1

Elektrina merenja
2010/2011
Analogni
elektrini
instrumenti
Elektronski digitalni merni instrumenti
2
Elektronski instrumenti i instrumenti na bazi raunara
Digitalni osciloskop
Digitalni osciloskop
na bazi raunara
Analogni osciloskop
10
mA
KAZALJKA
SKALA
KOMPENZACIONI
OTPORNIK
STALNI MAGNET
SPIRALNA OPRUGA
JEZGRO OD MEKOG
GVOA
POKRETNI KALEM
PODEAVANJE
NULE
Analogni merni instrumenti
3
Analogni
elektrini
instrumenti
Pretvarai
elektrinih
veliina u
neelektrine
veliine
Princip rada analognog ampermetra sa pokretnim kalemom
kazaljka
skala
stalni
magnet
spiralna
opruga
pokretni
kalem
jezgro od mekog
gvoa
NSB hB N
0
= = l
I M
0 1
=
Magnetski moment
= D M
2
Mehaniki moment
0 M M
2 1
= +

C
=
D
= I
I
0
4
1. kazaljka
2. skala
3. stalni magnet
4. spiralna opruga,
5. pokretni kalem,
6. jezgro od mekog gvoa
7. podeavanje nule
8. kompenzacioni otpornik
0 I
/ D C =
strujna konstanta (A/rad)
I / S
0 I
=
strujna osetljivost (rad/A)
1
2
3
4
5
6
7
10 mA
8
Princip rada analognog ampermetra sa pokretnim kalemom
ica namotaja je uobiajeno od bakra. Otpornost bakra se poveava sa
porastom temperature. Temperaturni koeficijent otpornosti je 0.4 %/K,
to znali sa se otpornost kalema R
K
poveava za 0.4 procenta pri
poveanju temperature ice za 1 K.
U primenama promene temperature nisu zanemarljive (Joulov efekat)
(npr. 10%), pa se otpornost namotaja menja i za nekoliko procenata.
Kompenzacija se vri otpornikom koji se redno povezuje na namotaj
kalema, a ima otpornost nekoliko puta veu od otpornosti samog
namotaja.
Zbir otpornosti namotaja i kompenzacionog otpora je unutranja
otpornost instrumenta (R
G
=R
g
+R
K
).
Kompenzacija temperaturske nestabilnosti
5
Kalem instrumenta je od tanke bakarne ice, (R
g
je vrlo
malo), i maksimalna struja (kojoj odgovara pun otklon
kazaljke) se kree od 10 A do 1 mA, a samo u retkim
sluajevima ide do 25 mA.
Unutranja otpornost intrumenta R
G
je za te instrumente u
opsegu od 5 do 5000 .
Za merenje veih struja neohodno je paralelno instrumentu
povezati otpornost - ant.
Otpornost anta R
S
je manja od unutranje optpornosti
instrumenta R
G
Ampermetar se
pokretnim kalemom
Ampermetar se
pokretnim kalemom
ant
6
max 0
2 1
3
max
) 1 ( ( I
R R
R R
2) pol I
G
+
+
+
=
max 0
1
2 3
max
) 1 ( ( I
R
R R R
1) pol I
G
+
+ +
=
max 0
3 2 1
max
) 1 ( ( I
R R R
R
3) pol I
G
+
+ +
=
Eyrton-ov ant
Pri merenju struje vano je potovati sledea
pravila:
1) ampermetar vezivati redno u merno kolo;
2) potovati polaritet prikljuaka;
3) na poetku merenje ampermeta postaviti u
opseg za merenje najveih struja, a zatim
po potrebi smanjivati opseg;
4) merenje obavljati u poslednjoj treini skale.
Opte napomene
7
Ampermetri se prave za razliite opsege merenja
od 0.1 A do 20 A, a za posebne potrebe i za
mnogo vee opsege.
Za merenje veih struja tzv. ant otpornik se
postavlja van kuita, dok je za manje struje
ant i kuistu instrumenta.
Klasa tanosti ampermetra sa pokretnim
