DIAGNOSTIC CENTAR

Savetovaliste za ishranu i Anti Aging Medicinu

MALA SKOLA FIZIOLOGIJE
PROGRAM HRONO - ISHRANE
ZA POCETNIKE
dr Ana Gifing
Svetogorska 25, BEOGRAD Telefoni: 011 33 44 !0, 011 32 4" 5"!#
$o%& tel: 0"4 !20 55!0, E'(ail: offi)e*+rgifing&)o(
,,,&+rgifing&)o( ,,,&antiaging'+i-agnostika&rs
1
Ovaj rogra! je rvi ove vrste registrovan u nasoj ze!iji" a jedinstven o to!e
sto o!aze sva#o! cove#u da ostvari ideainu tezinu istovre!eno sa ostizanje!
idealnog zdravlja$
%egistrovan je u Sr&iji '(()$ god i atentiran od nazivo!* HRONO ISHRANA
dr GIFING
+rogra! hrono ishrane o!ogucava da se &ez veli#e !u#e" za #rat#o vre!e"
nauce rincii zdrave ishrane" ravilnog Iz&ora na!i!ica i do&rih #o!&inacija
razlicitih na!irnica" #oji se !ogu ri!eniti na svi! geografs#i! sirina!a i
duzina!a" u sva#oj rilici" u s#oli" na oslu" #od #uce" na od!oru ili oslovno!
utovanju$
,arocito je znacajan o to!e sto se sva ravila !ogu ri!eniti unutar orodice i
sto se deca !ogu veo!a rano ravilno us!eriti #a cilju da i!aju dug i zdrav zivot$
Oni #oji su o&oleli od nacescih savre!enih &olesti !eta&oliz!a za -( do .(
dana s!anjuju vrednosti holesterola" triglicerida i secera$
+rogra! zadaje ne#a ravila i ostoje zahtevi #ojih se !ora!o ridriavati" s
druge strane" restri#cije su !ini!alne I la#o se odnose$
%ezultati o#azuju -((/ useha #od svih onih #oji su se otrudili da nauce
osnovne fiziolos#e rocese i ri!ene sva ravila$
+rogra! ne odrazu!eva &rojanje #alorija" !erenje na!irnica i odredjivanje
#olicina hrane" ne ostoje jelovnici" #ao ni zadati receti$ ,arotiv" filozofija
rogra!a je u to!e da sva#i cove# do&ije znanje #oje ce &iti osnov za njegovu
sostvenu inicijativu" !astovitost I snalazenje u sva#odnevni! zivotni!
situacija!a$
0 o#viru naseg centra za dijagnosti#u" o&avlja!o sve neohodne dijagnostic#e
rocedure u cilju utvrdjlvanja ostojedeg zdravstvenog stanja" a zati! u to#u
vise!esecnih #onsultativnih regleda i #ontrola rati!o ostignut rezutat$
+rednost rogra!a hrono ishrane je u to!e sto se ni#ada ne javlja ta#ozvani jo1jo
efe#at 2gu&ljenje1vracanje tezine3" a !eta&olic#i ore!ecaji se trajno resavaju$
0slov za ri!enu ovog rogra!a je sa!o ostojanje zelje i do&re volje da se
!alo uci i da se znanje ri!eni$ Onaj #o nauci ove rincie i!a o&avezu da o&uci
naj!anje jednog cove#a ravilu hrono ishrane i da se oseca do&ro sto je jos
ne#o! o!ogao4
Sva#o tre&a da i!a dovoljno znanja da se&i ostvari zdravlje" da se &avi
reventivo!" odnosno srecavanje! nastan#a &olesti$ 0z rogra!" nas ti! le#ara
reorucuje odredjenu #o!&inaciju vita!ina i antio#sidanasa" !inerala i
a!ino#iselina" is#ljucivo re!a rezuitati!a ciljanih dijagnostic#ih rocedure" a
rearati se !ogu na&aviti u svi! aote#a!a$ Ovi roto#oli u&rzavaju rezultate"
deto#si#uju jetru" cuvaju an#reas od !eta&olic#ih oscilacija i o!ogucavaju trajnost
ostignutih efe#ata$ ,ovo u rogra!u je individualna sule!entacija re!a
!orfotiu tela" jer je &itno znati da nije za sva#og cove#a #orisna ne#a grua
rearata$ +ostoje rearati #oji daju odlicne rezultate za jednu vrstu gradje tela"
do# narotiv drugoj !ogu i da naude" osi! sto redstavljaju &acanje novca$
2
Osnovna ideja za rezi! ishrane o satnici" ote#la je od francus#og le#ara Alain
5ela&osa" #oji je registrovao svoj rogra! -)67$ godine$ +rogra! je retreo
&rojne ro!ene u svetu do sada" a u nase! centru ri!enjuje!o rogra!
rilagodjen nasi! acijenti!a od '((8$ godine$
Sva#o novo is#ustvo u ra#si rote#lih godina na! je o!ogucilo da naravi!o
naj#valitetniji rogra!" sa asolutni! useho!" jer ovaj rogra! u otunosti
odgovara nase! rosecno! cove#u" zato s!o ga I registrovali u ovo! o&li#u$ Ovaj
o&li# rogra!a #oji sledi je osledica ticnog rada sa 9$((( acijenata sa razliciti!
zdravstveni! ro&le!i!a$
Moja je reoru#a" u stvari" !ol&a je da rocitate sva#u stranu ovog rirucni#a" jer
cete sigurno ro!eniti ne#e ranije stecene navi#e i naucicete da je la#o rihvatiti
zdrave navi#e$
Mi s!o u sva#o! trenut#u tu da razjasni!o &ilo #oje itanje #oje se !oze
ojaviti u to#u rogra!a$
dr Ana Gifing
3
Insulin, hormon odgovoran za skladistenje masti
0 nase! organiz!u sve sto se odnosi na stvaranje energije fun#cionise erfe#tno"
sve do# je na: dnevni rita! nor!alan$
Iz!edlu !nogih ara!etara" ono sto ovde o!inje!o #ao nor!alnl rita! je slede;e*
&udjenje do 6 casova ujutru< zasivanje naj#asnije do ono;i< unosenje tri o&ro#a u
to#u dana" u enodu Iz!edju 6h i '(h$
,ivo insulina u to#u '9 sata &i tre&alo da nor!alno ostigne tri !a#si!u!a 2t#z$ +i#a
ili vrha3" jedan ri sva#o! o&ro#u< zati! na#on 7( !in ovaj nivo nor!alno o=inje da
se s!anjuje" ali odvla=i!o da efe#at ove;anja vrednosti insulina traje do o#o . sata
na#on unosa &ilo #oje hrane 2o&ro#a ili gric#alice3$
,a#on tog odredjenog vre!ena" u rose#u . sata na#on uzi!anja &ilo #oje vrste
hrane" #ad restane a#tivirajudi signal s#ladi:tenja" celija zao=inje rire!e za
oslo&adjanje !asti" a taj roces se zove lioliza$
Ovo oslo&a>anje !asno;a iz !asnih ;elija se de:ava dale#o intenzivnije I &r?e"
u#oli#o ostoji ve;a otre&a za energijo! 2#retanje" fizi=#a a#tivnost3$
Stvari ostaju lose #ad se ore!eti nas rita! unosa . o&ro#a dnevno$
Zasto@ Ili jede!o =esto 1 u #ra;e! intervalu od . sata" ili res#a=e!o o&ro#e$
,i jednu ni drugu navl#u na: !eta&oliza! ne orasta4
O ovo!e ;e jo: &iti govora !alo #asnije$
teta od uzimanja grickalica
Ae; je re=eno da za a#tiviranje lu=enja insulina iz an#reasa uoste nije otre&ln
#o!letan o&ro#" dovoljno je unetl jedan zalogaj ne#e hrane" da &i ovaj roces
zaoceo$
Bada !asne ;elije do&ijaju nalog za s#ladi:tenje !asti" #oja ;e se #oristiti #asnije za
energets#e otre&e organiz!a$ Bog trenut#a restaje oslo&adjanje !asti" zatvaraju se
sva ;elijs#a vrata i zao=inje liogeneza" odnosno" ;elija o=inje da stvara !asti
iznova$
Ovo je jedan od razloga zasto uzi!anje gric#alica iz!edju o&ro#a rouzro#uje ili
nago!ilavanje !asnog t#iva" ili a#" ne dozvoljava da s!r:a!o do ne#e ?eljene
tezine$ ,ase telo ostaje !a:ina za ravljenje !asno;a" a one se ni#ad ne otro:e"
jer ne daje!o vre!ena ;elija!a da o=nu da oslo&adjaju !asnoce$
Prica o masnom tkivu
Sva#a !asna ;elija naseg t#iva 2#oja se zove adiocit3 je erfe#tno organizovana
!i#ro fa&ri#a sa '91satni! radni! vre!eno!$
Zadata# ove fa&ri#e je da roizvede i sacuva" a zati! re!a otre&i i oslo&odi rezerve
goriva" da &i se nase telo sna&delo svi! dnevni! energets#f! otre&a!a$
4
Masno t#ivo je od vitalnog znacaja za organiza!" znaci" tre&a sva#a#o da ga i!a!o"
ali sa!o u odredjeno! rocentu" sva#i visa# je :tetan" do# je i sva#i veci gu&ita# tog
t#iva lo:" jer je ovezan sa !nogi! !eta&oli=#i! i hor!ons#i! ore!e;aji!a i
&olesti!a$
Mehanizam nagomilavanja masnog tkiva
5a &i for!irale svoje rezerve" !asne celije uzi!aju iz #rvi !asne #iseline i se;ere" #oji
se unose hrano! 2ne za&oravi!o da se seceri nalaze u s#oro sva#oj na!irnici" re
svega u cerealija!a" odnosno zitarica!a 1 senici" heijdi" razi" irincu" jec!u" zo&i" itd"
zati! u vocu" slat#isi!a i veli#o! &roju ovrca3$
Masne celije su do&ro ore!ljene celije za ovu ulogu i i!aju vrlo naredan i osetljiv
siste! za u!anje i sa#uljanje" odnosno s#ladistenje !asti$
,a#on rve faze" odnosno faze uu!avanja" secere i !asne #iseline reuzi!a
citava ar!ija enzi!a #oji o!azu u daljoj roizvodnji veli#ih !ole#ula" oznatih #ao
trigliceridi$
Stvoreni trigliceridi se s#ladiste u secijalna s#ladista unutar !asne celije$ Ceo ovaj
ostua# je dirigovan od strane glavnog dirigenta* Insulina" hor!ona #oga lu=i nasa
gustera=a 2an#reas3$
Ci! se nivo insulina ove;a" a to se desava ri sva#o! unosu hrane" !asne ;elije
do&ijaju #o!andu* s#ladi:ti4
Znaci" #ad god nesto ojede!o 2ja&u#u" tresnju" zelenu salatu" #uvanu sargareu"
sniclu" hle&" ire #ro!ir ili co#oladu3" nase telo ovo reoznaje #ao unos #o!letnog
o&ro#a$ +roces s#ladistenja !asti 2liogeneza3 zao=inje" a istovre!eno se sve druge
a#tivnosti !asne celije zaustavljaju$ Dilo #oja gric#alica #oju unese!o iz!edju
regularnih o&ro#a zatvara vrata !asnih celija" ne &i li to ola#salo stvaranje !asno;a$
,aravno da nije isto da li s!o ojeli ar=e torte ili rendani celer" ali sa!o u s!islu
#olicine !asno;a #oje se narave u !asnoj ;eliji" a da li ce se raviti unoso! &ilo #oje
na!irnice" to je nesu!njivo$
A#o zeli!o da s!rsa!o rva stvar #oju tre&a da uradi!o je da se vrati!o unosu
regularnih o&ro#a" i to 1 tri u to#u dana$
Glavnu #rivicu za nago!ilavanje telesne tezine uravo snosi dezorganizacija u
telesno! rirodno! rit!u unosenja hrane" #ao i #o!ulsivno Egric#anjeF iz!edju
o&ro#a$
,a zalost" danas je ovo jedan od najcescih ore!ecaja u navi#a!a #od savre!enog
cove#a$
Od najveceg znacaja je ovo saznanje ri!eniti #od dece" nauciti ih da ne jedu
slat#i:e" =is ni &ilo #oju gric#alicu van regularnog o&ro#a" ali ovo se odnosi i na
&on&one" voce" #iflu" djevre# i drugo$
Zasto se nao!inje da je ovo od najveceg znacaja sreciti &as #od dece@
Kod Ijudi #oji su gojazni od decijeg uzrasta" otencijal za s#ladistenje! !asti je dale#o
veci nego #od Ijudi #oji u detinjstvu nisu &ili gojazni" a je i z&og ovecanog &roja
5
!asnih celija sa!a hor!ons#a a#tivnost #od njih ore!ecena$ Ovi Ijudi se suocavaju
sa !nogi! &olesti!a u zivotu" dale#o vise nego vrsnjaci #oji su i!ali nor!alnu
telesnu tezinu u detinjstvu 2viso# ritisa#" secerna &olest" &olest srca i #rvnih sudova i
drugo3$
,aravno" oznato je da su najsnazniji o#retaci gusterace" odnosno an#reasa na
izlucivanje insulina" uravo rosti seceri 1 &eli secer" zuti secer" !ed" itd 2a njih i!a u
veo!a veli#o! &roju na!irnica i gric#alica" ogotovo slat#isa" ali i u #ecau" #oji deca
toli#o vole3" #ao i hidrogenizovane &iljne !asnoce 2a njih i!a u ra#ticno sva#oj
gric#alici iz #ese" u ecivu" osni! #olaci!a i dr$3$
,aici" #ao sto su #afa i caj sa dodati! secero! 2ili vestac#i! zasladjivace!3 !enjaju
na: ci#lus s#ladi:tenja i oslo&adjanja !asti" vocni so#ovi ta#odje sadaju u #ategoriju
na!irnica #oje tre&a iz&egavati iz!edju o&ro#a$$$ ose&no dijet ica" verovali ili ne"
dijet cola je izazivac &roj -$ secerne &olesti u A!erici u decije! uzrastu" ali o to!e
ce!o #asnije$
Preskakanje obroka
+ored uzl!anja gric#alica" drugi najcesci ore!ecaj u navi#a!a u ishrani je
res#a#anje o&ro#a$
0 nasoj ra#si" od !nogih acijenata cuje!o da ne doruc#uju" ali i!a i sledecih
izjava* ne vecera! uoste jer je to zdravije< ujutru jede! sa!o voce< ojede! do ' #g
voca sva#i dan< ni#ad ne stigne! da ruca!< uoste ne jede! !eso" najsladje !i je da
jede! uvece u --$$ itd$$$ sve ovo nije do&ro" uoste nije do&ro4
u organiz!u cove#a se s#oro nista nije iz!enilo od vre!ena #ad je ri!itivni
cove# &io lovac i #ad nije i!ao !nogo razlicitih na!irnica u sva#odnevnoj ishrani$
Sva#a#o je doslo do odredjenih !ini!alnih ro!ena u genets#o! #odu na#on
relas#a cove#a iz no!ads#og nacina zivota 2#ad je sa!o lovio3 u !irniji iivot sa
uzgajanje! oljorivrednih #ultura$
Aoce i &o&ice su drevni lovci jeli #ad nisu i!ali ulov" to jest" #ad nisu !ogli da na&ave
!eso$ S druge strane" ljudi #oji su se &avili oljorivredo! su osi! !esa jeli i razno
ovrce" zitarice i voce" a se njihov organiza! o!alo i ola#o rilagodio na ta#vu
vrstu hrane$
,a ovo! saznanju iz istorije se &azira teorija ishrane o #rvni! grua!a$ +rvi lovci su
i!ali O #rvnu gruu" a #asnije je doslo do ro!ena" jer se !enjao i nacin zivota i
ishrana$ +o to j teoriji" O #rvna grua stvara odlicnu energiju od unetog !esa" do# A
#rvna grua i!a veli#o oterecenje organiz!a od !esa$
Ia#" voce sa!o o se&i" ni#a#o ne daje gradivne ele!ente organiz!u$ Za
fun#cionisanje srca i unutrasnjih organa" neohodni su roteini i !asti$ Aoce je
ozeljno jesti u!ereno i u odredjeno vre!e u to#u dana" a to je" o za#onu fiziologije
ljuds#og organiz!a o#o -G h" ali o to!e ce !nogo vise reci &iti #asnije$
Aeli#i ro&le! nastaje #od Ijudl #ojl Iz&egavaju doruca# 2najveci &roj3" Hi uzi!aju
veo!a !alu #olicinu hrane ujutru" Hi sa!o voce 2sto ta#odje cesto cuje!o3$
"
O ovo!e danas naucnici znaju s#oro sve i ne ostoji vise ni naj!anja su!nja u
oravdanost unosa odredjenih" veo!a viso#o#alorijs#ih na!irnica" uravo ujutru"
uravo #ad je nivo #ortizola" hor!ona &udnosti" u nase! #rvoto#u najvisi i #ada je
lucenje$ insulina naja#tivnije$
0 torn eriodu je !eta&oliza! najsnazniji" naj&rzi i najefi#asniji$ Bada se naj&olje
oseca!o" organiza! rlre!a energiju za sve nase dnevne a#tivnostl$
Sta se zapravo dogodi kad preskocimo unos hrane ujutru?
,ivo hor!ona #ortizola je veli#i" u #rvi na! je &laga hiogli#e!ija" Hi #od !nogih ljudi
ca# i veci ad secera$
Ia#o !ozda I ne oseca!o ni#a#vu glad" nas zeludac i ceo digestivni siste! se sre!a
da ri!i hranu" a oclnje sa redodredjeni! izlucivanje! odredjenih sustanci #oje
tre&a da o!ognu u varenju$
A#tiviraju se &rojni hor!ons#o1enzi!s#i !ehaniz!i #oji sluze u stvaranju neohodne
energije za rad srca" !isica i !ozga 2i svih unutrasnjih organa3$
Sta !i uradi!o @
Bada !i res#oci!o ovaj o&ro#" Hi jos gore" oije!o #afu sa secero! 2Hi jos !nogo
gore od toga 1 oije!o #afu sa vestac#i! zasladjivace!3 i ti!e &u#valno za#ljuca!o
sva vrata na nasi! !asni! celija!a" to jest adiociti!a" one zaocinju intenzivan
roces zastite svojih ostojedh rezervi neohodne energije za rad organa$
Zasto je to ta#o@
Jedan atavistic#i" odnosno drevni rinci na! ravi veli#u !u#u$$$$
0 rastara vre!ena" #ada cove# nije jeo sva#i dan 2a jos !anje tri uta na dan3" jedini
nacin da rezivi" &ila je jedna rirodna #ara#teristi#a !asnih celija* izazivanje
auto!ats#og zaustavljanja a#tivnosti svih enzi!a #oji razgradjuju !asne rezerve u
nji!a$
Kada nije &ilo redovnog unosa hrane" odnosno !esa" a#tivni &i ostajali sa!o
sintetisuci enzi!i" to jest !aterije u organiz!u #oje su &ile soso&ne da I od naj!anje
&o&ice Hi voc#e #oja &i se ojela" narave neohodne energets#e zalihe" odnosno
!ast$
,a taj nacin riroda se ostarala da usteda energije za rad srca" !ozga" jetre" &u&rega i
svih ostalih organa &ude izuzetno veli#a i ta#o je o!ogucen zivot u svi! zadati!
uslovi!a$
,ista se u telu cove#a nije iz!enilo ni sad< #ad Ijudi u sredina!a gde ishrana nije
ro&le!" ne unesu hranu u za da torn &iolos#o! rit!u" telo to reoznaje #ao retnju i
od!ah zaocinje &rojne !ehaniz!e od&rane u cilju uItede energije$
Znacii" na#on jednog res#ocenog o&ro#a" sve sto ojede!o #asnije 2a !a#ar to &io i list
salate ili ja&u#a3" visestru#o se is#oristi" a ostata# sacuva i us#ladisti" &azalni
!eta&oliza! se usori" jer je sve to deo rirodnog nagona za reiivljavanje! Ijudi$

Ovo se odnosi na dugotrajne navi#e #oje cove# i!a" a na zalost" !edicina i!a &rojne
do#aze da ovi atavistic#i" drevni rincii i dalje fun#cionisu" jer ni#a#o ne s!e!o da
za&oravi!o da danas u svetu i!a vise od 6-8 !iliona Ijudi #oji ate od gladi" nasurot
re#o !ilijardu onih #oji su !anje ili vise gojazni" a se ovi !eta&olic#i rincii !ogu
roveravati u sva#odnevnoj !edicins#oj ra#si$
Kad je ost u itanju" a govori!o o ravo! ostu" a ne o !ode!o! vidjenju osta sa
unosenje! na!irnica #ao sto su &ilji sir gauda ili &iljni sir traist" razne ite od
#ro!ira" osnih #olaca" &iljnog slaga itd$$$ !oze se reci da on redstavlja veo!a
do&ro ciscenje i tela i duha$
Bre&a da traje 9( dana 2ne #race" a zasto je to" osi! u religiozno! s!islu" oravdano i
u !edicins#o!" oisace!o !alo #asnije u delu o neefi#asni! dijeta!a3< ost tre&a da
odrazu!eva !anji #alorijs#i unos 2ni#a#o ne odrazu!eva za!enu !lecnih roizvoda
&iljni! sirevi!a" avla#e i slaga 1&iljni!" ili !esa &rojni! za!ena!a za !eso"
raznorazni! #aloricni! ita!a ili sojinl! snicla!a3" #onzu!iranje! veli#e #olicine osnih
#olaca itd$
+ost &i tre&alo da &ude odricanje" a ni#a#o osvecivanje #uvanju i isro&avanje
&rojnih oslastica$$$ Jer na#on erioda osta" u ra#si se najcesce suocava!o sa
acijenti!a #oji su do&ili na tezini" u!esto da su izgu&ili i dijagnosti#uje!o nivo holesterola
i do dva uta veci od rethodno" re1osta iz!erenog nivoa$
Ba#odje" jedini ravi nacin oz&iljnog ciscenja organiz!a je zaravo ost #oji
odrazu!eva unosenje sa!o vode u trajanju od - 1 . dana" najvise 8 dana< osle cega
tre&a lagano uvesti najre tecnu hranu" a sve ostale na!irnice" ali ovaj ost se !oze
o&aviti is#ljucivo uz !edicins#u #ontrolu i racenje od strane le#ara$
ako se mast oslobadja iz masne celije?
