Don Franciskovo uvo, a panac je
klimnuo, ni na trenutak ne skreui pogled sa bleska i zveketa borbe u travom
oivienom dvoritu. Ujednaeni po krupnoi i pokretljivosti, Dejmi i njegov ujak
su po svemu izgledali kao da nameravaju da ubiju jedan drugog. Dugal je bio
Dejmijev uitelj u vetini maevanja i borili su se leima uz lea, ili ramenom uz
rame, mnogo puta ranije; obojica su dobro poznavala finese stila onog drugog isto
koliko i sopstvenog ili sam se bar nadala da je tako.
Dugal je svoje preimustvo pokuao da iskoristi udvojenim napredovanjem,
terajui Dejmija unazad prema rubu dvorita. Dejmi je brzo zakoraio u stranu,
pogodio Dugalovo seivo jednim udarcem, a onda povukao u drugu stranu, tolikom
brzinom da je seivo njegovog maa prolo kroz tkaninu Dugalovog desnog rukava.
Zaulo se buno cepanje i traka belog lanenog platna se otkinula i zaleprala na
vetru.
Oh, lepo izvedeno, gospodine! Okrenula sam se da vidim ko je to rekao i
zatekla lorda Kilmanroka kraj svog ramena. Ozbiljan ovek obinog lica u svojim
tridesetim, on i njegov mlai brat Doni su takoe bili smeteni u gostinske odaje
Holiruda.
Sin je uvek bio tu negde pored oca pa sam pogledala okolo da ga naem. Nisam
morala da gledam daleko; stajao je naspram oca, usta malo otvorenih dok je
posmatrao maevanje. Spazila sam i mali pokret iza stuba; Fergusove oi su bez
treptanja gledala u Donija. Oborila sam obrve i pretei pogledala u njega.
Doni, koji je bio vie nego svestan da je Kilmanrokov naslednik, i jo svesniji
svoje privilegije da u rat ide sa svojim ocem i sa svojih dvanaest godina, imao je
obiaj da gospodari drugim deacima. Onako kako to deaci rade, veina njih je
izbegavala Donija ili ekala priliku da on iskorai iz zatitnike senke svog oca.
Fergus sasvim sigurno nije spadao u tu drugu grupu. Uvreen Donijevom
poniavajuom napomenom o zemljoposednicima sa eirima, koju je on prilino
tano protumaio kao uvredu za Dejmija, Fergus je na silu spreen da napadne
Donija u kamenom vrtu nekoliko dana ranije. Dejmi je brzu pravdu izvrio na
fizikom nivou, a zatim je Fergusu naglasio da, iako je lojalnost vrlina kojoj se treba
diviti i koju onaj kome je upuena veoma ceni, glupost nije takva.
Taj momak je dve godine stariji od tebe i dvanaest kila tei, rekao je tada,
neno drmajui Fergusa za rame. Da li misli da e mi pomoi ako bude tresnut u
glavu? U nekim situacijama se treba boriti ne gledajui cenu, ali ponekad mora da
se ugrize za jezik i saeka drugu priliku. Ne ptez plus haut que votre cul eh?
Fergus je klimnuo glavom, briui svoje mokre obraze krajem koulje, ali sam
sumnjala da su Dejmijeve rei na njega ostavile jak utisak. Nije mi se dopao
spekulativni pogled koji sam sad videla u tim irokim crnim oima pa sam pomislila
da bi Doni, da je malice pametniji, stajao izmeu mene i svog oca.
Dejmi se upola sagnuo na koleno, uz smrtonosni zamah od koga je njegovo
seivo prozujalo pored Dugalovog uva. Makenzi se trgao unazad, izgledajui na
trenutak zaprepaeno, a onda se nasmeio uz blesak belih zuba, pa tresnuo svoje
seivo pljotimice na Dejmijevu glavu.
Zaula sam opti aplauz. Borba se izmetnula iz elegantnog francuskog dvoboja u
hajlendsku tuu i posmatrai su zduno uivali u tom zabavnom delu.
Lord Kilmanrok, koji je takoe uo zvuk, pogledao je preko kvadrata i napravio
kiselu grimasu.
Savetnici Njegove visosti su pozvani da se sretnu sa pancem, sarkastino je
primetio. OSalivan i onaj matori kico Tulibardin. Da li on prima savete od lorda
Eloa? Balmerina, Lohijela, ili ak i od mene skromnog?
To je oigledno bilo retoriko pitanje pa sam se zadovoljila tihim mrmljanjem u
znak saglasnosti, ne skidajui pogled sa boraca. Zveket elika je odjekivao od
kamenja, gotovo guei Kilmanrokove rei. Ali je on, kada je ve jednom poeo,
izgledao kao da ne moe da obuzda svoju gorinu.
Ne, doista!, rekao je. OSalivan i OBrajen i ostali Irci oni nita ne rizikuju!
Ako bi ikada dolo do najgoreg, oni mogu da zatrae imunitet od tube po osnovu
svoje nacionalnosti. Ali mi mi koji rizikujemo imovinu, ast pa i sam ivot! Nas
ignorie i tretira kao obine dragone. Jue sam nazvao dobro jutro Njegovoj visosti,
a on je promakao pored mene podignutog nosa, kao da sam prekrio pravila
ponaanja time to sam mu se tako obratio!
Kilmanrok je bio oito besan, i to s razlogom. Ignoriui ljude koje je armirao i
kojima je laskao da bi mu pribavili ljude i novac za njegovu avanturu, arls ih je
potom odbacio, okreui se pogodnostima koje su nudili njegovi stari savetnici sa
kontinenta od kojih je veina kotsku smatrala tekom divljinom, a njene
stanovnike takorei divljacima.
Zauo se Dugalov iznenaeni pokli i Dejmijev neobuzdani smeh. Dugalov levi
rukav je visio otkaen od ramena, a koa ispod je bila smea i glatka, neuprljana
ogrebotinom ili kapljicom krvi.
Platie mi za to, mali Dejmi, rekao je Dugal cerei se. Kapljice znoja su mu
se slivale niz lice.
Hou li, ujae?, dahtao je Dejmi. Kako? Blesak metala, savreno
proraunat, i Dugalova torbica je zazveckala po kamenu, otkinuta sa pojasa.
Krajikom oka sam spazila pokret i naglo okrenula glavu.
Ferguse!, rekla sam.
Kilmanrok se okrenuo u pravcu u kom sam gledala i spazio Fergusa. Deak je
nosio veliki tap u jednoj ruci, tako nehajno da biste se mogli nasmejati da nije
predstavljao nesumnjivu pretnju.
Ne brinite, moja gospo od Broh Tuaraha, rekao je lord Kilmanrok, nakon to je
kratko pogledao. Moete se pouzdati u mog sina da se asno brani, ako situacija to
zahteva. Pomirljivo i ponosno je pogledao u Donija, a onda se okrenuo nazad
maevaocima. Okrenula sam se i ja, ali sam jedno uvo drala nauljeno u
Donijevom pravcu. Nije bila re o tome da smatram da Fergusu nedostaje oseaj
ponosa; samo sam imala utisak da se on poprilino razlikuje od predstave lorda
Kilmanroka o toj vrlini.
Gu leoir! Na taj Dugalov povik, borba je iznenada prestala. Obliveni znojem,
maevaoci su se naklonili na aplauze kraljeve svite i prili da prime estitke i budu
prestavljeni Don Francisku.
Gospodaru!, dozvao je piskav glas iza stubova. Molim vas le parabola?
Dejmi se okrenuo, delimino se mrtei zbog prekidanja, ali je onda slegnuo
ramenima, nasmeio se i zakoraio nazad nasred dvorita. Le parabola je bilo ime
koje je Fergus dao tom naroitom triku.
Uz kratak naklon Njegovoj visosti, Dejmi je ma paljivo uhvatio za vrh otrice,
malo se pogrbio i uz strahovit zamah poslao seivo da se zakovitla pravo nagore.
Svi pogledi su bili upereni na ma sa balakom u obliku korpe, iji je kaljeni elik
svetlucao na suncu dok se neprestano vrteo sa tolikom inercijom da je na trenutak
izgledalo kao da visi u vazduhu pre nego to je poeo da se sunovrauje na zemlju.
Sutina trika je bila u tome da se oruje baci tako da se zabije vrhom u zemlju
kada padne. Dejmijeva dorada toga bila je da stoji tano pod lukom pada, pa da
odskoi u stranu u poslednjem asu i izbegne da bude nataknut na padajuu otricu.
Ma se sruio na mesto pred njegovim nogama uz sveopte divljenje posmatraa.
Tek kada se Dejmi sagnuo da izvue ma zaboden u travu, spazila sam da nedostaju
dva posmatraa.
Jedan, dvanaestogodinji gospodar Kilmanroka, leao je licem nadole na travi, sa
vorugom koja mu je ve bila vidljiva kroz tanku smeu kosu. Drugog nije bilo na
vidiku, ali sam ula slabani apat iz senki iza mene.
Ne ptez plus haul que votre cul, rekao je sa zadovoljstvom. Ne prdi iznad
svog mara.
Vreme je bilo neshvatljivo toplo za novembar, a oblaci su se razbili, putajui
nepredvidljivo jesenje sunce da nakratko obasja sivilo Edinburga. Iskoristila sam
ovu toplotu da budem napolju, makar i nakratko, i puzala sam kroz kameni vrt iza
Holiruda prilino zabavljajui time nekoliko Hajlendera koji su se tuda muvali,
uivajui u suncu na svoj nain, sa kragom domaeg viskija.
Je l to lovite gusenice, gospoo?, upitao je jedan.
Ne, sigurno vile, a ne gusenice, naalio se drugi.
Vee su anse da vi naete neku vilu u tom kragu nego ja ispod kamenja,
uzvratila sam.
ovek je podigao krag, zamurio na jedno oko i teatralno se zapiljio u njegove
dubine.
Aha, pa dobro, samo da nisu gusenice u mom kragu, odgovorio je i dobro
potegao.
Zapravo, ono to traim za njih bi imalo podjednako malo smisla kao i gusenice,
pomislila sam, pomerajui jedan vei kamen malo u stranu da otkrijem oransmee
liaje na njegovoj povrini. Fino struganje malim perorezom i nekoliko ljuspica te
udne simbioze mi je palo na dlan, da bude paljivo preneto u jeftinu burmuticu koja
je uvala moje mukotrpno sakupljene zalihe.
Relativno kosmopolitska atmosfera u Edinburgu prenela se i na Hajlendere koji
su ga posetili; iako bi me zbog ovakvog ponaanja u udaljenim planinskim selima
gledali sumnjiavo, ako ne i otvoreno neprijateljski, ovde je to izgledalo kao
bezazlena ala. Iako su se Hajlenderi prema meni ponaali sa puno respekta, laknulo
mi je to tu nije bilo mesta za strah.
ak je i moja izvorna pripadnost Englezima oprotena, jednom kada se saznalo
ko mi je mu. Pretpostavljam da nikada neu saznati vie od onoga to mi je Dejmi
rekao da je uinio u bici kod Prestopansa, ali ta god da je to bilo, veoma je
impresioniralo kote i Crveni Dejmi je izazivao divljenje i pozdrave gde god bi
otiao van Holiruda.
Zapravo, u tom asu je povik oblinjih Hajlendera privukao moju panju pa sam
podigla pogled i ugledala Crvenog Dejmija lino kako eta po travi, odsutno
maui ljudima dok je zagledao gomilu stena iza palate.
Lice mu se ozarilo kada me je spazio pa je doao preko trave do mesta gde sam
kleala u kamenom ograenoj batici.
A, tu si, rekao je. Moe li nakratko da poe sa mnom? I ponesi svoju
korpicu, ako hoe.
Digla sam se na noge, otresajui suvu travu sa kolena, i no za struganje spustila
u korpu.
U redu. Kuda idemo?
Kolam je javio da hoe da razgovara s nama. Sa nas dvoje.
Gde?, upitala sam, pruajui korak da bih njegove duge korake pratila niz
stazu.
U crkvi u Kenongejtu.
To je bilo zanimljivo. Zbog ega god da je Kolam hteo da nas vidi, oito nije
eleo da u Holirudu bude poznata injenica da je s nama razgovarao nasamo.
A nije ni Dejmi; zato je pomenuo korpu. Dok smo ruku pod ruku prolazili kroz
kapiju, moja korpa je pokazala oigledan razlog zato smo poli uz Kraljevsku
milju, bilo da bismo otili u nabavku ili da bismo podelili lekove ljudima smetenim
po uliicama i orsokacima Edinburga.
Edinburg se strmo dizao du jedne od svojih glavnih ulica. Holirud je ponosno
stajao u podnoju, uzduno sagraeni kripavi manastirski luk odavao je utisak
prividne draesne sigurnosti. Nadmeno je ignorisao prekorno prisustvo Edinburke
tvrave koja se isticala visoko na grebenu kamenitog brda. Izmeu ta dva utvrena
zamka, Kraljevska milja se pela pod uglom od priblino etrdeset pet stepeni.
Crvena u licu, hukui pored Dejmija, pitala sam se kako li je, do avola, Kolam
uopte preao pola kilometra kaldrmisanog uspona od palate do crkve.
Kolama smo nali u dvoritu crkve kako sedi na kamenoj klupi tamo gde je
popodnevno sunce moglo da mu zgreje lea. Njegov glogov tap je leao na klupi
pored njega, a kratke krive noge su visile nekoliko centimetara iznad zemlje.
Ramena su mu se pogrbila i glava klonula od zamiljenosti; sa daljine je izgledao
kao gnom, prirodni stanovnik ovog vetakog kamenog vrta sa nagnutim kamenjem i
liajevima na sve strane. Primetila sam divan primerak vremenom nagrizenog svoda,
ali sam pretpostavila da je bolje da ne zastajemo.
Trava je bila neujna pod naim nogama, ali je Kolam podigao glavu pre nego to
smo sasvim prili. Ako nita drugo, bar nita ne fali njegovim ulima.
Senka ispod oblinjeg limuna se malo pomerila na na dolazak. Nita ne fali ni
ulima Angusa Mora, takoe. Zadovoljan time ko smo, krupni sluga je nastavio da
straari u tiini, ponovo postajui deo pejzaa.
Kolam je klimnuo u znak pozdrava i pokazao nam da sednemo kraj njega.
Nadomak ruke, nije bilo ni nagovetaja neeg patuljastog uprkos njegovom
izoblienom telu. Licem u lice, niste videli nita sem oveka u tom telu.
Dejmi mi je naao mesto na oblinjem kamenu pre nego to je zauzeo mesto koje
je pokazao Kolam. Mermer je bio iznenaujue hladan, ak i kroz moje debele
suknje, pa sam se malo pomerila jer su uklesana lobanja i ukrtene kosti navrh
spomenika bili kvrgavi i neudobni. Videla sam uklesani nadgrobni natpis i nasmeila
se:
Ovde lei Martin Elginbrod,
Imaj milosti prema mojoj dusi, Boe Gospode,
Kao to bih ja imao da sam ja Gospod,
A ti Martin Elginbrod.
Dejmi me je upozorio podizanjem obrve, a onda se opet okrenuo Kolamu.
Traio si da nas vidi, ujae?
Rekao sam da te pozovu, Dejmi Frejzeru, kazao je Kolam bez uvoda. Da li
me smatra roakom?
Dejmi je utao na tren, prouavajui lice svog ujaka. Zatim se malice
nasmeio.
Ima oi moje majke, rekao je. Da li treba to da poriem?
Kolam je naas izgledao zapanjeno. Oi su mu bile bistre, mekosive kao krilo
golubice, oiviene gustim crnim trepavicama. Uprkos tolikoj svojoj lepoti, mogle su
da svetlucaju hladno kao elik pa sam se zapitala, ne prvi put, kako je tano
izgledala Dejmijeva majka.
Pamti li svoju majku? Bio si samo deai kada je umrla.
Dejmijeva usta su se na ovo malo iskrivila, ali je odgovorio mirno.
Dovoljno star. Ako emo pravo, kua mog oca je imala ogledalo; reeno mi je
da pomalo liim na nju.
Kolam se kratko nasmejao. Vie nego pomalo. Pomno se zagledao u Dejmija,
a oi su mu mirkale na jarkom suncu. Oh, da, mome; ti si Elenin sin, u to nema
sumnje. Kao prvo, ta kosa... Neodreeno je mahnuo prema Dejmijevoj kosi, koja
je svetlucala crvenkastosmea i ilibarska, ria i cinober, gusta, talasasta sa hiljadu
nijansi crvene i zlatne. ... I te usne. Kolamove usne su se podigle sa jedne strane,
kao da se nevoljno prisea. iroke kao u none laste, imao sam obiaj da je
zadirkujem. Mogla bi da hvata buve veliine abe, govorio bih joj, da ima lepljiv
jezik.
Iznenada uhvaen, Dejmi se nasmejao.
Vili mi je to jednom rekao, kazao je, a zatim su se pune usne zatvorile. Retko je
govorio o svom mrtvom starijem bratu, i rekla bih, nikada ranije nije pomenuo Vilija
Kolamu.
Ako je Kolam i zapazio tu omaku, nije to niim pokazao.
Tada sam joj pisao, rekao je, odsutno gledajui u jedan nakrivljeni kamen u
blizini. Kada su tvoj brat i beba umrli od boginja. To je bilo prvi put otkad je
napustila Leoh.
Otkad se udala za mog oca, hoe da kae.
Kolam je polako klimnuo i dalje gledajui u stranu.
Aha. Bila je starija od mene, zna, oko dve godine; otprilike ista razlika kao
izmeu tvoje sestre i tebe. Duboko usaene sive oi su se okrenule i zagledale se u
Dejmija.
Nikada nisam sreo tvoju sestru. Da li ste bliski, vas dvoje?
Dejmi nije odgovorio, ve je malo klimnuo glavom, pomno zagledajui svog
ujaka kao da trai odgovor za zagonetno lice pred sobom.
Kolam je takoe klimnuo. Tako je bilo izmeu Elen i mene. Ja sam bio boleljiv
klinac i ona me je esto negovala. Seam se sunca kako sija kroz njenu kosu i kako
mi ona pria prie dok leim u krevetu. ak i kasnije, fino oblikovane usne su se
podigle u smeak, kada su me noge izdale; ona bi dolazila i odlazila svuda po
Leohu i zastajala svako jutro i vee u mojoj sobi da mi ispria koga je videla i ta su
oni rekli. Razgovarali bismo o napoliarima i kmetovima, i o tome kako bi se stvari
mogle urediti. Tada sam bio oenjen, ali Leticija ne zna da razmilja o takvim
stvarima, a jo manje je interesuju. Odmahnuo je rukom, odbacujui svoju suprugu.
Razgovarali smo meusobno ponekad sa Dugalom, ponekad sami o tome
kako se najbolje moe produiti prosperitet klana; kako se moe odrati mir meu
ograncima, kakve saveze treba napraviti sa drugim klanovima, kako treba upravljati
zemljom i drvima... A onda je ona otila, iznenada je rekao, gledajui dole u iroke
ruke savijene na kolenu. Bez pitanja da li moe da ode i bez rei oprotaja. Otila
je. I uo sam povremeno o njoj od drugih, ali od nje same ni re.
Nije odgovorila na vae pismo?, tiho sam upitala, ne elei da ometam. On je
odmahnuo glavom, i dalje oborenog pogleda.
Bila je bolesna; izgubila je dete, a pored toga je imala i boginje. I moda je
mislila da pie kasnije; takav zadatak se lako odloi za kasnije. Kratko i neveselo
se nasmeio, a onda mu je lice dobilo sumoran izraz. Do Boia naredne godine je
umrla.
Pogledao je direktno u Dejmija, koji je saekao njegov pogled.
Bio sam malo iznenaen tada, kada mi je tvoj otac napisao da mi kae da te
dovodi Dugalu i eli da doe meni u Leoh na kolovanje.
Tako je bilo dogovoreno jo kada su se venali, odgovorio je Dejmi. Da me
Dugal posini, a da potom odlazim povremeno do tebe. Suve granice aria su
zveckale na vetru, pa su i on i Kolam skupili ramena zbog iznenadne hladnoe koju
je doneo, a porodina slinost bila je jo izraenija zbog gotovo identinog gesta.
Kolam je spazio moj smeak zbog te slinosti, i sam se osmehnuo.
Oh, da, rekao je Dejmiju. Ali dogovori vrede samo onoliko koliko ljudi koji
su ih nainili, ni trunku vie. A tada nisam poznavao tvog oca.
Otvorio je usta da produi, ali se, izgleda, predomislio u pogledu toga to se
spremao da kae. Tiina crkvenog dvorita je ponovo osvojila prostor koji je
zauzimao njihov razgovor, ispunjavajui prazninu kao da nikada nije izgovorena
nijedna re.
Konano je Dejmi ponovo naruio tiinu.
Kakvo si miljenje imao o mom ocu?, upitao je, i u njegovom tonu sam osetila
traak znatielje deteta koje je rano izgubilo roditelje, i koje trai makar nagovetaje
o tome kakvi su bili ti ljudi koje poznaje samo iz ogranienog deijeg ugla
posmatranja. Razumela sam takvu pobudu; ono malo to sam znala o svojim
roditeljima ula sam od strica Lamba koji mi je davao kratke i nezadovoljavajue
odgovore na moja pitanja nije bio od onih koji se bave analizom karaktera.
Kolam, nasuprot tome, jeste.
Misli, kako je izgledao? Pogledom je paljivo odmerio svog sestria, a onda
kratko i raspoloeno zabrundao.
Pogledaj se u ogledalo, mome, rekao je, a pomalo gunavi osmeh mu se nije
skidao s lica. Ako je lice koje vidi lice tvoje majke, tvoj otac gleda nazad u tebe
kroz te proklete maje oi Frejzera. Istegao se i premestio, rastereujui kosti na
kamenoj klupi obrasloj liajevima. Usne su mu bile vrsto stegnute iz navike, da
nijednim zvukom ne bi iskazao koliko ga boli, i jasno sam videla ta je stvorilo one
duboke bore izmeu nosa i usta.
Da ti ipak odgovorim, nastavio je, kada se ponovo udobno smestio, taj ovek
mi se nije mnogo dopadao kao ni ja njemu ali sam odmah prepoznao asnog
oveka. Zastao je, a onda veoma tiho rekao: I kod tebe sam to odmah prepoznao,
Dejmi Makenzi Frejzeru.
Izraz Dejmijevog lica se nije promenio, ali su mu kapci malo zaigrali; samo
neko ko mu je toliko blizak kao ja ili onoliko pronicljiv kao to je to Kolam
mogao je to da zapazi.
Kolam je polako uzdahnuo.
Tako, mome, zato sam eleo da razgovaram s tobom. Moram da reim, razume,
da li e Makenziji od Leoha podrati kralja Dejmsa ili kralja Dordija. Kiselo se
nasmeio. ini mi se da je to izbor izmeu poznatog avola i avola koga ne zna,
ali u svakom sluaju moram da donesem tu odluku.
Dugal..., zaustio je Dejmi, ali ga je ujak prekinuo otrim pokretom ruke.
Da, znam ja ta Dugal misli malo sam imao prilike da se od toga odmorim za
ove poslednje dve godine, nestrpljivo je rekao. Ali sam ipak ja Makenzi od Leoha
i na meni je da odluim. Dugal e se povinovati onome to kaem. Hou da znam ta
bi me ti posavetovao da uinim u interesu klana ija krv tee u tvojim venama.
Dejmi je podigao pogled, oi su mu bile tamnoplave i nedokuive, zaklonjene
od popodnevnog sunca koje mu je sijalo u lice.
Ja sam ovde i moji ljudi su sa mnom, rekao je. Valjda je jasno kakav je moj
izbor?
Kolam se opet premestio, glave nagnute prema sestriu da bi usmerio panju, kao
da pokuava da uhvati nijansu u tonu ili izrazu lica koja bi mu mogla dati nagovetaj.
Da li je tako?, zapitao je. Ljudi svoju odanost poklanjaju iz mnogo razliitih
razloga, mome, i malo njih ima veze sa onim razlozima o kojima govore naglas.
Razgovarao sam sa Lohijelom i Klanranaldom, i Angusom i Aleksom Makdonaldom
od Skotusa. Misli li da su oni ovde samo zato to oseaju da je pravedno da
Dejms Stjuart bude njihov kralj? Sada bih hteo da razgovaram sa tobom i da
ujem istinu, u ime asti tvog oca.
Videvi da Dejmi okleva, Kolam je nastavio, i dalje pomno gledajui u svog
roaka.
Ne pitam zbog sebe; ako ima oi u glavi, vidi i sam da to nije pitanje koje e
me dugo muiti. Ali zbog Hamia deko je tvoj roak, zapamti. Ako mislim da
postoji klan koji e on voditi kada doraste za to onda sada odmah moram da
napravim pravi izbor.
Prestao je da govori i sedeo je mirno. Uobiajeni oprez je popustio na njegovom
licu, a sive oi su bile otvorene i sluao je.
Dejmi je sedeo mirno kao Kolam, zaleen kao mermerni aneo na grobu iza
njega. Znala sam nedoumicu koja ga preokupira, mada se ni traak nje nije video na
odlunom, lepom licu. Bila je to ista ona nedoumica sa kojom smo se suoili ranije,
kada smo odabrali da doemo sa ljudima iz Lalibroha. arlsov ustanak balansira na
otrici noa; vernost tako velikog klana kao sto su Makenzijevi od Leoha mogla bi
da podstakne druge da se pridrue drskom mladom pretendentu i da to dovede do
njegovog uspeha. Ali ako se i pored toga zavri neuspehom, lako bi se moglo desiti
da to predstavlja kraj i za Makenzije od Leoha.
Konano je Dejmi odluno okrenuo glavu i pogledao me. Plave oi su gledale
pravo u moje. I ti se ovde neto pita, govorio je njegov pogled. ta da uinim?
Osetila sam i Kolamov pogled na sebi i vie osetila nego spazila upitno
podizanje gustih, tamnih obrva. Ali ono to sam videla u mislima bio je mladi
Hami, riokosi desetogodinjak koji je dovoljno liio na Dejmija da mu bude sin,
a ne samo roak. I ono kako bi mogao izgledati ivot za njega i ostatak njegovog
klana, ako Makenziji od Leoha stradaju sa arlsom kod Kalodena. Ljudi iz
Lalibroha e imati Dejmija da ih spase od konanog pokolja, ako do toga doe.
Ljudi iz Leoha nee. Pa ipak, ne mogu ja da presudim. Slegnula sam ramenima i
oborila glavu. Dejmi je duboko udahnuo i smislio se.
Idi kui u Leoh, ujae, rekao je. Zadri svoje ljude tamo.
Kolam je nepomino sedeo jo neko vreme i gledao pravo u mene. Konano, usne
su mu se izvile navie, mada to nije bio pravi osmeh.
Zamalo da spreim Neda Gauana kada je otiao da sprei da budete spaljeni,
rekao je meni. Valjda mi je drago to nisam.
Hvala, rekla sam istim takvim tonom.
On je uzdahnuo, trljajui vrat uljevitom akom kao da ga je zaboleo od tereta
voenja klana.
Pa, dobro. Videu Njegovu visost ujutru i rei mu svoju odluku. Ruka se
spustila, nepokretna na kamenoj klupi, na pola puta izmeu njega i njegovog sestria.
Zahvaljujem ti, Dejmi, za ovaj savet. Oklevao je, a zatim dodao: I neka bog
bude sa vama.
Dejmi se sagnuo napred i stavio ruku preko Kolamove. Nasmeio se irokim,
slatkim osmehom svoje majke i kazao: I sa vama, mo caraidh.
Kraljevska milja je bila prepuna, zaguena ljudima koji su koristili prednosti lepog
vremena. utke smo hodali kroz guvu, moja ruka bila je zavuena duboko ispod
Dejmijevog lakta. Konano je on odmahnuo glavom, mrmljajui za sebe neto na
gelskom.
Ispravno si postupio, rekla sam mu, odgovarajui vie na misli nego na rei.
Ja bih uinila isto. ta god da se desi, bar e Makenzijevi biti sigurni.
Aha, moda. Klimnuo je glavom u pozdrav nekom oficiru u prolazu koji se
probijao kroz guvu koja je okruivala Kraj sveta. Ah ta je sa ostalima
Makdonaldima i Makgilivrejima i ostalima koji su doli? Da li e oni sada biti
uniteni, iako moda ne bi bili da sam imao petlju da Kolamu kaem da im se
pridrui? Odmahnuo je glavom, natmurenog lica. To se ne moe znati, zar ne,
Sasenah?
Ne, tiho sam rekla, steui mu ruku. Nikada dovoljno. Ili moda previe. Ali,
mi sigurno ne moemo nita uiniti oko toga?
Uzvratio mi je smekom i stisnuo moju ruku sebi uz bok.
Ne, Sasenah. Valjda ne moemo. I sad je to uinjeno i nita to ne moe
promeniti, pa ne vredi razbijati glavu oko toga. Makenziji e ostati po strani.
Straar na kapiji Holiruda je bio neki Makdonald, jedan od Glengarijevih ljudi.
Prepoznao je Dejmija i klimnuo nam da uemo u dvorite, jedva diui pogled sa
svoje potrage za vakama. Od toplog vremena tetoine su se aktivirale, pa poto su
napustile svoja udobna gnezda u preponama i pod pazuhom, esto ste ih mogli
iznenaditi dok prelaze opasan teren koulje ili tartana i skloniti ih sa tela.
Dejmi mu je na gelskom rekao neto, smeei se. ovek se nasmejao, pokupio
neto sa svoje koulje i bacio to Dejmiju, koji se pretvarao da to hvata, kritiki
odmerio zamiljenu ivotinjicu i onda je, uz namigivanje meni, ubacio sebi u usta.
Hm, kako je glava vaeg sina, lorde Kilmanrok?, utivo sam se raspitivala kada
smo zajedno stupili u veliku galeriju Holiruda. Nije me naroito bilo briga, ali poto
sam smatrala da tu temu nije mogue sasvim izbei, to je bilo bolje izneti na mestu
gde se teko moglo oekivati otvoreno iskazivanje neprijateljstva.
Galerija zadovoljava te kriterijume, pomislila sam. Dugaka prostorija sa
visokim svodom i sa dva ogromna kamina i visokim prozorima bila je mesto gde su
se odigrali brojni balovi i zabave od arlsovog trijumfalnog ulaska u Edinburg, u
septembru. Sada, prepuna istaknutih linosti edinburke vie klase eljnih da ukau
poast svom princu kada se pokazalo da bi zapravo mogao da pobedi prostorija
je definitivno sijala. Don Francisko, poasni gost, stajao je na daljem kraju sobe sa
arlsom obuen u depresivnom panskom stilu u vreaste tamne pantalone,
bezoblini sako, pa ak i mali nabrani okovratnik, to je, izgleda, zabavljalo mlai i
pomodniji deo prisutnih, mada to nisu otvoreno iskazivali.
Oh, dosta dobro, go Frejzer, hladnokrvno je odgovorio Kilmanrok. Udarac u
glavu nee dugo smetati momku tog uzrasta; moda e njegovom ponosu trebati vie
vremena da se zalei, dodao je uz iznenadno duhovito krivljenje svojih dugih
usana.
Nasmeila sam se jer mi je laknulo kad sam to videla.
Niste ljuti?
Odmahnuo je glavom, gledajui dole da se uveri da ne gazi po mojoj suknji koja
se vukla po zemlji.
Pokuao sam da nauim Dona stvarima koje bi trebalo da zna kao naslednik
Kilmanroka. Kada sam ga uio poniznosti, izgleda da sam dobro omanuo; moda e
va sluga u tome imati vie uspeha.
Pretpostavljam da ga niste zviznuli napolju, odsutno sam rekla.
Izvinite?
Nita, rekla sam crvenei. Pogledajte, da li je to Lohijel? Mislila sam da je
bolestan.
Ples mi je odneo veinu daha, a lord Kilmanrok je delovao kao da ne eli
razgovor pa sam imala vremena da zagledam okolo. arls nije igrao; mada je bio
dobar plesa i mlade ene Edinburga su se nadmetale za njegovu panju, noas je on
bio potpuno obuzet zabavljanjem svojih gostiju. Videla sam burence sa igom
portugalske firme utisnutim sa strane kako je dokotrljano u kuhinju tog popodneva, i
veeras su se ae sa tenou boje rubina uporno pojavljivale u levici Don
Franciska kao nekom magijom.
Presekli smo put Dejmiju koji je jednu od gica Vilijams terao kroz figure plesa.
Postojale su tri takve i bilo ih je gotovo nemogue razlikovati mlade, smeokose,
zgodne i sve tako uasno zainteresovane, go Frejzer, za ovu asnu stvar. Prilino
su me zamarale, ali je Dejmi, oduvek olienje strpljivosti, igrao sa sve tri, sa
jednom po jednom, i neprestano odgovarao na ista glupava pitanja.
Pa za njih je promena to da izau, jadnice, ljubazno je objasnio. A njihov otac
je bogati trgovac, pa bi Njegova visost htela da podstakne naklonost te porodice.
Gica Vilijams je sa njim izgledala kao oarana pa sam se turobno zapitala
koliko li joj je on podsticaja dao. Zatim mi je panja skrenuta, kada je Balmerino
zaigrao sa enom lorda Dorda Mareja. Videla sam kako Mareji razmenjuju
privrene poglede u prolazu, on sa jo jednom od gica Vilijams, i osetila sam se
pomalo postieno to zapaam sa kim plee Dejmi.
Nije predstavljalo iznenaenje to Kolam nije bio na balu. Pitala sam se da li je
pre toga imao priliku da razgovara sa arlsom, ali sam zakljuila da verovatno nije;
arls je izgledao previe veselo i raspoloeno za nekoga ko je nedavno mogao uti
loe vesti.
Sa jedne strane galerije sam spazila dve zdepaste figure, gotovo istovetne u
neudobnoj formalnoj odei na koju nisu bile naviknute. Jedna je bila Don Simpson,
predvodnik glazgovskog ceha proizvoaa maeva, a druga njegov sin, takoe Don
Simpson. Njih dvojica su doli ranije te nedelje da Njegovoj visosti poklone jednu
sablju sa balakom u obliku korpe, po kojima su bili poznati irom kotske, i sada
su dvojica zanatlija pozvana veeras oito da bi Don Francisko video koliku
podrku Stjuarti imaju.
Oba oveka su imala gustu, tamnu kosu i bradu, pomalo proaranu sedim.
Simpson Stariji je bio kao so pomalo posuta biberom, dok je Simpson mladi davao
utisak tamnog brda sa koricom snega uhvaenom po obodu, poto je bele dlake imao
samo na slepoonicama i ispod jagodica. Dok sam posmatrala, stariji majstor za
maeve je iznenada munuo sina u lea i znaajno klimnuo prema jednoj od erki
trgovca koja se zadrala blizu ivice podijuma pod zatitom svog oca.
Simpson Mladi je skeptino pogledao u oca, ali je zatim slegnuo ramenima,
priao i uz naklon ponudio ruku treoj gdici Vilijams.
Zabavljeno i raspoloeno sam gledala kada su se zavrteli u korake plesa, poto
mi je Dejmi, koji je Simpsone sreo i ranije, rekao da je Simpson Mladi poprilino
gluv.
Od sveg onog udaranja ekiem u radionici, rekao bih, kazao je tada, ponosno
mi pokazujui divan ma koji je doneo od zanatlija. Gluv kao top; za priu je
zaduen njegov otac, ali onaj mlai sve zapaa.
Sada sam videla kako otre tamne oi preleu pogledom po podijumu, izvrsno
odmeravajui rastojanje izmeu pojedinih parova. Mladi kova je gazio pomalo
teko, ali je dosta dobro pratio ples bar onoliko dobro koliko i ja. Zamurila sam i
osetila kako takt muzike vibrira kroz drveni pod, od violonela oslonjenih na pod, i
pretpostavila sam da je to ono to on prati. Zatim sam, otvarajui oi da se ne bih
sudarila sa nekim, ugledala kako se Simpson mlai treca od kripavog faliranja
violina. Moda on ipak i uje neke zvuke.
Kruenje plesaa je dovela Kilmanroka i mene blizu mestu gde su arls i Don
Francisko stajali, zagrevajui krajeve svojih kaputa pred ogromnim kaminom
obloenim ploicama. Na moje iznenaenje, arls mi se namrtio preko Don
Franciskovog ramena, potajno mi maui da se udaljim. Spazivi to kada smo se
okrenuli, Kilmanrok se kratko nasmejao.
Znai, Njegova visost se plai da te predstavi pancu!, rekao je.
Stvarno? Pogledala sam nazad preko ramena dok smo se udaljavali, ali se
arls vratio svom razgovoru, maui rukama u reitim italijanskim gestikulacijama
dok je govorio.
Mislim da je tako. Lord Kilmanrok je plesao veto, pa sam poela da se
oputam dovoljno da bih mogla da govorim, umesto da neprestano brinem da se ne
sapletem preko svojih sukanja.
Da li ste videli onaj blesavi letak koji Balmerino pokazuje svakom?, upitao je,
a kada sam klimnula, nastavio je: Pretpostavljam da ga je videla i Njegova visost.
A panci su dovoljno praznoverni da bi bili besmisleno osetljivi na takve idiotluke.
Niko sa malo smisla ili vaspitanja ne moe takve stvari uzeti za ozbiljno, uveravao
me je, ali nema sumnje da Njegova visost misli da je bolje igrati na sigurno. Na
kraju krajeva, pansko zlato zahteva i odreene rtve, dodao je. Oigledno
ukljuujui i rtvovanje sopstvenog ponosa; arls je i dalje kotske grofove i
hajlendske poglavice tretirao kao prosjake za svojom trpezom, mada su veeras bar
bili pozvani na slavlje bez sumnje da bi impresionirali Don Franciska.
Da li ste zapazili slike?, upitala sam u elji da promenim temu. Bilo ih je vie
od stotinu du zidova velike galerije, sve portreti kraljeva i kraljica. I svi sa
zapanjujuom slinou.
Oh, nos?, rekao je, a zabavljeni smeak je smenio sumoran izraz koji je
zavladao njegovim licem kada je pogledao u arlsa i panca. Da, naravno. Znate li
za priu iza toga?
Portreti su, izgleda, svi bili delo samo jednog slikara, izvesnog Jakoba de Vita,
koga je angaovao arls II nakon onog bajnog povratka na tron, da napravi portrete
svih kraljevih predaka od vremena Roberta Brusa naovamo.
Da sve uveri u to kako je drevna njegova loza i da je njegov povratak na tron
zasluena stvar, objasnio je Kilmanrok uz eretski osmeh. Pitam se da li je kralj
Dejms napravio slian poduhvat kada je preoteo tron?
U svakom sluaju, nastavio je, De Vit je slikao kao pomahnitao, zavravajui po
jedan portret svake dve nedelje da bi stigao da ispuni monarhov zahtev. Problem je,
naravno, bio u tome to De Vit nikako nije mogao da zna kako su arlsovi preci
zapravo izgledali pa je zato za modele imao onoga koga je uspeo da dovue u svoj
atelje, naprosto slikajui svakom portretu isti istaknuti nos da bi osigurao porodinu
slinost.
Ovo je sam kralj arls, kazao je Kilmanrok, pokazujui na sliku cele figure,
blistave u crvenom pliu i eiru sa perukom. Dobacio je kritiki pogled mlaem
arlsu ije je rumeno lice dokazivalo da domainski prati svog gosta u piu.
Bolji mu je nos, u svakom sluaju, promrmljao je lord, kao za sebe. Majka mu
je bila Poljakinja.
Ve je postajalo kasno, i svee u srebrnim kandelabrima su poinjale da cure i da
se gase pre nego to je otmenom svetu Edinburga bilo dosta vina i plesa. Don
Francisko, moda nenaviknut, za razliku od arlsa, na beskrajno pijenje, klimao je
ka svom abou.
Dejmi je, nakon to je uz oito olakanje vratio poslednju gicu Vilijams njenom
ocu da bi pola kui, doao da mi se pridrui u oku gde sam nala sedite koje mi
je omoguilo da skinem cipele u zaklonu mojih rairenih suknji. Nadala sam se da
neu morati da ih obuvam na brzinu.
Dejmi je seo na slobodno mesto do mene, briui lice velikom belom
maramicom. Pruio je ruku mimo mene do stoia na kome je stajao posluavnik sa
nekoliko preostalih kolaa.
Umirem od gladi, rekao je. Od igranja se strano ogladni, a razgovor je jo
gori. Strpao je ceo kola u usta odjednom, kratko ga provakao, a onda krenuo po
sledei.
Videla sam kako se princ arls saginje preko skljokane figure poasnog gosta i
trese ga za rame, bez puno efekta. Glava panskog izaslanika je pala unazad i usta su
mu bila otromboljena ispod obeenih brkova. Njegova visost je ustala, prilino
nesigurno, i osvrnula se traei pomo, ali su eridan i Tulibardin, obojica postarija
gospoda, zaspali i sami, drueljubivo oslonjeni jedan na drugog kao stare seoske
pijanice onako u ipki i somotu.
Moda bi bilo bolje da pomogne Njegovoj visosti?, predloila sam. Mmfm.
Pomiren sa sudbinom, Dejmi je progutao ostatak kolaa, ali pre nego to je
stigao da ustane, videla sam kako mladi Simpson, koji je brzo sagledao situaciju,
uka oca u rebra.
Stariji je priao i ceremonijalno se naklonio princu arlsu, a onda su, pre nego
to je princ zamagljenog pogleda mogao da odgovori, majstori za maeve uhvatili
panskog izaslanika za zglobove ruku i nogu. Trzajem od kovanja otvrdlih miia
podigli su ga sa sedita i odneli, neno ga klatei izmeu sebe kao primerak neke
krupne divljai. Nestali su kroz vrata na daljem kraju hola, dok ih je Njegova visost
nesigurno pratila.
Taj prilino neceremonijalan odlazak bio je znak da je bal zavren.
Ostali gosti su poeli da se oputaju i da se muvaju okolo, dame su odlazile u
predsoblje da uzmu alove i ogrtae, dentlmeni su stajali pored u malim,
nestrpljivim grupicama, razmenjujui prigovore o tome koliko vremena treba
enama da se spreme.
Poto smo mi bili smeteni u Holirudu, otili smo na druga vrata, na severnom
kraju galerije, prolazei kroz jutarnje i veernje salone do glavnog stepenita.
Po odmoritu i strmom stepenitu bile su svuda poreane tapiserije ije su figure
bile blede i srebrnaste pod sveama. A ispod njih je stajao dinovski obris Angusa
Mora ija je senka bila ogromna na zidu, treperava poput figura na tapiserijama koje
su podrhtavale na promaji.
Moj gospodar je mrtav, rekao je.
Njegova visost je rekla, prenosio je Dejmi, da moda i nije loe to je tako.
Govorio je tonom zajedljive gorine.
Zbog Dugala, dodao je, videvi koliko sam okirana takvom izjavom. Dugal
je oduvek bio vie nego voljan da se Njegovoj visosti pridrui na bojnom polju.
Sada kada Kolama nema, Dugal je poglavica. I tako e Makenziji od Leoha marirati
sa hajlendskom vojskom, tiho je dodao, u pobedu ili poraz.
Crte tuge i umora su bile useene duboko u njegovo lice i nije se opirao kada sam
stala iza njega i spustila ruke na iroku izboinu njegovih ramena. Ispustio je mali
zvuk nerazgovetnog olakanja kada sam prste vrsto utisnula u miie njegovog
vrata, pa je pustio da mu glava klone napred, na ukrtene ruke. Sedeo je za stoiem
u naoj sobi, a hrpe pisama i depea su leale uredno poreane oko njega. Usred
dokumenata je leala mala sveska, prilino pohabana, uvezana u crveni maroken.
Kolamov dnevnik, koji je Dejmi uzeo iz odaja svog ujaka u nadi da e u njemu
pronai sve zapis sa potvrdom da je Kolam odluio da ne podri jakobitsku stvar.
Mada su male anse da e to pokolebati Dugala, rekao je, turobno listajui
gusto ispisane stranice, ali nema ta drugo da se pokua.
Meutim, ispostavilo se da u Kolamovom dnevniku nema niega od tri poslednja
dana, izuzev jednog kratkog zapisa oigledno nainjenog po povratku iz crkvenog
dvorita prethodnog dana.
Sreo se sa mladim Dejmijem i njegovom suprugom. Konano sam se pomirio
sa Elen. I to je, naravno, bilo vano za Kolama, za Dejmija, i moda za Elen ali
od male koristi da se promene uverenja Dugala Makenzija.
Dejmi se ispravio trenutak kasnije i okrenuo se prema meni. Oi su mu
potamnele od brige i rezignacije.
To sve znai da smo sada u obavezi prema njemu, Kler prema arlsu, hou da
kaem. Sada imamo manje izbora nego ikad ranije. Moramo pokuati da izborimo
pobedu.
Usta su mi bila suva od previe vina. Oblizala sam usne pre nego to sam
odgovorila, da bih ih ovlaila.
Valjda je tako. Prokletstvo! Zato Kolam nije mogao da saeka jo malo? Samo
do jutra, kada je mogao da se sretne sa arlsom?
Dejmi se osmehnuo.
Pretpostavljam da se nije mnogo pitao oko toga, Sasenah. Malo ljudi moe da
bira as svoje smrti.
Kolam je nameravao to da uini. Premiljala sam se da li da Dejmiju ispriam
ono to se dogadalo izmeu Kolama i mene tokom naeg prvog susreta u Holirudu,
ali sada nije imalo smisla uvati Kolamove tajne.
Dejmi je u neverici odmahnuo glavom i uzdahnuo. Ramena su mu se pogurila od
saznanja da je Kolam smislio da oduzme sebi ivot.
Pitam se onda, promrmljao je, vie za sebe. Da li je to bio znak, ta misli,
Kler?
Znak?
Kolamova smrt sada, pre nego to je mogao da uini kako je zamislio i odbije
arlsovu molbu za pomo. Da li je to znak da je arlsu sueno da pobedi u svojoj
borbi?
Prisetila sam se svog poslednjeg pogleda na Kolama. Smrt je dola po njega dok
je sedeo u krevetu, sa aom brendija netaknutom pored ruke. Sa njom se susreo
kako je eleo, znai, bistre glave i pri punoj svesti; glava mu je pala unazad, ali su
mu oi bile irom otvorene, otupele za prizore koje je ostavio za sobom. Usne su mu
bile vrsto stegnute, uobiajene crte duboko urezane od nosa ka bradi. Bol koji mu
je bio nerazdvojni saputnik otpratio ga je dokle god je mogao.
Sam bog zna, konano sam izgovorila.
Je li?, rekao je glasom koji je opet bio priguen rukama. Aha, dobro. Nadam
se da neko zna.
K
Pogodba sa avolom
atar se spustio na Edinburg kao oblak hladne kie koji od pogleda skriva
zamak na njegovom brdu. Danima i noima voda je tekla ulicama spirajui
otpad sa kaldrme, ali je to slabljenje smrada bilo vie nego nadoknaeno brojnim
ispljuvcima po svakoj ulici i uliici, a guei oblak dima sa ognjita ispunjavao je
svaku sobu.
ak i sa tako hladnim i jadnim vremenom napolju, uhvatila sam sebe kako veliki
deo vremena provodim etajui imanjem Holiruda i Kenongejta. Kia po licu je
delovala kao bolje reenje nego plua puna dima i vazduh pun klica u zatvorenom.
Zvuci kaljanja i kijanja su odjekivali po palati, mada je obuzdavanje zbog otmenog
prisustva Njegove visosti dovelo do toga da je veina onih koji su patili pljuvala u
prljave maramice ili u kamine umesto po uglaanim podovima od kotskog hrasta.
Svetlo je zamiralo rano u ovo doba godine pa sam se okrenula nazad na pola
Visoke ulice, da bih do Holiruda stigla do mraka. Nisam strahovala od napada po
mraku; ak i da me do sada nisu znali svi jakobitski vojnici koji su zaposeli grad,
prevladavajui uas od sveeg vazduha je sve zadravao u kuama.
Oni mukarci koji su i dalje bili dovoljno dobro da bi poslom napustili kuu
svoje su obaveze zavravali na brzinu pre nego to bi zahvalno uleteli u utoite
kafane Deni Ha, i ostajali su tamo, ugodno ugnedeni u toploti bez vazduha, gde su
mirisi vlanog drveta, neopranih tela, viskija i piva gotovo nadjaavali smrad
ognjita.
Jedino od ega sam strahovala bilo je da u se okliznuti po mraku i polomiti nogu
na klizavoj kaldrmi. Grad je bio osvetljen samo nejakim lampama gradskih straara,
a oni su imali uznemirujuu naviku da se zavlae u svaku kapiju, pojavljujui se i
nestajui kao svici. A ponekad da sasvim nestanu na pola sata, kada bi onaj to nosi
lampu odjurio u Kraj sveta na dnu Kenongejta da sopstveni ivot spase jednim
pivom.
Odmerila sam slabani sjaj iznad crkve Kenongejt, procenjujui koliko vremena
je ostalo do mraka. Uz malo sree, moda u uspeti da svratim u apoteku g. Hoha.
Iako se nije mogao podiiti onolikom raznolikou kakva se mogla nai u
Rajmonovoj parikoj radnji, g. Hoh je dobro poslovao sa divljim kestenom i korom
lepljivog bresta i obino je mogao da mi nabavi i paprenu metvicu i imirau. U
ovo doba godine, glavni izvor prihoda mu je bila prodaja kuglica kamfora koje su
smatrane suverenim lekom za prehlade, katar i jektiku. Ako i nisu efikasnije od
modernih lekova za prehladu, razmiljala sam, nisu ni gore, a bar miriu
okrepljujue zdravo.
Uprkos dominaciji crvenih noseva i bledih lica, zabave su odravane u palati
nekoliko veeri u nedelji, kako je plemstvo Edinburga sa entuzijazmom izraavalo
dobrodolicu svom princu. Jo dva sata i svetiljke slugu u pratnji posetilaca balova
poee da trepere Visokom ulicom.
Uzdahnula sam od pomisli na jo jedan bal sa kijaviavim udvaraima koji dele
komplimente glasovima ogrubelim od sluzi. Moda je bolje da na spisak dodam i
malo belog luka; noen u srebrnom privesku oko vrata, smatran je zatitom od
bolesti. Ono to zapravo ini, pretpostavljala sam, jeste da one zaraene dri na
bezbednom odstojanju podjednako zadovoljavajue, sa moje take gledita.
Grad su okupirale arlsove trupe dok su Englezi, mada nisu bili opkoljeni, bar
bili izolovani gore u zamku. I pored toga su vesti ija je verodostojnost bila
sumnjiva curile u oba smera. Prema g. Hohu, najnovije glasine su govorile da
vojvoda od Kamberlenda skuplja vojsku juno od Perta sa namerom da gotovo istog
asa krene na mar prema severu. Nisam znala da li je to istina; tanije, sumnjala
sam, poto se nisam priseala nikakvog pominjanja Kamberlendovih aktivnosti
mnogo pre prolea 1746, koje jo nije stiglo. Ipak, teko sam mogla da ignoriem
glasine.
uvar na ulazu mi je klimnuo da uem, kaljui. Kaljali su i straari postavljeni
du hodnika i na odmoritima. Opirui se nagonu da u prolazu maem prema njima
svojom korpom belog luka kao kadionicom, produila sam stepenicama do
popodnevnog salona, gde sam primljena bez pitanja.
Njegovu visost sam zatekla sa Dejmijem, Eneasom Makdonaldom,
OSalivanom, sekretarom Njegove visosti, i sumornim ovekom po imenu Frensis
Taunsend, koji je u poslednje vreme uivao veliko poverenje princa. Veina njih je
imala crvene noseve i kijala je, pa je ispljunuta sluz flekala ognjite draesnog
kamina. Otro sam pogledala u Dejmija koji je bio umorno skljokan u fotelji, bled u
licu i klonuo.
Naviknuti na moje izlete do grada i eljni da uju novosti o pokretima Engleza,
mukarci su me sasluali veoma paljivo.
Veliki smo vam dunici zbog vaih novosti, go Frejzer, rekla je Njegova
visost, uz graciozni naklon i osmeh. Morate mi rei ako postoji neki nain da vam
se oduim za vae velikodune usluge.
Postoji, rekla sam, grabei priliku. Hou da mog mua odvedem kui u krevet.
Odmah.
Princ je malo iskolaio oi, ali se brzo pribrao. Ne toliko uzdran, Eneas
Makdonald je poeo da se gui od kalja. Dejmijevo bledo lice je iznenada
planulo. Kinuo je i lice zagnjurio u maramicu, a plave oi su me gaale munjama.
Ah... va mu, rekao je arls, galantno se oporavljajui od tog izazova.
Hm... Blaga ruiasta boja je poela da mu obliva obraze.
Bolestan je, rekla sam, uz neto otrine. Nesumnjivo to moete da vidite?
Hou da ode u krevet i da se odmori.
Oh, odmor, promrmljao je Makdonald, kao za sebe.
Muila sam se da naem neke dovoljno utive rei.
ao mi je da Vaoj visosti privremeno uskratim prisustvo mog mua, ali ako mu
se ne omogui dovoljno odmora, nee moi jo dugo da vas dvori.
arls, koji se oporavio od privremenog izbacivanja iz takta, sada je, izgleda,
smatrao da je Dejmijevo strpljivo podnoenje poraza zabavno.
Da bude jasno, rekao je, odmeravajui Dejmija ija je koa sada poprimila
nekakvo pegavo bledilo. Nimalo nam se ne bi dopalo ni da pomislimo na
mogunosti koje opisujete, madam. Nagnuo je glavu u mom pravcu. Bie kako
elite, madam. Cher Dejmsu je odobreno da me ne dvori dok se ne oporavi.
Odvedite svog supruga u vae odaje smesta, i, hm... preduzmite terapiju koja
deluje... ah... prikladno. Ugao prinevih usana se naglo zakrivio, i on je izvukao
veliku maramicu iz depa i poput Dejmija zagnjurio u nju donji deo lica, taktino
kaljui.
Bolje se pripazite, visosti, savetovao je Makdonald pomalo zajedljivo. Mogli
biste da dobijete bolest od g. Frejzera.
oveku doe da poeli polovinu prigovora g. Frejzera, promrmljao je Frensis
Taunsend, ni ne pokuavajui da prikrije zajedljiv smeak od koga je izgledao kao
lisac u kokoinjcu.
Dejmi, sada veoma slian paradajzu svenulom od mraza, je naglo ustao,
poklonio se princu uz kratko: Zahvaljujem vam, visosti, i zaputio se prema
vratima, steui moju ruku.
Pusti me, zareala sam dok smo hitali pored straara u predsoblju. Polomie
mi ruku.
Ako, promrmljao je. im se naemo nasamo, polomiu ti vrat. Ali sam
spazila da mu se usne krive i znala sam da je ta osornost samo fasada.
Kada smo stigli u na apartman i dobro zatvorili vrata, povukao me je ka sebi,
naslonio se na vrata i zasmejao se, pritiskajui obraz na moje teme.
Hvala ti, Sasenah, rekao je, pomalo teko diui.
Nisi besan?, upitala sam glasom pomalo priguenim od njegove koulje.
Nisam imala nameru da te obrukam.
Ne, ne smeta mi uopte, rekao je, putajui me. Pobogu, ne bih zamerio ni da
si rekla da namerava da me zapali u velikoj galeriji, samo da mogu da ostavim
Njegovu visost i doem malo da se odmorim. Smrtno mi je dosadio taj ovek, a
svaki mii u telu me boli. Od iznenadnog naleta kalja je poeo sav da se trese pa
se ponovo oslonio na vrata, ovog puta radi oslonca.
Jesi li dobro? Istegla sam se na prste da mu opipam elo. Nisam bila
iznenaena, ali me je malo zabrinulo koliko mu je koa bila vrela pod mojim
dlanom.
Ti, rekla sam optuujuim tonom, ima temperaturu!
Aha, dobro, svako ima temperaturu, Sasenah, rekao je pomalo ljut. Samo su
neki vreliji od drugih, zar ne?
Ne izvrdavaj, kazala sam, obodrena time to je jo uvek dovoljno dobro da se
poigrava logikom. Skini odeu. I nemoj to ni da pominje, dodala sam otro,
videvi da se pojavljuje osmeh kada je zaustio da odgovori. Nemam nikakve
namere prema tvom boleu izjedenom kosturu, sem da ga spakujem u krpe.
Oh, je li tako? Ne misli da bi mi pomoglo malo vebanja?, zadirkivao me je,
poinjui da raskopava koulju. Uinilo mi se da si rekla da je vebanje zdravo.
Njegov smeh se naglo pretvorio u napad hrapavog kalja od koga je ostao bez daha i
crven u licu. Pustio je koulju da padne na pod i gotovo istog asa poeo da drhti od
hladnoe.
I suvie zdravo za tebe, mome moj. Navukla sam mu debelu vunenu koulju i
skinula mu kilt, cipele i arape. Boe, hladan si kao led!
Mogla bi da... ih ugreje... za mene. Ali su rei bile proceene izmeu
cvokotavih zuba, pa se nije bunio kad sam ga okrenula prema krevetu.
Tresao se i suvie da bi mogao da govori dok nisam maicama dohvatila vrelu
ciglu sa vatre, umotala je u flanel i gurnula mu je pod noge.
Jeza je bila otra ali kratka, i opet je leao mirno kada sam u lonac vode potopila
sveanj metvice i crne ribizle.
ta je to?, upitao je sumnjiavo, njuei vazduh kada sam otvorila jo jednu
teglu iz svoje korpe. Nisi valjda mislila da to popijem, nadam se? Mirie kao patka
koja je predugo bila obeena.
Blizu si, rekla sam. To je guija mast pomeana sa kamforom. Time u ti
natrljati grudi.
Ne! Stegao je jorgan pod bradu da se zatiti.
Da, rekla sam nepokolebljivo, odluno prilazei.
Usred mojih napora, postala sam svesna da imamo publiku. Fergus je stajao sa
druge strane kreveta, fascinirano posmatrajui zbivanja, dok mu je curilo iz nosa.
Sklonila sam koleno sa Dejmijevog stomaka i posegnula za maramicom.
A ta ti trai ovde?, pitao ga je Dejmi, pokuavajui da prednju stranu
koulje vrati na mesto.
Ne vidno uznemiren neprijateljskim tonom tog pozdrava, Fergus je ignorisao
ponuenu maramicu i nos obrisao rukavom, u meuvremenu se iskolaenih oiju
divei prizoru irokih, miiavih, blistavih grudi.
Mravi milord me je poslao da donesem paket koji imate za njega. Da li su svi
koti toliko maljavi po grudima, gospodaru?
Hriste! Sasvim sam zaboravio na depee. Saekaj, sam u ih odneti Kameronu.
Dejmi je s mukom poeo da se die u krevetu, a pri tom mu se nos naao blizu
mojih nedavnih pokuaja.
Pih! Poklopio je koulju u pokuaju da otera prodornu aromu, i besno me
pogledao. Kako da uklonim ovaj smrad sa sebe? Oekuje li da u otii meu ljude
smrdei ko crknuta guska, Sasenah?
Ne, ne oekujem, rekla sam. Oekujem da lei mirno u krevetu i da se
odmara, ili e biti crknuta guska. Uputila sam i ja njemu poprilino besan pogled.
Mogu ja da odnesem paket, milorde, uveravao ga je Fergus.
Nee da uradi nita slino, rekla sam, zapaajui deakove rumene obraze i
zacakljene oi. Opipala sam rukom njegovo elo.
Nemoj da mi kae, sarkastino je rekao Dejmi. On ima temperaturu?
Da, ima.
Ha, rekao je Fergusu sa turobnim zadovoljstvom. Sad si ti na redu. Da vidimo
kako e se tebi dopasti da te prelivaju kao peenje.
Kratak intenzivan napor bio je dovoljan da i Fergus bude spakovan na svoju
slamaricu kraj vatre, da guija mast i vru aj budu izdano podeljeni okolo i da
ista maramica bude postavljena pod bradu oba bolesnika.
Tako, rekla sam, gadljivo trljajui ruke u lavoru. A sad u ja odneti ovaj
dragoceni paket depea gospodinu Kameronu. Vas dvojica ete da se odmarate,
pijete vru aj, odmarate se, duvate noseve i odmarate se, tim redom. Je li jasno,
vojsko?
Vrh dugakog, pocrvenelog nosa je bio jedva vidljiv iznad arava. Oscilovao je
polako napred i nazad dok je Dejmi klimao glavom.
Opijena od moi, prekorno je napomenuo prema tavanici. Nimalo enstveno
dranje, zaista.
Spustila sam poljubac na njegovo vrelo elo i skinula ogrta sa iviluka.
Kako malo zna o enama, ljubavi moja, rekla sam.
Juan Kameron je rukovodio onim to se smatralo obavetajnim operacijama u
Holirudu. tab mu je bio na kraju zapadnog krila, zavuen blizu kuhinja. Namerno,
pomislila sam, poto sam bila svedok apetita tog oveka. Verovatno pantljiara,
mislila sam, zagledajui oficira bledog kao le dok je otvarao paket i pregledao
depee.
Sve u redu?, upitala sam. Morala sam da obuzdavam automatski nagon da tome
dodam gospodine.
Iznenaen tim prekidanjem misli, on je trgao glavu navie sa depea i trepnuo ka
meni.
Hm? Oh! Prizivajui se svesti, nasmeio se i pourio da se izvini.
Izvinite, go Frejzer. Ba neutivo od mene da se zaboravim i ostavim vas tako
da stojite. Da, izgleda da je sve u redu veoma interesantno, promrmljao je za
sebe. A onda, naglo opet panju usmeravajui na mene: Da li biste bili tako
ljubazni da kaete svom muu da elim da sa njim ovo prodiskutujem to pre?
Razumeo sam da mu nije dobro, taktino je dodao, izbegavajui moj pogled.
Oigledno Eneasu Makdonaldu nije trebalo mnogo da prenese moj razgovor s
princem.
Tano, rekla sam, ne ba predusretljivo. Poslednje to sam htela bilo je da
Dejmi napusti krevet i sedi zadubljen nad depeama celu no sa Kameronom i
Lohijelom. To bi bilo loe skoro isto kao i da ostane celu no da plee sa
edinburkim damama. Pa, moda ne ba toliko loe, ispravila sam se, priseajui se
tri gice Vilijams.
Sigurna sam da e vas posetiti im bude u stanju, rekla sam, skupljajui
krajeve ogrtaa. Rei u mu. I hou sutra. Ili moda preksutra. Gde god da su
engleske trupe bile u tom asu, bila sam sigurna da nisu blie od sto pedeset
kilometara od Edinburga.
Brzo virkanje u spavau sobu nakon povratka ustanovilo je dva grumena, nepokretna
ispod posteljine, i zvuke disanja sporog i ravnomernog, mada pomalo zapuenog
koje je ispunjavalo sobu. Primirena, skinula sam ogrta i sela u dnevnu sobu sa
oljom vrueg aja u koji sam dodala poprilino brendija.
Pijuckajui polako, oseala sam kako se vrelina tenosti sliva posred mojih
grudi, udobno mi se iri po abdomenu i poinje svoj postojani put prema nonim
prstima, smrznutim od urnog prelaska dvorita, obavljenog radije nego da idem
obilaznim prolazom sa njegovim beskonanim stepenitima i zaokretima.
olju sam drala ispod brade udiui prijatan, gorak miris i oseajui kako mi
topla isparenja brendija proiavaju sinuse. Umrknula sam i palo mi je na pamet
zato su, u zgradi kojom haraju prehlade i grip, moji sinusi ostali prohodni.
Zapravo, izuzev groznice koja me je uhvatila posle poroaja, nisam bila bolesna
od svog prolaska kroz kameni krug. To je ba udno, pomislila sam; ako se uzmu u
obzir higijenski i sanitarni standardi i gusta naseljenost u kojoj smo esto iveli,
sigurno je trebalo da me do sada obori bar neko mrcanje. Ali sam ostala sasvim
zdrava kao i uvek.
Oito je da nisam imuna na sve bolesti ili ne bih dobila ni onu groznicu. Ali
uobiajene zarazne bolesti? Neke su se mogle objasniti vakcinisanjem, naravno. Na
primer, nisam mogla da dobijem velike boginje, tifus, koleru ni utu groznicu. Mada
nije bilo puno izgleda za utu groznicu, ali opet. Spustila sam olju i opipala svoju
levu ruku kroz tkaninu rukava. Oiljak od vakcinacije je izbledeo s vremenom, ali je
i dalje bio dovoljno upadljiv da se uoi; priblino kruan deo razrovane koe, velik
otprilike jedan centimetar.
Malo sam zadrhtala jer me je to podsetilo na Gejlis Dankan, a onda sam odbacila
misao, bacajui se nazad u razmiljanje o svom zdravstvenom stanju da ne bih
mislila ni o eni koju je vatra odnela u smrt, ni o Kolamu Makenziju, oveku koji ju
je tamo poslao.
olja je bila skoro prazna pa sam ustala da je dopunim, razmiljajui. Steeni
imunitet, moda? Tokom obuke za medicinsku sestru nauila sam da prehlade
izazivaju bezbrojni virusi, od kojih je svaki drugaiji i stalno se menja. Kada se
jednom naete izloeni odreenom virusu, objanjavao je predava, postajete imuni
na njega. Prehlade dobijate i dalje poto nailazite na nove i drugaije viruse, ali
anse da ete naii na neto emu niste bili izloeni postaju sve manje kako starite.
Zato, rekao je on, dok deca u proseku dobijaju est prehlada godinje, sredoveni
ljudi dobiju samo dve, a kod starih mogu proi godine izmeu dve prehlade, samo
zato to su se ve susreli sa veinom uobiajenih virusa i postali imuni na njih.
E sad, tu se krije jedna mogunost, pomislila sam. ta ako su neki tipovi
imuniteta nasledni, kako se razvijaju i virusi i ljudi? Antitela za mnoge bolesti mogu
se prenositi sa majke na dete, to sam znala. Preko posteljice ili mleka, tako da je
dete imuno privremeno na svaku bolest kojoj je majka bila izloena. Moda
nikada nisam dobila prehladu jer imam antitela predaka na viruse iz osamnaestog
veka imam korist od prehlada koje su dobijali svi moji preci u poslednjih dvesta
godina?
Prouavala sam tu zabavnu ideju i bila sam toliko obuzeta njom da se nisam
potrudila ni da sednem, ve sam aj pijuckala stojei nasred sobe, kada se zaulo
tiho kucanje na vrata.
Nestrpljivo sam uzdahnula, ljuta to me prekidaju. Nisam se potrudila ni da
spustim olju, ve sam do vrata dola spremna da sasluam i oteram oekivanog
posetioca koji je doao da se raspita za Dejmijevo zdravlje. Ili je Kameron naiao
na nejasan pasus u nekoj depei, ili se Njegova visost predomislila u vezi sa svojom
velikodunou da Dejmiju dozvoli da izostane sa bala. Veeras e ga izvui iz
kreveta samo preko mene mrtve i izgaene.
Cimnula sam vrata, i rei pozdrava su mi zamrle u grlu. Dek Randal je stajao u
senci vrata.
Proliveni aj koji mi je natopio suknju me je povratio, ali je Dek ve uao u sobu.
Kritiki me je odmerio pogledom od glave do pete uz svoju karakteristinu
prezrivost, a onda je bacio pogled ka zatvorenim vratima spavae sobe.
Sami ste?
Da!
Pogled oiju boje lenika je arao izmeu mene i vrata, procenjujui koliko sam
bila iskrena. Lice mu je bilo izborano od bolesti, bledo od loe ishrane i zime
provedene u zatvorenom, ali nije pokazivalo da je manje oprezan. Brz, nemilosrdni
mozak se povukao jo malo, iza zavese tih ledom glaziranih oiju, ali je i dalje bio
tu; u to nije bilo sumnje.
Poto je doneo odluku, zgrabio me je za ruku, kupei moj odbaeni ogrta drugom
rukom.
Poite sa mnom.
Mogla sam mu dopustiti da me iskasapi pre nego to bih ispustila zvuk koji bi
doveo do otvaranja vrata spavae sobe.
Stigli smo do pola hodnika pre nego to sam osetila da je bezbedno da
progovorim. Nije bilo straa postavljenih u prostor za poslugu, ali su vojnici esto
patrolirali imanjem. Nije mogao da se nada da e me neprimeen provesti kroz
kameni vrt ili bonu kapiju, a da i ne pominjemo glavni ulaz u palatu. Prema tome,
ono to hoe od mene mora biti nekakav posao koji se moe obaviti u samom
Holirudu.
Ubistvo, moda, da bi se osvetio za povredu koju mu je Dejmi naneo? Stomak
mi se stegao na tu pomisao, pa sam ga zagledala to sam paljivije mogla dok smo
brzo hodali kroz mrlje svetlosti od svenjaka po zidovima. Svee u ovom delu
palate nisu bile tu radi ukrasa ili lepote, pa su bile male i na velikim razmacima,
slabanog plamena, postavljene tek da prue dovoljno svetla posetiocima da bi
mogli da se vrate u svoju sobu.
On nije bio u uniformi i izgledalo je da nije naoruan. Bio je obuen u
neupadljivu odeu od sukna, sa debelim kaputom preko jednostavnih smeih
pantalona. Nita sem pravog dranja i arogantne nagnutosti glave bez perike nije
odavalo njegov identitet lako je mogao da se uvue na imanje sa nekom grupom
koja je dola na bal, glumei slugu.
Ne, zakljuila sam, oprezno ga zagledajui dok smo prelazili iz mraka na svetlo,
nije naoruan, mada mu je ruka kojom me je stezao bila tvrda kao gvoe. Pa ipak,
ako je zamislio da me zadavi, nije naiao na laku rtvu; visoka sam skoro koliko i on
i znatno bolje uhranjena.
Kao da je osetio moju misao, zastao je blizu kraja hodnika i okrenuo me da
gledam u njega, steui me iznad laktova.
Ne nameravam da vam naudim, rekao je tiho, ali odluno.
Ispriajte mi neku drugu priu, rekla sam, procenjujui anse da me neko uje
ako vrisnem ovde. Znala sam da mora postojati straar u dnu stepenita, ali dotle
ima dvoja vrata, kratko odmorite i dugako stepenite.
Sa druge strane, bili smo u pat poziciji. Ako on ne moe da me odvede dalje, ni
ja ne mogu da dozovem pomo ovde gde sam. Na kraju hodnika je slabo ko bio
smeten, a oni koji to jesu sada su nesumnjivo u drugom krilu, ili uivaju na balu ili
posluuju.
Govorio je nestrpljivo.
Ne budite idiot. Da sam hteo da vas ubijem, mogao sam to da obavim ovde. To
bi bilo znatno bezbednije nego da vas vodim napolje. A kad smo ve kod toga,
dodao je, da sam hteo da vam uinim neto naao, napolju ili unutra, zato bih
poneo va ogrta? Podigao je komad odee da to ilustruje.
Otkud bih, do avola, ja to mogla da znam?, pitala sam, mada je to zvualo
uverljivo. A zato ste ga poneli?
Jer elim da izaete sa mnom. Hou da vam neto predloim i ne pomiljam da
rizikujem da nas neko uje. Uputio je pogled ka vratima na kraju hodnika. Kao i sva
druga u Holirudu, bila su nainjena u stilu krst i knjiga, sa etiri gornje daske
rasporeene u obliku krsta, a donje dve uspravne, tako da su podseale na otvorenu
Bibliju. Holirud je nekada bio opatija.
Hoete li da doete u crkvu? Tamo moemo da razgovaramo bez straha da e
nas neko omesti. To je bilo istina; crkva odmah uz palatu, deo nekadanje opatije,
bila je naputena smatrana je nesigurnom zbog zaputenosti tokom niza godina.
Oklevala sam, pitajui se ta da uinim.
Razmisli, eno! Prodrmao me je malo, a onda me pustio i odmakao se. Svetlost
svea je pokazivala samo njegovu siluetu, tako da mu je lice bilo samo tamna mrlja
okrenuta prema meni. Zato bih rizikovao da uem u palatu?
To je bilo dobro pitanje. Kada je jednom preruen napustio zatitu tvrave, ulice
Edinburga su mu bile otvorene. Mogao je da vreba po uliicama dok me ne spazi na
mojim svakodnevnim ekskurzijama i presretne me. Jedini mogui razlog zato to nije
uinio bio je onaj koji je pomenuo; morao je da razgovara sa mnom bez rizika da e
to neko videti ili uti.
Video je kako sam to upravo shvatila, pa su mu se ramena malo opustila. Rairio
je ogrta, drei mi ga.
Imate moju re da ete se sa naeg razgovora vratiti bez uznemiravanja,
madam.
Pokuala sam da proitam njegov izraz, ali se nita nije videlo na tankom,
pravilnom licu. Oi su mirovale i nisu mi rekle nita vie nego to bi mi rekle moje
da sam se pogledala u ogledalu.
Pruila sam ruke ka ogrtau.
U redu, rekla sam.
Izali smo u tamu kamenog vrta i samo uz klimanje glavom proli pored straara.
On me je prepoznao, a za mene nije bilo neuobiajeno da izlazim nou, da obiem
neki hitan sluaj u gradu. Straar je otro pogledao u Deka Randala obino me je
pratio Murtag ako Dejmi nije mogao ali onakva odea nije davala nagovetaj
pravog kapetanovog identiteta. On je straaru indiferentno uzvratio pogled, pa su se
vrata zatvorila za nama, ostavljajui nas u hladnom mraku.
Neto ranije je padala kia, ali je oluja skoro sasvim prestala. Gusti oblaci su se
kidali i preletali nad nama, gonjeni vetrom koji mi je trzao ogrta i suknju lepio za
noge.
Ovuda. Skupila sam teki pli uza se, pognula glavu zbog vetra i mravu figuru
Deka Randala pratila stazom kroz kameni vrt.
Izbili smo na donji kraj i nakon kratkog zaustavljanja da se osvrnemo, brzo smo
preli preko trave do crkvenog portala.
