DOU GLAS PRESTON & LIN KOLN CHILD

RELI KVI JAR

S en gle skog pre veo
Aljo a Mol nar
Naziv ori gi nala:
Do u glas Preston & Lin koln Child
Reliqu a ry
s o l a r i s
Novi Sad, 2013.
SADRAJ
ZA HVAL NOST
PRVI DEO: STA RE KOSTI
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
DRU GI DEO: CUI CI SONO DEL MOSTRI
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
TREI DEO: KU I CA OD LOBA NJA
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
I NA KRA JU
ZA BELEKE AU TORA
Lin koln ajld po sveu je ovu knji gu svo joj
kerki Vero ni ki

Daglas Preston posveuje ovu knjigu
dok to ru
Dejm su Morti meru Gi bon su mlaem
ZAHVALNOST
Pisci ele da se zahvale sledeim osobama koje su na bezbroj naina
pomogle da ova knjiga ugleda svetlo dana: Bobu Glisonu, Metjuu
Snajderu, Denisu Keliju, Stivenu de las Herasu, Dimu Kuu, Lindi
Kvinton, Tomu Espenshajdu, Denu Rabinovicu, Kejlebu Rabinovicu,
Keren Lovel, Marku Galageru, Bobu Vinkotu, Liju Suknou i Dordeti
Pi li gi jan.
Posebnu zahvalnost dugujemo Tomu Doertiju i Harviju Klingeru, bez
i jeg vostva i pri lje no sti Re li kvi jar ne bi bio mo gu.
Hvala takoe i svima onima iz Tor/Ford prodaje za sav naporan rad i
po sve e nost.
Takoe bismo voleli da se zahvalimo i svim onim itaocima koji su
nas podravali, bilo pozivima za vreme radio ili televizijskih intervjua,
bilo razgovorima na promocijama, bilo pismima, konvencionalnim i
elektronskim, ili jednostavno time to su uivali dok su itali nae
knjige. Va entuzijazam koji ste pokazali prema Reli kvi ji, bio je
mo ti vi u a sila koja je stajala iza ovog nastav ka.
Svima vama - i onima koji su morali biti ovde spomenuti, ali nisu -
naa naj du blja zahval nost.
Slu amo ne i zgo vo re no, zu ri mo u ne vi dlji vo.
Kaku zo Okaku ra, Knji ga o aju
PRVI DEO
STA RE KOSTI
RELI KVI JAR: oltar ili krinja za izlaganje
nekog predmeta, kosti, ili dela tela sveca ili
bo an stva.
1.
Snou ispita svoj regulator, proveri oba vazduna ventila i pree rukom
preko klizavog neoprena svog odela. Sve je bilo kako treba, kao to je bilo
i pro li put kad je pro ve ravao, pre e zde set se kun di.
Jo pet minuta, ree narednik-ronilac, upola smanjivi brzinu
mo tornog am ca.
Sjajno, zau se sarkastini Fernandezov glas nadjaavajui zvuk
ve li kog di zel mo to ra. Stvarno sjaj no.
Niko drugi nita nije rekao. Snou je primetio da je askanje lagano
zami ralo kako se tim pri bli avao lo kaci ji.
Pogledao je preko krme prema zapenuanoj vodi reke Harlem, koja se
irila iza propelera u obliku smeeg klina. Reka je ovde bila iroka i
kotrljala se tromo ispod vrele sivkaste magle tog avgustovskog jutra.
Okrenuo je pogled prema obali, neznatno se kreveljei jer mu je gumena
kapuljaa zatezala kou na vratu. Visoke stambene zgrade s porazbijanim
prozorima. Avetinjski kosturi skladita i fabrika. Naputeno igralite. Ne,
ne ba sasvim napu te no: jedno dete nji halo se na zaralom razbo ju.
Hej, ljuti ronioe, Fernandezov glas dopre do njega. Proveri jesi li
po neo pe le ne.
Snou zategnu kraje ve svo jih ru kavi ca i nastavi da zuri pre ma obali.
Proli put kad smo poveli jednog novajliju na slian zaron, nastavio
je Fernandez, usrao se u odelo. Hriste, kakav je to svinjac bio. Naterali
smo ga da sedi na krmi itavim putem do baze. A tad smo bili na ostrvu
Li berti. To je pro kle ta modna pi sta u po re e nju s Klo akom.
Fernan de ze, zave i, blago ree narednik.
Snou je nastavio da gleda preko krme. Kad se prebacio iz regularne
njujorke policije u gnjurce, napravio je jednu veliku greku: spomenuo
je da je nekada radio na ronilakom amcu u Kortezovom moru.
Prekasno je saznao da su nekolicina pripadnika gnjuraca bili industrijski
ronioci koji su polagali kablove, odravali cevovode i radili na naftnim
platformama. Za njih, instruktori poput njega bili su razmaene, nevete
mlakonje koje vole bistru vodu i ist pesak. A posebno Fernandez, koji
mu nije do zvo ljavao da to zabo ravi.
amac se jako nagnuo nadesno kad je narednik skrenuo blie prema
obali. Jo je smanjio gas kako su se pribliavali gusto naikanim
priobalnim graevinama. Iznenada, jedan mali tunel od cigala pojavi se
na vidiku, kvarei monotoniju sivih betonskih fasada. Narednik je
pro ve zao amac kroz tu nel pravo u po lu tamu koja ih je tamo e kala. Snou
postade svestan neopisivog smrada koji se uzdizao s namrekane vode.
Suze mu nehotice izbie na oi i on prigui nagon za kaljanjem. Sedei
na pramcu, Fernandez je, okrenuvi se, gledao u njega i kikotao se. Ispod
Fernandezovog otvorenog odela Snou je video majicu s nezvaninim
motom policijskih gnjuraca: Ronimo u govnima i traimo mrtve stvari.
Samo ovaj put to nije bilo nita mrtvo, ve jedan ogromni paket heroina,
baen prethodne noi sa eleznikog mosta Hambolt za vreme razmene
vatre s po li ci jom. BD4Y.
Uski kanal je s obe strane bio oivien betonskim bedemom. Malo
ispred, jedan policijski amac ekao je ispod eleznikog mosta,
is klju e nih mo to ra i lagano se nji u i u pru gastoj sen ci. Snou je vi deo dva
oveka u njemu: vozaa i nekog zdepastog oveka u poliesterskom odelu
koje mu nikako nije stajalo. Bio je proelav, a mokra cigara trala mu je
iz usana. Podvrnuo je nogavice, pljunuo u zaliv i podigao jednu ruku
pre ma nji ma u znak po zdrava.
Narednik klim nu pre ma tom am cu. Vidi ko je tu.
Po runik DAgo sta, odgo vo ri je dan od ro ni laca s pram ca. Mora da je
gadno.
Uvek je gadno kad je neki policajac upucan, kaza narednik.
Narednik iskljui motor i zanese krmu tako da se dva amca lagano
spojie jedan s drugim. DAgosta uskoi pozadi da porazgovara s
ronilakim timom. Kako se pomerao, tako se policijski amac blago
naginjao pod njegovom teinom i Snou je video kako za vodom, koja se
sli va niz trup, ostaje zej ti njav i ze len kast trag.
Jutro, ree DAgosta. Inae crven u licu, u ovoj pomrini pod
mostom porunik je mirkao u njih poput nekog bledunjavog peinskog
stvo re nja to se kri je od sve tla.
Izvolite, gospodine, uzvrati narednik, lepei dubinski manometar za
zglob. O emu se radi?
Neko privoenje je polo po zlu, ree DAgosta. Ispostavilo se da je
u pitanju samo obian kurir. Bacio je robu s mosta. Klimnuo je prema
viseoj strukturi iznad njih. Onda je upucao jednog pandura, a nakon
toga se zauvek preselio na drugi svet. Ako pronaemo taj paket, moi
emo da zaklju i mo ovo sranje od slu aja.
Narednik uz dah nu. Ako je tip po gi nuo, zato ste nas zvali?
DAgosta odmahnu glavom. A ta, ti bi da ostavi tamo dole ciglu
he ro i na od est sto hi ljada?
Snou podie pogled. Kroz pocrnele grede mosta mogao je da vidi
izgorele fasade zgrada. Hiljade prljavih prozora piljilo je u mrtvu reku.
teta, pomislio je, kurir ju je bacio u Hambolt kil, iliti Cloaca Maximu,
prozvanu po velikom centralnom odvodnom kanalu drevnog Rima.
Kloaka je dobila to ime zbog izmeta, toksinog blata, mrtvih ivotinja i
polihlorovanih bifenila. Metro je tandrkao iznad njih, tresui se i
kripei. Ispod njegovih nogu amac je podrhtavao, a povrina svetlucave
mut ne vode je dva se po me rala, kao e latin koji je po eo da se ste e.
Dobro, ljudi, uo je narednika kako govori. Hajde da se skvasimo.
Snou ponovo poe da proverava odelo. Znao je da je prvoklasni ronilac.
Odrastajui u Portsmutu, praktino ivei u reci Paskatakva, spasao je
nekoliko ivota tokom tih godina. Kasnije je, u Kortezovom moru, lovio
ajkule i obavljao tehnike zarone do ispod ezdeset metara. Ali i pored
toga, nije se pre te rano rado vao ovom to sle di.
Mada Snou nikad nije bio ovoliko blizu, tim je o Kloaki prilino esto
razgovarao u bazi. Od svih najgorih mesta za ronjenje u gradu Njujorku,
Kloaka je bila najgora, gora i od Artur kila, avolje kapije, pa ak i od
Govanus kanala. Jednom je, kako je uo, to bila velika pritoka Hadsona
koja je presecala Menhetn juno od ugar hila u Harlemu. Ali vekovi
izlivanja, industrijske gradnje i nebrige pretvorili su je u ustajalu i
ne po kret nu traku prljav ti ne: teno u bri te za sve to se moe zami sli ti.
Snou je ekao svoj red da uzme bocu s kiseonikom sa eline police, a
onda je kroio prema krmi i prebacio je preko ramena. Jo uvek nije bio
navikao na teko i tesno suvo ronilako odelo. Krajikom oka je video
kako se narednik pri bli ava.
Jesi li spre man? do pro je tihi bari ton do nje ga.
Mi slim da je sam, go spo di ne, kaza Snou. ta je sa lam pama?
Narednik se upi lji u nje ga.
Ove zgradurine zaklanjaju sunevo svetlo. Trebae nam lampe ako
ho e mo ne to da vi di mo, je li tako?
Narednik se isceri. Od toga nema nikakve vajde. Kloaka je oko pet-
est metara duboka. Ispod toga, ima jo tri, moda pet metara mekog
mulja. im perajima dotakne taj mulj, on se razleti kao praina. Nee
videti ni prst pred okom. Ispod tog mulja ima jo desetak metara blata.
Paket je zakopan negde u tom blatu. Tamo dole moe da gleda jedino
ru kama.
Pogledao je Snoua, procenjujui ga i kratko oklevajui. Sluaj, rekao
je tihim glasom. Ovo nee biti kao oni ronilaki treninzi u Hadsonu.
Po veo sam te samo zato to su Kuni i ulc jo uvek u bol ni ci.
Snou klimnu. Oba ronioca su zapatila blastos - blastomikozu,
gljivinu infekciju koja napada organe stomane duplje - dok su pre
nedelju dana, na dnu Severne reke, u jednoj limuzini traili mecima
izreetano telo. I pored obaveznih nedeljnih kontrola krvi zbog parazita,
svake go di ne su bi zarne bo le ti ne upro patavale zdravlje ro ni laca.
Ako bi radije da presedi ovo, bie u redu, nastavio je narednik.
Mo e da ostane ovde gore i po mae s vo i cama.
Snou pogleda prema ostalim roniocima koji su zakainjali svoje
pojaseve s olovom, zatvarali cibzare svojih suvih odela i putali konopce
preko ivica amca. Setio se prvog pravila tima gnjuraca: svi ronioci
zaranjaju. Fernandez, privrstivi konopac za klin, osvrnu se prema
nji ma i znalaki se zace ri.
Ro ni u, go spo di ne, kaza Snou.
Narednik ga je dugo posmatrao. Seti se osnovnih uputstava. Ostani u
ritmu. Kad se prvi put nau u takvom blatu, ronioci imaju obiaj da
zadravaju dah. Nemoj to da radi, to je najbri put do embolije. Nemoj ni
previe da naduva svoje odelo. I za ime Hrista, ne isputaj konopac. U
blatu zaboravi ta je gore, a ta dole. Ispusti li konopac, sledee telo po
koje emo doi bie tvo je.
Po kaza pre ma naj daljoj vo i ci od krme. Ova je tvo ja.
Snou je ekao, usporavajui dah, dok mu je maska prebacivana preko
lica, a vodovi prikainjani. Onda je, nakon poslednje provere, preao
pre ko boka am ca.
ak i kroz tesno, usko suvo odelo, voda je bila udna. Viskozna i
sirupasta, nije mu proticala pored uiju, niti mu se kovitlala oko prstiju.
Pro bi janje kroz nju iz i ski valo je napor, kao pli vanje u mo tornom ulju.
Pojaavajui stisak na voicu, opustio se i potonuo metar-dva ispod
povrine. Ve se ni kobilica amca iznad njega vie nije mogla videti,
progutana mijazmom minijaturnih komadia koji su ispunjavali tenost
svud oko njega. Gledao je oko sebe kroz slabanu, zelenkastu svetlost.
Neposredno ispred njegovog lica mogao je da vidi svoju ruku u rukavici
kako stiska konopac. Neto dalje mogao je da vidi i svoju drugu ruku,
kako ispruena istrauje vodu. Beskonaan broj estica plutao je u
prostoru koji se nalazio izmeu. Nije mogao da vidi ispod svojih stopala:
tamo je bilo samo crnilo. est ili sedam metara u tom crnilu, znao je,
le ala je tavani ca jednog dru gai jeg sve ta: sve ta de be log, gu stog blata.
Prvi put u svom ivotu Snou je shvatao koliko njegov oseaj
sigurnosti zavisi od sunevog svetla i bistre vode. ak i na pedesetak
metara dubine, vode Kortezovog mora bile su bistre, a svetlost baklje
davala mu je oseaj otvorenosti i prostora. Pustio se jo nekoliko metara,
oi ma se napi nju i da pro gle da kroz crni lo is pod sebe.
Iznenada, u najudaljenijem zakutku svog vidnog polja, video je ili je
mislio da je video, kroz zamuene struje nepropusne magle, neku
valovitu i iliastu povrinu. Bio je to onaj sloj mulja. Lagano je tonuo
prema njemu, oseajui kako mu usled zebnje u stomaku raste velika
grudva. Narednik je spomenuo kako ronioci esto misle da su videli
udna privienja u mutnoj vodi. Ponekad je bilo teko rei ta je stvarno,
a ta ne.
Nogom je dodirnuo neku udnu plutajuu povrinu - proao kroz nju i
momentalno se uzdigao pravi oblak, obavio se oko njega i zaklonio sve.
ba lka n d ow nlo ad. or g - for ster
Snou se na trenutak uspaniio, vrsto se hvatajui za ue. Smirivi se
uz pomisao na iscerenog Fernandeza, nastavio je da se sputa. Svaki
pokret podizao je novu oluju crne tekuine koja se kovitlala oko
njegovog vizira. Shvatio je da instinktivno zadrava dah i primorao se da
die dugim i pravilnim udasima. Ovo je sranje, pomislio je. Moj prvi
pravi zaron u jedinici, a praktino sam neupotrebljiv. Na asak zastade,
kon tro li u i dah i pri si ljavaju i se da ou va po sto jan ri tam.
Sputao se niz konopac po nekoliko stopa odjednom, tedei pokrete i
pokuavajui da se opusti. Malo se iznenadi, shvativi da uopte vie nije
hitno jesu li mu oi otvorene ili zatvorene. Um mu se neprestano vraao
debelom pokrovu od mulja koji ga je ekao. Neto je lealo u tom mulju,
oblo e no, kao in sekt u i li baru
Odjednom, njegove izme kao da dotakoe dno. Ali ono nije bilo nalik
ni na jedno drugo koje je Snou ikada osetio. Ovo dno kao da se
raspadalo, ugibalo se pod njegovom teinom uz nekakav odvratan
gumenasti otpor; poelo je da mu se uspinje uz glenjeve, zatim kolena,
potom grudi, kao da tone u pihtijasti ivi pesak. Za samo tren, bilo mu je i
preko glave; dospeo je ispod njega i nastavio da propada, mada znatno
sporije, potpuno obavijen glibom koji se nije mogao videti ve samo
osetiti i koji se pripijao uz neopren njegovog suvog odela. Mogao je da
uje mehurie sopstvenih izdisaja kako se probijaju nagore, oko njega; ali
ne brzo kako je navikao, ve uz neko nadimajue kotrljanje. Blato je
prualo sve vei otpor kako je propadao. Koliko jo treba da se sputa u
ovo sranje?
Slobodnom rukom je mahao oko sebe kako je nauen, traei bilo ta
u ovom mulju. Ona je udarala u neke stvari. U crnilu i s rukama u
debelim rukavicama teko je bilo rei ta je to: granje drvea, nekakve
ipke, neki uasni zamotuljci ice, nagomilano vekovno ubre zatoeno u
blat njavom gro blju.
Jo nekoliko metara i vraa se. ak se ni ono kopile, Fernandez, nee
moi ce re kati zbog ovog.
Iznenada, njegova slobodna ruka udarila je u neto. Kad je Snou to
privukao k sebi, stvar je doplutala prema njemu uz neki blagi otpor to je
ukazivalo na veu teinu. Snou zaglavi ue u pregibu desne ruke i opipa
predmet. ta god to bilo, nije bilo paket heroina. Pustio je to, odgurnuvi
ga.
Predmet se zaneo u lepljivom kovitlacu njegovih peraja i udario u
njega u tom crnilu, gurnuvi mu masku unazad i na momenat mu izbivi
regulator. Snou je uspostavio ravnoteu i poeo da prua ruku prema
nje mu, trae i oslo nac kako bi ga ko nano odgurnuo od sebe.
Bilo je kao da gura ruku u neko zamreno klupko. Veliku granu
drveta, moda. Ali na nekim mestima je bilo neobjanjivo meko. Opipao
je du njega i osetio glatke povrine, okrugle vorove i meke grudve. A
onda, u blesku spoznaje, Snou shvati da opipava neku kost. I to ne samo
jednu, ve nekoliko, spojenih koastim trakama tetiva. Bili su to napola
raspadnuti ostaci neega, moda konja; ali kako je nastavio da opipava
shvatio je da to moe biti samo o vek.
Ljudski skelet. Ponovo je pokuao da uspori disanje i uspostavi
normalan tok misli. Zdrav razum i trening rekli su mu da ne moe samo
da ga ostavi tu. Mo rae da ga iz vu e odatle.
Poeo je da provlai konopac kroz kuk i niz dugake kosti, to je bolje
mogao u gustom blatu. Nadao se da kostur jo uvek ima dovoljno
hrskavice na kostima da ostane u jednom komadu dok ne izae na
povrinu. Snou nikad pre nije pokuao da privee vor u rukavicama, u
potpuno crnom mulju. To je bilo neto ega se narednik nije dotakao za
vre me osnov ne obu ke.
Nije pronaao heroin. Ali i ovo je bio zgoditak: Snou je nabasao na
neto bitno. Nereeno ubistvo, moda. Miiavi Fernandez ima da se
use re u gae kad sazna za to.
Pa ipak, Snou nekako nije bio ushien. Sve to je eleo bilo je da se
ve jednom iz vu e i izae iz ovog blata.
Dah mu se ubrzao u brze i kratke udahe i vie nije ulagao nikakav
napor da ga kontrolie. Odelo mu je bilo hladno, ali nije mogao sad da se
zaustavlja i naduvava ga. Konopac je spao i on pokua ponovo da ga
namesti, drei skelet blizu sebe kako mu ne bi iskliznuo u tom blatu.
Iznova i iznova je pomiljao na metre i metre blata iznad svoje glave,
vrtloge mulja iznad toga i viskoznu vodu kroz koju suneva svetlost
ni kad ne pro di re
Konopac se konano vrsto priveza i on mu se, cvilei u sebi, zahvali.
Proverie jo da je sve vrsto privezao, a onda e triput povui konopac,
dajui tako znak da je neto pronaao. Zatim e se popeti uz njega iz ovog
crnog uasa, na amac pa posle i na kopno, a onda se moda tuirati
jedno sat i po, napiti se i razmiljati o tome da se vrati na svoj stari
posao. Sezona ronjenja poinje za svega mesec dana. Proverio je ue i
osetio da je vrsto vezano oko dugih kostiju skeleta. Ruke su mu se
pomerale nagore, opipavajui rebra i grudnu kost, provlaei jo ueta
kroz kosti i proveravajui da je sve zategnuto i da konopac nee spasti
dok skelet budu izvlaili na povrinu. Prsti su nastavili da se pomeraju
nagore, samo da bi otkrili kako se kimeni stub zavrava niim drugim do
crnim blatom.
Nema glave. Instiktivno Snou trgnu ruku i u naletu panike shvati da
je ispustio voicu. Zamlatarao je rukama i udario u neto: opet skelet.
Oajniki se uhvatio za njega, skoro ga grlei od olakanja. Brzo je
krenuo rukom ispod njega traei konopac, grabei i opipavajui dugake
ko sti i po ku avaju i da se seti gde ga je pri ve zao.
Ali kanapa nije bilo. Da li se ve otpustio? Ne, to nije bilo mogue.
Pokuao je da gurne skelet, da ga okrene, i dalje traei konopac, i
odjednom oseti kako mu se dovodno crevo kai za neto. Trgnuo se
unazad, ponovo dezorijentisan, i osetio kako zaptiva maske poputa.
Neto toplo i gusto poe da kaplje pod nju. Pokuao je da se strese i
osetio je kako mu se maska smie na stranu, a talas blata pada na oi,
ulazi u nozdrve i prodire preko levog uveta. Sa sve veim uasom on poe
da shvata kako je sigurno dospeo u jezivi zagrljaj nekog dru gog skeleta.
A zatim ga obu ze sle pa, bez um na i vri te a pani ka.
Na palubi policijskog amca, porunik DAgosta gledao je s nekim
odsutnim interesovanjem kako novajliju ronioca izvlae na povrinu. Bio
je to stvarno upeatljiv prizor: bacakao se tamo-amo, isputao krike
delimino priguene blatom, dok su se potoci neke oker materije slivali iz
njegovog suvog odela i bojili vodu u nijansu okolade. Ronilac je sigurno
u nekom trenutku ispustio voicu; ali imao je ludu, ludu sreu to je
pronaao put ka povrini. DAgosta je strpljivo ekao dok su histerinog
ronioca izvlaili na palubu, skidali, prali i smirivali. Gledao je kako ovek
povraa preko ivice amca - ne na palubu, primeti DAgosta s
odobravanjem. Pronaao je skelet. U stvari dva, kako se ini. Nije
pronaao ono po ta je poslat, naravno, ali nije loe za devianski zaron.
Napisao bi sirotom momku pohvalu. Klinac e verovatno biti sasvim
dobro, ako nije udahnuo nimalo tog sranja to mu visi s nosa i usta. Ako
jeste pa, pravo je udo ta sve ovih dana mogu da urade s
an ti bi o ti ci ma.
Prvi skelet, kad se pojavio na uskovitlanoj povrini, jo uvek je bio
prekriven muljem. Jedan ronilac, to je plivao postrance, dovukao ga je
do ivice DAgostinog amca, navukao mreu preko njega i uspentrao se
na palubu. Kostur je podignut preko ivice, struui i ostavljajui tragove
za sobom, dok na kraju nije skliznuo na ceradu pod DAgostinim
no gama, po put ne kog uasnog ulo va.
Isuse, mogao si malo da ga opere, ree DAgosta, mrtei se na
miris amonijaka. Iznad povrine skelet je postao njegova jurisdikcija i on
silno poele da ga jednostavno vrati odakle je i doao. Video je da tamo
gde je tre balo da bude lo banja nema ni e ga.
Da ga operem, gospodine? pitao je ronilac, pruajui ruke ka
pum pi.
Operi se prvo ti. Ronilac je smeno izgledao, sa razmotanim
kondomom zalepljenim za glavu i prljavtinom koja mu se slivala niz
noge. Jo dva ronioca se popee na palubu i poee paljivo da povlae
drugi konopac dok je trei ronilac vadio drugi skelet, podiui ga
slobodnom rukom. Kad je sputen na palubu, a oni koji su bili tamo
videli da takoe nema glavu, zavlada neka grozna tiina. DAgosta baci
pogled na ogroman paket heroina, takoe izvaen i sigurno upakovan u
gumenu vreu za dokaze. Odjednom, heroin je postao mnogo manje
in te re san tan.
Zamiljeno je povukao dim cigare i odvratio pogled, skenirajui
pogledom Kloaku. Pogled mu se zaustavio na drevnom otvoru bonog
odvoda Vest sajda. Nekoliko stalaktita visilo je s tavanice poput malih
zuba. Boni odvod Vest sajda bio je jedan od najveih u gradu i odvodio je
otpadne vode praktino iz celog Gornjeg Vest sajda. Svaki put kad je na
Menhetn padala jaka kia, donji deo hadsonske Fabrike za preradu
dostizao je pun kapacitet i skretao hiljade galona sirovih otpadnih voda u
boni odvod Vest saj da. Pravo u Klo aku.
Bacio je opuak svoje cigare preko ivice amca. Momci, moraete
po no vo da se skvasi te, re kao je glasno iz di u i. Hou te lo banje.
2.
Lui Padelski, pomonik patologa grada Njujorka, bacio je pogled na sat,
osetivi kako mu stomak zavija. Bukvalno je umirao od gladi. Nije imao
nita osim ejkova za mravljenje za sledea tri dana, a danas mu je ak
bio dan i za pravi ruak. Popajeva peena piletina. Preao je rukom preko
svog golemog stomaka, opipavao ga i tipkao, mislei kako se sigurno
smanjio. Aha, de fi ni tiv no je bio manji.
Srknuo je malo od svoje pete kafe i pogledao u izvetaj. Ah, konano
ne to zani mlji vo. Ne jo jedna pucnjava, no e vi ili pre do zi ranje.
Vrata od nerajueg elika pri dnu sale za autopsiju uz tresak se
otvorie i medicinska sestra, ila Roko, ugura jedan le smee boje
postavljen na kolica. Padelski ga pogleda, odvrati pogled i ponovo ga
pogleda. Le je bila pogrena re, pomisli on. Ta stvar na kolicima bila je
tek neto vie od kostura prekrivenog komadima mesa. Padelski nabra
nos.
Ro ko va po stavi ko li ca is pod sve tala i poe da name ta cre vo za odvod.
Nemoj da se mui, prozbori Padelski. Jedina stvar kojoj je trebalo
pravo isuivanje jeste njegova kafa. Uzeo je velik gutljaj, bacio je au u
korpu, uporedio etiketu na leu sa izvetajem, parafirao je, a onda
navu kao par ze le nih gu me nih ru kavi ca.
ta si mi to do ne la, ila? pi tao je. Pilt dau nov skog o ve ka?
Ro ko va se namrti i name sti sve tla iz nad ko li ca.
Ovaj je sigurno bio zakopan bar par vekova. I to u govna, sudei po
smradu. Mo da je to kralj Go van kamon lino.
Rokova napui usta i saeka da se Padelski grohotom nasmeje. Kad je
zavrio s tim, ona mu u ti i ni pre dade tabli cu za pi sanje.
Padelski pregleda dokument, pomerajui usne dok je itao otkucane
reenice. Odjednom se uspravi. Izvaen iz Hambolt kila, promucao je.
Oh, moj boe. Ovla je pogledao dra rukavica, razmiljajui da stavi
jo jedan par, ali na kraju odustade. Hmmm. Dekapitovan, glava jo
uvek nedostaje nema odee, ali je pronaen s metalnim kaiem oko
pojasa. Pogledao je ponovo u truplo i proverio identifikacionu torbu to
je vi si la s ko li ca.
Daj da vidimo ree, uzevi je. Unutra je bio tanki zlatni kai s ufici
kopom, ukraen jednim topazom. Ve je pregledan u laboratoriji, to je
znao, ali jo uvek nije smeo da ga dodirne. Primetio je da ima nekakav
broj na zadnjoj plo i ci.
Skupo, kaza Padelski, klimnuvi prema kaiu. Moda je to
Pilt daun ska ena. Ili neki trans ve stit. I po no vo se gro ho tom nasme ja.
Rokova se namrti. Moemo li da pokaemo malo vie potovanja
pre ma po koj ni ku, dok to re Padel ski?
Naravno, naravno. Zakaio je tablicu na kuku i podesio mikrofon
koji je vi sio iz nad ko li ca. Uklju i ri korder, ho e li, ila zlato?
Kako je maina stavljena u pogon, njegov glas odjednom postade krut
i profesionalan. Doktor Luis Padelski. Drugi avgust je, 12:05 posle
podne. Asistira mi ila Roko i zapoinjemo pregled, bacio je pogled na
etiketu, broja A-1430. Ovde imamo bezglavi le, bukvalno raspadnut do
skeleta - ila, hoe li ga ispraviti? - moda oko metar i etrdeset duine.
Ako se doda nedostajua lobanja verovatno oko metar i ezdeset ili
sedamdeset. Hajde da odredimo pol kostura. Karlica je malo ira. Aha,
enska je, znai imamo enu. Lumbalni prljenovi nisu oteeni, znai da
ima manje od etrdeset godina. Teko je rei koliko je bila pod vodom,
Osea se jasan smrad, hm, kanalizacije, Kosti su braonkastonarandaste
boje i izgledaju kao da su veoma dugo bile u blatu. S druge strane, ima
dovoljno vezivnog tkiva koje dri telo, i vide se iskidani krajevi miinog
tkiva oko medijalne i lateralne aice, butne kosti i neto malo to se dri
na krstnjai i trtinoj kosti. I vie nego dovoljno materijala za
odre i vanje krv ne gru pe i DNK anali zu. Makaze, mo lim.
Odsekao je komad tkiva i ubacio to u kesicu. ila, moe li da
okrene karlicu na stranu? A sad, da vidimo kostur je jo uvek dobro
definisan, osim naravno nedostajue lobanje. Izgleda da nedostaje i
drugi vratni prljen est vratnih prljenova su tu nedostaju dva
po slednja re bra i i tavo levo sto palo.
Nastavio je da opisuje skelet. Konano se odmakao od mikrofona.
ila, se ka, mo lim.
ila mu predade maleni instrument, koji Padelski iskoristi da odvoji
nadlakt nu od lakat ne ko sti.
Podiza pokosnice. Uao je meu prljenove i uzeo nekoliko
uzoraka vezivnog tkiva, odsekavi kost. Zatim je navukao jednokratne
plastine nao are pre ko glave.
Te ste ru, mo lim.
Dobio je malu testeru na nitrogenski pogon i ukljuio je, saekavi
trenutak dok je tahometar stigao do prave obrtne brzine. Kad je
dijamantski no dotakao kost, visoki pisak, poput nekog razjarenog
komarca, ispuni malu prostoriju. Uz njega, bio je tu i iznenadan miris
ko tane prai ne, kanali zaci je, is tru le le mo di ne, i smrti.
Padelski je uzeo nekoliko uzoraka sa razliitih mesta, a Rokova ih
spako va u kese.
Hou SEM i stereozumske fotografije svakog mikro dela, kaza
Padelski, udaljivi se od kolica i iskljuivi rikorder. Rokova napisa
zahtev ve li kim crnim marke rom na kese s cibzarom.
Zaulo se kucanje na vratima. ila ode da otvori, izae na tren, a onda
pro tu ri glavu nazad.
Imaju preliminarnu identifikaciju sa kaia, doktore, rekla je. Ime
joj je Pame la Vi er.
Pamela Vier, ona bogataica? upitno ree Pedelski; skidajui
nao are i prave i ko rak unazad. Isu se.
A ima i jo je dan ko stur, nastavi la je. S is tog me sta.
Padelski se premesti do dubokog metalnog lavaboa, spremajui se da
skine rukavice i opere se. Drugi? upitao je razdraljivo. Zato ga nisu
doneli zajedno s prvim? Trebalo je da ih gledam naporedo. Pogledao je
na sat: ve je bilo jedan i petnaest. Prokletstvo, to je znailo da nee biti
ruka naj manje do tri. Ose tio je ne sve sti cu ko li ko je bio gladan.
Vrata se uz tresak otvorie i drugi kostur doguran je pod jarko svetlo.
Padelski ponovo ukljui rikorder i ode da naspe sebi jo jednu olju kafe
dok se stra obavi pri pre me.
I ovaj nema glavu, kaza Ro ko va.
ali se; je l da? odgovori na ovo Padelski. Krenuo je prema
kosturu, pogledao ga, zatim kao da se zaledio, drei oljicu kafe blizu
usta.
ta do? Spustio je oljicu i samo zurio, otvorenih eljusti.
Ostavivi je sa strane, brzo je priao kolicima i nagnuo se nad kostur,
lagano pre laze i prsti ma pre ko jednog re bra.
Dok to re Padel ski? po zvala ga je Ro ko va.
Ispravio se, otiao do rikordera i naglo ga iskljuio. Pokrij to i pozovi
doktora Brembela: I da nisi zucnula o ovome, klimnuo je prema
ko stu ru, ni kom i vom.
Oklevala je, gledajui kostur zamiljenog izraza na licu, dok su joj se
oi i ri le.
Mi slio sam od mah, ila, draga.
3.
Telefon je neoekivano zazvonio, razbijajui tiinu malog muzejskog
kabineta. Margo Grin, lica tek neznatno udaljenog od monitora, ispravi se
pre nu ta zvo njavom i mali pramen sme e kose pade joj na oi.
Telefon ponovo zazvoni i ona naini pokret da se javi, ali na trenutak
stade. Bez sumnje je to bio neki klovn iz obrade podataka koji zove da se
ali na ogromnu koliinu procesorskog vremena koje njen kladistiki
program za analizu bukvalno sre. Naslonila se na naslon i ekala da
telefon prestane da zvoni, oseajui prijatan bol u leima i nogama od
sinonjeg vebanja. Uzevi sa stola runi trenaer, poela je da ga stee
pokretima koji su bili toliko uvebani da su postali skoro instinktivni. Jo
pet minuta i program e biti gotov. Posle toga mogu da se ale koliko
hoe.
Bila je upo znata s no vom po li ti kom smanje nja tro ko va, po ko joj se za
obradu velikih paketa podataka morao prethodno podneti zahtev za
odobrenje. Ali to bi samo izazvalo pravi tornado imejlova pre nego to bi
joj bilo dozvoljeno da pokrene program. Rezultati su joj bili potrebni
odmah.
Bar Kolumbija, univerzitet na kom je radila kao instruktor sve dok
nije prihvatila mesto asistenta-kustosa u njujorkom Prirodnjakom
muzeju, nije veito bila pod nekim novim programima za smanjenje
budeta. A to je Muzej zapadao u vee finansijske potekoe ovih dana,
to se sve vie inilo kako se ipak vie oslanja na izgled negoli na sutinu.
Margo je ve pri me ti la ranu naj avu bom bastine izlo be koja je tre balo da
se po stavi za sle de u go di nu: Kuge dvade set prvog veka.
Podigla je pogled kako bi proverila napredak njenog analitikog
programa, a onda spustila runi trenaer, gurnula ruku u torbu i iz nje
izvadila Njujork post. Post i oljica kilimandaro kafe postali su njen
svakojutarnji ritual. Bilo je neeg osveavajueg u Postovom okrutnom
stavu, neto to je podsealo na onog Debeljka iz Pikvik pejpera. Osim
toga, znala je da e njen stari prijatelj Bil Smitbek osuti i drvlje i kamenje
na nju bude li propustila makar samo jedan, njegovom rukom potpisan
lanak o ne kom ubi stvu.
Poravnala je tabloid na kolenima, cerei se na naslovnicu i protiv
svoje volje. Bio je to staromodni postovski, vritei, 96 taaka visoki
naslov koji je pre kri vao tri e tvrti ne ko ri ca:
LE U KANALI ZACI JI
IDENTI FI KO VANA NESTALA STARLETA
Bacila je pogled na uvodni pasus. Stvarno, bio je to Smitbekov rad. Drugi
glav ni lanak ovog me se ca, po mi sli la je; zbog toga e se Smit bek e pu ri ti i
pirli tati, i bie jo tee nego inae bo ravi ti u nje go vom pri su stvu.
Letimino je proitala lanak. Bio je to u sutini pravi Smitbek:
senzacionalistiki i sablastan, prepun iskrene panje prema jezivim
detaljima. U uvodnim pasusima na brzinu je izloio injenice koje su bile
poznate svim Njujoranima. Prelepa, dokona i bogata Pamela Vier,
poznata po svojim celononim pijankama, nestala je pre dva meseca iz
podrumskog kluba u Junom Central parku. Jo od onda, nasmeeno
lice sa blistavim zubima, praznjikave plave oi i skupa plava kosa, bili su
zalepljeni na svakom ulinom oku od Sedamdeset pete do Devedeset
este ulice. Margo je esto viala te kolor-fotokopije Vierove dok je
do gi rala do Mu ze ja od svog stana na Vest end ave ni ji.
Sada, kako je lanak to bez ustezanja obelodanjivao, ostaci pronaeni
prethodnog dana - sahranjeni u trulu kanalizaciju kod Hambolt kila i u
koatom zagrljaju s jo jednim skeletom - identifikovani su kao ostaci
Pamele Vier. Drugi kostur je ostao neidentifikovan. Propratna
fotografija prikazivala je momka Vierove, mladog vikonta Adaira, kako
sedi na ivinjaku ispred Platipus hola, s glavom u rukama, nekoliko
minuta nakon to je saznao za njenu uasnu smrt. Policija, naravno,
preduzima drastine mere Smitbek zavrava svoj lanak s nekoliko
ci tata pro lazni ka u sti lu nadam se da e spri ti to ko pi le.
Spustila je novine, razmiljajui o zrnastom licu Pamele Vier koje
pi lji u nju s ne bro je nih po ste ra. Zaslu i la je mno go bo lju sudbi nu nego da
po stane naj ve a nju jorka pri a ovog leta.
Piskava zvonjava telefona ponovo prekide njene misli. Bacila je
pogled prema terminalu, zadovoljna to vidi da se program konano
zavrio. Mogla bih i da se javim, pomislila je; morae da dobije packe
zbog pro grama pre ili kasni je.
Margo Grin na vezi, re kla je.
Dok torko Grin? zauo se glas. I bilo je ve vre me.
Jak kvinski naglasak bio je nekako udaljeno poznat, kao neki napola
zaboravljeni san. Osoran, autoritativan. Margo je pretraivala svoju
memoriju tragajui za licem koje je pripadalo glasu na drugom kraju
te le fon ske veze.
Sve to moemo da kaemo jeste da je telo pronaeno u ovim
pro sto ri jama, pod okol no sti ma koje upravo is trau je mo
Ispravi la se od iz ne nae nja.
Po runi e DAgo sta? upi tala je.
Potrebni ste nam u laboratoriji forenzike antropologije, ree
DAgo sta. Odmah, mo lim vas.
Mogu li da pi tam?
Ne moete. Izvinite. ta god da radite, zaboravite na to i siite.
Li ni ja zamre uz otar klik taj.
Margo odmaknu slualicu od lica, gledajui u nju kao da oekuje
dalja objanjenja. Zatim otvori svoju svataru i tamo vrati Post - paljivo
prekrivajui maleni poluatomatski pitolj u tom pokretu - a potom
odgurnu sto li cu od kom pju te ra i urno izae iz svog kabi ne ta.
4.
Bil Smitbek je nonalantno koraao pored raskone fasade broja devet
Junog Central parka, velelepne graevine Mekima, Mida i Vajta,
sazdane od cigala i klesanog vapnenca. Par vratara stajao je pod zlatom
ukraenim zastorom koji se protezao do ivinjaka. Video je i itavo
mnotvo drugih pripadnika osoblja koji su spremno ekah unutar
bogatog foajea. Kao to se i plaio, bila je to jedna od onih stambenih
zgrada sa malim parkom u proelju i smeno velikim brojem zaposlenih.
Ovo e da bude gadno. Vrlo gadno.
Skrenuo je za oak este avenije i zastao, razmiljajui kako bi
najbolje nastavio dalje. Napipao je u spoljanjem depu sportske jakne
dugmence za snimanje svog mikrokasetnog rikordera. Mogao je
neprimetno da ga ukljui kad za to doe vreme. Bacio je pogled i na svoj
odraz u oblinjem izlogu sa nebrojenim italijanskim cipelama: bio je
pravi model trebera, ili bar toliko mu blizak koliko je to njegova odea
dozvoljavala. Duboko je udahnuo i vratio se iza oka, samouverenim
korakom se kreui prema zastoru krem boje. Onaj blii od dvojice
uniformisanih vratara ravnoduno ga je gledao, drei jednom rukom
glo maznu me sin ganu kvaku ulaznih vrata.
Do ao sam u po se tu go spo i Vi er, kaza Smit bek.
Kako se zo ve te, mo li u? mo no to nim glasom upi ta vratar.
Ja sam Pame lin pri jate lj.
ao mi je, kaza ovek, ne pomerajui se, ali gospoa Vier ne
pri ma po se te.
Smitbek je brzo razmiljao. Vratar je pitao ko je, pre nego to mu je
ovo re kao. To je znai lo da go spo a Vi er ne kog oe ku je.
Ako ba morate da znate, u pitanju je jutronji sastanak, kaza
Smitbek. Bojim se da je dolo do nekih izmena. Moete li da je
po zo ve te?
Vratar je kratko oklevao, a zatim otvorio vrata i poveo Smitbeka
preko svetlucavog mermernog poda. Novinar je pogledao oko sebe.
Nastojnik, veoma star i prilino suvonjav ovek, stajao je iza
konstrukcije bronzane boje, koja je vie liila na neku tvravu nego na
recepciju. U zadnjem delu predvorja, jedan uvar je sedeo za stolom u
stilu Luja XVI. Liftboj je stajao pored njega, nogu neznatno rairenih i
ruku pre krte nih na po jasu.
Gospodin eli da mu se pozove gospoa Vier, vratar ree
nastoj ni ku.
Ovaj ga nadme no po gle da iza svog mermernog bun ke ra. Da?
Smitbek duboko udahnu. U najmanju ruku, probio se bar do
pre dvorja. U pi tanju je sastanak koji oe ku je. Do lo je do pro me ne.
Nastojnik je napravio kratku pauzu, a onda svojim oima s
oputenim kapcima ispitivaki pogledao Smitbekove cipele, krenuo uz
sportski sako i proverio njegovu frizuru. Smitbek je ekao, u tiini se
sekirajui zbog ovog pregleda i nadajui se da odaje utisak estitog
mladi a iz imune po ro di ce.
ta da kaem, ko je trai? zastru gao je nastoj nik.
Po ro dini pri jate lj, bie sasvim do volj no.
Nastoj nik je i dalje e kao, pi lje i u nje ga.
Bil Smitbek, brzo dodade. Gospoa Vier, u to je bio siguran, nije
i tala Nju jork post.
Nastojnik pogleda u papir koji je bio prostrt ispred njega. ta je bilo
sa sastan kom u je danaest sati? pi tao je.
Poslali su mene kao zamenu, odgovori Smitbek, odjednom srean
to je 10:32 pre podne.
Nastojnik se okrenu i nestade u maloj kancelariji. Ponovo se pojavio
posle ezdeset sekundi. Molim vas upotrebite telefon na stolu pokraj
sebe, ree.
Smit bek po di e slu ali cu do uve ta.
ta? Je li Dord ot kazao? ree tanu an, is pu cao i is tro en glas.
Gospoo Vier, mogu li da se popnem do vas i porazgovaram s vama
o Pame li?
Usle di la je ti i na. Ko je to? pi tao je glas.
Bil Smit bek.
Ponovo je usledila tiina, samo ovaj put dua. Smitbek je nastavio.
Imam neto veoma vano da vam kaem, informacije o smrti vae keri
za koje sam siguran da vam ih policija nije saoptila. Siguran sam da
bi ste e le li da znate..
Glas ga pre ki de. Da, da, si gurna sam da bi ste.
e kaj te ree Smit hek, po no vo brzo raz mi ljaju i.
Ali nastu pi la je ti i na.
Go spo o Vi er?
uo je klik taj. ena je pre ki nu la vezu.
Pa, mislio je Smitbek, dao je sve od sebe. Moda bi mogao da saeka
napolju, na klupi u parku preko puta, u sluaju da se ona pojavi neto
kasnije. Ali mada je o ovom razmiljao, Smitbek je znao da gospoa Vier
nee izlaziti iz svoje elegantne tvrave, bar ne u nekoj doglednoj
bu duno sti.
Zazvoni telefon pored nastojnikovog lakta. Gospoa Vier, nema
sumnje. Ne elei da ga izbace naglavake, Smitbek se okrenu i uurbano
poe da ko raa pre ma iz lazu iz fo ajea.
Go spo di ne Smit bek! nastoj nik ga glasno po zva.
Smit bek se okre te. Bio je ovo deo koji je naj vi e mrzeo.
Nastojnik ga je bezizraajno posmatrao, s telefonom na uvetu. Lift je
ovamo.
Lift? upi ta Smit bek.
Nastoj nik klim nu. Osam nae sti sprat.
* * *
Liftboj prvo smae mesingani kavez, a zatim i teka hrastova vrata i
uvede Smitbeka direktno u foaje okreen u boju breskve i od poda do
plafona krcat cvetnim aranmanima. Pomoni sto bio je zatrpan
karticama sa izjavama sauea, ukljuujui i gomilu tek pristiglih koje
jo nisu bile otvorene. U daljem kraju tihe prostorije, dvokrilna vrata
behu otvo re na. Smit bek kre nu lagano pre ma nji ma.
Iza vrata nalazio se prostrani salon. Luksuzne sofe i divani behu
postavljeni pod simetrinim uglovima na debelom tepihu. Uz dalji zid bio
je red visokih prozora. Smitbek je znao da bi oni, da su otvoreni, pruali
spektakularan pogled na Central park. Ali sada su bili vrsto zatvoreni i
zakrau nati, te su uku sno name te nu pro sto ri ju bacali u su mornu tamu.
Primetio je brz pokret s jedne strane. Okrenuvi se, Smitbek je video
jednu sitnu i elegantnu enu smee kose, sa urednom frizurom, koja je
sedela u uglu sofe. Nosila je tamnu, jednostavnu haljinu. Bez ijedne rei,
pokazala mu je da sedne. Smitbek izabra udobnu fotelju nasuprot
gospoe Vier. ajni komplet bee posluen na malom stolu izmeu njih
i novinareve oi preletale su preko redova jemenih kolaia,
marmelada, posuda s medom i gustim kremom. ena ne naini ni
najmanji pokret da mu to ponudi i Smitbek shvati da je posluenje bilo
namenjeno za onaj drugi sastanak. Prome ga kratak oseaj nelagode na
pomisao da se Dord - bez sumnje pravi gost kog oekuju u jedanaest
sati - moe po javi ti svakog tre nut ka.
Smitbek proisti grlo. Gospoo Vier, veoma, veoma mi je ao zbog
vae ke ri, ree.
Dok je govorio, shvatio je da to zaista i misli. Videvi ovu elegantnu
prostoriju i uviajui koliko malo sve to bogatstvo znai, suoeno s
naj ve om trage di jom, ne kako mu sil no pri bli i gu bi tak ove ene.
Gospoa Vier nastavi da uzvraa pogled, ruku prekrtenih u krilu.
Moda je i jedva primetno klimnula glavom, ali Smitbek nije bio siguran
pri ovako slabom svetlu. Vreme je da predstava pone, pomislio je,
nehajno gurnuvi ruku u dep sakoa i lagano pritisnuvi dugme za
sni manje.
Iskljuite taj kasetni rikorder, kaza gospoa Vier. Glas joj je bio
tanak i po malo napet, ali iz u zet no zapo ve dan.
Smit bek tre aku iz de pa. Opro sti te?
Molim vas da izvadite rikorder iz depa i stavite ga ovde, kako bi
vi de la da je is klju en
Da, da, narav no, kaza Smit bek, pe tljaju i s aparatom.
Zar ne mate ni malo pri stoj no sti? pro apu tala je ena.
Smitbek, stavljajui rikorder na niski sto, oseti kako mu ui gore.
Kaete da vam je ao zbog moje keri, tihi glas je nastavio, dok u isto
vreme ukljuujete tu prokletu stvaricu. Nakon to sam vas pozvala u
svoj dom.
Smitbek se nelagodno promekolji u fotelji u kojoj je sedeo, ne elei
da pogleda enu u oi. Da, pa, promrmljao je. Oprostite, samo sam
pa, to mi je po sao. Rei su zvu ale ne u be dlji vo jo dok ib je iz go varao.
Da. Upravo sam izgubila svoje jedino dete, jedinu porodicu koju sam
imala. ija ose anja mi sli te da su vani ja, go spo di ne Smit bek?
Smitbek uuta primoravi se da pogleda u enu. Ona je sedela
nepomino, uporno piljei u njega kroz tminu, ruku i dalje prekrtenih u
krilu. Neto udno se dogaalo s njim, veoma udno, toliko strano
njegovoj prirodi da skoro nije ni prepoznao emociju. Oseao je
zbunjenost. Ne, nije bilo to: oseao je stid. Da se izborio za ovu vest, daju
je sam ieprkao, moda bi bilo drukije. Ali biti doveden ovde, i biti
suoen s bolom ove ene Sve ushienje to e dobiti zasluge za veliku
pri u, i i le lo je iz nje ga pred ovim iz ne nadnim ose anjem.
Gospoa Vier podie jednu ruku i njome naini veoma mali pokret,
po kazav i na ne to to je stajalo na sto lu po red nje.
Pret po stavljam da ste vi Smit bek koji pie za ove no vi ne?
Smitbek je ispratio njen pokret i primetio, uz neki oseaj kao da
pro pada, pri me rak Po sta. Da, re kao je.
Ona ponovo prekrsti ruke. Samo sam htela da proverim. A sada,
kakva je to vana informacija koja ima veze sa smru moje keri? Ne, ne
re ci te - bez sum nje je i to bio samo deo i tave lu kav ti ne.
Ponovo je usledila tiina. Sada Smitbek uhvati samog sebe kako eli
da se prava osoba za sastanak u jedanaest konano pojavi. Bilo ta samo
da po begne odav de.
Kako to radi te?
ta to?
Izmiljate sve to ubre? Zar nije dovoljno to je moja ki brutalno
ubi je na. Lju di kao to ste vi mo raju da kaljaju se anje na nju.
Smit bek pro gu ta kne dlu. Go spo o Vi er, ja sam samo
itajui ovu gadost, nastavila je, neko bi pomislio da je Pamela bila
samo jo jedna sebina devojka iz visokog drutva koja je dobila ono to
je traila. inite da vaim itaocima bude drago to je moja ki ubijena. I,
ono to se pi tam je jedno stav no. Kako to radi te?
Gospoo Vier, ljudi u ovom gradu ne obraaju panju na neto sve.
dok im to ne pljusnete pravo u lice, poe Smitbek, ali zastade. Ni
gospoa Vier nije padala na njegovo samoopravdavanje nita vie od
nje ga samog.
ena se pomeri napred i dalje sedei na sofi. Vi o njoj ne znate
apsolutno nita, gospodine Smitbek. Vidite samo ono to je na povrini.
To je sve to vas zani ma.
Nije istina! Smitbek prasnu, iznenadivi i samog sebe. Hou rei, to
nije je di no to me zani ma. e lim da upo znam pravu Pame lu Vi er.
ena ga je dugo zamiljeno posmatrala. A onda je ustala i izala iz
prostorije, nakon ega se vratila s uramljenom fotografijom. Dala ju je
Smitbeku. Na slici je bila devojica od nekih otprilike est godina, ljuljala
se na konopcu privezanom za veliku hrastovu granu. Vikala je neto
prema aparatu, dva prednja zuba su joj nedostajala, a pregaica i kikice su
joj se vi jo ri le na ve tru.
To je Pamela koje u se uvek seati, gospodine Smitbeku, ravno ree
gospoda Vier. Ako ste zaista zainteresovani, onda odtampajte ovu
fotografiju. A ne tu koju neprekidno putate i na kojoj izgleda kao tupava
debitantkinja. Ponovo je sela i poravnala haljinu preko kolena. Tek to
je poela ponovo da se smeje, nakon smrti svog oca, pre nekih est
meseci. Htela je samo malo da se zabavi pre nego to pone da radi ove
je se ni. Gde je tu zlo in?
Radi? upi ta Smit bek.
Usledila je kratka tiina. Smitbek na sebi oseti pogled gospoe Vier,
ispunjen nekom posmrtnom tugom. Tako je. Trebalo je da pone da radi
u domu za umirue od AIDS-a. Znali biste to da ste temeljitije obavili
svo je is trai vanje.
Smit bek pro gu ta kne dlu.
To je prava Pamela, kaza ena, odjednom izgubivi glas. Ljubazna,
ve li ko du na, puna i vo ta. e lim da pi e te o pravoj Pame li.
Dau sve od sebe, pro mu mlao je Smit bek.
Trenutak je proao i gospoda Vier odjednom ponovo postade
uzdrana i daleka. Pognula je glavu, nainila brz pokret rukom i Smitbek
shvati da je otputen. Promrmljao je rei zahvalnosti, pokupio svoj
kaset ni ri korde ri upu tio se pre ma lif tu naj bre to se usu dio.
Jo jedna stvar, prozbori gospoa Vier, glasom koji iznenada
ovrsnu. Smitbek stade pored dvokrilnih vrata. Ne mogu da mi kau
kada je umrla, zato je umrla, pa ak ni kako je umrla. Ali Pamela nije
umrla uzalud, to mogu da vam obe am.
Govorila je s nekim novim intenzitetom i Smitbek se okrenu da je
pogleda. Upravo ste neto rekli, nastavila je. Rekli ste da ljudi u ovom
gradu ne obraaju panju ni na ta dok im se to ne pljusne u lice. Upravo
to i name ravam da uradim.
Kako? pi tao je Smit bek.
Ali gospoa Vier se povue dublje na sofu i njeno lice pade u duboku
senku. Smitbek je proao kroz foaje i pozvonio za lift, osetivi se
potpuno praznim. Sve dok se nije naao na ulici, trepui pod jarkim
letnjim svetlom, nije ponovo pogledao deju fotografiju male Pamele
Vier koju je jo uvek vrsto drao u desnoj ruci. Upravo je poelo da mu
biva jasno ko li ko je go spo a Vi er u stvari bila opasna.
5.
Metalna vrata na kraju sivog hodnika diskretno su bila obeleena
velikim ablonskim slovima FORENZIKA ANTROPOLOGIJA. Bila je to
vrhunska muzejska laboratorija za analizu ljudskih ostataka, Margo
okrenu bravu i na svoje iznenaenje otkri da je zakljuana. To je bilo
udno. Bila je ovde bezbroj puta i asistirala kod istraivanja skoro svega,
od peruanskih mumija do pripadnika peinskog naroda Anasazi, i ova
vrata nikad pre nisu bila zakljuana. Podigla je ruku da pokuca. Ali vrata
su se ve otvo ri la s unu tranje strane i nje no ku canje pade u prazni nu.
Ula je, ali je odmah i stala. Laboratorija, inae jarko osvetljena i
krcata diplomcima i asistentima kustosa, delovala je mrano i udno.
Glomazni elektronski mikroskopi, aparati za X-zraenje i elektroforezu,
stajali su uza zidove, nemi i neiskorieni. Prozor s kog je inae pucala
panorama na Central park bio je prekriven tekom zavesom. Usamljeni
krug jarkog svetla osvetljavao je centar prostorije; a na ivici, u
po lu kru gu, stajala je gru pa oso ba u sen ci.
U sreditu svetlosnog zraka nalazio se veliki sto za analizu. Neto
smee i vorasto lealo je na njemu, zajedno sa plastinim prekrivaem
koji je prekrivao jo jedan dugaki, pljosnati objekat. Dok je ljubopitljivo
gledala, Margo shvati da je vorasti objekat u stvari ljudski skelet,
iskien sasuenim trakama tetiva i mesa. Oseao se slabi, ali nepogreivi
vonj lea u ras padanju.
Vrata se zatvorie i zakljuae za njom. Porunik Vinsent DAgosta, u
odelu koje je izgledalo u dlaku isto kao ono kog se seala od vremena
ubistava Muzejske Zveri, pre osamnaest meseci, vratio se i pridruio
grupi, klimnuvi joj kratko dok je prolazio. Izgleda da je izgubio nekoliko
kilograma otkad ga je poslednji put videla. Primetila je da se njegovo
ode lo slagalo sa prljavo braon bo jom ske le ta.
Margo je pogledala prisutne dok su joj se oi privikavale na
priguenu svetlost. Levo od DAgoste uoi nekog nervoznog oveka u
laboratorijskom mantilu, sa oljicom kafe vrsto stisnutom u
debeljukastoj aci. Do njega stajala je visoka i mrava figura nove
direktorke Muzeja, Olivije Mirijam. Jo jedna osoba nalazila se malo
dublje u senci, previe zaklonjena da bi Margo videla bilo ta drugo osim
ne jasne si lu e te.
Direktorka uputi Margo bledunjavi osmeh. Hvala vam to ste nam se
pridruili, doktorko Grin. Ova gospoda, mahnula je nehajno u
DAgo sti nom prav cu, trai la su vau po mo.
Usledila je tiina. Konano, DAgosta uzdahnu razdraljivo. Ne
moemo vie da ga ekamo. ivi bogu iza nogu tamo u Mendamu, a i nije
delovao previe oduevljeno kad sam ga sino nazvao. Pogledao je
svakog po nao sob. Vi de li ste ju tro nji Post, zar ne?
Di rek torka po gle da u nje ga s gnu anjem. Ne.
Dozvolite mi onda da vas malo informiem. DAgosta mahnu prema
kosturu na besprekornom metalnom stolu. Upoznajte se s Pamelom
Vier erkom Anete i pokojnog Horasa Viera. Nema sumnje da ste
njenu sliku videli svuda po gradu. Nestala je oko tri sata izjutra, 23. maja.
Vee je provela u Vinskom podrumu, jednom od nonih klubova Junog
Gentral parka. Odvojila se od svog drutva da obavi neki poziv i nikad se
vie nije vratila. Bar ne do jue, kad smo pronali njen skelet - minus
lobanju - u Hambolt kilu. Izgleda da je isplivala iz pomonog odvoda na
Vest saj du, ve ro vat no za vre me po slednje jake kie.
Margo ponovo pogleda ostatke na stolu. Videla je bezbroj kostura, ali
nijedan nije pripadao nikome koga je poznavala, pa ak ni za koga je ula.
Bilo je teko poverovati da je ova grozna gomila kostiju nekad bila
pre le pa plavu a o ko joj je i tala pre je dva ne kih pet naest mi nu ta.
A uz ostatke Pamele Vier pronali smo i ovo. DAgosta klimnu
prema neemu to je lealo ispod plave plastine pokrivke. Do sada
tampa zna samo da je pronaen i drugi skelet - hvala bogu. Bacio je
pogled prema figuri koja je stajala malo izdvojena u senci. Dopustiu
doktoru Sajmonu Bramblu, glavnom medicinskom istraitelju, da
nastavi dalje.
Kako je figura kroila u svetlost, Margo uoi vitkog oveka od nekih
ezdeset i pet. Koa mu je bila usko zategnuta preko neravne stare
lobanje, a par sitnih crnih oiju svetlucao je dok je posmatrao okupljenu
grupu iza prastarih ronatih okvira. Njegovo dugako i vitko lice
oskudevalo je u izrazu podjednako kao to mu je i glava oskudevala u
kosi.
Prislonio je prst preko svoje gornje usne. Ako biste svi nainili jedan
korak unazad, rekao je mekim dablinskim akcentom, moda ete svi
imati bo lji po gled.
uli su se zvuci nevoljnog mekoljenja. Doktor Brambl uhvatio je
jedan kraj plave pokrivke, zastao na momenat da apatino ponovo
po gle da oko sebe, a onda je pre vrnuo jednim ve tim po kre tom.
Ispod nje je Margo videla ostatke jo jednog bezglavog lea,
podjednako smeeg i raspadnutog kao to je to bio i prvi. Ali kako su
njene oi pregledale ostatke, osetila je da tu ima neto udno. Dah joj je
iznenada zapeo u grlu kad je shvatila o emu se radi: bizarno zadebljanje
nonih kostiju, udna zakrivljenost nekoliko zglobova, nita nije bilo
kako tre ba.
ta je, do avo la, ovo.? po mi sli la je.
Zau lo se iz ne nadno ku canje na vrati ma.
Boe. DAgo sta brzo kre nu pre ma nji ma. Ko nano.
Vrata se irom otvorie da propuste Vitnija Kadvaladera Froka,
slavnog evolucionog biologa, sada nevoljnog gosta porunika DAgoste.
Kolica su mu kripala dok se pribliavao stolu za analizu. Ne gledajui u
okupljenu gomilu, pogledao je koate leeve, a pogled mu se zaustavio
na drugom. Nakon nekoliko trenutaka, zavalio se u naslon, a pramen bele
kose poleteo je s njegovog irokog ruiastog ela. Klimnuo je DAgosti i
direktorki Muzeja. Zatim je ugledao Margo i izraz iznenaenja pree
nje go vim li cem, ali se Ve o ma brzo pro me ni u odu e vlje ni osmeh.
Margo se takoe nasmeila i klimnula mu. Iako je Frok bio njen
glavni struni savetnik dok je zavravala postdiplomske studije u
Muzeju, nije ga videla jo od njegove proslave povodom odlaska u
penziju. Otiao je iz Muzeja kako bi se koncentrisao na svoje pisanje, ali
jo uvek nije bilo ni traga ni glasa od obeanog nastavka njegovog
uti caj nog dela - Frak tal ne evo lu ci je.
Medicinski istraitelj, koji je Frokovom ulasku poklonio samo
letimian pogled, sada nastavi. Molim vas, prijatnim glasom je rekao,
pogledajte nabore na dugakim kostima, kotana ispupenja i
zapaljenske procese du kime i na zglobovima. Kao i zakrivljenje
kukova od dvadeset stepeni na spoljanju stranu. Primetite da rebra
imaju trapezoidni umesto normalni, prizmatini popreni presek. I
konano, usmerio bih vau panju na zadebljanje butne kosti. Sve u
svemu, prilino neobian momak. Naravno, ovo su samo neke od
osobina koje se na prvi pogled istiu. Ostale, bez sumnje, moete da
uo i te i sami.
DAgo sta iz dah nu kroz nos. Bez imalo sum nje.
Frok proisti grlo. Naravno, nisam imao prilike da obavim temeljitiji
pregled. Ali, pitam se da li ste uzeli u obzir i mogunost da je u pitanju
SAP?
Medicinski istraitelj ponovo pogleda Froka, ali ovaj put paljivije.
Veoma inteligentno pitanje, ree. Ali sasvim pogreno. Doktor Frok
sugerie na difuznu idiopatsku hiperostozu, jedan tip veoma ozbiljnog
degenerativnog artritisa. Odmahivao je glavom odbacujui ovaj predlog.
A nije ni osteomalacija, mada da nismo u dvadesetom veku, rekao bih da
je ovo najgori sluaj skorbuta, najgora nona mora ikad viena. Pretraili
smo medicinske baze podataka i nismo pronali nita to bi se moglo
upo re di ti s ovim stanjem.
Brambl je prstima prelazio lako, skoro neno, du kimenog stuba.
Postoji jo jedna zanimljiva anomalija koja se vidi na oba skeleta, a koju
smo tek sino primetili. Doktore Padelski, hoete li, molim vas, doneti
ste re o zum?
Gojazni ovek u laboratorijskom mantilu nestade u tami, a zatim se
vrati, kotrljajui pred sobom veliki mikroskop sa otvorenim postoljem.
Postavio ga je iznad vratnih kostiju deformisanog kostura, pogledao kroz
oku lar, obavio neka po de avanja, a onda odstu pio.
Brambl po kaza dlanom ake. Dok to re Frok?
Frok se zakotrlja unapred i uz male potekoe postavi svoje lice
ispred vizira. Ostao je nepomian, koliko se inilo, nekoliko minuta,
naginjui se nad skeletizovane ostatke. Konano je svoja kolica
odgurnuo unazad ni ta ne kazav i.
Doktorko Grin? kaza medicinski istraitelj, okrenuvi se k njoj.
Margo prie mikroskopu i pogleda, svesna da je postala centar panje
svih pri sut nih.
Isprva nije mogla da prepozna to to vidi. A onda je shvatila da je
stereozum uperen na ono to se inilo kao vratni prljen. Bilo je
nekoliko plitkih, istovetnih useka du jedne ivice. Neka strana
braonkasta materija visila je sa kosti, zajedno sa komadiima hrskavice,
mi inim vlak ni ma i masnji kavom gu kom adi po ce re.
Lagano se uspravila, oseajui kako se poznati strah vraa,
ne sprem na da pri hvati na ta su je oni zase ci na ko sti podse ti li.
Is trai te lj po di e obrve. Vae mi lje nje, dok torko Grin?
Margo udahnu. Ako bih morala da pogaam, rekla bih da se tu vide
trago vi zuba.
Ona i Frok se po gle dae.
Sada je znala - oboje su znali - zato je tano Frok pozvan na ovaj
sastanak.
Brambl je saekao da se ostali izreaju na mikroskopu. A onda je, bez
rei, pomerio stereozum iznad kostura Pamele Vier, ovaj put ga
fokusirajui na karlicu. I opet, Frok zauze poloaj za mikroskopom,
nakon ega je na red dola Margo. Ovog puta nije bilo sumnje, Margo je
pri me ti la da su neki od zase ka pro bi li kost i pro drli u ko tanu sr.
Frok je treptao pod hladnim belim svetlom. Porunik DAgosta mi je
re kao da su ovi ko stu ri nae ni kod bonog odvo da na Vest saj du.
Tako je, po tvrdi DAgo sta.
Is prani ne dav nom olu jom.
To je naa pret po stav ka.
Mo da su psi lu tali ce mrcvari li na par dok je plu tao po kanali zaci ji.
To je samo jedna od mogunosti, kaza Brambl. Procenjujem da je
pritisak potreban da se naini najdublji od tih zaseka negde od oko skoro
osam i po hi ljada ki lo paskala. Malo pre vi e za jednog psa, zar ne?
Ne za, re ci mo, ro de zij skog ridbe ka, kaza Frok.
Brambl nakri vi glavu. Ili Baskervil skog psa, pro fe so re?
Frok se namrti na ovaj sarkastini komentar. Nisam ubeen da su ti
trago vi to li ko snani kao to vi mi sli te.
Ali gator, do dade DAgo sta.
Sve glave se okre nu e k nje mu.
Aligator ponovio je, skoro kao da se brani. Znate. Puste ih u ve-ce
olju kad su mali, a oni narastu u kanalizaciji. Pogledao je oko sebe.
Pro i tao sam ne gde.
Brambl ispusti kikot suv poput praine. Aligatori, kao i svi reptili,
imaju konusne zube. Ovi tragovi su nainjeni malim zubima kao u
si sara, ve ro vat no onjaci ma.
Onjacima, ali ne pseim? upita Frok. Ne zaboravimo na princip
Okamo ve otri ce. Naj jedno stav ni je objanje nje je uglav nom tano.
Brambl okrenu glavu u Frokovom pravcu. Znam da Okamova otrica
ima veliku primenu u vaoj profesiji, doktore Frok. Ali u mojoj, nalazimo
da je Holmsova filozofija ipak podesnija: Kad eliminiete sve nemogue,
ta god da ostane, ko li ko god ne ve ro vat no zvu alo, mora biti isti na.
I koje objanje nje ostaje, dok to re Brambl? prasnu Frok.
U ovom tre nut ku ne mam ni kakvo objanje nje
Frok se zavali u naslon kolica. Ovaj drugi kostur je interesantan.
Moda je ak vredan i mog dolaska iz Mendama. Ali vi zaboravljate da
sam ja u pen zi ji.
Margo ga je gledala, mrtei se. Normalno, profesor bi trebalo da je
mnogo vie oduevljen zagonetkom poput ove. Pitala se da li se on -
moda nekako isto kao i ona - setio dogaaja od pre osamnaest meseci.
Ako bi to bio sluaj, moda mu se opire. Nije to bilo seanje koje
obez be u je spo koj ne pen zi o nerske dane.
Olivija Mirijam progovori. Doktore Frok, rekla je, nadali smo se da
ete biti voljni da asistirate pri analizi skeleta. Zbog svih neuobiajenih
okolnosti, Muzej pristaje da stavi svoju laboratoriju na raspolaganje
policiji. Vrlo rado emo vam obezbediti jednu kancelariju na petom
spratu sa se kre tari com, ko li ko god vam ona bude tre bala.
Frok podie obrve. Siguran sam da gradska mrtvanica ima
najnoviju opremu. A da ne spominjemo fantastine sposobnosti ovde
pri sut nog dok to ra Bram bla.
U pravu ste za fantastine sposobnosti, doktore Frok, odgovori
Brambl. Ali to se tie toga da imamo najnoviju opremu, naalost, tu ste
po gre i li. Zbog smanje nja bu de ta po slednjih go di na, pri lino kaskamo za
vremenom. A osim toga, mrtvanica je trenutno pomalo previe javno
mesto za ove stvari. Upravo sada, potpuno smo zatrpani novinarima i
televizijskim ekipama. Zastao je. I naravno, nemamo vau ekspertizu u
Gradskoj mrtvani ci.
Hvala vam, kaza Frok. Mahnuo je prema drugom kosturu. Ali
koliko je teko identifikovati nekoga ko je za ivota liio na, hm,
ne do staju u kari ku?
Verujte mi, sve smo pokuali, kaza DAgosta. U poslednjih
dvadeset etiri asa, proverili smo svaki bogovetni sluaj nestale osobe u
itavoj dravi. Nita. I koliko moemo da kaemo, udaci kao to je ovaj
nikad nisu hodali zemljom, a kamoli da se neki od njih izgubio u
nju jorkoj kanali zaci ji, gde ga je us put neko jo i grickao.
Frok izgleda nije uo odgovor na svoje pitanje. Glava mu je lagano
potonula na grudi i on ostade nepokretan nekoliko minuta. Osim
nestrpljivog coktanja doktora Brambla, laboratorija je bila potpuno tiha.
Konano, Frok se probudi, duboko uzdahnu i klimnu uz, kako se Margo
inilo, umornu rezigniranost. Dobro. Dau vam nedelju dana. Imam jo
neka posla u gradu koja moram da obavim. Pretpostavljam da elite da
mi asi sti ra dok torka Grin?
Margo prekasno shvati da joj nije dat nikakav razlog zato je pozvana
na ovo tajno okupljanje. Ali sada je sve bilo jasno. Znala je da joj Frok
beskrajno veruje. Zajedno su reili misteriju ubistava Muzejske Zveri.
Sigurno su ukapirali pomislila je, da e Frok raditi samo sa mnom i ni s
kim dru gim.
e kaj te malo, prasnu la je. Ja ne mogu to.
Sve oi se okrenue k njoj i Margo shvati da je to rekla otrije nego to
je elela. Hou rei, mislim da sad ne mogu da izdvojim nimalo
vre me na, pro mu cala je.
Frok ju je pogledao, s razumevanjem u oima. Vie od bilo kog
drugog, shvatao je da e ovaj zadatak sigurno uzburkati neka od
naj je zi vi jih se anja.
Uske crte lica direktorke Mirijam nabrae se u izraz ljutnje.
Razgovarau s doktorom Hotornom, kaza. Bie vam dato koliko god je
po trebno vre me na da po mogne te po li ci ji.
Margo otvori usta da protestuje, ali odlui da to ipak ne uini. teta,
mislila je, to se njeno nametenje na mesto kustosa u Muzeju ipak
ne dav no do go di lo, pa sad ne moe da odbi je.
Vrlo dobro, kaza Brambl, uz krti osmeh koji je jedva primetno
preao njegovim licem.,Ja u raditi zajedno s vama dvoma, naravno. Pre
nego to se raziemo, elim da naglasim da se od vas zahteva najvea
diskrecija. Dovoljno je loe to je u svet putena vest da je Pamela Vier
pronaena mrtva i to dekapitovana. Ako procuri vest da je neko grickao
nau starletu posle smrti ili moda pre glas mu je lagano zamro i on
pre e ru kom po svo joj eli.
Frok brzo po di e po gled. Trago vi zuba nisu nastali post-mortem?
To je, doktore Frok, pitanje za nagradu, ili bar jedno od njih, u
najmanju ruku. Gradonaelnik i ef policije veoma nestrpljivo ekaju
re zul tate.
Frok na ovo nita ne odgovori i svima bee jasno da se sastanak
pribliio kraju. Grupa se spremila da ode, veina jedva ekajui da se
udalji od koatih braonkastih objekata koji su leali na stolovima za
anali zu.
Dok je prolazila pored nje, direktorka Muzeja se nakratko okrenula
pre ma Margo. Re ci te mi ako ikako mogu da po mognem, ree.
Doktor Brambl poslednji put pogledom oea Froka i Margo, a onda
izae s di rek torkom na vrata.
Poslednji koji je izaao bio je porunik DAgosta. Na trenutak zastade
u dovratku. Ako morate s nekim da razgovarate, uinite to sa mnom.
Otvorio je usta kao da eli jo neto da doda, zatim je napravio pauzu,
klimnuo glavom, a onda se naglo okrenuo. Vrata se zatvorie za njim i
Margo ostade sama: sa Frokom, Pamelom Vier i bizarnim, nakaznim
ske le tom.
Frok se uspravi u svojim kolicima. Zakljuaj vrata, molim te,
Margo, rekao joj je, i ukljui ostala svetla. Otkotrljao se do stola za
anali zu. Mi slim da je bo lje da se iz ri ba i stavi ke ce lju.
Margo po gle da dva ko stu ra. A onda svog starog pro fe so ra.
Doktore Frok? poe. Ne mislite li da bi ovo moglo biti delo
Iznenada se okrenuo sa nekim udnim izrazom na svom rumenom licu.
Po gle di im se su sre to e i on odmah nu glavom.
Ne, glasno pro apu ta. Ne, dok ne bu de mo si gurni.
Margo je zadrala nakratko pogled na njemu. Konano je na kraju
klimnula i okrenula se prema gomili prekidaa. Ono to je ostalo
nedoreeno meu njima mnogo ih je vie uznemiravalo nego ta dva
uasna ko stu ra.
6.
U jednom zadimljenom kutku bara Maja apa, Smitbek se nekako
ugurao u usku telefonsku govornicu. Balansirajui pie u ruci i iskosa
upiljeno gledajui u dugmie pri slabom svetlu, izabrao je broj svoje
kan ce lari je, pi taju i se ko li ko e po ru ka biti za nje ga u ovo doba.
Nikad nije sumnjao da je jedan od najboljih novinara grada Njujorka.
Verovatno i najbolji. Pre godinu i po dana poklonio je celom svetu priu o
Muzejskoj Zveri. I to ne na neki uobiajeni popiani, ravnoduan nain:
bio je tamo sa DAgostom i ostalima, borei se u mraku te aprilske noi.
Na talasima uspeha knjige, koja je veoma brzo usledila, osigurao je sebi u
Postu poziciju kriminalistikog novinara. A sada je naila i ova stvar sa
Vierovom, i to taman kad treba. Velike prie su bile mnogo ree nego to
je mi slio, a tu su uvek bili i dru gi no vi nari - kao ona mrlja od o ve ka Brajs
Heriman, krimmalistiki novinar iz Tajmsa - koji samo ekaju na
njegovu greku. Ali ako sve bude odigrao kako treba, ovo bi mogla da
bude ve li ka pri a kao to je bila ve li ka i ona o Mbvu nu. Ako ne i vea.
Odlian novinar sanjario je dok je sluao kako telefon zvoni, adaptira
se na opcije koje su mu ponuene. Evo na primer pria o Vierovoj. Bio je
totalno nepripremljen za majku. A ona je bila stvarno upeatljiva.
Smitbek je bio pometen i duboko potresen. Zagrejan tim nepoznatim
emocijama, napisao je novi lanak za jutarnje izdanje, pod nazivom
Pamela Vier - aneo Junog Central parka i obojio njenu smrt
traginim bojama. Ali potez pravog genijalca bila je nagrada od sto
hiljada dolara za informaciju koja vodi do ubice. Ideja mu se javila usred
pisanja prie; odneo ju je dopola ispisanu, zajedno sa idejom o nagradi,
pravo u kancelariju novog urednika Posta, Arnolda Mareja. oveku se
momentalno dopala i odobrio ju je istog trenutka, ak se ni ne potrudivi
da pro ve ri sa iz davaem.
Dini, sekretarica redakcije, javila se prilino uzbuena. Dvadeset
po zi va u vezi s nagradom, ali sve lani.
To je to? upi ta Smit bek po ku nje no.
Pa, imao si jednog, mislim, stvarno iaenog posetioca, konano
ree sekretarica. Bila je niska i mrava, ivela je u Ronkonkomi i bila
zalju blje na u Smit be ka.
Stvarno?
Bio je sav u ritama i smrdeo je. Boe, nisam mogla da diem od
nje ga. I bio je, onako ne kako, vi sok, valj da.
Mo da je to pravi trag, uz bu e no po mi sli Smit bek. ta je hteo?
Rekao je da ima informacije o ubistvu Vierove. Traio je da se
sastane te u mu kom klo ze tu na Pen stani ci
Smit bek sko ro is pu sti pie. Klo ze tu? Mora da se ali?
Tako je rekao. Misli da je neki perverznjak? Govorila je s
ne skri ve nim ui vanjem.
Kom mu kom klo ze tu?
uo je kako papiri ukaju. Evo, sve sam zapisala; Severni ulaz,
donji nivo, odmah levo od pokretnih stepenica za peron 12. Veeras u
osam.
Kakve tano in formaci je?
Samo to je re kao.
Hvala. Spustio je slualicu i pogledao na sat: sedam i etrdeset pet.
Muki klozet na stanici Pen? Mora biti da sam ili lud ili oajan, pomislio
je, kad kre em za takvim tragom.
Smitbek nikada nije bio u mukom klozetu na Pen stanici. A i niko koga
je poznavao ne bi zalazio tamo. Kad je otvorio vrata i ugledao prostranu,
pretoplu prostoriju, uguio se od smrada urina i skorenog izmeta, i
pomislio da bi se u stvari pre upiao u gae nego to bi na Pen stanici
oti ao u ve-ce.
Kasnio je pet minuta. Verovatno je tip ve otiao, pomisli Smitbek
pun zahvalnosti. Uz pretpostavku da je uopte ovde i bio. Taman se
spre mio da zbri e odatle kad zau neki hrapav glas.
Vi li jam Smit bek?
ta? Smitbek se brzo obazre oko sebe, pregledavajui pusti klozet.
Zatim primeti dve noge kako se sputaju u najdaljem boksu. Vrata se
otvorie. Sitan, mrav ovek izae odatle i prie mu nestabilno
koraajui, duguljastog musavog lica, odee crne od masnoe i blata, a
kose zamrene i zapetljane u zbunjujue oblike. Brada neopisive boje
sputala se u dva vrha do visine pupka, koji se video ispod dugake i
ne rav ne po de ro ti ne na nje go voj maji ci.
Vilijam Smitbek? ponovi ovek, piljei u njega svojim zamagljenim
po gle dom.
A ko dru gi?
Bez ijedne rei, ovek se okrenu i krenu nazad prema zadnjem delu
klozeta. Stao je kod poslednjeg otvorenog boksa, a onda se okrenuo,
e kaju i.
Imate neke in formaci je za mene? upi tao je Smit bek.
Haj de sa mnom. Po kazao je pre ma bok su.
Nema anse. kaza Smitbek. Ako hoe da pria, to moemo i ovde,
jer ja tamo s to bom ne idem, dru kane.
o vek po no vo po kaza tamo. Ali ovo je put.
Kuda?
Dole
Oprezno, Smitbek prie boksu. ovek je ve kroio unutra i sada je
stajao iza nunika, zavirujui iza velike obojene metalne ploe koja je,
Smitbek je to sada mogao da vidi, prekrivala nepravilnu rupu na
prljavom po plo anom zidu.
Tamo unu tra? pi tao je Smit bek.
o vek klim nu.
Kuda to vodi?
Dole, po no vi o vek.
Zabo ravi, kaza Smit bek. Po eo je da se udaljava.
ovek je i dalje gledao u njega. Trebalo bi da te odvedem do
Mefista, ree. Mora da razgovara s tobom o ubistvu te devojke. Zna
neke bit ne stvari.
Ma daj, mo lim te.
ovek je i dalje piljio u njega. Moe mi verovati, jednostavno je
rekao. Nekako i pored prljavtine i drogiranog pogleda, Smitbek oseti da
stvarno moe da ve ru je ovom o ve ku. Koje stvari.
Mo ra da raz go vara s Me fi stom.
Ko je taj Me fi sto?
On je na voa. ovek slegnu ramenima kao da nikakvo drugo
objanje nje nije po trebno.
Na?
o vek klim nu. Zajedni ca Put 666.
I pored toga to je bio nesiguran, Smitbek oseti lako uzbuenje.
Organizovana zajednica u podzemlju? I oni sami bi mogli da budu dobra
novinarska graa. A jo ako taj Mefisto stvarno zna neto o ubistvu
Vi e ro ve Gde se tano nalazi ta zajedni ca Put 666? pi tao je.
Ne mogu da ti kaem. Ali po ve u te tamo.
A tvo je ime? pi tao je.
Zovu me Zatit nik, kaza o vek s male nim odsjajem po no sa u oi ma.
Vidi, kaza Smitbek. Idem za tobom, ali ne moe oekivati da se
provlaim kroz rupu kao to je ova. Neko bi me mogao zaskoiti,
opljakati, bilo ta.
ovek estoko poe da odmahuje glavom. Ja u te tititi. Svi znaju da
sam ja glav ni Me fi stov ku rir. Bi e si gu ran.
Smitbek je piljio u oveka: suzne oi, kijaviav nos, prljava
arobnjaka brada. Preao je toliki put da bi stigao do kancelarija Posta.
inilo se kao prevelik trud za tipa koji je potpuno vorc i pravi
bes kunik.
A onda upeglano lice Brajsa Herimana iznenada ispuni njegove misli.
Zamislio je Brajsovog urednika u Tajmsu, koji ga pita kako to da je ono
pi skaralo Smit bek opet prvo is ko palo pri u.
I svi de la mu se ta sli ka.
Dok se Smitbek provlaio kroz rupu, ovek zvani Zatitnik drao je
odmaknutim onaj veliki komad lima. Kad su obojica ula unutra,
palji vo ga je name stio podme u i neke ci gle.
Pogledavi oko sebe, Smitbek zakljui da se nalazi u dugakom i
uskom tunelu. Vodene i parne cevi pruale su se iznad njih poput
debelih i sivih vena, Tavanica je bila niska, ali ne toliko da ovek visok
poput Smitbeka ne bi mogao uspravno da stoji. Veernje svetlo probijalo
se kroz reetke na tavanici koje su bile rasporeene na jednakim
rasto janji ma od ot pri li ke sto ti nak me tara.
Novinar je pratio pogrbljenu, nisku figuru koja se kretala ispred njega
kroz blagu pomrinu. S vremena na vreme kloparanje voza ispunjavalo je
vlani prostor; Smitbek je zvuk oseao mnogo bolje u svojim kostima,
nego ui ma.
Uputili su se na sever du, kako se inilo, beskrajnog tunela. Nakon
deset ih petnaest minuta, Smitbek poe da osea blagu zabrinutost.
Izvi ni, ree, ali zato ide mo du im pu tem?
Me fi sto nae naj bli e ulaze dri u taj no sti.
Smitbek klimnu, iroko obilazei naduveni le nekog psa. Nije udno
to su ljudi koji ive u tunelima pomalo paranoini, ali ovo postaje
smeno. Hodali su dovoljno dugo na sever i sigurno su ve ispod Central
parka.
Uskoro je tunel poeo da zavija blago udesno. Smitbek je mogao da
nazre nekoliko elinih vrata u debelom betonskom zidu. Iznad njih se
pruala masivna cev, a voda je kapljala sa njene debele obloge. Znak
iznad obloge je upozoravao: SADRI AZBESTNA VLAKNA. NE DII
PRAINU. OPASNOST OD RAKA I OBOLJENJA PLUA. Zaustavivi se i
gurnuvi ruku u svoje rite, Zatitnik izvue klju i gurnu ga u bravu
naj bli ih vrata.
Odakle vam taj klju? upi ta Smit bek.
Gajimo mnoge vetine u naoj zajednici, odgovori ovek, otvorivi
vrata i pro vev i no vi nara kroz njih.
Kad su se vrata zatvorila, crnina noi polete mu u susret. Shvativi
koliko se instinktivno oslanjao na prigueno svetlo koje je dopiralo kroz
re et ke, Smit bek iz ne nada ose ti snaan nalet pani ke.
Zar ne ma neku bate rij sku lam pu? pro mu cao je.
Zauo se grebui zvuk, a onda se pojavio i plamen ibice. U treperavoj
svetlosti, Smitbek je video betonske stepenice koje su se sputale u
du bi nu ko li ko god se plamen i bi ce pro bi jao.
Zatit nik trznu zglo bom ruke i i bi ca se ugasi.
Zado vo ljan? do pre tup i mo no ton glas.
Ne, brzo odgo vo ri Smit bek. Upali jo jednu.
Kad bude ne ophodno.
Smitbek je opipavao svoj put nadole, ruku rairenih i naslonjenih na
hladne i klizave zidove zbog ravnotee. Silazili su, inilo se, itavu
venost. Iznenada, jo jedna ibica kresnu i Smitbek uoi da se stepenice
zavravaju u ogromnom voznom tunelu, dok su srebrnaste ine
ble du njavo sve tlu cale na naran dastom sve tlu.
Gde smo sada? upi ta Smit bek.
Ko lo sek 100, odgo vo ri o vek. Dva ni voa is pod.
Je smo li sti gli?
i bi ca se uz tre pe re nje ugasi i tama se po no vo spu sti.
Za mnom, sti e glas. Kad kaem stani, stani. Is tog tre na.
Krenuli su preko ina. Smitbek ponovo uhvati sebe kako se bori s
pani kom dok se spo ti cao o gvo zde ne ine.
Stani, naredi glas. Smitbek stade dok se jo jedna ibica palila.
Vidi to? ree Zatitnik, pokazujui na blistavu metalnu ipku sa
jarkoutom linijom ofarbanom odmah do nje. To je trea ina. Ona je
pod napo nom. Ne moj da stane na nju.
ibica se ugasi. Smitbek u kako ovek pravi nekoliko koraka u
te skobnoj i vlanoj tami.
Upali jo jednu! po vi kao je.
i bi ca ble snu. Smit bek nai ni ve li ki ko rak pre ko tre e ine.
Ima li ih jo? pi tao je po kazu ju i na ine.
Da, ree mali o vek. Po kazau ti.
Isuse, kaza Smitbek kad se ibica ugasila. ta se dogodi ako stane
na neku od njih?
Od struje ti eksplodira telo, raznese ti ruke, noge i glavu, ree
bes te le sni glas. Usle di la je stan ka. Uvek ti je bo lje da ne stane na nju.
ibica ponovo kresnu, osvetljavajui jo jednu uto obojenu inu.
Smitbek je paljivo prekorai, a onda pogleda malu rupu u koju je
Zatitnik pokazivao na daljem zidu, nekih ezdesetak centimetara visoku
i metar i po iroku, isklesanu u podnoju starog zasvoenog prolaza,
zazi danog ci glama od ljake.
Tamo ide mo, ree Zatit nik.
Smitbek oseti topli daak koji se irio odozdo, uz dodatak smrada od
kog mu se steglo grlo. Do Smitbeka na trenutak stie i miris nagorelog
drve ta, bar mu se tako ui ni lo.
Dole? upitao je ne verujui, okrenuvi glavu na drugu stranu.
Opet? ta, mi sli da pu zim na sto maku?
Ali nje gov prati lac se ve umi go ljio u rupu.
Nema anse, povika Smitbek unuvi pored rupe. Sluaj, neu da
idem tamo. Ako taj Mefisto hoe da razgovara, morae da se popne
ovamo.
Usledila je tiina, a onda je do njega dopro Zatitnikov glas,
odjekujui u tami s druge strane zida od ljake. Mefisto nikad ne ide
iz nad tre eg ni voa.
Morae onda da naini izuzetak Smitbek je eleo da zvui sigurnije
nego to se oseao. Shvatio je da je doveo sebe u nemoguu situaciju,
potpuno se oslonivi na ovog bizarnog, nestabilnog oveka. Ponovo ga je
obavi jao pot pu ni mrak i nije bilo nai na da pro nae put nazad.
Muk se odu i.
Jesi li jo uvek sa mnom? pi tao je Smit bek.
e kaj tu, iz ne nada nare di glas.
Odlazi? Daj mi malo ibica, molio je Smitbek. Neto ga gurnu u
koleno i on vrisnu od iznenaenja. Bila je to Zatitnikova garava ruka,
koja mu je pru ala ne to kroz rupu.
To je sve? upi ta Smit bek, iz bro jav i tri l bi ce samo pu tem do di ra.
Sve koliko mogu da ti dam, uzvratio je glas, ve tii i udaljen. Bilo je
jo ne kih rei, ali Smit bek nije us peo da ih razu me.
Tiina se spusti. Smitbek se nasloni na zid, plaei se da sedne,
grevito steui ibice u aci. Proklinjao je sebe to je bio toliko glup da
krene za ovim ovekom ovamo dole. Nijedna pria nije vredna ovoga,
mislio je. Moe li da se vrati sa samo tri ibice? Zatvorio je oi i
koncentrisao se, pokuavajui da se seti svakog zaokreta i krivine koji su
ga doveli ovamo. Konano odustade: ove tri ibice jedva da e mu
po mo i da pre e pre ko ina pod napo nom.
Kad su kolena poela da mu otkazuju poslunost, on se uspravi iz
ueeg poloaja. Zurio je u mrani tunel, iroko otvorenih oiju i
napregnutog sluha. Bilo je toliko savreno mrano da je poeo da vidi
stvari u tami: pokret, oblike. Ostao je nepokretan, pokuavajui da
smireno die, dok je itava venost promicala. Ovo je potpuno ludo. Samo
kad bi
krabalo! neki avetinjki, nestvaran glas zau se iz rupe kod
nje go vih nogu.
ta? zacvi leo je Smit bek, okre u i se oko sebe.
Obraam se Vilijamu Smitbeku, krabalu, zar ne? Glas je bio
is pu can i du bok, kao neka zlo kobna po pev ka ne gde is pod nje ga.
Da, da, ja sam Smitbek. Bil Smitbek. Ko si ti? doviknuo je,
uz ne mi ren to raz go vara s tim bes te le snim glasom iz tame.
Me fi sto, sti e odgo vor, raz vlae i s u neki zlo ko ban sik taj.
ta ti je toliko trebalo? nervozno kaza Smitbek, ponovo se pognuvi
pre ma rupi u zidu.
Du gaak je put dov de.
Smitbek je kratko utao i razmiljao o tome kako je ovaj ovek - koji
sada stoji negde pod njegovim nogama - morao da se popne nekoliko
ni voa vie kako bi sti gao do ovog me sta. Do lazi li gore? pi tao je.
Ne! Trebalo bi da si poastvovan, krabalo. Ovo je najblie to sam
bio po vri ni u po slednjih pet go di na.
A zato? upi ta Smit bek, trae i u mraku svoj mi kro kaset ni ri korder.
Zato to je ovo moje carstvo. Ja sam go spo dar sve ga ovog to vi di.
Ali ja ni ta ne vi dim.
Suvi kikot podie se iz rupe u zidu od ljake. Pogreno! Vidi crnilo. A
crnilo je moje carstvo. Iznad tvoje glave vozovi uz tutnjavu prolaze,
stanari povrine jurcaju za svojim besmislenim obavezama. Ali teritorija
is pod Cen tral parka - Put 666, Ho i Mi nov put, Bun ker - to je moje.
Smitbek porazmisli na trenutak. Ironini naziv Put 666 imao je
smisla. Ali ostali su ga zbunjivali. Ho i Minov put, odjekivao je njegov
glas. ta je to?
Jo jedna zajednica, kao i druge, siktao je glas. Sada pripojena
mojoj zbog zatite. Nekada davno, dobro smo poznavali put. Mnogi od
nas ovde su se borili u toj cininoj borbi protiv nevine i nazadne nacije. I
zbog toga smo proterani. Sada ivimo svoje ivote ovde dole u
samonametnutom egzilu, diemo, parimo se i umiremo. Naa najvea
e lja je da nas ostave na miru.
Smitbek ponovo opipa rikorder, nadajui se da sve ovo hvata. uo je
za povremena povlaenja skitnica u podzemne tunele zbog zaklona, ali
i tava po pu laci ja Znai svi vi graani ste bes kuni ci? pi tao je.
Usledila je stanka. Mi ne volimo tu re, krabalo. Mi imamo dom, i
da nisi toliko plaljiv, mogao bih ti ga pokazati. Imamo sve to nam
treba. Cevi nam obezbeuju vodu za kuvanje i higijenu, a kablovi nam
daju struju. Ono malo to nam treba s povrine donose nai kuriri? U
Bunkeru imamo ak i medicinsku sestru i uiteljicu. Ostale podzemne
naseobine, poput Vest sajd depoa, su divlje i opasne. Ali ovde, mi ivimo
do sto jan stve no.
Ui te lji ca? Ho e da kae da tamo dole ima i dece?
Ti si naivan. Mnogi su ovde upravo zbog dece, a zla dravna maina
pokuava da nam ih oduzme i smesti u hraniteljske porodice. Oni su
izabrali moj svet to pli ne i mraka ume sto tvog sve ta oaja, krabalo.
Zato me stal no tako zo ve?
Suvi kikot se ponovo zau iz rupe u zidu. Ti jesi to, zar ne? Vilijam
Smit bek, krabalo?
Je sam, ali
Za jednog novinara, pomalo si nenaitan. Proui malo Poupovu
Glu post pre nego to bu de mo po no vo raz go varali.
Smitbeku je poelo da se ini kako ova osoba vredi mnogo vie nego
to je na prvi momenat pomislio. Ko si ti, u stvari? pitao je. Hou rei,
kako ti je pravo ime?
Ponovo je usledila tiina. To sam ostavio, zajedno sa svime ostalim,
tamo gore, bestelesni glas je siktao. Sada sam Mefisto. Nikad me vie
ne pi taj za to, niti bilo kog dru gog.
Smit bek pro gu ta kne dlu. Izvi ni, ree.
Mefisto se izgleda naljutio. Ton njegovog glasa postade otriji, kao da
je se kao kroz tamu. Do ve den si ovamo s razlo gom.
Ubi stvo Vi e ro ve? upi ta Smit bek ne strplji vo.
Tvoji lanci su opisali njen, i onaj drugi le, kao obezglavljene.
Doao sam da ti kaem da je to to nemaju glavu jo i najmanji
pro blem. Glas mu pue u kri pav, zlu rad smeh.
Kako to mi sli? upi ta Smit bek. Zna ko je to uradio?
To su isti oni koji love i moje ljude, prosiktao je Mefisto.
Sme u rani.
Sme u rani? po no vi Smit bek. Ne razu mem.
Onda uti i sluaj me, krabalo! Rekao sam da je moja zajednica
siguran raj. I takav je uvek bio, sve do pre godinu dana. A sada se
nalazimo pod opsadom. Oni koji odlutaju van sigurnih oblasti nestaju ili
bivaju ubijeni. Ubijeni na najgroznije naine. Nai ljudi su poeli da se
plae. Moji kuriri su pokuali nebrojeno puta da na ovo skrenu panju
policije. Policije! uo se ljutiti zvuk pljuvanja, a zatim njegov glas dobi
na visini. Korumpirani psi-uvari ovog drutva postadoe moralni
prosjaci. Za njih smo mi prljavtina koja treba da se prebije i protera.
Nai ivoti im nita ne znae! Koliko nam je samo ljudi ubijeno ili
nestalo? Debeljko, Hektor, Crna Eni, Stariji Vodnik, i drugi. Ali im
jednoj svetlucavoj stvarici u svili i kadifi otkinu glavu, itav grad zapada
u hi ste ri ju!
Smitbek obliza usne. Poeo je da se pita kakve to Mefisto informacije
ima. Kako to mi sli, pod opsadom? pi tao je.
Usledila je tiina. Od onih spolja, konano stie proaputani
odgo vor.
Spolja? upita Smitbek. Kako to misli? Spolja, u odnosu na ovde?
Po gle dao je po mam no oko sebe.
Ne. Van Puta 666. Izvan Bunkera, usledio je odgovor. Postoji jo
jedno mesto. Mesto na koje niko ne ide. Pre dvanaest meseci poele su da
kolaju glasine, glasine da je ovo mesto zauzeto. Tada su poela ubistva.
Nai ljudi su poeli da nestaju. Isprva smo slali timove u pretragu.
Veina rtava nikad nije pronaena. Ali one koje jesu, neko je jeo, a glave
su im bile po ki dane s tela.
ekaj malo, kaza Smitbek. Neko ih je jeo?. Hoe da kae da ovde
dole postoji neka grupa kanibala koja ubija ljude i krade im glave?
Moda je Mefisto ipak, na kraju krajeva, lud. Jo jednom je Smitbek
po eo da se pita kako e se vrati ti na po vri nu.
Ne svia mi se taj sumnjiavi ton u tvom glasu, krabalo, odgovori
Me fi sto. Upravo to mi slim. Zatit ni e?
Da? kaza jedan glas iza Smitbekovog uha. Novinar odskoi u stranu,
zarzav i od iz ne nae nja i straha.
Kako se on vratio ovamo? dah tao je Smit bek.
Postoje mnogi putevi kroz moje kraljevstvo, stie Mefistov glas. A
po to i vi mo ovde dole, u lju blje noj tami, na vid po staje iz o tre ni ji.
Smitbek proguta knedlu. Sluaj, kaza, nije da ti ne verujem.
Samo
uti! upozori ga Mefisto. Dovoljno dugo smo razgovarali.
Zatit ni e, vrati ga na po vri nu.
Ali ta je s nagradom? upi ta Smit bek iz ne nae no. Zar me ni ste zbog
toga do ve li ovamo?
Zar nisi uo nita od ovog to sam ti rekao? dopro je siktaj. Tvoj
novac meni je beskoristan. Sigurnost mojih ljudi je ono za ta se brinem.
Vrati se u svoj svet i napii svoj lanak. Kai onima na povrini ovo to
sam ti rekao. Kai im da ono to je ubilo Pamelu Vier ubija i moje ljude.
I da ubistva moraju prestati. Sada se taj bestelesni glas inio jo daljim,
odjekujui kroz mrane hodnike podno Smitbekovih nogu. Inae emo,
dodao je govorei veoma napeto, pronai neki drugi nain da se na glas
uje.
Ali po trebno mi je poe Smit bek.
Jedna ruka uhvati ga za lakat. Meflsto je otiao, ree glas Zatitnika
iza nje ga. Odve u te gore.
7.
Porunik DAgosta se u svom skuenom, staklenom kabinetu igrao
cigarom u depu na prsima i posmatrao gomilu izvetaja o zaronu na
Hambolt kilu. Umesto da zatvori jedan sluaj, sada ih ima, dva, i to oba
irom otvorena. Kao i obino, niko nita nije znao, niko nita nije video.
Momak je bio skrhan od bola i beskoristan kao oevidac. Otac je bio ve
dugo pokojni. Majka je bila nekomunikativna i daleka koliko i neka
ledena kraljica. Mrtio se: itava ova stvar s Pamelom Vier izgledala mu
je kao ni tro gli ce rin.
Pogled mu je odlutao sa gomile izvetaja do znaka za zabranjeno
puenje ispred vrata, a namrtenost se samo produbila. Taj znak i jo
de se tak is tih osvanu li su u stani ci pre samo ne de lju dana.
Izvukao je cigaru iz depa i skinuo plastiku s nje. U svakom sluaju,
zakon o vakanju nije postojao. Vrljao ju je zaljubljeno izmeu palca i
kaiprsta jedno kratko vreme, ispitujui omot kritikim pogledom. A
onda ju je stavio u usta.
Sedeo je tako neko vreme, nepomian. A onda je, uz psovku, cimnuo
gornju fioku svog stola, malo lovio po njoj dok nije pronaao kuhinjsku
ibicu i kresnuo je o on svoje cipele. Prineo je plamen kraju cigare i
naslonio se uz uzdah, sluajui tiho pucketanje duvana dok je uvlaio
dim i spo ro ga iz du vavao kroz nos.
In terna te le fon ska li ni ja odjednom oi ve pi skavim to nom.
Da? odgovori DAgosta. Nema anse da se neko ve ali. Pa tek to je
zapalio.
Porunie? dopre glas sekretarice odeljenja. Tu je narednik
Hej vard i eli da vas vidi.
DAgo sta pro gun a i us pravi se u sto li ci. Ko?
Narednik Hej vard. Kae da do lazi po vaem po zi vu.
Ni sam po zvao ni kakvog naredni ka Hej varda
ena u uniformi pojavila se na otvorenim vratima. Skoro
instinktivno, DAgosta osmotri najosnovnije karakteristike: mala,
mrava, ve li ke gru di, kao gar crna kosa naspram ble de koe.
Po runik DAgo sta? obrati mu se ona.
DAgosta nije mogao da poveruje kako tako duboki kontraalt moe da
izae iz tako malog tela. Se di te, ree i is prati po gle dom naredni cu dok je
sedala. inilo se da je nesvesna bilo kakve neregularnosti, kao da je
standardna procedura za nekog s inom narednika da bane kod
nadre e nog kad god mu se to proh te.
Ne se am se da sam vas zvao, naredni ce, ko nano ree DAgo sta.
I niste, odgovori Hejvardova. Ali sam znala da ete svakako eleti
da me vi di te.
DAgosta se zavali, lagano puei cigaru. Pustie je da kae ta ima, a
onda e je izgrditi. DAgosta nije bio pristalica procedura, ali ovakvo
obraanje nadreenom prevrilo je svaku meru. Pitao se da nije neko od
njegovih ljudi nasrnuo na nju u nekoj arhivi ili slino. Upravo ono to mu
je tre balo, tu ba za sek su al no uz ne mi ravanje.
Ti le e vi koje ste pro nali u Klo aki, poe Hej vardo va.
ta je s njima? prasnu DAgosta, odjednom sumnjiav.
Be zbedno sne mere bi tre balo da su po o tre ne po pi tanju ovog slu aja.
Pre sjedinjavanja, radila sam u saobraajnoj policiji. Hejvardova
klimnu, kao da to sve objanjava. I dalje obavljam dunost na Vest
sajdu, rasterujem beskunike sa Pen stanice, kod avolje kujne, depoa,
is pod
e kaj malo, pre ki de je DAgo sta. Ti? Is te ri va?
Istog trenutka je znao da je rekao pogrenu stvar. Hejvardova se nape
u stolici, a obrve joj se skupie u oiglednoj neverici koja je izbijala iz
nje go vog glasa. Nastu pio je tre nu tak ne pri jat ne ti i ne.
Ne vo li mo taj naziv, po runi e, ko nano je re kla.
DAgosta ipak odlui da ima i dovoljno toga o emu e brinuti i bez
zabavljanja ove nezvane goe. Ovo je moja kancelarija, rekao je
sle u i rame ni ma.
Hejvardova ga je gledala neko krae vreme, a onda je u tim smeim
oima DAgosta skoro mogao da vidi kako se njeno dobro miljenje o
njemu naglo osipa. Dobro, ree ona. Ako tako elite da igrate ovu igru.
Duboko je udahnula. Kada sam ula za te vae skelete, neto mi je
zazvo ni lo. Podse ti lo me je na neka sko ranja ubi stva meu krti cama.
Krti ce?
Ljude iz tunela, naravno, pogledala ga je snishodljivo to je
DAgostu iritiralo. Podzemne beskunike. U svakom sluaju, posle toga
sam pro i tala taj lanak u dananjem Po stu. Onaj o Me fi stu.
DAgosta napravi grimasu. Verovati skandal-majstoru Bilu Smitbeku,
koji itaoce dovodi do ludila - samo od loe situacije pravi jo goru. Njih
dvojica su bili prijatelji, na neki nain, ali sada kada je Smitbek reporter
za ubistva, postao je nesnosan. A i DAgosta je ipak pametniji da bi mu
davao i naj manju mrvu in formaci je koju ve i to trai.
ivotni vek beskunika je veoma kratak, kaza Hejvardova. A za
krtice je situacija jo gora. Ali taj novinar je u pravu. U poslednje vreme
neka od ubistava su bila prilino gadna. Nedostajue glave, rasporena
tela. Pomislila sam da bi bilo bolje da doem do vas. Ona se promekolji
u stolici i svojim bistrim smeim oima pogleda u DAgostn. A moda je
bo lje da ne tro im rei zabadava.
DAgosta na ovo ne ree nita. I o koliko skoranjih ubistava
go vo ri mo, Hej vardo va? pi tao je. Dva? Tri?
Hejvardova napravi pauzu. Pre e biti est-sedam, konano je rekla.
DAgo sta je gle dao u nju, s ci garom na pola puta do usta. est-se dam?
To sam i ja rekla. Pre nego to sam dola, pogledala sam dosijee.
Sedam ubistava meu krticama u poslednja etiri meseca, sa istim
mo dus ope ran du.
DAgosta spusti cigaru. Porunie, ekajte samo da neto
ustanovimo. Imate tu nekog podzemnog Deka Trboseka kojim se niko u
stvari ne bavi?
Sluajte, to je samo bio moj oseaj, dobro? branei se kaza
Hej vardo va. Ne skai te na mene. Ovo nisu moja ubi stva.
Zato niste ili regularnim kanalima i prijavili to svom nadreenom?
Zato do lazi te kod mene?
I je sam ila kod svog efa. Kape tana Vek si ja. Znate ga?
Svi su znali Deka Veksija. Najdebljeg i najlenjeg kapetana u gradu.
oveka koji je doao do svog poloaja nita ne uradivi i nikog ne
uvredivi. Godinu dana ranije i DAgosta je takoe bio predloen za
kapetana, i to od strane zahvalnog gradonaelnika. Zatim su na red doli
izbori, gradonaelnik Harper je smenjen, a novi je u Gradsku kuu uao s
obeanjima o snienju poreza i smanjenju trokova. Kao rezultat ovoga,
na red je dola i Uprava policije, i Veksi je dobio kapetanski in i svoju
stani cu, a DAgo sta je pre sko en. Sjajan svet.