kalemom je uobiajeno u opsegu 0.1 do 2.5.
Opte napomene pri merenju struje analognim
ampermetrom sa pokretnim kalemom
VOLTMETAR SA POKRETNIM KALEMOM
Instrument sa pokretnim kalemom se moe
koristiti za merenje jednosmernog napona, ali
je potrebno poveati unutranju otpornost
instrumenta.
Merenje napona se vri paralelno potroau,
pa je potrebno da unutranja otpornost
instrumenta bude mnogo vea od otpornosti
potroaa, da bi struja kroz potroa bila
nepromenjena.
8
Naponski opseg samog ampermetra za
jednosmernu struju je U
0
=R
G
I
0
, pa koristei
napred navedene vrednosti za maksimalnu
struju otklona I
0
i unutranju otpornost
instrumenta R
G
dobijamo U
0
u opsegu koji je
manji od 1 V.
Sa prikljuenim otporom Rp je
0 G P
I ) R R ( = U +
Voltmetar sa pokretnim
kalemom
U
0
= R
G
I
0
je napon punog otklona ampermetra za
jednosmernu struju sa pokretnim kalemom.
Kolinik R
G
/U
0
(/V) nazivamo karakteristina
otpornost voltmetra = otpornost predotpornika
kojim se postie puno skretanje mernog opsega
voltmetra za 1 V.
Tipine vrednosti karakteristine otpornosti su
izmeu 200 /V do 200 k/V, koje odgovaraju struji
punog otklona od 5 mA do 5 A.
Voltmetar sa pokretnim
kalemom
9
Eyrton-ov ant
max 0 1 max
max 0 2 1 max
max 0 3 2 1 max
) ( ) 3 (
) ( ) 3 (
) ( ) 3 (
I R R oaj pol U
I R R R oaj pol U
I R R R R oaj pol U
G
G
G
+ =
+ + =
+ + + =
Opseg je uobiajeno izmeu 50 mV do 500 V sa
predotpornicima koji su ugraeni u kuite, dok se
za merenje veih napona koriste posebni prikljuci
na voltmetru koji omoguuju primenu spoljnih
predotpornika.
Klasa tanosti je uobiajeno od 0.1 do 2.5.
Pri merenju treba uvek voditi rauna o polaritetu
Merenja treba poeti sa preklopnikom u poloaju
koji omoguuje merenje najveih napona tj. na
najveem opsegu.
Voltmetar sa pokretnim
kalemom
10
Ukoliko se u rednom elektrinom kolu nalaze: 1)
izvor koji se ponaa kao idealni naponski izvor,
2) ampermetar, i 3) otpornik
Skretanje kazaljke zavisi samo od vrednosti
otpornika: I=U/R.
Ommetar sa pokretnim
kalemom
Ampermetar pokazuje
vrednost otpora na
posebno badarenoj
skali.
Otpornost R nepoznatog
otpornika je inverzno
proporcionalna struji,
skala instrumenta je
nelinerna!
Pokazivanje je 0 kada je
naponski izvor kratko
spojen, tj. kolo ine izvor
i ampermetar.
Ommetar sa pokretnim
kalemom
11
Konstrukcija na slici ukljuuje i otpornik R
p,
i
prekida. Postavljanjem prekidaa u poloaj "1"
formiramo redno kolo u kome podeavanjem
promenljivog otpornika R
p
podesimo da skretanje
bude maksimalno, tj. pokazivanje ampermetra
unutranje otpornosti R
G
jednako struji
maksimalnog otklona.
R
+
R
U
=
I
g p
0
Ommetar sa pokretnim
kalemom
Prekida u poloaju "1" je ekvivalentant
prikljuivanju spoljnog nepoznatog otpora koji ima
otpornost 0, tj. R=0.
Prebacivanjem preklopnika u poloaj "2", odnosno
otvaranjem prekidaa ostaje nam kolo u kome
struja odgovara ukupnoj otpornosti koja ukljuuje i
nepoznatu otpornost R.