Vrata su se izvitoperila i visila su otvorena; crkva nije koriena nekoliko godina
zbog oteenja koja su zgradu inila opasnom, a niko se nije potrudio da ih popravi.
utirajui sam oistila prolaz kroz prepreku od lia i ubreta, pa se iz treperave
meseine zadnjeg vrta palate zavukla u apsolutnu tamu crkve.
Ili ne ba apsolutnu; kada su mi se oi privikle na mrak, videla sam visoke linije
stubova koji su se pruali sa obe strane crkvene lade i fini rad u kamenu na
ogromnom prozoru na naspramnom kraju, sa koga je staklo uglavnom nestalo.
Pokret u senkama mi je pokazao kuda je Randal otiao; skrenula sam izmeu
stubova i nala ga u prostoru gde je samo kamena izboina ukazivala na to da je nia
nekada koriena kao krstionica. Sa druge strane su bile blede fleke na zidu;
nadgrobne ploe onih koji su sahranjeni u crkvi. Druge su stajale poloene, umetnute
u pod sa obe strane sredinjeg prolaza, sa imenima izbledelim od hodanja po njima.
U redu, rekla sam. Sada niko ne moe da nas uje. ta hoete od mene?
Vae sposobnosti kao lekara i vau potpunu diskreciju. U zamenu za informacije
koje posedujem u vezi sa kretanjem i planovima kraljevske vojske, odgovorio je.
To me je prilino ostavilo bez daha. ta god da sam oekivala, to nije bilo ovo.
Nije valjda mislio da...
Traite medicinsku pomo?, upitala sam, ne trudei se da sakrijem meavinu
uasa i zabave u svom glasu. Od mene? Razumela sam da ste vi... hm, hou da
kaem... Sa puno napora sam uspela da prekinem da se batrgam i odluno rekla:
Sigurno vam je pruena najbolja mogua medicinska nega? Izgleda da ste u prilino
dobrom stanju. Spolja, u najmanju ruku. Ugrizla sam se za usnu, obuzdavajui
histeriju koja je pretila da me prevlada.
Obaveten sam da treba da sam srean to sam iv, madam, hladno je
odgovorio. Mada bi se o tome dalo raspravljati. Postavio je fenjer u niu na zidu,
gde je ulegnuti bazen za ritualno pranje stajao suv i prazan.
Pretpostavljam da je vae raspitivanje vie motivisano medicinskom
znatieljom nego brigom za moje zdravlje, nastavio je. Svetlost fenjera, koji je
sijao u nivou struka, osvetljavalo ga je od rebara nanie, ostavljajui glavu i ramena
skrivenim. Stavio je ruku na pojas svojih jahaih pantalona, okreui se malo prema
meni.
Da li hoete da ispitate povredu da biste procenili efikasnost tretmana? Senke
su mu skrivale lice, ali je traak leda u njegovom glasu sadravao otrov.
Moda kasnije, rekla sam, ledena kao i on. Ako ne za sebe, za koga traite
moje usluge?
Oklevao je, ali je bilo prekasno za uzdranost.
Za mog brata.
Vaeg brata? Nisam mogla da uklonim ok iz svog glasa. Aleksandera?
Poto se moj stariji brat Vilijam, koliko ja znam, estito bavi upravljanjem
porodinog imanja u Saseksu i pomo mu nije potrebna, suvo je rekao. Da, za mog
brata Aleksa.
Rairila sam ake na hladni kamen sarkofaga da bih se primirila.
Ispriajte mi sve, rekla sam.
Bila je to prilino jednostavna pria, i to tuna. Da mi je to priao neko drugi a ne
Donatan Randal, moda bih je primila sa simpatijama.
Lien zaposlenja kod vojvode od Sandringama zbog skandala oko Meri Hokins, i
suvie krhkog zdravlja da obezbedi drugo nametenje, Aleksander Randal je bio
prinuen da pomo potrai od svoje brae.
Vilijam mu je poslao dve funte i pismo iskrene podrke. Dek Randal se
oslonio pozadi na zid i prekrstio noge. Vilijam je od veoma iskrene sorte, plaim
se. Ali nije bio pripravan da se Aleks vrati kui u Saseks. Vilijamova ena je
pomalo... ekstremna, moemo li tako da kaemo? U svojim religioznim stavovima.
U njegovom glasu je bilo nagovetaja da ga to zabavlja pa mi je na trenutak bio
simpatian. Pod drugaijim okolnostima, da li bi on mogao biti nalik praunuku na
kog podsea?
Iznenadna pomisao na Frenka me je uznemirila, tako da sam propustila sledeu
napomenu.
Izvinite. ta ste rekli? Desnicom sam dohvatila levu ruku, prsti su vrsto stegli
zlatnu burmu. Frenka nema. Moram prestati da mislim na njega.
Rekao sam da sam obezbedio smetaj za Aleksa blizu tvrave, tako da mogu
sam da pazim na njega poto mi fond nije tako izdaan da bih mogao da za njega
angaujem prikladnog slugu.
Ipak, okupacija Edinburga je sigurno oteala takvo angaovanje pa je Aleks
Randal manje-vie preputen samom sebi proteklih meseci, ako se izuzmu
povremeni dolasci ene radi ienja. Poto mu je zdravlje ve bilo loe, samo se
pogoravalo od hladnog vremena, loe ishrane i bednih uslova toliko da je, ozbiljno
zabrinut, Dek Randal bio primoran da potrai moju pomo. I da zauzvrat ponudi
izdaju svog kralja.
Zato ste doli do mne?, konano sam upitala, okreui se od spomenploe.
Delovao je malo iznenaeno.
Zato to ste vi ona koja ste. Nasmeio se kao da se ruga sam sebi. Ako neko
ve trai da proda duu, zar nije prikladno da ode silama tame?
Vi stvarno mislite da sam ja sila tame, zar ne? Oigledno jeste; iako je bio vie
nego sposoban za ruganje, nije ga bilo nimalo u njegovoj ponudi.
Sem pria o vama u Parizu, rekli ste mi to i sami, naglasio je. Kada sam vas
pustio da odete iz Ventvorta. Okrenuo se u mraku, premetajui se na rub kamena.
To je bila ozbiljna greka, tiho je rekao. Ni sluajno niste trebali da to mesto
napustite ivi, vi opasni stvore. A opet, nisam imao izbora; va ivot je bio cena
koju je on postavio. A platio bih i vie za ono to mi je pruio.
Malo sam zaitala, pa odmah to priguila, ali prekasno da bih spreila da on to
uje. Sedeo je na samoj ivici, sa jednim kukom oslonjenim na kamen, i sa jednom
nogom pruenom radi ravnotee. Mesec se probio kroz oblake, osvetljavajui ga s
lea kroz polomljeni prozor. U polutami, onako zakrenute glave i sa borama
okrutnosti oko usta obrisanim mrakom, opet sam mogla da ga pomeam, kao to sam
ve jednom uinila, sa ovekom koga sam volela. Sa Frenkom.
A ipak sam izdala tog oveka; zbog mog izbora, taj ovek nikada nee postojati.
Jer e se gresi oeva vratiti njihovim sinovima... i zato ga mora unititi, iz
korena, da njegovo ime nikada vie ne bude znano meu plemenima Izraelovim.
Da li vam je rekao?, lagan, prijatan glas je upitao iz senki. Da li vam je ikada
ispriao sve ono to se zbilo izmeu nas, njega i mene, u toj maloj sobi u
Ventvortu? Kroz sam svoj ok i bes, zapazila sam da potuje Dejmijevu zabranu;
ni jedanput nije upotrebio njegovo ime. On.
Njega. Nikada Dejmi. To je za mene.
Zubi su mi bili vrsto stegnuti, ali sam procedila nekoliko rei.
Rekao mi je. Sve.
Ispustio je neki mali zvuk, nalik uzdahu.
Dopadala li vam se ta pomisao ili ne, draga moja, mi smo povezani, vi i ja. Ne
mogu rei da mi je to prijatno, ali priznajem da je istina. Vi znate, kao i ja, kakva je
njegova koa na dodir tako topla, zar ne? Gotovo kao da gori iznutra. Znate miris
njegovog znoja i grubost dlaka na njegovim butinama. Znate zvuk koji isputa na
kraju, kada se izgubi. A znam i ja.
utite, rekla sam. Mirujte! Ignorisao me je, zavalio se i govorio zamiljeno,
kao za sebe. Prepoznala sam, uz nalet sveeg gneva, impuls koji ga je doveo do
ovoga ne namera, kako sam pomislila, da me uznemiri, ve neodoljiva potreba da
govori o voljenom; da ponavlja naglas i uivo sve iezle detalje. Jer, na kraju
krajeva, sa kim bi mogao ovako da govori o Dejmiju ako ne sa mnom?
Odlazim!, rekla sam naglas, i okrenula se na petama.
Hoete li da odete?, pitao je smiren glas iza mojih lea. Mogu da vam
generala Houlija pruim na dlanu. Ili ga moete pustiti da sredi kotsku vojsku. Izbor
je va, madam.
Snano me je obuzelo da mu odgovorim da general Houli nije vredan toga. Ali
sam pomislila na kotske poglavice sada smetene u Holirudu Kilmanroka i
Balmerina i Lohijela, svega nekoliko metara dalje, sa druge strane zida opatije. Na
samog Dejmija. Na hiljade pripadnika klanova koje oni vode. Da li je prilika za
pobedu vredna rtvovanja mojih oseanja? A ovo je prelomna taka, novo mesto
izbora. Ako ne sasluam, ako ne prihvatim pogodbu koju Randal predlae, ta onda?
Okrenula sam se, polako. Priajte, onda, rekla sam. Ako morate. Izgledalo je
da ga ne dotie moj bes i da ga ne brine mogunost da u ga odbiti. Glas u mranoj
crkvi bio je ravnomeran, kontrolisan kao kod nekog predavaa.
Pitam se, znate, rekao je. Da li ste od njega dobili onoliko mnogo kao ja?
Nagnuo je glavu u stranu; otre crte su dole u iu kada se pomerio iz senke. Svetlo
na izmaku ga je trenutno uhvatilo sa strane, obasjavajui svetle oi boje lenika tako
da su zablistale, poput oiju ivotinje koja se krije u bunju.
Nota trijumfa u njegovom glasu bila je slabana, ali nesumnjiva.
Ja, tiho je rekao, sam ga imao onako kako vi nikada neete moi. Vi ste ena;
ne moete to da razumete, iako ste vetica. Ja sam drao duu njegove mukosti, uzeo
sam od njega ono to je uzeo od mene. Ja ga poznajem, i on poznaje mene. Mi smo
povezani, on i ja, krvlju.
Dajem ti svoje telo da bismo nas dvoje mogli postati jedno...
Odabrali ste veoma udan nain da zatraite moju pomo, rekla sam, a glas mi
je drhtao. Ruke su mi stezale suknju, tkanina je bila hladna i zguvana pod mojim
prstima.
Jesam li? Mislim da je najbolje da shvatite jedno, madam. Ne molim za vae
saaljenje niti traim vae moi onako kako bi mukarac mogao traiti milost od
ene, uzdajui se u ono to ljudi zovu enska saoseajnost. Iz tog razloga, mogli biste
mom bratu otii zbog njega samog. Kovrda tamne kose mu je pala na elo; sklonio
ju je pokretom ruke.
Radije bih da ovo bude jasna pogodba meu nama, madam; usluga pruena i
cena plaena jer, shvatite, madam, moja oseanja prema vama su prilino slina
onome to vi oseate prema meni.
To je bio ok; dok sam se muila da pronaem odgovor, on je produio.
Mi smo povezani, vi i ja, preko tela jednog oveka preko njega. Ne bih hteo
da takvu vezu nainimo preko tela mog brata; traim vau pomo da se izlei
njegovo telo, ali neu da rizikujem da njegova dua postane vaa rtva. Kaite mi,
onda; da li je cena koju nudim prihvatljiva za vas?
Okrenula sam se od njega i otila sredinom odjekujueg broda crkve. Tresla sam
se toliko da su mi koraci bili nesigurni, i ok od tvrdog kamena pod mojim
onovima me je protresao. Ukras ogromnog prozora iznad nekorienog oltara
stajao je crn naspram beline brzih oblaka i prigueni zraci meseine su mi
osvetljavali put.
Na kraju broda prostorije, najdalje to sam mogla otii od njega, stala sam i
pritisla rukom zid radi oslonca. Bilo je suvie mrano da bi se videla slova na
mermernoj ploici pod mojim rukama, ali sam oseala hladne, otre urezane linije.
Krivinu male lobanje koja poiva na ukrtenim butnim kostima, smernu verziju
gusarske zastave. Pustila sam da mi glava klone napred, da se elo osloni na elo
nevidljive lobanje, glatke poput kosti pod mojom koom.
ekala sam, murei, da moj bes oslabi i da se usijani puls koji mi je kucao u
slepoonicama smiri.
To nita ne menja, govorila sam sebi. Nije vano ta je on. Nije vano ta govori.
Mi smo povezani, vi i ja, preko tela jednog oveka... Da, ali ne preko Dejmija.
Ne preko njega! insistirala sam, njemu, sebi. Da, uzeo si ga, kopile! Ali sam ga
uzela nazad, oslobodila sam ga od tebe. Nema ni deli njega! Ali su se znoj koji mi
je curio niz rebra i zvuk mog isprekidanog daha suprotstavljali mom uverenju.
Da li je to cena koju moram da platim za gubitak Frenka? Hiljadu ivota koji se
mogu spasti, moda, kao kompenzacija za taj jedan gubitak?
Tamna masa oltara se uzdizala desno od mene i svim srcem sam poelela da tamo
ima neega, ta god to bilo; neega emu bih se mogla okrenuti da naem odgovor.
Ali nije bilo nikoga ovde u Holirudu; nikoga sem mene. Due umrlih su uvale svoje
savete, utei u kamenu zidova i poda.
Pokuala sam da Deka Randala isteram iz misli. Da to nije on, da je to zatraio
bilo ko drugi, da li bih pola? A treba misliti i na Aleksa Randala, bez obzira na sve
drugo. Iz tog razloga, mogli biste mom bratu otii zbog njega samog, rekao je
kapetan. I naravno da bih. ta god mogu da mu ponudim oko leenja, mogu li to
odbiti zbog oveka koji to trai?
Prolo je prilino vremena dok se nisam ispravila, umorno se podiui, aka
mokrih i klizavih na krivini lobanje. Oseala sam se isceeno i slabo, vrat me je
boleo a glava bila teka, kao da je bolest koja vlada gradom konano svoju ruku
stavila i na mene.
On je i dalje bio tu, strpljiv u hladnoj tami.
Da, iznenada sam rekla im sam prila dovoljno da moe da me uje. U redu.
Doi u sutra, pre podne. Gde?
Uliica Lejdivok, rekao je. Znate li gde je?
Da. Edinburg je mali grad samo jedna prava ulica i male, loe osvetljene
uliice i sokaci koji su izbijali na nju. Uliica Lejdivok je bila jedna od onih
siromanijih.
Saekau vas tamo, rekao je. I imati kod sebe informacije za vas. Stao je na
noge i zakoraio napred, a onda je zastao, ekajui da se ja pomerim. Videla sam da
ne eli da proe blizu mene da bi stigao do vrata.
Plaite me se, zar ne?, pitala sam, neveselo se smejui. Mislite li da u vas
pretvoriti u abu?
Ne, rekao je, mirno me zagledajui. Ne plaim vas se, madam. Ne moete
imati i jare i pare, razumete. Pokuali ste da me zastraite u Ventvortu, govorei mi
datum moje smrti. Otkad ste mi to rekli ne moete da mi pretite, jer ako u ja umreti
u aprilu idue godine, onda mi ne moete nauditi sada, zar ne?
Da sam imala no kod sebe moda bih mu dokazala suprotno, u trenutnom impulsu
zadovoljenja due. Ali me je pritiskala sudba proroanstva i teina hiljadu kotskih
ivota. to se mene tie, on je bezbedan.
Drim se na distanci, madam, rekao je, prosto jer vas radije ne bih dodirnuo.
Nasmejala sam se jo jednom, ovog puta iskreno.
A to je, kapetane, rekla sam, impuls sa kojim se potpuno slaem. Okrenula
sam se i izala iz crkve, ostavljajui ga da poe ako hoe.
Nisam imala potrebe da se pitam ili da se premiljam oko toga da li e on odrati
re. Oslobodio me je jednom iz Ventvorta jer je dao re da e tako uiniti. Njegova
re, kada je jednom da, ga je obavezivala. Dek Randal je dentlmen.
ta si ti oseala kad sam ja telo dao Deku Randalu?, pitao me je jednom Dejmi.
Bes, rekla sam. Muninu. Uas.
Naslonila sam se na vrata dnevne sobe, ponovo oseajui isto. Vatra se ugasila i
soba je bila hladna. Miris guije masti sa kamforom me je golicala po nozdrvama.
Vladala je tiina, izuzev struganja daha sa kreveta i slabog zvuka vetra koji je
prolazio pored dva metra debelih zidova.
Klekla sam kraj ognjita i poela da loim vatru. Ugasila se potpuno pa sam
odgurnula napola izgorelu cepanicu i oistila pepeo pre nego to sam drva za
potpalu nacepala u gomilicu nasred ognjita. U Holirudu smo imali vatru od drva, ne
od treseta. teta, pomislila sam; vatra od treseta se ne bi tako lako ugasila.
Ruke su mi malo drhtale i kutijicu kremena sam ispustila dvaput pre nego to sam
uspela da napravim varnicu. Hladnoa, govorila sam sebi. Ovde je bilo veoma
hladno.
Da li vam je ikada ispriao sve ono to se zbilo izmeu nas?, pitao je Dek
Randal podrugljivim glasom.
Sve to treba da znam, promrmljala sam za sebe, dotiui svenjem hartije
plamiak i prenosei ga na pet-est mesta. Jedan po jedan, dodavala sam prutie i
gurala svaki u vatru i drala ga dok se ne zapali. Kada je gomila za potpalu veselo
gorela, pruila sam ruku unazad i dohvatila veliku cepanicu koju sam paljivo
spustila u sredite vatre. Bila je amova; zelena, ali sa malo smole koja je pravila
mehurie na malom procepu u drvetu, desetine zlatnih kapljica.
Kristalizovano i ovrslo od starosti, ono bi napravilo kap ilibara, vrstog i
postojanog kao dragi kamen. Sada bi, meutim, zablistalo od iznenadne vreline,
puklo i raspalo se u kiu iskrica koje bi zaas nestale.
Sve to treba da znam, aputala sam. Fergusova slamarica je bila prazna;
probudio se i bilo mu je hladno pa je otpuzao da pronae neko toplo mesto.
Bio je sklupan u Dejmijevom krevetu, tamna glava i ona ria leale su jedna
pored druge na jastuku, usta malo otvorenih dok su zajedno hrkali. Nisam mogla da
se ne nasmeim tom prizoru, ali nisam nameravala da ja spavam na podu.
Ti napolje, promrmljala sam Fergusu, gurajui ga do ivice kreveta i prevrui
ga sebi u naruje. Imao je lake kosti i bio je mrav za desetogodinjaka, ali ipak
uasno teak. Odnela sam ga na njegovu slamaricu bez problema i tresnula ga tamo, i
dalje nesvesnog, a onda se vratila Dejmijevom krevetu.
Svlaila sam se polako stojei kraj kreveta, gledajui dole u njega. On se
okrenuo na bok i sklupao od hladnoe. Trepavice su mu bile dugake i zakrivljene
naspram obraza; bile su tamnokestenjaste, gotovo crne na krajevima, ali malo
svetlije pri korenu. Zato je ostavljao udno nevin utisak, uprkos dugom, pravom
nosu i vrstim crtama usta i brade.
Obukavi spavaicu, uvukla sam se u krevet pored njega, uukavajui se uz
iroka, topla lea u vunenoj koulji za spavanje. On se malo promekoljio i
nakaljao, a ja sam stavila ruku na krivinu njegovog kuka da ga smirim. Pomerio se,
jo vie se sklupao i pribio uz mene uz mali izdah. Obgrlila sam njegov struk i ruka
je dotakla meku masu njegovih testisa. Znala sam da mogu da ga napalim ak i ovako
pospanog; potrebno je vrlo malo da mu se digne, jedva nekoliko otrih poteza mojih
prstiju.
Nisam htela da mu ometam odmor pa sam se zadovoljila time da mu neno
potapem stomak. On je svoju krupnu ruku proturio pozadi i uzvratio mi tapanjem
po mojoj butini.
Volim te, promrmljao je, napola budan.
Znam, rekla sam i odmah zaspala, drei ga.
T
Porodine veze
o nije bio kraj za one najsiromanije, ali je bio neto veoma slino tome.
Snebivljivo sam se sklanjala u stranu da bih izbegla poveu lokvu prljavtine,
nastalu od pranjenja noa kroz prozore nad ulicom koja je ekala sledeu jau kiu
da bude oprana.
Randal me je uhvatio za lakat da se ne bih okliznula na kaldrmi. Ukoila sam se
od tog dodira i on je istog asa sklonio ruku.
Spazio je moj pogled u tronu kapiju i branei se rekao: Nisam mogao da
priutim da ga preselim u bolji kraj. Nije tako loe unutra.
Nije ba. Ako nita drugo, uloen je izvestan trud u to da se soba namesti da bude
udobna. Bili su tu veliki lavor i bokal, robustan sto sa veknom hleba, sirom i bocom
vina, a krevet je imao perjani duek i nekoliko debelih prekrivaa.
ovek koji je leao na dueku zbacio je prekrivae, vreo od kalja, pretpostavila
sam. Bio je prilino crven u licu, a od siline kalja tresao se ceo krevet, ak i onako
stabilan.
Prila sam prozoru i otvorila ga, ne obraajui panju na Randalov povik
protesta. Hladan vazduh je nagrnuo u zaguljivu sobu pa je smrad neopranog tela,
prljave posteljine i noe iz koje se prelivalo malo oslabio.
Kaalj je polako prestajao i rumenilo Aleksandera Randala se pretopilo u
bledilo. Usne su mu bile malo plaviaste, a grudi su mu se muile dok se borio da
povrati dah.
Osvrnula sam se po sobi, ali nisam videla nita prikladno za moje potrebe.
Otvorila sam sanitetski pribor i izvukla krut komad pergamenta. Bio je malo iskrzan
po rubovima, ali e posluiti. Sela sam na ivicu kreveta, osmehom ohrabrujui
Aleksandera koliko sam mogla.
Ba... ljubazno od vas... to ste doli, rekao je, muei se da ne kalje izmeu
rei.
Odmah e vam biti bolje, rekla sam. Ne govorite i ne obuzdavajte kaalj.
Treba da ga ujem.
Koulja mu je ve bila raskopana. Razmakla sam je i ugledala okantno upale
grudi. Na njima gotovo da nije bilo mesa; rebra su se jasno videla od abdomena do
kljunjae. Oduvek je bio mrav, ali ga je prologodinja bolest sasvim sasuila.
Smotala sam pergament u cev i jedan kraj oslonila na njegove grudi, a na drugi
kraj prinela uvo. Bio je to grub stetoskop, ali neverovatno efikasan.
Sluala sam mu plua i govorila mu da die duboko. Nije bilo potrebe da mu
kaem da se nakalje, jadan deko.
Prevrnite se nakratko na stomak. Podigla sam koulju i sluala, a onda sam mu
neno potapala lea, testirajui rezonanciju oba plua. Gola koa je bila lepljiva
od znoja pod mojim prstima.
U redu. Sad opet na lea. Leite mirno i opustite se. Ovo uopte nee boleti.
Nastavila sam da ga teim dok sam mu proveravala beonjae, otekle limfne lezde u
vratu, obloeni jezik i zapaljene krajnike.
Imate malo katara, rekla sam, tapui ga po ramenu. Skuvau vam neto od
ega e kaalj oslabiti. U meuvremenu... Nogom sam gadljivo pokazala na
poklopljeni keramiki sud ispod kreveta i pogledala u oveka koji je ekao stojei
kraj vrata, ukruenih lea i ukoen kao da je na paradi.
Otarasite se ovoga, naredila sam. Randal me je besno pogledao, ali je priao i
nagnuo se da poslua.
Ne kroz prozor!, otro sam rekla kada je poao u tom pravcu. Odnesite to
dole. On se okrenuo u mestu i otiao ne pogledavi me.
Aleksander je plitko udahnuo kada su se vrata za njim zatvorila. Nasmeio mi se,
oi boje lenika su mu svetlucale na bledom licu. Koa mu je bila gotovo providna,
tesno zategnuta preko kostiju lica.
Bolje je da pourite pre nego to se Doni vrati. ta je ovo?
Tamna kosa mu je bila raupana od kalja; pokuavajui da obuzdam oseanja
koja je to pobudilo u meni, ja sam je zagladila. Nisam htela da mu to kaem, ali je
on to oito ve znao.
Imate katar. A imate i tuberkulozu suicu.
I?
I zaguenje srca, rekla sam, gledajui ga pravo u oi.
Ah. Mislio sam... da je neto takvo. Ponekad mi treperi u grudima... kao nekakva
ptiica. Lagano je spustio ruku na srce.
Nisam mogla da podnesem pogled na njegove grudi koje su se dizale pod
nepodnoljivim teretom pa sam mu neno sklopila koulju i vezala vor na vratu.
Jedna duga, bela ruka je uhvatila moju.
Koliko jo?, pitao je. Ton mu je bio lak, gotovo bezbrian, nije iskazivao nita
vie od umerene znatielje.
Ne znam, rekla sam. To je istina. Ne znam.
Ali ne dugo, rekao je uvereno.
Ne. Ne dugo. Moda nekoliko meseci, ali sigurno manje od jedne godine.
Moete li... da zaustavite kaalj?
Posegla sam ka svom priboru. Da. Bar tu mogu da pomognem. I oko lupanja
srca; mogu da vam napravim ekstrakt od digitalisa koji e pomoi. Nala sam
paketi sasuenih listova zubaice; trebae malo vremena da se to skuva.
Va brat, rekla sam ne gledajui u njega. Hoete li da ja...
Ne, rekao je odluno. Jedan ugao usana mu se zakrivio navie i toliko je liio
na Frenka da sam u trenu htela da zaplaem zbog njega.
Ne, rekao je. Mislim da on to ve zna. Mi smo oduvek... znali sve o onom
drugom.
Znai, i vi ste znali?, upitala sam ga, gledajui pravo u njega. Nije skrenuo
pogled, ali se slabano nasmeio.
Da, tiho je rekao. Znam za njega. To nije vano.
Oh, je li tako? pomislila sam. Ne za tebe, moda. Ne uzdajui se ni u svoje lice ni
u glas, okrenula sam se od njega i zabavila se paljenjem male alkoholne lampe koju
sam donela.
On jeste moj brat, rekao je tihi glas iza mene. Duboko sam udahnula i smirila
ruke da odmerim lie.
Da, kazala sam, to bar jeste.
Otkad su se rairile vesti o zaprepaujuem Koupovom porazu kod Prestopansa,
ponude za podrku, ljude i novac su nagrnule sa severa. U nekim sluajevima su se
te ponude ak i ostvarile; lord Ogilvi, najstariji sin erla od Erlija, doveo je est
stotina napoliara svog oca, dok se Stjuart od Apina pojavio na elu etiri stotine
ljudi iz okruga Aberdin i Banf. Lord Pitsligo je lino bio zasluan za veinu
hajlendske konjice, dovodei mnogo gospode i njihovih slugu iz severoistonih
krajeva, sve sa dobrim konjima i dobro naoruane bar u poreenju sa nekim
pripadnicima raznih klanova koji su doli naoruani dvoseklim maevima koje su
njihovi dedovi sauvali od ustanka 1715, zaralim sekirama i vilama nedavno
pokupljenim sa mnogo jednostavnijih zadataka ienja tala.
Bila je to vrlo arolika skupina, ali ne manje opasna zbog toga, pomislila sam
dok sam se probijala kroz grupu ljudi okupljenih oko putujueg otraa noeva koji
je savreno ravnoduno otrio bodee, britve i kose. Nekom engleskom vojniku koji
bi se naao pred njima je vie pretio tetanus nego trenutna smrt, ali bi ishod
verovatno bio isti.
Iako je lord Luis Gordon, mladi brat vojvode od Gordona, doao da ukae
potovanje arlsu u Holirudu, nudei blistave perspektive da se digne ceo klan
Gordona, dug je put od ljubljenja ruke do stvarnog dovodenja ljudstva.
A kotski Lolends, iako savreno voljan da buno klie na vesti o arlsovoj
pobedi, jednoduno je bio nevoljan da poalje ljude koji bi ga podrali; gotovo cela
vojska Stjuartovih bila je sainjena od Hajlendera i svi su izgledi bili da e tako i
ostati. Lolends ipak nije bio totalni fijasko; lord Dord Marej mi je rekao da su
porezi u hrani, dobrima i novcu koji su nametnuti junim gradovima za posledicu
imali vrlo korisnu sumu koja je pristigla u riznicu vojske, to moe pomoi da se
prebrodi izvesno vreme.
Dobili smo pet i po hiljada funti samo iz Glazgova. Mada je to skroman prihod u
poreenju sa novcem koji obeavaju iz Francuske i panije, poverio je lord
Dejmiju. Ah na to ne bih ba prezrivo gledao, naroito zato to Njegova visost iz
Francuske nije dobila nita sem utenih rei, bez imalo zlata.
Dejmi, koji je dobro znao kako su mali izgledi da francusko zlato postane
stvarnost, samo je klimnuo glavom.
Da li si otkrila jo neto danas, mo duinnei upitao me je kada sam ula. Pred
sobom je imao dopola napisanu depeu i stavljao je pero u mastionicu da ga opet
nakvasi. Skinula sam mokru kapuljau sa kose uz pucketanje statikog elektriciteta,
klimajui glavom.
Proulo se da general Houli formira konjike jedinice na jugu. Ima nareenja za
stvaranje osam pukova.
Dejmi je zastenjao. Ako se uzme u obzir averzija Hajlendera prema konjici, to
nije bila dobra vest. Odsutno je protrljao lea, tamo gde je masnica u obliku
potkovice iz Prestona gotovo sasvim izbledela.
Zapisau to za pukovnika Kamerona, rekao je. Koliko misli da su te glasine
tane, Sasenah? Gotovo automatski je pogledao preko ramena, da se uveri da smo
sami. Zvao me je Sasenah samo nasamo, a formalnije Kler je koristio u javnosti.
Moe da ih odnese u banku, kazala sam. Hou da kaem, proverene su.
To uopte nisu bile glasine; to je bio najnoviji obavetajni podatak od Deka
Randala, poslednja rata otplate duga za koji je insistirao da sam ga zasluila trudei
se oko njegovog brata.
Naravno, Dejmi je znao da sam posetila Aleksa Randala, kao i bolesnike
jakobitske vojske. Ono to nije znao, i to mu nikada neu rei, bilo je da se jednom
nedeljno ponekad i ee nalazim sa Dekom Randalom da bih ula kakve su
vesti sa juga stigle u edinburku tvravu.
Ponekad je dolazio u Aleksovu sobu kada sam tamo; u drugim prilikama bih se
vraala kui po zimskom sumraku, paljivo gazei po klizavoj kaldrmi Kraljevske
milje, kada bi me iznenada, kao prut prava prilika u smeem suknu pozvala sa ulaza
u orsokak ili bi se tih glas zauo iz magle iza mog ramena. To je bilo
obeshrabrujue; kao da me proganja Frenkov duh.
Po mnogo emu bi bilo znatno jednostavnije da mi ostavi pismo u Aleksovom
pansionu, ali nije smeo da ostavi nita napismeno i razumela sam njegove razloge.
Ako bi takvo pismo ikada bilo pronaeno, ak i nepotpisano, ono bi uplelo ne samo
njega, ve i Aleksa. Edinburg je i inae bio prepun neznanaca; dobrovoljaca koji su
doli pod barjak kralja Dejmsa, radoznalih posetilaca sa juga i severa, stranih
izaslanika iz Francuske i panije, izobilja pijuna i dostavljaa. Jedini koji se nisu
kretali ulicama bili su oficiri i ljudstvo engleskog garnizona, koji su ostajali
zatvoreni u tvravi. Sve dok ga ne uju ta razgovara sa mnom, niko nee prepoznati
ime se bavi niti e smatrati udnim to se susreemo, ak i ako nas vidi a to se
teko moglo desiti, tolike su bile njegove mere opreza.
to se mene tie, i ja sam bila zadovoljna; morala bih da unitavam sve to je
napisano. Iako sam sumnjala da bi Dejmi prepoznao Randalov rukopis, nisam
mogla da objasnim redovni izvor informacija sem da otvoreno slaem. Bilo je
daleko bolje da informacije koje mi je dao izgledaju samo kao deo onog to sam
napabirila tokom svakodnevnih obilazaka.
Loa strana je, naravno, bila ta to su Randalovi doprinosi tretirani u istom svetlu
kao i ostale glasine koje sam sakupljala i lako su mogli biti odbaeni ili ignorisani.
Ipak, iako sam verovala da Dek Randal informacije dostavlja dobronamerno pod
pretpostavkom da se taj pojam uopte moe dovesti u vezu sa tim ovekom iz toga
nije nuno sledilo da su uvek tane. Nije loe da se na njih gleda sa skepsom.
Vesti o novim Houlijevim pukovima sam prenela sa uobiajenom griom savesti
zbog svoje kvaziprevare. Iako je iskrenost izmeu mua i ene neto veoma vano,
zakljuila sam da postoji i neto kao to je preterivanje s tim. I nisam videla nikakav
razlog zato bi snabdevanje jakobita korisnim informacijama moralo Dejmiju da
nanese jo bola.
Vojvoda od Kamberlenda jo eka da se njegove trupe vrate iz Flandrije,
dodala sam. A opsada tvrave Stirling ne napreduje.
Dejmi je zastenjao, urno zapisujui. Toliko znam i sam; lord Dord je pre dva
dana dobio depeu od Frensisa Taunsenda; on dri grad, ali su rovovi na kojima
insistira Njegova visost isto traenje ljudi i vremena. Oni su sasvim nepotrebni;
bolje bi uradili da tvravu tuku iz daljine topovima, a zatim da juriaju na nju.
Pa zato onda kopaju rovove?
Dejmi je rasejano odmahnuo rukom i dalje koncentrisan na svoje pisanje. Ui su
mu pocrvenele od frustracije.
Jer je italijanska vojska kopala rovove kada je zauzela tvravu Verano, to je
jedina opsada koju je Njegova visost videla, pa je oito da treba tako raditi, zar
ne?
Oh, da, rekla sam trudei se da to zvui kotski.
Upalilo je podigao je pogled ka meni i nasmejao se, a oi su mu se napola
zatvorile pri tom.
To je bio vrlo dobar pokuaj, Sasenah, kazao je. ta jo moe da kaes?
Pristao bi na dobru molitvu na gelskom, zar ne?, upitala sam.
Ne, rekao je, posipajui pesak po svom pismu. Ustao je, kratko me poljubio i
krenuo da dohvati kaput. Ali bih pristao na neku veeru. Poi sa mnom, Sasenah.
Nai emo lepu, prijatnu kafanu i nauiu te mnogim stvarima koje ne sme javno da
kae. Sve su mi svee u mislima.
Tvrava Sterling je konano pala. Cena je bila visoka, verovatnoa da e je zadrati
mala, a prednosti njenog zadravanja problematine. Pa ipak, to je na arlsa imalo
euforian i poguban efekat.
Konano sam uspeo da ubedim Mareja taj ti je stvarno tvrdoglava budala!,
upao je arls, mrtei se. Zatim se setio svoje pobede, i opet poeo da likuje. Ipak
sam prevladao. Kreemo na Englesku na ovaj dan idue nedelje, da povratimo sve
zemlje mog oca!
kotske poglavice okupljene u jutarnjem salonu su se zgledale i bilo je dosta
nakaljavanja i premetanja s noge na nogu. Sticao se utisak da ne preovladuje ludo
oduevljenje tim novostima.
Hm, Vaa visosti, poeo je lord Kilmanrok, oprezno. Zar ne bi bilo mudrije
razmotriti...?
Pokuavali su. Pokuavali su svi. kotska, naglaavali su, ve pripada arlsu, do
poslednjeg delia. Ljudi su i dalje navirali sa severa, dok pomo sa juga nije
obeavala. A kotske voe su bile veoma svesne da su Hajlenderi, iako estoki
borci i lojalni sledbenici, takoe i poljoprivrednici. Polja treba poorati za prolenu
setvu; stoku treba obezbediti da prezimi. Mnogi ljudi e se opirati odlasku daleko na
jug u zimskim mesecima.
A ti ljudi oni nisu moji podanici? Oni ne idu gde im ja naredim? Besmislica,
odluno je rekao arls. I to je bilo to. Bezmalo.
Dejmse, prijatelju moj! Saekaj, hou malo da popriam s tobom nasamo, ako
bi bio ljubazan. Njegova visost je prekinula otru pridiku lordu Pitsligu, a duga,
tvrdoglava brada se malo smekala dok je mahao Dejmiju.
Nisam smatrala da taj poziv ukljuuje mene. Meutim, nisam imala nameru da
odem pa sam se jo vre smestila u jednu fotelju od zlatnog damasta dok su
jakobitske voe i poglavice izlazile u koloni, mrmljajui meusobno.
Ha! arls je prezirno pucnuo prstima ka vratima koja su se zatvarala. Babe,
svi do poslednjeg! Videe oni. A videe i moj roak Luj, kao i Filip da li mi treba
njihova pomo. Pokazau im svima. Videla sam bele, izmanikirane prste kako na
trenutak dotiu mesto iznad njegovih grudi. Slabani pravougaoni obris se nazirao
ispod njegovog svilenog sakoa. Nosio je Lujzinu minijaturu; videla sam je ranije.
elim Vaoj visosti mnogo sree u tom poduhvatu, mrmljao je Dejmi, ali...
Ah, zahvaljujem ti, cher Dejms! Bar ti veruje u mene! arls je jednom rukom
obgrlio Dejmsa, privreno mu masirajui deltoidne miie.
Neutean sam to me nee pratiti, to nee biti kraj mene da prima aplauze
mojih podanika kad budemo umarirali u Englesku, kazao je arls, ustro steui.
Neu?, zapanjeno je pogledao Dejmi.
Avaj, mon cher ami, dunost zahteva od tebe veliku rtvu. Znam koliko tvoje
veliko srce udi za slavom bitke, ali od tebe traim da obavi neto drugo.
Stvarno?, rekao je Dejmi.
ta?, otvoreno sam pitala.
arls je bacio pogled utive averzije prema meni, a onda se okrenuo nazad
Dejmiju i povratio dobrodunost.
To je zadatak od najveeg znaaja, moj Dejmse, i takav kakav samo ti moe da
obavi. Istina je da se ljudi jate pod barjakom mog oca; sve vie ih dolazi iz dana u
dan. Pa ipak, ne smemo se prerano oseati sigurni, zar ne?
Ne smemo, kazao je Dejmi, a na licu mu se pojavio uas.
Ali smemo, rekao je arls, uz poslednji stisak. Okrenuo se prema Dejmiju,
sijajui od zadovoljstva. Ti e otii na sever, do zemlje svojih oeva, i vratiti mi
se na elu ljudi klana Frejzer!
P
Lieva jazbina
oznaje li dobro svog dedu?, upitala sam, terajui zunzaru koja je doletela kad
joj vreme nije i nije mogla da se odlui da li bi konj predstavljao bolji obrok
od mene. Dejmi je odmahnuo glavom.
Ne. uo sam da se ponaa kao uasni stari monstrum, ali ne treba da ga se
plai. Nasmeio mi se kad sam tresnula zunzaru krajem ala. Ja u biti sa tobom.
Oh, prgavi matori gospodin me ne brine, uveravala sam ga. Videla sam mnogo
takvih. Meki su kao puter ispod toga, veina njih. Zamiljam da je tvoj deda isti
takav.
Mm, nije, zamiljeno je odgovorio. On je zaista uasni stari monstrum. Stvar
je samo u tome, ako se ponaa uplaeno, postaje jo gori. Kao zver kad namirie
krv, razume?
Pogledala sam napred, gde su se udaljena brda koja skrivaju zamak Bofor
iznenada nadnosila prilino pretei. Zloupotrebljavajui moje trenutno odsustvo
panje, zunzara se obruila pored mog levog uva. Ciknula sam i izmakla se u stranu,
a konj se, preneraen ovim naglim pokretom, iznenaeno poplaio.
Hej! Cuir stad! Dejmi se sagnuo u stranu da dohvati moje uzde, putajui
svoje. Bolje utreniran od mog konja, njegov je frknuo, ali se prilagodio tom
manevru, samo superiorno striui uima zadovoljan sobom.
Dejmi je ukopao kolena u bokove svog konja, povlaei mog da stane uz njega.
E, sad, rekao je, pratei pogledom cik-cak putanju bune zunzare. Pusti je da
sleti, Sasenah, i srediu je. ekao je, pripravno podignutih ruku, malo kiljei zbog
sunca.
Sedela sam kao umereno nervozna statua, napola hipnotisana preteim zujanjem.
Teko krilato telo, varljivo sporo, lenjo je zujalo oko mojih uiju i uiju moga konja.
Konj je grevito trzao ui, od nagona koji sam potpuno razumela.
Ako to sleti u moje uvo, Dejmi, ja u da..., poela sam.
!, naredio je, naginjui se napred u iekivanju, leve ruke skupljene kao u
pantera koji se sprema da napadne. Jo sekund i moja je.
Tek tada sam videla tamnu kapljicu kako mu sija na ramenu. Jo jedna zunzara
koja trai mesto da se razbakari. Opet sam zinula.
Dejmi...
Pst! Trijumfalno je rukama pljesnuo mog muitelja, samo sekund pre nego to
je zunzara na njegovoj kragni zarila zube u njegov vrat.
Pripadnici kotskih klanova su se borili prema tradiciji svojih predaka.
Omalovaavajui strategiju, taktiku i finese, njihov nain napada je bio krajnje
jednostavan. Kada spaze neprijatelja na dometu, oni pobacaju pledove, isuu
maeve i pojure na njega, vritei to jae mogu. Poto je gelsko vritanje takvo
kakvo jeste, taj metod je ee bivao uspean nego neuspean. Podosta neprijatelja
bi, kada spaze gomilu upavih, golorukih i golonogih narikaa koja se okomila na
njih, prosto izgubila petlju i zbrisala.
Iako inae dobro uveban, Dejmijevog konja nita nije moglo pripremiti za
najbolji mogui gelski vrisak isputen punom jainom pola metra iznad njegove
glave. Izgubivi petlju, priljubio je ui uz glavu i pojurio kao da ga goni sam avo.
Moj konj i ja smo kao paralisani stajali na putu i posmatrali izuzetnu
demonstraciju kotske vetine sa konjima dok je Dejmi, koji je pogubio oba
stremena i ispustio uzde, visio napola van sedla od naglog polaska konja, oajniki
se diui napred i grabei grivu.
Pled mu je luaki vijorio iza tela, noen vetrom jurnjave, a konj je, sada ve
sasvim uspanien, obojenu tkaninu koja je mlatila na sve strane shvatio kao izgovor
da pojuri jo bre.
Jedne ruke upetljane u dugu grivu, Dejmi se namrgoeno uspravio, duge noge su
stegle konjske sapi, ignoriui uzengije koje su skakutale ispod stomaka ivotinje.
Deo onoga to sam uprkos ogranienom poznavanju gelskog prepoznala kao izuzetno
ruan renik dopirao je nazad noen vetriem.
Spor, kloparajui zvuk me je naterao da pogledam nazad, ka mestu gde je Murtag,
vodei tovarnog konja, dolazio malim usponom niz koji smo se upravo spustili. On
se paljivo sputao putem ka mestu gde sam ekala. Lenjo je zaustavio svoju
ivotinju, zaklonio oi od sunca i pogledao napred, ka mestu gde su Dejmi i njegov
uspanieni konj upravo nestajali preko sledeeg brda.
Zunzara, rekla sam da bih objasnila.
Kasno je za njih. Pa ipak, ne bih rekao da mu se uri da sretne svog dedu toliko
da bi tebe ostavio, napomenuo je Murtag, suvo kao i uvek. Mada ne bih rekao da
e prisustvo ene ita izmeniti u nainu kako e biti primljen.
Podigao je uzde i utnuo svog ponija da se nevoljno pokrene, a tovarni konj je
prijateljski poao na put. Moj konj, oraspoloen drutvom i sigurniji poto trenutno
nije bilo zunzara, prilino veselo je poao pored njega.
ak ni ena Engleskinja?, znatieljno sam upitala. Ono malo to sam znala nije
mi govorilo da e bilo ta to je englesko oraspoloiti lorda Lovata.
Engleskinja, Francuskinja, Holananka ili Nemica. Nema anse da bi to ita
promenilo; Stari Lisac e za doruak jesti digericu onog momka, ne tvoju.
Kako to misli? Zurila sam u namrgoenog malog gortaka koji je po mnogo
emu liio na svoje svenjeve, pod komotnim pledom i kouljom. Nekako je svaki
komad odee koji Murtag obue, bez obzira na to koliko je nov ili kako dobro
skrojen, istog asa izgledao kao neto izvueno iz gomile ubreta.
U kakvim je odnosima Dejmi sa lordom Lovatom?
Uhvatila sam pogled malog, pronicljivog crnog oka, a onda je glavu okrenuo ka
zamku Bofor. Slegnuo je ramenima, da li od rezignacije ili od iekivanja.
Ni u kakvim, za sada. Momak nikada u ivotu nije razgovarao sa svojim
dedom.
Ali kako zna toliko o njemu ako ga nikada nisi sreo?
Bar sam poela da razumem Dejmijevo ranije opiranje da se svom dedi obrati
za pomo. Kada smo se ponovo nali sa Dejmijem i njegovim konjem, ovaj drugi je
naizgled bio prilino krotak, a prvi u dobroj meri besan, pa ga je Murtag
spekulativno odmerio pogledom i ponudio da on odjae napred sa tovarnim konjem,
ostavljajui Dejmija i mene da uivamo u ruku kraj puta.
Uz okrepljujue pivo i kola od zobi, on mi je nadugako ispriao da njegov
deda, lord Lovat, nije svom sinu odobrio izbor neveste pa nije smatrao prikladnim
da da blagoslov ni da komunicira sa svojim sinom niti sa njegovom decom jo
od kada su se Brajan Frejzer i Elen Makenzi venali, pre vie od trideset godina.
uo sam prilino toga o njemu, i lepog i runog, odgovorio je Dejmi,
grickajui komadi sira. On ti je od onih koji na ljude ostavljaju utisak, razume.
Toliko sam shvatila. Stari Tulibardin, jedan od parikih jakobita, zabavljao me
je brojnim necenzurisanim miljenjima o voi klana Frejzer pa sam pomislila da
moda Brajan Frejzer nije bio neutean to ga je otac ignorisao. Izrekla sam to sada i
Dejmi je klimnuo glavom.
Oh, da. Ne uspevam da se setim da je moj otac imao mnogo dobrog da kae o
starom, mada nije bio nepristojan prema njemu. Naprosto ga uglavnom nije
pominjao. Protrljao je vrat, tamo gde je crveni nabor od ujeda muve poinjao da se
primeuje. Vreme je bilo neobino toplo i Dejmi je rairio svoj pled da ja sednem.
Smatralo se da zbog ovog odlaska treba neto uloiti u pogledu dostojanstva, pa je
nosio novi kilt vojnikog kroja sa kopom, a pled je bio zasebna traka tkanine. Iako
je manje titio od loeg vremena nego stari pled sa pojasom, mogao se znatno bre
navui u urbi.
Pitao sam se malo, zamiljeno je rekao, da li je moj otac bio onakav zbog toga
kako se stari Sajmon poneo prema njemu. Nisam to tada uviao, naravno, ali nije
tako esto da ovek pokae svoja oseanja prema sinovima.
Razmiljao si ti mnogo o tome. Ponudila sam mu jo jednu flau piva i on ju je
uzeo uz smeak koji se zadrao na meni, grejui me vie od nejakog jesenjeg sunca.
Aha, jesam. Pitao sam se, razume, kakav u otac ja biti prema svojoj deici i
gledao sam malo unazad da bih to video, poto mi je otac bio najbolji primer. A ipak
sam znao, na osnovu poneeg to je rekao, ili to mi je rekao Murtag, da njegov otac
nije bio nimalo nalik njemu, pa sam pomislio kako se sigurno reio da to uini
sasvim drugaije kada mu se jednom ukae prilika.
Malo sam uzdahnula, sputajui svoj komad sira.
Dejmi, rekla sam. Da li zaista misli da emo ikada...
Mislim, kazao je uvereno, ne doputajui mi da zavrim. Nagnuo se i poljubio
me u elo. Ja to znam, Sasenah, a zna i ti. Tebi je sueno da bude majka, a ja
sigurno ne nameravam da dopustim nekom drugom da ti pravi decu.
Pa, to jeste dobro, rekla sam. Ne nameravam ni ja.
Nasmejao se i podigao mi bradu da mi bi poljubio usne. Uzvratila sam poljubac,
a onda pruila ruku da mu otresem mrvicu pored usta.
Zar ne treba da se obrije, ta misli?, upitala sam. U ast toga to e prvi
put videti svog dedu?
Oh, video sam ga jednom ranije, nehajno je rekao. A video je i on mene, to
se toga tie. A to se tie mog izgleda, moe da me prihvati i ovakvog, proklet bio.
Ali Murtag kae da ga nikada nisi sreo!
Mfm. Otresao je ostatak mrvica sa koulje, malo se mrtei kao da odluuje
koliko toga da mi ispria. Konano je slegnuo ramenima i opruio se nazad u senku
buna utilovke, stavio ruke pod glavu i zagledao se u nebo.
Pa, nikada se nismo sreli, kao to si rekla. Ili ne zapravo. Dogodilo se to
ovako...
Kada je imao sedamnaest godina, mladi Dejmi Frejzer je otputovao brodom za
Francusku da kolovanje dovri na Parikom univerzitetu i da naui one stvari koje
se ne ue iz knjiga.
Otplovio sam iz luke Boli, rekao je, pokazujui glavom prema sledeem brdu,
gde je uski reanj sive na dalekom horizontu oznaavao rub Morej Firta. Postojale
su i druge luke iz kojih sam mogao da odem najvee izglede imao je Invernes ali
mi je otac rezervisao vonju brodom, a taj je polazio iz Bolija. Odjahao je sa mnom
da me isprati u svet, moglo bi se rei.
Brajan Frejzer je retko naputao Lalibroh u tim godinama posle venanja, pa je
tokom jahanja sa uivanjem svom sinu pokazivao razna mesta gde je lovio ili
putovao kao deak i mladi.
Mada je postao znatno utljiviji kako smo se pribliavali Boforu. Nije o mom
dedi priao na tom putovanju, a ja sam znao da je bolje da ga i ne pominjem. Samo
nisam znao da on ima razlog to me alje iz Bolija.
Nekoliko malih vrabaca se oprezno primaklo blie, pojavljujui se iz bunja i
nestajui u njemu, spremni da brzo pobegnu nazad u sigurnost na najmanji nagovetaj
opasnosti. Kada ih je video, Dejmi je dohvatio ostatak hleba, pa ga vrlo precizno
bacio usred jata koje se razletelo kao karte, beei od iznenadnog ometanja.
Vratie se oni, rekao je pokazujui razbacane ptiice. Stavio je ruku preko lica
kao da se titi od sunca i nastavio da pria.
Zauo se zvuk konja sa puta od zamka i, kada smo se okrenuli da pogledamo,
jedna grupica je silazila, est konjanika i kola, a jedan od njih je drao Lovatovu
zastavu, pa sam znao da je moj deda meu njima. Brzo sam pogledao u oca da vidim
namerava li neto da preduzme, ali se on samo osmehnuo, kratko mi stegao rame i
rekao: Hajde onda da se ukrcamo, mome.
Oseao sam dedin pogled dok sam hodao obalom, sa kosom i visinom koje
samo to nisu vikale Makenzi, i bilo mi je drago to na sebi imam najbolju odeu i
ne izgledam kao prosjak. Nisam se osvrtao, ali sam se uspravio to sam vie mogao
i bio sam ponosan to sam za pola glave vii od najvieg oveka tamo. Moj otac je
hodao pored mene, onako utljiv, i takoe nije gledao u stranu, ali sam oseao
njegovo prisustvo, njegov ponos to me ima.
Nasmeio se iskrivljenim osmehom.
To je bio poslednji put kada sam znao da ga nisam razoarao, Sasenah. Nisam u
to bio siguran u nekim kasnijim prilikama, ali mi je bilo drago tog dana.
Obgrlio je rukama kolena i zurio ispred sebe kao da doarava scenu na keju.
Zakoraili smo na brod i sreli kapetana, a onda smo stajali pored ograde,
priajui ni o emu, obojica pazei da ne pogledamo u ljude iz Bofora koji su
unosili tovar, niti da virnemo ka obali gde su stajali konjanici. Zatim je kapetan dao
znak da se brod odvee. Poljubio sam oca i on je skoio preko ograde dole na dok i
otiao do svog konja. Nije pogledao nazad dok nije uzjahao, a do tada je brod
zaplovio u luku.
Mahnuo sam i on je uzvratio mahanjem, a onda se okrenuo, vodei mog konja, i
poao putem nazad ka Lalibrohu. Tada se okrenula i grupa iz Bofora i zaputila nazad.
Video sam svog dedu na elu povorke, kako uspravno sedi u sedlu. I tako su oni
jahali, moj otac i moj deda na razmaku od dvadeset metara, uz brdo i preko brda van
mog vidika, i nijedan se nije okrenuo onom drugom i ponaali su se kao da onaj
drugi uopte i ne postoji.
Okrenuo je glavu niz put, kao da trai znake ivota iz pravca Bofora.
Sreli su nam se pogledi, tiho je rekao. Tad jednom. ekao sam dok otac nije
stigao do svog konja, a onda sam se okrenuo i pogledao u lorda Lovata to sam
odvanije mogao. Hteo sam da zna da nita neemo traiti od njega, ali da ga se ne
plaim. Nasmeio mi se krajikom usana. Mada jesam.
Spustila sam ruku na njegovu i pomilovala ga po prstima.
Da li je i on gledao u tebe?
On je kratko frknuo.
Aha, jeste. Rekao bih da nije skidao pogled sa mene otkad sam siao sa brda pa
do polaska broda; oseao sam kako mi taj pogled bui lea kao svrdlo.
A kada sam pogledao u njega, stajao je tamo, sa crnim oima ispod obrva,
zagledan u mene. Zautao je, i dalje gledajui ka zamku dok ga nisam neno
gurnula.
Kako je izgledao?
Otrgao je pogled sa tamne mase oblaka na dalekom horizontu da bi pogledao u
mene, a uobiajenog izraza raspoloenja nije bilo na njegovim usnama ni u dubini
njegovih oiju.
Hladan kao kamen, Sasenah, odgovorio je. Hladan kao kamen.
Imali smo sree sa vremenom; bilo je toplo celim putem od Edinburga.
Nee to potrajati, predvidao je Dejmi, mirkajui prema moru pred nama.
Vidi li onaj talas oblaka tamo? Stii e iznad kopna do veeri. Omirisao je
vazduh i navukao pled preko ramena. Osea li miris vazduha? Moe da oseti
kako stie nevreme.
Ne tako iskusna u takvoj meteorologiji, ipak sam pomislila da moda mogu to da
namiriem; vlanost u vazduhu koja je pootravala uobiajene mirise osuenog
vreska i borove smole, sa slabanim, vlanim mirisom morske trave koji se meao
sa udaljene obale.
Pitam se da li su ljudi do sada stigli nazad u Lalibroh, kazala sam.
Sumnjam u to. Dejmi je odmahnuo glavom. Imali su da predu manje
rastojanje nego mi, ali idu peice pa e im trebati vremena da preu ceo taj put.
Podigao se u uzengijama, zaklanjajui oi da bi pogledao udaljeni front oblaka.
Nadam se da je to samo kia; to ih nee preterano namuiti. A moda i nije gadna
oluja. Moda nee stii tako daleko na jug.
Ja sam svoj topli al od tartana navukla vre oko ramena kao odgovor na
pojaavanje vetra. Smatrala sam da je ovaj period od nekoliko dana toplog vremena
dobar predznak; nadala sam se da nije varka.
Dejmi je celu jednu no proveo sedei kraj prozora u Holirudu, nakon to je
primio arlsovo nareenje. A ujutru je otiao prvo do arlsa, da Njegovoj visosti
kae da emo on i ja sami odjahati za Boli, samo u pratnji Murtaga, da lordu Lovatu
prenesemo izraze uvaavanje Njegove visosti i zahtev da Lovat odri svoje
obeanje u pogledu ljudstva i pomoi.
Posle toga je Dejmi pozvao kovaa Rosa u nau sobu i davao mu nareenja,
glasom tako tihim da nisam uspela da razaznam rei sa svog mesta pored vatre.
Istina, videla sam kako se ramena miiavog kovaa podiu i ostaju u tom poloaju
kada je shvatio njihov znaaj.
Hajlendska vojska je putovala sa malo discipline, kao rasputena rulja koja bi se
teko mogla nazvati kolonom. Tokom jednodnevnog pokreta ljudi iz Lalibroha su
trebali da se iskljue, jedan po jedan. Da odu sa strane u bunje kao da hoe da se
olakaju, ali da se ne vraaju u glavninu, ve da se tiho iskradu i odu, jedan po
jedan, na okupljanje sa ostalima iz Lalibroha. A kada se ponovo skupe pod
vodstvom kovaa Rosa, treba da odu kui.
Ne verujem da e neko primetiti da ih nema izvesno vreme, ako uopte primeti,
rekao je tada Dejmi, raspravljajui unapred sa mnom o tom planu. Dezertiranje je
uobiajena stvar u celoj vojsci. Juan Kameron mi je rekao da su prole nedelje
izgubili dvadeset ljudi iz njegovog puka. Zima je i ljudi hoe da se skrase kod kue i
spreme sve za prolenu setvu. U svakom sluaju, sigurno je da voe ne mogu nikoga
odvojiti da krene za njima, ak i ako primete da su otili.
Da li to znai da si digao ruke, Dejmi?, upitala sam, dohvatajui ga za ruku.
On je umorno protrljao lice pre nego to je odgovorio.
Ne znam, Sasenah. Moda je prekasno, a moda i nije. Ne mogu da znam. Bilo
je glupo ii na jug tako pred zimu, a jo gluplje traiti vreme na opsadu Stirlinga.
Ali arls jo nije nijednom poraen, a neke voe se odazivaju na njegove pozive.
Makenziji sada, i drugi zbog njih. U ovom asu je udvostruio broj ljudi u odnosu na
to koliko smo imali u Prestonu. ta li e to znaiti? Rairio je ruke, frustriran.
Nemam pojma. Nema otpora; Englezi su prestraeni. Pa, zna; videla si letke.
Neveselo se nasmeio. Mi sitnu decu stavljamo na raanj i peemo ih na vatri, i
obeaujemo ene i erke potenih ljudi. Prezirno je frknuo. Iako su takvi zloini
kao to su kraa i neposlunost bile obina stvar u hajlendskoj vojsci, silovanje je
bilo praktino nepoznato.
Uzdahnuo je kratkim, besnim zvukom. Kameron je uo glasine da se kralj
Dordi priprema da zbrie iz Londona, zbog straha da e prineva armija uskoro
zauzeti grad. I uo ih je glasine koje su do Kamerona stigle preko mene, od Deka
Randala. A tu su i Kilmanrok i Kameron. Lohijel i Balmerino, i Dugal sa svojim
Makenzijima. Sve dobri borci. I ako bi Lovat poslao ljude koje je obeao Boe,
moda bi to bilo dovoljno. Hriste, ako bismo umarirali u London... Obesio je
ramena, a onda se naglo ispravio, sleui ramenima kao da pokuava da se iskobelja
iz koulje koja ga stiska.
Ali ja to ne smem da rizikujem, prosto je rekao. Ne mogu da odem u Boli a da
svoje ljude ostavim ovde, da budu odvedeni bogzna kuda. Da sam ja ovde da ih
predvodim to bi bilo neto drugo. Ali, proklet bio ako ih ostavim arlsu ili Dugalu
da ih bace na Engleze dok sam ja stotinama kilometara daleko.
Tako je to sreeno. Ljudi iz Lalibroha ukljuujui Fergusa, koji je buno
protestovao, ali su ti protesti odbijeni dezertirae i neupadljivo e krenuti kui.
Kada jednom zavrimo svoj zadatak u Boliju i vratimo se da se pridruimo arlsu
pa, tada e ostati dovoljno vremena da se vidi kako se situacija odvija.
Zato i vodim Murtaga sa nama, objasnio je Dejmi. Ako bude izgledalo
dobro, onda u ga poslati u Lalibroh da ih dovede nazad. Kratak osmeh je ozario
ozbiljno lice. On ne deluje impresivno na konju, ali je odlian jaha, na Murtag.
Brz kao munja.
I ne izgleda impresivno u ovom asu, pomislila sam, ali zapravo i nismo u nekoj
hitnoj situaciji. Zapravo, kretali smo se ak i sporije nego obino. Kada smo se
popeli na jedno brdo ugledala sam ga u podnoju kako zaustavlja konja. Kad smo
stigli do njega, sjahao je i besno zagledao sedlo tovarnog konja.
ta nije u redu? Dejmi je krenuo i sam da sjae, ali mu je Murtag iznervirano
mahnuo da to ne ini.
Nita, nita to bi trebalo da te brine. Kai je pukao, nita drugo. Produite.
Dejmi je samo klimnuo glavom i cimnuo uzde, a ja sam ga sledila.
Nije ba ivahan danas, zar ne?, prokomentarisala sam, odmahnuvi rukom u
pravcu Murtaga. Zapravo, sitni roak je postajao sve razdraljiviji i nervozniji sa
svakim korakom u pravcu Bolija. Ako dobro shvatam, nije oduevljen time to e
se sresti sa lordom Lovatom?
Dejmi se osmehnuo i kratko pogledao nazad u malu tamnu figuru zaneto pognutu
nad konopcem koji je vezivao.
Nije, Murtag nije prijatelj starog Sajmona. On je iskreno voleo mog oca, usta
su mu se iskrivila u stranu, kao i moju majku. Nije mu se dopalo kako se Lovat
ophodio prema njima. A ni Lovatov metod za pribavljanje supruga. Jedna Murtagova
baba je bila Irkinja, ali je on sa druge strane u srodstvu sa Primrouz Kembel,
objasnio je, kao da to sve ini kristalno jasnim.
Ko je Primrouz Kembel?, zaprepaeno sam upitala.
Oh. Dejmi se poeao po nosu, razmiljajui. Sve jai vetar sa mora mu je
izvukao kosu iz trake, tako da su mu crveni pramenovi poigravali preko lica.
Primrouz Kembel je bila trea Lovatova ena i dalje je, pretpostavljam,
dodao je, mada ga je napustila pre nekoliko godina i vratila se u kuu svog oca.
Popularan je kod ena, zar ne?, promrmljala sam.
Dejmi je frknuo. Valjda se moe tako rei. Svojom prvom enom se oenio jer
su mu nametnuli venanje. Udovicu ledi Lovat je oteo iz kreveta usred noi, oenio
se njome na licu mesta, pa se vratio pravo u krevet sa njom. Pa ipak, dodao je
nepristrasno, ona je kasnije zakljuila da ga voli, pa moda to i nije bilo tako loe.
Mora da je bio prilino izuzetan u krevetu, u najmanju ruku, nemarno sam
rekla. To je porodina odlika, pretpostavljam.
Uputio mi je malo okiran pogled, koji se rastopio u smeteni osmeh.
Aha, dobro, rekao je. I ako je bio ili nije, to mu nije mnogo pomoglo.
Sobarice ledi Lovat su svedoile protiv njega, pa se Sajmon naao s one strane
zakona i morao je da pobegne u Francusku.
Prinudni brakovi i odmetnitvo, hm? uzdrala sam se da ne prokomentariem jo
neto o slinostima u porodici, ali sam u sebi verovala da Dejmi nee poi stopama
svog dede u pogledu daljih enidbi. Jedna ena je oito bila nedovoljna za Sajmona.
Otiao je da poseti kralja Dejmsa u Rimu i zakleo se na vernost Stjuartima,
nastavio je Dejmi, a onda se okrenuo i otiao pravo Vilijamu od Orinda, kralju
Engleske, koji je bio u poseti Francuskoj. Naterao je Dejmsa da mu obea njegovu
titulu i imanje za sluaj da povrati presto, a onda samo bog zna kako dobio puno
pomilovanje od Vilijama, pa je mogao da se vrati kui u kotsku.
Sada je na mene bio red da podignem obrve. Oigledno nije re samo o
atraktivnosti za suprotni pol, znai.
Sajmon je nastavio svoje avanture dolazei opet kasnije u Francusku, ovog puta
da bi pijunirao jakobite. Kada je otkriven, bio je baen u zatvor, ali je pobegao,
vratio se u kotsku, spretno organizovao okupljanje klanova u Braes ov Maru 1715.
pod izgovorom da je re o lovu a zatim uspeo da dobije sva priznanja od engleske
krune to je uguio ustanak koji je usledio.
Pravi matori prevarant, zar ne?, rekla sam, potpuno zaintrigirana. Mada
pretpostavljam da u to vreme nije mogao biti tako star; tek u etrdesetim. Poto sam
ula da je lord Lovat sada u srednjim sedamdesetim, oekivala sam nekog prilino
nejakog i oronulog, ali sam brzo menjala miljenje u svetlu tih pria.
Moj deda, napomenuo je ravnim glasom Dejmi, po svim izvetajima ima
takav karakter da se zgodno moe sakriti iza spiralnog stepenita. U svakom
sluaju, produio je, odbacujui pitanje karaktera svog dede odmahivanjem, zatim
se oenio Meri Grant, erkom Granta Granta. Tek kada je ona umrla, oenio se
Primrouz Kembel. Ona je tada moda imala osamnaest godina.
Da li je stari Sajmon bio dovoljno dobar ulov za njenu porodicu da je natera na
to?, saoseajno sam upitala.
Ni u kom sluaju, Sasenah. Zastao je da skloni kosu sa lica, zavlaei
neposlune pramenove iza uiju. Znao je on dobro da ga ona ne bi htela ak i da je
bogat kao Krez to nije bio pa joj je poslao pismo u kome je rekao da joj se
majka razbolela u Edinburgu i dao joj adresu kue u koju treba da ode.
Pourivi u Edinburg, mlada i lepa gica Kembel nije zatekla svoju majku, ve
starog i dovitljivog Sajmona Frejzera koji ju je obavestio da se nalazi u
ozloglaenoj kui zadovoljstva i da joj je jedina ansa da sauva neokaljano ime to
da se istog asa uda za njega.
Mora da je bila vrlo naivna, da padne na taj tos, cinino sam primetila.
Bila je veoma mlada, rekao je Dejmi branei je, a to nije bila prazna pretnja;
da ga je odbila, stari Sajmon bi joj bez razmiljanja upropastio reputaciju. U
svakom sluaju, ona se udala za njega i zaalila.
Hmf. Bila sam zaneta sabiranjem u glavi. Susret sa Primrouz Kembel se
odigrao pre svega nekoliko godina, rekao je. Znai... Da li je udovica ledi Lovat ili
Margaret Grant bila tvoja baka?, radoznalo sam upitala.
Visoke jagodice su bile ispucale od sunca i vetra sada su se obojile od
iznenadnog, bolnog crvenila.
Nijedna od njih, rekao je. Nije gledao u mene, ve je pogled fiksirao pravo
napred, u pravcu zamka Bofor. Usne su mu bile stegnute.
Moj otac je bio kopile, konano je rekao. Sedeo je prav kao ma u svom sedlu,
a prsti su mu pobeleli od stezanja uzdi. Priznat, ali kopile. Dete jedne od slukinja
u zamku Dauni.
Oh, kazala sam. Izgledalo je da se tome ne moe mnogo dodati.
On je teko progutao; videla sam mrekanje njegovog grla.
Trebalo je da ti to kaem ranije, usiljeno je rekao. Izvini.
Pruila sam ruku da bih dotakla njegovu; bila je tvrda kao gvoe.
To nije vano, Dejmi, kazala sam, znajui jo dok sam govorila da nita to
bih rekla nee nita promeniti. Ne smeta mi ni najmanje.
Je li?, konano je odgovorio i dalje zurei pravo napred. Pa... smeta meni.
Sve hladniji vetar od Morej Firta je ukao uz kosinu pod tamnim borovima. Ovde
je zemljite bilo udna kombinacija strmih planina i morske obale. Gusto rastinje
jova, aria i breza prekrivalo je zemlju sa obe strane uske staze koju smo pratili, ali
kada smo se pribliili tamnom zamku Bofor, sve su prekrile otpadne materije
morskih trava i blatnjave zaravni.
Zapravo su nas oekivali; straari u kiltovima i naoruani sekirama na kapiji nas
nisu zaustavili dok smo prolazili. Izgledali su prilino znatieljno, ali nisu delovali
neprijateljski. Dejmi je u sedlu sedeo pravo kao kralj. Klimnuo je jednom oveku
pored sebe i odgovoreno mu je istim takvim klimanjem. Imala sam neodredeni
oseaj da u zamak ulazimo kao da maemo belom zastavom primirja; koliko e takvo
stanje potrajati ne zna niko.
Ujahali smo, bez zaustavljanja, u dvorite zamka Bofor, malog zdanja kada je re
o zamkovima, ali i pored toga prilino impresivnog, napravljenog od lokalnog
kamena. Nije bio tako jako utvren kao neki zamkovi koje sam videla na jugu, a ipak
je delovao kao da moe mnogo toga da izdri. iroki otvori za topove su zjapili na
odreenom razmaku du osnove spoljnih zidova, a utvrenje se jo moglo pohvaliti
talom okrenutom ka dvoritu.
Nekoliko malih hajlendskih ponija je bilo smeteno u nju. Proturili su glavu
preko niskih drvenih vrata da bi zarzali dobrodolicu naim konjima. Pored zida je
lealo dosta tovara, nedavno skinutih sa ponija u tali.
Lovat je pozvao nekoliko ljudi da nas saekaju, namrgoeno je komentarisao
Dejmi kada je primetio tovare. Roake, verujem. Slegnuo je ramenima. Bar e
biti dovoljno prijateljski nastrojeni u poetku.
Otkud zna?
Skliznuo je na zemlju i pruio ruku da mi pomogne.
Maeve su ostavili sa svojim prtljagom.
Dejmi je pruio uzde konjuaru koji je iz tale izaao nama u susret, briui ruke
o pantalone.
Hm, ta sada?, promrmljala sam Dejmiju u pola glasa. Nije bilo znaka od
upravnika imanja ni majordoma; nita nalik ivahnoj, autoritativnoj figuri gice
Ficgibons koja nas je lepo doekala u zamku Leoh, pre dve godine.
Nekoliko konjuara i talskih momaka okolo nam je povremeno dobacivalo
poglede, ali je nastavilo sa svojim poslovima, kao i posluga koja je prolazila
dvoritem, vukui korpe sa veom, gomile treseta i sve ostale kabaste stvari koje
zahteva ivot u kamenom zamku. Sa odobravanjem sam pogledala u krupnog slugu
koji se znojio pod teretom dve velike bakarne kante sa vodom. Iako se mnogo toga
moglo zameriti gostoprimstvu, zamak Bofor se bar moe pohvaliti da ima kadu.
Dejmi je stajao nasred dvorita prekrtenih ruku, razgledajui mesto kao
potencijalni kupac nekretnina koji gaji mrane sumnje u pogledu drenae zemljita.
Sada ekamo, Sasenah, rekao je. Straari e javiti da smo ovde. Ili e neko
sii do nas... ili nee.
Hm, rekla sam. Pa, nadam se da e to uskoro reiti; gladna sam, a dobro bi mi
dolo i kupanje.
Aha, bi, sloio se Dejmi uz kratak osmeh dok me je zagledao. Ima ai na
nosu, a i ikovi su ti se zakaili u kosu. Ne, ostavi ih, dodao je kada mi je ruka
uznemireno pola prema glavi. Lepo izgleda, bez obzira na sve.
Ipak sam ih ostavila. Zatim sam se nagnula nad oblinji valov da se vidim i malo
sam popravim svoj izgled, koliko je to bilo mogue sluei se samo hladnom
vodom.
Bila je to na neki nain delikatna situacija to se tie starog Sajmona Frejzera,
pomislila sam naginjui se nad valov i pokuavajui da razaznam koje su fleke u
odrazu moje koe zapravo mrlje, a koje prave komadii sena na povrini vode.
Drugaije gledano, Dejmi je bio formalni emisar Stjuarta. Bez obzira na to da li
su Lovatova obeanja za pomo bila iskrena ili samo prazne rei, svi su izgledi bili
da e se oseati obaveznim da lepo doeka prinevog predstavnika, makar iz iste
kurtoazije.
U drugu ruku, pomenuti predstavnik je nezakoniti unuk koji, mada ga se lord nije
direktno odrekao, nije ni najdrai lan porodice. A znala sam dovoljno o
hajlendskim zavadama da bi mi bilo jasno da zla krv te vrste retko slabi sa protokom
vremena.
Prela sam mokrom rukom preko sklopljenih oiju i slepoonica, zaglaujuci
neposlune pramenove kose. Sve u svemu, nisam smatrala da e nas lord Lovat
ostaviti da stojimo u dvoritu. Moda e nas, ipak, ostaviti tu dovoljno dugo da
uvidimo neiskrenost njegovog prijema.
Posle toga pa, ko zna? Najverovatnije e nas primiti ledi Franses, jedna od
Dejmijevih tetaka, udovica koja po svemu to sam ula od Tulibardina vodi
poslove domainstva za svog oca. Ili, ako on odabere da nas primi kao diplomatske
izaslanike a ne kao srodnike, pretpostavljala sam da bi se i lord Lovat lino mogao
pojaviti da nas primi, u pratnji svih moguih sekretara, uvara i slugu.
Ta poslednja mogunost je delovala najverovatnije ako se ima u vidu koliko je
ovo potrajalo; na kraju krajeva, ne biste zadravali formalno obuenu svitu da tako
eka treba vremena da se skupi potrebno osoblje. Zamiljajui kako se iznenadno
pojavljuje doterani plemi, poela sam da se predomiljam u pogledu ikova u
kosi, pa sam se opet nagnula nad valov.