5o# s jedne strane !asno t#ivo s#ladisti !ast" ono isto ta#o" sreco! o nas" ta#odje i
otusta !ast #oju je rethodno us#ladistilo$
Ovo je drugi deo rocesa o&ez&edjenja energije za fun#cionisanje ljuds#og
organiz!a$
Kao sto s!o re#li" !asne celije" odnosno adiocitl" su u#ladistill veli#e !ole#ule" #oji
se zovu trigllceridi u svoje secijalne delove celije" #oji se zovu rezervoari$
5a &i se ovi !ole#uli otustili u #rv" otre&no ih je raz&iti u !anje delove 2trigliceridi ne
!ogu naustiti zdravu" neostecenu !asnu celiju" ne ostoji ni#a#va !agicna !asaza"
ili sustanca #oja !oze dovesti do toga da !asna celija iz&aci svoj sadrzaj" osi!
u#oli#o se sa!a celija ne rasadne3$
Bajna s!anjenja !asnoca je oet u enzi!i!a" ose&no enzi!u liazi" #oji je
odgovoran za razlaganje triglicerida$
Liaza" enzi! #oji razlaze !asnocu se nalazi u !asnoj celiji" odnosno adiocitu" all je
otuno nea#tivna" sve do# je hor!on insulin risutan u vecoj #oncentraciji u #rvi" jer
svojom aktivnos!" #ormon ins!$in dir%ktno &$okira %n'im $i(a'!)
!
Znaci" sve vre!e do# jede!o i gric#a!o" an#reas i hor!on insulin vredno rade na
ravljenju energets#ih" !asnih rezervoara" a enzi! #oji razla?e !asnoce iz tih na:ih
!asnih rezervi ne fun#cioni:e uo:te$
,e ostoji ni teorijs#a !ogucnost da izgu&i!o i !iligra! !asti sve do# je hor!on
insulin a#tivan" a onavlja!o" on je !a#si!alno a#tivan jos o#o '1. sata na#on
sva#og oslednjeg zalogaja &ilo #oje hrane #oji s!o ojeli$
Hor!oni #oji a#tiviraju i odsti=u a#tivnost enzi!a liaze" uravo onog enzi!a #oji
na! s!anjuje !asne deozite su adrenalin i noradrenalin" ta#ozvani stres hor!oni$
Oni se otustaju u najvecoj !eri ri fizic#oj a#tivnosti ili u stanji!a stresa* tolota"
hladnoca" fizic#a agresija" !entalni stres$$$31 ,ao!ena 1 a#o je stres veli#i i
dugotrajan 2a to !oze &iti oz&iljan fizic#i rad" deresija" neuroza" i drugo3" otustanje
!asnoca se &rzo zaustavlja i dolazi do =uvanja zaliha !asti u cilju daljeg o=uvanja
fiziolos#ih fun#cija organa$
A#tiviran izlu=eni! stres hor!oni!a" enzi! liaza razla?e !ole#ul triglicerida u !anje
delove i secijalni! &iolo:#i! #lju=e! otvara izlazna vrata adiocita" te se ove" sada
sasvi! !ale arti#ule otu:taju u #rv$
Ovi deli;i se zovu !asne #iseline i glicerol$ Be !asne #iseline zaravo slu?e #ao
!i:i;no gorivo$
Kad se u #rvi nadju !asne #iseline i glicerol" ostoje dve alternative*
ili ce!o &iti fizic#i a#tivni i na:i !isi;i ;e sagoreti energiju #oja i! je onudjena"
ili ;e!o &iti fizic#i nea#tivni" te ce !asne #iseline i glicerol ostati u #rvoto#u" a ce
u&rzo !asno t#ivo" #oje je zaravo &iolos#a fa&ri#a" reuzeti ove ele!ente i u svo!
delu za reci#lazu" retransfor!isati onovo u trigliceride i us#ladl:titi" ali ovaj ut u delu
#oji slu?i za s#ladi:tenje otada$
Stalni! sva#odnevni! onavljanje! ovog rocesa !oze se us#ladisti jedna ogro!na
#oli=ina otadnog !aterijala" a ove sustance nisu vise zdravo !asno t#ivo" vec jedna
!asa una &iolos#og" ali i industrijs#og otada" #oji se veo!a te:#o u#lanja$
Be naslage su naj=e:;e one na sto!a#u" stru#u i &o#ovi!a i veo!a su tvrdo#orne za
u#lanjanje$
Masne #iseline delo! odlaze i u jetru" gde se uz o!o; jetrinih enzi!a dire#tno
retvaraju u trigliceride" tada se oni nazivaju seru!s#i trigliceridi i nalaze se u
slo&odnoj cir#ulaciji$ Kad su ovi:eni trigliceridi u #rvi" to je ouzdan zna# da ne
ostoji fizi=#a a#tivnost uz istovre!enu ove;anu roizvodnju !asno;a$
Sva#o ovecanje vrednosti triglicerida i holesterola je siguran zna# atnje nase jetre"
#ao i gustera=e" odnosno an#reasa$
NAPOMENA* IZMED+, O-ROKA MORA DA PROD+E MINIMA.NO /" A.I +E OPTIMA.NO
0 SATA)
.
Pravo vreme za vezbanje
Kao sto s!o videli" !asne celije su fantasticni roizvodjaci i cuvari energije
neohodne za rad srca i !isica$ Ali" !asno t#ivo ne eli!ise iz organiz!a ni na #oji
nacin nago!ilanu !ast$ Bo rade nasi !isici$$ oni su osnovna !asina #oja sagoreva
!ast i retvara je u energiju neohodnu za #retanje$
,e ostoji ose&na tajna* osnovno je o#renuti !isice i !asne nasiage ;e se
rirodni! ute! s!anjivati$
+oznato je da ostoji odredjen &roj Ijudi" #oji u svo! geno!u i!aju rirodnu zastitu od
svih ore!ecaja u !eta&oliz!u !asti" to se zove genets#i oli!orfiza!" a #a#o
ne!aju ro&le!a u !eta&oliz!u !asti" oni !ogu i!ati idealnu telesnu tezinu i &ez
!nogo fizic#e a#tivnosti" a ri torn !ogu jesti !nogo i ca# vrlo nezdravo" gledano o
&ilo #o! nutricionistic#o! rinciu$
Ovo" na zalost" ia# dovodi do raznih zdravstvenih ore!ecaja" ocevsi od zivotne
do&i iz!edju 8817( godlna" a &ez o&zira na to #oli#o se !i hvalili nasi! rethodni!
zdravlje!" uz sve lose navi#e" u starijoj do&i ce!o se suociti sa oz&iljni! ro&le!i!a
#ojl rezultuju !eta&olic#i! ore!ecaji!a" oviseni! #rvni! ritis#o! ili nastan#o!
#arcino!a$
!"ektivne "at#burning vezbe
Intenzivne vez&e nisu nacin da se oslo&odi!o vis#a !asnih naslaga$
,arotiv$ 5a je to ta#o" ljuds#a rasa &i izu!rla jos davnih godina$ Ljudi u roslosti nisu
i!ali !nogo hrane na rasolaganju" a #retali su se !nogo i dugo u cilju ronalazenja
te hrane$ 5a je organiza! #onstruisan ta#o da !oze!o !alo jesti" a uno se #retati
2ili vez&ati3 i ti!e gu&iti !asnoce" nijedan cove# iz roslosti ne &i reziveo$ Aec za
ne#oli#o dana &i otrosio sve !asne rezerve i u!ro &i$
I za ovo se ostarala fiziolos#a fun#cija ocuvanja energije$ Zaravo" uoste nije la#o
s!rsati ovecanje! fizic#e a#tivnosti4
Zna!o da se !ora!o o#renuti" ali i to !ora!o raditi a!etno$
Kad i #a#o se vez&a je ta#odje veo!a &itno$
Bri# je u to!e" #a#o i!ati najvecu #orist od vez&anja u#laanje! fizic#e a#tivnosti u
hrono&iolos#i rita!$
+ravo vre!e za vez&anje je ono #ad se !asne celije sre!aju da zaocnu roces
oslo&adjanja !asti$
,e tre&a da vez&a!o u vre!e #ad hor!on insulin &lo#ira enzi! liazu" to jest do#
traje liogeneza" odnosno stvaranje !asti$
Znaci" ne vez&a!o osle o&ro#a i to naj!anje sledeca ' sata$ Se! sto je otuno
neefi#asno" !oze &iti oterecujuce za varenje unete hrane" !oguce je da se varenje
usori i da i!a!o #ontraefe#at u#oli#o zeli!o da s!rsa!o$
Is#oristi!o rirodno naja#tivniji eriod za liolizu" odnosno razlaganje !asnoca 2nivo
#ortizola ujutru je najvisi iz!edju G i 6 sati" #ortizol je ta#ozvani hor!on &udnosti" a
tada je znaci i nivo a#tivacije svih nasih zivotnih fun#cija najvisi$
10
,aj&olje vre!e za vez&u je ujutru" a re dorufc#a$
Statisti#a #aze* ljudi #oji ri!enjuju ovaj rinci cine uravo najveci rocenat onih #oji
i!aju idealnu telesnu tezirtu$ I to &ez i#a#ve !u#e$
Ove juta!je vez&e !oraju &iti u!erene" a re!a saveti!a strucnja#a" ogresno je
ujutru trcati 2sto vecina ljudi s!atra veo!a zdravi!3" jer nase! srcu i #rvni! sudovi!a
tre&a naj!anje . sata na#on &udjenja da ostignu un #aacitet" a nije do&ro
reoteretiti srce veci! naori!a u to vre!e$ Statisti#a #aze da je rocentualno dale#o
veci &roj iznenadnih s!rti usled oterecenja srca u to#u trcanja u rano jutro nego u &ilo
#oje drugo do&a dana$
Ostali ter!ini za vez&anje su re ruc#a ili re vecere" all ovo oslednje je najgora
alternativa$ ,aj!anje je reorucljivo vez&anje osle ) sati uvece 2razlozi su &rojni"
jedan od razioga je sto ti! ostu#o! vestac#i odrzava!o nase nad&u&rezne zlezde
a#tivni!" a to vodi u hronican sindro! stresa" #oji #asnije" na#on ne#oli#o godina ove
ra#se dovodi do &rojnih ore!ecaja u telu" a re svega ore!ecaju i!uniteta3$
5anasnji radni rita! us!erava !noge ljude da vez&aju uravo u ovo vre!e" a
reoru#a je da tada to &ude setnja ili &rzi hod na tract$
Bes#e vez&e 2srint" aero&i#3 &rzo israzne zalihe ugljenih hidrata" odnosno gli#ogena iz
jetre i dovedu do za!ora" #oji daije dovodi do niza !eta&olic#ih ore!ecaja" #oji
rezultuju za#ljucavanje! cuvenih vrata !asnih ceiija i cuvanje! zaliha !asti 2nase telo
ove tes#e vez&e reoznaje #ao retnju" a ne #ao sti!ulans43" a s druge strane" a#utan
ad secera ovecava otre&u za unoso! hrane$
Ovo je ja#o lose" jer se !asne zalihe nisu ni oceie toiti" a nas !oza# daje #o!andu
da !ora!o uneti novu hranu da &i se zastitili svi unutrasnji organi I o&ez&edila
neohodna energija za njihov rad$
,ase telo se strates#i rire!a za taj unos" a &ez o&zira jeli !i tada ili ne" o#recu se
svi !ehaniz!i za roces stvaranja !asti$ 0z ovaj efe#at" gojazne oso&e ce do&ijati na
tezini" ca# i a#o &udu jeli sa!o resno ovrce na#on intenzivnog treninga4
Ovo je jedan od razloga zasto su se ove vez&e o#azale #ao neefi#asne" osi! sto
!ogu &iti oasne za srce #od gojaznih ljudi" #oji ocinju da vez&aju o saveti!a vidjeni!
na BA$
Za eli!inaciju !asti" otre&no je vez&ati duze od ola sata u #ontinuitetu i to sa
najvise 8(/ !a#si!alnog #aaciteta" gde ce!o !a#si!alno ostedeti ugljene hid
rate iz rezervi tela$
Beretana !oze &iti do&ar iz&or" ali is#ljucivo uz strucni nadzor rofesionalnog trenera$
+o !nogi! istrazivanji!a" &rzi hod 28"8 do G"8 #!Jsat3 je dao najefi#asnije rezultate u
ocuvanju zdravlja i to zaista u&edljivo$
Zene tre&a da i!aju naj!anje 9 sata a#tivne re#reacije u to#u jedne sed!ice"
!us#arci . sata 2ovo je z&og razli#e u nivou testosterona u #rvi3$ 2Mada ostoje i
11
najsavre!enije teorije" #oje govore o to!e da odredjeni #rat#otrajan vid anaero&nih
vez&i !oze dati odlicne rezultate" ali je otre&na veo!a secificna rire!a3$
%e#reacija ne odrazu!eva hodanje od o#o . #!Jh" znaci lagana setnja ne sada u
ovu ricu 2seta! sa sva#i dan" gura! #olica" seta! sa rijateljico! o gradu" ovo su
sa!o ne#i od odgovora na itanja o fizic#oj a#tivnosti3$$$
$asto su mnoge dijete neuspesne?
5anas su strucnjaci za nutriciju jednoglasni u stavu da !noge dijete #oje reorucuju
nedovoljno o&razovani le#ari ili riuceni laid" donose vise stete nego sto daju #orist$
Sto su restri#tivnije" to su stetnije$ I to z&og vise razloga" sto !entalnih" sto fizic#ih$
+ose&no je &es!isleno raditi #alorijs#u restri#ciju #oja traje do '6 dana" #a#o vecina
dijets#ih rezi!a" na zalost" redlaze$ Idealna je u trajanju od naj!anje 9( dana 2#ao
sto &i tre&alo da &ude s!anjen unos hrane za vre!e ravoslavnog osta3" jer se za to
vre!e nase telo u otunosti rilagodi na ovu restri#ciju i dale#o &olje odreaguje
#asnije ri ovrat#u na uo&icajeni #alorijs#i unos$
Sta se dogadja* onovo drevni rinci ocuvanja energije za rad srca i svih drugih
nasih vitalnih organa$
Kad unosi!o !anje hrane" nase telo to reoznaje #ao retnju" u ro#u od 96 sati se
s!anjuje &azalni !eta&oliza! i !i veo!a &rzo ocne!o da fun#cionise!o odlicno na
restri#tivno! #alorijs#o! unosu" !a #oli#o niza# on &io$ Dazalni !eta&oliza! je
energija otre&na za rad nasih organa u stanju !irovanja 1 !oza#" srce" luca" creva"
jetra" &u&rezi" itd #oriste odredjenu #olicinu energije" izrazene u #ilo #alorija!a i to je
!ini!u! #oji organiza! !ora unositi &ez a#tivnosti !isica$
Bada najcesce s!rsa!o ta#o sto" ili izgu&i!o nesto u tezini 2sto na zalost
odrazu!eva s!anjenje !isicne !ase i #olicine vode iz celija3" ili i!a!o s!anjenje
o&i!a tela 2sto je &olje" jer to znaci da s!o s!anjili zare!inu !asnog t#iva" #oje i!a
!alu secificnu tezinu" a na! vaga !anje govori od gardero&e" #oja ostaje
#o!otna3$
Za to vre!e s!o non sto gladni i nervozni" ali i!a!o zeljene rezultate$
Zati! dolazi reo#ret" restaje!o sa dijeto! 2da li s!o o!enuli da su isitivanja
o#azala da je &rojanje #alorija" odnosno !erenje #olicine unete hrane snazan o#idac
stresa #od cove#a@@3 i vrati!o se vece!" odnosno rethodno! #alorijs#o! unosu$
AH$$$ o&rnuto od rocesa s!anjenja &azalnog !eta&oliz!a" #oji se desava reiativno
&rzo u cilju zastite energije za rad srca" !ozga" jetre" luca i svih drugih unutrasnjih
organa3" sad na! tre&a" u!esto 96 sati" naj!anje 9 sed!ice da se nase telo odesi na
novo stanje i da se oveca vrednost &azalnog !eta&oliz!a $$$
Znaci" rethodno uo&icajena #olicina hrane #oju s!o jeli" ostaje reveli#a u ovo!
eriodu< tada dolazi do cuvenog jo1jo efe#ta i !i" ne sa!o sto vrati!o izgu&ljeno" vec i
doda!o !alo !asti na onu #olicinu #oja je ostojala re dijete$
Ditno je znati #oje na!i!ice dovode do Enago!ilavanjaF !asti i vazno je #a#o
a!etno uotre&iti saznanja u vezi sa #valiteto! na!irnica$
12
So!enula sa! ranije dijet ica" a tice se vestac#ih zasladjivaca$$$ Asarta! i drugi
vestac#i zasladjivaci su jos snazniji o#idaci izlucivanja insuiina od rostog" &rzog secera$$$
Sta se zaravo desava* !i oije!o dijet ice ili #afu za zasladjivace!$$$ an#reas
do&ije signal za izlucivanje insuiina i nivo insuiina odjedno! oraste" a !i u #rvi
zaoravo ne!a!o nl#a#av unos ta#ozvanog &rzog secera #oji tre&a da se !eta&olise$
Sad odjedno! ostaju z&unjeni i an#reas i !asne celije" odnosno adiociti" jer je doslo
do lazne uz&une$$$
+ofcinje a#tivacija &rojnih hor!ona i enzi!a" a #a#o ne ostoji nista znacajno u
#rvoto#u sto tre&a da se re&aci u fa&ri#u za stvaranje energije" onovo dolazi do
rincia rea#cije na retnju i !i za#ljuca!o sva !oguca vrata na celija!a !asti" a #ljuc
ca# i zaturi!o na ne#o vre!e$ Asarta! je jedan od naj#ancerogenijih oznatih
zasladjivaca" a njegov inde#s #iselosti je 9(" asolutno najveci od svih na!irnica #oje
unosi!o" danas je do#azano da izaziva tu!or na !ozgu u decije! uzrastu$
Znaci" uslovno receno" zdravije je oiti slat#o ice" nego ono sa vestac#i!
