Uzgoj matica

uvanje i proizvodnja matica

Moj nain proizvodnje, rada i uvanja matica u toku leta i zime ovde u pokazati tri naina
sa kojima sam radio za svoje potrebe. neki se pokazali odlino a jedan loe.
1 prvi nain oplodnjaci podeljena DB 13kinja na4 dela jedan od najbolji staje po tri rama
standardna DB uzimani matinjaci iz tie ubacivani priljepljivani akalicama proizvodna
drutva u oplodnjake mno!o jaka kvalitet matinjaka proveren praena matica majka.
oplodnja izvrena preko"#$ ura%eno na tom nainu 1&&tinak matica.
Drugi nain su esto ramni nukleusi oni su slu'ili za proizvodnju uvanje za tr'ite ostatak
za prezimljenje
(ukleusi su jedini sem pelinji zajednica !de se mo!u odr'ati matice preko zime. (ukleus
mala konica je najbolja rezerva svaki koji ostane do maja postaje jaka pelinja zajednica o
nainima proizvodnje matica imate napisano na vie mesta !de bi se samo ponavlao stepen
oplodnje sparivanja mi je bio neznatno manji
DODAVANJE SPARENE MA!"E
U tri #$uaja
Dodavanje sparene matice pelinjem drutvu obavla se u sluajevima zamene stare matice
mladom, u sluaju u!inua stare matice, u sluaju )ormirane roja na neki od ranije
navedeni naina, u zavisnosti koji nain rojbe koristimo.
*amena stare matice novom mladom sparenom, to se obavlja od poetka prolea do
polovine leta. +rvo se iz drutva otstrani stara matica pa se zatim ubacuje mlada.
,tara matica prona%e se na nekom satu, uvati se i stavi u kavez zatim se taj kavez sa
starom maticom stavi iznad satonoa na ramovima i tu se dr'i nekoliko minuta dok pele ne
primete maticu u kavezu, to se primeti tako jer pele nasru na kavez.
-ada se uzme ta matica sa kavezom i stavi u neko od drutva na uvanje. .onica kojom se
oduzme matica se zatvori i tako zatvorena dr'i nekoliko sati. *a to vreme u njoj se pojavi
posebno uzbu%enje tra'enja matice, to se utvr%uje nemirom pela na letu i njiovom
u'urbanom kretanjem po prednjem zidu konice. -ada otvorim ponovo konicu i dodam
mladu maticu u kavez i ostavim je tri dana. +okazalo se da je ovaj nain najpouzdaniji pela
se smiri na kavez se stavi trei dan papir i ponovo vrati u konicu verujte za dva dana
videete poela pola!anje jajaca
Naj%ez%edniji nain zamene&&&&
/ dru!om sluaju sparena matica se dodaje roju onda kada !a )ormiramo.0ko roj ne
)ormiramo pre podne , ve po podne, treba mu dodati sparenu maticu u kavez iz ko!a je
pele ne mo!u osloboditi pre ne!o to utvrdimo da niusu poele da izvlae vmatinjake.
0ko nema matinjaka to znai da su pele osetile prisustvo matice, i da mo'emo isto
pripremiti kavez da !a pela sama oslobodi. / sluaju da su pele poele da izvlae
matinjake treba i pokidati i ponovo proveriti sutradan da nema ponovo matinjaka,. ako
nema onda kavez sa maticom pripremiti za osloba%anje dodate matice. 1vu
obazrivosttreba sprovesti naroito kada stvaramo sabirni roj tjst kada !a )ormiramo
oduzimanjem pela i le!la iz vie konica.
/ sluaju kada se matica dodaje bezmatku drutvu koje je iz!ubilo maticu. 0ko takvo
drutvo nije otrutelo nije poelo da izvlai trutovsko le!lo takvom drutvu se dodaje
sparena matica u kavez koji same pele mo!u otvoriti i pustiti maticu.
'ada je dru(tvo %ezmata) otruteo primanje #parene matice je #$o*en&
+rvo mu treba ponititi sve trutovske matinjake, oduzeti okvire sa otvorenim trutovskim
le!lom, stresanje pela sa nji, a u sredinu !nezda dodati ceo nukleus sa sparenom
maticom koja je zatvorena u kavez koji treba pele same da otvore i oslobode maticu
+A,NE MA!"E -RUU.E/
-o su pele radilice sposobne da pola'u jaja, 2 to kada u!ine matica 2 du!otrajne
obezmatinosti pelinje zajednice, uz zapuenost 2 lou ne!u, dolazi do pojave pela radilica
sa razvijenim jajnim cevicama.
+oto radilice ne mo!u biti sparene, ove pele pola'u neoplo%ena jaja, iz koji se razvijaju
samo trutovi . .ada u !nezdu nema le!la, obine pele radilice se preobraaju u la'ne
matice, rane se mleom koji same proizvode, naknadno se polno razviju 2 postanu
sposobne da pola'u jaja.
+ele 3la'ne matice mo!u da se pojave 2 u drutvu sa normalnom maticom koja vrlo malo
pola'e jaja. Broj pela 3la'ni matica u jednoj zajednici mo'e ak dostii procenat od 4#$
jedna la'na matica polo'i maksimalno do 3& jaja. (ajvie la'ni matica ima u
obezmatienim drutvima koja du!o ostanu bez matice 2 bez le!la, na primer 3 4 nedelje
2li vie. +ele la'ne matice se spolja ne razlikuju od normalni radilica 2 njiovo prisustvo se
mo'e otkriti tek kada ponu da pola'u jaja 2 da od!ajaju le!lo.
*bo! to!a to ne mo!u trbuom da dovate dno elije one pola'u po zidovima jaja 2 to po
tri etiri u eliju 2 to bez reda ovde onde razbacano. 5adilike elije sa trutovskim bivaju
zatvorene 2 to ispupenim poklopcima !rbavo le!lo.