Prekinuo me je zvuk koraka iza korita. Zdepasti postariji ovek sa raskopanom
kouljom i otkopanim pantalonama je izaao u dvorite, gurajui u stranu
debeljukastu kestenjastu kobilu otrim laktom i iznerviranim Ajde! Uprkos
poodmaklim godinama, lea su mu bila prava kao motka, a ramena iroka gotovo
koliko i Dejmijeva.
Zastajui kraj valova za konje, osvrnuo se po dvoritu kao da nekoga trai.
Pogled mu je preao preko mene ne uoavajui me, a onda iznenada poleteo nazad,
oito zapanjen. ovek je priao i svaalaki mi se uneo u lice, a neobrijane sede
ekinje su bile nakostreene kao bodlje bodljikavog praseta.
Ko si, do avola, ti?, hteo je da zna.
Kler Frejzer, ovaj, hou da kaem ledi od Broh Tuaraha, kazala sam, prekasno
se priseajui svoje titule. Povratila sam prisebnost i obrisala kapljicu vode sa
brade. A ko si, do avola, ti?, insistirala sam.
vrsta ruka me je otpozadi uhvatila za lakat i strpljivi glas negde iznad moje
glave je rekao: To je, Sasenah, moj deda. Gospodaru, mogu li da vam predstavim
svoju suprugu?
Ah?, kazao je lord Lovat, ukazujui mi ast da me pogleda hladnim plavim oima.
uo sam da si se oenio Engleskinjom. Njegov ton je jasno davao do znanja da taj
in potvruje sve najgore pomisli o unuku koga nikad nije sreo.
Podigao je debelu prosedu obrvu u mom pravcu, a onda je probojni pogled
uputio Dejmiju. Nema vie mozga od tvog oca, izgleda.
Videla sam kako se Dejmijeve ruke malo trzaju, opirui se nagonu da se skupe u
pesnice.
Ako nita drugo, nisam morao da enu uzimam na silu ili prevaru, mirno je
napomenuo.
Njegov deda je zabrundao, neuznemiren tom uvredom. Uinilo mi se da sam
videla kako mu se usne krive u osmeh, ali nisam bila sigurna.
Aha, a tom pogodbom si malo toga dobio, napomenuo je. Kad smo ve kod
toga, ova je jeftinija od one Makenzijeve bludnice koja je epala Brajana. Ako ti
ova sasenah enska nije donela nita, bar izgleda kao da te malo kota. Zakoene
plave oi, toliko sline Dejmijevim, prele su preko moje isflekane haljine,
zapaajui raiveni porub, oparani av i kapljice blata po suknji.
Oseala sam kako fina vibracija prolazi Dejmijem, ali nisam bila sigurna da li
je to bes ili smeh.
Hvala, rekla sam uz prijateljski smeak plemiu. A i ne jedem mnogo. Mada
bi mi dobro dolo kupanje. Samo voda nemojte se truditi oko sapuna ako je suvie
skup.
Ovog puta sam bila sigurna da su se usne zgrile.
Aha, vidim, rekao je lord. Poslau sluavku da vas odvede u sobu. I da vam
donese sapun. Mi emo vas saekati u biblioteci pre veere... unue, dodao je
Dejmiju, pa se okrenuo na petama i nestao ispod lukova.
Ko je to mi!, upitala sam.
Mlai Sajmon, pretpostavljam, odgovorio je Dejmi. Lordov naslednik. Neki
zalutali roak ili dva, moda. I neki od njegovih kmetova, rekao bih, sudei po
konjima u dvoritu. Ako e Lovat da razmatra slanje vojske da se pridrui
Stjuartima, njegovi kmetovi i napoliari moda imaju da kau koju re o tome.
Da li si ikada videla crvia u guvnu usred jata pilia?, promrmljao je dok smo
hodnikom ili iza sluge, sat kasnije. To sam ja ili mi, trebalo je da kaem. Sad se
dri uz mene.
Razni srodnici klana Frejzer su se zaista okupili. Kada nam je pokazano da
uemo u biblioteku zamka Bofor, zatekli smo vie od dvadeset mukaraca kako sede
u prostoriji.
Dejmi je formalno predstavljen, pa je dao zvaninu izjavu u ime Stjuarta,
prenosei izraze potovanja od princa arlsa i kralja Dejmsa lordu Lovatu i
obraajui se za pomo, na ta je starac odgovorio kratko, elokventno i ne
obavezujui se ni na ta. Poto je zadovoljen protokol, tada sam ja izala i bila sam
predstavljena, a opta atmosfera je postala oputenija.
Okruilo me je mnogo hajlendskih dentlmena koji su se smenjivali da mi iskau
dobrodolicu, dok je Dejmi askao sa nekim po imenu Grejam, koji je izgleda bio
sestri lorda Lovata. Kmetovi su me odmeravali sa dozom rezerve, ali su bili
prilino utivi sa jednim izuzetkom.
Mladi Sajmon, graen zdepasto kao njegov otac ali gotovo pedeset godina mlai,
priao je i naklonio se nad mojom rukom. Kada se ispravio, odmerio me je
pogledom sa panjom koja se graniila sa prostaklukom.
Dejmijeva ena, hm?, upitao je. Imao je zakoene oi kao njegov otac i kao
Dejmi, ali su njegove bile smee i mutne kao movara. To valjda znai da treba da
vas oslovljavam sa bratanice, zar ne? Bio je priblino Dejmijevih godina,
oigledno neku godinu mlai od mene.
Ha-ha, uljudno sam rekla, dok se on kikotao svojoj dosetki. Pokuala sam da
povuem ruku, ali je on nije putao. Umesto toga se raspoloeno osmehnuo, jo
jednom me odmeravajui.
uo sam za vas, znate, kazao je. Vi ste prilino slavni po Hajlendsu,
gospoo.
Oh, zaista? Ba lepo. Neprimetno sam povukla; kao odgovor, njegova ruka se
stegla oko moje u stisku koji je bio takorei bolan.
Oh, da. uo sam da ste veoma popularni meu ljudima pod komandom vaeg
mua, rekao je smeei se tako jako da su mu se oi skupile u tamnosmee proreze.
Zovu vas neo-geimnidh meala, kako ujem. To znai Gospa Medne Usne preveo
je, kada je video moj zaprepaeni izraz zbog nepoznatih gelskih rei.
Ovaj, hvala... poela sam, ali nisam stigla dalje pre nego to se Dejmijeva
pesnica zabila u vilicu Sajmona Mlaeg i njegovog polustrica poslala da se otkotrlja
na okrugli sto i raspe poslastice i kaiice po uglaanim ploicama uz uasan zveket.
Mladi Sajmon je bio obuen kao dentlmen, ali je imao instinkte oveka
naviknutog na tuu. Digao se na kolena ruku stegnutih u pesnice, a tada se sledio.
Dejmi je stajao nad njim, sa akama nemarno skupljenim, ali je njegova mirnoa
zastraivala vie od otvorene pretnje.
Ne, rekao je ravnomernim glasom, ona ne zna mnogo gelskog. A poto si sada
to dokazao na opte zadovoljstvo, ljubazno e se izviniti mojoj supruzi pre nego to
ti zube saspem u grlo. Mladi Sajmon je besno gledao u Dejmija, a onda pogled
skrenuo u svog oca koji je jedva vidljivo klimnuo, izgledajui kao da je nestrpljiv
zbog ovog ometanja. Kosa mlaeg Frejzera se oslobodila trake, i visila mu je oko
lica kao mahovina sa drveta. Oprezno je odmerio Dejmija, ali uz primesu neega
to je izgledalo kao da i njega zabavlja, pomeanog sa uvaavanjem. Preao je
nadlanicom preko usta, i dalje na kolenima, a onda mi se ozbiljno naklonio.
Molim za oprotaj, go Frejzer, i izvinjavam se za eventualnu uvredu.
Nisam stigla da uinim nita drugo sem da graciozno klimnem glavom kao
odgovor, pre nego to me je Dejmi izveo u hodnik. Gotovo smo stigli do vrata na
kraju hodnika pre nego to sam progovorila, osvrui se da se uverim da nas niko
nee uti.
ta, pobogu, znai neo-geimnidh mealat, pitala sam, cimajui njegov rukav da
ga usporim. On je oborio pogled, kao da su mu misli ve negde odlutale.
Ah? Oh, to znai medne usne, to je tano. Manje ili vie.
Ali?
Pri tome nije govorio o tvojim ustima, Sasenah, suvo je rekao Dejmi.
to, pa to... Krenula sam da se okreem prema salonu, ali mi je Dejmi jae
stegao ruku.
Kokodakanje, promrmljao mi je u uvo. Ne brini, Sasenah. Samo me
iskuavaju. Bie to u redu.
Mene je ostavio brizi ledi Franses, sestri mladog Sajmona, a on se vratio u
biblioteku, ramena ukoenih za bitku. Nadala sam se da nee udariti jo nekog
roaka; iako nisu svi Frejzeri bili tako krupni kao Makenziji, uvek su bili na
nekakvom oprezu koji nije obeavao nita dobro onome ko bi pokuao neto u
njihovoj neposrednoj blizini.
Ledi Franses je bila mlada, imala je oko dvadeset dve, i posmatrala me je sa
nekakvom uasnutom fascinacijom, kao da bih mogla skoiti na nju ako me ne
primiruje stalno ajem i slatkiima. Napinjala sam se da budem to prijatnija i
nimalo pretea, pa se posle nekog vremena ona opustila dovoljno da prizna da
nikada ranije nije srela neku Engleskinju. Engleskinja je, koliko sam shvatila, vrlo
egzotina i opasna vrsta.
Pazila sam da ne pravim nagle pokrete i posle nekog vremena ona je bila
dovoljno komotna da me stidljivo upozna sa svojim sinom, robustnim
trogodinjakom, koga je u stanju neprirodne istoe odravala neprestano oprezna
slukinja strogog lica.
Priala sam Franses i njenoj mlaoj sestri Aline o Deni i njenoj porodici, koje
nisu nikada upoznale, kada se zauo nagli tresak i vrisak u hodniku. Skoila sam na
noge i stigla do dnevne sobe na vreme da vidim zbijenu gomilu tkanine kako se mui
da stane na noge u kamenom hodniku. Teka vrata biblioteke su bila otvorena i u
njima je stajao zdepasti Sajmon Frejzer Stariji, besan kao ris.
Dobie jo gore od toga, devojko moja, i nee ti biti nita bolje, rekao je. Ton
mu nije bio naroito pretei; to je bilo samo iznoenje injeninog stanja. Zguvana
figura je podigla glavu i videla sam neko udno, lepo koato lice, a tamne oi su
bile razrogaene iznad crvene mrlje koja je postajala sve upadljivija na jagodici.
Ona me je videla, ali nije niim dala do znanja da jeste, samo se podigla na noge i
odjurila bez rei. Bila je veoma visoka i izuzetno mrava i kretala se sa nekom
udnom, pomalo trapavom gracioznou drala, a njena senka ju je pratila po
kamenju.
Stajala sam zurei u Starog Sajmona, ija se silueta ocrtavala prema vatri iz
biblioteke iza njega. Osetio je moj pogled i okrenuo glavu da me pogleda. Stare
plave oi su se zaustavile na meni, hladne kao safiri.
Dobro vee, draga moja, rekao je i zatvorio vrata.
Stajala sam piljei u tamna drvena vrata.
ta li je to bilo?, upitala sam Franses koja je dola za mnom.
Nita, rekla je, nervozno oblizujui usne. Poi ovamo, roako. Pustila sam je
da me odvue, ali sam bila reena da Dejmija kasnije pitam ta se to dogodilo u
biblioteci.
Stigli smo do spavae sobe i Dejmi je elegantno tapanjem po glavi otpustio
naeg malog vodia.
Skljokala sam se na krevet, bespomono zagledajui okolo.
A ta emo sad da radimo?, upitala sam. Veera je prola bez mnogo toga
vrednog pomena, ali sam povremeno oseala teinu Lovatovog pogleda na sebi.
Dejmi je slegnuo ramenima, skidajui koulju preko glave.
Proklet bio ako znam, Sasenah, rekao je. Pitali su me kakvo je stanje u
hajlendskoj vojsci, koliko su dobre trupe, ta znam o planovima Njegove visosti.
Rekao sam im. A onda su ponovo pitali sve to isto. Moj deda je sklon da veruje da
mu niko nee odgovoriti iskreno, kiselo je dodao. On misli da svi moraju biti
pokvareni kao on, sa desetinom razliitih motiva po jednim za svaku priliku.
Odmahnuo je glavom i bacio koulju na krevet pored mene.
Ne moe da zna da li laem o stanju u hajlendskoj vojsci ili ne. Jer da ja elim
da se on pridrui Stjuartima, onda bih mogao rei da je situacija bolja nego to jeste,
a ako mi lino nije stalo ta e on uraditi, onda bih mu mogao govoriti istinu. A on
ne namerava da se obavee ovako ili onako dok ne bude siguran da zna kakav je moj
stav.
A kako on to misli da sazna da li govori istinu?, skeptino sam upitala.
On ima vidovnjaka, nemarno je odgovorio, kao da je to neto najuobiajenije u
svakom hajlendskom zamku. Koliko je meni bilo poznato, moda i jeste.
Stvarno? Sela sam na krevet, zaintrigirana. Da li je to ona udna ena koju je
izbacio u hodnik?
Aha. Zove se Majsri, i vidovita je od roenja. Ali nije nita mogla da mu kae
ili nije htela, dodao je. Bilo je oigledno da ona zna neto, ali nije radila nita
sem to je odmahivala glavom i govorila da ne vidi. Tada je moj deda izgubio
strpljenje i oamario je.
Bahati starkelja!, rekla sam, ozlojeena.
Pa on ba nije olienje otmenosti, sloio se Dejmi.
Nasuo je vodu u lavor i poeo da pljuska lice. Podigao je glavu, iznenaen
mojim uzdahom, a voda mu se slivala sa lica.
Ha?
Tvoj stomak..., rekla sam, pokazujui. Koa izmeu grudne kosti i kilta bila je
pegava od svee masnice koja se irila kao veliki runi cvet po bledoj koi.
Dejmi je kratko pogledao i nehajno rekao, Oh, to, i nastavio da se umiva.
Da, to, rekla sam prilazei da bolje pogledam. ta se desilo?
Nita vano, rekao je glasom koji je priguivao pekir. Malo ishitreno sam
neto rekao danas pa je deda dao Sajmonu Mlaem u zadatak da me naui
potovanju.
Pa je organizovao da te dvojica manje vanih Frejzera dre dok te udara u
stomak?, rekla sam, oseajui malo munine.
Bacajui pekir u stranu, Dejmi je dohvatio nonu koulju.
Vrlo laskavo to smatra da su dvojica trebala da me dre, rekao je, cerei se
kada mu je glava izletela iz otvora. Zapravo, bila su trojica jedan iza lea, koji
me davio.
Dejmi!
Nasmejao se, snudeno odmahujui glavom dok je jorgan povlaio nazad na
krevet.
Ne znam ta je to sa tobom, Sasenah, to me uvek tera da se pravim vaan zbog
tebe. Oekujem da u jednog od ovih dana napraviti da me ubiju dok budem
pokuavao da te impresioniram. Uzdahnuo je, paljivo poravnavajui vunenu
koulju preko stomaka. To je samo gluma, Sasenah, i ne treba da brine.
Gluma! Pobogu, Dejmi!
Zar nisi videla kada se nepoznati pas pridrui oporu, Sasenah? Ostali ga
njukaju, grickaju za noge i ree da vide hoe li ustuknuti i zareati na njih. A
ponekad doe i do grizenja, a nekad ne, ali na kraju svaki pas u oporu zna svoje
mesto, i ko je voa. Stari Sajmon hoe da bude siguran da znam ko predvodi ovaj
opor, i to je sve.
Oh? I zna li? Legla sam, ekajui da on doe u krevet. On je dohvatio sveu i
iscerio mi se, a treperavo svetlo je uhvatilo plaviasti sjaj u njegovim oima.
Vuf, rekao je i dunuo da ugasi sveu.
Dejmija sam veoma retko viala naredne dve nedelje, izuzev nou. Tokom dana je
stalno bio sa svojim dedom, lovei ili jaui jer je Lovat bio bodar ovek uprkos
svojim godinama ili pijui u radnoj sobi, dok je Stari Lisac polako izvlaio svoje
zakljuke i pravio planove.
Ja sam veinu vremena provodila sa Franses i ostalim enama. Iz senke svog
stranog starog oca, Franses je stekla dovoljno hrabrosti da kae sopstveno
miljenje i pokazala se kao inteligentno i zanimljivo drutvo. Ona je bila zaduena
za upravljanje zamkom i osobljem, ali kada bi se njen otac pojavio na sceni, ona bi
postajala beznaajna, retko bi dizala pogled ili govorila jae nego apatom. Nisam
bila sigurna da joj zameram.
Dve nedelje po naem dolasku, Dejmi je doao da me odvede iz salona gde sam
sedela sa Franses i Alin, govorei da lord Lovat hoe da me vidi.
Stari Sajmon je nehajno mahnuo rukom prema bokalima poreanim na stolu pored
zida, a onda je seo u iroku fotelju od rezbarene orahovine, sa ulubljenom postavom
dobro istroenog plavog plia. Fotelja je odgovarala njegovom niskoj, zdepastoj
figuri kao da je pravljena oko njega; pitala sam se da li je zaista napravljena po
narudbini ili je od dugog korienja on zadobio oblik fotelje.
utke sam sela u ugao sa svojom aom portoa i nastavila sam da utim dok je
Sajmon jo jednom ispitivao Dejmija o situaciji i perspektivama arlsa Stjuarta.
Po dvadeseti put te nedelje, Dejmi je strpljivo ponavljao broj raspoloivih
vojnika, komandnu strukturu ako je takvo neto uopte postojalo naoruanje na
raspolaganju i njegovo stanje uglavnom loe perspektive da se arlsu pridrui
lord Luis Gordon ili Farkuharsoni, ta je Glengari rekao posle Prestonpansa, ta
Kameron zna ili je zakljuio iz kretanja engleskih trupa, zato je arls reio da
marira na jug, i tako dalje i tako dalje. Uhvatila sam sebe kako klimam glavom nad
aom u ruci pa sam se trgla da se razbudim, ba na vreme da izbegnem da mi se
tenost boje rubina prospe na suknju.
... i lord Dord Marej i Kilmanrok misle da je najbolji savet Njegovoj visosti
da se povue u Hajlends preko zime, zakljuio je Dejmi, zevajui. Zgren u stolici
uskog naslona koja mu je data, on je ustao i protegao se, a njegova senka je treperila
po svetlim draperijama koje su prekrivale kamene zidove.
A ta ti lino misli? Oi starog Sajmona su svetlucale ispod napola sputenih
kapaka dok je sedeo zavaljen u fotelju. Vatra se dobro razgorela na ognjitu; Frenses
je zagrnula vatru u glavnoj sali prekrivajui je tresetom, ali je ova naloena ponovo
po Lovatovom nareenju, i to od drveta, ne od treseta. Miris borove smole iz drveta
koje je gorelo bio je otar, pomean sa jo jaim mirisom dima.
Svetlo je bacalo Dejmijevu senku visoko na zid dok se nespokojno okretao, ne
elei da opet sedne. Bilo je skueno i tamno u maloj radnoj sobi, poto su zavese
bile navuene zbog noi i mnogo drugaije od otvorenog, sunanog crkvenog
dvorita u kome je Kolam postavio isto pitanje. A i situacija se sada izmenila; ne
vie miljenik koga su poglavice potovale, arls je sada slao izaslanike voama,
mrgodno ih pozivajui da potuju svoje obaveze. Mada je oblik problema ostao isti
taman, amorfni oblik, koji je poput senke visio nad nama.
Rekao sam ti ta mislim deset puta ili jo vie. Iznenada je rekao Dejmi.
Nestrpljivo je mrdao ramenima, kao da mu je sako pretesan.
Oh, da. Rekao si mi. Ali ovog puta mislim da bismo mogli da ujemo istinu.
Starac se jo udobnije namestio u fotelji i prekrstio ruke preko stomaka.
Hoe li, onda? Dejmi se kratko nasmejao, pa se okrenuo licem ka dedi.
Leima se oslonio na sto, a ruke stavio iza lea. Uprkos razlikama u poloaju koji su
zauzela njih dvojica, napetost meu njima je stvarala nekakvu nedokuivu slinost.
Jedan visok a drugi nizak, ali obojica snani, tvrdoglavi i reeni da pobede u ovom
sukobu.
Zar nisam iz tvog klana? I tvoj zapovednik? Zahtevam tvoju lojalnost, zar ne?
Znai, u tome je poenta. Kolam je, toliko naviknut na fiziku slabost, poznavao
tajnu kako da slabost drugoga okrene sebi u korist. Sajmon Frejzer, snaan i bodar
ak i u starosti, bio je naviknut da istera po svom mnogo direktnijim sredstvima.
Videla sam po kiselom smeku na Dejmijevom licu da i on poredi Kolamovu molbu
sa zahtevom svog dede.
Moe li? Ne seam se da sam ti poloio zakletvu.
Nekoliko dugakih i krutih dlaka izbijalo je iz Sajmonovih obrva, kako to biva
kod starih ljudi. One su treperile na svetlosti vatre, mada nisam mogla da ocenim da
li zato to je ozlojeen ili ga ovo zabavlja.
Zakletva, je li tako? A zar nema krv Frejzera u svojim venama?
Dejmijeve usne su se eretski iskrivile dok je odgovarao. Kau da je pametno
ono dete koje poznaje svog oca, zar ne? Moja majka je bila Makenzi, toliko znam.
Sajmonovo lice je potamnelo od krvi, a obrve su mu se skupile. Zatim je otvorio
usta i prasnuo je u smeh. Smejao se sve dok nije bio prinuen da se izdigne u fotelji
i nagne napred, krkljajui i davei se. Konano je, lupajui veselo po rukohvatu
fotelje, drugu ruku stavio u usta i izvukao vetake zube.
Doe, krkljao je nerazumljivo, borei se za dah i itei. Lica oblivenog
suzama i pljuvakom, slepo je pipao da nae stoi pored fotelje, pa je zube spustio
na tacnu. Kvrgavi prsti su stegli lanenu salvetu i on ju prineo licu, i dalje isputajui
davljeniko groktanje od smeha dok je brisao lice.
Kviste, mome, konano je rekao, gadno ukajui. Dotuvi mi viski.
Podignutih obrva, Dejmi je uzeo staklenu flau sa stola iza sebe i dodao je svom
dedi, koji je sklonio zatvara i otpio znatnu koliinu njene sadrine ne trudei se oko
formalnosti da tenost sipa u au.
Misli da nisi Frejzer?, rekao je sputajui bocu i burno izdiui. Ha!
Ponovo se zavalio, a stomak mu s brzo dizao i sputao dok se borio za dah. Dugim,
mravim prstom pokazao je na Dejmija.
Tvoj otac je tajao bat tu gde ti toji, mome, i reko mi bat isto to i ti, onog dana
kada je zamak Bofor napustio zauvek. Starac se sada smirivao; nakaljao se
nekoliko puta i opet obrisao lice.
Da li zna da sam pokuao da zaustavim brak tvojih roditelja tvrdei da dete
Elen Makenzi nije Brajanovo?
Aha, znam. Dejmi se opet oslonio na sto, kroz skupljene oi zagledajui svog
dedu.
Lord Lovat je frknuo. Netu da kaem da smo uvek bili u dobvim odnosima, ali
znam ja svoje sinove, i svoje unuke, zajedljivo je dodao. Neka me avo odnese
ako bi iko od njih mogao biti rogonja, ita vie od mene.
Dejmi se nije ni pomakao, ali ja nisam mogla da se obuzdam da ne skrenem
pogled sa starca. Zatekla sam se kako zurim u odbaene zube, flekava bukovina je
vlano svetlucala meu mrvama od kolaa. Na sreu, lord Lovat nije primetio moj
mali pokret.
Nastavio je, ponovo ozbiljan. Eh, sad. Dugal Makenzi od Leoha se izjasnio za
arlsa. Da li njega zove svojim zapovednikom? Da li to pokuava da mi kae
da si njemu poloio zakletvu?
Ne. Nisam se zakleo nikome.
ak ni arlsu? Starac je bio brz, bacio se na ovo kao maka na mia. Gotovo
da sam mogla da vidim kako mu se rep trza dok je posmatrao Dejmija, kosih oiju
duboko usaenih i svetlucavih ispod tanunih kapaka.
Dejmijev pogled je bio fiksiran na skakutave plamenove, a njegova senka
nepokretna na zidu iza njega.
Nije to ni traio od mene. To je bilo tano. arls nije imao potrebe da od
Dejmija trai zaklinjanje poto je to postalo izlino upisivanjem Dejmijevog
imena na Ugovor o udruivanju. Ipak, znala sam da je injenica da zapravo nije
svoju re dao arlsu bila od znaaja za Dejmija. Ako mora da izda oveka, neka
onda ne bude da je izdao priznatog vou. Pomisao da ceo svet misli da je takva
zakletva poloena bila je mnogo manje vana.
Sajmon je opet zabrundao. Bez vetakih zuba, nos i brada su mu bili blii, udno
skraujui donju polovinu lica.
Onda te nita ne spveava da se zakune meni, kao voi tvog klana, tiho je
rekao. Rep koji se trza sada je bio manje vidljiv, ali jo uvek prisutan. Gotovo da
sam mogla da mu ujem misli u glavi, kako lebde okolo na neujnim nogama. Ako bi
se Dejmi zakleo na vernost njemu a ne arlsu, Lovatova mo bi porasla. Kao i
bogatstvo, od dela prihoda Lalibroha koji bi mogao da trai kao udeo poglavice.
Perspektiva da postane vojvoda se malo pribliila, svetlucajui kroz izmaglicu.
Nita sem moje sopstvene volje, prijatno se sloio Dejmi. Ali to mu doe
kao mala prepreka, zar ne? Oi su mu se zborale u uglovima kada ih je jo vie
skupio.
Mmfm. Lovatove oi su bile gotovo sklopljene i polako je klatio glavu sa jedne
strane na drugu. Oh, da, mome, ti si sin svog oca. Tvrdoglav kao sivonja, i skovo
isto toliko glup. Tvebalo je da znam da se Brajanu nee voditi nita sem budala od
one razvratnice.
Dejmi je pruio ruku i sa tanjira dohvatio bukove zube. Bolje ih stavi nazad,
napasti matora, grubo je rekao. Ne razumem ni re od toga to pria.
Usne njegovog dede su se rairile u neveseli osmeh koji je pokazao pouteli
patrljak jedinog polomljenog zuba u donjoj vilici.
Ne?, rekao je. Da li ef razumeti pogodbu? Kratko je pogledao u mene, ali
nije video nita vie od jo jednog etona koji se moe ukljuiti u igru. Tvoja
zakletva za ast tvoje ene, ta kae?
Dejmi se naglas nasmejao, i dalje drei zube u jednoj ruci.
Oh, je li tako? Da ne misli da je prisili pred mojim oima, je li, deda?
Prezrivo se zavalio, ruke poloene na sto. Samo napred, a kad zavri s tobom,
poslau tetku Franses da poisti komadie.
Njegov deda ga je mirno odmerio. Ne ja, mome. Jedna strana bezubih usta se
podigla u krivi osmeh dok je okretao glavu da me pogleda. Mada sam zadovoljstvo
uzimao i od gorih. Hladna zloba u njegovim oima naterala me je da poelim da
navuem ogrta preko grudi radi zatite. Na nesreu, nisam ga nosila.
Koliko je mukaraca ovde u Boforu, Dejmi? Koliko je takvih koji bi rado tvoju
fafenah ensku iskoristili za jedinu stvar za koju valja? Ne moe da je pazi i danju
i nou.
Dejmi se polako ispravio, a ogromna senka je odraavala njegove pokrete na
zidu. Zurio je nanie u svog dedu bez ikakvog izraza na licu.
Oh, mislim da ne mora da brine, deda, tiho je rekao. Jer je moja supruga
retka ena. Pametna, razume. Bela Dama, kao dama Aliset.
Nikada nisam ula za damu Aliset, ali lord Lovat oigledno jeste; glava mu se
trgla da bi se zapiljio u mene, a oi su mu se unezvereno iskolaile. Vilica mu se
obesila, ali pre nego to je stigao da progovori, Dejmi je nastavio, pri emu je
zlobni ton bio jasno prepoznatljiv u pozadini uglaenog govora.
Mukarcu koji je uzme u bezboni zagrljaj intimni delovi tela e se sparuiti kao
promrzla jabuka, rekao je naslaujui se, a dua e mu doveka goreti u paklu.
Ogolio je zube prema svom dedi i privukao ruku. Kao ovo. Bukovina je buno
pala usred vatre i istog asa je zacvrala.
V
Kletva vidovite ene
eina kota iz nizine je prela u prezbiterijanizam dva stolea ranije. Neki
hajlendski klanovi su im se pridruili, ali su ostali, poput Frejzera i
Makenzija, zadrali katoliku veru. Naroito Frejzeri, sa svojim snanim rodbinskim
vezama sa Francuskom.
U zamku Bofor je postojala mala kapela da slui za pobone potrebe erlu i
njegovoj porodici, ali je manastir Boli, ak i onako ruiniran, ostao mesto za
sahranjivanje Lovata, a pod svetilita bez krova bio je gusto poploan nadgrobnim
ploama onih koji su leali pod njima.
Bilo je to mirno mesto pa sam ponekad etala tamo uprkos hladnom, vetrovitom
vremenu. Nisam imala predstavu da li je stari Sajmon ozbiljno mislio kada mi je
pretio, ili je Dejmijevo poreenje sa damom Aliset za koju se ispostavilo da je
legendarna bela ena ili isceliteljka, kotski ekvivalent La Dame Blanche bilo
dovoljno da sprei tu pretnju. Mada sam smatrala da mi se niko nee ni obratiti
meu grobovima umrlih Frejzera.
Jednog popodneva nekoliko dana nakon scene u radnoj sobi, prola sam kroz
otvor u poruenom zidu manastira i utvrdila da ga, za promenu, neu imati samo za
sebe. Tamo je bila visoka ena koju sam videla pred Lovatovom radnom sobom,
oslonjena na jedan nadgrobni spomenik od crvenog kamena, ruku skupljenih zbog
hladnoe, dugih nogu ispruenih nalik rodi.
Spremala sam se da skrenem, ali me je ona spazila i pokazala mi da joj se
pridruim.
Vi mora da ste ledi Broh Tuarah?, rekla je, mada u njenom mekom hajlendskom
glasu nije bilo ni traga od pitanja.
Jesam. A vi ste... Majsri?
Smeak joj je ozario lice. Imala je vrlo intrigirajue lice, pomalo asimetrino kao
na Modiljanijevoj slici, i dugu crnu kosu koja joj je slobodno padala oko ramena
proarana sedim, mada je oigledno bila mlada. Vidovnjakinja, hm? pomislila sam
da ba tako izgleda.
Da, ja sam vidovita, rekla je, a smeak se malo proirio po njenim iskrivljenim
usnama.
A i itate misli, zar ne?, upitala sam.
Nasmejala se, a taj zvuk je nestao na vetru koji je jeao kroz poruene zidove.
Ne, ledi. Ali itam lica i...
Moje je otvorena knjiga. Znam, rekla sam rezignirano.
Stajale smo jedna kraj druge neko vreme i posmatrale siune kapi susneice
kako naleu na pear i gustu smeu travu u koju je zaraslo crkveno dvorite.
Pria se da ste vi Bela Dama, iznenada je napomenula Majsri. Oseala sam
kako me intenzivno posmatra, ali bez nervoze koja obino prati takvo posmatranje.
Pria se, sloila sam se.
Ah. Nije progovorila ponovo, samo je zurila u svoja stopala, duga i elegantna,
obuvena u vunene arape i kone sandale. Moji noni prsti su, iako bolje zatieni,
poeli da zebu, pa sam pomislila da njeni mora da su sasvim promrzli ako je ovde
ve neko vreme.
ta radite ovde gore?, upitala sam. Manastir je bio predivno, mirno mesto po
lepom vremenu, ali ne ba pogodno utoite po hladnoj zimskoj susneici.
Dola sam ovde da razmiljam, kazala je. Uputila mi je mali osmeh, ali je oito
bila preokupirana. O emu god da je razmiljala, misli joj nisu bile iskljuivo
prijatne.
O emu da razmiljate?, zapitala sam, diui se da sednem na grob do nje.
Istroena figura viteza je leala na poklopcu, sa maem poloenim preko grudi tako
da je balak pravio krst iznad srca.
Hou da znam zato!, prasnula je. Njeno mravo lice je iznenada oivelo od
ozlojeenosti.
ta zato?
Zato! Zato mogu da vidim ta e se desiti kada ne postoji ni jedna jedina stvar
koju mogu da uinim da bih to izmenila ili spreila? Kakva je vajda od takvog dara?
To i nije dar, ako emo pravo to je prokletstvo, mada niim nisam zasluila da
budem tako prokleta!
Okrenula se i besno gledala u Tomasa Frejzera, uzvienog pod kacigom, koji je
spojenim rukama drao balak maa.
Aha, a moda je to tvoje prokletstvo, napasti matora! I ostatka tvoje proklete
porodice. Da li ste ikada razmiljali o tome?, iznenada je upitala, okreui se ka
meni. Obrve su joj napravile visoke lukove iznad smeih oiju koje su iskrile
besnom inteligencijom.
Da li ste ikada pomislili da moda nije vaa sopstvena sudbina razlog da budete
to to jeste? Da vidovitost ili mo imate samo zato to su potrebni nekom drugom i
to nema nikakve veze sa vama osim to ste vi ona koja je ima, i morate da patite
zbog toga. Jeste li?
Ne znam, rekla sam polako. Ili da, kad ve pitate, jesam se pitala. Zato ja?
Pitate se to sve vreme, naravno. Ali nikada nisam nala zadovoljavajui odgovor.
Mislite da moda vidovitost imate jer je to prokletstvo Frejzera da unapred znaju
kada e umreti? To je paklena ideja.
Paklena je taan izraz, sloila se sa gorinom. Nagnula se nazad na sarkofag od
crvenog kamena, zurei u susneicu koja je prskala preko poruenog zida.
ta mislite?, iznenada je upitala. Da mu kaem?
Bila sam zapanjena.
Kome? Lordu Lovatu?
Da, lordu. On me pita ta vidim i bije me kad mu kaem da nema nita da se
vidi. On zna, razumete; vidi na mom licu kada mi se javila slika. Ali to je jedina
mo koju ja imam; mo da ne kaem. Dugi beli prsti su se izmigoljili iz njenog
ogrtaa i nervozno su se poigravali natopljenom tkaninom.
Uvek postoji ansa za to, zar ne?, rekla je. Glava joj je bila toliko savijena da
je kapuljaa ogrtaa skrivala lice od mog pogleda. Postoji ansa da e napraviti
neku razliku ako to kaem. I jeste, tu i tamo, razumete. Lahlanu Gibonsu sam rekla
kada sam videla njegovog zeta umotanog u morsku travu kako mu se jegulje vrpolje
ispod koulje. Lahlan je posluao; smesta je otiao i probuio amac svog zeta.
Nasmejala se, priseajui se toga. Boe, kakva je gungula usledila! Ali kada je
velika oluja naila sledee nedelje tri oveka su se udavila, a Lahlanov zet je bio
bezbedan kod kue, jo je krpio svoj amac. I kada sam ga videla sledei put,
koulja na njemu je bila suva, a morska trava mu je nestala iz kose.
Znai da se to moe desiti, tiho sam rekla. Ponekad.
Ponekad, kazala je klimajui glavom, i dalje zurei u zemlju. Ledi Sara Frejzer
joj je leala kod nogu, a nadgrobni spomenik je na sebi imao lobanju iznad ukrtenih
kostiju. Hodie mihi cras tibi, govorio je natpis. Sic transit gloria mundi. Moj red je
danas, tvoj sutra. I tako prolazi slava ovoga sveta.
Ponekad ne. Kada vidim oveka umotanog u arav, sledi bolest i tu se nita
ne moe preduzeti.
Moda, rekla sam. Pogledala sam u svoje ruke, rairene na oblinjem kamenu.
Bez medicine, bez instrumenata, bez znanja da, tada je bolest fatalna i ne moe se
nita preduzeti. Ali ako postoji iscelitelj u blizini i neto ime se moe leiti... da li
je mogue da Majsri vidi senku nadolazee bolesti, kao stvaran mada obino
nevidljiv simptom, slino groznici ili osipu? I da je samo nedostatak medicinskih
pogodnosti navodi da takve simptome protumai kao smrtnu presudu? Nikada neu
saznati.
Nikada to neemo saznati, rekla sam, okreui se njoj. Ne moemo da
kaemo. Mi znamo stvari koje drugi ljudi ne znaju, a ne moemo da kaemo ni kako
ni zato. Ali mi to imamo i u pravu si, to je prokletstvo. Ali ako ima znanje, i ono
moe da sprei zlo... misli li da moe izazvati zlo?
Odmahnula je glavom.
Ne mogu da odgovorim. Ako bi znala da e uskoro umreti, postoji li neto to
bi uinila? I da li bi to bile samo dobre stvari, ili bi iskoristila poslednju priliku da
naudi svojim neprijateljima i naini zlo do koga inae ne bi dolo?
Prokleta bila ako znam. utale smo neko vreme posmatrajui kako se susneica
pretvara u sneg i kako se pahuljice noene vetrom kovitlaju kroz oteeni ukras
manastirskog zida.
Ponekad, na neki nain znam da tamo postoji neto, iznenada je rekla Majsri,
ali ne mogu to da isteram iz glave, da ne gledam. Tako je bilo sa lordom; znala sam
da ima neega, ali sam uspela da to ne vidim. A onda mi je on naredio da pogledam
i kaem arobne rei da bi vizija postala jasna. I videla sam. Kapuljaa njenog
ogrtaa joj je skliznula kada je nagnula glavu, diui pogled ka zidu manastira koji
se uzdizao iznad nas, oker i beo i crven, sa malterom koji se krunio izmeu kamenja.
Crna kosa proarana sedim joj se rasula po leima, slobodna na vetru.
On je stajao tamo ispred vatre, ali je bio dan i jasno se moglo videti. Neki
ovek je stajao pored njega, nepomian kao drvo, lica pokrivenog crnilom. A preko
lordovog lica je pala senka sekire.
Govorila je to uzdrano kao da samo iznosi injenice, ali mi je i pored toga
prola jeza du kime. Konano je uzdahnula i okrenula se meni.
Pa, onda u mu rei i pustiti ga da uini ta god hoe. Da mu presudim ili da ga
spasem, to ja ne mogu. Izbor je njegov i neka mu je gospod bog na pomoi.
Okrenula se da poe, pa sam skliznula sa grobnice pravo na nadgrobnu plou ledi
Sare.
Majsri, rekla sam. Okrenula se da me pogleda, meu grobovima su joj oi bile
crne kao senke.
Da?
ta vidi, Majsri?, upitala sam i stajala ekajui, okrenuta njoj i sa rukama kraj
bokova.
Ona je intenzivno piljila u mene, iznad i ispod, iza i ispred. Konano se slabo
nasmeila, klimajui glavom.
Ne vidim nita sem vas, gospo, tiho je rekla. Tu ste samo vi.
Okrenula se i nestala stazom izmeu drvea, ostavljajui me meu pahuljama
noenim snegom.
Da mu presudim ili da ga spasem. To ne mogu. Jer nemam moi izvan tog znanja,
nemam sposobnost da ostale povinujem svojoj volji, nemam naina da spreim ono
to oni hoe. Tu sam samo ja.
Otresla sam sneg sa svog ogrtaa i krenula za Majsri du staze, delei sa njom
gorko znanje da postojim samo ja. A ja nisam dovoljna.
Maniri starog Sajmona bili su uglavnom uobiajeni tokom naredne dve ili tri
nedelje, ali sam smatrala da je Majsri ostala pri svojoj nameri da mu ispria svoje
vizije. Iako je izgledao kao da samo to nije pozvao kmetove i napoliare na mar,
iznenada je odustao, govorei da nema razloga za urbu, na kraju krajeva. Ovakvo
kolebanje je razbesnelo mladog Sajmona koji je nestrpljivo iekivao da ode u rat i
ovena se slavom.
To nije nita hitno, kazao je Stari Sajmon, po deseti put. Podigao je jedan
ovseni kola, onjuio ga, pa opet spustio. Moda bismo najbolje uinili da
saekamo prolenu setvu, na kraju krajeva.
Oni bi mogli stii u London pre prolea! Mladi Sajmon je besno gledao preko
trpezarijskog stola dok je njegov otac dohvatao puter. Ako nee ti sam da ide,
onda pusti mene da odvedem ljude da se pridrue Njegovoj visosti!
Lord Lovat je zabrundao. Nestrpljiv si kao avo, rekao je, ali nema ni
polovinu njegovog razuma. Zar nikada nee nauiti da saeka?
Vreme za ekanje je odavno prolo!, prasnuo je Sajmon. Kameroni,
Makdonaldi, Makgilivreji svi su tamo od poetka. Zar emo mi da odmariramo
pred sam kraj i naemo se u poloaju prosjaka, iza Klanranalda i Glengarija? Mrka
kapa da e tada dobiti vojvodstvo!
Lovat je imao Dejmijeva iroka, ekspresivna usta; ak i u starosti, zadrala su
humor i senzualnost. Nijedno se nije videlo sada. Usne je vrsto stegao,
posmatrajui svog naslednika bez entuzijazma.
Ko se eni na brzinu, kajae se natenane, rekao je. A to jo vie vai kad bira
gazdu nego enu. ene se moe otarasiti.
Mladi Sajmon je prezrivo frknuo i potraio pomo od Dejmija. Tokom protekla
dva meseca njegovo poetno sumnjiavo neprijateljstvo je izbledelo u nevoljni
respekt prema vanbranom roaku i njegovoj oiglednoj strunosti za ratne vetine.
Dejmi kae..., poeo je.
Znam ja dobro ta on kae, upao je stari Sajmon. Ponavljao je to dovoljno
esto. Ja u doneti odluku u trenutku kad procenim da treba. Ali ne zaboravi, mome
kad doe do toga da se treba opredeliti u ratu, malo se moe izgubiti ekanjem.
ekanjem da vidi ko pobeuje, promrmljao je Dejmi, studiozno briui svoj
tanjir paretom hleba. Starac je otro podigao pogled, ali je evidentno reio da
ignorie taj komentar.
Dao si svoju re Stjuartima, tvrdoglavo je nastavljao mladi Sajmon, ne
obraajui panju na oevu uvreenost. Sigurno ne misli da je prekri? ta e
ljudi rei o tvom ponosu?
Isto ono to su rekli i 1715. godine, mirno je odgovorio njegov otac. Veina
onih koji su tada rekli te stvari su mrtvi, bankrot ili sirotinja po Francuskoj. A ja
sam i dalje ovde.
Ali... Mladi Sajmon je bio crven u licu uobiajeni rezultat ovakve rasprave
sa njegovim ocem.
To e biti dovoljno, otro je prekinuo stari erl. Odmahnuo je glavom besno
gledajui u sina, usana stegnutih od neodobravanja. Hriste. Ponekad bih mogao da
poelim da taj Brajan nije umro. On je moda takoe bio budala, ali je bar znao
kada da zaepi gubicu.
I mladi Sajmon i Dejmi su se zajapurili od besa, ali su se oprezno zgledali, pa
su panju okrenuli hrani.
A ta ti gleda?, zareao je lord Lovat, uhvativi me kako ga gledam kada se
okrenuo od svog sina.
Vas, otvoreno sam odgovorila. Uopte ne izgledate dobro. I nije, ak i za
oveka u sedamdesetim godinama. Ne vii od srednje visine, poguren i rairen od
starosti, obino je bio miran i naizgled izdrljiv, ostavljao je utisak da su njegove
bavaste grudi i zaobljeni trbuh vrsti i zdravi pod odeom. U poslednje vreme je
izgledao malo klonulo, istina, kao da se malo skupio pod koom. Zborani podonjaci
su mu potamneli, a koa mu je dobila bolesno bledilo.
Mfm, zabrundao je. A to ne bih? Ne uspevam da se odmorim kad spavam, ni
da uivam kada sam budan. Nije ni udo ako ne izgledam kao mladoenja.
Oh, ali izgleda, oe, zlobno je rekao mladi Sajmon, uvidevi priliku da malo
uzvrati. Kao mladoenja na kraju medenog meseca, kada su svi sokovi isceeni iz
njega.
Sajmone!, kazala je ledi Franses. Pa ipak, na ovo se zauo ubor smeha oko
stola pa su se ak i usne lorda Lovata malo zgrile.
Je li?, rekao je. Pa, radije u istrpeti bol iz tog razloga, pravo da ti kaem,
mome. Neudobno se premestio u stolici i odgurnuo tanjir kuvane repe koji mu je
ponuen. Dohvatio je svoju au sa vinom, podigao je do nosa da je omirie, a onda
je zlovoljno opet spustio.
Nije vaspitano zuriti u nekoga, hladno mi je napomenuo. Ili Englezi imaju
drugaije standarde za utivost?
Malo sam pocrvenela, ali nisam oborila pogled. Samo sam se pitala nemate
apetit i nita ne pijete. Koje jo simptome imate?
Hoete da dokaete da ste od nekakve koristi, eh? Lovat se zavalio u stolicu,
prekrstivi ruke preko irokog stomaka kao postarija aba. Isceliteljka, kae moj
unuk. Bela Dama, je li? Uputio je ubistveni pogled Dejmiju, koji je jednostavno
nastavio da jede ignoriui svog dedu. Lovat je zabrundao i glavu ironino nagnuo u
mom pravcu.
Ne pijem, damo, jer ne mogu da pikim, a nemam ba elju da puknem ko
svinjska beika. A ne uspevam da se odmorim jer ustajem dvanaest puta svake noi
da bih upotrebio nou, ali prokleto malo koristi imam od toga. Pa ta imate da kaete
na to, damo Aliset?
Oe, promrmljala je Franses, stvarno, mislim da ne bi trebao...
Mogla bi biti infekcija mokrane beike, ali meni lii na prostatu, odgovorila
sam. Podigla sam svoju au s vinom i otpila gutljaj, uivajui u aromi pre nego to
sam ga pustila da mi klizne niz grlo. Uzdrano sam se osmehnula lordu preko ae
dok sam je sputala.
Oh, tako znai?, rekao je visoko podignutih obrva. A ta je to ako mogu da
znam? Zavrnula sam rukave i podigla ruke, razgibavajui prste kao maioniar koji
se sprema da izvede neki iluzionistiki trik. Podigla sam levi kaiprst.
Prostata kod mukaraca, pouno sam rekla, je lezda koja opasuje cevicu
mokranog kanala a to je prolaz koji od beike vodi napolje. Dva prsta desne
ake sam spojila u krug oko levog kaiprsta, pokazujui. Kada se prostata zapali ili
uvea a to se zove prostatitis, kada do toga doe ona stee mokrani kanal,
skupila sam krug oko prsta, ime preseca protok urina. Veoma esta stvar kod
starijih mukaraca. Vidite li?
Ledi Franses, koja nije uspela da ostavi nikakav utisak na svog oca miljenjem o
tome kakav razgovor je prikladan uz veeru, sada je uzbueno aputala mlaoj
sestri, a obe su me posmatrale sa jo vie sumnjiavosti nego obino.
Lord Lovat je fascinirano posmatrao moju malu demonstraciju.
Aha, vidim, rekao je. Zakoene maje oi su se skupile, spekulativno
posmatrajui moje prste. I ta se tu da preduzeti, onda, kada ste ve toliko naitani
o tome?
Razmiljala sam, mrtei se dok sam se priseala. Nikada nisam zapravo videla
a jo manje leila sluaj prostatitisa jer to nije mnogo pogaalo mlade vojnike.
Pa ipak, itala sam medicinske tekstove gde je opisivan; zapamtila sam tretman
poto je izazvao veliku buru smeha meu medicinskim sestrama na obuci, koje su se
fascinirano i uasnuto udubile u prilino upeatljive ilustracije u tekstu.
Pa, rekla sam, ako izuzmemo operaciju, postoje zapravo samo dve stvari koje
moete da preduzmete. Moete da umetnete metalnu cevicu kroz penis pa dalje u
beiku da biste na silu drali kanal otvorenim, progurala sam kaiprst kroz stegnuti
krug, ili moete da masirate prostatu da biste smanjili otok. Kroz rektum, korisno
sam dodala.
ula sam slabano davljenje pored sebe i kratko sam pogledala u Dejmija.
Pogled mu je i dalje bio prikovan za tanjir, ali se plima crvenila dizala od njegovog
okovratnika, a vrhovi uiju su mu plamteli. Malo se stresao. Pogledala sam oko stola
i zatekla mnogo fasciniranih pogleda koji su me fiksirali. Ledi Franses, Alin i ostale
ene su zurile u mene sa razliitim izrazima, u rasponu od radoznalosti do gaenja,
dok su mukarci redom pokazivali gnuanje.
Izuzetak je bio sam lord Lovat koji je zamiljeno trljao bradu, napola zatvorenih
oiju. Mmfm, rekao je. Vraki izbor. tap kroz kitu, ili prst u zadnjicu, eh?
Pre bi bila dva ili tri, rekla sam. I to vie puta. Uputila sam mu
dostojanstveni smeak.
Ah. Slian smeak je ukrasio usne lorda Lovata, a zatim je polako digao pogled
fiksirajui me tamnoplavim oima uz izraz poruge pomeane sa izazovom.
To zvui... zabavno, blago je prokomentarisao. Zakoene oi su kliznule preko
mojih aka, procenjujui.
Imate divne ruke, draga moja, rekao je. Fino odravane i sa tako dugim belim,
tankim prstima, zar ne?
Dejmi je spustio svoje ruke na sto uz tresak i ustao. Nagnuo se preko stola,
unosei se u lice svom dedi.
Ako su ti potrebne takve usluge, deda, rekao je. Za to u se ja pobrinuti.
Rairio je ake po stolu, iroke i masivne, sa prstima koji su u preniku bili
priblino kao cev pitolja. Nee mi biti zadovoljstvo da zavlaim prste u tvoje
matoro upavo dupe, informisao je svog dedu, ali oekujem da je moja potomaka
dunost da te spasem da ne eksplodira u prasku mokrae, zar ne?
Franses je slabano ciknula.
Lord Lovat je odmeravao svog unuka uz dosta nenaklonosti, a onda se polako
digao sa sedita.
Nemoj se truditi, kratko je rekao. Nai u neku slukinju da to uradi,.
Mahnuo je rukom prema okupljenom drutvu dajui do znanja da moemo da
nastavimo sa jelom, pa je napustio dvoranu, zastajui da spekulativno pogleda
mladu servirku koja je dolazila sa posluavnikom iseenog mesa od fazana.
Razrogaenih oiju, ona se iskrenula da se provue pored njega.
Posle odlaska lorda, za trpezarijskim stolom je usledila mrtva tiina. Mladi
Sajmon me je pogledao i otvorio usta. Zatim je kratko pogledao u Dejmija, pa ih
zatvorio. Proistio je grlo.
Hteo bih soli, ako biste bili ljubazni, rekao je.
... i usled nemoi koja me, na alost, spreava da lino posetim Vau visost, aljem
vam posredstvom svog sina i naslednika dokaze svoje lojalnosti ne, bolje da
kaemo potovanja dokaze potovanja koje ve dugo gajim prema Njegovom
velianstvu i Vaoj visosti. Lord Lovat je zastao, mrtei se prema plafonu.
ta da poaljemo, Gideone?, upitao je svog sekretara. Da izgleda bogato, ali
ne toliko da se ne moe rei da je to samo sitan poklon bez znaaja.
Gideon je uzdahnuo i maramicom obrisao lice. Krepkog, sredovenog oveka
proreene kose i okruglih crvenih obraza oigledno je muila vrelina vatre u
spavaoj sobi.
Prsten koji je vae gospodstvo dobilo od erla od Mara?, predloio je
beznadeno. Kap znoja mu je pala sa podvaljka na pismo koje je zapisivao, pa ju je
u potaji obrisao rukavom.
Nije dovoljno skup, procenio je lord, i povlai mnogo politikih asocijacija.
Pegavi prsti su zamiljeno dobovali po pokrivau dok je razmiljao.
Stari Sajmon je sve ovo lepo udesio, pomislila sam. Na sebi je imao svoju
najbolju nonu koulju i sedeo je podboen u krevetu sa impresivnim arsenalom
lekova poreanih na stolu u prisustvu svog linog lekara, dr Menzijesa, sitnog
razrokog oveka koji me je uporno zagledao sa puno sumnje. Pretpostavljala sam da
starac naprosto ne veruje u matovitost mladog Sajmona pa je inscenirao itav ovaj
razraeni prizor tako da bi njegov naslednik verodostojno mogao da opie u kolikoj
je meri lord Lovat oronuo kada se bude obratio arlsu Stjuartu.
Ha, rekao je lord sa zadovoljstvom. Poslaemo zlatni i srebrni izletniki
pribor. To je dovoljno izdano, ali suvie neozbiljno da bi bilo protumaeno kao
politika podrka. Sem toga, praktino je dodao, kaika je malo oteena. U
redu, kazao je sekretaru, hajde da nastavimo onda sa Kao to je Vaa visost
svesna...
Zgledala sam se sa Dejmijem koji je posle toga prikrio smeak.
Mislim da si mu dala ono to mu treba, Sasenah, rekao mi je dok smo svlaili
odeu posle nae sudbonosne veere nedelju dana ranije.
A ta je to?, upitala sam, izgovor da bi maltretirao slukinje?
Sumnjam da ga mnogo mue izgovori te vrste, suvo je rekao Dejmi. Ne,
pruila si mu mogunost da bude sa obe strane kao i obino. Ako ima neku bolest
impresivnog naziva zbog koje je vezan za krevet, onda mu ne mogu zameriti to se ne
pojavljuje lino sa ljudima koje je obeao. Istovremeno, ako poalje svog
naslednika da se bori, Stjuarti e odati priznanje Lovatu da je odrao re, a ako
krene naopako, Stari Lisac e Englezima tvrditi da niim nije nameravao da
pomogne Stjuartima, ve da je mladi Sajmon otiao na svoju ruku.
Kaite Gideonu kako se pie prostatitis, hoete li, devojko? Lord Lovat se
obratio meni, prekidajui mi misli. A ti se potrudi da to napie kako treba
glupane, rekao je svom sekretaru, ne elim da Njegova visost to pogreno
proita.
P-r-o-s-t-a-t-i-t-i-s, izgovarala sam slovo po slovo zbog Gideona. I kako je
jutros?, upitala sam, prilazei lordovom krevetu.
Hvala vam, znatno bolje, rekao je starac, cerei mi se uz pokazivanje lanih
zuba. Hoete li da vidite kako pikim?
Ne ba sada, hvala vam, utivo sam rekla.
Bio je bistar, leden dan sredinom decembra kada smo poli iz Bolija da se
pridruimo arlsu Stjuartu i hajlendskoj vojsci. Uprkos svim savetima, arls je
krenuo u Englesku, prkosei vremenu i zdravom razumu, kao i svojim generalima.
Ali su na kraju, u Derbiju, generali prevladali, hajlendske poglavice su odbile da
idu dalje i hajlendska armija je krenula nazad na sever. Hitno arlsovo pismo
Dejmiju nas je pourivalo da krenemo na jug bez odlaganja, da bismo sreli
Njegovu visost nakon povratka u Edinburg. Mladi Sajmon, izgledajui sasvim kao
poglavica klana u grimiznom tartanu, jahao je na elu kolone. Oni ljudi koji su imali
ta da jau jahali su za njim, a vei deo njih je peaio pozadi.
Poto smo imali konje, jahali smo sa Sajmonom na elu kolone, do vremena kada
budemo stigli u Komar. Tamo emo se razii, Sajmon i trupe Frejzera da odu u
Edinburg, Dejmi navodno da me otprati u Lalibroh pre nego to se i sam vrati u
Edinburg. Naravno, nije imao nikakve namere da se vraa, ali to nimalo nije bila
Sajmonova briga.
Sredinom jutra sam se pojavila iz umarka ukraj puta i zatekla Dejmija kako
nestrpljivo eka. Kuvano pivo je bilo poslueno onima koji odlaze, da bi se
oraspoloili za putovanje. I mada sam utvrdila da je kuvano pivo iznenaujue
dobro za doruak, primetila sam i da ima znatan uticaj na bubrege.
Dejmi je frknuo. ene, rekao je. Kako moete toliko vremena da potroite da
biste uinile neto tako jednostavno kao to je pianje? Od toga pravi gungulu
koliko i moj deda.
Sledei put poi sa mnom i posmatraj, grubo sam predloila. Moda e imati
neki koristan predlog.
On je samo opet frknuo i okrenuo se da posmatra kolonu ljudi koji su prolazili,
ali se ipak smekao. Vedar prozraan dan je svima popravio raspoloenje, ali je
Dejmi jutros bio naroito dobro raspoloen. A nije ni udo treba da odemo kui.
Znala sam da se nee zavaravati kako e sve proi dobro; ovaj rat e imati svoju
cenu. Ali, ako nismo uspeli da zaustavimo arlsa, moda je i dalje mogue da
sauvamo mali oak kotske do koga nam je najvie stalo Lalibroh. Toliko bi
ipak moglo biti u naoj moi.
Kratko sam pogledala kolonu za nama.
Dvesta ljudi je pristojan prizor.
to sedamdeset, odsutno me je ispravio Dejmi, pruajui ruke da dohvati
uzde.
Jesi li siguran?, znatieljno sam upitala. Lord Lovat je rekao da alje dve
stotine. ula sam kada je diktirao pismo u kom je tako rekao.
Pa, nije. Dejmi se okrenuo u sedlu i izdigao se u uzengijama pokazujui niz
nagib pred nama ka udaljenoj taki gde se zastava Frejzera sa jelenskom glavom na
grbu vijorila na elu kolone.
Izbrojao sam ih dok sam te ekao, objasnio je. Trideset konjanika tamo sa
Sajmonom, zatim pedeset sa maevima i titovima to su verovatno pripadnici
lokalne strae a zatim seljaci sa kosama i ekiima za pojasom, a takvih je
devedeset.
Pretpostavljam da se tvoj deda uzda u to da ih princ arls nee lino brojati,
cinino sam napomenula. Pokuava da mu se oda priznanje za vie nego to je
poslao.
Aha, ali e imena biti uneta u vojne spiskove kada stignu u Edinburg, rekao je
Dejmi, mrtei se. Bolje da pogledam.
Ja sam ga smireno pratila. Procenila sam da je moj konj star dvadesetak godina i
sposoban samo za postojani hod. Dejmijev je bio malice ivlji, mada i dalje ni
prineti Donasu. Ogromni pastuv je ostavljen u Edinburgu poto je princ arls eleo
da ga jae na javnim zbivanjima. Dejmi se sloio s tim zahtevom jer je strahovao
da bi i stari Sajmon mogao da prisvoji velikog konja ako bi se Donas naao
nadohvat njegovih grabljivih ruku.
Sudei po prizoru koji se ukazao preda mnom, Dejmi je dobro procenio karakter
svog dede. Dejmi je prvo jahao pored pisara mladog Sajmona i neto to je sa moje
udaljenosti izgledalo kao una rasprava zavrilo se kada se Dejni nagnuo iz sedla,
zgrabio pisarove uzde i povukao konja ozlojeenog oveka iz kolone, na rub
blatnjave staze.
Njih dvojica su sjahala i stajala licem u lice, oito se energino unosei u to.
Kada je spazio svau, mladi Sajmon je i sam izaao u stranu pokazujui ostatku
kolone da produi. Usledilo je dosta muvanja; bila sam dovoljno blizu da vidim
Sajmonovo lice crveno od ljutnje, zabrinutu grimasu na licu pisara i nekoliko
prilino estokih Dejmijevih pokreta.
Posmatrala sam tu pantomimu fascinirano kada je pisar, rezignirano slegnuvi
ramenima, otkopao svoj samar, preturao po njemu i izvadio nekoliko listova
pergamenta. Dejmi ih je zgrabio i preleteo pogledom, pratei kaiprstom napisane
redove. Dohvatio je jedan list, putajui da ostali popadaju po zemlji, a zatim je
njim mlatio u lice Sajmonu Frejzeru. Mladi Lisac je izgledao zateeno. Uzeo je list,
piljio u njega, a onda podigao pogled u neverici. Dejmi je dograbio list nazad i uz
znatan trud pocepao pergament uzdu, a zatim i popreko, pa komadie nagurao u
svoju torbicu.
Ja sam zaustavila svog ponija koji je predah iskoristio da pronjuka meu jadnim
ostacima biljnog sveta koji su se jo dali nai. Zadnja strana vrata mladog Sajmona
je bila dreavo crvena kada se okrenuo nazad svom konju, pa sam reila da mu se ne
naem na putu. Dejmi, opet u sedlu, doao je kasom da mi se pridrui, ria kosa mu
se na vetru vijorila kao barjak, a oi su blistale od besa iznad vrsto stisnutih usana.
Smrdljivi matori seronja, rekao je bez ceremonije.
ta je uradio?, raspitivala sam se.
Nabrojao je imena mojih ljudi na sopstvenim spiskovima, kazao je Dejmi.
Prisvojio ih kao deo svog puka Frejzera. Zeznuti matori naduvenko! enjivo je
bacio pogled nazad du staze. teta to smo ovoliko odmakli; predaleko je da se
vraam i stisnem starog kvarnjaka.
Oduprla sam se elji da Dejmija navedem da svog dedu nazove jo nekim
takvim imenima, pa sam umesto toga zapitala: Zato li je to uinio? Tek da bi
izgledalo da pravi vei doprinos Stjuartima?
Dejmi je klimnuo glavom, a navala besa mu se polako povlaila iz obraza.
Aha, tako je. Da ostavi bolji utisak a da ga to nita ne kota. Ali ne samo to.
Pokvareni matori zlikovac eli moju zemlju nazad oduvek je i eleo, sve otkad je
bio prinuen da odustane kada su se moji roditelji venali. Sada misli da, ako sve
izae na dobro i on postane vojvoda od Invernesa, moe da tvrdi da je Lalibroh bio
njegov sve vreme, a da sam mu ja samo napoliar pri emu je dokaz to to je digao
ljude sa tog imanja u odgovor na poziv Stjuartovih.
Da li zaista neto takvo moe da mu proe?, sumnjiavo sam upitala.
Dejmi je duboko udahnuo pa ispustio dah, a oblai pare mu je, kao zmaju,
izaao iz nozdrva. Sumorno se nasmeio i potapao torbicu za pojasom.
E sada vie ne moe, rekao je.
Od Bolija do Lalibroha je trebalo dva dana puta po dobrom vremenu, uz dobre
konje i suvu zemlju i zastajanje samo koliko je nuno da bi se jelo, spavalo i da bi
se odravala lina higijena. Onako kako je bilo, jedan od konja je poeo da hramlje
deset kilometara od Bolija, na smenu su padali sneg i susneica i duvalo je,
movarno zemljite se mestimino smrzlo u klizavi led, pa je malo zbog jednog,
malo zbog drugog, proteklo gotovo nedelju dana pre nego to smo silazili
poslednjom kosinom koja je vodila prema kui u Lalibrohu smrznuti, umorni,
gladni i zaputeni.
Bili smo sami, samo nas dvoje. Murtag je poslat u Edinburg sa mladim
Sajmonom i ratnicima iz Bofora da proceni kako stvari stoje sa hajlendskom
vojskom.
Kua je stajala izdrljivo meu pomonim zgradama, bela kao i snegom
pokrivena polja oko nje. ivo sam se seala oseanja koja su me obuzela kada sam
prvi put ugledala to mesto. Istina, videla sam ga u sjaju lepog jesenjeg dana, ne kroz
nalete vetrom noenog snega, ali je ak i tada izgledalo kao neko dobrodolo
utoite. Utisak snage i mira sada je bio pojaan toplom svetlou fenjera koja se
rasipala kroz donje prozore, mekouto na sve tamnijoj sivoj boji u sumrak.
Oseanje dobrodolice se jo vie pojaalo kada sam za Dejmijem ula na
glavni ulaz i bila doekana mirisom peenog mesa i sveeg hleba od kojih je ila
voda na usta.
Veera, rekao je Dejmi, zamurivi u blaenstvu dok je udisao ove prijatne
mirise. Boe, vola bih mogao da pojedem. Led koji se topio kapao mu je sa
ogrtaa, pravei barice na drvenom podu.
Ja sam mislila da emo morati da pojedemo jednog, napomenula sam,
razvezujui svoj ogrta i otresajui sneg iz kose. Onaj jadni stvor za kog si se
trampio u Kirkinmilu jedva moe da hramlje.
Zvuk naih glasova se proneo hodnikom pa su se otvorila vrata iznad i zatim se
zauo zvuk malih nogu i radosni pokli kada je mladi Dejmi dole ugledao svog
imenjaka.
Buka prilikom njihovog susreta privukla je panju ostalih ukuana i pre nego to
smo se osvestili bili smo uhvaeni u pozdrave i zagrljaje kada su Deni i beba, mala
Megi, Ijan, ga Kruk i pojedine slukinje pourili u hodnik.
Tako je lepo videti te, dragi moj, govorila je Deni po trei put, diui se na
prste da poljubi Dejmija. Kakve smo vesti uli o vojsci, plaili smo se da e
meseci protei pre nego to se vrati kui.
Aha, kazao je Ijan, jesi li doveo nekog od ljudi sa sobom, ili je ovo samo
poseta?
Doveo ih nazad? Zauzet pozdravljanjem svoje starije sestriine, Dejmi se
zapiljio u svog zeta, trenutno zaboravljajui na devojicu u naruju. Prizvan svesti o
njenom prisustvu upanjem za kosu, odsutno ju je poljubio i predao je meni.
Kako to misli, Ijane?, hteo je da zna. Svi ljudi su trebali da se vrate pre
mesec dana. Zar neki nisu doli kui?
vrsto sam drala malu Megi, a zloslutni predoseaj me je obuzimao dok sam
gledala kako sa Ijanovog lica bledi osmeh.
Nijedan od njih se nije vratio, Dejmi, polako je odgovorio, a duguljasto,
dobroudno lice je naglo poprimilo isti sumoran izraz kao i Dejmijevo. Nismo
videli nijednog od njih niti smo ita uli otkad su otili sa tobom.
Zauo se povik sa kapije gde je Rabi Maknab raspremao konje. Dejmi se
okrenuo u mestu, priao vratima i otvorio ih, naginjui se napolje u oluju.
Preko njegovog ramena sam videla da neki jaha stie kroz snenu oluju.
Vidljivost je bila suvie loa da bih mu razaznala lice, ali oko male, ilave figure
koja se poput majmuna drala za sedlo nije bilo greke. Brz kao munja, rekao je
Dejmi i oito je bio u pravu; da se put od Bolija do Edinburga, pa onda do
Lalibroha prevali za jednu nedelju bio je pravi podvig izdrljivosti. Jaha je bio
Murtag i nije trebalo imati Majsrinu vidovitost da bi se znalo da su vesti koje donosi
loe.
P
Ponovni susreti
obledeo od besa, Dejmi je tresnuo vratima holirudskog jutarnjeg salona. Juan
Kameron je skoio na noge, prevrui mastionicu koju je koristio. Sajmon
Frejzer, naslednik Lovata, sedeo je preko puta, ali je samo podigao guste crne obrve
na ulazak svog roaka.
Prokletstvo!, kazao je Juan, traei po rukavu maramicu da bi njome upio
narastajui fleku. Koji ti je avo, Frejzeru? Oh, dobro vam jutro, go Frejzer,
dodao je kada me je spazio iza Dejmija.
Gde je Njegova visost?, zahtevao je Dejmi bez ikakvog uvoda.
Zamak Stirling, odgovorio je Kameron, ne uspevajui da nae maramicu koju
je traio. Ima li neku krpu, Frejzeru?
Da imam, udavio bih te njom, rekao je Dejmi. Malo se opustio kada je shvatio
da arls Stjuart nije tu, ali su mu uglovi usana jo uvek bili zategnuti. Zato si
dopustio da moje ljude dre u Tolbutu? Upravo sam ih obiao, dre ih na mestu gde
ne bih drao ni svinje! Boga mu, sigurno ste mogli neto preduzeti!
Kameron je na to pocrveneo, ali su se njegove bistre smee oi bez vrdanja
susrele sa Dejmijevim pogledom.
Pokuao sam, kazao je. Rekao sam Njegovoj visosti da sam siguran da je to
greka aha, a trideset njih je bilo petnaest kilometara od vojske kada su naeni,
ba greka! a sem toga, ako su stvarno nameravali da dezertiraju, da on nema
toliku vojnu silu da bi mogao da ih se tek tako odrekne. To je jedino to ga je
spreilo da ne naredi da svi do poslednjeg budu obeeni na licu mesta, razume,
rekao je, postajui sve benji kako je ok od Dejmijevog ulaska prolazio. Pobogu,
ovee, dezertiranje u ratu je veleizdaja!
Je li?, skeptino je upitao Dejmi. Kratko je klimnuo mladom Sajmonu, a onda
je gurnuo stolicu ka meni pre nego to je i sam seo. Da li ste poslali nareenje da
se obesi dvadeset tvojih ljudi koji su otili kui, Juane? Ili je to sada blie
etrdeset?
Kameron je jo jae pocrveneo i oborio pogled, koncentriui se na upijanje
mastila maramicom koju mu je pruio Sajmon Frejzer.
Oni nisu uhvaeni, konano je promrmljao. Kratko je pogledao u Dejmija, a
mravo lice bilo je iskreno. Idi do Njegove visosti u Stirling, posavetovao je.
Pobesneo je zbog dezertiranja, mada je, na kraju krajeva, ba on naredio da ode u
Boli i ostavi svoje ljude bez nadzora, zar ne? A oduvek je imao dobro miljenje o
tebi, Dejmi, i smatra te prijateljem. Moda e potedeti tvoje ljude ako ga bude
molio za njihove ivote.
Podiui mastilom natopljenu maramicu, sumnjiavo ju je odmerio, pa uz
promrmljano izvinjenje izaao da je baci, oigledno jedva ekajui da se skloni od
Dejmija.
Dejmi je sedeo opruen u stolici i disao kroz stisnute zube malo itei, pogleda
fiksiranog na mali goblen na zidu koji je predstavljao grb Stjuarta. Dva ukoena
prsta na njegovoj desnoj ruci su polako lupkala po stolu. Bio je u manje-vie istom
stanju otkad je Murtag stigao u Lalibroh sa vestima da je trideset Dejmijevih ljudi
uhvaeno u inu dezertiranja i zatvoreno u ozloglaeni edinburki zatvor Tolbut,
osueno na smrt.
Ja lino nisam mislila da arls namerava da pogubi te ljude. Kao to je Juan
Kameron naglasio, hajlendskoj vojsci je trebao svaki sposoban ovek. Onaj prodor
u Englesku za koji se arls zalagao skupo je kotao, a podrka iz unutranjosti
Engleske, koju je on predvideo, nije se ostvarila. Ne samo to: kad bi pogubio
Dejmijeve ljude u njegovom odsustvu, to bi bio in tolikog politikog idiotluka i
line izdaje da ak ni arls Stjuart ne bi pomislio na to.
Ne, smatrala sam da je Kameron u pravu i da e ljudima kad-tad biti oproteno.
Nema sumnje da je to uviao i Dejmi, ali je svest o tome bila slaba uteha za njega
imajui u vidu da njegovo nareenje ne samo da nije njegove ljude odvelo na
sigurno iz posustalog ustanka, ve ih je spakovalo u jedan od najgorih zatvora u
celoj kotskoj, igosalo ih kao kukavice i osudilo ih na sramotnu smrt veanjem.
To je, zajedno sa preteom perspektivom da ljudi ostanu u svom tamnom,
prljavom zatvoru, sa odlaskom u Stirling i poniavanjem da moljaka arlsa, bilo
vie nego dovoljno da objasni izraz Dejmijevog lica nalik oveku koji je upravo
dorukovao sru.
Mladi Sajmon je takoe bio utljiv, namrten, a iroko elo mu se zboralo od
razmiljanja.
Ja u poi sa tobom kod Njegove visosti, iznenada je rekao.
Hoe? Dejmi je iznenaeno pogledao u svog polustrica, a onda je suzio
pogled na Sajmona. Zato?
Sajmon se malo nacerio. Krv je krv, na kraju krajeva. Ili misli da hou da
polaem pravo na tvoje ljude, kao to je to otac uinio?
Hoe li?
Mogao bih, iskreno je rekao Sajmon, ako bih smatrao da mi to moe neemu
posluiti. Mada mislim da su vei izgledi da mi to donese nevolje. Nemam nimalo
elje da se tuem sa Makenzijima ili sa tobom, roo, dodao je, cerei se sve vie.
Koliko god da je Lalibroh bogat, podaleko je od Bolija, i svi su izgledi da bi se
trebalo vraki boriti da se doe do njega, bilo silom ili preko suda. To sam rekao
ocu, ali on uje samo ono to eli da uje.
Mladi ovek je odmahnuo glavom i popravio pojas sa maem oko kukova.
Svi su izgledi da e bolji ulov biti sa vojskom; a sigurno e biti kada se kralj
vrati na presto. I... zakljuio je, ako ta vojska misli da se bori onako kao u
Prestonu, trebae joj svaki vojnik do koga moe da doe. Poi u sa tobom,
odluno je ponovio.
Dejmi je klimnuo glavom, a spori osmeh mu se probudio na licu. Zahvaljujem
ti, onda, Sajmone. To e pomoi.
Sajmon je klimnuo glavom. Aha, dobro. A nee nakoditi ni da pita Dugala
Makenzija da doe i kae neku re za tebe. On je sada u Edinburgu.
Dugal Makenzi? Dejmijeve obrve su se upitno podigle. Aha, pretpostavljam
da to ne bi nakodilo, ali...