zasladjivace!$ Ali" zaista 0SLOA,O I
+otre&no je &iti orezan sa vita!ini!a u su!ece! o&li#u" na &ocici na #ojoj ise 1 &ez
secera ili sugar free" 0AEK ostoji dodata# zasladjivaca #ao sto su asarta!" sor&itol"
saharin" ci#la!at ltd$
Z&og jedne do&re oso&ine fru#toze" najzdravije je unositi taj secer" jedino fru#toza" od
svih secera ne dovodi do snaznog orasta nivoa insuiina$
Ba#odje" onovo se #od nas ojavio rirodni zasladjivac" SBEAIA" to je &iljni e#stra#t"
ne!a #ancerogenih efe#ata" ne a#tivira an#reas" lus" izuzetno je &azna sustanca" a
deluje i #ao zastitni# i!uniteta$
Kesto se u dijeta!a s!anjuje unos sorih secera 2ta#ozvane loL car& diets" odnosno
s!anjenje unosa ugljenih hidrata u vidu hle&a" cerealija" s#ro&a i drugog3" sto
osledicno dorinosi ovecanju otre&e za unoso! &rzih sedera" odnosno" nase
celije ocinju odredjene !eta&olic#e rocese u cilju zastite energije" ta#o da u!esto
da s!anji!o liogenezu" stvaranje !asti" !i je oet odsta#ne!o 2za#ljucavanje
vrata adiocita3$
%akozvane trans#masti
+ose&na #ategorija na!irnica je ona #oja u se&i i!a dis#uta&ilne !asnoce" a radi se
o &iljni! roizvodi!a" za #oje se donedavno verovalo da nisu stetne 2!argarin" &iljni
slag" &iljna avla#a" &iljni sir itd$$$3
,ajsavre!eniji! !etoda!a je ia# do#azano je da je steta ogro!na ri unosu ovih
na!irnica$ Be !asti se zovu trans1!asti" a ostoje rirodni izvori i sintets#a grua$
5o s#ora se s!atralo da su stetne na!irnice crveno !eso i uno!asno !le#o" a je
velicana uloga !argarina u ishrani" ali" nau#a ia# #aie* !nogo su stetnlje industrijs#i
roizvedene trans !asti" od rirodnih$ One ovecavaju nivo ta#ozvanog loseg 2L5L3"
a snizavaju nivo ta#ozvanog do&rog 2H5L3 holesterola$
0 svetu je zaocela &or&a da se za#ono! regulise za&rana uvoza na!irnica #oje
sadrze trans !asti 2Kanada3" u A!erici ostoji za&rana #oriscenja ta#vih na!irnica u
13
restorani!a" a u 5ans#oj je odavno regulisan rois o rocentu trans !asti u
na!irnica!a 2!anje od '/3$
Ove !asti se do&ijaju hidrogenizovanje! i drugi! industrijs#i! rocesi!a rerade
na!irnica &iljnog ore#la$ Koriste se za roduzenje trajnosti eciva" slat#isa" slanih
gric#alica" &rze hrane" i!a ih u svi! sua!a iz #esice" svi! #onzervisani!
na!irnica!a$$$
,ajveci izvor je !argarin" zati! hidrogenizovano &iljno ulje" e#ars#e !asnoce itd$$$
+reoru#a je da se detaljno rouci sastav ne#e na!irnice #oja je industrijs#i
roizvedena i da se roveri rocenat sadrzaja trans !asti 2ne s!e &it4 veci od '/"
!ada je dale#o naj&olje da ne ostoji uoste3$
Znaci* ci! vidi!o da u sastavu roizvoda ise 1 hidrogenizovana &iljna !asnoca"
ne#a to &ude signal za orez 2na zalost" to ce!o videti na veo!a veli#o! &roju
roizvoda" !i s!o do sada u nasi! rodavnica!a ronasli sa!o !alo roizvoda na
#oji!a ise tacan rocenat ovih !asti3$
Proteini#belancevine& nasa bazicna konstrukcija
+roteini" odnosno &elancevine" sna&devaju telo a!ino #iselina!a" #oje o&ez&edjuju
rast" odrzavanje i rearisanje" odnosno oravljanje t#iva" a ta#odje su funda!entalan
izvor vitalnih sustanci* enzi!a" hor!ona" neuro trans!itera itd$$
,ase telo niti roizvodi" niti s#ladisti roteine$ 0#oli#o unosi!o !alo ili ne unosi!o
uoste roteine" nase telo ocinje da razgradjuje sostveno !iSicno t#ivo" da &i
o&ez&edilo odredjene a!ino #iseline neohodne za rad srca i unutrasnjih organa" #ao
i i!unog siste!a$
0nos roteina je vise nego nuzan" rocena unosa je o#o lg o #ilogra!u" !ada o
najnoviji! #linic#i! isitivanji!a" ovaj unos ia# !ora &iti o#o l"7g o #ilogra!u
telesne tezine$
0 crveno! !esu i u ilece! i curece! &elo! !esu se nalaze veli#e #oncentracije
#arnozina" a!ino #iseline #oja utice na !isaone rocese" razvoj !ozga" usoravanje
rocesa starenja !ozga" a u o&li#u sule!entacije danas se o&avezno #oristi #ao
o!ocni le# u teraiji autiz!a #od dece" #ao i u vegeterijans#oj ishrani$
S druge strane" !isici!a je neohodna ova a!ino #iselina da ravilno rade" ovo se
narocito odnosi na fun#ciju srca nog !isica$
,ivo #arnozina se s!anji za 7G/ do starosne do&i od G( godina$ 5a &i srce &ilo
zdravo i a#tivno" ova sustanca se !ora unositi ute! sule!entacije$
JosM uve# traje nedou!ica o#o #onzu!iranja crvenog !esa" !nogi nutricionisti su
rotivnici njegove uotre&e u ishrani$
Hrono ishrana #aze da ia# tre&a unositi u!erene #olicine crvenog !esa" jer to !oze
da &ude vise #orisno nego stetno$
Ogranicenje unosa neohodno je #od &olesni#a #oji &oluju od ar#insonove &olesti
2ne za&ranjeno" vec ograniceno3 i druga ogranicenja za sada nisu oznata$
14
Goja'nost
Gojaznost negativno utice na !noge" do&ro oznate nacine" #ao sto su oerecenje
srca i #rvnih sudova" orast #rvnog ritis#a" talozenje oasnih !aterija u crevi!a"
otezava i re!eti fun#cije rada unutrasnjih organa 2jetra" an#reas" &u&rezi3" ugrozava
!eta&olic#e rocese" dovodi do ore!ecaja u fun#ciji i stru#turi zglo&ova i #ostiju" itd$
All" danas su osezna isitivanja o#azala dire#tnu ovezanost Iz!edju de&ljine cove#a I
s#racenja njegovog zlvotnog ve#a ute! jednog donedavno !alo oznatog
!ehaniz!a" #oji! nase sostvene !asne cellje
L
jeduF onaj genets#l !aterljal #ojl
resudno odredjuje duzinu naseg zlvotnog ve#a$
,a osnovu radova do#tora Bi! Sectora" naucnl#a Iz St$ Bho!as Hosital u Londonu"
#oji je roucavajucl genets#u stru#turu i atolos#a oterecenja &lizanaca" doslo se do
zaanjujucih rezultata o onasanju genets#lh zalsa #a#o #od gojazne dece" ta#o i #od
gojaznih odrasllh ojedlnaca$
%ezultati su o&javljeni u strucnoj eriodlcl 2Lancet Medical Journal" re svega3" a #asnlje
studije su o&jaslle I !ole#ularno1&iolos#u stru#turu ro&le!a s#racenja zlvotnog ve#a
#od gojaznih ljudl$
Eric %avussln" iz Dio!edicins#og Istrazivac#og Centra u Daton %ouge" 2LA3 je sa
svoji! ti!o! otvrdio rezultate iz Londona$
Kao osledica !nogih istrazivanja" sastavljen je strucni ti! na Medicins#o! 0niverzitetu u
,eL JerseN1ju u SA5" gde su ciljano isitivani genets#i zalsi #od ne#oli#o hiljada ljudi"
#a#o nor!alne telesne tezine" ta#o i #od gojaznih$
Jedna od ovih studija" narocito znacajna za dalju sud&inu teorije o #race! zivotno!
ve#u gojaznih ljudi je o&avljena na -$-'8 zena" od #ojih je re#o '(/ &ilo gojaznih$
La&oratorijs#i testovi su odrazu!evali #o!letne &iohe!ijs#e" i!unolos#e analize" #ao i
analizu jedne ose&ne stru#ture unutar celija &elih #rvnih zrnaca" #oja se zove
telo!era" a oznata je o to!e sto redstavlja eriferni deo hro!ozo!a" !ole#ula
#oji nosi nas u#uan genets#i !aterijal$
Belo!era je 2o ta#ozvanoj Hajfli#ovoj teoriji o starenju3 zasluzna za duzinu naseg
zivota" ta#o sto se u !o!entu celijs#e deo&e" ona s#rati za odredjenu duzinu$
Kada se celije t#iva odele za onoli#i &roj uta" #oli#o na! je riroda odarila 2najcesce
iz!edju 96 i 89 uta3" celija dalje ne !oze da se deli" jer se telo!era otuno s#ratila i
tada celija u!ire" a u z&irno! efe#tu" tada dolazi do s!rti organiz!a$
Istrazivanje je o#azalo jednu za#onitost #oja se odnosila na isitane gojazne zene$
Belo!ere gojaznih zena su &ile statistic#i znacajno #race nego telo!ere zena sa
nor!alno! telesno! tezino!$
0&rzo na#on ovih istrazivanja" '((8 godine" ot#riveno je da se u #rvi gojaznih ljudi
nalaze znacajno visi nivoi jednog hor!ona" o nazivu letin" a #oga luce !asne celije$
Ovaj hor!on odredjeni! !ehaniz!i!a s#racuje telo!ere 2ovo je slican !ehaniza!
#ao sto i duvans#i di! deluje u s!islu s#racenja telo!era3$ Ovi rezultati su odsta#li
15
Svets#u Zdravstvenu Organizaciju na a#ciju i danas se ogro!na novcana sredstva
ulazu u teraiju gojazne dece i reventivu gojaznosti uoste$
S druge strane" naucni# sa Kolu!&ijs#og 0niverziteta u 0SA" %udolh L$ Lei&el #aze"
da su ri#azani rezultati istrazivanja veo!a rovo#ativni" ali da ne !oraju o&avezno
znaciti da ce svi gojazni ljudi" ili oni sa s#raceni! telo!era!a" &iti osudjeni na to da
u!ru re ne gojaznih vrsnja#a$ On ostavlja !ogucnost da je vre!e neohodno za
deo&u razlicito" ta#o da je !oguce da se #od ne#ih ljudi celije dele sorije" a ia#o je
!ogucnost rerodu#cije s!anjena" !oze da se oce#uje rosecna duzina zivota$
Isitivanja su ta#odje o#azaia da i #od dece i #od odrasiih oso&a" #oji su &ili gojazne"
a zati! ostvarili i ocuvali oti!alnu tezinu" ovaj fa#tor rizi#a asolutno ne ostoji$
Masno t#ivo je hor!ons#i a#tivno t#ivo i onasa se #ao nezavisna for!acija$ A#o ga
i!a!o u vis#u" naudice na!" a#o !asnoce i!a!o u nor!alno! rocentu" cuvace
nas" a#o ovog t#iva i!a!o !anje nego sto tre&a" oet ce na! nauditi4
oji su pokazatelji gojaznosti?
Kad #aze!o gojazan" !isli!o na to da je DMI cove#a re#o .($ %adi reciznosti
odredjivanja steena uhranjenosti" dizajnirana je ta&ela &odN !ass indeO1a 2&odi !as
inde#s3 o #ojoj se !oze!o veo!a &rzo orjentisati #a#va na! je #olicina !asti"
dovoljno je znati nasu tezinu i visinu i Ia#o ce!o se orjentisati u #o! se delu s#ale
nalazi!o$
Jednostavno odredjivanje ove vrednosti je sledece 1 tezinu u #ilogra!i!a odeli!o sa
visino! u !etri!a 2na ri!er" oso&a i!a G( #g" a viso#a je -$69" da &is!o odredili
&odN !ass indeO" odeli!o vrednost G( sa #vadrato! visine" -$69O-$69" do&ija!o
vrednost '($7G3
Gojazna je sva#a oso&a #oja i!a DMI re#o .(" a reterano uhranjena je sva#a
oso&a #oja i!a DMI re#o '9")< nor!alno je uhranjen sva#o #o i!a DMI iz!edju -6$8
i '9$)" a vrednost DMI isod -6$8 je ta#odje atolos#a i govori na! da je u itanju
othranjenost$
5anas je DMI vec revazidjen fa#tor i o#azalo se da je otre&no uraditi !nogo
reciznije isitivanje sastava tela da &i se odredio fa#tor gojaznosti 2re svega to
!oze o!oguciti InDodN analizator tela3$
,e#o #o i!a do&ar !isicni sastav i nor!alnu #olicinu vode u celija!a !oze i!ati veci
&odN !ass indeO od oso&e #oja i!a !nogo vise !asnoda i !anje !isicne !ase" a
je ova !era ostala neuotre&ljiva$
Jedna a!eric#a siholos#a studija iz -))6 godine 29$8(( veo!a gojaznih isitani#a3
ot#rila je da 6'/ gojaznih ljudi se&e vidi #ao ounjenu" !alo #orulentniju oso&u i ne
reoznaje se !edju silueta!a iz!edju viIe gojaznih oso&a$ Kada &i$isitivaci
o#azali siluetu doticnog isitani#a na fotografiji uz siluetu nor!alno uhranjene oso&e"
ca# G)/ isitani#a odgovara da je u itanju foto !ontaza" jer se&e ne !ogu
reoznati #ao veli#u oso&u$
Cesto i u ra#si !oze!o cuti izjave #ao sto su* o&oza! sto sa! de&ela" otuno sa!
srecna 2do#azano je u svi! oz&iljniji! neurofiziolos#i! isitivanji!a" da je #od
1"
gojaznih ljudi lucenje hor!ona srece za s#oro .8/ isod nor!alnog nivoa" a
izgleda" da ova#va izjava nije tacna$
5eresivno! rasolozenju odlegne G6$G/ gojaznih ljudi" a vise od 7(/ acijenata
!ora ri!ati !edi#a!entoznu antideresivnu teraijui4
Znaci" a#o zane!ari!o izjave ojedinih gojaznih ljudi" o#usaj!o da shvati!o da je
gojaznost izuzetno #o!le#sna i veo!a tes#o izleciva DOLESB$
Ova &olest se ne odnosi sa!o na o&olelog" vec u#ljucuje citavu njegovu orodicu i
radno i rijateljs#o o#ruzenje$
Francuzi za gojaznost #azu da je &olest #oja oduzi!a srecu$ 5o#azano je da gojazni
ljudi nisu sretne i zadovoljne oso&e$
,aj&olji rezultati u teraiji gojaznosti se danas ostizu #o!&inovanje! individualnih
dijeta i sule!enata #oji vracaju ravnotezu u neurotrans!iters#oj fun#ciji u !ozgu" to
jest" vracanje! osecanja srece i radosti $
Principi 'rono # ishrane
0 rogra!u hrono ishrane je od osnovnog znacaja ri!eniti znanja o !edicins#oj
grani #oja se zove hrono&iologija" o vrsti na!irnica" is#oristljivosti" #ao i o vre!enu
#ad se ele!enti s#ladiste" a #ad se energets#e rezerve otustaju iz adiocita"
odnosno !asnih celija$
Aec sa!o do&ri! #o!&inovanje! ovih rincia" !i i!a!o zdrav ristu ishrani i ti!e
o!aze!o usostavljanju ravnoteze u nase! !eta&oliz!u" #ao i telesnoj tezini #oja
je idealna za nas$
0jutru celije naseg tela zahtevaju veli#u energiju i tada !asne celije otustaju
us#ladistenu !ast dale#o la#se nego &ilo #ad #asnije u to#u dana$
Idealno vre!e za unos na!irnica #oje la#o i &rzo daju energiju i la#o se s#ladiste i
otustaju" je uravo jutro$
Bo su ugljeni hidrati 2hle&" razne cerealije i !asti zivotinjs#og ore#la 1!aslac" #aj!a#"
sir itd3$
E$iminaija dor!ka j% najt%'i mo1!i (r%krsaj ! is#rani" j%r j%dino j!tarnji !nos
#ran% aktivira masn% 2%$ij% da &%' ok$%vanja is(!staj! i' svo1 sk$adista masti i
to vr$o int%n'ivno3
A#o ujutro res#ace!o o&ro#" na#on nocnog stvaranja !asnoca" u!esto da dodje do
jutarnjeg oslo&adjanja rezervi" uz veli#u a#tivnost hor!ona #ortizola" nase telo"
narotiv" nastavlja sa s#ladistenje!" jer je za&rinuto sto ne!a novog unosa hranjivih
sustanci$
0vece se !ora!o re&aciti na e#ono!icniji &io1!od" jer je to vre!e #ad telo rirodno
s#ladisti !ast$
1
,ase celije su u vecernji! sati!a vec za!orene i lenje" 2#ortizol" hor!on &udnosti se
!nogo !anje luci" oceo je da se luci hor!on sna3 i celije o liniji !anjeg otora"
zude za &rzi! seceri!a" da &i ih la#se i sa !anje naora us#ladistile$
Ovo je najcesci ro&le! #oji se javlja #od ljudi #oji neravilno rasoredjuju o&ro#e 1
organiza! ocinje da zudi za slat#i!4 ,ajre uvece" a na#on ne#og vre!ena i u
sva#o do&a dana4
A#o uvece unese!o !asnoce i secere" !i s!o uravo dodali !aterijala nasi!
celija!a da us#ladiste e#stra !ast" tacno na vre!e #ad one to i inace rade" i #ad je
oslo&adjanje !asti sa!o si!&olicno" &ez o&zira na fizic#u a#tivnost$
,ajla#si nacin da iz&egne!o sve ro&le!e je ridrzavanje unosa hrane od . uta u
to#u dana" 2od 6h do '(h" sa oti!alno! auzo! od 9 sata iz!edju o&ro#a3 a
narocito je vazno u to#u reodneva uneti najvecu #olicinu razlicitih hranjivih
sustanci$
NAPOMENA* POS.EDN+I O-ROK , TOK, DANA MORA -ITI NA+MAN+E 4 SATA
PRE ZASPI5AN+A)
Id%a$ni j%$ovnik6
,etolerancija re!a odredjeni! #o!onenta!a hrane" #ao i alergijs#e rea#cije na
hranu !ogu se cesto javiti u o&li#u osecaja u!ora" tro!osti" glavo&olje itd$
Bo je rezultat stresa #o!e je organiza! izlozen unoso! na!irnica na #oju je
reosetljiv$
0#oli#o dugo vre!ena unosl!o hranu #oju ne odnosi!o do&ro" javlja se gu&ita#
dnevne !otivacije I radne energije" u!or" !igrena" &olovl u zglo&ovi!a" tego&e sa
varenje!" ro!ene na #ozi" vrtoglavica" ast!a" deresija" gojaznost" #arcino!i"
secerna &olest I !nogo drugog$
,ajceSce i ne zna!o #oja je vrsta hrane do&ra za nas" a #oja ne$$$
Ia#o na! je riroda odarila !oc da reozna!o otencijalno neozeljnu hranu i da
je iz&egava!o" #ao i da nesvesno uzi!a!o onu #oja na! odgovara" danas je na
zalost" tes#o reoznati ove rlrodne odsvesne signale$
,ai!e" od ranog detlnjstva" !i s!o oteretili organiza! &rojni! gric#alica!a"
slat#isi!a" &rzo! hrano!" hrano! uno! #onzervanasa" aditiva i esticida$$$$ sve ovo
dovodi do usavanosti nasih rirodnih !ehaniza!a i vrlo &rzo restaje!o da
reoznaje!o one na!irnice #oje tre&a da iz&egava!o$
5anas je tehnologlja toli#o naredovala" da i najoasnije na!irnice reoznaje!o #ao
1 najsladje" jer sa dodatl! u#usi!a i &oja!a ove na!irnice ostaju veo!a
ri!a!ljive$ Mnoge na!irnice nas rivu#u svoji! zavodljivi! u#usi!a" narocito su
oasni slat#asti i slani dodaci$
Iz&acivanje! hrane #oju ne tolerise!o do&ro" u vise od dve trecine slucajeva" dolazi
do nestan#a zdravstvenih tego&a #ao sto su ovisen holesterol" viso# rltlsa# itd$
1!
Ova cinjenica i!a veli#i znacaj" jer na! govori da !oze!o &iti zdravi a!etni!
unoso! hrane$
(li, kako danas biti pametan?