Hejvardova prebaci jednu nogu preko druge. Ubistva krtica nisu kao
ubistva na povrini. Veinu leeva nikada i ne pronaemo. A kada to i
bude sluaj, pacovi i psi ih uglavnom pronau mnogo pre nas. Mnogi su
nepoznati i ne mogu se identifikovati ak i kad su u dobrom stanju. A
ostale krti ce sasvim si gurno nee ni ta rei.
A Dek Vek si samo sve lepo zavo di i slae u arhi vu.
Hejvardova se ponovo namrti. On ne da ni piljivog boba za te
lju de.
DAgosta ju je gledao minut, pitajui se zato bi ovinista starog kova,
kao to je Veksi, primio ovu metar i ilet visoku isterivaicu u svoj tim. A
zatim njegove oi ponovo pogledae njen uzak struk, bledu kou i smee
oi, i momentalno mu bi jasno. Dobro, narednice, konano ree.
Zagri u tvoj mamac. Ima li lo kaci je?
Lo kaci je su u stvari je di no to imam.
DAgostina cigara se ugasila i on je ponovo poeo da pretura po fioci u
po trazi za dru gom i bi com. Pa, gde su pro nae ni? pi tao je.
Tu i tamo. Hejvardova izvadi kompjutersku listu iz depa, rastvori je
i tut nu je pre ko sto la.
DAgosta baci pogled na papir dok je palio. Prvi je pronaen 30.
apri la, u Zapadnoj pe de set osmoj uli ci, kod bro ja 624.
To je kotlarnica u nekom podrumu. Tamo je jedan stari ulaz koji vodi
do e le znike okret ni ce, zato je u nadle no sti sao braaj ne.
DAgosta klimnu i baci pogled na papir. Sledei je pronaen 7. maja
ispod stanice Kolumbus serkl. Trei je pronaen 20. maja, grana
e le znike pru ge broj 4, ko lo sek 22, mi ljo kaz 1,2. Gde je, do avo la, to?
To je zatvoreni teretni tunel koji se spaja sa depoom na Vest sajdu.
Krti ce su pro bi le neke zi do ve kako bi ule u ove tu ne le.
DAgosta je sluao uivajui u svojoj cigari. Samo godinu dana
kasnije, nakon sasluanja za obeano unapreenje, prebacio se sa
Garsija i Vegas na danhil cigare. Ali i pored toga to se unapreenje
nikad nije dogodilo, DAgosta nije uspeo sebe da ubedi da se vrati na
stare. Ponovo je pogledao u Hejvardovu, koja ga je i dalje apatino
posmatrala. Nije bila ba dobra u potovanju nadreenih policajaca. Ali i
pored svog malog rasta, imala je oko sebe auru prirodne samouverenosti
i autoriteta. Ipak joj je bila potrebna samoinicijativa da ovako doe kod
njega. A i petlja. Na trenutak je poalio to je onako poeo razgovor s
njom.
Ovo ba i nije odeljenska procedura, to to ste doli ovako kod
mene, re kao je. Ali ipak, ce nim to to ste odvo ji li vre me.
Hejvardova klimnu skoro neprimetno, kao da mu stavlja do znanja da
je ula kom pli ment, ali da ga ne pri ma.
Ne elim da upadam u njegov reon, nastavio je DAgosta. Ali ovo ne
mogu da propustim tek tako, u sluaju da postoji neka veza. Mislim da
vam je to ve jasno. To znaci da emo uraditi sledee, zaboraviemo da
ste do li kod mene.
Hej vardo va po no vo klim nu.
Ja u da pozovem Veksija kao da sam sam doao do ovih izvetaja, a
onda emo malo ii da raz gle damo.
Njemu se to nee svideti. Jedini pogled koji on voli jeste pogled s
nje go vog pro zo ra u stani ci.
Oh, poi e i on. Nee ba dobro izgledati ako njegov narednik uradi
posao umesto njega dok on sedi na svojoj guzici. A posebno ako sve ovo
ispadne neto veliko. Serijski ubica meu beskunicima - to moe da
bude politiki eksplozivno. Zato emo malo proetati, samo nas troje.
Nema svrhe da se supa zaku vava.
Istog trenutka Hejvardova se namrti. To nije ba pametno, rekla je.
Porunie, opasno je tamo dole. To ba i nije na atar, ve njihov. A i nije
ono to mislite, takoe. Nije ovo samo aica istroenih drogeraa. Tamo
dole postoji dobar broj prilino radikalizovanih ljudi, itave zajednice,
vijetnamski veterani, bivi zatvorenici, okoreli studentski frakcijai,
prekrioci uslovne. Ne postoji nita to mrze vie od policije. Bie nam
po tre ban naj manje je dan vod.
DAgosta uhvati sebe kako poinje da mu ide na ivce njen osoran i
neutiv ton. Sluaj, Hejvardova, ne radi se ovde o Danu D. Priamo o
tome kako emo samo malo da gvirnemo. Malo emo da pronjukamo i
to je to. Ako ne to pro nae mo, kre nu e mo zvanino.
Hej vardo va ni ta ne ree.
I, Hejvardova? Ako samo ujem neto o ovoj naoj maloj zabavi,
znau kome da se obratim.
Hejvardova ustade, izravna svoje tamnoplave pantalone i ispravi svoj
slu be ni opasa. Razu mem.
Znao sam da e biti tako. DAgosta ustade, izdahnuvi oblak dima u
pravcu znaka za zabranjeno puenje. Posmatrao je dok je ona brzo
pogledala cigaru, da li s prezirom ili osudom, nije bio siguran. elite li
jednu? sarkastino ju je upi tao, vade i jo jednu iz de pa na gru di ma.
Prvi put, njene usne se iskrivie u neto to je skoro liilo na osmeh.
Hvala, ali ne hvala. Ne po sle onog to se do go di lo mom ujaku.
A ta to?
Rak usta. Morali su da mu odseku usne. DAgosta je gledao dok se
Hejvardova okretala na peti i ustro izlazila iz njegove kancelarije.
Primetio je da se nije pomuila da kae do vienja. A isto tako je
pri me tio da odjednom ni nje go va ci gara vie nema tako do bar ukus.
8.
Se deo je u pot pu noj ti i ni, ne po kre tan.
Premda je prostorija bila liena svetla, oi su mu uz treptaj prelazile s
povrine na povrinu, zaustavljajui se uz zanesenost na svakom
predmetu na koji su nailazile. To je jo uvek bila novina; mogao je da sedi
ne po kre tan sati ma i ui va u udno vatoj obamrlo sti sopstve nih ula.
Sada je zatvo rio oi i pu stio k sebi udalje ne zvu ke grada, Lagano, iz tog
pozadinskog uma, razdvajao je razliite niti razgovora, razabirajui one
najblie i najglasnije od onih udaljenijih, mnogo stanova, ak mnogo
spratova daleko. Zatim su se i oni utapali u izmaglicu njegove
koncentracije, pa je mogao da uje ak i nejasno trkaranje i skianje
mieva koji su izvravali neki svoj ivotni ciklus unutar zidova. Ponekad
je mislio da moe da uje ak i zvuk same zemlje, kako se okree i buka,
po vi je na u at mo sfe ru.
Kasnije - nije bio siguran koliko kasnije - glad je ponovo poela. Ne
prava glad, ve oseaj da neto nedostaje: neka duboka enja,
nelokalizovana, za sada jo uvek tanana. Nikad nije dozvoljavao da ova
glad naraste.
Ustavi brzo, preao je laboratoriju sigurnim korakom u potpunom
mraku. Okrenuvi se jednom od gasnih ventila na daljem zidu, upalio je
privreni gorionik bacaem varnica, a onda vratio retortu s
destilovanom vodom na njega. Dok se voda zagrevala, posegnuo je u
skriveni dep uiven u postavu njegovog sakoa i izvukao odande tanku
metalnu kapsulu. Odvrnuvi poklopac, isuo je malo praha na povrinu
vode. Da je bilo svetla, praak bi se presijavao bojom svetlog ada. Kako
se temperatura podizala, tanani oblak poe da se iri, sve dok itava
re torta nije po stala mi ni jaturna bura zamu e ne teno sti.
Iskljuio je gorionik, a onda je ovaj destilat prosuo u plastinu
mericu. Ovo je bio trenutak u kom je spremanje trebalo nastaviti
rukama, praznog uma, uz ritualne pokrete, a nenoj pari dozvoliti da se
uzdigne i ispuni nozdrve. Ali on nikad nije mogao da eka; i opet je
osetio kako mu nepca gore dok je halapljivo gutao tenost. Smejao se
samome sebi, zabavljen sopstvenom nesposobnou da sledi uputstvo
koje je tako kru to po stavio za sve ostale.
Jo i pre nego to je ponovo seo, prazno oseanje je nestalo, a dugi i
spori nalet je poeo: toplina koja je kretala od ekstremiteta, a onda se
irila nutrinom sve dok mu se nije inilo da je i sama sr njegovog bia u
plamenu. Neopisivi oseaj moi i blagostanja u talasima je prolazio kroz
njega. Njegova ula, ve hiperosetljiva, kao da su se irila sve dok nije
mogao da vidi i najsiunije delie praine koji su visili u potpunoj
pomrini; sve dok nije mogao da uje itav Menhetn u razgovoru, od
agora koktel-zabave u Rejnbou rumu, sedamdeset spratova iznad
Rokfeler centra, do vapaja sopstvene izgladnele dece, duboko ispod
ze mlje, na taj nim i zabo ravlje nim me sti ma.
Bivali su sve gladniji. Uskoro, ak ni ceremonija nee moi da ih
zau stavi.
Ali do tada to vie nee biti ni po trebno.
Tama je bila skoro bolno jarka i on zatvori oi, sluajui
nezaustavljivo jurcanje krvi kroz prirodne zapreke i kanale njegovog
unutranjeg uha. Drao je oi zatvorene sve do vrhunca tog oseaja - a
udesno, srebrnasto blistavilo koje je prekrivalo njegove oi - nestade. Ko
god je ovo nazvao sjajem, pomislio je zabavljajui se, dobro mu je dao
ime.
Uskoro - ali ipak prerano - estoka navala izblede. Ali mo ostade,
konstantni podsetnik u njegovim zglobovima i ilama na ono ta je
postao. Kada bi samo njegove bive kolege mogle sada da ga vide. Onda bi
razu me le.
Skoro alei, on ponovo ustade, ne elei da napusti ovo mesto s
to li ko mno go ui vanja, Ali ima to li ko toga to tre ba da se uradi.
Bie ovo naporna no.
9.
Margo prie vratima, primeujui s gaenjem da su prljavija nego ikad.
ak i u Muzeju poznatom po velikoj toleranciji prema praini, vrata
Laboratorije fizike antropologije - iliti Kosturnice, kako ju je osoblje
inae nazivalo - bila su neverovatno prljava. Ovo nije oprano ve
vekovima, pomislila je. Patina masnoe s ruku prekrivala je kvaku i
okolnu povrinu kao sjajni lak. Razmiljala je da uzme maramicu iz
svoje svatare, ali je odbacila tu pomisao, uhvatila kvaku vrsto i
okre nu la je.
Kao i obino, prostorija je bila slabo osvetljena i morala je da trepne
kako bi ugledala niz metalnih fioka koji se uzdizao do plafona, kao police
u nekoj ogromnoj biblioteci. Svaka od dvanaest hiljada fioka sadrala je,
u celosti ili u delovima, ostatke ljudskih kostura. Iako je veina pripadala
domorocima Afrike i Amerike, Margo je ipak vie interesovala kolekcija
kostura prikupljenih u medicinske, a ne u antropoloke svrhe. Doktor
Frok je predloio da, kao prvi korak, pregledaju ostatke ljudi sa akutnim
kotanim oboljenjima. Moda su, pretpostavljao je, rtve oboljenja kao
to su akromegalija i Protejev sindrom mogli pomoi da se baci malo
svetla na bizarni kostur koji je ekao na njih ispod plave plastine
po kriv ke u Labo rato ri ji fo ren zike an tro po lo gi je.
Dok je prolazila izmeu dinovskih polica, Margo je uzdisala. Znala je
da e predstojei susret biti neprijatan. Saj Hejgdorn, upravnik
Laboratorije fizike antropologije, bio je mator i osuen kao i kosturi koje
je uvao. Zajedno s Karlijem, koji je uvao ulaz za osoblje, Emalin Sprag,
sa biologije beskimenjaka, i jo nekoliko ostalih, Saj Hejgdorn bio je
poslednji ostatak stare muzejske garde. Uprkos kompjuterizovanoj
kolekciji Muzeja i visoko-tehnolokoj laboratoriji koja se nalazila odmah
ispod Kosturnice, on je uporno odbijao da svoje kataloke metode
privede dvadesetom veku. Kada je njen nekadanji kolega Greg Kavakita
napravio svoju kancelariju u laboratoriji, morao je da istrpi poraavajui
prezir koji bi Hejgdorn svaki put izlio na njega kada bi ovaj otvorio svoj
laptop. Hejgdornu iza lea, Kavakita mu je nadenuo nadimak Patrljak.
Samo su Margo i nekoliko drugih Frokovih diplomaca znali da se ime ne
odnosi samo na Hejgdornovu sitnu grau, ve i na Stumpiniceps
troglodytes { 1 } jedno poluparazitsko stvorenje koje je ivelo u
oke ani ma ne gde u pe ri o du karbo na.
Setivi se Kavakite, Margo se pokajniki namrti. Ostavio joj je
poruku na sekretarici moda pre nekih est meseci, izvinio se to nije
ostao u kontaktu i dodao da mora s njom da razgovara, i da e ponovo
pokuati u isto vreme sledee veeri. Kad je telefon ponovo zazvonio u
dogovoreno vreme, dvadeset etiri asa kasnije, Margo je mahinalno
krenula da spusti ruku na njega, ali se u trenutku zaustavila na svega par
centimetara od slualice. Niko ovog puta nije ostavio poruku kada se
maina javila, a ona je svoju ruku povukla lagano, pitajui se koji ju je to
instinkt spreio da odgovori na Kava- kitin poziv. Ali jo dok je to radila,
znala je odgovor. Kavakita je bio deo svega toga zajedno sa
Pendergastom, Smitbekom, porunikom DAgostom, pa ak i Frokom.
Njegov program za ekstrapolaciju bio je klju koji im je pomogao da
razumeju Mbvuna: stvorenje koje je terorisalo Muzej i jo uvek tumara
njenim nemirnim snovima. Sebino koliko je to bilo, ali poslednje to je
elela jeste razgovor s nekim ko e je neizbeno podsetiti na te uasne
dane. Sme no, kad po gle da mi nu lo, sada kada je do gue u is trazi koja
Iznenadno usplahireno nakaljavanje naglo vrati Margo u sadanjost.
Podigla je pogled i ugledala niskog oveka koji je stajao ispred nje, u
iznoenom odelu od tvida, smeurane koe lica ispresecane nebrojenim
bo rama.
Uinilo mi se da ujem kako neko tumara oko mojih skeleta,
Hejgdorn ree, mrte i se, male nih ruku pre krte nih na gru di ma. Pa?
Uprkos elji da to potisne, Margo oseti kako nemir lagano poinje da
preuzima mesto sanjarenju. Njegovi kosturi, kako da ne. Guei
uznemirenost, ona izvadi list papira iz svoje svatare. Doktor Frok eli
da se ovi primerci poalju u Laboratoriju forenzike antropologije,
odgo vo ri la je, pre daju i Hejgdornu papir.
Pogledao ga je i sve se vie mrtio. Tri kostura? ree. To je donekle
ne re gu larno.
Slikaj se, Patrljku. Veoma je vano da ova tri kostura dobijemo
odmah, dodala je. Ako postoji problem, sigurna sam da e vam
dok torka Mi ri jam dati sva ovlae nja koja vam tre baju.
Pomen direktorkinog imena imao je eljeni efekat. Ah, dobro onda.
Ali i dalje je ne re gu larno. Poi sa mnom.
Poveo je nazad prema prastarom drvenom stolu, jako izgrebanom i
izdubljenom od godina nemara. Iza njega - u redovima malenih fioka -
stajao je Hejgdornov sistem registrovanja podataka. Pogledao je prvi broj
na Frokovoj listi, a onda preao tankim utim prstom po fiokama.
Konano se zaustavivi, izvukao je jednu fioku, prelistao kartice koje su u
njoj stajale i izvukao jednu, grleno negodujui. 1930-262, proitao je.
Ba imam sree. U najvioj fioci. Nisam vie mlad kao to sam bio, zna.
Vi si na mi ipak sme ta.
Iznenada je zastao. Ovo je medicinski skelet, ree pokazujui na
crve nu taki cu u gornjem de snom uglu karti ce.
Svi su, odgovori Margo. Iako se osealo da Hejgdorn eli nekakvo
objanjenje, ona tvrdoglavo utihnu. Konano je upravnik ponovo
proistio grlo, obrve skupivi zbog neregularnosti ovog zahteva. Ako
insistira, ree, gurnuvi karticu preko stola prema njoj. Potpii ovo, sa
oznakama odeljenja i grupe, i ne zaboravi da dopie Frokovo ime u
ko lo nu su pervi zo ra.
Margo pogleda prljavi papir, omekalih ivica od trenja i starosti. Ovo
je biblioteka kartica, pomislila je. Vrlo neobino. Kosturovo ime je bilo
uredno otkucano pri vrhu: Homer Maklin. To je bio jedan od Frokovih
zahte va, do bro: rtva ne u ro fi bro mato ze, ako se do bro se ala.
Sagnula se da ispie svoje ime u sledeem praznom redu, a onda je
iznenada stala. Tamo je videla, tri ili etiri imena uz listu prethodnih
naunika, kukasti potpis koji je tako dobro pamtila: G. S. Kavakita,
Antropologija. Uzimao je isti ovaj kostur za neko istraivanje pre pet
godina. To ne iznenauje, pomislila je: Greg je uvek bio fasciniran
neobinim i abnormalnim, izuzecima od pravila. Moda ga je zato
pri vlaio dok tor Frok i nje go va te o ri ja frak tal ne evo lu ci je.
Se ala se kako je Greg bio ozlo glaen po upo tre bi iste ove pro sto ri je za
skladitenje, za vebanje muiarenja, jer je tokom svake bogovetne
pauze za kafu praskao muicama kroz uske redove. Kad Hejgdorn nije bio
tu, narav no. Ona pri kri svoj osmeh.
Dosta je, pomislila je. Veeras u potraiti Gregov broj u imeniku.
Bo lje ikad nego ni kad.
Zaulo se visoko i krkljavo itanje i ona podie pogled sa kartice na
male i nestrpljive Hejgdornove oi. Treba mi samo tvoje ime, ree on
nabusito. Ne stih neke lirske pesme. Zato prestani tako jako da
raz mi lja i daj da to pri ve de mo kraju, ho e mo li?
10.
iroka i kitnjasta eona strana Polihimnija kluba uala je na Zapadnoj
45-oj ulici i svojim mermernim i pearskim zidovima trala poput krme
neke panske galije. Iznad njene nadstrenice, jedna pozlaena statua
istog imena, boginja retorike, stajala je na jednoj nozi kao da se sprema
za borbu. Ispod nje, okretna vrata kluba ustro su obavljala subotnju
dunost; iako je krug posetilaca bio ogranien na pripadnike njujorke
tampe, to je i dalje omoguavalo ulaz, kako se jednom poalio Horas
Gri li, po lo vi ni ne zapo sle nih du ke la ju no od e trnae ste.
Duboko unutar hrastove utvrde, Bil Smitbek je priao baru i naruio
Kalil, bez leda. Premda je veinom bio nezainteresovan za pedigre ovog
kluba, veoma ga je zanimala njegova jedinstvena kolekcija posebno
uvezenih kotskih viskija. Ovo specifino pie ispunjavalo mu je usta
aromom treseta i vode iz jezera Lok nam Ban. Naslaivao se njime dugo,
a onda pogledao oko sebe, spreman da pije u ime estitki svojih kolega
iz rae nih kli manjem glave i po gle di ma pu nim po to vanja.
To to je dobio zadatak da pokriva priu Vierove, bio je jedan od
znaajnijih trenutaka njegove karijere. Ona mu je ve obezbedila tri
naslovne stranice za manje od nedelju dana. Uspeo je ak i da se
trabunjanja i maglovite pretnje beskunog lidera Meflsta ine prodornim
i znaajnim. Ba tog popodneva, kad je odlazio iz kancelarije, Marej ga je
snano i srdano klepio po pleima. Marej, urednik koji nikada i ni za kog
nije imao rei hvale.
Budui da je potraga za tovaocima njegovog dela bila neuspena,
Smit bek se po no vo okre nuo pre ma baru i ot pio jo je dan gu tljaj. Bilo je to
neverovatno, pomislio je, kakvu mo ima jedan novinar. Evo, itav grad je
kao pod opsadom samo zbog njega. Dini, sekretarica redakcije, konano
je savladana koliinom poziva u vezi s nagradom, pa su morali da zaposle
pravog ope rate ra samo za to. To je stvarno bilo nadah nju ju e.
Neka neodreena pomisao na to da ga je gospoa Vier namerno
izmanipulisala, prolepala je kroz polje njegove svesti, ali je brzo i
odbae na.
Uzeo je jo jedan gutljaj viskija i zatvorio oi dok mu je on curio niz
dre lo, po put sna o ne kom lepem sve tu.
Jedna ruka ga uhvati za rame i on se brzo okrenu. Bio je to Brajs
Heriman, kriminoloki novinar Tajmsa, koji je takoe pokrivao priu
Vi e ro ve.
Oh, iz u sti Smit bek, dok mu se na licu vi de lo razo are nje.
Svaka ast, Bile, kaza Brajs, s rukom i dalje na Smitbekovom
ramenu, dok je naslanjao laktove na ank i udarao noviem po njegovoj
po cin ko vanoj po vri ni. Je dan ki li jan, re kao je barme nu.
Smitbek klimnu. Isuse, pomislio je, od svih ljudi koje sam mogao
sre sti.
Aha, kaza Heriman. Vrlo mudro. Kladim se da su se oduevili tamo
u Po stu Malo je zastao pre nego to je iz go vo rio po slednju re.
Da zna da jesu, kaza Smit bek.
U stvari, trebalo bi da ti zahvalim. Heriman podie kriglu i poe
lagano da pije. Dao si mi odli an ugao za pri u.
Stvarno? ree Smit bek, ali ne zain te re so vano.
Stvarno. Kako je i tava is traga stala kao uko pana. Parali zo vala se.
Smitbek podie pogled, a novinar Tajmsa samozadovoljno klimnu. S
tom nagradom koju ste objavili, ima i previe aavih poziva. Policija
nema nikakvog drugog izbora do da svaki od njih uzme krajnje ozbiljno.
Sada trkara za hiljadama usranih dojava i samo gubi vreme. Hteo bih da
ti dam jedan prijateljski savet, Bile; da sam na tvom mestu, ne bih se
pojavljivao ispred glavnog taba policije bar neko vreme, recimo, jedno
de se tak go di na.
Nemoj da mi prosipa tu priu, iznervirano kaza Smitbek. Uinili
smo po li ci ji ve li ku uslu gu.
Ali to nije ova koju sam spo me nuo.
Smitbek se okrenu i uze jo jedan gutljaj svog pia. Ve je navikao na
Herimanovo zadirkivanje. Brajs Heriman, diplomac Kolumbije koji
smatra da je boji poklon novinarstvu. U svakom sluaju, jo uvek je u
dobrim odnosima sa porunikom DAgostom. To je ono to je stvarno
bit no. He ri man je pun go vana.
Pa kai mi, Brajse, kako je Tajms proao na trafikama jutros? pitao
je. Mi u Po stu smo sko i li za e trde set pro ce nata od pro le ne de lje.
Ne bih znao, a i ne zanima me. Prodaja ne bi trebalo da je bitna
pravom no vi naru.
Ali Smitbek je nastavio da koristi ovu prednost. Priznaj, Brajse,
ne ma vie ni ta. Ja sam do bio in tervju sa go spo om Vi er a ti nisi.
Herimanovo lice se smrknulo: e tu ga je pogodio. Urednik ga je
si gurno do bro iz grdio.
Aha, kaza Heriman. Prozrela te skroz. I smotala oko malog prsta. A
prava pri a se odvi ja ne gde sasvim drugde.
Kakva prava pri a?
Recimo, identitet drugog kostura. Ili, gde su odneli ta tela. Heriman
je gledao u Smitbeka dok je nonalantno praznio kriglu. Hoe da kae
da nisi saznao? Bio si zauzet razgovorom sa ludacima iz tunela,
pret po stavljam.
Smitbek ovla pogleda novinara, trudei se da sakrije svoje
iznenaenje. Da li on to pokuava da ga navede na pogrean trag?
Izgleda da ne; hladan pogled iza naoara od kornjaevine bee prezriv, ali
ozbi ljan. Jo uvek ni sam us peo to da saznam. ree kao da se brani.
Nemoj rei. Heriman ga pljesnu po leima. Sto hiljada nagrade, a?
To ti je kao dvogodinja plata. Ako Post opet ne potone. Nasmejao se,
bacio nov ani cu od pet do lara na ank i okre nuo se da poe.
Smitbek je razdraeno posmatrao kako se Heriman udaljava. Znai
tela su premetena iz mrtvanice. To je trebalo sam da sazna. Ali gde?
Nije bilo dogovorene sahrane, ni pokopa. Mora da su negde u nekoj
laboratoriji, i to nekoj bolje opremljenoj od njujorke mrtvanice. Negde
na nekom sigurnom mestu, ne na Kolumbiji ili Rokfeler univerzitetu, sa
gomilom studenata koja tumara unaokolo. Na kraju krajeva, porunik
DAgosta je zaduen za ovaj sluaj. Bio je hladan kao pricer, Smitbek je
to znao. Ne od one vrste koja e da uradi neto nesmotreno. Zato bi
DAgo sta pre me stio tela
DAgo sta.
Odjednom, Smit bek je po go dio - ne znao je - gde bi tela mo rala biti.
Ispraznivi au, skliznuo je sa stolice i krenuo po luksuznom
crvenom tepihu do telefonskih govornica u prednjem foajeu. Ubacivi
e tvrt do lara u te le fon u naj bli oj od njih, izabrao je broj.
Karli ovde, javi se glas du bok od staro sti.
Karli! Bil Smit bek je. Kako si?
Dobro, doktore Smitbek. Nismo vas videli ovde ve neko vreme.
Karli, koji je proveravao propusnice za Prirodnjaki muzej, na ulazu za
osoblje, sve je oslovljavao sa doktore. Princeze su ivele i umirale;
dinastije su se uzdizale i padale; ali Karli, Smitbek je znao, stajae u svom
ukrae nom, bron zanom bun ke ru i zau vek pro ve ravati pro pu sni ce.
Karli, u koje vreme su u sredu stigla ambulantna kola? Zna, ona dva
to su dola zajedno? Smitbek je brzo govorio, molei se da prastari
uvar nije saznao da je Smitbek u meuvremenu postao slobodni
no vi nar, nakon to je napu stio po sao hro ni ara u Mu ze ju.
Pa, ekaj da vidimo, Karli ree na onaj svoj neuurban nain. Ne
mogu da kaem da se se am bilo ega slinog, dok to re.
Stvarno? su morno ree Smit bek. Bio je savre no si gu ran.
Ne, osim ako mislite na ona to su dola bez svetala ili sirena. Ali to
je bilo rano u utorak, a ne u sredu. Smitbek je mogao da uje kako Karli
pre li stava svoj dnev nik. Aha, ne to iza pet uju tro, tako je.
Tako je, utorak. Ne znam ta mi bi. Smitbek zahvali Karliju i
li ku ju i spu sti slu ali cu.
Cerei se, vratio se za ank. Samo jednim telefonskim pozivom,
otkrio je ono to je Heriman bez sumnje traio - i to bezuspeno -
dani ma.
Bilo je to savreno smisleno. Smitbek je znao da je DAgosta koristio
muzejsku laboratoriju i za druge sluajeve, ak i za onaj sluaj Muzejske
Zveri. Bila je to laboratorija s ogranienim pristupom u vrhunski
obezbeenom muzeju. Nema sumnje da je pozvao i onog naduvenog
starog kustosa, Froka. A moda i Frokovu asistentkinju, Margo Grin,
Smit be ko vu pri jate lji cu iz starih mu zej skih vre me na.
Margo Grin, po mi sli Smit bek. To je zaslu i valo malo pro mi ljanja.
Pozvao je barmena. Pedi, mislim da u ostati na istom ostrvu ali u
pro me ni ti pe caru. Lafro ag, mo li u. Onaj od pet naest go di na.
Uzeo je gutljaj tog izvrsnog viskija. Deset dolara po aici, ali vredi
svake pare. Sto hiljada, to ti je kao dvogodinja plata, zadirkivao ga je
Heriman. Smitbek ipak odlui da, nakon sledee prie s naslovne strane,
pri ti sne Mare ja za po vi i cu. Naj bo lje je da kuje gvo e dok je jo vru e.
11.
Narednica Hejvard sila je niz duge metalne stepenice, otvorila uska
vrata prekrivena smeom prainom i kroila u naputeni pruni
ogranak. Iza nje, DAgosta se pojavio iz prolaza s rukama u depovima.
Priguena suneva svetlost probijala se kroz nekoliko reetki, smetenih
visoko iznad njihovih glava, i osvetljavala prainu u nepokretnom
vazduhu. DAgosta prvo pogleda levo, pa onda desno. U oba smera ine
nestajae u pomrini tunela. Primetio je da Hejvardova ima neki
neobian nain kretanja ispod zemlje, neku vrstu neujnog, opreznog
ko raka.
Gde je kape tan? upi ta Hej vardo va.
Stie, kaza DAgosta, struui petom po metalnoj ini. Samo
napred. Gledao je kako se Hejvardova kree kao maka po tunelu, dok je
njena lampa bacala uski zrak u tamu pred njima. Sve oklevanje koje je
oseao pre nego to je pustio ovu siunu enu da ih povede nestalo je
kada je vi deo s kakvom lako om se ona snalazi u podze mlju.
Veksi, s druge strane, znaajno je usporio otkad su, pre dva sata,
obili onaj podrum od peara gde je pre tri meseca pronaeno prvo telo.
Bila je to vlana prostorija, krcata starim kotlovima. Trule ice visile su s
tavanice. Hejvardova im je pokazala duek uguran iza pocrnele pei,
zatrpan praznim plastinim flaama za vodu i iscepanim novinama:
mesto gde je iveo pokojnik. Na dueku je bila stara krvava fleka, skoro
metar u preniku, koju su pacovi dobrano izgrizli. Iznad toga, par
iscepanih sportskih arapa bio je prebaen preko cevi, koja je imala
u pavi pre kri va od ze le ne bui.
Telo koje je tu pronaeno pripadalo je Henku Dasperu, kako kae
Hejvardova. Nema svedoka, niti poznatih srodnika ili prijatelja. Dosije
sluaja podjednako je beskoristan: nema nikakvih fotografija, niti
izvetaja sa mesta zloina, samo kratka beleka u kojoj se spominju
iroke razderotine i strano smrskana lobanja, sa jo jednom crticom o
brzom po ko pu na Po te ro vom po lju, na ostrvu Hart.
Niti su pronali bog zna ta u rashodovanom staninom toaletu na
stanici Kolumbus serkl, gde je pronaeno drugo telo: samo mnogo
ubreta i neuspean pokuaj da se oisti crvena fleka krvi to se zalepila
za prastare lavaboe i polomljena ogledala. Ni to telo nisu identifikovali:
ne do stajala je glava.
ula se priguena psovka negde otpozadi i DAgosta se okrenu i vide
okruglu figuru kapetana Veksija koja se pojavljivala iz trulih vrata.
Pogledao je oko sebe s gaenjem, bledog lica koje je neprirodno bletalo
u po lu sve tlu.
Isuse, Vini, kaza, pazei na svaki korak dok je iao preko ina prema
DAgosti. ta to, do avola, radimo? Ve sam ti rekao, ovo nije posao za
policijskog kapetana. A posebno u nedelju posle podne. Klimnuo je
glavom u pravcu mranog tunela. To slatko malo stvorenje te je
nagovorilo na to, je l da? Ima neverovatne sise. Zna, ponudio sam joj
posao mog linog asistenta. Ali odluila je da ostane na poslu isterivaa,
da iz vlai pro pali ce iz nji ho vih rupa. Ajde ti sad znaj.
Da, ba je udno, pomisli DAgosta, zamiljajui kakav je ivot pod
Vek si jem za enu to li ko atrak tiv nu po put Hej vardo ve.
Evo i radio mi je po pi zdeo, iz nervi rano kaza Vek si.
DAgosta pokaza nagore. Hejvardova mi kae da ne rade pod
ze mljom. U svakom slu aju, na njih se ne mo e oslo ni ti.
Sjaj no. Kako emo onda po zvati po jaanje?
Ne e mo. Pre pu te ni smo sami sebi.
Sjaj no, po no vi Vek si.
DAgosta ga je posmatrao. Grake znoja izbile su mu du gornje usne,
a eljusti boje testa, uglavnom vrsto stisnute, poee da se oputaju.
Ovo je u tvojoj nadlenosti, a ne mojoj, ree DAgosta. Samo pomisli
ta e ovo znaiti za tebe ako se ispostavi da je neto veliko: odmah si
preuzeo kontrolu i lino posetio mesto zloina. Za promenu. Gurnuo je
prste u dep sakoa, posegnuvi za cigarom, a onda ipak odustao. A
pomisli koliko e biti loe, ako su ove smrti zaista nekako povezane i
no vi nari ponu da pri aju o tome kako si prvo bit no bio okre nuo glavu.
Veksi ga smrknuto pogleda. Nisam se ja kandidovao za
grado nael ni ka, Vini.
Ne govorim ti ja o tome. Ono to znam je da ako kia govana pone
da pada, kako to uglav nom biva, tvo je dupe e bar biti po kri ve no.
Vek si pro gun a ne to, ali bee umi ren.
DAgosta je video svetlo kojim je Hejvardova osvetljavala ine ispred
njih, a usko ro se po no vo po javi la iz po mri ne.
Sko ro smo sti gli, re kla je. Jo je dan nivo dole.
Dole? javi se Veksl. Naredni ce, mi slio sam da je ovo naj ni i nivo!
Hej vardo va ni ta ne ree.
Kako mi sli da se spu sti mo? pi tao ju je DAgo sta.
Hejvardova klimnu prema mestu s kog se vratila. Severno du ovog
koloseka, nekih etiristo metara dalje, postoje jo jedne stepenice s
de sne strane.
A ta emo ako nai e voz? upi ta Vek si.
Ovo je naputeno krilo, kaza Hejvardova. Nijedan voz ovuda nije
pro ao ve o ma dugo.
Kako zna?
Hejvardova bez rei obasja prugu pod njihovim nogama,
osvetljavajui tako debelu narandastu ru. DAgostine oi su pratile
sve tlost sve do nje nog lica. Nije de lo vala pre vi e sreno.
Ima li ne to udno u vezi sa sle de im ni vo om, tiho upi ta DAgo sta.
Hejvardova je na trenutak ostala nema. Obino istimo samo gornje
nivoe. Ali kolaju razne prie. Sve su lue to se vie sputamo.
Napravi la je pau zu. Zato sam i pre dlo i la po jaanje, ree ona zaje dlji vo.
Ljudi ive ovde dole? pitao je Veksi, tedei DAgosti trud da
odgo vo ri na pret hodno pi tanje.
Naravno, Hejvardova napravi grimasu kao da bi Veksi to ipak
trebalo da zna. Toplo je zimi i nema kie, a ni vetra. Jedini ljudi koji bi
tre balo da ih bri nu jesu dru ge krti ce.
I kad je po slednji put oi en ovaj nivo?
Niko ne i sti nie ni voe, kape tane.
Zato ne?
Ponovo je usledila tiina. Pa, kao prvo, ne mogu se pronai krtice
koje ive dublje. Oni imaju sposobnost da vide u mraku, jer ive u
njemu. uje neto, i dok se okrene, ve su nestali. Dva puta godinje se
sie sa utreniranim psima, da se trae leevi. Pa ak ni tada se ne ide
toliko duboko. Osim toga, veoma je opasno. Ne dolaze sve krtice ovamo
dole samo zbog zaklona. Neki dolaze da se kriju. Drugi bee od neega,
uglav nom od zako na. A ostali su razboj ni ci.
ta je bilo s onim lankom iz Posta? upita DAgosta. Pisalo je da
po sto ji neka vrsta zajedni ce. Nije zvu alo to li ko ne pri jatelj ski.
To je ispod Central parka, porunie, a ne kod pruge na Vest sajdu,
kaza Hejvardova. Neki delovi su pitomiji od drugih. I ne zaboravite da je
u lan ku spo me nu to jo ne to. Ne to o kani bali ma. Slat ko se nasme jala.
Veksi otvori usta da neto kae, ali ih ponovo zatvori, glasno gutajui
kne dlu.
Poeli su da se kreu niz kolosek u tiini. Dok su koraali, DAgosta
shvati da nesvesno dodiruje svoj smit end veson, model 4946, s duplim
trzajem. Onomad, devedeset tree, dolo je do polemike u odeljenju o
prelasku na devetmilimetarski poluautomatik. Sad je DAgosti bilo drago
to ga ima.
Kad su stigli do stepenica, one su bile zatvorene gvozdenim vratima
postavljenim pod nekim aavim uglom u odnosu na dovratak,
Hejvardova ih povue i otvori, a zatim se pomeri u stranu. DAgosta kroi
kroz njih i momentalno oseti kako mu oi suze. Miris koji je liio na
amo ni jak vre ao mu je no zdrve.
Ja u prva, po runi e, ree Hej vardo va.
DAgo sta se sklo ni u stranu. Oko toga nije bilo mno go pri e.
Malterom obloene stepenice su se sputale do odmorita, a zatim
skretale. DAgosta oseti kako suzne oi poinju da ga peku. Smrad je bio
otar, ne i zdriv.
ta je to, do avo la? pi tao je.
Piaka, kaza Hejvardova suvo. Uglavnom. Uz dodatak jo nekih
stvari za koje bo lje da ne znate.
Iza njih se Vek si je vo i tanje pro du bi.
Uli su kroz neravni otvor u jedno mrano i vlano mesto. Kako je
Hejvardova pomerala svetlost, tako je DAgosta video da se nalaze na
mestu koje je liilo na naputen zavretak nekog tunela. Ali ovde nije bilo
ina: samo neravan zemljani pod, prekriven barama ulja i vode i
ugljenisanim ostacima malih vatri. ubre je bilo razbacano na sve
strane: stare novine, pocepane pantalone, jedna cipela, plastine pelene, i
to sve e uprljane.
DAgosta je iza sebe mogao da uje Veksija kako teko die. Poeo je
da se pita zato je kapetan odjednom prestao da se ali. Moda je u
pi tanju smrad, mi slio je.
Hejvardova se kretala prema prolazu koji je vodio iz peinastog dela.
Ovamo, rekla je. Telo je pronaeno u jednoj od manjih odaja ovde
napred. Bo lje da se dri mo bli zu. Pazi te da ne bu de te ce vo vani.
Ce vo van? upi ta DAgo sta.
Neko se is pru i iz tame i oi ne vas po glavi cev kom.
Ni kog ne vi dim, kaza DAgo sta.
Tu su, odgo vo ri Hej vardo va.
Vek si je vo di sanje po stade jo tee.
Lagano poee da se kreu prolazom. Hejvardova bi periodino
uperila svetlost du ivica tunela. Svakih dvadeset koraka veliki
pravougaoni prostor bio je iseen iz stene: radni i magacinski prostor,
objasnila im je, za eleznike ekipe od pre jednog veka. Prostirka od
ubreta je pokrivala veinu tih udubljenja. S vremena na vreme, veliki
smei pacovi, uznemireni svetlom, promekoljili bi se u ubretu i
odgegali u suprotnom pravcu s nekom arogantnom lenjou. Ali od ljudi
ni traga ni glasa.
Hejvardova stade, skide policijsku kapu i gurnu vlaan uvojak kose
nazad za uho. U izvetaju je pisalo da je to bilo udubljenje direktno
pre ko puta sru e ne me tal ne plat forme, re kla je.
DAgosta je pokuao da die kroz aku, ali kada to vie nije pomagalo,
otpustio je kravatu i navukao kragnu koulje preko usta, kao neku vrstu
maske.
Evo je. Hejvardova obasja istrulelu gomilu gvozdenih podupiraa i
greda i-profila. Prela je lampom preko tunela i locirala udubinu.
Gledana spolja, izgledala je kao i ostale: metar i po iroka, metar duboka,
use e na u kamen oko pola me tra iz nad ni voa tla.
DAgosta prie blie i proviri unutra. Video je postelju za jednog
oveka, donekle ukoso postavljenu, skorenu od sasuene krvi. Krv je
takoe bila isprskana i po zidovima, zajedno sa deliima neega na ta
DAgosta nije eleo da misli. Bila je tu i jedna kutija, kakvih uvek ima na
ovakvim mestima, preturena i delimino smrvljena. Pod udubljenja je bio
pre kri ven no vi nama. Smrad je bio ne o pi siv.
Ovaj tip je, aputala je Hejvardova, takoe pronaen bez glave.
Identifikovali su ga po otiscima prstiju. ain Voker, trideset dve godine.
Do si je de beo ko ruka, te ak ovi snik.
U bilo koje drugo vreme DAgosti bi bilo komino to uje policajca da
apue. Ali sada, nekako mu je zbog toga bilo drago. Usledila je duga
tiina dok je DAgosta pomerao svoju baterijsku lampu. Jesu li pronali
glavu? ko nano upi ta.
Jok, odgo vo ri Hej vardo va.
Prljava mala jazbina nije odavala znake da je neko tu obavio
policijsku pretragu. Dok je razmiljao o tome kako bi radije bio bilo gde
drugde i radio bilo ta drugo, DAgosta prui ruku u odeljak, uhvati oak
prljavog e be ta i po vu e ga.
Neto braon ispade iz prevoja i otkotrlja se prema najblioj ivici. Ono
to je ostalo od usta tog oveka bilo je iroko otvoreno i zamrznuto u
vri sku.
Izgleda da se nisu ba potrudili, kaza DAgosta. u kako se Veksiju
ote tihi je caj. Do bro si, Dek? pi tao je po gle dav i nazad.
Veksi nita nije odgovorio. Lice mu je izgledalo kao bledi mesec koji
lebdi u ne koj smrdlji voj po mri ni.
DAgosta okrenu svetlo prema glavi. Moraemo da dovedemo
forenziare ovamo za punu pretragu. Posegnuo je za radiom, ali se onda
se tio da ne radi.
Hej vardo va se pro gu ra napred. Po runi e?
DAgo sta se zau stavi. Da?
Krtice su ostavile ovo mesto jer je neko tu umro. U tom smislu su
sujeverni, bar neki od njih. Ali im odemo, sve ovo e raistiti, sami se
reiti glave, i onda je nikada neete pronai. Vie od bilo ega drugog, ne
ele pan du re ovde dole.
Kako e oni, do avo la, saznati da smo bili ovde?
Pa go vo rim vam, po runi e, tu su. Slu aju.
DAgosta proara lampom oko njih. Tunel je bio tih i miran. ta
ho e da kae?
Ako vam tre ba ta glava, mo rae te da je po ne se te sa so bom.
Sranje, dahtao je DAgosta. Dobro, narednice, imrpovizovaemo.
Uhvati te taj pe kir ovde.
Stupivi ispred nepominog Veksija, narednica Hejvard uhvati vodom
nato plje ni pe kir i pro stre ga na mo kri be ton odmah po red glave. Onda je,
prevukavi rukav uniforme preko ake, zglobom gurnula glavu prema
pe ki ru.
DAgosta je posmatrao ovo s meavinom gaenja i divljenja, dok je
Hejvardova skupljala krajeve pekira u loptu. Trepnuo je, pokuavajui
da se povrati od uasnog smrada. Hajdemo, narednice, preputam vam
ast.
Nema problema. Hejvardova podie pekir, drei ga podalje od svog
tela.
Kako je DAgosta krenuo napred, osvetlivi nazad niz hodnik prema
stepenicama, zauo se iznenadan fijuk i jedna flaa dolete iz mraka jedva
promaivi Veksijevu glavu. Glasno se razbila o zid. Neto nie niz
hodnik, DAgo sta u neko ko me anje.
Ko je tamo? po vi kao je. Stoj! Po li ci ja!
Jo jedna flaa snano dolete iz tame. DAgosta shvati, uz neki udan
neprijatan oseaj u dnu kime da osea, ali ne i vidi, obrise koji se kreu
pre ma nji ma.
Samo nas je troje, porunie, kaza Hejvardova, s iznenadnom
tenzijom koja se oitovala u njenom priguenom glasu. Smem li da
pre dlo im da se i sti mo odav de?
Zaula se otra rika iz pomrine, a onda i vika zajedno sa zvukom
tranja. uo je vrisak uasa negde pored svog ramena i okrenuo se da
po gle da Vek si ja koji je i dalje stajao pot pu no parali san.
Za ime boga, kape tane, sabe ri te se! vik nu DAgo sta.
Veksi poe da cvili. S druge strane DAgosta u piskutavi zvuk i
okrenu se da vidi figuru Hejvardove koja je stajala napeta i spremna.
Njene vitke ruke stajale su sa strane, stisnutih zglobova ake, a pekir sa
svojim bremenom njihao se u njenim prstima. Udahnula je jo jednom,
sikui vazduh, kao da se sprema za akciju. Zatim je brzo pogledala oko
sebe i okrenula se prema stepenicama, i dalje drei glavu u ispruenoj
ruci.
Isu se, ne ostavljaj te me! zavi jao je Vek si.
DAgosta naglo povue Veksija za rame. Uz glasno stenjanje Veksi
poe da se kree, prvo polako, a onda sve bre, proleui pored
Hej vardo ve.
Kreni! povika DAgosta, gurnuvi Hejvardovu ispred sebe jednom
rukom. Osetio je kako mu je neto fijuknulo pored uveta i odjednom
stao, okrenuo se, potegao pitolj i ispalio u tavanicu. Pri blesku iz cevi
video je desetak ili vie ljudi koji su se pribliavali iz mranog tunela,
podeljeni u dve grupe, kao da se spremaju da ga okrue; trali su nisko
pognuti, uasnom brzinom, kroz sveoptu tamu. Okrenuo se i mugnuo
pre ma ste pe ni cama.
Kad su se popeli za jedan nivo i vratili se s druge strahe obeenih
vrata, konano je stao da oslune, gutajui vazduh. Hejvardova je ekala
kraj njega, s pitoljem u rukama. Nije bilo nikakvog drugog zvuka osim
Veksijevih koraka daleko ispred njih, koji je, trei niz prugu, skretao
pre ma sve tlo snom kru gu.
Nakon nekoliko trenutaka DAgosta se izmaknu. Narednice, ako
ikada ponovo budete predloili da povedemo pojaanje - ili imate bilo
kakav predlog, kad smo ve kod toga - podsetite me da na to ipak
obratim panju.
Hejvardova vrati pitolj u korice. Pomislila sam da ete kao i
kapetan flipnuti tamo dole, ree. Ali bili ste dobri za nekog ko je tamo
si ao prvi put, go spo di ne.
DAgosta pogleda u nju, shvativi da mu se prvi put obratila kao
pretpostavljenom. Pomiljao je da upita kakvo joj je to neobino disanje,
ali odlu i da to ipak ne ui ni. Jo uvek je kod tebe? ree ume sto toga.
Hej vardo va po di e pe kir.
Hajde da se onda istimo odavde. Ostala mesta emo pregledati neki
dru gi put.
Na putu do povrine, slika koja se motala po DAgostinoj glavi nije
bila slika one bande to je pokuala da ih okrui, niti beskrajni mokri
tu nel. Ve sve e uprljana be be a pe le na.
12.
Margo opra ruke u dubokom metalnom lavabou Laboratorije forenzike
antropologije, a onda ih obrisa grubim bolnikim ubrusom. Bacila je
pogled na kolica na kojima su leali prekriveni ostaci Pamele Vier.
Uzorci i primedbe su zabeleeni i le e kasnije, istog prepodneva, biti
predat porodici. U drugom kraju prostorije, Brambl i Frok su jo radili na
neidentifikovanom kosturu, okretali su njegove groteskno iskrivljene
ku ko ve i uz i mali de talj ne mere.
Smem li da primetim neto? kaza doktor Brambl, ostavljajui
vi bri raju u te ste ru u stranu.
Samo izvolite, odgovori Frok svojim dubokim basom, velikoduno
mau i ru kom.
Gnu ali su se je dan dru gog.
Margo navue po dva para gumenih rukavica na ruke, okrenuvi se da
sakrije osmeh. Ovo je verovatno bio prvi put da vidi kako se Frok
suoava sa ovekom iji je intelekt, ili bar ego, isti kao njegov. Bilo je
udno to je uopte neto postignuto. Pa ipak, za ovih nekoliko proteklih
dana, obavili su ispitivanja na antitela, osteoloku analizu, testove na
ostatke otrova i teratogena, kao i nebrojene druge procedure. Sve to je
ostalo bilo je sekvenciranje DNK i forenzika analiza tragova zuba. Pa
ipak je nepoznati le ostao zagonetka, odbijajui da otkrije svoje tajne.
Margo je znala da ovo samo doprinosi visoko naelektrisanoj atmosferi u
labo rato ri ji.
I najveem glupaku je jasno, progovorio je Brambl, dok je njegov
visoki irski glas podrhtavao od srdbe, da ubod nije mogao nastati na
lenoj strani. Inae bi po preni pro du e tak si gurno bio skraen.
Ne uspe vam da uvi dim kakve to ima veze s bilo im, pro gun a Frok.
Margo se iskljui iz ove prepirke koja joj je ionako bila nezanimljiva.
Njena specijalnost su etnofarmakologija i genetika, a ne opta
anato mi ja. Ona je imala neke dru ge pro ble me koje tre ba da rei.
Nagnula se da vidi poslednji test gel-elektroforezom na tkivu uzetom
sa neidentifikovanog lea, oseajui kako joj se trapezni miii bune dok
se pruala unapred. Prethodne noi je uradila pet setova stojeih vebi i
to po deset ponavljanja, umesto uobiajena tri. Za nekoliko poslednjih
dana drastino je pojaala tempo vebanja; morae da pripazi kako ne bi
pre te rala.
Deset minuta pomnog posmatranja potvrdilo je njene sumnje: tamne
pruge razliitih proteinskih elemenata rekli su joj da su u pitanju samo
najobiniji ljudski proteini. Ispravila se uz uzdah. Bilo koja detaljnija
genetska informacija morae da se uradi na mnogo osetljivijem ureaju
za sekvenciranje DNK. Na nesreu, pouzdani rezultati nee biti na
ras po laganju jo ne ko li ko dana.
Dok je sklanjala elatinske trake na stranu, i zamiljeno trljala rame,
primetila je jednu kovertu koja je stajala odmah do SPARC-12 radne
stanice. Rendgenski snimci pomislila je. Sigurno su stigli jo jutros.
Oito je da su Brambl i Frok bili toliko zauzeti svaom oko lea da je nisu
ni videli. Bilo je to razumljivo: o telu od kog je ostao gotovo samo skelet,
rendgen ski snim ci nee mno go toga no vog rei.
Margo? po zva je Frok.
Ona pri e sto lu za pre gled.
Draga moja, kaza Frok, odgurnuvi svoja kolica i mahnuvi prema
mi kro sko pu, mo lim te po gle daj ovo udu blje nje na de snoj but noj ko sti.
Stereozum je bio ukljuen na najslabije, pa ipak je izgledalo kao da
gleda u neki drugi svet. Smea kost poskoi u vidno polje, otkrivajui
uzvienja i doline svog minijaturnog i pustog krajolika.
ba;lk:a.do:w.nl:o:ad
ta ti mi sli o ovo me? pi tao ju je.
Nije bio prvi put da je Margo pozvana da prui svoje miljenje u
nekoj raspravi i u toj ulozi nije ba uivala. Izgleda kao prirodna
pukotina u kosti, rekla je, trudei se da joj glas zvui neutralno. Deo
iskrivljene i zadebljale kotane mase koja je izgleda otetila itav skelet.
Ne bih nu no re kla da je izazvana ne kim zu bom.
Frok se nasloni u svojim kolicima, ne uspevajui da sasvim prikrije
tri jum fal ni osmeh.
Brambl trepnu. Izvinite? pitao je u neverici. Doktorko Grin, ne bih
da vam protivureim, ali ako sam ikada video uzduni trag zuba, onda je
to ovo.
Ni ja nemam nameru da protivureim vama, doktore Brambl.
Prebacila je stereozum na veu jainu i male pukotine pretvorie se u
ogromne kanjone. Ali vidim neke prirodne pore du jedne strane, evo
ovde.
Brambl uurbano pogleda kroz okular, drei naoare s ronatim
okvirima sa strane. Nekoliko trenutaka je piljio u sliku, a onda se
odmak nuo mno go spo ri je nego to je pri ao.
Hmmm, ree, vraajui naoare na oi. Boli me to ovo moram da
kaem, Frok, ali mi slim da ima pravo.
Mi sli, Margo i ja imamo pravo, kaza Frok.
Da, narav no. Vrlo do bro, dok torko Grin.
Margo bee poteena odgovora zvonjavom laboratorijskog telefona.
Frok se otkotrljao do njega i energino odgovorio. Margo ga je gledala,
shvatajui da je ovo prvi put da je stvarno pogledala svog starog mentora
otkad ih je DAgostin poziv ponovo spojio pre nedelju dana. Mada i dalje
punaak, inio se mravijim nego to se seala, iz onih dana kad su bili
zajedno u Muzeju. Njegova kolica takoe behu drugaija: sada su bila
stara i pohabana. Pitala se, odjednom saoseajno, da li su za njenog
mentora dola teka vremena. Ako je i bilo tako, izgleda da to na njega
nije delovalo toliko loe. Ali osim toga, delovao je mnogo ivahnije i
krepkije nego za vreme svog zaposlenja na mestu efa Katedre za
an tro po lo gi ju.
Frok je sluao, jasno uznemiren zbog neega. Margoin pogled odlutao
je s njega do prozora laboratorije i predivnog pogleda na Central park.
Drve e je bilo bo gato ukrae no tam no ze le nim li em leta, a re zervo ar kao
da je treperio na jarkom suncu. Prema jugu, nekoliko amaca lenjo je
plutalo po jezeru. Pomislila je kako bi beskrajno lepe bilo da je u nekom
od tih amaca i greje se na suncu, umesto ovde u Muzeju gde erei
is tru le la tela.
Bio je to DAgosta, kaza Frok, sputajui slualicu uz uzdah. Kae
da e ovaj na drugar dobiti drutvo. Navucite zastore, hoete li?
Ve tako sve tlo je bo lje za rad na mi kro sko pu.
Kako to mi sli te, dru tvo? jet ko upi ta Margo.
Tako je rekao. Izgleda da su jue posle podne, prilikom pretrage
nekih eleznikih tunela, pronali prilino raspadnutu glavu. Poslali su je
ovamo zbog anali ze.
Doktor Brambl promrmlja neto na otrom keltskom. bal kan down
load. org
Da li ta glava pri pada poe Margo, a onda klim nu u prav cu le e va.
Frok odmahnu glavom s tmurnim izrazom na licu. ini se da nema
ni kakve veze.
Na trenutak tiina pade na laboratoriju. A onda, kao po naredbi, dva
mukarca se lagano vratie do neidentifikovanog skeleta. Uskoro su se
rei neslaganja ponovo razlegle. Margo duboko uzdahnu i okrenu se
prema opremi za elektroforezu. Bar je imala itavo jutro da zavri svu
katalo gi zaci ju.
Oi joj se pomerie prema rendgenskim snimcima. Podigli su veliku
galamu kako bi ih dobili tog jutra. Moda bi trebalo na brzinu da ih
po gle da pre nego to zapone katalo gi zaci ju.
Izvadila je prvu seriju i prikaila je za aparat za gledanje. Tri snimka
gornjeg dela trupa neidentifikovanog kostura. Kao to je i oekivala,
prikazivali su - manje-vie jasno - ono to su ve primetili neposrednim
posmatranjem: kostur je pretrpeo bizarne kotane deformitete, uz
groteskna zadebljanja i nabiranje skoro svakog osteolokog produetka u
telu.
Izvukla ih je i ubacila novu seriju u drae. Jo jedan set od tri
po gle da, ovaj put je to bio slabin ski deo tela.
Odmah je to videla: etiri male take, jasne i bele. Radoznala,
namestila je uveliavajue staklo kako bi bolje videla. etiri take su bile
otri trouglovi, u pravilnom kvadratnom rasporedu, pri samom dnu
kime, potpuno obavijeni sraslom kotanom masom. Morali su biti od
metala, Margo je to znala: samo metal moe biti tako neproziran za x-
zrake.
Uspravila se. Dva mukarca su i dalje bila povijeni nad truplo, a
nji ho vo mrmljanje je do pi ralo do nje kroz tihi pro stor.
Nala sam ne to to bi tre balo da po gle date, re kla je.
Brambl je prvi stigao do uveliavajueg stakla i paljivo pogledao.
Odstu pio je, malo po pravio nao are, a onda po no vo po gle dao.
Frok se dokotrljao svega trenutak kasnije, i onako radoznao i u urbi,
oeao se o noge medicinskog istraitelja. Ako nemate nita protiv, ree
i koristei teka kolica izgura Brambla u stranu. Nagnuo se napred i
pri makao lice na sve ga ne ko li ko cen ti me tara do stakla.
Prostorija je bila potpuno tiha, osim siktanja vazduha iz
ventilacionog otvora iznad kolica. Prvi put, pomisli Margo, i Brambl i
Frok su bili pot pu no zbu nje ni.
13.
DAgosta je prvi put bio u kabinetu efa policije Horlokera, jo od onog
sastanka s njim, i sada je gledao oko sebe s nevericom. Izgledao mu je
kao neki prigradski restoran koji pokuava da podigne svoj rejting.
Teak, lani nametaj od mahagonija, nisko osvetljenje, debele draperije i
jeftina gvourija u mediteranskom stilu sa namrekanim utim
staklom. Bilo je toliko savreno da je poeleo da zamoli konobara da mu
do ne se jednog Gibso na.
ef Redmond Horloker je sedeo za ogromnim stolom na kom nije bilo
apsolutno nijednog papira. U najblioj visokoj fotelji Veksi je udobno
smestio svoju telesinu i upravo je opisivao njihovo kretanje od
prethodnog dana. Ba je stigao do dela kada je njih troje napala banda
razjarenih beskunika! a on lino ih zadrao kako bi DAgosta i
Hejvardova mogli da pobegnu. Horloker je sluao s ravnodunim
iz razom na licu.
DAgosta je pogled prikovao za Veksija i posmatrao ga je sa sve veim
zanimanjem dok je ovaj govorio. Razmiljao je o tome da neto kae, ali
iz dugogodinjeg iskustva je znao da to nita ne bi promenilo. Veksi je bio
kapetan policijske postaje i nije ba imao prilike da doe do taba i
impresionira glavnog gazdu. Moda e to sve rezultirati veim brojem
ljudi odreenih za ovaj sluaj. Osim toga, neki glasi je DAgosti aputao
da e ovo biti jedan od onih sluajeva kad e kia govana biti ba estoka.
Pored toga, iako je zvanino bio zaduen za njega, nee koditi da Veksi
pokupi malokredita. to si upadljiviji na poetku, to e ti vie pomerati
dupe na kraju.
Veksi je zavrio svoju priu i usledila je tiina dok je Horloker putao
da se u pro sto ri ji malo po digne ten zi ja. A onda je pro i stio grlo.
A sad ti, po runi e? ree, okre nuv i se pre ma DAgo sti.
DAgosta se ispravi. Pa, gospodine, prerano je da se kae postoji li
neka veza ili ne. Ne bi ko di lo da se malo is pi ta, i do bro bi do lo malo vie
lju di
Starinski telefon je poeo da larma i Horloker podie slualicu, te
stade da slua. Moe da saeka, odseno ree, a zatim spusti i ponovo se
okre nu DAgo sti.
i ta Post? upi tao je.
Po ne kad, odgo vo ri DAgo sta. Znao je kuda ovo vodi.
I po znaje tog Smit be ka koji pie sve to sme e?
Da, go spo di ne, odgo vo ri DAgo sta.
Pri jate lj ti je?
DAgo sta napravi pau zu. Ne ba, go spo di ne.
Ne ba, ponovi ef. U toj njegovoj knjizi o Muzejskoj Zveri,
Smitbek je va odnos predstavio kao da ste najbolji pajtai. Ako mu je
verovati, vas dvojica ste goloruki spasli itav svet za vreme tog malog
pro ble ma u Pri rodnjakom mu ze ju.
DAgosta ostade nem. Uloga koju je on odigrao u tom katastrofalnom
otvaranju Sujeverja ve se odavno preselila u istoriju. A niko u novoj
admi ni straci ji to nije hteo da mu pri zna.
Pa, tvoj ne-ba-drugar Smitbek nas baca u oaj jer moramo da
proverimo sve blesave pozive koje nam je njegova nagrada obezbedila.
Eto tamo je otilo sve to tvoje ljudstvo. Ti bi to trebalo da zna bolje od
bilo koga. ef se nervozno promekoljio u svom ogromnom konom
tronu. Znai hoe da mi kae da ubistva beskunika i ubistvo Vierove
imaju isti mo dus ope ran di.
DAgo sta klim nu.
Dobro. E sad, mi ne volimo kada ubijaju beskunike ovde u
Njujorku. To je problem. Ne izgleda lepo. Ali kada nam ubijaju elitu, onda
imamo pravi pro blem. Kapi ra me?
Apso lut no, po tvrdi Vek si.
DAgo sta ne ree ni ta.
Hou da kaem, zabrinuti smo zbog ubistava beskunika i
pokuaemo da se pobrinemo za to. Ali vidi, DAgosta, beskunici nam
umiru svakodnevno. Strogo meu nama, ima ih ko kusih pasa. To znamo
i ti i ja. Ali s druge strane, itav grad mi sedi na vratu zbog te bezglave
debitantkinje. Gradonaelnik hoe da se taj sluaj rei. Nagnuo se
napred i naslonio laktove na sto s velikodunim izrazom na licu. Vidi,
znam da e ti trebati jo pomoi oko ovoga. Zato u zadrati kapetana
Veksija na sluaju. Nekog drugog sam postavio tamo u stanici da ga malo
oslo bo di.
Da, go spo di ne! ree Vek si, ispraviv i se.
Dok je ovo sluao, neto se u DAgosti zguvalo i umrlo. Hodajua
nesrea poput Veksija bilo je upravo ono to mu ne treba. Sad umesto da
ima vie ljudi, dobio je samo Veksija kog e morati da dadilja non-stop.
Bolje da mu pridodeli neki nebitni zadatak gde e slobodno moi da
zasere. Ali to je vodilo pravo do jo jednog problema u lancu
komandovanja: postaviti kapetana stanice na sluaj koji vodi porunik iz
ode lje nja za ubi stva. Kako li e za ime sve ta to is pasti?
DAgo sta! prasnu ef.
DAgo sta po di e po gled. ta?
Pi tao sam te ne to. ta se do gaa u Mu ze ju?
Zavrili su testove na telu Vierove i predali ga porodici, odgovori
DAgo sta.
A dru gi ko stur?
Jo uvek po ku avaju da ga iden ti fi ku ju.
ta je sa oti sci ma zuba?
ini se da ima ne kih ne slaganja oko nji ho vog po re kla.
Horloker odmahnu glavom. Isuse, DAgosta. Mislim da si rekao da ti
ljudi znaju ta rade. Nemoj da zaalim to sam posluao tvoj savet i
pre bacio te le e ve iz mrtvani ce.
Imamo glavnog medicinskog istraitelja i vrhunske muzejske
strunjake koji rade na tome. Lino po znajem te lju de, i nema bo ljih
Horloker glasno uzdahnu i odmahnu rukom. Ne zanima me njihov
renome. Hou rezultate. Sad kad ima i Veksija na sluaju, stvari bi
trebalo da se bre odvijaju. Hou da mi donese neto do kraja
su tranjeg dana. Razu me, DAgo sta?
DAgo sta klim nu. Da, go spo di ne.
Do bro. ef mah nu ru kom. A sad se vas dvo ji ca baci te na po sao.
14.
Bile su to, razmiljao je Smitbek, najbizarnije demonstracije koje je
video za poslednjih deset godina otkad ivi u Njujorku. Parole su bile
profesionalno oslikane. Ozvuenje je bilo prvoklasno. A on sam
upadlji vo loe obu en.
Masa je bila izrazito arolika: dame iz Junog Central parka i Pete
avenije, obuene u Donu Karan i dijamante, zajedno sa mladim
bankarima, prodavcima obveznica, trgovcima robom iroke potronje i
mnotvom geliptera spremnih na graansku neposlunost Bilo je i nekih
fino obuenih tinejdera sa skupih koleda. Ali ono to je zapanjilo
Smitbeka bee veliina gomile. Oko njega je bilo sigurno dve hiljade ljudi
koji su se muvali unaokolo. I ko god da je organizovao ovaj skup
oigledno je imao politike veze: dozvolili su im da potpuno zatvore
Grand armi trg usred radne nedelje i to u vreme najljueg pica. Iza niza
policijskih barikada sa mnotvom policajaca i itavim redom
te le vi zij skih kame ra stajala je ne pre gledna ko lo na raz jare nog sao braaja.
Smitbek je znao da ova grupa predstavlja strahovito bogatstvo i mo
Njujorka. Njihove demonstracije nisu bile ala - ni za gradonaelnika, ni
za efa policije, niti za bilo kog drugog ukljuenog u politiku grada. Ovi
ljudi jednostavno nikad nisu izlazili na ulice i odravali demonstracije. Pa
ipak, evo ih.
Gospoa Horasa Viera nalazila se na velikoj platformi od dasaka
sekvoje, ispred pozlaene statue pobede, na raskrsnici Junog Central
parka i Pete avenije. Govorila je u mikrofon, a moni razglas je pojaavao
njen otar glas u neko sveopte prisustvo. Iza nje je stajao ogromni
poster u punom koloru, sada ve glasovite deje fotografije njene keri
Pame le Vi er.
Koliko jo? pitala je okupljenu gomilu. Koliko emo jo
dozvoljavati da na grad umire? Koliko emo jo tolerisati ubistva naih
keri, naih sinova, nae brae, naih sestara, naih roditelja? Koliko
emo jo iveti u strahu, u sopstvenim domovima i u sopstvenom
kom i lu ku?
Po gle dala je po gu vi i slu ala sve glasni ji agor pri sut ne mase.
Poela je ponovo, ali meke. Moji preci su doli u Novi Amsterdam
pre tri stotine godina. Od tog vremena ovo je na dom. I do sada je bio
dobar. Kada sam bila mala devojica, baka me je vodila u veernje etnje
po Central parku. Nakon to padne vee, zajedno smo posle kole ile
kui. Nismo zakljuavali ak ni vrata naeg doma. Zato nita nije
uinjeno dok su nam se kriminal, droga i ubistva prikradali i ugnezdili se
svud oko nas? Koliko jo majki mora da izgubi svoju decu pre nego to
kae mo, do sta!
Udaljila se od mikrofona da se malo sabere. agor jarosti poeo je da
se talasa kroz masu. Ova ena posedovala je jednostavnost i dostojanstvo
roenog oratora. Smitbek je visoko drao kasetni rikorder, njuei jo
jednu pri u za naslov nu stranu.
Dolo je vreme, kaza gospoa Vier, dok joj se glas ponovo uzdizao
iznad mase, da ponovo preuzmemo svoj grad. Da ga preotmemo za nau
decu i unuke. Ako to znai da treba pogubiti dilere drogom, ako to znai
da moramo da podignemo novi zatvor za milijardu dolara, onda to treba
uraditi. Ovo je rat. Ako mi ne verujete, pogledajte statistike. Svakog dana
nas ubijaju. Hiljadu devet stotina ubistava u Njujorku samo prole
go di ne. Pet ubi stava dnev no. U ratu smo, pri jate lji moji, i gu bi mo ga. Zato
moramo da uzvratimo svime to imamo. Ulicu po ulicu, blok po blok, od
Bateri parka do Kloistera, od Ist end avenije do Riversajd drajva,
mo ramo pre o te ti na grad!
Ljutiti agor se pojaao. Smitbek je primetio da se sve vie mladih
mukaraca pridruuje gomili, privuenih bukom i masom. Male pljoske i
flae vajld turkija kruile su unaokolo. Gospoda bankari, malo sutra,
po mi slio je.
Iznenada, gospoa Vier se okrenula i pokazala u nekom pravcu.
Smitbek se okrenu da vidi gungulu iza barikada: ulatena crna limuzma
se zaustavila i gradonaelnik, mali proelavi ovek u tamnom odelu,
izae iz njega u pratnji nekoliko pomonika. Smitbek je stajao, eljno
iekujui da vidi ta e se dalje dogoditi. Obim ove guve verovatno je
iznenadio gradonaelnika i ovaj je sada urio da se ukljui i pokae svoju
zabri nu tost.
Gradonaelnik Njujorka! viknula je gospoa Vier dok se on
probijao prema podijumu uz pomo nekoliko policajaca. Evo ga. Doite i
obrati te nam se!
Buka mase se po jaala.
Ali on nee govoriti! povikala je gospoa Vier. Hoemo akciju,
go spo di ne grado nael ni e, a ne pri u!
Go mi la je urlala.
Ak ci ju! po vi kala je. A ne pri u!
Ak ci ju! ri kala je ru lja. Mladi i po e e da se ru gaju i zvi de.
Gradonaelnik je upravo stupao na podijum, smeei se i maui.
Smitbeku se inilo da gradonaelnik trai mikrofon od gospoe Vier.
Ona naini korak unazad. Neemo da sluamo jo jedan govor! viknula
je. Neemo vie da sluamo nikakva sranja! I s tim reima ona iupa
kabel iz mikrofona i side s platforme, ostavivi gradonaelnika da sam
stoji iznad mase, s plastinim osmehom koji mu se zaledio na licu,
ostavljen bez mo guno sti da bude glasni ji od rike.
Vie od bilo ega drugog, ovaj poslednji izraz je uinio da masa
eksplodira. Prolomio se ogroman nerazbirljiv urlik i gomila pohrli ka
podijumu. Smitbek je posmatrao, s nekim udnim oseajem koji mu se
penjao uz kimu, kako se okupljena rulja opasno razjarivala pred
njegovim oima. Nekoliko praznih boca od pia poletelo je kroz vazduh
na binu, a jedna se razbila na jedva metar i po od gradonaelnika.
Nekoliko grupa mlaih ljudi spojilo se u jednu celinu koja je poela da se
probija prema bini, psujui i rugajui se. Smitbek uhvati nekoliko rei:
upino. Pederu. ubre liberalno Jo nekoliko otpadaka poletelo je iz
mase i gradonaelnikovi pomonici, shvatajui da je sve izgubljeno,
urno ga odgu rae s bine i vrati e u li mu zi nu.
Pa, pomisli Smitbek, interesantno je videti kako psihologija gomile
utie na sve klase. Ne sea se da je ikada video tako brzu i tananu
manipulaciju masom kao ovu koju je pokazala gospoa Vier. Kako je
oseaj opasnosti opadao i gomila poela da se raspada na uskomeane
grupe, novinar se probi do jedne klupe u parku da zabelei svoje utiske
dok su jo bili svei. A onda pogleda na sat: pet i trideset. Ustao je i
poeo da tri na severozapad, pravo kroz park. Za svaki sluaj bolje je da
bude spre man.
15.
Margo je optrala oak kod ezdeset pete, sluajui tranzistor nameten
na kanal sa vestima, i odjednom se zaustavi, iznenaena to vidi poznatu
mravu figuru naslonjenu na gelender ispred njene zgrade, s uperkom
nad du gu ljastim li cem, nalik na rog je le na.
Oh, dahtala je, iskljuivi radio i iupavi slualice iz uiju. To si
ti Smitbek ustuknu, dok je izraz neverice prelazio njegovim licem. Ma
nije valjda? Otriji od zuba gujinog, zaista i krajnje nezahvalno. Posle
svega kroz ta smo proli - itav taj ogromni bunar zajednikih
us po me na - a sve to sam zaslu io je jedno: Oh, to si ti?
Pokuavam da taj ogromni bunar zajednikih uspomena ostavim iza
sebe, kaza Margo, gurnuvi radio nazad u svataru i nagnuvi se da
izmasira listove. Osim toga, kad god naleti na mene ovih dana, hoe
samo da razgovara o jednoj te istoj stvari: Moja karijera, vidi kako je
sjaj na.
Udar, sasvim jasan udar, Smitbek ponovo citirajui, slegnu
ramenima. Odistinski. Pa hajde onda da se pretvaramo kako sam doao
da se iskupim, Cvetiu. Dozvoli mi da te astim jednim piem. Gledao ju
je zahvalno. Boga mi, dobro izgleda ovih dana. Namerila si se na titulu
Mis uni verzum?
Margo se is prsi. Imam neka po sla.
Uhvatio ju je za ruku dok ga je obilazila. Kafe Des Artistes, ree
izazov no.
Margo stade i uzdahnu. Hajde dobro, ree uz blagi osmeh,
oslobaajui ruku. Nisam ba tako jeftina, ali mislim da je u redu. Daj
mi pet mi nu ta da se is tu i ram i pre svu em.
Uli su u otmeni restoran kroz predvorje hotela Des Artistes. Smitbek
klim nu efu sale, nakon ega se upu ti e ka ti hom starom baru.
Dobro izgleda, kaza Margo, nagnuvi se nad posluavnik s ki
lo re nom koji je e kao da bude pro gu ran meu sto lo ve.
Hej, rekao sam pie, a ne ruak iz osam delova. Smitbek odabra sto,
smestivi se ispod slike Hauarda endlera Krajstija sa golim enama koje
su ljupko lu do vale u ne koj bati.
Mislim da se sviam onoj rioj, ree, namignuvi i pokazavi
palcem prema slici. Prastari konobar, lica izoranog borama i
skame nje nog osme ha, pri e im i uze po rudbi nu.
Svia mi se ovo mesto, kaza Smitbek dok se konobar udaljavao,
prava studija u belom i crnom. Fini su ovde prema ljudima. Mrzim
konobare koji ine da se osea kao govno nie klase. Pogledao je Margo
kao da je na sasluanju. Pa, vreme je za kviz. Jesi li proitala sve moje
lan ke ot kako smo se po slednji put vi de li?
Morau da se pozovem na peti amandman, odgovori Margo. Ali
videla sam tvoje radove o Pameli Vier. Pomislila sam kako je drugi
lanak posebno dobro napisan. Svidelo mi se kako si je predstavio kao
pravo ljudsko bie, a ne samo kao neto to se da dobro iskoristiti. To je
ne to novo za tebe, zar ne?
To je moja Margo, kaza Smitbek. Konobar se vratio sa njihovim
piima i inijicom lenika, a onda se ponovo udaljio. Upravo stiem s
jednog skupa, u stvari, nastavi Smitbek. Ta gospoa Vier je jedna
pri lino uasna ena.
Margo klimnu. Upravo sam sluala o tome na Nacionalnom radiju.
Zvui kao da je bila ludnica. Pitam se shvata li gospoa Vier kakvu je
zver pu sti la s lan ca
Postalo je skoro stravino negde pred kraj. Bogati i uticajni su
odjednom ot kri li mo vul gus mo bi le.
Margo se nasmejala, ali i dalje oprezno ne sputajui svoj gard.
Mora biti obazrivkad je Smitbek u blizini. Koliko je znala, i sada dok
raz go varaju ima uklju en kaset ni ri korder u de pu.
udno je to, nastavio je Smit bek.
ta to?
On slegnu ramenima. Koliko je malo potrebno - nekoliko pia, ili je
ipak u pitanju rulja u kojoj su se zadesili - da nekoliko pripadnika
gornjih slojeva skine svoje maske i pretvori se u veoma runu grupu
nasil ni ka
Kad bi bio upuen u antropologiju, kaza Margo, ne bi bio toliko
iznenaen. Osim toga, sudei po onome to sam ula, ta guva nije bila
sastavljena iskljuivo od krema drutva kako neki novinari misle. Otpila
je jo jedan gutljaj i naslonila se. Bilo kako bilo, pretpostavljam da je ovo
samo prijateljsko pience. Nisam znala da troi novac bez nekog
skri ve nog mo ti va.
Smitbek skide naoare, izgledajui iskreno povreen. Iznenauje
me. Stvarno. To ne zvui kao Margo koju poznajem. Retko te viam ovih
dana. A kada se to i desi, ti pria ovakve gluposti. A pogledaj se samo:
sva si miiava, kao neka gazela. Gde je nestala ona Margo, nehajno
obuena i sputenih ramena, kakvu sam znao i voleo? ta se dogodilo s
to bom, je li?
Margo krenu da odgovori, ali zastade. Sam bog zna ta bi Smitbek
rekao kad bi saznao da ona u svojoj svatari sad nosi i mali pitolj. ta se
zaista dogodilo sa mnom? pitala se. Ali i dok se pitala, znala je odgovor.
Istina je, nije ba esto viala Smitbeka, ali iz istog razloga iz kog nije
viala ni svog starog mentora, doktora Froka. Ili Kavakitu, pa ak ni
Pendergasta, agenta FBI, kao ni bilo kog drugog koga je poznavala jo iz
svojih ranih dana u Muzeju. Seanja koja su svi oni delili bila su jo uvek
svea i uasna. None more koje je imala same po sebi su ve bile
dovoljne; poslednje to eli jesu nova podseanja na taj stravian
do gaaj.
Ali jo dok je razmiljala o ovome, Smitbekov uvreeni izraz lica se
pretvori u osmeh. Oh, boe, nema smisla da se pretvaram, zakikotao se.
Previe me dobro poznaje. Stvarno postoji skriveni motiv. Znam ime
se bavi, rade i onako kasno u Mu ze ju.
Margo se sledi. Kako je to procurelo? Ali onda je malo razmislila; on
je bio odlian lovac u mutnom i moda je taj njegov mamac u stvari
mno go manji nego to se ini.
To sam i mislila, ree. Dakle, ta ja to radim i kako si ti saznao za
to?
Smitbek slegnu ramenima. Imam ja svoje izvore. Ti bi bar to trebalo
da zna. Potraio sam neke stare muzejske poznanike i saznao da su tela
Pamele Vier i onog neidentifikovanog tela doneti u Muzej prolog
e tvrt ka. Ti i Frok asi sti rate kod au topsi je.
Margo ni ta ne ree.
Ne bri ni, ovo neu ko ri sti ti, ree Smit bek.
Mislim da sam zavrila svoje pie, kaza ona. Vreme je aa krenem.
Ustala je.
ekaj. Smitbek spusti svoju ruku na njen zglob. Moram da znam
jednu stvar. Da li si uklju e na zbog trago va zuba na ko sti ma?
Margo se naglo okre nu. Kako si saznao za to? pi tala je.
Smitbek se isceri i Margo shvati, uz oseaj kao da propada u zemlju,
kako je veto progutala itav mamac. Ipak je samo nagaao. Ali njena
re ak ci ja je sve po tvrdi la.
Ona po no vo sede. Pravi si du kac, zna li to?
Novinar slegnu ramenima. Nije sve samo nagaanje. Znam da su tela
odneta u Muzej. A da si proitala moj lanak s Mefistom, podzemnim
vo om, znala bi ta je re kao za kani bale koji ive is pod Men het na.
Margo odmah nu glavom. Ne sme to da objavi, Bile.
Zato da ne? Ni kad nee saznati da je po te klo od tebe.
Ne brinem ja zbog toga, prasnula je. Razmisli, makar na trenutak,
malo dalje od svog sledeeg zadnjeg roka kad mora da preda lanak.
Moe li da zamisli ta bi ta pria napravila od ovog grada? I ta je sa
tvojom novom prijateljicom, gospoom Vier? ta misli da e rei kad
sazna da joj je erka ne samo ubijena i dekapitovana, ve i napola
pro drana?
Izraz bola na trenutak pree Smitbekovim licem. Znam ja to sve. Ali
to su ve sti, Margo.
Odlo i ih bar je dan dan.
Zato?
Margo je okle vala.
Bo lje je da mi da neki razlog, Cve ti u, pri ti skao ju je Smit bek.
Ali ona je i dalje oklevala. Ma, dobro. Zato to su otisci zuba moda
psei. Kako se ini, tela su pod zemljom leala dosta dugo pre nego to ih
je isprala ona oluja. Verovatno je neki pas lutalica uzeo nekoliko
zalo gaja.
Smitbekovo lice se snudi. Hoe da kae da nisu u pitanju
kani bali?
Margo odmahnu glavom. ao mi je ako sam te razoarala. Trebalo bi
da to saznamo sutra kada se zavre laboratorijski testovi. Onda e dobiti
ekskluzivnu priu, obeavam ti. Imamo sastanak zakazan u Muzeju za
su tra po sle podne. Raz go varau po sle o tome s Fro kom i DAgo stom.
Ali ta znai taj je dan dan?
Ve sam ti rekla. Izbaci sad priu i izazvae neuvenu paniku. Video
si danas tamo te fine momke; sam si mi to ispriao. ta e se dogoditi ako
pomisle da je neko udovite na slobodi - jo jedan Mbvun, recimo - ili
neki poludeli serijski kanibal? A mi onda sledeeg dana objavimo da je u
pitanju psei ujed i ti ispadne idiot. Ve si razjario policiju s onom
svojom nagradom. Ako uspanii grad bez ikakvog razloga, ima da te
naj u re iz nje ga naglavake.
Smit bek se naslo ni. Hmm.
Saekaj samo jedan dan, Bile, molila ga je Margo. To jo uvek nije
ni kakva pri a.
Smithek je bio nem, razmiljao je. Dobro, preko volje konano ree.
Svi moji instinkti mi kau da sam lud. Ali dobie jo jedan dan. A onda
ja do bi jam ek sklu ziv ni in tervju, ne zabo ravi. Ne moj da pri a pro cu ri.
Margo se blago nasme i. Ne bri ni.
Neko vreme sedeli su u tiini. Konano, Margo uzdahnu: Pitao si me
ta se dogodilo sa mnom. Ne znam. Pretpostavljam da ova ubistva
pri zi vaju neka loa se anja.
Muzejska Zver, hoe da kae, kaza Smitbek. Metodino je
napadao na i ni ju s le ni ci ma. To su bila gadna vre me na.
Mislim da se to moe i tako rei. Margo slegnu ramenima. Posle
svega to se dogodilo pa, jednostavno sam sve to htela da ostavim iza
sebe. Imala sam none more, budila se oblivena hladnim znojem iz noi
u no. Nakon to sam se prebacila na Kolumbiju, stvari su postale malo
bolje. Mislila sam da je gotovo. Ali onda sam se vratila u Muzej; pa onda
sve ovo to je po e lo da se do gaa Zane me la je nakrat ko.
Bile, odjednom ona ree. Zna li uopte ta se dogodilo s
Gre go ri jem Kavaki tom?
Gregom? iznenaeno ree Smitbek. Zavrio je s inijom lenika i
sada ju je prevrtao po rukama, kao da gleda ima li jo malo ispod nje.
Nisam ga video otkako je uzeo onaj odmor. Zato? Oi mu se lukavo
su zi e. Ti i on se ni ste mu vali, zar ne?
Margo nehajno odmahnu rukom. Ne, nita slino. Ako se ita i
dogaalo, onda je to bilo samo takmienje za panju doktora Froka.
Samo, pokuao je da stupi u kontakt sa mnom pre nekoliko meseci, a ja
mu nisam odgovorila na poziv. Mislim da je bio bolestan ili neto slino.
Glas mu je zvuao drugaije nego to ga se seam. U svakom sluaju,
oseala sam krivicu zbog toga, pa sam ga na kraju potraila u imeniku
Menhetna. Nema ga tamo. Interesovalo me je da li se preselio, moda je
do bio neko name te nje ne gde drugde.
Nemam pojma, kaza Smitbek. Ali Greg je tip oveka koji se uvek
doeka na noge. Verovatno tezgari u nekom istraivakom centru i mlati
trista hiljada godinje. Pogledao je na sat. Moram da predam priu o
onom sku pu do de vet. to znai da imamo vre me na za jo jedno pie.
Margo ga je pogledala s meavinom uenja i podsmeha. Bile
Smitbee, plaa prijateljici drugu turu? Kako sad da odem? Pa ovde se
me nja isto ri ja
16.
Nik Biterman se ustro pope uz kamene stepenice zamka Belvedere, a
zatim stade da eka na parapetu da ga Tanja stigne. Ispod njega, mrana
masa Central parka prostirala se pod zalazeim suncem. Nik je oseao
ledenu hladnou flae Dom Perinjona koja je provirivala iz papirne kese
ispod njegove ruke. Bio je to prijatan oseaj u vrelini noi. ae su mu
zveckale u depu dok se kretao. Automatski, posegnuo je za kutijom koja
je uvala prsten. Jednokaratni tifani dijamant koji ga je kotao etiri
cigle, iz etrdeset sedme ulice. Dobro je uinio. Stizala je i Tanja,
ce re kala se i dah tala. Znala je za am panjac ali ne i za prsten.
Setio se jednog filma koji je gledao, u kom su njih dvoje pili
ampanjac na Bruklinskom mostu, a posle toga bacih ae u reku. To je
bilo ba dobro, ali ovo e biti jo bolje. Nema spektakularnijeg pogleda na
Menhetn nego s bedema zamka Belvedere u sumrak. Samo mora da se
po bri ne da se iz parka iz gu bi pre mraka.
Uhvatio je Tanjinu ruku dok se penjala uz poslednjih nekoliko
stepenika, nakon ega su zajedno otili do ivice kamenog parapeta. Kula
se izdizala iznad njih, crna u sumrak, s gotskim ukrasima u smenom
kontrastu s meteorolokom aparaturom koja je trala iz najviih
krunita. Osvrnuo se da pogleda odakle su doli. Pod nogama im je
lealo malo jezero, a iza njega Veliki travnjak, koji je pogled vodio ka
drvoredu to je natkriljavao rezervoar. Sam rezervoar je bio kao
pozlaeni posluavnik pri zalasku sunca. S desne strane, zgrade na Petoj
aveniji marirale su ravnoduno prema severu, sa narandasto obojenim
prozorima; a s leve, u senci pod debelim slojem oblaka, ugnezdile su se
mrane kon tu re zgradastog be de ma Zapadnog Cen tral parka.
Izvadio je bocu ampanjca iz braon papira, skinuo staniol s nje i
ianu mreicu, spremio se, a onda neveto izgurao zapua iz grlia.
Gledali su kako ep izlee uz glasan prasak i nestaje iz vidnog polja. Za
nekoliko sekundi zauo se pljusak kad je upao u jezerce duboko ispod
njih.
Bravo! po vi kala je Tanja.
On napu ni ae i dade joj jednu.
iveli. Kucnuli su se, on svoju isprazni do dna i stade da posmatra
Tanju dok je ona lagano ispijala svoju. Popij sve, ree joj, i ona isprazni
au, nakon ega je nabrala nos.
Grebucka me, kikotala se dok je on ponovo punio ae i ispijao
svo ju u ne ko li ko brzih gu tljaja.
Panja, graani Menhetna! viknuo je s bedema, drei praznu au,
dok mu je glas nestajao u prostoru. Govori vam Nik Biterman!
Pro glaavam sedmi av gust kao Dan Tanje mit za vje ki vje kov!
Tanja se smejala, dok je on po trei put punio ae, prelivajui
ampanjac preko ivica i praznei flau. Kad su ae ponovo bile prazne,
Nik prebaci svoju ruku preko devojke. Obiaj nalae da i ae bacimo,
kaza on stro go.
Hitnuli su ae u prazan prostor, nagnuvi se preko grudobrana da ih
posmatraju dok se prevru i u luku padaju u jezerce uz pljuskanje vode.
Dok je gledao, Nik je primetio da su oni koji su se sunali ili vozili
rolue, kao i svi ostali posetioci parka, ve otili i da je podnoje zamka
pusto. Bolje bi bilo da pone svoju malu predstavu. Gurnuvi ruku u dep
sakoa, izvadio je kutiju i pruio je devojci. Odmakao se i ponosno gledao
dok ju je ona otvarala.
Nik, oh boe! vik nu la je. Mora da je ko talo i tavo bo gat stvo!
Ti vredi itavo bogatstvo, nasmeio se Nik dok je ona stavljala
prsten na prst, posle ega ju je privukao sebi i brzo i snano poljubio.
Zna ta to znai? pi tao je.
Ona se okrenula, a oi su joj blistale. Preko njenih ramena, pomrina
je po i njala da se sku plja u kro njama.
Pa? po no vio je.
Ona ga po lju bi i pro apu ta ne to u nje go vo uho.
Dok nas smrt ne rastavi, duo, odgovorio joj je i ponovo je poljubio,
ovaj put due, hvataju i jednu nje nu doj ku ru kom.
Nik! ree ona, sme ju i se i po vlae i se.
Nikog ovde nema, ree on, stavivi drugu ruku na njenu zadnjicu i
snano pri vu kav i nje ne ku ko ve sebi.
Samo nas i tav grad gle da, kaza ona.
Neka ih. Moda naue neto. Ruka mu skliznu pod njenu koulju i
on se poigra njenom vrstom malom bradavicom dok je oko sebe gledao
nadiruu pomrinu. Bolje da ovo ostavimo za moju gajbu, proaputao
joj je u uho.
Ona se nasmeila, a onda se odmaknula od njega i otila prema
kamenim stepenicama. Gledajui je, divei se prirodnoj gracioznosti u
njenom hodu, Nik oseti jurianje skupocenog ampanjca kroz svoje vene.
Ni ta nije kao udar am panj ca, po mi slio je. Udara pravo u glavu.
A i u beiku, takoe. ekaj malo, ree on glasno. Moram da
is praznim glav ni ven til.
Ona se okrenula da saeka dok je on iao prema kuli. Tu su negde bili
toaleti, sa zadnje strane, koliko se seao, odmah pored metalnih
stepenica koje su sluile za odravanje i koje su vodile do meteoroloke
aparature, ali i do jezera. U senci kule bilo je mirno; zvuci saobraaja na
Ist drajvu behu prigueni i daleki. Pronaao je vrata mukog toaleta i
gurnuvi ih uao, otvarajui lic dok je koraao po pohabanim ploicama,
pored niza mranih boksova, pravo prema pisoarima. Prostorija je bila
pusta kao to je i znao da e biti. Naslonio se na hladan porcelan i
zatvo rio oi.
Ponovo ih je brzo otvorio kad je jedan tihi zvuk rasprio njegovo
ampanjsko sanjarenje. Ne, razmisli on, nije to nita. Nasmejao se,
odmahujui glavom zbog svoje paranoje koja se uvek negde koprcala
is pod koe i naj o ko re li jeg Nju jorana.
Ali zvuk se ponovo zauo, mnogo glasnije, i on se okrenu prenut i
uplaen, s kitom jo uvek u rukama, da bi video kako nekog ipak ima u
jednom od bok so va i kako taj neko ve o ma brzo do lazi.
Tanja je ekala stojei na parapetu dok joj je noni lahor sve jae brisao
licem. Ona opipa vereniki prsten, teak i stran na svom prstu. Nik
izgleda nije urio. Park je ve bio u mraku, Veliki travnjak je bio prazan, a
jarka sve tla Pete ave ni je tre pe ri la su na po vri ni je zerce ta.
Izgubivi strpljenje, ona krenu prema kuli i zae za njene tamne
zidove. Vrata mukog ve-cea su bila zatvorena. Ona pokuca, prvo slabo a
onda i glasni je.
Nik? Hej, Nik! Jesi li tu?
Nije bilo nikakvog zvuka, uo se samo vetar koji uzdie kroz drvee.
Nosio je sa sobom i nekakav udan miris: jedak vonj koji je podseti na
ne pri jat nu aro mu feta sira.
Nik? Pre stani da se ze za.
Ona otvo ri vrata i kro i unu tra.
Na trenutak tiina se ponovo spustila na zamak Belvedere. A onda je
poeo vrisak: urlik koji se uzdizao sve glasnije i glasnije, prolamajui se
kroz blago let nje vee.
17.
Smitbek sede za ank svog omiljenog grkog restorana, klimnuvi prema
rotiljdiji kako bi naruio svoj uobiajeni doruak: dva barena jajeta na
du ploj porci ji si nonjeg gu laa od cve kle i go ve di ne. Srk nuo je gu tljaj kafe
koju su spustili pred njega, zadovoljno uzdahnuo i izvukao novine ispod
mike. Prvo se okrenuo Postu, blago se namrtivi dok je pregledao
lanak Henka Mekloskog o ubistvu u zamku Belvedere na prednjoj
strani novina. Njegov lanak o rulji na Grand armi trgu prebaen je na
etvrtu. Ako emo po pravdi, prednja strana je danas trebalo da bude
njegova, sa priom o upletenosti Muzeja i tragovima zuba. Ali obeao je
Margo. Sutra e ve biti drugaije. Osim toga, moda e mu ovo
uz dravanje do ne ti mno go vie pri a u bu duno sti.
Doruak je stigao i on zaroni u gula sa slau, sklonivi Post u
stranu, njime otvorivi Njujork Tajms. Pregledao je glavne naslove -
ukusno smanjene i uredne - s podsmehom. A onda mu pogled, spustivi
se ispod prevoja, stade na jednom naslovu koji je jednostavno glasio
Povratak Muzejske Zveri? Potpisao ga je Brajs Heriman, specijalni
iz ve ta Tajm sa.
Smitbek nastavi da ita dok se gula pretvarao u lepak za tapete u
nje go vim usti ma.
8. avgust - Naunici u njujorkom Prirodnjakom
muzeju nastavljaju svoju analizu bezglavih ostataka Pamele
Vier i jedne nepoznate osobe, u pokuaju da odgonetnu jesu
li tragovi zuba, pronaeni na kostima, nastali posle smrti, i to
od strane divljih ivotinja, ili postoji mogunost da su
zapravo izazvali nji ho vu smrt.
Brutalno ubistvo i dekapitacija Nikolasa Bitermana u
zamku Belvedere, u Central Parku, jue uvee, poveali su
pritisak na forenziki tim da to pre pronae neke odgovore.
Nekoliko smrti meu pripadnicima populacije beskunika, u
poslednjih nekoliko meseci, takoe se uklapa u ovaj obrazac.
Nepoznato je, meutim, da li e i ti leevi biti odneti u Muzej
na analizu. Posmrtni ostaci Pamele Vier vraeni su njenoj
porodici i sahrana e biti obavljena danas u 15 asova, na
gro blju Ho ull kros u Bronk svi lu.
Autopsije se u Muzeju obavljaju pod velom tajnosti. Ne
ele da izazovu paniku, kae jedan izvor. Ali neizgovorena
re koja pre lazi pre ko svai jih usnama je ste Mbvun.
Mbvun, ili Muzejska Zver, kako je poznata naunicima,
bilo je jedno neobino stvorenje koje je nepanjom stiglo u
Muzej nakon neuspene amazonske ekspedicije. U aprilu
prole godine, nakon to je ubijeno nekoliko posetilaca i
muzejskih uvara, otkriveno je da muzejskim podrumom luta
neko stvorenje. Stvorenje je napalo i veliki broj ljudi za vreme
otvaranja nove izlobe i tako izazvalo paniku i aktiviralo
muzejski bezbednosni sistem. Ovo je rezultiralo smru 46
ljudi, a bilo je skoro i tri stotine povreenih, to je jedna od
najgorih nesrea koju je Njujork video u poslednjih nekoliko
go di na.
Ime Mbvun je stvorenju dalo sada ve istrebljeno pleme
Kotoga koje je ivelo u njegovom originalnom habitatu, du
gornjeg toka reke Ksingu, u Amazonskom basenu.
Decenijama su antropolozi i skupljai kauuka sluali glasine
o ogromnoj, naizgled reptilskoj ivotinji u gornjem toku reke
Ksingu. A onda je, 1987, muzejski antropolog Dulijan Vitlsi
organizovao ekspediciju do Gornjeg Ksingua da potrai
tragove plemena i stvorenja. Vitlsi je nestao u tropskoj umi, a
ostali lanovi nesrene ekspedicije su tragino izginuli u
avi on skoj ne sre i na po vrat ku u Drave.
Nekoliko sanduka s relikvijama sa ekspedicije stiglo je do
Njujorka. Artefakta su bila zapakovana u vlakna neke biljke
koja je sadrala supstancu bez koje Mbvun nije mogao da ivi.
I mada je nain na koji je stvorenje stiglo do Muzeja
nepoznat, kustosi teoretiu o tome da je ono bilo sluajno
zakljuano u kontejner zajedno s kolekcijom. Stvorenje je
ivelo u ogromnom muzejskom podrumu sve dok nije ostalo
bez svoje prirodne hrane i dok nije poelo da napada
po se ti o ce i straare.
ivotinja je ubijena u guvi koja je posle toga nastala, a
njene ostatke su uklonili nadleni organi i unitili ih pre nego
to je obavljena detaljnija taksonomska analiza. Premda ima
jo mnogo misterija oko ovog stvorenja, saznalo se da je
ivelo na jednom izolovanom platou Amazona, takozvanom
tepuiu. Nedavna hidroloka iskopavanja zlata u Gornjem
Ksingu ozbiljno su otetila ovu oblast i verovatno izazvala
istrebljenje vrste. Profesor Vitni Kadvalader Frok, iz
Antropolokog odeljenja Muzeja i autor Fraktalne evolucije,
veruje da je stvorenje posledica evolucionog odstupanja koje
je izazvao ovaj izo lo vani habi tat tropske ume.
Izvor je sugerisao da bi skoranja ubistva mogla biti
takoe delo neke druge mbvunske ivotinje, moda ak i
parnjaka uvenog originala. To je, kako se ini, do ovog
trenutka neispoljena bojazan njujorke policije. Sasvim je
jasno da su oni zatraili od muzejske laboratorije da ustanovi
poklapaju li se moda tragovi zuba na kostima sa nekim psom
lu tali com ili ne im mno go go rim - ne im po put Mbvu na.
Smitbek odgurnu nepojedena jaja rukom koja je drhtala od gneva. Nije
mogao da odredi ta je gore: to to mu je taj magarac Heriman preoteo
priu ili saznanje da je on, Smitbek, ve imao tu priu, ali je dozvolio sebi
da bude nago vo ren i ne objavi je.
Ni kad vie, zakleo se Smit bek. Ni kad vie.
Na petnaestom spratu Policijske uprave, DAgosta skloni u stranu iste
one novine psujui poraeno. Savetnici iz Odeljenja za odnose s javnou
njujorke policije morae da rade prekovremeno kako bi spreili
histeriju. Onom ko je dozvolio da ovo procuri, pomislio je, guzica e da se
pri na rotilju. Za promenu, pomislio je, bar nije u pitanju njegov vajni
pri jate lj Smit bek.
Zatim je posegnuo za telefonom i okrenuo kabinet efa policije. Kad
smo ve kod guzica, bolje bi bilo da pripazi na svoju dok je jo uvek ima.
Kad je Horloker u pitanju, uvek je bolje da prvi zovnem ja, nego da mene
po zo vu.
Ali sve to je uspeo, bilo je da uje govornu poruku efove
se kre tari ce.
DAgosta ponovo uze novine, ali onda ih opet ostavi, preplavljen
frustracijom. Veksi e da stigne svakog asa i bez sumnje e da urla o
ubistvu u zamku Belvedere i efovom roku. Na pomisao da e videti
Veksija, DAgosta nehotice zatvori oi, ali oseaj iscrpljenosti koji ga
preplavi bee toliko jak da ih je on momentalno ponovo otvorio. Spavao
je samo dva sata i bio je umoran ko pas nakon to je vei deo noi proveo
pentrajui se po zamku Belvedere i istraujui okolnosti Bitermanovog
ubi stva.
Ustao je i priao prozoru. Dole, na sivoj urbanoj povrini uspeo je da
prepozna mali crni kvadrat: kolsko igralite PS 365. Malene figure dece
trkarale su unaokolo u igri uge i kolice, bez sumnje uz ciku i vrisku
provodei veliki odmor. Boe, pomislio je, ta bi dao da je jedno od te
dece.
Kako se okrenuo prema stolu, primetio je da su novine oborile
uramljenu fotografiju njegovog desetogodinjeg sina Vinija mlaeg.
Paljivo ju je namestio, nehotice se nasmeivi licu koje mu je uzvraalo
osmehom. A onda, osetivi se na trenutak malo bolje, gurnu ruku u dep
sakoa i iz vadi ci garu. Do avo la s Horlo ke rom. ta bude bie.
Pripalio je, bacio ibicu u pepeljaru i priao velikoj mapi zapadnog
Menhetna prikaenoj za plutanu tablu. Stanina tabla je bila isprobadana
belim i crvenim iodama. Legenda prilepljena za jedan ugao pokazivala je
da bele iode pokazuju nestanke u poslednjih est meseci, dok crvene
pokazuju smrti sa istim modus operandi. DAgosta zavue ruku u
plastini dra i izvadi odatle crvenu iodu. Pronae rezervoar u Central
parku na tabli i paljivo zabode iodu na njegovu junu stranu. Zatim se
odmaknu i, piljei u kartu, pokua da shvati obrazac u ovom vizuelnom
are ni u.
Bele iode su brojem premaivale crvene, deset na jednu. Naravno,
mnoge od njih nemaju nikakve veze. Ljudi iz Njujorka nestaju iz mnogo
razliitih razloga. Pa ipak, u pitanju je neobino velik broj, tri puta vei od
normalnog za period od est meseci. A znatan broj se nalazi u podruju
oko Central parka. I dalje je uporno gledao. Take nekako nisu delovale
sasvim nasumino. Mozak mu je govorio da postoji neki obrazac, ali on
poj ma nije imao kakav.
Sanjarite, porunie? stie poznati, sumorni glas. DAgosta poskoi
od iznenaenja, a onda se okrete. Bila je to Hejvardova, sada zvanino na
slu aju zajedno s Vek si jem.
Jesi li ti ula za ku canje? rasrdi se DAgo sta.
Jesam, ula sam. Ali rekli ste da vam ovo treba to pre. Hejvardova
je drala debeli sveanj kompjuterskih ispisa u svojoj tananoj ruci.
DAgosta uze papire i poe da ih prelistava: jo ubistava beskunika u
poslednjih est meseci, od kojih se veina dogodila u Veksijevom
nadletvu, Central parku i Vest sajdu. Nijedno, naravno, nije bilo
is trae no.
Isuse, promrmljao je, odmahujui glavom. Pa, bolje bi bilo da i ovo
stavimo na mapu. Poeo je da ita lokacije dok je Hejvardova zabadala
crvene iode na staninu tablu. Zatim naas zastade, bacivi pogled na
crne uvojke njene kose i bledu kou. Mada joj to nije stavio do znanja,
naravno, DAgosti je potajno bilo drago to mu Hejvardova pomae.
Njeno nepokolebljivo samopouzdanje bilo je kao blaeni raj u sreditu
ove stravine olu je. A mo rao je da pri zna, bila je ve o ma pri jat na i za oko.
Iz hodnika je dopro zvuk tranja i povika. Neto teko je palo uz
tresak. Mrtei se, DAgosta klimnu Hejvardovoj da ode i proveri o emu
se radi. Uskoro se ulo jo vike i DAgosta u kako neko izgovara njegovo
ime zavi jaju im, vi so kim glasom.
Radoznao, provirio je kroz vrata. Jedan neverovatno prljav ovek
stajao je u hodniku Ubistava i borio se sa dva policajca koji su pokuavali
da ga savladaju. Hejvardova je stajala po strani, a njeno malo telo bee
napeto i spremno da se na prvu priliku ukljui. DAgosta pogleda od
prljavtine uebanu kosu, bolesnobledu, utiavu kou, mravo i gladno
telo, i nezaobilaznu crnu kesu za ubre koja je sadrala sve to je taj
o vek po se do vao.
Hou da vidim porunika! beskunik je kretao tankim, piskutavim
glasom. Imam in formaci je! Zahte vam
Sluaj, ovee, kaza jedan od policajaca s izrazom gaenja na licu,
drei oveka za masni kaput, ako ima neto da kae, kai to meni,
razu me? Po runik je zau zet.
Eno ga tamo! ovek pokaza drhturavim prstom u DAgostu. Vidi,
nije zauzet! Ti, skidaj ruke s mene ili u se aliti, uje li me? Nazvau
svog advo kata!
DAgosta se vrati u kancelariju, zatvori vrata i nastavi da prouava
mapu. Rafal glasova se nastavio, piskutavo cviljenje beskunika bee
posebno neprijatno, s upadicama sve razdraenijeg glasa Hejvardove.
Ovaj ba nije hteo da ode.
Odjednom vrata tresnue i beskunik, skoro padnuvi, nahrupi u
kancelariju sa razjarenom Hejvardovom za petama. Zabio se u oak
kan ce lari je, dre i kesu za u bre is pred sebe kao da se ti ti.
Mo rate da me saslu ate, po runi e! zacvi leo je.
Klizav je, kukin sin, dahtala je Hejvardova, briui ruke o vitke
bo ko ve. I to bu kval no.
Bei dalje! bes kunik je ci ao na Hej vardo vu.
DAgosta uzdahnu umorno. U redu je, narednice, ree. A onda se
okrenuo prema beskuniku. U redu. Pet minuta. Ali ostavi to napolju,
Po kazao je na kesu iji je ki sel kasti smrad do pro do nje go vih no zdrva.
Ukrae mi, hrapavo kaza o vek.
Ovo je policijska stanica, prasnu DAgosta. Niko ti nee ukrasti to
tvo je sranje.
To nije sranje, cmizdrio je ovek, ali i pored toga predade masnu
kesu Hejvardovoj, koja ju je brzo izbacila napolje i vratila se zatvarajui
vrata zbog smrada.
Odjednom se ponaanje beskunika dramatino promeni. Dogegao se
do stolice i seo u jednu od fotelja za posetioce, prekrstio noge i ponaao
se kao da poseduje itavo mesto. Smrad je sada bio jo jai. Podsetio je
DAgo stu, slabo i uz ne mi ru ju e, na smrad vo znog tu ne la.
Nadam se da vam je udobno, kaza DAgosta, mudro stavljajui
ci garu pod nos. Ostalo vam je jo e ti ri mi nu ta.
U stvari, Vinsente, kaza beskunik, udobno mi je koliko je to
mo gu e, s obzi rom na stanje u kom se nalazim.
DAgo sta, zapanjen, lagano is pu sti ci garu na sto.
ao mi je to vidim da jo uvek pui. Beskunik pogleda cigaru.
Meutim, primeujem da se tvoj ukus za cigare malo popravio. Listovi iz
Dominikanske Republike, ako ne greim, konektikat ejd. Ako ve mora
da pui, taj eril je ogroman napredak u odnosu na krdu kojoj si se
odavao.