Nee koditi? ovee, zar me nisi uo? Makenzi je olienje ljubimca princa
arlsa. Sajmon se zavalio u seditu, podrugljivo gledajui u svog roaka.
Zato?, upitala sam. ta je, pobogu, on uinio? Dugal je doveo dvesta
pedeset ratnika da se bore za interese Stjuarta, ali je dosta poglavica dalo i vei
doprinos.
Deset hiljada funti, kazao je Sajmon, uivajui u tim reima dok ih je
prevaljivao preko jezika. Deset hiljada funti u finom srebru. To je Dugal Makenzi
doneo da poloi pred noge svom suverenu. I to nikako u zao as, rekao je
prozaino, podiui se iz razbakarene poze. Kameron mi je upravo govorio da je
arls potroio i poslednje ostatke panskog novca, a od engleskih pristalica na koje
je raunao stie prokleto malo. Dugalovih deset hiljada e naoruavati i hraniti
armiju bar jo nekoliko nedelja, a uz malo sree, do tada e dobiti jo iz Francuske.
Konano uvidevi da njegov nemarni roak odlino Englezima skree panju, Luj se
neodluno sloio da ispljune neto novca. Mada novac nikako da stigne.
Zurila sam u Dejmija, a njegovo lice je odraavalo izbezumljenost koju sam i ja
oseala. Gde li je uopte Dugal Makenzi uspeo da nae deset hiljada funti? Iznenada
sam se setila gde sam ranije ula da se pominje taj iznos u lopovskoj rupi u
Krejnsmuiru, gde sam provela tri beskonana dana i noi ekajui da mi sude zbog
vetiarenja.
Gejlis Dankan!, uzviknula sam. Jeza me je obuzela od priseanja na taj
razgovor voen u gustom mraku vlane rupe, gde mi je sagovornica bila samo glas u
tami. Soba u salonu je bila topla, ali sam ipak vre prigrnula ogrta.
Preusmerila sam gotovo deset hiljada funti, rekla je tada Gejlis, hvalei se
kraom poinjenom pametnim falsifikovanjem imena svog pokojnog mua. Artur
Dankan, koga je otrovala, bio je poreski namesnik tog okruga. Deset hiljada funti za
jakobitski pokret. Kada doe do ustanka, znau da sam dala svoj doprinos.
Ona je to ukrala, rekla sam, a marci su mi proli po rukama od pomisli na
Gejlis Dankan, osuenu za vetiarenje, upuenu u plamenu smrt ispod grana
oskorue. Gejlis Dankan, koja je smrt izbegla taman dovoljno da rodi dete koje je
nosila svom ljubavniku Dugalu Makenziju. Ona ga je ukrala i dala Dugalu; ili ga
je on uzeo od nje, sada se ne zna ta od to dvoje. Potresena, ustala sam i koraala
ispred vatre.
Kopile jedno!, rekla sam. Eto ta je radio u Parizu pre dve godine!
ta? Dejmi mi se mrtio, a Sajmon je zurio zinuvi.
Doao u posetu arlsu Stjuartu. Doao je da vidi da li arls zaista planira
pobunu. Moda mu je tada obeao novac, moda je to podstaklo arlsa da rizikuje i
doe u kotsku obeanje novca Gejlis Dankan. Ali Dugal nije mogao da arlsu
novac preda otvoreno dok je Kolam bio iv Kolam bi postavio pitanja; bio je
suvie poten da bi upotrebio ukradeni novac, bez obzira na to ko ga je zapravo
ukrao.
Razumem. Dejmi je klimnuo glavom, zamiljenog pogleda. Ali sada je
Kolam mrtav, tiho je rekao. I Dugal Makenzi je prinev ljubimac.
to sve ide tebi u prilog, kao to sam rekao, ubacio je Sajmon, nestrpljiv zbog
razgovora o ljudima i stvarima koje samo povrno poznaje. Idi i nai ga; u ovo
doba dana je verovatno u Kraju sveta.
Da li misli da e se kod princa zaloiti za tebe?, upitala sam Dejmija,
zabrinuta. Dugal je u jednom periodu posinio Dejmija, ali je sigurno da su odnosi
meu njima na smenu bili bolji i gori. Moda Dugal nee hteti da rizikuje svoju
novosteenu popularnost kod princa zalaui se za grupu kukavica i dezertera.
Mladi Lisac moda nije imao godine svog oca, ali je posedovao dosta njegove
pronicljivosti. Guste crne obrve su poletele navie.
Makenzi i dalje eli Lalibroh, zar ne? A ako misli da je mogue da otac i ja
bacimo oko na tvoju zemlju, bie voljniji da ti pomogne da povrati svoje ljude, zar
ne? Kotalo bi ga mnogo vie da se bori sa nama oko toga nego da izae na kraj s
tobom, jednom kada se rat zavri. Klimnuo je glavom, veselo vaui gornju usnu
dok je razmatrao mogue pravce daljih zbivanja.
Ja u otii i mahati mu kopijom oevog spiska pod nosom pre nego to
razgovara s njim. Ti ui i kai mu da e me pre videti u paklu nego to e mi
dopustiti da polaem pravo na tvoje ljude, a onda emo svi zajedno otii u Stirling.
Sauesniki se iscerio Dejmiju.
Oduvek sam mislila da niko nije skloniji zaverama od kota, napomenula sam.
ta? Obojica su podigla poglede, zapanjena.
Nije vano, rekla sam, odmahujui glavom. Krv e sve rei.
Ostala sam u Edinburgu kada je Dejmi sa ujakom i stricem odjahao za Stirling
da sa princom sredi stvari. Pod takvim okolnostima nisam mogla da ostanem u
Holirudu, ve sam smetaj nala u jednoj uliici iznad Kanongejta.
Zatvorenici Tolbuta nisu mogli da izau, ali one koji su eleli da ih posete nita
nije spreavalo. Fergus i ja smo zatvor poseivali svakodnevno, a pametno
odabrano podmiivanje malim iznosom mi je omoguio da doturam hranu i lekove
ljudima iz Lalibroha. Teorijski, nije mi bilo dozvoljeno da nasamo razgovaram sa
zatvorenicima, ali su i tu postojali mali propusti u sistemu kada se prikladno
podmae, pa sam uspela da nasamo razgovaram sa kovaem Rosom u dva-tri
navrata.
Ja sam kriv, gospo, rekao je odmah, prvi put kada sam ga videla. Trebalo je
razumnije da nateram ljude da odlaze u grupicama od po tri ili etiri, a ne svi
zajedno kako smo uinili. Mada sam se plaio da u neke izgubiti veina njih
nikada ranije nije bila na vie od deset kilometara od svog doma.
Nema potrebe da krivi sebe, uveravala sam ga. Prema onome to sam ula,
re je samo o nesrenoj sluajnosti da ste uhvaeni. Ne brini, Dejmi je otiao da
nae princa u Stirlingu. Oslobodie vas odavde zaas.
On je klimnuo glavom, umorno sklanjajui loknu sa lica. Bio je prljav i zaputen,
a znatno se i skupio u odnosu na onog krupnog, robustnog zanatliju kakav je bio pre
nekoliko meseci. Ipak mi se nasmeio i zahvalio mi za hranu.
Nee se baciti, iskreno je rekao. Dobijamo samo nekakve bukurie. Mislite
li... Oklevao je. Mislite li da biste mogli da pribavite nekoliko ebadi, gospo? Ne
bih vam to traio, ali etvorica imaju groznicu i...
Nabaviu, rekla sam.
Otila sam iz zatvora, pitajui se kako li u stvarno uspeti da ih pribavim. Iako je
glavnina vojske otila na jug da napadne Englesku, Edinburg je ipak bio okupirani
grad. Sa svim onim vojnicima, plemiima i priipetljama koji su stalno dolazili i
odlazili, sva roba je imala visoku cenu i teko se nalazila. ebad i topla odea su se
mogli nai, ali e kotati puno, a meni je u torbici ostalo tano deset ilinga.
U Edinburgu je postojao bankar, neki g. Voterford, koji je u prolosti poneto
radio za Lalibroh, ali je Dejmi sve svoje fondove povukao iz banke nekoliko
meseci ranije, strahujui da bi kruna mogla zapleniti imanja koja dre banke. Novac
je pretvoren u zlato, neto od toga poslato je Daredu u Francusku na uvanje, a
ostatak je sakriven u kui. Sve to mi je bilo podjednako nedostupno u tom asu.
Zastala sam na ulici da na trenutak razmislim, dok su se prolaznici gurali oko
mene po kaldrmi. Ako nemam novca, i dalje imam nekoliko stvari od vrednosti.
Kristal koji mi je Rajmon dao u Parizu iako sam kristal nije bio naroito vredan,
zlato u koje je bio umetnut i lani jesu. Moje burme ne, nisam htela da se
rastanem od njih, ak ni privremeno. Ali biseri... Opipala sam dep, proveravajui
da li je biserna ogrlica koju mi je Dejmi poklonio na dan venanja i dalje bezbedno
zaivena u porubu moje suknje.
Bila je, nepravilna zrna renih bisera bila su tvrda i glatka pod mojim prstima.
Ne onako skupa kao orijentalni biseri, ali je to ipak bila fina ogrlica, sa zlatnim
ploicama izmeu bisera. Nekada je pripadala Dejmijevoj majci Elen. Pomislila
sam da bi joj bilo drago ako bi bila upotrebljena da olaka ivot njegovim ljudima.
Pet funti, odluno sam rekla. Vredi deset, i za nju mogu dobiti est, ako se
potrudim da odem na vrh brda do druge prodavnice. Nisam imala predstavu da li je
to tano ili ne, ali sam pruila ruku kao da u ogrlicu ipak uzeti sa tezge, pretvarajui
se da u otii iz zalagaonice. Vlasnik zalagaonice, g. Semjuels, je brzo stavio ruku
preko ogrlice, a njegova nestrpljivost mi je dala do znanja da sam trebala odmah da
zatraim est funti.
Tri funte i deset, onda, rekao je. Ovo to inim siromai moju porodicu, ali za
finu damu kao to ste vi...
Zvonce nad ulaznim vratima se oglasilo iza mojih lea kada su se vrata otvorila i
zauo se zvuk neodlunih koraka po izlizanom podu zalagaonice.
Izvinite, poela je neka devojka, pa sam se naglo okrenula sasvim zaboravivi
na bisernu ogrlicu, i ugledala kako senke padaju na lice Meri Hokins. Porasla je od
prole godine i dosta se popunila. U njenom ponaanju je bilo nekakve nove zrelosti
i otmenosti, ali je i dalje bila veoma mlada. Trepnula je jednom, a zatim se bacila na
mene uz radosni povik. Njen krzneni okovratnik me je zagolicao po nosu kada me je
vrsto zagrlila.
ta ti radi ovde?, upitala sam, konano se izvukavi iz zagrljaja.
Oeva sestra ivi ovde, odgovorila je. Ja bo-boravim kod nje. Ili misli zato
sam dola ovde? Mahnula je rukom na prljavi prostor radnje g. Semjuelsa.
Pa, i to, rekla sam. Mada to moe malo da saeka. Okrenula sam se vlasniku
zalagaonice. etiri i po funte, ili u otii na brdo, rekla sam u. Odluite smesta,
uri mi se.
Gunajui sebi u bradu, g. Semjuels je posegnuo ispod tezge da dohvati kutiju s
novanicama, dok sam se ja okrenula ka Meri.
Moram da kupim neku ebad. Moe li da poe sa mnom?
Kratko je pogledala napolje, tamo gde je ovek u uniformi konjuara stajao pored
vrata, oito ekajui na nju. Da, ako e ti posle da poe sa mnom. Oh, Kler,
toliko se radujem to te vidim!
Poslao mi je poruku, poverila mi se Meri dok smo hodale nizbrdo. Alek. Neki
prijatelj mi je doneo njegovo pismo. Lice joj je zasjalo dok je izgovarala njegovo
ime, ali su joj meu obrvama bile i male bore od mrtenja.
Kada sam saznala da je on u Edinburgu, n-naterala sam oca da me poalje u
posetu tetki Mildred. Nije imao nita protiv, gorko je dodala. Bilo mu je muka da
me pogleda nakon onoga to se desilo u Parizu. Bio je sav srean da se sklonim iz
kue.
Znai, videla si Aleksa?, upitala sam. Pitala sam se kako li ide mladom parohu
od vremena kada sam ga poslednji put videla. A pitala sam se i kako li je skupio
hrabrosti da pie Meri.
Da. On nije traio da ja doem, brzo je dodala. D-dola sam
samoinicijativno. Prkosno je isturila bradu, ali je malo zadrhtala kada je rekla:
On... ne bi mi pisao, ali je mislio da u-umire, i hteo je da znam... da znam...
Zagrlila sam je jednom rukom i brzo sam skrenula u neki orsokak, stojei sa njom
izvan vreve prometne ulice.
To je u redu, rekla sam joj, bespomono je tapui, znajui da ja to niim ne
mogu ispraviti. Dola si i videla ga, a to je ono to je vano.
Ona je klimnula glavom, bez rei, pa izduvala nos. Da, konano je promuklo
odgovorila. Imali smo... dva meseca. U-uporno govorim sebi da je to vie nego to
veina ljudi ikada nae, dva meseca sree... ali smo izgubili toliko vremena koje
smo mogli imati i... to nije dovoljno. Kler, to nije dovoljno!
Nije, tiho sam rekla. Ni ceo ivot nije dovoljan za tu vrstu ljubavi. Uz bol
koji se naglo javio, zapitala sam se gde li je Dejmi i kako mu ide.
Meri me je, sada staloenija, povukla za rukav. Kler, moe li da poe sa
mnom da ga vidim? Znam da n-nema mnogo toga to moe da uini... Glas ju je
izdao, pa se uz vidljivi napor pribrala. Ah moda moe... da pomogne. Uhvatila
je moj pogled ka konjuaru koji je ravnoduno stajao napolju pred uliicom,
nesvestan saobraaja koji se odvijao. Plaam mu, jednostavno je rekla. Moja
tetka misli da idem u -etnju svakog popodneva. Hoe li da poe?
Da, naravno. Kratko sam pogledala izmeu visokih zgrada, procenjujui visinu
sunca nad brdima van grada. Smraie se za sat. Htela sam da ebad budu u zatvoru
pre nego to no vlane kamene zidove Tolbuta uini jo hladnijim. Na preac sam
donela odluku i okrenula se Fergusu koji je strpljivo stajao pored mene i
zainteresovano posmatrao Meri. Iako je vraen u Edinburg sa ostalim ljudima iz
Lalibroha, izbegao je zatvor zbog svog francuskog dravljanstva, i naporno je
preivljavao vrativi se svom starom zanatu. Nala sam ga kako odano visi u blizini
Tolbuta, gde je donosio hranu svojim zatvorenim prijateljima.
Uzmi ovaj novac, rekla sam pruajui mu tanu, i nai Murtaga. Kai mu da
nabavi onoliko ebadi koliko ovim novcem moe da se kupi i pobrini se da budu
odneta tamniaru u Tolbut. On je ve potplaen, ali sauvaj nekoliko ilinga, za
svaki sluaj.
Ali, madam, bunio se, obeao sam gospodaru da vas neu ostaviti samu...
Gospodar nije ovde, odluno sam rekla, a ja jesam. Idi, Ferguse.
Preao je pogledom sa mene na Meri, oigledno zakljuujui da je ona manja
pretnja meni nego moj izliv besa njemu, pa je otiao, sleui ramenima i mrmljajui
na francuskom o enskoj tvrdoglavosti.
Sobica navrh zgrade dosta se promenila od moje poslednje posete. Kao prvo, bila je
ista svaka vodoravna povrina je blistala. Bili su tu hrana u kredencu, jorgan na
krevetu i brojne sitne pogodnosti obezbeene za pacijenta. Meri mi je usput poverila
da u potaji zalae nakit svoje majke, da bi se uverila da je Aleksu Randalu onoliko
udobno koliko to novac moe da obezbedi.
Postoje ogranienja onoga to novac moe da priuti, ali je Aleksovo lice
zasijalo kao svea kada je Meri ula na vrata; sjaj je privremeno prekrio posledice
teke bolesti.
Dovela sam Kler, najdrai. Meri je nemarno ispustila ogrta na stolicu i klekla
kraj njega, uzimajui njegovu tanku ruku proaranu plavim venama u svoju.
Go Frejzer. Glas mu je bio slab i bez daha, ali mi se nasmeio. Lepo je opet
videti prijateljski lik.
Da, jeste. Nasmeila sam mu se, polusvesno zapaajui brz, treperav puls
vidljiv u njegovom grlu i providnost njegove koe. Bademaste oi su bile nene i
tople, a u sebi su drale vei deo ivota zaostalog u njegovom nejakom telu.
U odsustvu lekova nisam mogla nita da uinim za njega, ali sam ga paljivo
ispitala i pobrinula se da posle toga bude udobno uukan, a usne su mu malo
poplavele od napora tog ispitivanja.
Prikrila sam teskobu koju sam osetila zbog njegovog stanja i obeala da u doi
sutradan sa nekim lekom da mu pomognem da lake zaspi. Gotovo da nije ni
primetio ta mu obeavam; sva njegova panja bila je usmerena na Meri koja je
zabrinuto sedela kraj njega i drala ga za ruku. Videla sam kada je ona kratko
pogledala kroz prozor, gde je svetlo brzo nestajalo, i shvatila zato je zabrinuta;
morae da se kui svoje tetke vrati pre mraka.
Ja u sada otii, rekla sam Aleksu, sklanjajui se sa onoliko takta sa koliko
sam mogla da ih ostavim nasamo tih nekoliko dragocenih trenutaka.
Skrenuo je pogled sa mene na Meri, a onda mi uzvratio zahvalnim osmehom.
Bog vas blagoslovio, go Frejzer, rekao je.
Videemo se sutra, rekla sam i otila, nadajui se da e tako i biti.
Bila sam zauzeta narednih nekoliko dana. Ljudima je, naravno, oduzeto oruje kada
su uhapeni pa sam se potrudila da povratim ono to se moglo, pretei i zastraujui,
podmiujui i armirajui kad god je bilo nuno. Zaloila sam dva broa koja mi je
Dared dao na poklon pri odlasku i kupila dovoljno hrane da budem sigurna da ljudi
iz Lalibroha jedu onako dobro kao i vojska uopte ma koliko loe to bilo.
Uspela sam da nagovorim onoga koga treba da bih stigla u zatvorske elije, pa
sam provela neto vremena leei zatvorenike koji su bili u rasponu od skorbuta i
uopteno nedovoljne ishrane uobiajene zimi, do ranica, promrzlina, artritisa i
spektra respiratornih oboljenja.
Obilazila sam one poglavice i plemie koji su ostali u Edinburgu nije ih bilo
mnogo koji bi mogli pomoi Dejmiju za sluaj da njegova poseta Stirlingu
omane. Nisam mislila da e do toga doi, ali je bilo mudro da se preduzmu mere
predostronosti.
A izmeu ostalih dnevnih aktivnosti nala sam vremena da Aleksa Randala
obilazim jednom dnevno. Pomuila sam se da dolazim pre podne da ne bih koristila
vreme koje moe da provede sa Meri. Aleks je spavao malo, a i to loe; posledica
toga bila je da je bio umoran i klonuo ujutru, nije hteo da razgovara, ali me je uvek
doekivao sa osmehom. Ja bih mu dala meavinu nane i lavande sa nekoliko
umeanih kapi makovog sirupa; to bi mu obino omoguilo da odspava nekoliko sati,
da bi bio ivahan kada Meri doe po podne.
Osim mene i Meri, nisam viala druge posetioce na gornjem spratu. Zato sam se
iznenadila kada sam, penjui se stepenitem, ula glasove iza zatvorenih vrata.
Pokucala sam jednom kratko, po naem dogovoru, i ula. Donatan Randal je
sedeo pored kreveta svog brata, obuen u crvenu i sivosmeu kapetansku uniformu.
Ustao je kada sam ula i korektno se naklonio, sa hladnim izrazom lica.
Madam, rekao je.
Kapetane, kazala sam. Stajali smo neprijatno nasred sobe, zurei jedno u
drugo, nevoljni za ma ta dalje.
Doni, rekao je Aleks promuklim glasom sa kreveta. U sebi je imao primesu
ulagivanja, kao i zapovednu notu, pa je njegov brat iznervirano slegnuo ramenima
kada ga je uo.
Brat me je pozvao da vam prenesem neke novosti, rekao je, stegnutih usana.
Ovog jutra nije nosio periku, i sa tamnom kosom vezanom pozadi zapanjujue je
liio na svog brata. Aleks je, onako bled i slab, liio na Donatanovog duha.
Vi i g. Frejzer ste bili ljubazni prema Meri, rekao je Aleks, prevrui se na bok
da bi gledao u mene. Kao i prema meni. Ja... znao sam za pogodbu mog brata sa
vama, slabano rumenilo mu je oblilo obraze, ali znam i ta ste vi i va suprug
uinili za Meri... u Parizu. Oblizao je usne, ispucale i suve od neprestane vreline u
sobi. Mislim da biste trebali da ujete novosti koje je Doni jue doneo iz
tvrave.
Dek Randal me je odmerio sa odbojnou, ali je potovao svoju re.
Houli je nasledio Koupa, kao to sam vam unapred najavio, rekao je. Houli
nije ba nadaren za komandovanje, izuzev to ima slepo poverenje u ljude pod
svojom komandom. Da li e mu to biti od vee vajde nego Koupovi topovi...
Nestrpljivo je slegnuo ramenima.
Bilo kako bilo, generalu Houliju je reeno da krene na sever da povrati zamak
Stirling.
Stvarno?, rekla sam. Znate li koliko vojnika ima?
Randal je kratko klimnuo. U ovom asu ima osam hiljada vojnika, od ega su
hiljadu trista konjanici. A svakog dana oekuje da pristigne i est hiljada Hesenaca.
Namrtio se, zamiljen. uo sam da i voa klana Kembel alje hiljadu ljudi da se
pridrue Houlijevim snagama, ali ne znam da li je ta informacija pouzdana. Izgleda
da je teko predvideti ta e koti uiniti.
Razumem. Ovo je bilo ozbiljno; hajlendska vojska je trenutno imala izmeu
hiljadu i dve hiljade ljudi. Protiv Houlija, ako mu ne stignu pojaanja, mogla bi da
izdri. Da saeka dolazak Hesenaca i Kembela je oito bila ludost, da i ne govorimo
o injenici da su vojnike vetine Hajlendera znatno prikladnije za napad nego za
odbranu. Bolje bi bilo da ta vest stigne to pre do lorda Dorda Mareja.
Glas Deka Randala me je povratio iz zamiljenosti.
Dobar vam dan elim, madam, rekao je, formalan kao i uvek, i nije bilo ni traga
neeg ljudskog na otrom, lepom licu kada mi se naklonio i otiao.
Hvala vam, rekla sam Aleksu Randalu, ekajui da se Donatan spusti dugim,
zavojitim stepenitem pre nego to i ja odem. Veoma cenim ovo.
On je klimnuo glavom. Njegovi podonjaci su bili vrlo izraeni jo jedna gadna
no.
Nema na emu, jednostavno je rekao. Pretpostavljam da ete mi ostaviti neki
lek? Rekao bih da e proi dosta vremena pre nego to vas opet vidim.
Zastala sam, pogoena njegovom pretpostavkom da u lino otii u Stirling. To je
svaki deli mog tela eleo da uini, ali je trebalo imati u vidu i ljude u Tolbutu.
Ne znam, kazala sam. Ali da, ostaviu lek.
Polako sam otila do svog smetaja, a u glavi mi se i dalje vrtelo. Oigledno, moram
to odmah da javim Dejmiju. Morae da ode Murtag, pretpostavljala sam. Dejmi e
mi poverovati, naravno, ako mu napiem poruku. Ali, moe li on da ubedi lorda
Dorda, vojvodu od Perta i ostale vojne zapovednike?
Nisam mu mogla rei kako sam to saznala. Da li e komandanti hteti da poveruju
u rei neke ene koja ne moe da iznese nikakve dokaze? Makar to bila i re one za
koju se smatra da ima natprirodne moi? Iznenada sam pomislila na Majsri i
zadrhtala. To je prokletstvo, rekla je ona. Da, ali kakav mi je izbor? Nemam nikakve
moi sem moi da ne kaem ono to znam. Tu mo sam imala i ja, ali se nisam
usuivala da je upotrebim.
Na moje iznenaenje, vrata moje sobice su bila otvorena i iz nje se ula svaa i
lupa. Povraeno oruje sam uvala pod svojim krevetom i slagala sam maeve i
druga seiva pored ognjita otkad je taj prostor popunjen, sve dok nije bio
iskorien praktino sav prostor na podu, izuzev malog kvadrata patosa gde je
Fergus spustio svoju ebad.
Stajala sam na stepenitu, zaprepaena scenom koja se videla kroz gornji otvor
na vratima. Murtag je stajao na krevetu i nadgledao podelu oruja ljudima koji su
potpuno ispunjavali sobu ljudima iz Lalibroha.
Madam! Okrenula sam se na taj povik i zatekla Fergusa kraj svog lakta kako
sija od sree, a iroki osmeh je pokazivao etvrtaste zube na njegovom ukastom
licu.
Madam! Zar to nije divno? Gospodar je dobio oprotaj za svoje ljude jutros je
stigao glasnik iz Stirlinga sa nareenjem da budu puteni i nama je nareeno da se
istog asa pridruimo gospodaru u Stirlingu!
Zagrlila sam ga, i sama se osmehujui. To je divno, Ferguse. Poneko od ljudi
me je primetio i sada su poeli da se okreu prema meni, smeei se i povlaei
jedan drugog za rukav. Atmosfera veselja i uzbuenja je ispunila sobicu. Murtag,
isturen na krevetu kao kralj gnoma na peurki, spazio me je u tom asu i nasmeio se
gest od koga je postao gotovo neprepoznatljiv, toliko je transformisao njegovo
lice.
Da li e g. Murtag odvesti ljude u Stirling?, upitao je Fergus. Deak je dobio
kratki ma za oruje, pa je uvebavao izvlaenje i vraanje u korice dok mi je
govorio.
Srela sam Murtagov pogled i odmahnula glavom. Na kraju krajeva, pomislila
sam, ako Deni Kameron moe da ljude svog brata povede u Glenfinan, mogu i ja
jedinicu svog supruga da odvedem u Stirling. I tako lordu Dordu i Njegovoj visosti
dopustim da pokuaju da ignoriu moju novost kada je saoptim lino.
Ne, rekla sam. Ja u.
M
Falkirk
ogla sam da osetim ljude u blizini, u mraku svuda oko sebe. Pored mene je
hodao gajda; ula sam kripu instrumenta pod njegovom mikom i videla
obrise svirala kako vire pozadi. Pomerale su se pri njegovom hodu pa je izgledalo
kao da nosi neku ivotinjicu koja se slabano gica.
Poznavala sam ga, oveka po imenu Labrijun Makijan. Gajdai klanova su
naizmenino dozivali zoru u Stirlingu, hodajui tamo-amo po logoru odmerenim
gajdakim korakom, tako da se zavijanje gajdi odbijalo o tanune atore, pozivajui
sve u njima u bitku novog dana.
Uvee bi ponovo izaao samo jedan gajda, etao bi polako po dvoritu, a logor
bi zastao da slua, glasovi bi se utiali dok sjaj zalaska sunca bledi po platnu atora.
Visoki, piskavi tonovi kotskih mareva prizivali su senke iz pustare, a kada bi
gajda zavrio, no bi pala.
Ujutru ili uvee, Labrijun Makijan je svirao zatvorenih oiju, koraajui sigurno i
polako du dvorita i nazad, laktovima steui vreu dok su mu prsti ivo prelazili
po rupama svirala. Uprkos hladnoi ponekad bih uvee odsedela da ga posmatram,
putajui da mi zvuci svojim strelicama probadaju srce. Makijan je hodao ignoriui
sve oko sebe, pravei zaokrete na prstima, slivajui celo svoje bie u to pojanje.
Postoje male irske gajde koje se koriste za muziciranje u zatvorenom prostoru i
velike severnjake gajde koje se upotrebljavaju na otvorenom za uranak, za
pozivanje drugih klanova na skup i za bodrenje ljudi pred bitku. One gajde koje je
Makijan svirao bile su velike severnjake, dok je hodao napred-nazad zatvorenih
oiju.
Diui se sa svog sedita kada je zavrio jedne veeri, saekala sam da istera
ostatak vazduha iz svoje vree uz jadikovanje koje je zamiralo, a onda ula ukorak
sa njim kada je proao kapiju Stirlinga klimajui straaru.
Dobro vam vee, gospo, rekao je. Glas mu je bio blag a oi, sada otvorene, jo
blae od neprekinute arolije kojom ga je okupiralo sviranje.
Dobro vee i tebi, Makijane, rekla sam. Pitala sam se, Makijane, zato muri
dok svira?
Nasmeio se i poeao po glavi, ali je spremno odgovorio.
To je verovatno zato to me je uio moj deda, gospo, a on je bio slep. Vidim ga
svaki put kad zasviram, kako koraa obalom dok mu brada leti na vetru, a slepe oi
su mu stisnute zbog peckanja peska, dok slua kako mu se zvuk gajdi vraa
odbijajui se o stene po obali i po tome zna dokle je stigao.
Znai ti ga vidi, pa i ti svira stenama i moru? Odakle si, Makijane?, upitala
sam. Govor mu je bio tih i piskav, ak i vie nego kod ostalih Hajlendera.
Sa etlanda, gospo, odgovorio je, a to je zazvualo gotovo kao Cetlands. Sa
udaljenog mesta. Opet se nasmeio i naklonio mi se kada smo doli do gostinskog
krila, gde je trebalo da skrenem. A opet, ini mi se da ste vi doli sa jo vee
udaljenosti, gospo.
To je istina, rekla sam. Laku no, Makijane.
Kasnije te nedelje sam se zapitala da li e mu njegova vetina da svira mureki
pomoi, ovde po mraku. Velika grupa ljudi u pokretu pravi dosta buke, bez obzira na
to koliko su tiho ili, ali sam mislila da e sva jeka koju stvaraju biti priguena
zavijanjem pojaanog vetra. No je bila bez meseca, ali je nebo bilo osvetljeno
oblacima i padala je ledena susneica, bockajui me po obrazima.
Ljudstvo hajlendske vojske je prekrivalo zemlju u grupama od po deset ili
dvadeset, kreui se nejednakim neravninama i pravcima, kao da je zemlja izgurala
brdaca tu i tamo, ili kao da se umarci aria i jove kreu po mraku. Moje vesti nisu
ostale bez potpore; pijuni Juana Kamerona su takoe prijavili Houlijeve poteze, pa
je kotska armija sada bila na putu da ga saeka, negde juno od zamka Stirling.
Dejmi je prestao da me tera da se vratim. Obeala sam da u ostati po strani, ali
ako treba da doe do bitke, onda vojni lekar mora biti u blizini posle nje. Bilo mi je
jasno da mu je panja odlutala na njegove ljude i ono to ih eka, po naglom
naginjanju glave. Na Donasu je sedeo dovoljno visoko da bi bio vidljiv kao senka
ak i po mraku, i kada je podigao ruku, dve manje senke su se izdvojile iz mase u
prolazu i prile uz njegove stremene. Usledio je kratak razgovor apatom; zatim se
on uspravio u sedlu i okrenuo se prema meni.
Izvidnica kae da smo opaeni. Engleski straari su pojurili u kuu Kalender, da
upozore generala Houlija. Neemo due da ekamo. Vodim svoje ljude i obilazim
Dugalove trupe ka daljoj strani brda Falkirk. Naii emo otpozadi kada Makenziji
naiu sa zapada. Postoji jedna crkvica na brdu sa tvoje leve strane, otprilike na
etiristo metara. To je tvoje mesto, Sasenah. Odjai tamo sada i ne mrdaj. Potraio
je moju ruku u mraku, naao je i stisnuo.
Doi u po tebe kad budem mogao, ili u poslati Murtaga ako ne budem. Ako
stvari krenu naopako, idi u crkvu i tamo zatrai utoite. To je najbolje to mogu da
smislim.
Ne brini za mene, rekla sam. Usne su mi bile hladne i nadala sam se da mi glas
ne zvui onako uzdrmano kako sam se oseala. Obuzdala sam Budi paljiv, to
sam jo nameravala da kaem, ve sam se zadovoljila time da ga kratko dodirnem;
hladna povrina njegovog obraza bila je hladna kao metal pod mojim prstima, a
dodir uvojka kose hladan i gladak kao krzno jelena.
Povukla sam uzde ulevo, paljivo birajui put dok su mi ljudi promicali u susret.
Dorat je bio uzbuen od tolikog komeanja; zabacio je glavu, frknuo i vrpoljio se
poda mnom. Otro sam mu povukla uzde, kako me je Dejmi nauio, i drala ih
zategnute kada je zemljite naglo poelo da se penje pod kopitima konja. Osvrnula
sam se jednom, ali je Dejmi nestao u no, a bila mi je potrebna sva panja da bih
po mraku pronala crkvu.
Bila je to mala zgrada, kamena, sa krovom od indre, zgurana u malo ulegnue
brda, kao uurena ivotinja. Oseala sam se vrlo slino njoj. Vatre engleskih
straa bile su vidljive odavde, treperave kroz susneicu, i ula sam povike iz daljine
kotske ili engleske, nisam znala.
Zatim su gajde poele piskav, jeziv vrisak u oluji. Zauli su se neusklaeni krici
koji su odjeknuli na nekoliko razliitih mesta po brdu. Poto sam to ranije videla
izbliza, mogla sam da zamislim gajdae kako duvaju u vree svojih gajdi, grudi koje
se naduvavaju od kratkih udaha i plave usne vrsto stegnute oko piska, prste ukoene
od hladnoe kako se mue da to duvanje pretvore u skladan zvuk.
Gotovo sam mogla da osetim tvrdoglavi otpor kone vree, tople i savitljive od
dranja ispod pleda, ali koja se opire da bude sasvim naduvana, a onda iznenada
oivi, postane deo gajdaevog tela kao tree pluno krilo, die za njega kada mu
vetar oduzme dah, kao da je ispunjavaju povici pripadnika klana u blizini.
Vika je sada postala jaa i stizala je do mene na mahove kako je vetar menjao
pravac, nosei uskovitlane udare susneice. Nije bilo trema da prui sklonite niti
ikakvog drvea na kosini da zaustavi vetar. Moj konj se okrenuo i oborio glavu,
licem okrenut vetru, a griva je estoko tukla po mom licu, gruba od leda.
Crkva je pruila utoite od neprijatnog vremena, kao i od Engleza. Otvorila sam
vrata, povukla uzde i uvela konja za sobom.
Unutra je bilo mrano, sa samo jednim prozorom od nauljene koe koji nije bio
nita vie od nejasne fleke u crnilu iznad oltara. Izgledalo je da je toplo u poreenju
sa vremenom napolju, ali je smrad ustajalog znoja inio prostor zaguljivim. Nije
bilo sedita koja bi konj mogao da prevrne; niega sem malog svetita uzidanog u
jedan zid i oltara. Muei se zbog jakog mirisa ljudi, konj je stajao mirno, frkui i
dahui, ali ne vrpoljei se previe. Pazei dobro na njega, vratila sam se do vrata i
proturila glavu.
Niko nije mogao da kae ta se zbiva na Falkirk Hilu. Varnice pucnjeva su
svetlucale nasumino po mraku. ula sam, slabano i povremeno, zveket oruja i
retku eksploziju. Tu i tamo bi se zauo krik ranjenika, piskav kao vrisak gajdi, tako
razliit od gelskih ratnih poklia. A onda bi vetar okrenuo pa ne bih ula nita, ili
bih umiljala da ujem glasove iako je to bilo samo zavijanje vetra.
Nisam videla bitku kod Prestopansa; u podsvesti naviknuta na nezgrapno kretanje
ogromnih armija sa tenkovima i minobacaima, zapravo nisam shvatila koliko brzo
se stvari mogu odigrati u malim presudnim bitkama prsa u prsa sa malim, lakim
naoruanjem.
Prvo upozorenje koje sam dobila bio je povik iz blizine. Tulach Ard!
Zagluena vetrom, nisam ih ula kada su se peli uz brdo. Tulach Ard! Bio je to
bojni pokli klana Makenzi; jedan od Dugalovih odreda bio je prinuen da se
povue prema mom utoitu. Zavukla sam se nazad, ali sam vrata ostavila
odkrinuta, da bih mogla da virkam napolje.
Dolazili su uz brdo, mala grupa ljudi u borbi. Hajlenderi i po zvuku i po izgledu,
sa pledovima, bradama i kosom koja je letela oko njih, tako da su izgledali kao crni
oblaci naspram travnate kosine dok su klizili uzbrdo noeni vetrom.
Uskoila sam nazad u crkvu kada je prvi od njih uleteo kroz vrata. Po onolikom
mraku nisam mu mogla videti lice, ali sam mu prepoznala glas kada je naglavake
tresnuo u mog konja.
Isuse!
Vili!, povikala sam. Vili Kulter.
Boga mu krvavog! Ko je to!
Nisam imala vremena da odgovorim pre nego to su vrata ponovo tresnula o zid i
jo dve crne prilike uletele u malu crkvu. Ljut zbog bunog upada, moj konj se
propeo i zarzao, mlatei kopitima po vazduhu. To je izazvalo uplaene povike
upadaa, koji su oito smatrali da u zgradi nema nikoga pa su se zbunili kada su
otkrili suprotno.
Ulazak jo nekolicine je samo poveao zbrku i ja sam digla ruke od pomisli da
smirim konja. Oterana u zadnji deo crkve, zavukla sam se u mali prostor izmeu
oltara i zida i ekala da se sve slegne.
Pojavili su se i prvi znaci da e do toga doi kada se jedan od zbunjenih glasova
u tami izdigao iznad ostalih.
UUTITE!, vikao je tonom koji nije trpeo pogovor. Svi, sem konja, su
posluali i kada se guva utiala, smirio se ak i konj, povlaei se u ugao i
isputajui frktanje pomeano sa mrzovoljnim zvucima gaenja.
Ovo je Makenzi od Leoha, rekao je zapovedniki glas. Ko se jo zavukao
ovamo?
Ovde Dordi, Dugale, i moj brat sa mnom, rekao je oblinji glas, tonom koje je
u potpunosti iskazivao olakanje. Doneli smo i Ruperta sa sobom ranjen je.
Hriste, mislio sam da je ovde avo lino!
Gordon Makleod od Ardsmuira, rekao je jo jedan glas koji nisam prepoznala.
I Juan Kameron od Kinoka, kazao je jo jedan. iji je konj?
Moj, rekla sam, prilazei oprezno iz pravca oltara. Zvuk mog glasa izazvao je
jo jednu eksploziju, ali ju je Dugal opet zaustavio podizanjem glasa.
UMUKNITE, prokleti da ste! Da li si to ti, Kler Frejzer?
Pa nije kraljica, razdraljivo sam kazala. Vili Kulter je takoe ovde, ili je bar
bio pre minut. Zar niko nema kutiju kremena?
Bez svetla!, rekao je Dugal. Male su anse da e Englezi prevideti ovo mesto
ako nas prate, ali nema smisla privlaiti im panju ako naprave previd.
U redu, rekla sam ugrizavi se za usnu. Ruperte, moe li da govori? Kai
neto da bih znala gde si. Nisam znala koliko mu mogu pomoi po mraku; situacija
je bila takva da nisam mogla da stignem ni do svog kovega sa sanitetskim
materijalom. Pa ipak, nisam ga mogla ostaviti da nasmrt iskrvari na podu.
Usledio je gadan kaalj sa naspramne strane crkve i grubi glas je rekao: Ovde,
devojko, i ponovo se zakaljao.
Napipavala sam put kroz crkvu, psujui sebi u bradu. Bilo mi je jasno ve po
pukavom zvuku tog kalja da je gadno; jedan od onih gadnih sluajeva gde ni moj
medicinski pribor verovatno ne bi pomogao. unula sam i odgegala se poslednjih
metar ili dva, mlatei iroko rukama da bih napipala ta mi je na putu.
Jedna ruka je pogodila toplo telo i krupna aka me stegla. To mora da je Rupert.
ula sam ga kako die, nekakav strugav zvuk sa tihim krkljanjem u pozadini.
Ovde sam, rekla sam, naslepo ga tapui i nadajui se da u pogoditi neko
mesto gde e ga taj gest obodriti. Izgleda da sam ga nala, jer je ispustio zadihani
kikot i izdigao kukove, snano pritiskajui moju ruku dole na sebe.
Uini to opet, devojko, i sasvim u zaboraviti na kuglicu iz mukete, rekao je.
Trgla sam ruku nazad.
Moda malo kasnije, suvo sam kazala. Pomerila sam ruku navie, prelazei
njegovim telom u potrazi za glavom. Guste ekinje brade su mi govorile da sam
pronala cilj pa sam oprezno ispod tih dlaka potraila puls u grlu. Brz i lagan, ali jo
uvek prilino postojan. elo mu je bilo klizavo od znoja, mada mu je koa bila
lepljiva na dodir. Vrh nosa mu je bio hladan kada sam ga oeala, ohlaen spoljnim
vazduhom.
teta to nisam pas, rekao je, a nejak smeh je dopirao u pauzama borbe da
doe do daha. Hladna njuka... bila bi dobar znak.
Bolji bi znak bio ako uuti, rekla sam. Gde te je pogodila kugla? Ne, nemoj
da mi objanjava, ve uzmi moju ruku i stavi je na ranu... i ako je stavi bilo gde
drugde, Ruperte Makenzi, moe ovde da crkne kao pas i pokoj da je tvojoj dui.
Oseala sam kako iroke grudi vibriraju od obuzdavanog smeha pod mojom
rukom. Stavio je moju aku polako pod svoj pled, a ja sam drugom rukom sklonila
tkaninu koja mi je smetala.
U redu je, nala sam, proaputala sam. Osetila sam malu poderotinu u njegovoj
koulji, natopljenu krvlju du rubova, pa sam stavila obe ruke i rastrgla tkaninu. Vrlo
neno sam prela prstima niz njegov bok, oseajui kako mu se koa jei, a zatim i
mali otvor ulazne rane. Izgledalo je kao neverovatno mala rupa u poreenju sa
krupnoom Ruperta, izrazito pleatog oveka.
Da li je negde izala?, apnula sam. Unutranjost crkve je bila tiha, samo se
konj nespokojno mrdao u svom oku. Poto su vrata crkve bila zatvorena, zvuci
bitke napolju su se i dalje uli, ali razliveni; bilo je nemogue rei koliko su blizu.
Ne, rekao je i ponovo se zakaljao. Osetila sam kako njegova ruka kree ka
ustima, pa sam je pratila krajem njegovog pleda. Moje oi su se do tada privikle na
mrak koliko je to bilo mogue, ali je on i dalje bio samo pogureni crni obris na podu
ispred mene. Za neto je, meutim, dodir bio dovoljan. Sama rana je malo krvarila,
ali mi je tkanina koju sam prinela njegovim ustima pokvasila aku iznenadnom
vlanom toplinom.
Kugla je prola kroz bar jedno pluno krilo, moda i kroz oba, i grudi su mu se
ispunjavale krvlju. Mogao bi da poivi nekoliko sati u ovakvom stanju, moda i dan
ako bi jedno pluno krilo ostalo u funkciji. Ako je okrznut perikardijum, otii e i
bre. A spasla bi ga samo operacija, i to od onih koje ne mogu da obavim.
Osetila sam toplo prisustvo iza lea i ula normalno disanje kada je neko
pokuao da me napipa. Pruila sam ruku nazad, i ona je vrsto stegnuta. Dugal
Makenzi.
Probio se do mene i stavio ruku na isprueno Rupertovo telo.
Kako si, ovee?, tiho je upitao. Moe li da hoda? Poto mi je druga ruka i
dalje bila na Rupertu, osetila sam kako odmahuje glavom kao odgovor na Dugalovo
pitanje. Ljudi iza nas su poeli meusobno da razgovaraju apatom.
Dugal mi je rukom pritisnuo rame.
ta ti treba da mu pomogne? Tvoja kutijica? Da li je na konju? Ustao je pre
nego to sam mogla da mu kaem da u kutiji nema niega to bi pomoglo Rupertu.
Iznenadni jak prasak iz oltara je prekinuo apat, pa je usledilo brzo muvanje na
sve strane, kada su ljudi dograbili oruje koje su spustili kraj sebe. Jo jedan prasak,
zvuk cepanja, i nauljena koa koja je prekrivala prozor odletela je proputajui
hladan, ist vazduh i poneku pahuljicu.
Sasenah! Kler! Da li si tu? Tih glas sa prozora me je digao na noge i na
trenutak sam zaboravila na Ruperta.
Dejmi! Svuda oko mene se zauo kolektivni uzdah i zveket odbaenih maeva
i titova. Novo slabano svetlo spolja su na trenutak zamraili Dejmijeva glava i
ramena. Lagano se prizemljio sa oltara, silueta prema otvorenom prozoru.
Ko je ovde?, tiho je upitao, zagledajui okolo. Dugale, jesi li to ti?
Aha, ja sam, mome. Tvoja ena i jo nekoliko njih. Da li si video sasenah
kopilad negde u blizini?
Dejmi se kratko nasmejao.
A zato misli da sam uao kroz prozor? Ima ih moda dvadesetak u podnoju
brda.
Dugal je ispustio ljutit krik duboko iz grla. Kopilad su nas odsekla od glavnine,
siguran sam.
Ba tako. Ho, mo cridh! Ciamar a tha thu? Prepoznajui poznati glas usred
ludila, moj konj je progurao njuku, buno rui u znak pozdrava.
Uuti, budalo mala!, otro mu je rekao Dugal. Hoe li da Englezi uju?
Pretpostavljam da Englezi ne bi obesili njega, blago je napomenuo Dejmi. A
da bi znali da smo ovde ne trebaju im ui ako imaju oi u glavi; kosina je prilino
blatnjava napolju i vai otisci se jasno vide.
Mmfm. Dugal je bacio pogled ka prozoru, ali je Dejmi ve odmahivao
glavom.
Nee vredeti, Dugale. Glavnina vojske je prema jugu, a lord Dord Marej je
otiao da je sretne, ali je vrlo malo Engleza od onih na koje smo naleteli ostalo sa
ove strane. Jedna grupa njih me je jurila preko brda. uurio sam se u stranu i
otpuzao do crkve kroz travu, ali se mogu kladiti da jo uvek preeljavaju brdo
iznad nas. Pruio je ruku u mom pravcu i ja sam je prihvatila. Bila je hladna i
mokra od puzanja kroz travu, ali mi je bilo drago da ga dotaknem, da ga imam kraj
sebe.
Dopuzao si, eh? A kako si planirao da izae odavde?, upitao je Dugal.
Osetila sam kako je Dejmi slegnuo ramenima. Nagnuo je glavu u pravcu mog
konja.
Mislio sam da bih mogao da jurnem na konju i da ih odvuem dole; za konja ve
znaju. To bi izazvalo dovoljnu pometnju da Kler klisne odavde.
Dugal je frknuo. Aha, a tebe bi skinuli sa tog konja kao zrelu jabuku.
To ba i nije vano, suvo je rekao Dejmi. Ne mogu ni da zamislim da se vas
toliko neujno izvue i da to niko ne primeti, bez obzira na to koliku guvu ja
izazvao.
Kao da potvruje to, Rupert je buno zajeao pored zida. Dugal i ja smo istog
asa pali na kolena pored njega, a Dejmi je to uinio malo sporije.
Krupni mukarac nije bio mrtav, ali mu se nije dobro pisalo. Ruke su mu bile
ledene, a u disanju mu se osealo itanje nalik rzanju.
Dugale, proaputao je.
Ovde sam, Ruperte. Smiri se ovee, uskoro e ti biti bolje. Poglavica
Makenzija je brzo svukao svoj pled i smotao ga u jastuk koji je zavukao izmeu
Rupertove glave i ramena. Malo izdignut, kao da je lake disao, ali mi je dodir
ispod njegove brade pokazao mokre mrlje na koulji. I dalje je imao neto snage;
pruio je ruku i dograbio Dugalovu.
Ako... e nas svejedno nai... daj mi svetla, rekao je, borei se za dah. Da ti
jo jednom vidim lice, Dugale.
Onako blizu Dugala, osetila sam ok koji je prostrujao kroz njega od tih rei i
onoga to su one znaile. Naglo je okrenuo glavu ka meni, ali mi nije mogao videti
lice. Promrmljao je nareenje preko ramena i posle malo ukanja i mrmljanja, neko
je odsekao malo indre, uvio je u baklju i zapalio iskrom kremena. Gorela je brzo,
ali je dala dovoljno svetlosti da ispitam Ruperta dok su se ljudi zaposlili
odsecanjem duge daice od krovne grede, koja je trebalo da poslui kao
dugotrajnija baklja.
Bio je beo kao kre, kose umrene znojem, a mala fleka krvi mu se jo videla na
punoj donjoj usni. Na sjajnoj crnoj bradi su se videle tamne mrlje, ali mi se
slabano nasmeio kada sam se nagnula nad njim da mu opet proverim puls. Slabiji i
veoma brz, sa proputenim ponekim otkucajem. Sklonila sam mu kosu sa lica, a on
mi je zahvalno dodirnuo ruku.
Osetila sam Dugalovu ruku na svom laktu, pa sam unula, okreui se licem ka
njemu. Gledali smo se ve jednom ovako, nad telom oveka koga je smrtno ranio
divlji vepar. Tada me je upitao: Moe li da preivi? i videla sam kako uspomena
na taj dan prelazi njegovim licem. Isto pitanje mu je ponovo stajalo u oima, ali
ovog puta su mu se oi zacaklile od straha kako e glasiti moj odgovor. Rupert mu je
bio najblii prijatelj, pripadnik klana koji je jahao i borio se sa njegove desne
strane, kao to je Ijan radio za Dejmija.
Ovog puta nisam odgovorila; Rupert je to uinio umesto mene.
Dugale, rekao je i nasmeio se prijatelju koji se zabrinuto nagnuo nad njega.
Zamurio je na trenutak i disao to je dublje mogao, skupljajui snagu za taj trenutak.
Dugale, ponovio je, otvarajui oi. Nemoj da ali za mnom.
Dugalovo lice se trecnulo pri svetlosti baklje. Videla sam da poricanje smrti
dolazi na njegove usne, ali ga je progutao i odbacio.
Ja sam tvoj poglavica, ovee, rekao je, uz drhtavi smeak. Nee ti da mi
nareuje; tugovau za tobom jer mi se hoe. Uhvatio je Rupertovu ruku tamo gde
je leala na grudima i vrsto je stegao.
Usledio je slab, itavi kikot Ruperta i jo jedan nalet kalja.
Pa, tuguj za mnom ako ti se hoe, Dugale, rekao je kada je kaalj prestao. I
drago mi je zbog toga. Ali ne moe da tuguje pre nego to umrem, zar ne? Umreu
u tvojim rukama, mo caraidh, a ne u rukama neznanca.
Dugal se trgao, a Dejmi i smo razmenili zaprepaene poglede iza njegovih
lea.
Ruperte... bespomono je poeo Dugal, ali ga je Rupert prekinuo, hvatajui mu
ruku i malo je tresui.
Ti jesi moj voa, ovee, i to ti je dunost, proaputao je. Hajde. Uini to sad.
Ovo umiranje me boli, Dugale, i hou da se zavri. Pogled mu je nespokojno kruio
i zaustavio se na meni.
Hoe li da me dri za ruku dok odlazim, devojko?, upitao je. Tako mi se
dopada.
Izgledalo je da nemam izbora. Kreui se polako, oseajui kao da je sve to
samo san, uhvatila sam iroku maljavu ruku sa obe moje, pritisnula je kao da mogu
na silu da svoju toplotu prenesem na njega.
Rupert je zastenjao, izdigao se u stranu i kratko pogledao u Dejmija koji mu je
sedeo na uzglavlju.
Trebalo je da se uda za mene, mome, kada je imala izbor, proitao je. Slab
si mi ti mladoenja, ali se potrudi najbolje to moe. Jedno oko se sklopilo u
namigivanju. Daj joj jednom dobro za mene, mome.
Crne oi su se okrenule nazad ka meni i poslednji osmeh mu se rairio licem.
Do vienja, lepojko, tiho je rekao.
Dugalov bode ga je zahvatio ispod grudne kosti, snano i pravo. Krupno telo se
zgrilo, okrenulo se na bok u eksploziji vazduha i krvi, ali je kratak zvuk agonije
poticao od Dugala.
Voa klana Makenzi je ostao sleen, zatvorenih oiju, ruku stisnutih na ruici
bodea. Zatim je Dejmi ustao, uhvatio ga za ramena i okrenuo ga u stranu,
mrmljajui neto na gelskom. Dejmi me je pogledao, a ja sam klimnula i ispruila
ruke. Neno je okrenuo Dugala ka meni, pa sam ga prihvatila dok smo svi sedali na
pod i drali ga dok je plakao.
I Dejmijevo lice je bilo iarano suzama i ula sam kratke uzdahe i jecaje ljudi.
Pretpostavila sam da je bolje da plau za Rupertom nego za sobom. Ako Englezi
dou ovde po nas, sve nas eka da budemo obeeni zbog izdaje. Lake je bilo aliti
za Rupertom koji je mirno otiao, a taj put mu je ubrzala ruka prijatelja.
Uopte nisu doli u ovoj dugoj zimskoj noi. Zbili smo se zajedno uz jedan zid,
ispod pledova i ogrtaa i ekali. Ja sam grevito dremala naslonjena na Dejmijevo
rame, sa Dugalom pogrbljenim i utljivim sa druge strane. Mislila sam da nijedan od
njih ne spava, ve bdi celu no nad Rupertovim telom, tihim ispod njegovog pleda
sa druge strane crkve, sa druge strane ambisa koji mrtve razdvaja od ivih.
Govorili smo malo, ali sam znala ta misle. Pitali su se, kao i ja, da li su engleske
trupe otile da se pregrupiu sa glavninom vojske u kui Kalendar, ili ekaju zoru da
krenu u akciju, pazei da neko iz crkvice ne pobegne pod okriljem mraka.
Stvar je razreena sa dolaskom prvog svetla.
Hej, crkva! Izaite i predajte se! Poziv je stigao sa strmine ispod, upuen
nekim snanim engleskim glasom.
Usledilo je komeanje meu ljudima u crkvi, a konj, koji je dremao u oku, sada
je trgao glavu zapanjeno rui zbog okolnog muvanja. Dejmi i Dugal su se tada
zgledali, kao da su ovo zajedno planirali, ustali su i stali rame uz rame pre nego to
su zatvorili vrata. Dejmi me je pokretom glave poslao u zadnji deo crkve, nazad u
moje skrovite iza oltara.
Jo jedan povik spolja je doekalo utanje. Dejmi je izvukao kuburu iz pojasa i
proverio da li je napunjena, nehajno, kao da ima sve vreme ovog sveta. Klekao je na
jedno koleno i stegao pitolj, uperen ka vratima u nivou ljudske glave.
Dordi i Vili su straarili kraj prozora pozadi, sa spremnim maevima i
pitoljima. Mada se moglo oekivati da e napad stii spreda; brdo iza crkve ilo je
strmo navie, sa prostorom izmeu kosine i zida crkve jedva dovoljnim da se
provue jedan ovek.
ula sam bat koraka koji su se kroz blato pribliavali vratima i tiho zveckanje
okaenog oruja. Zvuk je prestao na izvesnoj udaljenosti i opet se zauo onaj glas,
ovog puta blii i glasniji.
U ime Njegovog velianstva kralja Dorda, izaite i predajte se! Znamo da ste
tu!
Dejmi je opalio. Pucanj u maloj crkvi bio je zagluujui. Mora da je bio
dovoljno impresivan i spolja; ula sam uurbane pokrete klizanja pri povlaenju,
propraene priguenim psovkama. U vratima je stajala mala rupa koju je nainila
kuglica iz pitolja; Dugal se privukao do nje i provirio napolje.
Do avola, rekao je jedva ujno. Mnogo ih je.
Dejmi mi je dobacio pogled, a onda stisnuo usne i dao se na punjenje pitolja.
Oigledno, koti nisu imali nameru da se predaju. Podjednako oito, Englezi nisu
imali elju da juriaju na crkvu poto je ulaze bilo lako braniti. Ne misle valjda da
nas dre dok ne pocrkamo od gladi? Sigurno e hajlendska vojska poslati ljude da
potrae ranjenike iz bitke prethodne noi. Ako oni stignu ovamo pre nego to Englezi
uspeju da doteraju top da bi gaali crkvu, moda emo se spasti.
Na nesreu, razmiljao je i neko napolju. Opet se zauo zvuk koraka, a zatim
odmereni engleski glas, pun autoriteta.
Imate jedan minut da izaete i da se predate, kazao je, ili emo zapaliti
indru.
Podigla sam pogled, oduzeta od straha. Zidovi crkve su bili od kamena, ali e se
indra lako zapaliti, ak i onako natopljena kiom i susneicom, a kada dobro uhvati,
poee da padaju plamenovi i zadimljeni ugarci e nas poguiti. Prisetila sam se
uasne brzine kojom je baklja od upletene trske izgorela prethodne noi; ugljenisani
ostatak je leao na podu blizu zamotanog Rupertovog tela, uasni podsetnik po sivoj
jutarnjoj svetlosti.
Ne!, vrisnula sam. Prokleta kopilad! Ovo je crkva! Zar nikada niste uli za
svetilite?
Ko je to?, dopro je spolja otar glas. Da li je to neka Engleskinja unutra?!
Da!, povikao je Dugal i skoio prema vratima. Odkrinuo ih je i razdrao se
prema engleskim vojnicima na brdu ispod. Da! Jednu englesku damu drimo
zarobljenu! Zapalite indru i ona e umreti sa nama!
Zaulo se mnogo glasova u podnoju brda i naglo premetanje ljudi u crkvi.
Dejmi se namrteno okrenuo ka Dugalu, govorei: ta?
To nam je jedina ansa!, uzvratio je Dugal itei. Pusti je da je uzmu u
zamenu za nau slobodu. Oni joj nee uiniti nita naao ako misle da je ona na
talac, a mi emo je kasnije uzeti nazad, kada se oslobodimo!
Izala sam iz svog skrovita i prila Dejmiju. Uhvatila sam ga za rukav.
Uini to!, urno sam rekla. Dugal je u pravu, to je jedina ansa!
On je bespomono pogledao u mene, a bes i strah su mu bili pomeani na licu. I
ispod svega toga, traak humora zbog ironije cele situacije.
Ja sam sasenah, na kraju krajeva, rekla sam, uviajui je.
On mi je kratko dodirnuo lice uz tuni smeak.
Aha, mo duinne. Ali ti si moja sasenah? Okrenuo se Dugalu, ispravljajui
ramena. Duboko je udahnuo, pa klimnuo.
U redu. Reci im da smo je uhvatili, razmiljao je brzo, prolazei rukom kroz
kosu, na putu za Falkirk, jue kasno.
Dugal je klimnuo i, ne ekajui, izaao kroz vrata crkve drei belu maramicu
visoko nad glavom kao znak primirja.
Dejmi se okrenuo prema meni, namrten, gledajui u vrata crkve gde su se i
dalje uli glasovi Engleza, mada nismo mogli da razaznamo rei.
Ne znam ta treba da im kae, Kler. Moda je bolje da se pretvara da si toliko
okirana da ne moe da govori. Moda je to bolje nego da im ispria neku priu;
jer ako shvate ko si... Naglo je zautao i estoko protrljao lice.
Ako shvate ko sam, bie to London, i to Tauer iza ega e verovatno ubrzo
uslediti pogubljenje. Ali iako su leci mnogo eksploatisali veticu Stjuartovih, niko
do sada, koliko je meni bilo poznato, nije shvatio ni objavio da je ta vetica
Engleskinja.
Ne brini, rekla sam, uviajui koliko je to zapravo blesav komentar, ali
nesposobna da naem neto bolje. Poloila sam aku na njegov rukav i osetila brzi
puls koji mu je tukao u zglobu. Preoteete me pre nego to budu imali ansu da ita
shvate. Misli li da e me odvesti u kuu Kalendar?
Klimnuo je glavom, ponovo priseban. Aha, tako mislim. Ako moe, pokuaj da
bude sama pored prozora im padne mrak. Tada u doi po tebe.
Nije bilo vremena za ita vie. Dugal se uvukao nazad kroz vrata i paljivo ih
zatvorio za sobom.
Obavljeno, rekao je, gledajui u Dejmija. Mi im dajemo enu, a biemo
puteni da odemo bez ometanja. Bez potere. Zadravamo konja. Trebae nam, za
Ruperta, razume, rekao mi je, pomalo se izvinjavajui.
To je u redu, rekla sam mu. Pogledala sam u vrata sa malom tamnom takom
gde je hitac proao, iste veliine kao i rupa u Rupertovom boku. Usta su mi bila suva
i zato sam s naporom progutala. Ja sam kukavije jaje koje upravo treba da bude
stavljeno u pogreno gnezdo. Nas troje smo oklevali pred vratima, svi neodluni da
napravimo zavrni korak.
B-bolje je da poem, rekla sam, muei se da kontroliem svoj drhtavi glas i
udove. Oni e se pitati ta nas je toliko zadralo.
Dejmi je nakratko zamurio, klimnuo, i onda mi priao.
Mislim da je bolje da padne u nesvest, Sasenah, rekao je. Tako e ti moda
biti lake. Sagnuo se, podigao me u naruje i odneo kroz vrata koja je Dugal
otvorio.
Njegovo srce je tuklo ispod mog uva i oseala sam drhtaje u njegovim rukama
dok me je nosio. Nakon zaguljivosti u crkvi, sa mirisima znoja, krvi, baruta i
konjske balege, hladan sve vazduh ranog jutra mi je oduzeo dah pa sam se skupila
uz Dejmija, drhtei. Ruke su mu se stegle ispod mojih kolena i ramena, vrste kao
obeanje; nikada me nee izneveriti.
Boe, rekao je jednom u pola glasa, a zatim smo stigli do njih. Otra pitanja,
promumlani odgovori, neodluno poputanje njegovog stiska dok me je sputao na
zemlju, a zatim fijuk njegovih nogu koje su se udaljavale kroz mokru travu. Bila sam
sama u rukama neznanaca.
P
Kada podosta stvari krene naopako
ognula sam se blie vatri i ispruila ruke da se odlede. Bile su prljave od
dranja uzdi celog dana i nakratko sam se upitala ima li smisla da odem do
potoka da bih ih oprala. Odravanje modernih higijenskih standarda u odsustvu
vodovoda i kanalizacije ponekad je izgledalo kao znatno vea muka nego vajda.
Nije nikakvo prokleto udo to su se ljudi razboljevali i esto umirali, pomislila
sam sa gorinom. Umiru od proste prljavtine i neupuenosti vie nego od iega
drugog.
Pomisao o umiranju od prljavtine bila je dovoljna da me podigne na noge, ak i
onako umornu. Potoi koji je proticao pored logora bio je nalik na movaru po
rubovima i cipele su mi duboko utonule u barsko rastinje. Poto sam razmenila
prljave ruke za mokre noge, otabanala sam nazad do vatre i zatekla kaplara
Robotama kako me eka sa inijom neega za ta je rekao da je gula.
Prenosim kapetanove pozdrave, gospo, rekao je povlaei pramen kose dok mi
je pruao iniju, i on kae da vam prenesem da emo sutra stii u Tavistok. Tamo
postoji gostionica. Oklevao je i okruglo, jednostavno, sredoveno lice bilo je
zabrinuto, a onda je dodao: Kapetan se izvinjava zbog nedostatka pristojnog
smetaja, gospo, ali smo vam za veeras postavili ator. To i nije neto, ali e moda
pomoi da ne pokisnete.
Zahvalite kapetanu u moje ime, kaplare, rekla sam to sam gracioznije mogla.
A hvala i vama, dodala sam sa vie topline. Bila sam potpuno svesna da me
kapetan Mejnvoring smatra nesnosnom neprilikom i da uopte ne bi ni pomislio na
moj smetaj. ator rezervno atorsko krilo paljivo raireno preko neke grane i
zakaeno koiima sa obe strane nesumnjivo je bila zamisao iskljuivo kaplara
Robotama.
Kaplar je otiao i sedela sam sama, polako jedui zagorele krompire i ilavu
govedinu. Nala sam neto zakasnele slaice pored potoka, sa liem svenulim i
smeim po rubovima, pa sam aku nje donela nazad u depu, kao i nekoliko zrna
kleke ubranih dok smo malo stajali. Listovi slaice su bili stari i vrlo gorki, ali sam
uspela da ih pojedem gurajui ih izmeu zalogaja krompira. Obrok sam zavrila
zrnima kleke, grickajui svako zrnce paljivo da se ne bih udavila, a zatim gutajui
ilava, pljosnata zrna sa sve semenkama. Uljani ukus mi je palio grlo tako da su mi
oi zasuzile, ali mi je sa jezika oistio ukus masnoe i zagorelosti i moda e
posluiti, zajedno sa liem slaice, da predupredi skorbut.
Imala sam velike zalihe osuenih izdanaka paprati, ipka, jabuka i miroije u
veem od mojih medicinskih kovega, paljivo sakupljenih za dopunu nedovoljnoj
ishrani tokom dugih zimskih meseci. Nadala sam se da ih Dejmi jede.
Spustila sam glavu na kolena. Nisam mislila da me neko posmatra, ali nisam
elela ni da moje lice pokae kada mislim na Dejmija.
Na brdu Falkirk sam nastavila da se pretvaram da sam u nesvesti to sam due
mogla, ali me je ubrzo trgao engleski dragon koji je na silu hteo da mi brendi iz
svoje uture sipa u grlo. Ne ba sigurni ta da uine sa mnom, moji spasioci su me
odveli u kuu Kalendar i predali me tabu generala Houlija.
Dotle je sve ilo po planu. Meutim, u narednom satu je sve ozbiljno krenulo
naopako. Sedei u predsoblju i sluajui prie okolo, ubrzo sam saznala da je ona
bitka voena tokom noi za koju sam mislila da je glavni okraj, zapravo bila samo
arka izmeu Makenzija i odreda engleske vojske koji je bio na putu da se pridrui
glavnini armije. Pomenuta armija se sada skupljala da saeka oekivani hajlenderski
napad na Falkirk Hil bitka za koju sam mislila da sam prola kroz nju zapravo se
jo nije ni odigrala!
General Houli je lino nadgledao taj proces i, poto se sticao utisak da niko nema
predstavu ta treba uiniti sa mnom, predata sam na staranje mladom redovu,
zajedno sa pismom u kome su opisane okolnosti mog spaavanja, i poslata u
privremeni tab pukovnika Kembela u Kerse. Mladi redov, krupni mladi po imenu
Dobs, bio je zabrinuto revnostan da urno izvri nareenje, tako da, uprkos nekoliko
pokuaja usput, nisam mogla da pobegnem od njega.
Stigli smo u Kerse, ali smo uvideli da pukovnik Kembel nije tamo, ve je pozvan
da ode u Livingston.
Pazite, predloila sam svom tamniaru koji me je pratio, oigledno je da
pukovnik Kembel nee imati ni vremena ni volje da razgovara sa mnom, a ionako
nemam ta da mu kaem. Zato ne bih jednostavno nala smetaj ovde u gradu dok ne
napravim nekakav aranman i produim svoje putovanje za Edinburg? U nedostatku
bolje ideje, Englezima sam ispriala u osnovi istu priu kakvu sam iznela i Kolamu
Makenziju dve godine ranije: da sam dama iz Oksforda koja je ostala udovica i bila
na putu da poseti rodbinu u kotskoj kada su je napali i oteli hajlendski razbojnici.
Redov Dobs je odmahnuo glavom, tvrdoglavo crvenei. Nije mogao imati vie
od dvadeset godina i nije bio naroito bistar, ali kada neto uvrti u glavu, toga se
nije putao.
Ne mogu vas pustiti da to uradite, go Boam, rekao je, jer sam koristila svoje
devojako prezime kao alijas, kapetan Bledso bi mi digericu iupao ako vas ne
dovedem bezbedno do pukovnika.
I tako smo otili u Livingston, na dve rage najtunijeg izgleda koje sam ikada
videla. Konano sam osloboena panje svog pratioca, ali bez poboljanja uslova u
kojima sam. Umesto toga, bila sam zatvorena u gornju sobu neke kue u Livingstonu
gde sam morala ponovo da priam istu priu izvesnom pukovniku Gordonu Makli
Kembelu, kotu iz nizije, komandantu jednog puka izabranog kralja.
Aha, razumem, rekao je tonom koji je pokazivao da ne razume ama ba nita.
Bio je sitan ovek sa lisijim licem, sa proreenom crvenkastom kosom zaeljanom
sa slepoonica. Jo vie je skupio oi, gledajui u zguvano pismo na svom upijau.
Ovde kae, rekao je, stavljajui polunaoare na nos da bi se bolje zagledao u
papir, da je jedan od onih koji su vas zarobili, gospodo, lan klana Frejzer, veoma
krupan, sa riom kosom. Da li je ta informacija tana?
Da, rekla sam, pitajui se na ta cilja.
On je pognuo glavu tako da su mu naoare kliznule niz nos, da bi me bolje
fiksirao prodornim pogledom preko njih.
ovek koji vas je spasao u blizini Falkirka izneo je svoj utisak da je jedan od
onih koji su vas zarobili bio niko drugi ve zloglasni hajlendski poglavica poznat
kao Crveni Dejmi. E sad, ja sam svestan, go Boam, da ste vi bili... rastrojeni,
moemo li tako da kaemo?, njegove usne su se povukle posle te rei, ali to nije
bio osmeh, tokom perioda provedenog u zarobljenitvu i moda niste bili u stanju
da detaljno zapaate, ali da li ste zapazili da se ostali prisutni tom oveku obraaju
po imenu?
Jesam. Zvali su ga Dejmi. Nisam mogla da smislim kako bih nakodila time
to u mu to rei; leci koje sam videla sasvim su jasno davali do znanja da Dejmi
podrava Stjuarte. Pitanje da li je Dejmi bio u bici kod Falkirka moda jeste
interesovalo Engleze, ali teko da ga je moglo vie teretiti.
Ne mogu me ba obesiti vie nego jednom, rekao je. Jednom e biti vie nego
dovoljno. Bacila sam pogled kroz prozor. No je pala pre pola sata i dole u ulici su
gorele svetiljke koje su vojnici nosili. Dejmi je sigurno kod kue Kalendar, trai
prozor kraj koga sam trebala da ekam.
Odjednom sam apsurdno bila sigurna da me je on pratio, da je nekako saznao
kuda idem i sada eka ispred na ulici da se nekako pojavim.
Naglo sam ustala i prila prozoru. Ulica ispod je bila prazna, izuzev jednog
prodavca haringi u marinadi koji je sedeo na stoliici sa lampom kraj nogu, ekajui
da naie eventualni kupac. To nije bio Dejmi, naravno. Nije postojao nain da me
pronae. Niko u kampu Stjuarta nije znao gde sam; bila sam sasvim sama. Snano
sam rukama tresnula o staklo u iznenadnoj panici, ne brinui da li u ga polomiti.
Gospoo Boam! Da li vam je dobro? Pukovnikov glas iza mojih lea bio je
otar od uzbuenosti.
Stisla sam usne da se ne bi tresle i nekoliko puta sam duboko udahnula,
zamagljujui staklo tako da je ulica ispod nestala u izmaglici. Spolja mirna, okrenula
sam se opet licem prema pukovniku.
Prilino sam dobro, rekla sam. Ako ste zavrili propitivanje, htela bih sada da
odem.
Hteli biste? Mmm. Pogledao me je sumnjiavo, a onda odluno odmahnuo
glavom.
No ete provesti ovde, objavio je. Ujutru u vas poslati na jug.
Osetila sam kako mi gr od oka stee unutranje organe. Na jug! Zato, do
avola?, izletelo mi je.
Njegove obrve sline lisijem krznu su se zapanjeno podigle i on je zinuo. Zatim
se malo protresao, zatvorio usta, pa ih otvorio malice da bi izgovorio sledee rei.
Imam nareenje da poaljem svaku informaciju koja se odnosi na hajlendskog
kriminalca poznatog kao Crveni Dejmi Frejzer, rekao je. Ili na svaku osobu koja
je povezana sa njim.
Ja nisam povezana sa njim!, rekla sam. Osim ako hoete da raunate brak,
naravno.
Pukovnik Kembel nije obraao panju. Okrenuo se svom stolu i preturao po
naslaganim depeama.
Aha, evo je. Kapetan Mejnvoring je oficir koji e vas pratiti. On e doi ovde
da vas pokupi u zoru. Pozvonio je malim srebrnim zvonom u obliku runog patuljka
i vrata su se otvorila i otkrila upitno lice njegovog posilnog. Garvi, ispratie damu
do njenih odaja. Zakljuaj vrata. Okrenuo se meni i ovla mi se naklonio. Mislim
da se neemo ponovo sresti, go Boam. elim vam dobar odmor i Boju brzinu. I
to je bilo sve.
Nisam tano znala kolika je Boja brzina, ali je verovatno bila vea od brzine kojom
je jahao odred kapetana Mejnvoringa. Kapetan je komandovao povorkom kola za
snabdevanje koja su ila za Lanark. Nakon to isporui kola i koijae, trebao je da
produi na jug sa ostatkom svog odreda, da usput razdeli depee koje nisu bile od
veeg znaaja. Ja sam oigledno bila u kategoriji obavetajne robe koja nije hitna,
poto smo na putu proveli vie od nedelju dana a nije bilo ni naznake da stiemo
tamo kuda sam upuena.
Na jug. Da li je to znailo London?, pitala sam se po hiljaditi put. Kapetan
Mejnvoring mi nije rekao krajnje odredite, ali nisam mogla da smislim drugu
mogunost.
Podiui glavu, uhvatila sam jednog od dragona preko puta vatre kako zuri u
mene. Zapiljila sam se otvoreno u njega dok nije pocrveneo i pogled oborio na
iniju u svojim rukama. Bila sam naviknuta na takve poglede, mada veina
mukaraca nije bila tako odvana.