Malo je onih #oji nisu ro&ali sa!ite" #re!ite ili ha!&urger sa #ios#a iza cos#a$$ ali
isto ta#o cita!o i &rojne te#stove o zdravoj hrani u svi! dnevni! novina!a$
I ored svega toga" !alo je oznato da uoste nije la#o naravitl redlog za idealan
jelovnl#$ Zasto@
,etolerancija na hranu je sva#odnevna ojava$ %e#li s!o da ona ne odrazu!eva
uadljive ro&le!e sa varenje!" stolico! ili ojavu &olova u sto!a#u$ ,arotiv"
netolerancija na hranu je tihl u&ica$
Sva#i cove# i!a jedinstven genets#i zais$ +re!a torn zaisu se odvijaju sve nase
fiziolos#e fun#cije" a sva#a#o se ovo odnosi na !eta&oliza! i is#oristljivost na!irnica
u cilju stvaranja energije$ Jedno! cove#u je za stvaranje energije odgovarajuca jedna
vrsta na!irnica" ne#o! drugo!" sasvi! druga vrsta$ 0nutar jedne orodice ca#
veo!a cesto ostoje razli#e u soso&nosti is#oriscenja na!irnica$
Mi i!a!o osecaj da ne#u hranu P voli!o Q iii ne voli!o Q" a to je sa!o ostata#
drevne !od #oju su nasi reci i!ali #ad su &irali na!irnice od #ojih !ogu i!ati sa!o
#orist" a ne i stetu$
)e"inicija 'rono # ishrane
Hrono nutricija je grana !edicine #oja se &avi dijeteti#o! i individualni! rezi!o!
ishrane re!a za#onitosti!a rirodnih rit!ova lucenja hor!ona i enzi!a u nase!
organiz!u$ Jednostavno receno" sva#o! cove#u je otre&no da #oristi odredjene
vrste na!irnica u razlicita do&a dana" da &i njihova is#oristljivost za stvaranje energije
&iia najveca" a stvaranje otadnog !aterijala ri torn naj!anje$
0 nasoj sredini je tes#o ri!eniti originalni rogra!" jer veli#i &roj ljudi i!a
ore!ecene vrednosti holesterola" secera i gojaznost" a je !orao retreti jos
!noge dodatne iz!ene" da &i dao rezultate$
Ovaj rezi! je veo!a jednostavan za ri!enu" a #rajnje delotvoran u s!islu
srecavanja &rojnih &olesti i stanja #oja nastaju usled neravilne ishrane$
Hrono ishrana je jedini dijetets#i rezi! danas" ute! #oga je na veo!a jednostavan
nacin" !oguce ocuvati iii vratiti do&ro zdravije$
+ri!eno! rincia hrono ishrane se &ez veli#e !u#e" trajno gu&i visa# #ilogra!a" a
u#oli#o ostoji ore!ecaj u vrednosti!a secera" holesterola i triglicerida u #rvi" ovaj je
rezi! jedini ravi teraijs#i iz&or za ostizanje nor!alnih vrednosti i srecavanje
nastan#a dija&etesa" &olesti srca" #rvnih sudova i !aligniteta$
,ije isto a#o u jedno do&a dana jede!o vrstu hrane #oju re!a nase! rirodno!
rit!u izlucivanja hor!ona i enzi!a ne !oze!o is#oristiti u to odredjeno do&a dana" a
!ogli &is!o i!ati veli#u #orist da s!o je ojeli ne#oli#o sati ranije iii #asnije$
,as !eta&oliza! je dirigovan od strane hor!ona i enzi!a #oji se izlucuju u o#viru
odredjenih organa" a ovo lucenje je uve# vre!ens#i odredjeno i to ne re!a nasi!
1.
individualni! navi#a!a" vec o za#onu univerzalnog rit!a dana i noci$ Ovaj rita! je
redstavljen sledeci!* izlaza# sunca" odne" osle odne" zaiaza# sunca" noc$ On
di#tira i to #a#o ce izgledati nas individuals &iolos#i rita!$
+ostoji odredjeno vre!e za stvaranje energije" otrosnju energije" stvaranje !asnih
deozita 2u cilju #asnijeg #oriscenja ovih s#ladista za stvaranje energets#ih zaliha3 itd"
a ovi intervali su fiziolos#i" znaci rirodni" nesvesni i odredjeni su zaiso! u nase!
genets#o! !aterijalu$
Hrana #oju ojede!o se ni#a#o ne !oze uotre&iti za dire#tno stvaranje energije$
5a &i nasi organi !ogli nes!etano da o&avljaju svoje fun#cije" otre&no je da se sva
hrana u digestivno! siste!u rastvori do ose&nih !ole#ula" #oji se te# tada !ogu #oristiti
dalje za stvaranje odgovarajuceg o&li#a energije$
,e#i enzi!i se vise izlucuju ujutro" ne#i u odne" ne#i osle odne ili uvece$
Hor!oni se ta#odje izlucuju u dnevno! rit!u" na ri!er" rano ujutro se izlucuje najveca
#olicina #ortizola i insulina" do# se !elatonin" hor!on sna luci sa!o uvece i nocu$
+ojedine na!irnice se rirodno izuzetno la#o vare u odredjeno do&a dana" do# za
varenje ne#e druge na!irnice u to isto do&a dana" !ora!o da is#oristi!o sve ostojece
fiziolos#e rezerve organiz!a u cilju #oriscenja te na!irnice za stvaranje otre&ne
energije za rad organa$
Kad ojede!o neodgovarajucu hranu u odredjeno do&a dana" !i z&unjuje!o nase zlezde
#oje luce &itne hor!one za a#tivnost naseg organiz!a" trazi!o od njih da se a#tiviraju
i u vre!e #ad se one rirodno od!araju$
Kad se usled tih neravilnosti ojavi nedovoljno i neade#vatno lucenje enzi!a" dolazi
do gres#i u !eta&oliz!u #oje vode u hronicne &olesti i gojaznost$
Klinic#i je do#azano da je voce ogresan iz&or za jutro" a testenina za vece$ ,iti je
na!a voce otre&no ujutro" niti i!a!o fiziolos#u !ogucnost da ga is#oristi!o na ravi
nacin u to do&a dana$ Isto ta#o" testenina u vecernji! ili nocni! sati!a 2a ovo je
asolutno najcesca gres#a u ishrani3 na! nije a!etan iz&or u#oli#o i!a!o visa#
#ilogra!a" jer !ogucnost da je is#oristi!o za stvaranje energije ra#ticno ne ostoji u
ovo do&a dana" usled rirodnog nedostat#a odgovarajucih enzi!a" re svega a!ilaze"
#oje vare ovaj o&li# hrane$
+riroda se ostarala da nas organiza! stedljivo i na naj&olji !oguci nacin Is#oristi
sva#u hranu #oju ojede!o" ali sa!o a#o je jede!o u vre!e #ad je fiziolos#a fun#cija
digestivnog siste!a odgovarajuca$
+ogresan iz&or hrane u odredjeno do&a dana dovodi do stvaranja !eta&olic#og otada
i zatrovanosti celija organiz!a$ ,ajcesca vidljiva osledica gresa#a u ishrani je ojava
gojaznosti" #a#o oste" ta#o i arcijalne 2na#uljanje !asnih deozita u odredjeni!
delovi!a tela3$
Kad ojede!o ne#u hranu #oju ne !oze!o da #oristi!o za stvaranje energije" !i je
us#ladisti!o u o&li#u !asnih naslaga" za ne#u drugu rili#u$
20
+ro&le! nastaje z&og toga sto ova us#ladistena !asnoca ni#ad nije sasvi! cista" vec
ona #oja se u nase! organiz!u ravi sa dodaci!a !eta&olic#og otada$ Ova
!asnoca se #ao ta#va ne #oristi na ravi nacin ni #asnije" u slucajevi!a #ad &i tre&alo
da se oslo&odi iz deozita u cilju stvaranja energije$
5odatno oterecenje za nas organiza! je to sto !i nastavi!o sa unoso! hrane u
ogresno vre!e" a osi! sto se na#uljena !asnoca ni#ad ne is#oristi" !i dodaje!o
novu #olicinu u s#ladista$ ,aravno" odsustvo fizic#e a#tivnosti je o#idac za
nastavljanje talozenja !asnoca$ Misici za svoj rad #oriste veli#u #olicinu energije" a
se !asnoce veo!a la#o na#uljaju #od ljudi #oji nisu fizic#i a#tivni$
A#o o#rene!o !isice" !i s!o uradili veci deo osla za nas ravilan !eta&oliza! i
stvaranje siluete tela #oja odgovara nasoj rirodnoj #onstituciji$ +rirodna #onstitucija
cove#a je cvrsto i zategnuto" a ne !litavo i de&elo telo$
0zroci re#o!e!e tezine" ojave #oja redstavlja izuzetno veli#i ro&le! #od cove#a
u svetu su raznoli#i" !ada je najcesce u ltanju s#u vise fa#tora 2navi#e" siholos#a
stru#tura licnosti" #ulturno o#ruzenje itd3$
,asledje se jos uve# navodi #ao vazan fa#tor u nastan#u gojaznosti" !ada se sva#e
godine u literaturi o&javljuje" na#on rezultata ne#e nove statistic#e anaiize" da je ovaj
uticaj ranije rilicno reuvelican$
-itna 7inj%nia j% da s! navik% ! (o1$%d! is#ran% !n!tar j%dn% (orodi% v%oma
'naajan !'ronik nastanka 1oja'nosti3
Ba#ode se o!inje celijs#i ore!ecaj na nivou !itohondrija jer su one glavni
roizvodaci energije$ Mitohondrije se nasleduju od !aj#e i to !oze o&jasniti odnos
iz!edu tezine deteta i tezine njegove !aj#e$ A#o je !aj#a gojazna" #asnije ostoji
G8/ sanse da i dete #ao odraslo &ude gojazno$ Cesto se oslednjih godina govori o
ose&no! roteinu #oji se stvara u organiz!u" odgovorno! za osecaj sitosti$ A#o
ostoji ore!ecaj u stvaranju ovog roteina" oso&a #oja ojede o&ilan o&ro# nece
osetiti sitost i i!ace otre&u da u to#u dana uzi!a vise hrane$
Mnoge druge teorije o nastan#u gojaznosti su danas a#tuelne u savre!enoj !edicini$
AH" ostaje cinjenica da je od resudnog znacaja za razvoj
gojaznosti" #ao i za nastana# !nogo&rojnih o&oljenja" i(ak &itan i'&or #ran%3
%ezi! hrono ishrane za&ranjuje unos sa!o ne#oli#o vrsta na!irnica" sto znaci da je
veli#i iz&or hrane na rasolaganju$ Ovaj rinci je re svega osti zivotni rinci" a za
njegovo ra#ti#ovanje je otre&no sa!o !alo znanja i zdravog razu!a$
, #ronon!tritivnom r%'im! n%ma o1rani%nja ! ko$iini namirnia" s$atkisima i$i
masnoama3 N% (ostoji &rojanj% ka$orija" n%ma s(iskova r%%(ata (o danima3
Hrono ishrano! #od gojaznih" za veo!a #rat#o vre!e 2o#o 9 nedelje3" &ez i#a#ve
!u#e" dovodi do uadljivog gu&it#a telesne tezine 2u ra#si i!a!o slucajeve od
gu&it#a i vise od -( #g" !ada je najcesce o#o 916 #g3$ Osi! gu&it#a #ilogra!a" ovaj
!etod regulise izgled siluete" nase telo ostaje o&li#ovano re!a urodjenoj 1
fiziolos#oj #onstituciji$ Izrazen sto!a#" jahace antalone" veii#a zadnjica" de&ele
&utine ltd" nisu o#azatelj nase #onstitucije" vec osledica neravilnog nutritlvnog
rezi!a i !ogu se regulisati za izuzetno #rat#o vre!e$
21
5o#azano je da odredjena vrsta hrane ne odgovara sva#oj #onstituciji$ 5a &is!o
tacno odredili vrstu !orfotia" ri!enjuje!o ta#ozvane antroo!etrijs#e !ere" #oje
na! u ra#si ola#savaju individualni ristu$
,a ri!er" do#azano je da suvise #uvanog ovrca u ishrani 2sargarea" celer" cve#la"
as#anat" &oranija" #ro!ir" itd3 dovodi do ojave siro#ih #u#ova" suvise !esa u
ishrani dovodi do s!anjenja &o#ova" &utina i sto!a#a i &lagog ovecanja ra!ena i
grudnog #osa" !nogo s#ro&a 2testenine" #ro!ir" hle&3 dovodi do ojave veli#og
sto!a#a" &utina I zadnjice 2u zavisnosti od ola i godina starosti3" itd$ 5a &is!o
ouzdano znali #oja vrsta hrane odgovara nasi! acijenti!a" !i o&avlja!o test
intolerancije na hranu i In DodN analizu tela ri rvo! regledu$
Pr%ma 8ran!skim a!torima" v%$ik% s% 1r%sk% (rav% &as !nosom vrst% namirnia
koj% n% od1ovaraj! mor8o$oskoj karakt%ristii nas%1 t%$a3
5o s#ora je &ila a#tuelna uloga #rvnih grua u nacinu ishrane i iz&oru na!irnica" ali je
ova teorija naustena '((G godine" #ad se autor odre#ao iste$
5r$ +iter 5MAda!o je -))7 godine o&javio rvu u nizu #njiga" #oje se &ave ovo!
te!o!$ Ovaj le#ar zasniva svoju teoriju 2ovo je zaravo teorija njegovog oca" stara
re#o 8( godina3 o slaganju odredenih #rvnih grua sa vrsta!a na!irnica$ +re!a toj
teoriji" vrste &elancevina #oje se nalaze u hrani 2le#tini3 onasaju se #ao izazivaci
he!ijs#e rea#cije u dodiru sa &elancevina!a nasih #rvnih celija i ovo! rea#cijo!
dolazi do ostecenja celija$ Duduci da su nase #rvne celije razlicite 2razne #rvne grue
ADO
siste!a3 odredena hrana ce &u#valno za ne#e ljude restavljatl le#" a za druge otrov"
s!atrao je dr 5MAda!o$
Za!er#a za dosledno ri!enjivanje ove strategije je i dalje u to!e sto !i ia# nis!o
svi isti unutar 9 #rvne grue$ 5o#azano je da su varijacije unutar sva#e #rvne grue
izvanredno veli#e$ ,ajveca za!er#a ove teorije je otuno uostavanje Ijuds#og
organiz!a u ogledu varenja &elancevina* svi ljudi #rvne grue A &i tre&alo da &udu
vegeterijanci$ Delancevine iz !esa za riadni#e #rvne grue A redstavljaju o#idac u
nastan#u #arcino!a" na ri!er" do# zitarice za #rvnu gruu O redstavljaju izvor
raznih hronicnih &olesti uzro#ovanih ado! i!uniteta$
+re!a &ez&rojni! #linic#i! studija!a" dosledno ri!enjivanje dijeteti#e zasnovane
na #rvni! grua!a niti roduzava zivot statistic#i znacajno" niti ga do#azano s#racuje$
Kao sto je receno" dr 5MAda!o se javno odre#ao ove svoje teorije '((G$ godine$
Pravila 'rono # ishrane
Kad se azljivo &ira vre!e o&ro#a i vrsta na!i!ica #oju unosi!o" vise ne dolazi do
s#ladistenja !asnoca u odredjeni! zona!a tela I ti!e se o&li# tela za #rat#o vre!e
!enja$
+rioriteti u dnevno! rasoredu o&ro#a su na doruc#u i veceri" #oji su i najcesce
zane!arivani o&roci$
22
0jutro je o&avezno jesti o&ro# &ogat sorovareci! ugljeni! hidrati!a 2cerealije
1 hle&" zitarice3 i zivotinjs#i! !asnoca!a 2sir" !aslac itd3
Iz!edju sva#og o&ro#a tre&alo &i da rodje naj!anje ." a idealno je vise od 9
sata
Za&ranjen je unos svih gaziranih ica #oja sadrze secere ili vestac#e
zasladjivace 2Coca Cola" Srite" Fanta" Cocta" Bonic" Coca Cola zero"
energets#a ica" zasladjeni vodni so#ovi i drugo3
,e reorucuje se #o!&inovanje roteina i ugljenih hidrata za ruca# i veCeru"
ovo je dozvoljeno sa!o ujutro za doruca# 2na ri!er" tost" uter" sun#a ili jaje3
Za&ranjene su sve vrste P gric#alica Q iz!edju o&ro#a 2SAE3
Aoce i suvo voce se ne jede ujutro" niti uvece" #ao ni slat#isl 1co#olada na
ri!er" vec sa!o iz!edju -7 i -6 casova" o zi!s#o! racunanju vre!ena
2znaci od -G do -) Rasova o letnje! raRunanju vre!ena3
Bestenina se ne s!e jesti uvece 2aste" ica" hle&" sendvici$$3
Hle&" testenine i s#ro&na ovrca 2#ro!ir3 se jedu naj#asnije do -8 Casova
Kravlje !le#o nije hrana #oju ljudi !ogu la#o variti" a ia#o se i dalje o#o toga
ole!ise danas u svetu" hrono ishrana ga u otunosti za&ranjuje" ne ije se"
niti se stavlja u #afu$ 5ozvoljeno je !le#o #oristiti one#ad u ne#i! #uvani!
jeli!a" a #iselo !le#o i sirevi su dozvoljeni
!argarin" &iljni sirevi 2osi! tofu 1 sojinog sira3" &iljna avla#a" &iljni slag"
e#ars#a eciva" #ao sto su ogacice" #roasani itd su ta#ozvane trans1!asti i
hrono ishrana ne dozvoljava uotre&u ovih na!irnica
NAPOMENA*
,KO.IKO POSTO+I DEFICIT MASNOCA , ORGANIZM, I MA.A TE.ESNA TEZINA"
PRIMEN+,+E SE DR,GACI+I PROTOKO. IS HRANE" SA 5EOMA CESTIM
KONTRO.ISAN+EM IN-OD9 SASTA5A TE.A3 , 5ECERN+IM CASO5IMA SE
PREPOR,C,+E ,NOS CEREA.I+A" NA+CESCE PIRINCA" K,K,R,ZA IINTEGRA.NE
TESTENINE3
Tada s% o&roi s% ras(or%dj!j! na 4 do / sata i (ov%ava s% !nos (rot%ina3
5a &l hrono nutrltivnl rezl! dao naj&olje rezultate" otre&no je o&avlti testlranje
netolerancije na hranu$ Ovo odrazu!eva recizno Isltlvanje #oja se na!irnica !oze
Is#orlstitl za stvaranje energlje na celljs#o! nlvou &ez stetnih ostata#a" a #oje
na!i!ice tre&a iz&egavati$
0 ra#sl Antl Aging !edicine" najcesce se ri!enjuje ne#l od &lorezonantnlh testova
odredjivanja netolerancije na hranu" a ne testiranje Iz #rvi" o #rvni! grua!a" jer se
zahteva individualniji ristu$
Mi ovaj test u ra#si o&avlja!o na aarati!a MO%A Suer i CenturN$
+rincl delovanja ovog aarata je os!isljen i dizajniran od strane najouzdanijeg
sNets#og roizvodjaca ejs !ej#era" lidera u roucavanju &iootencijala organiz!a"
#o!anije Medtroni#$
23
,ije dovoljno &iti u!eren i jesti o!alo od svega i verovati da ce!o &iti vitalni" zdravi I
dugovecni$ ,arotiv" do#azano je da !oze!o jesti i vece #olicine odredjene hrane" ali
sa!o u vre!e #ad nas organiza! tu hranu la#o vari I &ogato #oristi$ ,a#on ne#og
vre!ena" sa! organiza! zaoclnje restri#ciju" ta#o da u rogra!u hrono ishrane ne
ostoji ta#ozvano rejedanje$$$ uve# ce!o ojesti onoli#o hrane #oli#o na! tre&a u
torn odredjeno! do&u dana$
NAPOMENA * NE TRE-A SE -O+ATI KO.ICINE HRANE KO+, +EDEMO" AKO +E
+EDEMO , PRA5O 5REME I , PRA5I.NO+ KOM-INACI+I
*slov za pravilan rezim
+rvi #ora# #oji ravi!o u cilju ravilne ri!ene hrono nutritivnog rincia je u
siedece!* otre&no je s!iriti a#tivnost an#reasa" odnosno gulterace" da &i se
insulins#a a#tivnost nor!aiizovala" a je reoru#a da se naj!anje dve do cetiri
sed!ice 2a ozeljno je i duze3 iz ishrane is#ljuce sve vrste slat#e hrane 2#olaci" #e#s"
co#olade" voce i dr3$
Z&og toga sto !le#o u zelucu ravi grudvice" zvane #azeinati" #oje srecavaju
resorciju !nogih !inerala" !le#o se sva#a#o is#ljucuje iz ishrane za sva vre!ena"
all i !lecni roizvodi u sa!o! ocet#u rogra!a" narocito jogurt" #ac#avalj i #efir i
sva#a vrsta zesto#ih al#oholnih ica$
0 o#viru ovih grua" dozvoljeno je u ovo! eriodu #onzu!irati i na!irnice #oje
redstavljaju
IZ,ZETKE*
dze! za dija&eticare" &ez i#a#vog dodatog secera lit zasladjivaca" !oguce je #oristiti
do!aci urzen ill u#uvan dze!" ali u njega ne s!e!o staviti ni secer fru#tozu niti
zasladjivace
#iselo !le#o '19 uta nedeljno" rocenat !asnoca do .$'
uter 2!aslac3 -( do '( g dnevno
li!un dodat u &iljne fcajeve" vodu" salate i cor&e
crno" odnosno crveno vino
2ove na!irnice usied ose&ne tehnolos#e roizvodnje" ili oso&ine ne re!ete nas
!eta&oliza!3$
O-ROCI*
)+,*-( # ovo je najvazniji obrok ...