R
+
R R
U
= I
g p
+
12
Ako obeleimo odnos struje I u kolu kada je
prekida u poloaju "2", i struje I
0
sa (ugao
skretanja kazaljke instrumenta), tj. =I/I
0,
i
izrazimo otpornost podeljivog otpornika R
p
preko napona izvora, struje maksimalnog
otklona i unutranjeg otpora (nepromenljivih
veliina u kolu) R
p
=U/I
0
-R
g
>0 dobijamo konani
izraz za nepoznatu otpornost

- 1

I
U
= R
0
Ommetar sa pokretnim
kalemom
Ommetri se prave sa
vie opsega.
Tipina konstrukcija
ommetra sa 3 skale je
na slici.
Ommetar sa pokretnim
kalemom sa vie skala
13
INSTRUMENTI ZA
MERENJE
NAIZMENINIH
STRUJA I NAPONA
Ako je napon koji merimo brzo promenljiv u
odnosu na inercijalne karakteristike
instrumenta sa pokretnim kalemom,
instrument e pokazivati srednju vrednost
struje u kolu.
POKAZIVANJE INSTRUMENTA SA POKRETNIM KALEMOM
sr
kU =
14
Ako se instrumenti namenjeni merenju vremenski
nepromenljivih veliina koriste za merenje
promenljivih veliina oitana vrednost se ne moe
korelisati sa merenom veliinom.
Samo pri vrlo sporim promenama instrument e
pratiti pozitivnu poluperiodu promena sa grekom
koja zavisi od dinamikih (inercijalnih)
karakteristika ureaja.
Primena ureaja za merenje
promenljive struje
INSTRUMENTI ZA MERENJE NAIZMENINIH
STRUJA I NAPONA
Jedan od oblika promenljivosti struje i
napona koji je od posebnog znaaja je
harmonijska, tj. prostoperiodina funkcija:
Ova analiza je posebno vana jer je mogue
svaku neprekdinu funkciju u intervalu
aproksimirati algebarskom sumom
prostoperiodinih funkcija:
t sin
U
= ) t ( u
m

) t sin b t cos a ( a ) t ( f
i i
i
i i 0
+ + =

15
f(t)=acos(t) + a cos(2t) + a sin(3t), a=1
PRIMER: Funkcija prikazana
na gornjem panelu i
komponente koje aproksimiraju
funkciju u intervalu koji
posmatramo (donji panel).
Jednaina pokazuje
komponente (prostoperiodine)
koje predstavljaju sloeno
periodinu funkciju na slici.
u(t) je trenutna vrednost napona: U
m
je maksimalna vrednost
napona, kruna uestanost, t vreme.
t sin
U
= ) t ( u
m

Trenutna vrednost prostoperiodine veliine
= 2
16
2
U
m
2
dt ) t sin U (
1
=
U

2U
tdt sin U
1
=
U
2
m
0
ef
m
m
0
sr
=

Srednja i efektivna vrednost

prostoperiodino promenljive funkcije
Faktor oblika se definie kao odnos srednje i
efektivne vrednosti signala.
Za prostoperiodini signal je faktor:
1.11 2 /2
FAKTOR OBLIKA
17
3
3 U
= dt ) t
T
U
(
T
1
=
U
,
2
U
= dt t
T
U
T
1
=
U
2
T
0
ef
T
0
sr

21 . 0 =
1.11
1.11 - 87 . 0
=
k
k
-
k
=
pp
pp

Faktor oblika za testerasti signal na slici je k=0.87
FAKTOR
IZOBLIENJA

1.11
1.11 - k
=
k
k k
=
pp
pp

FAKTOR IZOBLIENJA
Faktor koji pokazuje kolika je merna nesigurnost pri merenju
sloeno periodinih signala koristei ureaj koji je badaren za
merenje prostoperiodinih signala.
k
pp
(faktor oblika) je odnos srednje vrednost i efektivne vrednosti
za prostoperodini signal, a k odnos srednje vrednosti i efektivne
vrednosti sloenoperiodinog signala
18
Za merenje vremenski
promenljive elektrine
veliine instrumentom sa
pokretnim kalemom je
obavezno da tu veliinu,
koja povremeno menja
smer, a stalno menja
intenzitet pretvorimo u
jednosmernu vremenski
promenljivu veliinu koja
ne menja smer.
ISPRAVLJA
U kolu struja postoji (u fazi sa naponom) samo
kada je primenjeni napon u(t) vei od napona
polarizacije diode: u
ulaz
(t) > 0.6 V.
19
Dioda
poluprovodnik
Dioda ispravlja
Inverzna polarizacija, dioda ne provodi
I
Ako je V < V
pn
,
I=0
Ako je V > V
pn
,
V
pn
~ 0.6 V, za diodu od Si
R
V V
I
pn