DAgosta je ostao nem. Poznavao je taj glas, uo je ve taj melodini
junjaki akcent. Samo nije mogao da ga povee sa smrdljivom, prljavom
skit ni com koja je se de la nje mu su e li ce.
Pen dergaste? pro dah tao je.
Bes kunik mu klim nu.
ta?
Nadam se da e mi oprostiti za ovaj teatralni ulazak, kaza
Pen dergast. Hteo sam da pro ve rim efekt nost svog ko sti ma.
Ah, kaza DAgo sta.
Hejvardova prie i pogleda u DAgostu. Prvi put izgleda da je bila
zbu nje na. Po runi e? pro zbo ri ona.
DAgosta duboko udahnu. Narednice, ovo je, mahnuo je prema
kaljavoj prilici koja je sada sedela s prekrtenim rukama u krilu i s
jednom nogom paljivo prebaenom preko druge, specijalni agent FBI-
ja, Pen dergast.
Hejvardova je gledala DAgostu, pa je zatim prebacila pogled na
bes kuni ka. Sranje, jedno stav no je re kla.
Pendergast se ushieno nasmeja. Naslonio je laktove na priruja
fotelje, sklopio ake, spustio bradu na njih i pogledao u Hejvardovu.
Drago mi je, naredni ce. Pru io bih vam ruku, ali
Ne trudite se, kaza Hejvardova kratko, sa sumnjiavom grimasom
na licu.
Odjednom, DAgosta prie i stisnu posetioevu tanku, prljavu ruku
svojom. Isuse, Pendergaste, tako je dobro to te vidim. Pitao sam se ta
se dogodilo s tobom, jebo te. uo sam da si odbio da upravlja
nju jorkim ogran kom, ali ni sam te vi deo jo od
Od muzejskih ubistava, kako su ih prozvali. Pendergast klimnu.
Vi dim da su po no vo na naslov nim stranama.
Sednuv i po no vo, DAgo sta se natmu ri i klim nu.
Pendergast baci pogled na mapu. Grozan problem su ti uvalili,
Vinsente. Niz uasnih ubistava iznad i ispod zemlje, nemir koji
uz ne mi ru je gradsku eli tu, a sad jo i glasi ne da se Mbvun vratio.
Pen dergaste, ne ma poj ma ko li ko je gadno.
Izvini to ti protivureim, ali mislim da imam. U stvari, doao sam da
te pi tam tre ba li ti kakva po mo.
DAgostino lice se ozari, ali on onda opet nabaci oprez na lice.
Zvanino? upi ta.
Pendergast se nasmeja. Poluzvanino je najbolje to mogu, bojim se.
Ovih dana sam biram svoje privremene zadatke. Prolu godinu sam
radio na nekom tehnikom projektu koji u ti neki drugi put objasniti.
Hajde da kaemo da sam dobio odobrenje da asistiram njujorkoj policiji
na ovom sluaju. Naravno, morau da sauvam ovo to mi sami tako
delikatno nazivamo uzdranost. U ovom trenutku, nema dokaza da je
poinjen federalni zloin. Mahnuo je rukom. Moj problem je, vrlo
jednostavno, to to ne mogu da se okanem nekog interesantnog sluaja.
Do sadna navi ka, ali ne mogu da je se re im.
DAgosta ga je gledao znatieljno. Zato te onda nisam video skoro
dve godine? ini se da Njujork ima poprilian broj zanimljivih
slu aje va.
Pen dergast nakri vi glavu. Ali ne i za mene odgo vo ri.
DAgosta se okrenu Hejvardovoj. Ovo je prva dobra stvar koja se
do go di la od kada je ovaj slu aj otvo ren, ree.
Pendergast je prebacio pogled s DAgoste na Hejvardovu, a onda
nazad, njegove svetloplave oi bile su u silnom kontrastu sa prljavom
koom. Laska mi, Vinsente. Ali hajde da se damo na posao. Poto vas je
moja pojava oboje ubedila, nadam se da u to pre bude mogue dobiti
priliku za to i u podzemlju. To jest, ako me vas dvoje informiete o
sve mu.
Znai slae se da su ubistva Vierove i beskunika povezana? upita
Hej vardo va, jo uvek sum nji ava.
Potpuno se slaem, narednice Hejvard, je li tako? kaza
Pen dergast. Zatim se pri met no us pravi. Tani je, Lora Hej vard, zar ne?
ta s tim? ree Hej vardo va, odjednom opre zna.
Pendergast se opusti u svojoj fotelji. Izvrsno, kaza tihim glasom.
Dozvolite mi da vam estitam na prolomesenom lanku u urnalu
abnormalne sociologije. Stvarno zanimljiv novi pogled na hijerarhiju
meu podzem nim bes kuni ci ma.
Prvi put otkad ju je DAgosta sreo, Hejvardovoj je bilo primetno
neprijatno. Lice joj je porumenelo dok je okretala glavu nenaviknuta na
kom pli men te.
Naredni ce? pi tao je.
Treba da diplomiram na Njujorkom univerzitetu, kaza ona i dalje
gledajui na drugu stranu. Zatim se brzo okrenula i pogledala u
DAgostu, kao da ga izaziva da joj se podsmeva. Tema mog rada je
kastin ska struk tu ra podze mnog dru tva.
Pa to je sjajno, kaza DAgosta, iznenaen njenim odbrambenim
stavom, ali i sam oseajui neto slino. Otkud to da mi nije rekla? ta
ona mi sli, da sam glup?
Ali zato objavljujete u tom udnom urnalu? nastavi Pendergast.
Mi slim da je Kri mi nali stiki ve snik bo lji iz bor.
Hajvardova se slabo nasmeja, potpuno povrativi ravnoteu. alite
se? ree.
I odjednom DAgosta razumede. Dovoljno je teko biti minijaturna,
lepa isterivaica u saobraajnom, koja ve ima posla sa raznoraznim
barabama. A jo da radi na akademskom zvanju upravo s ljudima koje
mora da goni Odmahnuo je glavom, zamiljajui kakvo bi ruganje
svakodnev no mo rala da podno si za vre me slu be.
Ah da, shvatam, klimnuvi kaza Pendergast. Pa, u svakom sluaju,
zadovoljstvo je upoznati vas. Ali hajde da se bacimo na posao. Moram da
vidim analizu mesta zloina. to vie budemo saznali o podzemnoj, pre
emo ga uhvati ti. Ili njih. Nije si lo vate lj, je sam li u pravu?
Je ste.
Moda je neki fetiist. On, ili oni, oigledno je da uivaju u svojim
suvenirima. Moraemo da proverimo dosijee svih neaktivnih serijskih
ubica ili tipova to vole da ubijaju. Isto tako, pitam se moete li da
naloite Obradi podataka da utvrdi meusobna poklapanja podataka za
sve rtve. Moda ete hteti da to, takoe, uporedite i sa svim nestalim
osobama. Moramo da potraimo sve take poklapanja, bez obzira na to
ko li ko de lo vale be znaaj no.
Ja se bacam na to, kaza Hej vardo va.
Sjajno Pendergast ustade i prie stolu. A sada, ako bih mogao da
po gle dam do si jee
Molim te sedi brzo kaza DAgosta, nabirajui nos. Tvoj kostim je
pre vi e ube dljiv, ako me razu me.
Naravno, razdragano kaza Pendergast ponovo sedajui. Ubedljiv do
ko ske. Naredni ce Haj vardo va, da li bi ste bili lju bazni da mi do date to?
18.
Margo sede u prostrani Linijus hol, duboko u najstarijoj zgradi
Prirodnjakog muzeja i poe ljubopitljivo da gleda oko sebe. Bilo je to
elegantno mesto, prvobitno podignuto jo 1882. Visoki svodovi uzdizali
su se iznad tamnih hrastovih lamperija. Du velikog svoda bih su
isklesani kompleksni ukrasi koji su prikazivali evoluciju u svom njenom
sjaju: od predivno izdubljenih siunih ivotinja na jednom kraju do
ve li ke fi gu re o ve ka na dru gom.
Piljila je u predstavu oveka, obuenog u kaput, sa cilindrom i
tapom. Bio je to fantastian spomenik ranom darvinovskom pogledu na
evoluciju: postojan, napredan mar od jednostavnog ka sloenom, sa
ovekom kao vrhunskim dostignuem. Margo je znala da je savremeni
pogled na nju sasvim drugaiji. Evolucija je, i to je dokazano, mnogo
sluajnija, nasuminija rabota, prepuna orsokaka i bizarnih zaokreta.
Doktor Frok, koji je sedeo u svojim kolicima u redu do njenog, dao je
svojom teorijom fraktalne evolucije veliki doprinos ovakvom shvatanju.
Sada evolucioni biolozi oveka vie nisu smatrali apoteozom evolucije,
ve pukim orsokakom manjeg ogranka jedne generalizovane, slabije
evoluirane podgrupe sisara. A ni re ovek, razmiljala je ona
osmehujui se u sebi, nije bila previe popularna to je definitivno bio
napre dak.
Iskrenula je vrat kako bi pogledala prema siunom projekcionom
otvoru, visoko na zadnjem zidu. Velianstveno i staro zdanje postalo je
veoma moderan amfiteatar, opremljen skrivenim mehanikim tablama,
sputajuim projekcionim platnima i najnovijom i kompjuterizovanom
mul ti me di jal nom opre mom.
Po stoti put tog dana pitala se ko je dozvolio da procuri pria o
upletenosti Muzeja u itavu stvar. Ko god to bio, oigledno nije znao sve -
nisu spomenuti groteskni deformiteti drugog kostura - ali je znao
dovoljno. Olakanje koje je oseala to nije morala da se mea zbog
Smitbeka bilo je jo jae zbog onog to je znala o prirodi tragova zuba na
leevima. Zazirala je od trenutka kada e Bitermanov le pristii i skoro
straho vala kakve bi po tvru ju e do kaze on mo gao do ne ti sa so bom.
Glasan brujei zvuk primora Margo da se ponovo okrene napred. Dok
se u prednjem delu sale ogromni ekran sputao prema podu,
pro sce ni jum i kri la su se po vlai li.
U sali koja prima dve hiljade bilo je tano sedmoro veoma napetih
lju di.
Osim nje, tu je bio Frok koji je pevuio melodiju iz neke Vagnerove
opere, debelim prstima tapkajui istroene naslone svojih invalidskih
kolica. Lice mu je bilo bezizraajno, ali Margo je znala da se iznutra sav
pui. Protokol je nalagao da Brambl, kao glavni medicinski istraitelj,
obavi ovu prezentaciju, ali Frok je oigledno bio razoaran takvim
rasporedom. Nekoliko redova dalje Margo je videla porunika DAgostu,
koji je sedeo u drutvu pozamanog policijskog kapetana u izguvanoj
uni formi, sa jo dva de tek ti va za ubi stva koji su se do sai vali.
Do ovog trenutka glavna rasveta je ve bila priguena i Margo je samo
mogla da vidi Bramblovo tankovijasto lice i elavo teme, osvetljeno s
donje strane svetlou s predavaonice. U jednoj ruci je drao neki udan
plastini rapir koji je sluio i kao beini upravlja slajdovima i kao
svetlosni pokaziva. Izgledao je prilino bledo, pomislila je, pravi Boris
Karlof u labo rato rij skom man ti lu.
Hajde da odmah preemo na dokaze, a? kaza Brambl svojim
visokim i razdraganim glasom koji je izbijao iz bezbrojnih zvunika sa
obe strane dvorane. Iza sebe je Margo skoro mogla da oseti kako se Frok
sav uko io od raz drae no sti.
Ogromna slika poveane kosti pojavila se na ekranu, kupajui salu i
nje ne po se ti o ce ave tinj skim si vim sve tlom.
Ovo je fotografija treeg vratnog prljena Pamele Vier. Obratite
panju na oti sak zuba koji je sasvim jasno vi dljiv.
Sle de i slajd nai e.
Ovo je jedan od tragova zuba, povean dve stotine puta. A ovo je
reprodukcija poprenog preseka. Kao to vidite, zub sasvim jasno
pri pada ne kom si saru.
Sledea serija slajdova prikazivala je rezultate laboratorijskih testova
na razliitim delovima oba kostura, s pritiscima po kvadratnom
cen ti me tru, za trago ve razli i tih du bi na.
Identifikovali smo dvadeset i jedan jasan trag, ubod ili oderotinu
koju su napravili zubi na kostima ove dve rtve, nastavio je Brambl.
Imamo i tragove koji potiu od nekog tupog instrumenta: previe su
pravilni da bi bili zubi, a opet, previe grubi da bi poticali od nekog
dobrog noa. Moda je u pitanju primitivna sekira ili kameni no. Ovih
tragova najvie ima u vratnom delu kime i to moda ukazuje na nain na
koji je izvrena dekapitacija. U svakom sluaju, pritisak koji je potreban
da se ostave ovakvi tragovi, Brambl pokaza rezultate svojim
elektronskim pokazivaem, varira od 35 do 65 kilograma po
kvadratnom centimetru. Ovo je znaajno manje od nae prvobitne
pro ce ne od 85 ki lo grama po kvadrat nom cen ti me tru.
Manje od nae prvobitne procene, pomisli Margo, bacivi pogled
pre ma Fro ku.
Jo jedna fotografija se pojavi na ekranu. Detaljno prouavajui
tanje delove kostiju ovde, oko tragova, pronali smo krv u upljinama
kostiju, pa ak i u kimenoj modini. To ukazuje na to da su nastali pre
smrti. Niko ni ta ne ree.
Drugim reima, tragovi su se pojavili u vreme smrti. Brambl se
nakalja. Zbog prilino poodmaklog stadijuma raspadanja, nemogue je
utvrditi definitivan uzrok smrti. Ali mislim da moemo s prilinom
sigurnou rei da su rtve umrle od velikih povreda i gubitka krvi
uzro ko vanih u vre me kada su nastajale ove rane.
Okrenuo se prema publici dramatino. Postoji, i ja to znam, jedno
pitanje u umovima svih vas. Ono pitanje. ta je napravilo ove tragove?
Kao to znamo, postoje izvesne spekulacije u tampi oko toga da bi ubica
mo gao biti jo je dan Mbvun.
Uiva u o vome, pomisli Margo. Mogla je da oseti kako napetost raste
u pro sto ri ji. U DAgo sti po sebno, se deo je na samoj ivi ci se di ta.
Napravili smo temeljnu analizu ovih tragova vis-a-vis onih koje je
ostavio Mbvun, pre nekih osamnaest meseci, o kojima, naravno, ovaj
Mu zej ima naj vi e po dataka. I do li smo do dva ve o ma vrsta zakljuka.
Du bo ko je udah nuo i po gle dao oko sebe.
Prvo, ovi tragovi zuba se ne poklapaju sa zubima Mbvuna. Ne slau
se u po prenom pre se ku, ve li i ni, a ni du i ni.
Margo vide kako se DAgostina ramena oputaju, skoro padaju, od
olak anja.
I drugo, sila kojom su nanete ove povrede nikad ne prelazi 65
kilograma po kvadratnom centimetru, to ih definitivno svrstava u
kategoriju pasa, ili da budemo jo precizniji, u kategoriju ljudi, Ne u
kate go ri ju Mbvu na.
Slajdovi su sada promicali mnogo bre, prikazujui razliite
mikrografske snimke tragova zuba i ujeda. Jedan zdrav mukarac, koji
redovno vae vake, moe da izvri zagriaj od 60 do 65 kilograma po
kvadratnom centimetru jednim jakim ujedom, kaza Brambl. Ne postoji
nikakvo neslaganje izmeu ovih ujeda i ujeda ljudskih onjaka. Ali s
druge strane, mogao je to biti, recimo, opor pasa lutalica koji tumara
tunelima, napada, ubija i erei sve to mu se nae na putu. Po mom
miljenju, meutim, tragovi koje ovde vidimo mnogo vie lie na ljudske
nego na psee ili na bilo kakve sline tragove nekog hipotetinog divljeg
stanara podze mlja.
Ima vie tipova divljih podzemnih stanara, doktore Brambl, nego to
mo e te da ih zami sli te.
Akcenat je bio duboko junjaki, moda iz Alabame ili Luizijane,
lakonski glas bee mek, s blagim nagovetajem uljudnog cinizma. Margo
se okrete i ugleda poznatu vitku figuru specijalnog agenta Pendergasta,
koji je zavaljen sedeo pri vrhu amfiteatra. Niti je videla, niti je ula kako
ulazi. Uhvatio je njen pogled i klimnuo, bledih oiju koje kao da su
svetlucale u mraku. Gospoice Grin, kaza on. Izvinite, sada je
dok torka Grin, je sam li u pravu?
Margo se nasmei i klimnu mu u znak pozdrava. Nije videla agenta
FBI-ja jo od opro taj ne zabave u Fro ko vom kabi ne tu. Uo stalom, to je bio
poslednji put kada je videla dosta nekih ljudi koji su imali veze sa
ubi stvi ma Mu zej ske Zve ri: dok tor Frok, re ci mo, ili Greg Kavaki ta.
Frok se uz malo napora okrenu u svojim kolicima, klimnu u znak
pre po znavanja, a onda se po no vo vrati plat nu.
Brambl je po smatrao no vo pri do log. A vi ste? kaza on.
Specijalni agent Pendergast iz FBI-ja, odgovori DAgosta.
Po magae nam u ovom slu aju.
Shvatam, kaza Brambl. Drago mi je. Hitro se ponovo okrenuo
prema platnu. Hajde da preemo na sledee pitanje: identifikaciju
nepoznatog tela. Imam neke prilino dobre vesti kad smo kod tog
problema. Ali bojim se da to moe iznenaditi moje kolege, on klimnu
pre ma Fro ku i Margo, jer mi je to tek ne dav no zapalo za oko.
Frok se nae napred u ko li ci ma, s ne pre po znatlji vim iz razom na licu.
Margo je pogledala i jednog i drugog naunika. Da li je mogue da ih
je Brambl drao u mraku, name ravaju i da sam po anje zaslu ge za sve?
Molim vas da paljivo pogledate sledei slajd. Nova slika se pojavila
na platnu: rendgenski snimak koji je prikazivao etiri bela trougla koja je
Margo prva pri me ti la.
Ovde imamo etiri slina metalna trougla ugnjedena u lumbalnom
prljenu nepoznatog kostura. Svi smo bili zbunjeni njihovim znaenjem
nakon to ih je doktorka Grin prva otkrila. A onda, tek sino, dobio sam
inspiraciju u vezi sa njihovim moguim poreklom. Vei deo dananjeg
dana sam proveo u kontaktu sa ortopedskim hirurzima. Ako sam u
pravu, saznaemo identitet ubijene individue do kraja ove nedelje, a
ve ro vat no i rani je.
Iscerio se i trijumfalno pogledao po dvorani, arogantno zadravi
po gled na Fro ku.
Pretpostavljam da verujete da su ovi trouglovi ubaci se
Pen dergast.
Za sada, odseno ga prekide Brambl, nita vie ne mogu da kaem o
tome. Mahnuo je daljinskim i novi slajd se pojavio, prikazavi veoma
raspadnutu glavu, bez oiju, izloenih i iskeenih zuba, bez usana. Margo
se uznemiri zbog ovog prizora, kao i prvi put kad je ova glava bila
ugu rana u labo rato ri ju.
Kao to svi vi znate, i ova glava nam je takoe doneta jue na
analizu. Otkrio ju je porunik DAgosta dok je istraivao skoranja
ubistva meu populacijom beskunika. Iako neemo moi da
podnesemo pun izvetaj jo nekoliko dana, znamo da pripada nekom
jadniku koji je ubijen pre otprilike dva meseca. Mogu se videti brojni
tragovi, neki od zuba, a neki od nekog grubog orua - ponovo najvie
primetni oko preostalih vratnih prljenova. Planiramo da ekshumiramo
ovaj le iz Po ter Fil da za mno go te melj ni ju is tragu.
O ne, po mi sli Margo.
Prebacio je jo nekoliko slajdova. Ispitali smo ogrebotine na vratu i
takoe zakljuili da se sila kojom su nainjene mnogo vie poklapa s
o ve kom kao napadaem, a ne Mbvu nom.
Platno uz blesak pobele i Brambl spusti daljinski upravlja na sto
pored sebe. Kad su se svetla popalila, DAgosta ustade sa svog sedita. To
je najvee olakanje od svih, ree on. Ali dozvolite mi da neto
po jasnim sebi. Kae te da je neka oso ba ostavi la te trago ve uje da?
Brambl klim nu.
Ne pas ili neka dru ga i vo ti nja koja mo da ivi u kanali zaci ji?
S obzirom na prirodu tragova, teko je potpuno iskljuiti psa. Ali
verujem da ovek, ili moda nekoliko ljudi, ipak vie odgovaraju. Kada
bismo imali barem jedan jasan otisak, znali bismo, ali avaj Rairio je
ruke. I ako se za neke od ovih tragova dokae da su nainjeni grubim
oru em, pas e sasvim si gurno is pasti iz igre.
A vi, dok to re Frok? ta vi mi sli te? okre nu se DAgo sta.
Slaem se sa doktorom Bramblom, osorno odgovori Frok,
promekoljivi se u kolicima. Ako se seate, grmeo je, ja sam bio taj
koji je rekao da ovo nije delo nekog stvorenja koje lii na Mbvuna. I
zadovoljan sam to je ta tvrdnja bila tana. Meutim, moram
protestovati zbog naina na koji je doktor Brambl sam nastavio
iden ti fi kaci ju lea A.
Pri hvatam, kaza Brambl uz ble di osmeh.
Plagi jator ubi ca, kaza tri jum fal no de be li po li cajac.
Usle di la je ti i na.
ovek ustade i pogleda po prostoriji. Imamo nekog udaka koji je
inspirisan Muzejskom Zveri, glasno ree. Neki ludak trkara unaokolo,
ubi ja lju de, odse ca im glave i mo da ih ak i jede.
To se, kaza Brambl, sve slae sa po daci ma, osim
Debeli policajac ga prekide. Serijski ubica koji je takoe i
bes kunik.
Slu aj te, kape tane Vek si, poe DAgo sta, to ne objanjava
Ali to sve objanjava! ovek po imenu Veksi kaza jogunasto.
Iznenada se neka vrata otvorie pri vrhu amfiteatra i glasan odjek ljutito
se spu sti na gru pu lju di.
Zato za ime sve ta ja ni sam obave ten o ovom sastan ku?
Margo se okrenu, momentalno prepoznavi roavo lice, besprekornu
uniformu i teku oblogu od zvezda i irita. Bio je to ef policije Horloker,
koji je si lazio niz pro laz brzim ko rakom, u prat nji dva po moni ka.
Umorni izraz smesti se na DAgostino lice pre nego to se na njega
spu sti ne u tral na maska. efe, po slao sam
ta? Dopis? Sevajui pogledom, Horloker prie redu u kom su
sedeli DAgosta i Veksi. Vini, kako se meni ini, napravio si istu
prokletu greku i u Muzeju. Nisi ukljuio vrhunske strunjake od samog
poetka. Ti i onaj magarac Koufi uporno ste istrajavali tvrdei da je u
pitanju serijski ubica, kog imate pod kontrolom. Dok ste shvatili o emu
se zapravo radi, imali ste Mu zej pun ubi je nih lju di.
Ako smem da primetim, efe Horlokere, to je prilino neprecizna
predstava onog to se dogodilo. Pendergastov milozvuan glas zvonko se
uo u sali.
Margo je po smatrala kako Horlo ker gle da pre ma izvo ru tog zvu ka. Ko
je ovo? pi tao je.
DAgosta zausti da progovori, ali Pendergast podie ruku da ga
zaustavi. Dozvoli meni, Vinsente. efe Horlokeru, ja sam specijalni
agent FBI-ja, Pen dergast
Horloker se smrknu. uo sam za vas. I vi ste bili deo one sveopte
zbrke u Mu ze ju.
Vrlo i vo pi san opis, odgo vo ri Pen dergast.
I, ta sve ovo vama znai, Pendergaste? nestrpljivo upita Horloker.
Ovo nije u vaoj nadle no sti.
Po maem po runi ku DAgo sti kao save to dav no telo.
Horlo ker se opet namrti. DAgo sti nije po trebna ni kakva po mo.
Oprostite mi to vam protivureim, kaza Pendergast, ali mislim da
njemu, kao i vama, treba sva mogua pomo. Oi mu se prebacie s
Horlokera na Veksija, pa onda opet na Horlokera. Ne brinite, efe,
nisam ovde da bih zaradio unapreenje. Tu sam da pomognem kod
pro fi li sanja, a ne da ukradem slu aj.
Vrlo umirujue, prasnu Horloker. Okrenuo se ka DAgosti. I?
upi tao je. ta ima?
Medicinski istraitelj veruje da do petka moe identifikovati
nepoznati kostur, ree DAgosta. I misli da tragovi zuba najverovatnije
pri padaju o ve ku. Ili ne ko li ci ni njih.
Ne ko li ci ni? upi ta Horlo ker.
efe, po mom miljenju dokazi upuuju na vie od jednog
po i ni o ca, kaza DAgo sta. Brambl klim nu u znak po tvrde.
Horloker je izgledao kao da je na mukama. ta, misli da imamo
dvojicu kanibalistiki raspoloenih psihopata koji nam trkaraju
unaokolo? Za ime sveta, Vini, ukljui taj mozak. Ono to ovde imamo
jeste beskuni serijski ubica koji lovi samo svoju sortu. I s vremena na
vreme neka stvarna osoba zaluta na pogreno mesto u pogreno vreme -
kao Pame la Vi er, ili taj tip Bi terman - i bude ubi je na.
Stvarna oso ba? pro mrmlja Pen dergast.
Znate na ta mislim. Produktivan lan drutva. Neko ko ima adresu.
Horloker se namrti, okrenuvi se k DAgosti. Dau vam krajnji rok i
oe ku jem mno go vie od ovo ga.
Veksi se podie sa stolice. Ubeen sam da je ovo delo samo jednog
po i ni o ca.
Upravo tako, kaa Horloker, gledajui po prostoriji i ekajui da ga
neko izazove. Eto, imamo jednog beskunika, malo je enuo, verovatno
ivi negde u Central parku i misli da je Muzejska Zver. A zbog tog
prokletog lanka u Tajmsu pola grada je potpuno odlepilo. Ponovo se
okre nuo k DAgo sti. ta plani rate da iz ve de te?
Du calme, du calme, efe, umirujue kaza Pendergast. esto sam
bio sve dok da to neko glasni je go vo ri, to u stvari manje ima da kae.
Horloker ga pogleda s nevericom. Ne moete tako da razgovarate sa
mnom.
Naprotiv, ja sam jedini ovde koji s vama moe tako da razgovara,
otezao je Pendergast. Tako da je ostalo na meni da istaknem kako ste
izneli itav niz prilino frapantnih i nepoduprtih pretpostavki. Prvo, to da
je ubica beskunik. Drugo, da ivi u Central parku. Tree, da je
poremeen. I etvrto, da je usamljen. Pendergast je piljio u efa skoro
blago, kao strpljivi roditelj koji zbija alu sa razdraljivim detetom.
Uspeli ste da izlupetate neverovatnu koliinu nagaanja u samo jednoj
re e ni ci, efe Horlo ke re.
Horloker je zurio u Pendergasta otvorenih usta, a onda ih napokon
nekako zatvorio. Napravio je korak napred, a zatim stao. A onda se, uz
jedan ovlani pogled upuen DAgosti, okrenuo i izmarirao iz sale, sa
svo jim po moni ci ma koji su trali kako bi odrali ko rak.
Usledila je tiina nakon to su se vrata uz tresak zatvorila. Kakva
prokleta arada, u Margo Froka kako mrmlja dok se nemirno vrpoljio u
svo jim ko li ci ma.
DAgosta uzdahnu i okrenu se ka Bramblu. Trebalo bi da poaljete
jednu kopiju izvetaja efu. Sredite ga malo i doterajte, da ostane samo
ono to je stvarno bitno. I ubacite mnogo fotografija, neka bude itko.
Kao da to radi te za ne kog e tvrtaka.
Brambl prasnu u oduevljen, visoki smeh. Da, zaista, porunie,
kikotao se, dok mu se ela kao usijana sjajila pod svetlou projektora.
Dau sve od sebe da is pu nim taj zadatak.
Margo je primetila kad im je Veksi uputio jedan neodobravaju
pogled, a onda i sam krenuo prema vratima. Ne nalazim da je ovaj
humor na raun efa ba profesionalan, ree. Ja prvi imam mnogo
bit ni jih stvari, nego da se tako ze zam.
DAgosta je bledo gledao u njega. Kad malo bolje razmislim, sporo je
re kao, neka bude za tre ake, da i kape tan Vek si moe da ga pro i ta.
U svojoj eki, projekcionoj kabini visoko na zadnjem zidu, Smitbek se
odmae od projekcionog stakla i zadovoljno iskljui kasetni rikorder.
e kao je, i oslu ki vao, dok i po slednji pri sut ni nije napu stio Li ni jus hol.
Operater izae iz kontrolne sobe, namrtivi se kad je ugledao
Smit be ka. Re kao si
Novinar odmahnu rukom. Znam ta sam rekao. Nisam hteo da se
iznervira jo vie nego to si ve bio. Evo. Smitbek izvadi dvadeseticu iz
nov ani ka i dade mu je.
Ne bih to uzeo, ali plate u Muzeju su smene; ne moe da se ivi u
Nju jorku tip gro zni avo strpa nov ani cu u dep.
Aha, odgovori Smitbek, pogledavi poslednji put kroz projekciono
staklo. Sluaj, meni ne mora nita da objanjava. Doprinosi slobodi
tampe. Idi i lepo se poasti, dobro? I ne brini. ak i ako me zatvore, neu
iz dati svo je izvo re.
Zatvore? operater zacvili. Smitbek pokua da ga utei potapavi ga
po leima, a onda sagnuvi se, pree u kontrolnu sobu, drei svoju
svesku i kasetni rikorder, nakon ega izae u stare, pranjave hodnike
kojih se tako dobro seao. Pratila ga je srea: stara Pokahontas, nazvana
po divljakim potezima kojima je nanosila ru na svoje velike obraze,
uvala je severni izlaz. Proao je pored nje uz gomilu osmeha i
pohotljivih namigivanja, palcem diskretno prekrivajui datum isteka na
svo joj prastaroj mu zej skoj is kazni ci.
19.
Margo ue kroz rotirajua vrata 27. stanice, skrenu naglo ulevo i brzim
koracima, dugakim, strmim stepenicama, sie u podrum. Gelender bee
ski nut sa prastarog u tog zida jo ko zna ko li ko de ce ni ja rani je i mo rala je
da bude paljiva kako se ne bi okliznula na betonske stepenice. I pored
debljine kamenih temelja svud oko nje, mogla je da uje prigueno
pu canje is pod sebe mno go pre nego to je sti gla do podno ja.
Kad je otvorila teka, zvuno izolovana vrata, prigueni pucnji se
iznenada pretvorie u glasnu riku. Trgnuvi se od buke, prila je
prijemnom stolu. Policajac ju je prepoznao i nehajno odmahnuo kad je
ona poela da u svojoj torbi trai propusnicu i specijalnu dozvolu.
Uzmite broj sedamnaest, rekao je nadglaavajui buku i pruajui joj
tos meta i par po habanih zatit nih slu ali ca.
Margo ispisa svoje ime i vreme dolaska u prijemnu knjigu, a onda se
okrete i krenu niz galeriju, stavljajui zatitnike za ui. Momentalno, rika
ponovo postade podnoljiva. S njene leve strane, red policajaca u
boksovima s otvorenim gornjim delom irio se gotovo neprekinut do
udaljenog zida strelita: policajci su punili oruje, kaili mete,
procenjivali rezultate. Rano vee bee popularno vreme. A od desetak
dvadesetpetmetarskih zatvorenih strelita po njujorkim stanicama, 27.
stani ca se razme tala svo jim naj ve im i naj bo lje opre mlje nim.
Stigavi do boksa sedamnaest, izvadila je iz svatare svoje oruje,
kutiju bojevih metaka i jo nekoliko rezervnih okvira. Stavivi municiju
na ispust sa strane, proverila je mali autopunja. Pokreti su sada bih
rutinski, u suprotnosti sa tim koliko su joj bili strani pre godinu dana,
kada je i kupila pitolj. Zadovoljna, ubacila je pun okvir, prikaila
standardnu metu na voicu i udaljila je na deset metara. Zatim je brzo
zauzela stojei poloaj, kako je bila nauena: desna ruka na obara, leva
dri desnu u klasinoj pozi za smanjenje trzaja. Usredsredivi se na
prednji nian, ona stisnu okida, dozvolivi da joj blago savijeni laktovi
apsorbuju trzaj. Zastala je na trenutak da zakilji u metu, a onda u nju
brzo is prazni la i ostatak okvi ra od de set me taka.
Ispucala je i ostalih nekoliko okvira skoro mehaniki, ubacivi se u
standardnu pucaku rutinu: ponovo napuni, pogledaj metu, pucaj. Kad je
kutija s municijom bila dopola prazna, okrenula se da oisti oruje i
iznenadila se kad je ugledala porunika DAgostu koji je stajao iza nje,
pre krte nih ruku, i po smatrao je.
ao, ree ona, ski daju i zatit ni ke i nadvi ku ju i buku.
DAgosta klimnu prema meti. Hajde da vidimo kakva si, izustio je i
sae kao da ona pri vu e si lu e tu. Lepa ro ze ta, kaza on s odo bravanjem.
Margo se nasmeja. Hvala, ree. Tebi imam da zahvalim za to. Kao
to imam da ti zahvalim i za propusnicu. Bacila je prazne okvire u
svataru, razmiljajui o tome koliko je DAgosti onomad delovala
udno: uletela je u njegovu kancelariju tri meseca nakon okonanja
sluaja muzejskih ubistava i zatraila da joj sredi dozvolu za noenje
oruja. Za zatitu, rekla mu je. Kako li je samo uspela da natera sebe i
objasni mu potajni strah, znojave none more i oseaj bespomonosti
koji ju je pro i mao?
Bred mi je rekao da si odlian uenik, kaza DAgosta. I mislio sam
da ete se dobro slagati, zato sam ga i preporuio. Ali to se tie dozvole,
ne mora meni da se zahvaljuje. Pendergast se lino pobrinuo za to. A
sad, daj da vi di mo kakvim te je to pi to ljem Bred opre mio.
Margo mu ga dade. To je mali glok. Model 26, sa fabriki preraenim
nju jorkim oki daem.
DAgo sta ga odme ri. Lep i lagan. Mada, po malo mali radi jus.
Tvoj prijatelj Bred je bio vrlo koristan. Nauio me je kentaki
podeavanju i pomogao mi da iskoristim podesivi zazor. S njim sam
prola celu obuku. S bilo im drugim bih bila verovatno potpuno
ne u po tre blji va.
Sumnjam. DAgosta joj vrati maleno oruje. S rezultatima poput
ovih verovatno bi mogla da koristi bilo ta. Klimnuo je prema izlazu.
Haj de mo, ide mo dalje od ove buke. Ot prati u te
Margo zastade kod pulta da se odjavi i vrati zatitnike za ui i
iznenadi se kad je videla da se i DAgosta upisao u dnevnik kao i ona. I ti
si pu cao? pi tala ga je.
Zato da ne? okrenu se DAgosta prema njoj. ak i matore prdonje
kao to sam ja mogu da zaraju. Izali su sa strelita i poeli da se penju
uz dugake, strme stepenice. U stvari, sluajevi kao to je ovaj sve
gurnu do ivice, kaza on. Malo vebe deluje kao dobra ideja. A posebno
po sle onog in formativ nog sastan ka.
Margo se ne potrudi da odgovori na ovo. Pri vrhu stepenita zastade i
saeka porunika da je sustigne. On se pojavi, slabo dahui, i oni
zajedno prooe kroz rotirajua vrata, napolje na Trideset prvu ulicu.
Vee je bilo svee a saobraaj slab. Margo pogleda na sat: uskoro e osam.
Mogla bi da otri do kue, pripremi sebi laku veeru, a onda da pokua da
nadok nadi malo sna.
Kladim se da su te proklete stepenice izazvale vie sranih napada od
sve testenine Njujorka, kaza DAgosta. Mada, kako se ini, tebi nimalo
nisu sme tale.
Margo slegnu rame ni ma. Ve bala sam.
Primetio sam. Nisi vie ista osoba koju sam upoznao pre osamnaest
me se ci. U svakom slu aju, bar ne spo lja. Kakve ve be radi?
Uglav nom ve be snage. Zna, ve li ka te i na, malo po navljanja.
DAgo sta klim nu. Dva-tri puta ne delj no?
Radim gornje i donje miine grupe naizmenino. A takoe
po ku avam da radim i in terval ni tre ning.
Ko li ko tre nut no di e na ben u? Pe de set pet?
Margo odmahnu glavom. ezdeset, u stvari. Dobro je, jer prvi put ne
moram da menjam sve one male utege na ipki. Mogu samo da uzmem
dvade se ti ce.
DAgosta ponovo klimnu. Nije loe. Krenuli su prema estoj aveniji.
I po mae li?
Izvi ni?
Pi tam, po mae li?
Margo se namrti. Ne znam na ta misli, odgovori ona, ali dok je to
jo iz go varala, shvati la je.
Ne, rekla je samo trenutak kasnije, tiim glasom. Ne sasvim, u
svakom slu aju.
Nemam nameru da se nameem, kaza DAgosta, tapui se po
depovima, odsutno traei cigaru. Ja sam prilino otvoren tip, ako nisi
znala. Pronaavi jednu, strgnuo je etiketu noktom i pogledao omot.
Pret po stavljam da je to sranje u Mu ze ju uti calo na sve nas.
Stigli su do avenije. Margo je oklevala na trenutak, gledajui prema
se ve ru. Izvi ni, kazala je. Iz gle da da mi nije lako da go vo rim o tome.
Znam, kaza DAgosta. A posebno sad. Usledila je kratka tiina dok
je pri palji vao. Do bro se u vaj te, dok torko Grin.
Margo se bledo nasmei. I vi. I hvala jo jednom za ovo. Potapala je
svataru, a onda lagano krenula u trk, krenuvi na sever kroz saobraaj,
pre ma Vest saj du i svom domu.
20.
DAgosta pogleda na svoj sat: 22:00 h, jo uvek nemaju apsolutno nita
da pokau kao rezultat svog rada. Patroldije su otkaile sklonita,
sabirne centre, narodne kuhinje u uzaludnoj potrazi za bilo kim ko se
previe interesuje za Mbvuna. Hejvardova, ije je znanje o podzemnim
beskunicima postalo neprocenjivi izvor, imala je itav niz specijalnih
izvetaja o isterivanju beskunika. Naalost, rezultati su takoe bili
razoaravajui: krtice su nestajale pre njihovih pretraga i odlazile u jo
mranije i tajnovitije dubine. Osim toga, kako je Hejvardova to objasnila,
pretrage su mogle samo da zagrebu po povrini ogromne mree tunela
ispod gradskih ulica. Bar se broj ludaka koji su se javljali Postu radi
nagrade smanjio na minimum. Moda su svi bili vie zabrinuti zbog
Tajm so vog lan ka i Bi termano vog ubi stva.
Pogledao je svoj sto koji je jo uvek bio zatrpan ispod napola gotovih
rezultata pretrage. Onda je skrenuo pogled na staninu tablu po stoti put
te veeri, uporno piljei u mapu kao da e je gnev njegovog pogleda
naterati da iz sebe iscedi neki odgovor. Postoji li nekakav obrazac?
Mo rao bi po sto jati; bilo je to prvo pravi lo de tek tiv skog po sla.
Nije mu se ni najmanje jebalo za ono to je Horloker rekao: stomak
mu je govorio da su ova ubistva delo vie od jednog oveka. A i nije to bio
samo njegov stomak - ubistava je jednostavno bilo previe; a i modus
operandu premda slian, nije bio u dovoljnoj meri isti: neki leevi su bili
dekapitovani, neki sa smrskanim lobanjama, a ostali su bih jednostavno
unakaeni. Moda je stvarno bio u pitanju neki jebeni kult. Ali ta god da
se pokae na kraju, Horlokerovi pretei rokovi bili su samo smetnja koja
oduzima vreme. Ono to im je trebalo bio je pravi strpljiv, metodian i
in te li gen tan de tek tiv ski rad.
DAgosta se nasmeja samome sebi. Isuse, zvuim sve vie kao
Pen dergast.
Iza zatvorenih vrata ostave, bono u kancelariji, poeo je da
raspoznaje neke udne zvuke mekoljenja. Hejvardova je ula tamo
nekoliko minuta pre toga, na pauzu za kafu. Gledao je nekoliko
trenutaka dok su zvuci i dalje dopirali. Konano je ustao, priao vratima,
okre nuo kvaku i kro io unu tra.
Hejvardova je stajala usred ostave, raskreena u ivotinjskoj pozi, leve
ruke kruto, poput strele ispruene ispred sebe, a desne zategnute unazad
pored glave. ake su joj bile napete i donekle skupljene, savijenih
paleva koji su trali nagore. Dok ju je posmatrao, okrenula je svoje
malo telo za devedeset stepeni, promenila poloaj ruku tihim odsenim
pokretom, a onda se okrenula za jo devedeset stepeni. Sve to je
iz gle dalo kao neki po malo opasan balet.
Pokreti su bili naglaeni otrim izdisajima, ali ne poput onih koje je
isputala dok su se suoavali s ruljom u tunelima. Dok ju je gledao, ona
se ponovo okrete, ovaj put prema njemu, i obe ruke spoji ispred sebe
spo rim, pro mi lje nim po kre tom.
Tre ba vam ne to, po runi e? upi ta ga.
Samo objanje nje ta to, do avo la, radi, odgo vo ri on.
Hejvardova se lagano ispravi do pune visine, ispusti dugi dah, a onda
po gle da u nje ga. To je jedna he i an se ri ja kata.
ta kae?
Ceremonijalna veba hotokan karatea, kaza ona. A onda ga pogleda
u oi. Na neki nain mi pomae da se opustim, objasni ona. A ovo je
ipak moja pau za, po runi e.
Onda, samo nastavi. DAgosta se okrenu prema vratima, a onda
zastade i po gle da nazad. Koji po jas ima?
Ona ga po gle da nakrat ko. Beli, ko nano odgo vo ri.
Aha.
Hejvardova se neznatno osmehnu. otokan je originalna japanska
kola karatea. Ona obino ne veruje u svakojake pastelne pojaseve,
po runi e. Ima est ni voa be log po jasa, tri sme a, pa tek onda crni.
DAgo sta klim nu. I koji si ti nivo? rado znalo je upi tao.
Sle de eg me se ca po laem za san ki ju po jas.
DAgosta u agrljanje brave iz svoje kancelarije. Izaavi iz ostave i
zatvorivi vrata za sobom, naao se licem u lice s korpulentnim
kapetanom Veksijem. Bez ijedne rei Veksi se vrpoljio ispred stanine
table. Sa spojenim akama iza lea intenzivno je prouavao guvu
crve nih i be lih i o da.
Ovde po sto ji obrazac, ko nano pro go vo ri.
Stvarno? upita DAgosta, s mukom pokuavajui da uini svoj glas
ne u tral nim.
Vek si klim nu mu dro, ali osta okre nut le i ma.
DAgosta nita ne ree. Znao je da e do kraja svog ivota aliti to je
Vek si ja uklju io u slu aj.
Ovde poinje. Uz meki udar, Veksijev prst pokaza zelenu taku na
mapi. DAgosta primeti da je pokazao na Rembl, najdivljiji deo Central
parka.
Kako si to shvatio?
Jednostavno, ree Veksi. ef je porazgovarao sa glavnim pisarem iz
Personalnog odeljenja. On je pogledao lokacije ubistava, uradio
najpodesniju linearnu analizu i rekao da se radijalno pruaju tano sa
ovog mesta. Vidi? Ubistva ine polukrug oko ove take. Ubistvo u
zam ku Bel ve de re je klju.
Okrenuo se. Tamo na Rembliu ima stena i peina, a i rastinje je
gusto. Ima i mnogo beskunika. Savreno je kao mesto za skrivanje.
Tamo emo nai ubi cu.
Ovog puta DAgosta nije uspeo da sakrije skepsu na licu. ekaj samo
malo. Neki poreski treber iz Personalnog vam je ovo rekao? Je li moda
po ku ao da vam pro da i novi pen zi o ni plan?
Veksi se namrti, a njegovi naduveni obrazi obojie se jarkocrveno.
Ne svia mi se tvoj ton, Vini - nije bio u redu ni na sastanku danas posle
podne, a nije u redu ni sada.
Sluaj, Dek, kaza DAgosta trudei se da sauva strpljenje. ta bi,
do avola, jedan pisar, pa ak i ako je policijski, mogao da zna o obrascu
ubijanja? To jednostavno nije dovoljno. Mora da uzme u obzir ulaze,
izlaze, ma sve. Osim toga, ubistvo u zamku Belvedere je jedino koje se
najmanje uklapa u obrazac. A onda odustade. Nije bilo smisla da
Veksiju bilo ta objanjava. Horloker je bio jedan od onih efova koji je
vo leo spe ci jali ste, strunjake i kon sul tan te. A Vek si je bio pravi uvlaka
Tre bae mi ova mapa, ree Vek si.
DAgosta je posmatrao iroka plea oveka pred sobom. Dok je to
i nio, jedno sve tlo se iz ne nada upali u nje go voj glavi. Sada je znao o emu
se tu zapravo radi.
Ustao je. Samo izvoli, ree. Prvobitni dosijei su u ovim ormanima
ovde, a naredni ca Hej vard ima neke ne pro ce nji ve
Ona mi nee trebati, kaza Veksi. Samo stanina tabla i dosijei.
Poalji to u moju kancelariju sutra ujutro. Kancelarija 2403. Sele me
ovde u tab. Lagano se okrenuo i pogledao DAgostu. Izvini, Vini. ini
se da se sve svelo na pitanje hemije. Mislim, ja i Horloker. Potreban mu
je neko na koga moe da se osloni. Neko ko ume da obuzda tampu.
Nita lino, zna. Ti e i dalje, na ovaj ili onaj nain, biti na sluaju. A
sada, poto e konano da usledi neki napredak, moda e se oseati
bolje u vezi sa itavim sluajem. Postaviemo zasedu na Rembliu i
uhvati e mo tog tipa.
Sigurno, kaza DAgosta. Podsetio je sebe da ovo nije sluaj koji se
mo gao do bi ti i da ga u stvari ni kad nije ni hteo. Ali to nije po magalo.
Vek si is pru i ruku. Nema lju ti, a, Vini?
DAgosta prihvati punaku toplu aku. Nipoto, Dek, uo je sebe
kako ovo iz go vara.
Veksi jo jednom pogleda po kancelariji, kao da trai jo neke stvari
koje bi vredelo imati. Pa, moram da idem, konano ree. Hteo sam ovo
da ti lino saoptim.
Hvala.
Stajali su tako dok se neprijatna tiina produbljivala. A onda ga Veksi
udno po tapa po rame nu i izae iz kan ce lari je.
Zaulo se meko ukanje kad mu se Hejvardova pridruila. Stajali su
u tiini i sluali korake koji su se udaljavali niz hodnik s podom od
linoleuma, sve dok se konano nisu izgubili u tihom zujanju kuckanja i
dale kih raz go vo ra. A onda se Hej vardo va okre nu pre ma DAgo sti.
Porunie, kako moete da ga pustite da se s ovim izvue? ogoreno
je pitala. Mislim, kad smo leima podupirali onaj zid dole u tunelu, taj
kukin sin je jedno stav no zbri sao.
DAgosta ponovo sede, opipavajui gornju fioku svog stola traei
cigare. Potovanje prema pretpostavljenima nije tvoja jaa strana, a,
narednice? pitao ju je. Bilo kako bilo, zato misli da ovo nije neka
vrsta nagrade? Naao je cigaru, probuio rupu u njenom vrhu olovkom,
a zatim je zapalio.
Dva sata kasnije, dok je DAgosta vrio poslednje pripreme za selidbu
ormana na gornji sprat, Pendergast ue u kancelariju. Bio je to
Pendergast kakvog je DAgosta pamtio: besprekorno crno odelo, veoma
strogo skrojeno prema njegovom vitkom stasu, beloplava kosa
zaeljana unazad i runo izraene uglancane engleske mokasine u
tamnocrvenoj boji. Kao i obino, izgledao je vie kao neki pomodni
gro bar, nego FBI agent.
Pendergast pokaza fotelju za posetioce kratko klimnuvi. Mogu li?
DAgosta spusti slualicu i klimnu. Pendergast skliznu u naslonjau
majom gracioznou. Pogledao je oko sebe i primetio kutije sa
dosijeima i beli pravougaonik na zidu gde je ranije visila mapa. Okrenuo
se pre ma DAgo sti upit no po dignu tih obrva.
To je sada Veksijeva glavobolja. DAgosta odgovori na
ne po stavlje no pi tanje. Meni je do de ljen pri go dan zadatak.
Zaista, kaza Pendergast. Porunie, delujete kao da niste poraeni
ovim pre o kre tom.
Poraen? kaza DAgosta. Pogledaj okolo jo jednom. Stanine table
vie nema, dosijei su spakovani, Hejvardova je u krevetu, kafa je vrua,
ci gara je upalje na. Ose am se fan tastino.
Prilino sumnjam u to. Ali ipak, verovatno e mirnije spavati nego
titonoa Veksi. Nespokojno lee glava, to krunu nosi i sve to.
Pogledao je u DAgostu s izrazom na licu kao da se zabavlja. I ta emo
dalje?
Ah, jo uvek sam pridodeljen sluaju, odgovori DAgosta. Ali na koji
nain, Vek si se nije po tru dio da mi objasni.
Verovatno ni on sam ne zna. Ali mislim da moemo biti sigurni da
nee sedeti skrtenih ruku. Pendergast uuta i DAgosta se zavali u
svojoj fotelji, uivajui u cigari i zadovoljno putajui da se tiina proiri i
is pu ni i tavu pro sto ri ju.
Bio sam jednom u Fi ren ci, ko nano kaza Pen dergast.
Oh, stvarno? Ba sam bio u Italiji. Odveo sam prole jeseni sina da
vidi svo ju prababu.
Pen dergast klim nu. Je ste li obi li Palatu Piti?
Piti ta?
To je u stvari muzej umetnosti. Izvrstan je. Tamo se uva
srednjovekovna mapa, naslikana kao freska na jednom od zidova i to
go di nu dana pre nego to je Ko lum bo ot krio Ame ri ku.
ali se.
Na mestu gde e kasnije Amerika biti otkrivena, mapa je prazna osim
nat pi a Cui ci sono del mo stri.
DAgo sta is kri vi lice. Ovde, tu su mo stri. ta je to?
To znai: Ovde, tu su mon stru mi.
Monstrumi. Aha. Isuse, potpuno sam zaboravio italijanski. Priao
sam itali jan ski s babom i de dom.
Pendergast klimnu. Porunie, hou da mi odgovori na jedno
pi tanje.
Pu caj.
Pogodi koji je najnaseljeniji region na zemlji koji se ne moe nai na
mapi.
DAgo sta slegnu rame ni ma. Ne znam. Mil vo ki?
Pendergast se sumorno osmehnu. Ne. A nije ni Mongolija. Niti su to
ni Au strali ja, ni Novi Ze land. U pi tanju je podze mlje Nju jorka.
Zaje bava me, je l tako?
Ne zaje bavam te, kako si to ve tako armant no re kao. Pen dergast se
promekolji u svojoj naslonjai. Vinsente, podzemlje Njujorka me
podsea na tu mapu iz Palate Piti. To je stvarno neistraena teritorija. I,
kako se ini, nezamislivo ogromna. Na primer, postoji deset podnivoa
ispod Grand central stanice - i to bez kanalizacije i odvoda za sluaj
olu je. A ni voi is pod Pen stani ce idu jo i du blje.
Znai bio si dole, pri me ti DAgo sta.
Jesam. I to nakon to sam se video s tobom i narednicom Hejvard.
Bio je to u stvari istraivaki pohod. eleo sam da steknem oseaj o
okruenju i testiram svoju sposobnost da se kreem onuda i saznam
koliko mogu. Uspeo sam da porazgovaram s nekolicinom podzemnih
stanov ni ka. Re kli su mi mno go, ali su zato nago ve sti li jo mno go vie.
DAgo sta se nagnu napred. Jesi li uo to god o ubi stvi ma?
Pendergast klimnu. Indirektno. Ali oni koji najvie znaju dublje su
pod zemljom nego to sam prilikom prvog ulaska bio spreman da idem.
Potrebno je vreme da se stekne poverenje tih ljudi i moram jo mnogo da
radim na tome. A posebno sada. Vidi, podzemni beskunici su
uasnuti. Pendergast okrenu svoje blede oi prema DAgosti. Zbrajajui
nekolicinu privatnih razgovora koje sam vodio, shvatio sam da je neka
misteriozna grupa ljudi naselila podzemlje. A najvei deo ovih glasina ak
ni ne sadri re ljudi. Navodno, oni su divlji, kanibalistiki nastrojeni
po lu lju di. I navodno su upravo oni odgo vorni za ubi stva.
Usledila je pauza. DAgosta ustade i prie prozoru, posmatrajui
nonu pano ramu Men het na. Ve ru je u to? ko nano je upi tao.
Ne znam, odgovori Pendergast. Moram da razgovaram s Mefistom,
voom zajednice koja se nalazi ispod Kolumbus serkla. Mnoge stvari koje
je ispriao Postu u nedavnom lanku deluju uznemirujue istinito. Na
nesreu, to je ovek s kojim je teko doi u kontakt. Veoma je
nepoverljiv prema svim autsajderima i vrlo strastveno mrzi vlast. Ali
ose am da je on oso ba koja me moe odve sti tamo gde mo ram da odem.
DAgo sta iz vrnu usne. Tre ba ti part ner? pi tao je.
Mali smeak se pojavi na Pendergastovom licu, ali onda nestade. To
je jedno ekstremno opasno i divlje mesto. Meutim, razmisliu o ovoj
po nu di. Mi slim da je fer?
DAgo sta klim nu.
Dobro. A sada, predlaem da ode kui i malo odspava. Pendergast
ustade. Premda to ne zna, prijatelj Veksi e trebati svu pomo do koje
moe da doe.
21.
Sajmon Brambl patent-kopom zatvori svoju mapu pevuei Makulu
onako za sebe. Uivao je zadovoljno bacivi pogled na laboratoriju:
higijensku tu-kabinu u uglu i iza stakla uredno poreane redove
hromiranih i elinih instrumenata, koji su mu namigivali na
priguenom svetlu. Oseao se neverovatno zadovoljnim samim sobom.
Ponovo je u glavi premotavao scenu za vreme koje je izvodio svoje male
majstorije, a posebno ravnoduno Frokovo lice. Ravnoduno, ali iznutra
bez sumnje plameno. To je donekle nadoknadilo Frokovu malu porugu
zbog trijumfa u vezi sa jainom ujeda. I pored toga to je radio za
gradsku vladu, Brambl je ipak uivao u ovom jednom akademskom
po e nu koji je po sti gao, kao uo stalom i bilo ko dru gi.
Zadenuo je meku konu mapu pod miku i ponovo pogledao po
prostoriji. Bila je to predivna laboratorija, dobro osmiljena i odlino
opremljena. eznuo je za neim slino elegantnim i savremenim u
odeljenju medicinskog istraitelja. Ali to se nikad nee dogoditi, i on je to
znao; grad je bio u hroninoj besparici. Kad ovaj detektivski posao
forenzike patologije ne bi bio toliko zanimljiv, istog trenutka bi se
pre bacio u neku ve o ma lepo opre mlje nu kulu od slo no vae.
Zatvorio je lagano vrata za sobom, iznenaen, kao i uvek, prazninom
hodnika. Nikad nije video drutvo koje je toliko nerado ostajalo da radi
nou kao to je to bilo osoblje ovog Muzeja. Ipak, nije mu smetala tiina.
Bila je osveavajua i drugaija, ba kao to je to bio i muzejski miris
praine i starog drveta u odnosu na zadah formalina i trulei koji je
proimao salu medicinskog istraitelja. Odluio je da duim putem izae
iz Muzeja, kao to je to inio svake veeri, kroz Afriku dvoranu. Nalazio
je da su diorame u njoj prava mala umetnika dela. A posebno su
izgledala dobro u ovaj pozni as, kada su svetla blia pogaena i kad je
svaka diorama blistala od unutranjeg osvetljenja poput prozora koji
gle da u neki dru gi svet.
Proao je dugakim hodnikom i, gajei averziju prema liftovima,
siao niz tri reda stepenika. Proavi ispod metalnog zasvodenog prolaza,
naao se u Okeanografskoj dvorani. Samo je nono svetlo bilo ukljueno i
sala je bila mrana i zagonetna, a i tiha, osim veno prisutnog puckanja,
uzdaha i kripe drevne zgrade Muzeja. Divno, pomislio je. Ovo je bio
pravi nain da se obie Muzej, bez sve one uasne deurlije koja vriti i
njihovih unjkavih uitelja. Proao je ispod replike dinovske sipe, kroz
dve meusobno poduprte, ukaste slonovske kljove, i uao u Afriku
dvo ranu.
Pono. Sporo je prolazio kroz salu, dok se krdo slonova, koje je
stajalo u centru, jedva naziralo u tami, a srednje grupe stajale poreane u
dupli red, spram zidova, sa obe njegove strane. Grupa gorila mu je bila
omiljena, zastao je ispred nje, puei usne i preputajui se prikazanoj
sceni. Bila je tako stvarna, eleo je da uiva u njoj. Stvari e se ovde
uskoro pribliiti kraju; njegov posao je skoro gotov. Ako je bio u pravu,
onaj siroti Biterman i ostaci ain Vokera potpuno e se uklopiti u
obrazac.
On konano uz uzdah skrenu kroz niski prolaz, a zatim nastavi niz
kameni hodnik prema Kuli. Bila mu je poznata pria uvene Kule: kako je
1870. Endjurans S. Flajt, elezniki magnat i trei upravnik njujorkog
Prirodnjakog muzeja, izgradio udovini i zamkoviti dodatak prvobitnoj
muzejskoj zgradi. Trebalo je da za model poslui velki zamak
Karnarvon, koji je Flajt pokuao - neuspeno - da kupi za sebe. Bistrije
glave su ipak prevladale i Flajt je uklonjen iz kancelarije pa je samo
centralna kula bila zavrena. Sada je ugao jugozapadne fasade ove
institucije inila estougaona Kula, prvenstveno koriena za uvanje
beskrajnih muzejskih kolekcija. Bilo je to takoe, kako je Brambl uo, i
omiljeno mesto sastanaka onih muzejskih zaposlenika koji su voleli da
po se u ju je zi va me sta.
Mrana sala u podnoju Kule, koja je liila na katedralu, bee prazna i
Bramblovi koraci odjekivali su uplje dok je prelazio mermerni pod
prema izlazu za zaposlene. Klimnuvi uvaru, izaao je na vlani noni
vazduh na Muzejsku ulicu. Bila je pono, ali avenija je jo uvek bila
pre plavlje na lju di ma i tak si ji ma.
Napravio je nekoliko koraka, a onda se okrenuo divei se. Bez obzira
na to koliko ju je puta video, nikad se nije umorio od gledanja u Kulu.
Uzdizala se nekih pedeset-ezdeset metara u visinu, sa vrhom u vidu
kandolikih ukrasa, i bacala tamnu senku ak do Pedeset devete ulice po
vedrom danu. Noas je bila bleda pod svetlou votanog meseca,
iz gle dala je mut no, kao puna du ho va.
Konano, uz jo jedan uzdah, krenuo je dalje, zaao za ugao u
Osamdeset prvu, i tako krenuo na zapad prema Hadsonu i svom
skromnom stanu. Ponovo je poeo da pevui sebi u bradu. Dok je tako
iao, ulica je postepeno dobijala ofucani karakter, a broj peaka je poeo
da se proreuje. Ali Brambl to nije primeivao, hodao je ustro i udisao
noni vazduh. Pirkao je prijatan vetri, sve i donekle otar, idealan za
ovo doba leta. Par zalogaja za veeru, brzi tu, gutljaj grin spota i bie u
krpama za sat vremena. Kao i obino, ustae oko pet, budui da je jedan
od onih srenika kojima skoro uopte ne treba san. Bila je to sjajna
prednost za medicinskog istraitelja, to ne mora da spava, a posebno za
onog koji je hteo da bude najbolji u svojoj profesiji. Brambl vie nije ni
brojao prilike kada bi se prvi naao na mestu nekog vanog zloina,
jednostavno zbog injenice da je bio budan kada su svi ostali vrsto
spavali.
Komiluk je sad delovao jo siromanije, ali ostao je jo samo jedan
blok do Brodveja i njegovih prenatrpanih pekara, knjiara i delikatesnih
radnji. Brambl je koraao du reda tronih kua od mrkog peara, sada
podeljenih na garsonjere i minijaturne stanove. Nekoliko bezazlenih
pi janaca je dan gu bi lo na daljem o ku.
Kad je stigao do sredine bloka, opazio je pokret krajikom oka: neto
bee u mranoj nii podrumskog ulaza u naputenom stepeninom
prilazu. Ubrzao je korak. Odande je dopro neki neuobiajeno gadan
smrad, preotar ak i za Njujork. uvi kako se neto hitro kree
trotoarom iza njega, instinktivno je gurnuo ruku u svoju mapu zbog
skalpela koji je uvek nosio sa sobom. Usta su mu se stisnula kada je
prste sklopio oko hladne ergonomske drke. Nije osetio stvarnu paniku:
jednom su ga opljakali drei pitolj uperen u njega, a dva puta pod
pretnjom noa - znao je tano ta mu je raditi. Izvukao je skalpel iz mape
i naglo se okrenuo, ali iza njega nije bilo nikog: pogledao je oko sebe u
trenutku potpuno zbunjen, pre nego to ga je neija ruka epala oko
vrata i odvukla u mrak. Pretpostavio je, na neki udan i objektivan nain,
da je to stvarno neija ruka; morala je to biti, pa ipak bila je klizava ali
isto tako i snana. Zatim je, skoro istog momenta, osetio neki udan
prodirui oseaj odmah ispod adamove jabuice. Da, bio je to udan
ose aj, zai sta ne o bi an.
22.
Margo otkljua vrata Laboratorije forenzike anatomije, potajno
zadovoljna to ju je zatekla u mraku i pustu. Ovo je bilo prvo jutro da je
uspela da stigne na posao pre doktora Brambla. Veinu jutara, kad bi
dola on bi ve sedeo na svojoj laboratorijskoj stolici, pijuckajui oljicu
muzejske kafe i izvijajui svoje uske obrve iznad rama naoara u znak
pozdrava. Onda bi krenuo s istom priom o tome kako Muzej sigurno
filtrira kafu ve korienim formaldehidom, pozajmljenim na Odeljenju
za konzervaciju ivotinja. Nekih drugih jutara, stigla bi i zatekla Froka,
koji je takoe stigao pre nje, i tada su dva naunika, nadvijena nad sto ih
neki izvetaj, nastavljala svoju uobiajenu prepirku ljubaznim tonom s
pri kri ve nom zaje dlji vo u.
Ubacila je svoju svataru u fioku i obukla mantil priavi prozoru
nakon toga. Sunce je granulo iznad zgrada na Petoj aveniji, kupajui
upravnu zgradu u zlataste i bakarne prelive. Ispod prozora, park se
budio: majke su etale sa decom prema zoolokom vrtu, dogeri su
trupkali du dugake i ovalne trim staze oko rezervoara. Pogled joj se
pomerio prema jugu, svetlost je konano stigla i do purpurne mase
zamka Belvedere, i ona neznatno slegnu ramenima dok je zurila u tamni
zadnji deo obrastao gustiem, gde je Nikolas Biterman okonao svoj
ivot nasilnom smru. Njegovo bezglavo telo, znala je, trebalo je da
kasni je tog ju tra stigne u labo rato ri ju.
Vrata se otvorie i doktor Frok se ukotrlja unutra, bio je samo krupna
silueta nasuprot mraku laboratorije. Kad je stigao do dela obasjanog
suncem, Margo se okrenu da ga pozdravi. Videvi izraz na njegovom licu,
ona se mo men tal no zale di.
Dok to re Frok? upi ta. Je ste li do bro?
Priao joj je lagano, inae crvenog lica koje je sada bilo ispijeno i
ble do.
Donosim tragine vesti, kaza on tihim glasom. Pozvali su me
veoma rano jutros. Sajmon Brambl je sino ubijen dok se iz Muzeja
vraao kui.
Margo se namrti, naglo udahnuvi. Sajmon Brambl? ponovi ona ne
shvataju i.
Frok se dokotrlja jo blie i uze je za ruku. ao mi je to sam ja taj
koji ti ovo saoptava, draga moja, kaza on. Sve se tako strano i
iz ne nada do go di lo.
Ali kako? upi ta Margo.
Izgleda da je napadnut u Osamdeset prvoj ulici, ree Frok. Grlo mu
je prerezano. Osim toga Frok rairi ruke koje su se, Margo je to
pri me ti la, tre sle od uz bu e nja.
inilo se nestvarnim, poput nekog sna; nije mogla da poveruje da je
ovek, koji je stajao ispred onog ogromnog platna prethodnog jutra i
baratao daljin skim upravljaem kao samu raj skim maem, sada mrtav.
Frok uzdahnu. Moda to nisi znala, Margo, ali Sajmon i ja se ba
nismo uvek slagali. Imali smo neka profesionalna razmimoilaenja. Ali
uvek sam gajio veliko potovanje za tog oveka. Ovo je veliki gubitak za
Odeljenje medicinskog istraitelja. Kao i za na posao, poto se dogodilo
u ovako kri tinom tre nut ku.
Na posao, ponovi Margo sama od sebe. Ali posle toga zauta. Ali
ko je to ui nio?
Nije bilo sve do ka.
Ostali su nepokretni na trenutak, Frokova ruka poivae na njenoj,
toplo i neno je teei. A onda se on lagano udalji. Ne znam koga e nam
s Odeljenja poslati kao zamenu, ako nam ikoga i poalju, kaza on. Ali
mislim da bi Sajmon eleo da nastavimo u duhu onoga to je zapoeo.
Okrenuo se prema daljem zidu i ukljuio plafonsko osvetljenje,
preplavljujui svetlom centar prostorije. Uvek sam nalazio da je posao
najbolji protivotrov za tugu. Dugo posle toga nita nije rekao. Zatim je
uzdahnuo, kao da se primorava da nastavi. Da li bi htela da izvadi le A
iz friidera? Imam neku teoriju o potencijalnoj genetskoj anomaliji koja
je moda izazvala te deformitete. Osim ako ne eli da uzme slobodan
dan? Po di gao je obrve.
Ne, odgovori Margo, odmahujui glavom. Frok je bio u pravu.
Brambl bi voleo da nastave dalje. Ustavi sporo i preavi na drugu
stranu prostorije ona unu, otvori vrata ormana i zatim izvue dugo
metalno korito. Neidentifikovano telo koje je na njemu lealo svedeno je
i prerasporeeno u puku gomilu nepravilnih hrpa ispod plavog
pre kri vaa. Pre baci la je ko ri to na ko li ca i do gu rala ih pod sve tlo.
Frok je paljivo svukao prekriva i poeo mukotrpni proces merenja
zglobnih kostiju deformisanog skeleta uz pomo elektronskog ublera.
Oseajui se jezivo nestvarno, Margo se vrati prouavanju jo jedne
serije snimaka magnetnom rezonancom. Laboratorija zapade u dugu
ti i nu.
Da li ima neku predstavu o kakvom je to tragu jue govorio
Saj mon? ko nano upi ta Frok.
Izvinite? kaza Margo podignuvi glavu. Oh. Ne, ne znam. Sa mnom
o tome nije raz go varao. Ja sam bila podjednako iz ne nae na kao i vi.
teta prokomentarisao je Frok. Koliko ja znam, o tome nije ostavio
nikakve beleke. Ponovo je zautao na neko vreme. Prava teta,
Margo, na kraju ree tihim glasom. Moda nikada neemo saznati ta je
ot krio.
Niko ni ta ne plani ra kao da e su tradan umre ti.
Frok odmahnu glavom. Sajmon je bio kao i veina medicinskih
istraitelja koje poznajem. Uzbudljivi, zanimljiv i sluajevi poput ovog su
retki i kad se neki pojavi pa, ne mogu uvek da se otmu elji da malo
drame. Odjednom je pogledao na svoj sat. Oh, draga. Hej, skoro sam
zaboravio da imam sastanak na Osteologiji. Margo, pitam se da li bi htela
da malo to ostavi po strani i zameni me ovde na neko vreme. Moda su
u pitanju ove tragine vesti ili to to ve previe dugo buljim u ove kosti.
Ali mi slim da bi ovom zadat ku go dio par sve ih oi ju.
Narav no, odgo vo ri Margo. ta tano trai te?
Voleo bih da znam. Prilino sam siguran da je ova osoba imala neku
uroenu bolest. elim da izmerim morfoloke promene kako bih
ustanovio da li je bilo i genetskih promena. Na nesreu, to znai da bi
trebalo izmeriti skoro svaku kost u telu. Pomislio sam da krenem od
zglobova i prstiju, poto su, kao to zna, te kosti najpodlonije
ge net skim pro me nama.
Margo pogleda prema stolu za analizu. To bi moglo da potraje
dani ma, kaza ona.
Frok ogoreno slegnu ramenima. I sam sam toga savreno svestan,
draga moja. Uhvatio je ine svojih tokova i snano se odgurnuo prema
vrati ma.
Margo umorno poe da meri svaku kost elektronskim ublerom i
unosi podatke na tastaturi terminala. ak su i najmanje kosti zahtevale
desetine merenja i uskoro je duga lista brojeva poela da se pojavljuje na
susednom ekranu. Pokuavala je da ne bude nestrpljiva zbog zamornog
posla i grobne tiine laboratorije. Ako je Frok bio u pravu i deformiteti su
stvarno genetske prirode, to e pretragu za identitetom tela prilino
skratiti. U ovom trenutku bio im je potreban svaki trag koji uspeju da
pronau: kosturi iz Laboratorije za fiziku antropologiju nisu pruili
nikakav novi podatak. Dok je radila, uhvatila je sebe kako se pita na ta li
je to Brambl mislio. Ali seanje na Brambla bilo je i previe strano.
Misliti na oveka, koji je napadnut i ubijen Odmahnula je glavom,
pri mo ravaju i sebe da se kon cen tri e na dru ge stvari.
Iznenadna zvonjava telefona trgnula ju je od jednog komplikovanog
merenja. Ponovo je zazvonio - dva kratka zvuka - i ona shvati da ovo nije
lo kal ni po ziv. To je ve ro vat no DAgo sta, zove zbog dok to ra Bram bla.
Ona po di e slu ali cu. Fo ren zi ka.
Da li je dok tor Brambl tu? upi ta je dan po malo drski, mlaah ni glas.
Doktor Brambl? Margoine misli poee da jurcaju. ta ako je neki
ro ak? ta da mu kae?
Halo? po no vi glas.
Da, da, kaza Margo. Doktor Brambl nije ovde. Mogu li vam
po mo i?
Nisam siguran. U pitanju je poverljiva stvar. Mogu li da znam s kim
raz go varam?
Ja sam dok torka Grin, kaza Margo. Asi sti ram mu.
Ah! Onda je u redu. Ovde doktor Kavalijeri iz Svetog Luke u
Bal ti mo ru. Iden ti fi ko vao sam paci jen ta kog je traio.
Paci jen ta?
Da, onog sa spondilolistezom. Margo je mogla da uje ukanje
papira na drugoj strani veze. Ovo je jedna strano bizarna gomila
rendgenskih snimaka. Prvo sam pomislio da je u pitanju neka ala.
Sko ro mi je pro maklo.
Margo pokua da pronae komad papira i olovku. Bolje da mi
is pri ate sve is po et ka.
Dobro, odgovori glas. Ja sam ortopedski hirurg u Baltimoru. Ovde
nas ima samo troje koji radimo korektivnu hirurgiju kako bismo spreili
spon di lo li ste zu. Dok tor Brambl je to narav no znao.
Spon di lo li ste zu?
Nastupila je tiina. Vi niste doktor? upita Kavalijeri, sa osuujuim
to nom u glasu.
Margo duboko udahnu. Doktore Kavalijeri, moda bi bilo bolje da
vam kaem. Ali doktor Brambl je pa, sino je ubijen. Ja sam evolucioni
biolog koji mu pomae da analizira ostatke nekoliko rtava ubistva.
Po to dok tor Brambl vie nije ovde, mo rate mi sve is pri ati.
Ubi jen? Pa ko li ko jue sam raz go varao s njim!
Sve se do go di lo pri lino iz ne nada, kaza Margo. Nije e le la da zalazi u
de talje.
Pa to je uasno. Doktor Brambl je bio veoma dobro poznat irom
ze mlje, a da ne spo mi njem Uje di nje no Kraljev stvo
Glas nestade. Margo, drei utihnulu slualicu na uvetu, ponovo se
seti poslednjeg puta kad je videla medicinskog istraitelja: na govornici
Linijus hola, sa prikrivenim osmehom na licu i oima koje su sjaktale iza
ro natog okvi ra.
Trgnuo ju je uzdah s druge strane veze. Spondilolisteza je fraktura i
iskliznue jednog slahinskog prljena. Ispravljamo to tako to
privrujemo metalnu ploicu za kimu uz pomo malenih rafova.
Kako se rafovi zateu za ploicu, ona gura polomljeni prljen nazad na
me sto.
Ni sam si gurna da shvatam vezu, kaza Margo.
Seate li se ona etiri trougla na rendgenskim snimcima koje mi je
poslao doktor Brambl? To su rupe za metalne ploice. Ovaj ovek je bio
operisan zbog spondilolisteze. Veoma mali broj hirurga obavlja ovaj
po stu pak, zbog ega mu je lako ui u trag.
Shvatam, kaza Margo.
Znam da je ovo snimak jednog od mojih pacijenata, iz jednog
jednostavnog razloga, nastavi Kavalijeri. Jasno je da je ove rafie
napravila jedna fabrika elinih medicinskih pomagala iz Mineapolisa,
koja je prestala s radom jo 1989. Obavio sam nekih tridesetak operacija
koristei njihove rafove. Koristio sam svoju specijalnu tehniku -
specifino mesto za rafove, iza poprenog produetka drugog slabinskog
prljena. Vrlo briljantna tehnika, u stvari. Moete proitati o njoj u
jesenjem izdanju urnala medicinske ortopedije, iz 1987, ako vas
zanima. Bolje je drala kost, vidite, i zahtevala manje prijanjanje kostiju.
Niko drugi je nije primenjivao osim mene i dva specijalizanta koja sam ja
obuavao. Naravno, zastarela je nakon to je razvijen tajnmanov zahvat.
Tako da ispada da sam ja bio jedini doktor koji ju je primenjivao. Margo
je mo gla da uje po nos u nje go vom glasu.
Ali misterije nema: nijedan hirurg kog poznajem ne bi skinuo
korektivne ploice za ovu vrstu spondilolisteze. To se jednostavno ne
radi. Pa ipak, rentgenski snimci jasno pokazuju da su mom pacijentu
skinuti ploica i rafovi, bog e ga znati zato, nakon ega su ostali samo
kanalii. Kanalii se ne mogu ukloniti, naravno, oni su usaeni u kost. A
zato je ovom o ve ku to sklo nje no glas mu jedno stav no ne stade.
Margo je ve o ma urno zapi si vala sve ovo. Nastavi te.
Kao to rekoh, kad sam pogledao snimke, odmah sam znao da je u
pitanju jedan od mojih pacijenata. Meutim, bio sam zapanjen stanjem
kostura. Taj neobuzdani rast kostiju. Znao sam da nikada nisam operisao
ni na kome ko je u takvom stanju.
Znai, rast ko sti ju je nastu pio tek kasni je?
Apsolutno. U svakom sluaju, pronaao sam svoje zapise i, sudei.po
dokaznim snimcima, uspeo sam da identifikujem pacijenta. Operisao
sam ga uju tro dru gog ok to bra, 1988. go di ne.
I ko je bio taj pacijent? upita Margo, drei olovku spremnu u ruci.
Krajikom oka je primetila da se Frok vratio u kancelariju i da se kretao
pre ma njoj, palji vo je slu aju i.
ekajte, tu mi je negde. ula je kako on ponovo pretura po
papirima. Faksirau vam ove beleke, naravno, ali sam siguran da vam
odmah tre ba evo ga. Ime paci jen ta je Gre go ri S. Kavaki ta.
Margo oseti kako joj se krv ledi u ilama. Greg Kavakita? graknu
ona. Da, Gregori S. Kavakita, doktor. Nema sumnje. udno, ovde pie da
je bio evo lu ci o ni bio log, kao i vi. Mo da ste ga po znavali?
Margo spusti slualicu, ne mogavi vie da govori. Prvo doktor
Brambl, a sad - pogledala je Froka i uspaniila se kad je videla njegovo
posivelo lice. Bio je iskrivljen na jednu stranu u kolicima i vrsto je,
te ko di u i, ru kom pri ti skao gru di.
Gregori Kavakita? uzdahnu Frok. Ovo je Gregori? Oh, dragi boe.
Disanje mu se produbi te on sklopi oi i lagano obesi glavu. Margo se
hi tro okre nu i otra do pro zo ra, pri gu u ju i je caje.
Sam od sebe, njen um blesnu od seanja na onaj uasni vikend pre
osamnaest meseci kad su poela ubistva u Muzeju. Pa onda, otvaranje
Sujeverja, masovna klanica i, konano, ubistvo Mbvuna. Greg Kavakita je
bio kustos asistent u Muzeju, i njen kolega, kao i Frokov student. Vie od
bilo koga drugog Greg je pomogao da se identifikuje i zaustavi udovite.
Upravo njegov program za genetsku ekstrapolaciju obezbedio je klju za
misteriju, koji im je pomogao da shvate ko je Mbvun i kako se on moe
ubiti. Ali uas koji je usledio uticao je na sve redom, a posebno na Grega.
Vrlo brzo je napustio Muzej i prekinuo svoju briljantnu karijeru. Niko
ni ta o nje mu po sle toga nije uo.
Niko osim nje. Pokuao je da je kontaktira, ostavivi poruku na
njenoj sekretarici pre nekoliko meseci. Tada joj je rekao da mu neto
treba, da mu je potrebna njena pomo. Nije se potrudila ak ni da mu
odgo vo ri.
I sada je mogla da shvati koji je bio njegov razlog to je napustio
Muzej: patio je od neke uasne bolesti koja mu je deformisala kosti,
pretvarajui ga lagano u ovaj iskrivljeni kostur na kolicima. Bez sumnje
ga je bilo sramota, a verovatno je bio i uplaen. Moda je pokuavao da
pronae lek. Moda je na kraju ve postao beskunik. A onda, konana
uvreda za ivot koji je toliko obeavao: ubistvo, dekapitacija, divlje
glo danje nje go vih ko sti ju, ne gde u mraku.
Upiljeno je gledala kroz prozor, drhtei na toplom suncu. Kakav god
da je kraj doiveo, sigurno je bio uasan. Moda je mogla da mu
pomogne, samo da je znala. Ali bila je i previe zaokupljena pokuajima
da i sama sve zaboravi: gubila se u svom vebanju i radu. I nita nije
pre du ze la.
Dok to re Frok? po zvala ga je.
ula je kle pe tanje nje go vih ko li ca iza sebe.
Dok to re Frok pro apu tala je, ne mo gav i da nastavi.
Ose ti la je ne an do dir ruke na lak tu. Drh tala je od snanih emo ci ja.
Dozvoli mi da razmislim na trenutak, kaza Frok. Samo na
trenutak, molim te. Kako je ovo mogue? Razmiljati o tome da je ova
tuna gomila kostiju - koju smo prouavali, eprkali po njoj, rasturali je -
u stvari Gregori Glas mu pue. Zrak svetla probio se kroz prozor i
obasjao nje go vu ruku koja je padala s nje nog lak ta.
Margo je nepomino stajala, ponovo sklopivi oi zbog svetla,
oseajui kako joj kiseonik ulazi i izlazi iz plua. Konano, oseti da ima
dovoljno snage da se okrene od prozora. Ali ne prema stolu za analizu -
nije bila sigurna da li e ikada ponovo moi da pogleda ono to je na tom
stolu stajalo. Umesto toga, okrenula se prema Froku. Bio je tu iza nje,
ne po kre tan, oi ju su vih i dale kih.
Bo lje bi bilo da po zo ve mo DAgo stu, kaza ona.
Dugo vremena Frok nita nije progovorio. A onda, bez glasa, klimnu
svo joj asi stent ki nji.
DRUGI DEO
CUI CI SONO
Iz sasvim oiglednih razloga, ne postoji pouzdan popis
podzemne populacije Menhetna. Meutim, studija Ruinga i
Bantena, iz 1994. godine, pokazuje da 2.750 ljudi ivi na
malom podruju, ogranienom stanicom Pen na jugozapadu i
Grand central terminalom na severoistoku, sa populacijom
koja za vreme zimskih meseci ide ak i do 4.500 ljudi. Po
mi lje nju ovih au to ra, ovaj broj i nije naro i to ve li ki.
Slino ovome, ne postoji taan broj ljudi koji su roeni ili
su umrli u zajednicama ispod Njujorka. Meutim, s obzirom
na nesrazmeran broj narkomana, kriminalaca, bivih
ro bi jaa, men tal no ome te nih i men tal no ne stabil nih lju di, koji
gravitiraju ka svetu ispod povrine, jasno je da je ova ivotna
sredina ekstremno teka i opasna. Ljudi su davali razliite
razloge za povlaenje od drutva u mrak eleznikih tunela i
ostalih podzemnih prostora: privatnost, sigurnost, duboko
otuenje od drutva. Procenjeno je da, jednom kada neko ode
u podzemlje, njegov prosean ivotni vek se smanji na
pri bli no dvade set dva me se ca.
L. Hej vard, Kaste i dru tvo is pod Men het na
(usko ro)
23.
Zapadna ezdeset trea ulica protezala se prema Hadsonu, a povorka
velianstvenih stambenih zgrada povlaila se pred manikiranim
zgradama od smee opeke. DAgosta je koraao postojano, drei pogled
uperen ka tlu, i oseajui se prilino pometeno. Dronjava, smrdljiva
Pen dergasto va pri li ka vu kla se tek ne znat no is pred nje ga.
avolski dobar nain da provedem svoje slobodno posle podne,
pro gun ao je DAgo sta.
Premda ga je svrbelo na mnogim zabaenim mestima na telu, odluio
je da se ne ee. eati se, znailo je dodirivati ovaj prastari, masni
londonski kaput koji je nosio, ili prljavu jeftinu, kariranu koulju od
poliestera, ili sjajne i iscepane pantalone. Pitao se gde li je Pendergast
nabavio sve ove stvari.
A povrh svega, prljavtina i masnoa na njegovom licu bili su stvarni,
a ne neto to je poticalo iz pribora za minkanje. ak su mu i cipele bile
odvratne. Ali kad se pobunio, Pendergast mu je jednostavno rekao:
Vin sen te, i vot ti zavi si od toga.
Nije mu bilo dozvoljeno ni da ponese svoj pitolj ili znaku. Ne eli
ni da zna, rekao mu je Pendergast, ta bi ti uradili kada bi ti pronali
znaku. U stvari, razmiljao je DAgosta mrzovoljno, itava ova
ek spe di ci ja je bila di rekt no kre nje pro pi sa nje go vog ode lje nja.
Bacivi brz pogled, primetio je jednu enu koja im se pribliavala,
besprekornu u lelujavoj letnjoj haljini i visokim potpeticama, u etnji s
ivavom. Iznenada je zastala i stala u stranu, sklonivi od njih svoj
zgaeni pogled. Dok je Pendergast prolazio pored nje, pas se iznenada
bacio napred i izbacio itav rafal piskutavog lavea. Pendergast se
povukao na stranu, ali pas udvostrui svoje histerine napade, cimajui
po vo dac.
I pored toga to mu je bilo neprijatno, ili moda ba zbog toga,
DAgosta bee svakog trenutka sve nervozniji zbog izraza gnuanja na
eninom licu. Koje bre ona da nam sudi? pomislio je. Dok je prolazio
pored nje, odjednom se zaustavio i okrenuo ka njoj. Prijatan dan vam
e lim, zare ao je. iz baciv i bradu.
ena se povue jo vie unazad. Grozni ovee, zakripala je na
DAgo stu. Ne di raj ga, Pe ti au!
Pendergast zgrabi DAgostu i povue ga iza oka na Aveniju
Kolumbus. Jesi li poludeo? rekao mu je u pola glasa. Dok su se urno
udaljavali, DAgosta je mogao da uje kako ena uzvikuje: U pomo! Ovi
ljudi mi prete! Pendergast potra na jug, a DAgosta se muio da ga
prati. Sklonivi se u senku jednog visokog kolskog prolaza, na pola puta
niz blok, Pendergast brzo kleknu iznad elinih ploa postavljenih u
plonik, koje su oznaavale prinudni izlaz iz metroa. Uz pomo malog
kukastog orua, podigao je ploe, a onda poveo DAgostu na male
gvozdene stepenice koje su se nalazile ispod. Zatvorivi ulaz za sobom,
Pendergast poe za DAgostom u tamu. Pri dnu su se nalazila dva para
slabo osvetljenih koloseka. Preavi ih, stigli su do zasvoenog prolaza
koji je vodio do jo jednog stepenita, to je vodilo nadole, i spustili se niz
nje ga pre laze i po dva ste pe ni ka odjednom.
Kad su se spustili, Pendergast stade. DAgosta se zaustavio pored
njega u mrkloj tami, pokuavajui da doe do daha. Nakon nekoliko
trenutaka, Pendergast ukljui baterijsku lampu u obliku olovke, kikoui
se. Pri jatan dan vam e lim Vin sen te, ta ti je to tre balo?
Samo sam pokuavao da budem ljubazan, odgovori DAgosta
prko sno.
Mogao si da upropasti ovu nau malu ekspediciju i pre nego to je
stvarno zapoela. Zapamti, tu si samo da upotpuni moju masku. Jedini
nain da bu dem si gu ran da u vi de ti Me fi sta je ste da se pre tvaram da sam
i ja voa neke druge zajednice. Nikada ne bih putovao bez svog
autanta. Pokazao je, mahnuvi lampom prema jednom uskom tunelu.
Ovo vodi na istok, u nje go vu te ri to ri ju.
DAgo sta klim nu.
Zapamti moje instrukcije. Ja priam. Imperativ je da zaboravi da si
policajac. Bez obzira na to ta se dogodi, ne pokuavaj da se umea.
Posegnuo je u dep svog prljavog mantila i izvadio dve mekane vunene
kape. Stavi ovo, re kao je daju i jednu DAgo sti.
Zato?
Pokrivke za glavu najbolje sakrivaju konture glave. Osim toga, ako
budemo prinueni brzo da pobegnemo, moemo da razotkrijemo svoju
masku tako to emo ih baciti. Zapamti, nismo naviknuti na tamu. Mi
emo biti ti koji su u nezgodnom poloaju. Ponovo je gurnuo ruku u
dep i odatle iz vadio mali, ne jasan predmet koji je ugu rao u usta.
ta je sad pa to? upi ta DAgo sta, navlae i kapu na glavu.
Umetak za nepce koji menja poloaj jezika i tako harmonski
modifikuje rezonancu grla. Nalazimo se sa kriminalcima, sea se?
Dobar deo prole godine sam proveo na Rajkerovom ostrvu profiliui
ubice za Kvantiko. Mogue je da se ovde dole sretnem s nekima od njih.
Ako to bude sluaj, ne smeju me prepoznati, bilo po izgledu ih po glasu.
Mahnuo je rukom. Naravno, samo maska nee biti dovoljna. Moram da
adaptiram itavu svoju pojavu, nain hoda, pa ak i manire. Tvoj zadatak
je laki: uti, utapa se i prati me. Ni na koji nain ne smemo
odu darati. Razu me?
DAgo sta klim nu.
Uz malo sree, taj Mefisto e biti u stanju da nas usmeri u pravom
pravcu. Moda emo se vratiti sa dokazima o ubistvu koje je opisao za
Post. To bi moglo da nam obezbedi dodatni forenziki materijal koji nam
oajniki treba. Zastao je. Ima li nekih tragova u vezi sa ubistvom
Brambla? upitao je. Napravio je jedan korak napred, osvetljavajui
lam pom is pred sebe.
Ne, kaza DAgosta. Veksi i glavonje misle da je to samo jo jedno
sluajno ubistvo. Ali ja se ipak pitam, ima li sve nekakve veze sa onim ta
je tre nut no radio.
Pen dergast klim nu. Zani mlji va te o ri ja.
ini mi se da ova ubistva - ili bar neka od njih - uopte nisu
nasumina. Mislim, Brambl je bio na ivici da otkrije kome je drugi
ko stur pri padao. Mo da neko nije e leo da se to sazna.
Pendergast ponovo klimnu. Moram da priznam, porunie, da sam
bio zapanjen kada sam uo da je drugi kostur pripadao Kavakiti. To
otvara sasvim novu perspektivu, zastao je, kompleksnosti i runoe. I
mislim da bi u svetlu toga doktor Frok i doktorka Grin, kao i ostali koji
rade na slu aju, tre balo da budu pod zati tom.
DAgosta se namrti. Otiao sam jutros do Horlokera s tom idejom
na umu. Odbacio je predlog o zatiti Grinove i Froka. Rekao je da sumnja
da je Kavakita uopte bio u nekakvoj vezi sa Pamelom Vier, samo se
naao na pogrenom mestu u pogreno vreme. Sluajno ubistvo, poput
Bramblovog. Samo se brinuo da nita od svega toga ne procuri do
novinara, bar ne dok ne pronaemo Kavakitinu porodicu i obavestimo je
o tome - pod pretpostavkom da uopte postoji neko koga imamo da
obavestimo; mislim da je jednom prilikom neko rekao da je siroe. Veksi
je takoe bio tamo, epurio se i pravio vanim kao neki naduveni petao.
Rekao mi je da se malo bolje potrudim da ovo sauvam od javnosti, nego
to sam to ui nio sa Vi e ro vom.
I?
Predloio sam mu da se malo smiri. Naravno, uljudno. Mislio sam da
je najbolje da ne uznemiravamo Froka ili Grinovu. Ali nakon tog
sastanka, sa oboma sam razgovarao i podelio im par saveta. Obeali su mi
da e biti ve o ma palji vi, bar dok ne zavre svoj po sao.
Jesu li ot kri li ta je izazvalo de formi te te Kavaki ti nog ko stu ra?
Jo ne. DAgo sta odsut no klim nu.
Pen dergast se okre nu pre ma nje mu. ta je? upi ta.
Ali DAgo sta je okle vao. Pret po stavljam da sam po malo zabri nut kako
je doktorka Grin sve ovo primila. Mislim, moja je ideja da nju i Froka
obave stim o sve mu, ali sad vie ni sam si gu ran da je to bilo pamet no. Frok
se ini kao da je onaj stari, ali Margo Zastao je. Zna kako je
reagovala na muzejska ubistva. Poela je da veba, tri svakog dana,
nabavi la je pi to lj.
Pendergast klimnu. To i nije neka neuobiajena posttraumatska
reakcija. Ljudi koji preive neke uasne situacije ponekad pokuavaju da
povrate kontrolu kako bi ograniili sopstveni oseaj bespomonosti. U
stvari, to je prilino zdrav odgovor na strahovit stres. Nasmeio se
skeptino. A mogu i da se prisetim tih nekoliko stresnih situacija u
kojima smo se ona i ja nali, tamo dole u mranom muzejskom
hodni ku.
Da, ali ona u tome preteruje. A sada, uz sva ova sranja koja se
dogaaju pa, nisam ba siguran da sam doneo ispravnu odluku
po zi vaju i je.
Bila je to savreno ispravna odluka. Potrebna nam je njena
ekspertiza. A posebno sada kada znamo da je Kavakita mrtav. Verujem da
e is trai ti gde se nalazi lo nje go vo po slednje pre bi vali te?
DAgo sta klim nu.
Razmotri predlog da zamoli doktorku Grin da ti pomogne oko toga.
Pendergast nastavi da ispituje tunel, piljei u tamu svojim aavim
li cem. Ali, do bro. Spre man, Vin sen te?
Pretpostavljam. ta ako se sretnemo sa neprijateljski nastrojenim
pro tiv ni ci ma?
Pendergast se neznatno nasmei. Razmena lokalnih dobara mislim
da e pri pi to mi ti do mo ro ce.
Dro ga? upi ta DAgo sta u ne ve ri ci.
Pendergast klimnu, rastvorivi kaput. Pri svetlosti lampice, DAgosta
je ugledao nekoliko malenih depia priivenih za prljavu postavu. ini
se da je bukvalno svako ko obitava ovde dole bio, ili je jo uvek, navuen
na neto. Prst mu se pomeri s jednog depa na sledei. Imam itavu
farmakopediju ovde: krek, ritalin, karbitral, barbiturate, plavu-88 vojnu
pilulu. To bi sve moglo da nam spase ivote, Vinsente. Spaslo je moj kad
sam prvi put si ao.
Pendergast zaroni ruku u jedan od manjih depova i izvadi jednu
tanku crnu kapsulu. Bifetamin, kaza. Poznat meu podzemnom
brati jom kao crna le po ti ca.
Nakratko je zurio u kapsulu. A onda je jednim brzim pokretom
ubacio u usta.
ta bre? zausti DAgosta, ali agent FBI isprui ruku u znak da mu
je po trebna ti i na.
Nije dovoljno da glumim ulogu, proaputa Pendergast. Moram da
budem uloga. Ovaj Mefisto je bez sumnje jedna sumnjiava, paranoidna
osoba. Da namirie prevaru, to mu je verovatno najbolja vetina.
Zapam ti to.
DAgosta nita ne ree. Stvarno su iskoraili iz drutva, zakona, izvan
sve ga.
Skrenuli su u jedan boni tunel i krenuli du naputene pruge.
Svakih nekoliko minuta Pendergast se zaustavljao da proveri svoje
zabeleke. Pratei agenta FBI sve dublje u tamu, DAgosta je bio
zapanjen ko li ko je brzo iz gu bio ori jen taci ju i ose aj za vre me.
Iznenada Pendergast pokaza prema kiljavom crvenkastom svetlu,
naizgled skrivenom u mraku, nekih otprilike stotinak metara ispred njih.
Oko te vatre stoje ljudi, proaputao je. To je verovatno neka manja
gornja zajednica, uljezi koji ive na ivici Mefistovog podruja. Zurio je u
taj sjaj, raz mi ljaju i ne ko li ko mi nu ta. A onda se okre nuo.
Hoemo li u dnevnu sobu na par cigara? upita i ne saekavi
odgo vor poe da se kre e pre ma udalje nom sjaju.
Kako su se pribliavali, DAgosta raspoznade desetak ili vie prilika,
kako lee na zemlji ili naslonjeni na gajbe od mleka gledaju u vatru.
Dezva s prokljualom vodom stajala je meu ugljevljem. Pendergast
lagano ue u krug od svetla i unu pored plamena. Niko ne obrati
panju. Posegnuo je u jedan od mnogo slojeva svoje odee i odatle
izvukao bocu engleskog lord deluks tokajca. DAgosta je posmatrao kako
se sve oi okre u u prav cu flae.
Pendergast odvrnu poklopac i povue veliki gutljaj, zadovoljno
uzdahnuvi. Hoe neko da gucne? upitao je okrenuvi etiketu na boci
prema svetlu kako bi je svi videli. DAgosta se na momenat iznenadi: glas
FBI agenta bee znaajno izmenjen. Sada je zvuao duboko, drogirano, sa
jasnim bruklinskim akcentom. Pendergastova bleda koa, oi i kosa
de lo vali su strano i opasno pri tre pe ravom sve tlu.
Jedna ruka se isprui. Ja, dopre jedan glas. ovek naslonjen na
gajbe od mleka uze flau i prisloni je na usne. Usledio je dug usisavajui
zvuk. Kad ju je vratio Pendergastu, etvrtina sadraja bee nestala.
Pendergast dodade flau drugome i ona nastavi da ide u krug, vrativi se
prazna. Zauo se samo je dan grok taj zahval no sti.
DAgosta pokua da se priblii pramenu dima, nadajui se da e tako
ublai ti zadah ne o pranih ljudskih tela, lo eg vina i ue gle mo krae.
Traim Me fi sta, kaza Pen dergast nakon ne ko li ko tre nu taka.
Usledilo je komeanje oko vatre. Ljudi odjednom postadoe oprezni.
A ko ga to trai? upi ta rato borno onaj to je prvi pri hvatio flau.
Ja ga traim, kaza Pen dergast i on odjednom rato borno raspo lo en.
Nastupila je kratka tiina dok su ljudi posmatrali Pendergasta,
odmeravajui ga. Jebi se, Do, konano kaza onaj, potonuvi nazad u
svo je se dalo.
Pendergast se pokrenuo toliko brzo da je DAgosta prepadnuto
odskoio. Kad je ponovo pogledao, ovek je leao s licem u kru na
ze mlji, a Pen dergast je stajao nad njim, po staviv i mu jednu nogu na vrat.
Sranje! zavi jao je o vek.
Pen dergast ga sti snu jae. Niko ne vre a Be log, pro sik tao je.
Ni sam mi slio ni ta loe, o ve e. Isu se!
Pen dergast malo po pu sti pri ti sak.
Me fl sto se mu vao oko Puta 666
Gde je to?
Stani, ovee, pa to boli! Sluaj, kreni kolosekom l00 i trai stari
ge ne rator. Spu sti se merde vi nama do gazi ta.
Pendergast skloni stopalo i ovek se uspravi, trljajui vrat. Mefisto ne
voli do o e.
On i ja imamo neka po sla.
Aha? Kakva?
U vezi sa Sme u rani ma.
ak i u tami DAgosta oseti kako se grupa mekolji. A ta sa njima?
je dan novi glas upi ta otro.
Razgovarau samo s Mefistom. Pendergast klimnu DAgosti i njih
dvojica se udaljie od vatre, nastavivi dalje u pomrinu tunela. Kad se
vatra smanjila skoro do ieznua, Pendergast ponovo ukljui malu
lam pu.
Ne sme da dozvoli da te ne potuju ovde dole, kaza Pendergast
tiho. ak i marginalci poput ovih. Ako osete slabost, dobar si kao i da si
mrtav.
To su bili jako do bri po te zi, kaza DAgo sta.
Nije teko sruiti na zemlju pijanca. Kad sam poslednji put bio ovde,
shvatio sam da je alkohol pun pogodak na ovim viim nivoima. Osim za
onog mravog tipa, najudaljenijeg od vatre. ini mi se, porunie, da je to
vena. Jesi li primetio kako se odsutno ee za vreme itavog sastanka?
Prate a po java fen tani la, pri lino sam si gu ran.
Tunel se granao i nakon to je konsultovao mapu iz jednog od
depova, Pendergast skrenu u ui, levi prolaz. Ovo vodi do koloseka
100, ree.
DAgosta se kretao iza njega. Nakon, inilo se, beskrajnog hodanja,
Pendergast ponovo stade, pokazujui veliku rajuu mainu sa nekoliko
ogromnih zupanika, od kojih je svaki imao najmanje etiri metra u
preniku. Istruleli kai leao je u vidu gomile na podu. U daljem kraju
stajalo je metalno stepenite, koje se zavravalo na gazitu privrenom
iznad nekog prastarog tunela. Sagnuvi se ispod cevi prekrivene
stalaktitima i sa natpisom H. P. S. T, DAgosta krenu za Pendergastom
niza stepenice i du trone reetke. Na kraju tog gazita, vratanca na podu
su vodila do jednih metalnih merdevina koje su se sputale u neki veliki
nedovren tunel. Stene i trule ipke I-profila leale su na neurednim
gomilama du zidova. Iako je DAgosta mogao da vidi ostatke nekoliko
lo go ri ta, me sto se i ni lo napu te nim.
Izgleda da moramo da se spustimo niz ovu stenu, kaza Pendergast,
osvetlivi zrakom lampe veliku povrinu na kraju tunela. Ivice stene su
bile glatke od otisaka nebrojenih aka i stopala. Neki jedak smrad se
uz di zao odatle.
DAgosta krenu prvi, oajniki se hvatajui za otru i mokru bazaltnu
stenu. Trebalo je pet munih minuta da se sie do podnoja. Oseao se
kao da je po ko pan u samom te me lju ostrva.
Voleo bih da vidim nekog drogiranog kako se penje uza tu stenu,
rekao je kad se Pendergast spustio na tle pored njega. Miii njegovih
ruku su drh tali od napo ra.
Ispod ovog nivoa, niko vie ne ide gore, kaza Pendergast. Osim
trkaa.
Trkaa?
Kako sam ja to razumeo, oni su jedini pripadnici zajednice koji
imaju kontakt sa povrinom. Oni prikupljaju i unovavaju ekove
porodinog dodatka, trae hranu, skupljaju predmete koji se mogu
re ci kli rati za siu, uz i maju le ko ve i mle ko, ku pu ju dro gu.
Pendergast osvetli unaokolo svojom lampom i otkri grubu, stenovitu
jamu. Na daljem zidu, preko metar i po visok valoviti lim prekrivao je
naputeni tunel. Grubo ispisana poruka, namalana na zidu pored,
obavetavala je - SAMO PORODICE. SVIMA OSTALIMA ZABRANJEN
PRI STUP.
Pendergast uhvati komad metala i skloni ga u stranu uz glasno
kri panje. Zvon ce, objasnio je.
Kako su kroili u tunel, neka dronjava prilika s velikom bakljom u
ruci iznenada se pojavi ispred njih. ovek je bio visok i strahovito mrav.
Ko ste vi? pi tao je, staju i Pen dergastu na put.
Jesi li ti Zatit nik? upi ta Pen dergast.
Napolje, kaza ovek, gurajui ih prema limenim vratima. Za
trenutak su se ponovo nali u stenovitoj jami. Ime mi je Flint. ta
ho e te?
Do ao sam da vi dim Me fi sta, odgo vo ri Pen dergast.
Zbog ega?
Ja sam voa Grantovog groba. Male zajednice ispod Univerziteta
Ko lum bi ja. Do ao sam da raz go varam o ubi stvi ma.
Usle di la je duga ti i na. A on? kaza Flint, po kazav i pre ma DAgo sti.
Moj trka, kaza Pen dergast.
Flint se okrenu ponovo prema Pendergastu. Oruje ili droga? pitao
je.
Nemamo oruje, kaza Pendergast. Pri treperavom svetlu baklje
iz gle dao je odjednom zbu nje no. Ali no sim svo ju malu zali hu
Ovde nema dro ge, uz vrati Flint. Mi smo i sta zajedni ca.
Sranje, po mi sli DAgo sta, gle daju i u o ve ko ve vatre ne oi.
Izvinite, kaza Pendergast, nigde ne ostavljam svoje zalihe. Ako je to
pro blem
ta ima? upi ta Flint.
Ne tie te se.
Kokain? upita i DAgosta pomisli da je zauo slabi ton nade u
nje go vom glasu.
Po go di ga iz prve, kaza Pen dergast nakon par tre nu taka.
To u mo rati da vam kon fi sku jem.
Smatraj to poklonom. Pendergast izvadi mali staniolski zamotuljak i
pre dade ga Flin tu, koji to bre-bo lje strpa pod kaput.
Za mnom, ree.
DAgo sta po vu e me tal nu plo u i zatvo ri je za so bom, a zatim kre nu za
Flintom koji ih povede niz metalne stepenice. Stepenice su se zavravale
uskim otvorom koji je vodio na betonsko stajalite, visoko privreno za
iroku cilindrinu tavanicu. Flint se okrenu i poe da se sputa niz
betonsku kosinu koja se spiralno pruala po zidu. DAgosta je primetio da
je nekoliko nia bilo useeno u stenu. Svaku od njih nastanjivala je po
jedna individua ili itava porodica. Svetlost svea i kerozinskih lampi
treperila je po musavim licima i prljavim posteljama. Gledajui preko
ogromnog prostora, DAgosta je video jednu polomljenu cev koja je
trala iz zida. Voda je curila iz nje i slivala se u blatnjavi bazeni koji je
bio iskopan u kamenom podu. Nekoliko prilika se zbijalo oko nje,
oigledno perui odeu. Prljava voda je oticala u vidu potoka i nestajala u
ne pravil nom ulazu u neki tu nel.
Stigavi do dna, preli su potok preko prastare daske. Grupice
podzemnih stanovnika prekrivale su kameni pod, spavajui ili igrajui
karte. Jedan ovek je leao u daljem oku, oiju irom otvorenih i belih,
i DAgo sta shvati da eka svoj po kop. Okre nuo je po gled.
Flint ih je proveo kroz dugi, niski prolaz iz kog su se granali mnogi
drugi tuneli. Pri slabom svetlu na krajevima nekih od njih, DAgosta je
mogao da vidi ljude koji su radili: smetali konzerviranu hranu, slagali
odeu i destilisali alkohol. Konano, Flint ih izvede u neki prostor
osvetljen elektrinim osvetljenjem. Pogledavi gore, DAgosta ugleda
jednu jedinu sijalicu to je visila sa iskidanog kabla koji je vodio do stare
raz vodne ku ti je u o ku.
DAgostine oi se spustie sa sijalice, niz pukotinama proaran zid od
cigala koji je oiviavao ovaj prostor. I tu se ukopao, sa uzdahom neverice
zaleenim na usnama. U centru prostorije stajao je izlupani i prastari
radniki vagon, nakrivljen pod nekim ludakim uglom, sa zadnjim
tokovima koji su bili poduprti na najmanje pola metara iznad poda.
Kako li je samo zavrio na ovako ludakom mestu, nije mogao ni da
zamisli. Du njega, jedva da je uspeo da razlui slova NJUJO CENTRA
iz ble de lim crnim slo vi ma na ravom crve nom me talu.
Davi im znak da se ne pomiu, Flint ue u vagon. Pojavio se
ne ko li ko mi nu ta kasni je, ru kom ih po zvav i da pri u.
Kroivi unutra, DAgosta se nae u malom ulazu iji je drugi kraj bio
prekriven debelom tamnom zavesom. Flint je bio nestao. Vagon je bio
mraan i opoj no vreo.
Da? pro sik tao je ne po znati glas iza zave se.
Pendergast proisti grlo. Znaju me kao Belog, vou Grantovog groba.
uli smo za va poziv podzemnim ljudima da se ujedine i zaustave
ubi stva.
Usledila je tiina. DAgosta se pitao ta se nalazi iza zavese. Moda
nita, rekao je samome sebi. Moda je kao u arobnjaku iz Oza. Moda je
Smitbek jednostavno izmislio pola onog svog lanka. Nikad ne moe biti
si gu ran sa no vi nari ma
Ui te, kaza glas.