5oruca# je #altalnl o&ro#" jer ovaj o&ro# definise sve celijs#e fun#cije u organiz!u
dalje u to#u dana$
Ako nist% s(r%mni da !v%d%t% dor!ak kao o&av%'an i najva'niji dn%vni o&rok"
vi nist% (ravi kandidat 'a (rim%n! #rono n!tritivno1 r%'ima" j%r n%%t% imati
'%$j%n% r%'!$tat%3 Pro1ram : radi ; samo !ko$iko (ostoji kva$it%tan dor!ak)
24
Idealan doruca# tre&alo &i da sadrzi zivotinjs#e !asti" !anje &elancevina i vise
ta#ozvanih sorlh secera 2zitarice" znaci" hle&" !usll itd3" jer je nas organiza!
rilagodjen da sa!o ujutro !oze do&ro variti i is#oristiti #o!&inaclje ove hrane$
0jutro je najveca roizvodnja enzi!a #ojl ucestvuju u !eta&ollsanju !asnlh na!irnica
2enzi! liaza3$ Od rodu#ata !eta&oliz!a !asti" #asnije se nocu" u to#u sna stvaraju
novi I zaceljuju ostecenl zldovl celija$
0jutro se rolzvodi ta#ozvani endogenl holesterol u jetri" neohodan za slntezu
hor!ona I za !noge druge fun#cije" a !asnoce u jutarnje! o&ro#u o!azu da se
sintetise #valitetan 2 P do&ar Q3 holesterol$ Beralja hrono Ishrano! resava ro&le! sa
holesterolo! za -( do -8 dana" nljedan nas acijent nlje na teriji statini!a" u#oli#o
nije vec dosao sa terljo!$
0#oli#o #roz duze vre!e ujutro ne unosi!o !asnoce zivotinjs#og ore#la" ovecava
se rodu#cija lioroteina nis#e gustine" odnosno" ta#ozvanog loseg holesterola$ Ovaj
L5L" los holesterol" u!esto da ucestvuje u zastiti i o&navljanju celija naseg
organiz!a" narotiv" ucestvuje u !nogi! zaaljens#i! rocesi!a i odlozan je
o#sidaciji slo&odni! radi#ali!a" a se u&rzava roces starenja i sa!i! ti! ojava
!nogih o&oljenja 2#arcino!i" &olesti srca i #rvnih sudova 1 viso# ritisa#"
ateros#leroza$$3$
0jutro je znacajna se#recija i enzi!a #oji !eta&olisu unete &elancevine" a je i
is#oristljivost roteina ta#odje do&ra 2ovi roteini iz hrane se #asnije #oriste u stvaranju
sadrzaja nasih celija3$ Ovo znaci da se ujutro !ogu jesti jaja" sirevi" sun#a i slicno$
0jutro je se#recija hor!ona insulina najvisa u to#u dana" a ovo veli#o lucenje insulina
odgovara i veli#o! lucenju #ortizola" hor!ona &udnosti" #oji ta#odje ujutro i!a najvisu
#oncentraciju u organiz!u u to#u dana$ Kortizol svojo! a#tivnoscu rirodno dodatno
utice na ovecanje vrednosti secera u #rvi$ Znacaj ovoga je u to!e sto o&a navedena
hor!ona ujutro iscrljuju an#reas u#oli#o unosi!o &rzovarece secere 2!ed" &eli
secer" voce i narocito vestac#e zasladjivace3$
5a &i se an#reas zastitio od oscilacija u lucenju insulina" otre&no je ujutro unositi
sore" odnosno slozene secere 2integralni hle& Hi cerealije3" a ne &rze" odnosno roste
secere 2!ed" o&ican secer" voce3$
Sori seceri se ne retvaraju &rzo u glu#ozu 2secer u #rvi3" #ao sto je to slucaj sa
uneti! &rzi! seceri!a 1 o ce!u su o&e vrste secera do&ile svoj oularni naziv 2&rzi
i sori3$ Drzi seceri se veli#o! &rzino! retvaraju u glu#ozu 2secer u #rvi3" a ova
ojava izaziva $novo izlucivanje insulina iz an#reasa" sto vre!eno! iscrljuje ovu &itnu
zlezdu i dovodi do ojave #oja se zove insulins#a rezistencija i re1dija&etes$
Osi! za&lude da su voce i !ed najzdravije na!i!ice za jutro" tu je i siro#o
rasrostranjena za&luda da su vestac#i zasladjivaci odlicna za!ena za secer$
+ovecano lucenje insulina izaziva i sva#a vrsta vestac#ih zasladjivaca$ Stavise" dale#o
snazniji signal za ovecanje lucenja insulina ce dati jedna !ala jedinica asarta!a nego
veli#a #asi#a o&icnog &elog secera$ Fru#toza je jedini &rzi secer #oji ne rovoclra
an#reas na veli#o lucenje insulina$ Ia#o je fru#toza vocni secer" voce i dalje nije do&ar
iz&or za jutro" jer oseduje jos ne#oli#o drugih vrsta &rzih secera #oji daju snazan signal
25
an#reasu za lucenje insulina$ +re!a !nogi! autori!a" ostoji izuzece #oje se tice
dze!ova &ez dodatog secera" lit sa dodato! fru#tozo!$ Behnolos#i ostua#
rire!e ovog roizvoda o!ogucuje do&ru is#oristljivost" #ao i !alu stetnost" a je
slado#usci!a dozvoljeno da ujutro jedu ove dze!ove$
Sve su redji dijetets#l roto#oli 2sreco!3 #oji savetuju unos voca ujutro i reodne$
Osi! trenutnog osecaja ovecane &udnosti I naleta energije 2#od ne#ih ljudi voce ujutro je
ta#odje i ritualni odstre# za izazivanje stolice3" ni#a#va #orist ne ostoji$ Sa!o steta$
Od ica su reorucljivi &iljni cajevi sa dodati! li!uno!" sto je izvanredna
#o!&inacija za odizanje i!uniteta$ Ovo nije z&og" #ao sto se veruje" &ogatstva li!una
vita!ino! C" vec z&og toga sto li!un u organiz!u ravi &aznu sredinu 2li!un je
#iselog u#usa" all u to#u varenja ostavlja ta#ozvani &azni eeo" sto je njegova naj&olja
oso&ina3" a sve sto je &azno dire#tno roduzava zivot i vitalnost$ ,aj#valitetniji odnos
&aza i #iselina u ishrani &i tre&alo da &ude 6(/ &aza i '(/ na!irnica #iselog ostat#a$
0 si!to!e #iselosti tela !ogu se u&rojiti* niza# nivo energije" hronicni u!or"
re#o!erno stvaranje sluzi" ucestale rehlade i infe#cije" nervoza" irita&ilnost creva"
#rh#i no#ti" suva #osa i #oza" stvaranje cisti" glavo&olje" &olni zglo&ovi i artritis"
neuritis" !isicni &olovi i grEevi" gastritis" tu!ori" #arcino!i" cir na zelucu ltd$$
+ri!er ne#ih na!i!ica #oje ovecavaju #iselost tela*
&ell hle& #afa
eciva od &elog &rasna ivo2Hod'$9doca#-$(4l43
testenina od &elog &rasna vestac#i zasladjivaci 2asarta!" sahar$3
#olaci od &elog &rasna zesto#a al#oholna ica 2H do ($83
co#olada gazirana &ezal#oholna ica
sladoled &rusnice
Kao sto je receno" voce nije ozeljno jesti ujutro" jer osi! sto nas organlza! ne!a
ni#a#vu #orist ujutro od njega" z&og sla&og izlucivanja enzi!a #oji ucestvuju u varenju
voca" tes#o ga i vari!o$ Ia#o !nogi nutricionisti i dalje reorucuju unos voca ujutro"
a#o ovo cinite" ro!enite navi#e danas4
,ova reoru#a Svets#e Zdravstvene Organizacije je da se u dijetets#i! rezi!i!a
voce za&rani u jutarnje! o&ro#u4
Klinic#i je do#azano da se redovni! unoso! svezeg voca ujutro an#reas ola#o
iscrljuje" a is#ustva u ra#si o#azuju da se #od svih ljudi #oji ujutro jedu sa!o voce"
telesna tezina ne !oze dovesti do idealne vrednosti$ Ia#o #od ne#ih acijenata ostoji
gu&ita# tezine za vre!e vocnih dijeta" on je rivre!en" a jo1jo efe#at je drastican$
5ugotrajno #onzu!iranje vecih #olicina voca ujutro i reodne" #od !nogih ljudi dovodi do
ojave re1dija&etesa i sledstveno secerne &olesti u starije! zivotno! do&u" sto je
danas sve cesca ojava" a to P starije zivotno do&a Q se sve vise odnosi na ljude starosti
od 9( godina" a na vise$
2"
Cesto se u#idanje! voca u jutarnje! eriodu javija #rat#otrajan zatvor$ Ovo je
osledica rilagodjavanja organiz!a na nov rezi!" jer sta se desava unoso! voca
ujutro 1 organiza! ga ne tolerise" a veli#o! &rzino! doiazi do raznjenja creva" ti!e
se Iz&acuje P nerijatelj Q" ali l !noge nedovoljno svarene hranjive !aterije$
Iz&acivanje! voca" ola#o se regulise stolica i vraca se zdrava o#retljivost creva$
5eca #oja jedu vise voca u sva#o do&a dana" a narocito ujutro i uvece su najcesce u
grui dece sa veco! telesno! tezino!$ S#oro sva#o uve# za&oravlja da je voce S
slat#is4 I to sa vise vrsta razlicitih secera od co#olade" na ri!er$
5oruca# &i tre&alo da traje .( !inuta I da ne &ude #asnije od -- sati re odne$
Za doruca# se !oze jesti SAE" izuzev 1 voca" slat#isa" #uvanog !esa" ri&e i salate$
,a ri!er" nlje do&ro za doruca# ojesti jaja" sun#u" aradajz Hi #rastavac" all je do&ro
ojesti sve ovo uz . ili 9 integralna tosta i sto !anje ovrca" znaci" cerealije su
,EO+HO5,E 2hle&" !usli" roja" itd3
A#o se ojavi glad u reodnevni! sati!a" osle o&ilnog ili !anje o&ilnog doruc#a" a
zna!o da nece!o &iti u !ogucnosti da jede!o do #asnih oodnevnih sati" sasvi! je
u redu onoviti unos hrane" slican doruc#u" ne #asnije od -. casova$ ,a ri!er" u#oli#o
s!o za doruca# ojeli tost sa utero! i curedi! rsi!a ili slicno" lus #iselo !le#o"
!oze!o onoviti do -. casova ova#av o&ro#" ali u !anjoj #olicini$
+%IME%I JELOA,IKA ZA 5O%0CAK* 2ovo su ri!eri #oji se odnose na eriod na#on
ocetne restri#cije" a otre&no je us#laditi ove ri!ere sa listo! na!irnica o testu
intolerancije na hranu3
+rvi naita# &i tre&alo da &ude &iljni 2ne vocni3 caj$ +ronadjite ne#i od do&rih"
#valitetnih cajeva" leog u#usa i ne!ojte !isliti o caju #ao nait#u #oji ijete sa!o #ad
va! nije do&ro$ +o#usajte da uzivate u u#usu$ 5odajte li!una u caj 2jedino dozvoljeno
voce u jutarnje! eriodu3 i vec i!ate ta#ozvanu &aznu #o!&inaciju" organiza! se
raduje ova#voj #o!&inaciji$
Zasto @
Diljni caj i li!un ostavljaju &azni trag u telu$ Srecavaju nastana# #arcino!a"
u&lazavaju #iselost" zaaljens#e rocese i odsticu !oza# na odlicno fun#cionisanje$
Iz&egavajte #afu i cigarete #ao rvi jutarnji ritual4 Kafa i cigarete su intenzivno #iseli i
strahovito !uce nasT organiza!$ +oto!azu razaranje i!uniteta" osla&ljuju fun#ciju
&u&rega" jer su oni najznacajniji za ciscenje tela od #iselina$ Kad se ujutro rvo
za#iseli!o" nas !oza# se relavi losi! signali!a i sve #rece naoa#o$ Kod onih #oji
se ovog rituala tes#o odricu" rezultati su dale#o soriji$
Kafa nije za&ranjena u rogra!u" ali &i valjalo da se ije is#ljucivo ,AKO, doruc#a$
-3 Bostiran integralni hle& 2hle& tre&a tostirati" jer se tada a#tivnost #vasca s!anji ili
onisti" sto ola#sava !rsavljenje ili odriavanje idealne tezine3" !aslac" odnosno
uter i #iselo !le#o 2jogurt tre&a iz&egavati" jer tehnolos#i ostua# u roizvodnji
jogurta dovodi do fiziolos#e rea#cije u organiz!u" ta#o da je !oguce stvaranje !asnih
naslaga na sto!a#u i &o#ovi!a" a #od !us#araca cesto i na od&rat#u3$ Ba#odje je
dozvoljen i tostiran hle& sa utero! i dze!o! &ez secera 2naj&olji je iz&or dze! &ez
2
i#a#vog dodatog secera ili onaj sa dodato! fru#tozo! 1 ova fru#toza ne odize nivo
insulina" jer za razli#u od secera iz svezeg voca" ne dovodi do a#tivacije an#reasa43$
Jedite #oli#o zelite" sa nao!eno! da jedno arce tosta nije dovoljno za dnevne
ugljenohidratne otre&e$
'3 +alenta sa feta siro! ili #ravlji! !iadi! siro!" #iselo !ie#o
.3 Kifia od heljdinog ili #u#uruznog &rasna" casa #iselog !ie#a sa '$6 ili .$'/
!asnoce
93 +riena jaja" !oze i vise jaja" a u torn slucaju tre&a u#loniti zu!anca 2dovoljno je u
to#u sed!ice ojesti 9 zu!anca" do# za unos &elanaca ne ostoji ni#a#vo ogranicenje3"
sa rzeno! ili svezo! sun#o!" aradajz" sir" #iselo !ie#o" caj" tost
83 Musli" #iselo !ie#o ili vocni jogurt 2vocni jogurt se reorucuje ovre!eno za doruca#"
ia#o ne riada ravo! hrononutritivno! o&ro#u za doruca# 1 iz siholos#ih razloga<
nece nauditi a#o se ovre!eno ojede" a !oze doneti zadovoljstvo unog u#usa #od
onih #oji su navi#li na ova#av u#us3$
73 Bost sa utero! i sun#o!" zuti sir 1 #ac#avalj" traist" gauda" #iselo !ie#o"
#rastavac
G3 Kaj!a#" tost" tvrdo #uvana jaja 2-1' cela" ostala &ez zu!anca3" #iselo !ie#o"
aradajz
63 +roja sa siro!
)3 +ita na lotni 2#ora za gi&anicu ili itu se re!aze sa svezi! !uceni! jaji!a i
!iadi! siro!" zatvori se u o&li#u #vadrata ili trougla i iszi na !alo ulja3$
-(3Gi&anica" #iselo !ie#o
+ras#a sun#a" ilece i curece grudi su dozvoljene" ecenica ta#odje" ali &i tre&alo
&iti orezan sa na!irnica!a #ao sto su astete" virile i ne#i! suho!esnati!
oizvodi!a 1 u#oli#o ne zna!o tacan sastav i #olicinu aditiva3
,*-( # punjenje baterija
Za ruca# tre&a jesti &elancevlne zivotinjs#og ili &iljnog ore#la" ovrce #ao izvor sorih
secera i vla#ana i ni#ad" &as ni#ad ne tre&a ojesti uo&icajen o&li# deserta od!ah na#on
o&ro#a$
Ka#o nas !eta&oliza! fun#cionise u sredini dana*
Snazna je se#recija enzi!a #oji vare &elancevine 1 roteaze i enzi!a a!ilaze #oji
o!aze varenje s#ro&a i gli#ogena 2idealno vre!e za unos &elancevina ili s#ro&a3$
Zaocinje roces ugradnje roteina u celiju" #ao i ovecanje roteins#ih rezervi i
ojacavanje i!unog od&ra!&enog siste!a 2stvaranje i a#tivacija glo&ulina3$
Ka#o je ruca# ta#ozvano unjenje &aterija" ovaj o&ro# ne &i tre&alo res#a#ati" jer se
cesto desava da se uvece energija neohodna za fun#cionisanje nasih organa
nado#nadjuje oveRani! unoso! hrane" sto je lose za odrzavanje idealne tezine$
5o&ro je za ruca# jesti jedan jedinstven o&ro#" &ogat &elancevina!a" ri&u ili !eso" jer
ove na!i!ice o&ez&edjuju unos vita!ina rastvorljivih u vodi i !asti!a" gvozdja" cin#a"
selena" ali i a!ino#iselina tirozina i tritofana$ 5a &i doslo do do&re asorcije" ni#ad ne
tre&a uzeti #uvanog ovrca revise u odnosu na !eso lili ri&u$ Ovo se ne odnosi na
&ro#ole" #uus" ro#elj" &litvu" sanac" #elera&u" ti#vice i #arfiol$
2!
O&avezno tre&a iz&egavati deserte naj!anje dva sata na#on ruc#a$
Jedna casa crvenog vina je idealna za varenje 2u#oli#o na! o&ro# nije &io sacinjen od
ugljenih hidrata3$ Eventualno se !oze #onzu!irati jedna vrsta voca" sat vre!ena
na#on o&ro#a 2sa!o #ad je telesna tezina sta&ilizovana3" ali na sva#a tri do cetiri
dana$
Meso je !oguce za!eniti roteini!a iz &ilja#a 2asulj" soja" socivo3" re!a tacnoj
roceni roteins#og sastava$
Ia#o ostoje !nogo&rojni dijetets#i rezi!i" #ao i razli#a u stavovi!a nutricionista o
itanju #o!&inacija na!irnica" sa!o jedan rezi! is#ustveno daje odlicne rezultate*
roteini i ugljeni hidrati se ne #o!&inuju u jedno! o&ro#u" &ilo da je ruca# ili vecera u
itanju$
+oznati svets#i naucnici su o&javili oslednjih godina" da je otre&no ca# do godinu
dana" da se organiza! !eta&olic#i ocisti od to#sina na#uljenih usled loseg i sorog
!eta&olisanja #o!&inovanih na!irnica$
Jedino vre!e #ad je #o!&inacija !oguca" ca# i ozeljna je jutro$ Bada je a#tivnost
enzi!a veo!a znacajna i jedino ujutro ne ostoji #o!eticija ovih enzi!a u varenju$
Ko!&inovanje &elancevina i ugljenih hidrata u sva#o drugo do&a dana nije do&ro" jer
se enzi!s#a a#tivnost za njihovo varenje i !eta&olisanje ne o#laa" narotiv" dolazi do
&lo#iranja a#tivnosti jednog enzi!a od strane drugog" a ce jedna vrsta na!irnica usoriti
varenje druge vrste$ ,ajcesce je ugrozeno varenje ugljeno hidratnih na!irnica 2hle&"
testenina3 a ove na!i!ice ostaju dugo u crevno! tra#tu dovodeci do truljenja i
ostecenja zidova creva$ Aarenje &elancevina odize #iselost zeludacnog so#a" a ta
#iselost zaustavija varenje ugljenih hidrata$ Dolje je jesti sa!o &elancevine ili sa!o
ugljene hidrate$
0 tes#e #o!&inacije sadaju* snicla s #ro!iri!a< !eso i hle&" !eso i testenina
2lazanje" sagete sa !eso!" !usa#a od #ro!ira3 &anana i jogurt< Bre&alo &i
iz&egavati grasa# s !eso!$ Delancevine risutne u !le#u" sirevi!a i !ahunar#a!a i
one risutne u !esu" ne idu zajedno$ Ove rve u gru!eni!a se rasoreduju o#o
&elancevina iz !esa" one!ogucavajuci ta#o ravilno varenje$
Bes#e su i sledece #o!&inacije* ri&a na zaru i gorgonzola< ha!&urger sa siro!< !eso
ili ri&a rire!ljeni na avlaci< svinjs#e #o&asice sa socivo!< irinac i !eso< irinac i
vino$ Kao sto je receno" varenje s#ro&nih na!irnica 2testenina" zitarice" &anane"
#ro!ir" itd3 trazi al#alnu sredinu i zaustavija se u risustvu #iselih !aterija" na ri!er
voca" so#ova od agru!a" vina" li!una i sirceta$
Jela od irinca uz istovre!eno #onzu!iranje vina" #ao i vino uz #ro!ir" testeninu" hle&
nisu do&re #o!&inacije$ Aoce na#on testenine ili irinca" ali i veo!a #isela salata uz
testeninu i irinac nije do&ra #o!&inacija$
Bestenina i slat#isi nisu do&ra #o!&inacija ta#odje$ Zeludac vrlo &rzo vari secere 1 a#o uz
njih nis!o #onzu!irali nista drugo$ Ali" a#o je zeludac vec zauzet varenje! hrane"
seceri !oraju da ce#aju da dodu na red$ Zato voce i slat#ise ni#ad ne &i tre&alo jesti uz
ili na#on o&ro#a$ Bes#e #o!&inacije* Sva slana jela u #o!&inaciji s dezerto! ili voce!$
Slat#ise i voce tre&a #onzu!irati iz!edu glavnih o&ro#a" a ne od!ah osle njih$
2.