=
I
Direktna polarizacija, dioda provodi
20
ema voltmetra sa Grec-ispravljaem i instrumentom
sa pokretnim kalemom
21
V(t) =0
Ako je mereni napon mali, u poreenju sa naponom polarizacije p-n spoja,
ispravljanje signala prikazanim komponentama nije mogue!
Za merenje malih signala se ne mogu primeniti
prikazani ispravljai.
U nekim sluajevima je nemogue merenje jer
su smetnje (um) koje prate signal toliko velike
da ih je pri merenju teko razdvojiti od merenog
signala.
U tom cilju se primenjuju elektronski elementi za
primarnu obradu signala koji mogu da selektivno
pojaaju eljeni signal, a atenuiraju (umanje
uticaj) um (ovom pitanju je posveena panja u
narednih predavanjima).
Napomena:
22
Analogni elektrini instrumenti
INSTRUMENTI SA POKRETNIM GVOEM
INSTRUMENTI SA UNAKRSNIM KALEMOVIMA
GALVANOMETRI
ELEKTRODINAMIKI INSTRUMENTI
ELEKTROSTATIKI INSTRUMENTI
INSTRUMENT SA POKRETNIM GVOEM
U polju koje stvara struja u
kalemu pokree se meko
gvoe za koje je vezana
kazaljka.
Obrtanje je rezultat odbijanja
istoimenih polova magneta.
Meko gvoe postaje magnet u
magnetskom polju.
Opruga obezbeuje
uravnoteenje
23
INSTRUMENTI SA POKRETNIM GVOEM
Jednosmerna struja intenziteta I u kalemu koji
ima induktivnost L generie magnetsko polje
sa energijom
Pri obrtanju mekog gvoa u kalemu
menja se induktivnost L pa imamo
da je magnetski moment
Instrument sa pokretnim gvoem
2
I L
2
1
=
W
m
d
dL

I
2
1
=
d
dW
= M
2 m
m
24
Usled promene ugla izmeu magneta i obrtnog
mekog gvoa dolazi do promene momenta
koji stvara opruga
.
Uslov dinamike ravnotee je
D - = M
O

d
L d

I

D 2
1
=
2
0 =

= + D
d
dL

I
2
1
M M
2
O M
Instrument sa pokretnim gvoem
Ugao skretanja kazaljke je srazmeran kvadratu
merene jednosmerne struje, i badarenje treba
da bude kvadratno.
Konstrukcijom moe da se utie na oblik i
relativni poloaj gvoa u odnosu na namotaj pa
se tada dobija linearnost u opsegu od 20% do
100% od punog skretanja.
2
I K
d
L d

I

D 2
1
=
2
=

Kvadratna skala
25
Za merenje naizmenine struje
i(t) trenutna vrednost momenta
usled struje kroz kalem je:
d
L d

i

2
1
= ) t (
m
2
1
Trenutna vrednost magnetskog momenta
Zbog inercije pokretni deo instrumenta ne
moe da prati promene ve zauzima poloaj
odreen srednjom vrednou momenta usled
magnetskog polja i opruge. Srednja vrednost
magnetskog momenta je

d
dL

I
2
2
1
= dt (t) m
T
1
= M
1
T
0
1
pri emu je uzeta u obzir definicija za efektivnu
vrednost naizmenine struje I
Pokazivanje instrumenta sa mekim gvoem
26
Prethodna jednaina ukazuje da je skretanje
instrumenta srazmerno kvadratu efektivne
vrednosti bez obzira da li se radi o
prostopeiodinoj ili nekoj drugoj zavisnosti struje.
Ovakvi instrumenti nose oznaku true RMS, ili
tana efektivna vrednost, za razliku od ranije
opisanih instrumenata koji pokazuju fake RMS, tj.
potencijalno netanu efektivnu vrednost.