;
Zavesa bi povuena u stranu. Nevoljko, DAgosta ue za
Pen dergastom u kabi nu iza zave se.
Unutranjost je bila mrana, osvetljena samo reflektnjuim zracima
gole sijalice sa spoljne strane i malom vatrom koja je goruckala ispod
ventilacionog otvora u oku. Ispred njih, jedan ovek je sedeo u
masivnoj, nalik na tron fotelji koja je bila postavljena u sam centar
prostorije. Bio je visok sa dugakim udovima i takoe dugom, gustom
sedom kosom. Obuen je bio u prastaro zvonasto odelo od utomrkog
somota i na glavi je imao pohabani borsalino eir. Teka i stebrna
Navaho pljo snata ogrli ca sa tirki zi ma vi si la mu je oko vrata.
Mefisto je piljio u njih neobino prodornim pogledom. Voa Beli.
Neoriginalno. Ne uliva strahopotovanje. Ali u vaem albinoidnom
slu aju, odgo varaju e. Sik taj se pro me nio u lagani, formal ni ton.
Agosta oseti kako se Mefistov pogled prebacuje na njega. ta god da
je ovaj lik, pomisli DAgosta, sigurno nije lud. U najmanju ruku, ne
sasvim. Ose tio je ne mir; Me fi sto ve oi su se cakli le od sum nje.
A ovaj? upi ta.
Ci gara. Moj trka.
Mefisto je dugo buljio u DAgostu. A onda se okrenuo Pendergastu.
Nikad nisam uo za zajednicu Grantov grob, kaza glasom proetim
sum njom.
Postoji velika mrea tunela za odravanje ispod Kolumbije i zgrada
koje se nalaze tamo, kaza Pendergast. Mali smo i gledamo svoja posla.
Stu den ti su pri lino dare lji vi.
Mefisto klimnu, sluajui. Sumnjiavi izraz lagano nestade, zamenjen
neim to je bilo ili cerenje ili osmeh. DAgosta nije mogao da bude
siguran ta je u pitanju. Naravno. Uvek je lepo sresti saveznika u ovim
mranim vremenima. Hajde da zapeatimo ovaj sastanak uz malo
osve e nja. Po sle mo e mo raz go varati.
Pljesnuo je rukama. Stolice za nae goste! I prodaraj malo tu vatru!
Zatitnie, donesi nam malo mesa. Jedan mrav i nizak ovek kog
DAgosta ranije nije video pojavi se iz senke i izae iz vagona. Jedan
drugi, koji je prekrtenih nogu sedeo na podu, ustade i, kreui se veoma
lagano, dodade drva u vatru i prodara je. Stvarno je prokleto toplo ovde,
mislio je DAgosta dok je oseao kako mu se znoj sliva s unutranje
strane masne ko u lje.
Jedan ogroman, veoma miiav ovek ue sa dve gajbe, koje postavi
ispred Mefistove stolice. Gospodo, molim vas, izgovori Mefisto
po dru glji vo sve ano, mah nuv i pre ma gaj bama.
Istovremeno kad se ovek po imenu Zatitnik vratio, nosei na
komadu starih novina neto kapavo i mokro, DAgosta se oprezno smesti
na jednu od njih. Spustio je to pored vatre i DAgosta oseti kako mu se
stomak nevoljno stee: u papiru je stajao ogromni pacov, napola
smrvljene glave, dok su mu se ape kao po nekom unutranjem ritmu i
dalje rit miki trzale.
Izvrsno! kaza Mefisto. Svee ulovljen, kao to vidite. Okrenuo je
svoj prodorni pogled na Pendergasta. Nadam se da vi jedete prune
ze e ve?
Narav no, odgo vo ri Pen dergast.
DAgosta primeti da onaj miiavi mukarac sad stoji direktno iza
njega. Poeo je da shvata kako e upravo biti podvrgnuti testu na kom bi
bo lje bilo da ne padnu.
Pruivi se, Mefisto uze leinu jednom rukom a dugaki metalni
raanj drugom. Drei pacova ispod prednjih udova, Mefisto veto kroz
njega progura raanj od anusa do glave i zatim ga stavi na vatru da se
pee. DAgosta ga je posmatrao s dozom nekog uasavajueg potovanja,
dok je krzno u tom trenutku poelo da cvri, nakon ega se deo i zapalio,
a pacov se u poslednjem trzaju konano smirio. Trenutak kasnije itava
ivotinja se zapalila, odailjui rezak miris prema tavanici vagona. Jo
malo se sku pio, a rep mu se skvrio u oblik crnog vadi e pa.
Mefisto je kratko gledao pacova. Nakon toga ga je skinuo s vatre, iz
kaputa izvukao no i sastrugao ostatak krzna sa koe. Prosecajui
stomak da ispusti gasove nagomilane usled toplote, vratio ga je na
me sto, ali ovaj put malo vie iz nad plame na.
Potrebna je izvesna vetina, kaza, da se spremi le grand souris en
brochet te.
DAgosta je ekao, savreno svestan da su sve oi uprte u njega i
Pendergasta. Nije hteo ni da pomisli ta bi se dogodilo kada bi otkrio i
naj manji deo svog gae nja.
Minuti su prolazili dok je pacov cvrao. Mefisto je rotirao raanj, a
onda pogledao u Pendergasta. Kako voli da bude? pitao je. Ja vie
vo lim slabo pe e no.
Odgovara mi, kaza Pendergast, mirno kao da mu je bio ponuen
to sto vani tro u gli u Taverni na Gri nu.
Ma toje samo ivotinja, mislio je DAgosta beznadeno. Ako ga
bu dem jeo, to me nee ubi ti. to se ne moe rei za ove mom ke.
Mefisto uzdahnu, slabo prikrivajui nestrpljenje. ini ti se da je
go tov?
Haj de da je de mo, kaza Pen dergast trljaju i ruke.
DAgo sta ne ree ni ta.
Ovo trai alkohol! povika Mefisto. Skoro istog trenutka se odnekle
po javi la po lu prazna flaa najt trej na. Me fi sto je po gle da s gae njem.
Pa ovo su nai gosti! ree, odbacivi je u stranu. Donesite neto
odgovarajue! I ubrzo stie mahovinasta flaa kold daka sa tri plastine
ae. Meflsto uze raanj i sa njega skide ispeenog pacova pravo na
no vi ne.
Pre pu tam vam ast, ree pru iv i je Pen dergastu.
DAgosta se borio s iznenadnim naletom panike. ta je Pendergast
trebalo da uradi? Posmatrao je s meavinom uasa i olakanja kako
Pendergast, ne oklevajui, uzima pacova i sputa usne na posekotinu na
njegovom boku. Usledio je otri siui zvuk dok je glodar pranjen.
DAgo sta ose ti kako mu se die e lu dac.
Oblizavi usne, Pendergast spusti novine i ono to su sadrale, pred
svog do mai na.
Iz vrsno, jedno stav no je re kao.
Me fi sto klim nu. In te re sant na teh ni ka.
Jedva da je to. Pendergast slegnu ramenima. Oko pomonih tunela
kod Kolumbije bacaju mnogo otrova za pacove. Uvek moe da proveri
da li su do bri za jelo ako pro ba je tru.
iroki, iskreni osmeh rairi se na Mefistovom licu. Zapamtiu to,
kaza. Uzevi no, isekao je nekoliko kaieva mesa sa jednog boka i dao to
DAgo sti.
Trenutak je doao. Krajikom oka, DAgosta je osetio kako ogromna
prilika iza njega odjednom postaje napeta. vrsto sklapajui oi, on
napade meso uz izvetaeni uitak, gurnuvi sve odjednom u usta i
pomamno savakavi i progutavi meso skoro i pre nego to je imao
prilike da ga okusi. Iscerio se uprkos agoniji, borei se sa jezivim
po ri vom za po vraanjem koji mu je ko lao utro bom.
Bravo! kaza Me fi sto, po smatraju i ga. Pravi gurman!
Nivo tenzije u vazduhu osetno opadnu. Kako se DAgosta zavalio na
svojoj gajbi, stavivi zatitniki ruku preko stomaka, tiinu u prostoriji
zame ni tihi smeh i pro apu tane re e ni ce.
Oprostiete mi na sumnjiavosti, prozbori Mefisto. Nekada je ivot
pod zemljom bio mnogo otvoreniji i poverljiviji. Ako ste ono to kaete da
je ste, onda to ve znate. Ali ovo su pro ble matina vre me na.
Mefisto svakome od njih nasu po au vina, a onda podie svoju da
nazdravi. Isekao je jo nekoliko komada mesa, dao ih Pendergastu i
po tom smlavio ostatak paco va.
Dozvolite mi da vam predstavim svoje pomonike, kaza Mefisto.
Pokazao je prema glomaznoj figuri koja je stajala iza njih. Ovo je Mali
Hari. Kao vrlo mlad se navukao na hors. Odao se sitnim kraama kako bi
mogao da nastavi s tim. Kako je jedna stvar vodila ka drugoj, tako je i
zavrio u zatvoru Atika. Tamo su ga nauili mnogim stvarima. Kad je
izaao, nije mogao da pronae posao. Na sreu,. tumarao je podzemljem i
naleteo na nau zajednicu pre nego to se vratio svojim loim
navi kama.
Mefisto pokaza prema sporoj prilici koja se muvala oko vatre. To je
Deko Elis. Nekada je predavao engleski u pripremnoj koli u
Konektikatu. Ali stvari su krenule nizbrdo. Izgubio je posao, razveo se,
ostao bez novca i poeo da ganja bocu. Gravitirao je prema sklonitima i
narodnim kujnama. Tamo je i uo za nas. A to se tie Zatitnika, on se
vratio iz Vijetnama samo da bi saznao kako zemlja koju je branio nee
nita da ima s njim. Mefisto obrisa usta novinama. To je i vie nego to
bi trebalo da znate, dodao je. Ostavili smo prolost iza sebe, kao to ste
to si gurno ui ni li i vi. Znai, do li ste zbog ubi stava?
Pendergast klimnu. Troje naih ljudi je nestalo prole nedelje, a
ostali su poeli da se brinu. uli smo da pozivate na okupljanje protiv
Sme u ranih. Bez glave ubi ce.
iri se glas. Pre dva dana sam se uo sa Filozofom. uo si za njega?
Pen dergast je okle vao na tre nu tak. Ne, odgo vo rio je.
Mefistove oi se suzie. udno, rekao je. On je moj suparnik, voa
zajedni ce is pod Grand cen tral stani ce.
Moda emo se jednog dana i sresti kaza Pendergast. Ovog asa
mojim ljudima trebaju dobre vesti. ta moe da mi kae o ubistvima i
ubi cama?
Poela su pre skoro godinu dana, Mefisto odgovori nekim mekim
siktajem. Prvi je bio Do Iz Grada. Pronali smo njegovo telo baeno
odmah kod Blokhausa, bez glave. Sledea je nestala Mrana Eni. Pa za
njom Stariji Vodnik. I to je tako ilo dalje. Neke smo pronali. Ali veinu
nismo. Posle nekog vremena, stigla je do nas vest od Mendersa da se
ne to do gaa u ve li kim du bi nama.
Pen dergast se namrti. Men dersi?
I ponovo ga Mefisto oinu sumnjiavim pogledom. Nikad nisi uo za
Menderse? zakikotao se. Morao bi malo da protegne noge, promuva
se, upozna se sa komilukom, Voo Beli. Mendersi ive ispod nas.
Nikada ne izlaze i ne koriste svetlo. Kao salamanderi. Versteht? Rekli su
da ima tragova kretanja ispod njih Glas mu se stiao do apata. Rekli su
jo i da je avo lji tavan ko lo ni zo van.
DAgosta upitno pogleda Pendergast. Ali agent FBI jedva da je i
klim nuo. Naj ni i nivo is pod grada, re kao je, kao da go vo ri samo me sebi.
Zai sta naj ni i, odgo vo ri Me fi sto.
Je ste li ili dole? upi ta Pen dergast s namernom le erno u.
Mefisto ga oinu pogledom kao da eli da pokae kako ipak nije
to li ko ble sav.
Ali smatrate da ti lju di sto je iza ubi stava?
Ne mislim. Znam to. Oni su ispod nas, upravo sada. Mefisto se
jaro sno nasme i. Ali ni sam si gu ran da bih upo tre bio re lju di.
Kako to misli? kaza Pendergast, ali leernosti odjednom nestade u
nje go vom glasu.
Glasine, veoma tiho kaza Mefisto, kau da se zovu Smeurani iz
odre e nog razlo ga.
Koji bi bio?
Me fi sto ne odgo vo ri.
Pen dergast se zavali se de i na gaj bi. Pa ta mo e mo da uradi mo?
ta moemo da uradimo? Osmeh nestade s Mefistovog lica.
Mo e mo da pro bu di mo ovaj grad, to je ono to mo e mo! Po kazae mo im
da nee umi rati samo lju di-krti ce, ne vi dlji vi lju di!
A ako to i uradimo? upita Pendergast. ta grad moe da uradi sa
Sme u rani ma?
Mefisto razmisli nakratko. Kao i sa svakom drugom poasti. Sredie
ih tamo gde ive.
To je lak e rei nego ui ni ti.
Mefistov otar i sevajui pogled pogodi agenta FBI. Ima bolju ideju,
Beli? pro sik tao je.
Pen dergast je bio nem. Ne jo, ko nano ree.
24.
Robert Vilson, bibliotekar njujorkog Drutva istoriara, razdraeno
pogleda drugog oveka u sobi sa mapama. udan neki tip: tamnocrno
odelo, blede makolike oi, beloplava kosa strogo zaeljana unazad. I
neprijatan, takoe. Neprijatan dozlaboga. itavo popodne je tu, trai
neto i razbacuje mape. Svaki put kad bi se Vilson okrenuo svom
kompjuteru da nastavi rad na projektu - sveukupnoj monografiji
Zi njij skih ku mi ra - o vek bi se po javio sa jo pi tanja.
Kao da je samo to ekao, ovek ponovo ustade iz fotelje i beumno
dokliza. Pardon? rekao je ljubazno, uporno oteui svojim slatkastim
ak cen tom.
Vil son po di e po gled sa ekrana. Da?, prasnu.
ao mi je to vas opet prekidam ali, ako sam dobro razumeo, planovi
Voa i Olmsteda predviaju neke kanale za isuivanje movarnih delova
Cen tral parka. Pi tam se mogu li da ih po gle dam?
Vilson stisnu usne. Te planove je odbila Komisija za parkove,
odgovori on. Izgubljeni su. Tragedija. Okrenuo se ponovo prema
ekranu, nadajui se da e ovek shvatiti da mu smeta. Prava tragedija e
da se desi ako se ne vrati radu na svo joj mo no grafi ji.
Shvatam, kaza posetilac, uopte ne shvatajui aluziju. Onda mi
re ci te, kako su isu e ni ti de lo vi?
Vilson se srdito zavali u svojoj fotelji. Verujem da je to deo opte
kul tu re. Stari akvadukt Osam de set e ste uli ce je is ko ri en za to.
A za to po sto je neki plano vi?
Da, kaza Vil son.
Mogu li njih da vi dim.
Uz uzdah, Vilson ustade i proe kroz masivna vrata koja su vodila u
magacin. Tamo je, naravno, vladao uobiajeni nered. Prostorija je
uspevala da istovremeno bude i velika i klaustrofobina, sa metalnim
policama koje su se uzdizale dva sprata u visinu i klimatale se pod
uvijenim mapama i pranjavim nacrtima. Vilson je skoro mogao da oseti
prainu koja se slegala na njegov elavi skalp dok je prouavao
nerazaznatljivi spisak brojeva. Nos je poeo da ga svrbi. Pronaao je
pravu lokaciju, izvukao prastare mape i odneo ih u prenatrpanu
itaonicu. Zato ljudi veito trae najtee mape, pitao je samog sebe dok
je iz lazio iz magaci na.
Evo ih, kaza Vilson, sputajui ih na pult od mahagonija. Posmatrao
je kako ih o vek odno si do svog sto la i po i nje da ih gle da, be le e i ne to i
precrtavajui delove u malu svesku u konom povezu. Ima taj novca,
kiselo je mislio Vilson. Nijedan profesor ne bi sebi mogao da priuti
takvo ode lo.
Rajska tiina se spustila na sobu s mapama. Konano e moi da
zavri neto. Vadei nekoliko poutelih fotografija iz stola, Vilson poe da
ispravlja po glavlje o klan skoj sim bo li ci.
Ali posle nekoliko minuta, ponovo je osetio kako mu posetilac stoji
iza lea. Vil son po no vo u ti i ni po di e po gled.
ovek klimnu na jednu od Vilsonovih fotografija. Prikazivala je jedan
teko opisivi kamen na kom je bila uklesana apstraktna predstava neke
ivotinje, s malim privezanim vrhom koplja na leima. Mislim da ete
otkriti da je ba taj idol, koji vidim da ste napisali da predstavlja jaguara,
u stvari gri zli, kaza o vek.
Vilson pogleda u bledo lice i slab osmeh, pitajui se da li je u pitanju
neka ala. Kuing, koji je pronaao ovu amajliju 1883, posebno je
naglasio da je u pitanju klan jaguara, odgovori on. Moete sami
pro ve ri ti unos. Svi su danas ne kakvi strunjaci.
Idol grizlija, nastavio je ovek potpuno mirno, uvek ima vrh koplja
pri vren za lea, kao to ga ima i ovaj. Idol jagu ara ima vrh stre le.
Vil son se us pravi. Kakva je razli ka, ako smem da pi tam?
Jaguar se ubija lukom i strelom. Da bi se ubio grizli, mora se
ko ri sti ti ko plje.
Vil son ostade nem.
Gre io je Ku ing tu i tamo, lju bazno do dade o vek.
Vilson prikupi svoj rukopis i skloni ga u stranu. Iskreno, pre u
verovati Kuingu nego nekomOstavio je tu reenicu nezavrenom.
Bi bli o te ka se zatvara za sat vre me na, do dao je.
U tom sluaju, kaza ovek, pitam se mogu li da vidim nacrt
ce vo vo da pri rodnog gasa Gornjeg Vest saj da iz 1956.
Vil son sti snu usne. Koji od njih?
Sve, ako bi ste bili lju bazni.
Ovo je bilo previe. Izvinite, otresito kaza Vilson. Ali to je protiv
pravila. Posetiocima je dozvoljeno da pogledaju samo deset mapa iz
jedne se ri je. Tri jum fal no je po gle dao svog po se ti o ca.
Ali ovek je delovao kao da ga to ne dotie, izgubljen u svojim
mi sli ma. Iz ne nada on po gle da u bi bli o te kara.
Robert Vilson, ree, pokazujui na ploicu s imenom. Setio sam se
zato mi vae ime zvu i po znato.
Zai sta? ne si gurno upi ta Vil son.
Stvarno. Jeste li vi ovek koji je prole godine napisao onaj sjajan rad
o si vom kame nu za Navaho kon fe ren ci ju u Vin dou Roku?
Pa, je sam, ja sam taj, kaza Vil son.
To sam i mislio. Nisam uspeo da prisustvujem, ali sam proitao
izvetaj. I sam sam sproveo neku vrstu privatnog istraivanja o
religioznoj ikonografiji jugozapada. Posetilac zastade. Ni blizu ozbiljna
kao to su vaa, narav no.
Vilson proisti grlo. Verujem da nije mogue baviti se time itavih
trideset godina, rekao je to to je skromnije umeo, a da mu ime ne
po stane nai ro ko po znato.
Posetilac se nasmei. ast mi je upoznati vas. Moje je ime
Pen dergast.
Vilson isprui ruku i susretne se sa neprijatno mlitavim stiskom.
Po no sio se vrsti nom sopstve nog.
Sjajno je videti da nastavljate svoje prouavanje, kaza ovek po
ime nu Pen dergast. Ne znanje o ju go zapadnoj kul tu ri je stvarno ve li ko.
Jeste, srdano se sloio Vilson. Proeo ga je udan oseaj ponosa.
Nikad niko nije bio zainteresovan za njegov rad, a kamoli da o njemu jo i
porazgovara s razumevanjem. Naravno, ovaj Pendergast je oigledno bio
po gre no in formi san o in di jan skim amaj li jama, ali
Voleo bih da o ovome jo malo porazgovaramo, kaza Pendergast, ali
se plaim da sam vam ve odu zeo i pre vi e vre me na.
Ni najmanje, odgovori Vilson. ta ste ono traili da vidite? Nacrt iz
56?
Pendergast klimnu. Postoji jo jedna stvar koju sam hteo da vidim,
ako smem. Koliko sam razumeo, postoji i nacrt o postojeim tunelima,
napravljenim 1920, koji je u stvari predloak za sistem Interboro brze
pru ge. Da li je to tano?
Vilsonovo lice se snudi. Ali u toj seriji ima ezdeset mapa Glas
mu se jedno stav no iz gu bi.
Shvatam, kaza Pendergast. Onda je to protiv pravila. Delovao je
obes hrabre no.
Ali iznenada, Vilson se osmehnu. Ja neu nikom rei ako to ne
uinite i vi, kaza obradovan sopstvenom drskou. I nemojte da se
brinete o vremenu zatvaranja. Ja u ovde ostati jo dugo, radiu na mojoj
mo no grafi ji. Pravi la su i napravlje na da bi ih lju di kri li, je li tako?
Deset minuta kasnije, pojavio se iz tmine magacina, gurajui po
is tro e nim podnim daskama pre natrpana ko li ca.
25.
Smitbek proe kroz ulazna vrata hotela etiri godinja doba, nalik
peini, jedva ekajui da za sobom ostavi vrelinu, smrad i buku Park
avenije. Odmerenim korakom priao je etvorougaonom baru. Mnogo
puta je sedeo ovde, pored obeenog Pikasa, sa zaviu gledajui prema
drugom kraju prostorije, ka nedostinom raju koji se tamo nalazio. Ovog
puta, meutim, nije se zadravao kod bara, ve je nastavio prema
majordomu. Brzi pomen jednog imena je bio dovoljan i sada je on,
Smitbek, koraao tim hodnikom snova prema ekskluzivnom restoranu
koji se nalazio na nje go vom kraju.
Svaki sto u Bazen sali je bio zauzet, pa ipak je mesto i pored toga
izgledalo tiho i nekako mirno, prigueno sopstvenom prostranou.
Prolazio je pored velikih industrijskih magnata, izdavakih mogula i
pljakakih barona do jednog od najlepih stolova blizu fontane. Tamo je,
ve se de i za sto lom, bila go spo a Vi er.
Gospodine Smitbek, obratila mu se. Hvala vam to ste doli.
Mo lim vas, se di te.
Smitbek zauze pokazanu mu stolicu s druge strane stola, gledajui
oko sebe dok je to inio. Ovo je obeavalo da e ruak hiti zanimljiv i
nadao se da e imati vremena da u njemu uiva u potpunosti. Jedva da je
bio poeo da pie svoju veliku priu, a u est je ve trebalo da je preda za
tam pu.
Da li ste za au amarone? upitala je gospoa Vier, pokazavi na
flau pored stola. Bila je ivahno obuena u afranutu bluzu i plisiranu
uk nju.
Molim vas, odgovori Smitbek susrevi njen pogled. Oseao se
mnogo oputenijim nego to je to bio sluaj kada je prvi put priao s
njom: kad je sedela onako u svom zamraenom stanu, sa primerkom
Posta pored sebe koji je bio kao neka nema optunica. Njegov nekrolog
Aneo Junog Central parka, pa onda Postova nagrada i pozitivan
izvetaj sa Grand armi trga stvarno mu je ulivao oseaj da e ovog puta
biti mno go to pli je pri mljen.
Gospoa Vier klimnu posluitelju, saeka da ovek napuni au
no vi naru i udalji se, a onda se sko ro ne pri met no nagnu napred.
Gospoine Smitbek, nesumnjivo se pitate zato sam vas pozvala na
ru ak.
Pa, palo mi je i to na pamet. Smitbek okusi vino i otkri da je
iz vrsno.
Neu onda da gubim vreme i poigravam se s vama, Izvesne stvari bi
trebalo da se dogode u ovom gradu. A ja bih volela da vi to
do ku men tu je te.
Smit bek spu sti svo ju asu, Ja?
Uglovi usta gospoe Vier se blago nakrivie nagore u neto to je
moglo da izgleda kao osmeh. Ah. I mislila sam da ete se iznenaditi. Ali
vidite, gospodine Smitbek, malo sam istraivala o vama posle naeg
po slednjeg vi e nja. I pro i tala sam vau knji gu o mu zej skim ubi stvi ma.
Ku pi li ste knji gu? upi ta Smit bek, nadaju i se.
Ogranak u Amsterdam aveniji imao je jedan primerak. Veoma je
interesantna. Nisam imala predstavu da ste bili direktno ukljueni u
sko ro svaki aspekt tog do gaaja.
Smitbekove oi strelovito preletee prema njenom licu, ali nije uspeo
da ot kri je ni mrvu sarkazma u nje nom iz razu.
Takoe sam proitala i va izvetaj o naem skupu, nastavila je
gospoa Vier. Imao je pozitivan ton koji nisam nalazila u drugim
novinskim izvetajima. Mahnula je rukom. Osim toga, vi ste ovek
kome imam da zahvalim za sve to se do go di lo.
Stvarno? Smit bek upi ta po malo nervo zno.
Gospoa Vier klimnu glavom. Vi ste me ubedili da jedini nain da se
privue panja ovog grada jeste da ga nekako podbodete. Seate se svoje
izjave? Ljudi u ovome gradu ne obraaju panju na neto osim ako im to
ne bacite pravo u lice. Da nije bilo vas, verovatno bih jo uvek sedela u
svojoj sobi i pisala pisma gradonaelniku, umesto da svoju tugu
upo tre bim svrsis hodni je.
Smit bek klim nu. Ne-tako-rado sna udo vi ca je imala pravo.
Od onog skupa na pokret se dramatino proirio, dodade gospoa
Vier. Pogodili smo pravu icu. Ljudi se okupljaju - ljudi od moi i
uticaja. Ali koliko god naa poruka pripadala obinom oveku, isto tako
pripada i ljudima sa ulice. A to su ljudi koje moete dosei svojim
no vi nama.
Iako Smitbeku nije bilo drago to ga podseaju da pie za obinog
oveka, nije menjao izraz svog lica. Osim toga i sam je to video: do
trenutka kada se skup konano zavrio, bilo ih je svud unaokolo, pili su i
di vljali, nadaju i se ne kakvoj ak ci ji.
I evo ta vam predlaem. Gospoa Vier spusti svoj mali, uredno
manikirani nokat na arav. Dozvoliu vam privilegovani pristup
svakom dogaaju koji planira organizacija Preotmimo svoj grad. Mnoge
akcije bie internacionalno obznanjene; tampa, kao i policija, saznae za
njih i previe kasno da ne bi mogli da naprave neku stvarnu tetu. Vi ete,
meutim, zajedno sa mnom biti ukljueni u najui krug. Znaete ta
moete da oekujete i kada da to oekujete. Moi ete da me pratite
direktno, ako to budete eleli. A onda moete s tim da pljusnete svoje
i tao ce di rekt no u lice.
Smitbek se borio sa porivom da oda svoje uzbuenje. Ovo je i previe
do bro da bi bilo isti na, mi slio je.
Pretpostavljam da biste voleli da objavite jo jednu knjigu, nastavila
je gospoa Vier. Jednom kada se kampanja Preotmimo svoj grad
uspeno zavri, imaete moj blagoslov za taj projekat. Ja u vam biti na
raspolaganju za intervjue. A Hiram Bene, glavni urednik u Sajgnus
hausu, jedan je od mojih najbliih prijatelja. Mislim da e biti veoma
zain te re so van da po gle da taj ru ko pis.
Isuse, pomisli Smitbek. Hiram Benet, gospodin Izdavatvo lino.
Mogao je ve da zamisli rat izmeu Sajgnus Hausa i Stokbrida, izdavaa
njegove knjige o Muzeju. Njegovi agenti e pokrenuti aukciju, postaviti
donji prag od dvesta hiljada, ne, bolje dvesta pedeset, s pravom da
po digne iz nos za de set po sto i
Traim samo jednu stvar zauzvrat, gospoa Vier hladno prekide
njegove misli. Da ete se, od ovog trenutka, posvetiti samo pokrivanju
kampanje Preotmimo svoj grad. Hou da vai lanci, kako budu izlazili,
budu usme re ni is klju i vo ka naem ci lju.
ta? odseno kaza Smitbek. Gospoo Vier, ja sam kriminalistiki
reporter. Unajmljen sam da svoj rad predajem po utvrenom redu.
Vizije o spisateljskoj slavi brzo izbledee, zamenjene ljutitim licem
njegovog urednika, Arnolda Mareja, koji uvek trai prvu verziju na
i tanje.
Gospoa Vier klimnu. Shvatam. I mislim da mogu da vam
obez be dim sav rad koji mo e te po e le ti za samo ne ko li ko dana. Dau vam
detalje im zavrimo svoje planove. Verujte mi, mislim da ete shvatiti
ko li ko ovaj odnos moe obo ma da nam do pri ne se.
Smitbek je brzo razmiljao. Za nekoliko sati bio je u obavezi da preda
svoju priu koju je sklopio dok je prislukivao sastanak u Muzeju. Ve je
to odloio, uzaludno se nadajui da e prikupiti neke dodatne
informacije. Bila je to pria koja bi mu obezbedila poviicu, pria koja bi
Braj su He ri manu baci la prai nu u lice.
Ali da li e? Nagrada je ve poela da biva pomalo ustajala, a nikakvi
novi tragovi se nisu pojavili. Njegov izvetaj o Mefistu nije podigao
interesovanje kakvo je oekivao. Nije bilo oiglednog dokaza da je smrt
medicinskog istraitelja, iako je bila vrlo sumnjivo istovremena, u bilo
kakvoj vezi. A onda, tu su i neprijatne posledice toga to je nedozvoljeno
pri slu ki vao sastanak u Mu ze ju, o ko ji ma tako e mora da bri ne.
Ali ova pria Vierove, s druge strane, mogla bi da bude upravo
dinamit koji je traio. Njegov urnalistiki instinkt mu je govorio da je u
pitanju krupna stvar. Mogao bi da se javi i kae da je bolestan i da odloi
Mareja na dan ili dva. Kad budu jasni konani rezultati ovoga, sve e biti
zabo ravlje no.
Po di gao je po gled. Go spo o Vi er, sklo pi li ste po godbu.
Zovite me Aneta, kaza ona, dok joj se pogled podizao prema njemu,
a onda, trenutak kasnije, ponovo spustio na meni pored njenog lakta. A
sada, hajde da poruimo, hoemo li? Predlaem svee koljke u lisnatom
te stu s li mu nom i kavi jarom. Ov danji ef ih iz vrsno pri pre ma.
26.
Hejvardova zae za ugao Sedamdeset druge ulice, zatim stade, mrtei se
u neverici na zgradu boje peska koja je stajala pred njom. Pretraila je
depove da proveri napisanu adresu, a onda nastavila da bulji. Nije bilo
greke. Ali mesto je vie izgledalo kao neka palata iz crtaa arlsa
Adamsa - uveana moda dvadeset puta - nego stambena zgrada sa
Menhetna. Graevina se uzdizala, sloj za slojem kamena, devet spratova
u visinu. Blizu vrha, dva ogromna zabata visila su nad fasadom poput
obrva. Bakrom opiven, kriljani krov bio je naikan dimnjacima,
tornjiima, kupolama, krunitima - imao je sve osim ograene
platforme. Moda bi otvori za streliare vie odgovarali, pomisli
Hejvardova. Dakota, tako se zvala. udno ime za mesto koje je udno
izgledalo. ula je za ovo mesto, ali ga nikad nije videla. A opet, nije ba
imala pre vi e iz go vo ra da po se ti Gornji Vest sajd.
Krenula je prema zasvoenom kolskom prilazu koji je ulazio u juno
krilo zgrade. uvar koji se nalazio u pokrajnoj straari uzeo je njeno ime,
a onda obavio mali po ziv.
Jugozapadno predvorje, saoptio joj je, sputajui slualicu i
pokazujui joj pravac. Prola je pored njega i uputila se prema mranom
tu ne lu.
Na daljem kraju otvarao se zasvoeni prolaz u ogromno unutranje
dvorite. Hejvardova na trenutak stade, piljei u bronzane fontane i
razmiljajui kako taj prefinjeni, skoro tajanstveni mir deluje kao da mu
nije mesto ovde, u zapadnom Menhetnu. Zatim je skrenula desno i
uputila se ka najbliem uglu dvorita. Prola je kroz uski foaje i ula u
lift, svo jim vit kim prstom pri ti snuv i jedno dugme.
Lift se sporo podizao i konano se zaustavio kod ulaza u mali
pravougaoni prostor. Iskoraivi, na daljem zidu od tamnog ulatenog
drveta ona spazi jedna vrata. Lift se uz apat zatvori i poe da se sputa,
ostavivi Hejvardovu u potpunom mraku. Za trenutak se upitala da li se
moda nalazi na pogrenom spratu. ulo se neznatno ukanje i njena
ruka in stink tiv no kre nu ka slu be noj puci.
Narednice Hejvard. Izvrsno. Molim vas uite. ak i u tom mraku,
Hejvardova bi prepoznala akcenat i glas koji je zvuao kao meavina
burbona i maslaca, ali udaljena vrata se otvorie i u dovratku je stajao
agent Pendergast, sa svojom suvom, neponovljivom figurom opcrtanom
me kim sve tlom to je do pi ralo iz pro sto ri je.
Hejvardova ue unutra, a Pendergast zatvori vrata za njom. Iako
prostorija nije bila neto posebno velika, njena visoka tavanica odavala je
utisak neke utogljene formalnosti. Hejvardova je gledala oko.sebe
ljubopitljivo. Tri od etiri zida bila su okreena u tamnoroze i oiviena pri
vrhu i dnu crnim vencem. Svetlost je dopirala iza neega to je liilo na
koljke izraene od vrlo tankih listova ahata, uokvirenih bronzom, i
postavljeno iznad nivoa oiju. etvrti zid je bio obloen crnim
mermerom. Po itavoj povrini mermera tanak sloj vode slivao se kao
staklo, od tavanice do poda, i tiho grgorei ulivao se u reetku koja se
pruala u njegovom podnoju. Nekoliko malih konih sofa bilo je u sobi,
a njihova podnoja sakrivala su debela vlakna tepiha. Jedini ukrasi su bili
slike i nekoliko iskrivljenih biljaka razbacanih tu i tamo po lakiranim
stoiima. Prostorija je bila savreno ista, bez ijedne mrlje ili estice
praine. Premda je znala da sigurno postoje jo neka vrata koja vode u
unutranjost stana, njihove konture su bile toliko dobro skrivene da ih
nije mo gla vi de ti.
Sedite gde elite, narednice Hejvard, kaza Pendergast. Mogu li da
vam po nu dim neko osve e nje?
Ne hvala, odgovori Hejvardova, odabravi mesto najblie vratima i
pustivi da meka, crna koa zakripi svojom raskonou pod njom.
Zurila je u sliku na najbliem zidu, jedan impresionistiki pejza sa
plastovima sena i ruiastim sunevim svetlom koje se inilo odnekud
po znato. Lepo me sto. Mada, zgrada je po malo ne o bina.
Mi stanari vie volimo da kaemo kako je ekscentrina, kaza
Pendergast. Ali, pretpostavljam, mnogi ve godinama dele vae
miljenje. Dakota, tako je nazvana jer je, kada je sagraena, 1884, ovaj
deo grada delovao daleko kao i neka indijanska teritorija. Pa ipak,
poseduje neku vrstou, izvesnu postojanost, koja se meni dopada.
Podignuti na stenama, zidovi su u podnoju iroki skoro osamdeset
centimetara. Ali niste ovamo doli da sluate predavanje iz arhitekture. U
stvari, zahvalan sam vam to ste uopte i do li.
alite se? upita Hejvardova. Da propustim ansu da malo
provrljam Pendergastovom gajbom? Vi ste neka vrsta legende za
ov danje po li cij ske snage. Kao da to ni ste znali.
Vrlo ohrabrujue, odgovori na ovo Pendergast, skliznuvi u stolicu.
Ali ovo e biti cela tura, bojim se. Retko kad primam posetioce. Pa ipak,
ovo se ini kao naj bo lje me sto za na mali raz go vor.
A zato? Hejvardova upita razgledajui oko sebe. A onda njen
pogled pade na najblii lakirani stoi. Hej! pokaza ona. Pa to je
bon sai? Mi ni jaturno drvo. Moj sen sei u karate do ou ima ih ne ko li ko.
Ginko biloba, kaza Pendergast. Devojaka kosa. Jedini preostali
primerak porodice drvea iroko rasprostranjenog u praistoriji. A s vae
desne strane stoji grupa patuljastih trozubih javora. Posebno sam
ponosan na njihov prirodan izgled. S jeseni u razliito vreme stabla te
biljke potpuno menjaju boju. Od prvog do poslednjeg drveta - za tu
postavku mi je trebalo devet godina. Va sensei bi vam bez sumnje
mogao rei da je tajna grupne sadnje da se svaki put dodaje neparan broj
bonsaija, sve do trenutka kada prebrojavanje stabala zahteva poprilinu
kon cen traci ju. A onda je go to vo.
Devet godina, ponovi Hejvardova. ini se da imate poprilino
slo bodnog vre me na.
I ne ba. Bonsai je jedna od mojih strasti. To je umetnost koja
nikada nije zavrena. A meavina prirodnog i vetakog u njima me
prosto opija. Prekrstio je jednu nogu preko druge, njegova pojava u tom
crnom odelu bee skoro nevidljiva spram crne koe. On odmahnu
rukom. Ali prestanite da me podstiete. Malo pre ste me pitali zato
mislim da je ovo najbolje mesto za razgovor. Zato to elim da to vie
nau im o podzem nim bes kuni ci ma.
Hej vardo va je u tala.
Radili ste s njima, nastavi Pendergast. Prouavali ste ih. Vi ste
ek spert po tom pi tanju.
Niko dru gi to ne mi sli.
Kad bi o tome uopte razmiljali, mislili bi. U svakom sluaju, mogu
da razumem zato ste tako osetljivi zbog svojih teza. A i ini mi se da bi
vam bilo prijatnije da o tome razgovarate kada niste na dunosti, negde
dale ko od po li cij ske uprave ili stani ce.
ovek je imao pravo, mislila je Hejvardova. Ova udna dnevna soba,
sa svojim tihim vodopadom i utogljenom lepotom, delovala je toliko
daleko od uprave koliko i sam mesec. Sedei u toj udobnoj mekoi
fotelje osetila je kako njena priroena opreznost lagano nestaje.
Razmiljala je o tome da skine glomazni opasa s pitoljem, ali ipak
shvati da joj je pre vi e udobno da bi se po me rala.
Bio sam dole dvaput, kaza Pendergast. Prvi put da jednostavno
proverim svoju masku i obavim osnovno izvianje, a drugi put da
pronaem Mefista, vou beskunika. Ali kad sam ga naao, shvatio sam
da sam nekoliko stvari potcenio. Dubinu njegovih ubeenja. I veliinu
nje go ve prat nje.
Niko zapravo ne zna koliko ljudi stvarno ivi u podzemlju. to se tie
samog Mefista, on je verovatno najpoznatiji voa tamo dole. On je
najvaniji lan zajednice. U stvari, kako sam uo, u pitanju je nekoliko
zajednica: jezgro ine problematini veterani iz Vijetnama i buntovnici iz
ezdesetih, sa ostalima koji su se pridruili nakon to su poela bezglava
ubi stva. Do nji tu ne li is pod Cen tral parka vrve od njih i nje go vih paj taa.
Ali ono to me je iz ne nadi lo bila je raz no vrsnost s ko jom sam se sreo,
nastavio je Pendergast. Oekivao sam da pronaem jednu vrstu
poremeenih koja preovladava, moda dve. Ali umesto toga, pronaao
sam i tav pre sek o ve an stva.
Ne idu svi beskunici dole, ubaci se Hejvardova. Ali oni koji se
plae sklonita, oni koji preziru narodne kuhinje i podzemne reetke,
usamljenici, frikovi sledbenici kultova - oni najee idu dole. Prvo u
tunele za podzemnu eleznicu. A onda i dublje. Verujte mi, ima mnogo
me sta za skri vanje.
Pendergast klimnu. ak i pri prvom gostovanju, bio sam zapanjen
veliinom. Oseao sam se kao Luis i Klark kad krenu da istrauju
ne i strae ne te ri to ri je.
Niste videli ni pola toga. Postoji tri hiljade kilometara naputenih i
napola iskopanih tunela i jo oko osam hiljada kilometara koji se jo
uvek koriste. Prave podzemne odaje, zapeaene i zaboravljene.
Hejvardova slegnu ramenima. A moete da ujete i razne prie. Neto
poput atomskih sklonita, tajno sagraenih od strane Pentagona u
pedesetim, za zatitu tipova s Vol strita. Neka od njih su i dalje
snabdevena tekuom vodom, strujom, konzerviranom hranom.
Strojarnice krcate naputenom mainerijom, drevni odvodi napravljeni
od drve nih cevi. i tav, pro kle ti iz gu blje ni svet.
Pendergast se nagnu napred u svojoj fotelji. Narednice Hejvard, tiho
je re kao. Je ste li uli za avo lji tavan?
Hej vardo va klim nu. Aha. ula sam za to.
Mo e te li mi rei gde se nalazi ili kako bih ga mo gao nai?
Usledila je duga tiina dok je ona razmiljala. Ne. Jedan ili dva
beskunika su spomenula to za vreme ienja. Ali toliko gluposti ujete
tamo dole da veinu jednostavno iskljuite. Uvek sam smatrala da je to
sranje.
Ima li ne kog s kim bih mo gao da raz go varam, ko zna ne to vie?
Hejvardova se malo promekolji. Mogli biste da porazgovarate s
Alom Dajmondom, kaza ona, oima ponovo odlutavi prema slici s
plastovima. Zapanjujue, pomisli ona, kako nekoliko debelih mrlja boje
moe tako sjajno da doara prizor. On je inenjer pri lukoj upravi,
jedini pravi autoritet za podzemne radove. Uvek njega zovu kad pukne
neka od glavnih cevi ih kad treba da se izbui novi gasovod. Zastala je.
Mada, ni sam ga vi de la neko vre me. Mo da se pre se lio na neku farmu.
Mo lim?
Umro, hou rei.
Usledila je tiina, naruena samo tihim umom vodopada. Ako su
ubice naselile neki tajni podzemni prostor i sam broj beskunika uinie
na po sao ne ve ro vat no kom pli ko vanim, ko nano kaza Pen dergast.
Hejvardova konano odvoji pogled od slike sa plastovima i uperi ih u
agen ta FBI-ja. Ali sve je gore, do dade ona.
Kako to mi sli te?
Jesen je samo nekoliko nedelja od nas. To je vreme kada beskunici
stvarno poinju da nadiru u podzemlje, oekujui zimu. Ako ste u pravu
za ubi ce, znate ta to znai.
Ne, ne znam, kaza Pen dergast. Zato mi ne kae te?
Se zo na lova, kaza Hej vardo va i po no vo okre nu po gled pre ma sli ci.
27.
Dugaka i prljava industrijska avenija zavravala se gomilom posutog
kamenja koje je napola bilo zaronjeno u mrane dubine Ist rivera. Iza je
leala panorama Ruzveltovog ostrva i mosta koji se nastavljao iz Pedeset
devete ulice. Preko reke, uska, siva traka Ulice Frenklina Ruzvelta
vijugala je pored Ujedinjenih nacija i luksuznih zgrada firme Saton plejs.
Lep pogled, pomisli DAgosta dok je izlazio iz neobeleenog policijskog
vo zi la. Lep po gled, ali jadan kom i luk.
Avgustovsko sunce koso je padalo na aveniju, umekavajui bare
katrana i ljeskajui talase treperave vreline koja se uzdizala s betona.
Raspustivi kragnu, DAgosta ponovo proveri adresu koju je dobio od
muzejskog personala: Devedeset etvrta avenija, Long ajlend, broj 11-46.
Bacio je pogled prema oblinjim zgradama, pitajui se da li je u pitanju
neka greka. Ovo ni izbliza nije izgledalo kao stambeni kraj. Ulica je bila
oiviena starim skladitima i naputenim fabrikama. I pored toga to je
bilo podne, mesto je bilo skoro naputeno i jedini znak ivota bio je
jedan bedni kamionet koji je izlazio sa doka za utovar, na udaljenom
kraju bloka. DAgosta odmahnu glavom. Jo jedan prokleti orsokak.
Prepusti ti to Veksiju i uvalie ti neki posao koji po njegovom cenjenom
mi lje nju predstavlja zadatak naj manjeg pri o ri te ta.
Vrata broja 11-46 bila su od debelog metala, udubljena i izgrebana, i
prekrivena sa moda desetak slojeva crne farbe. Kao i sve ostalo u ovom
bloku i ona su izgledala kao ulaz u neko prazno spremite. DAgosta
pozvoni starinskim zvoncetom i zatim, ne uvi nita, snano poe da
lupa po vrati ma. Ti i na.
ekao je nekoliko minuta, a onda se sagnuo i krenuo u usku uliicu
koja se pruala du jedne strane zgrade. Probijajui se kroz okrunjene
rolne ter-papira, DAgosta prie jednom prozoru od armiranog stakla,
proaranog pukotinama i skoro potpuno neprozirnom prainom. Popevi
se na ter-papir, kravatom je obri sao deo pro zo ra i po gle dao unu tra.
Kako su mu se oi privikavale na zamraenu unutranjost, razaznao je
ogroman prazan prostor unutra. Slabe reetke svetla, kao neke pruge,
padale su na cementni pod. Na daljem kraju nalazilo se stepenite koje je
vodilo ka platformi koja je nekad bila kancelarija linijskog poslovoe.
Osim toga, ni ta dru go.
Primetio je iznenadan pokret u uliici, okrenuo se i ugledao oveka
koji mu je brzo prilazio, drei dugaki, kuhinjski no to se zlokobno
blistao. Refleksno, DAgosta skoi na zemlju, istovremeno izvlaei
slubeno oruje. ovek se zabezeknu opazivi pitolj i momentalno
stade. Spre mio se da bei.
Stoj! zalaja DAgo sta. Ja sam po li cajac!
ovek se ponovo okrenu. Neobjanjivo, ali na njegovom licu se
mo glo vi de ti da je pri jat no iz ne naen.
Pan dur! sarkastino ree. Vidi ti to, pan dur u ovim kraje vi ma!
Nastavio je samo tako da stoji i ceri se. Bio je najudniji lik kog je
DAgosta ikad video: obrijane glave ofarbane u zeleno; jarea bradica;
siune, trockistike naoare; koulja, napravljena od neke upave
ku de lje; prastare, crve ne ked pati ke.
Baci no, kaza DAgo sta.
Hej, u redu je, kaza o vek. Mi slio sam da si pro val nik.
Re koh, baci pro kle ti no.
Osmeh nestade s ovekovog lica. Bacio je no na zemlju izmeu njih
dvo ji ce.
DAgosta ga utnu u stranu. Sad se lagano okreni i postavi ruke na
zid. i ro ko rai ri noge.
ta je ovo, ko mu ni stika Kina? bu nio se o vek.
Uradi to, kaza DAgo sta.
ovek poslua, gunajui, a DAgosta ga pretrai, ne pronaavi nita
osim novanika. Otvorio ga je. Vozaka dozvola je pokazala da je iveo na
adre si u su sedstvu.
DAgosta vrati pitolj u futrolu i oveku novanik. Znate, gospodine
Kirce ma, mo gao sam vas upu cati.
Hej, ali ja nisam znao da ste pandur. Mislio sam da pokuavate da
provalite unutra. ovek odstupi od zida, briui ake jednu o drugu.
Nemate pojma koliko puta sam opljakan. Vi momci se vie ne trudite ni
da doete. Vi ste prvi pandur kog sam video u poslednjih nekoliko
me se ci i
DAgosta mu mahnu da uuti. Samo budite oprezniji. Osim toga,
nemate pojma o rukovanju noem. Da sam bio pravi provalnik,
ve ro vat no bi ste sad bili mrtvi.
o vek pro trlja nos, mu mlaju i ne to ne razu mlji vo.
ivite u komiluku? upita DAgosta. Nije mogao da prihvati
injenicu da je ovaj ovek itav skalp obojio u zeleno. Pokuavao je da ne
bu lji u nje ga.
o vek klim nu.
Ko li ko dugo?
Oko tri godine. Nekada sam imao potkrovlje u Sohou, ali sam
izbaen. Ovo je jedino mesto koje sam pronaao, na kom mogu da radim
svoj po sao a da me niko ne uz ne mi rava.
A kakav je to po sao?
Teko je to objasniti. ovek odjednom postade oprezan. Zato bih
vam re kao?
DAgo sta po segnu u dep i ble snu znakom i do ku men ti ma.
o vek po gle da u znaku. Ubi stva, a? Neko je ubi jen u ovom kraju?
Nije. Mo e mo li da ue mo i po razgo varamo na tre nu tak?
ovek ga je sumnjiavo gledao. Je li ovo premetaina? Zar niste u
obave zi da imate nalog?
DAgosta proguta svoju nervozu. Na dobrovoljnoj je bazi. Hou da
vam postavim nekoliko pitanja o oveku koji je iveo u ovom skladitu.
Kavaki ti.
Je li mu to ime? E, to vam je jedan opasan ludak. Ozbiljno lud.
Povevi DAgostu sa ulice, ovek po imenu Kircema otkljua svoja crna,
metalna vrata. Uavi unutra, DAgosta se nae u jo jednom ogromnom
skladitu, ofarbanom u boju slonove kosti. Du zidova stajale su
nebrojene metalne konzerve udnog oblika i pune ubreta. Jedna mrtva
palma stajala je u oku. U sredini prostorije DAgosta ugleda
neizbrojivu gomilu crnih ica koje su u gutama visile s plafona. Sve je
izgledalo kao neka meseinom obasjana uma iz none more. U daljem
uglu je mogao da vidi poljski krevet, lavabo, ve-ce olju izloenu
po gle di ma i reo. Ni kakvih dru gih ako mo di te ta nije bilo.
Pa ta je ovo? upi ta DAgo sta do dirnuv i ice.
Oh boe, nemojte ih samo zamrsiti! Kircema skoro obori DAgostu
po ku avaju i da urno po pravi te tu.
Niko ne bi trebalo da ih dira, rekao je ranjenim glasom dok je
pe tljao po i cama.
DAgo sta odstu pi unazad. ta je ovo, ne kakav ek spe ri ment?
Ne. To je vetako okruenje, reprodukcija prvobitne dungle, iz koje
smo svi po te kli, pre ve de na na grad Nju jork.
DAgosta pogleda u ice s nevericom. Znai, ovo je umetnost? A ko je
gle da?
To je konceptualna umetnost, Kircema objasni nestrpljivo. Niko je
ne gleda. Nije ni namenjena gledanju. Dovoljno je to postoji. ice se
nikada ne dodiruju, kao to se i ljudska bia nikad ne dodiruju, bez zaista
ikakve interakcije. Mi smo sami. I itav ovaj svet je nevien, ba kao da
plu tamo kroz ko smos ne vi e ni. Kao to De ri da ree: Umet nost je ono to
nije umet nost, to znai
Da li znate da se zove Gre go ri?
Zove se ak. ak De ri da. Ne Gre go ri.
Mi slim na o ve ka koji je i veo po red vas.
Kao to rekoh, nisam mu ak ni ime znao. Klonio sam ga se kao
kuge. Nagaam da ste ovde zbog pri tu bi.
Pri tu bi?
Da. Pozivao sam i pozivao. Nakon prva dva poziva, vie niko nije
do lazio. Trepnuo je. Ne, e kaj te. Vi ste iz Ubi stava? Je li ubio ne kog?
Ne odgovarajui na ovo, DAgosta izvadi notes iz depa sakoa.
Pri aj te mi o nje mu.
Uselio se pre dve godine, moda neto manje. Isprva, inilo se da je
prilino tih. A onda su ti kamioni poeli da pristiu i svakakve kutije i
sanduke da istovaraju. A onda je poela buka. Uvek nou. ekianje.
Lupa. Glasne eksplozije. I neki smrad Kircema nabra nos s gaenjem.
Kao da neto ljuto gori. Unutranju stranu prozora je obojio u crno, ali
jedan od njih se nekako polomio i uspeo sam malo da provirim pre nego
to je popravljen. Iscerio se. Bila je to udna neka postavka. Video sam
mikroskope, velike staklene menzure u kojima se kuvalo i kuvalo i sive
me tal ne ku ti je sa sve tli ma na nji ma, akvari ju me.
Akvari ju me?
Gomile, naslagane u redove. Veliki, puni nekih algi. Oigledno je bio
nekakav naunik. Kircema izgovori ovu re s gaenjem. Disektor,
analitiar. Ne svia mi se takav pogled na svet. Ja sam holistiar,
naredni e.
Shvatam.
Onda su jednog dana doli ovi iz elektrodistribucije. Rekli su da
moraju da mu prikae neku teku aparaturu. Iskljuili su mi struju na
dva dana. Dva dana, ej! Ali pokuaj samo da se ali Kon Edu. Nehumane
bi ro krate.
Je li imao neke po se ti o ce? upi ta DAgo sta. Pri jate lje?
Posetioce! klimnu Kircema. To je bila poslednja kap u ai. Ljudi su
poeli da dolaze. Uvek nou. Imali su neki dogovoreni nain kucanja na
vrata, kao nekakav signal. Tad sam prvi put pozvao pandure. Znao sam da
se neto jako udno tamo dogaa. Mislio sam da je moda droga.
Panduri su doli, rekli da se nita nelegalno ne dogaa, i otili.
Ogore no je zbog ovog se anja odmahi vao glavom.
Nastavilo se tako. Ja sam zvao pandure, alio se na buku i smrad, ali
posle drugog izlaska vie nisu hteli da dolaze. A onda se jednog dana,
moda pre nekih godinu dana, tip pojavio na mojim vratima. Samo je
banuo, bez upo zo re nja ili ne eg slinog, ne gde oko je danaest sati.
ta je hteo? upi ta DAgo sta.
Ne znam. Mislim da je hteo da me pita zato mu stalno aljem
pandure. Sve to znam jeste da me je od njega prola jeza. Bio je
septembar, bilo je skoro isto tako toplo kao sada, ali on je na sebi imao
glomazni kaput sa velikom kapuljaom. Stajao je povuen u senci i
nisam mogao da mu vidim lice. Samo je tako stajao u mraku i pitao me
da li moe da ue. Rekao sam ne, naravno. Narednie, samo to sam
mo gao, a da mu ne zatvo rim vrata is pred nosa.
Po runi e, ispravi ga DAgo sta odsut no, zapi su ju i u no tes.
Kako god. Ne polaem mnogo na titule. Ljudsko bie je jedina
eti ke ta koja vre di. Ze le na ku gla se kli mala, naglaavaju i ove rei.
DAgosta je i dalje piskarao. To nije zvualo kao Greg Kavakita kog je
jednom sreo u Frokovom kabinetu, nakon nesree na otvaranju izlobe
Sujeverje. Napinjao je mozak, pokuavajui da se seti bilo ega o
nauni ku. Mo e te li da mi opi e te nje gov glas? upi tao je.
Da. Ve o ma du bok i vrskav.
DAgo sta se namrti. Ak ce nat?
ini mi se da ne. Ali bilo je to toliko udno vrskanje da stvarno
nisam mogao da pogodim. Zvuao je skoro kao kastiljanski, osim to je
bio u pi tanju en gle ski, a ne pan ski.
DAgosta napravi mentalnu zabeleku da upita kasnije Pendergasta
ta je to do avo la kasti ljan ski. Kad je oti ao, i zato? pi tao je.
Nekoliko nedelja nakon to mi je doao na vrata. Moda u oktobru.
Jedne noi sam uo kako su se dva velika osamnaest-tokaa parkirala.
To ba i nije bilo tako uobiajeno. Ali ovog puta, iseljavali su to mesto, a
ne useljavali. Kad sam ujutro ustao, mesto je bilo potpuno prazno. ak su
oprali i crnu farbu sa unu tranje strane pro zo ra.
To se do go di lo u podne? pi tao je DAgo sta.
Moje uobiajeno vreme je od pet do podneva. Nisam rob fizikih
ro taci ja sun e vog i me se e vog si ste ma, naredni e.
Jeste li primetili neto u vezi sa kamionima? Neki logo ili ime
firme?
Kircema zauta, razmiljajui. Da, konano izgovori. Precizne
naunike se o be.
DAgosta pogleda u sredovenog oveka sa zelenom elom. Sigurni
ste?
Pot pu no.
DAgosta mu je verovao. S njegovim izgledom tip ne bi vredeo ni
piljiva boba na klupi za svedoke, ali bio je prokleto dobar osmatra. Ili
jedno stav no rado znao. Ima li jo ne to to bi ste e le li da do date?, ree.
Zelena kupola se ponovo zaklimala. Da. Odmah nakon to je doao,
sva ulina svetla su se poiskljuivala i izgleda da nikada nisu uspeli da ih
poprave. Jo uvek ne rade. Mislim da on ima neke veze s tim, mada ne
znam kakve. Zvao sam Kon Ed zbog toga, takoe, ali kao i obino,
bezlini korporativni roboti nikad nita nisu preduzeli. Naravno, probaj
da zabo ravi da plati je dan raun, pa e vi de ti
Hvala vam na pomoi, gospodine Kircema, prekide ga DAgosta.
Pozovite me ako vam bilo ta padne na pamet. On zatvori notes, gurnu
ga u dep i okre nu se da kre ne.
Na vratima je zastao. Kaete da ste opljakani nekoliko puta. ta vam
je nestalo? Ne ini se da ba ima previe smisla iveti ovde. Bacio je jo
je dan po gled na skladi te.
Ideje, narednie! kaza Kircema, zabaene glave i uzdignute brade.
Materijalne stvari nita ne znae. Ali ideje su neprocenjive. Pogledajte
oko sebe. Da li ste ikada vi de li to li ko obi lje bri ljant nih ide ja?
28.
Ventilacioni toranj dvanaest - ezdeset metara visoka graevina od cigala
i ravog metala - uzdizao se poput dimnjaka iz neke none more iznad
ulaza u Lin koln tu nel kod Tri de set osme uli ce.
Blizu vrha ogromne strukture, s jedne strane narandastog zida
poput kleta bila je privrena mala osmatranica. Sa dobrog mesta na
kom je stajao, na uskim pristupnim stepenicama, Pendergast je mogao da
vidi osmatranicu visoko iznad sebe. Stepenice su bile zarafljene s rene
strane ventilacionog tornja, a na nekoliko mesta rafovi su se oslobodili
iz leita. Dok se penjao, mogao je da vidi saobraaj kroz iskrivljene
gvozdene stepenice, koje su prodirale u tunel, nekih tridesetak metara
is pod.
Stepenice su pale u senku dok se pribliavao podnoju osmatranice.
Pogledavi gore Pendergast primeti vratanca s donje strane. Imala su
okruglu ruku, kao ventil na vratima podmornice, a rei LUKA
NJUJORK behu ispisana na njima. Hujanje iz ventilacionog tornja bilo je
glasno kao rika mlaznog motora i Pendergast je morao nekoliko puta da
udari po vratancima pre nego to ih je podigla osoba koja se nalazila
unu tra.
Pendergast se pope u skuenu metalnu prostoriju i popravi odelo dok
je prisutni - jedan mali, elavi oveuljak, obuen u kariranu koulju i.
kombinezon - zatvarao vratanca. Tri strane osmatranice nadgledale su
Hadson, prilaz Linkoln tunelu i veliko energetsko postrojenje koje je
isisavalo zaprljani vazduh iz tunela i usmeravalo ga u ventilacione
tornjeve. Iskrivivi vrat, Pendergast je mogao da uje obrtne turbine
tu nel skog ven ti laci o nog si ste ma kako tut nje pod njim.
ovek se udaljio od vratanca i priao stolici iza malog crtaeg stola.
Nije bilo druge stolice u maloj, tesnoj odaji. Pendergast je video da ovek
gleda u njega i pokree usta kao da neto govori. Ali nikakav zvuk se nije
mo gao uti od rike ogro mnog ven ti laci o nog tornja po red njih.
ta? viknuo je Pendergast pribliivi mu se. Podna vratanca su bila
slaba zati ta od buke, kao i iz duv nih gaso va koji su se di zali odo zdo.
Identifikacija, ovek odgovori. Rekli su da ete mi pokazati neku
iden ti fi kaci ju.
Pendergast posegnu u dep svog sakoa i pokaza FBI iskaznicu
o ve ku, koji ju je zatim palji vo pro u io.
Go spo din Al bert Daj mond, je li tako? upi ta Pen dergast.
Al, kaza o vek ne haj no odmah nuv i. ta vam tre ba?
uo sam da ste jedini pravi autoritet po pitanju njujorkog
podzemlja, kaza Pendergast. Vi ste inenjer kog konsultuju za sve, od
iz gradnje no vog tu ne la za me tro do po prav ke glav nog gaso vo da.
Dajmond je zurio u Pendergasta. Jedan obraz poe da mu se
naduvava dok je jezikom lagano prelazio preko donje vilice. ini se da je
tako, ko nano je odgo vo rio.
Kad ste po slednji put bili dole?
Dajmond prvo podie jednu pesnicu, otvori je jednom, dvaput, i
po no vo zatvo ri.
De set? kaza Pen dergast. De set me se ci?
Daj mond odmah nu glavom.
Go di na?
Daj mond klim nu.
Zato tako dav no?
Umo rio sam se. Traio sam pre me taj ovamo.
Traio? Interesantan izbor zanimanja. Otprilike daleko od podzemlja
ko li ko je to mo gu e, a da se ne leti. Je li to namerno?
Dajmond slegnu ramenima, ni ne potvrujui, ni ne poriui.
Potrebne su mi neke informacije, doviknuo je Pendergast. Bilo je
jednostavno previe buno u toj osmatranici za bilo kakav neobavezan
raz go vor.
Dajmond klimnu, dok se izboina na njegovom obrazu lagano
po di zala kako se nje no is trai vanje pre se li lo na gornju vi li cu.
Pri aj te mi o avo ljem tavanu.
Izboina se zamrznula na jednom mestu. Nakon nekoliko trenutaka
Daj mond se pro me ko ljio na sto li ci, ali ni ta nije re kao.
Pendergast nastavi. Reeno mi je da postoje neki tuneli ispod
Central parka. Neobino duboki tuneli. uo sam da tu oblast zovu
avolji tavan. Ali ne postoje zapisi o postojanju takvog nekog mesta, bar
ne pod tim ime nom.
Nakon duge tiine Dajmond pogleda nadole. avolji tavan? ponovi
on, upadlji vo okle vaju i.
Znate li za to me sto?
Dajmond posegnu u svoj kombinezon i izvue malu pljosku s neim
to nije bila voda. Uzeo je dobar gutljaj, a onda vratio pljosku ne
ponudivi Pendergasta. Izgovorio je neto to se nije moglo uti od rike
ven ti laci je.
ta? vik nu Pen dergast, jo se pri bli iv i.
Re koh, aha, znam za nje ga.
Mo lim vas is pri aj te mi.
Dajmond skrenu pogled od Pendergasta, oima lutajui po reci prema
obali Nju Derzi ja.
Ta bo gata ko pi lad, re kao je.
Izvi ni te?
Ta bo gata ko pi lad. Nisu hte la da imaju veze sa radnikom klasom.
Bo gata ko pi lad?
Ma znate. Astori. Rokfeleri. Morganovi. I ostali. Izgradili su te tunele
pre jednog veka.
Ne razu mem.
Tuneli za metro, Dajmond prasnu uzbueno. Pravili su privatnu
elezniku prugu. Poinjala je u Pelamu, ispod Central parka, ispod
hotela Nikerboker, pa ispod stambenih zgrada na Petoj aveniji. Luksuzne
pri vat ne stani ce i e kao ni ce. i tavih de vet me tara.
Ali zato tako du bo ko?
Prvi put Dajmond se iskezi. Geologija. Morali su da idu dublje od
postojeih prunih pravaca i ranih tunela za metro, naravno. Ali odmah
is pod toga nalazio se red usranih ste na.
Mo lim?
Valjivi prekambrijski alevrit. Zovemo ga usrana stena. Kroz njega
mogu da idu voda i kanalizacija, ali ne i vozni tuneli. Zato su morali da
idu du blje. Va avo lji tavan je tri de set sprato va is pod po vri ne.
Ali zato?
Dajmond je pogledao u agenta FBI s nevericom. Zato? ta mislite?
Ti utirkani tipovi nisu hteli da imaju veze sa kolosecima ili signalima sa
obinih voznih linija. Sa tim dubokim tunelima mogli su da izau iz
grada bez zadravanja, izbili bi negde kod Krotona, a onda kud im drago.
Bez kanje nja, bez me anja sa pro stim naro dom.
To ne objanjava zato nema zapi sa o nji ho vom po sto janju.
Kotalo je pravo bogatstvo da se izgradi. A nije sve poteklo iz
depova naftnih barona. Potezali su veze u gradskoj skuptini. Dajmond
se tapnu po nosu. Takvu vrstu grae vi ne ne e li te da do ku men tu je te.
A zato su napu te ni?
Nemogue ih je bilo odravati. Ispod veeg dela kanalizacije i
pomonih odvoda za sluaj nepogode nikad ne bi mogli da ostanu suvi. A
onda, tu je bio i me tan, ugljen-mo nok sid, ta god ti padne na pamet.
Pen dergast klim nu. Te ki gaso vi, koji padaju na nie ni voe.
Potroili su milione na te proklete tunele. Nikad nisu zavrili prugu.
Bili su otvoreni svega dve godine pre nego to je poplava devedesetosme
preopteretila pumpe i sve dopola ispunila otpadnim vodama. Zato su sve
zazi dali. Nisu ak iz vu kli ni mai ne ri ju, ni ta.
Dajmond utihnu i prostorija se ponovo ispuni rikom ventilacionog
tornja. ba;lk:a.do:w.nl:o:ad
Postoje li neke mape ovih tunela? Pendergast upita nakon par
tre nu taka.
Dajmond zakoluta oima. Mape? Dvadeset godina sam traio mape.
Te mape ne postoje. Saznao sam ovo to sam saznao iz razgovora sa par
staro se de laca.
Je ste li ikada bili dole? upi ta Pen dergast.
Dajmond se primetno trznu. A onda, nakon dugo vremena, u znak
odo bravanja klim nu glavom.
Mo e te li mi napravi ti di jagram?
Daj mond je bio tih.
Pendergast mu se priblii. I najmanja stvar koju moete da uinite
bie od koristi. Njegova ruka kao da je jednostavno poravnavala rever
sakoa, ali iznenada, jedna novanica od stotinu dolara blesnula je
iz me u dva vit ka prsta kre nuv i pre ma in e nje ro vom de pu.
Dajmond je piljio u novanicu kao da razmilja. Konano, uze je,
zguva u lopticu i nabi u dep. Zatim je, okrenuvi se crtaem stolu,
poeo veto da crta po ukastom papiru na kvadratie. Komplikovan
si stem tu ne la poe da do bi ja svoj oblik.
Najbolje to sam mogao, rekao je, ispravivi se nakon nekoliko
minuta. To je bio prilaz koji sam koristio da uem unutra. Veliki deo
juno od parka ispunjen je cementom, a tuneli na severu obruili su se
pre mnogo godina. Moraete prvo nekako da se probijete do Grlia.
Krenite onda Fider tunelom broj 18 od mesta gde se on ukrta sa starim
glav nim Dvade set e tvrtim vo do vodnim.
Grli? upi ta Pen dergast.
Dajmond klimnu, eui nos prljavim prstom. Tamo je jedna ila
granita koja se protee ispod stene duboko ispod parka. Supertvrda stvar.
Da bi utedele na vremenu i dinamitu, stare tuneldije su jednostavno
napravile ogromnu rupu i proturili sve kroz nju. Astor tuneli su odmah
ispod toga. Koliko ja znam, to je jedini nain da se tamo ue s juga - osim
ako ima ro ni lako ode lo, narav no.
Pendergast prihvati papir paljivo ga pregledajui. Hvala vam,
gospodine Dajmond. Ima li ikakve anse da se tamo vratite i malo bolje
po gle date avo lji tavan? Uz ade kvat nu nadok nadu, narav no.
Dajmond ponovo povue dobar gutljaj iz pljoske. Ni za sav novac na
sve tu ne bih vie tamo iao.
Pen dergast nagnu glavu.
Jo neto, kaza Dajmond. Nemojte to zvati avolji tavan, dobro?
Tako krti ce go vo re. To su Astor tn ne li.
Astor tu ne li?
Aha. To je bila ideja gospoe Astor. Pria kae da je ona naterala svog
mua da joj napravi prvu privatnu stanicu ispod zgrade na Petoj aveniji.
Tako je sve i po e lo.
Odakle onda ime avo lji tavan? upi ta Pen dergast.
Dajmond se sumorno nasmei. Ne znam. Ali razmislite o tome.
Zidovi obloeni ogromnim muralima. Zamislite ekaonice do grla
natrpane ogledalima, sofama, luksuznim peskiranim staklima. Zamislite
hidrauline elevatore s parketima i zavesama od baruna. A sad zamislite
kako to sve izgleda zagnjureno u sirovu otpadnu vodu, a onda zatvoreno
na sto godina. Seo je i pogledao u Pendergasta. Ne znam ta vi mislite,
ali meni bi to li i lo na tavan i samog pakla.
29.
Sa svojih trideset hektara neizgraene zemlje na ostrvu, najvee prazne
povrine mimo Central parka, elezniki depo Vest sajda leao je u
irokom ulegnuu u najzapadnijem delu Menhetna, daleko od pogleda i
praktino nevidljiv za milione Njujorana koji ive i rade u blizini.
Nekada uurbano trgovako sredite na prelazu vekova, depo je sada bio
pravi otpad: trule ine zarasle u iak i kiselo drvo, prastari i zaboravljeni
sporedni koloseci to raju i naputena trona skladita, prekrivena
grafi ti ma.
Dvadeset godina je ovo pare zemlje bilo predmet razvojnih planova,
parnica, politikih manipulacija i bankrota. Zakupci skladita su
postepeno naputali svoja mesta i odlazih, da bi ih zamenili vandali,
palikue i beskunici. U jednom uglu depoa nalazilo se malo, blatnjavo
seoce od perploe, kartona i lima. Pored njega bilo je nekoliko jadnih
bati ca sa zaraslim grakom i po di vljalim bun de vama.
Margo je stajala usred gomile spaljenog ubreta, u sendviu izmeu
dve naputene zgrade na depou. Skladite koje se nalazilo na tom
komadu zemlje izgorelo je pre etiri meseca, a izgorelo je do temelja i to
potpuno. itava graevina bila je svedena na aavi kostur od I-profila i
osnovne zidove od blokova ljake. Pod njenim stopalima cementni pod je
do pojasa bio prekriven utom i nagorelim daskama. Ostaci nekoliko
dugakih metalnih stolova stajali su u jednom oku prekriveni
razbijenom opremom i istopljenim staklom. Pogledala je oko sebe, virei
kroz kasnoposlepodnevne senke koje su se preplitale preko utonule
zemlje. Videla je nekoliko glomaznih olupina koje su nekada bile velike
maine, smetene u metalna kuita; kuita su se istopila i unutranji
mehanizmi stajae ogoljeni, samo kao gomila izuvijane ice i unitenih
tampanih ploa. Jetki smrad spaljene plastike i katrana tvrdoglavo se
drao za sve u oko li ni.
DAgo sta se po javi po red nje. ta mi sli? upi tao ju je.
Ona odmahnu glavom. Jesi li siguran da je ovo Gregova poslednja
znana adre sa?
Potvreno je kod kompanije za selidbu. Skladite je izgorelo negde u
vreme njegove smrti, pa je malo verovatno da se negde drugde preselio.
Ali koristio je lano ime kod Kon Eda i njujorke telefonske kompanije,
pa ne mo e mo biti si gurni.
Lano ime? Margo nastavi da gleda oko sebe. Pitam se da li je umro
pre ili nakon to je ovo me sto iz go re lo.
Ja jo vie od tebe, odgo vo ri DAgo sta.
ini se da je ovo bila ne kakva labo rato ri ja.
DAgosta klimnu. ak sam i ja to pogodio. Taj tip Kavakita bio je
naunik. Ba kao i ti.
Ne ba. Greg se mnogo vie bavio genetikom i evolucionom
bio lo gi jom. Moja spe ci jal nost je an tro po lo ka farmako lo gi ja.
Kako god. DAgosta podie malo svoje pantalone. Pitanje je, kakva
je ovo labo rato ri ja?
Teko je rei. Morala bih neto vie da znam o onim mainama to
stoje u oku. I morala bih da napravim nekakvu emu otopljenog stakla
na stolovima, pa da tako pokuam da odgonetnem kakav je bio raniji
raspo red.
DAgo sta je po gle da. Pa?
Pa, ta?
Kad e da kre ne s tim?
Margo mu uzvrati pogled. Zato ja? Sigurno u odeljenju imate neke
strunjake koji
Oni nisu zainteresovani, prekide je DAgosta. Na listi njihovih
pri o ri te ta to je is pod pre lae nja van pe akog pre laza.
Margo se namrti iz ne nae na.
Glavo nje ni naj manje ne haju za Kavaki tu, ni ta je radio pre nego to
je ubijen. Oni misle da je on samo sluajna rtva. Ba kao to to misle i za
Bram bla
Ali ti ne misli tako? Ti misli da je nekako bio umean u ova
ubi stva?
DAgosta izvadi maramicu iz depa i obrisa obrvu. Sranje, ne znam.
Znam samo da je ovaj Kavakita neto smerao i voleo bih da znam ta je to
bilo. Po znavala si ga, je li tako?
Je sam, kaza Margo.
Ja sam ga samo jednom sreo, kad je Frok napravio onu oprotajnu
zabavu za Pen dergasta. Kakav je bio?
Margo po razmi sli na tre nu tak. Bio je bri ljan tan. Iz vrstan naunik.
A ta je s nje go vim karak te rom?
Nije bio naj lju bazni ja oso ba u Mu ze ju, palji vo kaza Margo. Bio je
pa, pomalo okrutan, mislim da se moe tako rei. Oseala sam da je on
ona vrsta oveka koji bi preao crtu samo da bi napredovao u karijeri.
Nije se mnogo druio s nama ostalima i inilo se da nije previe verovao
ni ko me ko bi mo gao Zastala je.
Aha?
Je li ovo ba neophodno? Mrzim da priam o nekome ko nije
pri su tan i ko ne moe da se brani.
To je uglavnom i najbolje vreme. Da li je bio tip oveka koji je
spre man da se uklju i u neku kri mi nal nu ak tiv nost?
Bez sumnje, ne. Nisam se ba uvek slagala s njegovom etikom - on
jeste tip kome je nauka iznad ljudskih vrednosti - ali nije bio
kriminalac. Oklevala je. Pre izvesnog vremena pokuao je da me
kontaktira. Moda nekih mesec dana ili malo kasnije, pre nego to je
umro.
DAgosta je pogleda ljubopitljivo. Zna li moda zato? Ne ini se da
ste vas dvo je bili ba neki pri jate lji.
Ne bliski, u svakom sluaju. Ali bili smo kolege. Ako se naao u
nekakvoj nevolji Senka prelete njenim licem. Moda sam mogla da
uinim neto po tom pitanju. Umesto toga, samo sam ignorisala njegov
po ziv.
Izgleda da to nikad nee saznati. Ali, bilo kako bilo, da li bi htela da
malo proaka okolo i stekne neku sliku o tome ta je ovde radio,
mno go bi mi znai lo.
Margo je oklevala i DAgosta se zagleda u nju. Ko zna? rekao je malo
tie. Moda e ti pomoi da malo rastera te unutranje demone koji te
pri ti skaju.
Odlian izbor rei, pomisli Margo. Pa ipak, znala je da joj eli samo
dobro. Porunik DAgosta, pop-psiholog. Sledee ta e se desiti, bie da
e mi rei kako u raz gle danjem ovog me sta ko nano umi ri ti savest.
Gledala je uniteno mesto jo neko vreme. Dobro, porunie,
ko nano je re kla.
Ho e da do ve dem fo to grafa ovamo, da malo kljo ca?
Mo da kasni je. Zasad u samo napravi ti par ski ca.
Kako kae. DAgo sta je de lo vao one spo ko je no.
Samo ti nastavi, kaza mu Margo. Ne mo ra da se zadrava ovde.
Nema an se, kaza DAgo sta. Ne po sle onog s Bram blom.
Po runi e
Ionako moram da prikupim malo pepela, da bih uao u trag
korienih katalizatora. Neu ti smetati. Stao je prkosno, ne pomerajui
se.
Margo uzdahnu, izvadi blok za crtanje iz svoje svatare i ponovo se
okrenu unitenoj laboratoriji. Bilo je to sumorno mesto, okruivalo ju je
nekom nemom optubom. Mogla si da uradi neto. Greg je pokuao da
te nae. Mo da nije mo ralo ovako da se zavri.
Odmahnula je glavom, odbacujui misli o krivici. To joj nee nimalo
pomoi. Osim toga, ako je ijedno mesto krilo kljueve objanjenja ta se
dogodilo Gregu, onda je to bilo ovo mesto. A moda je jedini nain da
izae iz ove none more bio da spusti glavu i proe pravo kroz nju. Ako
nita drugo, bar je izala iz Laboratorije za forenziku antropologiju, koja
je poela da lii na kosturnicu. Bitermanov le je stigao iz kancelarije
njujorkog medicinskog istraitelja u sredu ujutro, donevi sa sobom
gomilu novih pitanja. Zarezi na vratnim kostima jo uvek stvrdnutog lea
ukazivali su na dekapitaciju uz pomo nekog grubog, primitivnog noa.
Ubi ca - ili ubi ce - u ri li su obavljaju i svoj gro zan zadatak.
Brzo je iscrtala grube konture laboratorije, dodala dimenzije zidova,
postavku stolova i pozicije unitene opreme koje su izgledale kao gomile
stvrdnute lave. Svaka laboratorija je imala nekakav sopstveni tok koji je
zavisio od toga kakav se posao u njoj obavljao. Dok je oprema mogla da
ukazuje na generalnu svrhu same laboratorije, tok postupka je mogao da
pru i klju o tome ta joj je bila prava name na.
Zavrivi grubu skicu Margo se prebacila na same stolove. Budui
metalni, izdrali su visoku temperaturu relativno dobro. Iscrtala je po
jedan pravougaonik za svaki sto, a onda poela da dodaje istopljene
menzure, titracione cevi, zapreminske teglice i ostale predmete koji su
jo uvek bili neprepoznatljivi. Bila je to kompleksna, vieslojna postavka:
jasno, ovde je bila sprovoena neka vrsta visokonapredne biohemijske
anali ze. Ali kakve?
Zastala je za trenutak, udiui pomeane mirise spaljenih elektrinih
instalacija i slani lahor s Hadsona. Zatim je svoju panju usmerila na
istopljenu maineriju. Bila je to skupa oprema, sudei po sjajnim
kuitima od nerajueg elika i ostacima upravljakih ploa i
flu o re scent nih vaku um skih ekrana.
Margo se prvo opredelila za najveu mainu. Njeno metalno kuite
izvitoperilo se od vreline i razotkrilo svoju unutranjost. Slabo ju je
utnula i odskoila kad se ona sruila uz glasan tresak. Iznenada je
postala svesna koliko su bili usamljeni. Iza depoa i s druge strane reke
sunce je nisko visilo iznad Palisada Nju Derzija. Mogla je da uje krike
galebova dok su estarili iznad istrulelih stubova starih priveza to su
trali iz obale Hadsona. Iza depoa veselo letnje poslepodne bliilo se
kraju. Pa ipak dovde, do ovog potonulog, naputenog mesta, nikakva
radost nije dopirala. Pogledala je u DAgostu, koji je ve bio prikupio
uzorke, i sada je stajao na kasnom suncu, prekrtenih ruku, i piljio u
reku. Bilo joj je drago to je in si sti rao da ostane.
Nagnula se nad mainu, podsmevajui se samoj sebi zbog nervoze.
Okrenuvi komade spaljenog i obezbojenog metala, konano je nala
prednju plou koju je i traila. Otrvi je od garei, razaznala je rei
VESTERLI DENETIKS EKVIPMENT, zajedno sa VDE logom. Ispod
toga, na boku, bio je utisnut serijski broj i rei VDE INTEGRISANI DNK
ANALI ZATOR-SEKVENCER. Pri be le i la je ovaj po datak u blok.
U daljem oku nalazili su se uniteni delovi manjeg istopljenog
aparata koji se razlikovao od ostalih. Margo ga je pregledala, paljivo
okreui svaki komadi i stavljajui ga na stranu i pokuavajui da shvati
o emu se radi. Delovao je kao prilino komplikovana sprava za
organsku hemijsku sintezu, zajedno sa modulima za frakcionisanje i
destilaciju, stepenima za rasejavanje i niskonaponskim elektrinim
prikljucima. Blie dnu, gde su predmeti biti manje oteeni
temperaturom, pronala je polomljene delie nekoliko Erlenmajerovih
posuda. Sudei po ispisu na njima, veinom su to bile obine
laboratorijske hemikalije. Meutim, na jednoj nepotpunoj etiketi, koju
nije odmah pre po znala, pi salo je: AK TI VI RANI 7-DEHI DRO HOL
Okrenula je tu posudu. Prokletstvo, hemijski naziv je zvuao poznato.
Konano, ona ubaci taj komad u svoju svataru. Nije bilo sumnje da e
naziv pro nai u en ci klo pe di ji organ ske he mi je kad se vrati u labo rato ri ji.
Pored aparature nalazili su se ostaci neke tanke sveice, izuzev
nekoliko ugljenisanih stranica gotovo potpuno progorele. Dok ih je
znatieljno prikupljala, poeli su da joj se mrve u rukama. Paljivo je
sakupila pocrnele komadie i briljivo ih ubacila u providnu vreicu sa
cibzarom, koju je tako e stavi la u svataru.
Za nekih petnaest minuta uspela je da identifikuje dovoljno od
preostalih aparata i bila je sigurna u jedno: ovo je nekada bila vrhunska
genetska laboratorija. Margo je radila sa slinom aparaturom
svakodnevno i dovoljno je znala da je mogla da proceni kako je cena
uni te ne labo rato ri je iz no si la pre ko pola mi li o na do lara.
Udaljila se. Odakle Kavakiti novac da napravi ovakvu laboratoriju? I
ta je, do avo la, sme rao s njom?
Dok je koraala po cementnom podu i beleila dalje u svoj blok, neto
udno joj zapade za oko. Meu gomilama kra i istopljenog stakla
ugledala je neto to je liilo na pet velikih blatnjavih lokvi, koje je vatra
ispekla i stvrdnula do tvrdoe cementa. Oko njih se nalazio rasut
lju nak.
Zaintrigirana, nagnula se da malo,poblie pogleda taj nered. Videla je
mali metalni predmet, otprilike veliine njene pesnice, koji je bio
potonuo u najbliu lokvu. Izvadivi perorez iz svatare, ieprkala je
predmet i sastrugala koru to se za njega drala poput cementa. Ispod
blata prepoznala je rei MINEA ARIJUM OPREM. Okrenuvi ga
nekoliko puta u rukama, ona shvati o emu se radi: akvarijumska
pum pa.
Ustala je gledajui u pet slinih gomila kra, na jednakoj udaljenosti
od onog to je bilo samo kostur nekadanjeg zida. ljunak, sra ovo su
sigurno bili akvarijumi. Ogromni, dodue, sudei po veliini lokvi. Ali
akvari ju mi puni blata? To nije imalo ni kakvog smi sla.
Kleknuvi, ona ponovo upotrebi perorez i ubode ga u najbliu
sasuenu masu. Odlamala se u komadima, poput cementa. Podigavi
jedan od veih komada i okrenuvi ga, Margo se iznenadi kad ugleda
neto to je llilo na korenje i ostatak stabljike, sauvane od plamena
zatitnim slojem blata. Proklinjui neefikasnost peroreza, ona paljivo
oslo bo di bilj ku od blata i us pravi je pre ma zami ru em sve tlu.
Iznenada, ona ispusti biljku i povue ruke k sebi, kao da se opekla.
Nakon par trenutaka, ponovo ju je podigla i paljivije pogledala, dok je
srce po e lo ubrzano da joj kuca. Ovo nije mo gu e, po mi sli la je.
Poznavala je ovu biljku - poznavala ju je i previe dobro. vrsta,
vlaknasta stabljika i neobino isprepleteno korenje probudili su
uznemirujue seanje: sedela je u pustoj genetskoj laboratoriji u
Muzeju> lica zalepljenog za okular mikroskopa, svega nekoliko sati pre
kobnog otvaranja izlobe Sujeverje. Bila je to retka amazonska biljka za
kojom je stvorenje Mbvun tako oajniki eznulo. Istu tu biljku Vitlsi je
sluajno iskoristio kao materijal za pakovanje u onom fatalnom sanduku
sa relikvijama, koji je poslao u Muzej s gornjeg toka Ksingu skoro
deceniju ranije. Biljka bi sad trebalo da je istrebljena: njen originalni
habitat zbrisan je s lica zemlje, a svi preostali komadi iz Muzeja unitila
je vlast nakon to je stvorenje Mbvun - Muzejska Zver - konano
ubi je no.
Margo ponovo ustade, skidajui a s kolena. Greg Kavakita je
nekako doao do ove biljke i poeo da je uzgaja u ovim ogromnim
akvari ju mi ma.
Ali zato?
Iznenadna uasavajua misao kao da je pogodi. Brzo kako je i dola,
ona je odbaci. Sigurno je bilo da ne postoji drugo stvorenje Mbvun koje je
Greg Kavaki ta hranio.
Ili ipak po sto ji?
Po runi e? po zvala ga je. Znate li ta je ovo?
On pri e. Ne mam poj ma, odgo vo rio je.
Li li ce ae mbwu nen sis. Mbvun ska bilj ka.
Sprdate se sa mnom, je li tako?
Margo lagano odmah nu glavom. Vo le la bih da je tako.
Stajali su tako, nepokretni, dok je sunce zalazilo iza Palisada,
pozlaujui udaljene zgrade s druge strane reke u oreol kosih zraka
svetla. Ponovo je pogledala biljku u svojoj ruci, spremajui se da je
spaku je u svataru, ali pri me ti ne to to joj je rani je pro maklo.
Pri kraju baze korena, pri slabom svetlu, spazila je mall olljak du
ksileme, nedugaak zasek u obliku slova V. Zasek poput tog, znala je,
mo gao je da znai samo dve stvari. Uo bi aje ni hi bridni ek spe ri ment.
Ili ve o ma slo e ni ek spe ri ment ge net skog in e nje rin ga.
30.
Hejvardova otro gurnu vrata, naduvenih obraza od jo uvek
ne po je de nog zalo gaja.
Kapetan Veksi je upravo zvao, ree gutajui tunjevinu. Kae da
odmah do e te u sobu za saslu avanje. Imaju ga.
DAgosta die pogled sa mape nestalih osoba, koja mu je doneta
umesto one koju je odneo Veksi i na koju je upravo zabadao poslednje
i o de. Imaju koga?
Nje ga. Imi tato ra ubi cu, narav no. Ona po di e obrve.
Ne seri DAgosta se trenutno stvori kod vrata, trgnuvi svoj sako sa
ve ali ce i navu kav i ga na sebe.
Uhvatili su ga prilikom racije, objasni Hejvardova dok su prolazili
kroz zajedniku kancelariju i ili prema liftovima. Jedan od ljudi sa
prismotre je uo neke zvuke i otiao da proveri o emu se radi. Tip je
upravo bio ise kao neku skit ni cu i spre mao se da joj odse e glavu.
Kako to znaju?
Hej vardo va slegnu rame ni ma. Pi taj te kape tana Vek si ja?
A no?
Kuna izrada. Stvarno grub. Ba ono to su i traili. Ali nije zvuala
ube e no.
Vrata lifta se otvorie i iza njih se ukaza agent Pendergast. Videvi da
se DAgo sta i Hej vardo va spre maju da uu, upit no je po di gao obrve.
Ubica je u sobi za sasluavanje, kaza DAgosta. Veksi eli da siem
tamo.
Zaista?, agent FBI napravi korak unazad i pritisnu dugme za drugi
sprat. Pa idemo, za ime sveta. Interesuje me da vidim kakvu nam je to
ri bi cu upe cao Vek si.
Prostorije za ispitivanje Uprave policije bile su jedan sumoran niz u
sivo obojenih soba, sa zidovima od klinker cigli i s tekim metalnim
vratima. Policajac za pultom propustio ih je kroz elektronska vrata,
uputivi ih prema sobi za posmatranje kod sobe za sasluavanje broj
devet. Tamo je Veksi lekario u stolici i gledao kroz jednosmerno
ogledalo u sobu za sasluavanje. Podigao je pogled kad je uo da su uli,
namrtio se kad je spazio Pendergasta, groknuo na DAgostu i ignorisao
Hej vardo vu.
Je li pro go vo rio? upi ta DAgo sta.
Veksi ponovo groknu. Ma da. Jedino to radi i jeste da neprestano
brblja. Ali do sada smo uli samo gomilu sranja. Sebe zove Defri i nita
drugo nee da doda. Mada, brzo emo iz njega izvui pravu priu. U
meuvremenu, pomislio sam da moda elite da mu postavite par
pitanja. U tom svom trijumfu Veksi bee velikoduan i pun nekog
iz ve tae nog samo po u zdanja.
Gledajui kroz ogledalo, DAgosta je video jednog zaputenog oveka,
divljeg pogleda. Brzi i nemi pokreti usana osumnjienog bili su skoro kao
kon trast nje go vom kru tom, ne po minom telu.
I to je taj tip? kaza DAgo sta s ne ve ri com.
To je on.
DAgosta nastavi da gleda kroz ogledalo. Deluje pomalo sitno za svu
te tu koju je napravio.
Veksijeve usne se iskrivie u odbrambeni izraz. Moda je pretrpeo
vie nego to moe da podne se.
DAgosta se nagnu napred i pritisnu dugme zvunika. Istog trenutka,
itava bujica psovki razli se iz zvunika iznad jednosmernog ogledala.
DAgo sta je to krat ko slu ao, a onda ga je is klju io.
ta je s oru jem ko jim je po i nje no ubi stvo? pi tao je.
Veksi slegnu ramenima. Napravljeno je runo, od komada elika
zabodenog u drvenu drku. Drka je umotana u krpu ili gazu, ili neto
slino. Previe je krvava da bi se moglo rei, moraemo da saekamo da
fo ren zi ari zavre s njim.
e lik, kaza Pen dergast.
e lik, odgo vo ri Vek si.
Ne kamen.
Kaem da je e lik. Po gle daj te sami.
I hoemo, kaza DAgosta odmaknuvi se od ogledala. Ali za sada,
hajde da ujemo ta tip ima da kae. Krenuo je prema vratima, a
Pen dergast je kli zio za njim po put ne kog ne mog duha.
Soba broj devet je izgledala kao i bilo koja soba za sasluavanje u
nebrojenim policijskim stanicama irom zemlje. Izgrebani drveni sto
stajao je u sredini gole prostorije. Na daljem kraju stola, zatvorenik je
sedeo na stolici s pravim naslonom, ruku pozadi sapetih lisicama. Jedan
detektiv je sedeo na jednoj od nekoliko stolica sa blie strane stola,
izdravajui verbalno vreanje potpuno nezainteresovano, dok se baktao
kaset nim ri korde rom.
Dva policajca, u uniformama i naoruani, stajali su jedan naspram
drugog na suprotnim stranama prostorije. Dve ogromne crno-bele
fotografije u krupnom planu visile su na bonim zidovima. Na jednoj se
videlo izlomljeno telo Nikolasa Bitermana kako lei na podu u mukom
ve-ceu zamka Belvedere. A druga je bila sada ve poznata fotografija
Pamele Vier iz Posta. Jedna video-kamera je bila privrena za ugao
tavani ce, bez du no sni maju i saslu avanje.
DAgosta sede za sto, udiui poznatu meavinu znoja, vlanih arapa
i straha. Veksi je uao za njim, paljivo smetajui svoje glomazno telo na
susednu stolicu. Hejvardova je stala pored najblieg uniformisanog
policajca. Pendergast zatvori vrata i zatim se nasloni na njih, dok su se
nje go vi kru ti crni ru kavi ne haj no pre krtali je dan pre ko dru gog.
Zatvorenik je prestao da urla kad su se vrata otvorila. Sada je tupo
gledao u novopridole kroz masni uvojak kose. Oi mu blesnue prema
Hej vardo voj, zadrav i se tamo na tre nu tak, a onda kre nu e dalje.
ta gle da, pro klet bio? ko nano se obratio DAgo sti.
Ne znam, odgo vo ri DAgo sta. Haj de ti meni kai.
Odje bi.
DAgo sta uz dah nu. Da li razu me svo ja prava?
Zatvorenik se isceri, otkrivajui male, prljave zube. Taj debeli
mamojeb pored tebe mi ih je proitao. Ne treba mi tamo neki advokat da
me dri za ruku.
Pri pazi malo na renik, Vek si prasnu, naglo se zaru me nev i.
Neu, debeljko, ti pripazi na svoj. I svoje debelo dupe. Zakikotao se.
Hej vardo va se nije po tru di la da pri kri je podsmeh.
DAgosta se pitao da li je sve isto ovako teklo pre nego to je stigao. I,
ta se do go di lo u parku? pi tao je.
Hoe spisak? Pa prvo, bio je na mom mestu za spavanje. Drugo,
siktao je na mene kao zmija iz Egipta. Tree, usfalilo mu je bojih
blago slo va. A kao e tvrto, on
Vek si odmah nu ru kom. Ukapi rali smo. Reci nam za ostale.
Ali De fri ne ree ni ta.
Haj de, podsti cao ga je Vek si. Ko jo?
Mnogi, konano usledi odgovor. Niko ne moe da me vrea i proe
nekanjeno. Nagnuo se napred. Bolje se pripazi, debeljko, da i tebi ne
bih odse kao malo sal ce ta.
DA.gosta preprei ruku ispred Veksija. I koga si jo sredio? brzo je
pi tao.
Ah, poznaju me. Znaju oni za Defrija, maka-osvetnika. Ja sam
kre nuo u po hod.
A ta je sa Pamelom Vier? ubaci se Veksi. Nemoj poricati, Defri.
Brazde pokraj zatvorenikovih mutnih oiju se zadebljae. Ne poriem.
Du brad me nisu po to vala, niko od njih. Svi su zaslu i li ta su do bi li.
ta si uradio s nji ho vim glavama? bez daha upi ta Vek si.
Glavama? upi ta De fri. DAgo sti se ui ni kao da se malo ko le ba.
Pre vi e si du bo ko zabrazdio, ne moj da pone da po ri e.
Glavama? Po jeo sam ih, eto to sam uradio.
Veksi uputi trijumfalan pogled prema DAgosti. ta je sa tipom u
zam ku Bel ve de re, Ni kom Bi termanom? Pri aj mi o nje mu.
Taj je bio dobar. Mamojeb nije imao potovanja. Licemer, cicija. Bio
je pro tiv nik. Klatio se napred nazad.
Pro tiv nik? mrte i se upi ta DAgo sta.
Princ pro tiv ni ka.
Da, saoseajno kaza Pendergast. Mora se suprotstaviti silama
mraka. To su bile prve rei koje je iz go vo rio ot kad je uao.
Zatvo re nik se snani je zalju lja. Da, da.
Svo jom elek trinom ko om.
Iz ne nada lju ljanje pre stade.
I urokljivim pogledom, nastavi Pendergast. A onda se odgurnuo od
vrata i lagano pri ao, gle daju i pravo u osum nji e nog.
De fri je uporno pi ljio u Pen dergasta. Ko si ti? dah u i je upi tao.
Pendergast je na trenutak ostao nem. Kit Smart, konano ree, ne
ski daju i po gled s De fri ja.
Promena koja je nastupila kod zatvorenika okirala je DAgostu. U
trenu mu boja nestade s lica. Gledao je u Pendergasta, nemo pomiui
usta. A onda se, uz vrisak, toliko snano odgurnuo unazad da se stolica
preturila i on uz tresak pade na pod. Hejvardova i dva policajca poletee
da obu zdaju raz u zdanog o ve ka.
Isuse, Pendergaste, ta si mu to, do avola, rekao? Veksi je
nadjaao vri sku, po di u i se na noge.
Pravu stvar, oigledno. Pendergast pogleda Hejvardovu. Molim vas
da ovom oveku pruite sav mogui komfor. Mislim da moemo stvar
pre pu sti ti kape tanu Vek si ju.
Pa, ko je taj lik? pitao je DAgosta dok ih je lift nosio nazad do
Ubi stava.
Nisam siguran kako mu je pravo ime, odgovori Pendergast,
popravljajui svoju kravatu. Ali nije Defri. I nije osoba za kojom
tragamo.
Kai to Vek si ju.
Pendergast blago pogleda DAgostu. Ono to smo videli, porunie,
jeste klasian sluaj paranoidne izofrenije pogoran poremeajem
viestrukih linosti. Primetio si kako se ovek prebacuje iz jedne u drugu
linost? Tu je taj buni opak momak, bez sumnje neubedljiv koliko tebi,
toliko i meni. Pa onda onaj ubica vizionar - beskrajno opasniji. Jesi li uo
ono? Dru go, sik tao je na mene kao zmi ja iz Egipta. Ili De fri, osvet nik.
Naravno da sam uo. Tip je priao kao da mu je neko upravo tutnuo
u ruke De set zapo ve sti ili ne to slino.
Ili neto slino. U pravu si, njegovo buncanje ima strukturu i ritam
poput napisanog govora. To sam i ja primetio. U tom trenutku sam
shvatio da govori stihove stare pesme Raduj se u jagnjetu, Kristofera
Smarta.
Ni kad uo za nje ga.
Pendergast se bledo nasmei. To je jedno prilino mrano delo,
jednog prilino mranog pisca. Bez sumnje je veoma mono na neki svoj
uvrnuti nain; trebalo bi da ga proita. Pisac, Smart, pisao ga je dok je
polulud sedeo u zatvoru za dunike. Bilo kako bilo, u pesmi ima jedan
dugaki deo u kom Smart opisuje svog maka, Defrija, za koga je
verovao da je neka vrsta stvorenja koje moe da se uauri i da proe kroz
fi ziki pre o braaj.
Ako ti tako kae. Ali kakve sve to ima veze sa naim grlatim
pri jate ljem tamo?
Oi gledno se si ro maak po i sto ve tio sa makom iz pe sme.
Makom? upi ta DAgo sta skeptino.
Zato da ne? Kit Smart - pravi Kit Smart - sigurno je doiveo neto
slino. To je veoma mona predstava metamorfoze. Prilino sam siguran
da je ovaj siromaak nekad bio akademski graanin, ili propali pesnik,
pre nego to je zapoeo njegov sunovrat u ludilo. Ubio je jednog oveka,
to je sigurno - ali samo zato to su im se putevi ukrstili u pogrenom
trenutku. to se tie ostalih Pendergast odmahnu rukom. Previe je
znako va da on nije naa prava meta.
Na primer, fotografije, kaza DAgosta. Svi dobri detektivi znaju da
ubica ne moe da skloni pogled sa fotografija svojih rtava ili bilo kakvih
predmeta sa mesta zloina. Pa ipak, koliko DAgosta to moe da kae,
De fri ni jednom nije bacio po gled ni na jednu od njih.
Upravo tako. Vrata lifta se uz um otvorie i njih dvojica prooe
kroz mete prema DAgostinoj kancelariji. Ili injenica da ovo ubistvo,
kako je to Veksi opisao, nema nijedan element nasilnog napada kakav je
zadesio ostale rtve. U svakom sluaju, kada sam prepoznao njegovo
neurotino poistoveenje sa pesmom, lako mi je bilo da isteram ludilo na
povrinu. Pendergast zatvori vrata kancelarije i saeka da DAgosta
sedne pre nego to je nastavio. Ali ostavimo ovaj neprijatan dogaaj iza
nas. Jesi li imao sree s onim unakrsnim uporeivanjem koje sam
zatraio?
Stigao je izvetaj iz Obrade podataka jutros. DAgosta prelista veliku
gomilu papira sa miniprintera. Daj da vidimo. Osamdeset pet procenata
rtava su bili mukarci. A devedeset dva procenta su stanovnici
Men het na, uklju u ju i i pro lazni ke.
Naj vi e me zani maju po daci koji su svim rtvama zajedniki.
Evo ga. Usledila je pauza. Svima su prezimena poinjala slovima
koja nisu I, S, U, V, X i Z.
Pendergastova usta se iskrivie u neto to je liilo na bledunjav
osmeh.
Svi su bili stariji od dvanaest i mlai od pedeset est. I niko nije
ro en u no vem bru.
Bu dalasto.
Mislim da je to to. DAgosta prevrnu jo nekoliko stranica. Ah, evo
ima jo neto. Propustili smo podatke kroz bazu serijskih ubistava da
proverimo ima li poklapanja u vezi s nekim od njih. Jedina zajednika
crta koju smo pronali je da nijedno ubistvo nije poinjeno u vreme
pu nog me se ca.
Pen dergast se us pravi. Stvarno? To je vredno pam e nja. Jo ne to?
Ne, to je sve.
Hvala ti. Ponovo se naslonio u fotelju. Pa ipak, to je donekle
dragoceno. Informacije su ono to nam treba, Vinsente, pouzdane
i nje ni ce. Upravo zato ne smem vie da e kam.
DAgosta ga pogleda, ne razumevajui. A onda se namrtio. Nee
valj da po no vo da ide dole?
Stvarno hou. Ako kapetan Veksi nastavi da insistira na tome da je
ovaj ovek ubica, dodatne patrole e zbog toga biti opozvane. Budnost e
opasti. Nastae at mo sfe ra koja e samo olak ati da se nastave ubi stva.
Kuda e da ide? upi ta DAgo sta.
Na avo lji tavan.
DAgosta frknu. Daj, Pendergaste. Ne zna ni da li to mesto postoji, a
kamoli kako da do njega doe. Nema za ta da se uhvati osim za rei
onog pro bi sve ta.
Verujem da se u Mefistove rei mogu pouzdati, odgovori
Pendergast. Bilo kako bilo, ipak imam mnogo vie od njegovih rei.
Razgovarao sam s gradskim inenjerom po imenu Al Dajmond. Objasnio
mi je da je takozvani avolji tavan u stvari niz tunela koje su na prelazu
vekova izgradile najbogatije njujorke porodice. Zamiljeni su kao
privatna vozna linija, ali su naputeni nakon svega nekoliko godina. I
uspeo sam da rekonstruiem priblinu rutu kojom su se pruali ovi
tuneli. Uzevi marker sa stola, Pendergast se primae mapi nestalih
osoba. Vrh markera je prislonio na raskrsnicu Parka i etrdeset pete,
povukao liniju do Pete, uz Grand armi trg, a onda dijagonalno preko
Central parka i severno uz Zapadni Central park. Zatim se udaljio i
zami lje no po gle dao u DAgo stu.
DAgosta je piljio u mapu. Osim nekoliko lokacija u parku, skoro sve
bele i crve ne i o de su bile naikane du li ni ja koje je Pen dergast is crtao.
Sve tog mu sve ca, dah tao je.
Moglo bi se tako rei, kaza Pendergast. Dajmond je takoe
naglasio da su delovi tunela severno i juno od parka zapeaeni. Znai,
idem is pod parka.
DAgo sta po segnu u svoj sto za ci garom. Idem i ja.
Izvini, Vinsente. Ovde gore si mnogo potrebniji, sad kad se ostatak
policije sprema da spusti svoj gard. I molim te da zajedno sa Margo
utvrdi pravu prirodu Kavakitinog kretanja. Jo uvek nismo saznali
razmere njegove umeanosti u sve ovo. U svakom sluaju, ovog puta e
mi primarno biti da ostanem neprimetan. Ovo je ekstremno opasan
pohod. Nas dvojica bismo samo duplirali anse da budemo otkriveni.
Vratio je nazad poklopac markera pucketajui prstima. Meutim, ako bi
mogao da mi pozajmi vetine narednice Hejvard na nekoliko sati, dobro
bi mi do la po mo dok se bu dem pri pre mao.
Mrtei se, DAgosta spusti svoju cigaru. Isuse, Pendergaste - veoma
je dug put do dole. Nee te biti cele noi.
Bojim se jo i due Agent FBI-ja vrati marker na sto. Ako se ne
javim za sedamdeset dva sata Zastao je. A onda se iznenada nasmeio i
uhvatio DAgo stu za ruku. Spasi laka mi si ja bi bila ne pro mi ljen po tez.
A ta e s hranom?
Pendergast odglumi iznenaenje. Ma sigurno si zaboravio na
pru nog zeca au vin s ranja iz nad otvo re ne vatre?
DAgosta napravi neku grimasu, a Pendergast se umirujue nasmei.
Ne boj se, porunie. Imau dosta provijanta. Hrane, mapa, svega to mi
je po trebno.
To je kao put u sredite zemlje, kaza DAgosta odmahujui glavom.
Zaista. Pomalo se oseam kao istraiva koji se priprema na put u
nepoznato, na mesto gde ive nikad viena plemena. udno je pomisliti
da tako neto postoji direktno ispod nas. Cui ci sono del mostri,
prijatelju moj. Nadajmo se da u uspeti da izbegnem ono mostri.
Pri jate lji ca Hej vard e me is prati ti.
Pendergast je stajao nepomian na trenutak, naizgled izgubljen u
mislima. A onda je, klimnuvi glavom DAgosti, izaao iz kancelarije u
hodnik; svilenkasta tkanina odela poslednjeg od velikih istraivaa,
mut no je bli stala pod flu o re scent nim sve tli ma.
31.
S velikom platneno-konom torbom u jednoj ruci, Pendergast se hitro
peo uz stepenice prema ulazu u Njujorku javnu biblioteku. Iza njega,
Hejvardova se malo zadrala da pogleda ogromne mermerne lavove koji
su stajali sa obe strane ste pe ni ta.
Nemojte biti tako zabrinuti, narednice, kaza Pendergast. Ve su
dobili svoj popodnevni obrok. I pored toga to je dan bio topao, imao je
na sebi do grla zakopan maslinasti ogrta koji mu je dopirao skoro do
lanaka.
Kada su uli, mermerni ulazni hol bee zamraen i prijatno
prohladan. Pendergast se tiho obrati uvaru, pokaza svoju iskaznicu i
postavi mu nekoliko pitanja. Zatim klimnu Hejvardovoj da ga sledi kroz
pro laz is pod lunih ste pe ni ca.