+ogresna #o!&inacija na!irnica nece ni#ada dovesti do idealne odrzive tezine
najverovatnijecevre!eno! dovesti organiza! do !noglh &olesti 2oso&e o&olele od ra#a
de&elog creva daju odata# da su uve# jeli !eso sa hle&o! ili #ro!iro!" #ao i !eso u
#o!&inaciji sa testenina!a3$
+ovrce je veo!a zdravo" ali tre&a voditi racuna da se #uvanje! !enja gli#e!ijs#i"
odnosno" slat#i inde#s$ Ovaj inde#s redstavlja &rzinu #ojo! raste nivo secera u #rvi
osle uzi!anja odredene vrste hrane" odnosno" to je &rzina orasta nivoa insulina u
#rvi na#on uzi!anja odredjenih na!irnica$ Gli#e!ijs#i inde#s odreduje vrsta secera
2#oja se nalazi u hrani3" #olicina dijetnih vla#ana u toj hrani I nacin rire!e hrane$
Kuvanje!" ovrce do&ija #are#tiristi#e o&icnog secera$ 0noso! #uvane sargaree ili
#uvanog celera na ri!er" odize se nivo secera u #rvi" a sledstveno i nivo insulina$ Bo
vre!eno! iscrljuje an#reas" osi! sto dovodi i do orasta telesne tezine$ Cesto u ra#si
cuje!o izjavu* jede! sa!o #uvano i ni#a#o da s!rsa!4 Ove je osledica veli#e
a#tivnosti insulina" #oji ne dozvoljava da se !ast oslo&adja iz celija" vec nasurot" cini
da se !ast na#ui i cuva u celija !a$
Kro!ir je na!irnica #oju narocito tre&a ograniciti u ishrani u#oli#o zeli!o da
s!rsa!o$ 5anas je #ro!ir toli#o genets#i iz!enjen" da ni ne odseca na onaj od re
'( godina$ Sta se iz!enilo@ Za!isli!o da ostoji u #ro!iru jedna !ala nis#a &isera"
sa!o sto se sva#i &iser zove a!idon" a u nje!u se nalaze &iljni seceri$ Genets#i!
inzenjeringo! se ostiglo da" u!esto jedne !ale nis#e &isera od a!idona" u jedan
#ro!ir !oze da stane naj!anje -(( ta#vih ogrlica" a da je velicina #ro!ira ostala
ista$
Kuvanje! i rzenje!" ovl a!idons#i &iseri ucaju i oslo&adjaju ciste secere$ Moze!o
slo&odno reel da jeduci ovaj #ro!ir" !i ra#ticno jede!o secer$ Sto je ras#uvaniji
2#ro!ir ire3 ili rzeniji 2o!frit3" to je secer u vecoj #ollRini dostuan i !i
oterecuje!o jos vise nas organiza!$ Kro!ir #uvan u ljusci je jos i naj&olji iz&or$
O&ro# #ao sto je ha!&urger u ze!ic#i" o!frit i gazirano zasladjeno ice ili ivo je
sigurno zlocin za nase telo4 5a ne so!inje!o da su sva gazirana ica &ez secera za
nijansu gora" jer su zasladjeni asarta!o! i slicni! zasladjivaci!a" #oji razaraju nas
an#reas$
5anas je sve vise zastarelo odredjivanje vrednosti hrane re!a #alorijs#o! inde#su$
5o#azano je da !noge na!i!ice #oje i!aju !alu #alorijs#u vrednost !ogu i!ati veo!a
viso# gli#e!ijs#i inde#s" a &ez o&zira na niza# energets#i unos" !oze doci do
stvaranja" u!esto do s!anjenja !asnoca$
Zeleno ovrce -8 Integr$ irinac 8(
+aradajz -8 Integr$ hle& 8(
Li!un -8 Dela testenina 88
+ecur#e -8 +e#!ez 88
Bi#vice -8 Danana 7(
Soja -6 Cve#la #uvana 78
Fru#toza '( +olu&eli hle& 78
Crna co#olada '' Deli irinac G(
Suseni grasa# '. Ku#uruz G(
Socivo 'G Ke#s" &is#viti G(
30
+asulj tetovac 'G Kuvani #ro!ir G(
Sveza sargarea .( Mlec$ co#olada G(
Mladi grasa# .' Zitarice sa secero! G(
Li!a asulj .' Deli hle& G(
Le&le&ije .. Deli secer G8
Jogurt" sir" #is$ !l$ .8 Ku#ur$ ahuljice 68
S!rznuti grasa# .) Ko#ice 68
Doranija .) Sargarea #uvana 68
Sveza cve#la .) Med )(
Integr$ testenina 9( Kro!ir ire )(
Crveni asulj 9( Deli tost )8
Cedjeni so#ovi &ez sec" 9( +e#ars#i #ro!ir )8
Ovsene ahuljice 9( +as#anat -(-
Sareni asulj 9' ,aolitan#e -()
+re&ranac 9. Maltoza --(
+ovrce je idealno jesti resno 2sargareu i celer narocito3" do# !noga druga ovrca
tre&a sa!o #rat#o s#uvati na ari$ +as#anat iz sue dija&eticari ni#a#o ne tre&a da
jedu$ Idealne na!irnice su one ciji gli#e!ijs#i inde#s ne relazi 98$
+rogra! hrono ishrane odrazu!eva i #o!&inovanje na!irnica re!a gli#e!ijs#o!
inde#su i ta#ozvano! gli#e!ljs#o! oslo&adjanju" ali to je te!a #oja se o&radjuje u
to#u rogra!a licno sa le#ari!a$
Idealno vre!e 2ali ne i o&avezno vre!e3 za ruca# je iz!edju -. i -8 casova$
Bradicionalne ruc#ove #oji odrazu!evaju redjelo" suu i glavni o&ro#" a zati!
dezert" tre&a !a#si!alno iz&egavati" jer #olicins#i oterecuju zeludac i ri to!e dolazi
do usoravanja varenja" usied oterecenja digestivnih enzi!a varenje! razlicitih vrsta
na!irnica$
Ova#va jela je !oguce #onzu!irati jedno! na dve do tri nedelje 2asolutno &ez
dezerta3 i to te# #ad nas !eta&oiiza! ostane s#ladan" odnosno #ad se telesna
tezina sta&ilizuje na zeljeno! nivou$
Besteninu tre&a jesti u !anji! #olicina!a nego sto !i o&icno ra#ti#uje!o$
0 dani!a #ad jede!o testeninu" tre&alo &i s!anjiti unos roteina 2i ujutro I uvece3 da
&is!o o!ogucili sto &olju energets#u is#oristljivost ugljenih hidrata i da ne &is!o
&lo#irali ili usorili !eta&oiiza!$ Besteninu ni#a#o ne &i tre&alo jesti dva dana za
redo!$
+onavlja!o" #ad jede!o testeninu" ni#a#o ne tre&a da ravi!o #o!&inaciju sa
!eso! 2ovo znaci da nije do&ro jesti lazanje" !usa#u od #ro!ira" sagete sa
!eso!" itu od !esa" unjene ari#e !eso! i irince! i slicna jela3$ O&ro# #oji u
se&i sadrii na!irnice &ogate roteini!a i ugljeni! hidrati!a ce &lo#irati !eta&oiiza! i
fun#cionisanje organa za varenje" donece na! osecaj tezine" u!ora" usavanosti i
usorenosti$ ,a celijs#o! nivou ce doci do stvaranja veli#ih #olicina otadnog
!aterijala" sto e zatrovati t#iva" u crevi!a ce se hrana dugo variti" nastace !i#ro
31
ostecenja" #oja ce vre!eno! dovesti do ojave oz&iljnih o&oljenja organiz!a
2#arcino!i3$
<Osnovna odela na!irnica je na &elancevine i s#ro&ne na!irnice$ Kad #aze!o da ne
tre&a #o!&inovati ove vrste na!irnica" to odrazu!eva da se s#ro&ne na!irnice
2#ro!ir" sve zitarice" hle&" testenina" irinac" asuij" grasa#" socivo" sojino !le#o i
jogurt" tofu sojin sir" &anana" slat#e #rus#e" s!o#ve" itd3 ne !esaju sa &elancevina!a
2sve vrste !esa" ri&a" jaja" sirevi" sirni na!azi" itd3$ 0 jajetu je zu!ance s#ro&" a
&elance je &elancevina$ Za jutro je ova na!irnica do&ra" ali za vece ne" tada je do&ro
jesti sa!o &elanca" ili !a#si!alno u!eriti #olicinu zu!anaca$
Koncentrovana &elancevinasta hrana se !ora odvojiti u ose&ne &elancevinaste
o&ro#e$ Moze se !esati sa svi! ovrce! osi! sa #ro!iro!" gras#o!" socivo!"
sojo!" asulje!" &oranijo! i slicni! 2i cerealija!a #ao sto je receno" tu sadaju i irinac"
roso" #u#uruz" senica itd3" a idealna #o!&inacija je sa lodoviti! i glavicasti! ovrce!$
Kro!ir je snazna s#ro&na na!irnica" za razli#u od gras#a ili irinfca$ +irinac se !oze
one#ad #o!&inovati 2na#on ostizanja idealne tezine3 sa sla&iji! roteini!a 2ri&a3$
Delancevinasta hrana se o&avezno jede &ez hle&a" testenine" ili &ilo #oje druge zitarice$
Ba#vi o&roci se la#o rire!aju i veo!a la#o vare$
+osle ovog o&ro#a se nece!o osetiti u!orno" tro!o i &ezvoljno$ A#o zeli!o da
o&oljsa!o varenje" u isto! o&ro#u ce!o jesti sa!o jednu vrstu &elancevina 2znaci"
nije do&ro u jedno! o&ro#u jesti !eso i ri&u" #ao i !eso i sir" ri&a i sir su ta#odje tes#e
#o!&inacije za varenje" a ce!o ovo iz&egavati3$ Sa #oncentrovani! &elancevina!a
ce!o uve# jesti dosta raznovrsnih salata" #oje su odlican izvor vla#ana$
+re!a slicni! oso&ina!a i &iolos#oj vrednosti" ovrce se !oze svrstati u cetiri grue*
-$ #orenasto" #rtolasto i lu#ovicasto 1 sargarea" celer" ersun" astrna#" cve#ia" rot#va"
rot#vice" ren" #ro!ir" cico#a" crni i &eli lu#" razilu#" vlasac
'$ glavicasto 2#uusasto3 i lisnato 1 #uus" #elj" #elj ucar" #ines#i #elj" lisnati #elj"
&ro#ole" #elera&a" #arfiol" zelena salata" &litva" sanac" radic" #o!orac" ra&ar&ara"
artico#a
.$ !ahunasto 2legu!inoze3 1 &oranija" asulj" grasa#" socivo" soja" &o&" &a!ija
9$ lodovito 1 aradajz" lavi atlidzan" ari#a" #rastavac" dinja" lu&enica" ti#va"
ti#vice
Ova odela ce na! ola#sati iz&or na!irnica #oje se slazu !edjuso&no$ +one#ad je
do&ro da se i iz&or ovrca u ishrani slaze re!a navedenoj odeli" naj&olje su
#o!&inacije unutar dve grue" jer to o!ogucava idealnu is#oristljivost hrane$
P,IM!,I /!0+12I( $( ,*-(&
-$ +ile;a sua" &ez testenine" #lasicno naravljena 2na trezu se ne iznosi #uvana
zelen u#oli#o ostojl ro&le! sa gojaznoscu ili viso# holesterol i secer u #rvi3 sa
dosta svezeg ersuna" iletina iz sue" sa senfo! iJili reno!" salata od sveze
rendane sargaree i celera" zacinjena sa !alo so#a od li!una
'$ Kuvani !lad #uus sa junetino! 2#uus" sargarea" !alo ljute sveze ari#e3$
0 ovo! o&ro#u nije veli#a gres#a ojesti !alo #uvane sargaree" jer #uus I!a
oso&inu na!irnice sa ta#ozvani! negativni! #alorijs#i! unoso!$ la#o se hrono
32
Ishrana ne o&azire !nogo na #alorije" #ao Ito je ranlje receno" ova #o!&inacija
nece izazvati orast tezine" vec narotiv" na#on ova#vog o&ro#a i!ace!o u
narednih '9 sata ar stotina gra!a !anje
.$ +ilece &elo !eso sa ari#o! i &eli! lu#o! 2ilece &elo" ar cenova &elog lu#a"
na#on -( !in$ diristanja dodati ar crvenih &a&ura isecenih na #o!ade" dinstati
jos do# ne o!e#sa3" zelena salata sa &alza!i#o! i zacins#i! ulje! je odlican
rilog
9$ Bestenina sa aradajzo! i &osilj#o!" zelena salata" Hi !esavina vise raznih salata
2hrastov list" crveni i zeleni3" !alo radica i !alo ru#ole" nadev od &alza!i#a"
ola #asicice senfa i zacins#og ulja3
8$ Musa#a od ari#a 2ari#e iseci u rerni i oljustiti" !leveno !eso rodinstati
na lu#u ili razilu#u" zaciniti i dodati !alo &i&era" oredjati u osudu red
isecenih ari#a" red !esa" itd" zavrsiti sa ari#o!" naliti sa u!uceni! jajeto!
i !alo #isele avla#e i zaeci u rerni3$ Ovo jelo ne s!eju jesti oso&e #oje i!aju
re#o!ernu tezinu" jer #o!&inacija avla#e i !esa nije odgovarajuca" eventualno
!ogu u!esto avla#e #oristiti uno!asno #iselo !le#o$ la#o je #o!&inacija
!esa" jaja i avla#e tes#a" ovo jelo se la#o vari z&og dodat#a ari#e i lu#a$
Kad !usa#u ne ravi!o sa irince! i !eso!" razli#a u varenju je znacajna4
7$ Snicla sa ovrce! i salato! 2!oze i #r!enadla" a#o MO%A test intolerance na
hranu dozvoljava uotre&u svinjetine3" na ulju se isrzi izluana snicla" ose&no
se griluje !esavina ovrca 2ti#vice" atlidzan" ari#a" itd" ili se rodinsta ne#o od
ovrca 1 &ro#oli" ro#elj" #arfiol" sanac3" aradajz salata sa #rastavce!
G$ +iletina sa li!uno! 2ilece &elo" dinstati na ulju" !alo vode dodati" izvaditi !eso i
u tiganj staviti &eli lu#" rodinstati" dodati li!unov so#" casu &elog vina" !alo
ilece sue ili #oc#u" u do&ljeni sos vratiti iletinu i jos !alo dinstati3" za one #oji
i!aju idealnu tezinu" !oze se garnirati sa !alo #uvanog irinca 2irinac sa
iletino!" curetino! i ri&o! ne &lo#ira u
otunosti a#tivnost digestivnih enzi!a" ali irinac sva#a#o ne tre&a #o!&inovati sa
ta#ozvani! ja#i! !esi!a" #ao sto je receno3" odlicno je uz ovo jelo dodato
&ro#ole I ro#elj" zelenu salatu sa zacini!a
6$ Cor&a od #arfiola ili &ro#ola" zacinjena sa ola case slat#e avla#e" teletina sa
!ladi! ovr;e! 2!eso iseceno na #rune #oc#e iseci sa svih strana" dodati
so i zaliti sa &eli! vino!" dodati aradajz i zacine 1 ti!ijan" ersun" !ajcina
dusica" o#loiti i ostaviti na laganoj vatri o#o ola sata" dodati ne#oli#o glavica
lu#a #runo secenog" !lade sargaree" grasa#" a #uvati jos -8 !inuta" zati!
dodati &oraniju i #uvati jos -8 !inuta3$ Ovo jelo je !alo teza #o!&inacija" ali je
veo!a u#usno i !oze &iti na trezi ovre!eno$
)$ +astr!#a i #uvani #arfiol 2zacinjen sa!o sa !alo &elog lu#a3" salata
-($ Socivo u crveno! vinu 2iseci ovrce 1 crni lu#" sargareu" cen &elog lu#a"
isec#ati !alo slanine" zeleno socivo zaliti crveni! vino! 1 na ola #g ide o#o 8 dl"
33
dodati vode i #uvati" #ad rovri dodati ovrce i slaninu" #uvati jos .( !inuta na
laganoj vatri" o&avezno dodati !alo zacins#og &ilja" ti!ijan" lovor" ersun itd3$
--$ Aro!aticno socivo 2crni lu#" sargareu i razilu# iseci" slaninu rorziti" dodati
ovrce i dinstati o#o . !inuta" u!esati socivo 1 zeleno" dodati junece sue ill
vode" #uvati dalje3
-'$ Juneca sua 2jednostavno za rire!u" u#usno i zdravo jelo3 veza zeleni"
arce junetine za suu" lu# crni" zacini$ Meso iz sue sa senfo!" reno! i
ovrce! uz salatu" u suu ne dodavati testenine" sa!o dosta svezeg ersuna$
0!esto #uvane sargaree" osluziti rendanu svezu sa li!unovi! so#o!$
-.$ Musa#a od ecura#a" #uus salata 2ola #g sa!injona" .(( gra!a #ro!ira"
na crno! lu#u izdinstati ecur#e isec#ane na listice" osoliti" o&i&eriti i dodati
sec#an ersun" #uvane #ro!ire oljustiti I iseci na #olutove" u lehu redjati red
#ro!ira" red sa!injona" reliti sa u!uceni! jaji!a i #iselo! avla#o!" eci
o#o ola sata u rerni$
-9$ +unjena ari#a &ez !esa 2-( &a&ura" 9(( g #ro!ira" ' aradajza" orati
&a&ure" izvaditi se!en#e i osoliti in unutra" narendati #ro!ir i dinstati ga na
lu#u do# ne o!e#sa" dodati so" &i&er" jedan isec#an aradajz" !alo vode i
nadevo! uniti &a&ure" iz!edju &a&ura staviti drugi isec#an aradajz" naliti vode
do olovine visine &a&ura" eci u rerni na o#o -8( steeni" ri #raju u!utiti
ne#oli#o jaja sa !alo &rasna i jedni! jogurto! -(( g$ reliti ari#e i jos
deseta# !inuta ostaviti da se zaece 2jaje je #o!&inacija s#ro&a 1 zu!ance i
roteina #oji ne oterecuje 1 &elance" a je ova #o!&inacija sa #ro!iro!
dozvoljena3$
-8$ +ljes#avica" grilovano ovrce" salata 2isec#ati sitno dve glavice crnog i dva cena
&elog lu#a" !leveno junece !eso" o#o ola #g sjediniti sa lu#o!" dodati !alo
soda &i#ar&one 1 jedna #asi#a" so" &i&er" aleve ari#e" ostaviti da odstoji u
frizideru dva sata" od !ase o&li#ovati ljes#avice nauljeni! ru#a!a i eci na
rostilju Hi tiganju3
,e tre&a za&oraviti sve vrste ecura#a" one se !ogu #o!&lnovati i sa !eso! i sa
ugljeni! hidrati!a" a #a#o je rizoto do&ar iz&or ta#o je i &ifte# sa rilogo! od
ecura#a$
+unjene ari#e su dale#o jestivije f u#usnije u#oli#o ih uni!o ili sa!o sa !eso!