-rutovi koji se izle!u iz takvi larvi su sitniji od normalni 2 sa nepotpuno razvijenim
or!anima
R!RODNO 0AJENJE MA!"A
+rirodno !ajenje matica obavljaju same pele pod uticajem instinkta razmno'avanja ili
odr'avanja vrste. -o se do!a%a u tri sluaja6 prilikom prirodno! rojenja, samosmene i
!ubljenja matice. +elinja drutva domai rasa pela obino zasnivaju po 3&74& rojni
matinjaka. +ri samosmeni, ili tzv. tioj zameni matice, pele zasnuju 374 matinjaka.
5ojne matice, kao i one za samosmenu, dobro su razvijene, jer se jaja za njiovo
izle!anje pola'u u matine elije, a posle izle!anja sve do zatvaranja elija larve bivaju
obilno ranjene mleom. 5ojne matice, me%utim, prenose na potomstvo na!on za rojenjem,
to nije po'eljno. *bo! to!a one mo!u da se koriste samo kada potiu iz jaki drutava s
dobrim naslednim osobinama. (a rojne matinjake ne mo'e uvek da se rauna, jer se
prirodno rojenje pojavljuje samo s prolea i u odre%enim povoljnim uslovima.
+elinja drutva mo!u da se nateraju da zasnuju rojne matinjake. *a tu svru odabiraju
se visokoproduktivna drutva, bez sklonosti ka rojenju i s dru!im dobrim odlikama. *a nji
se jo od rano! prolea stvaraju najpovoljniji uslovi razvoja. .ad se !nezdo ispuni pelama i
le!lom, su'ava se na 47" satova , usled e!a drutvo br'e zapadne u stanje rojenja. Da se
olaka iz!radnja dobri matinjaka, jedan ili dva novoiz!ra%ena ili svetlomrka sata s
praznim ili tek zale'enim elijama podre'u se do polovine. +riranjivanje pela ramovima sa
medom koji se stavljaju u zbe! nastavlja se sve do zatvaranja matinjaka, a zatim se
oduzme matica i tako sprei izletanje roja. Dan7dva pre ne!o to pone izle!anje matica,
matinjaci se pa'ljivo izre'u i najkrupniji iskoriste prema potrebi, a drutvu se ostavi samo
jedan.
Matinjaci iz!ra%eni radi samosmene mo!u se tako%e iskoristiti, ali pod uslovom da
potiu od elitni drutava. 8er se mo'e do!oditi da samosmenu da vre 2 drutva koja su
loije! kvaliteta tako d ate matinjake ak 2 ne treba koristiti.
.ad iz!ube maticu, ili prilikom obrazovanja vetako! roja, pod uslovom da u !nezdu
ima mladi radiliki larvi, pele osnuju obino 1&79& tzv. neredovni :spasilaki;
matinjaka. *a izvo%enje matica pele biraju tek izle!le larve ili do 3 dana stare, koje su
dotle ranjene kao radilice, te su zbo! to!a neredovne matice veoma raznolike u po!ledu
kvaliteta. (ajpre se izle!u matice koje su odne!ovane od stariji larvi i one ostanu u !nezdu
poto pro!rizu sve preostale matinjake. 1ne su nepodobne i sitne, slabe su nosilje i brzo se
iscrpe, te i pele zamene jo iste ili sledee !odine.
Da se to nebi do!odilo mo'e se uraditi sledee kada izvuku matinjake sve pokidati 2 ubaciti
ram sa jednodnevnim le!om tada dolazi do islaska kvalitetni matica.
Rojenje po meni i prema onome1 (to #am proitao u mnogim te)#tovima1 ne(to je (to pe$ar ne %i
tre%ao da *a$i i$i da #e ga p$a(i i$i da #preava po #va)u cenu& 2a pe$e je rojenje vr3unac u
nji3ovom *ivotu1 rojenje jedno#tavno moraju da do*ive1 to je deo nji3ovog *ivota1 nji3ov o#novni1
prirodni nain o%#tan)a i (irenja vr#te& A)o pe$ar po #va)u cenu #preava rojenje pe$e1 to ja)o
potre#e dru(tvo i to #e -do)azano/ mani4e#tuje u o%$i)u %o$e#ti1 #manjenoj vita$no#ti itd&
Da1 za pe$ara1 )ome je u prvom p$anu vrcanje1 ve$i)e )o$iine meda1 rojenje znai 5gu%ita)5 a$i za
mene pe$arenje u prvom redu mora da %ude do%ro za pe$e1 da odgovara pe$ama&
Pi(e(6 5Rojne matice1 me7utim1 preno#e na potom#tvo nagon za rojenjem1 (to nije po*e$jno&5
Nagon za rojenjem imajo #ve pe$e i ni)ad do #ada ni#am nai(ao na ne)o i#tra*ivanje1 )oje %i
potvrdi$o ovo1 (to #i napi#ao -preno# nagona za rojenjem #a rojevi3 matica na potom#tvo/& Da
%udem precizniji6 da1 preno#e ga a$i to i#to va*i i za ne8rojne matice& Uo#ta$om 9:; o#o%ina preno#i
#e na potom#tvo od trutov#)og <materia$a<&
Da nije 5po*e$jno5 #$a*em #e1 a$i to va*i #amo za pe$ara& Naj%o$je1 da dozvo$imo i o#tavimo pe$ama
ono (ta one naj%o$je znaju da rade& =o$je od pe$ara& A (ta je ono (to pe$ar zna da radi %o$je od
pe$a > Uzgoj matica > Se$e)cija &&& Ne verujem&
Marko drue neto se pie kako treba biti a neto kako se radi poto ja radim na proizvodnji pelinjih zajednica
za prodaju znai da ih rojim, da bi imao za prodaju. Koliko u izrojiti zavisi koliko u te godine prodati I koliko
imam spremnih konica za narednu sezonu za ovu plan je ! I ve imam ugovoreno koje nukleusi I pelinje
zajednice a spremiu I za sada " n#$ sutra e ih videti kako su ura%ene znai to se tie reprodukcije I
nastavka vrste tu sam opravdao moj rad. &elekciju vri 'og a ja pratim rad pelinjih zajednica I one koje su mi
sklone istoi nektaru polenu te mi slue kao baza za proizvodnju. Marko ja cedim med jednom godinje &irupe
razne I pogae ne koristim meni pele zimuju I ive preko cele godine na prirodnom medu I polenu ne koristim
soja preparate
RE2ERVNA MA!"A
Matica koja se uva u rezervi je sparena matica od!ajana u nukleusu koja e biti iskoriena
za realibitaciju pelinje! drutva, ostako! bez matice, za zamenu stare matice 2 stvaranje
novo! drutva.