To je krenulo od samog poetka, uz izvesnu rezervisanu postienost mladog
idiota koji me je doveo u Livingston. Trebalo mi je neto vremena da uvidim da stav
uzdrane rezervisanosti engleskih oficira nije izazvan sumnjienjem, ve meavinom
prezira i straha, sa primesom saaljenja i oseaja zvanine dunosti koji su ih
spreavali da svoja iskrena oseanja otvoreno pokau.
Nisam bila samo spaena od bande grabeljivih, razbojnikih kota. Izbavljena
sam iz zarobljenitva tokom kog sam celu no provela u istoj prostoriji sa nekoliko
mukaraca koji su, kako su sasvim pouzdano znali Englezi sa ispravnim uverenjima,
malo vie od divljih zveri i krivi za haranje, pljake i bezbrojne takve gnusne
zloine. Prema tome, nije bilo zamislivo da je mlada Engleskinja no provela u
drutvu takvih zveri i izvukla se netaknuta.
Mrgodno sam se prisetila da je to to me je Dejmi izneo navodno onesveenu
moglo olakati stvar u poetku, ali je nesporno doprinelo optem utisku da je on i
drugi probrani koti obavio sa mnom neto na silu. A zahvaljujui detaljnom
pismu koje je napisao kapetan grupe onih koji su me oslobodili, svi kojima sam
kasnije prosleena i svako sa kim su priali, rekla bih znali su za to. Nakon obuke
u Parizu, nesumnjivo sam razumela nain kako ogovaranje funkcionie.
Kaplar Robotam je sigurno uo te prie, ali je nastavio da se ljubazno ponaa
prema meni, bez onih podsmeljivih spekulacija koje sam nekada iznenada hvatala
na licima drugih vojnika. Da sam imala sklonost da se pomolim pred poinak,
ukljuila bih njegovo ime u molitve.
Ustala sam, otresla prainu sa ogrtaa i otila u svoj ator. Videvi da odlazim,
kaplar Robotam je takoe ustao i, diskretno obilazei oko vatre, opet seo sa svojim
drugovima, postavljajui lea u ravnu liniju prema mom atoru. Kada vojnici budu
odlazili na spavanje, znala sam da e on potraiti mesto na utivoj udaljenosti, ali
ipak takvoj da me moe uti tamo gde spavam. Radio je to i prethodne tri noi, bilo
da smo spavali u gostionici ili na otvorenom.
Tri noi ranije sam pokuala jo jednom da pobegnem. Kapetan Mejnvoring je
bio vrlo svestan da sa njim putujem pod prinudom i, mada mu se nije dopadalo to
su mu natovarili mene, bio je i suvie savestan vojnik da izvrdava dunost. Imala
sam dva uvara koji su me pomno pratili, jaui pored mene preko dana.
Nou je straa bila oputena poto je kapetan oito mislio da nije verovatno da
u usred zime zapucati peke preko naputenih pustara. Kapetan je bio u pravu.
Nisam bila zainteresovana da izvrim samoubistvo.
Dotine noi smo, meutim, proli kroz seoce otprilike dva sata pre nego to smo
se zaustavili da noimo. ak i peke, bila sam sigurna da mogu da se vratim i da do
sela stignem pre zore. U selu je postojala mala destilerija iz koje su kola sa
tovarima buradi odlazila u nekoliko gradova okolne regije. Videla sam dvorite
destilerije sa visoko nareanom buradi i pomislila da imam pristojne anse da se
sakrijem tamo, a onda da odem prvim kolima.
Tako sam se, kada se logor umirio i vojnici se svalili i hrkali na svojoj ebadi
oko vatre, iskrala iz mog ebeta paljivo nametenog blizu jednog vrbaka i probila
se kroz obeeno lie, ne pravei zvuk jai od utanja vetra.
Kada sam prola vrbak, pomislila sam da to vetar uti iza mene, dok me jedna
ruka nije uhvatila za rame.
Ne vritite. Ne elite da kapetan sazna da ste otili bez dozvole. Nisam vritala
samo zato to sam sasvim ostala bez daha. Vojnik, povisok ovek sa neposlunim
utim kovrdama koga su drugari zvali Desi mi se nasmeio, a ja sam nesigurno
uzvratila osmeh.
Njegov pogled se spustio na moje grudi. Uzdahnuo je, podigao pogled da se
sretne sa mojim, pa mi priao za korak. Ja sam brzo napravila tri koraka unazad.
To i nije vano, zapravo, zar ne, draga?, rekao je, i dalje se lenjo smeei. Ne
posle svega to se ve desilo. ta je jo jednom, eh? A ja sam takoe Englez,
ulagivao mi se. Ne prljavi kot.
Ostavi jadnu enu, Des, rekao je kaplar Robotam, tiho se pojavljujui iz vrba
iza njega. Ve se dovoljno namuila, jadna ledi. Govorio je prilino tiho, ali ga je
Desi besno pogledao i onda se, diui ruke od onoga to je naumio, bez rei
okrenuo i nestao ispod vrbinog lia.
Kaplar je utke saekao da pokupim ogrta sa zemlje i onda me je otpratio nazad
u logor. Otiao je da uzme svoje ebe, pokazao mi da legnem i smestio se dva metra
dalje, sedei sa ebetom oko ramena kao Indijanac. Kad god sam se probudila
tokom noi, videla sam ga kako i dalje sedi tamo i zuri u vatru.
Tavistok je imao gostionicu. Istina, nisam imala mnogo vremena da uivam u njenoj
ugodnosti. U selo smo stigli u podne i kapetan Mejnvoring se odmah zaputio da
isporui depee koje je doneo. Vratio se za jedan sat, meutim, i rekao mi da uzmem
svoj ogrta.
Zato?, zaprepaeno sam pitala. Kuda idemo?
Pogledao me je indiferentno i rekao: U Belherst Majnor.
Dobro, kazala sam. To je zvualo malo impresivnije od mog trenutnog
okruenja koje se sastojalo od nekoliko vojnika koji su igrali kockice po podu,
meanca izjedenog buvama koji je spavao kraj vatre, i jakog mirisa hmelja.
Vlastelinska kua, bez potovanja prema prirodnoj lepoti lokacije, tvrdoglavo je
okrenula lea otvorenim poljima i zbila se na kopnu, licem okrenuta goletnoj obali.
Prilazni put je bio prav, kratak i bez ukrasa, za razliku od lepo zakrivljenih
prilaza francuskim vlastelinskim kuama. Ali su na ulazu postojala dva korisna
kamena stuba, svaki sa grbom vlasnika. Zurila sam u njega dok je moj konj kloparao
pored, pokuavajui da utvrdim ta predstavlja. Neka maka moda leopard? u
leeem poloaju, sa ljiljanom u api. To mi je neto poznato. Ali iji je?
Dolo je do nekakvog komeanja u visokoj travi kod kapije i nakratko sam
uhvatila sjaj bledoplavih oiju pognutog svenja rita koji je zamicao u senke, dalje
od zamaha konjskih kopita. Neto u vezi sa odrpanim prosjakom takoe je delovalo
poznato. Moda samo haluciniram, hvatam se bilo ega to me ne podsea na
engleske vojnike.
Pratilac je saekao na kapiji, ne trudei se da sjae, dok sam se pela nekoliko
koraka sa kapetanom Mejnvoringom i ekala dok je lupao na vrata, prilino se
pitajui ta bi moglo biti sa druge strane.
Ga Boam? Batler, ako je uopte bio to, prilino je izgledao kao da oekuje
najgore. Nema sumnje da je bio u pravu.
Da, rekla sam. Hm, ija je ovo kua?
Ali jo dok sam to pitala, podigla sam glavu i zagledala se u polutamu ulaznog
hola. Jedno lice je piljilo u mene, srnee oi bile su razrogaene i zaprepaene.
Meri Hokins.
Kada je devojka otvorila usta, otvorila sam ih i ja. I vrisnula to sam jae mogla.
Batler je, uhvaen nespreman, ustuknuo za korak, sapleo se o sofu i pao na stranu
kao zdjela. ula sam zaprepaene zvuke koje su napolju isputali vojnici, dolazei
uz stepenite.
Podigla sam suknje vritei: Mi! Mi!, i uletela prema gostinskoj sobi
dernjajui se kao narikaa.
Zaraena mojom navodnom histerijom, i Meri je poela da vriti i zgrabila me je
oko pasa kada sam kao ule uletela u nju. Ponela sam je nazad u niu gostinske sobe
sa sobom, i zgrabila je za ramena.
Nemoj nikome da kae ko sam, dahtala sam joj u uvo. Nikome! ivot mi
zavisi od toga! Prvo sam mislila da sam melodramatina, ali dok sam to izgovarala,
palo mi je na pamet da je sasvim mogue da govorim doslovnu istinu. Biti udata za
Crvenog Dejmija Frejzera bila je prilino rizina stvar.
Meri je imala vremena samo da zbunjeno klimne, kada su se otvorila vrata na
naspramnoj strani sobe i neki ovek je uao.
Kakve je to uasna dreka, Meri?, insistirao je. Zdepast, naoko zadovoljan
ovek, takoe je imao vrstu bradu i stisnute zadovoljne usne oveka kome prija to
to obino sve istera po svom.
N-nije nita, tata, rekla je Meri, mucajui od nervoze. Samo m-m-mi.
Baronet je zamurio i duboko udahnuo, traei strpljenje. Poto je naao neto
nalik tome, otvorio je oi i zagledao se u svoju erku.
Ponovi to, dete, naredio je. Ali razgovetno. Neu da mi mumla i brblja.
Udahni duboko, smiri se. Sada. Ponovo.
Meri je posluala, udiui toliko da se ipka njenog korseta zategla preko
napupelih grudi. Prste je umotala u svileni brokat suknje, traei oslonac.
To je b-bio mi, tata. Ga Fr... hm, ova dama se uplaila od mia.
Odbacujui ovaj pokuaj kao jedva zadovoljavajui, baronet je zakoraio
napred, zainteresovano me ispitujui.
Oh? A ko biste mogli biti vi, madam?
Kapetan Mejnvoring, koji je stigao sa zakanjenjem posle potrage za mitskim
miem, stvorio se kraj mog lakta i predstavio me, pruajui pismo objanjenja od
pukovnika Maklia.
Hm. Tako, znai da Njegova visost treba da vam bude domain, madam, bar
privremeno. Pruio je poruku batleru koji je ekao i uzeo eir koji je ovaj
dohvatio sa oblinjeg iviluka.
alim to nae poznanstvo mora biti ovako kratko, go Boam. Ja sam upravo
krenuo. Kratko je pogledao preko ramena ka kratkom stepenitu koje je delilo
predvorje. Batler se, povrativi dostojanstvo, ve penjao njime, a umazana poruka
je leala na srebrnom posluavniku koji je drao ispred sebe. Vidim da je Volmisli
ve poao da Njegovoj visosti kae za va dolazak. Moram da poem ili u
propustiti potansku koiju. Adieu, go Boam.
Okrenuo se ka Meri koja se drala pozadi uz lamperiju.
Do vienja, keri. Pokuaj da... dobro. Uglovi njegovih usana su se zakrivili
navie u neemu to je trebalo da bude oinski osmeh. Do vienja, Meri.
Do vienja, tata, promrmljala je, pogleda prikovanog za zemlju. Ja sam
skretala pogled sa jednog na drugo. ta, pobogu, ba Meri Hokins, od svih moguih
ljudi, radi ovde? Oito boravi u kui. Pretpostavila sam da vlasnik mora biti nekako
povezan sa njenom porodicom.
Go Boam? Mali, zdepasti konjuar mi se klanjao kraj lakta. Njegova visost
e vas odmah primiti, madam.
Meri me je povukla za rukav kada sam se okrenula da otpratim konjuara.
A-a-a-ali... poela je. U svom nervoznom stanju mislila sam da neu imati
dovoljno strpljenja da je sasluam do kraja. Nasmeila sam se neodreeno i
potapala je po ruci.
Da, da, rekla sam. Ne brini, sve e biti kako treba.
A-ali to je moj...
Konjuar se poklonio i otvorio vrata na kraju hodnika. Svetlost je u njoj padala
na bogatstvo brokata i poliranog drveta. Fotelja koju sam mogla da vidim sa jedne
strane imala je porodini grb izvezen na poleini jasnija verzija istroenog
kamenog grba koji sam videla napolju.
Leei leopard koji dri apu na bokoru ljiljana ili su to bili afrani? Zvona za
uzbunu su mi odjekivala u mislima kada se ovek u stolici digao tako da je njegova
senka pala preko uglaanog praga kada se okrenuo. Merine poslednje rei su s
mukom uspele da izau u istom asu kada je konjuar predstavio plemia.
Moj k-k-kum!, rekla je ona.
Njegova visost, vojvoda od Sandringama, rekao je konjuar.
Ga... Boam?, rekao je vojvoda, a usta su mu se zapanjeno obesila.
Pa, tiho sam rekla. Tako nekako.
Vrata salona su se zatvorila za mnom, ostavljajui me nasamo sa Njegovom visosti.
Poslednje to sam videla od Meri bilo je kako stoji u predvorju, sa oima poput
tacni i kako usta nemo otvara i zatvara, kao zlatna ribica.
Ogromne kineske vaze su stajale s obe strane prozora, a stolovi sa intarzijom
ispod njih. Bronzana Venera je koketno pozirala na kaminu, u drutvu para
porcelanskih inija sa zlatnim rubom i posrebrenog svenjaka, obasjani
votanicama. Tepih sa geometrijskom arom koji sam prepoznala kao vrlo dobar
kermana ilim prekrivao je vei deo poda, a spinet je bio zguran u jedan oak;
ono malo preostalog prostora zauzimao je nametaj s intarzijom i poneko vajarsko
delo.
Lepa vam je kua, ljubazno sam napomenula vojvodi koji je stajao pred
vatrom, ruku skrtenih ispod zadnjeg dela sakoa dok me je posmatrao sa izrazom
oprezne raspoloenosti na irokom, rumenom licu.
Hvala vam, rekao je piskavim tenorom koji je udno odudarao od tela sa
grudima poput bave. Vae prisustvo je ukraava, draga moja. Zabava je
nadvladala obazrivost, pa se nasmeio iskrenim osmehom koji razoruava.
Zato Boam?, upitao je. Da vam to nije kojim sluajem pravo prezime?
Moje devojako prezime, odgovorila sam, priterana na istinu. Njegove guste
plave obrve su poletele navie.
Vi ste Francuskinja?
Nisam. Engleskinja. Mada nisam mogla da upotrebim Frejzer, zar ne?
Razumem. I dalje podignutih obrva, klimnuo je ka malom brokatnom dvosedu,
nudei mi da sednem. Bio je bogato izrezbaren i divnih proporcija, muzejski
primerak, kao i sve ostalo u sobi. Sklonila sam svoje nakvaene suknje u stranu to
sam gracioznije mogla, ignoriui brojne mrlje od blata i konjskih dlaka, a zatim
sam se paljivo spustila na bledouti saten.
Vojvoda je polako koraao ispred vatre, posmatrajui me, i dalje sa smekom na
licu. Borila sam se sa narastajuom toplotom i ugodnou koji su se irili kroz moje
bolne noge, pretei da me odvuku u ambis zamora koji mi je zjapio pred nogama.
Ovo nije bio trenutak da oborim gard.
ta ste vi?, iznenada je upitao vojvoda. Engleski talac, zagrieni jakobit ili
francuski agent?
Sa dva prsta sam protrljala bolnu taku izmeu oiju. Taan odgovor je glasio:
Nijedno od pomenutog, ali nisam mislila da bi me daleko odveo.
Gostoljubivost ove kue je izgleda pomalo manjkava u poreenju sa njenom
ureenou, rekla sam to sam nadmenije mogla pod takvim okolnostima, to i nije
bilo neto. Pa ipak, Lujzin primer ponaanja velike dame nije bio sasvim uzalud.
Vojvoda se nasmejao piskavim, cvrkutavim smehom, poput slepog mia koji je
upravo uo dobar tos.
Primite izvinjenje, madam. Sasvim ste u pravu; trebalo je da vam ponudim
osveenje pre nego to sam se usudio da vas ispitujem. Veoma nemarno od mene.
Promrmljao je neto slugi koji se pojavio na njegovu zvonjavu, pa je mirno
saekao pred vatrom da stigne posluavnik. Sedela sam u tiini zagledajui po sobi,
povremeno kradomice gledajui svog domaina. Nijedno od nas nije bilo
zainteresovano za askanje. Uprkos prividnoj srdanosti ovo je bilo primirje u
oruanom sukobu, i oboje smo to znali.
Ono to sam ja htela da znam bilo je zato. Prilino naviknuta na to da se ljudi
pitaju ko sam, do avola, ipak me je zanimalo gde se vojvoda uklapa u to. Ili ta
misli gde se ja uklapam. Sreo me je ranije, kao gu Frejzer, enu gospodara
Lalibroha. Sada sam se pojavila na njegovom pragu nastupajui kao engleski talac
po imenu Boam, nedavno spasen od bande kotskih jakobita. To je bilo dovoljno da
se svako zapita. Ali je njegov stav prema meni znatno prevazilazio obinu znatielju.
aj je stigao, u kompletu sa pogaicama i kolaima. Vojvoda je podigao svoju
olju, pokazao na moju podizanjem jedne obrve, pa smo pili aj i dalje oboje utei.
Negde na drugoj strani kue ula sam prigueno treskanje, kao da neko udara
ekiem. Tiho zveckanje vojvodine oljice o tacnu bilo je signal za nastavak
neprijateljstava.
E sad, rekao je sa onoliko otrine koliko ovek koji zvui kao Miki Maus moe
da postigne. Dopustite da ponem, go Frejzer mogu li tako da vas zovem? Hvala
vam. Dopustite da ponem time to u rei da ve znam mnogo o vama. Nameravam
da saznam jo. Moram da kaem, go Frejzer, da vas je zapanjujue teko ubiti,
malo se naklonio u mom pravcu, sa onim istim smekom na usnama, ali sam siguran
da se to moe ostvariti, ako je neko dovoljno reen.
Zurila sam u njega, nepomina; ne usled nekakve prirodne hladnokrvnosti, ve od
zaprepaenja. Prihvatajui jo jedan od Lujzinih manira, podigla sam obe obrve u
znak pitanja, otpila aj, pa salvetom sa monogramom delikatno tapkala po usnama.
Plaim se da ete me smatrati tupavom, Vaa visosti, utivo sam rekla, ali
nemam ni najmanju predstavu o emu priate.
Zar nemate, draga moja?
Male, vesele plave oi nisu ni trepnule. Posegnuo je za posrebrenim zvoncem na
posluavniku i jednom pozvonio.
ovek u susednoj sobi mora da je ekao na poziv poto su se vrata otvorila istog
asa. Visok, vitak ovek u tamnoj odei i dobrom odelu vieg sluge priao je sa
strane vojvodi i duboko se naklonio.
Vaa visosti? Govorio je engleski, ali se nepogreivo prepoznavao francuski
akcenat. I lice je bilo francusko; sa dugim nosom i belo, sa uskim, stisnutim usnama i
parom uiju koji mu je trcao od glave kao krila sa obe strane i iji su vrhovi bili
crveni. Njegovo duguljasto lice je postalo jo blee kada je podigao pogled i spazio
mene, a onda nehotice ustuknuo za korak.
Sandringam je to posmatrao sa iznerviranim mrtenjem, a onda je pogled skrenuo
na mene.
Ne prepoznajete ga?, upitao je.
Poela sam da tresem glavom, kada se ovekova desna ruka iznenada zgrila uz
platno njegovih pantalona. to je neupadljivije mogao, pravio je rogove prstima, sa
srednjim prstima savijenim nadole, dok su kaiprst i mali prst bili upereni u mene.
Znala sam istog asa, a u narednom trenutku sam dobila potvrdu tog saznanja mali
mlade iznad poetka njegovog palca.
Nisam sumnjala nimalo; bio je to ovek sa kouljom na tufne koji je napao mene i
Meri u Parizu. I vie je nego oigledno da je zaposlen kod vojvode.
Ti prokleto kopile?, rekla sam. Skoila sam na noge, prevrui stoi i
dohvatila najblii predmet koji mi se naao pod rukom, izrezbarenu alabastersku
posudu za duvan. Gaala sam oveka u glavu, a on se okrenuo i naglo pobegao, tako
da ga je teka posuda promaila za nekoliko centimetara i raspukla se o dovratak.
Vrata su takoe tresnula kada sam pojurila za njim, pa sam se ukopala u mestu,
teko diui. Besno sam pogledala u Sandringama, podboivi se.
Ko je on?, htela sam da znam.
Moj lini sobar, mirno je rekao vojvoda. Po imenu Alber Danton. Dobar
momak sa kravatama i arapama, ali se prelako uzbudi, kao i mnogi Francuzi. I
neverovatno je sujeveran. Prekorno se namrtio prema zatvorenim vratima.
Prokleti papinovac, sa svim onim svecima i mirisima i takvim glupostima.
Poverovao bi u bilo ta.
Moje disanje se usporavalo, mada mi je srce i dalje lupalo o fibajne mog
midera. Bilo je problematino duboko udahnuti.
Ti prljavi, odvratni, uasni... perverznjaku!
Izgleda da je to vojvodi dosadilo, pa je nemarno klimnuo glavom.
Da, da, draga moja. Sve to je, siguran sam, i jo mnogo vie. Pomalo i bez
sree, bar tom prilikom.
Bez sree? Tako biste to nazvali? Nesigurno sam otila do dvoseda i sela.
Ruke su mi se tresle od ivaca pa sam ih skupila i sakrila pod suknju.
Po nekoliko osnova, draga moja gospo. Samo pogledajte. Rairio je ruke u
gracioznu molbu. Poaljem Dantona da vas se rei. On i njegovi kompanjoni ree
da se prvo malo zabave; to je sve u redu, ali vas usput dobro osmotre, bez ikakvog
osnova zakljue da ste nekakva vetica, pogube glave i pobegnu. Ali ne pre nego to
su deflorisali moju kumu, koja se tu zatekla grekom, i tako upropastili sve anse za
izvrstan brak koji sam s mnogo muke dogovorio za nju. Razmislite samo o ironiji
toga!
okovi su stizali jedan za drugim i jedva da sam znala na koji prvo da reagujem.
Mada je jedan deo izjave naroito odskakao.
Kako to mislite ree me se?, insistirala sam. Da li hoete da kaete da ste
zapravo pokuali da me ubijete? Soba kao da se malo ljuljala, pa sam otpila veliki
gutljaj aja poto je to bilo neto najblie sredstvu za oporavljanje. Nije bio
naroito efikasan.
Pa da, prijatno je rekao Sandringam. To je bio cilj kome sam teio. Kaite mi,
draga moja, da li biste hteli au erija?
Skupljenih oiju sam ga odmerila na tren. Nakon to je upravo izjavio da je
pokuao da me ubije, sada oekuje da uzmem au erija iz njegovih ruku?
Brendi, rekla sam. Puno brendija.
On se opet zakikotao onako piskavo i priao ormanu, napominjui preko ramena:
Kapetan Randal je rekao da ste veoma zabavna ena. To je prilina pohvala kada
stigne od kapetana, znate. Njemu ene obino ne slue za mnogo toga, mada ga
saleu. To je zbog njegovog izgleda, pretpostavljam; ne bi moglo biti zbog
ponaanja.
Dek Randal, znai, radi za vas, rekla sam, prihvatajui au koju mi je pruio.
Posmatrala sam ga kako sipa u dve ae i uverila se da ni u jednoj od njih nema
niega sem brendija. Otpila sam veliki i oajniki potreban gutljaj.
Vojvoda me je pratio, trepui od efekata jetke tenosti.
Naravno, rekao je. Obino je najbolja alatka i najopasnija. ovek je bez
oklevanja koristi i pored toga; samo se pobrine da preduzme odgovarajue mere
predostronosti.
Opasan, eh? A koliko vi zapravo znate o Donatanu Randalu?, znatieljno sam
upitala.
Vojvoda se zacerekao. Oh, praktino sve, rekao bih, draga moja. Verovatno
znatno vie nego vi, zapravo. Ne vredi zapoljavati oveka kakav je on ako nemate
naina da ga kontroliete, razumete. A novac je dobra uzda, ali rav povodac.
Za razliku od ucenjivanja?, suvo sam rekla.
On se zavalio, ruku poloenih preko svog nabreklog stomaka, i posmatrao me sa
blagim interesovanjem.
Ah. Vi mislite da ucena moe da funkcionie u oba smera, pretpostavljam?
Odmahnuo je glavom, skidajui nekoliko zrnaca garei koja su pala na svileni
prsluk.
Ne, draga moja. Kao prvo, postoji jedna bitna razlika u naim situacijama. Iako
bi takva govorkanja mogla da utiu na to kako me primaju u izvesnim drutvenim
krugovima, to nije neto to me ozbiljno zabrinjava. A to se dobrog kapetana tie
pa, vojska vrlo prekorno gleda na takve neprirodne sklonosti. Kazna je esto smrt.
Ne, nije ba za poreenje, zapravo. Nagnuo je glavu u stranu, koliko su mu to
podvaljci dozvoljavali.
Ali ni obeanje bogatstva ni pretnja otkrivanjem nije ono to Dona Randala
vee za mene, rekao je. Male, vodenaste plave oi su sijale u svojim dupljama.
On mi slui jer mu pruam ono to eli.
Odmerila sam korpulentno telo sa neskrivenim gaenjem, na ta se Njegova
visost zatresla od smeha.
Ne, ne to, rekao je. Kapetanov ukus je malo rafiniraniji od toga. Za razliku od
mog.
ta, onda?
Kanjavanje, tiho je rekao. Ali vi to znate, zar ne? Ili bar zna va suprug.
Oseala sam se neisto ve samim tim to sam u njegovoj blizini, pa sam se digla
da odem. Krhotine alabasterske posude su leale po podu i ja sam jednu sluajno
utnula tako da je zveknula o zid, odbila se i zavrtela pod dvosed, podseajui me
na nedavno upoznatog Dantona.
Uopte nisam bila sigurna da elim da sa njim raspravljam na temu neuspelog
ubistva, ali je to u tom trenutku delovalo bolje od drugih mogunosti.
Zato ste hteli da me ubijete?, upitala sam iznenada, okreui se licem ka
njemu. Brzo sam pogledom napravila inventar predmeta na stolu, traei prikladno
oruje za odbranu, tek za sluaj da i dalje to namerava.
Izgleda da nije. Umesto toga, s naporom se nagnuo i podigao ajnik udesno
itav i uspravio ga na vraeni stoi.
To je delovalo svrsishodno u to vreme, smireno je rekao. Saznao sam da vi i
va mu pokuavate da osujetite izvestan poduhvat u kome sam i ja imao svoje
interese. Razmiljao sam da umesto toga uklonim vaeg mua, ali je to delovalo
preterano opasno ako se imaju u vidu njegove bliske rodbinske veze sa dve vane
porodice u kotskoj.
Razmiljali ste da ga uklonite? Svanulo mi je jedan od mnogih blesaka koji
su mi u glavi pravili vatromet. Da li ste vi poslali mornare koji su Dejmija napali
u Parizu?
Vojvoda je nonalantno klimnuo.
To je izgledalo kao najjednostavniji nain, mada prilino grub. A opet, Dugal
Makenzi se pojavio u Parizu pa sam se pitao da li zapravo va mu radi za Stjuarte.
Nisam vie bio siguran gde su njegovi interesi.
Ono to sam se ja pitala bilo je gde su vojvodini interesi. Ovaj udan govor je
zvuao gotovo kao da je on prikriveni jakobit a ako je tako, stvarno je majstorski
sakrio svoje interese.
Sem toga, nastavio je, paljivo sputajui poklopac ajnika na mesto, tu je
bilo i vae sve jae prijateljstvo sa Lujem od Francuske. ak i da je va mu
omanuo sa bankarima, Luj je mogao arlsa Stjuarta snabdeti onim to mu treba
pod uslovom da vi va lep nos drite van tih zbivanja.
Namrtio se izbliza na pogaicu koju je drao, sklonio nekoliko konia sa nje, a
onda odustao od jela i bacio je na sto.
Onda kada je postalo jasno ta se stvarno deava pokuao sam da vaeg mua
namamim nazad u kotsku, ponudom da bude pomilovan; vrlo skupo je to bilo,
rekao je zamiljeno. I pri tom uzaludno!
Ali sam se tada prisetio oigledne privrenosti vaeg mua vama vrlo
dirljivo, rekao je uz dobroudni osmeh koji me je naroito nervirao. Pretpostavio
sam da bi ga vaa tragina smrt mogla spreiti u aktivnostima na kojima se
angaovao, bez podsticanja onolikog interesovanja do kakvog bi dolo ako bi on bio
ubijen.
Iznenada se setivi neega, okrenula sam se da pogledam embalo u oku sobe.
Ulepavalo ga je nekoliko notnih listova, ispisanih finom, urednom rukom. Pedeset
hiljada funti, u sluaju da Vaa visost kroi u kotsku. Potpisano sa S. S, naravno,
za Sandringam. Vojvoda se nasmejao, oigledno uivajui.
To je bilo vrlo pametno s vae strane, draga moja. Mora da ste to bili vi; uo
sam za nesrenu nesposobnost vaeg mua u pogledu muzike.
Zapravo, nisam bila ja, odgovorila sam, okreui lea embalu. Na stoiu
pored mene nije bilo nieg korisno poput noa za otvaranje pisama ili tupih
predmeta, pa sam urno podigla vazu i lice zaronila u buket cvea iz staklene bate.
Zamurila sam, oseajui golicanje hladnih latica po mojim iznenada uarenim
obrazima. Nisam se usuivala da podignem pogled u strahu da e me moje
izdajniko lice odati.
Jer sam iza vojvodinog ramena videla okrugao, koni predmet u obliku bundeve,
uokviren zelenom plianom draperijom, kao da je to neki od vojvodinih egzotinih
umetnikih predmeta. Otvorila sam oi, virei oprezno kroz latice, a iroka usta sa
isturenim zubima su se razdvojila u kez od uva do uva.
Kidala sam se izmeu straha i olakanja. Bila sam u pravu, znai, u vezi sa
prosjakom kod kapije. Bio je to Hju Munro, stari Dejmijev kompanjon iz dana
hajdukovanja po Hajlendsu. Nekadanjeg uitelja su davno zarobili Turci na moru,
unakazili ga muenjem i oterali u pronju i lovokradu zanimanja koja je
dopunjavao uspenim pijuniranjem. ula sam ranije da je on agent hajlendske
vojske, ali nisam shvatila da su ga te aktivnosti dovele ovako daleko na jug.
Koliko li je vremena proveo tamo, stojei poput ptice na brljanu pred prozorom
na spratu? Nisam se usuivala da komuniciram sa njim; jedino sam mogla da pogled
drim fiksiran na taku iznad vojvodinog ramena, naoko ravnoduno piljei u
prazno.
Vojvoda me je zainteresovano zagledao. Stvarno? Nije to valjda bio Gerstman?
Ne bih rekao da on ima dovoljno izopaen um.
A mislite da ja imam? Polaskana sam. Zadrala sam nos u cveu, rastrzano
govorei u bour.
Prilika napolju je pustila brljan dovoljno dugo da podigne jednu ruku u
vidokrug. Poto su mu saracenski muitelji odsekli jezik, njegove ruke su govorile
umesto Hjua Munroa. Piljei intenzivno u mene, smiljeno je pokazao prvo u mene,
pa u sebe, a onda u stranu. iroka aka se zakrenula i prva dva prsta su se pretvorila
u par nogu koje bee, tre na istok. Zavrni mig, pesnica stegnuta u pozdrav, i on je
nestao.
Opustila sam se, malo drhtei od reakcije, i udahnula duboko da se priberem.
Kinula sam i spustila cvee.
Znai vi ste jakobit, zar ne?, upitala sam.
Ne neizbeno, srdano je odgovorio vojvoda. Pitanje glasi, draga moja, da li
ste vi? Bez ikakvog srama, skinuo je periku i poeao svetlu, proelavu glavu pre
nego to ju je vratio.
Pokuali ste da zaustavite napore da se kralj Dejms vrati na tron kada ste bili u
Parizu. Poto vam nije uspelo, vi i va mu se pojavljujete sada kao najlojalnije
pristalice Njegove visosti. Zato? Sitne plave oi su pokazivale samo umerenu
zainteresovanost, ali nije umerena zainteresovanost pokuala da me ubije.
Sve vreme otkad sam otkrila ko mi je domain, iz sve snage sam pokuavala da
se prisetim ta su ono Frenk i veleasni g. Vejkfild jednom rekli o njemu. Da li je
bio jakobit? Koliko sam ja mogla da se setim, sud istorije u formi Frenka i
veleasnog bio je nesiguran. Kao i ja.
Ne verujem da u vam rei, polako sam kazala.
Jedna plava obrva se digla visoko i vojvoda je uzeo emajliranu kutijicu iz depa,
i izvukao malo njene sadrine.
Jeste li sigurni da je to pametno, draga moja? Danton mi je i dalje pri ruci,
razumete.
Danton me ne bi dotakao ni motkom od tri metra, rekla sam otvoreno. Niti
biste vi, kad smo ve kod toga. Ne, urno sam dodala, videvi kako je zinuo, zbog
toga. Ali ako tako oajniki elite da znate na ijoj sam strani, neete me ubiti pre
nego to saznate, zar ne?
Vojvoda se zaguio burmutom i poeo je estoko da kalje, lupajui se po
prednjoj strani vezenog prsluka. Ja sam se uspravila i podignutog nosa hladno
gledala u njega dok je kijao i krkljao.
Pokuavate da me zastraite da bih vam neto rekla, ali to nee upaliti, rekla
sam sa mnogo vie pouzdanja nego to sam oseala.
Sandringam je neno maramicom obrisao oi koje su suzile. Konano je duboko
udahnuo, pa ispustio dah izmeu debelih, napuenih usana dok je piljio u mene.
Vrlo dobro, onda, rekao je prilino mirno. Pretpostavljam da su do sada moji
radnici zavrili renoviranje vaih odaja. Pozvau sobaricu da vas odvede u vau
sobu.
Mora da sam tupavo zijala u njega jer se podrugljivo nasmeio dok je ustajao iz
fotelje.
U izvesnoj meri, razumete, to i nije vano, rekao je. ta god da ste inae ili
kakve god informacije imali, imate jednu dragocenu odliku kao gost ove kue.
A to je?, htela sam da znam. On je zastao sa rukom na zvonu i nasmeio se.
Vi ste ena Crvenog Dejmija, tiho je rekao. A on vas voli, draga moja, zar
ne?
Kakvi zatvori mogu da budu, videla sam i gore. Soba je bila otprilike deset sa deset
metara i bila je nametena tako da ju je po raskoi nadmaivala samo dnevna soba u
prizemlju. Natkriveni krevet je stajao na malom postolju, baldahini od nojevog perja
pruali su se iz uglova damastnih draperija, a par odgovarajuih brokatnih fotelja
bio je zguran pred ogroman kamin.
Sobarica koja me je dopratila sada je spustila lavor i bokal koje je nosila, a onda
je pourila da zapali ve pripremljenu vatru. Jedan sluga je poklopljeni posluavnik
sa veerom spustio na stoi kraj vrata, a onda ravnoduno stao u dovratak,
rasprujui svaku moju eventualnu pomisao da jurnem niz hodnik.
Mada mi ne bi mnogo vredelo ni da pokuam, pomislila sam utueno; beznadeno
bih se izgubila u kui posle prvog skretanja hodnika; prokleta kuerina je bila velika
kao Bakingemska palata.
Sigurna sam da se Njegova visost nada da e vam biti udobno, madam, rekla je
slukinja, pravei lep kniks pri izlasku.
Oh, kladim se da je tako, rekla sam nimalo graciozno.
Vrata su se zatvorila za njom uz depresivno solidan tresak i zvuk struganja dok se
okretao veliki klju kao da je zgulio i poslednju izolaciju mojih osetljivih nerava.
Drhtei u studeni velike sobe, uhvatila sam se za laktove i prila vatri, gde sam
se spustila u jednu fotelju. Impuls me je terao da samou iskoristim za lep lini
histerini ispad. Sa druge strane sam se plaila da, ako dozvolim strogo
kontrolisanim oseanjima da prorade, nikada vie neu povratiti kontrolu. vrsto
sam zatvorila oi i posmatrala crveno plamsanje vatre na unutranjoj strani kapaka,
terajui sebe da se smirim.
Na kraju krajeva, za sada nisam u opasnosti, a Hju Munro je otiao da nae
Dejmija. ak i ako je Dejmi izgubio moj trag tokom jednonedeljnog putovanja,
Hju e ga nai i dovesti ga gde treba. Hju zna svakog seljaka i kalajdiju, svaku kuu
i kuicu u etiri parohije. Poruka od nemog oveka e otputovati mreom za vesti i
govorkanja brzo kao to vetrom noen oblak pree preko planina. Ako je uspeo da
se spusti sa svog visokog poloaja na brljanu i neuhvaen napusti vojvodino
imanje, tanije reeno.
Ne budi luda, rekla sam naglas, ovek je profesionalni lovokradica. Naravno
da je uspeo. Moje rei odbijene od ukrasnog belog gipsa zazvuale su nekako
uteno.
A ako je tako, odluno sam nastavila, i dalje govorei tako da bih sluala sebe,
onda e Dejmi doi.
Tako je, iznenada sam pomislila. I Sandringamovi ljudi e ekati na njega, kada
se to desi. Ti si ena Crvenog Dejmija, rekao je vojvoda. Moja jedina dragocena
odlika. Ja sam mamac.
Ja sam kukavije jaje!, uzviknula sam, uspravljajui se u fotelji. Ve samo
ponienje prizvane slike izazvalo je u meni mali, ali dobrodoli nalet besa koji je
malo odagnao strah.
Pokuala sam da raspirim plamenove besa ustajanjem i besciljnim koraanjem,
smiljanjem novih imena kojima bih nazvala vojvodu kada se idui put sretnemo. U
svojim konstrukcijama sam taman stigla do pritajena pederina, kada su mi panju
privukli prigueni povici napolju.
Razmiui teke pliane zavese sa prozora, ustanovila sam da je vojvoda ovek
od rei. Debele drvene letve stajale su unakrst preko prozora, toliko gusto
postavljene da sam jedva mogla ruku da proguram izmeu njih. Mada sam mogla da
vidim.
Mrak se spustio i senke ispod drvea parka bile su crne kao mastilo. Vika je
dolazila odatle, uz odgovarajui povike iz tala, gde su se iznenada pojavile dve ili
tri figure sa upaljenim bakljama.
Male tamne figure su otrale prema umi, a vatra sa njihovih borovih baklji
strujala je unazad, svetlucajui narandasto po hladnom, vlanom vetru. Kada su
stigli do ruba parka, postao je vidljiv nejasan vor ljudskih prilika koje su se
kotrljale po travi pred kuom. Zemlja je bila mokra i silina njihove borbe je ostavila
duboke crne ureze u travnjaku zamrlom preko zime.
Podigla sam se na prste, grabei preke i pritiskajui glavu o drvo, trudei se da
vidim bolje. Dnevno svetlo je sasvim zgaslo, a pri svetlosti baklji sam u guvi dole
mogla tek povremeno da vidim zamah ruke ili noge.
To ne moe biti Dejmi, govorila sam sebi, pokuavajui da progutam knedlu u
grlu koja je u stvari bila moje srce. Ne tako brzo, ne sada. I ne sam, sigurno ne bi
doao sam. Jer sam dotle uspela da vidim da je borba usmerena na jednog oveka,
sada ve na kolenima, samo pogrbljeni crni obris pod pesnicama i motkama
vojvodinih lovouvara i talskih momaka.
Tada je pognuta figura oborena na zemlju i vika je zamrla, mada je usledilo jo
nekoliko udaraca za svaki sluaj pre nego to se grupa slugu razila. Razmenjeno je
nekoliko rei koje nisam mogla da ujem sa tolike udaljenosti, a zatim su se dvojica
sagla i uhvatila figuru pod pazuhe. Dok su prolazili ispod mog prozora na drugom
spratu idui ka zadnjoj strani kue, svetlost baklji je osvetlila stopala u sandalama
koje su se vukle za ovekom, i dronjke prljavog radnog odela. Nije Dejmi.
Jedan od talskih momaka je urio pored, trijumfalno nosei debeli koni
novanik na uzici. Bila sam suvie visoko da bih ula zveckanje malih metalnih
ukrasa na kanapu, ali su svetlucali pod bakljama i sva snaga mi je iilela iz ruku od
naleta straha i oaja.
Bili su to novii i dugmad, ti mali metalni predmeti. I gaberlunzi. Mali olovni
peati koji su prosjaku davali dozvolu da moli za svoju bedu u odreenoj parohiji.
Hju Munro je imao etiri takva, kao izraz potovanja prema mukama koje je
pretrpeo od Turaka. Nije Dejmi, ve Hju.
Tresla sam se toliko da su me noge jedva drale, ali sam otrala do vrata i poela
po njima da lupam iz sve snage.
Pustite me napolje!, vritala sam. Moram da vidim vojvodu! Pustite me
napolje kad kaem!
Nije bilo nikakvog odgovora iako sam nastavila da viem i treskam, pa sam
pourila nazad do prozora. Prizor dole je sada bio izrazito miran; neki deak je
stajao i drao baklju jednom batovanu koji je kleao na rubu travnjaka, neno
vraajui busene trave iskopane tokom borbe.
Hej!, urliknula sam. Onako pokrivenog reetkom, nisam mogla prozor da
otvorim na spoljnu stranu. Otrala sam preko sobe da dohvatim jedan teak srebrni
svenjak, dojurila nazad i razbila okno, ne pazei na sru koja je letela.
U pomo! Ehej, vi dole! Kaite vojvodi da hou da ga vidim! Smesta! U
pomo! Uinilo mi se da je jedna od figura okrenula glavu prema meni, ali se
nijedna nije pokrenula prema kui, ve su nastavili posao, kao da je to samo neka
nona ptica poremetila tamu oko njih.
Opet sam otrala do vrata, treskala i vikala, pa opet do prozora, i nazad do vrata.
Vikala sam, preklinjala i pretila dok me grlo nije zabolelo i tukla po nepopustljivim
vratima dok mi pesnice nisu bile crvene i izgrebane, ali niko nije doao. Mogla sam
biti i sama u ogromnoj kui, po onome to sam mogla da ujem. Tiina u hodniku je
bila duboka kao i u noi okolo tiho kao u grobu.
Sva moja kontrola nad strahom je nestala pa sam se konano spustila na kolena
pred vratima i jecala i ne pokuavajui da se obuzdam.
Probudila sam se smrznuta i ukoena, sa jakom glavoboljom, i osetila kako me neto
iroko i vrsto gura po podu. Trgla sam se i probudila kada mi je ivica tekih vrata
pri otvaranju prikljetila butinu o pod.
Au! Nespretno sam se prevrnula, i ruke podigla na kolena, tako da mi je kosa
visila preko lica.
Kler! Oh, budu tiha, m-molim te! Draga, da li si povreena? Uz ukanje
utirkanog batista, Meri je klekla pored mene. Iza nje, vrata su se zatvorila i ula
sam kljocanje brave.
Da hou da kaem, ne. Dobro sam, rekla sam slueno. Ali Hju... Zatvorila
sam usta i odmahnula glavom, pokuavajui da je razbistrim. ta, za boga miloga,
radi ovde, Meri?
P-potplatila sam gazdaricu da me pusti unutra, aputala je. Zar mora da
govori tako glasno?
To ba i nije vano, rekla sam normalnim glasom. Ta vrata su tako debela da
se kroz njih ne bi ulo nita izuzev fudbalske utakmice.
ega?
Nema veze. Misli su poele da mi se bistre, mada su mi oi jo bile krmeljive i
naduvene, a u glavi mi je jo udaralo kao bubanj. Naterala sam se da ustanem i
odvukla se do lavora, gde sam hladnom vodom ispljuskala lice.
Potplatila si gazdaricu?, rekla sam, briui lice pekirom. Ali smo i dalje
zakljuane, zar ne? ula sam kako se klju okree.
Meri je bila bleda po slabom svetlu u sobi. Svea se rastopila dok sam spavala
na podu i nije bilo svetla sem tamnocrvenog sjaja ara u kaminu. Ona se ugrizla za
usnu.
To je bilo n-najbolje to sam mogla. Ga Gibson se suvie plai vojvode da bi
mi dala klju. Jedino na ta je pristala bilo je da me zakljua s tobom i da me pusti
ujutru. Mislila sam da bih m-mogla da ti se pridruim, bojaljivo je dodala.
Oh, rekla sam. Pa... hvala ti. Ba ljubazno to si se toga setila. Iz fioke sam
uzela novu sveu i otila do kamina da je upalim. Svenjak je bio sav u grudvama
voska od izgorele svee; nakapala sam malo rastopljenog voska na sto i stavila novu
sveu na to, ne obazirui se na vojvodin duborez.
Kler, kazala je Meri. Da li si... da li si u nevolji?
Ugrizla sam se za usnu da ne odgovorim ishitreno. Na kraju krajeva, njoj je svega
sedamnaest godina i njena neupuenost u politiku je verovatno jo izraenija od
nepoznavanja mukaraca.
Hm, da, rekla sam. Poprilino, plaim se. Mozak je opet poinjao da mi radi.
ak i ako Meri nije u situaciji da mi praktino pomogne, mogla bi me bar snabdeti
informacijama o svom kumu i zbivanjima u njegovom domainstvu.
Da li si ula guvu kod umice ranije?, upitala sam. Ona je odmahnula glavom.
Poinjala je da drhti; u tako velikoj sobi toplota vatre je zamirala znatno pre nego
to stigne do postolja kreveta.
Ne, ali sam ula jednu kuvaricu kako kae da su uvari uhvatili jednog
lovokradicu u parku. Uasno je hladno. Zar ne moemo da odemo u k-kre-vet?
Ve je puzala po prekrivau i zavlaila se pod kraj arava. Zadnjica joj je bila
okrugla i lepa, nalik deijoj ispod bele spavaice.
To nije bio lovokradica, rekla sam. Ili tanije, jeste, ali je takoe bio i
prijatelj. On je krenuo da nae Dejmija, da mu kae da sam ja ovde. Zna li ta se
desilo nakon to su ga uvari uhvatili?
Meri se okrenula, lice joj je bilo bleda mrlja u senkama krevetske nadstrenice.
ak i po takvom svetlu videla sam da su tamne oi postale ogromne.
Oh, Kler! Tako mi je ao!
Pa, i meni je, nestrpljivo sam rekla. Mada, zna li gde je lovokradica? Ako
je Hju zatvoren negde gde se moe prii, na primer u talama, postojala je bedna
nada da bi ga Meri mogla nekako osloboditi ujutru.
Drhtanje njenih usana, u poreenju sa kojim je njeno uobiajeno mucanje zvualo
razumljivo, trebalo je da me upozori. Ali su rei, kada ih je konano izgovorila,
probile moje srce, otre i iznenadne kao baeni no.
O-oni s-su ga o-obesili, rekla je. O kapiju parka.
Prolo je neto vremena pre nego to sam bila u stanju da obratim panju na svoje
okruenje. Nalet oka, aljenja, straha i unitene nade me je preplavio, davei me
potpuno. Bila sam nejasno svesna kako me Meri malom rukom bojaljivo tape po
ramenu, i njenog glasa koji mi nudi maramice i vodu, ali sam ostala sklupana,
nisam govorila, ve sam se samo tresla i ekala da popusti snano oajanje koje mi
je stomak skvrilo u pesnicu. Konano sam istroila svu paniku i otvorila zamuene
oi.
Biu dobro, konano sam rekla, sedajui uspravno i neelegantno briui nos o
rukav. Prihvatila sam ponueni pekir i obrisala oi. Mari je obigravala oko mene,
delujui zabrinuto, pa sam pruila ruku i stegla njenu da je ohrabrim.
Zaista, rekla sam. Sada sam dobro. I veoma mi je drago to si ovde. Neto
mi je palo na pamet pa sam ispustila pekir, radoznalo je gledajui.
Kad smo ve kod toga, zato si ti ovde?, upitala sam. U ovoj kui, hou da
kaem.
Oborila je pogled, crvenei, i cupkala pokriva.
V-vojvoda mi je kum, zna.
Da, toliko sam razumela, rekla sam. Mada nekako sumnjam da se odjednom
ueleo da uiva u tvom drutvu.
Malo se nasmeila na taj komentar. N-nije. Ali on vojvoda, hou da kaem
misli da je naao drugog m-mua za mene. Lice joj se zacrvenelo od napora da
izgovori ono mua. Tata me je doveo ovde da ga upoznam.
Iz njenog ponaanja sam zakljuila da to nije vest koja zahteva hitne estitke.
Zna li tog oveka?
Samo po imenu, ispostavilo se. Neki g. Isakson, uvoznik iz Londona. Suvie
zauzet da otputuje ak u Edinburg da bi upoznao svoju izabranicu, sloio se da doe
do Belhersta gde e se i obaviti svadba, ako se sloe sve zainteresovane strane.
Dohvatila sam etku sa srebrnom drkom sa stoia i odsutno poela da eljam
kosu. Nakon to mu nije uspelo da se orodi sa francuskim plemstvom, vojvoda,
znai, hoe da svoju kumu proda bogatom Jevrejinu.
Imam novu devojaku spremu, rekla je Meri, pokuavajui da se osmehne.
etrdeset tri vezene podsuknje dve sa z-zlatnim nitima. Uutala je, stisnula usne,
zurei dole u svoju golu levu aku. Stavila sam ruku preko njene.
Dobro. Pokuala sam da je obodrim. Moda e biti ljubazan ovek.
To je ono ega se p-plaim. Izbegavajui moj upitni pogled, oborila je pogled,
uvijala ruke u krilu.
Nisu rekli g. Isaksonu za P-Pariz. I rekli su da ne moram ni ja. Lice joj se
opustilo od jada. Doveli su jednu uasnu staru enu da mi kae kako moram da se
ponaam prve b-b-brane noi, da da se pretvaram da mi je prvi put, ali ja... oh,
Kler, kako mogu to da uinim?, jadikovala je. I Aleks nisam mu rekla; nisam
mogla! Bila sam takva kukavica, n-nisam mu rekla ak ni zbogom!
Bacila mi se u naruje, a ja sam je tapala po leima, zaboravljajui malo na
sopstvenu tugu usled truda da uteim nju. Neto kasnije se primirila i sela uspravno,
tucajui, da bi popila malo vode.
Hoe li da proe kroz sve to?, upitala sam. Ona je podigla pogled ka meni, a
trepavice su joj bile iljate i mokre.
Nemam drugog izbora, jednostavno je rekla.
Ali! Poela sam, a onda zastala, bespomona.
Ona je sasvim u pravu. Mlada i ensko, bez sredstava i mukarca koji bi doao
da je spase, nije imala ta da uini sem da se povinuje eljama svog oca i svog
kuma, i da se uda za nepoznatog g. Isaksona iz Londona.
Tako raaloene, nismo imale apetita za hranu na posluavniku. Zavukle smo se
pod jorgan da nam bude toplo i Meri je, ophrvana oseanjima, vrsto zaspala za
nekoliko minuta. Iako ne manje umorna, utvrdila sam da ne mogu da spavam od tuge
za Hjuom, brige za Dejmija i znatielje u vezi sa vojvodom.
aravi su bili vrlo hladni i noge su mi bile kao komadi leda. Izbegavajui jo
bolnija pitanja, misli sam okrenula Sandringamu. Kakva je njegova uloga u ovoj
aferi?
Po svemu vidljivom, taj ovek je jakobit. Bio je, po sopstvenom priznanju,
spreman da izvri ubistvo ili da ga bar plati da bi osigurao da arls dobije
nunu podrku za pokretanje poduhvata u kotskoj. I dokaz muzikog ifrovanja je
inio praktino sigurnim da je vojvoda bio taj koji je konano naveo arlsa da se
zaputi u avgustu, sa obeanjem da e dobiti pomo.
Nesumnjivo je bilo onih koji su se svojski potrudili da sakriju svoja jakobitska
oseanja; ako se imaju u vidu kazne za izdaju, to se teko moglo smatrati neobinim.
A vojvoda je imao da izgubi mnogo vie od nekih drugih ako bi podrao neuspeli
poduhvat.
Pa ipak, teko da je Sandringam na mene ostavio utisak oduevljenog sledbenika
monarhije Stjuarta. Posle onakvih komentara o Dantonu, bilo je oigledno da ne gaji
simpatije prema katolikom vladaru. I zato je ekao tako dugo da prui podrku,
kada je arlsu oajniki trebao novac sada i zapravo sve vreme od dolaska u
kotsku?
Uspela sam da smislim dva razumna razloga za vojvodino ponaanje, od kojih
nijedan nije bio naroito pohvalan za tog dentlmena, ali su se oba dobro uklapala u
njegov karakter.
Moda je u stvari jakobit, spreman da podri neprijatnog katolikog kralja radi
buduih pogodnosti koje je mogao oekivati kao neko ko je pruio kljunu podrku
restauraciji monarhije Stjuart. To mi je bilo jasno; princip nije postojao u reniku
tog oveka, dok je lini interes, oito, njemu bio veoma poznat pojam. Moda je
ekao da arls stigne u Englesku da ne bi protratio novac pre konanog, presudnog
pokreta hajlendske vojske na London. Svako ko je poznavao arlsa Stjuarta mogao
je videti da ima smisla ne poveriti mu previe novca odjednom.
Ili, kad smo ve kod toga, moda eli da osigura da Stjuarti zapravo dobiju
znaajnu finansijsku podrku pre nego to se i sam u to ukljui; na kraju krajeva,
doprineti ustanku nije isto to i sam izdravati itavu vojsku.
Nasuprot tome, mogla sam da sagledam i znatno opakije razloge za uslove
vojvodine ponude. Uslovljavanje takve podrke jakobitskoj vojsci njenim stizanjem
na tlo Engleske obezbeivalo je da e se arls pomuiti sa sve veim otporom
svojih voa i svoju neodlunu, iznurenu vojsku terati sve dublje i dublje na jug,
daleko od zatite planina u kojima bi mogla nai utoite.
Ako vojvoda moe da oekuje pogodnosti od Stjuarta za pomo u njihovoj
restauraciji, ta bi mogao oekivati od Hanovera ako namami arlsa Stjuarta njima
na dohvat i onda njega i njegove sledbenike izda engleskoj vojsci?
Istorija nije bila u stanju da kae kakva je bila prava vojvodina namera. To mi je
delovalo udno; sigurno je svoje namere morao da otkrije pre ili kasnije. Naravno,
mozgala sam, Stari Lisac, lord Lovat, je uspeo da izigra obe strane u poslednjem
jakobitskom ustanku, istovremeno se dodvoravajui Hanoverima i ostajui u dobrim
odnosima sa Stjuartima. A i Dejmi je to neko vreme radio. Moda i nije tako teko
sakriti kome ste odani u neprestanim promenama lavirinta dinastike politike.
Jeza mi se irila od stopala, pa sam nemirno mrdala nogama, a koa mi je
delovala obamrlo dok sam listove trljala jedan o drugi. Noge su, oito, stvarale
mnogo manje trenje nego suvi prutovi; nikakva osetna toplota nije nastala od ovakve
aktivnosti.
Leei bez sna, nespokojna i ulepljena, iznenada sam postala svesna slabanog,
ritminog pucketanja uz jedan lakat, pa sam u neverici pogledala u svoju drubenicu.
Bila je sklupana na bok, fina koa crvenela se od sna, pa je izgledala kao cvet iz
staklene bate u punom cvatu, sa palcem sigurno zataknutim u meki ruiasti otvor
njenih usta. Donja usna joj se mrdala dok sam posmatrala, malenim pokretima
sisanja.
Nisam znala da li da se smejem ili da plaem. Na kraju, nisam uradila nijedno;
samo sam neno izvukla palac i njenu mlitavu ruku spustila na grudi. Ugasila sam
sveu i pribila se uz Meri.
Da li je zbog nevinosti tog malog gesta koji je budio davna seanja na poverenje
i sigurnost, proste utehe toplog tela u blizini, ili samo od umora od straha i tuge,
stopala su mi se zgrejala, konano sam se opustila i zaspala.
Umotana u topli prekriva, spavala sam duboko, i nisam nita sanjala. Utoliko je
bio vei ok kada sam iznenada trgnuta iz meke, tihe tame zaborava. Jo je bilo
mrano crno kao u rogu, zapravo, poto se vatra ugasila ali okruenje nije bilo ni
meko ni tiho. Neto teko se iznenada spustilo na krevet, pogaajui me pri tom u
ruku, i izgledalo je kao da je namerilo da ubije Meri.
Krevet se naglo izdigao i madrac se otro nagnuo ispod mene, a ceo ram se
zatresao od siline borbe koja se vodila odmah pored mene. Stenjanje u agoniji i
proaputane pretnje su stizale iz blizine, a zamahnuta ruka Merina, pomislila sam
pogodila me je u oko.
urno sam se skotrljala iz kreveta, sapliui se na stepenik postolja i padajui
kao protac na pod. Zvuk borbe iznad mene se pojaao, uz uasnu pisku za koju sam
shvatila da je najbolje to Meri uspeva da postigne umesto vriske dok je neko gui.
Usledio je iznenadni zapanjeni uzvik, dubokim mukim glasom, a onda jo
uvijanja posteljine i vriska je iznenada prestala. urno se kreui, pronala sam
kutiju kremena na krevetu i zapalila sveu. Njen treperavi plamen je ojaao i
podigao se, otkrivajui ono to sam i oekivala na osnovu onog snanog izliva na
gelskom Meri se uopte nije videla, osim para ruka koje su mahnito grebale. Lice
joj je davio jastuk, a telo je bilo prikovano opruenom prilikom mog krupnog i
uzbuenog mua, koji je, uprkos prednosti u veliini, imao doslovno pune ruke
posla.
Zaokupljen savladavanjem Meri, nije ni pogledao u sveu, ve je nastavljao sa
pokuajima da joj zarobi ruke, istovremeno drei jastuk preko njenog lica.
Obuzdavajui poriv da se histerino smejem ovom spektaklu, spustila sam sveu,
nagnula se preko kreveta i potapala ga po ramenu.
Dejmi?, rekla sam.
Isuse! Skoio je kao losos, dipio iz kreveta i zaustavio se na podu u unju, sa
napola isukanim noem. Tada me je video i odahnuo od olakanja, zatvarajui oi na
trenutak.
Isuse Hriste, Sasenah! Nemoj to nikada da ponovi, uje li me? uti, kratko se
obratio Meri koja je pobegla ispod jastuka i sada je sedela uspravno u krevetu,
iskolaenih oiju i krkljajui. Nisam hteo da te povredim; mislio sam da si ti moja
ena. Namerno je krupnim koracima obiao krevet, uhvatio me za ramena i poljubio
me estoko, kao da hoe da se uveri da je naao onu pravu. Jeste, i uzvratila sam mu
strasni poljubac, uivajui u grebanju njegove neobrijane brade i u njegovom
toplom, jetkom mirisu; mokar lan i vuna sa snanom primesom mukog znoja.
Oblai se, rekao je putajui me. Prokleta kua vrvi od slugu. Dole je kao u
mravinjaku.
Kako si uao?, upitala sam, traei svoju kunu haljinu.
Na vrata, naravno, rekao je nestrpljivo. Evo je. Dohvatio je moju haljinu sa
naslona stolice i dobacio mi je. Nema ta, masivna vrata su stajala otvorena, a veliki
prsten sa kljuevima virio je iz brave.
Ali kako... poela sam.
Kasnije, rekao je odseno. Spazio je Meri van kreveta, kako se mui da obue
svoju kunu haljinu. Najbolje je da se vrati u krevet, devojko, posavetovao ju je.
Pod je hladan.
Ja idem s vama. Rei su bile priguene slojem tkanine, ali je njena reenost
bila oita kada joj je glava proletela kroz otvor haljine i izala, raupana i prkosna.
Ide avola, rekao je Dejmi. Besno je pogledao u nju i zapazila sam svee
ogrebotine po njegovom obrazu. Meutim, videvi kako joj usne podrhtavaju, uz
prilian napor je obuzdao svoj bes i uverljivo rekao: Ne brini, devojko. Nee
imati problema zbog ovoga. Zakljuau vrata za nama, i svima moe ujutru da
ispria ta se desilo. Niko nee kriviti tebe.
Ignoriui ovo, Meri je brzo ugurala noge u papue i otrala do vrata.
Hej! Kud si to krenula? Zapanjen, Dejmi se okrenuo za njom, ali ne dovoljno
brzo da bi je zaustavio pre vrata. Ona je stajala u hodniku odmah ispred, podboena.
Idem sa vama!, rekla je vatreno. Ako me ne povedete, otrau niz hodnik
dernjajui se najjae to mogu. Eto tako!
Dejmi je zurio u nju, a kosa mu je bakreno svetlucala na svetlosti svee i krv mu
se pela u lice jer se, oito, lomio izmeu neophodne tiine i poriva da je ubije golim
rukama, pa do avola s bukom. Meri je uzvraala besnim pogledom, jednom rukom
drei suknje, spremna da potri. Sada potpuno spremna, munula sam ga u rebra i
poremetila mu koncentraciju.
Povedi je, kratko sam rekla. Hajdemo.
Uputio mi je pogled koji je bio isti kao onaj kojim je posmatrao Meri, ali je
oklevao samo jedan tren. Kratko je klimnuo, uzeo me za ruku i nas troje smo pourili
u studenu tamu hodnika.
Kua je u isto vreme bila smrtno tiha i prepuna zvukova; podne ploe su buno
kripale pod naim nogama i odea nam je utala kao lie na oluji. Zidovi kao da
su disali od sleganja drveta, a mali, jedva ujni zvuci izvan hodnika ukazivali su na
tajne podzemne jazbine ivotinja. A preko svega toga je leala duboka i zastraujua
tiina ogromne i mrane kue, utonule u san koji se ne sme razbiti.
Meri je vrsto stezala moju ruku dok smo puzile niz hodnik iza Dejmija. On se
kretao poput sene, drei se zida, ali brzo i neujno.
Kada smo proli pored jednih vrata, ula sam zvuk tihih koraka sa druge strane.
uo ih je i Dejmi pa se pripio uza zid, pokazujui Meri i meni da idemo ispred
njega. Zid je bio hladan pod mojim dlanovima, kada sam pokuala da se priljubim.
Vrata su se lagano otvorila i provirila je neka glava u upavoj beloj kapi za
spavanje, virei niz hodnik na suprotnu stranu.
Zdravo, rekla je apatom. Da li si to ti, Alberte? Hladan znoj me je
zagolicao niz kimu. Sobarica je oigledno oekivala posetu od vojvodinog linog
sobara, koji je, izgleda, potvrivao reputaciju Francuza.
Nisam smatrala da e nekog naoruanog Hajlendera smatrati odgovarajuom
zamenom za odsutnog ljubavnika. Osetila sam kako je Dejmi postao napet iza mene,
pokuavajui da prevlada svoje skrupule oko udaranja ene. Jo jedan trenutak i ona
e se okrenuti, ugledati ga i vriskom razbuditi kuu.
Odmakla sam se od zida.
Hm, ne, rekla sam, kao da se izvinjavam. Plaim se da sam to samo ja.
Sobarica se grevito trgla i ja sam brzo zakoraila pred nju da bi gledala u mene
i da joj Dejmi ostane iza lea.
Izvinite to sam vas uplaila, rekla sam, veselo se smeei. Nisam mogla da
spavam, razumete. Pomislila sam da vidim hoe li mi prijati malo vrueg mleka.
Kaite mi, da li sam na dobrom putu prema kuhinji?
Eh? Sobarica, demekasta gospoica u svojim ranim dvadesetim, neumesno je
zevala, pruajui dokaze zabrinjavajueg odsustva brige za dentalnu higijenu. Na
sreu, to nije bila ista sobarica koja me je videla u mojoj sobi; moda nije shvatila
da sam zatvorenica, a ne goa.
Ja sam goa u ovoj kui, rekla sam, nameui zakljuak. I dalje se sluei
principom da je napad najbolja odbrana, optuujue sam gledala u nju.
Albert, eh? Da li Njegova visost zna da imate naviku da nou zabavljate
mukarce u svojoj sobi?, insistirala sam. Izgleda da ju je to pogodilo pravo u ivac,
poto je ena ubledela i pala na kolena, grabei moju suknju. Mogunost da e biti
otkrivena bila je toliko zastraujua da nije stigla ni da se zapita zato bi goa
tumarala hodnicima u sitne sate, ne samo obuvena i obuena u haljinu, ve i u putni
ogrta.
Oh, gospo! Molim vas, ne govorite nita Njegovoj visosti, hoete li? Vidim da
imate milostivo lice, gospo, sigurno ne elite da me otpuste odavde? Saalite se na
mene, damo, imam jo estoro brae i sestara kod kue, i ja...
Hajde, hajde, teila sam je, tapui je po ramenu. Ne brini zbog toga. Neu
rei vojvodi. Samo se ti vrati u krevet i... Odgurala sam je govorei joj glasom koji
se koristi sa decom i mentalnim pacijentima, iako se i dalje reito branila da je
nevina, nazad u sobicu slinu ostavi.
Zatvorila sam vrata za njom i oslonila se na njih da ne bih pala. Dejmi se
promolio iz senki, cerei se. Nije rekao nita, ve me je potapao po glavi da mi
estita, pre nego to me je uhvatio za ruku i ponovo povukao niz hodnik.
Meri je ekala ispod prozora na odmoritu, a njena kuna haljina je blistala na
meseini koja se u tom trenutku probijala kroz oblake. Po svemu sudei spremala se
oluja, i ja sam se zapitala da li e nam to pomoi ili odmoi da pobegnemo.
Meri je zgrabila Dejmijev pled kada je zakoraio na odmorite.
!, aputala je. Neko dolazi!
I jeste; ula sam tiho trupkanje koraka odozdo, a bleda svetlost svee je obasjala
stepenite. Meri i ja smo izbezumljeno zagledale okolo, ali nije postojalo ni jedno
jedino mesto za skrivanje. Ovo je bilo zadnje stepenite namenjeno posluzi, pa su
odmorita bila jednostavni kvadrati sa golim podom, bez ikakvog nametaja ili
zgodnih ukrasa.
Dejmi je rezignirano uzdahnuo. Zatim je, pokazujui meni i Meri da se vratimo u
hodnik kojim smo doli, izvukao no i ekao, spreman u senovitom uglu odmorita.
Merini prsti su nali moje i isprepleli se, steui jako u agoniji zebnje. Dejmiju
je pitolj visio o pojasu, ali ga oito nije mogao upotrebiti u kui i to ga je inilo
neupotrebljivim za pretnju. To je morao da bude no, i stomak mi je zaigrao od
saaljenja prema nesrenom slugi koji e se upravo nai licem u lice sa nervoznim
kotom od sto kila i pretnjom crnog elika.
Ja sam pravila inventar svoje odee i razmiljala da li bih mogla da odvojim
jednu podsuknju za zavoje kada se pomolila pognuta glava nosei sveu. Tamna kosa
je imala razdeljak na sredini i bila ulickana smrdljivo-slatkastom pomadom koja me
je istog asa podsetila na tamnu pariku ulicu i krivinu tankih, okrutnih usana iza
maske.
Moj nagli udah zbog prepoznavanja naterao je Dantona da otro podigne pogled,
na korak ispod odmorita. Ve sledeeg trena je bio zgrabljen za vrat i tresnut o zid
takvom silinom da je svenjak odleteo.
Videla ga je i Meri.
To je on!, uskliknula je, u oku zaboravljajui i da apue i da muca. Onaj
ovek u Parizu!
Dejmi je sobara koji je pruao slab otpor prignjeio uza zid, drei ga jednom
miiavom podlakticom preko grudi. ovekovo lice, koje je bledelo i tamnelo kako
se svetlost pojaavala i smanjivala usled prolaska oblaka, bilo je sablasno bledo.
Jo vie je ubledelo kada je Dejmi ivicu svog seiva stavio pod Dantonovo grlo.
Zakoraila sam na odmorite, ne znajui ni ta e Dejmi uiniti ni ta elim da
on uini. Danton je zagueno jauknuo kad me je video, i napravio je neuspeo pokuaj
da se prekrsti.
La Dame Blanche!, proaputao je, oiju iskolaenih od straha.
Dejmi se naglo pokrenuo, grabei oveka za kosu i cimajui mu glavu unazad
tako snano da je udarila o lamperiju.
Da imam vremena, mo garhe, ti bi umro polako, proaputao je uverljivim
glasom. Smatraj Bojom milou to ga nemam. Trgao je Dantonovu glavu jo
vie, pa sam mogla da vidim skakutanje Adamove jabuice dok je grevito gutao, a
zastraeni pogled mu je bio prikovan za mene.
Ti je zove Dame Blanche, kazao je Dejmi kroz zube. Ja je zovem
suprugom! Neka njeno lice onda bude poslednje to e videti!
No je zasekao po ovekovom grlu tolikom silinom da je Dejmi zastenjao od
napora, a tamna krv mu se rasprsnula po koulji. Smrad iznenadne smrti je ispunio
odmorite uz itavo krkljanje iz skljokane gomile na podu koje se, naizgled,
beskrajno oteglo.
Zvuci iza mene su me konano prizvali svesti Meri kojoj je gadno pozlilo u
hodniku. Moja prva suvisla misao bila je da e sluge saekati uasan nered koji
ujutru treba oistiti. Druga je bila okrenuta Dejmiju, koga sam videla u blesku
prolazne meseine. Lice mu je bilo isprskano a kosa ulepljena kapljicama krvi i
teko je disao. Izgledao je kao da bi i njega mogla spopasti muka.
Okrenula sam se prema Meri i ugledala, daleko iza nje niz hodnik, traku svetla
iza jednih vrata koja su se otvarala. Neko je dolazio da ispita kakva je to buka.
Zgrabila sam porub njene haljine, grubo joj njime protrljala usta, pa je uhvatila za
ruku, vukui je prema odmoritu.
Poi!, rekla sam. Hajdemo odavde! Budei se iz oamuene zamiljenosti
nad Dantonovim leom, Dejmi se iznenada trgao, pribrao se i okrenuo ka
stepenistu.
Izgleda da je znao kuda ide dok nas je bez oklevanja vodio mranim hodnicima.
Meri je posrtala pored mene, dahui, a njen dah mi je zvuao buno kao neka
maina.
Na vratima prostorije u kojoj se pere posue Dejmi se naglo zaustavio i tiho
zviznuo. Na to je neko odmah odgovorio i vrata su se otvorila u tmini punoj
neodreenih figura. Jedna od njih se izdvojila iz mraka i pourila napred.
Razmenjeno je nekoliko promrmljanih rei i ovek ko god da je stigao je do
Meri i povukao je u senku. Hladna promaja mi je govorila da negde napred postoje
otvorena vrata.
Dejmijeva ruka na mom ramenu me je vodila izmeu prepreka mrane prostorije
za pranje posua i neke manje prostorije koja je, izgleda, bila nekakva ostava;
ogulila sam cevanicu o neto, ali sam se uzdrala da ne vrisnem od bola.
Konano napolju u slobodnoj noi, vetar je poneo moj ogrta i povukao ga u
raskoan balon. Posle jurcanja po mranoj kui koje je kidalo ivce, oseala sam se
kao da bih mogla da poletim u nebo.
Ljudi oko mene kao da su delili to oseanje olakanja; bilo je proaputanih
primedbi i priguenog smeha, to je Dejmi brzo uutkao. Jedan po jedan, ljudi su
proletali preko istine ispred kue, samo senke pod razigranim mesecom. Odmah do
mene, Dejmi je gledao kako nestaju u drvee parka.
Gde je Murtag?, promrmljao je, kao za sebe, mrtei se za poslednjim od
svojih ljudi. Otiao da potrai Hjua, pretpostavljam, rekao je, odgovarajui na
sopstveno pitanje. Zna li gde bi mogao da bude, Sasenah?
Progutala sam knedlu, oseajui hladne ujede vetra ispod ogrtaa, a priseanje je
ubilo iznenadnu ushienost zbog slobode.
Da, rekla sam i prenela mu loe vesti to sam krae mogla. Njegovo lice se
smrailo, i do zavretka moje prie bilo je tvrdo kao kamen.
Da li misli samo tako da stoji cele noi, raspitivao se glas iza nas, ili treba
da pustimo alarm, da bi znali gde prvo da potrae?
Dejmijev izraz se malo razvedrio kada se Murtag pojavio iz senki iza nas, tih
kao avet. Ispod mike je nosio nekakav sveanj umotan u stolnjak; but iz kuhinje,
pomislila sam kada sam videla mrlju tamne krvi na tkanini. Taj utisak je potvrivala
velika unka koju je zatakao pod drugu ruku, kao i niske kobasica oko vrata.
Dejmi je nabrao nos, uz smeak.
Mirie kao mesar, ovee. Zar ne moe nikuda da ode a da ne misli na svoj
stomak?
Murtag je nakrivio glavu u stranu i posmatrao Dejmija isprskanog krvlju.
Bolje je izgledati kao mesar nego kao njegova roba, mome, rekao je.
Hoemo li?
Putovanje kroz park bilo je mrano i zastraujue. Drvee je bilo visoko i dosta
razmaknuto, ali su izmeu njega ostavljene da rastu mladice koje su liile na pretee
lovouvare po nesigurnom svetlu. Oblaci su se nakupili, i pun mesec se samo
povremeno probijao, i to nam je odgovaralo. Kada smo stigli do udaljenog dela
parka, poela je kia.
Trojica su ostavljena sa konjima. Meri je ve bila u sedlu ispred jednog od
Dejmijevih ljudi. Oigledno postiena to mora da jae postrance, uporno je
zavlaila krajeve svoje kune haljine ispod butina, u uzaludnom pokuaju da sakrije
injenicu da ima noge.
Iskusnija od nje, ali ipak psujui teke nabore svoje suknje, podigla sam ih i
spustila nogu u ponuenu Dejmijevu ruku, bacajui se u sedlo uz uvebani pljesak.
Konj je frknuo od udarca i povio ui unazad.
Izvini, drugar, rekla sam bez saoseanja. Ako misli da je ovo gadno, saekaj
da ti se on baci na lea.