dinstani! na lu#u" ili sa!o ro#uvani! irince!" ovo vazi za sva oznata do!aca jela
u #oji!a se inace #o!&inuje irinac i !eso4
,ZINA - ma$o s$atko1 'adovo$jstva
Ka#o fun#cionise nas !eta&oliza! u oodnevni! sati!a* najnizi je nivo Izlucivanja
insulina" svi organi rade na !a#si!alnoj snazi" a ovo trosi nasu u#unu energiju$ Ovaj
utrosa# energlje dovodi do za!ora" a je cesta ojava da se fiziolos#i! ute!
re!estaju i #oriste zalihe roteina u cilju #o!enzacije energije za ravilan
!eta&oliza!$
5a &is!o srecili ovaj utrosa# roteina" do&ro je u oodnevni! sati!a ojesti nesto
slat#o" tada &i tre&alo da unosi!o &rze secere #oji su izvor &rze energije" ti!e
srecava!o trosenje roteina i rela#sira!o organiza!" a !oza# do&ija dodatnu energiju
za fun#cionisanje$
34
A#o je ovaj !edjuo&ro# &ogat i ugljeno hidratno! energijo! i O!ega .
olinezasiceni! !asni! #iselina!a" !i s!o o&avili sve sto tre&a u cilju da &ude!o
zdravi i da fun#ionise!o do&ro$ Sto znaci da je idealna vrsta na!irnica je sledeca*
voce" co#olada 2reoru#a je crna" ali #o je ne voli" eventualno !oze da ojede I
!lecnu" u#oli#o i!a sta&ilizovanu trajnu telesnu tezinu i da ne ostoji intolerancija na
!le#o" ovo je jedan !ali is#ora# gde se !oze !lecni roizvod #onzu!irati3" integralni
#e#s sa co#olado! ili suseni! voce! 2naravno i ovo je ustua#" jer u oodnevno vre!e
nije do&ro jesti s#ro&aste na!irnice" ali u#oli#o je tezina o#" zasto da ne@" do&ro je jesti
&ade!" lesni#" vocnu salatu sa slago! od slat#e avla#e itd$$ Suve s!o#ve su idealna
za#us#a" jer i!aju veo!a viso#u H vrednost" odnosno cine nasu #rv &azno!" a uticu
na orast i!uniteta$
Sve vrste naita#a su dozvoljene 1 vocni so#ovi &ez dodatog secera" #afa" &iljni ili
vocni caj$$
Savre!ena tehnologija roizvodnje hrane je ogorsala #raje! '($ ve#a i izgled cove#a I
njegovo zdravlje$ Droj od re#o !ilijardu gojaznih ljudi na laneti je vise nego
alar!antan" a rocenat o&olelih od !eta&olic#ih &olesti znacajno raste sva#e godine$
Bes#o je u danasnjoj onudi iza&rati uve# najzdravije na!irnice i otre&an je veli#i trud"
ali se ovaj trud visestru#o islati" jer je la#se i lese &iti zdrav" nego &iti &olestan$
Kad &ira!o voce" oet je a!etno &irati re!a &rzini #ojo! uneto voce odize nivo
secera u #rvi$ +ose&no o&ratite aznju na gli#e!ijs#i inde#s veo!a o!iljene
oslastice" a zaravo ovrca 1 lu&enice4 Sad o!islite sta radi!o svo! organiz!u #ad
uvece na#on do&re vecere ojede!o ar veli#ih #o!ada ovog slat#og otrova$
Bresnje ''
Aisnje ''
Grejfrut '8
Sljlve .'
Jagode .'
Krus#e .7
Ja&u#e .6
Dres#ve 9.
+o!orandze 9.
Klvi 8'
Mango 88
Kajsije 8G
Danane 7'
Suvo grozde 78
Ananas 77
5inje 79
Lu&enice G' 4444
Idealno vre!e za ovaj !edjuo&ro# je Iz!edju -7 I -6 casova o zl!s#o! racunanju
vre!ena" odnosno iz!edju -G i -) casova o letnje! racunanju$
35
1!-!,( # pocinje odmor
0vece zaocinje eriod od!ora organiz!a" uveli#o se snizava nivo #ortizola"
hor!ona &udnosti" nivo insulina je niza#$
Idealna hrana za veceru je iz&or la#ih roteina i salate 2#ao i ne#ih ovrca" #oja nisu
s#ro&na" do&ro ovrce &i &ili &ro#oli" #arfiol" ti#vice" ari#a itd" a ne grasa#" &oranija"
#ro!ir3$$
+ocinje eriod regeneracije celija I stvaranje novih celija$ I!uni siste! se a#tivira i
zahu#tava$
Aecernji o&ro# tre&a da &ude lagan" jer nas organiza! ne!a !ogucnost da se &ori sa
tes#o! ili o&ilno! hrano! #oju ojede!o u ovo do&a$
Ovo je vre!e za unos vla#ana 2#oji ce nas zasititi u to#u citave noci3 i olinezasicenih
!asnih #iselina 2!asne ri&e" #ao sto su s#usa" losos" tuna I druge3" o&avezno ih tre&a
jesti sa sezons#i! salata!a reliveni! hladnocedjeni! ulji!a" #oja su &ogata
olinezasiceni! !asnoca!a$
5rugi iz&or" isto ta#o do&ar za veceru je sledeci* grilovana iletinaJcuretina" teletina"
tunjevina ili #uvana jaja 2sa!o &eianca3 i !ladi sir sa iz&oro! od dve ili vise sveze
salate" zacinjenih &alza!i#o! i hladnocedjeni! ulji!a$
Koli#o je res#a#anje doruc#a odlucujuce za ojavu &rojnih !eta&oli=#ih !eta&olic#ih
ore!ecaja u organiz!u" toli#o je a#centovanje na veceri odlucujuce za neuseh
!nogih dijeta" #ao i za nastana# telesne figure #oja ne odgovara na:oj &azi=noj
#onstituciji 2uve=anje sto!a#a" zadnjice" jaha;e antalone " uve;anje gornjeg dela
ru#u #od ?ena itd3$
Idealno vre!e za veceru je o#o -) casova" !ada su !oguca i veca odstuanja na
#asnije vre!e" jedino tre&a voditi racuna da vre!e iz!edju vecere i zasivanja ne &ude
#race od ' sata" jer se u snu usorava !eta&oliza!" !nogi enzi!i s#oro restaju da
se luce i sva hrana ostaje nesvarena dugo vre!ena" ovo dovodi do talozenja ot#oznih
!asnoca" ali i oz&iljnih o&oljenja na#oMn dugogodisnjih gresa#a u ishrani$
P,IM!,I /!0+12I( $( 1!-!,*&
-3 Bunjevina sa !esavino! salata 2hrastov list" zelena salata" radic" !alo ru#ole"
salatu reliti &alza!i#o!" ulje! i &osilj#o!3
'3 %i&a oslic fileti" &ro#oli zaclnjeni sa!o sa !alo &elog lu#a" salata od &litve
.3 Grilovano &elo !eso 2ilece ili ciirece3" !esavina salata" rendana sargarea
93 +ileca salata sa avo#ado! 2ili dinjo!3" &elo !eso zaliti so#o! li!una 2veo!a je
u#usno i #ad se zalije so#o! od o!orandze3" osoliti i o&i&eriti" iseci na grilu ili u
tiganju" ohladitl i iseci na tan#e reznjeve" zelenu salatu orati i iseci na !anje #o!ade"
dodati !ladi lu# isecen na #olutice" i #ris#e aradajza" !alo isecene ljute aricice"
dodati !alo avo#ada ili dinje" #oju u !anji! #olicina!a !oze!o jesti u vecernji!
sati!a3
83 %i&a list u o!orandzino! so#u" !esavina salata 2filete lista iseci i reliti sa
so#o! od o!orandze" dodati !alo soli" na laganoj vatri rodinstati jos G16 !inuta"
servirati sa !esavino! salata3
3"
73 Durger od !levenog !esa 2curetina" iletina ili junetina3$ Mleveno !eso se osoli"
o&i&eri" doda se !alo #isele vode da ostane rastresito$ %u#e se re!azu ulje!"
for!ira se ljes#avica i ta#o se rzi$ Sve salate su odlican rilog$
G3 Grilovano ovrce 2lavi atlidzan" ro#elj" ari#a itd3" !ladi neslan sir
+ri!er #a#o se ravi izuzetno zdrava !esavina salata *
Zelena salata" hrastov list 2crveni I zeleni3" endivija" radic crveni" ru#ola 1oeru se
do&ro" ocede" o!esaju i ostave u cistoj najlon #esi u frizideru$ Ova#o !ogu da stoje do
.19 dana i da ostanu sveze$ 0 ciniju se stavi odgovarajuca #olicina salate" relije se sa
&alza!i#o!" hladno cedjeni! ulje! i &osilj#o!" doda se VA #asicice senfa" !alo &i&era"
ne#oli#o ceri aradajza resecenih na ola" ne#oli#o #oc#ica avo#ada" ola sa#e se!en#i
od sunco#reta" &undeve i sitno sec#an &eli lu#" ola do jednog cena$ Salata izgleda
izvanredno i ta#av joj je i u#us" a ri torn redstavlja najzdraviji !ogucf o&ro#$ 0 ova#o
sre!ljenu salatu !ogu se dodavati razne na!irnice" #ao sto su #uvana jaja" tunjevina iz
#onzerve" secena iletina" curetina" ri&a list ili oslic Hi ne#e vrste !iadih sireva$
A#o uvece ojede!o !inijaturni sendvic" icu ili !alo testenine" dodali s!o ne#oli#o
!asnih #lo&u#a na nas sto!a#" zadnjicu" &utine ltd" a u#oli#o ojede!o i citavo
eceno ile" sa salato!" sutradan ce!o i!ati ravan sto!a# i nece!o se osecati lose$
,e#i ljudi oseduju !eta&oliza! #oji !oze veo!a dugo tolerisati razne gres#e u
ishrani$ Mnogi !ladidi i devoj#e cesto dodaju vecernje! ugljenohidratno! o&ro#u i #o#a
#olu ili !le#o u neograniceni! #olicina!a$ +ri torn !nogi izgledaju ca# i do&ro$ 0ve# se
setite recenice jednog cuvenog fiziologa* telo a!ti4 Izgledace!o do&ro i osecace!o se
zdravo sve do jednog !o!enta$ A taj !o!enat se &ez izuzet#a ojavi sva#o!e #o je
dugo gresio u iz&oru hrane i vre!enu o&ro#a$
5e#laracije" odnosno nalenice na ojedini! na!irnica!a su sture ili naisane
neverovatno !ali! fontovi!a" za #oje su one#ad otre&na otic#a o!agala i
najostrije! o#u$
+rocitajte sva#u de#laraciju" to je od ogro!nog znacaja" reci!o" na !nogi!
roizvodi!a ce!o videti da i!aju u svo! sastavu !le#o u rahu 1 tost hle&" dvoe#"
integraini &is#viti" sue iz #esice" &iljni slag" jogurt itd$$$ ovo tada nije do&ra na!irnica za
sve one #oji i!aju intoleranciju na #ravlje !le#o" a ova intolerancija je najcesca u nasoj
ra#si$
Ovde ca# i ne so!inje!o e!ulgatore i ojacivace u#usa" #ao ni ostale
hidrogenizovane &iljne !asnoce" sto sve s#ua uoste nije ozeljno u ishrani4
Za o&oljsanje i!unog siste!a" &irajte &iljne cajeve" #oji su &azni" a ne vocne ili erne"
#oji su #iseli" o&avezno dodajte so# od li!una 2#oji ostavlja &azni trag #ao sto je
receno3$
Suve s!o#ve" susene !asline" rendan celer" !aslinovo ulje" svez ersun" aradajz"
#rastavac" lavi atlidzan" &ro#oli" #uus" sargarea" crni i &eli lu#" ja&u#e" lu&enice"
#ajsije" #uine" ri&izle" to su sa!o ne#e od na!irnica #oje na! o!azu u &or&i rotiv
infe#cija$
Ono sto na! od!aze je sledede* ivo" coca cola" #i#iri#i" orasi" #afa" secer" co#olada"
#eca" !ajonez" &rusnice" &orovnice" #u#uruz" socivo" sljive" #a#ao" senf i drugo$
3
Ia#o i danas ostoje &urne rasrave u vezi sa znacaje! holesterola u nastan#u
srcanih &olesti" !edicins#i strucnjaci sve vise dolaze do saznanja da &as nije Ia#o
otuziti holesterol za srcane ro&le!e savre!enog cove#a$ %ezultati !nogih
savre!enih studija su i dalje nedosledni i z&unjujuci$
Sta je holesterol?
Holesterol je al#ohol velj#e !ole#uls#e tezine" #oji se roizvodi u jetri i ne#i! celija!a
u organiz!u$ Znacaj ovog jedinjenja je veo!a veli#i za zivot cove#a" a naj&itnije uloge
holesterola su sledece*
o&ez&edjivanje integriteta celijs#og zida I sta&ilnost svih cellja u organiz!u
on je re#ursor #orti#osterida" odnosno od njega se dalje sintetisu hor!oni #oji
na! o!ogucavaju zivot i fun#ionisanje u stresni! situacija!a" #ao i re#ursor
testosterona" estrogena i rogesterona" najvaznijih hor!ona u rerodu#ciji i
vltalnosti$
holesterol je re#ursor vita!ina 5" vita!ina rastvorljivog u !asti!a" neohodnog u
zastiti nervnog siste!a" odrzavanju zdravih #ostiju i !isicnog tonusa" vita!in 5
ucestvuje u roizvodnji insulina" !eta&oliz!u !inerala i u i!uno! odgovoru
organiz!a$ Klinic#i je do#azano je da vita!in 5 srecava nastana# #arcino!a
an#reasa" de&elog creva i doj#e" ali i drugih !aligniteta$
zucne soli" #oje o!ogucavaju varenje !asti" naravljene su od holesterola
holesterol je neohodan za !ozdanu a#tivnost" jer serotonins#i recetori u !ozgu
ne fun#cionisu &ez njega$
!ajcino !le#o sadrzi viso# nivo holesterola" jer je on" zajedno sa zasiceni!
!asnoca!a iz !le#a od vitalnog znacaja za rast &e&e i razvoj !ozga$
Glavni razlog zasto je ogro!an a#cenat stavljen na znacaj holesterola je njegova
otencijalna uloga u razvoju #oronarne 1 srcane &olesti" ia#o je odjedna# &roj
studija #oje o#azuju da ostoji #orelacija iz!edju nivoa holesterola I
#ardiovas#ularnih &olesti$ Stavise" utvrdjeno je da znacajan rizi# od nastan#a
#oronarne &olesti ostoji i #od starijih oso&a #oje i!aju nor!alne ill nis#e
vrednosti u#unog holesterola$
S druge strane" u !nogi! ze!lja!a zaadne Evroe se svi! !us#arci!a" stariji! od
88 godina reisuje jedan od registrovanih statina" odnosno le#ova #oji snizavaju
vrednosti holesterola i ovo se s!atra reventivo! od nastan#a srcanih &olesti$
+racenje acijenata u Aeli#oj Dritaniji 2studija je o&uhvatila '($8.7 isitani#a3" dovelo
do saznanja da je rocentulano !anji &roj o&olelih od srcanih &olesti u grui #oja
redovno uzi!a statine" u odnosu na #ontrolnu gruu"odnosno u odnosu na one #oje ne
iju statine" ali da sveu#una s!rtnost 2iz &ilo #og razloga3 nije !anja" vec je" narotiv"
ca# za ne#oli#o rocenata vecal4
+ojavile su se &rojne dodatne studije i dis#usije z&og ovih rezultata$ %ezultati su u
&ritans#i! i !nogi! svets#i! naucni! #rugovi!a ro!enili shvatanje da su statini le#
iz&ora$
3!
Kriticari teraije statini!a cesto o!inju zahu#talu far!aceuts#u industriju i
fa&ri#ovanje indi#acija za ri!enu odredjenih le#ova$
5anas se sve vise raz!atra teorija da vrednost holesterola u #rvi ne igra glavnu ulogu
u nastan#u srcanih o&olenja$ Studije #oje su radjene rote#lih godina" govore u rilog
to!e da je osnovni #rivac za nastajanje la#ova" odnosno naslaga u #rvni! sudovi!a"
zaaljenjs#i roces i sledstveno ostecenje zidova #rvnih sudova" #ao osledica veli#og
unosa raznih secera$
+re svega unos &rzih 1 rostih secera ili #a#o in jos naziva!o 1 jednostavnih 2slat#isi"
!ed" &eli seder" zuti seder" vode ltd3 dovodi do ore!ecaja !eta&oliz!a u nase!
organiz!u$ 0nos ovih secera dovodi do ovecane a#tivnosti gusterace" odnosno
an#reasa i na#on #raceg ili duzeg vre!ena" javlja se iscrljenost ove vredne zlezde$
,ivo secera u #rvi se odize i sve se teze vraca na nor!alnu vrednost$ +ovecanje
sedera u #rvi dovodi o ovecanja vrednosti L5L holesterola" oznatog #ao los holesterol$
Ovaj holesterol se !enja ute! odredjenih !ehaniza!a u telu 2o#sidacija slo&odni!
radi#ali!a3 i nastaju lo#alni zaaljens#i rocesi$ Zaaljens#i rocesi na #rvni!
sudovi!a !ogu" uz dodatne fa#tore da dovedu do raznih ishe!ijs#ih ro&le!a" a
oasniji od drugih su oni u srcu i !ozgu
,edavno je ot#riveno da se !ole#uli holesterola ostecuju i #ad se izlazu veli#oj toloti$ 0
rehra!&enoj tehnologiji" ovo redstavlja oz&iljan fa#tor rizi#a$ ,arocito je viso#a
vrednost o#sidisanog holesterola u !le#u u rahu i jaji!a u rahu" #ao i u na!irnica!a
#oje su dugo ter!ic#i o&radjivane na viso#i! te!eratura!a 2rzenje u fritezi3$ Ovo
se ta#odje odnosi na hidrogenizovanje &iljnih !asnoca" a njih i!a u s#oro sva#oj
na!i!ici #oju danas #onzu!ira!o 2!argarin" &iljni slag" &iljni sir" gric#alice" sue iz #ese"
e#ars#a eciva itd3$
Svets#i standardi daju reoru#u da se !ora s!anjiti vrednost hidrogenizovanih &iljnih
!asnoca u tehnolos#i o&radjeni! na!irnica!a" na !a#si!u! od '/$ Kod nas se ova
reoru#a ne ostuje" a tes#o da ce!o u rodavnici videti i jedan roizvod na cijoj
de#laraciji stoji tacan rocenat ovih !asnoca$
Holesterol je &itan ele!ent u rearisanju" odnosno oravljanju ostecenja celija usied
raznih zaaljenja$ On je stalno risutan u cir#ulaciji" a njegova se #oncentracija narocito
oveca na !estu ostecenja ne#og t#iva" #ao nor!alan zaaljens#i odgovor organiz!a$
A#o se u organiz!u stvara veca #olicina o#sidisane for!e holesterola 2usied uticaja
slo&odnih radi#ala3" ili se ute! hrane unosi ova for!a holesterola" u!esto da holesterol
ozdravljuje t#ivo na !estu ne#og zaaljens#og rocesa" dolazi arado#salno do
ostecenja t#iva$ Ba#o se stvaraju i la#ovi" odnosno naslage u #rvni! sudovi!a" #oje dalje
#o!ro!ituju cir#ulaciju$ S druge strane" ostoje &rojni do#azi da ta#ve o#sidisane for!e
holesterola u !nogi! t#ivi!a dovode do ojave !aligniteta usied ostecenja celija$
Holesterol je ia# sa!o jedan od !ar#era za fa#tore rizi#a od nastajanja #oronarne
&olesti i sada se zna da nor!alne vrednosti holesterola u #rvi ni#a#o ne znace s!anjenje
rizi#a od infar#ta ili !ozdanog udara$ Zaravo" 5r Christie DallantNne" sa DaNlor College
of Medicine je #ardiolog sa najveci! &roje! o&javljenih studija u #oji!a je glavni
za#ljuca# da oso&e #oje su i!ale infar#t ili !ozdani udar" ca# u re#o 8(/ slucajeva
nisu uoste i!ale ovisene vrednosti holesterola$
3.