/ svakom pelinjaku treba da postoje rezervne matice koje treba da prelaze 1&$ broja
pelinji zajednica. 5ezervne matice treba da postoje preko cele !odine 2 koriste se po
potrebi. Mo!u se dr'ati u konici koja je podeljena na etri dela DB 19 ica ili u nukleuse koji
pri kraju sezone ostaju da zimuju kao pelinje zajednice za te potrebe koristim esto ramne
nukleuse.
5ezervne matice se najbolje od!ajaju pre poetka !lavne pae, iz drutava koje je jako
uzimaju se ramovi dva sa le!lom starim jedan medom 2 jedan per!om 2 eka se da pela
pone da opti sa okolinom pa se tada pokidaju matinjaci a zatim ubaci mlado
jednodnevno iz kvalitetne na kom e ramu povui matinjake.2z ti matinjaka izaie
kvalitetne mlade matice sa tim matinjacima kada budu bili zatvoreni u zavisnosti od
potrebe mo'emo i uzimati za obnovu stari matica :zamenu;
+ri zazimljavanju drutva sa rezervnom maticom treba obezbediti < = k! meda pri emu
pela treba da zauzima 3 4 ulice me%u prostora.
.ada nastane potreba da se matica rezervna iskoristi tada se sjedini sa pelama iz drutva
koje je ostalo bez matice.
!?A 2AMENA MA!"E
>ta je tia zamena? .oje su matice bolje iz tie 2li rojevne to su najvie pitanja pelara a 2
dokazivanja. -ia zamena je zamena stare , bolesne ili de)ektne matice de)ekt mo'e biti
prirodan a mo'e biti izazvan tako to pelar otseca krila no!u . -ada poinje !ajenje nove
matice. @ajenje nove matice poinje uz prisustvo stare. +oznate su dve vrste tie zamene
matica o tome u malo napisati o dve te vrste.
Jedno)ratna@@@Periodina
/zrok jednokratnoj smeni je najee de)ektnost matice, usled e!a je njena plodnost
mno!o smanjena, pele to bla!ovremeno primate 2 ponu sa od!ajanjem nove. *a
periodinu tiu zamenu matice karakteristino je da se redovno ponavlja u istom drutvu
posle odre%eno! perioda. +o svojoj prilici ona je nasledne prirode u takvim drutvima na!on
za rojenjem jako potisnut. @ajenje novi matica za samo smenu pelar obimno ne primeti.
5ojno stanje drutva se ne javlja, pele spokojno rade 2 normalno skupljaju nectar ako !a
ima pollen !rade sae
*asnovani matinjaci ne razlikuju se po spoljnoj iz!ra%enosti od rojni, smena se mo'e
do!oditi u bilo koje vreme !odine od prolea do jeseni. +ri tome stara matica ne napusta
!nezdo:pele je ne ubijaju; ni posle zasnivanja matinjaka. 1na nastavlja da pola'e jaja 2
posle izla'enja mlade matice sve dok nova ne bude spremna za pola!anje jajaca. 2ma
sluaja kada stara 2 mlada matica istovremeno pola'u jaja u !nezdu , esto na jednom
istom satu jo du!o posle pojave mlade matice.
/ sluaju samosmene pele od!ajaju mali broj matica, najee samo jednu ili dve. +oto to
obino biva kada su spoljni uslovi povoljni, matine larve dobijaju obilnu isranu jo od
samo! zale!anja, te su 2 one visoko! kvaliteta.
-iu zamenu matice mo'e izazvati 2 sam pelar, otsecanjem matici no!e ili krila. -o je dosta
jednostavan nain te !a pelari praktikuju, takva praksa ima lou stranu.
>to pele posle osakaenja ne 'ure sa !ajanjem nove matice.-o usporava razvoj drutva, jer
po pravilu osakaena matica postaje manje produktivna *nai da sakaenje nije
preporuljivo.
SPAR!VANJE MA!"E
Matica pola'e oplo%ena jaja kada dosti!ne polnu zrelost 2 tek kada se spari sa polno zrelim
trutom. +olna zrelost matice nastupa obino od # do 4 dana, a trutova od 4 do 19 dana
posle izle!anja Matica izlee radi parenja posle trodevne starosti, jer se tada javlja kod
matice polna uzbu%enost. +olni na!on traje 37 4 nedelje 2 ako matica ne bude sparena u
tom vremenu nee ni biti sparena ostae nesparena zauvek.
+arenje matice mo!ue je samo u vazduu,za vreme svadbeni letova. Matica najpre ini
orjentacione letove da zapamti polo'aj konice 2 okolni predmeta, a zatim poinje
svadbene letove. Do to! vremena 2 uopte do parenja, pele se manje brinu o mladoj
matici. +ele je manje rane, a pone!ad je !uraju !one napolje.
(esparena matica je la!ana 2 dosta pokretljiva, to joj olakava letenje.
+arenje sa trutom mo!ue je samo u letu zbo! to!a to trut mo'e da izbaci svoj polni or!an
jedino pod sna'nim pritiskom vazduni kesica u trbuu, a to biva kada se one napune
vazduom za vreme letenja.
Matica ide na svadbeni let najee u posle podnevnim asovima, izme%u podneva 2
1471" asova, 2 kada temperature nije ni'a od 9& sAcel 0ko je vreme kiovito, oblano ,
vetrovito, ni matica ni trutovi ne idu na brane letove. *a vreme brani letova matica se
udalji 97 3 km a trutovi 2 vie. / izuzetnim situacijama ova rastojanja mo!u biti 2 daleko vea
za matice do 13 km a trutovi do 14 km +osle sparivanja trut u!ine, a deo nje!ovo! polno!
or!ana se otkine 2 ostane u va!ini materice, iz koje viri kao svadbeni znak.