Narednice Hejvard, poznajete podzemlje Menhetna bolje od bilo kog
od nas, kaza Pendergast dok su ulazili u mali, koom obloeni lift. Ve
ste mi dali neke ve o ma ko ri sne save te. Imate li jo ne to da do date?
Lift poe da se pokree nadole. Da; odgovori Hejvardova. Nemojte
ii. Pendergast se slabano osmehnu. Bojim se da to nije jedna od
opcija. Samo neposredno izvianje moe da pokae da li je ili ne Astor
tu nel pravo me sto odakle po ti u ova ubi stva.
Onda me povedite sa sobom, istog trenutka kaza Hejvardova,
Pendergast odmahnu glavom. Verujte mi, voleo bih da mogu. Ali ovog
puta, moj cilj je taj no vit. Dva tela pro i zve la bi ne pri hvatlji vu buku.
Lift se zaustavio na najniem 3-B nivou i oni kroie u mrani
hodnik. Onda, pripazite na sebe, upozori ga Hejvardova. Veliki broj
krtica ide dole kako bi izbegao konfrontaciju, a ne da bi je izazvao. Ali ima
i mnogo predatora. Droga i alkohol samo pogoravaju stvari. Zapamtite
da mogu bolje da vide, a mogu bolje i da uju. I poznaju tunele. S koje
god strane to sagle dali, u ve li kom ste zao stat ku.
Istina, kaza Pendergast. Zato u se i potruditi da nekako
prevaziem loe izglede. Zaustavio se ispred jednih prastarih vrata,
otvorio ih kljuem i pokazao Hejvardovoj da ue. Prostorija u koju su
stupili bila je od poda do plafona natrpana metalnim policama sa
prastarim knjigama. Prolazi meu policama bili su iroki svega
pe de se tak cen ti me tara. Mi ris prai ne i ple sni bee sko ro ne i zdriv.
ta uopte radimo ovde dole? pitala je Hejvardova dok je pratila
Pen dergasta iz me u po li ca.
Od svih graevina koje sam pregledao, odgovori Pendergast, ova
zgrada ima najbolje planove i najjasniji prilaz Astor tunelima. Preda
mnom je jo uvek dugaak spust i otii u malo junije od konanog
odredita, ali ini mi se smotreno da koliko mogu minimalizujem rizik.
Zastao je na trenutak, gledajui oko sebe. Ah, rekao je, klimnuvi
pre ma jednom us kom redu. Ovo mora biti to.
Otkljuao je jo jedna mnogo manja vrata na daljem zidu i poveo
Hejvardovu niz stepenice do skuene male sobe sa nezavrenim podom.
Tano iznad nas je ulazna cev, rekao je. Zapoeta je 1925. kao deo
pneumatskog sistema koji je odnosio knjige do sporedne zgrade.
Projekat je naputen za vreme Depresije i nikad nije nastavljen.
Meutim, trebalo bi da kroz njega mogu da pristupim glavnom tunelu za
snabde vanje.
Pendergast spusti torbu, pregleda pod baterijskom lampom, a onda
obrisa prainu sa prastarih vratanca u podu. Podigao ih je uz pomo
Hejvardove, otkrivi usku crnu cev obloenu ploicama. Uperivi lampu u
crnilo, pregledao ju je nekoliko trenutaka. Naizgled zadovoljan, uspravio
se i ras kopao du gaki ogrta jednim po kre tom.
Oi Hejvardove se suzie od iznenaenja. Ispod ogrtaa FBI agent je
imao vojnu uniformu sa izlomljenim sivo-crnim arama. Cibzari i kope
su bili plastini, sa crnom mat pre svlakom.
Pendergast se nasmei. Neobina uniforma, zar ne? ree. Primeti
ove sive tonove umesto uobiajene sepije. Dizajnirana je za upotrebu pri
zamraenjima. Kleknuo je ispred torbe, otkopao je i irom je otvorio. Iz
jednog odeljka izvadio je tubu vojne paste za lice kojom je poeo da mae
ruke i lice. Posle toga izvadio je umotan komad filca. Dok je Pendergast
to proveravao, Hejvardova je primetila da je nekoliko depia bilo
pri i ve no s unu tranje strane.
Depni pribor za preruavanje, objasni Pendergast. Sigurnosni
seka, maramice, ogledalce, lepak za lice. Namera mi je da ovog puta
izbegnem da me otkriju. Ne elim da sretnen nikoga i nita. Ali poneu
ovo tek za svaki sluaj. Ugurao je tubu s masnom farbom u jedan od
depova, a onda umotao pribor i stavio ga ispod koulje. Gurnuvi ruku u
torbu, izvadio je jedan kratkocevni pitolj ija je mat povrina
Hej vardo vu vie podse ala na plasti ku nego na me tal.
ta je to? rado znalo je upi tala.
Pendergast ga prevrnu u rukama. To je eksperimentalni
devetmilimetarski, koji je napravio Anlus GMBH. Ispaljuje T-
kom bi no vani me tak od ke rami ke i te flo na.
Plani ra neki lov?
Moda si ula za moj susret sa mbvunskom zveri, ree Pendergast.
To iskustvo me je nauilo da moram uvek biti spreman. Ovo malo
runo oru je moe da pro te ra me tak kroz slo na. I to du in ski.
Napadako oru je, kaza na ovo Hej vardo va. I to na vie nai na.
Uzeu to kao znak odobravanja, ree Pendergast. Naravno,
odbrana e biti bitna, nita manje nego napad. Poneo sam svoj lini
oklop. Podigao je uniformu kako bi otkrio pancirni prsluk. Ponovo!
posegnuvi u torbu, izvukao je crnu kacigu od kevlara koju je natakao na
glavu. Dok je Hejvardova ovo gledala, Pendergast je izvadio pribor za
preiavanje vode i jo nekoliko predmeta koje je pohranio u razne
depove. Konano, paljivo je izvadio dve zapeaene plastine kese.
Unu tra su bile trake ne e ga to je podse alo na crnu kou za ci pe le.
Pe mi kan, ree on.
ta?
Peenica, iseena na trake i osuena, a onda posuta bobicama,
voem i orasima. Ima sve vitamine, minerale i proteine koji su oveku
potrebni. I neverovatno je ukusno. Niko jo nije izmislio bolju hranu za
putovanje od amerikih uroenika. Luis i Klark su na ovome iveli
me se ci ma.
Pa, u svakom sluaju, izgleda mi kao da si dobro snabdeven, kaza
Hej vardo va odmahu ju i glavom. Pod uslo vom da se ne iz gu bi.
Pendergast raskopa gornji deo uniforme, pokazavi postavu. Za
mene su ove mape moda stvar od najvee ivotne vanosti. Poput pilota
iz Drugog svetskog rata i ja sam ih, takorei, iscrtao po svojoj letakoj
jakni. Klimnuo je prema komplikovanoj mrei linija, tunela i nivoa koja
je bila ve o ma palji vo is crtana po po stavi drap boje.
Ponovo je zakopao uniformu i, kao da se neega setio, gurnuo ruku u
dep i Hejvardovoj predao sveanj kljueva. Nameravao sam da ovo
zalepim da mi ne bi zveckalo. Pridrite mi to malo. Iz drugog depa je
izvadio svoj novanik i FBI iskaznicu, koje je takoe dao narednici.
Mo lim vas daj te ovo po runi ku DAgo sti. Dole mi nee tre bati.
Rukama je hitro preao preko odee, kao da samog sebe uverava da je
sve na svom mestu. A onda se jo jednom okrenuo prema vratancima u
podu i paljivo se spustio u cev. Cenim to ete se pobrinuti za ove
stvari, ree, klim nuv i pre ma torbi.
Nema pro ble ma, odgo vo ri Hej vardo va. Po alji te mi raz gledni cu.
Vratanca se zatvorie iznad mokre, crne cevi i Hejvardova ih zakljua
brzim okre tajem zglo ba.
32.
Margo je zurila u titrator, jedva trepui. Kako je svaka pojedinana kap
drhtala i padala u rastvor, ona je nestrpljivo iekivala da se boja
promeni. Zvuk Frokovog tihog disanja iza nje - jer je i on, kao i ona,
zu rio u aparat - podse tio ju je da ne sve sno zadrava dah.
Odjednom rastvor poprimi svetloutu boju. Margo okrenu stakleni
zaponac, zaustavljajui protok rastvora, i zapisa nivo koji je oitala sa
graduiranog cilindra. Odstupila je korak unazad, svesna neprijatnog i
poznatog oseanja koje ju je obuzimalo: nelagodnosti, pa ak i jeze.
Stojei nepomino, setila se drame koja se odigrala u jednoj drugoj
laboratoriji, svega tridesetak metara niz hodnik i nekih osamnaest
meseci u prolost. I tada su tu bili samo njih dvoje: zbijeni oko
genetskog ekstrapolatora Grega Kavakite, dok su gledali kako program
izlistava fizike atribute stvorenja koje e postati poznato kao Mbvun
ili ti Mu zej ska Zver.
Setila se da je skoro proklela Dulijana Vitlsija, naunika ija je
ekspedicija na kraju izgubljena u bespuima Amazona. Vitlsija, koji je ne
sumnjajui nita, iskoristio izvesnu vodenu biljku kao materijal za
pakovanje uzoraka koje je poslao u Muzej. Ono to Vitlsi nije znao - ono
to niko od njih nije znao - mbvunska zver je bila navuena na biljku. Bili
su joj potrebni hormoni iz biljke da bi preivela. A kada je njeno
prvobitno stanite uniteno, zver je krenula u potragu za jedinim
preostalim izvorom biljke: vlakna koja su bila spakovana u sanduke. Ali
vrhunska ironija uinila je svoje, sanduci su kasnije zakljuani u
muzejski sef, primoravajui tako stvorenje da krene za najbliom
zamenom biljnim hormonima koje je moglo da nae - hipotalamusom
ljudskog mo zga.
Dok je Margo piljila u ukasti rastvor, shvatila je da je oseala jo
neto pored jeze - nezadovoljstvo. Neto je ovde bilo udno, neto
neobjanjivo. Isto tako se oseala kada je leina mbvunske zveri bila
odneta nakon pokolja, nakon veeri kada je otvorena izloba Sujeverje.
Odneta je u kombiju sa vladinim tablicama, da nikad vie ne bude
viena. Mada nikad to nije bila spremna da prizna, uvek je nekako
oseala da nikada nisu doli do sutine cele prie, nikad stvarno nisu
shvatili ta je to Mbvun. U to vreme nadala se da e imati prilike da vidi
re zul tate s au topsi je, iz ve taj pato lo ga - ne to to bi objasni lo kako je zver
uopte znala kako da doe do Muzeja. Ili zato je stvorenje imalo tako
veliku koliinu ljudskih gena. Neto, bilo ta to bi moglo da zakljui
pri u; pa ak, mo da, ko nano zau stavi i nje ne none more.
Sada je shvatala da je Frokova jedinstvena teorija o Mbvunu, kao
evolucionoj abnormalnosti, nikad zapravo nije ubedila. I protiv svoje
volje se prisilila da se seti onih nekoliko trenutaka kada je stvarno videla
tu zver: kako juria niz zamraeni hodnik prema njoj i Pendergastu, s
trijumfom u divljim oima. Njoj je ono vie izgledalo kao neki hibrid
nego abnormal nost. Ali hi brid ega?
Zvuk koji je Frok proizveo mekoljei se u svojim kolicima rastera joj
sve te mi sli. Haj de da po ku amo po no vo, ree. Da bi smo bili si gurni.
Ja sam ve si gurna, odgo vo ri Margo.
Draga moja, smeei se kaza Frok, previe si mlada da bi u bilo ta
bila sigurna. Zapamti, svi eksperimentalni rezultati se moraju moi
ponoviti. Ne elim da te razoaram, ali plaim se da e sve ovo na kraju
ispasti samo gubljenje vremena, mnogo bolje bismo ga potroili
pre gle daju i Bi termanov le.
Margo poe da ponovo postavlja titraciju, progutavi svoju
razdraenost. Tempom kojim su napredovali nee dobiti rezultate iz
Kavakitine unitene laboratorije jo nedeljama. Frok je bio poznat po
brizi i preciznosti svojih naunih eksperimenata i delovao je - kao i
obino - potpuno nesvestan da je vreme od sutinskog znaaja. Ali opet,
kao i mnogi veliki naunici bio je potpuno zaokupljen samim sobom i
mnogo vie zainteresovan za sopstveni rad i sopstvene teorije nego za
bilo ije druge. Setila se sastanaka koje su imali dok je on jo bio mentor
za njenu disertaciju, kada bi jednu za drugom priao prie o svojim
avanturama u Africi, Junoj Americi ili Australiji, iz onih dana kad jo
nije bio bogalj - posveujui vie vremena svojim priama nego raspravi o
nje nom radu.
Radili su ve satima na titratoru i programima za linearnu regresiju,
pokuavajui da izvuku kakve-takve rezultate iz vlakana biljke koju je
pronala. Margo je gledala rastvor masirajui svoja krsta. DAgosta je bio
siguran da u vlaknima postoji neka psihoaktivna supstanca. Ali do sada
nisu otkrili nita to bi potvrdilo tu teoriju. Da smo samo sauvali
nekoliko originalnih vlakana, pomisli Margo, mogli bismo da obavimo
neka unakrsna ispitivanja. Ali Centar za kontrolu bolesti je zahtevao da
se svi ostaci originalnih vlakana unite. ak su insistirali da se spali i
nje na tana, u ko joj je jednom pri li kom imala malo vlakana.
Ali to je bila druga stvar. Ako su svi preostali delovi biljke uniteni,
kako je Greg Kavakita uspeo da je nabavi? Kako je uspeo da je odgaji? I
iz nad sve ga: zato?
A onda, tu je bila i misterija one posude iz njegove laboratorije na
kojoj je pisalo AKTIVIRANI 7-DEHIDROHOL. Nedostajui deo je
oigledno glasio sterol: potraila je to i morala da se nasmeje sopstvenoj
gluposti. Naravno da joj je odmah bilo jasno zato je zvualo tako
poznato - bio je to najpoznatiji oblik vitamina D3. Jednom kada je to
shvatila, nije joj bilo potrebno mnogo da uvidi kako je oprema za
organsku hemiju u Kavakitinoj laboratoriji nekad bila mala aparatura
urno sklo plje na za sin te zu vi tami na D. Ali zato?
Rastvor se obojio u uto i ona obelei nivo: savreno isti rezultat, kao
to je i znala da e biti. Frok, koji je odlagao neku opremu u daljem uglu
laboratorije, nije to primetio. Oklevala je na trenutak, odluujui ta joj je
dalje initi. Onda se prebacila na stereozum, gde je paljivo istestirala jo
jednu tananu vlat sa svo je rapidno smanju ju e go mi le.
Frok se dokotrljao dok je ona baratala stakalcetom. Sedam je sati,
Margo, rekao je uljudno. Oprosti mi, ali mislim da previe naporno
radi. Mogu li da ti pre dlo im da zavri mo za ve e ras?
Margo se nasmei. Skoro sam gotova, doktore Frok. Hou da uradim
jo samo jednu stvar pa u i ja zavri ti.
Aha. A ta e to da bude?
Mislila sam da brzo zamrznem jedan uzorak i elektronskim
mi kro sko pom napravim sli ke ve li i ne de set angstre ma.
Frok se namrti. ta mi sli da e pro nai?
Margo je zurila u uzorak, siunu taku na stakalcetu. Nisam u
stvari sigurna. Kad smo prvi put prouavali ovu biljku, znali smo da ona u
sebi ima neki reovirus. Virus koji je imao u podjednakoj meri i ljudskih i
ivotinjskih proteina. elela sam da proverim da li bi ovaj virus mogao
biti izvor dro ge.
Prituljeno kranje protrese Frokovo glomazno telo, konano izbivi
kao kikot. Margo, mislim da je definitivno vreme za prekid, ree. To je
samo pu canj u prazno.
Mo da, kaza Margo. Ali ja bih to pre nazvala predo se ajem.
Frok ju je gledao kratko, a onda duboko uzdahnuo. Kako eli, ree.
Ali meni stvarno treba odmor. Sutra u biti u bolnici Moristaun,
obavljae na meni neke iscrpljujue godinje testove na koje me
primoravaju nakon to sam se penzionisao. Vidimo se u sredu ujutro,
draga.
Margo ga pozdravi, gledajui kako se Frok izguruje u hodnik. Poela je
da shvata da slavni naunik ne voli kad mu neko protivurei. Dok je bila
njegov magistrant, stidljiv i popustljiv, uvek je bio krajnje armantan,
prava slika utivosti. Ali sada kada se penzionisao, a ona postala
punopravni i samostalni kustos koji iznosi sopstvene ideje, ponekad se
i ni lo da je ne zado vo ljan ovom nje nom no vom samo vo ljom.
Uzela je majuni uzorak iz bazenia i odnela ga do maine za brzo
zamrzavanje. Tamo e on biti smeten u malu plastinu kutiju, zamrznut
do skoro apsolutne nule, a onda pocepan na pola. Zatim e elektronski
mikroskop napraviti snimak ekstremno visoke rezolucije izlomljene
povrine. Frok je bio u pravu, naravno: pod normalnim okolnostima,
procedura kao to je ova ne bi imala nikakvog uticaja na istraivanje. Ona
bi to nazvala oseajem, ali to je u stvari bio samo pokuaj, u nedostatku
bilo ega dru gog to bi mo gla da pro ba.
Uskoro, zelenkasto svetlo se upalilo na kriogenskom aparatu.
Manipuliui kutijicom uz pomo elektronskog postolja, Margo je
pomeri do dela za cepanje. Dijamantski seka se klizei spustio, zauo se
blagi kliktaj, i kutijica se prepolovila. Stavljajui jednu polovinu u
elektronski mikroskop, ona paljivo podesi visinu, kontrolu skeniranja i
elektronski zrak. Za nekoliko minuta otra crno-bela fotografija pojavila
se na su sednom ekranu.
Gle daju i u nju Margo ose ti kako joj se ledi krv u i lama.
Kao to je i oekivala, uoila je male heksagonalne estice: reovirus
koji je Kavakitin ekstrapolacioni program pre osamnaest meseci
prvobitno i naao u vlaknima biljke. Ali ovaj put nalazio se tu u
neverovatno visokoj koncentraciji: organele biljke su bukvalno bile
krcate njime. A u okruenju tih estica nalazile su se velike vakuole koje
su imale u sebi neki kristalizovani sekret - koji je mogao da potie
is klju i vo iz samog re o vi ru sa.
Lagano je izdahnula. Visoka koncentracija, kristalizovani sekret,
mogli su da znae samo jednu stvar: ova biljka, Liliceae mbwunensis, bila
je samo prenosnik. Virus jeste stvarao drogu. A razlog to nisu uspevali
da pro nau nje ne trago ve bio je to to se dro ga nalazi la u vaku o lama.
Pa dobro, pomisli ona. Odgovor je bio jednostavan. Izolovati reovirus,
uzgojiti ga u nekom neutralnom mediju i videti kakvu drogu on
pro i zvo di.
Kavaki ta se si gurno se tio ovo ga.
Moda Kavakita uopte nije eleo da uz pomo genetskog
inenjeringa stvori biljku. Moda je uz genetski inenjering stvarao
vi rus. Ako je to bio slu aj
Margo sede, a um joj je strahovito radio. Konano, stvari su poele da
se slau: staro istraivanje i novo, viralna tvar i njena biljka-domain,
Mbvun, vlakna. Ali to jo uvek nije objanjavalo zato je Kavakita
napustio Muzej kako bi to radio. I nije objanjavalo kako je mbvunsko
stvorenje moglo da pree toliku razdaljinu, ak iz amazonskih uma, u
po trazi za bilj kama koje je Vi tl si je va ek spe di ci ja ko ri sti la
Vi tl si.
U istom trenutku je skoila na noge, ruku prislonjenih na usta, dok je
labo rato rij ska sto li ca kle pe tala po li no le um skom podu.
Odjednom joj je sve po stalo savre no, uasavaju e jasno.
33.
Ovog puta, kada je Smitbek uveden u foaje na osamnaestom spratu broja
devet u Junom Central parku, odmah je primetio da su prozori
prostrane primae sobe irom otvoreni. Sunevi zraci su kuljali unutra,
pozlaujui sofe i stolie od ruinog drveta i pretvarajui ono to je
nekada izgledalo kao primai salon pogrebnog drutva u rasko prepun
to pli ne i sjaja.
S pomodnim slamnatim eirom i tamnim naoarima Aneta Vier je
sedela za zastakljenim stolom na balkonu. Okrenula se prema njemu,
blago se osmehnula i mahnula mu da sedne pored nje. Smitbek to i
uini, s divljenjem gledajui u ogromni zeleni tepih Central parka koji se
pru ao na se ver, pre ma Sto de se toj uli ci.
Donesite gospodinu Smitbeku aj, gospoa Vier kaza slukinji koja
ga je uve la.
Zovite me Bil, molim vas, kaza Smitbek, drmusajui ponuenu mu
ruku. Nije mogao da ne primeti da je ak i pod nemilosrdnom svetlou
letnjeg sunca koa gospoe Vier bila upadljivo netaknuta surovom
rukom vremena. Imala je neku mladalaku gipkost, sva kremasta i
glat ka bez mli tave me ko e staro sti.
Veoma cenim strpljenje koje pokazujete, kaza ona, povlaei ruku k
sebi. Mislim da ete se sloiti da je vreme da ono bude nagraeno.
Odluili smo kakvu akciju da preduzmemo i, kao to sam obeala, elela
sam da vi bu de te prvi koji e to saznati. Narav no, to mora ostati taj na.
Smitbek primi aj i upi blagu i bogatu aromu jasmina. Osetio je neku
toplinu sedei tako u tom ljupkom stanu, sa itavim Menhetnom pod
nogama, i pijui aj sa enom koju je svaki novinar u gradu eznuo da
intervjuie. Skoro da je to nadoknaivalo ono poniavajue preotimanje
ve sti od strane iz ve tae nog kuki nog sina Braj sa He ri mana.
Dogaaj na Grand armi trgu bio je toliko uspean, pa smo odluili da
Pre ot mi mo svoj grad kre ne u novu fazu, kaza go spo a Vi er.
Smit bek klim nu.
Na plan je u stvari prilino jednostavan. Sve budue akcije e biti
nenajavljene. Svaka sledea e biti veih razmera. I za svako ubistvo koje
bude poinjeno, nai ljudi e krenuti na policijske stanice zahtevajui
prestanak te sramote. Podigla je jednu ruku, gladei neposluni pramen
kose. Ali ini mi se da neemo dugo ekati pre nego to primetimo neke
stvarne pro me ne.
A zato to mi sli te? upi ta elj no Smit bek.
U est sati, sutra posle podne, nai ljudi e se okupiti ispred
katedrale Svetog Patrika. Verujte mi, grupa koju ste videli na Grand armi
trgu bie majuna u poreenju sa ovom. Nameravamo da ovom gradu
pokaemo da smo ozbiljni. Krenuemo Petom avenijom, preko Junog
Central parka, a onda severno ka Zapadnom Central parku, uz
zaustavljanje, zbog pomena sa sveama, kod mesta svakog ubistva. Onda
emo se okupiti na Velikom travnjaku u Central Parku zbog konane
po none mo li tve.
Ona odmahnu glavom. Bojim se da vlada ovog grada jo uvek nije
shvatila poruku. Ali kada vide da je centar Menhetna potpuno zakren
bezbrojnim glasaima koji zahtevaju neku akciju - shvatie poruku,
zapam ti te moje rei.
A grado nael nik? upi ta Smit bek.
Gradonaelniku bi bolje bilo da se opet pojavi. Politiari njegovog
kova ne mogu da odole masi. A kada se pojavi, planiram da mu ovog puta
pruim poslednju ansu. Ako nas opet izigra, spremni smo da
podignemo kampanju za njegov opoziv. A kada svrimo s njim, nee moi
da dobije posao ni kao inter u Akronu, u Ohaju. Neki ledeni osmeh
pree njenim usnama. Oekujem da me u odgovarajue vreme tano
tako i ci ti rate.
Smitbek nije mogao da se ne smei u sebi. Ovo e biti apsolutno
savre no.
34.
Bilo je sko ro go to vo.
Kroio je u vlanu pomrinu Hrama, ovla prelazei prstima po
hladnim sferama koje su inile zid, mazei organske povrine, upljine i
iz bo i ne. Tano da je tre balo da bude iz graen upravo ovde: ba kao i onaj
to je bio na onom drugom mestu, ali isto toliko i razliit. Okrenuo se i
smestio u tron koji su izradili za njega, oseajui grubu konu povrinu
sedita i lagano ugibanje zdruenih delova, sluajui slabo kripanje
tetiva i kostiju; svojih ula budnijih kao nikad pre. Uskoro e sve biti
upot pu nje no. Kao to je i on, sada, pot pun.
Trudili su se dugo i naporno za njega, svog vou i gospodara. Voleli su
ga i plaili ga se, to je i zasluivao, a sada e ga oboavati. Sklopio je oi i
udahnuo teki, opojni vazduh koji se kovitlao oko njega poput magle. U
vremenima koja su prola bio bi esto odbijen smradom Hrama, ali to je
bilo pre nego to je stekao dar ulne otrine. Biljka mu je to podarila, kao
to mu je podarila i toliko toga drugog. Sada je sve bilo drugaije. Miris je
za njega bio kao pogled, neprestano se menjao, bojio se svim bojama koje
se mogu zamisliti, ovde jarke i iste, tamo tamne i misteriozne. Bile su tu
planine, kanjoni i pustinje mirisa, okeani i nebesa, reke i doline,
fantastina panorama arome, neopisiva ljudskim jezikom. U poreenju s
njim i nio je svet po gle da rav nim, ru nim i ste ril nim.
Naslaivao se svojim trijumfom. Gde su drugi omanuli, on je uspeo.
Gde su drugi ustuknuli zbog straha i sumnje, on je rastao u snazi i
hrabro sti. Dru gi nisu bili u stanju da ot kri ju gre ku koja je bila skri ve na u
formuli. On ne samo to je pronaao manjkavost, ve je napravio sledei
korak i usavrio tu velianstvenu biljku i skrivene vrednosti koje je
sadrala. Drugi su potcenili oajniku e Dece za ritualom, za
ce re mo ni jom. On nije. Samo on je razu me vao kraj nji smi sao.
Bila je to istinska manifestacija njegovog ivotnog dela - kako je
razdraujua pomisao na to to to nije shvatao ranije! Samo on, i niko
drugi, imao je mo, intelekt i volju da ode do kraja. Samo on je mogao da
pro i sti svet i po ve de ga u nje go vu bu dunost.
Svet! Glasno mrmljajui ovu re, mogao je da oseti taj patetini svet
tako daleko iznad sebe kako pritiska utoite njegovog Hrama. Toliko
jasno je sad sve video. Bio je to prenaseljen svet, preobilan insektolikim
rojevima koji nemaju nikakvu svrhu, znaenje, pa ni vrednost, njihovi
runi mali ivoti otvarali su se i zatvarali poput podivljalih ventila neke
besmislene maine. Uvek su bili iznad njega, isputali su svoju balegu,
parili se, raali se, umirali, zauvek privezani za porobljivaki mesni
rvanj ljudskog postojanja. Kako lako - i kako neizbeno - bi sve to
trebalo da bude zbrisano, sve to, kao to samo jedan udarac stopala
otvara mravinjak i melje njegovu meku unutranjost. A onda e
nastu pi ti Novi svet: tako sve, tako razli it i tako pre pun sno va.
35.
Gde su ostali? upitala je Margo DAgostu koji je ulazio u malu salu
An tro po lo kog ode lje nja.
Stiu, odgovori DAgosta, podiui nogavice i sedajui. Kalkuliu
Potom je uhvatio njen pogled i s odvratnou odmahnuo glavom. Ma,
nek ide sve do avola. Ako ba elite da znate, ne interesuje ih. Onaj
Veksi, kog ste upoznali na Bramblovom predavanju, znate? On je sada
zadu en za ovaj slu aj. I on ve ru je da ve ima svog o ve ka.
Kako to mi sli te, ima svog o ve ka? pi tala je Margo.
Nekog ludaka kog su skembali u parku. Ubica jeste, to je u redu, ali
nije ubi ca kog mi trai mo. Bar Pen dergast ne mi sli tako.
A Pen dergast?
On je otiao na kratak poslovni put. DAgosta se nasmeio, kao da je
u pi tanju neka pri vat na ala. Pa ta to imate?
Poeu od poetka. Margo duboko uzdahnu. Dogodilo se pre deset
godina, dobro? Poslata je ekspedicija u amazonski basen. Predvodio ju je
jedan naunik iz Muzeja, po imenu Dulijan Vitlsi. Bilo je nekih
perso nal nih ne su glasi ca i tim se raz dvo jio. Niko se iv nije vratio, a bilo je
vie razloga. Meutim, nekoliko sanduka sa relikvijama ipak je poslato u
Muzej. Jedan od njih je sadrao uasnu figurinu, zapakovanu u neki
vlak nasti mate ri jal.
DAgo sta klim nu. Ovo do sada znali su ve i vrapci na grani.
Ono to nisu znali je da je figurina bila slika i prilika jednog divljeg,
urodenikog stvorenja. Kao ni to da je biljka koja je posluila za
pakovanje bila lokalna biljka koja je inila osnov njegove ishrane. Ubrzo
posle toga, jedino stanite stvorenja je uniteno od strane lokalne vlade
koja je krenula u potragu za mineralnim bogatstvima. Zatim je to
udovite, taj Mbvun krenulo za jedinim preostalim vlaknima. itav put
od amazonskog basena, preko Belema, do Njujorka. Preivelo je u
muzejskom podrumu, jedui divlje ivotinje i konzumirajui ovu biljku,
na koju je iz gle da bilo navu e no.
DAgo sta po no vo klim nu.
Pa, do dade Margo, ja ne nase dam na to. Ne kada je sam, ali ne vie.
DAgosta podie jednu obrvu. A na ta tano od svega toga ne
nase date?
Razmislite malo, porunie. Kako moe divlja ivotinja - pa ak i tako
ekstremno inteligentna poput ove - pronai put od amazonskog basena
do Njujorka u potrazi za nekoliko sanduka punih vlakana? To je avolski
dug put od nje nog pri rodnog habi tata.
Ne govori mi nita to ve nismo znali do trenutka kada je zver
unitena. Nije bilo objanjenja tada, a ja sasvim sigurno ne vidim ni neko
novo sada. Mbvun je bio ovde. Osetio sam stvar kako dahe na mene, za
ime sve ta. Ako nije do lo iz Amazo na, odakle je onda do lo?
Dobro pitanje, kaza Margo. A ta ako je Mbvun originalno
po re klom iz Nju jorka i jedno stav no se vratio kui?
Usle di lo je krat ko zati je. Vratio kui? ree DAgo sta po me ten.
Da. ta ako Mbvun uopte nije bio ivotinja, ve ljudsko bie? ta
ako je bio Vi tl si?
Ovog puta tiina je vladala mnogo due. DAgosta je gledao u Margo.
Zgodna ili ne, sigurno je mrtva od umora; radila je neprekidno na onim
leevima. Potom je Brambl onako muki ubijen, pa onda jo i to to je
otkrila da je jedan od leeva po kom je prkala pripadao nekadanjem
kolegi. Kolegi zbog kojeg je ve oseala krivicu to mu nije uzvratila
poziv Kako je samo mogao da bude tako glup, tako sebian, da je
pozove na ovakav posao, znajui koliko su je muzejska ubistva potresla?
Slu aj te, poe on. Dok torko Grin, mi slim da bi bilo bo lje
Margo podie ruku. Znam, znam, zvui suludo. Ali nije, kunem se da
nije. U ovom trenutku moj asistent u laboratoriji radi na jo nekim
testovima, samo da potvrdi ono to sam ja pronala. Zato mi dozvolite da
zavrim. Mbvun je imao zapanjujue visok procenat ljudske DNK. Dali
smo da se jedna njegova kanda sekvencira, seate se? Pronali smo
netaknute nizove savreno ljudske DNK, mnogo hiljada parova dugake.
To nije evoluciona abnormalnost. Isto tako, Pendergast je pronaao neke
Vitlsijeve predmete u brlogu tog stvorenja, seate se? I ne zaboravite da
je stvorenje ubilo sve s kojima je dolo u kontakt, osim jedne osobe: Jana
Katberta. Zato? Katbert je nekada bio blizak Vitlsijev prijatelj. A zatim,
tu je i i nje ni ca da Vi tl si je vo telo ni kad nije pro nae no
DAgostina vilica se zatvori. Ovo je bilo suludo. Gurnuvi stolicu
unazad, on poe da ustaje.
Do zvo li te mi da zavrim, tiho ree Margo.
DAgosta joj uzvrati pogled. Neto u njenom pogledu ga je nateralo da
po no vo sedne.
Porunie, nastavila je, znam kako ovo zvui. Ali morate me
sasluati. Napravili smo stranu greku. Mene treba kriviti kao i sve
ostale. Nikad nismo sastavili poslednje delove slagalice. Ali neko jeste.
Greg Kavaki ta.
Postavila je fotografije 21x26 mikroskopskog prikaza na sto. Ova
bilj ka sadri u sebi re o vi rus.
To ve znamo.
Ali ono to smo prevideli jeste da ovi reovirusi imaju jedinstvenu
sposobnost: mogu da ubace stranu DNK u eliju domaina. I proizvode
drogu. Napravila sam neke dodatne testove na vlaknima veeras, nakon
to sam ovo otkrila. Oni nose genetski materijal - reptilsku DNK - koja se
ubacuje u ljudskog domaina kad biljka bude pojedena. A ta DNK,
zauzvrat, inicira fiziku transformaciju. Nekako - ne znam kako ni zato -
Vitlsi je sigurno uneo biljku u sebe dok je bio na ekspediciji. Proao je
morfoloku promenu. Postao je Mbvun. Jednom kad se promena zavri,
potrebne su mu redovne koliine droge iz biljke. A kada je lokalni izvor
bio uniten, Vitlsi je znao da se jo moe nai u Muzeju. Znao je, jer je on
sam poslao biljku ovamo, kao materijal za pakovanje sanduka. Pa se
vratio do sanduka. Tek kad mu je onemoguen pristup vlaknima, poeo je
da ubija ljude. Vidite, hipotalamus ljudskog mozga sadri jedan hormon
sli an bilj nom.
ekajte, hoete da kaete da kad ovek pojede biljku pretvori se u
ne kakvo u do vi te? upi ta DAgo sta s ne ve ri com.
Margo klimnu. I znam kakve veze Kavakita ima sa svim ovim. Sve je
shvatio, a onda nestao s vidika da sprovede svoj plan. Odmotala je
veliku emu na konferencijskom stolu. Ovo je mapa njegove
laboratorije, ili bar ono to sam uspela da rekonstruiem. Ovaj spisak u
oku je lista inventara sve opreme koju sam uspela da identifikujem.
ak i po veleprodajnim cenama, sve to je sigurno kotalo preko osam
sto ti na hi ljada do lara.
Ne mo gav i da se su zdri, DAgo sta zvi znu. No vac od dro ge.
Upravo tako, porunie. Jedina svrha ovakve laboratorije jeste vrlo
sofisticirani genetski inenjering na nivou proizvodnje. Naglaavam re,
pro i zvodnja.
Pred kraj prole godine proirila se vest o novoj drogi na ulicama,
kaza DAgosta, po imenu sjaj. Veoma retka, veoma skupa, s
neverovatnim efektima. Mada, nisam skoro uo nita novo u vezi s
njom.
Margo postavi prst na dijagram. Genetski inenjering se sastoji iz tri
stadijuma. Prvi je da se mapira DNK nekog organizma. Za to slue ovi
aparati du severnog zida. Oni u kombinaciji ine ogromnu operaciju
sekvenciranja. Ovaj prvi aparat kontrolie polimerizacionu lananu
reakciju koja replicira DNK tako da se moe izvriti njeno sekvenciranje.
On sekvencira DNK. A ovaj aparat, taj tu, predstavlja kembriki sistem
NAD-1. Na donjem spratu imamo jedan. To je visoko specijalizovani
superkompjuter koji koristi galijum-arsenidski procesor i vektorsku
obradu za analizu rezultata. Zatim tu, du junog zida, bili su istopljeni
ostaci itavog niza akvarijuma. Kavakita je uzgajao mbvunsku biljku u
velikim koliinama kako bi obezbedio sirovi materijal za obradu. A
ovamo je bila Ap-Gel vi ru sna opre ma za in ku baci ju i uz gajanje vi ru sa.
Nastupila je grobna tiina. DAgosta obrisa obrvu i opipa po depu
traei umirujui oblik cigare. Ne mogavi da se odupre tome, poeo je da
ve ru je.
Kavakita je koristio svu ovu opremu da ukloni gene iz biljnog
virusa. Margo postavi jo nekoliko slajdova na sto. Ovo su mikrografi sa
elektronskog mikroskopa. Na njima se vidi da je pokuavao da ukloni
reptilske gene. Zato? Verovatno zato to je pokuavao da poniti fiziki
uti caj dro ge.
ta Frok mi sli o sve mu ovo me?
Kako je postavio ovo pitanje, DAgosti se uini da je video trenutno
rumenilo koje je prelo Margoinim licem. Jo nisam imala priliku da mu
kaem. Ali znam da e biti skeptian. Jo uvek je vezan za svoju teoriju
fraktalne evolucije. Ovo moda zvui suludo, porunie, ali injenica je da
postoje mnoge supstance u prirodi - hormoni na primer - koji izazivaju
zapanjujue transformacije poput ove. Nije toliko bizarno ili neobino
koliko zvui. Postoji hormon pod nazivom BSTH koji pretvara gusenicu u
leptira. Postoji jo jedan koji se zove rezotropin-x. Kad punoglavac primi
jednu dozu njega, pretvori se u abu za svega nekoliko dana. To se
dogaa i ovde, sigurna sam u to. Samo to je u ovom sluaju re o
pro me ni kod ljudskog bia.
Zastala je. Ali ima tu jo ne to.
Zar ovo nije do volj no?
Margo gurnu ruku u svoju svataru i izvadi neke male komade
spaljenog papira, umetnute izmeu dva komada providne plastike.
Pronala sam na zgaritu neto to izgleda kao Kavakitin laboratorijski
dnevnik. Ovo su bili jedini listovi koji su sadrali bilo ta itljivo.
Prezentovala je jo nekoliko fotografija. Neke komade sam uveala. Ovaj
prvi je iz sre di ne sve ske. U pi tanju je neka li sta.
DAgosta je piljio u fotografiju. Mogao je da prepozna nekoliko
navrljanih rei du leve ivice jako izgorenog papira: vajzokan, gnojiva
elj no plavo sto palo. A onda pri dnu: ze le ni oblak, barut, lo to so vo srce.
Znai li vam ovo ita? upita DAgosta, prepisujui rei u svoju
sve sku.
Samo barut odgovori Margo. Mada mi neto govori da bi trebalo da
prepoznajem mnogo vie. Dala mu je jo jednu fotografiju. Imam jo
jednu stranicu na kojoj su izgleda delovi koda njegovog programa za
ekstrapolaciju. A tu je i jedna na kojoj ima vie teksta. DAgosta
pre gle da po nu e ni ko mad.
ne mogu da ivim sa ovim saznanjem koje sam Kako bih i
mogao, dok sam se koncentrisao na ignorisao mentalne efekte koje
ali dru gi su sve ne strplji vi ji iz dana u dan. Po trebno mi je vre me da
Zvui kao da mu je tu negde pred kraj proradila savest., kaza
DAgo sta vrativ i joj papir. Ali ta je tano on to radio?
Stiem polako i do toga, odgovori Margo. Primeujete kako ovde
govori o mentalnim efektima sjaja kao o neemu to nije uzeo u obzir. I
da li vam je zapao za oko onaj deo drugi? Jo uvek nisam shvatila taj
deo. Krenula je da uzme jo jedan papir. A tu je i ovo. Mislim da je to
poslednja stranica dnevnika. Kao to vidite, osim mnogo brojeva i
prorauna, imamo samo etiri potpuno itljive rei, sa takom izmeu
njih: ne po vrat no. Ti ok sin bi mo gao
DAgo sta je upit no gle dao u nju.
Potraila sam to. Tioksin je eksperimentalni herbicid, veoma jak, za
uklanjanje algi iz movare. Ako je Greg uzgajao ovu biljku, za ta mu je
trebao tioksin? Ili vitamin D, koji je oigledno takoe sintetizovao? Jo
uvek ima mno go toga to ni sam odgo net nu la?
Spomenuu to Pendergastu, za sluaj da ima neke ideje. DAgosta je
zurio u fotografije jo trenutak, a onda ih gurnuo u stranu. Pa kaite mi,
doktorko Grin, nastavio je, nisam sasvim siguran da sam sve shvatio.
ta je tano Kavaki ta po ku avao da uradi sa svom ovom aparatu rom?
Verovatno je pokuavao da ublai drogu tako to je izdvajao
reptil ske gene iz vi ru sa u mbvun skoj bilj ci.
Ublai?
Mislim da je pokuavao da stvori drogu koja ne izaziva groteskne
fizike promene. Da uivaoca uini spremnijim, jaim, brim, da mu
omogui da vidi u mraku. Znate, onu vrstu hiperosetljivosti ula koju je
po se do vao Mbvun. Ali bez spo rednih efe kata.
Margo poe da urolava emu. Morala bih da testiram uzorke tkiva sa
Kavakitinog lea da bih bila sigurna. Ali mislim da emo pronai tragove
mbvunske droge, i to sutinski izmenjene. I mislim da emo otkriti da
sama dro ga po se du je neke narko tike nu spo jave.
Mi sli te da ju je Kavaki ta i sam uz i mao?
Sigurna sam u to. Ali mora biti da je negde zabrljao. Sigurno je nije
preradio i proistio kako treba. A deformacija koju moemo videti na
nje go vom ske le tu je re zul tat toga.
DAgosta ponovo obrisa svoju obrvu. Boe, kako mu je trebala cigara.
Samo trenutak, ree on. Kavakita je blo pametan momak. Ne bi
jednostavno uzeo opasnu drogu da je isproba samo da bi video ta e se
do go di ti. Nema an se.
U pravu ste, porunie. Moda upravo tu uskae onaj oseaj krivice.
Vi di te, ne bi on odmah uzeo dro gu. Prvo bi je na ne ko me is pro bao.
Oh, uzdahnu DAgosta. Usledila je duga tiina, a on na kraju ree:
Oh, sranje.
36.
Bil Trambl se oseao sjajno. Akcije su skoile za esnaest poena tog dana,
skoro za stotinu cele nedelje, bez izgleda da e stati. Sa svojih dvadeset
pet, ve je namicao sto soma godinje. Njegovi drugari sa Babsona e se
usrati u gae kada to budu uli na okupljanju generacije sledee nedelje.
Veina je pronala neke bedne poslove u menadmentu i srena je ako
zarau je i pe de set.
Toroui i larmajui Trambl i njegovi prijatelji progurali su se kroz
rotirajue krstaste zapreke i uli na platformu podzemnog metroa kod
ulice Fulton. Bila je prola pono i za sobom su ostavili lepu veeru u
Siportu, kao i mnogo zanatskog piva, i beskrajnu priu o tome koliko svi
postaju bogati. Sada su bili u buntovnikom raspoloenju i likovali su
zbog nekog mokljana koji se upravo prijavio za obuku i koji nee
iz drati ni me sec dana.
Trambl oseti nalet ustajalog vazduha i zau poznato i udaljeno
kloparanje kad su se na koloseku pojavila dva malena svetla. Bie kod
kue za sat vremena. Istog trenutka postade nervozan zbog toga to je
toliko daleko iveo - Devedeset osma i Trea avenija - i toliko dugo mu je
trebalo da se s Vol strita vrati kui. Moda je dolo vreme da se seli, nae
neku garsonjeru u centru, ili udobni dvosobni stan u delu ispod
ezdesete. Dok adresa u Sohou nije ba tako loa, adresa u Ist sajdu je
ipak bo lja. Bal kon na vi si ni, ogrom ni kre vet, drap te pi si, hrom i staklo.
i kae on: Zlato, mogu li da pozajmim sedamdeset dolara? Svi
prasnue u grmljavinu lascivnog smeha kad su uli kraj vica i Trambl se
in stink tiv no nasme ja zajedno s nji ma.
Klepet preraste u zagluujuu tutnjavu kako je ekspresni voz ulazio u
stanicu. Jedan od njegovih drugova ga iz ale gurnu prema ivici
platforme i on se izvi unazad sklanjajui se od nailazeeg voza. Ovaj se
zau stavio uz ve li ku kri pu koni ca i oni se po trpae u je dan od vago na.
Dok su kretali iz stanice, Trambl se zatetura u jedno od sedita,
nervozno gledajui oko sebe. U tom vagonu erkondin nije radio i svi
prozori su bili otvoreni, proputajui ustajali i vlani miris pruge i
zagluujuu buku voza. Bilo je vrelo kao u paklu. Jo malo je popustio
kravatu. Poeo je da osea tromost i blagi ali uporan bol koji se skupljao
u predelu slepoonica. Bacio je pogled na sat: za est sati mora da se
vrati u svoju kancelariju. Uzdahnuo je i naslonio se. Voz je jurcao kroz
tunel, ljuljajui se i proizvodei toliko mnogo buke da je bilo nemogue
raz go varati. Trambl sklo pi oi.
Kod etrnaeste ulice nekoliko momaka je silo da uhvati vezu za Pen
stanicu, Stisnuli su mu ruku, pljesnuli ga po ramenima i otili. Jo njih je
silo kod Grand central stanice, ostavivi samo Trambla i Dima Kolba,
trgovca obveznicama koji je radio na spratu ispod njega. Tramblu se Kolb
ba ne to i nije do padao. Po no vo je sklo pio oi i umorno iz dah nuo, dok se
voz zari vao sve du blje u ze mlju, kre nuv i ek spre snim ko lo se kom.
Nejasno kako, ali Trambl je ipak bio svestan da se voz zaustavlja na
stanici kod Pedeset devete ulice, vrata otvaraju, zatvaraju, ekspres
zaranja u tamu i ubrzava tokom trideset blokova do Osamdeset este. Jo
jedna stani ca, dre mlji vo je raz mi ljao.
Iznenada, voz se zateturao, a zatim usporio i uz kripu stao. Oduie
se trenuci zastoja. Trgnut iz sna, Trambl je sedeo sve vie razdraen i
oslu ki vao krckanje i kri panje ne po kret nog vago na.
Jebe je, glasno kaza Kolb. Jebe Leksington aveniju broj etiri.
Pogledao je oko sebe u potrazi za reakcijom, ne dobivi nikakvu od dva
napola uspavana putnika. Zatim je munuo Trambla, koji je uspeo da
is ce di osmeh dok je raz mi ljao ko li ki je Kolb u stvari gu bit nik.
Trambl pogleda niz vagon. Video je jednu slatku konobaricu i nekog
crnog klinca koji je nosio debeli kaput i trikanu kapu, bez obzira na
skoro etrdeset stepeni u vozu. Premda se inilo da mladi spava, Trambl
ga je umorno posmatrao. Verovatno se vraa iz iznurujue none krae,
pomislio je. Potraio je u svom depu perorez. Niko mu nee uzeti
nje gov nov anik, mada u nje mu io nako vie nije bilo nov ca.
Usledilo je kranje statikog elektriciteta i grub glas se razlee iz
razglasa: Panja putniiiii do problema sssssignalom usssssiiiioro
re e mo.
Aha, si gurno, kai mi to jo jednom, s odvrat no u kaza Kolb.
A?
Ma to uvek kau. Problem sa signalom. Uskoro bi trebalo da
kre ne mo. Samo sanjaj te.
Trambl prekrsti ruke i ponovo zatvori oi. Glavobolja je bivala sve
jaa, a vre li na ga je sti skala po put zagu u ju eg e be ta.
Kad samo pomisli da nam uzimaju dolar i po za sedenje u ovoj
sau ni, kaza Kolb. Mo da bi sle de i put tre balo da iz naj mi mo li mu zi nu.
Trambl ne o dre e no klim nu i pro ve ri vre me. Dvanaest i e trde set pet.
Nije ni udo to lju di po dil kane, go vo rio je Kolb.
Trambl klimnu ponovo, pitajui se kako da natera Kolba da umukne.
uo je neku buku izvan vagona i odsutno bacio pogled ka prozoru.
Spazio je neki nejasni oblik u vlanoj tami kako se pribliava susednom
koloseku. Neki majstor podzemne, nema sumnje. Moda samo obavlja
neke kasne none popravke, pomisilo je Trambl, gledajui odsutno dok se
prilika pribliavala. Nada je u njemu rasla, ali je odmah i splasnula. Ali
ako neto nije u redu s vozom, sranje, mogli bismo ostati ovde dole sve
dok
Iznenada, bez ijednog zvuka, neka prilika u belom proe pored
njegovog prozora. Trambl se istog trenutka uspravi kao strela. Nije to bio
nikakav radnik, ve neka ena: ena u dugakoj haljini koja je trala i
posrtala po inama. Kroz otvoreni prozor pratio je njen beg. Upravo kad
je nestajala u tami, primetio je da su joj lea isprskana neim to se
bli stalo crnim sjajem u re flek to vanom sve tlu ne po minog voza.
Jesi li vi deo to? pi tao je Kol ba.
Kolb po di e po gled. Vi deo ta?
enu koja tri po i nama.
Kolb se is ce ri. I pre vi e njih, Bili Boj?
Trambl ustade i proturi glavu kroz prozor, kiljei u pravcu u kom je
nestala ona prilika. Nita. Kad se vratio u vagon, shvatio je da niko nita
od pri sut nih nije pri me tio.
ta se to dogaalo ovde? Pljaka? Ponovo je pogledao kroz prozor, ali
ena je ne stala, tu nel je po no vo bio tih i prazan.
Ovo je ve previe dugo za uskoro, gunao je Kolb, tapkajui svoj
dvo boj ni ro leks.
Trambla je sad poelo da probada u glavi. Sam bog zna da je popio i
previe pa mu se sigurno zato i privia. Ovo je ve trei put ove nedelje.
Moda ne bi trebalo toliko mnogo da izlazi. Sigurno je video radnika koji
nosi neto na leima. Ili radnicu. Neki od njih su, na kraju krajeva,
sigurno ene. Pogledao je kroz pregradna vrata u sledei vagon, ali i on je
bio podjednako tih, njegov jedini putnik je takoe uplje gledao u
prazno. Ako se ne to i do go di lo si gurno bi to objavi li pre ko raz glasa.
Seo je, zatvorio oi i koncentrisao se na bol u glavi, pokuavajui da ga
smanji. Uglavnom mu nije smetalo da se vozi metroom. Brzo se
putovalo, a klepeue ine i bletava svetla pomagali su mu da ostane
oputen. Ali u trenucima kao to je bio ovaj - zaludan bez objanjenja, u
sveobuzimajuoj pomrini - bilo je teko ne razmiljati o tome koliko se
duboko ispod povrine kretao ekspresni voz, i o kilometrima crnila koji
su le ali iz me u nje ga i sle de e stani ce
Isprva, uo se zvuk nekog udaljenog voza, koji koi kao da staje u
stanicu. Ali onda, dok je oslukivao, shvatio je kakav je to zvuk: neki
udaljeni, mueniki vrisak, neobino iskrivljen odjekom tunela, koji je
pri gu en nadi rao kroz pro zo re.
ta, do avola? kaza Kolb, uspravivi se u seditu. Mladieve oi se
raz ro gai e, a ko no bari ca se odjednom pro pe.
Prekrila ih je naelektrisana tiina dok su svi ekali i oslukivali.
Ni je dan dru gi zvuk nije do pro.
Isu se, Bile, uo si to? upi ta Kolb.
Trambl mu ne odgovori. U toku je nekakva pljaka ili moda ubistvo.
Ili - to je jo gore - neka banda, koja se probija kroz zaustavljeni voz. Bila
je to nona mora svakog put ni ka podzem ne e le zni ce.
Nikad nam nita ne kau, ree Kolb, nervozno pogledajui u
zvunik. Mo da bi neko tre balo da ode i po gle da.
Samo iz vo li, kaza Trambl.
ovek vriti, dodao je Kolb. Kunem ti se, neki je ovek vritao.
Trambl ponovo pogleda kroz prozor. Ovog puta uspeo je da primeti jo
jednu priliku koja je ila daljim kolosekom, kreui se nekim udnim
bonim po kre ti ma, go to vo kao da epa, dok je pri lazi la.
Neko do lazi, re kao je.
Pi taj ga ta se do gaa.
Trambl se pri makao pro zo ru. Hej! Hej, ti!
U sen ci vago na mo gao je da vidi kako se pri li ka zau stavlja.
ta se do gaa? do vik nuo je Trambl. Je li neko po vre en?
Figura poe ponovo da im se pribliava. Trambl je posmatrao dok je
ila prema poetku vagona ispred njihovog, a onda se popela kod spoja i
ne stala.
Ne podnosim te upke iz odravanja, kaza Kolb. Prokletnici
nami u e trde set soma go di nje a vataju zjale.
Trambl ode do prednjeg dela vagona i pogleda kroz prozor u sledei
vagon. Njegov jedini putnik je jo uvek bio tamo, samo je sada itao neku
depnu knji gu. Po no vo je sve po stalo tiho.
ta vi di? cmi zdrio je Kolb.
Trambl se vrati na svoje sedite. Nita, odgovori. Moda je to neki
radnik do vi ki vao ne to svom dru garu.
Volela bih da se pomerimo odavde, ree iznenada konobarica glasa
napetog od nervoze. Mladi u debelom kaputu srozao se u seditu i sada
je nepokretan samo sedeo, ruku uguranih u depove. Kladim se da mu je
ruka na pitolju, pomislio je Trambl, nesiguran da li ga je ova pomisao
unervo zi la ili opu sti la.
Sve tla namignu e u su sednom vago nu.
O, sranje, kaza Kolb.
Glasan udarac dopre iz zamraenog vagona, nateravi ga da se
zatrese, kao da je neto veoma teko udarilo u njega. Udarac je pratio
neki ne o bi an uz dah. Tram blu pade na pamet vazduh is pu ten iz balo na.
ta to bi? upi ta ko no bari ca.
Ja se istim odavde, kaza Kolb. Hajdemo, Tramble. Stanica kod
Pe de set de ve te ne moe biti dalje od ne ko li ko blo ko va.
Ja ne mrdam odav de.
Onda si idiot, poasti ga Kolb. Misli da u samo da sedim ovde i
e kam neku ban du da nahru pi kroz ta vrata?
Trambl odmahnu svojom bolnom glavom. Najbolje bi bilo ostati
nepomian i pribran. Ako ustane i privue panju na sebe, jedino to
e ui ni ti je ste da e od sebe napravi ti metu.
Dopro je jo neki zvuk iz zamraenog vagona, kao kad kia dobuje po
me talu.
Obazrivo, Trambl se nagnuo napred, gledajui prema vagonu u
mraku. Istog trenutka video je da je prozor isprskan neim iznutra,
neim to je liilo na farbu. Gustu farbu koja se slivala niz prozor u
de be lim gru dvama.
ta je to? vri snuo je Kolb.
Neki klinci su demolirali susedni vagon i prskali neku boju okolo. Bar
je izgledalo kao farba, crvena farba. Moda je stvarno dolo vreme da se
kida odavde, i jo pre nego to je uspeo da uoblii ovu misao ve je bio
ustao i po trao pre ma zadnjim vrati ma vago na.
Bili! Kolb mu je bio za pe tama.
Iza njega Trambl je uo kako neto udara u vrata, neki ukavi topot
gomile stopala, a onda i iznenadni vrisak konobarice. Ne zaustavljajui se
da pogleda iza sebe, zgrabio je kvaku i okrenuo je, gurnuvi klizna vrata u
stranu. Preskoio je preko spoja i jednim trzajem otvorio vrata vagona iza
njihovog, sa Kolbom odmah iza sebe, koji je mrmljao: Sranje, sranje,
sranje ne kom do sadnom mo no di jom.
Trambl je imao taman toliko vremena da vidi da je poslednji vagon
prazan, pre nego to su se pogasila svetla u itavom vozu. Divlje se
osvrtao oko sebe. Jedino osvetljenje je dopiralo od bledih, nestalnih
sve tala tu ne la i udalje nog u tog sjaja stani ce kod Pe de set de ve te.
Stao je i okrenuo se prema Kolbu. Hajde da provirimo kroz zadnja
vrata.
U tom trenutku zvuk pucnja odjeknuo je ludaki u vagonu koji su
upravo napustili. Dok je pucanj zamirao, Trambl je pomislio da je uo
kako slabi ko no bari i ni je caji odjednom pre staju.
Presekli su mu grkljan! vrisnuo je Kolb, bacivi pogled preko
rame na.
Umukni, prosiktao je Trambl. Bez obzira na to kakav zvuk dopre do
njegovih uiju, on nee pogledati unazad. Otrao je do daljih vrata,
uhvatio gu me ne ivi ce i po ku ao da ih ras tvo ri. Po mo zi! vik nuo je.
Kolb zgrabi dru gu po lo vi nu, dok su mu suze cu ri le niz obraze.
Vuci, za ime sve ta!
Osetili su daak vazduha kad su vrata popustila, preplavljujui vagon
zaguujuim, zemljanim mirisom. Pre nego to je stigao da se pokrene,
osetio je kako ga Kolb gura u stranu i probija se kroz otvor i iskae na
ine. Trambl se spremio za skok, a onda se zamrznuo na mestu.
Nekoliko prilika palo je u fokus iz pomrine tunela pred njim i gegale se
prema Kolbu. Trambl otvori usta, a onda ih ponovo zatvori, slabo se
zanevi u stranu u neverici. Neto strano nije bilo u redu, neto
neizrecivo udno je primetio u kretanju ovih figura. Posmatrao je kako su
okruile Kolba. Jedna od prilika je zgrabila Kolbovu kosu i izvila mu
glavu unazad, dok mu je druga hvatala ruke. Kolb se bezvuno borio
grevitim pokretima. Trea prilika je prila iz mrane senke i, nekim
udno nenim pokretom, prela akom preko Kolbovog grla. Istog
tre nut ka, mlaz krvi po le te u prav cu voza.
Trambl se skupi od straha, pade na pod i podie se na kolena,
momentalno dezorijentisan. Pogledao je oajno prema vagonu iz kog su
pobegli. U tami, mogao je da vidi dve prilike kako se naginju nad
is pru e nim te lom ko no bari ce i ne to uurbano rade oko nje ne glave
Trambl oseti neopisivo oajanje koje iznenada poe da mu razdire
utrobu. Okrenuo se i skoio kroz vrata za sluaj nude, posrnuo pri padu
na ine, protrao pored prilika koje su obigravale oko Kolba i krenuo
prema slabom i udaljenom svetlu stanice. I veera i pivo mu se vratie u
istom trenutku, dekoriui mu noge dok je trao. uo je zvuke potere
koja je krenula za njim i njihove mrvljue i tupe korake. Jecaj mu se ote s
usana.
Zatim se jo dve figure ispreie ispred njega na inama, ogrnute i s
kapuljaama, samo siluete spram dalekog svetla stanice. Trambl se
ukopa kad su poele da se kreu, galopirajui prema njemu uasnom
brzinom. Iza njega, zvuci potere bivahu sve glasniji. Neko udno mrtvilo
pretvaralo mu je udove u kamen i on oseti kako razum lagano poinje da
ga napu ta. Za ne ko li ko se kun di bie uhvaen, ba kao i Kolb
A onda, u jednom blesku signalnog svetla, on uspe da vidi jedno od
lica.
Jedna misao, jasna i prilino nepogreiva, doe do njega kroz
izmaglicu noi koja se lagano pretvarala u nonu moru. Shvatio je ta mu
je initi. Brzo, pregledao je ine ispod sebe, locirao utu upozoravajuu
traku i savreno istu inu i gurnuo nogu ispod zatitnika za cipele, dok
se svet ras takao u jednom je di nom ble sku u de snog sjaja.
37.
DAgosta je pokuavao da misli na stadion Jenkija: bela kugla od telee
koe juria kroz plavo julsko nebo, miris svee trave pokoene kosilicom,
dok se spoljni hvata podignute rukavice zabija u zid. Bio je to njegov
oblik transcendentalne meditacije, nain na koji je iskljuivao spoljanji
svet i sabirao misli. Ovo je bilo posebno korisno pored svega to je oko
nje ga, iz gle da, oti lo do avo la.
Zadrao je oi zatvorenim jo par trenutaka, pokuavajui da zaboravi
zvuk telefona, lupanja vrata i raspomamljenih sekretarica. Negde, znao
je, Veksi jurca unaokolo ko urka u penici. Hvala bogu pa nije u
delokrugu njegovog kretanja. Izgleda da vie nije tako siguran u starog
De fri ja, po mi slio je. Ali to nije pru alo ni kakvu ute hu.
Uz uzdah, DAgosta primora svoje misli da se vrate na neobinu
pri li ku Al berte Mu njoz, je di ne pre i ve le masakra u podzem noj.
Stigao je ba kad su je izneli na kolicima iz pomonog izlaza kod
ezdeset este ulice: ruku sklopljenih u krilu, prijatnog i praznog izraza
na licu, punaku i trudnu, smee koe koja je inila jak kontrast belini
postelje na kojoj je leala. Sam bog zna kako je uspela da se sakrije: nije
proizvela niti jedan zvuk. Sam voz je bio pretvoren u privremenu
mrtvanicu: sedam civila i dva radnika odravanja mrtvi, jednog je ubila
struja iz tree ine. DAgosta je skoro mogao da namirie advokate koji
kru e.
Gospoa Munjoz je ve bila pod psihijatrijskim nadzorom u Svetom
Luki. Veksi je urlao, udarao i pretio, ali doktor koji ju je primio bio je
ne po pus tljiv: nema saslu anja bar do est uju tro.
Tri glave su nedostajale. Tragovi krvi su bili momentalno ispraeni, ali
ekipa za hemijsku luminiscenciju je imala velikih problema u lavirintu
mokrih tunela. DAgosta je jo jednom proao itavu priu u svojoj glavi.
Neko je presekao signalni vod iza stanice kod Pedeset devete, izazivajui
tako momentalno zaustavljanje svih Ist sajd ekspresnih vozova izmeu
etrnaeste i Sto dvadeset pete i ostavljajui jedan voz zarobljenim u
du gom pri lazu Osam de set e stoj. Tamo su e kali, u zase di.
itava zamisao je iziskivala inteligenciju i planiranje, a moda i
unutranje poznavanje sistema. Do sada nikakvi jasni otisci stopala nisu
pronaeni, ali DAgosta je procenio da ih ima najmanje est. est, ali ne
vie od de set Do bro is plani ran i do bro usklaen napad.
Ali zato?
Forenziki tim je ustanovio da je spreni ovek verovatno namerno
stao na treu inu. DAgosta se pitao ta je to ovek video pa je odluio da
uini tako neto. ta god to bilo, Alberta Munjoz je to takoe sigurno
videla. Morao je da razgovara s njom pre nego to Veksi stigne tamo i sve
upro pasti.
DAgosta! kao poruen zaurla poznati glas. ta radi, jebo te,
spavas?
On lagano otvo ri oi, tiho gle daju i drh tavo, zacrve nje no lice.
Oprosti mi to prekidam tvoj okrepljujui san, nastavi Veksi, ali,
zna, upravo se bak e mo jednom maleckom kri zom
DAgosta se uspravi. Pogledao je po kancelariji, uoi svoj sako na
naslo nu jedne sto li ce, zgrabi ga i poe da uvlai jednu ruku u ru kav.
u je li me, DAgo sta? vi kao je Vek si.
Proao je pored kapetana i izaao u hodnik. Hejvardova je stajala
pored prijemnog pulta i pregledala pristigli faks. DAgosta uhvati njen
po gled i po kaza joj pre ma lif to vi ma.
Gde ide ti sada, do avola? kaza Veksi, pratei ga do lifta. Jesi 1i ti
gluv, alo? Re koh, imamo kri zu
To je tvoja kriza, prasnu DAgosta. Ti se baki njome. Ja imam neka
po sla.
Kako su se vrata lifta zatvarala, DAgosta stavi cigaru u usta i okrenu
se pre ma Hej vardo voj.
Sve ti Luka? upi tala je. On klim nu u znak po tvrdnog odgo vo ra.
Minut kasnije vrata lifta se uz zvon otvorie i otkrie iroko
poploani hol. DAgosta krenu napolje, ali se zaustavi. Iza staklenih vrata
video je gomilu ljudi s pesnicama podignutim uvis. Njihov se broj tri puta
poveao otkad je u dva sata izjutra stigao u Upravu policije. Ona
bogatunka, Vierova, stajala je na haubi slubenog policijskog auta i
bodro govorila u megafon. Mediji su bili prisutni u velikom broju:
mogao je da vidi bleske automatskih bliceva, alate okupljene mainerije
te le vi zij skih eki pa.
Hejvardova ga uhvati za podlakticu. Sigurno neete da uzmete jedan
crno-beli iz podzem ne slu be ne garae? pi tala ga je.
DAgo sta je po gle da. Do bra ide ja, re kao je vrativ i se u lift.
Deurni doktor ih je pustio da etrdeset pet minuta sede i ekaju ga na
plastinim stolicama u kafeteriji za osoblje. Bio je mlad, smrknut i mrtav
umo ran.
Rekao sam kapetanu da nee biti sasluavanja do est, rekao je
tanu nim, jaro snim glasom.
DAgosta ustade i primi doktorovu ruku. Ja sam porunik DAgosta, a
ovo je naredni ca Hej vard. Drago mi je, dok to re Vaserman.
Dok tor ne to pro gun a i po vu e ruku.
Doktore, hou samo da vam kaem da ne elimo da uinimo nita to
bi mo glo da te ti go spo i Mu njoz.
Dok tor klim nu.
A vi ete biti taj koji e pro su di ti, do dao je DAgo sta.
Dok tor ne ree ni ta.
Takoe sam svestan da je izvesni kapetan Veksi bio ovde i pravio
pro ble me. Mo da vam je ak i pre tio.
Vaserman odjednom eksplodira. Za sve ove godine koliko radim na
urgent nom, ni kad se niko pre ma meni nije opho dio kao ta vu ci bati na.
Hej vardo va se osmeh nu la. Do bro do li u klub, ree ona.
Dok tor je iz ne nae no po gle da, a onda se malo opu sti.
Doktore, bilo je verovatno est, a moda i deset ljudi, umeanih u
ovaj masakr, kaza DAgosta. Mislim da su u pitanju iste persone koje su
ubile i Pamelu Vier, Nikolasa Bitermana i mnoge druge. Takoe
verujem da upravo dok razgovaramo oni i dalje tumaraju podzemnim
tunelima. Mogue je da je gospoa Munjoz jedina iva osoba koja moe
da ih prepozna. Ako stvarno smatrate da bi moje ispitivanje gospoe
Munjoz moglo biti opasno po nju, prihvatiu to. Samo se nadam da ste
sve sni da i vo ti dru gih mogu zavi si ti od toga.
Doktor ga je dugo, dugo gledao. Konano, ovek uspe da se bledo
osmehne. Vrlo dobro, porunie. Imam tri uslova. Moram biti prisutan.
Morate biti ljubazni pri ispitivanju. I morate okonati ispitivanje im to
zatraim odvas.
DAgo sta klim nu.
Ali bojim se da ete samo gubiti vreme. Pretrpela je ok i
pri me u je mo rane simpto me post trau mat skog stre sa.
Jasno, dok to re.
Dobro. Ono to znamo jeste da je gospoa Munjoz iz jednog malog
grada u centralnom Meksiku. Radi kao dadilja kod jedne porodice u
Gornjem Ist saj du. Znamo da go vo ri en gle ski. Ali, ne ba naj bo lje.
Gospoa Munjoz je leala na bolnikom krevetu u istom onom
poloaju kao i na mestu zloina: prekrtenih ruku, oiju prazno uprtih u
neku daljinu. Soba je mirisala na glicerinski sapun i alkohol za
utrljavanje. Hejvardova je ostala napolju u sluaju da se Veksi pojavi pre
vremena, dok su DAgosta i doktor seli sa suprotnih strana kreveta.
Jedan trenutak sedeli su tako, nepokretni. A onda, bez rei, Vaserman je
uhvati za ruku.
DAgosta izvadi svoj novanik. Izvukavi jednu od fotografija, on je
po stavi is pred e ni nog lica.
Ovo je moja ki, Izabela, kaza DAgosta. Ima dve godine. Zar nije
pre le pa?
Drao je fotografiju, strpljivo, sve dok se enine oi ne prebacie na
nju. Dok tor se namrti.
Imate li vi dece? pitao ju je DAgosta, vrativi fotografiju. Gospoa
Mu njoz ga je gle dala. Usle di la je duga ti i na.
Gospoo Munjoz, kaza DAgosta, znam da ste u ovoj zemlji
ile gal no.
ena se brzo okrete na drugu stranu. Doktor uputi DAgosti
upo zo ravaju i po gled.
Isto tako znam da vam je veoma mnogo ljudi obealo svata to nisu
ispunili. Ali ja u vam dati obeanje i zakleu se na fotografiju svoje keri
da u ga ispuniti. Ako mi pomognete, postarau se da dobijete zelenu
kartu.
ena na ovo nije reagovala. DAgosta izvadi jo jednu fotografiju i
podie je ispred njenog lica. Potom su njene oi pogledale sliku. Neto se
opu sti lo u DAgo sti.
Ovo je Pamela Vier kad je imala dve godine. Iste godine kao i moja
ki.
Go spo a Mu njoz uze sli ku. An eo, pro apu tala je.
Ubili su je isti ljudi koji su izvrili napad na va voz. Govorio je
blago ali brzo. Gospoo Munjoz, molim vas da mi pomognete da
pro naem ove uasne lju de. Ne e lim da vie bilo koga ubi ju.
Jedna suza spu sti se niz lice go spo e Mu njoz. Usne joj se is kri vi e.
Ojos
Izvi ni te? kaza DAgo sta.
Oi
Usledila je jo jedna kratka pauza, dok su se usne gospoe Munjoz
lagano pokretale. Doli su neujno guterske oi, avolske oi. Jecaj
joj se ote.
DAgosta otvori usta da neto kae, ali Vasermanov pogled ga
zau stavi.
Oi cuchil los de pe dernal lica kao u avo la
Kako to?
Stara lica, vi e jos
Po kri la je lice akama i is pu sti la glasan je caj.
Vaserman se uspravi i mahnu DAgosti. Dosta je, rekao je.
Napo lje.
Ali ta je?
Napo lje, odmah; kaza dok tor.
U hodniku DAgosta posegnu za svojom sveskom, brzo ispisujui rei
na pan skom to je bo lje umeo.
ta je to? upita Hejvardova, radoznalo zurei preko njegovog
rame na.
pan ski, odgo vo ri DAgo sta.
Hej vardo va se namrti. To nije pan ski koji ja znam.
DAgosta je otro pogleda. Nemoj mi rei da govori panski pored
sve ga ostalog.
Hejvardova ga pogleda, a jedna obrva joj se podie. Ne moete uvek
sve is te rati na en gle skom. ta bi ove krabo ti ne tre balo da znae?
DAgo sta tut nu svo ju sve sku u nje nu aku. Samo mi pre ve di te.
Hejvardova poe napeto da prouava ispisane rei, pokreui usne.
Nakon nekoliko trenutaka prila je pultu za medicinske sestre i podigla
slu ali cu.
Vaserman izae i tiho zatvori vrata za sobom. Porunie, to je bilo
pa, pomalo neobino, u najmanju ruku. Ali mislim da e se na kraju
po kazati blago tvornim. Hvala vam.
Ne zahvaljuj te meni, odgo vo ri DAgo sta. Samo je po digni te na noge.
Imam jo mno go pi tanja koja tek mo ram da joj po stavim.
Hejvardova je prekinula veu i sada se vraala do njih. Ovo je
naj bo lje to smo ja i Horhe uspe li, re kla je vrativ i DAgo sti sve sku.
DAgo sta po gle da be le ke, mrte i se. Kame ni no e vi?
Hejvardova slegnu ramenima. Ne mogu da budem sigurna da je to
re kla. Ali to je naj bo lje to smo uspe li.
Hvala, kaza DAgosta, gurnuvi svesku u dep i brzo se udaljivi.
Samo tren kasnije, stao je, kao da se neega setio. Doktore, rekao je,
kape tan Vek si e si gurno doi za ne kih ot pri li ke sat vre me na.
Mraan iz raz pre e Vasermano vim li cem.
Ali pretpostavljam da je gospoa Munjoz previe umorna da bilo
koga primi. Jesam li u pravu? Ako vam kapetan bude pravio problema,
upu ti te ga na mene.
Prvi put, Vaserman se i ro ko osmeh nu.
38.
Kad je Margo oko deset sati tog jutra stigla u salu za sastanke
Antropolokog odeljenja, bilo je oigledno da je sastanak trajao ve neko
vreme. Mali konferencijski sto u centru laboratorije bio je potpuno
prekriven oljicama za kafu, salvetama, napola pojedenim kroasanima i
kesama od doruka. Pored Froka, Veksija i DAgoste, Margo iznenadi
prisustvo efa Horlokera, sa debelim iritima na kragni i apkom koja je
delovala neprimereno meu svom ostalom njegovom opremom. Neka
pi zma je vi si la u vazdu hu kao mrtvaki po krov.
Oekujete da poverujemo da ubice ive u tim vaim Astor
tunelima? Veksi je govorio DAgosti. Na zvuke njenog ulaska, on se
okre nu namrgo en. Drago mi je da ste do li, pro mrmljao je.
uvi ovo, Frok podie pogled, a onda se malo otkotrlja unazad da joj
s izrazom olakanja na licu napravi mesta za stolom. Margo! Konano.
Moda biste mogli da nam malo pojasnite stvari. Porunik DAgosta je
iznosio neke udne tvrdnje o vaem otkriu u Gregovoj laboratoriji.
Rekao mi je da ste obavili neka, ah, dopunska istraivanja u mom
odsustvu. Da vas ne poznajem ovoliko dobro koliko vas poznajem, draga
moja, po mi slio bih
Molim vas! glasno ree DAgosta. U iznenadnoj tiini, pogledao je
re dom Horlo ke ra, Vek si ja i Fro ka.
e leo bih da dok torka Grin iz ne se svo ja ot kri a, re kao je ne to tie.
Margo zauze mesto za stolom, iznenaena to Horloker ne reaguje.
Neto se dogodilo, mada nije mogla da bude sigurna ta, ali oigledno je
bilo u vezi sa sinonim masakrom u metrou. Premiljala se da se izvini za
kanjenje, uz objanjenje da je u laboratoriji ostala do tri ujutro, ali se
ipak odlui da to ne uini. Koliko je znala, Den, njena asistentkinja, jo
uvek je radi la u labo rato ri ji ne to nie niz hodnik.
Samo tre nu tak, kaza Vek si. Upravo sam go vo rio
Horloker se okrenu prema njemu. Veksi, zavei. Doktorko Grin,
mislim da bi bilo bolje da nam tano kaete ta ste radili i do kakvih
ot kri a ste do li.
Margo duboko udahnu. Ne znam koliko vam je porunik DAgosta
ve rekao, poe ona, pa u biti kratka. Znate da je onaj veoma
deformisani kostur koji smo nali pripadao Gregoriju Kavakiti,
nekadanjem kustosu Muzeja. On i ja smo bili asistenti na
postdiplomskim studijama. Nakon to je napustio Muzej, Greg je izgleda
imao seriju skrivenih laboratorija, od kojih je poslednja ona u depou na
Vest sajdu. Nakon to sam tamo sprovela istragu, otkrila sam da je pre
smrti Greg Kavakita proizvodio genetski modifikovanu verziju Liliceae
mbwu nen sis.
A to je biljka koja je bila potrebna Muzejskoj Zveri da bi preivela?
upao je Horloker. Margo je pokuala da uje sarkastinu notu u
nje go vom glasu, ali nije mo gla da je ot kri je.
Da, odgovorila je. Ali sada verujem da je biljka bila neto vie od
izvora hrane za ovu zver. Ako sam u pravu, ona sadri i reovirus koji
izazi va morfo lo ke pro me ne bilo kog stvo re nja koje je po je de.
ta kae? kaza Vek si.
Izaziva velike fizike promene. Vitlsi, voa ekspedicije koji je poslao
biljku u Muzej, sigurno ju je i sam pojeo - moda nesvesno ili na silu.
Detalje o tome nikad neemo saznati. Ali ini se jasnim da je Muzejska
Zver u stvari Du li jan Vi tl si.
Zauo se Fro kov otar udah vazdu ha. Niko dru gi se nije javio.
Znam da je u ovo teko poverovati, kaza Margo. I do tog zakljuka
nismo doli ranije jer je zver pre vremena unitena. Mislili smo da je
stvorenje jednostavno neka evolutivna abnormalnost kojoj je biljka
potrebna da bi preivela. Pretpostavili smo da je, kad je njeno ekoloko
stanite uniteno, krenulo za jedinim preostalim biljkama koje su tog
trenutka bile u Muzeju. Iskoriene su kao materijal za pakovanje za
artefakte koji su bili u sanduku spremnom za slanje u Njujork. Ali
kasnije, kad zver nije vie mogla da doe do svojih biljaka, poela je da
jede najbliu moguu zamenu: ljudski hipotalamus, koji sadri neke od
is tih hormo na koji se mogu pro nai i u bilj ci.
Ali sada mislim da smo onomad pogreili. Zver je bila u stvari
drastino i nakazno deformisani Vitlsi. I mislim da je Kavakita doao do
istog zakljuka. Sigurno je bio pronaao neke uzorke biljke i poeo
genetski da ih menja. Mislim da je mislio da moe da iz biljke izbaci
ne gativ ne efek te.
Kai te im za dro gu, ubaci se DAgo sta.
Kavakita je proizvodio biljku u velikim koliinama, kaza Margo.
Verujem da je jedna retka vetaka droga - mislim da sam ula da je
zovete sjaj - dobijena iz nje, ali ne mogu da budem sigurna. Verovatno
ima snana narkotika ili halucinogena svojstva, pored toga to nosi u
sebi i viralni materijal. Kavakita ju je sigurno prodavao izabranoj grupi
korisnika, verovatno da bi prikupio novac za dalje istraivanje. Ali je i na
sebi testirao efektnost sopstvenog proizvoda. Jasno je da je u nekom
trenutku i sam konzumirao biljku. To je uzrokovalo bizarnu deformaciju
struk tu re nje go vog ske le ta.
Ali ako ova droga, ili biljka, ta god, ima tako uasne neeljene
efek te, zato bi je Kavaki ta uzeo? upi tao je Horlo ker.
Margo se namrti. Ne znam, odgovorila je. Morao je nastaviti da
usavrava kulture. Pretpostavljam da je mislio kako je iskorenio
negativne elemente iz droge. I sigurno je smatrao da bi to imalo
pozitivan uticaj na njega. Upravo sprovodim testove na biljkama koje
smo pronali u njegovoj laboratoriji. Ukljuili smo i razliite ivotinje,
ukljuujui i mieve i neke protozoe. Moja asistentkinja, Denifer Lejk,
upravo obrau je re zul tate.
Zato ja ni sam obave ten? poe Vek si.
DAgosta ga napade. Kad konano bude pregledao i presluao svoje
po ru ke, vi de e da si in formi san o svakom pro kle tom ko raku.
Horloker podie ruku. Dosta. Porunie, svi znamo da su pravljene
gre ke. Ostavi e mo uzajam no optu i vanje za kasni je.
DAgosta sede. Margo ga nikada nije videla tako srditog. inilo se
skoro kao da je krivio sve - ukljuujui i samog sebe - za tragediju u
podzem noj.
Ovog trenutka, suoeni smo se neverovatno ozbiljnom situacijom,
nastavio je Horloker. Imam gradonaelnika na grbai, i on trai da neto
preduzmemo. A sada, nakon to se dogodio masakr, ukljuio se i
guverner. Obrisao je obrvu ve ovlaenom maramicom. Dobro. Po
doktorki Grin imamo posla sa narkomanskim zavisnicima koje je
snabdevao ovaj naunik Kavakita. Samo, ovog trenutka Kavakita je
pokojni. Moda su im zalihe nestale ili su jednostavno podivljali. ive
duboko pod zemljom, u tim Astor tunelima koje nam je DAgosta opisao,
naputenim jo davno zbog poplave. Podivljali su od elje. Kad ne mogu
da dou do droge prinueni su da jedu ljudski mozak. Ba kao i
Muzejska Zver. Odatle i sva ova dosadanja ubistva. Pogledao je oko
sebe sjak te im po gle dom. Ima li ne kih do kaza koji ovo pot kre plju ju?
Mbvunska biljka koju smo pronali u Kavakitinoj laboratoriji, kaza
Margo.
Sva ubistva se poklapaju sa rutom kojom su ili Astor tuneli, dodao
je DAgo sta. Pen dergast je to do kazao.
Po sredni do kazi, frk nu Vek si.
ta je sa svim onim svedoenjima nebrojenih beskunika, koji svi
tvrde da je avo lji tavan nase ljen? kaza Margo.
Ve ro vae te go mi li pro pali ca i narko mana? upi ta Vek si.
Ne vidim zato bi lagali? uporna je bila Margo. Ko je u boljoj
po zi ci ji da zna isti nu od njih samih?
Vrlo dobro! ef podie ruku. Pred svim ovim dokazima, prinueni
smo da se sloimo. Nikakvi drugi tragovi nisu otkriveni. A najmoniji
ljudi ovog grada trae momentalnu akciju. Ne sutra, ili prekosutra, ve
odmah.
Frok skoro neujno proisti grlo. Bio je to prvi zvuk koji je proizveo
po sle ne kog vre me na.
Pro fe so re? obrati mu se Horlo ker.
Frok se sporo primae. Oprostite mi na skepticizmu, ali nalazim da je
sve ovo pomalo previe fantastino, poe on. ini se da ipak previe
odstupa od injenica. Poto nisam bio ukljuen u najskorije testove,
naravno da ne mogu da govorim s punim autoritetom. Pogledao je u
Margo uz blagi prekor. Ali najjednostavnije objanjenje je obino i
naj tani je.
A koje je mo lim vas jedno stav ni je objanje nje? ubaci se DAgo sta.
Frok prebaci svoj pogled na porunika. ta kaete?, obrati mu se
hladno.
Horlo ker se okre nu k DAgo sti. Po lako, Vin sen te
Moda je Kavakita zaista radio na mbvunskoj biljci. I ne vidim zato
bi trebalo da sumnjamo u to to Margo kae da su nae pretpostavke od
pre osamnaest meseci bile preuranjene. Ali gde su dokazi o postojanju
dro ge, ili di stri bu ci ji? Frok rai ri ruke.
Isuse, Frok, imao je itavu povorku posetilaca u laboratoriji u Long
aj len du
Frok uputi DAgosti jo jedan ledeni pogled. Usuujem se da kaem
da ste vi imali posetioce u svom stanu u Kvinsu, neljubaznost u
njegovom glasu bee evidentna, ali to ne znai da ste rastura droge.
Kavakitine aktivnosti, koliko profesionalno dostojne prekora, nemaju
nikakve veze sa onim to smatram da je samo banda ubilaki
raspoloenih mladia. Kavakita je bio rtva kao i ostali. Ne uspevam da
sagle dam vezu.
Kako onda objanjavate nje go ve de formi te te?
Pa dobro, pravio je ovu drogu, i moda ju je i uzeo. Da podrim
Margo, otii u jo dalje i rei - bez ikakvog dokaza, naravno - da droga
zaista izaziva izvesne fizike promene kod korisnika. Ali nisam jo uvek
video ni mrvicu dokaza da ju je distribuirao ili da su njegovi, ah, klijenti
odgo vorni za ova ubi stva. A po mi sao da je mbvun sko stvo re nje ne kad bilo
Du li jan Vi tl si ma hajte. To se di rekt no kosi sa te o ri jom evo lu ci je.
Tvo jom te o ri jom evo lu ci je, po mi sli Margo.
Horloker pree umornom rukom preko obrve i odgurnu ubre i
papire sa mape koja je leala na stolu. Vae primedbe su uzete u obzir,
doktore Frok. Ali vie nije ni bitno ko su tano ovi ljudi. Znamo ta ine i
imamo prilino dobru ideju o tome gde ive. Sve to preostaje jeste da se
pre du zme neka ak ci ja.
DAgosta odmahnu glavom. Mislim da je prerano. Znam da se svaka
sekunda rauna, ali jo uvek tapkamo u mraku o mnogim stvarima. Bio
sam u Prirodnjakom muzeju, setite se. Ja sam video Mbvunsko
stvorenje. Ako ti ovisnici imaju makar i mrvicu sposobnosti koju je
imalo to stvorenje Slegnuo je ramenima. Videli ste slike Kavakitinog
skeleta. Samo mislim da ne bi trebalo da preduzimamo bilo ta sve dok
ne saznamo s ime imamo posla. Pendergast je sam otiao tamo da malo
izvidi, jo pre etrdeset osam sati. Mislim da bi trebalo da saekamo da se
vrati.
Frok je iznenaeno podigao pogled, a Horloker je frknuo.
Pendergast? Ne svia mi se taj ovek i nikada nisam voleo njegove
metode. On ovde nema nikakvu nadlenost. I iskreno, ako je tamo dole
otiao sam, to je njegov problem. Do sada se verovatno ve preselio u
istoriju. Mi imamo vatrenu mo koja je potrebna da se uradi ono
ne i zbe no.
Vek si energino po tvrdno zakli mata glavom.
DAgosta je delovao sumnjiavo U najboljem sluaju, predlaem da
uloimo napor da se uzdrimo sve dok ne dobijemo neto vie
in formaci ja od Pen dergasta. Daj te mi makar dvade set e ti ri asa.
Uloimo napor da se uzdrimo, sarkastino ponovi Horloker,
gledajui po prostoriji. Ne moete ovo drugaije, DAgosta. Zar me niste
uli? Gradonaelnik vriti da se neto preduzme. Ne eli uzdravanje.
Ponestaje nam vremena. Okrenuo se svom pomoniku. Dajte mi
grado nael ni ka na li ni ju. I lo ci raj te De ka Mastersa.
Lino, kaza Frok, ja sam istog miljenja kao i DAgosta. Ne bi
tre balo da smo ne strplji vi
Odluka je doneta, Frok, prasnu Horloker, usmerivi svoju panju
po no vo na mapu.
Frokovo lice se oboji jarkocrveno. Onda je okrenuo kolica od stola i
otkotrljao se prema vratima. Napraviu turu po Muzeju, rekao je
ni kom po sebno. Vi dim da je moje pri su stvo ovde ne po trebno.
Margo krenu da ustaje, ali DAgosta joj spusti ruku na rame dajui joj
znak da to ne ini. Gledala je kajui se kako se vrata zatvaraju. Frok je bio
vizionar, najzasluniji ovek kada je u pitanju njen izbor karijere. Pa ipak,
sada je oseala samo saaljenje za velikog naunika koji je toliko bio
ogrezao u svoja prouavanja. Koliko bi samo bilo manje bolno, mislila je,
da su ga jedno stav no ostavi li da ui va u pen zi ji.
39.
Pendergast je stajao na maloj metalnoj platformi i gledao kako se
otpadna masa kanalizacije valja nekih metar i po ispod njega. Sjaktala je
slabo zeleno i nadrealno pod naoarima za nono osmatranje s
vetakim fosforom. Miris metana bio je opasno jak i svakih nekoliko
minuta on je posezao pod jaknu da bi udahnuo malo istog kiseonika iz
skri ve nog pi ska.
Platforma je bila ukraena trulim trakama papira i kojekakvim
drugim, mnogo tee prepoznatljivim stvarima to su se uhvatile za
metalne ipke za vreme poslednje olujne kie. Sa svakim korakom
Pendergatova stopala su propadala u vazduaste humke re koje su
prekrivale metal kao plesan. Brzo se kretao, ispitujui ljigave zidove i
traei debela metalna vrata, oznaena kao konani spust do Astor
tunela. Svakih dvadeset koraka vadio je mali sprej iz depa i prskao dve
ute tufne na zid: bile su vidljive samo pri svetlosti s veim talasnim
duinama. Tufne, nevidljive ljudskom oku, sjaktale su avetinjski belo kad
su zatitne naoare bile prebaene na infracrveni modalitet. To e mu
pomoi da pronae put nazad. A posebno ako - iz bilo kog razloga - bude
u rio.
Ispred sebe Pendergast je uoio slabe obrise metalnih vrata,
pokrivenih zakivcima i otealih od kore nastale usled kalcifikacije i
oksidacije. Ogromni katanac visio je s prednje strane, zamrznut
vremenom. Pendergast posegnu u jaknu, izvadi malu metalnu alatku i
ukljui je. Visoko cianje dijamantskih zubaca odjekivalo je kroz
odvodnu cev, a potok varnica je svetlucao u tami. Nekoliko sekundi
kasnije, katanac je pao na platformu. Pendergast proveri istrulele arke, a
onda po stavi malo se i vo i pro se e tri reda rafo va.
Pohranio je testeru i dugo i procenjujue posmatrao vrata. A onda ih
je, uhvativi prednju plou obema rukama, povukao prema sebi. Usledio
je iznenadni cijuk metala i ona popustie i padoe prvo na platformu, a
onda i dalje u vodu koja je proticala ispod. S druge strane vrata zjapila je
crna rupa koja se sputala u neke nepoznate dubine. Pendergast prebaci
naoare na infracrveno i pogleda niz rupu, skidajui prainu sa svojih
gu me nih ru kavi ca. Ni ta.
Bacio je tanak kanap u pomrinu, uvrstivi jedan kraj za gvozdenu
ipku. Zatim je iz ranca izvadio stolicu od najlonskog kanapa u koju se
paljivo smestio, zatvorio karabiner sa motorizovanom konicom i
kro io u u plji nu, kli znuv i brzo ka dnu.
Cipele su mu uronile u mekanu, itku povrinu. Pendergast otkai
stolicu od kanapa i pohrani opremu, a onda obavi brzi pregled okoline
zatitnim naoarima. U tunelu je bilo toliko toplo da je sve bilo belo do
usijanja. Podesio je amplitudu i lagano prostorija postade vidljiva,
osvetljena monohromatskom nijansom bledozelene boje. balkan down
load 4 you
Stajao je u dugakom, jednolinom tunelu. Prljavtina na podu je bila
preko petnaest centimetara duboka i gusta kao kolomast. Zavrivi
vizuelni pregled, rastvorio je uniformu i pogledao emu koja je bila na
postavi. Ako je mapa tana, nalazio se u pomonom tunelu, u blizini
glavnog koloseka. Moda treinu kilometra niz tunel nalazili su se ostaci
Kristalnog paviljona, privatne ekaonice duboko ispod davno
zaboravljenog hotela Nikerboker, koji je nekada stajao na uglu Pete
avenije i Junog Central parka. Bila je to najvea ekaonica, vea i od
platformi ispod Valdorfa i onih ispod velikih stambenih zgrada na Petoj
aveniji. Ako postoji glavno vorite na avoljem tavanu, pronai e ga u
Kri stal nom pavi ljo nu.
Pendergast krenu lagano kroz tunel. Miris metana i smrad trulei bili
su oamuujui; pa ipak, on je duboko disao kroz nos, svestan izvesnog
kozjeg smrada kog se i previe dobro seao iz mranih tunela muzejskog
podze mlja pre osam naest me se ci.
Pomoni tunel se spajao sa jo jednim i blago je zavijao prema
glavnom koloseku. Pendergast pogleda niz njega i ukopa se u mestu. U
glibu je spazio trag stopala. Golih stopala, naizgled sve. Udaljavali su se
od nje ga niz pru gu pre ma glav nom ko lo se ku.
Uzevi dugi dah kiseonika, Pendergast se sagnu da ispita trag malo
poblie. U itkom glibu stope su izgledale obino, ako ne malo iroko i
zbijeno. Onda je primetio nain na koji su se prsti suavali u uske vrhove
- vie u obliku kandi nego u obliku noktiju. Jasni su u blatu bili i otisci
iz me u prsti ju, koji su nago ve tavali po sto janje opni.
Pendergast se uspravi. Znai, istina je. Smeurani su stvarno
po sto jali.
Oklevao je kratko, uzevi jo jedan udisaj iz piska. A onda je krenuo
niz pomoni tunel, pratei kolosek i drei se blizu zida. Kad je stigao do
glavnog vorita, zastao je na trenutak, oslukujui, a potom brzo zaao
za ugao, is pru e nog pi to lja i u pozi za ni anje nje.
Ni ta.
Tragovi su se ovde pripojili drugoj, mnogo puta proenoj stazi, koja je
vodila do glavnog koloseka. Pendergast kleknu i pregleda stazu.
Napravile su je mnoge stope, veinom bose, s nekoliko cipela ili izama.
Neka stopala su bila ekstremno iroka, gotovo kao aov. Ostala su
de lo vala normal no.
Mno go, mno go njih je pro lo ovom stazom.
Nakon jo jednog paljivog izvianja, ponovo je krenuo napred i
proao pored nekoliko bonih tunela. Stope su izlazile iz njih, spajajui se
sa glavnom stazom. Ovo je poput, pomisli Pendergast, mree tragova
kakve moe pronai u lovu u Bocvani ili Namibiji: ivotinje, koje se
sti u na putu ka vodi - ili svom brlo gu.
Neka velika konstrukcija visila mu je nad glavom. Ako je A1 Dajmond
bio u pravu, ovo su bili ostaci Kristalnog paviljona. Kako se Pendergast
pribliavao, mogao je da vidi dugaku elezniku platformu ije su strane
bile obloene slojevima blata od nebrojenih poplava. Paljivo, on je
ispratio zdruenu stazu do platforme i pogledao oko sebe, starajui se da
mu lea uvek budu okre nu ta naj bli em zidu.
Naoare su mu omoguavale da u neumoljivim zelenim nijansama
vidi scene fantastinog propadanja. Gasne zidne lampe, nekada prelepe, a
sada prazne i gole, visile su na ispucalom mozaiku koji je ukraavao
zidove, dok je plafonski mozaik sa dvanaest simbola zodijaka prekrivao
i tavu tavani cu.
U zadnjem delu platforme, staza je skretala prema nekom niskom
zasvodenom prolazu. Pendergast krenu napred i istog trenutka stade kao
ukopan. S druge strane prolaza dopirao je vreli povetarac, nosei sa
sobom nepogreivi miris. Posegnuvi u ranac, potraio je vojnu
baterijsku lampu sa argonom, pronaao je i izvukao. Blesak je bio
dovoljno snaan da privremeno potpuno zaslepi oveka, ak i u podne po
sunanom danu; loa strana je to joj je trebalo sedam sekundi da
ponovo bude spremna, a itavo punjenje je moglo da podnese svega
desetak pranjenja. Uzevi jo jedan dah kiseonika, uperio je lampu u
mrak drei je u jednoj ruci, a pitolj u drugoj, i kroio u prolaz.
ba;lk:a.do:w.nl:o:ad
Naoare za nono osmatranje imale su smetnje dok su pokuavale da
predstave ogromni prostor to je leao pred njim. Koliko je Pendergast
mogao da vidi, nalazio se u velikoj, ogromnoj prostoriji. Visoko iznad
njegove glave ostaci dinovskog kristalnog lustera, prljavog i naherenog,
visili su sa krivog svoda. Komadi nekog materijala, koji je podseao na
morske alge, visili su zakaeni za njegove jo uvek skladne oblike.
Tavanica je bila velika kupola, poploana porazbijanim i ispucalim
ogledalima koja su lebdela nad njim kao neko izlomljeno, blistavo nebo.
Iako nije mogao da razazna sredite velikog prostora, Pendergast je video
nekoliko nizova stepenica, postavljenih u nepravilnim intervalima, koje
su vodile u mrak. Blatnjavi otisci vodili su do njih. U sredini je izgleda
stajala nekakva konstrukcija; informacioni kiosk, moda, ili prastari deo
za osve e nje.
Zidovi prostorije su se zavijajui udaljavali od njega, poduprti
dorskim stubovima od tronog gipsa. Izmeu najbliih stubova stajao je
ogromni mural od mozaika: drvee, mirno jezero sa dabrovom branom i
dabrom, planinom i nadolazeom olujom; sve je bilo prikazano nekom
naruenom kompleksnou. Loe stanje u kom je mural bio i njegove
izlomljene ploice Podsetile bi Pendergasta na Pompeju, da nije bilo
podivljalog mora od sasuenog blata i prljavtine koje se uhvatilo za
donje ivice. iroke pruge neistoe, kao gigantski otisci, nepravlino su se
penjali uz zidove. Du vrha murala Pendergast je uspeo da razazna
natpis ASTOR napravljen od mozaika. Nasmeio se; Astor je svoje
prvobitno bogatstvo stekao na dabrovoj koi. Ovo je zaista bilo privatno
sve ti li te za mali broj vrlo bo gatih po ro di ca.
U sledeem udubljenju nalazio se jo jedan veliki mural, na kom je
bila predstavljena parna lokomotiva kako prelazi renu klisuru, vukui za
sobom kompoziciju teretnih vagona i cisterni, okruena planinskim
vrhovima pod snegom. Natpis VANDERBILT takoe je bio napravljen od
mozaika - bilo je to ime oveka koji se obogatio gradei pruge. Ispred
murala postavljen je prastari otoman, polomljenih naslona za ruke i lea,
ubualog punjenja koje je tralo iz pocepanih jastuka. Malo dalje, jedna
nia sa natpisom ROKFELER, prikazivala je staru rafineriju u seoskom
pej zau, okru e nu farmama i si lo si ma za de sti laci ju, obo je nih su to nom.
Pendergast kroi u ogromni prostor. Posmatrao je redove stubova
kako nestaju u tami, dok su velika imena Zlatnog doba bletala u
njegovim naoarima: Vanderbilt, Morgan, Desup, ostali previe mutni
da bi ih mogao proitati. Kretao se lagano, pazei na bilo kakav pokret. U
daljem kraju prostorije, jedan hodnik obeleen slovima HOTEL vodio je
do dva kitnjasta lifta, ija su mesingana vrata bila irom otvorena i
prekrivena zelenom patinom, a kabine potpuno unitene, s kablovima
koji su popadali po podu kao neke gvozdene zmije. Umetnut u oblinji
zid, izmeu dva smrskana ogledala, stajao je vozni red na ploi od
mahagonija, izbuenoj i truloj od crvotonih rupa. Iako je dno ploe ve
bilo ot palo, mo gao je da pro tu mai is pis pri vrhu:
Vi ken di u Se zo ni
Oderd. Vre me

Po kan ti ko hils 10:14 A
Kold spring 10:42
Hajd park 11:3
Pored voznog reda bila je mala ekaonica sa potpuno raspadnutim
stolicama i sofama. Meu njima Pendergast je video ono to je nekada
bio veliki Bezendorfer koncertni klavir. Poplave su prvo unitile a onda i
odnele najvei deo drveta, ostavivi masivni metalni ram i klavijaturu,
kao i ra u pano gne zdo is pu calih ica: mu ziki ske let, sada pot pu no nem.
Pendergast se okrenuo prema centru prostorije i stao da slua. Tiinu
je remetio samo udaljeni zvuk kapanja vode; osvrnuo se i spazio niz
drhturavih kapi koje su padale s tavanice. Poeo je da se kree napred,
drei pogled u pravcu zasvoenog prolaza i platforme, traei blesak
beline u naoarama, koji bi mu bio znak da se pojavilo neto toplije u
odno su na okru e nje. Ali ni ta.
Ko zji smrad je po stao jai.
Kako je oblik u centru poeo da biva jasniji u zelenoj izmaglici
njegovih naoara, Pendergast shvati da je bio i previe nizak i zbijen da bi
predstavljao kiosk. Sada je mogao da vidi da je to neka grubo podignuta
graevina: neka kuica od glatkog belog kamena, samo delimino
natkriljena, naizgled nezavrena i okruena niskim platformama i
pi je de stali ma. Pri bli iv i se jo malo, vi deo je da su ono to je po mi slio da
je kame nje* u stvari lo banje.
Pendergast stade i udahnu nekoliko puta proiujui kiseonik.
itava graevina je bila napravljena od ljudskih lobanja, lica okrenutih
prema spolja. Nepravilne upljine izmeu njih zlokobno su zjapile u
zelenoj svetlosti njegovih naoara. Prebrojao je lobanje od poda do vrha,
a onda napravio grubu procenu obima; brzim proraunom je doao do
toga da kruni spoljanji zid ini priblino etiristo pedeset lobanja.
Ostaci kose i skalpova govorili su da je veina lobanja, ako ne i sve,
pri lino sve a.
Pendergast obie oko krune graevine, zatim saeka nekoliko minuta
ispred ulaza, potpuno nepokretan. Tragovi su se ovde zavravali - hiljade
njih - u ludoj zbrci otisaka oko ulaza. Iznad ulaza, video je tri ideograma,
nacrtanih ne kom tam nom teno u:
Nije bilo zvuka, a ni pokreta. Duboko udahnuvi, unuo je, a onda
kre nuo unu tra.
Kuica je bila naputena. Ceremonijalni glineni pehari, najmanje
stotinu ili vie njih, leali su po zemlji du zida. Kod ulaza je stajao
jednostavni kameni rtveni stoi, neto vie od metra visok i ezdesetak
centimetara u preniku. Bio je okruen ogradom napravljenom od
neega nalik na dugake ljudske kosti upletene sirovom koom. Neki
udni metalni delovi behu poreani po stolu i prekriveni istrulelim
cveem, kao da su deo nekog oltara. Pendergast podie jedan od
predmeta i iznenaeno ga pogleda. Bio je to pljosnat komad metala sa
istroenom gumenom drkom. Ostali, podjednako neupadljivi predmeti
nisu pruili nikakve druge zakljuke. Nekoliko najmanjih je ubacio u
dep.
Iznenada, bledunjavi blesak prolete mu kroz naoare. Brzo, on pade
na kolena i sakri se iza stola. Sve se inilo tihim i on se pitao da li je
moda pogreio. Ponekad su naoare mogle pogreiti zbog termalnih
stru janja u vazdu hu.
Ali pojavilo se ponovo: obris, ljudski - ili skoro ljudski - kako galopira
kroz luni prolaz sa platforme iza njega, bela mrlja koja je ostavila
infracrveni trag u njegovom vidnom polju. Izgleda da je privijala neto na
gru di dok je trala pre ma nje mu.
U debelom mraku, Pendergast tiho podie pitolj jednom rukom, a
lam pu dru gom, i stade da eka.
40.
Margo sede u klimavu kancelarijsku stolicu, lagano vrhovima prstiju
masirajui slepoonice. Nakon Frokovog odlaska sastanak se brzo
pretvorio u raspravu. Horloker je izaao iz prostorije na nekoliko minuta
kako bi obavio privatan razgovor s gradonaelnikom. Vratio se nazad s
glavnim gradskim inenjerom po imenu Hausman. Sada je i Dek
Masters, ef interventne ekipe njujorke policije, takoe razgovarao
telefonom. Ali do sada su napravili veoma mali pomak prema bilo kakvoj
odlu ci o ak ci ji.
Sluajte, dopro je Mastersov slab i izoblien glas kroz zvunik.
Mojim ljudima je bilo potrebno skoro pola sata da potvrde postojanje tih
Astor tu ne la. Kako mo e mo ubaci ti je dan tim?
Poaljite bolje nekoliko timova, prasnu Horloker. Pokuajte na vie
ulaza. Primenite upad u talasima, pa emo znati da je barem jedan tim
us peo da pro dre.
Gospodine, ne moete da mi kaete ni broj, ni stanje tih, pa, kako god
da ih zovete. A teren je potpuno nepoznat. Sistem tunela ispod
Menhetna je toliko komplikovan, da e moji ljudi biti u opasnosti.
Pre vi e je ne po znatih i ni laca i pre vi e me sta za zase du.
Tu je jo uvek Grli, ubaci se Hausman, gradski inenjer, nervozno
vau i vrh svo je olov ke.
ta? upi ta Horlo ker.
Grli, odgovori inenjer. Sve cevi u tom kvadrantu moraju da
prou kroz jednu jedinu veliku rupu, moda nekih stotinu metara u
du bi nu. Astor tu ne li su ne gde is pod toga.
Eto, uli ste, ree Horloker u spikerfon. Mogli bismo tu da ga
ot pe ati mo i kre ne mo odatle. Je li tako?
Nastu pi la je pau za. Pret po stavljam da je ste, go spo di ne.
Znai, mo gli bi smo da ih uhvati mo u klopku.
Moda. ak i preko spikerfona Masters je zvuao kao da okleva. Ali
ta onda? Ne bismo mogli da uspostavimo opsadu. A isto tako ne bismo
mogli ni da uemo i sve ih pokokamo. Bio bi to orsokak. Treba nam vie
vre me na da napravi mo plan kre tanja.
Margo pogleda u DAgostn, s gaenjem na licu. On je to predlagao od
samog po et ka.
Horloker snano udari po stolu. Boga mu bojeg, pa nemamo toliko
vremena! I guverner i gradonaelnik mi diu za vratom. Ovlastili su me
da preduzmem sve to je potrebno kako bih zaustavio ova ubistva. I
name ravam da ui nim upravo to.
Sad kad je Horloker konano prelomio, njegova odlunost i
nestrpljenje bili su oigledni. Margo se pitala ta mu je to gradonaelnik
re kao u te le fon skom raz go vo ru, to je u efa po li ci je uli lo ovaj bo ji strah.
Inenjer Hausman izvadio je olovku iz usta, tek toliko da moe neto
da kae. Kako moemo biti sigurni da ova stvorenja uopte ive u Astor
tu ne li ma? Mi slim, podze mlje Men het na je pri lino ve lik pro stor.
Horloker se okrenuo ka Margo. Ona proisti grlo, svesna da je sada u
prvom planu.
Kako ja to shvatam, poe ona, ima mnogo podzemnih beskunika u
svim tunelima. Kada bi koncentracija ovih stvorenja bila negde drugde,
beskunici bi znali za to. Kao to smo ranije rekli, nemamo razloga da
sumnjamo u Mefistove rei. Osim toga, ako stvorenja imaju bilo kakve
karakteristike mbvunske zveri, klonie se sunca. to im je gnezdo dublje,
to bo lje. Narav no, do dala je brzo, Pen dergastov iz ve taj e
Hvala vam, kaza Horloker, otro prekinuvi njene poslednje rei.
Do bro, Masterse? Ti e pri pre mi ti in formativ ni raz go vor.
Vrata se iznenada otvorie, a kriputanje gumenih tokova najavie
Frokov povratak. Margo lagano podie pogled, kao da se plai da vidi
iz raz na licu starog nauni ka.