5anas je jos uve# nejasno u #ojoj !eri je ishrana &ogata !asti!a do&ra ili losa za
organiza!$ Aerovatno ostoji veli#i znacaj u genets#oj stru#turi celija$ Jedan od
ri!era je sledeci* stanovnici severnog dela Indije jedu u rose#u hranu #oja i!a -G
uta vise zivotinjs#ih !asnoca" od one #oju jedu stanovnici juznih #rajeva Indije" a u
rose#u i!aju G uta !anji &roj o&olelih od srcanih &olesti$
Francuzi jedu hranu &ogatu zasiceni! !asti!a" u#ljucujuci uter" jaja" sireve" dzigericu
i ostalo" a ia#" u regioni!a gde se acja i guscija dzigerica redovno #onzu!ira" srcani
udar je zastuljen u 6( na -(($((( ljudi" za razli#u od reci!o .-8 na -(($((( ljudi u
A!erici" gde je uvedeno siste!s#i s!anjenje !asnoca u svi! rehra!&eni!
roizvodi!a 2uz nao!enu da je osta gojaznost u SA5 rasla roorcionalno s!anjenju
!asnoca u ishrani3$
S druge strane" do#azano je da lose navi#e u ishrani" a re svega res#a#anje doruc#a i
uzi!anje gric#alica iz!edju o&ro#a" dire#tno uticu na ovecanje vrednosti loseg
holesterola$
0jutro se u nase! organiz!u intenzivno izlucuju enzi!i #oji o!azu varenje !asti$
Ovo je idealno vre!e da unosi!o vise !asnoca zivotinjs#og ore#la 2jaja" sir" #aj!a#"
sun#a itd3" jer se u jetri &as ujutro sintetise holesterol$ Kada unese!o zivotinjs#e
!asnoce" !i jetri da!o gorivo da ona sintetise vise H5L" odnosno do&rog holesterola"
a #ad njih ne unese!o" ona sintetise !nogo vise L5L" odnosno loseg holesterola$ Ovo
se dogadja usied stru#turnih razli#a u ogledu gustine lioroteina" do&ar holesterol i!a
veli#u gustinu i jednostavno receno" za stvaranje ovog o&li#a je otre&no !asno
gorivo" do# los holesterol i!a !alu gustinu i la#o se sintetise od &ilo #a#vog
!aterijala$
Osi! ovoga" res#a#anje! doruc#a" !i sa!o razdrazuje!o hor!one" ciji je nivo
najvisi ujutro 2#ortizol i insulin3" a u!esto da o!aze!o stvaranje zastitnih !aterija u
organiz!u i da odize!o i!unitet" !i dodatno re!eti!o ovaj roces i o!ogucava!o
stvaranje !asnih s#ladista u odredjeni! delovi!a tela uz #o!ro!itovanje i!uniteta$
,astali !asni deoziti se #asnije tes#o u#lanjaju" a a#tivnost hor!ona #oje luce ove
!asne celije raste i ti!e dodatno re!eti !eta&oliza!$
,a nivo holesterola se !ora teraijs#i delovati" u s!islu snizavanja u#unih vrednosti"
ovecanja H5L vrednosti i s!anjenja L5L vrednosti$
Statini su le# iz&ora sa!o #od viso#ih vrednosti holesterola" ali je reoru#a da se
o#usa ostici nor!alna vrednost rirodni! ute!$
O&avezno &i tre&alo is#ljuciti iz ishrane slat#ise 2i voce3 naj!anje dva !eseca$
0vesti doruca# #ao najznacajniji o&ro#$
O&avezno je uzdrzavanje od ica sa viso#i! rocento! al#ohola ili sa dodat#o!
secera i zasladjivaca$
Svesti na !ini!u! uzi!anje na!irnica #oje su &ogate hidrogenizovani!
!asnoca!a" odnosno" iz&aciti iz ishrane !argarin" &iljni slag" &iljni sir itd$
,i uz naj&olji dijetets#i rezi!" cesto ia# nije !oguce ove vrednosti ri&liziti idealni!$
,eohodno je od!ah o ot#rivanju viso#ih vrednosti uvesti rogra! sule!entacije"
odnosno sva#i acijent &i tre&alo da uzi!a odredjene rlrodne rearate #oji uticu na
regulaciju !eta&oliz!a holesterola$
40
+re svega su tu rearati #oji ola#savaju jetri rad" delujuci na iz&acivanje to#sina"
zati! razni vita!ini #oji ucestvuju u !eta&oliz!u" a!ino#iseline #oje o!ogucavaju
stvaranje dodatne energije" !inerali #oji o!azu enzi!s#e a#tivnosti i drugo$
,a osnovu nivoa slo&odnih radi#ala u #rvi" vrednosti &iohe!ijs#ih analiza i
he!atolos#og rofila" odredjuje se individualni rezi!" iz&or i doziranje rearata$
Beraija ovisenih vrednosti holesterola odrazu!eva ravilnu #o!&inaciju rearata #ao
sto su O!ega ." E vita!ina" C vita!ina" selena" grue drugih antio#sidanata"
a!ino#iseline i drugo$ O&avezna je veca fizic#a a#tivnost" jer uz dijetets#i rezi! i
sule!entaciju" a &ez ovecane fizic#e a#tivnosti" rezultati !ogu &iti s#ro!ni$
Drzi hod je naj&olji vid fizic#e a#tivnosti$
%egulaciju vrednostl holesterola !oze!o oce#ivati vec za tri !eseca$ +rvog !eseca
najcesce se vrednost s!anjl za jednu jedlnlcu 2u#oll#o je na r$ u#uni holesterol G$8
!!olJL" on na#on jednog !eseca Isravnog rezl!a !oze Iznoslti 7$8 !!olJL3$
Odnos H5L I L5L sorlje ce se regulisati" ali rl Isravno! rezi!u" vec za ' do .
!eseca" ovaj odnos !oze &ltl Idealan$
Svets#a Zdravstvena Organizaclja je ro!enlla stav re!a vrednosti!a holesterola i
ranije ostavljenu donju granicu od 8$'( !!olJL je sustila na 9$8" a se sva#a
vrednost re#o ove s!atra losl! nalazo!$
Sa!a vrednost holesterola ne!a narocito veli#i znacaj u odredjivanju fa#tora rizi#a za
nastana# &olesti &ez odredjivanja vrednosti slo&odnih radi#ala i c1rea#tivnog roteina
u #rvi$ ,aravno" dodatno odredjivanje i &io#aaciteta #rvne laz!e da rirodno
neutralise slo&odne radi#ale" viso#o rea#tivne arti#ule #oje razaraju nase celije" je od
veli#og dijagnostic#o 1rognostic#og znacaja$ Z&og ovoga ne tre&a naraviti ani#u
a#o na! rezultat nije do&ar" to je sa!o jedan o#azatelj da !ora!o ovesti racuna o
svo! zdravlju$
,ove reoru#e za #valitet siste!ats#ih regleda odrazu!evaju da se uvede
o&avezno odredjivanje slo&odnih radi#ala" a definitivno" !i &ez saznanja o ovi!
vrednosti!a" ne &is!o s!eli da uzi!a!o nljedan vita!in" a #a!oli oz&iljne
antio#sidativne rearate i sorts#e sule!ente$ A#o uzi!a!o rearate" a ne zna!o
nivo slo&odnih radi#ala niti nas &io#aacitet laz!e za njihovu neutralizaciju"
najverovatnije ce!o vise naS#oditi" nego o!oci nase! organiz!u$
2e3to o seceru, malo o secernoj bolesti
Secerna &olest je ore!ecaj !eta&oliz!a #oji #ara#terise dugotrajno ovecanje
secera u #rvi" a nastaje usled ore!ecaja lucenja hor!ona insulina$
Aec je receno da je insulin veo!a vazan hor!on #oji se roizvodi u an#reasu" u
ta#ozvani! &eta celija!a$ On i!a ulogu #ljuca za roustanje secera u sve nase
celije$
Kad ostoji secerna &olest" to znaci da gusteraca ne !oze da roizvede
dovoljno insulina #oji &i o!ogucio da sav secer #oji unese!o hrano!" redje
iz #rvi u !isice i druge celije #oje rave energiju$ Kad ovaj secer ne !oze da
redje u celije i da se retvori u energiju" na#ulja se u #rvi$ +rvi si!to!i
41
izostaju" !oguce je i!ati ovisen nivo secera u #rvi &ez i#a#vih tego&a" a na#on
duzeg vre!ena" ne!inovno nastaju ostecenja na nervi!a" ocno! dnu" u &u&rezi!a"
#rvni! sudovi!a itd$
5a &i Ijuds#o telo nor!alno fun#cionisalo" otre&na !u je energija$ Za
roizvodnju energije telu je otre&na hrana$ Energiju Ijuds#o telo rolzvodi u
celija!a$
Za stvaranje energije otre&ni su ugljenl hidrati" !astl I &elancevlne
2roteinl3$
0gljenl hidrati su naj&olji Izvor energije za organlza!$ Izvor ugljenih hldrata
su na!lrnice #ao sto su &rasno" innae" razna s#ro&na ovrca" voce" razne
secere I drugo$
Glu#oza je osnovni Izvor energije za Ijuds#o telo$ Ona je us#ladistena u jetri i !isici!a
u o&li#u sustance #oju naziva!o gli#ogen" a #oji sluzi #ao Erezerva energijeF$
Glu#oza u #rv dolazi iz hrane 2od ugljenih hidrata3 i iz jetre 2rezerva glu#oze iz
gli#ogena3$
Osi! sto s#ladisti$ jetra roizvodi !ale #olicine secera 2roces roizvodnje naziva se
glu#oneogeneza3$
,a#on o&ro#a" ugljeni hidrati iz siste!a za varenje ulaze u #rv" a ute! #rvi odlaze do
celija$
,e#i! celija!a 2!isicne i !asne celije3 je otre&na o!oc da &i ri!ile secer iz #rvi i
is#oristile ga za stvaranje energije$ Jetri je ta#odje otre&na o!oc za roces
s#ladistenja secera u o&li#u #oji se zove gli#ogen$
Insulin" hor!on an#reasa sluzi #ao #ljuc #oji otvara sva vrata i o!ogucuje seceru iz
#rvi da ude u celije$
Celije rave energiju za svoj rad od secera #oji je o!ocu insulina usao u njih i ovaj
roces s!anjuje nivo secera u #rvi" vracajuci ga na nor!alne vrednosti$
Sva#i unos hrane odize nivo secera u #rvi" zati! sledi izlucivanje insulina #ao
!edijatora rocesa is#oristavanja secera" s druge strane fizic#a a#tivnost s!anjuje
nivo secera$
$asto postajemo glupi kad jedemo slatkise?
Aeo!a oznati &ritans#i naucni# +atric# Holford je o&javio na desetine strucnih
te#stova o veo!a lose! uticaju ta#ozvanih &rzih secera u Ishrani 2&eli i zuti secer"
!ed" #olaci" rafinisane cerealije 1 !usli sa dodat#o! !eda" secera Hi voca itd3$
Jedna veli#a studija u Aeli#oj Dritaniji" radjena na ne#oli#o hiljada dece s#ols#og
uzrasta je o#azala da je u grui dece #oja ne#ontrolisano jedu slat#ise i sve vrste &rzih
secera" u rose#u nivo inteligencije nizi za '8 oena 2ovo je stvarno veo!a los rezultat4443
5o#azano je da se ri dugotrajnoj i o&ilnoj #onzu!aciji slat#isa" #od ljudi u !ozgu"
tacnije u sinasa!a #oje o!ogucavaju #o!uni#aciju iz!edju !ozdanih celija 2ti!e
ostvarujuci !isaone rocese3" ojavljuje ta#ozvani cross1lin#ing feno!en$
Secer u #rvi rolazi !ozdanu &arijeru" vezuje se za &elancevine sinatic#ih veza
2#o!uni#acionih #anala3" a novonastala veza se zove roteogli#an$ Are!eno! se stvara
42
aucinasta !aterija iz!edju vise sinasi" &elancevinasti ut ostaje zade&ljan" !ozdani
i!uls sor" a sve to usorava !isaone to#ove" s!anjuje inteligenciju i dovodi do rane
de!encije$
5o#azano je da se de!encija javlja !nogo ranije #od ljudi #oji #onzu!iraju vece
#olicine secera" a u s#oro 8(/ se javlja i uadljivo s!anjenje inteligencije" a sa!a izjava
dr +eter %ogersa" sihologa sa univerziteta u Dristolu do&ija sve vise s!isla 1 secer rzi
!oza#4
Pro8%sor G%ra$d R%av%n sa !niv%r'it%ta Stan8ord ! Ka$i8orniji j% dosao do
r%'!$tata
#oji daju veo!a !racne rognoze$ ,ai!e" '8/ zdravih ljudi u rose#u i!aju ne#i o&li#
ore!ecaja a#tivnosti insulina" uravo z&og ne#ontrolisane uotre&e slat#isa$ Ovo je
ujedno i rocenat fa#tora rizi#a za nastana# oz&iljnog ore!ecaja !eta&oliz!a secera$
Znaci" sva#i 91ti otuno zdrav cove# i!a rizi# da razvije oz&iljna ostecenja organiz!a
usled #oristenja hrane #oja sadrzi roste secere$
+ore!ecaj !eta&oliz!a secera je rozvan I #ao jedan od uzrocni#a nastan#a Hi
ogorsanja !nogih sihijatrijs#ih &olesti" od deresije do shizofrenije$ 5r Carl +feiffer"
osnivac centra za istrazivanje !ozga u +rincetoLn univerzitetu" je do#azao da je
ore!ecaj !eta&oliz!a secera uzro# za nesta&ilnost acijenata o&olelih od shizofrenije$
Konzu!acija secera ogorsava &olest do te !ere" da teraija ostaje nedovoljna$ 5ovodi
do agresivnog onasanja" fo&ija" sihoticnih #riza i sa!ou&ilac#ih istua$ Iz ovog razloga
je" na oslednje! svets#o! #ongresu sihijatara" dato saostenje da je uotre&a
secera u ishrani izuzetno losa za !entalne fun#cije i asolutno za&ranjena #od svih
acijenata #oji i!aju ne#i sihijatrijs#i ore!ecaj$
Lecenje deresije co#olado! i torto! je siguran ut u jos vecu deresiju444
+oznato je da secer u ishrani trosi nase vita!ins#e rezerve i dovodi organiza! u
stanje razlicitih avita!inoza$ Jedna #aslcica secera je vec dovoljna da is#oristi nasu D
vita!ins#u rezervu u rocesu !eta&oliz!a" a ovi vita!ini &rzo ostaju deficita!i$ Oni su
izuzetno znacajni za nervne a#tivnosti" njihovo s!anjenje re!eti !ozdane
a#tivnosti" ali i ovecava fa#tor rizi#a od nastan#a !ozdanog i srcanog udara$
Coca Cola i!a u svo! sadrzaju rafinisani #u#uruzni siru #ao zasladjivac$ A!eri#anci
su jos re ne#oli#o godina do#azali dire#tnu ovezanost iz!edju ovog secera i
nastan#a viso#og holesterola$ Ko!anija je zato o#usala da dizajnira nov o&li# 1 zero
i redstavi ga #ao veo!a zdravu varijantu$ ,a zalost" dodati asMarta! je uzro#ovao
ojavu ne#oli#o hiljada novih dija&eticara u decije! uzrastu u A!erici$ ,a#on
odizanja oz&iljne tuz&e i suocenja sa ogro!no! odsteto!" #o!anija je onovo
ro!enila for!ulaciju i sad se rire!a o&li# sa ne#i! od dva zasladjivaca o i!enu
stevia ili truvia$
+o#usajte ronaci odata# 2&ar na jednoj de#laraciji na flasi3 #oli#o zaravo coca cola
i!a secera na - litar4
+re!a rezultati!a nezavisnih istrazivac#lh centara" zna se da !ala #onzerva #o#a
#ole sadrzi e#vivalnet od )"8 #asicica rafinisanog secera 2!ada je u itanju #u#uruzni
siru" #oji je losija varijanta secera3$
43
%acunajte dalje sa!i4 Sva#i ut #ad oijete !alu #onzervu #o#a #ole" vi ste oili
zaravo deseta# #asicica rastoljenog secera u #afeinu$ Kod nas se cesto ije i re#o
- litar ovog ica" znaci" oili ste o#o .( !alih #asicica rastoljenog &elog secera$
Znate li #oli#o je to u gra!i!a@
Odgovor je -8( gra!a4
A#o oije!o ' litra #o#a #ole" ojeli s!o .(( gra!a rastoljenog secera" a da nis!o
ni o!enuli #olicinu #ofeina ri torn$
Oasna osledica slat#ih otrova je ojava secerne &olesti" a #od ljudi #oji o&ole"
ostoji veli#a oasnost od ostecenja erlfernih nerava" ali i sa!og !ozga$
Medicins#i naziv za sede!u &olest je Edia&etes !ellitusF$ Ber!in Edia&etesF znaci
reterano !o#renje" a rec E!ellitusF znaci !ed$
Si!to!l vec razvijenog dija&etesa su cesto i o&ilno !o#renje" zed" glad" gu&ita# na
tezini$ u!orJsla&ost i za!agljen vid
%ipovi dijabetesa
+ostoje dve glavne #ategorije dija&etesa*
5ija&etes ti - se javlja u detlnjstvu ili !ladosti i Insulin je neohodan u lecenju$
Izazvan je a#tivnoscu i!unog siste!a organiz!a #oji unistava celije sostvene
gusterace 1 #oje roizvode insulin 2&eta celije3$
5ija&etes ti ' se o&icno ola#o razvija #od odraslih$ ,areduje s vre!eno!$ 0 ocet#u
se !oze leciti dijeto! i vez&o!" a u #asnijoj fazi &olesti otre&no je uvesti u lecenje
ta&lete" a insulins#e inje#cije$
,ajcesce su !nogo&rojne gres#e u ishrani" stres i lose zivotne navi#e uzro# nastan#a
dija&etesa ti '$ 5ugotrajan unos &rzih secera 2slat#isi" voce" !ed3 ujutro i uvece"
re#o!erna tezina" al#oholiza! i stres u&rzavaju iscrljivanje an#reasa" odnosno
gusterace i izazivaju nastana# secerne &olesti$
%izi# za ojavu secerne &olesti je narocito viso# #od oso&a #oje i!aju !asne naslage
u redelu stru#a i sto!a#a" viso# ritisa# i ovisene !asnoce u #rvi$
A#o ri ovo!e ostoji i istorija ove &olesti u orodici" rizi# je ca# ne#oli#o uta ve;i
Masne naslage na sto!a#u su &iohe!ijs#i veo!a a#tivne$ Ova !asnoca luci razne
sustance" #oji su ravi ta#ozvani he!ijs#i !edijatori za razvijanje ualnih rocesa
2C%+" IL17 itd" itd3$ Kad se #aze ualni roces" ovo! rili#o! se !isli na razvoj atolos#ih
ro!ena na #rvni! sudovi!a" u svi! celija!a" na u&rzano starenje" nastana# secerne
&olesti" ojavu !alignih &olesti 1 sve ovo" a i !nogo drugih ojava je rezultat
zaaljens#e rea#cije u
organiz!u$ S!anjenje tezine" a re svega !asnih naslaga na sto!a#u je od vitalnog
znacaja za sva#og #o i!a ovaj ro&le!$
+reoru#a je da nauci!o da ne odleze!o ri!a!ljivi! u#usi!a slat#isa$ Oni na!
sva#a#o !ogu nauditi !nogo vise nego sto s!o verovali do sada$ +rogra! Hrono
44
ishrane je ta#o dizajniran da ni#ada ne dolazi do zudnje za slat#i!" ta#ozvani sugar
craving sNndro! se nece javiti u#oli#o s!o u regularni! raz!aci!a i!ali rave
o&ro#e$
Ova zudnja se javija u sva#o! slucaju z&og neraviinih o&ro#a" cestog unosa slat#isa"
a narocito u#oli#o jede!o uvece testo" hle& Hi co#oladu$
Mi ogresno veruje!o da ce na! u trenut#u #ad na! drhte ru#e" ili se ocne!o
reznojavati" o!oci ne#i #olacic" jer s!o u&edjeni da na! je ao seder i da je to
jedini nacin da na! &ude &olje$
Zaravo s!o novi! uzi!anje! secera" #olaca" !eda itd u torn trenut#u naravili ravu
atnju za nasu jetru i an#reas i ogorsali s!o !eta&oliza! glu#oze$
0ve# !ora !o o!isliti na to sta radi!o nase! telu" re svega !ozgu" sva#i ut #ad
ojede!o nesto slat#o44
45