-rutovi se ponaaju u vreme parenja slino dru!im insektima oni obrazuju rojeve neku vrstu
sabirilita., 2 to svake !odine na odre%enim istim mestima u vazduu. samo nesparene
matice koje se na%u u blizini ovim mestima privlae trutove Mlade matice bivaju sparene
van ovi mesta sa trutovskim rojevima sa trutovima koji krstare stalno po vazduu.,perma
kojom trut osemeni maticu dospeva najpre u jajovode a zatim se njome ispunei semene
kesice, viak sperme matica izbaci napolje.
Da bi uspelo osemenjivanje matica bi trebala da se spari sa najmanje 4 do 19 truta
/ svim sluajevima kada matica poka'e svoju smanjenu aktivnost posle osemenjavanja. -o
je znak da se nije dovoljno osemenila sa dovoljnim brojem trutova
,parivanje se nastavlja sve dotle dok matica ne pone da pola'e jaja, ali uzevi uopteno
taj period ne traje du!o 2 zavisi do vremenski uslova.
+otpuno osemenjena matica primi u sebe u svoje semene kesice od #7= miliona
spermatozoida. .ada pone da pola'e jaja matica vie ne izlazi na svoje svadbene letove.
2ma neki pisanja da matice 2 kada su sparene izlaze na let jedan u toku !odine
najverovatnije na pra'njenje debelo! creva od izmeta nakupljeno! u toku zime. .ao to to
ine pele radilice ali sa ovim napisanim izletanjem nisam itao da je to dokazano tako da
sam to se to!a tie rezervisan ni da ni ne.
?op)in#ov i Pe3ace)ov nain
(a plodini okvir s dobro zate!nutim vertikalnim 2 orizontalnim 'icamamontira se satna
osnova, 2 postavlja u sredinu !nezda le!la zajednice koja je zaproizvodnju matica. *ajednica
se suzi, izvade se svi ramovi bez le!la 2 navedese matica da pcele brzo izrade sat a matica
odma polo'i jaja. -aj proces semo'e ubrzati ako se ram stavi u izolator napravljen od
maticne reetke 2 unje!a pusti matica +osle 4 # dana cim zepocne izle!anje larvi, sat se
izvadi, 2poto se pcele pa'ljivo skinu cetkom nikako ne tresti pcelu. -ada se ram sa sat
polo'i na cist sto, tako da strana sa tek izle'enim larvamabude na !ore. -ada se uzme traka
od stakla ili drvena samo da ne lepi , pa senjom z!njece dva tri reda celija zajedno sa
larvama, stim ostave se nedirnutecelije u svakom trecem ili cetvrtom redu.(a isti nacin
prorede se celije 2 uvertikalnom pravcu. (a taj nacin rasporedene su celije po celom
satuBelije predvidene za proizvodnju maticnjaka podre'u se za polovinu svojevisine, pa se
ablonom pri vru proire. -reba samo voditi racuna da se celijene ostavljaju tamo !de su
'ice.1bradeni sat sa ramom se polo'i orizontalno preko plodini ramova, a da
biobezbedili ,lobodan proctor za maticnjake ispod to! rama postavi se dru!iostojni ram
ispod visine 374 sm. (a jednom kraju plodita postavlja se ramranilica, a odoz!o prazan
nastavak, zatim se svi ramovi plodini sa tim ramompokriju platnom, 2 !nezdo dobro
utopli.+rilikom priranjivanja podi'e se samo deo platna koji je iznad rama
ranilice.1bradeni sat dodat je drutvu koje je od!ajivacko, koje je pre to!apripremljeno ,
kome je oduzeta matica 2 u kome ne treba da ima mlado! le!lavec svo le!lo mora biti
zatvoreno.(a tom satu koji smo stavili obicno budu uradeni od 4& do #&
maticnjaka.(jicemo isecati kada budu zatvoreni 2 ubacivati u oplodnjake 2 nukleuse
uzavisnosti ta 'elimo. 1vaj nacin je dobar za pcelinjake koji imaju od #& do 1&& konica.,
Dosta je jednostavan ali 2 uspean samo kao 2 za sve treba imatistrpljenja.,recna
proizvodnja matica.
A$ejev nain
1vo je nain !de se vri isecanje traka sa svetlomrko! sata sa mladim larvama, isecaju se
trake samo sa jednim redom elija, ija se visina smanji podsecanjem za polovinu.
+rore%ivanjem se ostavi svaka trea etvrta larva, a njove ivice opet kao 2 u predodnom
nainu se proire ablonom.
-akve pripremljene trake se zalepe toplim voskom za lajsne nametene na takozvani
matini ram. +ri tom radu elije moraju biti okrenute nani'e. *a ovaj posao mo'e se
upotrebiti 2 ram ranilica, Mo'e da se ne lepi ve ukleti sa dve lajsne. (a jednoj lajsni pele
obino urade 1& do 19 matinjaka
+rimenom ovo! naina bolje se koriste larve,jer se sa jedno! sata s jajima mo!u izrezati
trakesa 973 drutva od!ajivaa u koja se stavlja samo po jedan matini ram ovaj nain
po!odan je za srednje pelinjake do #&.
S$o%o1da$i je moguAe da %ezmatino dru(tvo gde #e pojavi$a $a*na matica1ipa) #ama mo*e uzgojiti
maticu1de(ava $i #e to u pra)#i i od )oji3 jaja1odno#no $arvi pe$e u#peju da odgoje maticu>! drugo
pitanje6po#toji $i metod da #e dru(tvu %ezmat)u doda u#pe(no neop$odjena matica1i$i je %o$je dodati
mu zreo matinja)1a)o #e nema priprem$jena #parena1op$odjena matica>
(ugoslave drutvo koje je obezmatieno i poela lana nije uspela zamiljena proizvodnja matice. ne moe
proizvesti maticu jer su jajaca pelinja neoplo%ena. Kod trutue gde ima matice moe se dogoditi kada ponu
da izvlae od oplo%enog jajaca matinjak. )oto trutua seje i oplo%ena i neoplo%ena ali svakim danom
narednim tei da seje neoplo%ena vie. )ostoje neke prie koje nisam uspeo da vidim da se doga%aju da pela
ukrade oplo%eno jaje iz druge konice i iz toga proizvede matinjak, * ali ovo je sa rezervom+.