d
L d

I
D 2
1
=
2
True RMS (Rooth Mean Square) vrednost
Merenje struja i napona manjih uestanosti zbog
pojave histerezisa i gubitaka usled vihornih struja.
Instrumenti su tani za naizmenine struje, dok
je greka pri merenju jednosmernih veliina vea.
Potronja ovih instrumenata je do 1000 puta
vea od potronje instrumenata sa pokretnim
kalemom.
Primena instrumenata za merenje struje je u
opsegu od 10 mA do 50 A, a pri merenju napona
u opsegu od 1 V do 800 V.
Opte napomene
27
Instrumenti sa pokretnim gvoem se
primenjuju za industrijska merenja (klasa
tanosti 1 do 4), i za laboratorijska merenja
(klasa 0.1 do 0.5).
Instrumenti sa pokretnim gvoem se
uobiajeno prave sa vie opsega za merenje
analogno ve objanjenim povezivanjem sa
otpornikom mreom.
Opte napomene
ELEKTRODINAMIKI INSTRUMENTI
Elektrodinamiki instrumenti se realizuju
primenom dva kalema.
Osnovna razlika u odnosu na ranije opisane
instrumente je to u ovom sluaju magnetski
moment potie od uzajamnog dejstva dva
polja, oba nastala kao posledica promenljive
struje u mernim kalemovima.
Jedan kalem je nepokretan, a drugi pokretan.
28
ELEKTRODINAMIKI INSTRUMENTI
i i
M +
i L
2
1
+
i L
2
1
=
W 2 1
2
2
2
2
1
1 m
L
1
, L
2
i M su sopstvene i meusobna induktivnost
nepokretnog i pokretnog kalema respektivno, a i
1
i
i
2
struje krzo kalemove.
Trenutna vrednost magnetskog momenta je
d
M d

i i
=
d
W
d
= ) t (
m
2 1
m
1
Ako se mehanikom konstrukcijom postigne da
promena koeficijenta M bude konstantna pri
obrtanju (u ogranienom opsegu obrtanja)
dobijamo da je trenutna vrednost magnetskog
momenta
Const. =
d
dM
= k ,
i i
k = ) t (
m 2 1 1

ELEKTRODINAMIKI INSTRUMENTI
29
ELEKTRODINAMIKI INSTRUMENTI
Zbog inercije instrument ne moe da prati
brze promene struja pa e skretanje
odgovarati srednjoj vrednosti obrtnog
momenta koji je
dt i i
T
0
T
k
= dt (t) m
T
1
= M
T
0
2 1 1 1

Za prostoperiodine struje sa efektivnim
vrednostima I
1
i I
2
, i faznom razlikom dobijamo
cos
2 1 1
I I k = M
ELEKTRODINAMIKI INSTRUMENTI
Otklon kazaljke instrumenta je odreen sa
M=-D pa je

I I

D
k
=
2 1
cos
Ako posmatramo jednosmerne struje, fazna
razlika je nula, pa dobijamo direktno
I I
D
k
=
2 1

30
Elektrodinamiki
ampermetar
Nepokretni i pokretni kalem instrumenta se redno
vezuju. i
1
=i
2
=i, a fazna razlika je =0, pa dodijamo
I
D
k
=
2

Ista formula vai pri merenju jednosmerne struje.

Struja u kalemima ograniena na 200 mA, to je
znatno vie u odnosu na instrumenata koji su
realizovani sa pokretnim kalemom.
Elektrostatiki instrumenti koriste efekat dejstva
elektrostatike sile koja je posledica napona. Ovo
su jedini instrumenti koji mere elektrini napon,
za razliku od ranije opisanih instrumenata koji
mere elektrinu struju.
Veina elektrostatikih instrumenata zasniva svoj
rad na primeni kondenzatora kod kojih se
relativnim pomeranjem delova menja
kapacitivnost
ELEKTROSTATIKI INSTRUMENTI
31
ELEKTROSTATIKI INSTRUMENTI
Elektrostatiki voltmetar sa promenljivom povrinom ploa (levo): 1 - nepokretna
ploa; 2 pokretna ploa; 3 osovina; 4 opruga; 5 kazaljka; i 6 skala.
Elektrostatiki voltmetar sa promenljivim rastojanjem izmeu ploa (desno): 1
nepokretne ploe; 2 pokretna ploa; 3 metalna traka; 4 tap; 5 osovina; i
6 - kazaljka nad skalom.
OPTE KARAKTERISTIKE
Na instrumentu su navedeni:
klasa tanosti,
vrsta struje koju instrument meri (jednosmerna,
naizmenina),
probojni napon,
poloaj instrumenta pri merenju, itd.
Analogni instrument
32
Analogni instrument
Analogni instrument
33
Analogni instrument