Mislim da svima vama dugujem jedno izvinjenje, jednostavno je
rekao dokotrljavi se do stola. Dok sam prolazio kroz muzejske
hodnike, dao sam sve od sebe da objektivno sagledam stvari. I kada
razmislim, bojim se da nisam bio sasvim u pravu. Teko mi je da to
priznam, ak i samome sebi. Ali mislim da teorija koju je iznela Margo
najbolje odgovara injenicama. Okrenuo se prema njoj. Molim te
oprosti mi, draga moja. Ja sam umoran starac i previe zaljubljen u svoje
voljene teorije. A posebno kada je u pitanju evolucija. Bledo se
osmeh nuo.
Vrlo plemenito, kaza Horloker. Ali ostavimo ispovesti za kasnije.
Trebaju nam bolje mape, nastavio je Mastersov glas, i vie informacija
o navi kama ne pri jate lja.
Proklet bio! viknuo je Horloker. Zar me nisi uo? Nemamo sad
vre me na za geo lo ka is trai vanja! Vek si, kako ti gle da na ovo?
Usle di la je ti i na.
Frok je fiksirao Veksija, koji je piljio kroz prozor, kao da se nada da e
toliko potreban odgovor videti sprejom ispisan na Velikom travnjaku
Cen tral parka. Kape tan se namrtio, ali ni kakve rei ne sti go e od nje ga.
Prve dve rtve, kaza Frok i dalje fiksirajui Veksija, izgleda da je
iz baci la po plava.
Znai da su bili lepi i isti kad smo ih pronali, reao je Horloker.
Do bro. Pa ta?
Tragovi grienja na ovim rtvama ne pokazuju znake da je to
obavljeno u urbi, nastavio je Frok. Deluje kao da su stvorenja imala
do volj no vre me na da ne o me tano obave svoj po sao. To im pli ci ra da su tela
bila u blizini ih moda u samom brlogu kad su tragovi nainjeni. Ima
mno go analo gi ja u pri ro di.
Aha?
Ako nekoliko rtava moe biti isprano poplavom, kako bi bilo da
po plavi mo sam brlog?
To je to! zaurla Veksi, trijumfalno se okrenuvi od prozora.
Po davi e mo kuki ne si no ve!
To je ludo, kaza DAgo sta.
Ne, nije, dodade Veksi, pokazavi uzbueno kroz prozor. Rezervoar
se prazni kroz sistem za odvod atmosferskih padavina, je h tako? A kad se
odvodi preplave, zar taj viak vode svakako ne ode u Astor tunele? Zar
ni ste re kli da su upravo zato i napu te ni?
Usledila je kratka tiina. Horloker se okrenuo prema inenjeru s
upitnim pogledom na licu, a ovaj mu klimnu. Istina je. Rezervoar moe
biti is pranjen di rekt no u odvo de i kanali zaci ju.
Da li je to iz vo dlji vo? upi tao je Horlo ker.
Hausman na trenutak razmisli. Morau da proverim s Dafijem kako
bih bio siguran. U rezervoarima minimalno ima preko dvesta pedeset
hiljada kubnih metara vode. To je dvadeset pet miliona hektolitara. Ako
bi samo i deo te vode - recimo, nekih trideset procenata - iznenada bio
puten u kanalizaciju, to bi je potpuno potopilo. I ako sam dobro
razu meo, su vi ak bi oti ao u Astor tu ne le, a po tom i u Hadson.
Vek si tri jum fal no klim nu. Tano!
ini mi se kao pri lino drasti an ko rak, kaza DAgo sta.
Drastian? ponovi za njim Horloker. Izvinite, porunie, ali imali
smo jedan dobar masakr sino u podzemnoj. Ova stvorenja su krenula po
krv i stanje se pogorava iz asa u as. Moda biste vie voleli da
proetate do njih i uruite im zvanini poziv ili neto slino. Ali to
jednostavno nee obaviti posao. Imam vei deo Olbanija na grbai i svi
oni vape da se neto preduzme. Na ovaj nain, mahnuo je rukom u
pravcu prozora i rezervoara, moemo da ih pogodimo tano tamo gde
ive?
Ali kako moemo tano znati gde e sva ta voda zaista otii? pitao je
DAgo sta.
Hausman se okrenu prema njemu. Imamo prilino dobru predstavu
o tome. O nainu na koji Grli funkcionie - bujica e biti usmerena ka
najniem delu kvadranta u kom se nalazi Central park. Brane za sluaj
poplave e skrenuti vodu pravo kroz Grli u najnie kine odvode i Astor
tunele, koji se odlivaju u pomone bone kanale Vest sajda i konano u
Hadson.
Pendergast je rekao da su tuneli juno i severno od Central parka
odav no zape ae ni, kaza DAgo sta, go to vo kao da samo me sebi go vo ri.
Horloker pogleda oko sebe, sa osmehom koji mu je guvao lice.
Margo je to izgledalo udno, kao da Horloker te miie ne koristi ba
previe esto. Bie zatoeni tamo dole, ispod Grlia, poieni i
po davlje ni. Pri medbe, ima li ko?
Moraete se postarati da sva stvorenja budu dole kada otvorite
re zervo ar, kaza Margo.
Horlokerov osmeh splasnu. Sranje. A kako to, do avola, da
uradi mo?
DAgosta slegnu ramenima. Jedan od primeenih obrazaca je da se
ubi stva ni kad nisu do go di la pri pu nom me se cu.
To ima smisla, ubaci se Margo. Ako su ova stvorenja kao i Mbvun,
onda pre zi ru sve tlo. Ve ro vat no ostaju dole za vre me pu nog me se ca.
ta e biti sa svim onim beskunicima koji ive tamo dole, ispod
Cen tral parka? upi ta DAgo sta.
Horloker frknu. Zar niste uli Hausmana? Voda e ii pravo u
najdublje nivoe ispod grada. uli smo da su beskunici napustili tu
oblast. Osim toga, Smeurani su ionako pobili sve koji su zalutali toliko
duboko. Hausman klimnu. Napraviemo kontrolisanu operaciju koja
nee po plavi ti ni ta osim Astor tu ne la.
A ta je sa krticama koje su se moda zadrale na putu vode koja
si lazi? upo ran je bio DAgo sta.
Horloker uzdahnu. Ah, sranje. Samo da budemo sigurni,
pretpostavljam da bi bilo bolje onda da ih isteramo iz kvadranta Central
parka i prebacimo u sklonita. Ispravio se. U stvari, tako bismo mogli
da ubijemo dve muve jednim udarcem - moda ak skinemo i onu
Vierovu s grbae. Okrenuo se ka Veksiju. E ovo ja zovem dobrim
planom, ree. Lepo iz ve de no. Vek si po crve ne i klim nu.
To je avolski veliko mesto, kaza DAgosta, a ti beskunici nee
do bro volj no hte ti da odu.
DAgosta? prasnu Horloker. Ne elim vie da te sluam kako
cmizdri, kako se ovo ne moe obaviti zbog ovog ili onog. Za ime sveta, o
ko li ko bes kuni ka pri amo koji su is pod Cen tral parka? Sto ti nu?
Mno go vie od
Ako ima neku bo lju ide ju, pre ki de ga Horlo ker, daj da je u je mo. U
protivnom, okani se. Okrenuo se Veksiju. Noas je pun mesec. Ne
moemo sebi priutiti da ekamo jo mesec dana: moraemo to da
obavimo sad. Nagnuo se prema mikrofonu. Masterse, elim da sve
podzemne prostorije ispod Central parka budu ispranjene do ponoi.
Svaki prokleti tunel, od Pedeset devete ulice do Sto desete i od Zapadnog
Central parka do Pete avenije. No u sklonitima dobro e doi krticama.
Stupi u vezu sa lukom kapetanijom, gradskom upravom za saobraaj, ko
god ti treba. I daj mi na vezu gradonaelnika, moram da ga informiem o
naem planu za ak ci ju i do bi jem odo bre nje.
Trebae ti tamo pomo i bivih saobraajaca, kaza DAgosta. Oni su
esto pravili planove za izbacivanje, znae ta se dole sve moe
oe ki vati.
Ne slaem se, istog trenutka se ubaci Veksi. Te krtice su opasne.
Jedna grupa nas je skoro pobila pre svega nekoliko dana. Trebaju nam
pravi pan du ri.
Pravi panduri, ponovi DAgosta. Malo glasnije dodade: Onda bar
uz mi te naredni cu Hej vard.
Zabo ravi, kaza Vek si. Samo e da nam sme ta.
To upravo pokazuje koliko malo zna, prasnu DAgosta.
Najdragoceniji izvor koji ima, Veksi, a nisi se potrudio da iskoristi
takav potencijal. Ona zna vie od bilo koga o podzemnim beskunicima.
uje me? Vie od bilo koga. Veruj mi, bie ti potrebna njena strunost
pri iz baci vanju ovih raz me ra.
Horloker uzdahnu. Masterse, postaraj se da ukljui ovu narednicu
Hejvard na terenu. Veksi, kako se zvae onaj ovek? - Dafi? - U
Vodovodu. Hou da ti ventili budu otvoreni.u pono. Pogledao je oko
sebe. Bolje da ovo preselimo u policijsku upravu. Profesore Frok, mogli
bi smo da is ko ri sti mo vau po mo.
Margo je posmatrala kako se Frok, i protiv svoje volje, osmehuje od
zadovoljstva to je postao koristan. Hvala vam za to. Ah mislim da u
otii kui da se odmorim, ako smem. Ova rabota me je potpuno iscrpela.
Nasme io se Horlo ke ru, namignuo Margo i is ko trljao se kroz vrata.
Margo ga je gledala kako odlazi. Niko nikad nee imati ni najbliu
predstavu o tome koliko ga je kotalo da prizna da nije u pravu, pomislila
je.
DAgo sta kre nu za Horlo ke rom i Vek si jem u hodnik. A onda je zastao i
okre nuo se ka Margo. Imate li ne kih ide ja? upi tao ju je.
Margo odmahnu glavom, pribravi se. Ne znam. Shvatam da nema
vie vremena za gubljenje. Ali ne mogu da se ne setim ta se dogodilo
kada Oklevala je. Samo bih volela da je Pendergast tu, konano
iz u sti.
Telefon je zazvonio i ona poe da se javi. Margo Grin ovde. Sluala
je dugo, a onda pre ki nu la vezu.
Bolje bi bilo da krenete, obratila se DAgosti. To je bila moja
asi stent ki nja. Hoe da sme sta si em do nje.
41.
Smitbek se progura pored nekog oveka u lakom pamunom odelu i
munu laktom jednog drugog, dok je pokuavao da se probije kroz sve
veu masu ljudi. Loe je procenio koliko e mu trebati da stigne ovamo;
gomila se ve solidno zbila na skoro itava tri bloka Pete avenije, a sve
vie ih je stizalo svakog minuta. Ve je propustio uvodni govor Vierove
ispred katedrale. Sad je hteo da stigne do prvog bdenja pre nego to masa
po no vo pone da se kre e.
Pazi, upino, glasno se pobuni jedan mladi, sklonivi s usana
sre brnu pljo sku tek to li ko da mu ovo kae.
Ma popui ga, ljutito odbrusi Smitbek preko ramena, probijajui se
dalje. Mogao je da uje kako policajci poinju da zbijaju masu, u
bezuspenom pokuaju da raiste aveniju. Nekoliko TV ekipa je ve
pristiglo i Smitbek je video kamermane kako se penju na krovove svojih
kombija u pokuaju da nau dobar kadar. inilo se kao da se bogatstvu i
moi, koji su se okupili na prvom mitingu, pridruila jo neka vea i
mlaa eki pa. A i tav grad su uhvati li na pre pad.
Hej! Smitbee! Okrenuvi se, novinar prepoznade Klarensa
Kozinskog, reportera Posta sa Vol strita. Je l moe da poveruje? Vest
se iri brzi nom mu nje.
Izgleda da je moj lanak proizveo eljeni efekat, ponosno odgovori
Smit bek.
Kozinski odmahnu glavom. ao mi je to u te razoarati, ali tvoj
lanak se pojavio na ulicama pre svega pola sata. Nisu hteli da rizikuju i
uzbune policiju previe rano. Vest je procurila kasno posle podne preko
radija. Zna, sve one brokerske mree, En-vaj-es-i, Kvotron, Leksis i sve
ostale. Izgleda da su se momci iz centra stvarno zagrejali za itavu tu
stvar oko Vierove. Misle da je ona odgovor na sva njihova japijevska
pitanja. Zakikotao se. Nije vie u pitanju kriminal. Ne pitaj me kako je
poelo. Ali glasine u svim barovima kau da ona ima dva puta vea muda
od grado nael ni ka.
Misle da e smanjiti socijalnu pomo, raistiti beskunike, vratiti
republikance ponovo u Belu kuu, a Doderse u Bruklin, i to sve u isto
vre me.
Smitbek se osvrtao. Nisam znao da ima toliko tih finansijskih tipova
na i tavom sve tu, a kamo li samo na Men het nu.
Kozinski se ponovo nasmeja. Svi pretpostavljaju da su tipovi sa Vol
strita retro-japi badavadije u dosadnim odelima sa po dva zarez pet dece
po glavi, s kuom u predgrau, mainom za vebanje i elektrinim
sekaem hleba. Niko nije svestan da to mesto takoe ima i svoju slabu
taku. Tu su ti obini kuriri s berze, valjatori obveznica, kamatni
trampitelji, mesari, kotladije, perai novca, ma ko god ti padne na
pamet. I ne radi se samo o elitnom kremu ovde. Govorim o pravim
tipovima poput Arija Bankera { 2 }. Osim toga, nije u pitanju samo Vol
strit. Vest se do sada ve preselila na pejdere, televizijske mree i faks-
maine. Najnii inovnici banaka i osiguravajuih kompanija sa svih
strana do laze na zabavu.
Ispred njih, u mnotvu glava, Smitbek prepoznade gospou Vier.
Uurbano se pozdravivi s Kozinskim, on poe da se probija napred.
Gospoa Vier je stajala u impozantnoj senci Bergdorfa Gudmana, pored
koga su bih jedan katoliki svetenik, jedan protestantski svetenik, kao i
jedan rabin, svi ispred gotovo metar visoke gomile sveeg cvea i kartica
sauea. Jedan naizgled umoran, dugokosi mladi ovek, u prugastom
odelu i debelim ljubiastim arapama, tuno je stajao s jedne strane.
Smitbek prepoznade podlo lice vikonta Adaira, biveg momka Pamele
Vier. Gospoa Vier je delovala rezervisano i dostojanstveno, svetle kose
strogo zaeljane unazad i bez minke na licu. Dok je ukljuivao svoj
kasetni rikorder i pruao ga napred, Smitbek nije mogao da potisne misli
o tome kako je ona ro e ni voa.
Veoma dugo gospoa Vier je stajala nema, pognute glave. A onda se
odjednom okrenula prema okupljenoj masi, podeavajui beini
mi kro fon. Dramatino se nakaljala.
Graani Njujorka! povikala je. Kako se tiina razlegla kroz masu,
Smitbek pogleda oko sebe, prenut jasnoom i snagom njenog glasa.
Uoio je nekoliko strateki postavljenih ljudi u gomili, koji su drali
prenosne zvunike na metalnim ipkama. I pored spontanog izgleda ovog
protestnog mara, gospoa Vier i njeni ljudi su oigledno veoma
de talj no raz mi sli li o sve mu.
Kad je tiina postala potpuna, ona nastavi neto tiim glasom.
Okupili smo se ovde da se setimo Meri En Kapileti, koja je opljakana i
ubi je na tano na ovom me stu, 14. marta. Po mo li mo se za nju.
Izmeu reenica koje je izgovarala, Smitbek je mnogo jasnije mogao
da uje policijske megafone, pomou kojih su nareivali masi da se
razie. Konjika policija je stigla samo da bi shvatila kako je gomila
previe velika da bi se mogli sigurno kretati meu njima, i njihovi konji
su se razdraeno propinjali na ivicama sveopte guve. Smitbek je znao
da gospoa Vier namerno ovog puta nije zatraila dozvolu za okupljanje
kako bi izazvala maksimalno iznenaenje i panju gradske uprave. Kao
to je Kozinski i rekao, objavljivanje skupa privatnim putem ispostavilo
se kao veoma efikasan nain komunikacije. A takoe je imao i prednost
jer je zaobilazio snage reda, javne medije i gradske vlasti, koje su samo
dobile obavetenje o dogaaju kada je ve bilo previe kasno da bi se on
mo gao zau stavi ti.
Prolo je mnogo vremena, govorila je gospoa Vier, veoma mnogo
vremena otkad je bilo koje dete moglo da koraa ulicama Njujorka bez
straha. Ali sada ak i odrasli od toga zaziru. Plaimo se da hodamo
uli cama, da e tamo kroz park da se vo zi mo me tro om.
Jarosni amor razlee se na ovo spominjanje skoranjeg masakra.
Smitbek pridrui i svoj glas glasu gomile, znajui da se gospoa Vier
ve ro vat no ni kad nije ni uhvati la za ipke u podzem noj.
Noas! iznenada je viknula, dok su joj oi sjaktale pri pogledu na
okupljene. Noas emo sve to promeniti. A poeemo tako to emo
ponovo zauzeti na Central park. U pono emo stajati, bez straha, na
Ve li kom trav njaku!
Urlik se podie iz mase, rastui intenzitetom sve dok pritisak koji je
izazvao nije zapretio da e potpuno smrviti Smitbekova plua. Iskljuio je
kasetofon i gurnuo ga u dep; ionako nije mogao da snimi ovoliku buku,
a osim toga, nee mu hiti potrebna nikakva pomo da zapamti ovaj
dogaaj. Znao je da su do ovog trenutka pristigli i drugi novinari, kako
nacionalni tako i lokalni. Ali on, Smitbek, bio je jedini novinar sa
ekskluzivnim pristupom Aneti Vier, i jedini reporter koji je izneo sve
pojedinosti ovog protestnog mara. Ne tako davno, specijalno
poslepodnevno izdanje Posta poelo je da se pojavljuje u novinarnicama.
Ukljuivalo je i dodatak koji je imao sve mape mara i spisak svih mesta
na kojima e se zaustavljati i davati pomen rtvama ubistava. Smitbek
oseti navalu ponosa. Video je da veliki broj ljudi u masi ima u rukama po
primerak ovog dodatka. Kozinski ipak nije znao sve. On, Smitbek,
pomogao je da se vest proiri. Prodaja na kioscima e bez sumnje
premaiti sve dotadanje i to je bio najbolji nain da vest dopre do svih -
ne samo do radnike klase, ve i do srednje obrazovanih i imunih,
uticajnih ljudi koji inae itaju samo Tajms. Neka onaj glupan Heriman
pokua da objasni ovaj udnovati fenomen svom fosilizovanom
gov nji vom uredni ku.
Sunce je zapalo za kule i vrhove Zapadnog Central parka, a toplo
letnje vee osealo se u vazduhu. Gospoa Vier upali malu sveu, a
po tom klim nu sve te ni ci ma da ui ne isto.
Prijatelji, rekla je, drei sveu visoko iznad glave, neka se naa
slaba svetla i slabi glasovi sjedine u jednu ljutitu lomau i jednu
ne po gre i vu riku.
Imamo samo jedan cilj, cilj koji se ne moe ignorisati, niti mu se
moe odu pre ti: da po no vo zau zme mo svoj grad!
Dok je masa zapoinjala pesmu, gospoa Vier je krenula prema
Grand armi trgu. Poslednji put upotrebivi laktove, Smitbek se probi u
prednji red i kroi meu najblie iz pratnje. Oseao se kao da se nalazi u
sre di tu tornada.
Gospoa Vier se okrenu prema njemu. Raduje me to ste uspeli da
do e te, Bile, re kla mu je savre no mirno, kao da je do ao na ajan ku.
Drago mi je to sam tu, odgo vo ri Smit bek, i ro ko se osme hu ju i.
Dok su lagano prolazili pored hotela Plaza i ulazili u Juni Central
park, Smitbek se okrenu da posmatra ogromnu gomilu ljudi koja se
njihala iza njih, kao neka golema zmija to pomera svoje glomazno telo
du ivica parka. Odatle je mogao da vidi kako i ispred njih ima
podjednako toliko ljudi, koji su pristizali iz este i Sedme avenije,
pridruujui im se sa zapada. Bio je u masi i poprilian broj ratrkanih
starijih bogatuna plave krvi, staloenih i sumornih. Ali Smitbek je video i
kako se broj mlaih takoe poveava, onih o kojima je Kozinski priao -
prodavci obveznica, bankarski sekretari, tvrdokorni trgovaki putnici -
pili su, zvidali, vikali i izgledali kao da eznu za uzbuenjem. Setio se
koliko im je malo bilo potrebno da ponu da na gradonaelnika bacaju
flae i pitao se koliko zapravo Vierova ima kontrole nad ruljom, ako
stvari po stanu gadne.
Vozai u automobilima du Junog Central parka odustali su od
trubljenja i izali iz svojih vozila da posmatraju ili se pridrue guvi, ali
ogroman mjauk automobilskih sirena jo uvek je dopirao negde iz
pravca Kolumbus serkla. Smitbek je duboko disao, upijajui haos kao
neko fino vino. Postoji neto neverovatno privlano u ponaanju rulje,
po mi sli on.
Jedan mlad ovek progura se do gospoe Vier. To je gradonaelnik,
dah tao je dre i mo bil ni te le fon.
Gurnuvi mikrofon u torbu, gospoa Vier uze vezu. Da? hladno se
javila ne prekidajui korak. Usledila je duga tiina. ao mi je to se tako
oseate, ali vreme za dozvole je odavno prolo. Izgleda da ne shvatate da
je itav ovaj grad jedan hitan sluaj. A mi vas upozoravamo. Ovo vam je
poslednja ansa da obezbedite mir na naim ulicama. Usledila je pauza
dok je sluala, postavivi aku preko drugog uveta kako bi utiala
galamu. Stvarno mi je ao to ujem da mar ometa vae policajce. I
zadovoljstvo mi je to ujem da ef policije sprovodi neku svoju akciju.
Ali dozvolite mi da vam postavim jedno pitanje. Gde su bili vai policajci
kada je moja Pame la ubi je na? Gde su bili vai
Nestrpljivo je sluala. Ne. Ni u kom sluaju. Grad se davi u zloinu, a
vi pretite meni sudskim pozivom? Nemam vie ta da vam kaem,
pre ki dam. Pri lino smo zau ze ti ovde.
Vratila je telefon svom pomoniku. Ako ponovo bude zvao, kai mu
da sam zau ze ta.
Okrenula se prema Smitbeku i ugurala svoju ruku ispod njegove.
Sledea stanica je mesto gde je moja ki ubijena. Moram biti jaka za ovo,
Bile. Po mo i e mi, zar ne?
Smit bek obli za usne. Da, go spo o, odgo vo rio joj je.
42.
DAgosta je iao iza Margo niz pranjavi i slabo osvetljeni hol na prvom
spratu Muzeja. Nekada deo stare izlobe, hol je bio zatvoren za javnost
ve godinama i sada je primarno korien kao rezervni magacinski
prostor za kolekciju sisara. Raznovrsne preparirane zveri, u pozi za
napad ih odbranu, bile su poreane s obe strane uskog hodnika. DAgosti
se sako umalo zakaio za kandu jednog uspravljenog grizlija. Uhvatio je
sebe kako ruke dri uz telo kako bi izbegao eanje o ostale pranjave
ek spo nate.
Kada skrenue za ugao u jedan orsokak, DAgosta pravo pred sobom
ugleda ogromnog prepariranog slona ija se mnogo puta popravljana siva
koa cepala i krunila. Nie njegovog ogromnog stomaka, skrivena u
sen ci, stajala su ve o ma vi so ka vrata te ret nog lif ta.
Ovo moramo brzo da obavimo, obratio se Margo dok je pritiskao
dugme lifta. Uprava policije se mobilie itavo posle podne. Izgledaju
kao da se spremaju da izvre invaziju na normandijske plae. Osim toga,
u toku je nekakav iznenadni mar Preotmimo svoj grad koji se okuplja
na Petoj aveniji. U vazduhu se oseao izvesni miris koji ga je podsetio na
neka le to nja me sta zlo i na.
Pripremna laboratorija je odmah niz hodnik, kaza Margo, gledajui
kako se DAgo stin nos nabo rao. Si gurno po tapaju uzo rak.
Jata, kaza DAgosta. Bacio je pogled gore na ogromnog slona. A
gde su mu kljo ve?
To je Dimbo, stari izlobeni primerak P. T. Barnama. Udario ga je
teretni voz u Ontariju i polomio mu kljove. Barnam ih je samleo i od njih
napravio e latin i po slu io kao aspik za Dim bo vu spo men-ve e ru.
Snalaljivo. DAgosta ugura cigaru u usta. Niko se nee aliti zbog
malo dima uz ovo li ki smrad.
ao mi je, kaza Margo snebivljivo se smeei. Zabranjeno puenje.
Ve ro vat no zbog me tana u vazdu hu.
DAgosta vrati cigaru u dep, taman kad se vrata lifta otvorie. Metan.
E, to je ne to o emu valja raz mi ljati.
Izali su u pretopli podrumski hodnik du ijih su se zidova pruale
parne cevi i bili naslagani ogromni sanduci. Jedan od sanduka je bio
otvoren i video se vornovati zavretak neke crne kosti, velike kao grana.
Sigurno je od dinosaurusa, pomisli DAgosta. Hvatao se u kotac sa
strahom dok se priseao svog poslednjeg boravka u muzejskom
po dru mu.
Isprobali smo drogu na nekoliko organizama, govorila je Margo dok
je ulazila u prostoriju ija su jarka neonska svetla bila u otrom
kontrastu sa polumrakom hodnika. U oku, jedna laboratorijska
tehniarka nagnuto je stajala nad osciloskopom. Laboratorijskim
mievima, eerihijom koli bakterijom, plavozelenim algama i na
ne ko li ko jedno e lij skih organi zama. Mi e vi su ovde.
DAgosta je provirio u mali kavez i odmah brzo odskoio. Isuse. Bele
stranice naslaganih kaveza behu isprskane krvlju. Raskomadana telaca
mrtvih mieva prekrivala su pod kaveza, pokrivena sopstvenim
utro bama.
Margo proviri u kavez. Moete da vidite da od etiri mia koliko ih je
bilo u kave zu samo je dan ostaje iv.
Zato ih ni ste odvo ji li jedne od dru gih? upi ta DAgo sta.
Margo ga ovla pogleda. To to smo ih ostavih zajedno jedino ima
smisla. Htela sam da proverim kako njihovo ponaanje, tako i fizike
pro me ne.
ini se da se stvar malo otrgla kon tro li.
Margo klimnu. Svim ovim mievima je dat mbvunski lokvanj, i svi su
se zarazili reovirusom. Veoma je neuobiajeno da virus koji deluje na
ljude, deluje i na mieve. Normalno, to inae veoma zavisi od domaina.
Ali po gle daj te ovo.
Kako je Margo prila najviem kavezu, preiveli mi ipi na nju,
sikui, veajui se za reetke, dok su mu ukasti dugaki sekutii
kljo cali na prazno. Margo odstu pi.
Ljupko, kaza DAgo sta. Tu kli su se do smrti, je li tako?
Margo klimnu. Ono to najvie iznenauje jeste injenica da je ovaj
mi bio jako povreen u tui. Ali pogledajte kako su mu dobro zarasle
posekotine. A ako pogledate i ostale kaveze, primetiete isti fenomen.
Droga sigurno sadri neka veoma mona podmlaujua ili isceljujua
svojstva. Od svetla su sigurno razdraeni, ali ve znamo da droga ini da
korisnik bude osetljiv na svetlost. U stvari, Den je ostavila jedno svetlo
ukljueno i do jutra je kolonija protozoa, koja je bila direktno ispod
njega, izumrla. Jo malo je gledala u kaveze. Ali ima jo neto to elim
da vam pokaem, konano je rekla. Den, moe li malo da mi
po mogne?
Uz pomo svoje asistentkinje Margo ugura pregradu u najvii kavez,
zatoivi ivog mia s jedne strane. Zatim je dugakom pincetom veto
iz vadi la ostat ke mrtvih mi e va i ubaci la ih u ku ti ju od pi rek sa.
Hajde da pogledamo ovo, rekla je nosei trupla u glavnu
laboratoriju, nakon ega ih je stavila na objektiv irokougaonog
stereozuma. Pogledala je kroz okular, darkajui ostatke malom
lopaticom. Dok je DAgosta pratio ta radi, isekla je potiljak jednog mia,
skinula kou i krzno s njegove lobanje i paljivo je pogledala. Zatim je
jednim zase kom otvo ri la kime nu mo di nu i palji vo po gle dala kimu.
Kao to vidite, izgleda normalno, rekla je, uspravivi se. Osim
podmlaujuih svojstava, ini se da su primarne promene iskljuivo
bihejvioralne, ne i morfoloke. Bar je to sluaj sa ovom vrstom. Prerano
je da bismo to mogli sa sigurnou tvrditi, ali moda je Kavakita uspeo da
raz blai dro gu.
Aha, ree DAgo sta. Nakon to je bilo i pre vi e kasno.
To i mene mui. Kavakita je sigurno uzeo drogu pre nego to je
stigla do ovog stadijuma razvoja. Zato bi preduzeo toliki rizik i isprobao
drogu na sebi? ak i nakon testiranja na drugim ljudima, nije mogao biti
si gu ran. Ne lii na nje ga da po stu pa tako brzo ple to.
Gordost, kaza DAgo sta.
Gordost ne objanjava zato je sebe pretvorio u zamore. Kavakita je
bio paljiv naunik, moda i previe oprezan. Jednostavno mu to nije bilo
u karak te ru.
Neki od ljudi za koje nikad ne biste rekli postanu narkomani, kaza
DAgosta. Takve sluajeve viam svakodnevno. Doktori. Sestre. Pa ak i
po li caj ci.
Moda. Margo je zvuala neubeeno. U svakom sluaju, ovde
imamo bakterije i protozoe kojima smo dali reovirus. Ono to je udno,
svi imaju negativne rezultate: amebe, paramecijumi, tokare, svi. Osim
ovog ovde. Otvorila je inkubator, otkrivi tako Petrijeve posude
prekrivene purpurnim agarom. Sjajni otoci, veliine novia u svakoj od
po su da s agarom, ukazi vali su na rastu e ko lo ni je pro to zoa.
Izvadila je jednu posudu. Ovo je B. meresgerii, jednoelijski
organizam koji ivi u okeanu, u plitkim vodama na povrini morskih
trava i algi. Uglavnom se hrani planktonom. Volim da ih koristim jer su
re lativ no pi to me i iz u zet no ose tlji ve na he mi kali je.
Paljivo je prela omom od ice preko kolonije jednoelijskih
organizama. Namazavi icom stakalce, ona ga postavi na mikroskop,
po de si iu, a onda odstu pi kako bi DAgo sta mo gao da po gle da.
Gledajui u okular, DAgosta isprva nita nije video. A onda je uoio
izvestan broj okruglih, jasnih kolutia kako frenetino mlataraju svojim
dlai cama naspram po zadi ne iz de lje ne na po de o ke.
Mi slio sam da ste re kli kako su pi to mi, re kao je i dalje pi lje i.
Uglav nom jesu.
Iznenada DAgosta shvati da uurbano kretanje nije uopte
nasumino: stvorenja su napadala jedno drugo, cepajui meusobno
spo ljanje mem brane i zari vaju i se u pu ko ti ne koje su stvarala.
I mi slio sam da ste re kli da jedu plank ton.
Opet, uglavnom je tako, odgovori Margo. Pogledala je. Jezivo, zar
ne?
Tu ste u pravu. DAgosta se udaljio, iznenaen kako mu se svirepost
ovih mi ni jaturnih stvo re nja odjednom smu i la.
Pomislila sam da biste eleli ovo da vidite. Margo prie mikroskopu
da i sama jo jednom po gle da. Jer ako plani raju da
Zastala je, uko i la se, kao da je zale plje na za oku lar.
ta je? pi tao je DAgo sta.
Jedno izvesno vreme Margo nije odgovarala. To je udno, konano
je promrmljala. Okrenula se prema svojoj asistentkmji. Den, hoete li
premazati neke od ovih eozinofilom? I htela bih radioaktivni traga da
ot kri je mo koji su ori gi nal ni zaet ni ci ove ko lo ni je.
Mahnuvi DAgosti da eka, Margo pomognu asistentkinji da
pripremi traga, na kraju itavu tretiranu koloniju stavivi pod
stereozum. DAgosti se inilo da gleda u mikroskop beskrajno dugo.
Konano se uspravila, ispisala neke jednaine u svesku, a onda ponovo
poela da pilji kroz stereozum. DAgosta je uo kako neto broji onako za
sebe.
Ove protozoe, konano je rekla, imaju normalan ivotni vek od
esnaest sati. Ovde su ve trideset est. B. meresgerii, kada su na trideset
sedam stepeni celzijusovih, podele se na svakih osam sati. Znai, ona
pokaza na diferencijalnu jednainu u svesci, nakon trideset est sati
tre balo bi da ih bude se dam na de vet mrtvih u odno su na ive pro to zoe.
I? upi ta DAgo sta.
Upravo sam ih ugrubo izbrojala i otkrila da je odnos samo polovina
toga.
to znai?
to znai da se B. me res ge rii ili dele spo ri jim rit mom ili
Ponovo je stavila oko na mikroskop i DAgosta je ponovo u kako
apu i bro ji. Opet se us pravi la, ali ovog puta ne to spo ri je.
Ri tam de o be je normalan, ree ti him glasom.
DAgo sta je pre vrtao ci garu po gornjem de pu. to znai?
Da ive pe de set pro ce nata due, ree ona suvo.
DAgosta je nakratko pogleda. Eto Kavakitinog motiva, tiho ree.
Zaulo se tiho kucanje na vratima. I pre nego to je Margo uspela da
progovori, Pendergast skliznu unutra, klimnuvi im oboma. Ponovo je
bio obuen u svoje uredno crno odelo, a njegovo lice, premda pomalo
iscrpljeno i umorno, nije odavalo znake njegovih nedavnih putovanja,
osim male ogre bo ti na iz nad leve obrve.
Pen dergaste! obrado va se DAgo sta. Bilo je kraj nje vre me.
Zaista, ree agent FBI. Imao sam neki oseaj da e i ti biti ovde,
Vinsente. Izvinite to vam se tako dugo nisam javljao. Bio je to donekle
naporniji izlet nego to sam mislio da e biti. Stigao bih pola sata ranije
da prijavim kontakt, ali mislio sam da su tuiranje i preobuka ipak
ku di kamo bit ni ji.
Kon takt? upi ta Margo s ne ve ri com u glasu. Vi deo si ih?
Pendergast klimnu. Jesam, kao i mnogo ta drugo. Ali prvo, izvestite
me o svim proputenim dogaajima ovde na povrini. uo sam za
tragediju u podzemnoj, naravno, i video plavce kako se okupljaju kao da
idu na godinju skuptinu u Ranimid. Ali sigurno sam mnogo ta
pro pu stio.
Napeto je sluao dok su mu Margo i DAgosta objanjavali pravu
prirodu sjaja, o Vitlsiju i Kavakiti, i o planu da se poplave Astor tuneli.
Nije ih prekidao osim da postavi nekoliko pitanja dok je Margo skicirala
re zul tate svo jih ek spe ri me nata.
To je fascinantno, konano je rekao. Fascinantno i ekstremno
onespokojavajue. Seo je za oblinji laboratorijski sto, prekrstivi jednu
mravu nogu preko druge. Postoje uznemirujue paralele sa rezultatima
mog istraivanja. Vidite, duboko u Astor tunelima postoji zborno mesto.
Locirano je na ostacima onoga to je nekada bio Kristalni paviljon,
privatna vozna stanica ispod nekadanjeg Nikerboker hotela. U centru
paviljona pronaao sam udnu graevinu, u potpunosti napravljenu od
ljudskih lobanja. Nebrojene stope su se sticale u ovu kuicu. U blizini je
bilo neto to je izgledalo kao rtveni sto, uz mnotvo razliitih
artefakata. Dok sam to pregledao, jedno od stvorenja prilo mi je iz
mraka.
Kako je iz gle dalo? sko ro pre ko vo lje upi ta Margo.
Pendergast se namrti. Teko je rei. Nisam priao toliko blizu, a
naoare za nono osmatranje koje sam nosio ne daju dovoljno jasnu
sliku na daljinu. Izgledalo je ljudski ili bar bilo nalik. A njegovo
kretanje pa, nekako nije bilo kako treba. Agent FBI-a nekako
neuobiajeno nije uspevao da nae odgovarajue rei. Nekako se
po gu ri lo unapred na ne pri ro dan nain dok je tralo, dre i ne to to mi se
uinilo kao jo jedan dodatak za graevinu. Zaslepio sam ga bleskom i
opalio, ali iznenadan sjaj preopteretio je naoare, i dok sam ponovo
po vratio vid, stvor je oti ao.
Jesi li ga po go dio? upi ta DAgo sta.
Verujem da jesam. Tragovi krvi su bili evidentni. Ali od tog trenutka,
ve sam arko eleo da se vratim na povrinu. Pogledao je Margo,
podigavi jednu obrvu. Pretpostavljam da su neka stvorenja vie
deformisana od drugih. U svakom sluaju, tri su stvari u koje moemo
biti si gurni. Brzi su. Mogu da vide u mraku. I apso lut no su zlo namerni.
I ive u Astor tunelima. Margo se strese. Svi su pod uticajem sjaja.
Sad kad je Kavakita mrtav i biljke vie nema, sigurno su poludeli od
e lje.
ini se da je tako, kaza Pen dergast.
A ta kuica koju si opisao verovatno je mesto gde je Kavakita delio
drogu, nastavila je Margo. Bar na kraju, kad su se stvari otrgle kontroli.
Ali zvu i kao da je sve bio neki ce re mo ni jal.
Pendergast klimnu. Upravo tako. Iznad ulaza u kuicu primetio sam
japanske ideograme koji se mogu grubo prevesti kao Prebivalite
nesimetrinog. To je jedno od imena kojima se opisuje japanska
pro sto ri ja za ce re mo ni ju aja.
DAgo sta se namrti. Ce re mo ni ja aja? Ne shvatam.
Ni ja isprva nisam. Ali to sam vie o tome razmiljao, sve sam vie
shvatao ta je Kavakita uradio. Prvo roji, ili niz stepenica koje su u
nepravilnom rasporedu postavljene ispred kuice. Nedostatak
ornamentike. Jednostavno, nezavreno svetilite. Sve su to elementi
aj ne ce re mo ni je.
Sigurno je distribuirao biljku tako to ju je potapao u vodu, poput
aja, kaza Margo. Ali emu sav taj trud, osim Zastala je. Osim ako
sam ri tu al
To su upravo bile i moje misli, kaza Pendergast. Kako je vreme
prolazilo, Kavakita je sigurno imao sve vie potekoa da kontrolie
stvorenja. U jednom trenutku je prestao da im prodaje drogu i shvatio da
jednostavno mora da ih snabdeva. Kavakita je takoe izuavao i
antropologiju, je li tako? Sigurno je razumevao stanite,
pri pi to mljavanje, uti caj ri tu ala i ce re mo ni je.
Pa je stvorio ritual distribucije, kaza Margo. amani primitivnih
kultura esto se koriste ovakvim ceremonijama da zavedu red i sauvaju
svo ju mo.
A izabrao je Ceremoniju aja kao osnovu, ree Pendergast. Da li iz
potovanja ili nepotovanja, nikad neemo znati. Mada pretpostavio bih
da je to bilo iz cinizma, uzimajui u obzir ostale stvari koje je pozajmio.
Se ate se spalje nih be le ki koje ste pro nali u nje go voj labo rato ri ji?
Evo ih ovde, kaza DAgosta, izvadi svoju svesku i poe da je
pre li stava, a onda je dade Pen dergastu.
Pa da. Zeleni oblak, barut, lotosovo srce. Ovo su zeleni ajevi od
kojih su poneki prilino retki. Pendergast pokaza na DAgostinu svesku.
A ovo: gno ji va elj no plavo sto palo. Zvu i po znato, dok torko Grin?
Tre balo bi, ali ne.
Pendergastove usne se iskrivie u slabi osmeh. To nije jedna
supstanca, ve dve. Ono to bi pripadnici zajednice Put 666 bez sumnje
ime no vao sa urke.
Pa narav no! Margo pucnu prsti ma. Cae ru li pes i co prophi lia.
Iz gu bi ste me, pre ki de ih DAgo sta.
Plavo stopalo Psilocybe i gnojiva eljno Psilocybe, kaza Margo,
okrenuvi se poruniku. Dve najpotentnije halucinogene peurke koje
po sto je.
A ova druga stvar, vajzokan, promrmljao je Pendergast. Ako me
seanje slui, to je bilo ritualno pie koje su koristili Indijanci plemena
Algonkvin prilikom ceremonije odrastanja. Sadralo je znaajne koliine
skopolamina. Tatula. Veoma gadan halucinogen, izaziva duboku
narko zu.
Znai, misli da je ovo u stvari neki spisak za kupovinu? upita
DAgo sta.
Moda. Moda je Kavakita hteo da modifikuje svoju smeu na neki
nain, da je malo po bolj a.
Ako si u pravu da je Kavakita hteo da dri korisnike sjaja pod
kontrolom, emu onda ona kuica? upita Margo. ini mi se da bi
gradnja takvog nekog objekta samo izazvala suprotan podstrekivaki
efe kat.
Istina, kaza Pendergast. Jo uvek nam nedostaje jedan veliki deo
ove slagali ce.
Kuica, izgraena u potpunosti od ljudskih lobanja, glasno je
razmiljala Margo. Znate, ula sam za to i ranije. Mislim da je neto
slino spo me nu to u Vi tl si je vom dnev ni ku.
Pen dergast je po gle da zami lje no. Stvarno? Zani mlji vo.
Hajde da pogledamo u arhivi. Moemo s terminala u mom
kabi ne tu.
Zraci kasnog poslepodnevnog sunca nadirali su kroz jedini prozor
Margoinog pretrpanog kabineta, prekrivenog papirima i knjigama, i
oblaili ga u zlatastu odoru. Dok su je Pendergast i DAgosta gledali,
Margo je sela za svoj sto, pri vu kla tastatu ru i po e la da kucka.
Muzej je dobio dozvolu da skenira sve njegove terenske beleke i
sline dokumente u bazu, rekla je. Uz malo sree pronai emo
dnev nik.
Pokrenula je pretragu sa kljuem od tri rei: Vitlsi, koliba i lobanje.
Ime samo jednog dokumenta se pojavilo na ekranu. Margo ga brzo
pozva, a onda premota na pretposlednji unos. Dok je iitavala rei,
hladne i bezline na kompjuterskom ekranu, nije mogla da se ne seti
dogaaja od pre osamnaest meseci: sedela je sa Bilom Smitbekom u
mranom muzejskom kabinetu i gledala preko novinarevog ramena dok
je on brzo pre li stavao ubu alu sve sku.
Kroker; Karlos i ja idemo dalje. Skoro istog trenutka
smo stali da prepakujemo sanduk. Jedna tegla se polomila.
Dok sam ja prepakivao, Kroker je krenuo za jednim tragom i
naiao na ruiniranu kolibu usred male istine. Izgleda da je
cela napravljena od ljudskih lobanja, podboenih dugakim
ljudskim kostima pobodenim u zemlju u meksikom stilu.
Svaka lobanja je na potiljku imala zjapeu nazubljenu rupu.
Mali rtveni sto stajao je u centru kolibe, napravljen od
dugakih kostiju i ojaan povezima. Na stolu smo pronali
figuricu, zajedno sa jo nekim udno izrezbarenim
ko madi ma drveta.
Ali da ne urim. Doneli smo opremu da istraujemo,
ponovo otvorili sanduk, uzeli alat - ali pre nego to smo
stigli da pregledamo kolibu, jedna stara uroenica izbauljala
je iz iblja, teturajui se - bolesna ili pijana, bilo je nemogue
rei - po kazala na san duk, i glasno po ela da zapo mae
To je dovoljno, kaza Margo mnogo bre nego to je htela i obrisa sve
s ekrana. Poslednje to joj sad treba jeste jo jedan podsetnik na sadraj
tog san du ka iz nonih mora.
Vrlo zanimljivo, kaza Pendergast. Moda bi trebalo da rezimiramo
ta smo do sada saznali. Zastao je na trenutak, spremajui se da nabraja
poznate stvari svojim vitkim prstima. Kavakita je preraivao drogu koju
poznajemo kao sjaj, testirao ju je na drugima, a onda poboljanu verziju
isprobao i na sebi. Zlosreni korisnici, deformisani drogom i sve vie se
plaei svetlosti, otili su pod zemlju. Lagano postajui divlji, poeli su da
love podzemne beskunike. Kao posledica Kavakitine smrti i nedostatka
sjaja, nji ho vi po ho di su bi vali sve hrabri ji.
Znamo koji je Kavakitin motiv za uzimanje droge, kaza Margo.
Izgleda da je imala neka podmlaujua svojstva, pa ak i sposobnost da
produi ivotni vek. Podzemnim stvorenjima je data ranija verzija droge
koju je kasnije i sam uzeo. I ini se da je nastavio da je usavrava ak i
nakon to je poeo da je uzima. Stvorenja u mojoj laboratoriji ne
pokazuju nikakve fizike anomalije. Ali ak i najproienija varijanta
ima negativne efekte: vidite koliko agresivnim i ubilakim ini ove
mi e ve, pa ak i pro to zoe.
Ali i dalje imamo tri pitanja na koja nemamo odgovor, odjednom
kaza DAgo sta.
Oni se okre nu e da ga po gle daju.
Prvo, zato su ga ova stvorenja ubila? ini mi se sasvim izvesno da se
upravo tako do go di lo?
Mo da nije vie mo gao da ih obu zda, kaza Pen dergast.
Ili su postali neprijateljski raspoloeni prema njemu, poto je bio
uzronik njihovih problema, dodala je Margo. Ili je moda dolo do
sukoba izmeu njega i jednog od stvorenja. Setite se ta je napisao u
sve sku: Ali dru gi su sve ne strplji vi ji iz dana u dan.
Drugo, ta je bilo s onim to je spomenuo u svesci: herbicid, tioksin?
To se iz gle da ni gde ne uklapa. Ili onaj vi tamin D koji je sin te ti zo vao?
I ne zaboravite da je Kavakita takoe napisao i re nepovratno, kaza
Pen dergast. Mo da je na kraju shvatio da vie nema nazad.
Pa onda ona mona ispovest zbog grie savesti koju je takoe
istresao, dodala je Margo. Izgleda da se koncentrisao na to da iz droge
eliminie fizike efekte. Ali tokom tog procesa, izgleda da je ignorisao
i nje ni cu da bi nje go vi napo ri ipak mo gli da uti u na um.
I tree, poslednje, nastavio je DAgosta, koja je poenta ponovne
izgradnje one kuice od lobanja koju je Vitlsi spomenuo u svom
dnev ni ku?
uv i ovo, oni zane me e.
Konano, Pendergast uzdahnu. U pravu si, Vinsente. I meni je ta
kuica potpuno neshvatljiva. Neshvatljiva kao i oni udni komadi metala
koje sam pronaao na rtvenom stolu. Pendergast izvadi male predmete
iz depa sakoa i rasporedi ih po Margoinom radnom stolu. DAgosta ih
is tog tre nut ka uze i palji vo ih pre gle da.
Zar ne bi mo gli biti samo neko u bre, pi tao je.
Ali Pendergast odmahnu glavom. Bili su paljivo, ako ne i s ljubavlju
po slagani, re kao je. Po put ne kih re li kvi ja u re li kvi jaru.
U emu?
Re li kvi jaru. Me stu gde se iz lau sve ti predme ti.
Pa, meni ne izgledaju ba toliko duhovno. Vie mi izgledaju kao
delovi neke upravljake ploe. Ili nekog ureaja, moda. DAgosta se
okre nu k Margo. Imate li neke ide je?
Margo ustade od kompjuterskog terminala i prie radnom stolu.
Podigla je jedan komad, kratko ga prouila, a onda ga spustila nazad.
Ovo bi moglo da bude bilo ta, rekla je podigavi drugi predmet, neku
me tal nu tubu iji je je dan kraj bio obmo tan si vom gu mom.
Bilo ta, sloi se Pendergast. Ali oseam, doktorko Grin, da emo
kad budemo saznali ta je posredi - i zato su briljivo uvani na
kamenom rtveniku, trideset spratova ispod Njujorka - imati i poslednji
deo ove slagali ce.
43.
Hejvardova uprti na rame opremu za suzbijanje nereda, podesi osvetljeni
vizir koji joj je stajao oko glave i pogleda na plavu gungulu koja se
okupljala na zbornom mestu ispred stanice u Pedeset devetoj. Zaduena
je da pronae plavi odred, koji je vodio porunik Miler, ali ogromno
mesto je bilo u haosu, svi su pokuavali da pronau sve ostale, i
kon stant no nisu pro nalazi li ni kog.
Videla je kako pristie ef Horloker, sve sa smotre odreda koji su se
okupljali kod stanice u Osamdeset prvoj ispod Muzeja. Horloker se
smestio na suprotnom kraju piste pored taktikog efa Deka Mastersa,
suvonjavog, naizgled kiselog tipa. Mastersove dugake ruke, koje su mu
uglavnom visile pored tela kao majmunu, sada su letele ukrug dok je
razgovarao sa grupom porunika, pljeskao po mapama i pratio
zamiljene linije. Horloker je stajao nedaleko, klimajui glavom, drei u
ruci nekakav lljati predmet poput jahaeg tapa, povremeno tapkajui
njime po mapi kako bi istakao neko posebno bitno mesto. Dok je
Hejvardova gledala, Horloker otpusti svoje porunike i Masters se uhvati
za me gafon.
Panja! zalajao je hrapavim glasom. Da li su se timovi okupili?
Ovo je podse ti lo Hej vardo vu na en ske iz vi ake kam po ve.
Uz di gao se amor koji je lako mo gao biti Ne.
Onda, odred jedan ovde, pokaza Masters prema proelju. Odred
dva, okupite se na delu koji vodi prema centru grada. Nastavio je kroz
odrede, delei im razliite delove platoa. Hejvardova se uputi prema
mestu gde se okupljao odred pet. Kad je stigla, porunik Miler je ve bio
prostro veliki dijagram oblasti obojene u plavo, za koji je bio zaduen
njegov odred. Miler je nosio svetlosivu jurinu uniformu iji iroki kroj
nije uspe vao da sakri je po pri linu ko li i nu masnog tki va.
Ne trebaju mi nikakva herojstva, ni sukobi, govorio je Miler.
Dobro? Ovo je u sutini zadatak za saobraajce, nita otmeno. Ako bude
bilo kakvog otpora, imate svoje maske i suzavac. Nemojte se sprdati s
njima, pokaite im da ste ozbiljni. Ali ne oekujem da e biti problema.
Uradi te po sao kako tre ba i izai emo za sat vre me na odatle.
Hejvardova otvori usta, ali se uzdra. inilo joj se da bi korienje
suzavca pod zemljom moglo da bude problematino. Jednom prilikom,
mnogo godina pre nego to se saobraajna policija pripojila redovnoj,
neko je iz taba predloio da se koristi gas kako bi se smirili neki nemiri.
Policajci su skoro izazvali pobunu. Suzavac je bio dovoljno lo i na
povrini, a pod zemljom je bio ak i smrtonosan. Videla je da njihov deo
obuhvata dublje podzemlje i tunele za odravanje ispod Kolumbus
serkla.
Miler okrenu glavu a zatamnjene naoare zaljuljae mu se oko vrata.
Zapamtite, veina ovih krtica je navuena na ovo ili ono, moda su
oslabili od previe tog sranja, lajao je. Pokaite im malo autoriteta i
mislim da e se pokoriti. Samo ih pokrenite i isterajte kao stoku, ako me
razumete. Jednom kad ih pokrenete, nastavie da idu. Usmerite ih
prema ovoj centralnoj taki ovde, ispod okretnice broja dva. To je zborno
mesto odreda etiri, pet i est. Kad se timovi ponovo okupe, poteraemo
krti ce ovamo, pre ma iz lazu iz podzem ne po red parka.
Porunie Miler? kaza Hejvardova, ne mogavi vie da uti.
Po runik je po gle da.
Ja sam imala prilike da istim neke od tih tunela i poznajem te
ti po ve. Nee oni hte ti da se po kre nu tako lako ko to vi mi sli te.
Milerove oi se razrogaie, kao da je vidi prvi put. Ti? pitao je u
ne ve ri ci. Iz baci va?
Jeste, gospodine, odgovori Hejvardova, razmiljajui o tome kako e
sle de eg tipa koji je to bude pi tao mu nje vi to ut nu ti u jaja.
Isu se, kaza Mi ler, odmahu ju i glavom.
Zavladala je ti i na dok su je ostali po li caj ci gle dali.
Ima li jo koji bivi saobraajac ovde? upita Miler gledajui okolo.
Jo jedan od njih podie ruku. Hejvardova brzo upi sve osnovne
karak te ri sti ke: vi sok, crn i graen po put ten ka.
Ime? re sko upi ta Mi ler.
Karlin, otegnu to kaza nabi je ni o vek.
Jo neko? pi tao je Mi ler. Ali usle di la je ti i na.
Do bro.
Mi, bivi saobraajci, poznajemo te tunele, progovori Karlin blagim
glasom. teta to nas nema vie odreenih za ovaj mali piknik.
Go spo di ne.
Karline? kaza Miler. Ima taj gas, ima svoj pendrek, ima svoju
pucu. Zato nemoj da se upia u gae. I kad me sledei put bude
interesovalo tvoje miljenje, javiu ti, Miler se osvrnu. Previe je
prokletih telesa ovde. Ova akcija zahteva malu i elitnu grupu. Ali ono to
ef hoe, ef e i do bi ti.
Hejvardova pogleda oko sebe i proceni da oko sebe ima skoro stotinu
policajaca. Ima najmanje tri stotine beskunika samo ispod Kolumbus
serkla, ree ona rav no.
Je l? A kad ste ih po slednji put pre bro jali? upi ta Mi ler.
Hej vardo va ni ta ne ree.
U svakoj grupi uvek ima po jedan pametnjakovi, promrmljao je
Miler nikom posebno. Sluajte sad. Ovo je taktika operacija i moramo
biti pre ci zni i slu ati nare e nja. Da li je to jasno?
Ne ko li ko njih je po tvrdno klim nu lo. Karlin uhvati po gled Hej vardo ve i
zako lu ta oi ma kako bi iz razio svo je mi lje nje o Mi le ru.
Do bro, neka svako pro nae part ne ra, prasnu Mi ler savi jaju i mapu.
Hejvardova se okrenu prema Karlinu i on joj potvrdno klimnu. Kako
si? pitao ju je. Hejvardova je primetila da je njena prva procena ovog
policajca da je gojazan bila pogrena: bio je snane grae i nizak poput
dizaa tegova, ali bez grama sala na sebi. Koja je bila tvoja ruta pre
spajanja?
Bila sam zaduena za podzemlje ispod stanice Pen. Zovem se
Hejvard Krajikom oka je videla podrugljivi izraz koji je preao
Mi le ro vim li cem: Karlin i riba.
Ovo je u stvari muki posao, kaza Miler i dalje gledajui u
Hejvardovu. Uvek postoji ansa da stvari postanu gadne. Neemo ti
uze ti za zlo ako
S ovde prisutnim narednikom Karlinom, prekide ga Hejvardova,
imau dovoljno mukosti za oboje. Bacila je procenjuju pogled prema
Karlinovom masivnom telu, a onda s jasnom porukom i prema
Mi le ro vom sto maku.
Nekoliko policajaca prasnu u smeh, ali Miler se namrti. Nai u
ne to po zadi i za vas dvo je.
Policajci! Horlokerov glas se iznenada prolomi kroz megafon.
Imamo manje od etiri sata da raistimo beskunike iz delova ispod i
oko Central parka. Imajte na umu da e tano u pono milioni galona
vode biti puteni iz rezervoara u pomoni odvodni sistem za sluaj
nevremena. Kanalisaemo otok vode veoma precizno. Ali ne postoje
garancije da nekoliko odlutalih beskunika nee biti zateeno navalom
vode. Znai, im pe rativ je da obavi te po sao valjano, da svi iz ove zone budu
evakuisani i to dobrano pre krajnjeg roka. Svi. Ovo nije privremena
evakuacija. Iskoristiemo ovu jedinstvenu priliku da jednom za svagda
oistimo sve beskunike iz ovog dela podzemlja. E sad, imate svoje
zadatke i imate voe timova koji su odabrani zbog svog iskustva. Nema
razlo ga da ovi zadaci ne budu is pu nje ni sat-dva pre roka.
Organizovali smo sve da obezbedimo ovim ljudima hranu i sklonite
za predstojeu no. Ako bude potrebno objasnite im ovo. Na izlaznim
punktovima, oznaenim na mapama, ekae ih autobusi koji e ih odneti
u sklonita na Menhetnu i u druge delove grada. Ne oekujemo nikakav
ot por. Ali ako ga ipak bude, imate nare e nja i za te slu aje ve.
Na trenutak je pogledao okupljenu grupu, a onda ponovo podigao
me gafon.
Vae kolege policajci iz severnog dela potpuno su informisani i
zapoee svoju operaciju u isto vreme kada i vi. Hou da se svi kreete
zajedno. Zapamtite, jednom kada budete pod zemljom, radio-stanice e
biti samo delimino od koristi. Moi ete da komunicirate jedni s
drugima i oblinjim timskim voama, ali veza s povrinom e u
najboljem sluaju biti isprekidana. Znai, drite se plana, drite se
ro ko va i obavi te svoj deo po sla.
Kro io je napred. A sada, lju di, haj de da i ni mo do bro!
Redovi uniformisanih policajaca ispravie se dok je Horloker prolazio
kroz njih, tapui neke po leima i govorei im rei ohrabrenja. Kad je
trebalo da proe pored Hejvardove, zaustavio se i namrtio. Ti si
Hej vardo va, je li tako? DAgo sti na cura?
DAgostina cura, malo sutra. Radim sa DAgostom, gospodine,
glasno ree.
Horlo ker klim nu. Pa, pri o ni te onda.
Hej, gospodine, mislim da bi bilo bolje dapoe Hejvardova, ali
njegov pomonik mu pritra i poe da mu brblja neto o mitingu u
Central parku koji je ispao mnogo vei nego to se oekivalo, i ef se brzo
udalji. Mi ler je oi nu upo zo ravaju im po gle dom.
Kad je Horloker napustio mesto sa svojom svitom, Masters ponovo
uze me gafon. Kre ni te po ti mo vi ma! glasno je re kao.
Miler se okrenu svojoj grupi uz iskrivljeni osmeh. Dobro, ljudi.
Haj de da is prati mo par krti ca.
44.
Kapetan Veksi izae iz prastare policijske stanice, napravljene od
konglomerata, u blizini Central parka i dahui nastavi du staze koja je
skretala na sever u umovitu tamu. S njegove leve strane iao je jedan
uniformisani policajac iz stanice. S njegove desne bio je Sten Dafi, glavni
gradski inenjer za hidrauliku. Dafi je ve odmakao ispred njih i osvrtao
se ne strplji vo pre ma nji ma.
Uspo ri malo, brek u i kaza Vek si. Nije ti ovo maraton.
Ne volim da budem u parku ovako kasno, odgovori Dafi, tankim,
piskutavim glasom. A posebno kad se dogaaju sva ova ubistva. Trebalo
je da stigne te u stani cu pre pola sata.
Sve severno od etrdeset druge je u haosu, kaza Veksi. Zakrenje
da ne poveruje. Za sve je kriva ta Vierova. Krenuli su u nekakav mar,
stvorili su se niotkuda. Odmahivao je glavom. Zakrili su Zapadni i
Juni Central park, a jo zgubidana pristie Petom avenijom, izazivajui
razne vidove haosa. Nisu ak dobili ni prokletu dozvolu za to. A nije
ni kog ni upo zo ri la. Da je on grado nael nik, sve bi ih strpao u uzu.
Sada se ve i otvorena bina nazirala s njihove desne strane: prazna i
tiha, ukraena neverovatno gusto ispisanim grafitima, kao pravi raj za
pljakae. Dafi je po gle dao nervo zno, po u riv i da to pre pro e.
Trojka zaobie jezerce, pratei Ist drajv. U daljini, iza senovitih ivica
parka, Veksi je mogao da uje viku, bodrenje i zvuke sirena i motora.
Pogledao je na sat: osam i trideset. Po planu je trebalo pokrenuti
isputanje vode najkasnije do osam i etrdeset pet. Zatrupkao je malo
bre. Je dva da e uspe ti da stignu.
Merna stanica rezervoara Central parka bila je smetena u starom
kamenom zdanju nekih etiri stotine metara juno od samog rezervoara.
Veksi je sad ugledao zgradu koja se pomaljala kroz drvee, sa samo
jednim osvetljenim prljavim prozorom i slovima MSRCP urezanim u
gornju gredu dovratka. Usporio je do brzine koraka dok je Dafi
otkljuavao masivna metalna vrata. Odkrinula su se na unutra i otkrila
staru, kamenu prostoriju oskudno opremljena stolovima sa mapama i
pranjavim, davno zaboravljenim hidrometarskim instrumentima. U
jednom uglu, u dramatinoj suprotnosti ostatku opreme, stajala je
kompjuterska stanica, zajedno sa nekoliko monitora, printera i nekim
udnim pe ri fernim ure aji ma.
Kad su uli, Dafi zatvori i paljivo zakljua vrata, a zatim prie
kontrolama. Nikad ovo pre nisam radio, nervozno je rekao, posegnuvi
ispod stola za uputstvima za rukovanje, koja su bila teka najmanje
se dam-osam ki lo grama.
Ne moj nas sad iz dati, kaza Vek si.
Dafi uputi ozlojeen pogled u njegovom pravcu. Na trenutak,
izgledao je kao da e neto rei. Ali umesto toga stade da lista stranice
uputstva, to je trajalo nekoliko minuta, nakon ega se okrenuo prema
tastaturi i poeo da kuca. Nekoliko komandi se pojavilo na najveem
mo ni to ru.
Kako uopte radi ova stvar? upita Veksi, prebacujui se s noge na
nogu. Usled in ten ziv ne vlage u pro sto ri ji po e li su da ga bole zglo bo vi.
Prilino je jednostavno, odgovori Dafi. Voda iz donjeg dela
Ketskilza sliva se u rezervoar Central parka. Taj rezervoar moda deluje
veliko, ali uva koliinu vode koja je Menhetnu dovoljna samo za tri
dana. Vie je kao rezervni tank koji po potrebi pomae da se regulie rast
i opadanje ni voa vode.
Kuckao je po tipkama. Ovaj nadzorni sistem je programiran da
predvidi te uspone i padove i na osnovu toga podeava dotok u rezervoar.
Moe da otvori i zatvori vratnice ak do Storm king planine, sto pedeset
kilometara odavde. Program u sebi sadri podatke o poslednjih dvadeset
godina korienja vode, ubacuje najnovije vremenske prognoze i na
zahtev iz vrava pro ce ne.
Sigurno zakljuan u svojoj kancelariji, Dafi se zagrevao za temu.
Naravno, ponekad dolazi do odstupanja od procene. Kad je potreba
manja nego to je oekivano i previe vode potee prema rezervoaru,
kompjuter otvara glavni odvod i izliva viak u pomone kanale u sluaju
nevremena i kanalizacioni sistem. Kad se potreba neoekivano povea,
glav ni odvod se zatvara, a do dat ne kapi je iz gornjeg sli va se otvo re kako bi
po ve ale do tok.
Stvarno? kaza Vek si. Iz gu bio je in te re so vanje po sle dru ge re e ni ce.
Obaviu runo premoavanje, to znai da u otvoriti kapije iz
gornjeg toka i otvoriti i glavni odvod. Voda e pokuljati u rezervoar i
momentalno otei u odvodni sistem. To je jednostavno i elegantno
reenje. Sve to imam da uradim jeste da programiram sistem da
propusti eststo hiljada kubniH metara vode - to je skoro etiri miliona
hektolitara - u pono, a onda da vratim na automatsko upravljanje kad
bude go to vo.
Znai re zervo ar se nee is prazni ti? upi ta Vek si.
Dafi se snishodljivo nasmei. Stvarno, kapetane. Ne elimo da
stvorimo krizu s vodom. Verujte mi, ovo se moe obaviti uz najmanji
mogui uticaj na snabdevanje grada. Sumnjam da emo i primetiti kako
se nivo vode u rezervoaru menja. Zaista, to je neverovatan sistem. Teko
je poverovati da su ga osmislili jo pre jednog veka, inenjeri koji su bili u
stanju da predvide ak i dananje potrebe. Osmeh mu izbledi. Ali i
pored toga, nikad neto ovolikih razmera nije pokuano. Jeste li sigurni
da elite da se ovo uradi? Da se odjednom otvore svi ventili pa, sve to
mogu da kaem je ste da e to napravi ti pri lino gadan talas.
uo si oveka, kaza Veksi, trljajui svoj nabrekli nos palcem. Samo
se po staraj da pro radi.
Ma, pro radi e, odgo vo ri Dafi.
Veksi mu nasloni ruku na rame. Naravno da hoe, ree. Jer ako to
ne bude sluaj, nai e se na poslu mlaeg rukovaoca ustave za preradu
ot padnih voda na Do njem Hadso nu.
Dafi se nervozno nasmeja. Stvarno, kapetane, kaza on. Nema
potrebe da mi pretite Nastavio je da kucka dok je Veksi koraao po
prostoriji. Uniformisani policajac budno je stajao pored vrata,
ne zain te re so vano po smatraju i de avanja.
Koliko vremena e biti potrebno da se isprazni ta voda? konano
upi ta Vek si.
Oko osam mi nu ta.
Vek si grok nu. Osam mi nu ta da se is pu sti e ti ri mi li o na hek to li tara?
Kako ja to vidim, elite da se voda prospe to je mogue bre, da se
is pu ne naj ni i tu ne li is pod Cen tral parka i oi ste se, je li tako?
Vek si klim nu.
Osam minuta predstavlja ovaj sistem u stopostotnom protoku.
Naravno, bie potrebno skoro tri sata da se hidraulika dovede u
odgovarajui poloaj. Onda e to biti jednostavno pitanje isticanja vode iz
rezervoara, dok u isto vreme dovodimo novu vodu u rezervoar iz gornjih
kanala. To bi trebalo da sprei preterano opadanje nivoa u samom
rezervoaru. Potrebno je da se to uradi ba kako treba, jer je koliina vode
koja dotie u rezervoar mnogo vea nego ona koja izlazi pa, to bi
pot pu no po to pi lo Cen tral park.
Onda se avolski nadam da zna ta radi. Hou da ovaj proces
zapone na vre me, bez odlaganja i bez gre aka.
Tem po ku canja se uspo ri.
Prestanite da brinete, kaza Dafi, drei prst iznad jedne od tipki.
Nee biti nikakvih odlaganja. Samo nemojte da se predomislite. Jer
jednom kada pritisnem ovo dugme, hidraulika preuzima stvar u svoje
ruke. Ne mogu da je zau stavim. Vi di te
Samo pri ti sni pro kle to dugme, ne strplji vo kaza Vek si.
Dafi ga pritisnu melodramskim pokretom. A onda se okrenu ka
Veksiju. Gotovo je, rekao je. Sada samo udo moe da zaustavi protok.
A za slu aj da ni ste uli, u Nju jorku nisu do zvo lje na ni kakva uda.
45.
DAgosta je piljio u malu gomilu od gume i hroma, podigao je jedan
komad, a onda ga odbacio s gaenjem. Ovo je najogavnija mogua stvar
koju sam ikada video, rekao je. Da li je ovo moda tamo ostavljeno
slu aj no?
Uveravam te, Vinsente, kaza Pendergast, paljivo su bili poreani
na oltar, skoro kao da su i sami deo rtvene ponude. Usledila je tiina
dok je nemirno koraao po laboratoriji. Ali ima jo jedna stvar koja me
onespokojava. Na kraju krajeva, Kavakita je taj koji je uzgajao lokvanje u
akvarijumima. Zato bi ga ubili i zapalili laboratoriju? Zato bi unitili
svoj jedini izvor droge? Stvar koje se narkoman najvie plai je da izgubi
svog dobavljaa. A laboratorija je namerno spaljena. Rekao si da je bilo
trago va po spe i vaa na zgari tu.
Jedino ako to nisu poeli da uzgajaju negde drugde, kaza DAgosta,
odsut no e prkaju i po de pu.
Samo iz vo li, zapali, kaza mu Margo.
DAgo sta je po gle da. Stvarno?
Margo se nasmei i klimnu. Samo ovaj put. Ali ne spominji to
di rek torki Mi ri jam.
DAgosta se razvedri. Bie to naa mala tajna. Izvadio je cigaru, zabo
olovku u njen vrh, a onda otiao do usamljenog prozora i podigao ga.
Zapalio je i zado volj no ot pu hi vao oblake dima pre ma Cen tral parku.
E, kad bih i ja imala neki porok u kom bih uivala bar upola toliko,
po mi sli Margo dok ga je odsut no po smatrala.
Razmotrio sam mogunost alternativnog dobavljaa, govorio je
Pendergast. I otvorio sam etvore oi u potrazi za nekom podzemnom
batom. Ali nisam pronaao nikakve dokaze za to. Takvoj farmi lokvanja
bili bi potrebni svea voda i vazduh. Ne mogu da zamislim gde bi se to
mo glo kri ti is pod ze mlje.
S laktovima naslonjenim na pervaz DAgosta otpuhnu jo jedan oblak
plaviastog dima kroz prozor. Vidi sav taj haos, rekao je, klimnuvi
pre ma jugu. Horlo ker e do bi ti male kad vidi.
Margo prie prozoru i pusti da joj pogled padne na bogati zeleni
prekriva Central parka, senovit i misteriozan pod ruiastim svetlom
zalaska na zapadu. Njoj s desna, du ivice Central parka, mogla je da uje
slab zvuk bezbroj automobilskih sirena. Velika guva uesnika mara
ulazi la je na Grand armi trg, kao spo ri pro tok e ernog si ru pa.
Ovo je bo gami mar, pri me ti ona.
Pro kle to si u pravu, slo i se DAgo sta. A ti lju di su glasai.
Nadam se da auto doktora Froka nije zaglavio na putu kui,
pro mrmljala je. On ne podno si gu vu.
Pustila je da joj pogled odluta prema severu, preko ip Medoa i
Betesda fontane, prema spokojnom, ovalnom rezervoaru. U pono e sad
nepomina masa vode biti isputena i eststo hiljada kubnih metara
smrti pokuljae u najnie delove Menhetna. Odjednom je osetila
iznenadan nalet grie savesti zbog Smeuranih koji e ostati uhvaeni
dole. Nije to ba bilo u skladu s graanskim pravima. Ali onda se njen um
prebaci na krvave mije kaveze i iznenadnu zlobu B. meresgerii. Bila je to
smrtonosna droga; ona koja je hiljadostruko pojaavala prirodnu
agresivnost koju je evolucija ugradila u skoro sva iva bia. A Kavakita, i
sam in fi ci ran, ve ro vao je da je pro ces ne po vratan
Drago mi je da smo ovde gore, a ne tamo dole, promrmijao je
DAgo sta, zami lje no puf u i.
Margo klimnu. Videla je krajikom oka Pendergasta kako koraa po
pro sto ri ji iza nje, po di e one predme te, a onda ih po no vo ostavlja.
Kad sunce sledei put osvane iznad parka, pomislila je Margo,
rezervoar e biti laki za eststo hiljada kubnih metara vode. Oi joj
poivahu na povrini vode, iji je nagovetaj unutranjeg sjaja
reflektovao narandaste, crvene i zelene boje zalaska sunca. Bila je to
predivna scena, njen mirni spokoj u otrom kontrastu sa protestnim
marem i mah ni tim si re nama dvade se tak blo ko va ju no.
A onda se namrti la. Ni kad ni sam vi de la ze le ni zalazak.
Napinjala se da uoi mranu povrinu vode koja je veoma brzo
nestajala u senci. Pri zamiruem sjaju, jasno je mogla da vidi tamne krpe
zelenila na povrini vode. Jedna udna i uasna pomisao nepozvana poe
da joj se uvlai u um. Sve a voda i vazduh
To je ne mo gu e, po mi sli la je. Neko bi to si gurno pri me tio. A da li bi?
Okrenula se od prozora i pogledala Pendergasta. Uhvatio je njen
po gled, uo io iz raz u nji ma i pre stao s ko raanjem.
Margo? po zvao je, po di u i jednu obrvu.
Ona nita nije rekla, ali je Pendergast ispratio njen pogled prema
rezervoaru, kratko ostao tako, a onda se primetno ukoio. Kad je ponovo
skrenuo svoj pogled ka njoj, mogla je da vidi isti onaj osvit shvatanja u
nje go vim oi ma.
Mi slim da bi bilo bo lje da po gle damo, tiho ree Pen dergast.
Rezervoar Central parka bio je odvojen od oblinje trim staze
visokom ianom ogradom. DAgosta uhvati podnoje ograde i divljaki je
poupa iz zemlje. Ostavivi Pendergasta i DAgostu iza sebe, Margo se
spusti niz poljunanu obalu do ivice vode i napravi nekoliko koraka do
male gomile lokvanja udnog izgleda, a opet, zastraujue poznatih.
Ubrala je najblii iz gomile i podigla ga, dok mu je voda kapljala sa
me snatih ko re no va.
Liliceae mbwunensis, rekla je. Uzgajaju je u rezervoaru. Tako je
Kavakita planirao da rei problem snabdevanja. Akvarijumi su
ograniene veliine. Ne samo to je sintetizovao drogu, ve ju je takoe i
ukrtao kako bi mo gla da opstane na ume re ni joj kli mi.
Eto ti ga alternativni izvor, konstatova DAgosta i dalje puei svoju
ci garu.
Pendergast se provue za njom i rukama poe da pretrauje vodu,
upajui biljke i gledajui ih spram svetla. Nekoliko dogera naglo stade,
prekidajui svoje robotske krugove oko vode i poe razrogaenih oiju da
zuri u bizarni prizor: mlada ena u laboratorijskom mantilu, gojazni
ovek s cigarom koja mu sjakti poput ugarka u ustima, i jedan visoki,
upadljivo plav ovek u skupom, ivenom crnom odelu, do grudi u
zali hama vode i tavog Men het na.
Pendergast podie jednu od biljaka, sa velikom smeom mahunom na
kraju stabljike. Mahuna je bila otvorena. Uskoro e izbaciti seme, tiho
ree Pendergast. Pranjenje rezervoara e jednostavno sprati sve ove
bilj ke i nji hov smrto no sni to var u reku Hadson - i pravo u oke an.
Usle di la je ti i na, istak nu ta samo udalje nom kako fo ni jom si re na.
Ali to ne moe da raste u slanoj vodi, nastavi Pendergast. Moe li,
dok torko Grin?
Ne, naravno da ne moe. Slanoa Iznenada jedna uasavajua
mi sao pro bi se do Margo i ne sve sti. Oh, Isu se. Kako sam bila glu pa.
Po dignu tih obrva Pen dergast se okre nu pre ma njoj.
Slano a, po no vi ona.
Bo jim se da ne razu mem, ree Pen dergast.
Jedini jednoelijski organizam na koji je uticala ova virusna droga
bio je B. meresgerii, lagano nastavi Margo. Ali postoji jedna razlika
izmeu B. meresgerii i svih ostalih organizama koje smo testirali s
drogom. Posude s agarom za B. meresgerii su bile slane posude. B.
me res ge rii je morski organi zam. ivi u slanoj i vot noj sre di ni.
Pa ta? upi ta DAgo sta.
To je uobiajeni nain da se virus aktivira. Samo se doda mala
koliina slanog rastvora kulturi virusa. U hladnoj, sveoj vodi rezervoara,
biljka ostaje neaktivna. Ali kad ove semenke stignu do slane vode, virus
e se ak ti vi rati. I svu dro gu iz baci ti u eko si stem.
Hadson, kaza Pen dergast, tee i tavim pu tem do iza Men het na.
Margo ispusti biljku i odstupi korak unazad. Videli smo ta je droga
uradila samo jednom mikroskopskom organizmu. Ako bude isputena u
okean, sam bog zna kakav e biti krajnji ishod. itav morski ekoloki
balans e biti po re me en. A lanac is hrane zavi si od oke ana.
e kaj te malo, javi se DAgo sta. Oke an je pri lino ve li ko me sto.
Okean raznosi veliki deo slatkovodnih semenki, kao i biljaka koje
rastu na kopnu, kaza Margo. Ko zna u kojim e se sve biljkama i
ivotinjama virus nastaniti i razmnoiti? I ako se biljka razmnoi po
okeanu - ako semenke nekako stignu do ua i movara - to vie nee biti
vano.
Pendergast se iskobelja iz vode i prebaci biljku preko ramena, dok su
nje ni lu ko vi asti, umre ni ko re no vi, prljali nje go va uska rame na.
Imamo tri sata, ree on.
TREI DEO
KU I CA OD LOBA NJA
Moglo bi biti veoma ilustrativno videti razliite slojeve
podzemnog njujorkog drutva na isti nain na koji be se
mogao videti geoloki presek zemljita ili lanac ishrane koji
prikazuje zavisnost predatora od plena. Najvii u tom lancu su
oni koji nastanjuju polumraan svet izmeu podzemlja i
povrine; oni koji poseuju narodne kuhinje, kancelarije za
socijalnu pomo, pa ak i mesta na kojima se dobijaju
jednodnevni poslovi, i koji se u tunele vraaju da bi tamo pili
ili spavali. Sledei su stari, ve naviknuti ili patoloki
beskunici koji jednostavno preferiraju tamu i toplu
prljavtinu podzemlja u odnosu na sunevu svetlost, a esto i
smrzavajuu prljavtinu gradskih ulica. Ispod njih - esto
doslovno - nalaze se oni koji zloupotrebljavaju razne
supstance i kriminalci koji koriste podzemlje i vozne tunele
kao skrovite ili utoite. Na dnu ovog preseka nalaze se due
koje su u disfunkciji i za koje je normalni ivot na povrini
jednostavno postao previe sloen ili bolan za podnoenje; oni
su se klonili prihvatilita za beskunike i beali na neka svoja
mrana mesta. A naravno, tu su i ostali, koje je malo tee
razvrstati, grupe koje postoje na obodu svih oviti slojeva
podzemnog drutva: predatori, okoreli kriminalci, vizionari,
ludaci. Ova poslednja kategorija se sastoji iz sve veeg
procenta beskunika, posebno zbog iznenadnih zatvaranja
mnogih mentalnih institucija po sudskoj odluci tokom
po slednjih ne ko li ko go di na.
Sva ljudska bia imaju sklonost da se organizuju u
zajednice zbog sigurnosti, odbrane i socijalne interakcije.
Beskunici - ak i oni najdublji, one najotuenije krtice -
nisu izuzetak. Oni koji su odabrali da ive u venom mraku,
pod zemljom, ipak e formirati neka sopstvena drutva i
zajednice. Naravno, drutvo kao pojam, ovde je varljiva
odrednica kada se radi o podzemnoj populaciji. Drutvo u sebi
sadri zakonitosti i red; podzemno ivljenje je, po definiciji,
neorganizovano i entropijsko. Alijanse, grupe i zajednice se
stvaraju i nestaju nestalnou ive. Na takvom mestu, gde je
ivot kratak i esto brutalan, a konstantno bez prirodnog
osvetljenja, rasko i udobnost civilizovanog drutva lako se
ras pre po put ake pe pe la na naj manjem daku ve tra.
L. Hej vard, Kaste i dru tvo is pod Men het na
(usko ro)
46.
Hejvardova pogleda niz naputeni podzemni tunel prema svetlosti koja je
po niskoj tavanici i vlaim kamenim zidovima plesala kao rotaciono
svetlo nekog svetionika. tit od pleksiglasa, koji je nosila preko ramena,
bio je glomazan i teak. Sa svoje desne strane mogla je da oseti napetost
policajca Karlina, kao i njegovo umirujue prisustvo pored nje u mraku.
inilo joj se da zna znanje. Bio je svestan da je najgora stvar pod
zemljom biti previe samouveren. Krtice su volele da ih se ostavi na
miru. I jedina stvar koja ih je mogla uznemiriti vie od prisustva jednog
policajca bila je, u stvari, gomila policajaca koja se sprema da ih istera i
ise li.
Spreda, tamo gde je bio Miler, ulo se mnogo smeha i estoke prie.
Odred pet je ve bio isterao dve grupe beskunika sa viih nivoa,
pogranine stanovnike koji su se razbeali u strahu pred trideset i vie
pandura. Sad su se svi oseali kao toplo govno. Hejvardova odmahnu
glavom. Tek je trebalo da se suoe sa tvrdokornim krticama. Ali neto je
tu bilo udno. Trebalo je da bude mnogo vie beskunika u podzemnim
tunelima ispod Kolumbus serkla. Hejvardova je primetila nekoliko
tinjajuih vatrica, koje su nedavno bile ostavljene. To je znailo da su
krtice izale na povrinu. Nije iznenaujue, uz svu ovu buku koju su
stvarali.
Odred je nastavio niz tunel, povremeno se zaustavljajui, dok je Miler
rasporeivao manje timove da pretrae udubljenja i bone prolaze.
Hejvardova je gledala dok su se grupe kooperno praznih ruku vraale iz
tame, utirajui ubre i drei svoje titove sa strane. Vazduh je bio
kuan od amonijanih isparenja. Iako su ve zali dublje od bilo koje
uobiajene ekipe za isterivanje, euforija zbog ove ekskurzije jo uvek nije
splasnu la i niko se nije alio. e kaj da ponu te ko da diu, po mi sli la je.
Boni tunel iznenada je prekinut i odred krenu, jedan po jedan, niz
metalne stepenice do sledeeg nivoa. Niko izgleda nije znao gde se muva
taj Mefisto, kao ni veliinu zajednice Put 666, mae primarne mete
njihovog pohoda. Ali izgleda da to nikog nije zabrinjavalo. Ma, izai e
on iz te svo je rupe, re kao je Mi ler. Ako ga mi ne pro nae mo, gas hoe.
Dok je pratila zveket i komeanje grupe, Hejvardovu obuze oseaj kao
da tone u vruu, smrdljivu vodu. Stepenice su se zavravale u napola
zavrenom tunelu. Prastare vodovodne cevi, oroene vlagom, pokrivale
su grubo isklesane kamene zidove. Ispred nje smeh se stia u apat i
gun anje.
Pazi gde gazi, kaza Hejvardova, uperivi baterijsku lampu nadole.
Pod tu ne la je bio pro aran us kim iz bu e nim ru pama.
Mrzim da koraam po ovome, ree Karlin, a njegova ionako velika
glava delovala je jo vea zbog tekog lema koji je nosio. utnuo je
ljunak u najbliu rupu, a onda sluao sve dok se tihi odjekujui zveket
nije vratio. Sigurno ima bar trideset metara, ree. A bar po zvuku
de lu je i u plje.
Vidi ovo, kaza Hej vardo va pri gu e no, osve tliv i tru le drve ne cevi.
U najmanju ruku sto godina stare, odgovori Karlin. Mislim
Hejvardova ga uhvati za ruku da ga uutka. Meko tapkanje zaulo se u
pot pu nom mraku tu ne la.
Uskomeani apati dopree negde iz proelja grupe. Dok je
Hejvardova oslukivala, tapkanje se ubrza, a onda uspori, pratei neki
svoj ri tam.
Ko je tamo? po vi ka Mi ler.
Tihom zvuku se pridrui jo jedno, dublje tapkanje, a onda jo jedno,
sve dok itav tunel nije naizgled bio ispunjen nekom paklenom
simfonijom. ta je to, do avola? upita Miler. Izvukao je oruje i uperio
ga u prav cu zraka iz svo je bate rij ske lam pe. Po li ci ja. Izai te!
Tapkanje je odjeknulo u nekom podsmeljivom tonu, ali niko nije
istu pio na sve tlost lam pe.
Douns i Mekmahon, povedite svoje grupe napred stotinjak metara,
iz dao je nare e nje Mi ler. Stani slav i Fre de riks, pro ve ri te zale e.
Hejvardova je ekala dok su male grupe nestajale u tami da bi se,
ne o bavlje na po sla, vrati le nakon ne ko li ko mi nu ta.
Nemojte mi rei da nema niega! urlao je Miler reagujui na
nji ho vo sle ganje rame ni ma. Neko je pro i zveo te zvu ke.
Tapkanje se uti a do samo jednog udalje nog zvu ka.
Hej vardo va kro i napred. To su krti ce, udaraju u cevi
Mi ler se namrti. Hej vardo va, zae pi.
Hej vardo va je pri me ti la da je pri do bi la panju ostat ka gru pe.
Tako komuniciraju jedni s drugima, gospodine, blago dodade
Karlin.
Miler se okrenu, lica zamraenog i neitljivog u pomrini tunela.
Znaju da smo ovde, kaza Hejvardova. Mislim da upozoravaju okolne
zajedni ce. alju signal da su napadnu ti.
Si gurno, kaza Mi ler. Ima te le pat ske moi, naredni ce?
Znate morze o vu azbu ku, po runi e? izazva ga Hej vardo va.
Miler zastade, nesiguran. A onda se glasno nasmeja. Hejvardova sad
misli da su se uroenici uzbunili. Zauo se kratak, maloduan smeh.
Usamlje no tapkanje se nastavi.
I ta sad kae? upi ta Mi ler sarkastino.
Hej vardo va je oslu ki vala. Mo bi li sali su se.
Nastupila je dua tima, a onda Miler glasno kaza: Kakva gomila
govana. Okrenuo se ka grupi. Napred, treim korakom! I ovako smo
po tro i li do volj no vre me na.
Kako je Hejvardova otvorila usta da protestuje, negde u blizini zau se
mek udarac. Jedan od ljudi s proelja se zateturao, glasno jauknuo i
is pu stio tit. Ve li ki kamen odsko io je do nogu Hej vardo ve.
Formaci ja! zalajao je Mi ler. Po digni te ti to ve!
Desetak lampi proeljavalo je tminu koja ih je okruivala,
osvetljavalo nie i staru tavanicu. Karlin prie povreenom policajcu.
Do bro si? pi tao ga je.
Pandur Mekmahon klimnu, teko diui. Kopile me pogodilo u
sto mak. Pan cir je do sta ublaio udarac.
Po kai te se! vi kao je Mi ler.
Jo dva kamena doletee iz mraka, leprajui kroz zrake svetla kao
peinski imii. Jedan se zario u prainu na podu tunela, a drugi se uz
blesak odbi od Milerove kacige. Prolomi se rika kad porunik poe da
prazni svo ju samaru, a gu me ne ku gli ce su se odbi jale od gru be tavani ce.
Hejvardova je sluala dok je zvuk odjekivao niz tunel, konano
ieznuvi u tiinu. Policajci su uznemireno gledali oko sebe,
prebacujui se s noge na nogu, ionako prepadnuti. Ovo nije bio nain da
se spro ve de iz baci vanje ovo li kih raz me ra.
Gde su, do avo la? kaza Mi ler ni kom odre e no.
Duboko udahnuvi, Hejvardova istupi. Porunie, trebalo bi odmah
da kre ne mo
Iznenada, prostor se ispuni projektilima: flae, kamenje i zemlja
poee da doleu iz pomrme ispred njih - prava kia ubreta. Policajci se
sagnu e, po di gav i ti to ve da zati te svo ja lica.
Sranje! zau se us plahi re ni vri sak. u brad bacaju gov na na nas!
Organi zuj te se, lju di! po vi kao je Mi ler. Daj te mi vezu!
Kako se Hejvardova okrenula, traei Karlina, zaula je glas pored
sebe kako kae: Boe, dragi, apatom proetim nevericom. Hitro se
okrenula i ugledala prizor od kog joj se kolena pretvorie u pihtije:
iscepana, prljava armija beskunika kuljala je iz mranog tunela iza njih
u dobro isplaniranoj zasedi. U treperavom sjaju lampi bilo je nemogue
dobro ih prebrojati, ali Hejvardovoj se inilo da ih je na stotine: urlali su
od besa i zamahi vali gvo zde nim ipkama i ko madi ma armatu re.
Nazad! urliknu Miler, ciljajui u rulju. Raziite se i pucajte! Zauo
se plotun, kratak ali neverovatno glasan u skuenom prostoru tunela.
Hejvardovoj se uini kako uje udarce gumenih metaka po mesu:
nekoliko prilika iz prvog reda pade, zavijajui od bola i upajui svoje rite,
mi sle i da su po go e ni.
Istrebite svinje! jedna visoka krtica zamrene bele kose i divljeg
pogleda uzviknu i rulja jurnu napred. Hejvardova je videla kako se Miler
povlai u zbunjenu grupu policajaca, sipajui niz kontradiktornih
komandi. Jo pucnjeva se prolomilo, ali poto su zraci baterijskih lampi
divlje jurcali po zidovima i tavanici, nije bilo anse da se bilo ko
naniani. Krtice su vritale divljim, urlikajuim vriskovima od kojih su
se ko stre i le malje na nje nom vratu.
Oh, sranje, izusti Hejvardova u neverici, dok je gledala kako rulja
nadi re kroz tre pe ravu tamu i su ko bljava se s po li cij skim falan gama.
S druge strane! ula je kako jedan policajac vie. Nadiru s druge
strane!
Zau se zvuk lomljenja stakla i spusti se treperava tama, prekidana
samo vatrom iz cevi i, dok je ispalji vano jo gu me nih me taka, po me ana s
udnim kricima i povicima. Hejvardova je stajala kao ukopana usred tog
hao sa, de zo ri jen ti sana ne do stat kom sve tlo sti, po ku avaju i da se sabe re.
Iznenada, oseti neiju poput zmije klizavu ruku izmeu lopatica.
Istog trenutka njena paralisanost ieznu: bacivi tit i prebacivi teinu
napred, ona prevrnu napadaa preko ramena, a zatim nagazi njegov
stomak izmom. ula je kako ovekov urlik usled bola nadjaava
promuklu buku i pucnjeve oruja. Jo jedna prilika trei iz mraka krenu
na nju i ona instinktivno zauze odbrambeni poloaj: spustila se,
prebacila teinu na zadnju nogu, i postavila levu ruku vertikalno, ispred
svog lica. Bacila se unazad, udarivi napadaa levom rukom, a onda ga
obo ri la jednim ni skim kru nim udarcem no gom.
Svetog mu sveca, zau se Karlinov odobravajui komentar dok joj je
pri lazio.
Pomrina je sad bila potpuna. Gotovi su ako ne obezbede neko svetlo.
Hitro, Hejvardova posegnu za pojasom, pronae sigurnosnu baklju i
povue gurtnu upaljaa. Tunel se itavom duinom okupa zlokobnom
narandastom svetlou. Hejvardova je zapanjeno gledala u ljude koji su
se borili oko nje. Ogroman broj krtica ih je pribio uza zidove. Zauo se
prasak i blesnulo je svetlo pored nje: bar je Karlin bio dovoljno priseban
pa je sle dio njen pri mer.
Hejvardova je visoko drala baklju i posmatrala borbu, traei nain
da organizuje ljudstvo. Miler se nigde nije mogao videti. Podignuvi svoj
tit i izvukavi bezbolnu palicu iz konih korica, ona naini nekoliko
opreznih koraka unapred. Dve krtice potrae k njoj, ali preciznim
udarcima pendreka ona ih odbaci od sebe. Karlin je, videla je to, svojom
ogromnom i preteom pojavom u mraku, uvao njen bok sopstvenim
pendrekom i titom. Hejvardova je znala da je veliki broj podzemnih
beskunika neuhranjen i oslabljen zbog korienja droge. Premda su
baklje privremeno umanjile njihovu prednost, najveu opasnost
predstavljao je i dalje nji hov znaaj no vei broj.
Sad su se policajci okupili oko njih dvoje, svojim titovima stvarajui
liniju du jednog zida tunela. Hejvardova je videla da je broj krtica koje
su im se pribliile sa zadnje strane relativno mali, ali sada su se spajale sa
glavnom grupom. Policajci su se okupljali s druge strane rulje, koja se
vritei i bacajui kamenje povlaila prema stepenicama u tamu bonog
tu ne la. Je di ni iz laz je bio da ih zao bi u i tako ih pri mo raju da se us pnu na
pret hodni nivo.
Za mnom! viknula je. Gurajte ih prema izlazu! Povela je policajce
prema desnom krilu mase, izbegavajui kamenje i flae dok je trala.
Beskunici nagrnue nazad u tunel i Hejvardova im zapuca iznad glava,
razbijajui im redove. Kia ubreta malo oslabi kad je krticama poela da
ponestaje municija. Vritanje i psovanje se na mahove nastavljalo, ali
njihov moral je izgleda bio poljuljan i Hejvardova je s olakanjem
po smatrala kako se ru lja po vlai u optem me te u.
Zastala je na trenutak da uhvati dah i proceni situaciju. Dva pandura
su leala na prljavom podu tunela, jedan drei se za glavu, a drugi
oigledno u nesvesti. Karline! pozvala ga je, klimnuvi prema
po vre e nim lju di ma.
Iznenada, zaulo se glasno komeanje u redovima krtica koji su se
povlaili. Hejvardova podie baklju visoko, izvijajui vrat i traei izvor
ove uzbune. Tamo je bio Miler, usamljen s druge strane velike grupe
krtica. Sigurno je pobegao niz tunel za vreme prvog napada, a onda su ga
uhvati li u dru goj zase di.
Hejvardova u prasak i ugleda oblak dima, boleljivo zelen u
nestalnom sjaju baklje. Miler, oigledno uspanien, sigurno je posegnuo
za su zav cem.
Isuse, to je poslednje to nam sad treba. Maske! glasno je kriknula.
Gas se nadimao prema njima u sporim, lenjim talasima, irei se po podu
kao otrovni tepih. Hejvardova je petljala sa svojom maskom, konano
te sno uvrstiv i i ak-traku.
Miler se uei pojavi iz oblaka, izgledajui kao neka vanzemaljska
pojava sa svojom maskom. Bacite gas! zaula se njegova priguena
ko man da.
Ne! poe da protestuje Hejvardova. Ne ovde! Dva oveka su
po vre e na!
Krenula je napred dok je Miler, ignoriui je, zgrabio konzervu sa
pojasa najblieg policajca, izvukao osigura i bacio je prema rulji.
Hejvardova je videla kako poleu jo jedna ili dve konzerve, dok su
uspanieni ljudi sledili Milerov primer. Usledilo je jo prasaka i gomila
krtica nestade u neprozirnom oblaku dima. ula je kako Miler nareuje
ostalim policajcima da svoje konzerve suzavca ubace u izbuene rupe na
podu tunela. Isterajte kopilad napolje, govorio je Miler. Ako se jo njih
kri je is pod, is te rae mo ih ovim.
Karlin podie pogled sa dva opruena tela policajaca. Stanite,
zabo ga! rik nuo je.
Oblaci gasa su se lagano dizali, irei se kroz itav tunel. Svud
unaokolo, panduri su kleali i ubacivali konzerve u rupe. Hejvardova je
videla kako se beskunici penju uz stepenice, pokuavajui da pobegnu
od gasa.
Vreme je isteklo! viknuo je Miler, dok mu je visoki glas pucao.
Moramo da pobegnemo odavde! Veini policajaca nije trebalo ovo
po navljati i oni ne stado e u oblaci ma gasa.
Hejvardova se nekako probila do Karlina, koji se zajedno s
Mekmahonom ponovo naginjao nad ispruenom figurom. Drugi
povreeni je sedeo, drei se za stomak i povraajui. Gas mu se lagano
pri bli avao.
Hajde da ih malo udaljimo, kaza Hejvardova. Ne moemo da
stavimo masku ovom oveku dok povraa Svesni policajac lagano
ustade, klatei se i drei se za glavu. Ona ga povede dalje dok su Karlin i
Mek mahon no si li o ve ka u ne sve sti do si gurni jeg me sta u tu ne lu.
Budi se, dru e, kaza Karlin, plje skaju i ga po obrazu i nagi nju i se da
pregleda gadnu posekotinu na ovekovom elu. Mutni zeleni zid od gasa
se pri bli avao.
o ve ko ve oi se uz treptanje otvo ri e.
Do bro si?
Sranje, kaza o vek po ku avaju i da sedne.
Jesi li do ao sebi? upi ta Karlin. Kako se zo ve?
Bil, sti e otegnut pri gu e ni odgo vor.
Gas je ve stigao do njih. Karlin prui ruku i skide masku sa
slu be nog po jasa. Stavi u ti sad ovo, u redu?
ovek po imenu Bil slabano klimnu. Karlin mu zatee masku i
okre nu pi sak. A zatim mu po mo e da se us pravi na noge.
Ne mogu da ho dam, kaza Bil kroz masku.
Osloni se na nas, kaza mu Karlin. Izvui emo te odavde. Oblak ih
je sada potpuno obavio, poput udne zelene magle kroz koju su se
probijali umirui zraci svetla. Lagano su krenuli napred, napola vukui
oveka, sve dok nisu stigli do Hejvardove, koja je upravo stavljala gas-
masku na glavu dru gog po vre e nog po li caj ca. Haj de mo, re kla je.
Paljivo su se kretali kroz suzavac. Okolina je bila pusta; beskunici
su pobegli od gasa, a Miler, predvodei grupu policajaca, otiao je za
njima. Hejvardova je pokuala da uspostavi vezu uz pomo radija, ali nije
uspela da dobije nikog kroz jak statiki um. Prilino daleko od sebe,
mogli su da uju kaalj i psovke onih koji su se krili u lavirintu tunela
ispod njih i koji su bili prinueni da izau na povrinu zbog suzavca. Sada
je ve videla stepenice. Protok vazduha je lagano irio gas kroz tunele i na
sledee nivoe, ispunjavajui pravac za povlaenje. Ali Hejvardova je isto
tako znala da e to primorati i ostale krtice da izau na povrinu. Bila je
avol ski si gurna da ne eli da se nalazi u bli zi ni kad se to bude de avalo.
Kad stigoe do stepenica, Bil se iznenada presamiti izbljuvavi se u
masku. Brzo se okrenuvi od drugog oveka, Hejvardova mu snano
trgnu gas- -masku. oveku glava pade na grudi, a onda se naglo izvi
unazad kad je osetio gas. Udovi mu se ukrutie i on poe da se batrga,
is ko be ljao se iz nji ho vog sti ska i pao na pod, gre vi to sti skaju i lice.
Mo ramo da ide mo, odmah! Mek mahon je vi kao.
Idite vi, kaza Hejvardova. Neu da ostavim ovog oveka ovde
Mekmahon je neodluno stajao. Karlin ga je gledao. Konano,
Mek mahon se namrti. Do bro, ja ostajem s to bom.
Uz Mekmahonovu pomo Hejvardova je podigla zadihanog Bila na
noge. Pribila mu je masku blizu uveta. Ili e koraati, tiho mu je rekla,
ili emo se svi po davi ti. Na to se svo di, pri jate lju moj.
47.
Krizni tab Njujorke policije bio je uivo ukljuen u operaciju
pranjenja rezervoara. Kad je Margo utrala za Pendergastom i
DAgostom, primetila je nekoliko gomila komunikacione opreme koja je
jo uvek stajala na kolicima. Uniformisani policajci stajali su pognuti nad
klupe pretrpane detaljnim mapama. Teki kablovi, obmotani
izo laci o nom trakom, pru ali su se po podu u vidu de be lih crnih po to ka.
Horloker i Veksi su sedeli za dugakim stolom, leima naslonjeni na
komunikacionu opremu. ak i s vrata Margo je mogla da vidi da su im
lica mokra od znoja. Omaleni ovek sa bunastim brkovima sedeo je za
obli njim kom pju terskim termi nalom.
ta je ovo? upi ta Horlo ker kad su sti gli. Dame u vi zi ti?
Gospodine, kaza DAgosta, ne moete isprazniti rezervoar
Horloker iskrivi glavu. DAgosta, nemam sad vremena za tebe. Pune su
mi ruke, i jo imam onaj mar Vierove povrh sveg ovog sranja. A u
meuvremenu se ispod zemlje odvija izbacivanje veka. Snage su mi
razvuene kao palainka. Zato mi molim te samo napii pisamce,
do bro? Zastao je. ta ste radi li, ili na pli vanje?
Rezervoar, kaza Pendergast, iskoraivi napred, je ispunjen
smrtonosnim lokvanjima. To je biljka koja je Mbvunu potrebna da
preivi. Biljka iz koje je Kavakita dobio drogu. Upravo su spremne da
izbace seme. S ramena je skinuo blatnjavu biljku i pljesnuo je na sto.
Evo je. Krcata je sjajem. Sad znamo gde su uz gajali svo je zali he.
ta, do avola? iznenadi se Horloker. Skidaj tu prokletu stvar s mog
sto la.
Veksi se umea. Hej, DAgosta, malo pre si nas ubedio kako bi ta
tvoja mala zelena udovita iz kanalizacije trebalo da speremo. I sad kad
smo po e li to da radi mo, ti me nja mi lje nje. Zabo ravi.
DAgosta je s gaenjem piljio u Veksijevo nabreklo, oznojano lice.
Glu pa vre o go vana. Tvo ja je bila ide ja da is prazni mo re zervo ar.
Slu aj, po runi e, bo lje pri pazi
Pendergast podie ruku. Gospodo, molim vas. Okrenuo se
Horlokeru. Bie dovoljno krivice za preraspodelu malo kasnije. Problem
koji imamo u ovom trenutku je da kad semenke jednom dospeju u slanu
vodu, reovirus koji sadri drogu e se aktivirati. Usne mu se zakratko
iskrivie. Eksperimenti doktorke Grin pokazuju da je ova droga
sposobna da utie na razliite vrste ivog sveta, od jednoelijskih
organizama, pa uz itav lanac ishrane, ak do oveka. Hoete li da budete
odgo vorni za glo bal nu eko lo ku katastro fu?
Ovo nije nita drugo do velika gomila poe Veksi da brbija.
Horloker spusti ruku na njegov rukav, a onda pogleda veliku biljku koja
je natapala papire to su se nagomilali na komandnom stolu. Meni ne
de lu je to li ko opasno, kaza on.
Nema sumnje, kaza Margo. To je Liliceae mbwunensis. I nosi u
sebi ge net ski pro i zve de nu mo di fi kaci ju mbvun skog re o vi ru sa.
Horloker je prvo pogledao u biljku, pa u Margo, a onda ponovo u
biljku. Mogu da shvatim vau nesigurnost, mirno ree Pendergast.
Mnogo toga se izdogaalo od jutronjeg sastanka. Sve to traim jeste
dvadeset etiri asa. Doktorka Grin e obaviti neophodne testove.
Doneemo vam dokaz da je ova biljka krcata drogom. I doneemo vam
dokaz da bi izlaganje slanoj vodi oslobodilo tu drogu u ekosistem. Znam
da smo u pravu. Ali ako nismo, povui u se sa sluaja i moete isprazniti
re zervo ar u svo je slo bodno vre me.
Trebalo je da se povue jo prvog dana, mrknu Veksi. Ti si FBI.
Ovo ak nije ni u tvo joj nadle no sti!
Sad kada znamo da su proizvodnja i distribucija droge ukljueni,
mogu da izdejstvujem da ovo bude u mojoj nadlenosti, ravno kaza
Pen dergast. I to vrlo brzo. Da li e vas to zado vo lji ti?
Samo trenutak malo, kaza Horloker, uputivi ledeni pogled u
Veksijevom pravcu. Nema potrebe za tim. Zato ne bismo samo isuli
jednu do bru ko li i nu otro va za ko rov?
Ovako napreac ne mogu da se setim nijednog herbicida koji bi
pouzdano pobio sve biljke, a da ne naudi milionima stanovnika
Menhetna koji zavise od ove vode, kaza Pendergast. Moete li vi,
dok torko Grin?
Samo tioksin, kaza ona, napravivi pauzu da razmisli. Ali trebalo bi
dvadeset etiri sata, ako ne i etrdeset osam, da se posao zavri. Veoma
sporo deluje. A onda se namrti. Tioksin. Ta re se nedavno negde
pojavila, sigurna sam. Samo gde? A onda se setila: bila je to jedna od
de li mino i tlji vih rei iz Kavaki ti ne spalje ne sve ske.
Pa, u svakom sluaju, bilo bi bolje da ga onda izlijemo u rezervoar.
Horloker zakoluta oima. Morau da uzbunim Drutvo za zatitu
okoline. Isuse, ovo se polako pretvara u jedno veliko sranje. Margo vide
njegov pogled na preplaenog oveka to je sedeo za pokrajnom radnom
stanicom, jo uvek pognutog nad svojim monitorom i sa previe
kon cen tri sanim iz razom na licu.
Sten!
o vek se pre pade.
Sten, mislim da bi bilo bolje da obustavi sekvenciju pranjenja,
Horloker kaza uz uzdah. Bar dok ne shvatimo ta se dogaa. Veksi,
okre ni Mastersa. Kai mu da nastavi sa iz baci vanjem, ali ga obave sti da e
bes kuni ke mo rati da dri na ledu bar jo do dat nih dvade set e ti ri sata.
Margo je po smatrala dok je o ve ko vo lice gu bi lo boju.
Horlo ker se okre nu pre ma in e nje ru. uo si me, Dafi? pi tao je.
Ne mogu to da uradim, gospodine, ovek po imenu Dafi kaza
naj ti im mo gu im glasom.
Usle di la je ti i na.
ta? upi ta Pen dergast.
Gledajui izraz na Pendergastovom licu, Margo oseti kako je proima
strah. Ona je pretpostavila da njihov najvei problem predstavlja
ube i vanje Horlo ke ra.
ta hoe da kae? eksplodirao je Horloker. Samo kai
kom pju te ru da pre ki ne.
Ne ide to tako, kaza Dafi. Kao to sam objasnio ovde prisutnom
kapetanu Veksiju, jednom kada se sekvenca inicira sve obavlja sama
gravitacija. Nebrojene tone vode upravo se kreu kroz sistem. Hidraulika
je sva au to mati zo vana, i
Horlo ker udari ru kom po sto lu. O emu ti, jebo te, pri a?
Ne mogu da zaustavim to pomou kompjutera, stie prigueni
odgo vor.
Ni ta mi nije re kao o tome, cvi lio je Vek si. Ku nem se
Horloker ga uutka surovim pogledom. Sniavajui glas, okrenuo se
inenjeru. Ne elim da sluam ta sve ne moe da uradi. Samo mi kai
ta mo e.
Pa, nerado kaza Dafi, neko bi mogao da ode ispod glavne skretnice i
zatvo ri ven ti le manu el no. Ali to bi mo glo biti opasno. Ne ve ru jem da su te
manuelne premosnice koriene otkad je puten u rad automatizovani
sistem. Prolo je najmanje deset godina. I moete da zaboravite na
zaustavljanje dotoka u rezervoar. Ve imamo jednu cev od dva i po metra
koja dovodi milione kubnih metara vode iz gornjeg sliva. ak i ako
uspete manuelno da zatvorite ventile, neete uspeti da zaustavite vodu.