Zagledala sam okolo da vidim gde je pomenuti on i primetila ga ispod jednog
drveta, sa rukom na ramenu nepoznatog deaka od priblino etrnaest godina.
Ko je to?, upitala sam, naginjui se da bih privukla panju Dordija Pola
Frejzera koji je bio zauzet dotezanjem kolana pored mene.
Eh? Oh, on. Kratko je pogledao u deaka, a onda nazad u neposluni kolan,
mrtei se. Ime mu je Juan Gibson. Najstariji posinak Hjua Munroa. Bio je sa
svojim aletom, izgleda, kada su vojvodini uvari naleteli na njih. Momak je zbrisao
i nali smo ga na obali movare. On nas je doveo ovamo. Uz nepotrebno cimanje
na kraju, besno je pogledao u kolan kao da ga ika da neto kae, a onda je podigao
pogled ka meni.
Zna li ti gde je deakov otac?, iznenada je upitao.
Klimnula sam glavom i mora da je odgovor bio toliko jasan na mom licu jer se on
okrenuo da pogleda u deaka. Dejmi je drao deaka, prigrlio ga vrsto uz grudi i
tapao po glavi. Dok smo mi posmatrali, odmakao je deaka od sebe drei mu ruke
na ramenima i rekao neto, netremice gledajui u njegovo lice. Nisam mogla da
ujem ta, ali se trenutak kasnije deak ispravio i klimnuo glavom. Klimnuo je i
Dejmi i, uz poslednji lak udarac po ramenu, okrenuo je deaka prema konjima gde
je Dord Maklur ve pruao ruku da mu pomogne. Dejmi nam je priao krupnim
koracima, oborene glave, a kraj pleda je slobodno vijorio za njim, uprkos hladnom
vetru i prskanju kie.
Dordi je pljunuo na zemlju. Jadniak, rekao je, ne precizirajui na koga je
mislio, pa se zabacio u sedlo.
Zaustavili smo se blizu jugoistonog dela parka i konji su trupkali i trzali se
nakon to su dva oveka nestala izmeu drvea. Nije moglo potrajati vie od
dvadeset minuta, ali kao da je proteklo dvaput toliko pre nego to su se vratili.
Obojica su sada jahala istog konja, a drugi je nosio dugu, pognutu priliku vezanu
preko sedla, umotanu u pled Frejzera. Konjima se to nije dopalo; moj je trgao glavu
i rairio nozdrve kada je konj koji je nosio Hjuovo telo priao. Dejmi je povukao
uzde i besno rekao neto na gelskom, i ivotinje su se smirile.
Osetila sam kako se Dejmi die na stremene iza mene, gledajui unazad kao da
broji preostale lanove grupe. Zatim se njegova ruka nala oko mog struka pa smo
poli prema severu.
Jahali smo cele noi, samo nakratko zastajui radi odmora. Za vreme jednog takvog
predaha kada smo zaklon potraili ispod kestena, Dejmi je pruio ruku da me
zagrli, a onda se naglo zaustavio. ta je?, rekla sam, smeei se. Plai se da
poljubi svoju enu pred svojim ljudima?
Ne, rekao je, dokazujui to, a onda odstupio smekajui se. Ne, na trenutak
sam se uplaio da e da zavriti i da e me izgrepsti po licu. Oprezno je opipao
tragove koje mu je Meri ostavila po licu.
Jadnie, rekla sam, smejui se. To nije bila ba dobrodolica kakvu si
oekivao?
Pa, do tada zapravo i jesam, rekao je cerei se. Uzeo je dve kobasice sa jedne
od Murtagovih niski, i pruio mi je jednu. Nisam mogla ni da se setim kada sam
poslednji put jela, ali mora da je od tada prolo dosta, poto ak ni strah od
botulizma nije uinio da mi masno, zainjeno meso ne prija.
Kako to misli? Da li si mislio da te neu prepoznati posle samo nedelju dana?
Ma ne. Nego kada sam uao u kuu da te pronaem, znao sam gde si, manje-
vie, po reetkama na prozorima. Podigao je jednu obrvu. Sudei po njihovom
izgledu, mora da si ostavila vraki utisak na Njegovu visost.
Jesam, kratko sam odgovorila, ne elei da mislim na vojvodu. Nastavi.
Pa, rekao je, otkidajui jo jedan zalogaj i veto ga premetajui pod obraz dok
je govorio, znao sam koja je soba, ali mi je bio potreban klju, zar ne?
Oh, da, rekla sam. Taman si se spremao da nam ispria o tome.
On je kratko provakao, a zatim je progutao zalogaj.
Dobio sam ga od gazdarice, ali ne tako lako.
Neno se protrljao, nekoliko centimetara ispod pojasa. Kako je izgledalo, rekao
bih da je ta ena bivala probuena nekoliko puta ranije i nije joj se dopalo to
iskustvo.
Oh, da, rekla sam, zabavljajui se zamiljanjem toga. Pa, usuujem se da
kaem da si joj ti doao kao redak i osveavajui plod.
Ja estoko sumnjam u to, Sasenah. Vritala je kao narikaa i zviznula me je
kolenom, a zamalo da mi mozak prospe svenjakom dok sam jeao presamien.
ta si uradio?
Zviznuo sam je jednom dobro nisam se oseao ba kao kavaljer u tom asu
pa je uvezao kanapima njene none kape. Zatim sam joj stavio pekir u usta da
prekine da me asti raznim izrazima, pa joj pretraivao po sobi dok nisam naao
kljueve.
Dobro obavljeno, rekla sam, a neto mi je palo na pamet, ali kako si znao gde
spava gazdarica?
Nisam znao, mirno je rekao. Rekla mi je pralja nakon to sam joj kazao ko
sam i zapretio joj da u je oguliti i ispei na ranju ako mi ne kae ono to hou da
znam. Nasmeio se iskrivljenim osmehom. Kao to sam ti rekao, Sasenah,
ponekad je prednost ako te smatraju varvarinom. Pretpostavljam da su do sada ve
svi uli za Crvenog Dejmija Frejzera.
I ako nisu, ue, kazala sam. Odmerila sam ga pogledom, onoliko dobro koliko
sam mogla po loem svetlu. ta, zar ti ni pralja nije izala u susret?
Povukla me je za kosu, zamiljeno je rekao. Ceo pramen mi je iupala iz
korena. Kaem ti, Sasenah, ako ikada poelim da promenim zanimanje, mislim da
neu prei na napadanje ena to je krvavo teak nain da se zaradi za ivot.
Pred zoru je poela da pada estoka susneica, ali smo jahali ve neko vreme pre
nego to je Juan Gibson nesigurno povukao svog ponija da stane, trapavo se izdigao
na stremene da pogleda okolo, a onda pokazao uz kosinu koja se pela s leve strane.
Po onolikom mraku bilo je nemogue jahati uzbrdo. Morali smo da sjaemo i da
vodimo konje, korak po korak, mukotrpno kroz blato, du gotovo nevidljive staze
koja je krivudala kroz vrzine i stene. Zora je poinjala da osvetljava nebo kad smo
zastali da doemo do daha na grebenu brda. Horizont je bio skriven gustim
oblacima, ali je priguena siva bez vidljivog izvora poela da smenjuje tamnije sivu
boju noi. Sada sam bar mogla da vidim hladne potoie u koje sam gazila do
lanaka i da izbegnem da iaim nogu na stene i kupine na koje smo naili silazei
niz brdo.
U podnoju se nalazila mala vrtaa sa est kua mada je kua suvie jaka re
za grube graevine koje su se tamo uurile ispod aria. Krovovi od indre su se
sputali na metar od zemlje, ostavljajui samo malo kamenih zidova vidljivim.
Ispred jedne kolibe smo se zaustavili. Juan je pogledao u Dejmija, oklevajui
kao da je izgubio orijentaciju, a posle njegovog klimanja glavom sagnuo se i nestao
ispod niskog krova kolibe. Prila sam blie Dejmiju i uzela ga za ruku.
Ovo je kua Hjua Munroa, rekao mi je tihim glasom. Doneo sam ga kui
njegovoj eni. Deko je otiao da joj kae.
Skrenula sam pogled sa mranih, niskih vrata kolibe na mlitavi, u pledove
umotani zaveljaj koji su dvojica upravo odvezivali sa konja. Osetila sam mali
drhtaj u Dejmijevoj ruci. Zamurio je na trenutak i videla sam kako mu se usne
miu; zatim je zakoraio napred i ispruio ruke da primi teret. Ja sam duboko
udahnula, sklonila kosu sa lica i pola za njim, saginjui se ispod grede dovratka.
Nije bilo onoliko gadno koliko sam se plaila da e biti, mada je bilo gadno.
Hjuova udovica je utke i pognute glave primila Dejmijev tihi govor sauea na
gelskom, a suze su joj tekle niz lice kao kia. Oprezno je pruila ruku ka pledu kojim
je bio pokriven, kao da misli da ga skloni, ali su je ivci izdali pa je samo stajala, sa
jednom rukom na mrtvakom pokrovu, dok je drugom malo dete privlaila uz svoju
butinu.
Nekoliko je dece bilo okupljeno oko vatre Hjuovi posinci i poerke kao i
neto umotano u kolevci pored ognjita. Osetila sam malu utehu gledajui u bebu; od
Hjua je bar toliko ostalo. Zatim je tu utehu preplavio hladni strah kada sam
pogledala u decu, prljava lica koja su se stapala sa senkama. Hju im je bio glavni
oslonac. Juan jeste hrabar i voljan, ali nema vie od etrnaest godina, a sledee dete
je devojica od nekih dvanaest godina. Kako li e da se snau?
Lice ene je bilo izbrazdano i izborano; bila je gotovo bezuba. okirano sam
shvatila da je svega nekoliko godina starija od mene. Ona je klimnula prema
jedinom krevetu, i Dejmi je neno spustio telo. Opet joj se obratio na gelskom; ona
je bespomono klimala glavom i dalje zurei u dugaku priliku na krevetu.
Dejmi je klekao kraj kreveta, pognuo glavu i jednu ruku stavio na le. Rei su
mu bile tihe, ali jasno izgovorene, tako da je ak i moje znanje gelskog bilo
dovoljno da ga razumem.
Zaklinjem se tebi, prijatelju, i neka mi svemogui Bog bude svedok. U ime tvoje
ljubavi prema meni, tvoja porodica nikada nee biti u oskudici, dok ja imam ta da
dam. Kleao je nepomino neko vreme i u kolibi se nije uo nikakav zvuk sem
pucketanje vatre u ognjitu i tihog dobovanja kie po indri. Dejmijeva pognuta
glava je potamnela od vode; kapljice vlage su sijale kao dragulji na njegovom
pledu. Zatim je ruku stegnuo u zavrni pozdrav i ustao.
Dejmi se naklonio gi Munro i okrenuo se da uzme moju ruku. Pre nego to smo
uspeli da odemo, meutim, kravlja koa koja je visila preko vrata bila je odgurnuta
u stranu i morala sam da se pomerim nazad da napravim mesta Meri Hokins i
Murtagu, koji je uao za njom.
Meri je izgledala i mokro do gole koe i izbezumljeno, sa mokrim pledom preko
ramena i blatnjavim kunim papuama koje su virile ispod natopljenog ruba kune
haljine. Kada me je spazila, pribila se uz mene kao da je zahvalna zbog mog
prisustva.
N-nisam elela da uem, proaputala mi je, dobacivi pogled udovici Hjua
Munroa, ali je g. Murtag insistirao.
Dejmi je upitno podigao obrve dok je Murtag s potovanjem klimao gi Munro i
neto joj govorio na gelskom. Sitni ovek je izgledao kao i uvek, mrzovoljan i
dorastao svakoj situaciji, ali mi se uinilo da postoji dodatna primesa dostojanstva u
njegovom dranju. Pred sobom je uneo jednu bisagu, nabreklu od neega. Moda
poklon za rastanak gi Munro, pomislila sam.
Murtag je vreu spustio na pod pred moje noge, a onda se ispravio i preao
pogledom od mene, preko Meri, udovice Hjua Munroa i konano do Dejmija, koji
je izgleda bio zbunjen koliko i ja. Poto se tako uverio da ima publiku, Murtag mi se
formalno naklonio i pramen mokre tamne kose mu je pao na elo.
Donosim ti osvetu, damo, rekao je tie nego to sam ga ikada ula da govori.
Ispravio se i nagnuo glavu ka Meri, a onda prema gdi Munro. I pravdu za nepravdu
koja vam je uinjena.
Meri je kinula i urno obrisala nos svojim pledom. Zurila je u Murtaga,
razrogaena i zbunjena. Ja sam gledala u nabreklu bisagu, iznenada osetivi duboku
jezu koja nimalo nije bila izazvana vremenom napolju. Ali se udovica Hjua Munroa
spustila na kolena i mirno otvorila vreu i izvukla glavu vojvode od Sandringama.
P
Prokleti da su svi Randali
utovanje na sever ka kotskoj bilo je prava tortura. Morali smo da se izmiemo
i skrivamo u stalnom strahu da e nas prepoznati kao Hajlendere, bez
mogunosti da kupimo ili izmolimo hranu, prinueni da krademo pomalo iz
neuvanih upa ili da upamo jestivo korenje koje sam uspevala da naem u
poljima.
Polako, veoma polako odmicali smo na sever. Nije se moglo znati gde je sada
kotska vojska, osim da je negde na severu. Poto ni po emu nismo mogli da
zakljuimo gde je, reili smo da odemo u Edinburg; tamo e biti makar vesti o
ratnom pohodu. Nismo bili ni u kakvoj vezi nekoliko nedelja; znala sam da engleski
pokuaj da tvravu Stirling oslobode opsade nije uspeo, a Dejmi je znao da je bitka
kod Falkirka uspela, zavrila se pobedom kota. Ali ta se desilo posle?
Kada smo konano ujahali na sivu kaldrmisanu ulicu Kraljevska milja, Dejmi je
smesta otiao u vojni tab ostavljajui me da sa Meri odem u sobu Aleksa Randala.
Pourile smo ulicom zajedno, jedva govorei, obe i suvie uplaene zbog onoga ta
emo zatei.
Bio je tamo i videla sam kako su Merina kolena popustila kada je ula u sobu i
sruila se kraj njegovog kreveta. Naglo probuen iz dremea, on je otvorio oi i
trepnuo jednom, a onda je lice Aleksa Randala zablistalo kao da mu je stigla poseta
sa nebesa.
Oh, boe!, neprestano je mrmljao njoj u kosu. Oh, boe. Mislio sam... oh,
boe, molio sam se... da te jo jednom vidim. Samo jednom. Oh, boe!
Da samo skrenem pogled izgledalo je nedovoljno; izala sam na odmorite i
sedela na stepenici pola sata, odmarajui umornu glavu na kolenima.
Kada je bilo pristojno da se vratim ula sam ponovo u sobicu, koja je opet
izgledala prljavo i neveselo posle ovolikog Merinog odsustva. Pregledala sam ga,
neno dodirujui izmueno telo. Iznenadilo me je to je izdrao ovako dugo; sada
nije ostalo mnogo.
On je video istinu na mom licu i klimnuo je ravnoduno.
ekao sam, tiho je rekao, iznureno padajui nazad na jastuke. Nadao sam se...
da e ona doi jo jednom. Nisam imao razloga... ali sam se molio. I molitve su
usliene. Sada u umreti u miru.
Alekse! Merin bolni krik je izleteo iz nje kao da su je te rei pogodile poput
udarca, ali se on nasmeio i stisnuo joj ruku.
Znali smo to ve dugo, ljubavi moja, proaputao joj je. Ne oajavaj. Biu sa
tobom zauvek, paziu te i voleti. Ne plai, najdraa moja. Ona je posluno obrisala
rumene obraze po kojima su tekli potoci. Uprkos njenom oiglednom oajanju,
nikada nije izgledala tako ozareno.
Go Frejzer, rekao je Aleks, oito napreui svu snagu da zamoli jo jedno.
Moram da pitam... sutra... da li biste doli opet i doveli vaeg supruga? To je
vano.
Oklevala sam na trenutak. ta god da je Dejmi zatekao, elee da odmah ode iz
Edinburga, da se pridrui vojsci i nae ostatak svojih ljudi. Mada je sigurno da jo
jedan dan nee uticati na ishod rata a ja nisam mogla da odbijem molbu u dva para
oiju koja su me gledala ispunjena nadom.
Doi emo, rekla sam.
Ja sam budala, gunao je Dejmi penjui se strmim kaldrmisanim ulicama do
uliice u kojoj je stanovao Aleks Randal. Trebali smo da odemo jue, smesta, im
smo tvoje bisere uzeli nazad iz zalagaonice! Zna li koliko je daleko Invernes? A
imamo samo one rage da nas odnesu tamo.
Znam, nestrpljivo sam rekla. Ali sam obeala. A i da si ga video... pa videe
ga uskoro i onda e razumeti.
Mfm. Ipak mi je pridrao ulazna vrata i otpratio me zavojitim stepenitem
trone zgrade bez daljih prigovora.
Meri je napola sedela, a napola leala na krevetu. I dalje obuena u svoju
odrpanu odeu u kojoj je putovala, drala je Aleksa na grudima. Mora da je tako
ostala sa njim cele noi.
Kada me je ugledao, on se neno oslobodio iz njenog stiska, tapui je po rukama
dok ih je sklanjao u stranu. Izdigao se na jedan lakat, lica bledeg od lanenih arava
na kojima je leao.
Go Frejzer, rekao je. Nasmeio se slabano, uprkos nezdravom sjaju znoja i
sivom bledilu koji su najavljivali gadan napad.
Lepo od vas to ste doli, rekao je, pomalo se borei za dah. Pogledao je iza
mene. Va mu... da li je sa vama?
Dejmi je zakoraio u sobu iza mene. Meri, pokrenuta iz svog jada bukom naeg
ulaska, arala je pogledom izmeu mene i Dejmija, a onda se digla na noge i
stidljivo stavila ruku na njegovu miicu.
Ja... mi... p-potrebni ste nam, lorde Tuarah. Pomislila sam da ga je vie dirnulo
njeno mucanje nego to to mu se obratila sa titulom. Iako mu je lice i dalje bilo
namrgoeno, deo napetosti je nestao. Utivo je nagnuo glavu ka njoj.
Zamolio sam vau enu da vas dovede, lorde. Ja umirem, kao to moete da
vidite. Aleks Randal se pridigao i seo na ivicu kreveta. Njegove mrave cevanice
su bile bele kao kosti ispod otrcanog ruba njegove none haljine. Noni prsti, dugi,
mravi i bez krvi, imali su senku loe cirkulacije.
Viala sam smrt dovoljno esto ranije, u svim moguim oblicima, ali je ovo uvek
bilo najgore i najbolje; ovek koji svoju smrt oekuje sa sveu i hrabrou, dok
uzaludne sposobnosti izleitelja ne znae nita. Bilo uzaludno ili ne, preturala sam
po svojoj torbi u potrazi za digitalinom koji sam napravila za njega. Imala sam
nekoliko infuzija razliitih jaina, i spektar smeih tenosti u staklenim epruvetama.
Bez oklevanja sam odabrala najtamniju epruvetu; ula sam kako mu dah pravi
mehurie kroz vodu u pluima.
Nije digitalin, ve je njegova reenost bila ono to ga je dralo sada, dajui mu
nekakav sjaj kao da svea gori iza votane koe njegovog lica. I to sam videla ve
nekoliko puta ranije; mukarac ili ena ija je volja dovoljno jaka da na neko
vreme nadjaa imperative tela.
Pomislila sam da tako moda nastaju neki duhovi; kada volja i reenost preive,
bez obzira na krhko telo koje otpadne usput, nesposobno da dovoljno dugo ostane u
ivotu. Nije mi bilo ba stalo da me proganja Aleks Randal; to je, izmeu ostalog,
bio razlog zato sam Dejmija naterala da doe danas sa mnom.
Izgleda da je i sam Dejmi doao do istog zakljuka.
Aha, tiho je rekao. Vidim jasno. ta vam treba od mene?
Aleks je klimnuo glavom, nakratko zatvorivi oi. Podigao je epruvetu koju sam
mu pruila i ispio, stresajui se od gorkog ukusa. Otvorio je oi i nasmeio se
Dejmiju.
Samo zadovoljstvo vaeg prisustva. Obeavam da vas neu dugo zadrati.
ekamo jo jednu osobu.
Dok smo ekali, uinila sam ono to sam mogla za Aleksa Randala, to pod
takvim okolnostima i nije bilo mnogo. Ponovo infuzija od zubaice i malo kamfora
da mu olaka disanje.
Izgledao je malo bolje nakon primene lekova koje sam imala, ali kada sam moj
improvizovani stetoskop prislonila uz njegove upale grudi ula sam muno lupanje
njegovog srca, isprekidano tako estim drhtajima i poigravanjima da sam oekivala
da e stati svakog trena.
Meri je sve vreme drala njegovu ruku i nije skidala pogled sa njega, kao da hoe
da zapamti svaku crtu njegovog lica. Izgledalo je gotovo kao ometanje boraviti u
istoj sobi sa njima.
Vrata su se otvorila i Dek Randal je stajao na pragu. Gledao je sa
nerazumevanjem u mene i Meri, a onda mu je pogled stigao do Dejmija i skamenio
se. Dejmi je mirno primio njegov pogled, a onda se okrenuo, klimajui prema
krevetu.
Ugledavi to divlje lice, Dek Randal je brzo preao preko sobe i pao na kolena
pored kreveta.
Alekse!, rekao je. Boe moj, Alekse...
U redu je, rekao je njegov brat. Drao je Dekovo lice izmeu krhkih ruku i
smeio mu se, pokuavajui da ga obodri. Sve je u redu, Doni, kazao je.
Uhvatila sam Meri pod ruku, neno je terajui da se skloni sa kreveta. ta god da
je Dek Randal, zasluuje nekoliko poslednjih rei nasamo sa svojim bratom.
Zapanjena od oaja, ona se nije opirala ve je pola sa mnom u dalji kraj prostorije,
gde sam je smestila na stoliicu. Nasula sam malo vode iz bokala i ovlaila
maramicu. Pokuala sam da joj je dam da obrie oi, ali je ona samo sedela,
beivotno je steui. Uzdahnula sam, uzela maramicu i obrisala joj lice, sklanjajui
joj kosu sa lica koliko sam mogla.
Usledio je slabaan, zagueni zvuk iza nje koji me je naterao da pogledam prema
krevetu. Dek je, i dalje na kolenima, zabio lice u krilo svog brata dok ga je Aleks
milovao po kosi, drei ga za ruku.
Done, rekao je. Ti sigurno zna da ovo ne bih upitao olako. Ali u ime tvoje
ljubavi prema meni... Prekinuo je da bi se nakaljao, a od napora su mu se
zarumeneli obrazi.
Osetila sam kako se Dejmijevo telo jo vie koi, ako je takvo neto uopte bilo
mogue. Donatan Randal se takoe ukoio, kao da osea silinu Dejmijevog
pogleda na sebi, ali nije podigao glavu.
Alekse, tiho je rekao. Stavio je ruku na rame svog mlaeg brata, kao da hoe
da umiri kaalj. Ne zamaraj mozak, Alekse. Zna da ne treba ni da pita; uiniu
sve to eli. Da li je to ova devojka? Bacio je pogled u pravcu Meri, ali nije
uspeo ba da se natera da pogleda u nju.
Aleks je klimnuo glavom, i dalje kaljui.
To je u redu, rekao je Don. Stavio je obe ruke na Aleksova ramena,
pokuavajui da ga vrati na jastuk. Neu dopustiti da joj neto zafali. Nema potrebe
da brine.
Dejmi je pogledao dole u mene, rairenih oiju. Ja sam polako odmahnula
glavom, oseajui kako mi se svaka dlaica die od vrata do korena kime. Sada je
sve dobilo smisao rumenilo na Merinim obrazima uprkos njenoj tuzi i njena oita
spremnost da se oeni bogatim Jevrejinom iz Londona.
Nije re o novcu, rekla sam. Ona je trudna. On eli... Zastala sam i proistila
grlo, Mislim da eli da se oenite njom.
Aleks je klimnuo, i dalje murei. Disao je teko, a onda je otvorio oi, blistava
jezerca boje lenika, zagledane u zapanjeno lice brata koji nije shvatio.
Da, rekao je. Done... Doni, hou da se brine za nju umesto mene. elim...
da moje dete nosi prezime Randal. Ti mu moe... dati nekakav poloaj u svetu
mnogo vie nego to sam ja mogao. Pruio je ruku nasumice i Meri ju je zgrabila i
prinela je na svoje grudi kao da e mu to spasti ivot. On joj se neno nasmeio i
ispruio ruku da dotakne svetlucave, tamne uvojke koji su joj padali preko obraza,
skrivajui lice.
Meri. elim... pa ti zna ta ja elim, ljubavi moja; toliko toga. I toliko toga ima
za im alim. Ali ne kajem se zbog ljubavi meu nama. Nakon to sam upoznao
toliku radost, umreu zadovoljan, osim to strahujem da bi ti mogla biti izloena
sramoti i nemilosti.
Ba me briga!, estoko je izletelo Meri. Ba me briga ko zna!
Ali ja brinem za tebe, tiho je rekao Aleks. Pruio je ruku prema svom bratu,
koji ju je prihvatio nakon malo oklevanja. Zatim ih je sastavio, stavljajui Merinu
ruku u Randalovu. Merina je leala nepokretno, a ruka Deka Randala je bila
ukoena, kao mrtva riba na dasci, ali je Aleks vrsto stegao svojim rukama oko njih,
spajajui ih.
Dajem vas jedno drugom, vas koji ste mi dragi, tiho je rekao. Skretao je pogled
sa jednog lica na drugo, a oba su odraavala uasavanje zbog tog predloga, iza
preovlaujue tuge zbog skorog gubitka.
Ali... Prvi put otkad smo se upoznali videla sam Donatana Randala da ne
moe da nae rei.
Dobro. To je bio bezmalo apat. Aleks je otvorio oi i ispustio dah koji je
zadravao, smeei se svom bratu. Nema puno vremena. Venau vas ja sam. Sada.
Zato sam od ge Frejzer zatraio da povede svog mua da li biste bili kum sa
svojom suprugom, ser? Podigao je pogled ka Dejmiju koji je, nakon trenutka
zapanjene nepokretnosti, klimnuo glavom kao robot.
Ne verujem da sam ikada videla troje ljudi tako potpuno dotuenih.
Aleks je bio toliko slab da je njegov brat, kamenog lica, morao da mu pomae
vezujui mu beli sveteniki okovratnik oko samrtniki bledog vrata. I sam Donatan
jedva da je izgledao bolje. Smrao od bolesti, sa borama duboko urezanim u lice
tako da je izgledao nekoliko godina starije, sa oima koje su mu iz dubokih duplji
virile kao iz lobanje. Besprekorno obuen, kao i uvek, izgledao je kao loe
napravljena krojaka lutka sa crtama lica koje su nemarno istesane od drveta.
to se Meri tie, ona je snudeno sedela na krevetu, bespomono plaui u svoj
ogrta, kose raupane i naelektrisane. Uinila sam ta sam mogla za nju,
ispravljajui joj haljinu i eljajui je. Ona je sedela alosno mrcajui i gledala u
Aleksa.
Oslanjajui se rukom na pisai sto, Aleks je poeo neto da trai u fioci, i
konano izvukao svoju veliku Knjigu estih molitvi. Bila mu je preteka da bi je
drao normalno pred sobom. Nije mogao da stoji pa je teko seo na krevet, drei
knjigu otvorenu na kolenima. Sklopio je oi, disao teko, i kap znoja mu je pala sa
lica pravei fleku na stranici.
Iskreno voljeni, poeo je Aleks i ponadala sam se zbog njega, kao i zbog svih
ostalih, da e upotrebiti skraenu formu ceremonije.
Meri je prestala da plae, ali joj je nos bio crven i sjajan na bledom licu, a mali
trag nalik onom koji ostaje za puem video joj se na gornjoj usni. Donatan ga je
spazio i, bez ikakvog izraza na licu, izvukao veliku platnenu maramicu iz svog
rukava i nemo joj ponudio.
Ona ga je uzela uz slabano klimanje glavom, ne gledajui u njega, i nemarno
obrisala lice.
Da, rekla je kada je za to dolo vreme, kao da je uopte nije briga za to to je
upravo izgovorila.
Dek Randal je svoja obeanja izneo postojanim glasom, ali nekako odsutno.
Imala sam udan oseaj da posmatram sklapanje braka izmeu dvoje ljudi koji su
prilino nesvesni onog drugog; oboje su panju potpuno posvetili oveku koji je
sedeo pred njima, pogleda fiksiranog na stranice knjige.
To je obavljeno. estitke mladencima nisu delovale prikladno, pa je usledila
neugodna tiina. Dejmi mi je dobacio upitan pogled i ja sam slegnula ramenima. Ja
sam se onesvestila odmah nakon to sam se udala za njega, a i Meri je izgledala kao
da e slediti moj primer.
Poto je in okonan, Aleks je sedeo prilino mirno na trenutak. Malo se
nasmeio i namerno se osvrnuo po sobi, zaustavljajui pogled na svakom licu.
Donatan, Dejmi, Meri i ja. Videla sam sjaj u tim mekim dubinama boje lenika
kada su nam se pogledi sreli. Svea je dogorela nisko, ali je zavretak fitilja planuo,
na trenutak blistav i snaan.
Pogled mu se zadrao na Merinom licu, a zatim je nakratko zamurio kao da ne
moe da podnese pogled na nju i ula sam sporo, muno struganje njegovog disanja.
Sjaj njegove koe je bledeo, a svea je gasnula.
Ne otvarajui oi, podigao je ruku i pipao naslepo. Donatan ju je zgrabio,
uhvatio ga iza ramena i polako ga vratio na mesto, nazad na jastuke. Duge ruke,
glatke kao u deaka, trzale su se od nelagode, blede od koulje naspram koje su
leale.
Meri. Modre usne su se pokretale u apatu i ona je nervozne ruke uhvatila
meu svoje, drei ih i dalje uz grudi.
Ovde sam, Alekse. Oh, Alekse, ovde sam! Nagnula se iznad njega, mrmljajui
mu u uvo. Taj pokret je naterao Donatana Randala da malo uzmakne, tako da se za
korak udaljio od kreveta. Stajao je, zurei nadole bez ikakvog izraza.
Teki, zakrivljeni kapci su se podigli jo jednom, ovog puta samo dopola, traei
lice i nalazei ga.
Doni. Tako... dobar prema meni. Uvek, Doni.
Meri se nagnula nad njega, a senka njene pale kose sakrila je njegovo lice.
Donatan Randal je stajao i dalje kao stena u kamenom krugu, posmatrajui svog
brata i svoju enu. U sobi nije bilo nikakvog zvuka sem aputanja vatre i tihog
jecanja Meri Randal.
Osetila sam dodir na svom ramenu pa sam pogledala u Dejmija. Klimnuo je u
pravcu Meri.
Ostani sa njom, tiho je rekao. Ovo sigurno nee potrajati dugo?
Nee.
Klimnuo je glavom. Zatim je duboko udahnuo, ispustio polako dah i preao sobu
do Donatana Randala. Uhvatio je sleenu priliku za jednu ruku i neno je okrenuo
prema vratima.
Doi, ovee, tiho je rekao. Pobrinuu se da bezbedno stigne do svog
smetaja.
Iskrivljena vrata su zakripala dok je odlazio, pomaui Deku Randalu do mesta
gde e provesti svoju prvu branu no, sam.
U gostionici sam zatvorila vrata nae sobe za sobom i naslonila se na njih,
iscrpljena. Napolju je padao prvi mrak i povici straara su odjekivali ulicom.
Dejmi je stajao kraj prozora, oekujui me. Priao mi je i vrsto me prigrlio pre
nego to sam stigla i da skinem ogrta. Otromboljila sam se uz njega, zahvalna zbog
njegove toplote i snage. On me je podigao podmetnuvi jednu ruku pod moja kolena
i odneo me do sedita kraj prozora.
Popij malo, Sasenah, terao me je. Deluje smodeno, a nije ni udo. Uzeo je
flau iz stola i pomeao neto to je izgledalo kao brendi sa vodom bez vode.
Umorno sam prola rukom kroz kosu. U sobu u u uliici Lejdivok smo otili
odmah posle doruka; sada je ve prolo est sati. Imala sam utisak kao da sam bila
odsutna danima.
Nije dugo potrajao, jadni momak. Izgledalo je kao da je samo ekao da vidi da
e ona biti zbrinuta. Javila sam njenoj tetki; tetka i dva sestria su doli da je
odvedu. Oni e se pobrinuti za... njega. Zahvalno sam pijuckala brendi. Gorelo mi
je grlo i pare su mi se penjale u glavu kao magla nad movarom, ali me nije bilo
briga.
Dejmi me je besno pogledao, a rie obrve su se zamalo dodirnule.
Prokleti Frenk!, besno je rekao. Prokleti da su svi Randali! Proklet bio Dek
Randal i prokleta da je Meri Hokins Randal i prokleti Aleks Randal ovaj, bog da
mu duu prosti, hou da kaem, urno je dodao, krstei se.
Mislila sam da nea gunati... poela sam. Pogledao me je besno.
Lagao sam.
Zgrabio me je za ramena i blago protresao, odmaknuvi me za duinu ruku.
A prokleta i da si ti, Kler Randal Frejzer, kad sam ve kod toga!, rekao je.
Hou da gunam! Gunam na svaku tvoju uspomenu u kojoj nema mene, i na svaku
suzu koju pusti za nekim drugim, i na svaku sekundu koju si sa nekim drugim
mukarcem provela u krevetu! Prokleta da si! Oborio je au sa brendijem iz moje
ruke sluajno, ini mi se privukao me i estoko me poljubio.
Odmakao se tek toliko da bi me opet protresao.
Ti si moja, prokleta da si, Kler Frejzer! Moja, i neu da te delim ni sa drugim
ovekom ni sa uspomenom, niti sa bilo ime, dok god smo ivi. Neu vie ni da mi
pomene ime tog oveka. uje li? Poljubio me je estoko da naglasi poantu. Da li
si me ula?, upitao je, prekidajui.
Da, rekla sam, uz izvesne probleme. Ako bi ti... prestao... da me trese, mogla
bih... da ti odgovorim.
Prilino smeteno, oslabio je stisak na moja ramena.
Izvini, Sasenah. Re je samo o tome... Boe, zato si... pa da, razumem zato...
ali da li si morala... Prekinula sam njegovo nerazgovetno krkljanje tako to sam
zavukla ruku iza njegove glave i privukla ga k sebi.
Da, rekla sam odluno, putajui ga. Morala sam. Ali to je sada gotovo.
Rairila sam svoj ogrta i pustila ga da mi sa ramena padne na pod. On se sagnuo da
ga dohvati, ali sam ga zaustavila.
Dejmi, rekla sam. Umorna sam. Hoe li da me odvede u krevet?
On je duboko udahnuo i vazduh ispustio polako, zurei dole u mene, oiju duboko
utonulih od umora i naprezanja.
Aha, rekao je tiho, posle nekog vremena. Aha, hou.
utao je i bio grub na poetku, a otrica njegovog besa inila je njegovu ljubav
otrom.
Uh!, rekla sam u jednom trenutku.
Hriste, izvini, mo duinne. Nisam mogao...
U redu je. Zaustavila sam njegovo pravdanje poljupcem i drala ga vrsto,
oseajui kako gnev jenjava dok se nenost meu nama pojaavala. On se nije
otrgao iz poljupca, ve se drao nepomino, neno istraujui moje usne, a vrh
njegovog jezika je milovao, jedva se pomerajui.
Dotakla sam njegov jezik svojim i drala njegovo lice rukama. Nije se obrijao od
jutra i slabane rie ekinje su prijatno grebuckale pod mojim prstima.
On se spustio i malo se okrenuo u stranu da me ne bi zdrobio svojom teinom, pa
smo nastavili, dodirujui se celom duinom, spojeni u bliskosti, priajui nemim
jezikom.
ivi, i jedno. Mi smo jedno, i sve dok volimo, smrt nas nikada nee dotai.
Grob je fino i lino mesto ! Ali nijedan, mislim, ne grli. Aleks Randal lei hladan
u svom krevetu, a Meri Randal sama u svom. Ali smo mi ovde zajedno, i nita izvan
te injenice nije vano.
On je dograbio moje kukove, krupne ruke su bile tople na mojoj koi, povukao
me je ka sebi i jeza koja je prostrujala kroz mene prola je i kroz njega, kao da
delimo isto telo.
Probudila sam se u noi, i dalje u njegovom naruju, i znala sam da on ne spava.
Spavaj, mo duinne. Glas mu je bio nean, dubok i utean, ali je u njemu bilo
neega to me je nateralo da ispruim ruku i osetim da su mu obrazi vlani.
ta je, ljubavi?, proaputala sam. Dejmi, zaista te volim.
Znam to, tiho je rekao. Znam to dobro, duo. Pusti me da ti priam koliko te
volim dok spava. Jer ti ne mogu toliko toga rei dok si budna, sem da ponavljam
iste jadne rei neprestano. Kada mi spava u naruju, mogu da ti kaem stvari koje
bi bile aave i blesave dok si budna, a tvoji snovi e znati da je to istina. Nastavi
da spava, mo duinne.
Okrenula sam glavu, dovoljno da usnama oeem koren njegovog vrata gde je
puls polako udarao ispod malog trougaonog oiljka. Zatim sam glavu spustila na
njegove grudi i predala mu svoje snove na uvanje.
S
Timor mortis conturbat me
vuda okolo je bilo ljudi i njihovih tragova dok smo napredovali na sever,
pratei povlaenje hajlendske vojske. Prolazili smo grupice ljudi koji su ili
peke, uporno hodajui sa glavom oborenom zbog kie noene vetrom. Drugi su
leali u jarcima i ispod ivica, i suvie iscrpljeni da nastave. Oprema i oruje su
leali ostavljeni du celog puta; ovde su kola leala prevrnuta, vree sa branom
bile su proseene i unitene od vlage, tamo je par muketa ostavljeno pod drvetom,
udvojene cevi su tamno svetlucale u senkama.
Vreme je bez prestanka bilo loe i usporavalo nas je. Bio je trinaesti april i ja
sam jahala i hodala sa neprekidnim oseajem straha koji mi je izjedao srce. Lord
Dord i poglavice klanova, princ i njegovi glavni savetnici svi su bili u kui
Kaloden, ili nam je bar tako rekao jedan Makdonald koga smo usput sreli. On nije
znao nita vie, pa ga nismo zadravali; ovek se oteturao u maglu, kreui se kao
zombi. Porcije su bile male kada su me Englezi zarobili pre mesec dana; stvari su
se, oito, jo pogorale. Ljudi koje smo viali kretali su se polako, a veina njih je
posrtala od premora i gladi. Ali su i pored toga tvrdoglavo produavali na sever,
potujui nareenje svog princa. Ili su prema mestu koje su koti zvali Dramosi
Mor. Prema Kalodenu.
Na jednom mestu je put postao suvie lo za izmorene ponije. Trebalo ih je
odvesti spoljnom ivicom umice, kroz mokre prolene vrzine do mesta gde je put
postajao prohodan, nekih osamsto metara dalje.
Bilo bi bre proi kroz umu, rekao mi je Dejmi, uzimajui uzde iz mojih
ukoenih prstiju. Klimnuo je glavom prema umici borova i hrastova gde se sladak,
prohladan miris mokrog lia dizao iz natopljene zemlje. Ti idi tuda, Sasenah;
sreemo se sa druge strane.
Bila sam i suvie umorna da bih se raspravljala. Ve i gaziti jednom nogom
ispred druge je predstavljalo napor, a taj bi napor nesumnjivo bio manji po mekom
sloju opalog lia i iglica u umi nego po movarnim, podmuklim vrzinama.
U umi je bilo tiho, zavijanje vetra je oslabilo od grana borova. Ono malo kie
to je uspelo da se probije kroz granje lako je dobovalo po slojevima debelog
popadalog hrastovog lia koje je ukalo i pucketalo, ak i mokro.
On je leao svega metar ili dva od daljeg ruba ume, pored velike sive stene.
Svetlozeleni liajevi na steni bili su iste boje kao i njegov tartan ije su se smee
nijanse stapale sa opalim liem koje ga je napola pokrilo. On je u toj meri izgledao
kao deo ume da bih se moda i saplela o njega samo da me nije zaustavila
blistavoplava mrlja.
Meka poput plia, neka udna gljiva je rairila svoj plat preko golih, hladnih
belih udova. Pratila je krivinu kostiju i ila, aljui navie male uzdrhtale izdanke
sline travi i drveu ume, osvajajui jalovo zemljite.
Bila je to dreava, upeatljiva plava, upadljiva i krajnje neobina. Nikada je
nisam videla, ali sam ula za nju od jednog starog vojnika koga sam negovala, koji
se borio u rovovima Prvog svetskog rata.
Zvali smo je mrtvaka svea, rekao mi je tada. Plava, dreavoplava. Nikada
je ne moe videti nigde sem na bojnom polju na leevima. Podigao je pogled ka
meni, a stare oi bile su zbunjene ispod belog zavoja.
Uvek sam se pitao gde li ona ivi izmeu ratova.
U vazduhu, moda, njene nevidljive spore ekaju da ugrabe ansu, pomislila sam.
Boja je blistala u neskladu sa okolinom, jarka kao boje kojima su se preci ovog
oveka bojili pre odlaska u rat.
Vetri je proao umom, mrsei oveku kosu. Uskomeala se i podigla,
svilenkasta i ivotna. Iza mene se zaulo krckanje lia i grevito sam se trgla iz
transa u kome sam stajala, zurei u le.
Dejmi je stajao iza mene i gledao nadole. Nije rekao nita; samo me je uhvatio
za lakat i poveo iz ume, ostavljajui mrtvaca iza nas prevuenog saprofitskim
nijansama rata i rtvovanja.
Bilo je pre podne petnaestog aprila kada smo stigli u kuu Kaloden, nakon to smo i
sebe i ponije nemilosrdno gonili da to ostvarimo. Prili smo sa juga i prvo proli
kroz zgurane pomone zgrade. Na putu je bilo komeanje gotovo mahnitost
raznih ljudi, ali su tale bile neobino puste.
Dejmi je sjahao i uzde pruio Murtagu.
Saekaj ovde na trenutak, rekao je. Neto ovde ne izgleda kako treba.
Murtag je kratko pogledao odkrinuta vrata tale i klimnuo. Iza njega se Fergus
spremao da poe za Dejmijem, ali ga je Murtag spreio odsenim reima.
Ukoena od jahanja, sila sam sa konja i pola za Dejmijem, klizajui se po
blatnjavom dvoritu. Tek kada sam za njim prola kroz vrata tale shvatila sam ta je
bilo je suvie tiho.
Sve unutra je bilo tiho; zgrada je bila hladna i mrana, bez uobiajene topline i
vreve u tali. Pa ipak, nije sve bilo beivotno; jedna tamna figura se pomerila u
polumraku, suvie krupna da bi bila pacov ili lisica.
Ko je to?, pitao je Dejmi, zakoraivi napred da bi me automatski zaklonio
svojim telom. Alek? Da li si to ti?
Figura u senu je polako podigla glavu i pled je spao. Glavni konjuar zamka Leoh
imao je samo jedno oko; drugo, izgubljeno u nesrenom sluaju pre mnogo godina,
bilo je prekriveno crnom tkaninom. Obino mu je jedno oko bilo dovoljno; otro i
izrazito plavo, bilo je dovoljno da utera u red talske momke i konje, konjuare i
jahae podjednako.
Sada je oko Aleka Mahona bilo zamagljeno kao pranjavi kriljac. iroko,
nekada bodro telo bilo je sklupano, a obrazi na njegovom licu upali su od apatije i
izgladnelosti.
Znajui da starac pati od artritisa po vlanom vremenu, Dejmi je unuo kraj
njega da bi spreio njegovo ustajanje.
Izgledalo je kao da stari Alek dugo upija pitanje, prima ga i odgovor pretvara u
rei; moda je samo mir prazne, senovite tale uinio da njegove rei zazvue uplje
kada su konano izgovorene.
Sve je otilo bestraga, rekao je. Odmarirali su za Nern pre dve noi, i stigli
sino beei. Njegova visost je rekla da e zauzeti poloaj na Kalodenu; lord Dord
je sada tamo sa onim trupama koje je uspeo da skupi.
Nisam uspela da spreim mali jauk na pominjanje Kalodena. To je stiglo, znai.
Uprkos svemu, dolo je do toga, a mi smo ovde.
I Dejmi je zadrhtao; videla sam kako su mu se rie dlake podigle na podlaktici,
ali mu se u glasu nije oseala teskoba koju je imao.
Trupe loe su spremne za bitku. Da li lord Dord uvia da moraju da se
odmore i nahrane?
kripavi zvuk koji je ispustio stari Alek mogao je biti pokuaj smeha.
Ono to lord zna ne menja puno, mome. Njegova visost je preuzela
komandovanje vojskom. A Njegova visost kae da treba da se suprotstavimo
Englezima na Dramosiju. to se hrane tie... Njegove starake obrve bile su guste i
upave, sasvim osedele tokom poslednje godine, sa grubim dlakama koje su trcale.
Jedna obrva se podigla sada, teko, kao da mu je i ta mala promena izraza lica bila
naporna. Kvrgava aka u njegovom krilu se pomerila, pokazujui prema praznim
talama.
Jeli su konje poslednjeg meseca, jednostavno je rekao. Bilo je malo drugih
stvari.
Dejmi je naglo ustao i oslonio se na zid, glave pognute od oka. Nisam mogla da
mu vidim lice, ali mu je telo bilo ukoeno kao daske tale.
Aha, konano je rekao. Aha. Moji ljudi da li su i oni dobili poteni udeo tog
mesa? Donas... on je bio... poprilino krupan konj. Govorio je tiho, ali sam po
iznenadnoj otrini u Alekovom oku videla da je i on prepoznao koliko se Dejmi
trudi da mu se glas ne slomi.
Starac se polako podigao sa sena, obogaljeno telo je namera vukla uprkos bolu.
Poloio je jednu skvrenu aku na Dejmijevo rame; artritini prsti se nisu mogli
spojiti, ali je aka ostala tamo, utena teina.
Nisu uzeli Donasa, tiho je rekao. Njega su sauvali da ga jae princ arlah
na svom trijumfalnom povratku u Edinburg. OSalivan je rekao da ne bi bilo...
prikladno... da Njegova visost ide peke.
Dejmi je pokrio lice rukama i stajao tresui se, naslonjen na daske prazne tale.
Ja sam budala, rekao je naposletku, borei se da doe do daha. Oh, boe,
kolika sam ja budala. Oborio je ruke, otkrivajui lice sa suzama koje su krivudale
kroz prljavtinu od putovanja. Preao je nadlanicom preko obraza, ali su suze
nastavile da naviru iz njegovih oiju kao da ne moe da ih kontrolie.
Ceo poduhvat je propao, moji ljudi su odvedeni na klanicu, mrtvaci trule po
umama... a ja plaem zbog konja! Oh, boe, proaputao je, tresui glavom.
Stvarno sam budala.
Stari Aleks je uzdahnuo, a aka mu je teko kliznula niz Dejmijevu ruku.
Dobro je da to jo moe, mome, rekao je. Ja ni to ne mogu.
Starac je udno savio jednu nogu u kolenu i ponovo se spustio. Dejmi je stajao
na tren, gledajui u starog Aleka. Suze su mu i dalje nekontrolisano tekle niz lice, ali
je to bilo kao da kia kvasi komad ispoliranog granita. Zatim me je uhvatio za lakat i
bez rei se okrenuo.
Pogledala sam nazad u starog Aleka kada smo stigli do vrata. On je i dalje
nepomino sedeo, tamna, pognuta figura ogrnuta pledom, a jedino oko mu je
obnevidelo kao i ono drugo.
Ljudi su se opruili svuda po kui, sasvim iscrpljeni, traei zaborav od
nepodnoljive gladi i svesti o predstojeoj katastrofi. Ovde nije bilo ena; one voe
koje su dopratile ene poslali su dame na sigurno nadolazea propast bacala je
dugaku senku.
Dejmi me je uz nekoliko promrmljanih rei ostavio pred vratima koja su vodila
ka prinevim privremenim odajama. Moje prisustvo nee niemu pomoi. Hodala
sam tiho kroz kuu ispunjenu mrmljanjem i tekim disanjem usnulih ljudi, a
atmosfera je odisala tupim oajem.
Navrh kue sam nala jednu malu ostavu. Prepuna ubreta i odbaenog
nametaja, inae nije bila zauzeta. Upuzala sam u taj lavirint neobinih stvari
oseajui se kao mali glodar koji trai utoite od sveta u kome su se mone i
misteriozne sile oslobodile da unitavaju.
Postojao je jedan prozori, ispunjen maglovitim sivim jutrom. Jednim krajem
ogrtaa sam obrisala prljavtinu sa okna, ali se nita nije videlo od magle. Oslonila
sam elo na hladno staklo. Negde tamo napolju se nalazilo Kalodensko polje, ali
nisam videla nita sem nejasne siluete svog odraza.
Vesti o groznoj i zagonetnoj smrti vojvode od Sandringama stigle su do princa
arlsa, znala sam; uli smo ih od gotovo svih sa kim smo priali otkad smo
dovoljno odmakli na sever da bismo smeli bezbedno da se pojavljujemo. ta smo
zapravo uinili? pitala sam se. Da li smo jakobitski pokret osudili na propast za sva
vremena u jednononoj avanturi ili smo sluajno spasli arlsa Stjuarta od engleske
klopke? kripavo sam prstom povukla crtu po zamagljenom staklu, oznaavajui jo
jednu stvar koju nikada neu saznati.
Kao da je prolo puno vremena dok nisam zaula korake na daskama stepenita
pred svojim utoitem. Dola sam do vrata i zatekla Dejmija kako stie na
odmorite. Jedan pogled na njegovo lice bio je dovoljan.
Alek je bio u pravu, rekao je bez ikakvog uvoda. Kosti lica su mu se ocrtavale
ispod koe, istaknute od gladi i otre od besa. Trupe idu ka Kalodenu kako mogu.
Nisu ni spavale ni jele dva dana, nemaju nikakve topove ali idu. Bes je iznenada
izbio i on je tresnuo akom o klimavi sto. Mnogo malih mesinganih sudova iz gomile
pobacanih kunih potreptina pokrenulo je gadnim zveketom jeku na tavanu.
Nestrpljivim pokretom je istrgao no i estoko ga zario u sto, gde je i ostao
podrhtavajui od siline udarca.
Ljudi po selima kau da ako vidi krv na svom nou, to znai da e umreti.
Iupao ga je i stegnutu pesnicu stavio na sto. Pa, ja sam je video! A i svi ostali.
Oni znaju Kilmanrok, Lohijel i ostali. I nikakve vajde od tog to to moe da
vidi!
Oborio je glavu na ruke oslonjene na sto i zurio u no. Izgledao je prekrupan za
taj mali prostor, kao da bi njegovo tinjanje od besa moglo iznenada da preraste u
plamen. Umesto toga je podigao ruke i bacio se na tronu klupu, gde je sedeo sa
glavom u rukama.
Dejmi, rekla sam i progutala knedlu. Jedva da sam mogla da izgovorim
naredne rei, ali sam ih morala kazati. Znala sam kakve e vesti doneti i razmiljala
sam o tome ta se jo moe uiniti. Dejmi. Ostalo je jo samo jedno jedina
mogunost.
Glava mu je bila pognuta, a elo oslonjeno na prste. Odmahnuo je glavom, ne
gledajui me.
Nije ostalo nita, rekao je. On je zapeo da tako bude. Marej je pokuao da ga
ubedi, a i Lohijel. Balmerino. Ja. Ali ljudi ve sada stoje u ravnici. Kamberlend je
krenuo za Dramosi. Nema naina.
Isceliteljska vetina je mona stvar, i svaki lekar verziran u upotrebi stvari koje
lee zna i za mo onih koje kode. Ja sam Kolamu dala cijanid koji nije stigao da
upotrebi pa sam smrtonosnu epruvetu uzela nazad sa stoia pored kreveta u kome je
lealo njegovo telo. Sada se nalazila u mom kovegu, grubo destilisani kristali
neodreeno smee-beli, naizgled bezopasni.
Usta su mi bila toliko suva da nisam mogla odmah da progovorim. U mojoj flai
je ostalo malo vina; popila sam ga, a kiseli ukus sam na jeziku osetila kao u.
Postoji jedan nain, rekla sam. Samo jedan.
Dejmijeva glava je ostala zaronjena u ake. Bilo je to dugo jahanje, a ok od
Alekovih vesti dodao je tom umoru utuenost. Skrenuli smo sa puta da bismo nali
njegove ljude, ili veinu njih, jadnu gomilu u dronjcima koja se nije niim
razlikovala od Frejzera i Lovata oko njih koji su se takoe pretvorili u kosture.
Razgovor sa arlsom nije zapravo bio ni poslednja slamka.
Da?, rekao je.
Oklevala sam, ali sam morala to da kaem. Tu mogunost je trebalo pomenuti; da
li on ili ja moemo sebe naterati da to uinimo ili ne.
Re je o arlsu Stjuartu, konano sam rekla. On je taj koji je za. Za bitku, za
rat sve zavisi od njega, zar ne vidi?
Da? Dejmi je sada podigao pogled ka meni, a krvlju podlivene oi gledale su
upitno.
Ako bi on bio mrtav..., proaputala sam na kraju.
Dejmijeve oi su se sklopile i poslednji tragovi krvi su nestali sa njegovog lica.
Ako bi on umro... sada. Danas. Ili noas. Dejmi, bez arlsa nema niega za ta
se treba boriti. Nema ko da ljudima naredi da odu u Kaloden. Ne bi dolo do bitke.
Dugi miii u njegovom vratu su se nakratko nabrali dok je gutao. Otvorio je oi i
zurio u mene, zaprepaen.
Hriste, proaputao je. Hriste, ne misli valjda ozbiljno.
Prsti su mi se spojili na zadimljenom kristalu koji mi je u zlatnoj ogrlici visio
oko vrata.
Zvali su me da obiem princa, pre Falkirka. OSalivan, Talibardin i ostali.
Njegova visost je bila bolesna mali problemi, rekli su. Ja sam obila arlsa,
naterala ga da ogoli grudi i ruke, i ispitala mu usta i beonjae.
Bio je to skorbut i jo nekoliko bolesti izazvanih loom ishranom. Tako sam mu i
rekla.
Besmislica!, rekao je eridan, besan. Njegova visost ne moe da pati od
svraba, kao obian seljak!
Jeo je kao da je jedan od njih, uzvratila sam. Ili pre kao lo seljak.
Seljaci su bili prinueni da jedu luk i kupus jer nisu imali nita drugo.
Prezirui tako bednu hranu, Njegova visost i njegovi savetnici su jeli meso i malo
ta drugo. Zagledajui okolo po krugu uplaenih, uvreenih lica, videla sam malo
njih koji nisu pokazivali simptome nedostatka svee hrane. Zubi koji se klate ili su
poispadali, meke desni koje krvare, ispunjene gnojem, kesice svraba koje su tako
izdano ukraavale belu kou Njegove visosti.
Nisam elela da se liim imalo od dragocenih zaliha ipka i suenih bobica, ali
sam se nevoljno ipak ponudila da princu napravim aj od njih. Ponuda je odbijena
uz minimum kurtoazije i shvatila sam da je tada pozvan Ari Kameron sa njegovim
pijavicama i skalpelom, da se vidi hoe li putanje kraljevske krvi pomoi da
prestane kraljevski svrab.
Ja bih to mogla, rekla sam. Srce mi je snano udaralo u grudima, tako da je bilo
teko disati. Mogla bih da mu smutim napitak. Mislim da bih mogla da ga ubedim
da to popije.
I ako bi umro nakon to je ispio tvoj lek? Pobogu, Kler! Oni bi te ubili na licu
mesta!
Zavukla sam ruke pod pazuha, pokuavajui da ih zgrejem.
D-da li je to vano?, upitala sam, oajniki pokuavajui da umirim glas. Istina
je glasila da jeste. Samo u tom asu, moj ivot je vredeo znatno vie u poreenju sa
stotinama koje bih mogla da spasem. Stegla sam pesnice, tresui se od uasa kao mi
uhvaen u klopku.
Dejmi se odmah naao kraj mene. Noge mi nisu funkcionisale ba najbolje; on
me je napola odneo do polomljene klupe i seo sa mnom, vrsto me grlei.
Ima hrabrost lava, mo duinne, promrmljao mi je u uvo. Medveda, vuka! Ali
dobro zna da ti neu dopustiti da to uini.
Drhtanje je malo oslabilo mada mi je i dalje bilo hladno i muka me je hvatala od
uasa onoga to sam rekla.
Moda postoji i drugi nain, rekla sam. Hrane ima malo, a i to malo ide
princu. Mislim da ne bi bilo teko neopaeno dodati neto u njegov obrok; sve je
tako neorganizovano. To je bilo tano; svuda po kui su oficiri leali spavajui po
stolovima i podovima, i dalje u izmama, suvie umorni da odloe oruje. Kua je
bila u haosu, stalno je neko dolazio ili odlazio. Bilo bi jednostavno skrenuti panju
slugi dovoljno dugo da se smrtonosni praak doda veeri.
Onaj trenutni uas je malo oslabio, ali je svest o tome koliko je odvratan moj
predlog ostala, smrzavajui mi krv. Dejmi me je nakratko zagrlio, a onda me pustio
dok je razmatrao situaciju.
Smrt arlsa Stjuarta ne bi okonala ceo ustanak; stvari su odmakle predaleko za
takvo neto. Lord Dord Marej, Balmerino, Kilmanrok, Lohijel, Klanrand svi mi
smo postali izdajnici a za to kruna uzima ivote i imovinu. Hajlendska vojska je
bila u dronjcima; bez istaknutog lika kakav je arls, razbila bi se kao dim. Englezi,
potueni i ponieni kod Prestona i Falkirka, ne bi oklevali da pojure begunce da bi
povratili izgubljenu ast i u krvi isprali uvredu.
Male su bile anse da bi Henri od Jorka, poboni arlsov mlai brat ve zavetom
vezan za crkvu, preuzeo mesto svog brata i nastavio borbu za restauraciju.
Budunost je nosila samo katastrofu i unitenje, i to se nikako nije moglo izbei.
Jedino to se sada moglo spasti bili su ivoti ljudi koji bi sutra izginuli u pustari.
arls je bio taj koji je odabrao da se sukobi kod Kalodena, arls ija je
tvrdoglava, kratkovida autokratija prkosila savetima njegovih generala i odvela ga u
invaziju Engleske. I, bez obzira na to da li je Sandringamova ponuda bila iskrena ili
ne, ona je umrla s njim. Nije bilo podrke sa juga; ono malo engleskih jakobita nije
se okupilo pod barjakom svog kralja. Mimo volje nateran da se povue, arls je
odabrao ovo poslednje tvrdoglavo uporite da bi loe naoruane, iscrpljene,
izgladnele ljude postavio u borbenu liniju na kiom natopljenoj pustari da se suoe
sa gnevom paljbe Kamberlendovih topova. Ako bi arls Stjuart bio mrtav, do bitke
kod Kalodena moda ne bi dolo. Jedan ivot prema dve hiljade. Jedan ivot ali
kraljevski, oduzet ne u bici, ve sraunato.
Mala soba u kojoj smo sedeli imala je ognjite, ali vatra nije gorela nije bilo
ogreva. Dejmi je sedeo piljei u njega kao da odgovor trai u nevidljivim
plamenovima. Ubistvo. Ne samo ubistvo, ve ubistvo jednog kralja. Ne samo
ubistvo, ve ubistvo nekadanjeg prijatelja.
Pa ipak pripadnici hajlendskih klanova ve drhte na otvorenom polju,
premetajui se u svojim zbijenim redovima dok se plan bitke prilagoava, menja,
reorganizuje, dok jo ljudi dolazi da im se prikljui. Meu njima su Makenziji od
Leoha, Frejzeri od Bolija, etiri stotine ljudi Dejmijeve krvi. I trideset ljudi od
Lalibroha, njegovih sopstvenih.
Lice mu je bilo bezizraajno, nepomino dok je razmiljao, ali su ake spojene na
kolenu bile u vrstom voru borbe. Obogaljeni prsti i oni pravi su se upinjali,
preplitali. Ja sam sedela kraj njega jedva se usuujui da diem, oekujui njegovu
odluku.
On je konano ispustio dah u gotovo ujnom uzdahu, i okrenuo se prema meni sa
izrazom neizrecive tuge u oima.
Ja ne mogu, proaputao je. Njegova ruka je nakratko dodirnula moje lice,
obuhvatajui mi obraz. Do boga se molim da mogu, Sasenah. Ali ne mogu.
Talas olakanja koji me je zapljusnuo ostavio me je bez rei, ali je on video ta
oseam pa je moju ruku uzeo u svoje.
Oh, boe, Dejmi! Drago mi je zbog toga!, proaputala sam.
Pognuo je glavu nad moje ruke. Ja sam okrenula glavu da bih stavila obraz na
njegovu kosu i skamenila se.
Na vratima, posmatrajui me sa izrazom potpunog gnuanja, stajao je Dugal
Makenzi.
Poslednjih meseci je ostario; Rupertova smrt, besane noi besplodnih rasprava,
napori tekog vojnog poduhvata, a sada i gorina zbog neizbenog poraza. U
crvenkastoj bradi sada je bilo sedih, a koa mu je poprimila nekakvo sivilo. Imao je
i neke bore kojih nije bilo u novembru. okirano sam primetila da lii na svog brata
Kolama. Hteo je da bude voa, Dugal Makenzi. Sada je nasledio vodstvo i plaa
cenu za to.
Prljava... izdajnika... kurvinska... vetice!
Dejmi se trgao kao pogoen, a lice mu je ubledelo poput susneice napolju. Ja
sam skoila na noge, prevrui klupu uz kloparanje koje je odjeknulo po sobi.
Dugal Makenzi mi se pribliavao polako, razmiui ogrta da bi imao slobodan
pristup ruki maa. Nisam ula kako se vrata iza mene otvaraju; mora da su ostala
odkrinuta. Koliko li je vremena on proveo sa druge strane, prislukujui?
Ti, tiho je rekao. Trebalo je da znam; od kada sam te ugledao trebalo je da
znam. Pogled mu je bio fiksiran na mene, u natmurenim zelenim dubinama oiju
bilo je neto izmeu straha i besa.
Vazduh pored mene se iznenada uskomeao; Dejmi je bio tu, njegova ruka na
mojoj miici terala me je da stanem iza njega.
Dugale, rekao je. Nije ono to misli. Zapravo...
Nije?, presekao ga je Dugal. Skrenuo je pogled sa mene na sekundu, i ja sam se
skupila iza Dejmija, zahvalna za taj predah.
A ta to ja mislim?, rekao je, i dalje govorei tiho. ujem ovu enu kako te
nagovara na pokvareno ubistvo i to ubistvo tvog princa! Ne samo podlo ubistvo,
ve i na veleizdaju! I ti mi kae da to nisam uo? Odmahnuo je glavom, a umreni
crvenkasti uvojci su mu tanki i masni padali na ramena. Kao i mi ostali, i on je
gladovao; kosti su mu trcale iz lica, ali su oi plamtele iz zasenenih duplji.
Ne krivim tebe, mome, rekao je. Glas mu je iznenada postao umoran i ja sam
se prisetila da je to ovek u pedesetim godinama. Nisi ti kriv, Dejmi. Ona te je
zaarala to je svakome jasno. Usta su mu se iskrivila kada je opet pogledao u
mene.
Aha, znam ja dobro kako ti se to desilo. Iste vradbine je izvodila nada mnom,
povremeno. Njegov pogled je arao po meni, prijei. Ubilaka, laljiva enturaa
moe mukarca da uhvati za oku i da ga odvede u propast, sa kandama ukopanim
duboko u njegova jaja. To su ti ini koje one bacaju na tebe, mome ona i ostale
vetice. Odvedu te u svoj krevet i ukradu ti duu dok usnuo lei sa glavom na
njihovim grudima. Uzmu ti duu i izjedu ti mukost, Dejmi.
Jezik mu je izleteo i ovlaio usne. On je i dalje zurio u mene, a ruka mu je jo
vre stegla drku maa.
Pomeri se u stranu, mome. Ja u te osloboditi ove sasenah kurve.
Dejmi je stao ispred mene, trenutno mi blokirajui pogled na Dugala.
Umoran si, Dugale, rekao je mirnim glasom, uteno. Umoran si i stvari ti se
priinjavaju. Idi sada i lezi. Ja u...
Nije imao priliku da dovri. Dugal ga nije sluao; duboko usaene zelene oi bile
su fiksirane na moje lice i poglavica Makenzija je isukao no iz kanija za pojasom.
Prerezau ti grlo, tiho mi je rekao. Trebalo je to da uinim kad sam te prvi put
ugledao. Sve nas bih potedeo velike tuge.
Nisam bila sigurna da nije u pravu, ali to ne znai da sam nameravala da ga
pustim da to ispravi. Brzo sam napravila tri koraka unazad i vrsto se uhvatila za
sto.
Nazad, ovee! Dejmi se ugurao ispred mene, poturajui podlakticu kao tit
dok mi se Dugal pribliavao.
Voa Makenzija je odmahnuo glavom kao bik, a pogled zakrvavljenih oiju ostao
je prikovan na mene.
Ona je moja, rekao je hrapavim glasom. Vetica. Izdajica. Pomeri se u stranu,
mome. Neu da te povredim, ali, tako mi boga, ako bude titio tu enu ubiu i tebe,
bez obzira na to to si mi posinak.
Jurnuo je pored Dejmija i zgrabio me za ruku. Iscrpljen, izgladneo i ve u
godinama, i dalje je bio snaan mukarac, i njegovi prsti su se zabili duboko u moje
meso.
Ciknula sam od bola i frenetino se ritala kada me je privukao ka sebi. Uhvatio
me je za kosu i jako mi trgnuo glavu unazad. Dah mu je bio vru i kiseo na mom licu.
Vrisnula sam i napala ga, zabadajui nokte u njegov obraz, pokuavajui da se
oslobodim.
Vazduh mu je u eksploziji naglo izleteo iz plua kada ga je Dejmijeva pesnica
udarila u rebra i stisak na moju kosu je popustio kada se Dejmijeva druga ruka
estoko spustila na njegovo rame. Iznenada osloboena, pala sam nazad prema stolu,
cmizdrei od oka i bola.
Dugal se brzo okrenuo ka Dejmiju, sputajui se u poloaj za borbu, sa otricom
noa okrenutom navie.
Onda neka bude tako, rekao je, diui teko. Klatio se blago sa jedne strane na
drugu, premetajui teinu dok je traio povoljniji poloaj. Krv e rei. Prokleto je
tvoje seme Frejzera. Izdaja vam tee u krvi. Doi do mene, lie mali. Ubiu te
brzo, zbog tvoje majke.
U skuenoj ostavi je bilo malo mesta za manevar. Nedovoljno prostora da se
isue ma; poto mu je no bio vrsto zabijen u sto, Dejmi je praktino bio bez
oruja. Parirao je stavom Dugalu, budnog pogleda, zagledan u vrh preteeg bodea.
Spusti ga, Dugale, rekao je. Ako ve misli na moju majku, onda me sasluaj
zbog nje!
Makenzi nije odgovorio, ve je zamahnuo iznenada, parajuim trzajem usmerenim
navie.
Dejmi se izmakao u stranu, pa se opet izmakao irokom zamahu sa druge strane.
Dejmi je na svojoj strani imao pokretljivost mladosti ali je Dugal drao no.
Dugal se zaleteo i no je kliznuo uz Dejmijev bok, cepajui mu koulju i pravei
tamnu liniju po koi. itei od bola, trgao se unazad, grabei Dugalov zglob,
hvatajui ga dok je otrica udarala nanie.
Prigueni sjaj otrice je blesnuo jo jednom i nestao izmeu tela koja su se
borila. Oni su se upinjali, stezali se poput ljubavnika, a vazduh se ispunio mirisom
mukog znoja i besa. Seivo se opet podiglo sa dve ruke koje su stezale zaobljenu
drku. Potezanje i trzaj, iznenadno stenjanje od napora, i drugo od bola. Dugal je
zakoraio unazad, teturajui se, zgrenog lica sa kog je tekao znoj, sa drkom noa
koja je virila iz korena vrata.
Dejmi je gotovo pao, borei se za dah, i oslonio se na sto. Oi su mu bile tamne
od oka, kosa natopljena znojem, a iskrzani rubovi koulje proarani krvlju iz
posekotine.
Usledio je uasan zvuk od Dugala, zvuk oka i borbe za vazduh. Dejmi ga je
uhvatio kada se zaneo i pao, i Dugalova teina ga je oborila na kolena. Dugalova
glava je leala na Dejmijevom ramenu, a Dejmijeve ruke su stezale njegovog
pooima.
Ja sam pala na kolena kraj njih, pruajui ruke da pomognem, pokuavajui da
uhvatim Dugala. Bilo je prekasno. Krupno telo se prvo opustilo a zatim zgrilo,
izmiui iz Dejmijevog stiska. Dugal je leao na podu kao hrpa. Miii su se
nevoljno trzali. Borio se kao riba na suvom.
Dejmijeva butina je posluila njegovoj glavi kao jastuk. Jedno izdizanje je
dovelo njegovo lice u vidno polje. Bilo je izoblieno i tamnocrveno, oi su se
pretvorile u crtice. Usta su mu se neprestano pokretala, govorei neto, pokuavajui
da uz veliki napor formiraju rei ali bez zvuka, sem klokotanja i struganja iz
unitenog grkljana.
Dejmijevo lice je bilo pepeljasto; oigledno je razumeo ta Dugal govori. Uz
veliki napor pokuavao je da primiri telo koje se trzalo. Dolo je do poslednjeg
gra, a onda do uasnog krkljanja, i Dugal Makenzi se opruio mirno dok su mu
Dejmijeve ruke stezale ramena kao da ga spreavaju da ponovo ustane.
Blagosloveni Mihajlo, sauvaj nas! Hrapavi apat je stizao od vrata. Bio je to
Vili Kulter Makenzi, jedan od Dugalovih ljudi. Zurio je zapanjen od straha u telo
svog poglavice. Barica urina je nastajala pod njim, virei ispod rairenog pleda.
ovek se prekrstio, i dalje piljei.
Vili. Dejmi je ustao i drhtavom rukom preao preko lica. Vili. ovek je
izgledao kao gromom pogoen. Gledao je u Dejmija potpuno zaprepaen,
otvorenih usta.
Treba mi jedan sat, ovee. Dejmi je stavio ruku na rame Vilija Kultera
gurajui ga u sobu. Jedan sat da se pobrinem da moja ena ode na sigurno. Zatim u
se vratiti da odgovaram za ovo. Dajem ti svoju re, zaklinjem se u svoju ast. Ali
moram da imam slobodan jedan sat. Jedan sat. Hoe li da mi da jedan sat, ovee,
pre nego to progovori?
Vili je oblizao suve usne arajui pogledom izmeu tela svog voe i njegovog
sestria, oigledno toliko zastraen da mu je mozak stao. Konano je klimnuo
glavom, oito bez predstave ta da uini, odluujui da prihvati ovaj zahtev poto se
nije ukazala nikakva razumna alternativa.
Dobro. Dejmi je s mukom progutao i obrisao lice pledom. Potapao je Vilija
po ramenu. Ostani ovde, ovee. Moli se za njegovu duu, klimnuo je prema
nepominoj figuri na podu, ne gledajui u nju, i za moju. Nagnuo se mimo Vilija
da iupa svoj no iz stola, a onda me je odgurao pred sobom kroz vrata i niza
stepenice.
Na pola puta do dole je zastao i oslonio se na zid zamurivi. Duboko i iskidano
je udisao, kao da mu preti nesvestica, pa sam zabrinuto stavila ruke na njegove
grudi. Srce mu je tuklo kao bubanj i tresao se, ali se trenutak kasnije uspravio,
klimnuo mi i uhvatio me za ruku.
Treba mi Murtag, rekao je.
Sitnog oveka smo nali napolju, sklupanog ispod pleda da bi se zatitio od
susneice, kako sedi na jednom suvom mestu ispod strehe. Fergus je bio sklupan do
njega. Dremao je izmoren dugim jahanjem.
Murtag je samo jednom pogledao u Dejmijevo lice pa se podigao na noge,
mraan i namrgoen, spreman na sve.
Ubio sam Dugala Makenzija, otvoreno je rekao Dejmi bez ikakve pripreme.
Murtagovo lice je na trenutak prilino ubledelo, a zatim se vratio njegov
uobiajen izraz obazrive namrgoenosti.
Aha, rekao je. Onda, ta treba initi?
Dejmi je zavukao ruku u svoju torbicu i izvukao jedan presavijeni list hartije.
Ruke su mu se tresle dok je pokuavao da ga ispravi, irei ga pod zatitom strehe.
Ugovor o nasleu, glasio je naslov u vrhu lista. Bio je to kratak dokument,
izloen u svega nekoliko crnih redova, kojim se prenosi pravo vlasnitva nad
imanjem poznatim kao Broh Tuarah na Dejmsa Dejkoba Frejzer Marej, pri emu
se upravljanje imanjem poverava roditeljima pomenutog Dejmsa Mareja, Denet
Frejzer Marej i Ijanu Gordonu Mareju, dok pomenuti Dejms Marej ne postane
punoletan. Dejmijev potpis je bio u dnu i ispod su bila ostavljena dva prazna
mesta, a pored svakog je pisalo svedok. Datum je glasio 1. jul 1745. jedan
mesec pre nego to je arls Stjuart pokrenuo svoj ustanak na obalama kotske i
Dejmija Frejzera uinio izdajnikom krune.
Treba da potpiete ovo, ti i Kler, rekao je Dejmi uzimajui dokument od mene
i pruajui ga Murtagu. Ali to znai da treba da izvrite krivokletstvo; nemam
pravo da to traim od vas.