,rutvu bezmatku je najbolje dodati opolo%enu maticu ako nije poela lana ako nema onda #azlika izme%u
neoplo%ene i matinjaka koji je pred izlazak matice, je pet dana u korist matice ali je veliki reskir sa
neoplo%enom maticom (a bi dodao ram sa mladim leglom saekao etri dana i onda pokidao te matinjake a
dodao ovaj koji se sprema tada je uspeh zagarantovan.Ili ako se ima neki nukleus sa par ramova i maticom
moe se spojiti i to ja najbolje , bre , i uspeno.
Matice iz op$odnja)a
Da bi od!ajili kvalitetnu mladu maticu moramo posvetiti dosta pa'nje 2 pristupiti tom poslu
postupno 2 pravilno. /vo%enje mlade matice svake odnosno svake dru!e !odime je pravi
uspe, naravno ovo je 2 uslov, ali ne jedini da svaka pelinja zajednica ostvari svoj cilj7
obezbedi sve potrebne uslove za svoj 'ivot 2 da podari svoj viak onome ko o njoj brine.
Ciedelni oplodnjaci omo!uuju od!ajivanje vie matica u jednom telu konice, u kome e
se nalaziti tri ili etri komore u koje mo!u da stanu tri plodina rama. 8a u vam prikazati
slike vie oplodnjaka u zavisnosti ta vama od!ovara takav sistem ete 2 izabrati svaki
pre!ra%eni deo ima 2 svoje otvore leta 2 svi si obojeni u razliite boje dva se bue na bonim
stranama a dva na prednjim 2 to nije neko pravilo.
1doz!o idu poklopne daske, za svaki deo pojedinano ali tu ne mora zbe! jer je
nepotreban. Dok se radi jednim oplodnjakom ostali su zatvoreni krov je jedinstven
/koliko vam mo!unosti dozvoljavaju po'eljno je oplodnjak udaljiti to dalje od matino!
pelinjaka, ali nije obaveza.
1vi oplodnjaci meni su pokazali jedno od bolje! reenja za proizvodnju , ne!u 2 uvanje
matica, osrednji pelinjak od stotinu konica mo'e imati 9&ak takvi mali oplodnjaka koji
e zadovoljiti potrebe u etiri turnosa <& matica koje se proizvedu su dovoljno za svoj
pelinjak
8a redovno pratim 2 piem o kvalitetu zajednica 2 odabiram matice za priplod
/ maju najbolje drutvo u kome je naj bolja matica obezmatiim. (a sledei nain6 /zmem
maticu sa dva rama staro! le!la jedan per!e 2 dva meda 2 jedan prazan koji stavim izme%u
staro! le!la stavim u nukleus 2 sklonim, ali na svoj pelinjak stara pela se vrati matinom
drutvu, ostane mlada 2 matica u nukleus. Matinom drutvu dodati ramove ura%ene jer bez
matice 2 ako mo'da oe da izvlae na tim ramovima mno!o e biti povuene matine
elije. +eti dan smo otvorili staro matino drutvo bez matice 2 pokidali sve matinjake,
zatim iz nukleusa !de nam je matica uzeli ram sa jednodnevnim le!lom nesme treenje ve
etkom oistili pelu 2 takav ram ubacili u centar le!la., tu e pela odma poeti izvlaenje
mladi lepi matinjaka, nukleusu smo dodali jedan ram.
2z ostali zajednica uzeli smo po dva rama le!la staro! 2 u svaki oplodnjak stavili 2 dodali po
malo pela stresanjem, kada smo to uradili u etiri dela ili jednu podeljenu konicu stara
pela e se vratiti u svoje matino drutvo. / oplodnjake poee pela mlada da od sutra
dan po malo optiti sa okolinom a mo'emo sipati 2 malo vode u elije na boni ram ali
nikako na le!lo. ,vakim danom optenje e biti vee 2 vee, peti dan otvorimo 2 proverimo
da nije sluajno izvuen neki matinjak , ako jeste pokidamo, nai oplodnjaci e se razvijati,
svakim danom sve vie 2 vie.
Dvanaesti dan iz nae! matino! drutva izvadimo ram sa matinjacima po!ledamo
dovoljno pet est, uzimamo tanak no'i 2 polako otsecamo ali to dalje, da ne otetimo
matinjak, seemo matinjak po matinjak 2 akalicom !a kaimo u svaki oplodnjak po
jedan, okaili smo etri matinjaka ali smo ostavili 2 za matinu zajednicu u koju emo
spustiti vratiti ram. ,ada ekamo 94 dan 2 po!ledamo prvo oplodnjak matica zale!la 2 to
odlino proverimo sve svuda ima matice ak 2 u matino drutvo a maticu smo sauvali
kvalitetnu u nucleus. *atim obele'imo matice 2 vratimo u oplodnjak
5ojenje nastaje, uzimamo iz drutva le!lo pelu 2 stavljamo u nucleus radimo neki sDstem
koji smatramo da nam od!ovara tu je opisano zatim nastaje uzimanje matica iz
oplodnjaka ,2 dodavanje nukleusima u kavez dali novinom ili otvaramo sami posle par dana 2
to zavisi dali nam je roj na pelinjaku ili je odneen ali nikako ne uzimati pelu 2 le!lo iz
oplodnjaka jer je to ve spremno za dru!i turnus Mo'e se sada dodati samo mlado od dru!e
matice , one e same izvui matinjake. *ato od dru!e ne treba imati mno!o matica na
pelinjaku od jedne majke ipak ja sam neverni toma u vezi neki pisanja da se nikada
matica nee oploditi sa trutom u srotstvu.