Kad ue u rezervoar sa severa, podii e nivo vode i prelie se preko
obala. Sve e se samo iz li ti u Cen tral park i
Ma ne zanima me ak i da napravimo jezero. Povedi Veksija, uzmi
sve koji su ti po trebni i obavi to.
Ali, gospodine, kaza Veksi, razrogaivi oi, mislim da bi bilo bolje
ako bi ste ali glas jedno stav no i e znu.
Dafi je petljao neto rukama uprazno. Veoma je teko pristupiti tamo
dole, brbljao je. Direktno je ispod rezervoara, poduprto samo nekim
sple tom cevi i ven ti la, a nai lazi voda i neko bi mo gao da se po vre di
Dafi? prekide ga Horloker. Gubi se odavde i zatvaraj te ventile.
Jasno?
Da, kaza Dafi, lica ble eg no ikad.
Horloker se okrenu Veksiju. Ti si ovo zapoeo. Ti ga i zavri. Ima
neka pi tanja?
Da, go spo di ne, kaza Vek si.
Koja?
Mi slim, ne, go spo di ne.
Usle di la je ti ma. Niko se nije ni po me rio.
Onda mrdaj te te gu zi ce odav de! rik nuo je Horlo ker.
Margo kroi u stranu dok se Veksi uspravljao na noge i nerado kretao
za Dafi jem.
48.
Ulaz u Vinski podrum - jedan od novijih elegantnih podrumskih klubova
koji su poeli da niu po Menhetnu u poslednjih godinu dana - bio je
samo neto vie od uskog art deko prolaza, smetenog kao neki dodatak u
donji levi ugao fasade Hempir hausa. Sa svog odlinog poloaja pored
vrata, Smitbek je mogao da vidi more od glava, koje se prostiralo na istok
i na zapad niz aveniju, prekinuto samo prastarim ginko stablima koja su
oiviavala ulaz u Central park. Mnogi ljudi su bili pognuti u tihoj poasti.
Drugi - mladi ljudi u posuvraenim belim pamunim kouljama i
otputenim kravatama - pili su pivo iz papirnih kesa i meusobno se
pozdravljali visoko podignutim dlanovima. U drugom redu primetio je
jednu devojku koja je drala poster s natpisom PAMELA, NIKADA TE
NEEMO ZABORAVITI. Jedna suza joj se kotrljala niz obraz. Smitbek
nije mogao da ne primeti da je slobodnom rukom devojka drala
primerak njegovog najnovijeg lanka. Kako je tiina padala po najbliim
redovima, Smitbek je u daljini mogao da uje povike i krike uesnika
kako se meaju sa jo daljim pucketanjem megafona, zavijanjem sirena i
tru blje njem au to mo bi la.
Pored njega, gospoa Vier je upravo stavljala sveu pored velikog
portreta svoje keri. Ruka joj je bila mirna, ali plamen je divlje treperio
na hladnom nonom povetarcu. Tiina je bivala sve dublja kako je ona
kleknula da se sama pomoli. Zatim je ustala i krenula prema velikoj
gomili cvea, dozvolivi nekolicini prijatelja da se pomere unapred i
stave svoje svee pored njene. Minut je proao, a onda jo jedan.
Gospoa Vier je poslednji put pogledala fotografiju, sada uokvirenu
pravom grivnom od svea. Na trenutak se uinilo da se zateturala i
Smitbek je hitro uhvati za ruku. Pogledala je u njega, trepui
iznenaeno, i kao da je na trenutak zaboravila gde je. Zatim iz njenih
oiju nestade taj izgubljeni pogled i ona ga vrsto stisnu, na momenat ak
bol no, ali ga na kraju pu sti i okre nu se pre ma masi.
elim da izrazim svoje sauee, jasno je rekla, svim majkama koje
su izgubile decu zbog kriminala, zbog ubistava i zbog bolesti koje su
pri ti snu le ovaj grad i ovu ze mlju. To je sve.
Brojne televizijske kamere uspele su da se probiju do proelja guve,
ali gospoa Vier jednostavno i prkosno podie svoju ruku. U Zapadni
Cen tral park! po vi kaia je. Na Ve li ki trav njak!
Smitbek se drao u njenoj blizini dok je gomila kretala na zapad,
pokrenuta kao nekim unutranjim motorom. Uprkos svom piu koje su
konzumirali neki od mlaih uesnika mara, sve se inilo kao da je pod
kontrolom. Skoro kao da su uesnici imali svest o tome da uestvuju u
jednom nezaboravnom dogaaju. Proli su Sedmu aveniju: neprekinutu
crvenu nit svetala, potpuno nepokretnu, koja se pruala skoro do granice
vida. Zvuci policijskih i automobilskih sirena bili su sada jedan
neprekidan i dug jauk, konstantna pozadinska buka koja je dopirala iz
svih pravaca. Smitbek zaostade na momenat kako bi pogledao vremenski
raspored Posta> nagazivi runo pravljene cipele vikonta Adaira u tom
pokretu. Skoro devet i trideset. Tano na vreme. Jo tri stanice du
i tavog Cen tral parka. A onda e ui u nje ga za zavrno po nono bde nje.
Dok su pravili veliki krug oko Kolumbus serkla, Smitbek baci pogled
prema Brodveju, dubokoj sivoj brazgotini posred dugakog reda zgrada.
Tu se policija ve bre kretala, a on uoi da je kolovoz prema jugu
zabarikadiran i pust skroz do Tajms skvera, zaudno prazan, s plonikom
koji se blistao u crnoj nijansi pod nebrojenim ulinim lampama.
Nekoliko pandura i slubenih automobila uvali su najudaljeniji kraj;
ostatak policijskih snaga se verovatno jo uvek mobilisao, upinjui se da
pronae nain da iskontrolie saobraaj i sprei da protestni mar
postane jo vei. Moda zato veina njih jo uvek nije bila pristigla na lice
mesta. Odmahnuo je glavom, zapanjen kako je jedna tako siuna ena
uspela da bukvalno blokira itav centar grada. Jednostavno nisu smeli da
je posle ovoga ignoriu. Kao ni njegove lanke, kad je ve kod toga. Sve je
ve bio isplanirao. Prvo, temeljan izvetaj sa ovog dogaaja, ispisan
doslovce pored gospoe Vier, ali, prirodno, iz njegovog linog i
posebnog ugla. Pa onda serija prikaza, intervjua i nekoliko slavopoja, sve
do konane knjige. Sve se zbraja na nekoliko miliona dolara honorara za
domaa tvrda izdanja, moda dva puta toliko za meka, a prodaja prava
stran ci ma do ne e bar
Njegove proraune prekinula je neka neobina tutnjava. Prestala je, a
onda ponovo poela, toliko duboka da se inila vie kao neka vibracija
nego zvuk. Nivo buke oko njega askom opade: izgleda da su poput njega
i drugi to uli. Iznenada, dva bloka nie, na dugom i praznom Brodveju,
Smitbek ugleda kako se aht podie sa asfaka i pada na ulicu. Oblak
neega to je podsealo na paru, pokulja uvis, a zatim jedan neverovatno
prljav ovek izae odatle, kijajui i kaljui pod jarkim svetlom, u
zaprljanim ritama koje su vreasto leprale oko njegovih udova. Na
trenutak, Smitbeku se uini da je to Zatitnik, onaj ukleti ovek koji ga je
odveo do Mefista. Zatim jo jedna prilika izae iz te rupe, s velikom
posekotinom na elu iz koje je liptala krv; za njim izae jo jedan, a onda
jo je dan.
Smitbek pored sebe jasno u kako neko uzdie. Okrenuo se i video
gospou Vier kako zastaje, piljei u pravcu ovih ljudi divljeg izgleda.
Brzo joj se pri makao.
ta je ovo? upi ta ona sko ro apu i.
Odjednom, jo jedan aht se otvori uz tresak, ovaj put blie povorci, i
gomila suvonjavih prilika uspentra se iz rupe, dezorijentisana, kaljui.
Smitbek je s nevericom blenuo u kaljavu grupu ljudi, ne mogavi da
razlikuje ni dob, kao ni pol, pod njihovom zamrenom kosom i
skorenom prljavtinom. Neki su u rukama imali cevi ili krive ipke od
armature, a ostali su drali palice ili polomljene pendreke. Jedan je nosio
ono to je izgledalo kao ganc-nova policijska apka. Grupa uesnika
mara, najblia Brodveju, zaustavila se i zurila u ovaj prizor. Smitbek je
uo neki dubok, potmuli zvuk: zabrinuto mrmljanje starijih, elegantno
obuenih ljudi, i ruganje i podsmeh mlaih, kancelarijskih mangupa i
mastiljara. Oblak zelene magle izlete iz metro stanice pod Serklom i jo
beskunika urno se pope uza stepenice. Jo nekoliko njih uspentralo se
iz rupa i podzemne, i dronjava armija poe da se gomila uz trepuu
zbu nje nost koja se ve o ma brzo pre tvo ri la u ne pri jatelj stvo.
Jedan od odrpanaca krenu napred, piljei u prednje redove uesnika
mara. Potom je otvorio usta i s dugakim komadom armature, koji je
poput motke podigao visoko iznad glave, neartikulisano riknuo u
fru straci ji i besu.
Glasan urlik se prolomi iz grla beskunika, koji podignue ruke kao
odgovor na ovaj zov. Smitbek je video da svaka ruka neto dri -
kamenje, komade cementa i gvoa. Mnogi su imali posekotine i
masnice. Izgledalo je kao da se pripremaju za borbu - ili da su se upravo
vrati li iz jedne.
ta je, do avola, ovo? pomisli Smitbek. Odakle dolaze svi ovi tipovi?
Na trenutak se zapitao da nije u pitanju neka organizovana masovna
pljaka. A onda se setio onoga to mu je Mefisto rekao dok je uao tamo
dole u mraku: pro nai emo nain da se na glas uje. Ne sad, po mi slio je,
Ovo je naj go ri mo gu i tre nu tak.
Pramen dima se priblii i nekoliko najbliih uesnika poe da se gui i
dahe. Istog asa, Smitbeka oi poee bolno da peku i on shvati da je ono
za ta je mislio da je para u stvari suzavac. Neto nie niz pusti Brodvej
video je neto to je izgledalo kao mala grupa policajaca - plavih
uniformi iscepanih i garavih - kako se s mukom penje uz stepenice a
onda, teturajui se, odlazi u pravcu udaljenih slubenih vozila. Sranje,
ne to ve li ko se do go di lo tamo dole, po mi slio je.
Gde je Me fi sto? je dan od bes kuni ka po vi ka.
Dru gi glas mu odgo vo ri. uo sam da su ga tu kli!
Gomila je postajala sve nervoznija. Prokleti panduri! neko viknu.
Kladim se da su ga pre mlati li!
ta ove protuve uopte trae ovde? Smitbek u neki mlai glas iza
sebe.
Ne znam, usledio je odgovor. Prekasno je da bi ili da unovavaju
ek so ci jal ne po mo i. uo se smeh i ru ganje.
Mefisto! Dronjava gomila ispred njih je poela da doziva. Gde je
Me fi sto?
Ti mamo je bi su ga si gurno ubi li!
Poelo je neko komeanje meu uesnicima mara s one strane ulice
blie parku i Smitbek se okrenu i ugleda kako veliku reetku na ulazu u
podzem nu e le zni cu iz bi jaju bes kuni ci ro je i se iz podze mlja.
Ubi jen! je dan od odrpanaca je vri tao. Kuki ni si no vi su ga ubi li!
ovek koji je istupio ispred gomile pretio je armaturom. Nee se
iz vu i s tim! Ovog puta nee, ne!
Po di gao je ruku. Mamo je bi su baci li su zavac na nas! uz vik nuo je.
Is ce pana ru lja je di vlje urlik nu la u znak po drke.
Uni ti li su nae do mo ve!
Jo je dan po kli raz le e se po ru lji..
Sad emo mi unititi njihove! Zavrljaio je komad armature prema
staklenom izlogu oblinje banke. Usledio je zvuk lomljenja stakla, dok je
ipka proletala kroz izlog i padala u predvorje. Oglasio se alarm, brzo
ugu en oke anom okol ne buke.
Hej! neko pored Smitbeka povika. Jeste li videli ta je upina
uradi la?
Rulja beskunika vritei poe da baca kiu projektila prema
zgradama na Brodveju. Smitbek, pogledavi na jednu i drugu stranu
avenije, ugleda kako ih sve vie i vie izlazi iz rupa u asfaltu,
ventilacionih otvora i izlaza iz metroa, punei Brodvej i Zapadni Central
park svojim nekontrolisanim divljanjem. Iznad njihovih povika uspeo je
da uje slabo, ali nepopustljivo, zavijanje vozila hitne pomoi. Tamni
plonik bli stao je od bez broj nih krho ti na slo mlje nog stakla.
Poskoio je od iznenaenja kad je pojaani glas gospoe Vier poeo
da odzvanja. Uzela je megafon i okrenula se prema uesnicima mara.
Vidite li ovo? vikala je, dok joj se glas odbijao od visokih fasada i
kotrljao u tamu, u tihi park koji se nalazio iza. Ovi ljudi nameravaju da
uni te upravo ono to po ku avamo da odbrani mo!
Besni poklii poee da se razleu svud oko nje. Smitbek se osvrtao.
Video je veliku grupu starijih uesnika - originalnih pratilaca gospoe
Vier - kako razgovaraju meu sobom i pokazuju prema Petoj aveniji i
Zapadnom Central parku, udaljavajui se urno od predstojee
konfrontacije. Ostali - mlai, grublji lanovi - jarosno su urlali i kretali se
pre ma pro e lju.
Televizijske kamere su se muvale unaokolo, neke uperene u gospou
Vier, a druge u rulju beskunika koja se sada ve kretala ulicom,
prikupljajui nove projektile iz kanti za ubre i kontejnera, izraavajui
svoj gnev i prkos.
Gospoa Vier pogleda po moru uesnika protestnog mara, nakratko
irei ruke, a onda ih ponovo skupljajui kao da saziva grupu iza svog
stega. Pogledajte ovaj olo! Zar emo dozvoliti da se ovo dogodi veeras,
od svih noi ba veeras? Gledala je u masu, napola ih pitajui, napola
molei, dok se napeta tiina nakupljala. Prednji redovi beskunika
zaustavili su svoje divljanje ometeni tutnjavom koja se razlegala iz
de se tak zvuni ka.
Nema an se! ne razgo vet no je vi kao neki mlai glas.
Uz meavinu potovanja i bojazni, Smitbek je posmatrao kako,
veoma lagano, gospoa Vier podie jednu ruku iznad glave. A onda,
zapovedniki ozbiljno, spusti je dole, pokazujui manikiranim prstom
pravo prema sve zbijenijim redovima beskunika. Ovo su ljudi koji e
unititi na grad! Iako joj je glas bio postojan, Smitbek oseti blagi
nago ve taj hi ste ri je.
Pogledajte ove protuve! vrisnuo je jedan mlai ovek, proguravi se
u prednji red uesnika. Buna skupina poe da se gomila iza njega, deset
koraka od sada utihnulih redova beskunika. Nai posao, upino!
do bacio je su parnikom predvodni ku.
Re do vi krti ca zapado e u mrtvaku, pre te u ti i nu.
Misli da sam duan da se razbijam od posla i plaam porez da bi ti
mo gao da len ari? vri tao je.
Lju ti ti agor pre plavi gru pu bes kuni ka.
Zato ne uradi neto za svoju zemlju, umesto to je samo koristi?
vikao je ovek, napravivi korak prema voi i pljunuvi na zemlju. Ti,
bes kuno gov no.
Uz vi ci odo bravanja zau e se iz go mi le ue sni ka mara.
Beskunik napravi korak napred, maui patrljkom koji je nekada
predstavljao njegovu levu ruku. Vidi ta sam uradio za svoju zemlju!
kriknuo je, dok mu je glas pucao. Dao sam joj sve. Patrljak se pomerao
napred-natrag i on se okrenu prema mladiu lica izoblienog od gneva.
u Lai, jesi li ikada uo za to? Ljudi-krtice krenue napred, uz besni
po kli koji je brzo ras tao.
Smitbek pogleda u gospou Vier. Njeno lice je jo uvek bilo poput
ovrsle i hladne maske dok je zurila u beskunike. Shvatio je, uz sve veu
nevericu, da ona stvarno veruje kako su ovi ljudi njihovi pravi
ne pri jate lji.
Po lju bi me u dupe, so ci jal na krvo pi jo! pi jani glas je do bacio.
Idi pljakaj liberale! viknuo je jedan krupan mladi, uz provalu
hrapavog sme ha.
Ubili su mog brata! jedna visoka, mrava krtica je jarosno rekla.
Raznet je za svoju zemlju: Fon Mak Hil, 2. avgusta, 1969. Istupio je
napred, naglo podigavi srednji prst prema krupnom mladiu. Eto ti
tvo ja ze mlja, tari gu zu.
teta to nisu obavili posao do kraja i razneli i tvoju guzicu! pijani
o vek je uz vratio. Imali bi smo jednu manje pro tu vu na naim uli cama!
Jedna flaa polete iz uzavrele mase beskunika i pogodi mladia
pravo u glavu. On se zatetura unazad posrui, u isto vreme podignuvi
ruke pre ma krvi koja mu je po te kla iz ela.
U tom trenutku masa kao da je eksplodirala. Uz neartikulisani krik
mladii jurnue prema beskunicima. Smitbek neobuzdano poe da se
okree oko sebe. Stariji uesnici su nestali, ostavivi samo podivljale i
pijane. Osetio se zatoenim dok su mlai uesnici, uz besne poklie,
juriali pravo prema prvoj liniji beskunika. Okrenut oko sebe i
privremeno dezorijentisan, panino je traio gospou Vier i njenu
prat nju, ali i oni behu ne stali.
Opirao se, ali ga je talas plime poneo napred. Iznad krika gomile
uspeo je da uje grozni zvuk drveta koje udara u kost i pesnice koje se
zarivaju u meso. Krici bola i gneva poee da se meaju s povicima. Neko
ga je veoma snano udario po ramenima i on pade na kolena
instinktivno titei glavu. Krajikom oka je video kako mu rikorder klizi
po ploniku, utnut u stranu, a zatim i kako je smrvljen nebrojenim
stopalima. Pokuao je da se pridigne, ali se onda ponovo sagnuo kad je
komad betona poleteo u njegovom pravcu. Bilo je zapanjujue koliko je
brzo haos is pu nio zamrae ne uli ce.
Svi su pokuavali da dokue ta je to beskunike u toliko velikom
broju primoralo da izau na povrinu: Smitbek je samo znao da su,
odjednom, obe strane videle ovu drugu kao samo otelotvorenje avola.
Men tali tet mase je pre vladao.
Po di gao se na ko le na i une zve re no gle dao oko sebe, dok su ga udarali i
gurali u svim pravcima. Protestni mar se rasturio. Meutim, njegova
pria se i dalje mogla spasti; moda ak i vie od toga, ako je ova pobuna
velika koliko mu se ini. Ali morao je da pobegne od svetine i pronae
neku uzvisinu odakle bi mogao da stekne pravi uvid u situaciju. Brzo je
pogledao prema severu, prema parku. Iznad mora podignutih pesnica i
mouga video je bronzanu statuu ekspira koja je spokojno gledala sav
taj haos. Drei se nisko, poeo je da se gura prema njoj. Jedan okati
beskunik bacio se na njega, vritei i pretei podiui praznu pivsku
bocu. Instinktivno je izbacio pesnicu i prilika pade, drei se za stomak.
Iznenadivi se, Smitbek vide da je u pitanju ena. Izvinte, gospoo,
pro mrmljao je dok se udaljavao.
Sra i krhotine krckale su pod njegovim nogama dok se kretao niz
Juni Central park. Gurnuo je jednog pijanca u stranu, progurao se kroz
grupu vriteih mladia u skupim ali iscepanim odelima i stigao do
tro to ara s dru ge strane.
Tu, na obodu guve, bilo je mnogo tie. Izbegavajui lepak za
golubove, popeo se na postolje statue i uhvatio se za rubove ekspirove
odee. Zatim se podigao uhvativi se za njegovu ruku, potom na
bron zanu knji gu i po sle toga na bardo va i ro ka rame na.
Bio je to prizor od kog zastaje dah. Masa se proirila na nekoliko
blokova Brodveja i Junog Central parka. Beskunici su jo uvek nadirali
iz pravca stanice Kolumbus serkla i iz reetki i ventilacionih otvora du
ivice parka. Nije znao da postoji toliko mnogo beskunika na itavom
svetu, a ni toliko pijanih japija, kad je ve kod toga. Video je starije
uesnike mara, glavne uvare Preotmimo svoj grad, kako se u
pravilnim redovima udaljavaju od rulje to je mogue dalje, oajniki
pokuavajui da zaustave neki taksi. Oko njega, veliki broj ljudi se
komeao i razilazio. Uasnut, zaprepaeno je posmatrao letee
projektile, pesnienja i borbe mougama. Ve je dosta ljudi lealo po
zemlji, u nesvesti, ih ak i neto gore. Krv se meala sa staklom,
betonom i krhotinama to su bukvalno prekrivale ulice. U isto vreme,
najvei deo rulje samo je vritao, gurao se i prsio - mnogo lajanja, ali bez
ujeda. Odredi policije su konano poeli da dele masu, ali nije ih bilo
dovoljno, a i rulja se ve kretala prema parku gde e je biti jo tee
kon tro li sati. Gde su svi ti pan du ri? po no vo je po mi slio Smit bek.
Uprkos uasu i gaenju, jedan njegov tajni mali deo bio je proet
pulsirajuim ushienjem: kakva e to biti pria. Oi su mu se naprezale
pokuavajui da u tami te prizore utisnu u um koji je ve sastavljao
uvodnik. Beskuna gomila sticala je blagu prednost, vritei u
pravednom gnevu, ipotiskivala je redove uesnika mara prema junom
obodu parka. Iako je veliki broj krtica bez sumnje bio oslabljen zbog
loih uslova ivota, oigledno su mnogo vie znali o borbi na ulici od
svojih protivnika. Izvestan broj televizijskih kamera razbila je rulja, a
ekipe koje su ostale drale su se iza zatitnikih prvih redova, s
reflektorima koji su bletali iz mraka. Drugi su visili preko ivica krovova
obli njih zgrada s du gakim objek ti vi ma, po li vaju i naru i o ce jav nog reda
ave tinj ski be lim sve tlom.
Oblinja plava mrlja u moru ljudi privue njegovu panju. Pogledao je
nadole i ugledao malu grupu policajaca koja se probijala kroz guvu, dok
su im pendreci sevali. Usred te grupe nalazio se jedan preplaeni civil
bunastih brkova i jedan gojazni, oznojani lik kog je prepoznao kao
kape tana Vek si ja.
Smitbek je zaintrigirano posmatrao kako se grupa probija kroz
buntovnike. Neto udno se deavalo. A onda je shvatio o emu je re: ovi
panduri nita nisu inili da zaustave tuu ili da kontroliu guvu. Ne,
izgleda da su titili dva oveka u sredini, Veksija i tog drugog tipa. Dok je
gledao, ekipa policajaca je stigla do plonika i kroz kameni ulaz utrala u
park. Oigledno su bili u nekakvoj misiji: uputili su se na neko posebno
me sto i to u urbi.
Ali kakva je to misija, mislio je Smitbek, vanija od zaustavljanja ove
po bu ne?
Ostao je tako nekoliko trenutaka, ukrueno stojei na ekspirovim
ramenima, u agoniji neodlunosti. Zatim je, veoma hitro, skliznuo sa
statue, preskoio niski kameni zid i potrao za onom grupom u
sve o bu zi maju u tamu Cen tral parka.
49.
DAgosta izvadi neupaljenu cigaru iz usta, skide vlakno duvana sa jezika i
s gaenjem pogleda natopljeni kraj cigare. Margo ga je gledala dok je
tapkao po depovima traei ime da je upali, a onda, ne naavi nita,
uhvati njen pogled i podie jednu obrvu nemo joj postavivi pitanje. Ona
odmahnu glavom. DAgosta se okrenu prema Horlokeru, otvori usta da
neto kae, a onda odustade od toga. ef je imao portabl radio-vezu
pri le plje nu za jedno uho i nije iz gle dao pre te rano sreno.
Mi zne ru? urlao je. Mi zne ru! u je li?
Usledilo je tiho, podue kretanje za koje je Margo pretpostavila da je
Mi zne rov glas.
Ma savladaj i pri ve di poe Horlo ker.
Jo ti hog kre tanja.
Pet stotina? Iz podzemlja? Sluaj, Mizneru, ne prosipaj mi ta sranja.
Zato se nisu ukrcali u au to bu se?
Horloker ponovo zauta kako bi sluao. Krajikom oka primetila je
kako Pendergast sedi na ivici stola, naslonjen na mobilnu radio-stanicu,
nai zgled zadu bljen u pri me rak Po li cij skih no vi na.
Interventne jedinice, suzavac, jebe mi se kako e to uesnici
mara? Kako to misli, biju se s uesnicima protesta? Spustio je telefon,
pogledao u njega kao da ne veruje, a onda ga podigao do drugog uha. Ne,
za ime sveta, nemoj da koristi gas u blizini uesnika. Sluaj, najvei
delovi Dvadesete i Dvadeset druge su pod zemljom, Trideset prva dri
kontrolne punktove, Aptaun je potpuno otvoren kao ne, zaboravi, kai
Perilou da elim hitan sastanak sa svim zamenicima za pet minuta.
Dovedi i ljude iz perifernih kvartova, i one van dunosti, saobraajce,
koga god se seti. Potrebni su nam dodatni ljudi tamo, jesi li me
razu meo?
Udario je besno po telefonu i posegnuo za drugim koji je stajao na
stolu ispred njega. Kertise, daj mi guvernerovu kancelariju na vezu.
Evakuacija je krenula na jug, a neki od podzemnih beskunika koje smo
istili iz oblasti parka su poeli da se bune. Naleteli su pravo na onaj
protestni mar na Juni Central park. Moraemo da pozovemo i
teritorijalce. Zatim kontaktiraj Mastersa, trebae nam i jedan taktiki
helikopter, za svaki sluaj. Kai mu da pokrene interventna vozila iz
oruarnice s Leksington avenije. Ne zaboravi, moda nee uspeti da se
probiju. Pozovi podstanicu kod parka. A ja u lino nazvati
grado nael ni ka.
Spustio je slualicu, ali ovaj put mnogo sporije. Jedna graka znoja
lagano mu se sputala niz elo, koje je od crvene dobilo sivu nijansu za
svega nekoliko trenutaka. Horloker je gledao po Komandnom centru,
naizgled slep za uurbane pandure, puckanje predajnika na svim
kanali ma. Za Margo je iz gle dao kao o vek iji se svet iz ne nada uru io.
Pendergast je paljivo sloio Novine i spustio ih na sto pored sebe.
Zatim se nagnuo napred, glade i ble do plavu kosu prsti ma de sne ruke.
Ne to sam raz mi ljao, po eo je sko ro ne haj no.
Uh-uh, po mi sli la je Margo.
Pendergast je klizio napred sve dok nije stao suelice efa. Mislim da
je situacija jednostavno previe opasna da bi bila preputena samo
jednom o ve ku.
Horloker na trenutak sklopi oi. A onda, kao da ini nadljudski napor,
otvo ri ih kako bi po gle dao Pen dergasto vo blae no lice.
O emu vi to, do avo la, pri ate? pi tao je.
Oslanjamo se na titonou Veksija da runo zatvori ventile
re zervo ara i zau stavi pranje nje.
Pa?
Pendergast postavi prst na usnu, kao da se sprema da saopti neku
tajnu. Ne bih da budem netaktian, ali kapetan Veksi se nije ba
dokazao kao - pa, najpouzdaniji potrko. Ako ne uspe, katastrofa e biti
potpuna. Mbvunski lokvanji e biti isprani kroz Astor tunele pravo u
otvoreno more. Kada jednom budu izloeni slanoj vodi, reovirus e biti
oslo bo en. I znaaj no bi mo gao da iz me ni eko lo gi ju oke ana.
ak i vie od toga, Margo u sebe samu kako se nadovezuje.
Mo gao bi da se ubaci u lanac is hrane, a odatle Zane me la je.
Ve sam uo ovu priu, kaza Horloker. Nita nije bolja po drugi put.
Koja je po en ta?
Ono to Biro nazi va po slednja opci ja, kaza Pen dergast.
Horloker otvori usta da progovori ba u trenutku kada je jedan
uniformisani policajac neto poeo da signalizira sa komandnog stola.
Kape tan Vek si za vas, go spo di ne. Pre spo ji u ga na slo bodnu li ni ju.
Horloker ponovo podie slualicu. Veksi, u kom si stadijumu?
utao je i sluao. Glasnije, ne ujem te. ta? Kako to misli nisi
siguran? Pa, sredi to, proklet bio! Sluaj, daj Dafija. Veksi, uje li me?
Pre ki da mi se. Vek si? Vek si!
Zalupio je slualicu u leite uz rasprskavajui tresak. Daj Veksija
po no vo na vezu! urlik nuo je.
Mogu li da nastavim? upita Pendergast. Ako je ono to sam upravo
uo ikakav znak, onda vremena nema. Zato u biti kratak. Ako Veksi ne
uspe i rezervoar se isprazni, moramo imati rezervni plan da spreimo da
bilj ke ne do spe ju u Hadson.
Kako emo to da uradimo, do avola? upita DAgosta. Skoro je
de set sati. Re zervo ar e po e ti da se prazni za ne to vie od dva asa.
Moemo li ikako samo da spreimo biljke da ne odu? upita Margo.
Da stavi mo neke fil te re pre ko iz laznih cevi ili ne to slino?
Interesantna ideja, doktorko Grin, kaza Pendergast, bacivi prema
njoj pogled svojim bledim oima. Nakratko je zastao. ini mi se da bi
filteri od pet mikrona bih sasvim dovoljni. Ali gde da ih naemo i to jo
standardnih dimenzija? I ta emo sa vrstoom koja je potrebna da
izdri strahoviti pritisak vode? I kako emo biti sigurni da smo pronali
sve odvode? Odmahnuo je glavom. Bojim se da je brizantni eksploziv
jedino reenje koje vreme dozvoljava, da zapeatimo sve izlaze iz Astor
tunela. Prouio sam mape. Desetak dobro postavljenih punjenja C-4,
tre balo bi da bude do volj no.
Horlo ker se okre nu pre ma Pen dergastu. Ti si lud, re kao je suvo.
Zaulo se neko komeanje od ulaza prema sredini i Margo se okrenu
da bi ugledala grupu policajaca koji su napola trali, napola se spoticali
dok su ulazili s platoa. Uniforme su im bile razdrljene i blatnjave, a jedan
od policajaca je imao gadnu posekotinu na elu. Meu njima, divlje se
otimajui, nalazio se i jedan neverovatno prljav ovek u odrpanom odelu
od somota. Njegova dugaka, siva kosa bila je raupana i proarana
neistoom i krvlju. Velika tirkizna ogrlica visila mu je oko vrata, a
strano mrljava brada spu tala mu se skroz do aka u li si cama.
Uhvatili smo kolovou! dahui ree jedan od pandura dok su
do vlai li rato bornog o ve ka do efa.
DAgo sta je s ne ve ri com pi ljio u o ve ka. To je Me fi sto! po vi kao je.
Aha? sarkastino kaza Horlo ker. Va pri jate lj?
Tek us put ni po znanik, odgo vo ri Pen dergast.
Margo je gledala dok je ovek po imenu Mefisto prebacivao pogled sa
DAgoste na Pendergasta. Odjednom, prodorne oi preplavi izraz
pre po znavanja i lice mu se smrai.
Ti! prosiktao je. Beli! Vi ste pijuni. Izdajnici! Svinje! Poeo je da
se otima nekom iznenadnom, uasnom snagom, za tren se oslobaajui
od svojih zatoilaca, samo da bi ga oni ponovo oborili i prikovali za pod.
Koprcao se i napinjao, podiui svoje ake sa lisicama. Jude! pljunuo je
u Pen dergasto vom prav cu.
Jebeni ludak, kaza Horloker, posmatrajui grupu ljudi koja se rvala
na plo i cama poda.
Teko, odgovori Pendergast. Da li biste se vi ponaali drugaije da
su na vas upravo baci li su zavac i is te rali vas iz ro e ne kue?
Me fi sto se po no vo trgnu.
Drite ga, za ime sveta, prasnu Horloker, kroivi van njegovog
domaaja. Potom se okrenuo prema Pendergastu. E sad, dozvolite mi da
vidim da li sve dobro razumem, rekao je uvredljivo sladunjavo,
oponaajui oca koji se ali sa budalastim sinom. Hoete da raznesete
Astor tu ne le. Da li sam to do bro shvatio?
Ne tunele koliko izlaze iz tunela, odgovori Pendergast, gluv za
njegov sarkazam. Najvanije je da spreimo da voda koja otie iz
rezervoara dospe u okean. Ali moda moemo da ispunimo oba zadatka:
oistimo Astor tunele od njihovih stanovnika i spreimo da nam otee i
reovirus. Sve to bi trebalo da uradimo jeste da zadrimo vodu etrdeset
osam sati i do zvo li mo herbi ci du da obavi svoj deo
Krajikom oka Margo je gle dala kako se Me fi sto smi ru je.
Mogli bismo da poaljemo tim ronilaca uz odlivne kanale iz reke,
nastavio je Pen dergast. Pu tanja do Astor iz li va je re lativ no prava.
Horlo ker odmah nu glavom.
Paljivo sam prouio itav sistem. Kad se Astor tuneli napune, viak
e krenuti u boni kanal Vest sajda. To emo morati da blokiramo
ek splo zi vom.
Ne verujem u to, kaza Horloker, saginjui glavu i sputajui je na
zglav ke ake.
A onda opet, to moda nee biti dovoljno, nastavljao je Pendergast,
ne obraajui panju na Horlokera, ve razmiljajui naglas. Da bismo
bili sigurni, morali bismo odozgo da zapeatimo i avolji tavan. Karte
pokazuju da su Grli i njegove odvodne cevi zatvoren sistem, i tako je sve
do rezervoara, to znai da sve to imamo da uradimo kako bismo
zadrali vodu jeste da zatvorimo sve otvorene rupe neposredno ispod
njega. To e takoe onemoguiti stvorenja da nekako preive poplavu u
nekom vazdunom depu. Horloker je delovao zbunjeno. Pendergast je
pronaao olovku i komad papira i hitro nacrtao dijagram. Zar ne vidite?
upitao je. Voda e ovde proi kroz Grli. Drugi tim e se spustiti s
povrine i blokirati sve izlazne take direktno ispod Grlia. Nekoliko
nivoa ispod je avolji tavan i odvodi koji vode u reku. Gnjurci e
postaviti dinamit u te odvode. Podigao je pogled. Voda e biti zatvorena
u Astor tu ne li ma. A nee biti pro laza ni za Sme u rane. Ni za kog.
Slabo itanje ote se oveku s lisicama na rukama, podiui malje na
Margo i nom vratu.
Podrazumeva se da u morati da vodim drugi tim, mirno nastavi
Pendergast. Trebae im vodi, a ja sam tamo dole ve jednom bio. Imam
grubu mapu i prouio sam planove grada i cevovode blie povrini. Iao
bih sam, ali tre bae mi ne ko li ko lju di da nose plastini ek splo ziv.
Nee ti uspeti, Judo, zastruga Mefisto. Nikad nee stii do
avo ljeg tavana na vre me.
Horloker odjednom podie glavu, udarivi pesnicom po stolu. Dosta
sam uo, prasnuo je. Vreme za igru je prolo. Pendergaste, imam krizu
za koju mo ram da se po staram. I zato, odlazi odav de.
Samo ja poznajem tunele dovoljno dobro da vas odvedem tamo pre
po no i, pro sik tao je Me fi sto, pi lje i in ten ziv no u Pen dergasta.
Uz sumnjiav izraz na licu Pendergast mu uzvrati pogled. Verovatno
si u pravu, ko nano je odgo vo rio.
Dosta je, ponovo sevnu Horloker prema grupi policajaca koji su
priveli Mefista. Vodite ga u centar. Pozabaviemo se njime kad se slegne
prai na.
A ta-ti ima od toga? upi ta Pen dergast Me fi sta.
Prostor za ivot. Slobodu od uznemiravanja. Popravljanje tete koju
ste nane li mo jim lju di ma.
Neitljivim izrazom na licu Pendergast je zamiljeno posmatrao
Me fi sta.
Re koh, vo di te tog o ve ka, do avo la, re ao je Horlo ker.
Pan du ri po di go e Me fi sta na noge i po e e da ga vuku pre ma iz lazu.
Ne pomerajte se s mesta, kaza Pendergast. Glas mu je bio tih, ali ton
to li ko ko man du ju i da su pan du ri in stink tiv no stali kao uko pani.
Horlo ker se okre nu, s vidno pul si raju om ve nom na elu. ta je sad?
ree on go to vo apatom.
efe Horlokere, preuzimam nadzor nad ovom osobom, pod
ovlae nji ma koja imam kao fe de ral ni agent vlade Sje di nje nih Drava.
Pro se rava se, odgo vo ri Horlo ker.
Pen dergaste! pro sik ta Margo. Je dva da nam je ostalo i dva sata.
Agent klimnu, a onda se ponovo obrati Horlokeru. Voleo bih da
mogu da ostanem i razmenjujem ljubaznosti, ali plaim se da mi
ponestaje vremena, ree. Vinsente, molim te uzmi kljueve lisica od ove
go spo de.
Pendergast se okrenu prema grupi policajaca. Ti, tamo. Oslobodi
ovog o ve ka i pre daj ga meni.
Da se nisi usu dio! vik nuo je Horlo ker.
Gospodine, jedan od policajaca ree, ne moete protiv federalaca,
go spo di ne.
Pendergast prie kaljavoj prilici, koja je sada stajala pored DAgoste i
trljala zglobove nakon to su mu skinuli lisice. Gospodine Mefisto,
rekao je tiho, ne znam kakvu ste ulogu odigrali u dananjim dogaajima
i mogu da vam garantujem samo vau slobodu. Ali ako mi sada
pomognete, moda emo uspeti da ovaj grad reimo ubica koji su se
okomili na vau zajednicu. I dajem vam linu garanciju da e vai zahtevi
za prava bes kunih lica uz du nu panju biti saslu ani. Is pru io je ruku.
Me fi sto ve oi se su zi e. Jednom si me slagao, pro sik tao je.
To je bio jedini nain da stupim u kontakt s vama, kaza Pendergast, i
dalje drei ispruenu ruku. Ovo nije igra imati i nemati. Ako je nekada i
bila, vie nije. Ako omanemo sada, svi emo trpeti: Park avenija i Put 666
tako e.
Usle di la je duga pau za. Ko nano, Me fi sto nemo klim nu glavom.
Veoma dirljivo, javi se Horloker. Nadam se da ete se svi podaviti u
gov ni ma.
50.
Kroz zaralu gvozdenu reetku platforme Smitbek je virio u ciglama
ozidano okno koje se vrtoglavo sputalo u pomrinu pod njegovim
nogama. Mogao je da uje Veksija i ostale - duboko dole - ali nije mogao
da vidi ta smeraju. Ponovo se ponadao da ovo nee ispasti samo jo
jedna uzaludna potraga. Ali iao je za Veksijem sve ovo vreme, pa bolje da
se i dalje muva u nje go voj bli zi ni i ustano vi ta se to kog avo la do gaa.
Oprezno se kretao napred, pokuavajui da makar na trenutak ugleda
petoricu ljudi. Trula platforma visila je sa gigantske kupole od
korodiranog metala, koja se sputala u dugom blagom luku prema
ivicama vertikalne rupe to je naizgled vodila u sam centar zemlje.
Platforma se ulegala sa svakim njegovim korakom. Stigavi do
vertikalnih merdevina, on proturi glavu u hladnjikavi prostor i pogleda
nadole. Gomila reflektora je osvetljavala okno, ali ak ni njihova snaga
nije bila dovoljna da prodre dovoljno duboko u pomrinu. Siuni mlaz
vode izbijao je iz pukotine u zidu i spiralno padao u prazan prostor,
nestajui nemo u tami. uo se neki visok zvuk odozgo, kao kripanje
podmornice pod pritiskom. Postojan tok hladnog, sveeg vazduha duvao
je iz okna i mrsio mu kosu na elu.
Ni u najluim snovima Smitbek nije mogao da zamisli da ovako
neobian, prastari prostor postoji ispod rezervoara Central parka. Znao je
da ogromna metalna tavanica iznad njega mora u stvari biti odvodni
basen najnieg nivoa rezervoara, gde se njegovo zemljano korito
susretalo sa kompleksnom zbrkom odvodnih i dovodnih tunela.
Pokuavao je da ne razmilja o ogromnoj koliini vode koja mu je visila
pravo iz nad glave.
Ugledao je ljude u zamraenom prostoru ispod sebe, kako stoje na
maloj platformi u podnoju merdevina. Jedva je razaznavao
komplikovani splet metalnih cevi, kotura i ventila, koji je izgledao kao
neka pakle na mai na iz none more in du strij ske re vo lu ci je. Merde vi ne su
bile ljigave od kondenzacije, a malena platforma duboko dole nije imala
nikakvu ogradu. Smitbek zakorai na merdevine, a onda malo porazmisli
i povue se nazad. I odavde je sasvim dobar pogled, pomislio je,
sklupavi se na platformi. Odavde je mogao da prati sve to se dogaa, a
da sam ostane bu kval no ne vi dljiv.
Zraci svetla lampi lizali su ciglene zidove duboko dole, a policijski
glasovi, tunjavi i izoblieni, dopirali su do njega. Prepoznao je Veksijev
prodorni bas jer ga je uo,one veeri kad je iz projekcione kabine
prislukivao sastanak u sali Muzeja. Debeli policajac je izgleda govorio u
svoj radio. Sada ga je odloio i okrenuo se nervoznom oveku u koulji
du gakih ru kava. i ni lo se da se e sto ko raspravljaju oko ne e ga.
Ti mali laovu, govorio je Veksi, nisi mi rekao da ne moe da
zau stavi iz li vanje vode.
Jesam, jesam, zaulo se visoko cviljenje kao odgovor. ak si rekao
da te ne zanima da se zaustavi. Voleo bili da sam mogao to da snimim
jer
Zae pi. Jesu li ovo ti ven ti li?
Jesu, tamo pozadi, usledila je tiina, a onda stenjui otpor metala
dok su se ljudi pomerali. Je li ova platforma stabilna? dopro je Veksijev
glas iz duboke jame. Otkud ja znam? odgovorio je tanuni glas. Kad su
kom pju te ri zo vali si stem, pre stali su da odravaju
Dobro, dobro. Samo uradi ono to mora, Dafi, i daj da kidamo
odav de.
Smitbek proturi nos jo malo preko ivice i pogleda dole. Mogao je da
vidi oveka po imenu Dafi kako pregleda gomilu ventila. Sve ove
moramo da zavrnemo, dopro je njegov glas. To manuelno zatvara
glavnu skretnicu. Na taj nain, kad kompjuter preusmeri vodu iz
rezervoara na pranjenje, vrata skretnica e se otvoriti, ali e ovi
manuelni ventili zadrati vodu. Radi po principu sifona. Ako uopte radi.
Kao to re koh, ovo niko ni kada nije po ku ao.
Sjaj no. Mo da do bi je No be lo vu nagradu. Haj de sad.
Hajde, ta? pitao se Smitbek. Zvualo je kao da pokuavaju da spree
da se rezervoar isprazni. Pomisao na milione kubnih metara vode koja se
strmoglavljuje na njega bila je dovoljna da ga primora da pogleda prema
izlazu, visoko iznad njegove glave. Ali zato? Moda neka vrsta
kompjuterske greke? ta god da je u pitanju, nije zvualo dovoljno
vredno ostajanja i odsustva sa najveih nemira u poslednjih sto godina.
Smitbekov entuzijazam poe da splanjava; ovo definitivno nije bilo
me sto gde se odvi jala prava pri a.
Po mo zi te mi da okre nem ovo, kaza Dafi.
uli ste ga, Veksi odseno kaza policajcima. Sa svog poloaja,
Smitbek je video kako dve majune prilike hvataju ogromni gvozdeni
to ak. ulo se slabo ste njanje. Ne po me ra se, iz javi je dan od po li caj ca.
ovek po imenu Dafi se sagnu da malo bolje pogleda. Neko je
petljao oko ovoga! viknuo je pokazujui rukom. Pogledajte ovo!
Osovina je zalivena olovom. A ovde su svi ventili polomljeni. I to
ne dav no, su de i po nji ho vom iz gle du.
Ne moj mi sad pro si pati ta tvo ja sranja, Dafi.
Po gle daj te sami. Sve je pot pu no sje bano.
Nastupila je tiina. Kakvo sranje, zau se Veksijev zlovoljan
ko men tar. Mo e li da po pravi to?
Narav no. Kad bih imao dvade set e ti ri sata. I ace ti len ske plame ni ke, i
lune zavarivae, nove glave ventila i jo nekih desetak delova koji se ne
pro i zvo de jo od pro log veka.
To nije dovoljno dobro. Ne budemo li mogli da manuelno zatvorimo
te skretnice, najebali smo. Ti si nas uvalio u ovo, Dafi. Bolje bi ti bilo da
nas odatle i iz vadi.
Nosi se, kapetane! odjeknu piskutavi Dafijev glas. Neu vie to da
trpim. Ti si glup i ne pri sto jan o vek. Ah, da, zabo ravio sam: i de beo.
To e da se nae u mom iz ve taju, Dafi.
Onda se po staraj da do da i ovo o tome da si de beo jer
Odjednom svi zau tae.
Nju i te to? upi ta je dan od po li cajaca na merde vi nama.
ta je to, do avo la? uo se dru gi glas.
Smitbek onjui hladni i vlani vazduh, ali ne oseti nita osim mokrih
cigala i plesni. Gubimo se odavde, kaza Veksi, grabei merdevine i
di u i se uz preke.
Samo asak! zauo se Dafi jev glas. ta je sa ven ti li ma?
Upravo si mi rekao da ne mogu da se poprave, kaza Veksi ni ne
po gle dav i dole.
Smit bek u slab zve ket iz du bo ke po mri ne jame.
ta to bi? upi ta Dafi is pre ki danim glasom.
Idete li? povika Veksi, preku po preku vukui svoje nezgrapno telo
uz merde vi ne.
Dok je Smitbek gledao, Dafi oklevajui pogleda preko ivice platforme.
A zatim se okrenu i poe, praen uniformisanim policajcima, da se penje
uz merdevine za Veksijem. Smitbek je shvatio da e za pet minuta stii do
platforme na kojoj je on stajao. Do tada e morati da ode, morae da se
uspne uz prolaz i izgubi se s vidika. Bez ikakve nagrade za sve muke koje
je proao. Okrenuo se da poe, nadajui se da nije propustio nemire i
pitajui se gde je otila gospoa Vier. Isuse, kakva loa odluka, alosno
je pomislio. Ne mogu da verujem da su me instinkti izigrali. S ovakvom
sre om, onaj se ro nja Brajs He ri man ve je
Neki zvuk odjeknu odozdo: cvilei otpor ravih arki, glasan zveket
gvo zde ne re et ke koju je neko udario.
ta je to? Smit bek u kako Vek si cvi li.
Smitbek se okrenu i pogleda niz merdevine. Video je kako ljudske
figure na merdevinama iznenada staju. Veksijevo poslednje pitanje je jo
uvek odjekivalo i grmelo u dubini okna. A nakon toga - muk. Kroz tiinu
konano dopre zvuk grebanja po gvozdenim prekama, pomean sa
neobinim brektanjem i itanjem od kog su se kostreile malje na
Smit be ko vom po tilj ku.
Svetlost baterijskili lampi igrala je po prostoru ispod ljudi na
merde vi nama, ni ta ne ot kri vaju i.
Ko je to? po vi ka Vek si, pi lje i u po nor.
Neki lju di se pe nju uz merde vi ne, kaza je dan od po li cajaca.
Ovde po li ci ja! do vik nu Vek si iz ne nau ju e pro dorno.
Ali odgo vo ra ne bee.
Predstavi te se!
Jo uvek se pe nju, kaza po li cajac.
Opet taj smrad, zau se drugi glas i Smitbeka odjednom neto udari
poput ekia: prezreli, kozji vonj, koji kao da fiziki prizva seanje na
nonu moru i sate koje je pre osam naest me se ci pro veo u utro bi Mu ze ja.
Iz vadi te oru je! us pani e no urlik nu Vek si.
Sad ih je i Smitbek ugledao: mrane prilike koje se brzo penju uz
merdevine iz dubine, sa kapuljaama i crnim ogrtaima koji su se
nadi mali od vazdu nog stru janja.
ujete li me tamo dole? urlao je Veksi. Stanite i predstavite se!
Izvio je svoje glomazno telo na merdevinama i pogledao prema
policajcima. Ljudi, ekajte tu. Saznajte o emu se radi. Ako su zalutali,
oitajte im lekciju. Ponovo se okrenuo i s Dafijem za petama poeo
oaj niki da se pe nje uz merde vi ne.
Dok je Smitbek motrio, nejasne prilike prole su platformu i ve su
prilazile nepominim policajcima. Nastupila je kratka pauza, zatim neto
to je Smitbeku liilo na kratku borbu; prigueno svetlo je to pretvorilo u
nekakav udan i graciozan balet. Ali je iluzija potpuno nestala kroz riku
devetmilimetarskog pitolja, zagluujuu u tako uskom prostoru, dok je
poput grmljavine putovala gore-dole kroz okno od cigala. Odjek je zatim
zagluio krik i Smitbek vide kako se poslednji policajac odvaja od
merdevina i pada s jednom od prilika koja se zakaila za njega. Prigueni
kri ci po li caj ca odjek nu li su kroz jamu, spo ro i e zavaju i u ni tavi lo.
Zaustavite ih! Veksi doviknu preko ramena, s mukom se penjui uz
merde vi ne. Ne pu taj te ih!
Dok je Smitbek ovo posmatrao sleen od straha, prilike su poele da
se pribliavaju jo bre, a metalne merdevine su klepetale i stenjale pod
njihovom teinom. Drugi policajac je mahnito pucao prema figurama, a
onda ga je neka od njih uhvatila za nogu i neverovatno snano poupala
sa preke. Sunovratio se u ponor, pucajui iz pitolja opet i opet, dok je
kao vatreni toak padao u tamu. Trei policajac se okrenuo i poeo da se
pe nje paninom brzi nom.
Dugim, skokovitim pokretima mrane prilike su se pentrale po dve
preke odjednom. Jedna od njih proe kroz zrak svetla, omoguivi tako
Smitbeku da ugleda sjaj neeg velikog i vlanog u odblesku. Potom je
vodea prilika sustigla policajca i napravila iroki, sekui pokret po
zadnjoj strani noge oveka u begu. On vrisnu i iskrivi se na
merdevinama. Figura se privue na istu visinu do policajca, a onda poe
da mu cepa lice i grlo, dok je ostatak zakukuljenih prilika urno
nastavljao po red njih.
Smitbek pokua da se pokrene, ali shvati da ne moe da prestane da
zuri u prizor koji se odvijao pod njim. Panino pokuavajui da se popne
uz merdevine, Veksi se okliznu i poe da visi s jedne strane,
pokuavajui da pronae oslonac batrgajui se nogama. Dafi ga je brzo
su sti zao, ali ne ko li ko mranih pri li ka bile su odmah iza nje ga.
Uhvatilo me je za nogu! vrisnu Dafl. uli su se nepogreivi zvuci
bacakanja i utiranja. Oh, moj boe, pomozi mi! Histerini glas je
odje ki vao i vraao se mah ni to kroz slabo osve tlje ni pro stor.
Dok je Smitbek i dalje gledao, Dafi se otrgnu snagom koja se raa iz
uasa i uspentra se uz merdevine proavi Veksija, koji se jo uvek
ko prcao.
Ne! Ne! oajniki je vritao Veksi, pokuavajui da utne poseue
ruke najblie figure i u tom pokretu joj zbaci kapuljau. Pred ovim
prizorom Smitbek instinktivno tre glavu unatrag, ali ne pre nego to je
njegov mozak registrovao neto to je pobeglo iz najgore none more, a
jo vie zbog mutnog osvetljenja: uske guterske zenice, debele vlane
usne, veliki nabori i prevoji vika koe. Odjednom mu bi jasno da su ovo
si gurno Sme u rani o ko ji ma je zbo rio Me fi sto. Sada je znao i zato.
Prizor razbi Smitbekovu paralisanost i on poe da se penje uz
platformu. Iza sebe je uo kako Veksi puca iz svog pitolja - usledio je
krik bola od kog mu se udovi skoro pretvorie u pihtije - jo dva brza i
uzastopna pucnja - a onda Veksijev sve glasniji i otegnutiji vrisak
ago ni je, naprasno pre se en uasavaju im zvu kom vlanog krkljanja.
Smitbek se napola penjao, napola trao uz platformu, pokuavajui da
sprei da ga ponovo paralie nesavladivi oseaj strave. Iza sebe je mogao
da uje Dafija - boe, nadao se da je to Dafi - kako sope i brzo se vere uz
gvozdene preke. Imam dobru prednost, pomislio je; prilike imaju da
preu jo tridesetak metara merdevina. Na trenutak je razmiljao da se
vrati i pomogne Dafiju, ali bio je potreban samo tren da shvati kako nita
ne moe da uini. Samo mi dozvoli da poivim i da se kajem sto sam
po be gao, po mi slio je hi ste rino, i ni kada vie ni ta neu trai ti.
Ali kako se pribliavao kamenim stepenicama koje su vodile na
povrinu, prema nejasnom oreolu na meseinom obasjanom nebu koje
se pojavilo iznad njega, spazio je uz sveproimajui uas, ogromne obrise
kako se pomaljaju i zaklanjaju zvezde. Poeli su da silaze - oh, boe -
prema njemu. Pao je na platformu, oajniki gledajui oko sebe u zidove
od cigala i krivinu okna koje se sputalo prema jami. S jedne strane
platforme bio je ulaz u prilazni tunel: prastari kameni prolaz, poput
slane prekriven kristalizovanim kreom. Prilike su mu se sve bre
pribliavale. Smitbek skoi prema ulazu, proe kroz njega i ue u niski
tunel. Na tavanici su u neravnomernom rasporedu stajale kiljave
sijalice. Jurnuo je napred, oajniki beei dalje, shvatajui da tunel
skre e tano u prav cu u kom nije e leo da ide: dole, samo dole.
51.
Zavaljen i udubljen u primerak Vojnika sree, FBI agent na dunosti u
oruarnici nepouzdano je balansirao na zadnje dve noge stolice na kojoj
je sedeo. Preko asopisa, Margo vide kako mu se oi razrogauju kad ih je
spazio. Verovatno nije bio svikao na prizor veoma oronulog pacolikog
oveka, divljeg pogleda i razbokorene brade, kako luta po podrumu
glavne komande FBI-a u pratnji mlade ene i jo jednog debeljukastog
oveka. Gledala ga je dok su mu se oi suavale, a nozdrve irile. Mora
daje upravo nami ri sao Me fi sta, po mi sli Margo.
ta, za ime sveta, mogu da uinim za vas, gospodo? upita uvar
spu taju i magazin i vraaju i lagano sto li cu u normalan po lo aj.
Oni su sa mnom kaza Pendergast bodro, istupivi i pokazavi svoju
iskaznicu. Ali ovek ga je ve spazio i skoio na noge ispustivi asopis na
pod.
Mo ram da uz mem neko nao ru anje, kaza Pen dergast.
Naravno, odmah, gospodine, promrmljao je agent, otkljuavi
gornju i do nju bravu na me tal nim vrati ma iza sebe i i rom ih otvo riv i.
Margo kroi u veliku prostoriju. Red za redom, drvene police su se u
pravilnom rasporedu uzdizale do niske tavanice. Kakve su ovo stvari?
pi tala je dok su ili za Pen dergastom niz naj bli i pro laz.
Potreptine za hitne sluajeve, usledio je njegov odgovor.
Namirnice, medicinski materijal, flairana voda, dodaci ishrani, ebad i
po ste lji na, re zerv ni de lo vi za naj o snov ni je si ste me, go ri vo.
Ovde ima dovoljno sranja da izdrite pravu opsadu, promrmljao je
DAgo sta.
Upravo je to poenta, porunie, kaza Pendergast, priavi malim
metalnim vratima u dnu, gde je ukucao kod i otvorio ih. Iza njih je bio
uski hodnik. Redovi ormaria od nerajueg elika oiviavali su obe
strane, sa oznakama od pleksiglasa s prednje strane. Uavi u prostoriju,
Margo stade i pogleda neke od najbliih ormaria: M-16/XM-148, CAR-
15/SM-177E2, KEVLAR S-M, KEVLAR L-XXL.
Pan du ri i nji ho ve igrake, kaza Me fi sto.
Pendergast je brzo iao niz prolaz, a onda se zaustavio kod jednog
ormaria, otvorio ga trgnuvi vrata i izvadio tri maske od providne
plastike, prikaene za boce s kiseonikom. Zadravi jednu za sebe, druge
dve je pru io DAgo sti i Me fi stu.
Za sluaj da mora suzavcem da istera jo nekoliko podzemnih
stanovnika dok bude silazio? upita Mefisto, nezgrapno uhvativi bocu
ru kama s li si cama. uo sam da smo sjaj na razo no da.
Pendergast stade i okrenu se prema beskuniku. Znam da misli da
se prema tvojim ljudima policija ne odnosi ba najbolje, tiho je rekao. I
kako stvari stoje, slaem se s tobom. Ali morae jednostavno da
pri hvati moju re kada ti kaem da ja s tim ne mam ni kakve veze.
Dvolini Janus se ponovo javlja. O, voo Grantovog groba, kako da
ne. Tre balo je da znam da je sve ovo sranje.
Tvoja paranoja i izolovanost su uinili moju smicalicu
neophodnom, kaza Pendergast, otvorivi jo nekoliko ormaria i
izvadivi eonu lampu, nekoliko naoari sa iljastim dodacima za koje je
Margo pretpostavila da su ureaji za gledanje u mraku, i jo neke
dugake ute kanistere koje nikad nije videla. Ne gledam na vas kao na
ne pri jate lje, kao to ni kad i ni sam.
Onda mi ski ni ove li si i ne.
Ne ini to, upo zo ri ga DAgo sta.
Pendergast stade na pola pokreta kojim je hteo da izvadi nekoliko
borbenih noeva iz ormaria. Zatim stavi ruku u unutranji dep svog
crnog odela, napravi korak napred i otkljua mu lisice jednim hitrim
pokretom zgloba. Mefisto prezrivo mahnu rukama prema uskom
pro lazu.
Planira da se bavi duborezom dok si tamo dole, a, Beli? upita. Ti
mali perorezi specijalnih jedinica koje ima nee ti ba mnogo pomoi
pro tiv Sme u ranih. Osim mo da da ih malo ago li ca.
Nadam se da se neemo susresti sa iteljima Astor tunela, kaza
Pendergast, zadenuvsi dva pitolja za pantalone, glave zagnjurene u
ormari. Ali ve sam nau io da se is plati biti spre man.
Pa onda uivaj u svom malom lovu, FBI ovee. Posle toga moemo
da skoknemo do Puta 666 na aj i kolae, malo proavrljamo, i moda
pre pari ramo tro fe je koje si sku pio us put.
Dok je Margo motrila, Pendergast se udalji od ormaria. Zatim lagano
prie Mefistu. ta bi tano trebalo da uradim kako bih ti doarao
ozbiljnost situacije? upita ga, lica udaljenog svega nekoliko centimetara
od lica podzemnog voe. Govorio je meko, pa ipak u glasu mu se oseala
iz ve sna otri na koja je zvu ala ve o ma pre te e.
Mefisto odstupi jedan korak unazad. Ako je to ono to hoe,
mo rae da mi ve ru je.
Da ti ne ve ru jem, odgo vo ri Pen dergast, ne bih ti ski nuo li si ce.
Onda to i dokai. Kaza Mefisto, brzo se vraajui u ravnoteu. Daj
mi pucu. Je dan od tih le pih sjaj nih sto u ne ra koje sam vi deo tamo u onom
ormaru. Ili bar pumpariu. Ako tvoji drugari budu spljeskani, hou bar da
imam an su da pre i vim.
Pendergaste, nemoj biti lud, ubaci se DAgosta. Ovaj tip nije sav
svoj. Za ime sveta, danas je prvi put ugledao svetlo dana jo od vremena
kada je Dord Bu bio predsednik.
Koliko brzo moe da nas odvede do Astor tunela? upita
Pen dergast.
Za nekih devedeset minuta, moda. Ako ti ne smeta da malo
po kvasi noge na putu do dole.
Usle di la je ti i na. ini se da po znaje oru je. Ima li is ku stva?
Sedma peadijska. Komandne jedinice. Ranjen za slavu Sjedinjenih
Drava jebene Amerike u Gvozdenom trouglu. Margo je zgaena i
iznenaena gledala kako Mefisto otkopava svoje prljave pantalone i
puta ih da padnu otkrivajui tako izboranu ranu koja se pruala preko
itavog stomaka i butine, zavravajui se vornovatim oiljkom. Morali
su ponovo da me napune da bi me stavili na nosila, rekao je, uz
is kri vlje ni osmeh.
Pendergast je dugo ekao. Potom se okrenuo, otvorio jo jedan
ormari i izvadio dve automatske puke, prebacio jednu preko ramena, a
drugu bacio DAgosti. Zatim je izvadio kutiju same i zdepastu
pum pari cu. Zatvo rio je ormari, okre nuo se i dao to oru je Me fi stu.
Nemoj me izneveriti, vojnie, rekao je, drei ruku i dalje na cevi.
Mefisto uze puku iz Pendergastove ruke i napuni magazin, ne govorei
ni ta.
Margo je primetila oigledan obrazac: Pendergast je vadio dosta
opreme, ali nita od svega toga nije ilo njoj. ekajte malo, pobunila se.
ta je sa mnom? Gde je moja opre ma?
Bojim se da vi ne idete, kaza Pendergast, izvlaei pancirne prsluke
iz ormari a i pro ve ravaju i nji ho vu ve li i nu.
Ko, zaboga, kae da ja ne idem? kaza Margo. Zato to sam
en sko?
Doktorko Grin, molim vas. Vrlo dobro znate da to nema nikakve
veze. Niste dovoljno iskusni za ovakve policijske akcije. Pendergast poe
da pretura po jo jednom ormariu. Evo, Vinsente, uzmi molim te ovo,
ho e li?
M-26 rasprskavajue granate, kaza DAgosta, prihvatajui ih
palji vo. Ima do volj no vatre ne moi da iz vri in vazi ju na Kinu, dru e.
Nisam dovoljno iskusna? ponovi Margo, ignoriui DAgostu. Ja
sam ta koja vam je spasla guzicu tamo u Muzeju, seate se? Da nije bilo
mene, odav no bi ste bili Mbvu no vi brabonj ci.
Ja sam prvi koji to moe da potvrdi, doktorko Grin, odgovori
Pendergast dok je navlaio na sebe ranac opremljen dugakim crevom i
udnom pre kri ve nom trcalj kom.
Ne moj mi rei da je to baca plame na, upi ta DAgo sta.
ABT brzi plamen, ako ne greim, ubaci se Mefisto. Dok sam bio
peadinac, ele koji je ta sprava isprskavala zvali smo purpurna magla.
Sadistiko oruje moralno posrnule republike. Zamiljeno je gledao u
je dan od otvo re nih ormari a.
Ja sam antropolog, dodade Margo. Bolje od ikoga poznajem ova
stvo re nja. Tre bae vam moja strunost.
Ne toliko da biste svoj ivot dovodili u opasnost, kaza Pendergast. I
doktor Frok je antropolog. Da li da i njega kotrljamo sa sobom kako
bi smo imali nje go vo struno mi lje nje?
Ja sam ta koja je otkrila sve ovo. Seate se? Margo shvati da podie
svoj glas.
U pravu je, kaza DAgo sta. Ne bi smo bili tu da nije bilo nje.
To nam ne daje za pravo da je i dalje upliemo, odgovori na ovo
Pen dergast. Osim toga, ni kad nije bila is pod ze mlje, i nije po li cajac.
Sluajte! viknu Margo. Zaboravite na moju struku. Zaboravite na
pomo koju sam vam pruala u prolosti. Ja sam izvrstan strelac.
DAgosta moe to da potvrdi. A i neu vas usporavati. tavie, mislim da
ete se vi zamoriti pratei mene. Sve se svodi na ovo: ako zapadnete u
kri pac tamo dole, svaki o vek vi ka e se rau nati.
Pendergast okrenu svoje blede oi prema njoj i Margo oseti prodornu
snagu njegovog pogleda kojim kao da pokuava da joj proita misli.
Zato u stvari vama tre ba sve to, dok torko Grin? upi ta je on.
Zato Margo zastade iznenada, pitajui se zato, u stvari, ona eli da
se spusti u taj podzemni svet. Bilo bi mnogo lake da im samo poeli
sreu, izae iz ove zgrade, ode kui, porui veeru iz tajlandskog
restorana na oku i nane onaj Tekerijev roman koji namerava da
pro i ta po slednjih me sec dana.
A onda shvati da nije u pitanju elja. Pre osamnaest meseci gledala je
pravo u Mbvunovo lice i videla svoj odraz u njegovim divljim, crvenim
oima. Zajedno, ona i Pendergast ubili su tu zver. I mislila je da je to kraj.
Svi su to mi sli li. Ali sada je znala da nije tako.
Pre nekoliko meseci, rekla je, Greg Kavakita je pokuao da stupi sa
mnom u kontakt. Nisam se potrudila da mu se javim. Da jesam, moda se
sve ovo ne bi ni dogodilo. Zastala je. Moram da se uverim da je itava
stvar go to va.
Pen dergast je nastavio da je pro ce nju ju e po smatra.
Prokletstvo, vi ste me uvukli u sve ovo! kaza Margo okrenuvi se k
DAgosti. To je poslednje to sam elela. Ali sada kad sam ovde, moram
da idem do kraja.
I tu je u pravu, kaza DAgo sta. Ja sam je uklju io u is tragu.
Pendergast spusti ruke na Margoina ramena, jednim za njega
netipino, telesnim gestom. Margo, molim vas, tiho je rekao.
Pokuajte da shvatite. Tamo u Muzeju nije bilo drugog izbora. Zajedno s
Mbvunom bili smo u klopci. Ovo je drugaije. Mi svojevoljno idemo u
opasnost. Vi ste ci vil no lice. ao mi je, ali to je to.
Bar u jednom se slaem s voom Belim. Mefisto pogleda Margo. Vi
delujete kao osoba od integriteta. To znai da ne pripadate ovom
drutvu. Zato bi trebalo da ih pustite da sami svoje slubene guzice
stavljaju u pro cep.
Pendergast je jo malo gledao u Margo. A onda se, spustivi ruke,
okre nu pre ma Me fi stu. Ko jim pu tem ide mo? upi ta.
Du Leksingtona, ispod Blumingdejla, usledi odgovor. Tamo ima
jedno naputeno okno, nekih etvrt kilometra severno od dela brze
pru ge. Vodi pravo do Cen tral parka, a onda zavi ja nado le pre ma Grli u.
Isuse, kaza DAgosta. Moda su Smeurani tako zaskoili onaj
me tro.
Moda. Pendergast na trenutak pouta, kao da se izgubio u
mislima. Moraemo da razvuemo eksploziv od C dela, odjednom je
nastavio, kre u i pre ma vrati ma. Haj de mo. Imamo manje od dva sata.
Hajde, Margo, kaza DAgosta preko ramena dok je trkarao za
Pen dergastom. Is prati e mo te.
Margo je nepomino stajala, gledajui kako trojka hitro napreduje
prema spoljanjim vratima oruarnice. Sranje! vrisnula je u gnevu
isfrustrirano, bacivi svoju svataru na pod i jarosno utnuvi najblii
ormari. Zatim se skljo kala na pod i uhvati la ru kama za glavu.
52.
Snou proveri ogromni zidni sat. Tanke kazaljke iza zatitne metalne
reetke pokazivale su 22:15. Oi mu proputovae preko prazne prostorije
njegovog odeljenja, pored rezervnih boca i regulatora, pocepanih peraja i
velikih maski. Pogled mu se konano zaustavi na planini dokumenata
povrh stola ispred njega i on se acnu. Evo ga tu, sedi i navodno se
oporavlja od bakterijske infekcije na pluima. Ali on, kao i ostatak
njujorkog ronilakog tima, znao je da je u stvari u nemilosti. Voa tima
ronilaca ga je sklonio u stranu i rekao mu je da je odradio sjajan posao,
ali Snou u to nije poverovao. ak ni injenica da su kosturi bili poetak
jedne velike policijske istrage nije mnogo menjala na stvari. Istina je bila
da se izgubio, i to na prvom zaronu. ak se ni Fernandez nije vie trudio
da ga zadirku je.
Uzdahnuo je, gledajui kroz sumorni prozor u davno opusteli dok i
mranu mastiljavu vodu koja se presijavala u nemirnoj noi. I jo pored
svega toga, neto se krupno dogaalo u gradu: njegov policijski radio je
neprekidno skviao i prenosio priu o protestnom maru, nemirima,
mobilizaciji i merama za kontrolu pobune. inilo se da se akcija odvija
svugde osim u njegovom malom mirnom oku na bruklinskim
do ko vi ma gde on, evo upravo sada, po pu njava svoj iz ve taj.
Ponovo je uzdahnuo, spajalicom spojio nekoliko papira i ubacio ih u
fasciklu, zatvorio je i bacio u korpu s gotovim dokumentima. Mrtav pas,
izvaen u Govanus kanalu. Uzrok smrti: rana od metka; vlasnik
nepoznat; sluaj zatvoren. Uzeo je jo jedan dokument sa gomile:
Randolf Rauel, skaka, Triborou most, 22 godine. Poruka samoubice
pro nae na u de pu. Uz rok smrti: davlje nje. Slu aj zatvo ren.
Kako je ubacivao fasciklu u korpu, uo je buku dizel motora koji je
pristajao uz dok. Rano su se vratili. Motor je zvuao nekako drugaije,
grle ni je, po mi sli on. Mo da mu tre ba te lo vanje ili ne to slino.
uo je topot treih koraka po drvenom pristanitu, nakon ega se
vrata naglo otvorie: utrae ljudi u crnim ronilakim odelima, bez
ikakvih oznaka, lica crnih i zelenih od kamuflane boje. Dvostruke
naprt njae od gume i latek sa vi si le su im oko vrata.
Gde je ronilaki tim? graknu prvi ovek, glomazna figura s
tek sakim naglaskom.
Pao je neki helikopter u Ist river, odgovori Snou. Vi ste drugi
odred? Bacio je pogled kroz prozor i iznenadio se kad je video, ne onaj
poznati plavo-beli policijski, ve moni V-amac s unutranjim
motorom, kako nisko pluta u vodi, ofarban u tamne boje kao i ljudi koji
su izali iz nje ga.
Svi? upi ta o vek.
Osim mene. Ko ste vi?
E pa nismo davno izgubljeni sestrii tvoje keve, sreice, odgovori
ovek. Treba nam neko ko zna najkrau putanju do bonog kanala Vest
saj da, i to odmah.
Snou ose ti ne e lje no pro badanje. Evo po zvau naredni ka
Nema vre me na. ta je s to bom?
Pa, znam strujne eme oko obale Menhetna. To je deo osnovne
obu ke, svaki po li cij ski ro ni lac mora da
Mo e li da nas uve de? gru bo kaza o vek, pre ki nuv i ga.
Hoete da uete u boni kanal Vest sajda? Veina cevi ima reetke ili
je pre vi e uska
Samo odgo vo ri na pi tanje: da ili ne?
Mi slim da da, kaza Snou, ko le blji vog glasa.
Ime?
Snou. Po li cajac Snou.
Ulazi u amac.
Ali moje boce i ode lo
Mi imamo sve to ti tre ba. Mo e se pre svu i u am cu.
Snou se podie sa stolice i krenu za ljudima na dok. Ovo se inilo kao
po ziv koji ne moe da odbi je. Jo uvek mi ni ste re kli ko ste
ovek zastade, jednom nogom ve na oplati amca. Komandir
Re klin, voa patro le. Mornarike foke, tim Plavi se dam. A sad kre i.
Kormilar potera amac dalje od priveza. Pripazi na kormilo, upozori
ga komandir, a onda pokaza Snou da prie blie. Ovo je operacija, kaza,
podigavi tapacirano sedite i izvadivi snop vodonepropusnih mapa iz
malog skladinog prostora. Bie etiri tima, po dvojica u svakom.
Po gle dao je oko sebe. Do no vane!
Gospodine! odgovori ovek priavi blie. ak i pored glomaznog
odela izgledao je vitko i ilavo. Snou nije uspevao da razazna njegove crte
lica od ne o pre na i maskirne boje.
Do no vane, ti i ovaj Snou ide te zajedno.
Usledi tiina koju je Snou protumaio kao gnuanje. ta se dogaa?
pi tao je.
U pi tanju je PM, odgo vo ri Re klin.
ta?
Komandir ga otro pogleda. Podvodno miniranje. To je za sada sve
to tre ba da zna.
Da li je ovo po ve zano sa bez glavim ubi stvi ma? upi ta Snou.
Komandir je blenuo. Za jednog tupavog policijskog punoglavca to
roni po kadi i sisa palac, po stavlja i pre vi e pi tanja, sre i ce.
Snou na ovo ne ree ni ta. Nije se ni usu dio da po gle da u Do no vana.
Od ove take bismo mogli da ucrtamo putanju, kaza Keklin,
odmotavi jednu od mapa i pritisnuvi palac na plavu taku. Ali nova
fabrika za preradu onemoguila je postavljanje punjenja na ovim
me sti ma. Mo rae da nas do ve de do te take.
Snou se nagnu nad obloenu mapu. Pri vrhu, utisnuta bakarnim
slovima, legenda je glasila: KARTA ZA ELEMENTARNE NEPOGODE I
ODVODNE KANALE, VEST SAJD 1932, DONJI KVADRANT. Ispod toga
se nalazio lavirint bledih ispresecanih linija. Neko je ucrtao tri seta
taaka ispod zapadnog dela Central parka. Gledao je u zamrenu aru,
dok mu je um ubrzano radio. Hambolt kil je bio najbolja ulazna taka, ali
odatle je do bonog kanala, put bio avolski dug, sa mnogo zavijutaka i
krivina. Osim toga, tamo nikad vie nije eleo da ide, ak ni kada bi
mogao. Pokuao je da se seti svih svojih treninga i dugih dana u
amcima koji se migolje kroz blatnjave kanale. Gde se jo odliva boni
kanal Vest saj da?
Ovo nije pitanje za esej, tiho ree Reklin. Pouri malo. Gust nam je
raspo red.
Snou podie pogled. Postojala je jedna ruta koju je znao, i to prilino
specifina. Pa, pomisli on, sami su je traili. Sama fabrika za preradu
otpadnih voda u donjem toku Hadsona, kaza on. Moemo da uemo
kroz glav ni tank za pre radu.
Usle di la je ti i na, a Snou je gle dao oko sebe.
Roniemo kroz prokletu kanalizaciju? zau se jedan veoma dubok
glas.
Komandir se okrenu. uli ste oveka. Bacio je ronilako odelo
prema Snou. Sad vuci svoje slatko dupence dole i oblai se. Moramo da
bu de mo na me stu za iz vlae nje naj kasni je u est mi nu ta do po no i.
53.
Margo je sedela na poploanom hladnom podu oruarnice, puei se od
gneva u sebi. Nije bila sigurna na koga se vie ljutila: na DAgostu, koji ju
je za poetak uvukao u itavu ovu zbrku; na Pendergasta, to je odbio da
je povede sa sobom; ili na samu sebe, to nije mogla sve da prepusti
zaboravu. Ali to je bilo neto to jednostavno nije mogla da uini. Sad joj
je bilo jasno koliko se senka muzejskih ubistava - finalna zastraujua
borba u muzejskom podrumu - nadvila nad nju. Uskraivala joj je san i
razarala um. A sada po vrh sve ga ostalog i ovo sranje.
Znala je da Pendergast brine za njenu sigurnost, ali i dalje nije mogla
da prikrije frustraciju to su je ostavili. Da nije bilo mene, jo uvek bi
tapkali po mraku, pomislila je. Ja sam povezala Mbvuna i Vitlsija. Ja sam
shvatila ta se stvarno dogodilo. Da je imala jo malo vremena, mogla je
da povee te uporne, zbunjujue krajeve itave petlje koji su jo visili: ta
znae oni delovi Kavakitinog tajnog dnevnika, ta je radio s tioksinom,
zato je sin te ti zo vao vi tamin D u svo joj po slednjoj labo rato ri ji.
U stvari, tioksin je imao smisla. Iz zapisa u dnevniku moglo se
naslutiti da je, pred sam kraj, Kavakita promenio miljenje. Izgleda da je
shvatio da poslednje verzije sjaja nisu vie menjale telo, ve su umesto
toga menjale um. Moda je ak shvatio i kakve opasnosti po okolinu
predstavlja slana voda kada doe u dodir sa biljkom. U svakom sluaju,
inilo se jasnim da je odluio da poniti sve to je uradio i isprazni
rezervoar od Liliceae mbwunensis. Moda su stvorenja shvatila kakve su
njegove namere. To bi moglo da objasni njegovu smrt: oigledno,
poslednje to su hteli je da neko petlja po njihovim zalihama. Ali to jo
uvek nije objanjavalo ta je kog avola radio sa vitaminom D. Da li mu
je on bio po tre ban za ge net sko se kven ci ranje: Ne, to nije mo gu e
Margo se naglo uspravi, otro uvlaei vazduh u plua. Pokuavao je
da ubije biljku, sigurna sam u to, pomislila je. Znao je da ga to dovodi u
ve li ku opasnost Znai, vi tamin D nije slu io za pro i zvodnju sjaja. Ve za
Odjednom, sve je razu me la.
Istog trenutka uspravila se na noge. Ni asak vie nije smela da
izgubi. Podstaknuta na akciju, poela je da otvara fioke ormaria i
prosipa njihov sadraj po uskom hodniku, urno grabei ono to joj je
trebalo i gurajui sve to u svataru: masku s kiseonikom, noni vizir,
kutije devetmilimetarske municije sa upljim zrnima, za njen
po lu au to mat ski pi to lj.
Teko diui, otrala je do vrata oruarnice i pogledala u veliki
magacin. Mora da je tu negde, pomislila je. Poela je da tri kroz prolaze
izmeu drvenih vitrina, brzo itajui etikete od formike. Iznenada se
zaustavivi, otvorila je jednu od vitrina i izvadila iz nje tri prazne litarske
boce sa sportskim poklopcima. Spustivi ih na pod pored svatare,
otvorila je jo jednu vitrinu i izvadila nekoliko petolitarskih balona
destilovane vode. Zatim je opet potrala kroz redove, traei i dalje i
mrmljajui sebi neto u bradu. Konano, zaustavila se i otvorila vrata jo
jedne vi tri ne. Ova je bila puna te gli sa pi lu lama i table tama. Gro zni avo je
pregledala etikete, pronala ta je traila i trei se vratila do svoje
svatare.
Kleei, otvorila je tegle i okrenula ih, pravei male planine belih
pilula na poploanom podu. Koja je koncentracija, Greg? uhvatila je
sebe kako ovo izgovara glasno. Nije bilo naina da sazna: ma bolje i da
malo preteram. Koristei dno jedne od tegli, ona izmrvi pilule u prah, a
onda usu nekoliko aka u svaku od litarskih flaa. Napunila je flae do
vrha vodom, energino ih izmukala i proverila rastvor: malo je bio grub,
moda, ali nije bilo vremena za bilo ta bolje. Ionako e se uskoro
ras tvo ri ti.
Ustala je i zgrabi la svataru, ru e i prazne flae uz zve ket po podu.
Ko je tamo? dopro je do nje glas. Prekasno, shvatila je da je
zaboravila na uvara koji je bio na dunosti. Brzo je poubacivala flae u
svo ju svataru i pre baci la je pre ko rame na upu tiv i se pre ma iz lazu.
Izvinite, rekla je. Malo sam odlutala. Ponadala se da zvui
iskre no.
u var se namrti, ostavljaju i aso pis po strani. Po eo je da ustaje.
U kom pravcu je Pendergast ono rekao da ide? rekla je urno.
Spo me nuo je neki C deo.
Pomen Pendergastovog imena imao je eljeni efekat; uvar ponovo
sede na stolicu. Grupa liftova broj etiri, dva nivoa gore, pa onda levo,
kaza on.
Margo mu zahvali i pouri prema liftovima na kraju hodnika.
Pogledala je na sat dok su se vrata zatvarala, a onda opsovala: nema
vremena. Divljaki je pritiskala dugme za predvorje. Kad su se vrata
otvorila, spremila se za sprint. A onda se, primetivi brojne uvare, ipak
odluila za brzi hod kroz predvorje, vrativi svoju iskaznicu posetioca i
izaav i na vlanu men hetn sku no.
Napolju je potrala prema kolovozu i najbliem taksiju. Pedeset peta
i Leks, re kla je, usko iv i i zalu piv i vrata za so bom.
Dobro, ali ovo nee biti brza vonja, ree taksista. U toku je neki
protestni mar ili nemiri, ili neto slino u blizini Central parka;
sao braaj je zamren gore od dlaka u pse em upku.
Onda preduzmite neto povodom toga kaza Margo, bacivi
dvade se ti cu na prednje se di te.
Voza potera na istok, a onda skrenu u Prvu aveniju, izbegavajui
ostala vozila vratolomnom brzinom. Stigli su ak do etrdeset sedme pre
nego to su morali da stanu. Ispred njih je Margo videla pravi parking od
automobila i kamiona, motori su uzaludno radili, a sirene zavijale, est
paralelnih linija stop svetala protezale su se bez prekida du mranog
autoputa. Ne asei asa, ona epa svoju svataru i iskobelja se na vrata,
a po tom poe da tri na se ver kroz masu pe aka.
Sedam minuta kasnije stigla je do Blumingdejlovog podzemnog
ulaza. Preskakala je po dve stepenice dok je silazila, zaohilazei
kasnoveernje veseljake to je bolje mogla. Rame ju je bolelo zbog teine
njene svatare. Iznad buke motora i neumornih sirena uinilo joj se da
uje neku udnu, priguenu riku iz daljine, kao da deset hiljada ljudi urla
u isto vreme. Zatim je dospela pod zemlju i svi zvuci uminue osim
cianja vozova. Ulovivi u depu eton, prola je kroz rotacionu kapiju i
potrala niza stepenice do brzog koloseka. Mala grupa ljudi je ve bila
tamo, oku plje na oko osve tlje nog ste pe ni ta.
Jeste li videli one tipove? ree jedna mlada ena u majici Kolumbija
uni verzi te ta. Za ime sve ta, ta je onaj to no sio na le i ma?
Verovatno otrov za pacove, kaza njen partner. Zna koliki su tamo
dole. Evo sino, na stanici kod Zapadne etvrte ulice video sam jednog
koji je bio ve lik kao odrasli
Kuda su oti li? bez daha ga pre ki nu Margo.
Sko i li su na brzi ko lo sek i po trali pre ma cen tru
Margo zadi na sever do kraja platforme. Ispred sebe je mogla da vidi
podzemnu prugu koja se pruala u tamu. Male, nepokretne barice leale
su izmeu ina, ljeskajui se bledozelenkasto pod svetlima
neravnomerno rasporeenih signala. Brzo je pogledala unazad niz prugu
kako bi se uverila da ne dolazi voz, a onda duboko udahnula i skoila na
ine.
Evo jo neko ide tamo! ula je kako neko vie za njom. Povukavi
svataru u malo zgodniji poloaj, poela je da tri, svim silama se upirui
da se ne saplete o poljunanu podlogu i ne zapne o prune pragove.
Zakiljila je u daljinu, uzaludno pokuavajui da uoi neke obrise ili
siluete. Otvorila je usta da pozove Pendergasta, ali ih je odmah
momentalno zatvorila: na kraju krajeva, na istoj ovoj liniji, ne tako
dav no, do go dio se onaj podzem ni masakr.
Jo dok joj je ova misao prolazila kroz glavu, osetila je kako joj nalet
vetra kostrei ekinje na vratu. Okrenula se i srce joj sie u pete: iza sebe,
u tami, ugledala je kruni crveni signal ekspresnog broja etiri, dalek, ali
ne po gre iv.
Potrala je bre, uvlaei gust i vlaan vazduh u svoja plua. Voz e
samo na trenutak stati da se putnici iskrcaju i ukrcaju, a onda e ponovo
krenuti, ubrzavajui pravo prema njoj. Pomamno je gledala oko sebe,
traei neki prolaz za radnike ili neko drugo mesto gde bi mogla da se
sklo ni. Ali tu nel se pro te zao u dalji nu pot pu no ravan i mraan.
Iza sebe je ve mogla da uje zvona na vratima koja se zatvaraju,
siktanje vazdunih konica i romor dizel motora dok voz poinje da
ubrzava. Naglo se okrenula prema jedinom moguem zaklonu: uskom
procepu izmeu koloseka koji su vodili na sever i onih koji su vodili na
jug. Paljivo stupajui preko tree ine, uurila se izmeu trulih
branika, u pokuaju da sebe uini tanjom od skretnike poluge koja je
stajala po red nje kao neki usamlje ni straar.
Voz se pribliavao, a njegov zviduk bee kao zagluujue upozorenje.
Margo oseti kako je udarni talas vazduha gura unazad i ona rairi ruke,
oajniki se hvatajui za branike kako se ne bi ispruila na june
koloseke. Vagoni su proletali uz blesak jarko osvetljenih prozora, poput
filmske trake koja horizontalno prolazi ispred nje, a zatim uz pravu kiu
varni ca uz mi e pre ma se ve ru, klate i se lagano levo-de sno.
Kaljui usled peurkastih oblaka praine, dok su joj ui odzvanjale,
Margo ponovo stupi na prugu i hitro pogleda u oba smera. Ispred nje, u
crvenom odsjaju udaljavajueg voza, uoila je tri prilike kako izbijaju iz
mranog udalje nog pro ce pa u zidu tu ne la.
Pen dergaste! vik nu la je. Agen te Pen dergaste, e kaj te!
Figure se zaustavie, a onda se i okrenue prema njoj. Dok je trala
prema njima, sada je ve mogla da razazna vitke obrise FBI agenta, koji je
ne po kre tan pi ljio u nje nom prav cu.
Dok torko Grin? sti e po znato ote zanje.
Isuse, Margo! ljutito prasnu DAgosta. ta, do avola, radite ovde?
Pen dergast vam je re kao
Zavei i sluaj! prosikta Margo, zaustavivi se ispred njih. Shvatila
sam ta je Kavakita radio s vitaminom D koji je sintetizovao u
laboratoriji. Nema nikakve veze s biljkom, pa ni sjajem, niti s bilo im
dru gim. Pravio je oru je.
ak i u tami, mogla je da razazna nevericu na DAgostinom licu.
Me fi sto je nemo stajao iza nje ga i po smatrao ih kao neka mrana utvara.
Istina je, dahtala je. Znamo da Smeurani preziru svetlost. Je li
tako? Ali to je vie od mrnje. Oni se plae svetla. Svetlost je za njih
smrto no sna.
Ni sam si gu ran da ba razu mem, kaza Pen dergast.
U stvari, nije u pitanju samo svetlost. Ve ono to ona stvara.
Suneva svetlost na koi aktivira vitamin D. Je li tako? Ako je ovo tetno
za stvorenja, direktna svetlost bi im izazvala velike bolove, pa ak i smrt.
Zato su neke od mojih uzgojenih kultura uginule. Ostavljene su ispod
lampi preko noi. To ak moe da objasni kako su Smeurani dobili svoje
ime. Koa kojoj nedostaje vitamin D esto je naborana i smeurana. A
nedostatak vitamina D izaziva i osteomalaciju, smekavanje kostiju.
Seate se kako je doktor Brambl rekao da Kavakitin kostur izgleda skoro
kao da je pre trpeo neku vrstu skorbu ta iz none more? Pa i je ste.
Ali ovo je sve puko nagaanje, kaza DAgo sta. Gde nam je do kaz?
Zato bi ga Kavakita uopte i proizvodio? viknu Margo. Setite se, i
za njega samog je bio podjednako otrovan. Znao je da e stvorenja
krenuti na njega ako pokua da uniti njihovu zalihu biljaka. A opet, ako
im ponestane droge, krenue na ubilaki pohod. Ne, morao je da uniti i
bilj ku i stvo re nja.
Pendergast je klimao glavom. ini se da je to jedino mogue
objanje nje. Ali zato ste do li ak dov de kako bi ste nam to re kli?
Margo potapa svoju svataru. Zato to upravo ovde imam tri litre
ras tvo re nog vi tami na D.
DAgo sta frk nu. Pa? Ne ne do staje nam ba vatre ne moi.
Ako ih je dole onoliko koliko mislimo da ih je, ne moete imati
previe vatrene moi da ih sve zaustavite, kaza Margo. Setite se ta je
sve bilo po trebno da zau stavi mo Mbvu na?
Name ra nam je da iz begne mo svaki kon takt, kaza Pen dergast.
Ali ste i previe sigurni u to da sa svim tim orujem koje nosite
nemaju previe anse, odgovori Margo. Meci mogu da ih povrede. Ali
ovo, ona mahnu prema svojoj torbi, pogaa ih tamo gde ih stvarno
boli.
Pen dergast uz dah nu. Vrlo do bro, dok torko Grin, ree. Daj te nam to.
Po de li e mo flae meu so bom.
Nema an se, uz vrati Margo. Ja no sim flae. I ja idem s vama.
Do lazi jo je dan voz, ubaci se Me fi sto.
Pen dergast na tre nu tak po u ta. Ve sam objasnio da to nije
Dola sam dovde! kaza Margo, uvi gnev i odlunost u sopstvenom
glasu dok je govorila. Nema teorijske anse da u sad da se vratim. I
nemojte mi ponavljati koliko je opasno. Hoete da potpiem neto to e
nadlene osloboditi krivice u sluaju da se poseem? Dobro. Dajte to
ovamo.
To nee biti potrebno. Pendergast duboko udahnu. Vrlo dobro,
doktorko Grin. Ne smemo vie gubiti vreme na raspravljanje. Mefisto,
vodi nas dole.
54.
Oslukujui, Smitbek se sledi u tunelu. Ponovo se zaue stope, ovog
puta naizgled neto dalje. Duboko je udahnuo nekoliko puta, teko
progutao pljuvaku, pokuavajui da satera svoje srce iz grla. U tami je
izgubio orijentaciju u uskim hodnicima. Nije ak vie bio siguran ni da li
se kree u dobrom pravcu. Koliko je znao, potpuno se okrenuo oko sebe u
mraku i sada je bio okrenut prema ubicama, ko god ili ta god da su bili.
Pa ipak, instinkt mu je govorio da je usmeren od mesta na kom se
dogodilo ono uasno klanje. Prolazi s glatkim zidovima naizgled su i
dalje vo di li samo u jednom prav cu: nado le.
Grozna stvorenja koja je video, u to je bio siguran, bili su Smeurani.
Oni o kojima je Mefisto buncao, moda ak i oni koji su poubijali sve one
ljude u podzemnoj. Smeurani. U razmaku od nekoliko minuta ubili su
najmanje etiri oveka Veksijevi krici su jeali i rojili se u njegovim
uima sve dok vie nije bio siguran ta je stvarnost, a ta samo puko
se anje.
A onda jo jedan, veoma realan zvuk prodre u njegove misli: ponovo
koraci, i to veoma blizu. Osvrnuo se panino, traei kuda da pobegne.
Iznenada mu oi obasja jarko svetlo, a neka prilika poe da se pomalja iza
nje. Smitbek se pripremi za borbu za koju se nadao da e biti milostivo
krat ka.
Ali potom se prilika zgrila i pala unazad, cvilei od straha. Baterijska
lampa je pala na pod i prema Smitbeku potee klepetavi zvuk. Uz
poplavu olakanja, novinar prepoznade bunaste brkove koji su pripadali
Dafiju, tipu koji se penjao uz merdevine iza Veksija. Sigurno je izvrdao
ne kako svo jim pro go ni te lji ma, sam bog zna kako.
Smiri se! proaputao je Smitbek, grabei lampu pre nego to se
ot ko trljala. Ja sam no vi nar; vi deo sam sve ta se do go di lo.
Dafi je bio i previe uplaen, ili zaduvan, da bi pitao Smitbeka ta
trai ispod rezervoara Central parka. Seo je na pod od cigala, dok su mu
se slabine nadimale. Svakih nekoliko sekundi pogledavao je u mrak iza
svo jih lea.
Zna li kako da pobegnemo odavde? podstaknu ga na razmiljanje
Smit bek.
Ne, dah tao je Dafi. Mo da. Daj,po mo zi mi da ustanem.
Zovem se Bil Smitbek, proaputao je Smitbek, pruivi mu ruke i
po dignuv i us treptalog in e nje ra na noge.
Sten Dafi, tucnuo je in e njer.
Kako si po be gao onim stvo re nji ma?
Umakao sam im u onim prelivnim skretnicama, odgovori Dafi.
Ve li ka suza mu se sko trljala niz blatom umrljano lice.
Kako to da ovi tu ne li vode samo nado le, a ne nago re?
Dafi odsutno obrisa oi jednim rukavom. Mi smo u sekundarnom
toku tunela. U sluaju neke nevolje, voda tee kako glavnom cevi, tako i
ovim po monim tu ne li ma, pravo do Grli a. To je zatvo ren si stem. Sve ovo
mora da proe kroz Grli. Zastao je, a oi mu se rairie, kao da se setio
neega. A onda je pogledao na svoj sat. Moramo da idemo! ree.
Imamo samo de ve de set mi nu ta!
Devedeset minuta? Do ega? upita Smitbek, podignuvi zrak svetla
iz nad njih i osve tliv i tu nel is pred njih.
Rezervoar e poeti da se prazni u pono, nema anse da ga sada
zau stavi mo. A kad to pone, kre nu e pravo ovu da.
ta? uz bu e no udah nu Smit bek.
Pokuavaju da isperu najnie tunele, Astor tunele, kako bi se reili
tih stvorenja. Ili su bar hteli. Sada hoe da se predomisle. Ali prekasno
je
Astor tuneli? pitao je Smitbek. Mora da je to onaj avolji tavan o
kom je Me fi sto pri ao.
Dafi odjednom zgrabi lam pu i poe da tri niz tu nel.
Smitbek se dade u trk za njim. Prolaz se spajao sa jednim veim, koji
je nastavljao nadole, spiralno se sputajui kao neki ogromni vadiep.
Nije bilo drugog svetla osim divlje lelujajueg zraka njihove lampe.
Pokuavao je da ostane sa strane zakrivljenog tunelskog poda,
izbegavajui vodu koja je tekla po dnu, mada nije bio siguran zato se
uopte trudi - Dafi je pljuskao pravo kroz sredinu, pravei dovoljno buke
da pro bu di i mrtvace.
Nekoliko trenutaka kasnije Dafi stade. uo sam ih! kriknuo je kad
se Smit bek po javi po red nje ga.
Ja ni ta ni sam uo, dah tao je Smit bek, gle daju i unao ko lo.
Ali Dafi je ve ponovo trao, a Smitbek ga je pratio, dok mu je panika
cepala srce, a misli o velikoj prii davno su iezle i potpuno
zaboravljene. Mrani prolaz se pojavio s jedne strane tunela i Dafi krenu
prema njemu. Smitbek ga je pratio i iznenada podloga nestade pod
njegovim nogama. U istom trenutku, nekontrolisano je poeo da klizi niz
glatku mokru strminu. Dafijev prodorni jauk dopre odozdo dok se
Smitbek okretao, zarivajui prste u sklisku povrinu. Bilo je kao i u
svakom snu u kom je padao, osim to je unutar ovog hladnog, crnog
tunela, na nepoznatoj dubini ispod Menhetna bilo jo stranije.
Odjednom se zau prskanje negde ispred njega, a u sledeem trenutku
pade i on, jako se udariv i, u plit ku vodu.
Uspravio se, na raznim mestima oseajui bol, ali srean to ima
vrstu podlogu pod nogama. Pod ovog tunela se inio ravnim, a voda je
mi ri sala de li mino sve e. U bli zi ni Dafi je ne kon tro li sano jadi ko vao.
Zave i, cik nu Smit bek na nje ga. Navu i e nam ona bia na vrat.
Oh, moj boe. Dafi je jecao u tami. Ovo se sigurno ne dogaa, zar
ne. ta su oni? ta
Smitbek prui ruku u tamu, pronae Dafijevu ruku i povue oveka
gru bo pre ma sebi. Zave i, re kao je, usnama do di ru ju i in e nje ro vo uho.
Je caji se smi ri e do me kog tu canja.
Gde je lam pa? pro apu tao je Smit bek.
Jecaj je bio jedini odgovor. Ali onda se negde pored ukljui prigueno
sve tlo. Ne kim u dom Dafi ju je jo uvek drao u ruci.
Gde smo sad?
tu canje se smanji lo.
Dafi! Gde smo sad?
Usledio je prigueni jecaj. Ne znam. Moda u jednoj od prelivnih
cevi.
Ima li neku predstavu kud ovo vodi?
Zaulo se mrkanje. Ovde se isputa viak vode iz rezervoara. Ako
krenemo nizvodno prema Grliu, moda uspemo da stignemo do donjeg
odliv nog si ste ma.
Kako odatle mo e mo da izae mo napo lje? apu tao je Smit bek.
Dafi tucnu. Ne bi znao.
Smitbek ponovo obrisa lice i nita ne ree, pokuavajui da strah, bol i
ok uvalja u malenu loptu koju e moi negde da pohrani u sebi.
Pokuavao je da misli na svoju priu. Boe, bie pravi dasa s ovom
priom, koja je bila istinski nastavak onih ubistava Muzejske Zveri. A uz
malo sre e i dalje e imati pri u o Vi e ro voj u de pu. Ali prvo
Zauo se zvuk pljuskanja, ija se daljina nije mogla odrediti zbog
odjeka, ali bilo je jasno da se pribliava. Nagnuo se napred, pokuavajui
da bo lje uje.
Jo uvek idu za nama! jauk nu Dafi tik uz nje go vo uho.
Smitbek ga po drugi put uhvati za ruku. Dafi, zavei i sluaj me. Ne
moemo trati bre od njih. Moramo im umai. Ti poznaje sistem: ti mi
mo ra rei kako.
Dafi se borio, proizvodei neke nerazumljive zvuke ispunjene
strahom.
Smitbek ga jae stisnu. Sluaj, biemo u redu samo ako se smiri i
raz mi sli.
Dafi se naizgled smirio i Smitbek ga u kako teko die. Dobro, kaza
inenjer. Prelivnici za hitne sluajeve imaju merne stanice na dnu.
Neto pre Grlia. Ako smo na tom mestu, moda moemo da se
sakri je mo u
Ide mo, pro sik ta Smit bek.
Pljuskali su kroz tamu, dok je svetlost lampe skakutala sa zida na zid.
Niski tunel je skrenuo i jedna ogromna, drevna maina pojavila se ispred
Smitbeka: divovski upalj zavrtanj, ih neto poput toga, stajalo je u
horizontalnom poloaju na postolju od granita. Teko zarale cevi virile
su s oba kraja, a zapetljana gomila cevi poput zamrenih gvozdenih creva
leala je dole u dubini. U podnoju maine nalazila se mala iana
platforma. Najvei deo toka prolazio je pored stanice, dok je s njihove
leve strane mali boni tunel vijugao u mrak. Uzevi lampu, Smitbek
uhvati reetku i podie se gore, a onda pomoe Dafiju da zauzme poziciju
po red nje ga.
U cev, proaputao je Smitbek. Gurnuo je Dafija unutra, a onda se i
sam uvukao, bacivi upaljenu lampu u vodu pre nego to se povukao u
tamu.
Jesi li lud? Upravo si bacio
Plastina je, kaza Smitbek. Plutae. Nadam se da e krenuti
ni zvodno za sve tlom.
Sedeli su u apsolutnoj tiini. Debeli zidovi merne maine priguivali
su buku tunela, ali nakon nekoliko minuta Smitbek je bio siguran kako je
pljuskanje postalo sasvim jasno. Smeurani su se pribliavali - i to,
sudei po zvuku, brzo. Iza sebe je uo kako se afi gri i nadao se da e
inenjer uspeti da sauva pribranost. Pljuskanje je sad ve bilo veoma
blizu i Smitbek je mogao da ih uje kako diu, teko hripajui, poput
zadihanog konja. Zvuci pljuskanja se pribliie mernoj stanici, a zatim se
zau stavi e.
Uasni kozji smrad sad je ve bio veoma jak i Smitbek vrsto zatvori
oi. U po mri ni iza nje ga Dafi se di vlje tre sao.
uo je pljuskanje vode izvan stanice kad stvorenja poee da se kreu
oko nje. A onda dubok zvuk kao da neko njuka i Smitbek se smrznu,
setivi se Mhvunovog savrenog ula mirisa. Pljuskanje se nastavilo. A
onda - uz neverovatan oseaj olakanja - Smitbek u kako lagano nestaje.
Stvo ro vi su nastavi li da se kre u niz tu nel.
Disao je lagano i duboko, brojei svaki udah. Kod tridesetog, okrenuo
se pre ma Dafi ju. Ko jim pu tem do kanala za slu aj olu je?
Skroz na dru gom kraju, pro apu tao je Dafi.
Haj de mo.
Paljivo su se okrenuli unutar skuenog, smrdljivog prostora i poeli
da puze prema zadnjem delu cevi. Dafi konano izbi na otvoreno.
Smitbek u prvo jednu, a onda i drugu inenjerovu nogu kako pada u
vodu, pa i sam poe da puzi do ivice, kad iznenadni prodorni vrisak
presee potpunu pomrinu, a mlaz neega to je bilo previe gusto i
previe toplo da bi bilo voda isprska ga po licu. On se frenetino brzo
vrati u cev.
U pomo! iznenada povika Dafi. Ne, molim te, nemoj, pa ti e
Oh, boe, pa to su moja cre va - Isu se, neka neko
Glas se pretvori u mahnito vlano itanje, a zatim i nestade pod
zvukom pljuskanja vode. Smitbek, uzmiui u bezumnom strahu, u tupe
udarce koji su liili na zvuke satare koja see meso, praene praskanjem
pu caju ih zglo bo va koji is padaju iz svo jih le i ta.
Smitbek ispade iz cevi, pade nauznak u vodu, podie se na noge i poe
naslepo da tri kroz boni tunel, ne sluajui, ne brinui i ne
razmiljajui ni o emu drugom osim o beanju. Trao je i trao, eui se
o zidove tunela, grebui i udarajui o beskrajna ravanja, sve dublje i
dublje u mranu utrobu zemlje. Tunel se susretao sa drugim tunelom, pa
onda jo jednim, od kojih je svaki sledei bio vei. Sve dok konano,
sasvim iznenada, nije osetio kako ga neija aka, mokra i uasno snana,
hvata za vrat, dok mu is to vre me no dru ga zapu ava usta.
55.
Za nekih sat vremena od spontanog izbijanja, nemiri du Junog Central
parka poee konano da se smiruju. Znatno pre 23:00 h veina bundija
je potroila sav svoj gnev, kao i svoju energiju. One koji su bili povreeni
odveli su u stranu. Vika, uvrede i pretnje poee da zamenjuju pesnice,
palice i kamenje. Meutim, sredite sveg ovog nasilja se nije smirilo.
Kako su ljudi odlazili s tog mesta, u masnicama ili iznureni, drugi su
pristizali: neki radoznali, neki ljutiti, a neki pijani i spremni za tuu.
Televizijski izvetaji su bili sve gori i sve vie histerini. Vest je putovala
kao elektrina iskra po ostrvu: uz Prvu i Drugu aveniju, gde su se mladi
republikanci okupljali u barovima za samce da se ismevaju i rugaju
liberalnom predsedniku; niz Trg Sv. Marks do marksistikih kutaka Ist
vilida; faksovima i telefonskim linijama. Kako se re irila, tako su rasle
i glasine. Neke su govorile o tome kako su beskunici i oni koji su
pokuavali da im pomognu masakrirani u genocidu koji je potpirivala
policija. Druge su govorile da levi radikali i kriminalne bande spaljuju
banke, pucaju u graane i pljakaju radnje u centru. Oni koji su se
odazivali pozivu na akciju nailazili su - ponekad krajnje brutalno - na
poslednje grupe beskunika koji su jo uvek kuljali na povrinu, izbijali
tu i tamo oko Cen tral parka, be e i od zato e nog i i re eg su zav ca.
Izvorna avangarda Preotmimo svoj grad - bramani njujorkog
bogatstva i uticaja - brzo se povukla sa scene. Veina se preplaena
vratila svojim kuama i dupleksima. Drugi su se skupili na Velikom
travnjaku, pretpostavljajui da e policija brzo uguiti pobunu i nadajui
se da e zavrno bdenje biti odrano kao to je planirano. Ali kad je
policija uspostavila liniju i poela da opkoljava buntovnike, borba se
takoe preselila dublje u park, kreui se sve blie Travnjaku i
rezervoaru iza njega. Mrak u parku, gusto rastinje, spletovi niskog
bunja i lavirint stazica inili su da kontrolisanje pobune bude teko i
spo ro.
Policija se kretala prema buntovnicima veoma paljivo. Vei deo
policijskih snaga, koje su ionako bile slabe zbog angaovanja na velikom
isterivanju, kasno je pristigao na lice mesta. Policijska vrhuka je bila i
previe svesna da bi neki od uticajnih ljudi jo uvek mogli biti u meljuoj
guvi, a ideja da se baci suzavac ili da se izbatina neki od pripadnika
njujorke elite, bila je neto to politiki osveeni gradonaelnik nikad
ne bi dozvolio. Kao dodatak svemu tome, veliki deo policajaca je morao
biti prerasporeen na patroliranje u okolnim delovima grada, gde su
prijavljivani sporadino pljakanje i vandalizam. I jo uvek je svima u
podsvesti obitavala ona neuvena, ali uasna, pobuna na Kraun hajtsu od
pre nekoliko godina, koja je trajala tri dana da bi se, konano, neslavno
zavri la.
Hejvardova je gledala kako medicinsko osoblje hitne pomoi gura Bila u
ambulantna kola koja su ekala. Zadnje noge kolica se sklopie dok su
policajca ubacivali unutra. Bil je prostenjao, a onda podigao ruku do
uvi je ne glave.