Murtagove sitne oi su brzo pregledale ugovor. Ne, suvo je rekao. Nema
pravo niti za to ima potrebe. Nogom je unuo Fergusa i deak je seo uspravno,
trepui.
Trkni u kuu i donesi svom gazdi mastilo i pero, mome, rekao je Murtag. I to
brzo!
Fergus je jednom zatresao glavom da je razbistri, pogledao u Dejmija da klimne
glavom i otiao.
Voda je kapala sa strehe na moj vrat. Zadrhtala sam i vunenu jaknu stegla vre
oko ramena. Pitala sam se kada li je Dejmi napisao taj dokument. Zbog lanog
datuma je izgledalo kao da je imanje preneto pre nego to je Dejmi postao izdajnik,
ime su njegova imovina i imanje postali podloni zapleni ako se to ne bi dovelo u
pitanje, imanje e bezbedno prei na malog Dejmija. Bar e Denina porodica biti
sigurna, i dalje e posedovati zemlju i kuu.
Dejmi je sagledao da e to moda biti potrebno, a ipak ugovor nije uinio
izvrnim pre nego to smo otili iz Lalibroha. Nekako se nadao da e se vratiti i
ponovo biti vlasnik svog imanja. Sada je to bilo nemogue, ali bi se imanje ipak
moglo spasti od zaplene. Niko nije mogao tano da kae kada je dokument zaista
potpisan izuzev svedoka, mene i Murtaga.
Fergus se vratio zadihan, sa malom mastionicom i iskrzanim perom. Potpisali
smo jedno po jedno, oslanjajui se na zid kue, pazei da prvo otresemo pero da
mastilo ne bi kapalo. Murtag je potpisao prvi; srednje ime mu je, videla sam, glasilo
Ficgibons.
Hoe li da odnesem ovo tvojoj sestri?, upitao je Murtag dok sam paljivo
mahala papirom da ga osuim.
Dejmi je odmahnuo glavom. Kia je pravila vlane mrlje veliine novia po
njegovom pledu i blistala mu na trepavicama kao suze.
Ne. Odnee ga Fergus.
Ja? Deak je iskolaio oi od zaprepaenja.
Ti, ovee. Dejmi je uzeo hartiju od mene, presavio je, a zatim je kleknuo i
zavukao je Fergusu pod koulju.
Ovo mora da stigne do moje sestre gospoe Marej bez kiksa. To vredi vie
od mog ivota, ovee ili tvog.
Praktino bez daha od ogromne odgovornosti koja mu je poverena, Fergus se
uspravio, ruku prekrtenih preko stomaka.
Neu vas izneveriti, gospodaru!
Smeak je preao preko Dejmijevih usana kada je nakratko rukom dodirnuo
glatku Fergusovu kosu.
Znam to, ovee, i zahvalan sam na tome, rekao je. Skinuo je prsten sa svoje
leve ruke; obraeni rubin koji je pripadao njegovom ocu. Evo, kazao je, pruajui
ga Fergusu. Idi do tale i pokai ovo onom starcu koga e tamo zatei. Kai mu da
sam rekao da treba da uzme Donasa. Uzmi konja i odjai u Lalibroh. Nemoj stajati
ni zbog ega, osim ako mora da spava, a kad bude spavao, dobro se sakrij.
Fergus je ostao bez rei od uspanienog uzbuenja, ali mu se Murtag sumnjiavo
namrtio. Misli li da klinac moe da se izbori sa tvojom opakom ivotinjom?
pitao je.
Aha, moe, odluno je rekao Dejmi. Dirnut, Fergus je zamucao neto, a onda
se spustio na kolena i poeo vatreno da ljubi Dejmijevu ruku. Zatim je skoio na
noge i jurnuo prema talama. Njegova mala figura nestala je u magli.
Dejmi je olizao suve usne, nakratko sklopio oi, a kada je doneo odluku okrenuo
se Murtagu.
A ti mo caraidh treba da mi skupi ljude.
Murtagove upave obrve su poletele nagore, ali je samo klimnuo.
Vai, rekao je. A kad to uradim?
Dejmi je kratko pogledao u mene, a zatim ponovo u svog kuma. Rekao bih da
su oni sada na pustari, sa Mladim Sajmonom. Samo ih okupi na jedno mesto. Ja u
se pobrinuti da zbrinem moju enu, a onda... Oklevao je, a zatim slegnuo ramenima.
Nai u vas. Oekujte moj dolazak. Murtag je klimnuo jo jednom i okrenuo se da
poe. Zatim je zastao i okrenuo se opet licem ka Dejmiju. Tanke usne su se malo
zgrile, pa je kazao: Zatraiu od tebe jedno, mome neka to bude Englez. Ne
tvoj sunarodnik.
Dejmi se malo trecnuo, ali je trenutak kasnije klimnuo. Zatim je, bez rei,
pruio ruke prema starijem oveku. Zagrlili su se kratko, estoko, a onda je i Murtag
nestao u kovitlacu otrcanog tartana.
Ja sam bila poslednja stavka na dnevnom redu.
Hajdemo, Sasenah, rekao je i uhvatio me za ruku. Moramo da poemo.
Niko nas nije zaustavio; bilo je toliko dolazaka i odlazaka po putevima da smo
jedva bili primeeni u blizini pustare. Dalje od nje, kada smo napustili glavni put,
nikoga nije bilo na vidiku.
Dejmi je bio sasvim utljiv, sve misli bile su mu okrenute zadatku koji ga eka.
Ja mu nisam rekla nita, i suvie obuzeta sopstvenim okom i strepnjom da bih
poelela razgovor.
Pobrinuu se da moja ena ode na sigurno. Nisam znala ta je time hteo da
kae, ali je postalo oigledno u naredna dva sata, kada je glavu svog konja okrenuo
prema jugu i na vidiku se pojavilo strmo zeleno brdo Kreg Na Dan.
Ne!, rekla sam kada sam ga ugledala i shvatila kuda smo poli. Dejmi, ne!
Neu da idem! Nije imao potrebe da mi odgovara, samo je obo konja i odgalopirao
ispred, ostavljajui mi kao jedini izbor da poem za njim.
Oseanja su mi bila zbrkana; osim strane sudbe predstojee bitke i uasa
Dugalove smrti, sada me je ekalo i kamenje. Zlosreni krug kroz koji sam ovamo i
dola. Oito je Dejmi nameravao da me poalje nazad, nazad u moje sopstveno
vreme ako je takvo neto mogue.
Moe on da namerava ta god hoe, pomislila sam steui vilice dok sam ga
pratila niz usku stazu kroz vrzine. Nema te sile na svetu koja me sada moe naterati
da odem.
Stajali smo zajedno na obronku, u malom dvoritu ruinirane crkve pod grebenom
brda. Niko tu nije iveo godinama; lokalno stanovnitvo je govorilo da je brdo
ukleto Vilinsko brdo.
Dejmi me je malo ubeivao a malo vukao uz brdo, ne obraajui panju na moje
proteste. Kod kolibe je zastao, istina, i sruio se na zemlju, a grudi su mu se
nadimale dok se borio da doe do daha.
U redu je, konano je rekao. Sada imamo malo vremena; niko nas ovde nee
nai.
Seo je na zemlju i umotao pled oko sebe da se zgreje. Nakratko je prestala kia,
ali je hladan vetar duvao sa oblinjih planina gde je sneg jo uvek pokrivao vrhove i
zaguivao prevoje. On je pustio da mu glava padne napred na kolena, izmoren od
jurnjave.
Sedela sam blizu njega skupljena u ogrta i oseala kako mu se disanje postepeno
usporava i panika poputa. Sedeli smo utke dugo, uplaeni da se pomerimo iz
neega to je izgledalo kao nadmoan poloaj iznad haosa pod nama. Haosa za koji
sam oseala da sam i sama nekako doprinela njegovom nastanku.
Dejmi, konano sam progovorila. Pruila sam ruku da ga dotaknem, ali sam je
onda povukla i pustila da padne. Dejmi izvini.
On je nastavio da gleda u daljinu, u sve tamniju prazninu pustog predela pod
nama. Na trenutak mi se uinilo da me nije uo. Zamurio je. Zatim je sasvim malo
zatresao glavom.
Ne, tiho je rekao. Nema potrebe.
Ali ima. Tuga me je guila, ali sam oseala da to moram da kaem; moram da
mu kaem da znam ta sam mu uinila.
Trebalo je da se vratim. Dejmi da sam otila onda kada si me doveo ovamo
iz Krejnsmuira... moda tada...
Aha, moda, prekinuo me je. Naglo se okrenuo ka meni i videla sam da je
zagledan u mene. U njegovom pogledu je bilo enje, i tuge kakva je bila i moja, ali
ne besa, ne prekora.
Ponovo je odmahnuo glavom.
Ne, rekao je jo jednom. Znam ja ta ti misli, mo duinne. Ali nije to. Da si
otila tada, stvari su se i dalje mogle odvijati onako kako jesu. Moda da, moda ne.
Moda bi do toga dolo ranije. Ili drugaije. Moda samo moda ne bi se desile.
Ali su sem nas dvoje jo mnogi u ovo umeali prste i neu da krivicu za to
preuzima na sebe.
Rukom mi je dotaknuo kosu, sklanjajui mi je iz oiju. Jedna suza mi se skotrljala
niz obraz i on ju je doekao na prst.
Nije to, rekla sam. Mahnula sam rukom prema mraku, obuhvatajui vojske i
arlsa i izgladnele ljude u umi i pokolj koji e se desiti. Ne to. Ve ono to sam
uinila tebi.
Tada se nasmeio sa puno nenosti i preko obraza mi preao svojim dlanom,
toplim, po mojoj smrznutoj koi.
Je li? A ta sam ja uradio tebi, Sasenah? Uzeo te sa tvog mesta, odveo te u
siromatvo i odmetnitvo, vodao te po bojnim poljima i rizikovao tvoj ivot. Da li
mi zamera zbog toga?
Zna da ti ne zameram.
Nasmeio se. Pa dobro. Ne zameram ni ja tebi, moja Sasenah. Osmeh mu je
izbledeo na licu dok je gledao u greben brda iznad nas. Kamenje se nije videlo, ali
sam oseala njegovu pretnju u blizini.
Neu da idem, Dejmi, tvrdoglavo sam ponovila. Ostajem sa tobom.
Ne. Odmahnuo je glavom. Govorio je tiho, ali mu je glas bio odluan, nije
davao mogunost suprotstavljanja. Moram da se vratim, Kler.
Dejmi, ne moe!, brzo sam ga zgrabila za ruku. Dejmi, do sada su sigurno
nali Dugala! Vili Kulter je ve rekao nekome.
Aha, mora da jeste. Spustio je ruku na moju i potapao me. On je doneo odluku
dok smo jahali ka brdu; to sam mogla da vidim po njegovom namraenom licu, po
meavini rezignacije i odlunosti. Bilo je tamo aljenja, kao i tuge, ali su ta oseanja
gurnuta u stranu; u tom asu nije imao vremena za tugovanje.
Mogli bismo da pokuamo da pobegnemo u Francusku, rekla sam. Dejmi,
moramo! Ali ak i dok sam to govorila, znala sam da ga ne mogu skrenuti sa pravca
za koji se reio.
Ne, rekao je opet, neno. Okrenuo se i podigao ruku pokazujui prema sve
tamnijoj dolini ispod, sa senovitim brdima u pozadini. Zemlja je u pobuni, Sasenah.
Luke su zatvorene; OBrajan je poslednja tri meseca pokuavao da dovede neki brod
da bi spasao princa, da ga odvede na sigurno u Francusku rekao mi je Dugal...
pre. Nekakav trepet mu je preleteo licem i iznenadno grenje od tuge skupilo mu je
obrve. Istina, ubrzo je to odagnao i nastavio, objanjavajui mi stabilnim glasom.
A pri tome arlsa Stjuarta jure samo Englezi. A mene bi jurili i Englezi i
klanovi. Ja sam dvostruki izdajnik, pobunjenik i ubica. Kler... Zastao je, trljajui se
po vratu, a onda je neno dodao: Kler, ja sam mrtav ovek.
Suze su se smrzavale na mojim obrazima, ostavljajui ledene tragove koji su mi
palili kou.
Ne, rekla sam opet, ali bez ikakvog rezultata.
Nisam ba neupadljiv, zna, rekao je, pokuavajui da od toga napravi alu dok
je rukom prolazio kroz svoje rie lokne. Crveni Dejmi ne bi stigao daleko, rekao
bih. Ali ti... Dotakao mi je usne i ispratio njihovu liniju. Mogu da te spasem, Kler,
i hou. To je ono to je najvanije. Ali se onda moram vratiti zbog svojih ljudi.
Ljudi iz Lalibroha? Ali kako?
Dejmi se namrtio, odsutno prstom prelazei preko ruke maa dok je
razmiljao.
Mislim da mogu da ih izvuem. Na pustari e vladati konfuzija, sa onolikim
ljudima i konjima koji idu na sve strane i nareenjima koja se izvikuju i povlae;
bitke su vrlo smuene situacije. A ak i ako se dotle bude znalo ta sam ta sam
uradio, nastavio je, nakon trenutnog zapinjanja glasa, nema tog ko bi me zaustavio
tada, s Englezima na vidiku i bitkom koja upravo treba da pone. Da, mogu to ja,
rekao je. Glas mu je postao sigurniji i ruke su se stegle u pesnice od reenosti.
Oni e me pratiti bez pitanja bog nek im je na pomoi, to ih je i dovelo
ovamo! Murtag e ih sve skupiti umesto mene; ja u ih uzeti i povesti sa polja. Ako
iko pokua da me zaustavi, rei u da imam pravo da sopstvene ljude sam vodim u
bitku; ak mi ni mladi Sajmon to nee osporiti.
Duboko je udahnuo, obrva skupljenih dok je zamiljao scenu na bojnom polju
ujutru.
Bezbedno u ih odvesti. Polje je dovoljno iroko i ima dovoljno ljudi da niko ne
shvati da nije re samo o premetanju na novi poloaj. Izveu ih sa pustare i
pobrinuti se da krenu putem ka Lalibrohu.
Zautao je, kao da je samo dotle isplanirao.
A onda?, upitala sam, ne elei da znam odgovor, ali nemona da se obuzdam.
A onda u okrenuti nazad ka Kalodenu, rekao je, isputajui dah. Uputio mi je
nesiguran smeak. Ne plaim se da umrem, Sasenah. Usne su mu se iskrivile u
osmeh. Pa... ne mnogo, u svakom sluaju. Mada su neki naini da se to obavi...
Kratko je nekontrolisano uzdrhtao, ali je pokuao da nastavi da se smei.
Sumnjam da bi mislili da zasluujem usluge pravog profesionalca, ali oekujem
da bismo u tom sluaju i msje Forez i ja to mogli smatrati... udnim. Hou da kaem
da mi srce see neko sa kim sam vino pio...
Uz zvuke neprikladne tuge bacila sam ruke oko njega i drala ga to sam vre
mogla.
U redu je, proaputao mi je u kosu. U redu je, Sasenah. Kugla mukete. Moda
seivo. Bie gotovo brzo.
Znala sam da je to la; videla sam dovoljno rana iz bitaka i smrti ratnika. Jedino
to je istina jeste da je sve drugo bolje od ekanja ome za veanje. Uas koji me je
oterao sa Sandringamovog imanja sada je dostigao svoj vrhunac, guei me, davei
me. U uima mi je odzvanjao sopstveni puls, a grlo mi se toliko steglo da sam
oseala da ne mogu da diem.
A onda, u jednom trenu, strah me je napustio. Ne mogu da ga ostavim, i neu.
Dejmi, rekla sam u nabore njegovog pleda. Idem nazad s tobom.
Odmakao se, zapiljivi se u mene.
Ide, avola!, rekao je.
Idem. Bila sam mirna. Nije bilo ni traka dvoumljenja. Mogu i sama da
napravim kilt od tartana; sa vojskom je dovoljno deaka pa mogu da proem kao
jedan od njih. I sam si rekao da e vladati velika zbrka. Niko nee primetiti.
Ne!, rekao je. Ne, Kler! Stegao je vilice i presekao me pogledom u kome su
se meali bes i strah.
Ako se ti ne plai, ne plaim se ni ja, rekla sam i sama steui vilicu. Bie...
zavreno brzo. Sam si rekao. Brada je poinjala da mi podrhtava uprkos reenosti.
Dejmi neu.... ne mogu... nikako ne elim da ivim bez tebe, i to je sve!
Otvorio je usta, bez rei, a onda ih zatvorio, odmahujui glavom. Svetlost preko
planina je gasnula, bojei oblake zagasitocrvenim sjajem. Konano je pruio ruke ka
meni, privukao me i drao me u naruju.
Misli li da ne znam?, tiho je upitao. Ja sam taj kome je sada ostala laka
uloga. Jer ako prema meni osea ono to ja oseam prema tebi onda od tebe
traim da sebi iupa srce i da ivi bez njega. Njegova ruka mi je pomilovala
kosu, a prsti su skupljali nestane pramenove.
Ali to mora da uini, mo duinne. Moja hrabra lavice. Mora.
Zato?, bila sam uporna, odmiui se da bih ga pogledala. Kada si me izvukao
sa suenja u Krejnsmuiru rekao si da bi umro sa mnom, otiao na lomau sa mnom,
da nije moglo drugaije! Uhvatio je moje ruke gledajui me netremice svojim
plavim oima.
Aha, bih, rekao je. Ali ja nisam nosio tvoje dete.
Smrzla sam se od vetra; hladnoa je ono od ega se tresem, ubeivala sam sebe.
Hladnoa od koje sam ostala bez daha.
Ne moe tako da kae, konano sam rekla. I suvie je rano da bi bio
siguran.
On je kratko frknuo i treptaj raspoloenja mu se pojavio u oima.
Ali sam i ja farmer! Sasenah, tvoj ciklus nikada nije kasnio ni dan za sve vreme
otkad si me prvi put odvela u krevet. A sada nisi krvarila etrdeset est dana.
Kopile jedno!, rekla sam uvreeno. Brojao si! Usred krvavog rata, ti si to
brojao!
Zar ti nisi?
Nisam! I nisam; i suvie sam se plaila da bih priznala mogunost da ono emu
sam se nadala i za ta sam se molila tako dugo doe sada, tako uasno kasno.
Sem toga, nastavila sam i dalje pokuavajui da poreknem takvu mogunost,
to ne znai nita. Do toga je moglo doi usled gladovanja; esto tako biva.
On je podigao jednu obrvu i neno irokom rukom poduhvatio moju dojku.
Aha, dovoljno si mrava; ali ak i tako krljavoj dojke su ti pune a bradavice
su poprimile boju ampanjskog groa. Zaboravlja, rekao je, video sam te takvu i
ranije. Nimalo ne sumnjam a ne sumnja ni ti.
Pokuala sam da obuzdam nadolazeu muninu koju je bilo lako pripisati strahu
i izgladnelosti ali sam oseala nekakav teret koji je iznenada poeo da mi gori u
utrobi. ustro sam se ugrizla za usnu, ali me je munina preplavila.
Dejmi mi je pustio ruke i stao pred mene s rukama na bokovima, upadljiva
silueta prema sve mranijem nebu.
Kler, tiho je rekao. Ja u sutra umreti. To dete... je jedino to e ostati od
mene. Traim od tebe, Kler preklinjem te pobrini se da ono bude sigurno.
Stajala sam nepomino, vid mi se maglio, i u tom asu sam ula kako mi se srce
cepa. Bio je to slabaan, ist zvuk, kao pucanje stabljike cveta.
Konano sam glavu pognula ka njemu dok je vetar tugovao u mojim uima.
Da, proaputala sam. Da. Otii u.
Gotovo se sasvim smrailo. On mi je priao s lea i drao me, a ja sam se
oslanjala na njega dok je preko mog ramena gledao preko doline. Svetla straarskih
vatri su poele da se javljaju, male sjajne take na velikoj udaljenosti. utali smo
dugo dok je vee sve vie osvajalo. Na brdu je bilo veoma tiho; nisam ula nita
sem Dejmijevog ravnomernog disanja, svaki udah bio je dragoceni zvuk.
Nai u te, aputao mi je u uvo. Obeavam. Ako moram da istrpim dvesta
godina istilita, dvesta godina bez tebe onda je to moja kazna koju sam zasluio
svojim zloinima. Jer sam lagao, ubijao i krao; izdavao i unitavao poverenje. Ali
ima jedna stvar koja e tome predstavljati ravnoteu. Kad budem stajao pred bogom,
imau jednu stvar da kaem, kao protivteu tome.
Glas mu se utiao gotovo do apata, i stegnuo me je jae.
Boe, dao si mi retku enu. Boe, mnogo sam je voleo.
Bio je spor i paljiv; takva sam bila i ja. Svakim dodirom se mora sladiti, svaki
trenutak treba upamtiti uvati ga kao talisman za budunost koja e biti prazna bez
njega.
Dotakla sam svako meko udubljenje, skrivena mesta njegovog tela. Osetila sam
gracioznost i snagu svake zakrivljene kosti, udesnost njegovih tvrdo satkanih
miia, izduenih i savitljivih preko raspona njegovih ramena, glatkih i solidnih du
njegovih lea, tvrdih kao odstojala hrastovina u stubovima njegovih butina.
Osetila sam ukus slanog znoja u udubljenju njegovog vrata, mirisala toplinu
mousa dlaka meu njegovim nogama, slatkou mekih, irokih usta, koja su pomalo
mirisala na osuenu jabuku uz gorku primesu kleke.
Predivna si, o moja, aputao mi je, dodirujui klizavo podruje izmeu mojih
nogu, nenu kou unutranje strane butina.
Glava mu je bila samo tamna mrlja prema belini mojih dojki. Rupe u krovu
proputale su jedva malo svetla sa oblanog neba; tiho huanje prolenog groma
javljalo se stalno sa brda iza naih krhkih zidova. On je bio tvrd u mojoj ruci, tako
krut od udnje da je na moj dodir zajeao od elje koja se graniila sa bolom.
Kada vie nije mogao da eka, uzeo me je kao kad no ue u kanije, pa smo
poeli da se zajedno pokreemo bre, gurajui, elei, oseajui tako hitnu potrebu
za trenutkom poslednjeg spajanja i strahujui da doemo do njega, svesni da nas
posle toga eka veno razdvajanje.
Dovodio me je iznova i iznova do vrhunca, obuzdavajui se, zaustavljajui se,
dahui i tresui se na rubu. Dok konano nisam dotakla njegovo lice, uplela mu
prste u kosu, pritisla ga jako i izvila lea i bedra pod njim, terajui, prisiljavajui.
Sad, rekla sam mu neno. Sada. Hajde sa mnom, doi meni, sad. Sad!
Povinovao se meni, i ja njemu, a oaj je dodao otrinu strasti tako da je izgledalo
kao da jeka naih krikova zamire polako, zvonei u tami hladne kamene kolibe.
Leali smo stisnuti zajedno, ne mrdajui se. Njegova teina je bila teak
blagoslov i tit koji uliva poverenje. Telo tako kompaktno, tako ispunjeno vrelinom i
ivotom; kako je mogue da vie nee postojati za svega nekoliko sati?
Sluaj, konano je tiho rekao. uje li?
U poetku nisam ula nita sem huanja vetra i kapanja kie koja je prskala kroz
rupe u krovu. Zatim sam ula neprekidno sporo lupanje srca koje je pulsiralo uz
mene kao i moje uz njega, meusobno usklaena u ritmu ivota. Krv je kolala kroz
njega i preko nae krhke veze kroz mene, pa opet nazad.
Leali smo tako, bilo nam je toplo ispod improvizovanog prekrivaa koji su
inili pled i ogrta, na krevetu od nae odee, isprepletani. Zatim se on konano
ispetljao, okrenuo me od sebe i rukama obuhvatio moj stomak tako da sam oseala
topli dah na zadnjoj strani vrata.
Odspavaj sad malo, mo duinne, proaputao je. Hteo bih da odspavam jo
jednom ovako drei tebe, drei bebu.
Mislila sam da ne mogu da spavam, ali me je iscrpljenost suvie vukla, pa sam
lagano utonula u san. Pred zoru sam se probudila sa Dejmijevim rukama jo oko
svog tela i leala posmatrajui neprimetno pretvaranje noi u dan, uzaludno
prizivajui nazad prijateljsku zatitu tame.
Prevrnula sam se na bok i podigla se da ga posmatram, da vidim kako svetlo
dodiruje upadljive crte njegovog lica, nevinog u snu, da vidim kako sunce u osvit
dotie njegovu kosu plamenom poslednji put.
Talas besa se digao u meni, tako silovit da sam sigurno ispustila nekakav krik jer
je on otvorio oi. Nasmeio se kada me je ugledao i oi su tragale po mom licu.
Znala sam da pokuava da zapamti svaku moju crtu, kao to sam ja pokuavala sa
njegovim.
Dejmi, rekla sam. Glas mi je bio hrapav od sna i progutanih suza. Dejmi.
Hou da mi napravi znak.
ta?, rekao je, zaprepaen.
Mali sgian dhu koji je stalno nosio u arapi sada je leao nadohvat ruke.
Izrezbarena drka bila je tamnija od nagomilane odee. Dohvatila sam ga i pruila
mu.
Zaseci me, uurbano sam rekla. Dovoljno duboko da ostane oiljak. Hou da
tvoj dodir ponesem sa sobom, da bih imala neto tvoje to e sa mnom ostati zauvek.
Nije me briga ako to boli; nita ne moe boleti vie od naeg rastanka. Bar u uvek
kada ga dotaknem, ma gde da sam, oseati tvoj dodir na sebi.
Njegova ruka je bila preko moje i leala je na drki noa. Trenutak kasnije ju je
uhvatila i on je klimnuo. Oklevao je na tren sa otrim seivom u ruci, a ja sam mu
ponudila svoju desnicu. Ispod naeg pokrivaa je bilo toplo, ali je njegov dah
isputao paru vidljivu na hladnom vazduhu sobe.
Okrenuo mi je dlan nagore, paljivo ga ispitujui, a onda ga digao do svojih
usana. Mek poljubac u udubljenje ake, a zatim mi je vrsto zagrizao koren palca.
Pustio ga je i spretno zasekao obamrlo tkivo. Osetila sam samo blago peckanje, ali
je krv pokuljala istog asa. Ruku je brzo prineo nazad svojim ustima i drao je dok
krvarenje nije oslabilo. Paljivo je maramicom uvezao ranu koja je sada probadala,
ali tek nakon to sam videla da je rez u obliku malog, pomalo nakrivog poetnog
slova njegovog imena.
Podigla sam pogled i videla da mi nudi noi. Uzela sam ga i, uz neto oklevanja,
uhvatila ruku koju mi je nudio.
On je nakratko zamurio i stisnuo usne, ali je malo zastenjao od bola kada sam
vrh noa utisnula u mesnato jastue u korenu njegovog palca. Venerin breuljak,
rekla mi je proroica; pokazatelj strasti i ljubavi.
Tek kada sam napravila mali rez u obliku poetnog slova mog imena shvatila sam
da mi je dao svoju levu aku.
Trebala sam da uzmem drugu, rekla sam. Ruka maa e ti pritiskati ranicu.
On se osmehnuo.
Ne mogu da traim nita vie od toga da tvoj dodir oseam u svojoj poslednjoj
bici kad god ona naila.
Razmotala sam maramicu sa kapljicama krvi i aku sa ranicom vrsto pritisla na
njegovu, tako da su nam se prsti stegli. Krv meu naim rukama je bila topla i
klizava, ali jo ne lepljiva.
Krv moje krvi... proaputala sam.
... i kost moje kosti, tiho je odgovorio. Nijedno od nas nije moglo da zavri
zakletvu, dok god smo oboje ivi, ali su neizreene rei bolno stajale izmeu nas.
Konano se on eretski osmehnuo.
Due od toga, odluno je rekao i ponovo me privukao k sebi.
Frenk, konano je progovorio, uzdahnuvi. Pa tebi preputam ta e da mu kae
o meni. Verovatno i nee hteti da slua. Ali ako bude hteo, ako zakljui da njemu
moe da pria o meni kao to si meni priala o njemu onda mu kai... da sam
zahvalan. Kai mu da mu verujem, jer moram. I kai mu... Ruke su mu se iznenada
stegle na mojim miicama i u govoru mu se oseala meavina smeha i potpune
iskrenosti. Kai mu da ga mrzim potpuno, do kotane sri!
Bili smo obueni i zraci jutarnjeg sunca su se pretvorili u dnevno svetlo. Nije
bilo nikakve hrane, niega ime bismo prekinuli na post. Nije ostalo nita to treba
uraditi... i nita to treba kazati.
Sada je morao da poe da bi do Dramosi Mora stigao na vreme. Ovo je bio na
poslednji rastanak i nismo uspevali da naemo nain da se oprostimo.
Konano se on veselo osmehnuo, nagnuo se i neno me poljubio u usne.
Pria se... poeo je, pa je zastao da proisti grlo. Pria se da bi u davna
vremena, kada se ovek spremao da poe i obavi nekakvo veliko delo on naao
mudru enu i od nje zatraio blagoslov. On bi stajao zagledan napred, u pravcu kuda
e otii, a ona bi mu prila s lea da izgovori rei molitve za njega. Kada bi ona
zavrila, on bi otiao pravo bez osvrtanja, da ne donese zlu sreu svom poduhvatu.
Dotakao je jednom moje lice i okrenuo se, gledajui prema otvorenim vratima.
Jutarnje sunce je nadiralo osvetljavajui mu kosu hiljadama plamiaka. Ispravio je
ramena, iroka ispod pleda, i duboko udahnuo.
Blagoslovi me, onda, mudra eno, tiho je rekao, i poi.
Stavila sam mu ruku na rame, muei se da naem rei. Deni me je nauila
nekoliko drevnih keltskih zatitnikih molitvi; pokuala sam da te rei prizovem u
pamenje.
Isuse, ti Marijin sine, poela sam, govorei promuklo, pozivam se na tvoje
ime; i na ime apostola Pavla oboavanog, i na imena svih svetaca iz crvenog
carstva, da te tite u predstojeoj bici...
Zastala sam, ometena zvukom sa kosine ispod. Zvukom glasova i koraka.
Dejmi se smrzao na sekund, rame se ukoilo pod mojim prstima, a onda se
okrenuo i gurnuo me prema zadnjoj strani kolibe, gde je zid bio poruen.
Tuda!, rekao je. Ovo su Englezi! Poi, Kler!
Potrala sam prema otvoru u zidu, a srce mi je bilo u grlu kada se on okrenuo ka
vratima sa rukom na mau. Zastala sam samo nakratko, da ga poslednji put
pogledam. Okrenuo je glavu, spazio me i iznenada je bio sa mnom, grubo me
pritiskajui uza zid u agoniji oajanja. estoko me je stiskao uza se. Oseala sam
kako mi njegova erekcija pritiska stomak a ruka noa ubada u bok.
Hrapavim glasom je rekao u moju kosu. Jo jednom. Moram! Ali brzo!
Pritisnuo me je uza zid, a ja sam podigla svoje suknje i njegov kilt. Ovo nije bilo
voenje ljubavi; uzeo me je brzo i snano i sve se zavrilo za nekoliko sekundi.
Glasovi su bili sve blie; udaljeni svega sto metara.
Poljubio me je jo jednom, dovoljno snano da mi u ustima ostavi ukus krvi. Daj
mu ime Brajan, rekao je, po mom ocu. Gurnuo me je prema otvoru. Dok sam
trala ka njemu, osvrnula sam se nakratko i videla ga kako stoji nasred vrata, napola
izvuenog maa i noa spremnog u desnici.
Englezi, ne znajui da u kolibi ima nekoga, nisu ni pomislili da poalju nekoga u
izvidnicu sa zadnje strane. Nikoga nije bilo na strmini iza kolibe dok sam jurila
preko nje i u gusti jova pod grebenom.
Probijala sam se kroz bunje i granje, saplitala na kamenje, zaslepljena suzama.
Iza sam mogla da ujem povike i zveket elika iz kolibe. Butine su mi bile klizave i
mokre od Dejmijevog semena. Izgledalo je da greben brda nije nita blii;
nesumnjivo u ostatak ivota provesti u pokuajima da se probijem kroz drvee koje
me davi!
Nekakva lomljava se zaula iza mojih lea. Neko me je video kada sam istrala
iz kolibe. Obrisala sam suze i grebla uzbrdo, napredujui na sve etiri kako je teren
postao strmiji. Sada sam se nalazila na istini, na stenovitoj izboini koju sam
zapamtila. Mali dren koji je rastao iz stene bio je tu, kao i male razbacane stene.
Zastala sam na rubu kamenog kruga gledajui dole, oajniki pokuavajui da
vidim ta se zbiva. Koliko li je vojnika dolo do kolibe? Moe li Dejmi da se
otrgne od njih i stigne do opavog konja u dolini? Bez njega, nikada ne bi do
Kalodena stigao na vreme.
Sasvim iznenada, bunje ispod mene se razmaklo uz blesak crvenog. Engleski
vojnik. Okrenula sam se borei se za dah, potrala preko trave i bacila se kroz
procep u steni.
DEO SEDMI
Posmatrano unazad
O
Nedovrena posla
n je bio u pravu, naravno. Prokletnik, gotovo uvek je bio u pravu. Kler je
zvuala pomalo ljutito dok je to govorila. Skrueni osmeh joj je preleteo
licem, a zatim je pogledala u Brajanu koja je sedela na ilimu pred kaminom, sa
obgrljenim kolenima i bez ikakvog izraza na licu. Podrhtavanje njene kose koja se
podizala i pomerala od toplote vatre bilo je jedini vidljivi pokret.
Bila je to opasna trudnoa ponovo i rizian poroaj. Da sam to pokuala
tamo, gotovo sigurno bi nas ubilo obe. Obraala se direktno erki, kao da su same u
sobi. Roder se, budei se polako iz oaranosti prolou, oseao gotovo kao uljez.
Takva je istina, dakle, od poetka do kraja. Nisam mogla da podnesem da ga
napustim, tiho je rekla Kler. ak i to se tebe tie... mrzela sam te malo pre nego
to si se rodila jer si me ti prinudila da odem. Nije mi smetalo da umrem uz njega.
Ali da moram da produim da ivim bez njega on je bio u pravu, meni je zapao
tei deo pogodbe. Ali sam je se drala jer sam ga volela. I ivele smo, ti i ja, jer
sam volela tebe.
Brajana se nije ni pomakla; nije skidala pogled sa majinog lica. Samo su joj se
usne pokrenule, ukoeno, kao da nije nauila da govori.
Koliko dugo... si me mrzela?
Pogled zlatnih oiju se sreo sa plavim oima, nevinim i nemilosrdnim kao oi
jastreba.
Dok se nisi rodila. Dok te nisam drala da te podojim i videla te kako gleda u
mene tim oima tvog oca.
Brajana je ispustila slab zvuk kao da se gui, ali je njena majka nastavila i glas
joj se malo ublaio dok je gledala devojku kraj svojih nogu.
I onda sam te upoznala, a to je neto to nema veze ni sa mnom ni sa Dejmijem.
I volela sam te zbog tebe same, ne samo zbog oveka koji te je zaeo.
Dolo je do nekakvih nejasnih pokreta na ilimu i Brajana se naglo uspravila.
Kosa joj je bila nakostreena kao lavlja griva, a ispod su joj plave oi blistale kao
sredite plamena.
Frenk Randal je bio moj otac!, rekla je. Bio je! Ja to znam! Ruka stegnutih u
pesnice, besno je gledala u svoju majku. Glas joj je podrhtavao od besa.
Ne znam zato radi ovo. Moda si me zaista mrzela, moda me jo uvek mrzi!
Suze su poinjale da joj se kotrljaju niz obraze, nepozvane, i ona ih je besno
obrisala nadlanicom.
Tata... tata me je voleo ne bi mogao da nisam bila njegova! Zato pokuava
da me navede da poverujem da mi on nije bio otac? Da li si bila ljubomorna na
mene? Da li je to razlog? Da li ti je toliko smetalo to je voleo mene? Nije voleo
tebe, to znam! Plave oi su se skupile kao u make, plamtei na licu koje je
mrtvaki ubledelo.
Roder je osetio snaan poriv da klisne kroz vrata pre nego to ona primeti da je
prisutan i usijani gnev usmeri na njega. Ali je i pored sve neprijatnosti postajao
svestan da u njemu narasta strahopotovanje. Devojka na ilimu koja sike i bljuje
da bi odbranila oinstvo, plamtela je neobuzdanom snagom kakvom su se hajlendski
ratnici obarali na svoje neprijatelje urlajui kao pomahnitali. Njen dug prav nos se
jo vie izduio od senki, oi su se skupile u proreze kao kod make koja frke i bila
je slika i prilika svog oca a njen otac oevidno nije bio tihi, tamni naunik ija je
slika krasila omot knjige na stolu.
Kler je jednom otvorila usta, ali ih je opet zatvorila, zaokupljena dok je
fascinirano gledala svoju erku. Ta silovita napetost tela, savitljivi luk irokih,
ravnih jagodica; Roder je pomislio kako je to video mnogo puta ranije ali ne kod
Brajane.
Toliko iznenada da su se oboje trecnuli, Brajana se okrenula na petama,
dograbila poutele novinske iseke sa stola i gurnula ih u vatru. Dograbila je ara i
besno ga zabila u zapaljivu masu, ne obraajui panju na kiu varnica koja je
poletela iz kamina i zaitala oko njenih izama.
Okreui se od mase zaarenog papira koja je brzo crnela, besno je zgazila na
ognjite.
Kuko!, dreknula je na svoju majku. Mrzela si me? Pa, ja mrzim tebe!
Povukla je unazad ruku sa araem i Roderovi miii su se instinktivno napeli,
spremajui se da se baci na nju. Ali se ona okrenula, sa rukom zabaenom kao kod
bacaa koplja, i bacila ara kroz ogromni prozor, gde su okna tamnog stakla
odraavala sliku usplamtele ene na tren pre nego to su pukla i rasprsla se u
prazninu crnila.
Tiina u radnoj sobi kidala je nerve. Roder je skoio na noge da pojuri za
Brajanom, ali je ostao da stoji nasred sobe, neobino skamenjen. Pogledao je dole u
svoje ruke kao da nije sasvim siguran ta da uini sa njima, a zatim u Kler. Ona je
sedela savreno mirno zatiena svojom foteljom, kao ivotinja sleena u senci
grabljivice koja prolazi.
Posle nekoliko trenutaka, Roder je priao stolu i nagnuo se nad njim.
Ne znam ta da kaem, rekao je.
Klerine usne su se jedva pomerile. Ne znam ni ja.
Sedeli su u tiini nekoliko minuta. Stara kua je kripala smirujui se oko njih, a
slab zvuk lupanja lonaca dopirao je kroz hodnik iz kuhinje, gde je Fiona spremala
veeru. Roderovo oseanje oka i neprirodnog stida konano je ustupilo mesto
neem drugom, ali nije bio siguran emu. Ruke su mu bile ledene pa ih je protrljao
po nogama, oseajui toplo grebanje somota na dlanovima.
Ja... Zaustio je, a zatim zastao i odmahnuo glavom.
Kler je duboko udahnula i on je shvatio da je to njen prvi pokret koji vidi otkad
je Brajana otila. Pogled joj je bio bistar i direktan.
Veruje li mi?, upitala je.
Roder je zamiljeno pogledao u nju. Proklet bio ako znam, konano je
izgovorio.
To je izazvalo kolebljivi osmeh. Tako je rekao i Dejmi, kazala je, kada sam
ga prvi put upitala ta misli odakle dolazim.
Ne mogu rei da mu zameram. Roder je oklevao, razmiljajui, pa se digao sa
stola i priao joj. Mogu li? Klekao je i uzeo njenu nemirnu ruku u svoju, okreui
je prema svetlu. Pravu slonovau moete razlikovati od vetake, iznenada se
prisetio, jer je ona prava topla na dodir. Dlan njene ruke je bio blago ruiast, ali je
slabana linija Dejmijevog inicijala pri korenu njenog palca bila bela kao kost.
To ne dokazuje nita, rekla je, posmatrajui mu lice. To je mogla biti
sluajnost; mogla sam to da uradim i sama.
Ali niste, zar ne? Spustio je ruku vrlo neno nazad u njeno krilo, kao da je
neto veoma vredno i lomljivo.
Nisam. Mada to ne mogu da dokaem. Biseri, ruka joj je pola ka svetlucavoj
ogrlici oko vrata, oni su autentini; to se moe proveriti. Ali, mogu li da dokaem
odakle mi? Ne.
Portret Elen Makenzi..., poeo je.
Ista stvar. Koincidencija. Neto na emu je zasnovana moja zabluda. Moje lai.
U njenom glasu je bila mala primesa gorine, mada je govorila dosta mirno. Sada
joj je u obrazima bilo malo boje i gubila je onu savrenu mirnou. To je kao da
gledam kip koji oivljava, pomislio je.
Roder se digao na noge. Polako je besciljno koraao, prolazei prstima kroz
kosu.
Ali je to vama vano, zar ne? Veoma vano.
Da. Ustala je i ona i prila stolu, gde je leala fascikla sa njegovim
istraivanjem. Spustila je ruku na smee korice uz puno potovanja, kao da je to
nadgrobni spomenik; pretpostavio je da za nju i jeste.
Morala sam da saznam. Glas joj je malo zadrhtao, ali je video da ona istog
asa istura bradu, prevlaujui to. Morala sam da saznam da li je uspeo da li je
spasao svoje ljude ili se rtvovao uzalud. I morala sam da ispriam Brajani. ak i
ako ona ne veruje ako nikad ne poveruje. Dejmi je bio njen otac. Morala sam da
joj kaem.
Da, to vidim. I to niste mogli da uradite dok je dr Randal va sup... Frenk,
hou da kaem, ispravio se, zacrvenevi se, bio iv.
Ona se osmehnula. U redu je; moe Frenka zvati mojim muem. On je to i bio,
na kraju krajeva, dugi niz godina. A i Bri je u pravu, na neki nain on joj je bio
otac, kao i Dejmi. Bacila je pogled na svoje ruke, i rairila prste tako da je
svetlost obasjala dva prstena koja je nosila, srebrni i zlatni. Roderu je neto palo
na pamet.
Va prsten, rekao je, prilazei da opet stane kraj nje. Onaj srebrni. Postoji li
na njemu oznaka proizvoaa? Neki kotski kujundije u osamnaestom veku su ih
koristili. Moda to nije presudan dokaz, ali jeste neto.
Kler je delovala zapanjeno. Levom rukom je zatitniki pokrila desnu, a prsti su
trljali iroki srebrni prsten sa hajlendskom pletenicom i cvetovima ika.
Ne znam, rekla je. Obrazi su joj se malo zarumeneli. Nisam ga pogledala
iznutra. Nikada ga nisam skinula. Polako je zakretala prsten preko zgloba na prstu;
prsti su joj bili duguljasti, ali se usled dugog noenja prsten urezao u meso.
kiljila je u unutranji deo prstena, a onda ustala i prinela ga do stola, gde je
stajala pored Rodera, naginjui srebrni krug da uhvati svetlost stone lampe.
U njemu su neke rei, zaueno je rekla. Nisam ni shvatila da je on... Oh, boe
dragi. Glas joj se slomio i prsten joj je ispao iz prstiju, zvecnuvi po stolu
slabanom metalnom zvonjavom. Roder ga je urno pokupio, ali se ona okrenula u
stranu, pesnica vrsto stisnutih uz telo. Znao je da ona ne eli da joj vidi lice;
kontrola koju je imala tokom dugih sati tog dana i scene sa Brajanom sada ju je
napustila.
On je stajao jedan minut, oseajui se nepodnoljivo trapavo, kao da je na
pogrenom mestu. Uz uasan oseaj da naruava privatnost koja see dublje nego
ita sa im se do tada sreo, ali ne znajui ta drugo da preduzme, podigao je metalni
prsteni i proitao rei u njemu.
Da mi basia mille... Ali to je izgovarao Klerin glas, ne njegov. Glas joj je bio
uzbuen i bilo mu je jasno da ona plae, mada ga je vraala pod kontrolu. Nije
smela da dopusti da to potraje due; mo onoga to je razotkrila lako ju je mogla
unititi.
To je Katul. Deo ljubavne poeme. Hju... Hju Munro on mi je tu poemu dao kao
svadbeni poklon, na papiru u koji je bio umotan komad ilibara sa vilinim konjicem
u njemu. Njene ruke, i dalje stisnute u pesnice, sada su pale kraj bokova. Ne mogu
da je izgovorim celu, ali taj deo toliko znam. Glas joj je postajao sigurniji dok je
govorila, ali je i dalje stajala leima okrenuta Roderu. Mali srebrni prsten mu je
svetlucao na dlanu, i dalje topao od prsta sa kog je skinut.
da mi basia mille...
I dalje okrenuta, nastavila je da prevodi:
Pa onda pusti da ljubavni poljupci ostanu
na naim usnama, poni i kai
hiljada i stotina daju
stotinu i hiljadu jo.
Kada je zavrila ostala je mirna jo malo, a onda se polako okrenula licem ka
njemu. Obrazi su joj bili rumeni i vlani, trepavice ulepljene, ali je na povrini bila
smirena.
Stotinu i hiljadu jo, rekla je, uz slabaan pokuaj osmeha. Ali nema oznake
proizvoaa, to znai da ni to nije dokaz.
Da, jeste. Roder je ustanovio da mu se stee grlo, pa ga je urno proistio.
To je apsolutni dokaz. Za mene.
Neto je sinulo u dubini njenih oiju i osmeh je postao stvaran. Zatim su joj
potekle suze kada je potpuno izgubila kontrolu.
Izvini, konano je rekla. Sedela je na sofi sa laktovima na kolenima, lica
delimino skrivenog iza jedne od ogromnih belih maramica veleasnog g. Vejkfilda.
On je poeleo da potape pepeljastosmee kovrde, ali je bio suvie stidljiv za to.
Nikada nisam pomislila... nikada mi nije palo na pamet, govorila je, ponovo
duvajui nos. Nisam znala koliko bi mi znailo da imam nekoga ko mi veruje.
ak i ako to nije Brajana?
Ona je napravila malu grimasu na te rei, sklanjajui rukom kosu dok se
ispravljala.
Re je o oku, branila je svoju erku. Prirodno, nije ni mogla toliko je
volela svog oca Frenka, hou da kaem, urno je dodala. Znala sam da moda
nee sve to odmah prihvatiti. Ali... sigurno kada bude imala vremena da razmisli, da
postavi pitanja... Glas joj je zamro i ramena ispod belog lanenog kostima su se
pogurila pod teretom tih rei.
Kao da eli sebi da skrene panju, pogledala je ka stolu gde je stub knjiga u
sjajnom povezu stajao mirno, netaknut.
udno je to, zar ne? iveti dvadeset godina sa naunikom strunim za jakobite i
biti toliko uplaena od onoga to bih mogla da saznam da se nikada nisam usudila da
otvorim neku od njegovih knjiga? Odmahnula je glavom, i dalje zurei u knjige.
Ne znam ta se desilo mnogima od njih nisam mogla da podnesem da to saznam.
Sve su to ljudi koje sam poznavala; nisam mogla da ih zaboravim. Ali sam ih mogla
zakopati i uspomenu na njih drati po strani. Neko vreme.
A sada je to vreme prolo i poelo je drugo. Roder je podigao gornju od
nareanih knjiga i odmerio je u rukama kao da je re o tekoj dunosti. Moda e joj
to skrenuti misli sa Brajane, ako nita drugo.
elite li da vam kaem?, tiho je upitao.
Ona je podue oklevala, ali je onda brzo klimnula, kao da se plai da e zaaliti
zbog tog postupka ako zastane da o njemu jo razmisli.
On je olizao suve usne i poeo da govori. Nije morao da gleda u knjigu to su
bile injenice poznate svakom ko je prouavao taj period. Pa ipak, drao je knjigu
Frenka Randala na grudima, solidnu kao tit.
Frensis Taunsend, poeo je. ovek koji je Karlajl drao za arlsa. On je
zarobljen. Sueno mu je za izdaju, obeen je i izvaena mu je utroba.
Zastao je, ali je bledo lice ve bilo bez kapi krvi, pa dalja promena nije bila
mogua. Ona je sedela preko puta stola, nepokretna kao mermerni kip.
Makdonald od Kepoha je na Kalodenskom polju juriao peke, sa svojim
bratom Donaldom. Obojica su bila saseena vatrom engleskih topova. Lord
Kilmanrok je pao na bojnom polju, ali ga je lord Ankrum, pregledajui oborene,
prepoznao i spasao mu ivot od Kamberlendovih ljudi. To i nije bila velika usluga;
odrubljena mu je glava sledeeg avgusta na Tauer Hilu, zajedno sa Balmerinom.
Oklevao je. Kilmanrokov mlai sin je nestao na bojnom polju i njegovo telo nikada
nije naeno.
Oduvek mi se dopadao Balmerino, promrmljala je. A Stari Lisac? Lord
Lovat? Glas joj je bio jedva jai od apata. Senka sekire...
Da. Roderovi prsti su nesvesno milovali glatki omot knjige, kao da rei u njoj
ita Brajovom azbukom. Sueno mu je za izdaju i osuen je na odrubljivanje glave.
On je dobro zavrio. Svi izvetaji govore da je smrt doekao sa mnogo
dostojanstva.
Ta scena je blesnula kroz Roderove misli; anegdota koju je zapisao Hogart.
Citirao ju je napamet, to je tanije umeo. Noen kroz povike i ruganje engleske
rulje na putu ka Taueru, stari poglavica klana Frejzer je izgledao nonalantno,
ravnoduan prema projektilima koji su mu proletali oko glave i gotovo dobro
raspoloen. U odgovor na povik jedne starije ene, Sada e ti odsei glavu, matora
kotska dukelo!, on se nagnuo kroz prozor svojih koija i razdragano uzvratio
uzvikom: Nadam se da hoe, runa matora engleska vetice!
Ona se smeila, ali je zvuk koji je ispustila bio neto izmeu smeha i jecaja.
Kladim se da jeste, prokleto matoro kopile.
Kada su ga odveli do panja, oprezno je nastavio Roder, traio je da pregleda
seivo i posavetovao je delata da dobro obavi posao. Rekao je oveku: Uradi to
kako valja jer u u suprotnom biti strano besan.
Suze su tekle ispod njenih sklopljenih kapaka, svetlucajui kao dragulji na
svetlosti vatre. On je napravio pokret prema njoj, ali ga je ona osetila i odmahnula
glavom, i dalje murei.
Dobro sam. Nastavi.
Nema jo mnogo. Neki od njih su preiveli, znate. Lohijel je pobegao u
Francusku. Pazio je da ne pomene brata voe klana, Aribalda Kamerona. Doktor
je obeen, izvaena mu je utroba i odseena mu je glava u Tajburnu, a srce iupano
i baeno u vatru. Izgledalo je da ona ne primeuje to izostavljanje.
On je spisak dovrio urno, posmatrajui je. Njene suze su prestale, ali je sedela
sa glavom pognutom napred, a gusta kovrdava kosa skrivala je izraz njenog lica.
On je malo zastao kada je prestao da govori, a zatim je ustao i vrsto je uzeo za
ruku.
Doite, rekao je. Treba vam malo vazduha. Kia je prestala, idemo napolje.
Vazduh je napolju bio sve i prohladan, gotovo opijajui posle zaguljive radne
sobe veleasnog. Jaka kia je prestala negde oko zalaska sunca i sada je u rano vee
samo kapanje sa drvea i bunja ostalo kao jeka ranijih padavina.
Skoro potpuno me je zaokupilo olakanje to sam izala iz kue. Od ovog sam
strahovala tako dugo, a sada je to obavljeno. ak i ako Bri nikada... ali ne, hoe ona.
ak i ako bude trebalo dugo vremena, sigurno e uvideti istinu. Morae; gleda je
svakog jutra u ogledalu; istina kola u samoj krvi u njenim venama. Jer sada sam joj
rekla sve i oseam olakanje rastereene due na kraju ispovesti, jo uvek
neoptereena pomilju na pokoru koja me eka.
To je slino poroaju, pomislila sam. Kratak period velikih tekoa i kidajueg
bola, i pouzdano iekivanje besanih noi i dana za kidanje ivaca u budunosti. Ali
za sada, u ovom blagoslovenom mirnom trenutku, nema niega sem tihe euforije koja
ispunjava duu i ne ostavlja mesta za strepnje. ak je i tek obnovljeno aljenje za
ljudima koje sam poznavala ovde napolju bilo prigueno, umekano zvezdama koje
sijaju kroz razdore u oblacima.
No je bila mokra od ranog prolea pa su gume automobila koji su prolazili
glavnom ulicom itale po mokrom kolovozu. Roder me je bez rei poveo nizbrdo
iza kue, uz jedan mali, mahovinom obrasli proplanak pa opet nizbrdo, tamo gde je
neka staza vodila do reke. Tu je crni gvozdeni elezniki most prelazio reku;
postojale su gvozdene merdevine na kraju staze, privrene za noseu gredu. Neko
naoruan kanticom bele boje sa puno smelosti je ispisao SLOBODNA KOTSKA.
Uprkos tunim uspomenama, oseala sam se smireno, ili bar blizu toga. Obavila sam
najtei deo. Bri sada zna ko je. Zduno sam se nadala da e s vremenom poverovati u to
ne samo zbog sebe, znala sam, ve i zbog mene. Vie nego to sam ikad bila spremna da
priznam ak i sebi samoj, elela sam da imam nekoga sa kim mogu da pamtim Dejmija;
nekoga sa kim mogu da priam o njemu.
Oseala sam se preplavljena umorom, onim koji hvata i duu i telo. Ali sam jo jednom
ispravila kimu terajui telo preko svake granice, kao to sam uradila i toliko puta ranije.
Uskoro, obeala sam svojim bolnim zglobovima, osetljivom mozgu i nedavno iskidanom
srcu. Uskoro u moi da se odmorim. Moi u da sedim sama u maloj, udobnoj gostinskoj
sobi pansiona, sama kraj vatre sa svojim duhovima. Moi u da tugujem za njima u miru,
putajui da se umor otkotrlja sa mojim suzama i konano u otii da potraim zaborav u
snu, u kojem ih ponovo mogu sresti ive.
Ali ne jo. Ostala je jo jedna stvar koju treba obaviti pre spavanja.
Neko vreme su hodali utke, bez ikakvog zvuka sem udaljenog prolaska saobraaja i blieg
zapljuskivanja sa renih obala. Roder je bio neodluan da zapone ma kakav razgovor da
ne bi rizikovao da je podseti na stvari koje eli da zaboravi. Ali prelivnice su otvorene i sada
se nije moglo nazad.
Ona je poela postavljajui mu nevana pitanja, neodluno i uz esta zastajanja.
Odgovarao je najbolje to je mogao, pa je neodluno i sam postavio nekoliko pitanja. Izgleda
da je iznenadna mogunost da slobodno govori posle toliko godina sputavane tajnovitosti na
nju delovala kao droga, tako da ju je Roder svojim fasciniranim sluanjem izvukao iz tog
stanja mimo njene volje. Dok nisu stigli do eleznikog mosta, ona je povratila bodrost i
snagu karaktera koju je pri prvom susretu zapazio u njoj.
On je bio budala i pijanac i slab, glup ovek, strastveno je izjavila. Svi su oni bili
budale Lohijel, Glengari i ostali. Suvie su zajedno pili i ispunjavali se arlijevim luckastim
snovima. Rei ne kotaju nita i Dugal je bio u pravu lako je biti hrabar dok sedi sa aom
piva u toploj sobi. Zaglupljeni piem, oni su bili takvi, a kasnije su suvie drali do svoje
proklete asti da bi se povukli. Bievali su svoje ljude i pretili im, podmiivali ih i
namamljivali poveli ih sve na klanicu... zbog asti i slave.
Frknula je kroz nos, pa zautala na trenutak. Zatim se, iznenaujue, nasmejala.
Ali, da li zna ta je stvarno smeno? Onaj siromani, jadni pijanac i njegovi gramzivi,
glupavi pomagai; i ludi, asni ljudi koji se nisu mogli naterati da se okrenu nazad... imali su
samo jednu malu vrlinu svi zajedno verovali su. I ono to je udno jeste da je to jedino to
ih je navelo da istraju sve gluposti, sva nekompetentnost, kukaviluk i pijana sujeta, sve je
to nestalo. Jedino to je sada ostalo od arlsa Stjuarta i njegovih ljudi jeste slava koju su
traili, a nikada je nisu nali.
Moda je Rejmon bio u pravu, dodala je tiim glasom, samo je sutina stvari vana.
Kada vreme skine sve ostalo, ostaje samo vrstina kosti.
Pretpostavljam da oseate izvesnu gorinu prema istoriarima, usudio se Roder. I
prema svim piscima koji su razumeli pogreno i napravili junaka od njega. Hou da kaem,
ne moete otii nikuda u Hajlends a da ne vidite Princa Lepog na limenkama za bombone i
suvenirima za turiste.
Kler je odmahnula glavom, zagledana u daljinu. Veernja magla se pojaavala. Ponovo je
kapalo sa vrhova lia bunja.
Ne istoriare. Ne njih. Njihov najvei zloin jeste to smatraju da znaju ta se desilo,
kako je do neega dolo, a imaju samo ono to je prolost odabrala da ostavi za sobom u
najveem broju sluajeva oni misle ono to se od njih oekuje i retki su oni koji vide ta se
zaista desilo, iza dimne zavese preostalih predmeta i papira.
ula se priguena tutnjava u daljini. Veernji putniki voz iz Londona, znao je Roder. I
pitaljka mu se moe uti iz svetenikove kue u vedrim noima.
Ne, krivica je do umetnika, nastavljala je Kler. Pisaca, pevaa, pripovedaa. Oni su ti
koji uzimaju prolost i prekrajaju je kako im se dopada. Oni mogu da uzmu budalu i da vrate
heroja, uzmu pijanca i uine ga kraljem.
Da li to znai da su oni laovi?, upitao je Roder. Kler je slegnula ramenima. Iako je
bilo hladno, skinula je gornji deo kostima; vlaga je ulepila pamunu bluzu i pokazivala finu
grau kljunjaa i lopatica.
Laovi?, upitala je, ili vraari? Da li oni vide kosti u zemlji, vide sutinu onoga iji je
deo nekada bila i obuku je u novo meso, tako da bi se teglea ivotinja iznova pojavila kao
neverovatni monstrum?
Pa da li je onda pogreno to tako rade?, upitao je Roder. elezniki most je
podrhtavao kada je Letei kot nagazio skretnicu. Talasasta bela slova su podrhtavala od
vibracija SLOBODNA KOTSKA.
Kler je zurila u slova, a lice su joj osvetljavala oskudna svetlost zvezda.
Ti i dalje ne razume, zar ne?, pitala je. Bila je iziritirana, ali se hrapavi glas nije
podigao iznad svog uobiajenog nivoa.
Ti ne zna zato, rekla je. Ne zna ti, a ne znam ni ja i nikada neemo saznati. Zar ne
vidi? Ne zna jer ne moe da kae kakav je kraj kraj i ne postoji. Ne moe da kae:
Ovom odreenom dogaaju je bilo sueno da se desi, pa su se zato dogodile i sve druge
stvari. Ono to je arls uinio stanovnitvu kotske da li je to stvar koja se morala desiti?
Ili, da li je bilo sueno da se tako desi pa je arlsova prava svrha bila da postane ono to je
sada istaknuta linost, ikona? Bez njega, da li bi koti istrpeli dvesta godina unije sa
Engleskom a i dalje i dalje, mahnula je rukom prema ispruenim slovima iznad, zadrali
sopstveni identitet?
Ne znam!, kazao je Roder koji je morao da vie kada su lelujavi farovi osvetlili
drvee i stazu, a voz zatutnjao preko mosta iznad njih.
Dobar minut je lupalo i grmelo, a buka poput zemljotresa zadrala ih je ukopane u mestu.
Zatim je to konano prolo i topot je zamro u otegnuto cviljenje kada su crvena svetla
poslednjeg vagona zamakla sa vidika.
Pa, to i jeste ono prokleto, zar ne?, rekla je, okreui se od njega. Nikada ne zna, ali
ipak mora neto da preduzima, zar ne?
Iznenada je rairila ruke, razgibavajui snane prste tako da je njeno prstenje zablistalo.
To naui kada postane doktor. Ne na studijama nije to mesto gde se naui, i inae
ve kada rukama dodirne ljude i smatra se da ih lei. Ima ih toliko do kojih ne moe da
dosegne. Toliko njih koje nikada ne moe dodirnuti, toliko njih iju sr ne moe da nae,
toliko onih koji ti kliznu kroz ake. Ali ne moe da misli na njih. Jedino to moe da
uradi jedino jeste da pokua sa onima koji su pred tobom. Da se ponaa kao da je taj
pacijent jedina osoba na svetu jer e u suprotnom izgubiti i njega. Jedan po jedan, to je
jedino to moe da uini, i da naui da ne oajava nad svim onima kojima ne moe
pomoi, ve samo da uradi ono to moe.
Okrenula se opet ka njemu, lica omravelog od umora, ali sa oima koje su sijale na
svetlosti kie, sa svetlucavim kapljicama vode uhvaenim u kosi. Njena ruka je leala na
Roderovoj miici, privlana kao vetar koji ispunjava jedro i tera jedrilicu.
Hajde da se vratimo u kuu, Rodere, rekla je. Imam neto vano da ti kaem.
Kler je bila utljiva na povratku do kue, izbegavala je Roderovo neodluno raspitivanje.
Odbila je ponuenu ruku i hodala je sama, glave pognute od zamiljenosti. Nije ba da se
premilja oko neega, pomislio je Roder; ona je ve reila. Sada smilja ta da kae.
Roder je bio zauen. utanje mu je prualo predah od silnih otkria u tom danu
dovoljno da se zapita zato je Kler odabrala da ba njega ukljui u to. Mogla je to lako rei
Brajani nasamo, da je tako htela. Da li je samo strahovala od toga kakva e biti Brajanina
reakcija pa nije bila voljna da se sa njom suoi sama? Ili se kockala da e joj on kao to i
jeste poverovati pa je zato htela da ga ukljui kao saveznika u borbi za istinu njenu i
Brajaninu istinu?
Njegova radoznalost je stigla blizu take kljuanja do vremena kada su stigli do
svetenikove kue. Pa ipak, prvo treba obaviti posao; zajedno su rasteretili jednu od najviih
polica za knjige i gurnuli je pred razlupani prozor, presecajui prolaz hladnom nonom
vazduhu.
Zajapurena od napora, Kler je sela na sofu dok je on otiao da im sipa po viski sa stoia
za pie u oku. Kada je ga Grejam bila iva, ona je pie uvek donosila na posluavniku,
propisno sa salvetama, na miljeu i sa keksom. Fiona, ako bi joj to bilo dozvoljeno, rado bi
uinila isto, ali je Roderu bila mnogo drae da pie naspe sam.
Kler mu je zahvalila, otpila iz ae, a potom je spustila i digla pogled ka njemu, umorna
ali pribrana.
Verovatno se pita zato sam htela da uje celu priu, rekla je, sa onom
onespokojavajuom sposobnou da mu zaviri u misli.
Postoje dva razloga. Drugi u ti rei odmah, ali to se tie prvog, mislila sam da ima
pravo da ga uje.
Ja? Kakvo pravo?
Zlatne oi su bile direktne, uznemiravajue kao pogled leoparda. Isto kao i Brajana,
ima pravo da zna ko si. Ona je prela sobu do daljeg zida. Bio je prekriven plutom od
poda do plafona, sa nalepljenim slojevima fotografija, grafikona, beleki, sa ponekom
vizitkartom, starim parohijskim rasporedima, rezervnim kljuevima i ostalim drangulijama
zakaenim na plutu.
Pamtim ovaj zid, Kler se nasmeila dotiui fotografiju sa dodele nagrada u lokalnoj
gimnaziji. Da li je tvoj otac ikada skinuo neto sa njega?
Roder je odmahnuo glavom, zbunjen. Ne, ne verujem da jeste. Veito je govorio da ne
moe da nae stvari odloene u fioke; ako je re o neem vanom, hteo je da mu to bude na
oku.
Onda je to i dalje verovatno ovde. On je to smatrao vanim.
Podigla je ruke i poela lagano da prelistava slojeve koji su se preklapali, neno
razdvajajui poutele papire.
Ovaj, rekla bih, promrmljala je posle izvesnog prelistavanja. Pruajui ruku visoko
ispod otpada koje su inile napomene za propovedi i rauni za pranje kola, izvukla je jedan
list hartije i stavila ga na sto.
Hej, pa to je moje porodino stablo, iznenaeno je rekao Roder. Nisam tu staru stvar
video godinama. I nikada na nju nisam obraao panju ni kada bih je naao, dodao je. Ako
hoete da mi kaete da sam usvojen, to ve znam.
Kler je klimnula, unosei se u dijagram. Oh, da. To i jeste razlog to je tvoj otac g.
Vejkfild, hou da kaem nacrtao ovo porodino stablo. Hteo je da bude siguran da e
upoznati svoju pravu porodicu, iako ti je on dao svoje prezime.
Roder je uzdahnuo, mislei na velaasnog i na malu fotografiju u srebrnom ramu na
svom pisaem stolu, sa slinou nepoznatog mladog oveka, tamnokosog u RAF-ovoj
uniformi iz Drugog svetskog rata.
Da, znam i to. Moje prezime je bilo Makenzi. Hoete li da mi kaete da sam u srodstvu
sa nekim od Makenzija koje ste... hm, poznavali? Ne vidim nijedno od tih imena na
grafikonu.
Kler se ponaala kao da ga nije ula dok je prstom pratila pauinaste iscrtane linije
rodoslova.
G. Vejkfild je bio prava cepidlaka, mrmljala je, kao za sebe. Nije doputao nikakvu
greku. Njen prst se zaustavio na stranici.
Ovde, rekla je. Evo gde se to dogodilo. Ispod ove take, prst joj je preleteo niz
stranicu, sve je u redu. To su bili tvoji roditelji, i tvoje babe i dede, prababe i pradede i tako
dalje. Ali ne iznad. Prst je skoio navie.
Roder se nagnuo nad rodoslov, a onda podigao pogled. Mahovinastozelene oi su bile
zamiljene.
Ovaj? Vilijam Bakli Makenzi, roen 1744, od Vilijama Dona Makenzija i Sare Ines.
Umro 1782.
Kler je odmahnula glavom. Umro 1744, star dva meseca, od velikih boginja. Podigla je
glavu i zlatne oi su se srele sa njegovima sa takvom silinom da mu je poslala marce niz
kimu. Nisi ti bio prvi usvojen u toj familiji, zna, rekla je. Njen prst je tapkao po tom
unosu. Trebala mu je dojilja, rekla je. Njegova majka je bila mrtva pa je dat u porodicu
koja je izgubila bebu. Zvali su ga imenom deteta koje su izgubili to je bilo uobiajeno i
pretpostavljam da niko nije eleo da skree panju na njegovo poreklo zapisujui novo dete
u parohijski registar. Morao je biti krten po roenju, na kraju krajeva; nije bilo nuno da se
to ponovo radi. Kolam mi je rekao gde su ga smestili.
Sin Gejlis Dankan, rekao je on polako. Vetije dete.
Tako je. Ona ga je odmerila pogledom, naginjui glavu u stranu. Znala sam da je
moralo biti tako, im sam te ugledala. Te oi, razume. To su njene oi.
Roder je seo, iznenada oseajui hladnou uprkos tome to je polica spreavala promaju
i to je u ognjitu nedavno zapaljena vatra.
Jeste li sigurni u to?, pitao je, ali je ona, naravno, bila sigurna. Pod pretpostavkom da
cela pria nije bila izmiljena, razraena izmiljotina obolelog mozga. On je pogledao u nju
kako smireno sedi sa svojim viskijem, pribrana kao da se sprema da narui porciju pageta.
Obolelog mozga? Doktorka Kler Boam-Randal, vodei lekar velike, vane bolnice?
Potpuno luda, sa razuzdanim obmanama? Lake je poverovati da je on poludeo. Tanije,
upravo je poeo da veruje ba u to.
Duboko je udahnuo i stavio obe ispruene ruke na rodoslov, prekrivajui mesto gde je
upisan Vilijam Bakli Makenzi.
Nema sumnje da je to interesantno i pretpostavljam da mi je drago to ste mi rekli. Ali
to zapravo ne menja nita, zar ne? Osim to moda mogu da otcepim gornju polovinu
rodoslova i da je bacim. Na kraju krajeva, mi ne znamo odakle je Gejlis Dankan dola, niti
oveka koji je zaeo njeno dete; vi delujete ubedeni da to nije bio jadni stari Artur.
Kler je odmahnula glavom, zagledana u daljinu.
Oh, ne, to nije bio Artur Dankan. Dugal Makenzi je bio otac Gejlisinog deteta. To je bio
pravi razlog to je ubijena, a ne vetiarenje. Ali Kolam Makenzi nije smeo dopustiti da se
rauje da je njegov brat imao vanbranu aferu sa enom poreznika. I ona je htela da se uda
za Dugala; mislim da je mogue da je Makenzijima pretila istinom o Hamiu.
Hamiu? Oh, Kolamovom sinu. Da, seam se. Roder je protrljao elo. U glavi je
poinjalo da mu se vrti.
Ne Kolamov sin, ispravila je Kler. Dugalov. Kolam nije mogao da zane dete, ali
Dugal jeste i to je i uinio. Hami je bio naslednik vodstva klana Makenzi; Kolam bi ubio
svakoga ko bi zapretio Hamiu a to je i uinio.
Ona je duboko udahnula. A to, kazala je, vodi ka drugom razlogu zato sam ti
ispriala priu.
Roder je obe ruke zavukao u kosu, zurei dole u sto gde je izgledalo kao da se linije
rodoslova izvijaju kao zmije koje se peckaju, sa ravastim jezicima koji palacaju izmeu
imena.
Gejlis Dankan, promuklo je rekao. Ona je imala oiljak od vakcine.
Da. To je bilo ono to me je, na kraju, dovelo nazad u kotsku. Kada sam otila sa
Frenkom, zaklela sam se da se nikada neu vratiti. Znala sam da nikada neu zaboraviti, ali
sam mogla da zakopam ono to znam; mogla sam da ostanem po strani i da nikada ne
pokuam da saznam ta se desilo posle mog odlaska. Izgledalo je da je to najmanje to mogu
da uinim za njih obojicu, za Frenka i Dejmija. I za bebu na putu. Na trenutak je stisnula
usne.
Ali je Gejlis spasla moj ivot tokom suenja u Krejnsmuiru. Moda se njoj crno pisalo u
svakom sluaju; mislim da je verovala da je tako. Ipak je odbacila i poslednju ansu koju je
mogla imati da bi spasla mene. I ostavila mi je poruku. Dugal mi ju je preneo, u peini u
Hajlendsu, kada mi je doneo vesti da je Dejmi u zatvoru. Poruka je imala dva dela.
Reenica: Ne znam da li je to mogue, ali mislim da jeste, i niz od etiri cifre jedan,
devet, est i osam.
Hiljadu devetsto ezdeset osma, kazao je Roder, oseajui se kao da je sve ovo san.
Sigurno e se uskoro probuditi. Ova godina. ta je mislila time, mislila je da je to mogue?
Vratiti se. Kroz kamenje. Ona nije pokuala, ali je mislila da bih ja mogla. I bila je u
pravu, naravno. Kler se okrenula i dohvatila svoj viski sa stola. Piljila je u Rodera preko
ruba ae, a oi su imale istu boju kao i sadrina ae. Ovo je 1968; godina u kojoj se ona
sama vratila. Osim to mislim da jo nije otila.
aa je kliznula u Roderovoj aci, tako da ju je jedva uhvatio na vreme.
ta... ovde? Ali ona... zato ne... ne moete znati... Krkljao je poto su mu se misli
sasvim zbrkale.
Ja ne znam, naglasila je Kler. Ali mislim da je tako. Prilino sam sigurna da je bila
kotica, a dobre su anse da je prola negde u Hajlendsu. injenica je da postoji mnogo
kamenja koje jo stoji, i znamo da ono na Kreg Na Danu jeste prolaz za one koji ga mogu
upotrebiti. Sem toga, dodala je stvarajui atmosferu kao da je to kljuni dokaz, Fiona ju je
videla.
Fiona! Ovo je, oseao je Roder, malo previe. Vrhunski apsurd. U sve drugo
bi mogao da poveruje u prolaske kroz vreme, izdajnitvo klanova, istorijska
otkria ali je uvoenje Fione u priu bilo vie nego to njegov razum moe da
podnese. Moleivo je pogledao u Kler. Kaite mi da to ne mislite ozbiljno,
preklinjao je. Ne Fiona.
Klerine usne su se malo izvile. Plaim se da je tako, rekla je, ne bez
saoseanja. Pitala sam je o druidskoj grupi kojoj je pripadala njena baka, zna.
Naravno, ona se zaklela na utanje, ali sam ve podosta znala o njima i... Slegnula
je ramenima, pomalo se izvinjavajui. Nije bilo tako teko navesti je da govori.
Rekla mi je da je bila neka druga ena koja se raspitivala visoka, plavokosa ena,
sa vrlo upadljivim zelenim oima. Fiona je rekla da ju je ta ena podsetila na
nekoga, dodala je obazrivo, pazei da ne gleda u njega, ali nije mogla da se seti
na koga.
Roder je zajeao i savio se u struku dok mu elo nije dolo do stola. Zamurio
je, oseajui hladnu vrstou drveta pod glavom.
Da li je Fiona znala ko je ona?, upitao je, i dalje murei.
Ime joj je Dilijan Edgars, odgovorila je Kler. uo je kako ona ustaje, odlazi
preko sobe i dosipa jo malo viskija u svoju au. Vratila se i stala kraj stola.
Mogao je da oseti njen pogled na svom potiljku.
Prepustiu to tebi, tiho je rekla Kler. Tvoje je pravo da kae. Da li da je
potraim?
Roder je malo podigao glavu sa stola i u neverici treptao u nju. Da li da je
potraite?, rekao je. Ako je ako je sve ovo istina onda moramo da je naemo,
zar ne? Ako e otii unazad da bude iva spaljena? Naravno da morate da je
naete!, prasnuo je. Kako moete i da pomislite na bilo ta drugo?