+o!ledajte ove slike ovde imate po etri matice a pela je u bradi pomeana znai da mo'e
se sve kada se oe
*ato je po meni ovaj nain dobar kada zavrite sa radom vama ostaju ramovi sa le!lom iz
svi oplodnjaka tu stavite konicu 2 sve ramove sa jednom maticom dobili ste jaku
zajednicu.+robajte jednostavno 2 lako
M!N! OP+ODNJA"!
Ne)a razmi($janja #a pitanjima
(auno je dokazano, a te dokaze pokupio pro) .ulinevi 2 nama prezentovao da u
razliitim zapreminskim nukleusima 3 oplodnjacima je 2 razliita srednja temperatura. Da
nebi citirao predodni tekst da se proitati da matice iz jaki zajednica pre poinju sa
zale!anjem ne!o matice iz mini oplodnjaka (a kraju je zakljueno da je uspe sparivanja i
pronoenja bio najbolji u jakim oplodnjacima sa normalnim okvirima, a naj!ori u
mikrooplodnjacima. 0ko spojimo period od izvo%enja preko sparivanja i pronoenja matica,
videemo da kada su u pitanju oplodnjaci sa normalnim okvirima, isti iznosi oko 19 dana,
dok je to kod mikronukleusa skoro 14 dana. *nai, maticama u mini oplodnjacima trebalo je
#&$ vie vremena za sparivanje i pronoenje. 8o vie se to odnosi na koliinu sperme u
spermateci.
,ada bi se osvrnuo na neka pitanja , zapa'anja 2 razmiljanja koje su verovatnoe 2 dali ima
lo!inosti, jer ni!de nisam proitao o ovome. sem dokazivanja u 0merici o najveem bruju
trutova za sparivanje jedne matice mislim da i je bilo 9= jer je toliko razliite sperme
prona%eno.
1 Dali matica iz mini oplodnaka kada izlazi na orijentacioni let prije parenja :navodno;
vidi veliinu svo! stanita, a ima 2 oseaj za tu veliinu jer se tu ispilila, i po tome odredi
koju e koliinu primiti sperme. -ako da e ta matica pri oplodnji primiti manje sperme u
spermmateci, ili bolje reeno sa manje trutova se oploditi.
9 .oji je to vremenski period kod matica da se posle oplodnje dr'e u malim mini
oplodnjacima, dali ta du'ina utie na kasnije pola!anje jajaca, dali mi sami utiemo na
maticu.
3 2 sami znamo da se posle oplodnje matice, kod pola!anja jajaca do!a%a da pola'e po
dva tri u eliju prosto poinje da se prazni. -a pra'njenja pola!anja jajaca sam video u
nukleusu < ramnom DB. >ta je tada 2 ta se do!a%a sa maticom koja je u stanitu E DB
rama u mini oplodnjaku kako znamo dali je kvalitetna, 2 koja je to koliina jajaca sa kojima
e ista startovati kada se prebaci u normalnu zajednicu.
4 ,ami znamo da posle oplodnje treba po!ledati maticu za sedam dana, ako je matica
provela ti sedam dana u mini oplodnjaku sa otprilike 999# elija ukupno u oplodnjaku a u
iste treba imati meda 2 polena, namee se opet pitanje dali su to kvalitetne matice 2 kako mi
mo'emo proceniti?. Du! vremenski period na malom prostoru je neadekvatan za procenu
kvaliteta.
1vo su neka moja razmiljanja sa pitanjima nisu zlonamerna, interesuje me miljenje kole!a
koji imaju iskustva sa mini oplodnjacima. >ta je tu tano od ovo!a , 2 dali na osnovu ovo!a
mo'e da se do%e do zakljuka da su proizvedene matice u mini oplodnjacima loije!
kvaliteta, ili pak da se te matice pustaju u zajednice kao mlade sa ne proverenim
kvalitetom.
Jenter1 matini ramovi1 )avezi za matinja)e@ matice >>>>>>>
Da $i Ae #e matinja) pre3$aditi u )avezu> Pe$e ne mogu dire)tno da mu pridju& 'a)o je
naj#igurnije dodati neop$o7enu maticu nu)$eu#u i$i dru(tvu>
)oto u periodu kod cvetanja bagrema leglo imamo na -.- "- rama uli smo u bagremovu pau,
/emperatura u konici je 01s2c u svim delovima plodita, jer je pele odravaju zbog legala, Mi ram sa
matinjacima koji su pred izlazak stavljamo u kaveze I normalno u sredinu legla, temperatura bie ta koja je
potrebna da se matinjak ne prehladi, re je o jednom eventualno dva dana.3 sluaju da padne spoljna
temperature pela se povlai iz medita I odlazi u plodite ba zbog odravanja temperature. /u smo situaciju
imali prole godine u bagremu gde se pela povukla iz medita u plodite.
)oto se kavezi sa matinjacima uvaju do izlaenja u nukleuse ramne sa mnogo mladih pela ne postoji
verovatnoa da se prehlade, jer isti takvi nukleusi sa mnogo mladih pela I zatvorenim leglom slue za
izvlaenje matinjaka.
Kod kupovine matinjaka zna I sam da se transport od prodavca do kupca vri u stiropornim otvorima gde
transport traje po nekoliko sati pa ne dolazi do prehlade, izlaze matice. Maticu najbezbednije je dodati nukleusu
Izvade se ramovi sa pelom I leglom 4pergom 4 medom u nucleus I strese jo malo pela zatim skloni u stranu
gde e stajati , sva stara pela se vrati svom matinom drutvu mlada ostane. Kod tako ostale mlade pele stavi
se matica u kavez I doda prime je odmah, moe I preko papira da ga pregrizu, kavez obavezno namazati
medom.
)elinjoj zajednici dodaje se isto u kavez ali da je ne mogu osloboditi pele, stim to se moraju pokidati svi
matinjaci. Kavez se namae medom pogleda se posle tri dana, ako se pela ponaa normalno nije se sklupala
okolo kaveza, kavez vadimo stavljamo novinu I same one e osloboditi istu. 3 sluaju da se sklupale malo ih
rasturimo namaemo medom kavez I pogledamo opet za par dana, &tavljamo papir I opet e same da je
oslobode.&parene I nesparene matice isto se dodaju.5esparenu maticu ne obeleiti pre oplodnje jer je ptice
bolje vide markantna je, pa je mogu pojesti
!zrada matinja)a
Da bi na ovo od!ovorio morau poeti od poetka, kao 2 svaki posao jer se mora napisati u
tanine, radi pravilno! svatanja, malo du'i tekst koji e prvo razjasniti potrebe pelinji
zajednica, pa tek onda, naa pelarska !ledanja na pelinju zajednicu.
,va pojedinana istra'ivanja koja nisu potkrepljena naunim, mo!u se svrstati u praktina
ili kako bi mi rekli iskustvena. -a istra'ivanja mo!u privatiti 2 dru!i, a i nemoraju jer se ne
baziraju na nauku.
+oto je ovde vezano za odre%eni vremenski period maj, priprema zajednica za ba!removu
pau , poetak pae, na!li prestanak zala%enje odre%eni vremenski period, zatim ponovni
poetak unosa nektara.
5ojenje je nain razmno'avanja medonosne pele kojim se posti'e nastavak 2 ouvanje
vrste.>ta je rojenje, ono se sastoji u podeli postojee! drutva, izdvajanje dela pela sa
maticom 2 )ormiranje novo! drutva koje e napustiti svoju konicu 2 nai sebi novo stanite.
-o je to prirodno rojenje kojim se posti'e podmla%ivanje 2 poveavanje 'ivotne sposobnosti
pelinje zajednice. Fivotni vek matica je sada skraen , jer mi 'elimo od matice vie ne!o
to je nekada to bilo kada su pele 'ivele u vrkare, zato imamo potrebe za eim
zamenom matica.
5ojenje pela je povezano sa sezonskim razvojem drutva 2 nastaje u periodu kada drutvo
dosti!ne svoj maksimum porasta 2 razvoja 2 to ba u ovom sluaju je period izme%u prvo! 2
dru!o! ba!rema. *a pojavu rojenja znaajni su mno!i )aktori, nasledna osobina, paa,
vremenske prilike, brojnost pela u drutvu, veliina konice 2 jo po neto.
Mi smo svojim radom pripremali drutva za ba!rem ojaavali nae zajednice, koje su
uporedo poveavale brojanost trutova u konicu, posle to! poveanja pele poinju po
obodima ramova da iz!ra%uju matine poetke ili zvonie po dvadesetak komada. 1vim
radovima pojavom trutova 2 matini poetaka ne znai nita da e se drutvo rojiti, ono je
samo izvrilo pripremu za rojenje. Ba!rem medi ima unosa ima trutova 2 zvonia 2 dosta
mlade pele, ta se do!a%a na!lo zala%enje, velika nezaposlenost pele, pela ne izlazi iz
konice , mlade pele vise na doljnje lajsne od ramova. -ada matica biva primorana da
polo'i jajaca u matine zaetke koji su produ'eni 2 na vrovima su'eni, po zavretku
su'enje se iri pela pola'e matinu mle ,pela postaje uznemirena i napadna ,ubrzo posle
to!a ta uznemirenost se smanjuje , ali i matica smanjuje pola!anje jajaca, dobija manje
rane , postaje laka 2 sposobna da poleti. (apolju je jo ladno pele smanjuju radni Glan,
nema unosa,od!ajaju manje le!la, skoro prestaju da !rade satne osnove. Drutvo je ulo u
rojni na!on to traje od = do 1& dana sve do izlaska roja. Mi neznamo dali su matini poeci
zale'eni pre poetka loe! vremena ili kada je poelo tako da moramo biti spremni da posle
ovo! zala%enja 2 poveanja temperature oekujemo izlazak rojeva ne svuda ali u veini
jaki zajednica
*atvaranjem prvo! matinjaka je znak da e uskoro izai prvi roj, pre izlaska prvo! roja vidi
se od ujutru na poletaljci da nema nikakvo! rada pela stoje na poletaljku, kako dan
odmie poinje 'ivost izlazak pela , pele se uzbude poinju da izlaze,da lete okolo da se
!rupiu da lete iznad konice tada se do!a%a izlazi matica sa otprilike polovinu pela stvara
se roj koji odlazi tra'ei sebi svoje stanite.
-o je prvi roj prvenac koji obino izlazi u prva tri dana posle poklapanja prvo! matinjaka, u
sluaju da vreme ne dozvoli bude loe izlazak roja mo'e kasniti nekoliko dana. >ta se mo'e
do!oditi a to je da je matica oteena 2 da ne mo'e da poleti padne ispred konice 2 pele
normalno to primete na roj e se vratiti u konicu. 2zlazak to!a roja ponovo mo'emo
oekivati kod izlaska prve matice. +ela pre izlaska prvo! roja pokupi med koliko !od mo'e
da ponese sa sobom, kod izlaska vata se za neko drvo ili 'bun a pele izvidnice odlaze u
tra'enju mersta za premetanje roja.
2z ovo! !ore napisano! :jeste podu'e; da bi se razumelo da se videti da je kod jaki
zajednica sve spremno za rojenje 2 za stvaranje rojevi matinjaka, samo se ekaju kockice
da se uklope. 1vim dolazimo do jedno! malo! saznanja da nikada rojevi matinjaci ne
mo!u biti ura%eni na elijama 2 jajacima koja su zapoeta sa ranom kao za pelu radilicu.
0 to se tie dana kada e krenuti u rojevi na!on dali prvo! ili etvrto! dana, po ovom
vremenu je vezano za sve uslove koji su !ore napisani, 2 koji trebaju da se poklope. 8a se
nadam da sam uspeo delimino da iznesem svoje vi%enje, a dali je ono tano ili ne sami
prosudite, dopunite 2 netanosti demantujte da bi svi imali istinite ar!umente.