I ta ako je naem? odgovorila je. Spustila je tanke prste na umazani rodoslov i
podigla pogled na njega. ta e biti sa tobom?, neno je upitala.
On se bespomono osvrtao po svetloj, pretrpanoj radnoj sobi sa zidom punim
drangulija i okrnjenim starim ajnikom na prastarom stolu od hrastovine. Zgrabio se
za butine, steui grubi somot kao da trai potvrdu da je stvaran koliko i fotelja na
kojoj sedi.
Ali ja sam stvaran?, izletelo mu je. Ne mogu tek da... isparim!
Kler je podigla obrve. Ne znam da li bi. Nemam predstavu ta bi se moglo
desiti. Moda nikada ne bi postojao? A u tom sluaju, ne bi trebalo da bude
preterano uzbuen sada. Moda onaj deo tebe koji je jedinstven, tvoja dua ili kako
god hoe to da nazove moda mu je sueno da postoji u svakom sluaju, pa bi ti
i dalje bio ti, mada roen u malo drugaijoj porodici.
Na kraju krajeva, koliko tvoje fizike grae moe biti uslovljeno precima est
generacija unazad? Polovina? Deset procenata? Slegnula je ramenima i napuila
usne, paljivo ga zagledajui.
Tvoje oi potiu od Gejlis, kao to sam ti rekla. Ali u tebi vidim i Dugala.
Nijedna odreena crta, mada ima jagodice Makenzija; ima ih i Bri. Ne, to je neto
suptilnije, neto u nainu na koji se kree; gracioznost, iznenadnost ne...
Odmahnula je glavom. Ne mogu to da opiem. Ali je prisutno. Da li je to neto to
ti je nuno da bi bio ko si? Moe li bez tog delia od Dugala?
Ustala je teko, izgledajui onoliko stara koliko zapravo jeste, prvi put otkad ju
je sreo.
Provela sam vie od dvadeset godina traei odgovore, Rodere, i mogu da ti
kaem jedno: Nema nikakvih odgovora, samo pravljenja izbora. Ja sam ih sama
napravila mnogo i niko ne moe da mi kae da li su bili ispravni ili pogreni.
Majstor Rejmon moda, mada mislim da ne bi; on je bio ovek koji je verovao u
misterije.
Ispravnost toga vidim samo dotle da znam da izbor moram da prepustim tebi.
On je podigao au i ispraznio ostatak viskija.
Leto naeg Gospoda 1968. Godina kada je Gejlis Dankan zakoraila u krug
uspravnog kamenja. Godina kada je otila da se sretne sa svojom sudbinom ispod
oskorua u brdima blizu Leoha. Sa jednim nezakonitim detetom i smru u vatri.
On je ustao i tumarao izmeu redova knjiga koji su oiviavali radnu sobu. Knjiga
ispunjenih istorijom, tom zadirkujuom i nepostojanom temom.
Ne postoji odgovor, ve samo izbor.
Nespokojan, dodirivao je knjige na gornjoj polici. To su bile istorije jakobitskog
pokreta, prie o ustancima iz 1715. i 1745. Kler je poznavala dosta ljudi i ena
opisanih u tim knjigama. Borila se i patila sa njima da bi spasla ljude koji su joj bili
strani. Pri tom je izgubila sve to joj je bilo drago. I na kraju, omanula je. Ali je
izbor bio njen, kao to njega eka sada.
Postoji li ansa da je ovo san, neka vrsta obmane? Kriom je pogledao u Kler.
Bila je zavaljena u fotelju, oiju sklopljenih, nepokretna izuzev udaranja njenog
pulsa, jedva vidljivog u vratu. Ne. Mogao je na trenutak da ubedi sebe da je ovo
pretvaranje, ali samo dok ne gleda u nju. Koliko god eleo da veruje u suprotno, nije
mogao da gleda u nju i posumnja u ijednu re onoga to je ispriala.
Rairio je ruke po stolu a onda ih prevrnuo, gledajui u lavirint crta koje su
presecale dlanove. Da li samo njegova sudbina lei u tim rukama, ili i ivot
nepoznate ene?
Nema odgovora. Neno je sklopio ake, kao da dri neto malo zarobljeno u
pesnicama, i doneo odluku.
Hajde da je naemo, rekao je.
Nikakav zvuk nije stigao od mirne figure u fotelji i nije bilo nikakvog pokreta
izuzev dizanja i sputanja zaobljenih dojki. Kler je spavala.
S
Lov na vetice
taromodno zvonce je zabrujalo negde u dubini stana. To nije bio najbolji deo
grada, a ni najgori. Kue za radniku klasu u najveem delu i neke od njih,
poput ove, podeljene na dva ili tri stana. Rukom napisana poruka ispod zvona
glasila je MAKHENRI NA SPRATU ZVONI DVAPUT. Roder je paljivo pritisnuo
zvono jo jednom, a onda ruke obrisao o pantalone. Dlanovi su mu se znojili, to ga
je veoma nerviralo.
Kraj stepenita je stajala duguljasta saksija sa utim narcisima, polumrtvim od
nedostatka vode. Vrhovi listova u obliku otrice bili su smei i savijeni, a kitnjasti
uti cvetovi su mu ucveljeno padali oko cipela.
Videla ih je i Kler. Moda nema nikoga kod kue, rekla je, saginjui se da
opipa suvu zemlju u saksiji. Ovi nisu zaliveni vie od nedelju dana.
Roder je osetio malo olakanje od te pomisli; verovao on da je Gejlis Dankan
zapravo Dilijan Edgars ili ne, nije se radovao ovoj poseti. Okretao se da ode kada
su se vrata naglo otvorila iza njegovih lea uz kripu zaglavljenog drveta od koga
mu se srce nalo u grlu.
Da? ovek koji je otvorio vrata kiljio je u njih, oiju nateenih na rumenom,
tekom licu zasenenom neobrijanom bradom.
Hm... Izvinite to smo vas probudili, gospodine, rekao je Roder, trudei se da
se smiri. U stomaku je pomalo oseao upljinu. Traimo gicu Dilijan Edgars. Da
li ona ovde stanuje?
ovek je protrljao glavu zdepastom, maljavom akom, tako da se kosa podigla u
ratoborne iljke.
Za tebe je to gospoa Edgars, momak. I ta hoe od moje ene? Isparenja od
alkohola u ovekovom dahu terala su Rodera da ustukne, ali se nije dao.
Hoemo samo da razgovaramo s njom, rekao je to je pomirljivije mogao.
Izvinite, da li je ona kod kue?
Izvinite, da li je ona kod kue?, pitao je ovek koji je morao biti g. Edgars,
kreveljei se u surovom, piskavom sprdanju na raun Roderovog oksfordskog
naglaska. Ne, nije kod kue. Odjebi, posavetovao je i tresnuo vratima tako da je
ipkasta zavesa nastavila da podrhtava od vibracija.
Sasvim mi je jasno zato nije kod kue, napomenula je Kler diui se na prste
da bi virnula kroz prozor. Ni ja ne bih bila, ako me ovo eka.
Tano, kratko je rekao Roder. I to izgleda da je to. Imate li jo neki predlog
kako da naemo tu enu?
Kler je pustila sims.
On se skrasio pred televizorom, izvestila je. Hajda da ga ostavimo, bar dok se
pab ne otvori. U meuvremenu, moemo pokuati na ovom institutu. Fiona je rekla
da Dilijan Edgars tamo pohaa kurs.
Institut za prouavanje hajlendskog folklora i starina bio je smeten na najviem
spratu uske kue odmah pored poslovnog centra. Recepcionerka, mala,
debeljukasta ena u smeem demperu i arenoj haljini, izgledala je kao da je
oduevljena to ih vidi; mora da ovde nema drutvo esto, pomislio je Roder.
Oh, ga Edgars, rekla je, nakon to je ula razlog njihove posete. Roder je
pomislio kako se iznenadna nota sumnjiavosti uvukla u glas ge Endruz, ali je
ostala vedra i vesela. Da, rekla je, ona je redovni lan Instituta, sve je plaeno za
njene asove. Ona ovde provodi podosta vremena, gospoa Edgars. Mnogo vie
nego to bi gi Endruz bilo po volji, po onome kako je zvualo.
Da nije ona kojim sluajem sada ovde? upitala je Kler.
Ga Endruz je odmahnula glavom, tako da su desetine kovrda proaranih sedima
zaigrale na njenoj glavi.
Oh, ne, rekla je. Danas je ponedeljak. Samo smo ja i dr Makjuan ovde
ponedeljkom. On je direktor, znate. Prekorno je pogledala u Rodera, kao da se to
zapravo mora znati. Zatim je, jasno uverena u njihov oigledan respekt, malo
smekala.
Ako hoete da se raspitate za gu Edgars, treba da posetite dr Makjuana. Ja u
samo otii i rei mu da ste ovde, da li tako odgovara?
Kada je krenula da se izvlai iza svog stola, Kler ju je zaustavila naginjui se
napred.
Da nemate sluajno fotografiju ge Edgars?, direktno je upitala. Na iznenaeni
pogled ge Endruz, Kler se armantno nasmeila, objanjavajui, Sigurno ne elite
da traite direktorovo vreme ako je to pogrena osoba, razumete.
Vilica ge Endruz je malo pala i ona je zbunjeno zatreptala, ali je trenutak kasnije
klimnula i poela da pretura po svom stolu, otvarajui fioke i priajui za sebe.
Znam da su tu negde. Videla sam ih jue pa ne mogu biti daleko... oh, evo ih!
Poskoila je sa fasciklom velikih crno-belih fotografija u ruci, pa ih je na brzinu
dovela u red.
Evo, rekla je. To je ona, na jednoj od ekspedicija za iskopavanje blizu grada,
ali joj ne moete videti lice, zar ne? ekajte da potraim ima li jo neka...
Nastavila je sa pretraivanjem mrmljajui za sebe, dok je Roder zainteresovano
virnuo preko Klerinog ramena u fotografiju koju je ga Endruz spustila na sto.
Pokazivala je grupicu ljudi kako stoje pored landrovera, sa dosta dakova i sitnog
alata na zemlji kraj njih. Bio je to improvizovani snimak i nekoliko ljudi je bilo
okrenuto od aparata. Klerin prst je krenuo bez oklevanja, dodirujui visoku devojku
sa dugom ravnom kosom koja joj je padala do pola lea. Lupkala je po fotografiji i
bez rei klimnula Roderu.
Nije mogue da ste sigurni, promrmljao joj je u pola glasa.
ta to, duo?, kazala je ga Endruz, odsutno gledajui preko naoara. Oh, nisi
govorio meni. U redu, onda, nala sam jednu malo bolju. I dalje joj se ne vidi celo
lice okrenuta je u stranu, nekako ali je bolja od one druge. Trijumfalno je
pljusnula novu sliku preko druge.
Ova je pokazivala nekog starijeg oveka sa polunaoarima i istu plavokosu
devojku, nagnute nad sto za koji se Roderu uinilo da sadri kolekciju zaralih
automobilskih delova, ali koji su nesporno bili vredni artefakti. Devojci je kosa
padala pored obraza i glava joj je bila okrenuta prema starijem mukarcu, ali su se
kosina kratkog, pravog nosa, ljupko zaobljena brada i krivina divnih usta lepo
videli. Oi su bile okrenute nadole, skrivene ispod dugih, gustih trepavica. Roder
je obuzdao zviduk divljenja koji mu je nepozvan doao na usne. Bilo da mu je
predak ili ne, prava je lutka, pomislio je bez uvaavanja.
Dobacio je pogled Kler. Ona je klimnula, bez rei. Bila je jo blea nego obino
i video je kako joj puls brzo bije u vratu, ali je gdi Endruz zahvalila uz svoju
uobiajenu prisebnost.
Da, to je ona. Mislim da bismo ipak voleli da razgovaramo sa direktorom, ako
je slobodan. Ga Endruz je brzo pogledala u belo presvuena vrata iza stola.
Otii u da pitam u vae ime, draga moja. Mada, mogu li da mu kaem o emu je
re? Roder je otvarao usta grei se da smisli nekakav izgovor, kada je Kler bez
problema uskoila.
Mi smo iz Oksforda, zapravo, rekla je. Ga Edgars je zatraila sredstva radi
prouavanja od Odeljenja za antikvitete, a Institut je navela kao referencu za
eventualne preporuke. Zato, ako nemate nita protiv...?
Oh, razumem, rekla je ga Endruz, delujui impresionirano. Oksford. Zamisli
samo! Pitau dr Makjuana ako moe da vas primi odmah.
Kada je nestala iza belih vrata, zastajui tek da povrno pokuca pre ulaska,
Roder se sagnuo da apne Kler u uvo.
Ne postoji nita to se zove Odeljenje za antikvitete u Oksfordu, itao je, i vi
to dobro znate.
To ti zna, rezervisano je odgovorila, i, kao to si pametno istakao, znam i ja.
Ali u svetu ima bezbroj ljudi koji to ne znaju i upravo smo naleteli na jednog od
njih.
Bela vrata su poela da se otvaraju.
Samo moramo da se nadamo da je takvih ovde mnogo, kazao je Roder briui
elo, ili da brzo laete.
Kler je ustala, smekajui se gi Endruz koja ih je pozivala dok je ona govorila
iskrivljenih usta.
Ja? Ja, koja sam itala duu kralju Francuske? Otresla je suknju tako da se
zaljuljala. Ovo e biti prosto kao pasulj.
Roder se ironino naklonio, pokazujui prema vratima. Aprs vous, Madame.
Kada je zakoraila ispred njega, dodao je tiho: Aprs vous, le dluge.
Njena ramena su se ukoila, ali se nije osvrnula.
Roder je bio prilino iznenaen to je sve ispalo jednostavno. Nije bio siguran da
li je to zbog Klerine sposobnosti lanog predstavljanja, ili od preokupiranosti dr
Makjuana, ali njihove dobre namere nisu dovoene u pitanje. oveku kao da nije
palo na pamet da je prilino neverovatno da bi izvidnica iz Oksforda dola u
divljinu Invernesa da se raspituje o detaljima vezanim za potencijalnog studenta. A
opet, pomislio je Roder, izgledalo je da je dr Makjuan zaokupljen neim; moda
nije razmiljao jasno kao obino.
Paaaaa... da, ga Edgars nesumnjivo jeste kapacitet. Veliki kapacitet, kazao je
direktor kao da uverava sebe. Bio je visok, mrav ovek, sa dugakom gornjom
usnom kao u kamile, koja se klatila dok je neodluno traio neku novu re. Imate li
vi... ima li ona... zapravo... Ostavio je to nedovreno uz uvijanje usne, a onda
rekao: Da li ste ikada zapravo sreli gu Edgars?, konano mu je izletelo.
Ne, rekao je Roder, odmeravajui dr Makjuana uz dozu strogosti. Zato se i
raspitujemo o njoj
Ima li neto... Kler je taktino zastala, prozivajui ga: za ta mislite da bi
komitet trebao da zna, dr Makjuane? Nagnula se napred i rairila oi. Znate,
ovakva raspitivanja su potpuno poverljiva. Ali je veoma vano da budemo sasvim
informisani; ovde je potrebno puno poverenje. Glas joj se sugestivno utiao.
Ministarstvo, znate.
Roderu je dolo da je zadavi, ali je dr Makjuan mudro klimnuo, dok mu je usna
podrhtavala kao poludela.
Oh, da, draga damo. Da, naravno. Ministarstvo. Potpuno razumem. Da, da. Pa,
ja... hm, moda ne bih hteo da vas navedem na pogrean trag, razumete. I to je
divna prilika, nema sumnje...
Sada je Roder hteo da zadavi oboje. Mora da je Kler zapazila kako mu se ruke
gre u krilu od neodoljive elje jer je odluno zaustavila direktorovo okolianje.
U osnovi nas zanimaju dve stvari, rekla je odseno, otvarajui svesku koju je
nosila i nametajui je na koleno kao podsetnik. Uzeti bocu erija za gu T, itao je
Roder krajikom oka. Naseena unka za izlet.
Kao prvo, hoemo da znamo vae miljenje o kolarini za gu Edgars, i kao
drugo, uopte o njenoj linosti. Ono prvo smo, naravno, ve sami vrednovali, neto
je tiklirala u svesci pored oznake koja je glasila Razmeniti putne ekove, ali vi
znatno bolje i detaljnije to vidite, naravno. Do tog vremena je dr Makjuan ve
klimao glavom, skroz zaaran.
Da, ovaj... Malo je dahtao, a onda, kada je pogledao i video da su vrata
zatvorena, u poverenju se nagnuo preko stola. Kvalitet njenog rada pa, oko toga
mislim da vas mogu potpuno zadovoljiti. Pokazau vam nekoliko stvari na kojima
ona radi. A ono drugo... Roder je pomislio da se sprema za sledei napad uvijanja
usne, pa se pretei nagnuo napred.
Dr Makjuan se naglo trgnuo nazad, delujui zapanjeno. Nije to nita naroito,
zapravo, rekao je. Samo to... pa, ona je tako estoka mlada dama. Moda njeno
interesovanje deluje malice... opsesivno? Glas mu se upitno podigao. Pogledom je
arao od Rodera do Kler, kao pacov u klopci.
Da li je pravac tog interesovanja moda usredsreden na uspravno kamenje?
Kamene krugove?, tiho je sugerisala Kler.
Oh, to se, znai, pokazalo u njenoj prijavi? Direktor je izvukao veliku, prljavu
maramicu iz depa i obrisao lice. Da, to je to. Naravno, dosta se ljudi zanese
njima, kazao je. Njihovom romantinou, misteriznou. Pogledajte samo one
nedune due u Stounhendu na Ivanjdan, u platovima i sa kapuljaama. Koje poje...
sve one besmislice. Mada ne bih Dilijan Edgars poredio sa...
Bilo je toga jo podosta, ali je Roder prestao da slua. U maloj kancelariji je
bilo zaguljivo, a kragna mu je bila suvie stegnuta; uo je kako mu lupa srce, i
sporu, neprestanu tutnjavu u oba uva, koja ga je vrlo nervirala.
To je prosto nemogue! pomislio je. Definitivno nemogue. Istina, pria Kler
Randal je bila uverljiva uasno uverljiva. A opet, pogledaj kakav efekat ima na
ovog drhtavog starca koji ne bi prepoznao kolarinu ni da je poslue na tanjiru sa
pikantnim umakom. Ona bi oito priom i najokorelijeg trgovca ubedila da joj robu
da dabe. Mada on, Roder, sigurno nije toliko podloan kao dr Makjuan, ali...
Muen nedoumicom i obliven znojem, Roder je malo panje obraao kada je dr
Makjuan izvadio iz fioke neke kljueve da ih povede kroz druga vrata u dugi hodnik
sa mnogo vrata.
Radne sobice, objanjavao je direktor. Otvorio je jedna vrata, otkrivajui
sobiak dug svega metar i dvadeset, jedva dovoljno velik da se smesti uzak sto,
stolica i mala polica za knjige. Na stolu su bili uredno poreani nizovi fascikla u
razliitim bojama. Sa strane je Roder video veliku svesku sa sivim koricama, sa
runo ispisanom etiketom sa prednje strane RAZNO. Iz nekog razloga, uzdrhtao je
od pogleda na taj rukopis.
Ovo svakog trenutka postaje sve linije. Prvo fotografije, sada enin rukopis. Na
tren ga je prevladala panika od pomisli da stvarno upozna Gejlis Dankan. Dilijan
Edgars, pomislio je. Ko god da je ta ena.
Direktor je otvarao razne fascikle, pokazujui i objanjavajui Kler, koja je
dobro glumila da zna o emu on pria. Roder je virnuo preko njenog ramena,
klimajui i povremeno govorei: Um-hm, vrlo zanimljivo, ali su mu zakoene
linije i krivine rukopisa bile nerazumljive.
Ona je ovo napisala, uporno je mislio. Ona je stvarna. Od mesa i krvi i usana i
dugih trepavica. I ako ode unazad kroz taj kamen, bie spaljena pucketae i
pocrneti, a kosa e joj goreti kao baklja u crnom jutru. A ako ne bude tako, onda... ja
ne postojim.
estoko je zatresao glavom.
Ne slaete se, g. Vejkfilde? Direktor instituta je zbunjeno piljio u njega.
On je opet zatresao glavom, ovog puta postideno.
Ne, ne. Hou da kaem... samo... mislite li da imate negde vode?
Naravno, naravno! Poite sa mnom, voda za pie je odmah iza ugla, pokazau
vam. Dr Makjuan ga je urno izgurao iz sobika i niz hodnik, govorljivo i rastrzano
izraavajui zabrinutost za njegovo zdravlje.
Kada se udaljio od klaustrofobinog zatvorenog prostora sobika i blizine knjiga
i fascikli Dilijan Edgars, Roder je poeo da se osea malo bolje. Ipak, pomisao
da se vrati u tu sobicu, gde kao da su sve Klerine rei o njenoj prolosti odjekivale
od tankih pregrada... ne. Doneo je odluku. Kler moe da zavri sa dr Makjuanom i
sama. Brzo je proao pored sobice ne gledajui u nju, a zatim je otiao kroz vrata
koja vode nazad do recepcije.
Ga Endruz se zapiljila u njega kada je uao, a naoare su joj svetlucale od brige
i znatielje.
Pobogu, g. Vejkfilde. Ne oseate se najbolje, znai? Roder je protrljao lice;
mora da izgleda stvarno grozno. Slabano se nasmeio debeljukastoj sekretarici.
Ne, hvala vam mnogo. Bilo mi je malo vrue tamo pa sam pomislio da izaem
na sve vazduh.
Oh, da. Recepcionerka je s razumevanjem klimnula. Radijatori. Ona je to
izgovorila radjatori. Zaglave se, razumete, i ne mogu da se iskljue. Morau da
se pobrinem za to. Ustala je od stola gde je i dalje leala slika Dilijan Edgars.
Bacila je pogled na sliku, pa na Rodera.
Zar to nije udno?, razgovorljivo je rekla. Upravo sam gledala u ovo i pitala
se ta je to na licu ge Edgars to sam iznenada zapazila. I nisam mogla da se setim
ta je. Ali ona dosta lii na vas, g. Vejkfilde naroito oko oiju. Zar to nije udna
sluajnost? G. Vejkfilde? Ga Endruz se zagledala prema stepenitu, sa kojeg je
odjekivao topot Roderovih koraka.
Naao se malo zateen, valjda, ljubazno je rekla. Jadan momak.
Sunce je jo bilo iznad horizonta kada mu se Kler pridruila na ulici, mada je ve
bilo kasno; ljudi su ili kuama na aj i oseala se atmosfera opte oputenosti
iekivanje lenarenja posle dugog radnog dana.
Roder nije imao takav oseaj. Priao je da otvori vrata automobila za Kler,
svestan takve meavine oseanja da nije mogao da rei ta prvo da kae. Ona je ula
i saoseajno ga pogledala.
Prilino te je uzdrmalo, zar ne?, bilo je jedino to je rekla.
avolski lavirint novoustanovljenih jednosmernih ulica je prolazak kroz centar
grada uinio zadatkom koji je traio njegovu celokupnu panju. Dobro su odmakli
pre nego to je bio u stanju da skrene pogled dovoljno dugo da upita: ta dalje?
Kler je bila zavaljena u sedite, zatvorenih oiju, a vitice kose su joj se izvukle iz
nale. Nije otvorila oi na ovo pitanje, ve se malo protegla, nametajui se
udobnije u seditu.
Zato ne pita Brajanu da odete negde na veeru?, rekla je. Veera? Nekako je
delovalo pomalo pogreno da se pravi pauza radi veere usred ovog ivotno vanog
detektivskog zadatka, ali je, sa druge strane, Roder naglo postao svestan upljine u
stomaku koja nije bila u potpunosti posledica njegovih otkria u poslednjem satu.
Pa dobro, polako je rekao. Ali onda sutra...
Zato ekati do sutra?, upala je Kler. Sada je sedela uspravno i eljala se.
Kosa joj je bila gusta i neukrotiva, osloboene kovrde su joj padale na ramena,
zbog ega je Roder pomislio da iznenada deluje veoma mlada. Moe da ode i
razgovara sa Gregom Edgarsom ponovo posle veere, zar ne?
Otkud znate da mu je ime Greg?, znatieljno je upitao Roder. I ako nije sa
mnom hteo da razgovara po podne, zato bi veeras?
Kler je pogledala u Rodera kao da je iznenada prinuena da njegovu
inteligenciju dovede u pitanje.
Ime mu znam zato to sam ga videla na pismu u njegovom sanduetu, rekla je.
A to se tie toga zato bi sa tobom razgovarao veeras, razgovarae jer e usput
poneti flau viskija kad ovog puta doe.
I mislite da e ga to navesti da nas pozove unutra?
Ona je podigla jednu obrvu. Da li si video zbirku praznih boca u njegovoj kanti
za otpatke? Naravno da hoe. Bez kiksa. Zavalila se, pesnice zavukla u depove
kaputa i zurila u ulicu kojom su prolazili.
Moe da vidi hoe li Brajana da poe sa tobom, nehajno je rekla.
Ona je kazala da nee nita da ima sa ovim, opirao se Roder.
Kler mu je nestrpljivo dobacila pogled. Sunce je zalazilo iza nje, od ega su joj
oi sijale bojom ilibara, nalik vuijim.
U tom sluaju ti predlaem da joj ne kae ta namerava, rekla je tonom koji
je Rodera podsetio da je ona na elu osoblja velike bolnice.
Ui su mu gorele, ali je tvrdoglavo rekao: To se ba i ne moe dobro sakriti, ako
vi i ja...
Ne ja, prekinula ga je Kler. Ti. Mene eka da uradim neto drugo.
Ovo je previe, pomislio je Roder. Zaustavio je auto bez najave i polako se
sklonio ukraj puta. Besno ju je pogledao.
Imate neto drugo da obavite, zar ne?, insistirao je. To mi se dopada!
Uvaljujete mi posao da pokuam da navedem pijanca koji e me verovatno napasti
im me ugleda, i da namamim vau erku da to posmatra! ta, mislite da e ona biti
potrebna tu da bi me odvezla do bolnice nakon to Edgars prestane da me tue
bocom po glavi?
Ne, rekla je Kler, ignoriui njegov ton. Mislim da ti i Greg Edgars zajedno
moete uspeti tamo gde ja nisam, da ubedite Bri da je Dilijan Edgars ena koju
znam kao Gejlis Dankan. Ona nee mene da slua. Verovatno nee hteti da slua ni
tebe, ako pokua da joj kae ono to smo saznali danas u Institutu. Ali e sluati
Grega Edgarsa. Ton joj je bio ravan i sumoran i Roder je osetio kako njegova
nervoza malo poputa. Ponovo je pokrenuo auto i ukljuio se u reku vozila.
U redu, pokuau, gunavo je rekao ne gledajui u nju. A gde ete to vi biti
dok ja ovo radim?
Usledilo je malo ukanje kada je ona opet posegla u dep. Zatim je izvukla ruku
i otvorila je. Njegovo oko je spazilo srebrni sjaj malog predmeta u tami njenog
dlana kljua.
Idem da provalim u Institut, mirno je rekla. Treba mi ta sveska.
Nakon to se Kler izvinila da mora da zavri neku obavezu na ta je Roder samo
malo zadrhtao.
I on i Brajana su se odvezli u pab, ali su zatim reili da saekaju sa veerom
poto je vee proteklo neoekivano prijatno. etali su uskim kejom uz reku Nes i on
je u prijatnom Brajaninom drutvu zaboravio na svoje strepnje oko ove veeri.
Iz poetka su priali oprezno, izbegavajui kontroverzne teme. Zatim se askanje
okrenulo Roderovom poslu i s vremenom postalo ivahnije.
A kako ti zna toliko o tome, uopte?, zahtevao je Roder, prekidajui je usred
reenice.
Otac me je nauio, odgovorila je. Na re otac se malo ukoila i uzmakla, kao
da oekuje da on neto kae. Moj pravi otac, naglasila je.
Pa, on je nesporno znao, blago je odgovorio Roder, ostavljajui taj izazov po
strani. Bie mnogo vremena za to kasnije, devojko moja, cinino je pomislio. Ali
neu ja biti taj koji aktivira miolovku.
Malo niz ulicu, Roder je video svetlost u prozoru kue Edgarovih. Divlja je u
jazbini, znai. Osetio je neoekivani nalet adrenalina od pomisli na predstojeu
konfrontaciju.
Adrenalin koji se javio kada su uli u privlanu atmosferu paba, povukao se pred
naletom eludanih sokova osetivi miris obanske pite. Razgovor je bio uopten i
prijateljski, uz neizreeni dogovor da se izbegava pominjanje scene u svetenikovoj
kui prethodnog dana. Roder je zapazio hladnou izmeu Kler i njene erke pre
nego to ju je ostavio na taksi stanici na putu ka pabu. Dok su sedele jedna pored
druge na zadnjem seditu, podseale su ga na dve make koje se ne poznaju pa
poklope ui i mau repovima izbegavajui da se pogledaju u oi, jer bi to dovelo do
kandi i letenja dlaka.
Posle veere, Brajana je uzela njihove kapute dok je on plaao raun.
Za ta je ovo?, upitala je, videvi bocu viskija u njegovoj ruci. Planira tulum
za kasnije?
Tulum?, rekao je, cerei joj se. Ti stvarno napreduje, zar ne? ta si jo
pokupila u svojim lingvistikim prouavanjima?
Ona je oborila pogled u prenaglaenoj skruenosti.
Oh, dobro. Ima jedna igra u Americi koja se zove eg. Mada, koliko shvatam, ne
treba da te pitam da to radi sa mnom ovde.
Ne ako ne misli ozbiljno, rekao je. Oboje su se nasmejali, ali je on pomislio
da se crvenilo na njenim obrazima produbilo pa je bio svestan da je taj predlog
izazvao nekakvo komeanje, i to ga je navelo da kaput prebaci preko ruke umesto da
ga obue.
Pa, posle mnogo toga, sve je mogue, rekla je, pokazujui na flau viskija
pomalo zlobnim osmehom. Mada je ukus uasan.
To se stie, devojko, obavestio ju je Roder, putajui da mu naglasak postane
izraeniji. Samo se koti raaju sa tim. Kupiu jednu bocu samo tebi da veba. A
ova je predviena za poklon neto to sam obeao da odnesem. Hoe li da poe
i ti, ili da to ostavim za kasnije?, upitao ju je.
Nije znao da li eli da ona poe ili ne, ali je osetio nalet sree kada je pristala i
uvukla se u svoj kaput.
Naravno, zato da ne?
Dobro. Pruio je ruku i prefinjeno joj prevrnuo kragnu da legne lepo na njeno
rame. To je odmah niz ulicu hoemo li peke?
Taj deo grada je izgledao malo bolje nou. Deo njegove otrcanosti bio je skriven
tamom i svetla koja su kroz prozore osvetljavala mala prednja dvorita davala su
ulici utisak prijatnosti koji joj je nedostajao preko dana.
Ovo nee potrajati ni minut, rekao je Roder Brajani dok je pritiskao zvono.
Nije bio siguran da li treba da se nada da je u pravu ili ne. Prvi strah ga je proao
kada su se vrata otvorila; neko jeste kod kue i jo uvek pri svesti.
Edgars je, oigledno, popodne proveo u drutvu jedne od flaa poreanih u bifeu
koji se video iza njega. Na sreu, izgleda da veernje posetioce nije povezao sa
popodnevnim ometanjem. Razroko je gledao tokom Roderovog uvoda, smiljenog
na putu do kue.
Dilin roak? Nisam znao da ima roaka.
Pa, ima, rekao je Roder, odvano koristei prednost steenu tim priznanjem.
Ja sam taj. Sa Dilijen e se izboriti kada je bude ugledao. Ako je ugleda.
Edgars je trepnuo jednom ili dvaput, a onda pesnicom protrljao zapaljeno oko,
kao da hoe da ga bolje pogleda. Oi su mu se uz izvesne probleme fokusirale na
Brajanu koja je srameljivo stajala iza Rodera.
Ko je to?, insistirao je.
Ovaj... moja devojka, improvizovao je Roder. Brajana ga je pogledala
skupljenim oima, ali nije rekla nita. Oito je sada namirisala prevaru, ali je bez
negodovanja produila sa njim kada je Greg Edgars otvorio vrata da uu.
Stan je bio mali i zaguljiv, pretrpan polovnim nametajem. Vazduh je zaudarao
na ustajale cigarete i neredovno iznoeno ubre, a ostaci donetih obroka su bili
nemarno razbacani na svaku vodoravnu povrinu u sobi. Brajana je iskosa pogledala
u Rodera pogledom koji je govorio Fine roake ima, na ta je on malo slegnuo
ramenima. Domaica oigledno nije bila kod kue ni sada, a ni izvesno vreme.
Ili bar ne u fizikom smislu. Okreui se da uzme stolicu koju mu je Edgars
ponudio, Roder se naao licem u lice sa velikom fotografijom iz ateljea
uokvirenom u mesing, koja je stajala na sredini ploe nad kaminom. Ugrizao se za
jezik da ugui zapanjeni uzvik.
ena sa fotografije kao da je gledala njemu u lice, a smeak joj je jedva
zakrivljivao uglove usta. Platinastoplava kosa joj je gusta i sjajna padala unazad
preko ramena, uokvirujui savreno srcoliko lice. Oi tamnozelene kao zimska
mahovina svetlucale su ispod gustih, tamnih trepavica.
Lii na nju, zar ne? Greg Edgars je pogledao u sliku, a izraz lica bio je
meavina pomeanog neprijateljstva i enje.
Hm, da. Ista ona. Roder se malo osetio bez daha, pa se okrenuo da zguvani
papir od ribe s pomfritom skloni sa svoje stolice. Brajana se zainteresovano
zagledala u portret. arala je pogledom izmeu fotografije i Rodera, oito pravei
poreenje. Roaci, zar ne?
Ako dobro razumem, Dilijan nije kod kue? Roder je krenuo da odbije bocu
koju je Edgars upitno nagnuo ka njemu, a onda se predomislio i klimnuo. Moda e
zajedniki popijeno pie pomoi da se stekne Edgarsovo poverenje. Ako Dilijan
nije ovde, treba mu da sazna gde je.
Zaokupljen skidanjem akcizne markice zubima, Edgars je odmahnuo glavom, a
onda paljivo skinuo malice voska i papira sa donje usne.
Ni sluajno, drugar. Ovde nije toliki nered ak ni onda kada jeste. iroki zamah
je obuhvatio pepeljare iz kojih se prelivalo i prevrnute papirnate ae. Slino je,
moda, ali nije ovako gadno. Skinuo je tri vinske ae sa kredenca, sumnjiavo
zagledajui u svaku kao da proverava ima li praine.
Nasuo je viski sa prenaglaenom panjom veoma pijanih, odnosei ae jednu po
jednu preko sobe do svojih gostiju. Brajana je svoju prihvatila sa isto toliko panje,
ali je odbila stolicu samo se graciozno naslonila na oak kredenca.
Edgars je konano bunuo u razvaljenu sofu, ignoriui ubre, i podigao au.
Na zdravlje, drugar, kratko je rekao, pa otpio dug, buan gutljaj. Kako ono
ree da se zove?, upitao je, naglo se vraajui iz zanetosti. Oh, Roder, tako je.
Dili te nikada nije pomenula... a opet, i ne bi, dodao je neveselo. Nikad nita
nisam znao o njenoj rodbini, a ona ne pria. Mislim da se stidi svih... mada ti ne
izgleda kao mokljan, velikoduno je dodao. Tvoja enska izgleda ko bomba, ako
nita drugo. Aha, to zvui dobro, zar ne? Tvoja enska izgleda ko bomba, ako nita
drugo! uje li to, a? Nasmejao se grohotom, rasprujui kapljice viskija.
Aha, rekao je Roder. Hvala. Otpio je malo svog pia. Brajana je, uvreena,
okrenula lea Edgarsu i pretvarala se da ispituje sadrinu kredenca kroz koso seena
staklena vratanca.
Izgleda da nema smisla okoliati, zakljuio je Roder. Edgars ne bi prepoznao
nita suptilno ni da ga ujede za zadnjicu u ovom asu, a izgleda da postoji i opasnost
da e se uskoro onesvestiti ako nastavi ovim tempom.
Znate li gde je Dilijan?, direktno je upitao. Svaki put kada bi izgovorio njeno
ime, imao je udan oseaj na jeziku. Ovog puta nije mogao da odoli da baci pogled
na policu nad kaminom, gde se fotografija bezbrino osmehivala banenju pred
njom.
Ne, rekao je. Mada e moda ti znati. Bie da su naciji ili rue, verovatno,
ali nisam se trudio da pohvatam. Ne mogu tano da kaem koji.
Naciji? Roderovo srce je poelo da ubrzava. Mislite, kotski nacionalisti?
Edgarovi kapci su poeli da padaju, ali su se uz treptaj ponovo otvorili.
Oh, da. Prokleti naciji. Tamo sam i upoznao Dili.
Kada je to bilo, g. Edgars?
Roder je iznenaeno podigao pogled na glas koji je stizao iznad njega. Nije to
progovorila fotografija, ve Brajana koja je odluno gledala u Grega Edgarsa.
Roderu nije bilo jasno da li ona to tek hoe da se ukljui u razgovor ili je
posumnjala u neto. Lice joj nije odraavalo nita sem utive zainteresovanosti.
Pojma nemam... pre moda dve, tri godine. Bilo je zabavno u poetku, hm? Da
se prokleti Englezi izbace i da se Zajednikom tritu pristupi samostalno... pivo u
pabu i zagrljaji u zadnjem delu kombija na povratku sa skupova. Mmm. Edgars je
opet odmahnuo glavom, pogleda zanesenog od priseanja. Zatim je osmeh izbledeo
na licu, pa se namrtio u svoje pie. To je pre nego to je ona otkaila.
Otkaila? Roder je jo jednom pogledao fotografiju. estoka, da. Tako
izgleda. Ali ne naisto otkaena, sigurno. Ili se to moda ne moe rei na osnovu
fotografije?
Aha. Drutvo Bele rue. arli je moj ljubimac. Zar se nee vratiti, i sve te
gluposti. Puno mamlaza obuenih u kiltove i punu nonju, sa maevima i svim
ostalim. to je u redu ako to voli, naravno, dodao je, sa razrokim pokuajem da
bude objektivan. Ali Dili svaku stvar otera preko mere. Ne prestaje da tupi o
Lepom princu, i zar ne bi bilo fino da je pobedio 1745? Neki tipovi u kuhinji po
celu no piju pivo i raspravljaju zato nije. I to na gelskom. Zakolutao je oima.
Gomila gluposti. Ispraznio je au da naglasi svoj stav.
Roder je oseao kako mu Brajanin pogled bui vrat kao burgija. Povukao je
kragnu da je olabavi, iako nije nosio kravatu i gornje dugme mu je bilo raskopano.
Pretpostavljam da vaa ena nije zainteresovana i za uspravno kamenje, g.
Edgarse? Brajana se vie nije mnogo brinula oko utivosti; glas joj je bio dovoljno
otar da presee sir. Efekat toga uglavnom nije ni dopirao do Edgarsa.
Kamenje? Izgledao je zbunjeno i zabio je prst u jedno uvo, marljivo ga
akajui kao da se nada da e mu to popraviti sluh.
Predistorijske kamene krugove. Kao to je Klava Kerns, ponudio je Roder,
navodei jedno od najuvenijih obeleja tog kraja. Gde ide june, nek ide i ue,
pomislio je rezignirano izdiui u mislima. Brajana oigledno nikada vie nee hteti
da razgovara s njim, pa onda bar moe da sazna koliko je mogue.
Oh, te. Edgars se kratko nasmejao. Aha, i za njih i za bilo koju staru glupost
koja vam padne na pamet. To je poslednji biser, i to najgori. U onom Institutu je i
dan i no, troi sav moj novac na kurseve... kurseve! I maka bi se zasmejala, zar
ne? Bajke, to je ono emu ih tamo ue. Nee nauiti nita korisno na tom mestu,
devojko, rekao sam joj. to ne naui da kuca na maini? I da nae posao, ako ti je
dosadno. Eto, to sam joj rekao. Pa je otila, rekao je zlovoljno. Nisam je video
dve nedelje. Zurio je u svoju au kao da je iznenaen to je prazna.
Jo jedno?, ponudio je i krenuo po flau, ali je Brajana odluno odmahnula
glavom.
Hvala, ne. Moramo da idemo. Zar ne, Rodere?
Zapazivi opasan blesak u njenom oku, Roder uopte nije bio siguran da nije
bolje da ostane i podeli ostatak boce sa Gregom Edgarsom. Ipak, eka ga dugo
peaenje do kue ako Brajani prepusti auto. Sa uzdahom je ustao i rukovao se sa
Edgarsom za rastanak. Ruka mu je bila topla i iznenaujue vrsta, mada pomalo
vlana.
Edgars ih je otpratio do vrata, drei flau za grli. Gledao ih je kroz mreasta
vrata, pa iznenada doviknuo: Ako vidite Dili, kaite joj da doe kui, vai?
Roder se okrenuo i mahnuo nejasnoj figuri u osvetljenom pravougaoniku vrata.
Pokuau, rekao je, a rei su mu se zaglavljivale u grlu.
Stigli su do ulice i preli pola puta do paba pre nego to se okomila na njega.
ta li si to, do boga miloga, namerio?, pitala je. Zvuala je besno, ali ne
histerino. Rekao si mi da nema nikakvu rodbinu u Hajlendsu, pa ta predstavlja
ona pria o roacima? Ko je ona ena na slici?
On je pogledao po mranoj ulici u potrazi za inspiracijom, ali nije bilo pomoi.
Duboko je udahnuo i uhvatio je za ruku.
Gejlis Dankan, kazao je.
Ona se ukopala u mestu i ok koji ju je obuzeo uzdrmao je i njegovu ruku. Veoma
smotreno je izvukla lakat iz njegovog stiska. Delikatno tkivo te veeri se pocepalo
po sredini.
Ne... dodiruj... me, rekla je kroz zube. Da li je to neto to je majka smislila?
Uprkos svojoj reenosti da ima razumevanja, Roder je osetio da i on postaje
besan.
Pazi, rekao je, zar u ovome ne moe da misli ni na koga sem na sebe? Znam
da je ovo za tebe bio ok boe, kako i ne bi? I ako ne moe sebe da natera da
misli na to... pa dobro, neu te terati. Ali treba voditi rauna i o tvojoj majci. A tu
sam i ja.
Ti? Kakve veze ti ima sa tim? Bilo je suvie mrano da bi joj video lice, ali
se u njenom glasu oseala iznenaenost.
Nije imao nameru da stvari jo vie iskomplikuje pominjui joj svoju umeanost,
ali je oigledno bilo prekasno za uvanje tajni. I nema sumnje da je Kler to uvidela
kada je predloila da on izvede Brajanu te veeri.
U blesku otkrovenja, shvatio je konano na ta je Kler tano mislila. Ona je imala
jedan nain da Brajani bespogovorno dokae svoju priu. Imala je Dilijan Edgars
koja moda jo nije nestala da doeka svoju sudbinu kao Gejlis Dankan, vezana
za zapaljenu lomau ispod oskorua Leoha. I najtvrdoglaviji cinik bi bio ubeen,
pretpostavljao je, prizorom nekoga ko nestaje u prolost pred njihovim oima. Nije
ni udo to je Kler htela da nae Dilijan Edgars.
U nekoliko rei je ispriao Brajani svoj odnos sa buduom krejnsmuirskom
veticom.
I tako izgleda da ostaje izbor izmeu mog i njenog ivota, zavrio je sleui
ramenima, gnusno svestan koliko to zvui glupo melodramski. Kler tvoja majka
ona je to prepustila meni. Ali sam ja mislio da bar moram da je naem.
Brajana je zastala da bi ga sluala. Slabo svetlo sa radnje na uglu hvatalo je sjaj
u njenim oima dok je zurila u njega.
Znai, ti si poverovao?, upitala je. Nije bilo neverice ni prekora u njenom
glasu; bila je sasvim ozbiljna.
On je uzdahnuo i ponovo poao da je uhvati za ruku. Nije se opirala, ve je
krenula ukorak s njim.
Da, rekao je. Morao sam. Nisi videla lice svoje majke kada je ugledala rei
urezane s unutranje strane njenog prstena. To je bilo stvarno dovoljno stvarno da
mi slomi srce.
Bolje mi ispriaj, rekla je posle kratkog utanja. Koje rei?
Kada je zavrio priu, stigli su do parkinga iza paba.
Pa... neodluno je rekla Brajana. Ako... Zastala je opet, gledajui ga u oi.
Stajala je dovoljno blizu njega da oseti toplinu njenih dojki u blizini svojih grudi, ali
nije pruio ruke ka njoj. Crkva sv. Kilde je bila daleko, a nijedno od njih nije htelo
da se prisea groba ispod tisova gde su imena njenih roditelja bila uklesana u
kamen.
Ne znam, Rodere, rekla je, odmahujui glavom. Neonski znak iznad zadnjeg
ulaza u pab pravio je purpurne odbleske u njenoj kosi. Samo ne mogu... ne mogu
jo da mislim o tome. Ali...
Rei su je izdale pa je podigla ruku i dotakla mu obraz, lagano kao da ga je
oeao veernji vetar. Misliu na tebe, proaputala je.
Kada se na to reite, provala s kljuem ba i nije teak zadatak. anse da se ga
Endruz ili dr Makjuan vrate i uhvate me usred ina bile su sve manje. ak i da se to
desi, samo bih morala da kaem da sam se vratila da potraim izgubljeni notes i
zatekla otvorena vrata. Izgubila sam rutinu, ali mi je prevara nekada bio nain
ivljenja. Lagati je isto kao i voziti bicikl, pomislila sam; nikada ne zaboravite kako
se to radi.
in pribavljanja sveske Dilijan Edgars nije bio ono od ega mi je srce ubrzalo i
dah zvuao vrlo buno u mojim uima. Ve sama sveska.
Kao to mi je majstor Rejmon rekao u Parizu, mo i snaga magije lee u ljudima
koji u nju veruju. Sudei prema ranijem letiminom pogledu na nju, same
informacije zapisane u svesci bile su iznenaujua zbrka injenica, spekulacija i
iste fantazije koja bi mogla biti od znaaja samo onome ko je to zapisao. Ali sam
oseala gotovo fiziku odvratnost prema tome da je dodirnem. Znajui ko je to
napisao, znala sam i emu to najverovatnije slui: kao arobnjaka knjiga tajni.
Ipak, ako postoji ikakav nagovetaj oko toga gde je Gejlis Dankan i kakve su joj
namere, to e biti ovde. Obuzdavajui drhtanje od dodira glatkih korica, zavukla
sam je pod kaput, pritegavi je laktom za odlazak niz stepenite.
Bezbedno napolju na ulici, svesku sam i dalje drala ispod lakta tako da su njene
korice poele da mi se u hodu lepe od znoja. Oseala sam se kao da prenosim
bombu, neto sa ime se mora rukovati uz savestan oprez da bi se spreila
eksplozija.
Hodala sam neko vreme i konano skrenula u prednji vrt malog italijanskog
restorana sa terasom pored reke. No je bila prohladna, ali je mala grejalica inila
terasu dovoljno toplom; odabrala sam sto i poruila au kjantija. Pijuckala sam
neko vreme, a sveska je leala na papirnom podmetau ispred mene, u zatitnikoj
senci korpe za hleb.
Sada je kasni april. Svega nekoliko dana do prvog maja-svetkovine Beltejn. Tada
sam ja otila na neplanirano putovanje u prolost. Pretpostavljala sam da je moda
to nekako vezano za taj datum ili samo za taj deo godine? Kada sam se vratila, bila
je sredina aprila to je jezivi prolazak inilo moguim. A moda i ne; moda doba
godine nema nikakve veze sa tim. Poruila sam jo jednu au vina.
Mogue je da samo odreeni ljudi imaju sposobnost da probiju barijeru koja je
neprolazna za sve ostale moda neto u sastavu gena? Ko bi znao? Dejmi nije bio
u stanju da proe, mada sam ja mogla. I Gejlis Dankan oigledno jeste ili e. Ili
nee, zavisi. Pomislila sam na mladog Rodera Vejkfilda i osetila se malo
neprijatno. Pomislila sam da je bolje da neto pojedem uz vino.
Poseta Institutu me je ubedila da, gde god da se nalazi Dilijan Gejlis, jo nije
napravila svoj sudbonosni prolazak. Svako ko je prouavao hajlendske legende znao
je da se svetkovina Beltejn pribliava; sigurno bi je neko ko planira takvu
ekspediciju obavio tada? Ali nisam imala predstavu gde je ona ako nije kod kue.
Skriva se? Izvodi neki udni ritual pripreme, pokupljen od Fionine grupe neodruida?
Sveska bi mogla sadravati klju tajne, ali samo bog zna da li je tako.
Bog takoe zna i koji su moji motivi u ovome; ja sam mislila da znam, ali vie
nisam sigurna. Da li sam Rodera ukljuila u traganje jer je to izgledalo kao jedini
nain da uverim Brajanu? A opet ak i da je naemo na vreme, moja svrha bie
ispunjena samo ako Dilijan uspe da ode unazad. A time i da umre od vatre.
Kada je Gejlis Dankan bila osuena kao vetica, Dejmi mi je rekao: Ne ali za
njom, Sasenah, ona je zla ena. A da li je ona zla ili luda, za mene nije
predstavljalo veliku razliku. Zar ne bih trebala da ostanem po strani i nju prepustim
njenoj sudbini? Ipak, pomislila sam, ona mi je jednom spasla ivot. Uprkos onome
to je bila to bi mogla biti zar joj ne dugujem pokuaj da spasem njen ivot? I
tako moda upropastim Rodera? Kakvo pravo imam da se ita dalje meam?
Nije to pitanje prava, Sasenah, ula sam kako govori Dejmijev glas, sa
primesom nestrpljenja. To je pitanje dunosti. asti.
asti, je li tako?, rekla sam naglas. A ta je to? Konobar sa mojim tanjirom
tortelina izgledao je zapanjeno.
Eh?, rekao je.
Nema veze, rekla sam, suvie rasejana da bih brinula ta e pomisliti o meni.
Moda je bolje da mi donesete ostatak boce.
Svoj obrok sam dovrila okruena duhovima. Konano, ojaana hranom i vinom,
odgurnula sam prazan tanjir u stranu i otvorila sivu svesku Dilijan Edgars.
N
Blagoslovljeni su oni...
e postoji mranije mesto od hajlendskog druma usred noi bez meseine.
Videla sam povremeno sjaj farova koji su ocrtavali siluetu Roderove glave i
ramena u blesku svetla. Bili su pognuti napred, kao da se brani od nadolazee
opasnosti. Bri je takoe sedela pogrbljeno, sklupana u oak sedita pored mene.
Svi smo bili zatvoreni u sebe, meusobno izolovani, zatvoreni u male, line depove
utanja unutar vee tiine u autu i njegovog bezglavog jurcanja.
Ruke su mi se sklupale u pesnice u depovima kaputa, dokono kupei novie i
sitne otpatke; iscepkanu maramicu, patrljak olovke, gumenu lopticu koju je na podu
moje ordinacije ostavio mali pacijent. Palac mi je kruio i prepoznavao kovani rub
novia od etvrt dolara, iroko reljefno lice engleskog penija i reckavu ivicu kljua
kljua sobice Dilijan Edgars kog se nisam potrudila da vratim u Institut.
Ponovo sam pokuala da pozovem Grega Edvardsa, ba pred polazak iz
svetenikove kue. Telefon je zvonio i zvonio, bez odgovora.
Piljila sam u tamno staklo prozora kraj sebe, ne videi ni svoj slabani odraz ni
masivne obrise kamenih zidina i razbacanog drvea koji su promicali u noi. Umesto
toga sam videla redove knjiga poreanih na jedinoj polici u sobiku uredno kao
apotekarske tegle. A ispod toga svesku ispunjenu zakoenim slovima, ispisanih u
striktnom redu zakljuka i obmane, u kojoj su se meali mitovi i nauka crpei
poneto od naunika i legendi, a sve to zasnovano na silini snova. Svakom
sluajnom posmatrau to je mogla biti ili zbrka napola razmotrenih besmislica ili, u
najboljem sluaju, skica za pametno-blesavi roman. Samo za mene to je imalo izgled
paljivog, promiljenog plana.
Parodirajui na naune metode, prvi odeljak se zvao Zapaanja. Sadravao je
nepovezane napomene, uredne crtee i paljivo brojevima oznaene tabele. Poloaj
Sunca i Meseca u vreme Beltejna glasio je naslov jedne, sa spiskom vie od dvesta
uparenih brojeva ispod toga. Sline tabele su postojale za Novu godinu i za
Ivanjdan, a jo jedna za Samhejn, svetkovinu svih svetaca. Drevne svetkovine vatre i
sunca, a sunce Beltejna e izai sutra.
Sredinji odeljak sveske je nosio naslov Spekulacije. To je taan izraz,
pomislila sam kiselo. Na jednoj strani je pisalo sledee, urednim zakoenim
rukopisom: Druidi su one koje su prinosili kao rtve spaljivali u kavezima od prua
nainjenim u obliku oveka, ali su pojedinci ubijani davljenjem, pa bi im vrat bio
prerezan da iz tela otee krv. Da li je vatra ili krv onaj nuni element? Hladnokrvna
radoznalost pitanja je pred mene jasno dovela lik Gejlis Dankan ne uenicu
krupnih oiju i ravne kose iji je portret krasio Institut, ve tajnovitu i malo
nasmeenu enu poreznika, stariju deset godina, verziranu u upotrebi lekova i tela,
koja je mukarce namamljivala za svoje svrhe i hladnokrvno ih ubijala da bi
ostvarila svoje ciljeve.
A poslednjih nekoliko strana sveske bilo je naslovljeno Zakljuci, to nas je i
povelo na ovo putovanje po mraku, u osvit svetkovine Beltejn. Skupila sam prste
oko kljua, elei od sveg srca da se Greg Edgars javio na telefon.
Roder je usporio i skrenuo na neravan zemljani puti koji je vodio pored podnoja
brda zvanog Kreg Na Dan.
Ne vidim nita, rekao je. Toliko dugo nije progovorio da je ova izjava izala
gunavo i zvuala ratoborno.
Pa, naravno da ne vidi, nestrpljivo je rekla Brajana. Odavde ne moe da
vidi kameni krug.
Roder je zastenjao, a onda jo vie usporio. Oigledno, Brajanini ivci su
napeti, ali su i njegovi takvi. Samo je Kler izgledala smireno kao da na nju ne utie
atmosfera sve vee napetosti u kolima.
Ona je ovde, iznenada je rekla Kler. Roder je nagazio konicu tako naglo da
su i Kler i njena erka poletele napred i lupile u pozadinu sedita pred sobom.
Budi paljiviji, idiote!, besno je prasnula Brajana na Rodera. Prola je
prstima kroz kosu, sklanjajui je sa lica brzim, nervoznim gestom. Vidno je
progutala knedlu kada se nagnula da se zagleda kroz mraan prozor.
Gde?, kazala je.
Kler je klimnula napred udesno, drei ruke zabijene duboko u depove.
Eno parkiranih kola, odmah iza onog gustia.
Roder je oblizao usne i krenuo ka ruici za otvaranje vrata.
To je Edgarov auto. Ja u otii da pogledam, a vi ostanite ovde.
Brajana je otvorila svoja vrata uz ciku metala nepodmazanih arki. Njen nemi
prekorni pogled je naterao Rodera da pocrveni na slabanom svetlu nebeske
kupole.
Vratila se gotovo pre nego to je Roder uspeo da izae iz auta.
Nema nikog tamo, izvestila ih je. Kratko je pogledala ka vrhu brda. Mislite
li...?
Kler je zakopala kaput i zakoraila u tamu i ne odgovorivi na pitanje svoje
erke.
Staza je ovde, rekla je.
Ona je bila prisiljena da ih povede, pa je Roder posmatrajui bledu figuru kako
nalik duhu odmie uzbrdo pred njim morao da se priseti jednog ranijeg putovanja uz
strmo brdo, do dvorita crkve svete Kilde. Toga se prisetila i Brajana; oklevala je i
on ju je uo kako neto ljutito mrmlja sebi u bradu, ali ga je onda njena ruka uhvatila
za lakat i vrsto stegla da li je to bilo ohrabrenje ili molba za pomo, nije znao. U
svakom sluaju to je obodrilo njega, pa ju je uzeo za ruku. Uprkos svojoj
sumnjiavosti i nepobitnoj jezivosti cele ekspedicije, osetio je uzbuenje dok su se
pribliavali grebenu brda.
No je bila vedra, bez meseca i veoma mrana, sa tek ponekom takicom zvezde
da bi se obrisi ogromnog kamenja drevnog kruga razlikovali od noi oko njih.
Trojka je zastala na blago zaobljenom vrhu brda, pribijajui se meusobno kao
zalutalo stado ovaca. Roderu je i sopstveni dah zvuao neprirodno buno.
Ovo, rekla je Brajana procedivi kroz zube, je glupo!
Ne, nije, rekao je Roder. Iznenada je osetio kako je ostao bez daha, kao da mu
neka ruka istiskuje vazduh iz grudi. Eno tamo svetla.
Svetla jedva da je bilo samo treperenje koje je odmah zgasnulo ali ga je ona
videla. uo je otar udah.
ta sad? pitao se Roder. Da li treba da viu? Ili bi buka posetilaca njihov plen
navela na prenagljenu akciju? A i ako je tako, koja bi to akcija bila?
Video je kako Kler iznenada trese glavom, kao da pokuava da otera nekog
zujavog insekta. Odmakla se za korak od najblieg kamena i lupnula u njega.
On ju je uhvatio za ruku i promrmljao: Mirno, mirno tamo, kao to se smiruju
konji. Lice joj je bilo nejasna fleka na svetlu zvezda, ali je osetio drhtanje koje je
prostrujalo kroz nju kao elektrina struja kroz icu. Stajao je skamenjeno i drao je
za ruku, ukoen u neodlunosti.
Iznenadni smrad benzina ga je trgao i naterao u akciju. Bio je nejasno svestan
Brajane koja je trgla glavu navie kada joj je smrad stigao do nozdrva i okrenula se
prema severnom kraju kruga, a zatim je ispustio Klerinu ruku i probio se kroz okolno
bunje i kamenje, krupnim koracima se pribliavao centru prstena gde se pogurena
crna prilika videla kao mrlja mastila prema neto svetlijoj tami trave.
Klerin glas se zauo iza njegovih lea, snaan i sa dozom hitnosti, razbijajui
tiinu.
Dilijan!, dozivao je.
Usledio je tih, iznenadni huk i no je blistavo osvetljena. Zaslepljen, Roder je
ustuknuo za korak, posrnuo i pao na kolena.
Na tren nije bilo niega sem otrog bola u njegovim zenicama i blistavog
plamena koji je skrivao sve. uo je krik negde iza sebe i osetio Brajaninu ruku na
ramenu. Intenzivno je treptao dok su mu oi suzile i vid poinjao da mu se vraa.
Mrava figura je stajala izmeu njih i vatre, sa siluetom nalik peanom
asovniku. Kada mu se vid izbistrio, shvatio je da je ona obuena u dugaku, punu
suknju i tesni mider odeu iz nekog drugog vremena. Okrenula se na ono dozivanje
i on je nakratko video iroke oi i plavu kosu koja leti, dok je vazduh vreo od vatre
podie i baca na sve strane.
Naao je vremena dok se dizao na noge da se zapita kako li je ona uspela da
toliki komad drveta dovue ovamo gore. Zatim ga je smrad kose koja gori i koe
koja puca pogodio u lice kao udarac, i prisetio se. Greg Edgars nije sino bio kod
kue. Ne znajui da li je kljuni element krv ili vatra, ona je odabrala oba.
On se progurao pored Brajane usredsreen samo na visoku tanku figuru ispred
sebe i na sliku lika koji je bio kopija njegovog sopstvenog. Ona ga je videla kako
prilazi i okrenula se da poput vetra odjuri ka procepu u kamenu na kraju kruga. Imala
je ranac od grubog platna prebaen preko ramena; uo ju je kako je zastenjala kada
se zaneo i udario je u bok.
Malo je zastala, ruku pruenih prema kamenu, i pogledala nazad. Mogao je da se
zakune da se njen pogled zaustavio na njemu, sreo se sa njegovim i tako ostao, iza
plamene barijere. On je otvorio usta u nemi povik. Ona se tada zavrtela, lagana kao
razigrana iskra, i nestala u procepu kamena.
Vatra, telo, sama no, nestali su naglo u zagluujuoj buci. Roder se zatekao
licem u travi kako grabi zemlju u paninoj potrazi za nekim poznatim oseajem koji
bi mogao da prui oslonac razumu. Potraga je bila uzaludna; izgledalo je da nijedno
od njegovih ula ne funkcionie ak je i dodir zemlje bio nerealan, amorfan kao da
lei u ivom pesku, ne na granitu.
Zaslepljen belinom, zagluen kripom cepanja kamena, pipao je naslepo
pomahnitalo maui, bez kontakta sa rukama i nogama, svestan samo ogromne vune
sile i potrebe da joj se odupre.
Izgledalo je kao da vreme stoji; oseaj je bio kao da se u praznini bori doveka,
kada je konano postao svestan neega izvan sebe. Ruku koje su ga grabile za miice
snagom oajnika i blage mekoe dojki pritisnutih na njegovo lice.
Sluh mu se polako vraao uz zvuk glasa koji je dozivao njegovo ime. I astio ga
raznim imenima, zapravo, dahui izmeu reenica.
Ti, idiote! Ti... drkadijo! Probudi se, Rodere, ti... guzice! Glas joj je bio
priguen, ali je smisao rei jasno stizao do njega. Uz natoveanski napor podigao
je ruke i uhvatio je za zglobove. Okrenuo se, oseajui se glomazno kao lavina, i
zatekao sebe kako glupavo trepe u lice Brajane Randal obliveno suzama, sa oima
tamnim kao peine na zamiruem svetlu vatre.
Smrad benzina i peenog mesa ga je prevladao. Okrenuo se na bok i estoko
povratio u mokru travu. Bio je i suvie obuzet da bi bio zahvalan to mu se ulo
mirisa vratilo.
Obrisao je usta rukavom i nesigurno posegnuo za Brajaninom rukom. Ona se
skupila u sebe, tresui se.
O, boe, rekla je. O, boe. Nisam verovala da mogu da te zaustavim. Puzao si
pravo u to. O, boe.
Nije se opirala kada ju je privukao k sebi, ali mu nije ni uzvratila. Samo je
nastavila da se trese i suze su lile iz irokih, praznih oiju dok je neprestano
ponavljala ono o, boe kao pokvarena ploa.
Pst, rekao je, tapui je. Sve e biti u redu. Pst. Vrtoglavica u njegovoj glavi
je slabila, mada se i dalje oseao kao da je iseen na komade i razbacan na sve
strane sveta.
Zauo se slabaan pucanj iz tamnog objekta na zemlji, ali osim toga i Brajaninih
mehanikih uzvika, mirnoa noi se vraala. Stavio je ruke na ui, kao da hoe da
primiri odjeke ubistvene buke.
I ti si je ula?, upitao je. Brajana je nastavila da plae, ali je klimnula glavom,
trzajui je kao marioneta.
Da li je tvoja..., poeo je, i dalje s mukom skupljajui svoje rasute misli, a
onda se trgao i uspravio kada se jedna misao uobliila u celinu.
Tvoja majka!, uzviknuo je, grabei Brajanu vrsto za obe ruke. Kler! Gde je
ona?
Brajana je zinula od oka i nespretno se digla na noge, mahnito zagledajui po
praznom krugu gde se kamenje visine oveka ukoeno dizalo, napola vidljivo u
senkama zamirue vatre.
Majko!, kriknula je. Majko, gde si.
U redu je, rekao je Roder trudei se da zvui autoritativno i ohrabrujue. Sada
e joj biti dobro.
Iskreno govorei, nije imao predstavu da li e Kler Randal ikada biti u redu. Bar
je iva, i to je bilo jedino u ta je mogao da se pouzda.
Nali su je onesveenu u travi blizu ruba kruga, belu kao mesec koji je izlazio
nad njima, i samo je sporo teenje tamne krvi iz njenih izgrebanih dlanova
dokazivalo da joj srce jo bije. Pakleni odlazak stazom do kola, kada je ona obeeno
visila preko njegovog ramena neobino poskakujui dok mu se kamenje kotrljalo
pod nogama i granice mu kaile odeu radije bi sasvim zaboravio.
Silazak sa ukletog brda ga je iscrpeo; Brajana, kojoj su sve kosti na licu iskoile
od koncentracije, dovezla ih je nazad do svetenikove kue steui volan kao
mengelama. Skljokan u sedite kraj nje, Roder je u retrovizoru video poslednji
slabani sjaj na brdu iza njih, gde je mali, svetao oblak lebdeo kao oblaak dima iz
topa, nema potvrda protekle bitke.
Brajana je sada obigravala oko sofe na kojoj je leala njena majka, nepokretna
kao pogrebna figura na sarkofagu. Stresavi se od jeze, Roder je preskoio ognjite
sa spremljenim drvima dovukao je elektrinu grejalicu kojom je veleasni grejao
noge u zimskim noima. Njeni grejai su se arili, narandasti i vreli, i isputala je
ujno, prijatno zujanje koje je prekrivalo tiinu radne sobe.
Roder je seo na stoliicu pored sofe, oseajui se klonulo i beivotno. Iskoristio
je poslednje ostatke volje da ode do stoia sa telefonom i ruka mu je lebdela
nekoliko centimetara iznad njega.
Da li bismo trebali... Morao je da zastane da proisti grlo. Da li bismo
trebali... da pozovemo doktora? Policiju?
Ne. Brajanin glas je bio odluan, gotovo odsutan dok se naginjala nad priliku
na kauu. Vraa se svesti.
Luni kapci su se pomerili, stegli se nakratko od vraanja uspomene na bol, a
onda se opustili i otvorili. Oi su joj bile bistre i meke kao med. Pogled joj je lutao
tamo-amo, preleteo preko Brajane koja je stajala uspravno i ukoeno pored Rodera
i zagledao se u njegovo lice.
Klerine usne nisu imale ni kap krvi, kao i ostatak njenog lica; trebalo joj je
nekoliko pokuaja da istera rei, promuklim apatom.
Da li je ona... otila nazad?
Prsti su joj bili upetljani u tkaninu suknje i on je ugledao malu tamnu fleku krvi
koja je ostala iza njih. Rukama je instinktivno uhvatio kolena, a dlanovima su mu
proli trnci. I ona se, znai, zadrala grabei travu i ljunak da joj daju makar malo
uporite da je ne obavije prolost. Sklopio je oi da sprei priseanje na onu
pukotinu koja vue u sebe, klimajui glavom.
Da, rekao je. Otila je.
Bistre oi su se opet okrenule licu njene erke, a obrve su se izvile kao da
postavlja pitanje. Ali je prva upitala Brajana.
To je bila istina, znai?, neodluno je upitala. Sve je bilo istina?
Roder je osetio kako se celo devojino telo zatreslo i bez razmiljanja je
posegao da je uhvati za ruku. Nehotice se trecnuo kada ju je stegla i iznenada mu je
u seanje doao jedan tekst veleasnog: Blagosloveni su oni koji nisu videli, a ipak
su verovali. A oni koji moraju da vide da bi poverovali? Kakve posledice ostavlja
saznavanje iz prve ruke videlo se na Brajani koja se tresla kraj njega, zastraena
onim u ta jo sada treba poverovati.
I dok se devojka ukoila, spremajui se da upozna jo istine koju je ve videla,
crte napetog Klerinog tela na sofi su se opustile. Blede usne su se zakrivile u
nekakav smeak i izraz potpunog mira je opustio napeto bledo lice i skrasio se da
sija u zlatnim oima.
Istina je, rekla je. Trunica boje se vratila u samrtniki blede obraze.
Zar bi te majka slagala? I tada je ponovo sklopila oi.
Roder je ispruio ruku da bi iskljuio grejalicu. No je bila hladna, ali nije mogao
due da ostane u radnoj sobi, svom privremenom utoitu. I dalje se oseao grogi,
ali vie nije mogao da odlae. Odluka se mora doneti.
Zora je stigla pre nego to su policajci i doktor zavrili svoj posao prethodne
noi, ispunjavajui obrasce, uzimajui izjave i utvrujui vitalne znake,
pokuavajui da istinu protumae najbolje to su mogli. Blagosloveni su oni koji
nisu videli, pomislio je opet pobono, a verovali su. Naroito u ovom sluaju.
Oni su konano otili, sa svojim obrascima i znakama i automobilima sa
rotacionim svetlima, da nadgledaju uklanjanje lea Grega Edgarsa iz kamenog kruga,
da izdaju poternicu za hapenje njegove ene koja je, nakon to je svog mua
namamila u smrt, pobegla sa scene. Veoma blago reeno, oamueno je pomislio
Roder.
Iscrpljen i psihiki i fiziki, Roder je ostavio majku i erku da se izbore sa
doktorom i Fionom i otiao u krevet, ne trudei se da se svue ili prevrne jorgan, i
prosto se sruio u dobrodoli zaborav. Kada ga je u smiraj dana probudila uporna
glad, skotrljao se niz stepenite i svoje goe zatekao podjednako utljive, mada
manje neuredne, kako Fioni pomau u pripremi veere.
Bio je to utljiv obrok. Atmosfera nije bila napeta; izgledalo je kao da se meu
ljudima za stolom komunikacija odvija nevidljivo. Brajana je sela blizu svoje
majke, dodirujui je povremeno pri dodavanju hrane, kao da hoe da se uveri u
njeno prisustvo. Ponekad bi dobacila pogled Roderu, stidljive male poglede ispod
trepavica, ali nije razgovarala sa njim.
Kler je rekla malo, a nije jela gotovo nita, samo je sedela prilino mirno,
utljivo i smireno kao jezero na suncu, okrenuta svojim mislima. Posle veere se
izvinila i otila da sedne duboko u erker na kraju hodnika, izgovarajui se na umor.
Brajana je kratko pogledala u majku koja se kao silueta ocrtavala u poslednjem sjaju
zalazeeg sunca okrenuta prozoru, i otila u kuhinju da pomogne Fioni oko sudova.
Roder je otiao u radnu sobu stomaka tekog od dobrog Fioninog jela, da razmilja.
Dva sata kasnije je i dalje razmiljao, ali bez efekta. Knjige su bile neuredno
poreane po stolovima, stajale su otvorene po foteljama i naslonu sofe, a zjapee
rupe na policama za knjige svedoile su o trudu njegovog nasuminog istraivanja.
Potrajalo je, ali ga je naao kratak odlomak koji je zapamtio iz svojih ranijih
istraivanja za raun Kler Randal. Oni rezultati su joj doneli utehu i mir; ovi nee
ako joj kae. Ali, ako je on u pravu? A morao bi da bude; to je objanjavalo zatureni
grob, tako daleko od Kalodena.
Protrljao je lice i osetio grebanje brade. Nije ni udo to je zaboravio da se
obrije pored svega to se zbivalo. Kada je zatvorio oi, i dalje je mogao da
namirie dim i krv; da vidi plamtenje vatre na tamnim stenama i pramenove njene
kose koji su mu leteli odmah izvan domaaja prstiju. Stresao se od tog priseanja i
osetio iznenadni nalet srdbe. Kler je unitila njegov duevni mir. Zar je duan da on
njoj prui neto drugo? I Brajana ona sada zna istinu, zar ne bi trebalo da je zna u
celosti?
Kler je jo bila tamo na kraju hodnika; stopala podvijenih pod butine u fotelji
zurila je u praznu crnu povrinu stakla u kome se videla samo no.
Kler? Glas mu je bio kripav od dugog utanja, pa je proistio grlo i pokuao
iznova. Kler? Ja... imam neto da vam kaem.
Ona se okrenula i pogledala u njega, a na licu joj se videla jedva slabana
znatielja. Imala je miran izraz, izraz nekoga ko je podnosio strah, oaj i tugovanje, i
uasni teret preivljavanja i uspeo to da prebrodi.
Ali ona mu je rekla istinu, morae i on njoj.
Naao sam neto. Podigao je knjigu kratkim, beskorisnim pokretom. O...
Dejmiju. Izgovaranje tog imena naglas kao da ga je stimulisalo, kao da se krupni
kot lino pojavio dozvan time da stane opipljiv i nepokretan u hodnik, izmeu
svoje supruge i Rodera. Roder je duboko udahnuo da se pripremi.
ta to?
Ono poslednje to je nameravao da uini. Mislim... mislim da nije uspeo.
Njeno lice je iznenada ubledelo i zapanjeno je pogledala u knjigu.
Njegovi ljudi? Ali, mislila sam da si naao...
Jesam, prekinuo ju je Roder. Ne, prilino sam siguran da je u tome uspeo.
Uspeo je da izvue ljude iz Lalibroha; spasao ih je od Kalodena i poslao ih kui.
Ali ta...
Nameravao je da se vrati nazad u bitku i mislim da je to i uinio. Sve vie
je postajao neodluan, ali je to trebalo izgovoriti. Poto nije mogao da nae
sopstvene rei, otvorio je knjigu i proitao naglas:
Posle konane Bitke kod Kalodena, osamnaest jakobitskih oficira, svi
ranjeni, sklonite su nali u staroj kui i dva dana su sa neprevijenim ranama
leali u bolovima; zatim su izvedeni na streljanje. Jedan od njih, neki Frejzer iz
puka gospodara Lovata, izbegao je pokolj; ostali su sahranjeni na rubu lokalnog
parka.
Jedan ovek, neki Frejzer iz puka gospodara Lovata, izbegao je..., tiho je
ponovio Roder. Podigao je pogled sa stranice i ugledao njene oi, rairene i
obnevidele kao kod jelena uhvaenog u snop farova nadolazeeg automobila.
Nameravao je da umre na Kalodenskom polju, proaputao je Roder. Ali
nije.
1
Faith (engl.) sudbina (prim.prev.)
2
FRAS lan Kraljevske akademije nauka (prim, prev.)