+a*ne matice i matice trutu(e6 'a)o po#tupiti i iz%jeAi (tetu po pe$inju zajednicu
1vom prilikom emo u okviru oblasti pelarstva predstaviti primjer iz prakse du!o!odinje!
pelara ,lobodana 8evtia iz .ostolca, koji je sa nama i ranije dijelio svoja znanja i iskustva.
1vo! puta tema se tie matica 3 trutua i la'ni matica6
+ri pre!ledu jedne pelinje zajednice primjetio sam da matica pola'e jajaca oplo%ena ali ne
i oplo%ena. / ovoj zajednici matica je 'ute boje, to je iz 9&19.!od., pre!ledom ustanovljeno
da je ista tu ali da ima straovito mno!o otvoreni matinjaka. +o ramovima ima
zatvoreno! le!la, radiliko! i trutovsko! pomijeano!, ali se vidi da, kada se ide ka peri)eriji
konice sve mla%e le!lo i isto te'i ka sve vie trutovski elija. /zrok tome je da je matica
trutua.
Matica trutua nesi samo neoplo%ena, trutovska jajaca jer joj je ponestalo muki oplodni
stanica. 5azliku izme%u matice trutue i la'ni matica uoit ete po polo'aju jajaaca u
elijama. Matica trutua nose jedno jajace pravilno na dno elije, a la'ne matice nosu po
nekoliko jajaaca u jednu eliju u!lavnom sa strane po ivicama elije. 1bje pelinje
zajednice izvlae matinjake. 0ko zakljuite da se radi o matici trutui, treba je nai i ubiti.
*nai 7 matica je krenula normalno da pola'e i radilika i trutovska jaja, i nakon neko!
vremena pone da zale'e samo trutovska jaja u radilike elije.
2z oplo%eno! jajeta ra%aju se pele , a iz neoplo%eni jaja ra%aju se trutovi, tako da nakon
neko! vremena iz raznorazni razlo!a matica jednostavno krene da pola'e samo trutovska
jaja neoplo%ena u radilike elije, i neminovno je da e drutvo da propadne ako se ne
intervenie sa dru!om maticom iz rezerve.
5azlika izme%u matice trutue i la'ne matice je u tome da matica trutua jest pelinja
matica koja je jedina sposobna da pola'e oplo%ena jaja iz koji se ra%aju pele i neoplo%ena
jaja iz koji se ra%aju trutovi. *ajedniko za maticu trutuu i la'nu maticu jesu trutovi.
-rutovi od matice su polno sposobni dok su od la'ni matica trutovi nesposobni za oplodnju
i iz!ledaju zakr'ljali :de!enerici;
.ta uraditi>
+ovaditi sve ramove iz konice i staviti ne!dje sa strane, nai maticu i ubiti je
2zbaciti i istresti sve pele iz konice
/ konicu istu staviti ramove iz nukleusa ili oplodnjaka sa sparenom maticom od 9 do <
rama
/viti to radi reda jednim listom novine koji poprskam rakijom :mo'e se prskati i
povidonom da bude mokra novena;
2sHitati pele na ramove iz konice izva%eni mo'e eernim sirupom ili eerom u prau
,ve to stresti ne!dje iza konice na nekom aravu
+ele se vraaju u svoju konicu sa sirupom i rado ulaze bez tue
(e dirati nekoliko dana, tri do etiri
1tvoriti 7 matica primljena zale'e
5amovi koji su ostali bez pela 7 staviti u naku jaku konicu koja e te elije izre!ulisati a
trutova se osloboditi 7 iste poprskati vodom da izbace trutovsko le!lo
+oslije etiri dana kada vriti kontrolu, dodati neto od ramova po potrebi
+ravi razlo!, po mom svatanju, je taj da je matica kod oplodnje 7 oplodnja obavljena loe, a
ta je sve uticalo na lou oplodnju, to je diskutabilno. 2 jo jedno nepisano pravilo6 matice
treba mijenjati svake dru!e !odine zbo! si!urnosti.
+a*ne matice
-o su pele radilice sposobne da pola'u jaja, i to kada u!ine matica i du!otrajne
obezmatinosti pelinje zajednice, uz zapuenost i lou nje!u, dolazi do pojave pela
radilica sa razvijenim jajnim cjevicama. +oto radilice ne mo!u biti sparene, ove pele
pola'u neoplo%ena jaja iz koji se razvijaju samo trutovi. .ada u !nijezdu nema le!la,
obine pele radilice se preobraaju u la'ne matice, rane se mlijeom koji same proizvode,
naknadno se polno razviju i postanu sposobne da pola'u jaja.
+ele 3 la'ne matice mo!u da se pojave i u drutvu sa normalnom maticom koja vrlo malo
pola'e jaja. Broj pela 3 la'ni matica u jednoj zajednici mo'e ak dostii procenat od 4#$.
8edna la'na matica polo'i maksimalno do 3& jaja. (ajvie la'ni matica ima u
obezmatienim drutvima koja du!o ostanu bez matice i bez le!la, na primjer 3 7 4 nedjelje
ili vie. +ele la'ne matice se spolja ne razlikuju od normalni radilica i njiovo prisustvo se
mo'e otkriti tek kada ponu da pola'u jaja i da od!ajaju le!lo.
*bo! to!a to ne mo!u trbuom da dovate dno elije, one pola'u po zidovima jaja i to po
tri 7etiri u eliju i to bez reda, ovde 3 onde, razbacano. 5adilike elije sa trutovskim bivaju
zatvorene i to ispupenim poklopcima !rbavo le!lo. -rutovi koji se izle!u iz takvi larvi su
sitniji od normalni i sa nepotpuno razvijenim or!anima.
(ajbolja sanacija je skloniti konicu, to drutvo isHitati eernim sirupom i istresti ne!dje iza
mjesta !de je stajala konica. +ele e ui u susjednu bez borbe jer unose sa sobom nektar.