Paljivo, brecnula se Hejvardova na bolniara. Naslonila je ruku na
jedna od zadnjih vrata i nagnu la se unu tra. Kako ide? upi tala je.
Bo lje mi je, kaza Bil uz slab osmeh.
Hej vardo va klim nu. Bi e ti do bro. Okre nu la se da kre ne.
Naredni ce? javi se Bil. Hej vardo va zastade. Onaj kukin sin Mi ler bi
me pustio da sam izaem odande. Ili, moda, da se udavim. Mislim da
vam du gu jem svoj i vot.
Zabo ravi, kaza Hej vardo va. To je deo naeg po sla. Je 11 tako?
Moda, kaza Bil. Ali, u svakom sluaju, neu vam to zaboraviti.
Hvala.
Hejvardova je ostavila Bila s bolniarima i obila kola da doe do
vo zaa. Kakve su ve sti? upi tala ga je.
ta eli da uje? uzvrati voza, piui po dugakom listu papira.
Kako sto je ak ci je zlata? Si tu aci ja u sve tu?
Nemoj tu da mi prosipa pamet, odgovori ona. Govorim o ovome
ovde. I mah nu ru kom pre ma Zapadnom Cen tral parku.
Neka nadrealna tiina spustila se na mranu scenu. Osim vozila hitne
pomoi i policijskih automobila, parkiranih na svakoj raskrsnici, nije bilo
saobraaja u najbliim blokovima. Tamne mrlje mestimino su
prekrivale delove avenije; svega nekoliko ulinih svetala je ostalo
nepolomljeno, a i ona su cvrala i pucketala. iroka avenija je bila
prekrivena komadima betona, sre i ubreta. Malo dalje na jug, kako je
Hej vardo va vi de la, trepu a sve tla su bila mno go broj ni ja.
Gde si ti bila? upitao je voza. Prilino teko si mogla propustiti svu
akciju koja se deavala, osim ako poslednjih sat vremena nisi provela u
sre di tu ze mlje.
Nisi ba mnogo pogreio, ree ona. Izbacivali smo beskunike
ispod parka. Naili smo na otpor. Ovaj na drugar je povreen i trebalo
nam je mnogo vremena da ga izvuemo. Bili smo prilino duboko pod
zemljom i nismo eleli da ga previe cimamo. Kapira? Izali smo pre pet
minuta kod stanice u Sedamdeset drugoj, samo da bismo shvatili da smo
se zade si li u gradu du ho va.
Iz baci vali bes kuni ke? upi tao je vo za.
Znai vi ste odgo vorni za ovo.
Hej vardo va se namrti. Za ta?
Voza ambulantnih kola se tapnu po uvetu, zatim pokaza na istok, kao
da je to savre no do vo ljan odgo vor.
Hej vardo va poe da slu a. Po red pi tanja am bu lant nog radio-ske ne ra i
dalekog pulsa grada, uspela je da prepozna zvuke koji su dopirali iz
mrane unutranjosti Central parka: besno brujanje megafona, krike,
vri sku i zavi janje si re na.
ula si za protestni mar Preotmimo svoj grad? upitao je voza.
Onaj ne najavlje ni, koji se do gaa du Ju nog Cen tral parka?
Ne to sam nau la o tome, kaza Hej vardo va.
Aha. E pa, iznenada su iz podzemlja poeli da nadiru ti silni
beskunici. Donekle neprijateljski raspoloeni. Izgleda da ste ih koristili
da malo razmrdate svoje pendreke. Poeli su da zameu kavgu s
uesnicima mara. I pre nego to je iko mogao da pretpostavi, izbio je
sveopti sukob. Kako sam uo, ljudi su jednostavno poludeli. Vritali su,
vikali, gazili jedni preko drugih. A onda su u okolini poele pljake.
Pandurima je trebalo sat vremena da stvar dovedu pod kontrolu. U
stvari, jo uvek nije pod kontrolom. Ali uspeli su da sve to presele u
park.
Bolniar iz zadnjeg dela dade neki signal i voza ubaci kola u brzinu i
krenu, bojei signalnim svetlima okreene fasade. Malo dalje niz
Zapadni Central park Hejvardova je videla kako radoznali posmatrai
izviruju iz svojih stanova i pokazuju u pravcu parka. Nekoliko hrabrijih
stajalo je na trotoarima ispred svojih ulaza, drei se blizu zatitnike
prisutnosti uniformisanih vratara. Podigla je pogled na ogromnu gotsku
figuru zgrade Dakota, neoteene i naizgled udaljene od sveg ovog haosa,
skoro kao da su se njene stilizovane zidine gadile razjarene svetine.
Pogled joj potom odluta do ugaone kule, prema onome to je trebalo da
su Pendergastovi prozori. Pitala se da li je uspeo da se u jednom komadu
vrati iz avo ljeg tavana.
Jeste li utovarili Bila? ula je kako Karlin dovikuje. Njegovo krupno
telo po javi lo se iz dale kih sen ki.
Upravo sad, odgovori ona, okrenuvi se prema njemu. ta je sa
onim dru gim?
Odbio je me di cin sku po mo, kaza Karlin. Ima li traga Mi le ru?
Hejvardova se namrti. Verovatno je u nekom baru na Atlantik
aveniji gde cevi pivo i hvali se svojim podvizima. Tako to ide, zar ne? On
e do bi ti unapre e nje, a mi pi sma opo me ne zbog ne po slu no sti.
Moda ponekad i bude tako, kaza Karlin uz znalaki osmeh. Ali ne i
ovog puta.
ta bi to trebalo da znai? upita Hejvardova, a onda nastavi da pria,
ne dajui Karlinu vremena da joj odgovori. Nema naina da saznamo ta
je Miler uradio, a ta nije. Bie bolje da se javimo. epala je radio i
pritisnula dugme. Ali bujica uma, statike i panike poe da se izliva iz
svakog kanala.
Idemo prema Velikom travnjaku, treba nam vie ljudi
da Imam osmoricu, ali ne mogu da ih zadravam jo dugo;
ako kombi uskoro ne doe jednostavno e ieznuti u
mraku Jo pre trideset usranih minuta sam pozvao tim za
medicinsku evakuaciju; imamo povreenih ovde Isuse,
mo raju da zatvo re taj ju ni kvadrant; ne pre kidno nadi ru
Hejvardova iskljui radio i zadenu ga nazad za pojas, a onda pokaza
Karlinu da krene za njom do slubenog auta koji je stajao na sledeem
oku. Jedan policajac u punoj opremi stajao je pored njih, budno
osmatraju i uli cu s pum pari com u ru kama.
Gde je ko man da ove ope raci je? pi tala je Hej vardo va.
Policajac podie zatitnu masku na elo i pogleda je. Istureno
komandno mesto je u zamku, odgovorio joj je. Tako nam je bar rekao
dispeer. Stvari su donekle neorganizovane u ovom trenutku, kao da to i
sami ne znate.
Zamak Belvedere. Hejvardova se okrenu prema Karlinu. Bolje bi
bilo da kre ne mo tamo.
Dok su trali niz Zapadni Central park, Hejvardovu to neobino
podse ti na obi lazak ku li sa u ho li vudskom stu di ju pre dve go di ne. Se ti la se
kako je koraala surogat-ulicom Menhetna na kom su bili snimljeni
nebrojeni mjuzikli i gangsterski filmovi. Videla je lanu ulinu rasvetu,
izloge, hidrante sve osim ljudi. U to vreme zdrav razum joj je govorio da
se na svega stotinak metara odatle nalaze uskomeane i ive
kalifornijske ulice. Pa ipak, opustelost ovog mesta delovala je skoro
sablasno.
Noas je Zapadni Central park odavao isti utisak. Iako je mogla da
uje udaljeno trubljenje automobila i zavijanje sirena, i premda je znala
da se u samom parku policija okuplja kako bi zaustavila nerede i
dumbus, ova zamraena avenija deluje krajnje avetinjski i nestvarno.
Samo poneki obazrivi vratar, radoznali stanar ili policijska barikada
kvari li su at mo sfe ru sablasne uli ce.
Svetog mu sveca, promuca Karlin pored nje. Pogledaj ti to.
Hej vardo va baci po gled i nje no matanje namah pre stade.
Bilo je kao da prelaze iz demilitarizovane zone u haos. Na jug, preko
ezdeset pete, videli su pravo more od ruevina. Stakla na ulazima su bila
porazbijana, nadstrenice iznad elegantnih ulaza iskidane na trake koje
su lenjo leprale na povetarcu. Ovde je prisustvo policije bilo jae, a u
plavo ofarbane barikade stajale su na sve strane. Automobilima
parkiranim na ivinjake nedostajali su prozori i vetrobrani. Nekoliko
blokova nie, jedan policijski kamion za lepanje sa trepuim utim
sve tli ma uklanjao je ostat ke ne kog tak si ja.
Izgleda da je ovuda prola gadno razljuena gomila krtica,
pro mrmljala je Hej vardo va.
Presekli su ulicu, skrenuli prema prilazu i uputili se u park. Nakon to
su upravo proli prizore unitavanja, uzana asfaltirana staza delovala je
tiho i pusto. Ali polomljene klupe, preturene kante za ubre i tinjajui
otpaci svedoili su o onome to se ovde ne tako davno dogaalo. A buka
koja je dopirala do njih iz unutranjosti parka obeavala je da se
pri bli avaju jo ve em urne be su.
Odjednom Hejvardova stade kao ukopana, pokazavi Karlinu da uini
isto. Ispred njih u mraku ugledala je grupu nekih ljudi - koliko njih, nije
bila sigurna - kako se razmetljivo kree u pravcu Velikog travnjaka. Ne
mogu biti panduri, pomislila je. Nemaju kacige, pa ak ni apke. Glasna
pro vala ne go do vanja i pso vanje ove gru pe po tvrdi li su nje ne sum nje.
Hitro je krenula napred, trei na jastuiima stopala kako bi
umanjila buku. Zaustavila se na deset metara od njih. Stoj! viknula je,
staviv i ruku na svoj slu be ni pi to lj. Po li ci ja!
Grupa se zaustavi u nepravilnom rasporedu i okrenu se prema njoj.
Bilo je etiri, ne, pet mukaraca, mlaih, obuenih u sportske jakne i polo
majice. U oi joj upade vidljivo oruje: dve aluminijumske palice i neto
to je li i lo na ku hinj ski no.
Ru me nih mlaah nih lica pi lji li su u nju i dalje is ce re ni.
Aha? javi se je dan od njih, napraviv i ko rak napred.
Da se nisi ni pomerio, kaza Hejvardova. ovek je stao. A sada,
zato mi lepo ne kae te kuda ste se to vi upu ti li?
Predvodnik se izruga ovom naoko glupom pitanju, jedva primetnim
po kre tom ruke po kazav i pre ma unu tranjo sti parka.
Do li smo da se po bri ne mo za neke stvari, javio se je dan iz gru pe.
Hejvardova odmahnu glavom. Ono to se tamo deava nije vaa
stvar.
avola nije, prasnu onaj prvi. Tamo su nam prijatelji i prebija ih
namrtvo gomila prokletih bandita. Nema anse da dozvolimo da se to
nastavi. Napravio je jo je dan ko rak napred.
Ovo je stvar za po li ci ju, kaza Hej vardo va.
Policija nije ni kurcem mrdnula, odgovori ovek. Pogledaj oko sebe.
Do zvo li li ste da nam ovo sme e uni tava grad.
uli smo da su ve pobili dvadeset, trideset ljudi! dopre neki
nerazgovetan glas jednog oveka s mobilnim telefonom u ruci.
Ukljuujui i gospou Vier. Unitavaju nam grad. Doveli su ubrad iz
Ist vilida i Sohoa da im pomogne. Prokleti aktivisti Njujorkog
uni verzi te ta. Naim pri jate lji ma je po trebna po mo.
Si ula? ree onaj spreda. Zato, gospo, sklanjaj se s puta.
Napravio je jo je dan ko rak napred.
Uini jo jedan korak i napraviu ti razdeljak ovim, kaza
Hejvardova, prebacujui ruku s pitolja na pendrek i lagano ga izvlaei iz
prste na na opasau. Ose ti la je kako se Karlin spre ma za ak ci ju.
Lako ti je da bude opaka, nipodatavajuim tonom kaza ovek. S
pi to ljem za po jasom i pro kle tim ljudskim fri i de rom iza leda.
Mi sli da mo e da nas sre di svu pe to ri cu? do baci je dan iz gru pe.
Moda misli da moe sve da nas ugui tim svojim dudama, kaza
dru gi. Ne ko li ko njih se is ce ri na ovo.
Hejvardova duboko udahnu, a onda vrati pendrek za pojas.
Pozornie Karlin, obratila mu se, molim vas udaljite se dvadeset
ko raka.
Ali Karlin ostade ne po mi an.
Po slu aj me! prasnu ona.
Karlin ju je gledao nekoliko trenutaka. A onda, ne okreui se od
grupe i ne skidajui pogled sa nje, poe da koraa unazad niz stazu
ko jom su do li.
Hejvardova namerno stade pravo ispred mladog kolovoe. A sad me
dobro sluaj, rekla je ravno, ne skidajui pogled s njega. Mogu da
bacim i svoju znaku i pitolj, i pored toga da izdevetam te vae belake
guzice i utnem vas nazad u Skarzdejl, ili Grini, ili gde god da vas vae
mamice uukavaju za laku no. Ali ne moram to da radim. Vidite, ako
odbijete da posluate moje naredbe do poslednjeg slova, onda vas vae
mamice nee uukavati ove noi. ekae vas sutra ujutro u redu ispred
policijske stanice da plate kaucije za vas. I ni sav novac, a ni mo, pa ni
veze na celom bogovetnom svetu nee moi da uklone rei pokuaj
izvrenja tekog krivinog dela iz vaeg policijskog dosijea. U ovoj dravi,
osoba koja je osuena za neko krivino delo nikad vie ne moe da se
bavi pravom. Nikad vie ne moe da obavlja neku javnu funkciju. I
nikada vie nee dobiti dozvolu da trguje hartijama od vrednosti. A
vaim tati cama se to ni malo nee do pasti. Ni malo.
Zastala je na tre nu tak. Zato baci te oru je, hladno im je nare di la.
Usle dio je kratak mo me nat to kom kog se niko nije ni mrdnuo.
Re koh, baci te oru je! vri snu la je glasno ko li ko je mo gla.
U tiini koja je usledila ula je zvonjavu aluminijumske palice koja je
pala na asfalt. A onda jo jedne. A onda se uo neto tii zvuk: elini no
je pao na zemlju. Saekala je malo, a onda namerno napravila korak
unazad.
Pozornie Karlin, ree Hejvardova tiho. U istom trenutku on je
stajao kraj nje.
Da ih pre tre sem? pi tao je.
Hejvardova odmahnu glavom. Vozake dozvole, obratila se grupi. I
one mi tre baju. Baci te ih na ze mlju, evo ovde.
Nastupila je kratka pauza. Zatim mladi spreda gurnu ruku u dep
jakne, izvadi novanik i pusti da plastina kartica odlepra na zemlju.
Ostali su ui ni li isto.
Moete ih pokupiti sutra posle podne u upravi policije, nastavila je.
Potraite narednicu Hejvard. A sad hou da svi proete pravo pored
mene sve dok ne stignete do Zapadnog Central parka. A onda da svako od
vas krene svojim putem. I da vam na pamet ne padaju bilo kakve
gluposti; inae moete poeti odmah da skupljate pare za kauciju. Pravac
kui i u kre vet. Jasno?
Po no vo je usle di la ti i na.
Ne u jem vas! grm nu Karlin, a lju di se pre nu e.
Jasno, javi e se svi uglas.
Onda kreite, kaza Hejvardova. Mladii su stajali potpuno
ne po mini, kao da su pu sti li ko re nje.
Krei! naredi im ona. Tiho, napred uperenog pogleda, grupa poe da
se kree prvo lagano, a onda sve bre, prema zapadu. Uskoro nestadoe u
po mri ni.
Gomila drkadija, kaza Karlin. Misli li stvarno da je dvadeset ili
tri de set njih ve mrtvo?
Hejvardova frknu kad se sagnula da podigne oruje i dozvole. Ma
kakvi. Ali ako ovakve glasine nastave da se ire, ljudi poput ovih e
nastaviti da dolaze. Tako ova situacija nikada nee biti reena. Predala
mu je palice uz uzdah. Hajdemo. Bilo bi bolje da se javimo i vidimo
moemo li biti od pomoi veeras. Poto zna da e nas sutra izribati zbog
onog to se do go di lo u tu ne li ma.
Ne ovog puta, odgo vo ri Karlin, ne znat no se ce re i.
To si ve rekao. Hejvardova se okrenu prema njemu. ta to hoe
da mi kae, Karli ne?
Hou da ti kaem da e ovog puta biti nagraeni oni pravi. A svi
ostali Mi le ri sve ta e iz vi si ti.
A kad ti se tano do go di lo ovo pro vi e nje?
Kad sam saznao da je na prijatelj Bil, kom si pomogla da se ukrca u
ona am bu lant na kola, sin Sti ve na K. Bila.
Sti ven Bil, drav ni se nator? upi ta Hej vardo va, raz ro gaiv i oi.
Karlin klimnu. Ne voli da ljudi oko njega to znaju, rekao je. Boji se
da e pomisliti kako povlai veze da bi se provukao ili neto slino. Ali
pu ko ti na u nje go voj glavi mu je iz gle da malo smek ala je zik.
Hejvardova je nepomino stajala na trenutak. A onda se, odmahujui
glavom, okre nu la u prav cu Ve li kog trav njaka.
Naredni ce? po zva je Karlin.
Da?
Zato ste trai li da se udaljim od tih pro tu va?
Hejvardova stade. Htela sam da im pokaem da ih se ne plaim. I da
sam ozbilj na.
Da li bi ste uspe li?
Da li bih uspe la ta?
Znate, mah nu Karlin. Da ih ut ne te nazad u Skarzdejl, i sve to.
Hej vardo va ga po gle da, ne znat no po di gav i bradu. ta mi sli?
Mislim oklevao je Karlin na trenutak. Mislim da ste vi jedna
strana dama, go spo i ce Hej vard.
56.
Dok je amac sekao mrane vode reke Hadson, Snou se presvukao u
odelo u potpalublju, oseajui kako se trup amca trese uz priguenu
tutnjavu velikih dizel motora. Bilo je jedva dovoljno mesta da stoji
uspravno pored sve navigacione opreme, geostacionarnih satelitskih
ureaja, sonara i ormaria sa naoruanjem. Primetio je da je to bilo
mokro odelo, a ne uobiajeno prijanjajue suvo koje nosi policijski tim, i
odmah zaalio to je predloio da se ide kroz fabriku za preradu.
Prekasno, pomislio je, borei se sa odelom. amac se zanosio i bacakao, a
on glavom bol no udarao u pre gradu.
Uz psovku je izmasirao elo. avolski je bolelo. Znai, ne sanja.
Stvarno je bio u brodu, s mornarikim fokama naoruanim do zuba, koji
su krenuli na bogzna kakvu misiju. Strah i uzbuenje istovremeno su
strujali kroz njega. Znao je da je dobio ansu da se iskupi. I to moda
je di nu. Po starae se da je ne uprska.
Podesio je vizir lampe, navukao i drugu rukavicu i izaao gore.
Komandir Reklin, koji je preao na pramac i sada razgovarao sa
kormilarem, okrenuo se kad se on pojavio. Gde ti je, do avola, boja? I
ta ti je to li ko tre balo?
Oprema je donekle drugaija od one na koju sam navikao,
go spo di ne.
Pa, ima vre me na da se navik ne na nju do zaro na.
Da, go spo di ne.
Re klin klim nu glavom pre ma Snou. Do no vane, ude si ga.
Donovan mu prie i bez rei poe da razmazuje crnu i zelenu boju po
Sno u o vim obrazi ma i elu.
Reklin mahnu ostatku tima da se okupi. A sad me sluajte, rekao je,
odmotavajui plastinu mapu na butini. Idemo kroz glavni taloni
kanal, iznad bonog kod Vest sajda. Po onome to nam je Snou rekao, to
je najbri nain da uemo. Prstom je pokazivao putanju na mapi. Kad
stignemo do prve ustave, nastaviemo ustanovljenom rutom sve dok ne
doemo do ovog mesta, ovde, gde se tunel grana. To nam je zborite. Kad
se postavimo u poziciju, timovi Alfa, Beta i Gama e svaki krenuti
jednim tunelom. Ja u predvoditi Alfa tim i ii na elu. Snou i Donovan
su tim Delta. Oni e da budu na zaelju, ostae pozadi i pokrivati nae
gu zi ce. Pi tanja?
Snou ih je imao nekoliko, ali odlui da ne postavi nijedno. Lice mu je
gorelo od grubih poteza Donovanove ruke u rukavici, a debeli sloj boje
smrdeo je na ue gli loj.
Komandir klimnu. Ulazimo, postavljamo punjenja i izlazimo. Lepo i
jednostavno, kao to smo vebali u podvodnoj bazi. Dinamit e zapeatiti
donje odlivne tunele koji se ulivaju u boni. Drugi tim e ui sa ulice i
zapeatiti pristup s gornje strane. Pravi profesionalci, bar kako sam uo.
Ko man dir frk nu kroz svo ju masku. Re kli su nam da ko ri sti mo ONG. Ako
mo e te da po ve ru je te u to.
ONG? po no vi Snou.
Oprema za nono gledanje, sreice. Ali pokuaj da stavi jednu preko
mokrog odela i maske. Otpljunuo je u stranu. Ne plaimo se mi mraka.
A ako bilo ta hoe da se kai s nama, pa, nek pokua. Ipak, vie volim da
vi dim ta di em u vazduh.
Stupio je napred. Dobro. Hejstings, Klepton, Biam, vi ste zadueni
za automatsko oruje na ovoj misiji. Po jedan iz tima ima da ga nosi.
Lorenco, Kampion, Donovan, vi nosite pirotehniku. Ti e zajedno sa
mnom biti potpaljiva. Imamo isuvie tereta, pa oekujte veliko
opte re e nje. A sad, uprti te se.
Snou je posmatrao kako ljudi zabacuju automatske puke na ramena.
ta je sa mnom? uo je samog sebe kako pita.
Ke klin se okre nu pre ma nje mu. Ne znam. ta s to bom?
Snou je e kao. Vo leo bih da ne to radim. Da po mognem, mi slim.
Reklin je piljio u njega na trenutak. A onda se bledunjavi osmeh
pojavi na njegovim usnama. Dobro, ree. Za ovu operaciju e da
bu de ko madi.
Ko madi? po no vi Snou.
Komadi. Klimnu komandir. Biame! Baci opremu Vamo. Reklin
uhvati nepropusnu gumenu torbicu koja mu je baena i prebaci je preko
Snouove glave. To ostaje tu dok ne doemo do take izlaska,
pro gun ao je.
Tre bae mi oru je, go spo di ne, kaza Snou.
Naite mu neto. Neko tutnu drku automatskog harpuna Snou u
stomak i on hitro prebaci kai preko ramena. Uinilo mu se da se neko
tiho kikoe, ali odlui da to ignorie. Dosta ribe je on lovio ovim u
Kortezovom moru, ali nikad nije video harpune koji su bili toliko
dugaki, niti su ovako opasno izgledali, kao to su to ovi s debelim
ek splo ziv nim pu nje nji ma na vrho vi ma.
Nemoj da upuca nijednog krokodila, kaza Donovan. Oni su
zati e ni. Ovo je bio prvi put da je pro go vo rio.
Vibriranje motora postade dublje dok se amac primicao cementnom
pristanitu ispod mranih kontura fabrike za preradu otpadnih voda na
donjem toku Hadsona. Snou pogleda u ogromnu betonsku graevinu s
nekim neraspoloenjem. Bila je potpuno automatizovana, navodno
pravo tehnoloko udo, ali je uo da postrojenje, otkako je pre pet godina
puteno u pogon, nije proizvodilo nita drugo do probleme. Molio se
Bogu da nije pogreio kad je predloio da uu kroz glavne talone
re zervo are.
Mi sli te li da bi tre balo da ih upo zo ri mo da do lazi mo? upi ta Snou.
Reklin ga pogleda naoko zabavljen ovim pitanjem. Daleko smo
is pred tebe. Po bri nu li smo se za to dok si bio pod palu bom. Oe ku ju nas.
Merdevine od konopca baene su sa strane i ljudi brzo sioe na
pristanite. Snou se osvrtao oko sebe, pokuavajui da se orijentie.
Prepoznao je okolinu sa osnovne obuke: kontrolna soba nije bila daleko.
Tim ga je pratio uz metalne stepenice, a onda pored dugakog reda
ventilacionih propelera i tankova za taloenje. Miris metana i
kanalizacije visio je u vazduhu poput kune magle. S druge strane
tankova Snou se zaustavi kod jednih metalnih vrata, jarkoutih u odnosu
na monotonu sivu boju zgrade, s crvenim natpisom na njima: NE
OTVARAJ VRATA, OGLASIE SE ALARM. Reklin odgurnu Snoua i
utnu vrata, otkrivi goli betonski prolaz jarko osvetljen fluorescentnim
sve tlom. Si re na se oglasi la, du bo ka i po sto jana.
Kre i te, tiho ree Re klin.
Snou ih povede uz dva reda stepenica i na odmorite oznaeno sa
KONTROLA. Na odmoritu se nalazio niz vrata, sa sistemom
zakljuavanja pomou kartica usaenim u zid pored svakih. Komandir se
udalji, spremajui se da ponovo utne vrata. A onda, malo razmislivi,
pri e im i gurnu ih ru kom. Ne ot klju ana, odmah su se otvo ri la.
Iza se nalazila ogromna prostorija, preplavljena svetlou i puna
mirisa kanalizacije. Nadzorna oprema i regulatori stajali su uza zidove. U
sredini, jedan usamljeni nadzornik sedeo je za kontrolnom stanicom.
Spustio je slualicu nazad na telefon, razbaruene kose i trepui kao da
ga je po ziv trgnuo iz du bo kog sna.
Znate li ko je to bio, uzviknuo je, pokazavi na telefon. Sveti boe,
pa to je bio zame nik di rek to ra
Odlino, kaza Reklin. Znai, neu morati na to da gubim vreme.
Mo ra sme sta da is klju i glav ni po gon ski pro pe ler.
ovek je treptao gledajui u Reklina kao da ga vidi prvi put. Zatim se
njegove oi prebacie na gomilu specijalaca, sve vie se irei to ih je
due gle dao.
Prokletstvo, kaza skoro pobono, piljei u Snouov harpun. Ovo nije
ala, je l da?
Pouri, sreice, otezao je Reklin, il u te ubaciti u taj akvarijum pa
e tvo je staro de be lo dupe da nam ga zako i.
ovek poskoi na noge, urno prie panelu i prebaci nekoliko ruica.
Pet minuta je maksimalno koliko mogu da ekam, dobacio im je preko
ramena dok je prelazio na jo jedan set komandi. Ako budem ekao
due, sve zapadno od Lek sington ave ni je e biti po plavlje no.
Pet minuta je sve to nam treba. Reklin pogleda na sat. Odvedi nas
do tan ka za talo e nje.
Blago dahui, nadzornik izvede tim na odmorite, povede ih niz
stepenice, pa du uskog hodnika. Na drugom kraju otvorio je mali ulaz i
siao niz spiralne metalne stepenice ofarbane u crveno. Stepenite je
zavravalo na maloj platformi koja je visila metar-dva iznad penuave,
mut ne po vri ne vode.
Stvarno idete tamo dole? upita ovek, gledajui ih ponovo uz isti
iz raz ne ve ri ce na i ro kom licu.
Snou pogleda dole u zapenualu, skramom pokrivenu vodu, nevoljno
nabirajui nos i alei to je ostao u kancelariji te veeri, i jo dublje se
kajui to je ovo mesto predloio kao ulaznu taku. Prvo Hambolt kil, a
sad
Odgo vor je po tvrdan, odgo vo ri ko man dir.
ovek obliza usne. Glavni dovod ete pronai nekih metar i po ispod
povrine, na istonoj strani rezervoara, uputio ih je. Obratite panju na
kuite propelera. Iskljuio sam ga, ali protok vode i dalje e okretati
lo pati ce.
Re klin klim nu. A gde je tano prva verti kala?
Stotinak metara niz dovod, ree nadzornik. Krenite levo, kad se cevi
raz dvo je.
To je sve to treba da znam, kaza Reklin. Idi sad gore i sve ponovo
uklju i im stigne tamo.
o vek je e kao, jo uvek pi lje i u gru pu.
Kre i! zabrun da Re klin i lju di po e e urno da si laze niz ste pe ni ce.
Snou je krenuo prvi, padajui na lea u klokotavu jamu, a za njim i
Donovan. Kad je oprezno otvorio oi, iznenadio se koliko je otpadna voda
ista: retka, nelepljiva i minimalno zamuena. I ostali uskoie. Osetio je
kako mu se vlaga pro bi ja do koe i po ku ao da ne mi sli na to.
Poeo je da pliva protiv slabe struje. Ispred sebe je video ugraene
propelere odvodnog ventila, koji su prepreavali put u okruglu cev, i
lopatice koje su se jo uvek sporo okretale. Zaustavio se i saekao
Reklina i ostale iz tima da ga sustignu, sve dok se sedam mornarikih
foka nije zaustavilo i poelo da pluta pored njega. Reklin pokaza na Snoa,
a onda ustrim pokretima stade da broji. Na tri, Snou i Donovan
strelovito prooe kroz propeler. Alfa tim je bio sledei, zatim Beta, pa
Gama.
Snou se zatee u ogromnoj cevi od nerajueg elika koja je vodila u
ne pre gledne mrane du bi ne.
Isti onaj potajni horor, koji je osetio u blatu Hamboh kila, pretio je da
ponovo izbije na povrinu, ali on mu se usprotivi, usporivi dah i
men tal no bio ki raju i ot ku caje svog srca. Nema pani ke, ne ovog puta.
Reklin i njegov partner proplivali su kroz lopatice, a zatim Reklin
otrim Pokretom pokaza Snou da nastavi. Ovaj brzo krenu napred,
vodei ostale timove niz tunel. Iza sebe je uo cijuk turbine i propeler
poe ponovo da ubrzava. Struja oko njega postade primetno jaa. Sad vie
nema po vrat ka, ak i kad bi hteo.
Tunel je zavijao nadole, ravajui se jednom, a onda jo jednom. Snou
je svaki put skrenuo levo. Nakon plivanja koje se inilo kao veno, odred
se konano zaustavi kod prve vertikalne cevi, uskog elinog okna jedva
neto ireg od njegovih ramena. Reklin pokaza da e on od ovog trenutka
preuzeti vostvo. Pratei foke, Snou poe da pliva nadole, preplavljen
mehuriima iz boca s kiseonikom ispred njega. Nakon nekoliko metara
komandir prestade da se sputa, a onda ih povede u horizontalnu cev, jo
uu od ove vertikalne. Snou se stisnuo iza Donovana, teko diui dok
mu je boca odskakala od zida do zida, u sinhronizaciji s njegovim
pli vanjem.
Odjednom bletavi elik bee zamenjen starom gvozdenom cevi,
prekrivenom sunerastim slojem re. Prolazak prethodnih nekoliko
ronilaca uzburkao je neprozirnu i narandastu prljavtinu i bacio je na
Snouovu masku. S naporom je iao dalje, oseajui umirujue
komeanje koje je poticalo od Donovanovih nevidljivih peraja. Kratko su
zastali dok je Reklin gledao mapu uz pomo nepromoive baterijske
lampe u obliku olovke. Zatim prooe jo dva zavoja, jedan kratak uspon
i Snou oseti kako povrina vode prska oko njegove glave. Nalazili su se u
gigantskom prolazu, moda nekih pedesetak metara u preniku, do
po lo vi ne pu nom lji gavom te ku om vo dom. Glav ni boni kanal.
Snou i Donovan na zaelje, dopro je prigueni Reklinov glas.
Ostanite na povrini ali diite i dalje kiseonik. Ovde je vazduh sigurno
prezasien metanom. Nastavite u standardnoj formaciji. Komandir brzo
kon sul to va plastinu mapu pri kae nu za ode lo, a onda kre nu napred.
Grupa se rasprila, plivajui blizu povrine i idui zaobilaznom
putanjom kroz sistem cevi. Snou se ponosio svojom izdrljivou u
plivanju, ali je osetio da ga znatno nadmauju ova sedmorica koja su se
ve o ma lako kre tala kroz vodu is pred nje ga.
Prolaz se konano zavrio u ogromnoj petougaonoj prostoriji, u kojoj
je sa ukastih stalaktita krune tavanice kapljala voda. Snou je
zapanjeno posmatrao masivni gvozdeni lanac koji je visio provuen kroz
metalnu alku zabijenu u njen vrh. Tanak mlaz vode slivao se niz lanac i
sa velike zarale kuke na njegovom kraju u vodu. Tamo je bila neka
betonska platforma s prugama od re. Tri velika, suva tunela granala su
se na zi do vi ma pro sto ri je.
Tri take, kaza Reklin. Ovde e biti nae zborno mesto. Operacija bi
trebalo da bude maji kaalj, ali emo sve raditi po protokolu. Sledite
striktno procedure pitanje-odgovor: pravi odgovor e biti tri parna broja.
Pravila ponaanja su jednostavna. Identifikujte se, ali pucajte na prvi
znak opasnosti ili ako neko pokua da vas sprei u onome to treba da
obavite. Izlazna taka je kanal Sto dvadeset pete ulice. Komandir
po gle da oko sebe. U redu, go spo do, haj de da zaradi mo svo je plate.
57.
U jednom kratkom i uasnom trenutku Margo je pomislila da ih
napadaju i instinktivno se okrenula, podiui oruje u poziciju za
pucanje, udno oklevajui da pogleda u ono s im se Pendergast borio.
ula se proaputana psovka iz DAgostinog pravca. kiljei kroz jo uvek
donekle nepoznate naoare, Margo shvati da se Pendergast bori s nekim
ovekom, moda beskunikom, koji je nekako izbegao policijsko
isterivanje. Bar je izgledao tako: mokar, skoren od blata i oigledno
krvare i iz neke ne vi dlji ve rane.
Iskljuite svetlo, prosikta Pendergast. Zrak svetlosti iz DAgostine
lampe pogodi njene naoare, a onda se uz mirkanje iskljui. Gorui
odsjaj lelujao se dok su njene naoare pokuavale da se vrate u normalu,
konano uspevi da se izotre kad su se stabilizovale. Naglo je udahnula.
Bilo je neeg u vitkoj figuri i upavoj kosi to je izgledalo neodoljivo
po znato.
Bile? pi tala je s ne ve ri com.
Pendergast je oveka pribio na zemlju, gotovo ga zatitniki grlei i
mrmorei neke rei u njegovo uho. Nakon nekoliko trenutaka ovek je
prestao da se opire i opustio se. Pendergast ga neno pusti i ustade.
Margo se nagnula kako bi ga bolje pogledala. Bio je to Smitbek, bila je u
pravu.
Daj te mu mi nut, kaza Pen dergast.
Ne mogu da verujem, reao je DAgosta. ta misli, je li nas pratio
ovamo dole?
Pendergast odmahnu glavom. Ne. Niko nas nije pratio. Pogledao je
oko sebe na sve kanale iznad i ispod. Ovo je Grli, gde se susreu svi
tuneli u kvadrantu Central parka. Neko ga je gonio, oigledno, a njegova
putanja se ukrstila s naom. Pitanje je, ko ga je gonio? Ili ta? Skinuo je
baca plamena i pogledao DAgostu. Bolje da bude spreman s tom
lam pom, Vin sen te.
Odjednom, Smitbek ipi na noge, a onda pade na gomilu
dvade set e tvo ro innih glav nih cevi koje su i ni le pod Grli a.
Ubi li su Dafi ja! krik nuo je. Ko ste vi? Po mo zi te mi, ne vi dim!
Vrativi pitolj, Margo prie blie i kleknu pored njega. Beg iz tunela
podzemne - kroz bune prolaze i mrane, odjekujue galerije koje su se
inile tako nerealne desetak spratova ispod Menhetna - bile su kao
beskrajni i zlokobni san. To to je videla svog prijatelja kako dotrava iz
tame, skamenilo ju je od straha i oka i samo pojaalo njen oseaj
ne re al no sti i tave si tu aci je.
Bile, umirujue mu se obratila. U redu je. Ja sam, Margo. Molim te
budi tih. Ne usuujemo se da koristimo svetlo, a nemamo nijedan par
nao ara vi ka. Ali po mo i emo ti.
Smitbek je treptao, gledajui iroko rairenih zenica u njenom
pravcu. Hou napolje odavde! viknuo je odjednom, uspravljajui se na
noge.
ta? sarkastino do baci DAgo sta. I pro pu sti svo ju pri u?
Ne sme sam da krene nazad, kaza Pendergast i stavi mu ruku na
rame da ga zau stavi.
Smitbek je bio i suvie iscrpljen da se opire te se opusti. ta se ovde
zbi va? naj zad upi ta.
Isto to bih i ja tebe mogao da pitam, odgovori Pendergast. Mefisto
nas vodi do Astor tunela - avoljeg tavana. Postojao je plan da se
is prazni re zervo ar i po dave stvo re nja.
Plan kape tana Vek si ja, do dade DAgo sta.
Ali rezervoar je pun mbvunskih lokvanja. U njemu su ga stvorenja
odgajala. Ne smemo da dopustimo da biljka dospe u okean. Prekasno je
da zaustavimo odliv vode, pa je tim mornarikih foka poslat iz pravca
reke da zapeati najnie izlivne tunele. Mi emo da zapeatimo taj
prostor iznad Astor tunela kako bismo spreili izlivanje. Spreiemo
isputanje vode i njeno izlivanje u reku. Ako uspemo, sve e se zadrati
ovde u Grli u i ni gde drugde se nee iz li ti.
Po gnu te glave Smit bek je u tao.
Dobro smo naoruani i potpuno spremni za bilo ta to se nalazi
ovde dole. Imamo mape. Bie sigurniji s nama. Da li me razume,
Vilijame? Margo je gledala kako Pendergastova slatkoreivost proizvodi
svoj efekat. Smitbekovo disanje se naizgled umirilo i on, konano,
go to vo ne pri met no klim nu.
A kuda si ti kre nuo? upi ta ga DAgo sta.
Pendergast napravi pokret kojim htede da uutka DAgostu, ali
Smitbek pogleda u pravcu porunika. Pratio sam kapetana Veksija i
grupu policajaca ispod rezervoara, tiho je odgovorio. Pokuavali su da
zatvore neke ventile. Ali ispostavilo se da su izlomljeni, tako neto. A
onda Odjednom pre stade da go vo ri. Onda su se po javi li oni.
Ne moj, Bile, ubaci la se Margo.
Pobegao sam, kaza Smitbek, teko gutajui. Dafi i ja smo pobegli.
Ali uhvati li su ga kod merne stani ce. Oni
Dosta je, tiho ree Pendergast. Usledila je tiina. Sabotaa, kae?
Smitbek klimnu. uo sam kako Dafi govori da je neko petljao oko
ven ti la.
To je ve problem. Stvarno veliki problem Na Pendergastovom licu
je poivao izraz kakav Margo nikad ranije nije videla. Bolje da
nastavimo dalje, kaza, ponovo nabacivi baca plamena na lea. Ovaj
Grli je savreno mesto za zamku. Pogledao je po mranom tunelu.
Me fi sto? pro apu tao je.
ulo se neko komeanje u mraku, a onda Mefisto prie, ruku
prekrtenih na grudima, s irokim i glupim osmehom na ekinjavim
usnama.
Ba sam uivao u ovom dirljivom susretu, ree on svojim
svilenkastim siktajem. Sada je ova radosna grupa avanturista
kompletna. Ej, krabalo! Vidim da si odlutao mnogo dublje nego to si to
smeo prvi put kad smo se sre li. Ne kako ti je pri raslo za srce, a?
Ne naro i to, odgo vo ri Smit bek pri gu e nim glasom.
Ba je lepo to konano imamo samo svog linog Bozvela pri ruci.
Pod vetakim svetlom zatitnih naoara, kojim je sagledala grupu,
Margo se uini da Mefistove oi blistaju nekim zlatastim i crvenkastim
sjajem. Hoe li spevati jednu epsku baladu o ovom dogaaju?
Mefistijadu. Herojskim distihom, molim te. Naravno, pod
pretpostavkom da e preiveti da bi priu uopte ispriao. Pitam se ko e
od nas preiveti, ko e ostaviti svoje bele kosti da trunu ovde, zauvek, u
tu ne li ma is pod Men het na?
Ide mo dalje, kaza Pen dergast.
Shvatam. Beli misli da je bilo dovoljno prie. Moda se plai da e
nje go ve ko sti ostati paco vi ma.
Moramo da postavimo nekoliko pakovanja dinamita tano ispod
Grlia, krotko kaza Pendergast. Ako budemo stajali ovde i sluali tvoje
prazno naklapanje, neemo imati vremena da izaemo pre nego to se
rezervoar isprazni. Tada e i tvoje kosti, kao i moje, ostati ovde
paco vi ma.
Vrlo dobro, vrlo dobro! kaza Mefisto. Ne ljuti se. Okrenuo se i
po eo da se spu ta niz ve li ku mranu cev.
Ne, Smit bek se po bu ni.
DAgo sta napravi ko rak pre ma no vi naru. Haj de. Uze u te za ruku.
Vertikalna cev zavravala se u visokom tunelu a oni su ekali u
mraku da Pendergast postavi nekoliko punjenja, da bi na kraju dobivi
znak krenuli za njim. Nakon nekoliko stotina metara kroz taj tunel, stigli
su do platforme koja je visila nekoliko stopa iznad povrine vode. Margo
je ovo bilo drago, jer je voda koja je dospevala do lanaka bila veoma
hladna i prljava.
Pa! proaputao je Mefisto, iskoraivi na nogostup. Moda e voa
Gran to vog gro ba ko nano uspe ti da osu i gae.
Moda e Kralj kloara konano uspeti da zatvori svoja usta, zarea
DAgo sta.
Siktaj ushienja dopre od Mefista. Kralj kloara. armantno. Moda
bih mogao da odem i ulovim kojeg prunog zeca i ostavim vas malo da
sami pe i nari te.
DAgosta se ukruti, ali zadra jezik za zubima, a Mefisto ih preko
platforme povede dalje u sve skueniji prostor. Negde u daljini Margo u
riku vode koja pada i uskoro se prolaz zavri kod uskog vodopada. Uske
gvozdene merdevine, gotovo nevidljive od blata nataloenog desetinama
go di na, vo di le su nado le u verti kal ni tu nel u podno ju vo do pada.
Jedan po jedan proli su kroz tunel, stupivi na neravan stenoviti pod,
ispod vorita dvadesetetvoroinnog cevovoda. Uske rupe za detonaciju
bile su neravnomerno rasporeene po zidovima kao da su ih izbuih neki
ne u redni termi ti.
Nous som mes arri ves { 3 }, kaza Mefisto i prvi put Margo pomisli da
ose a nervo zu iza svog tog razme tanja. avo lji tavan je tano is pod nas.
Mahnuvi im da se ne pomiu, Pendergast proveri mape a zatim
beumno nestade u starom tunelu. Kako su se sekunde pretvarale u
minute, Margo oseti kako je svaka kap vode koja pada s tavanice, svaki
prigueni zvuk ili nemirni pokret, ine sve nervoznijom. Jo jednom je
poela da preispituje svoje motive za polazak sa njima. Bivalo joj je sve
tee da ignorie injenicu da se nalazi tridesetak metara pod zemljom, u
nekom nepoznatom i davno zaboravljenom lavirintu servisnih prolaza,
eleznikih tunela i ostalih jo udnijih mesta, sa neprijateljima koji bi
svakog tre nut ka mo gli
Neko se pomerio u tami pored nje. Draga doktorko Grin, dopre do
nje svilenkasti Mefistov glas. ao mi je to ste odluili da se prikljuite
naem malom obilasku. Ali poto ste ve ovde, moda biste mogli da mi
uinite jednu uslugu. Molim vas da shvatite da mi je namera bila da
dozvolim da vai prijatelji preuzmu na sebe sav rizik. Ali ako se neto
neprijatno ipak desi, moda biste mogli neto da isporuite umesto
mene. Margo oseti kako joj on gura malu kovertu u aku. Ljubopitljivo,
ona poe da je po di e pre ma nao ari ma.
Ne! zaustavi je Mefisto, uhvativi joj ruku i gurnuvi je u njen dep.
Ima vre me na za to i kasni je. Ako bude ne ophodno.
Zato ja? upi ta Margo.
A ko drugi? dopre siktaj. Onaj ljigavi Pendergast? Ili ovaj
raskrupnjali jeftini model njujorkih plavaca, to stoji tamo? Ili Smitbek,
uti no vi nar?
uo se brzi bat koraka u mraku i Pendergast se pojavi unutar
magliastog kruga koji je proizvodila njihova lampa. Odlino, rekao je
dok se Mefisto udaljavao od nje. Ispred nas je platforma na koju sam se
onomad sam spustio. Punjenja ispod Grlia bi trebalo da ree problem
otoka iz glavnog rezervoara na jug. Sad emo postaviti ostatak punjenja
kako bismo blokirali bilo kakvo izlivanje iz dovodnih kanala ispod
severnog kraja parka. Uzgredni ton njegovog glasa vie je godio nekoj
kriket-zabavi, pomisli Margo, nego ovoj etnji iz none more. Ali bila mu
je zahval na na tome.
Pendergast epa ruku bacaa plamena, otklopi poklopac cevi i
nekoliko puta pritisnu gorionik. Ja idem prvi, rekao je. Onda Mefisto.
Ve ru jem u tvo je in stink te, obave sti me ako ose ti da ne to nije u redu.
Nije u redu to to smo ovde, kaza Mefisto. Jo od onog trenutka
kada su se Sme u rani po javi li, ovo je bilo zabranje no po druje.
Margo, ti si prva, nastavi Pendergast. Vodi rauna o Smitbeku.
Vin se ri te, hou da nam dri zae lje. Mo da doe do su ko ba.
Do bro, pri stade DAgo sta.
Hou da po mognem, Margo u kako Smit bek tiho go vo ri.
Pen dergast ga po gle da.
Beskoristan sam bez oruja, objasni pisac, nepostojanog ali
odlunog glasa.
Ume li da ru ku je oru jem? upi ta Pen dergast.
Ne kad sam samarom gaao gli ne ne go lu bo ve odgo vo ri Smit bek.
DAgosta prigui smeh. Pendergast na trenutak napui usne, kao da
neto proraunava. Zatim skinu drugo oruje s ramena i predade mu ga.
Ovo je M-79. Ispaljuje etrdesetmilimetarske, visoko eksplozivne
metke. Budi siguran da ima bar trideset metara do mete pre nego to je
upotrebi. DAgosta moe usput da ti objasni kako se ponovo puni. Ako
bude neke ak ci je, oe ku jem da e imati do volj no sve tla da vi di.
Smit bek klim nu.
Pomisao na novinara sa bacaem granata ini me veoma
nervo znim, sti e D Ago stin glas iz mraka.
Postaviemo dinamit i otii, kaza Pendergast. Pucajte samo ako
nema izbora; pucnji e nam na vrat navui itavo leglo. Vinsente, prebaci
prekida lampe na stroboskop i ukljui je na prvi znak nevolje. Prvo emo
ih zaslepeti, pa onda pripucati. Samo se postarajte da prvo skinete
naoare - svetlost e ih preopteretiti. Znamo da ne vole svetlost, pa
jednom kada saznaju da smo ovde, iskoristimo to u svoju korist.
Okre nuo se. Margo, ko li ko si si gurna za taj vi tamin D?
Sto posto sigurna, odmah je odgovorila. A potom zautala. Pa, u
naj manju ruku, de ve de set pet po sto.
Shvatam, odgovori na ovo agent FBI-a. Pa, ako doe do sukoba,
bo lje da prvo upo tre bi svoj pi to lj.
Pendergast poslednji put pogleda unaokolo, a onda poe oprezno da
predvodi grupu niz prastari tunel. Margo je videla kako DAgosta vodi
novinara vrsto ga drei za ruku. Nakon nekih pedesetak metara,
Pendergast podie ruku. Gurnuvi ruku u dep, izvadio je upalja i
pribliio ga gorioniku bacaa plamena. uo se dahtaj, blesak vatre, a
zatim i tiho itanje. Maleni, plavi plamen poskakivao je na kraju
me sin ganog go ri o ni ka.
Ima li neko ko baje? pro mrmlja Me fi sto.
Margo je disala kroz nos, trudei se da ostane pribrana. Vazduh je bio
teak od kombinacije metana i amonijaka. A iznad svega toga lebdeo je
slabi ko zji smrad koji je i pre vi e do bro po znavala.
58.
Snou nasloni svoja bolna lea na zid od cigala na odmoritu. Skinuvi
peraja s nogu, paljivo ih nasloni na zid, gde su tegovi i boce ve stajali
uredno poslagani. Razmiljao je da skine i gumenu torbicu s boka, ali se
setio ta mu je komandir rekao o odvajanju od nje pre zavretka misije.
Odmorite bee klizavo pod njegovim mokasinama od neoprena. Izvadio
je regulator i acnuo se na smrad okolnog vazduha. Bolje da se
naviknem, pomislio je, udahnuvi malo kiseonika. Od ovog trenutka,
znao je, kre tae se po su vom.
Oko njega foke su takoe skidale maske i boce, otvarale nepromoive
rance i pripremale opremu. Komandir Reklin kresnuo je baklju i ugurao
je u pukotinu na zidu od cigala. itala je i pljuckala tiho, kupajui
prostoriju nestalnom crvenkastom svetlou. Pripremite
komunikacione ureaje. Koristite ih samo u sluaju krajnje nude, na
tajnoj frekvenciji. Hou da itavo vreme pazite da ne proizvodite buku.
Zapamtite, svaki tim ima potpaljivaa koji nosi rezervna punjenja. Ako iz
bilo kog razloga jedan od tri glavna tima ne bude u mogunosti da ispuni
mi si ju, ostali ti mo vi e ga po kri vati.
Jo jednom je pogledao vodootpornu mapu,.a onda je vrsto umotao i
ugurao pod remen noa. Delta, rekao je, obraajui se Donovanu, vi ste
pozadina. Ostajete ovde, na zbornom mestu, i pokrivate zalee. Ako neki
od timova ne uspe, vi uskaete. Pogledao je oko sebe. Beta, vi idete tim
tunelom. Gama, onim poslednjim. Svi se zavravaju vertikalnim oknom
posle nekih petsto metara. Tamo ete postaviti dinamit. Nai emo se
ovde pre je danaest i dvade set. Ako zakasni mo, ni kad ne e mo ni oti i.
Re klin otro po gle da Sno ua. Jesi li do bro, sre i ce?
Snou po tvrdno klim nu.
Ko man dir klim nu. Haj de mo. Bi ame, ti si sam nom.
Snou je gledao kako tri tima nestaju u tami, dok njihove senke
lelujaju po sjajnim zidovima, a stopala propadaju u duboko blato.
Komunikacioni ureaj izazivao mu je udan i stran oseaj na glavi. Kako
su zvuci jenjavali, progutani pomrinom odvodnih kanala, osetio je
rastu i ose aj jeze.
Donovan je pregledao jamu, istraujui temelje i prastare cigle. Posle
izvesnog vremena beumno je priao naslaganoj opremi, izgledajui
sablasno pri sve tlo sti baklje.
Uasno smrdi ovde dole, konano je progovorio, unuvi pored
Sno ua.
Snou se nije ni po tru dio da po nu di ne sum njiv odgo vor.
Ne pliva loe za civila, nastavi foka, nametajui svoj pleteni
opasa. Izgleda da je Snouovo plivanje kroz tunele ubedilo Donovana da
mu nije ispod nivoa da razgovara s njim. Ti si onaj koji je izvukao ona
dva tela iz Klo ake, je sam li u pravu?
Aha, odgovori Snou, kao da se brani. Pitao se ta je Donovan uo o
tome.
Pro kle to aav po sao, trae nje tela mrtvaca. Sme jao se Do no van.
Nita aaviji od ubijanja Vijetnamaca ili postavljanja eksploziva pod
auto nekog jadnog kukinog sina, mislio je Snou. Ali glasno je rekao: Ne
traimo mi samo mrtvace. Tog dana smo, u stvari, traili pakovanje
he ro i na koje je neko bacio s mo sta.
Heroin, a? Neko vreme su tamo dole ribe sigurno bile prilino
rastu re ne.
Snou se ote osmeh, ali ak je i njemu samom delovao usiljeno i
udno. ta je, do avola, s tobom? Budi oputen, kao Donovan. Kladim
se da Klo aka nije vi de la ribu po slednjih dve sta go di na.
Ima pravo, kaza Donovan, ponovo se uspravivi. ovee, ne
zavidim ti. Pre bih nedelju dana proveo na fizikoj obuci, nego pet
mi nu ta u tom mu lju.
Snou opazi kako foka gleda njegov harpun s podsmehom. Bolje da
ima neko pravo oruje, u sluaju da moramo da krenemo. Donovan
poe da pretura po jednoj od torbi s opremom i iz nje izvadi mainku sa
opakom metalnom tubom privrenom za donju stranu cevi. Jesi li
pu cao ne kad iz M-16? upi ta.
Momci iz taktikog tima su nam dozvolili da ih isprobamo na
di plom skoj zabavi, odgo vo ri Snou.
Izraz neverice i zabave pree Donovanovim licem. Ma je li, stvarno?
Diplomska zabava na akademiji. Kladim se da ti je mamica spremila lan-
paket. Bacio je oruje Snou, a onda ponovo gurnuo ruku u ranac,
izvadivi iz njega nekoliko rezervnih okvira. U njima ima po 30 metaka.
Isprazne se za dve sekunde kad se puca automatski, pa pazi kako
pritiska okida. Nije ba neka vrhunska tehnologija, ali isprobana je i
radi. Dodao mu je jo jedan okvir. Taj prednji okida je za XM-148.
Dodatak za ispaljivanje granata. Tu ti je i etrdesetmilimetarski okvir, za
svaki slu aj, ako se oraspo lo i.
Do no vane? mo rao je da pita Snou. ta znai ko madi?
Na fokinom licu, umazanom bojama, pojavi se dugaak i spor kez.
Pretpostavljam da neu mnogo tete naneti i ako ti kaem. To je
ne srenik kom pri padne ast da nosi vrh-mag za vre me ope raci je.
Vrh-mag? Snou i dalje bee u mraku, kao i rani je.
Bele magnezijumske baklje. Obavezni deo opreme za sve none
operacije, ak i tajne, poput ove. Glupa pravila, ali tako to ide. Veoma,
veoma su jarke. Odvrne vrh kako bi aktivirao upalja, baci je na
sigurnu udaljenost i dobije pola miliona svea kad padne. Ali nisu
previe stabilne, ako me razume. Dovoljan je samo jedan metak ispucan
u tu torbu, ak i neki manji, po put 22 mi li me tra, i bum! Ko madi. Ako me
razu me. Zaki ko tao se, a onda opet odlu tao.
Snou se malo pomeri, pokuavi da to vie odmakne torbu od svog
tela. Osim nestalnog pucketanja baklje, nekoliko minuta je bila tiina.
Zatim Snou ponovo u Donovanov prigueni kikot. ovee, pogledaj
ovo! Moe li da poveruje da je neki ludak ovuda tumarao? I to potpuno
bos.
Ostavivi oruje sa strane, Snou ustade i prie da pogleda. Video se
trag otisaka bosih stopala u blatu. I to sveih - blato oko ivica tragova je
bilo mo kro, ne suvo.
Majku ti, promrmlja Donovan. Sigurno je broj etrdeset osam,
naj manje. Po no vo se nasme jao.
Snou je piljio u neobino iroku stopu, s oseajem jeze koji je bivao
sve jai. Kad se Donovanov smeh stiao, Snou u neku daleku tutnjavu.
ta to bi? upi ta.
ta? upi ta Do no van, kle e i i po de avaju i svo je uprtae.
Zar nije pre vi e rano da se ak ti vi ra di namit? upi ta Snou.
Ja ni ta ni sam uo.
Ja je sam. Odjednom Sno u o vo srce poe lu daki da tue u gru di ma.
Donovan je oslukivao, ali ula se samo tiina. Oladi, drue, rekao
mu je. Po i nje da ti se pri i njava.
Mi slim da bi tre balo da pro ve ri mo sa vo om.
Donovan odrino odmahnu glavom. Aha, pa da ga stvarno
nadrkamo. Bacio je pogled na sat. Striktna tiina, sea se? Operativni
poloaj nije ni na jedan klik odavde. Vratie se za deset minuta. Onda
moemo da se istimo iz ovog klozeta. estoko je otpljunuo u
ne po kret no blato.
Baklja se is to pi la i ugasi la, a u plji na zaro ni u tamu.
Sranje, promrmlja Donovan. Snou, daj mi drugu iz te male vree
kod tvo jih nogu.
Usledi nova tutnjava, koja lagano preraste u slabi i prigueni stakato
puane vatre. inilo se kao da trese prastare zidove, pojaava se i slabi
kao udalje na grmljavi na.
U mraku Snou zau kako Donovan hitro ustaje na noge i prstom
pritiska komunikacioni ureaj. Tim Alfa, voo, da li me uje? kroz
sik taj je go vo rio.
ulo se samo glasno pucke tanje stati ke na fre kven ci ji.
Osetili su kako se tlo potresa. To je bila prokleta bomba, kaza
Do no van. Alfa! Beta! Javi te se! Ze mlja se po no vo zatre sla.
Snou, uzmi oruje. uo je zvuk dobro podmazanog zatvaraa koji se
po me ra unatrag. Ovo se pre tvara u jedno ve li ko sranje. Alfa, u je li?
Pet od pet Reklinov glas dopre uz pucketanje kroz komunikacioni
ure aj. Iz gu bi li smo vezu sa Gamom. Sae kaj.
Razu meo, kaza Do no van.
Usledila je kratka, napeta tima, a onda se komandirov glas ponovo
javi.
Delta, Gama je sigurno naila na neke probleme dok je postavljala
dinamit Upotrebite rezervu. Mi smo ve postavili svoja punjenja i
pro ve ri e mo stanje Bete.
Razumem. Svetlost se pojavi i Donovan pogleda Snoua. Idemo,
ree. Moraemo da postavimo Gamin dinamit. Uguravi lampu pod
bretelu, dao se u trk, pognut i s pukom vertikalno priljubljenom na
grudi. Duboko udahnuvi, Snou krenu za njim u tunel. Pogledavi
nadole, primetio je stope pri treperavom svetlu - ovde je bilo jo vie
otisaka, preplitali su se i ukrtali u nekom sumanutom haosu i bilo ih je
previe da bi se mogli razaznati oni koje su ostavile stope Gama tima.
Pro gu tao je ve li ku kne dlu.
Nakon izvesnog vremena Donovan uspori pred neim to je izgledalo
kao stari boni kanal, okruen gomilom pilona. Ne bi trebalo da je
dale ko, pro gun ao je, is klju iv i lam pu i palji vo oslu nuv i.
Gde su? zau Snou kako samog sebe pita. Nije se iznenadio to se
Do no van nije po tru dio da mu odgo vo ri.
Vratili smo se na zborno mesto, stie glas Reklina preko
komunikacija. Ponavljam: punjenja uspeno postavljena. Sad idemo da
pro ve ri mo Betu.
Hajde, kaza Donovan, ponovo krenuvi napred. Ali odjednom, on
stade.
Ose a li to? pro apu tao je.
Snou otvori usta, ali ih ponovo zatvori kad ga smrad pogodi.
Instinktivno se okrenuo unazad. Bio je to neki prezreli, zemljani miris,
ija je jetkost prevazilazila smrad odvodnog tunela. A tu je bilo i jo
ne to: ne o bino sve mi ris me sare.
Donovan zatrese glavom kao da pokuava da je razbistri, a zatim se
spremi da krene dalje. U tom trenutku komunikaciona jedinica zazuja u
Snouovom uvetu. ulo se utanje, a onda se pored njega probi i
Re kli nov glas: napad. Baci te baklje
Snou se pitao da li je dobro uo. Reklin je govorio s nekom
nenormalnom mirnoom. Zatim se u probijanje statike iz ureaja i neki
kle pet koji je zvu ao kao pucnjava.
Alfa! zaurla Do no van. u je li? Pri jem.
Potvrdno, uo se Reklinov glas. Napadnuti smo. Ne moemo do
Bete. Postavljamo njihova punjenja. Biame, tamo! Usledio je udarac, a
onda uasna eksplozija. Iz elektronskog uma dopirali su nerazaznatljivi
zvuci: vika, moda vrisak, donekle previe dubok i promukao da bi bio
ljudski. A onda ponovo tiha tutnjava pucnjeva dopre do njih i kroz
zi do ve.
Delta probi se Reklinov glas iznad rike statikog uma,
okru e ni
Okrueni? viknu Donovan. Okrueni kime? Treba li vam
po jaanje?
Zau lo se jo pucnje va, a onda ogrom na buka.
Alfa! po zi vao ih je Do no van. Tre ba li vam po jaanje?
Boe moj, toliko mnogo Biame, ta je to, do avola Reklinov
glas zamre pred naletom uma. I sve odjednom prestade, a Snou - kao
ukopan u neposrednoj tami - pomisli da je njegov ureaj jednostavno
crkao. Zatim je uz pratnju gumastog zvuka neoprena koji se cepa
proizveo jedan ogavan, kaljui vrisak, toliko glasan da se inilo kao da
do pi re ne gde po red nje ga.
Alfa, javi se! Donovan se okrenu prema Snou. Kanal je jo uvek iv.
Ko man di ru, ovde Del ta, javi se!
Usledilo je komeanje statike, a nakon toga neto to je Snou zvualo
kao mljackanje blata, a onda po no vo um.
Donovan je bezuspeno pokuavao da podesi svoj komunikacioni
ure aj. Po gle dao je u Sno ua. Haj de, ree, spre miv i oru je na go tovs.
Kuda? upi ta Snou, iz o bli e nog lica od oka i strave.
Jo uvek mo ramo da po stavi mo Gami na pu nje nja.
Jesi li ti lud? divlje proaputa Snou. Zar nisi uo to? Moramo
odmah da ide mo odav de.
Donovan se okrenu prema njemu, krutog izgleda lica. Postavljamo
dinamit Gama tima, prijatelju moj. Glas mu je bio tih, ali sadrao je
nepopustljivu odlunost, moda ak i otvorenu pretnju. Prvo
zavravamo ope raci ju.
Snou pro gu ta. Ali ta emo s ko man di rom?
Do no van ga je i dalje gle dao. Prvo zavravamo ope raci ju, re kao je.
Snou shvati da nema mesta daljoj raspravi. vrsto stisnuvi M-16,
krenuo je za fokom u mrak. Mogao je da vidi neko nestalno svetlo ispred
njih: sve tlost iza kri vi ne tu ne la ple sala je po ci glama naj daljeg zida.
Neka ti oru je bude sprem no, uo je upo zo ravaju i mrmor.
Snou se oprezno kretao u krivini, a onda naglo stao. Ispred njega
tunel se iznenada zavravao. Gvozdene preke na kraju vodile su do usta
ve li ke cevi po stavlje ne na tavani ci.
O, Isu se, zaste njao je Do no van.
Jedna baklja, koja je u daljem uglu cvrala u blatu, bacala je slabo
svetlo na prizor. Snou se pomamno osvrnu oko sebe, upijajui jezive
detalje. Zidovi tunela bili su izbrazdani i u oiljcima od metaka. Jedan
dobar deo zida je bio izvaen, a ivice te rupe spaljene i aave. Dve
mrane prilike leale su opruene u blatu oko baklje, s rancima i
orujem razbacanim unaokolo. Perca kordita plutala su kroz nepokretni
vazduh.
Donovan je ve bio skoio do najblieg tela, kao da hoe da ga
probudi. A onda se isto tako brzo udalji od njega i Snou na trenutak spazi
deo neoprenskog odela, pocepanog od vrata do struka, i krvavi patrljak
gde je tre balo da hude glava.
I Kampion, smrknuto kaza Donovan, gledajui u drugu foku.
Isu se, ta je ovo mo glo da uradi?
Snou askom zatvori oi, brzo i isprekidano diui, i pokuavajui da
sau va ono malo kon tro le nad so hom.
Ko god da su, sigurno su otili onim putem, kaza Donovan,
po kazav i na cev iz nad nji ho vih glava. Snou, uzmi tu torbu s okvi ri ma.
Radei ta mu je reeno, Snou se nagnu napred i uze torbicu. Skoro
mu je ispala iz ruke, a kad je pogledao, video je da je sva klizava od krvi i
tki va.
Ovde u postaviti dinamit, kaza Donovan, izvlaei pakovanja C-4 iz
svo je naprt njae. Po kri vaj odstupni cu.
Snou podie oruje i okrenu lea foki, gledajui niz krivinu tunela koji
je, ludaki treperei, nestajao i pojavljivao se s vidika na nestalnom
svetlu baklje. Njegove slualice nakratko unue usled statike - ili je to
bio zvuk neega tekog to se vue po blatu? Da li je uo neko meko,
vlano frfljanje is pod svih tih elek trinih smet nji i prskanja?
Ali slualica ponovo zaneme. Krajikom oka video je kako Donovan
zarivajui broja u eksploziv, ukucava vreme. Dvadeset tri pedeset pet,
rekao je. To nam daje skoro pola sata da pronaemo vou tima i
izgubimo se odavde. Pognuo se, kidajui lanie sa bezglavih trupla
svojih poginulih drugara. Krei, rekao je, uzimajui svoje oruje i
gu raju i iden ti fi kaci o ne pri ve ske pod gu me ni prsluk.
Kako su ponovo poeli da se kreu napred, Snou u iznenadno
grebanje iza lea i neki zvuk koji je liio na kaalj. Okrenuo se da bi video
nekoliko prilika koje su se sputale iz cevi i padale u blato pored
poginulih foka. Snou je video, uz neki oseaj jezive nestvarnosti, da su na
sebi imaju ogrtae i kapu ljae.
Ide mo! po vi ka Do no van, po trav i pre ma kri vi ni tu ne la.
Snou ga je pratio, dok mu je noge pokretala panika. Kloparali su niz
prastari prolaz od cigala, beei od uasne scene. Kako zaoe za krivmu,
Donovan se okliznu na blato i pade, preturivi se preko glave u mrklom
mraku.
Zauzmi poloaj! viknuo je, grabei rukama oruje i u istom pokretu
pale i baklju.
Snou se okrenu i ugleda prilike kako ih pognute i postojano slede.
Jarki sjaj baklje kao da ih je na trenutak zaustavio. Zatim jurnue
napred. Bilo je neeg bestijalnog u njihovom tranju od ega mu se ledila
krv u ilama. Njegov kaiprst lagano krenu napred opipavi branik
okidaa. Glasna rika razlee se pored njega i on shvati da je Donovan ve
ispalio iz svog bacaa granata. Video je blesak svetla, a onda se tunel
zatresao od udara. Oruje se ritalo i propinjalo kad je shvatio da i on sam
divljaki puca iz svoje M-16, rasipajui metke po itavom tunelu ispred
sebe. Brzo je skinuo prst sa okidaa. Jo jedna figura se pojavila iz
krivine, izbivi iz dima od granate u Snouovo polje vatrenog dejstva.
Naciljao je i dodirnuo okida. Glava te prilike se trznula unazad i u
jednom kratkom trenutku Snou je opazio neverovatno izborano i
kvrgavo lice ije su crte ostale skrivene pod velikim naborima koe.
Zatim je usledio jo jedan pucanj i uas nestade u plamenu i dimu
Do no vano ve granate.
Njegova puka je okidala po praznom okviru. Otpustio je prst, izbacio
okvir, gurnuo ruku u dep za drugim i namestio ga. ekali su, spremni da
ponovo zapucaju, dok je jeka postepeno jenjavala. Nijedna nova figura
nije is trala iz dima i tame.
Do no van du bo ko udah nu. Vraamo se do zbornog me sta, re kao je.
Okrenue se da se vrate niz tunel i Donovan posegnu rukom da
ukljui svoju lampu. Uski crveni zrak streljao je pomrinu pred njima.
Snou ga je pratio, teko diui. Ispred njih leale su Tri take, sva njihova
oprema i izlaz. Otkrio je da razmilja od sadanjeg trenutka do trenutka,
koncentriui se samo na beg, odlazak na povrinu, jer svaka druga
pomisao znaila bi da pomilja na uase koji su ih proganjali, a da misli
na njih to bi znai lo
Odjednom, on se zabi u Donovanova lea. Samo na trenutak
zapanjen, pogledao je oko sebe, pokuavajui da odredi ta je to nateralo
foku da tako naglo stane.
A onda, pri svetlosti Donovanove lampe, ugleda grupu stvorenja
ispred njih: deset, moda petnaest, kako stoje nepomino na mutnom
vazduhu odvodnog tunela. Nekoliko njih je dralo neke predmete, neto
to je visilo kao debeli konopac, kako se Snou uinilo. Jo bolje se
zagle dao, s me avi nom oarano sti i strave. A onda brzo skre nuo po gled.
Maj ko bo ja, dah tao je. ta emo sad?
Pro bi e mo se, tiho kaza Do no van, po dignuv i oru je.
59.
Margo duboko udahnu iz maske s kiseonikom, a onda je dodade
Smitbeku. Kiseonik joj je momentalno razbistrio mozak i ona pogleda
oko sebe. Na elu grupe Pendergast je smetao pakovanja plastinog
eksploziva oko osnove otvorenog prolaza. Neprestano je vadio jedan po
jedan paket iz ranca i postavljao ga na mesto, a oblak praine i gljivinih
spora, koje su se uzdizale sa zemlje, momentalno mu je skrivao lice.
DAgosta je stajao iza nje, sa spremnim orujem u rukama. Mefisto je
u tljiv i ne po kre tan bio po strani, s oi ma po put e ravi ce u tami.
Pendergast je ugurao detonatore u C-4, a onda paljivo namestio
vreme, proveravajui ga na svom Patek Filipu. Zatim je pokupio svoju
torbu i tiho ustao, signalizirajui im da je vreme da se krene na sledeu
poziciju. Od ivica svojih naoara za no do donje ivice brade, Pendergast
kao da je na licu imao masku od svetlosive praine. Njegovo inae
besprekorno crno odelo bilo je svo iscepano i blatnjavo. Pod nekim
drugim okolnostima izgledao bi smeno. Ali Margo nije bila raspoloena
za smeh.
Vazduh je bio toliko kuan da je shvatila kako je rukom prekrila nos i
usta s ci ljem da se zati ti. Ali odu stala je i po no vo udah nu la iz maske.
Hej, nemoj da cicijai s tim kiseonikom, proaputao je Smitbek.
Slabano se osmeh nuo, ali oi mu ostado e natmu re ne i dale ke.
Kretali su se niz uski hodnik, ali sada je Margo pomagala Smitbeku
kroz mrak. Ogromni gvozdeni klinovi, razmaknuti na oko tri metra jedan
od drugog, visili su sa plafona. Nakon nekoliko minuta ponovo su stali
kako bi Pendergast pogledao planove, a onda je uzeo dinamit iz
Margo i nog ruk saka i po stavio ih u jednu niu u bli zi ni tavani ce.
Vrlo dobro, rekao je. Jo jedna serija i moemo da krenemo ka
po vri ni. Mo rae mo brzo da se kre e mo.
Kre nuo je niz hodnik, ali onda iz ne nada stade.
ta je to? proaputala je Margo, ali Pendergast podie ruku dajui
im znak da se uti aju.
u je te li to? naj zad upi ta ti him glasom.
Margo je oslukivala, ali nita nije ula. Tesna, smrdljiva atmosfera,
kao pamuna vuna, priguivala je sve zvuke. Ali sada je ula neto: tupi
udarac, a onda jo jedan, kao kotrljajua grmljavina pod njihovim
no gama.
ta je to? pi tala je.
Ni sam si gu ran, pro mrmljao je Pen dergast.
Nisu valj da foke de to ni rale svoj ek splo ziv?
Ali Pendergast odmahnu glavom. Ne zvui dovoljno snano da bi bilo
plastika. Osim toga, prerano je. Posluao je kratko, mrtei se, a onda im
pokaza da krenu dalje. Margo je bila blizu iza njega, predvodei Smitbeka
kako se prolaz uzdizao, a onda padao, pratei neku ludaku putanju kroz
stene. Zatekla je sebe kako se pita ko je mogao da konstruie ovaj prolaz,
nekih moda tridesetak spratova ispod ulica Menhetna. Videla je sebe
kao u nekoj viziji, kako eta Park avenijom, puteljkom koji poput veoma
tankog sloja asfalta prekriva nepreglednu mreu okana, tunela, galerija i
pro laza, to zaranjaju du bo ko pod ze mlju i vrve pe li njom uurbano u
Pomamno je odmahnula glavom i uzela jo jedan dah kiseonika. Kako
su joj se misli ponovo razbistrile, shvatila je da prigueni zvuci i dalje
dopiru odnekle ispod njenih nogu. Ali sada, meutim, bili su drugaiji:
imali su nekakav ritam, poput zvuka pulsiranja motora, pojaavali su se,
opadali, a onda po no vo rasli.
Pendergast ponovo stade. Niko da se nije oglasio glasnije od apata.
Jasno? Vin sen te, spre mi lam pu.
Ispred njih tunel se zavravao velikim komadom gvoa, izbuenog
mnotvom zakivaka. Jedna jedina vrata stajala su otvorena po sredini
metalnog zida i Pendergast kliznu kroz njih, drei spremnim svoj baca
plamena. Plamiak se lelujao napred i nazad, poput plamteih gusenica
ocrtavajui se na Margoinim zatitnim naoarama. Nakon nekoliko
tre nu taka on se okre nuo i mah nuo gru pi da ga prati.
Kako je paljivo ulazila u skueni prostor, Margo shvati da je zvuk
ispod njenih stopala bio u stvari dobovanje bubnja, pomean s neim to
je li i lo na du bo ko, mrmljaju e po janje.
DAgosta je munu otpozadi kad je kroio u odaju a ona poskoi naglo
udahnuvi vazduh. Videla je prastare mesingane ruice i zupanike du
jednog zida i polomljene zupce prekrivene zelenom patinom i prainom.
Te ki e krk i ne ko li ko tru lih ge ne rato ra stajalo je u jednom uglu.
Pendergast brzo doe do sredine prostorije i kleknu pored jedne
velike metalne ploe. Ovo je bila kontrolna soba za Astor tunele. Ako
sam u pravu, tano smo iznad Kristalnog paviljona. Bila je to privatna
ekaonica ispod Nikerboker hotela. Trebalo bi da moemo da pogledamo
u Pavi ljon odo zgo.
Saekao je da se apsolutna tiina spusti na grupu, a onda izvukao
korodirane osigurae s ploe i paljivo je pomerio u stranu. Dok je
Margo gledala, treperavo svetlo se probilo gore, zajedno sa nekim kozjim
smradom - stari, dobro poznati miris none more - koji je bivao sve jai.
Zvuci dobovanja i priguenog pojanja se pojaae. Pendergast proviri
dole, dok mu je lelujava svetlost iz Kristalnog paviljona nestalno
obasjavala lice. Dugo je piljio, a onda se lagano odmakao. Vinsente,
re kao je, mi slim da bi mo da tre bao da po gle da ovo.
DAgosta prie, pomeri naoare nagore i proviri kroz rupu. Margo je
na slabom svetlu videla grake znoja kako mu izbijaju iznad obrve i
njegovu ruku koja se nesvesno spustila na drku pitolja. Odstupio je ne
iz go vo riv i ni re.
A onda Margo oseti kako se Smitbek gura da proe. Zurio je, glasno
di u i kroz nos, i sko ro ne trepu i.
Ah, krabalo u zano su, sarkastino pro apu ta Me fi sto.
Ali Smitbek nije izgledao kao da uiva u pogledu. Prvo slabo, a onda
skoro nekontrolisano, ruke poee da mu se tresu. Dozvolio je DAgosti
da ga odvu e od plo e, sa zamrznu tim iz razom strave na licu.
Pendergast mahnu Margo. Doktorko Grin, voleo bih da ujem vae
mi lje nje, pro apu tao je.
Kleknula je pored rupe, podigla naoare i provirila u peinoliku
prostoriju. Na trenutak njen um nije uspeo da prihvati scenu koja se
odvijala pred njom. Zatekla se kako gleda kroz ostatke razbijenog lustera
pravo u sredite ogromnog prostora. Prepoznala je ostatke onoga to je
nekada bila veoma elegantna prostorija: dorski stubovi, gigantski murali i
iscepane barunaste zavese, sve to u kontrastu sa blatom i prljavtinom
to je prekrivala zidove. Pravo ispod nje, izmeu napuklih krakova
kandelabra i viseih kristala, videla je kuicu od lobanja koju je
Pendergast opisao. Najmanje stotinu zakukuljenih prilika tabanalo je i
komealo se ispred kuice, lelujajui se u nepravilnim redovima i
mumlajui neku atoninu, nerazumljivu popevku. Margo je zurila,
treptala, pa opet zurila uz meavinu zapanjenosti i strave. Nije bilo
sum nje: to su bili Sme u rani.
Iz gle da kao ne kakav ri tu al, pro apu tala je.
Zaista, odgovori Pendergast iz tame, pokraj nje. Nema sumnje da je
ovo onaj drugi razlog to ljudi nikad nisu ubijani u noi punog meseca.
Ritual, ili ta god to bilo, jo uvek se odrava. Pitanje je - ko ili ta ga
predvo di, sad kad je Kavaki ta ubi jen?
Vrlo je verovatno da se dogodio nekakav protivudar, kaza Margo. U
primitivnim drutvima, amana ubije i zameni suparniki aman, esto
dominantna figura unutar same grupe. Gledala je zaintrigirana i pored
velikog straha i gaenja koje je oseala. Boe moj. Samo kad bi Frok ovo
mo gao da vidi.
Da, odgovori Pendergast. Ako je jedno od ovih stvorenja zauzelo
Kavakitino mesto, ubivi ga u procesu, to bi objasnilo zato su ubistva
po stala sve broj ni ja i okrut ni ja.
Pogledajte kako koraaju, proaputala je Margo. Skoro kao da su
krivonogi. Mogue da je u pitanju poetak skorbuta. Ako ne mogu da
uno se vi tamin D u svoj si stem, ovo bi bila po sle di ca.
Odjednom, usledilo je neko komeanje i zauo se hor grlenih
zvukova negde izvan Margoinog vidnog polja. Grupa Smeuranih se
lagano razdvoji. uo se niz dubokih poziva, a onda Margo ugleda jednu,
nalik ostalim, zakukuljenu priliku s kapuljaom, kako je lagano donose u
vidno polje u stolici- -nosiljci napravljenoj od kostiju i prepletene koe.
Dok je gledala, procesija je prila kuici, delujui potpuno nestvarno pri
treperavom svetlu. Stolica je uneta unutra, a glasnoa pojanja se
po ve ala i po e la da odje ku je u pro sto ri ji.
Izgleda da je stigao i aman, rekla je bez daha. Ceremonija, ta god
u stvari bila, mo gla bi po e ti svakog tre nut ka.
Zar ne bi bilo bolje da krenemo? ula je kako DAgosta guna.
Mrzim to moram da prekinem ovaj momenat za Nacionalnu
geografiju, ali neto nie niz hodnik ui jedno petnaest kila eksploziva i
samo eka kad e da ek splo di ra.
To je tano, kaza Pendergast. Imam da namestim jo samo jedan
paket. Spustio je ruku na Margoino rame. Moramo da krenemo,
dok torko Grin.
Samo trenutak, molim vas, prosiktala je. U gomili dole odjednom se
dogodi neko kretanje i nekih desetak prilika pojavi se u vidokrugu,
kreui se pravo prema kuici. Kod ulaza su kleknuli, poreavi nekoliko
malih crnih predmeta u polukrug. Pojanje se nastavilo kad je jedna
fi gu ra izala iz ku i ce, no se i dve zapalje ne baklje.
Margo pogleda malo paljivije, pokuavajui da odredi kakvi su to crni
predmeti. Bilo ih je est i sa tog visokog poloaja izgledali su kao
nepravilne gumene loptice. Oigledno su predstavljali sastavni deo itave
ceremonije. udzi pleme iz Natala, koliko se seala, koristilo je okrugle
kamenove, ofarbane u belo i crveno, koji su simbolizovali dnevni
ci klus
Zatim jedna od figura trznu sebi najblie telo, ija je crna gumena
kapuljaa bila skinuta s glave, i Margo instinktivno odstupi, priguivi
uasnu ti je caj.
Pendergast se brzo priblii otvoru i dugo poe da gleda dole. Zatim je
ustao i napravio ko rak unazad. Iz gu bi li smo spe ci jal ce, re kao je.
Mefisto prie blie, bacivi pogled u treperavi prostor, a njegova duga
zamrena brada dobi neki Mefistovsku nijansu od crvenog odsjaja. Eh,
duice moje, ne zaboravite da je opasno plivati punog stomaka,
pro mrmljao im je.
Misli li da su postavili dinamit pre? DAgostin glas ieznu u
tami.
Moraemo da se nadamo da jesu, uzvrati Pendergast, vrativi
poklopac na mesto. Hajde da postavimo poslednji paket i odemo dok jo
ima vremena. Ostanite u istom rasporedu. Zapamtite, praktino se
nalazi mo u nji ho vom gne zdu. Bu di te su per obazri vi.
Su per obazri vi, frk nu Me fi sto.
Pendergast uz blagi prekor pogleda u pravcu lidera beskunika.
Raspraviemo tvoje loe miljenje o meni - i moje miljenje o tvom
ukusu za vrhunsku kuhinju - neki drugi put, ree, okrenuvi se prema
iz lazu.
Izali su kroz prolaz na daljem kraju i brzo krenuli niz hodnik. Nakon
to su preli nekih stotinjak metara, Pendergast stade kao ukopan na
mestu gde se glavnom prolazu s donje strane prikljuivao tunel neravnih
zi do va. Iz obli nje cevi jasno se mo glo uti do bo vanje.
udno, kaza FBI agent, gledajui u popreni tunel. Ovo mesto nije
obeleeno na mojoj mapi. Pa dobro, nema veze, u svakom sluaju
po slednji paket di nami ta tre balo bi da sru i i tavu kon struk ci ju.
Ponovo su krenuli dalje, stigavi nakon nekoliko minuta do ulaza u
neto to je izgledalo kao stara radionica. Ogromni i truli zupanici bih su
naslagani uz jedan zid, zajedno s neim to je Margo izgledalo kao razna
signalna i skretniarska oprema. Limena kutija za ruak stajala je na
trulom stolu; unutra, Margo je videla prastari, sasueni kostur pola
pi le ta. i tavo me sto je iz gle dalo kao da je napu te no u urbi.
Boe, kakvo mesto, kaza DAgosta. oveku doe da se zapita kakva
je prava pri a ovih tu ne la.
I da li je iko zna sto godina kasnije? dodade Pendergast. Klimnuo je
glavom prema okovanim vratima u daljem uglu, izmeu gomila
pranjavog alata. To je stepenite za odravanje koje vodi dole do Astor
tunela. Ovde emo postaviti poslednji dinamit. Izvadio je jo jedan
paket ek splo zi va iz torbe i po eo da ga ko trlja po blatu is pred sebe.
Zato to radi? upi ta DAgo sta. Kamu flaa?
Upravo tako, odgovori apatom Pendergast dok je postavljao
eksploziv oko podnoja jednog betonskog stuba. Ovo je oigledno
mnogo prometnije mesto. Klimnuo je ponovo prema tunelu kako bi im
po kazao.
Isuse, uzdahnu Margo. Pod hodnika kojim su upravo doli bee
ispresecan nebrojenim bosim stopalima. Posegnula je za maskom i
povukla malo kiseonika. Vlanost je bila blizu sto procenata. Uvukla je
jo je dan du bok udah iz maske, a onda ju je po nu di la Smit be ku.
Hvala, ree on, dva puta duboko i lagano udahnuvi. Margo je
gledala dok mu se u pogled vraao neki tupi sjaj. Kosa mu je nemarno
pala preko ela, a koulja mu je bila iscepana i isprskana krvlju. Siroti Bil,
pomislila je. Izgleda kao neto to je upravo ispuzalo iz kanalizacije. Kad
malo bo lje raz mi slim, to i nije tako dale ko od isti ne.
ta se deavalo tamo gore? upita Margo, nadajui se da e mu
pre ki nu ti tre nut ne mi sli.
Bilo je pakleno, odgovori novinar, sveano vraajui masku. Usred
mara Vierove, vie od stotinu krtica poelo je da se pojavljuje iz
podzemlja. Pravo na Brodvej. uo sam da je neko rekao kako su panduri
baci li su zavac u tu ne le is pod Pe de set de ve te uli ce i Cen tral parka.
Krtice, krabalo? prosikta Mefisto. Da, mi smo krtice. Mi se
klonimo svetlosti, ne zato to je ona topla, ni jarka, ve zato to na njoj
moemo da vidimo svata. Pokvarenost, korupciju i bezbroj beskorisnih
radnika koji tre na beskrajnoj traci. Gomila struji Londonskim
mostom, toliko ljudi, ne bih pomislio da smrt je razorila toliko ljudi. { 4
}
Zaepi, prasnu DAgosta. Samo ti mene vrati na tu pokvarenu,
korumpiranu povrinu i obeavam ti da u te pustiti da otpuzi u
naj du blju septiku jamu koju nae i ni kada vie neu doi da te traim.
Dok ste vas dvojica punili vazduh strofama i antistrofama, ja sam
postavio poslednji dinamit, kaza Pendergast, trljajui ruke nakon to je
bacio sada praznu torbu s municijom. udi me to nam itavo to
pogano gnezdo niste navukli na vrat tim svojim prepiranjem. Hajdemo
sad to bre moemo napolje. Imamo manje od trideset minuta. Poveo
ih je iz magaci na.
Odjednom stade kao uko pan. Usle di la je krat ka ti i na.
Vin sen te, Margo ga u kako apu e. Jesi li spre man?
Ro en sam spre man.
Pendergast proveri gorionik bacaa plamena. Ako bude neophodno,
ja u da bacim plamen, a onda emo da se povuemo. Saekajte da se
plamen stia pre nego to krenete dalje. Ovo ispaljuje brzu, istu
meavinu spremljenu za blisku borbu, ali gorivo prvo izleti i proe
nekoliko sekundi pre nego to se upali. Jeste li razumeli? Skinite
zatitne naoare i spremite se da zatvorite oi pre bleska. Ostanite tako
dok vam ne dam signal. Svi spre mi te oru je.
ta je to? proaputala je Margo, izvadivi glok i otpustivi osigura.
A onda je osetila: odvratan smrad stvorenja koji je lebdeo u vazduhu
po put ave ti.
Moramo da proemo pored tog pristupnog tunela, proaputao je
Pen dergast. Ide mo.
Iznenada se ispred i iza njih zau neko grebuckanje. Pendergast
spusti ruku, a DAgosta prebaci jainu blica na najmanji podeok. Margo,
uz uasan strah, ugleda gomilu stvorenja u kukuljicama kako se kree
kroz tunel prema njima. Ili su zastraujue brzo. Iznenada, kao da se sve
dogodilo u samo jednom kratkom trenu: Pendergast je viknuo, usledio je
otri prasak DAgostinog blica i bela svetlost vanzemaljske jaine pokulja
kroz tunel, trenutno bojei mutne i crne obrise stena. Zaula se udna,
sipkava rika i plavonarandasti plamen polete iz bacaa. I pored toga to
se nalazila iza FBI agenta, Margo oseti strahoviti talas vreline koji joj
pree preko lica. Uz glasno pucanje i vatrenu oluju uskovitlanih varnica
plamen pogodi nadirua stvorenja. Nakratko se inilo da im se prilike i
dalje pribliavaju, a Margo je to izgledalo kao da prednji redovi nose na
sebi neke neobine, rascvetale plamene odore, to se kovrdaju i nestaju
u vidu eravica. Blic prestade da bleti, ali ne pre nego to joj se u mozak
utisnuo grozni prizor zgurenih, unakaenih tela, koja zapaljenih odora
mlataraju udo vi ma i padaju ni i ce kao po ko e na.
Po vlae nje! vik nu Pen dergast.
Svi se posrui vratie u magacin, dok je Pendergast ispaljivao jo
jedan mlaz od plamena prema stvorenjima. Pri eksploziji narandaste
svetlosti, Margo je videla kako se jo nebrojeno mnogo njih penje uz cev
prema njima. Instinktivno je podigla pitolj i ispalila nekoliko hitaca. Dva
stvorenja se uz okret sruie na zemlju i izgubie u treperavoj tmini.
Nejasno je bila svesna da je u svoj toj konfuziji izgubila Smitbeka. U
uima joj je odjeknula eksplozija dok je Mefisto opaljivao iz svoje
samare. ula je kako neko vie - moda je to bila i ona - i kako ranjena
stvorenja razjareno isputaju jecaje bola. Usledio je otar zvuk, a zatim
ogromna eksplozija potrese tunel kad je DAgostin minobaca ispalio
granatu u go mi lu.
Brzo! kaza Pen dergast. Si lazi mo niz ste pe ni ce za odravanje!
Pa ti si lud? vri snu DAgo sta. Upae mo u klopku kao paco vi!
Ve smo u klopci kao pacovi, usledi odgovor. Previe ih je. Ne
smemo se ovde boriti, moemo aktivirati C-4. U Astor tunelima bar
imamo neke an se. Krei!
DAgosta uz trzaj otvori okovana vrata i grupa se skotrlja niza
stepenice, Pendergast je iao za njima, izbacujui plamene jezike u tunel.
Otar miris nadirao je odozdo, pekui Margoine oi. Treptanjem
pokuavi da zaustavi suze, videla je jo jednu figuru kako galopira
pre ma nji ma, dok joj je ogrta le prao, nabo ranog lica is kri vlje nog u besu,
s reckavim kamenim noem visoko podignutim u jednoj ruci. Zauzevi
poziciju za pucanje, ispraznila je ostatak okvira u udovite, odsutno
primeujui kako uplje rupe procvetavaju dok se meci zarivaju u
koasto meso. Figura pade i skoro istovremeno bee zamenjena drugom.
Iz bacaa polete plamen i druga neman pade nauznak, trzajui se i grei
se u vatre nom ven cu.
Dospeli su u malu, visoku prostoriju, iji su zidovi i pod bili
prekriveni ploicama. Iza gotskog prolaza mogao je da se vidi crvenkasti
odsjaj ceremonije. Margo je brzo gledala oko sebe, prosipajui metke po
podu dok je oajniki pokuavala da ponovo napuni okvir. Dim je lebdeo
u vazduhu, ali ona s olakanjem oseti da je mesto pusto. Izgleda da je ovo
bila neka druga ekaonica, moda namenjena deci: okruivalo ih je
nekoliko niskih stolova, a na nekima su jo uvek bile postavljene igre
dame, aha i trik-traka, ije su figure bile prekrivene debelim slojem
pau i ne i bui.
teta za crnog, kaza Mefisto, bacivi pogled na najblii sto dok je
pre lamao samaru i pu nio je. Imao je pe aka vie.
Zauo se neki zvuk na stepenitu i nova grupa Smeuranih nahrupi iz
pomrine prema njima. Pendergast unu u poziciju, aljui dugi plamen
prema njima. Margo takoe zauze stav za pucanje, dok se praskanje
nje nog pi to lja stapalo sa sve optom ri kom.
Dogodi se neki pokret u lunom prolazu i jo stvorenja potra prema
njima iz samog Paviljona. Gledala je kako su Smitbeka, dok je frenetino
Petljao oko minobacaa, savladali i bacili na zemlju. Pendergast je lea
naslonio na poploani zid i sada je ispaljivao briui plameni luk prema
stvorenjima koja su bila oko njega. Uz neki udan oseaj nestvarnosti,
ona nacilja u glave treih figura ispred sebe i poe da povlai okida.
Jedno stvorenje pade, zatim i drugo, a onda je nastavila da kljoca
praznim orujem. Krenula je unazad to se bre usudila, grabei svoju
svataru u pokuaju da uzme jo jednu aku municije. Zatim je sve oko
nje poelo da se kree - ruke kao eline sajle obavie se oko njenog
vrata i iupae joj pitolj iz ruke - uasan smrad poput zadaha lea
ispuni joj ula - i ona zatvori oi, vritei od bola, straha, gneva i
spre maju i se naj bo lje to je ume la za ne mi nov nu smrt.
60.
Snou je posmatrao dok su se mrane prilike okupljale, ispunjavajui ulaz
tunela pred njima. Zastale su pred otrim sjajem baklje, ali sad nastavie
da se kreu s nekom odlunou od koje se on jeio. Ovo nisu bila
bezumna stvorenja koja se nesvesno bacaju u borbu; neka strategija je
iz gle da bila na delu.
Sluaj, tiho ree Donovan. Ubaci jedan od tih okvira u XM-148.
Zajedno emo opaliti na moj znak. Ti ciljaj levo u grupu, a ja u desno.
Ponovo napuni i ispali to bre moe. Ti minobacai imaju obiaj da
vuku nago re, zato ci ljaj ni sko.
Snou ubaci okvir u baca, oseajui kako mu srce tue u grlu. Osetio
je kako se Do no van, koji je stajao po red nje ga, napi nje i spre ma.
Sad! vik nu Do no van.
Snou povue okida, a oruje skoro iskoi iz njegove ruke kako je
punjenje riknulo prema stvorenjima. Jarki blesak dve eksplozije ispuni
uski tunel narandastim svetlom, a Snou shvati da je ciljao previe
ulevo, pogodivi zid tunela. Nakon toga, uz veliki potres, deo tavanice se
obru i. Uasavaju i kri ci do pre e od gru pe ogrnu tih fi gu ra.
Po no vo! vik nu Do no van, pu ne i jo jednu turu.
Snou ponovo napuni i opali, putajui da cev ovog puta neznatno
skrene udesno. Posmatrao je, kao hipnotisan, kako mina izlee iz cevi i -
kao na usporenom snimku - nadlee glave razjarene gomile na ulazu u
tu nel. Usle dio je jo je dan po tres i ble sak sve tlo sti.
Nie! vri snuo je Do no van. Pri bli avaju se!
Ve jecajui, Snou zubima otvori jo jednu torbicu, ubaci minu i
ponovo opali. Jarki plamen suknu pravo u zbijenu gomilu. Prigueni
kri ci pro lamali su se glasni je od rike ek splo zi je.
Ponovo! doviknu Donovan, i sam ispaljujui svoje granate u
stvo re nja. Gaaj ih po no vo!
Snou napuni i opali; ali hitac bee prekratak i pogodi ih udarni talas
vreline, bacivi ga na kolena. Uspravio se, trepui od praine i dima koji
se gomilao u mranom prostoru. Nije imao vie granata i njegov prst se
sa prednjeg oki daa pre baci na zadnji.
Donovan podie ruku signalizirajui opasnost. ekali su, kako se
Snou inilo, nekoliko minuta oruja uperenih u crnilo. Konano,
Do no van spu sti svo je oru je.ba;lk:a.do:w.nl:o:ad
Bila je to avolska navala, proaputao je. Bio si dobar. Hou da se
malo primiri dok izvidim. Ako bilo ta uje, vii. Sumnjam da emo
pronai bilo ta vee od malog prsta posle ovog, ali neu nimalo da
ri zi ku jem.
Proverio je okvir svoje M-16, upalio baklju i bacio je u oblak dima.
Zatim je lagano krenuo napred, pribivi se uza zid tunela. Kako se dim
razilazio, Snou je video nejasne obrise Donovanove glave i ramena, dok
se ovaj neujno kretao napred, a njegova mrana senka treperila iza
nje ga.
Snou je posmatrao kako pripadnik mornarikih foka paljivo gazi
pored izlomljenih, pueih obrisa to su leali svud oko ulaza u tunel.
Stigavi do ulaza, Donovan je obazrivo gledao unaokolo, a onda se
okrenuo prema Tri take. Konano je ukoraio u prostoriju gde ga je
progutala tama i Snou ostade sam; samo tama mu je pravila drutvo.
Odjednom se prisetio da mu o ramenu jo uvek visi torbica sa
magnezijumskim bakljama, na koju je potpuno bio zaboravio u aru
borbe. Izborio se sa porivom da je zbaci sa sebe i ostavi je. Reklin je
re kao da ostaje tu do kraja mi si je, po mi slio je. Znai, ostaje.
Reklin inilo se nemoguim da su ta stvorenja uspela da pobiju sve
foke. Previe dobro su bili naoruani i savreno su funkcionisali u borbi.
Ako je i u ona druga dva tunela bilo kao u ovom, moda je neki od ljudi
pobegao uz merdevine na drugom kraju. Ako je tako, trebalo bi da se
vrati mo i po ku amo
Odjednom Snou prestade da razmilja, iznenaen mirnoom s kojom
je razmiljao o svemu. Moda je ipak hrabriji nego to je mislio. Ili
glu plji. Kad bi samo onaj kukin sin, Fernandez, mogao sada da me vidi,
po mi slio je.
Misli mu behu prekinute kad se Donovan ponovo pojavio iz tmine,
osvrui se oko sebe, a nakon toga mu i mahnuvi. Snou mu brzo prie, a
onda uspori kako mu je mrana scena ulazila u vidno polje. Oprema je i
dalje bila uredno poslagana pored zida, kao otri kontrast raspoluenim,
bezglavim telima koja su razbacana leala pod nemoguim uglovima u
blatu na podu tu ne la.
Pouri! uo je Donovana kako apue. Nemamo vremena za
raz gle danje.
Podigao je pogled. Donovan je stajao tamo, prekrtenih ruku, i
pro ve ravao opre mu ne strplji vo se mrte i.
Iznad Donovana, iz potpunog mranog okna, neka crna figura uz
nagli vri sak pade s vi se eg lan ca pravo na nje go va lea.
Donovan posrnu i uspe da zbaci stvar sa svojih lea, ali jo dve prilike
padoe nedaleko i dohvatie ga, oborivi ga na kolena. Snou se zatetura
unazad, upirui svoje oruje, ali nije uspevao da nacilja kako treba. Jo
jedno stvorenje s noem u ruci jurnu prema njemu, i Donovan vrisnu:
neverovatno visoko, skoro enskim glasom. Usledio je udan pokret
testerenja, za njim urlik trijumfa, i poslednje stvorenje podie
Donovanovu glavu uvis. Momentalno paralizovan ovim to je video, Snou
pomisli da je video Donovanove oi kako se divlje obru u onim
du pljama, sa maglo vi tim odsjajem crven kastog sjaja iz po zadi ne tu ne la.
Snou poe da puca, kratkim rafalima kako ga je Donovan nauio,
pomerajui cev levo i desno prema odvratnoj grupi nagnutoj nad
Donovanovo telo. Nekako je bio siguran da vriti, samo to nije uspevao
da uje. Magacin se ispraznio i on ubaci drugi, vritei i pucajui sve dok
se okvir nije ispraznio. Dok mu je u uima odzvanjalo u iznenadnoj
tiini, on naini korak napred, maui pred sobom da se razie barutni
dim i traei u tami utvare iz nonih mora. Napravio je jo jedan korak
napred, a onda jo je dan.
Pomrina ispred njega se naizgled pomerila - kao da kree napred
protiv svoje volje - i Snou se hitro okrenu i potra prema kraju tunela,
dok su mu stopala meko propadala u blato i smrdljivu vodu, a
zabo ravljen prazan okvir klo parao po skli skim ste nama iza nje ga.
61.
Margo vrsto sklopi oi, pokuavajui da isprazni glavu od krajnjeg bola.
Ali trenutak je proao, a za njim jo jedan, i ona oseti kako je neko
podie sa zemlje i nosi dalje, klimatajui njome s jedne na drugu stranu,
dok joj se teka svatara trljala o rame. I pored transcendentog uasa,
pre plavi je olak anje: bar je jo uvek bila iva.
Proneta je kroz usku, smrdljivu tamu i uneta u neki veliki, slabo
osvetljen prostor. Primorala se da otvori oi, pokuavajui da se
orijentie. Ugledala je uniteno ogledalo, prekriveno neim to je
izgledalo kao nebrojeni slojevi skorenog blata i ija je velika povrina
razbijena i davno rasejana. Pored njega, prastara tapiserija zatoenog
jednoroga trulila je od podnoja. Zatim je neko ponovo gurnu i ona
ugleda mermerne zidove koji su se uzdizali prema visokoj, blistavoj
tavanici i unitenom lusteru. Malena metalna ploa ljeskala se u centru
tavanice: njihova pijunka od pre manje od deset minuta. Nalazim se u
Kri stal nom pavi ljo nu, po mi sli la je.
Odvratni smrad je ovde bio gori nego igde drugde i ona pokua da se
izbori protiv panike i sve dubljeg oaja. Grubo je baena na pod i udarac
joj istera vazduh iz plua. Dahui, ona pokua da se pridigne na lakat.
Videla je da je okruena Smeuranima, koji su se pomerali napred-
nazad, umotani u svoje dronjave i zakrpljene ogrtae i kukuljice. I pored
sveg straha, zatekla je sebe kako ih radoznalo posmatra. Znai ovo su sve
rtve sjaja> pomislila je, dok joj se um razbistravao. Nije mogla da ne
oseti mrvicu saaljenja zbog onog to im se dogodilo. Ponovo se pitala da
li je neophodno da svi budu ubijeni, ak i pored toga to je duboko u srcu
znala da drugog reenja nema. Kavakita je sam napisao da nema
protivotrova - nije bilo naina da se preokrene proces kojim ih je
reovirus promenio - kao to nije bilo naina da se preokrene ono to se
do go di lo Vi ti si ju.
Ali uz ovu misao je pristigla jo jedna i ona poe ustro da se osvre.
Dinamit je postavljen i uskoro e eksplodirati. ak i kad bi ih Smeurani
po te de li
Jedno od stvorenja se nagnulo nad nju i iscerilo joj se. Kapuljaa mu
je na trenutak skliznula s glave i sve saaljenje - ak i one misli o
neposrednoj opasnosti po nju samu - nestadoe pred ovim
sveobuzimajuim oseajem gaenja. Uhvatila je kratak, neverovatan
prizor groteskno izborane koe sa viseim prevojima i resama, koja je
okruivala dva guterolika oka, crna i mrtva, ije su se zenice skupile do
drh tu ravih taki ca. Okre nu la je glavu.
Zau se udarac i Pendergast se srui pored nje. Smitbek i Mefisto,
di vlje se oti maju i, zavri e kao i on.
Pendergast je upitno pogleda, a ona mu klimnu da nije povreena.
ulo se ponovo neko komeanje, a onda i porunik DAgosta, nakon to
su mu oteli i bacili oruje u stranu, bee baen nedaleko. Obilno je
krvario iz velike posekotine iznad jednog oka. Jedan Smeurani joj ote
torbu i baci je na ze mlju, a onda se ustre mi na DAgo stu.
Bei dalje od mene, ti prokleti mutantu, policajac je psovao. Jedan
od Sme u ranih se nagnuo napred i oamario ga pre ko lica.
Bolje da sarauje, Vinsente, tiho ree Pendergast. Malo nas
pre mau ju bro jem.
DAgosta se pridie na kolena i klimnu glavom da je razbistri. Zato
smo jo uvek ivi?
Nagradno pitanje, odgovori Pendergast. Bojim se da to ima veze sa
ce re mo ni jom koja bi tre balo da pone.
uje li, krabalo? sumorno se kikotao Mefisto. Moda e Post
ku pi ti tvo ju sle de u pri u: Kako sam po stao ljudska rtva?
Ponovo se zaulo tiho pojanje i Margo oseti kako je podiu na noge.
Napravljena je staza kroz uskomeanu gomilu i ona, nekih est-sedam
metara ispred njih uoi kuicu od lobanja. Zanemela od straha gledala je
musavu i prljavu sablasnu graevinu kako se kezi sa hiljadu osmeha.
Nekoliko prilika se muvalo unutra a veliki oblaci pare uzdizali su se
iznad nezavrenog krova. Bila je okruena ogradom od neravnomerno
oienih ljudskih kostiju. Ispred ulaza je videla nekoliko
ceremonijalnih kamenih stolova. U kuici, kroz bezbroj praznih onih
duplji, ugledala je nejasnu nosiljku na kojoj je unet aman. Pitala se kako
bi uasna prilika koja unutra sedi mogla izgledati. Nije bila sigurna moe
li podneti jo jedno lice poput onog koje joj se pre samo koji tren gladno
une lo u nje no.
Ruka na njenim leima ju je grubo pogurala napred i ona napola
hodajui, a napola posrui, pade u pravcu kuice. Krajikom oka je
videla kako se DAgosta opire jednom Smeuranom koji ga je gurao
napred. I Smitbek se, takoe, nemo opirao. Jedan od njih je iz nabora
svog ogrtaa iz vu kao zlo kobni kame ni no i stavio ga no vi naru pod grlo.
Cuchillos de pedernal, promrmlja Pendergast. Zar nije to bilo ono
to vam je re kla ona ena to je je di na pre i ve la masakr?
DAgo sta klim nu.
Nekoliko stopa od ogradice Margo odjednom bi zaustavljena, a onda i
primorana da klekne pored ostalih. Oko nje se pojanje i dobovanje
po jaalo do gro zni avog tem pa.
Odjednom njene oi se fokusirae na jednu od kamenih platformi oko
kuice. Na najblioj je stajalo nekoliko metalnih predmeta, ljupko
po slaganih u neku ri tu al nu svrhu.
A po tom joj zastade dah. Pen dergaste? pro mu klo ree.
Pendergast upitno pogleda prema njoj, a ona glavom klimnu prema
platformi. Ah, proaputa on. Najvei predmet. Mogao sam da
po ne sem samo one manje.
Da, uurbano odgovori Margo, ali prepoznajem jedan od njih. To je
koni ca za in validska ko li ca.
Iz raz iz ne nae nja pre e Pen dergasto vim li cem.
A taj deo tamo je samo vrh, slo mljen kod oso vi ne.
Pendergast pokua da se pomeri blie platformi, ali jedna od prilika ga
vrati nazad. Ovo nema nikakvog smisla, izusti. Zato bi ovakav
raspo red bio Odjednom je zau tao. Go spo moja, pro apu ta.
Ne shvatam, uzvrati Margo. Ali Pendergast nita vie ne ree, ve
upe ri po gled u pri li ku u ku i ci.
Iz njene unutranjosti dopre neko ukanje, a onda mala procesija
poe da izlazi. Dve po dve, ogrnute prilike poee da izlaze, nosei meu
sobom velike kazane sa pueom tenou. Okolo nje pojanje se pojaalo
sve dok se Margo ne uini da se spojilo u jednu dugaku i monotonu
kakofoniju. Smeurani postavie kazane u udubljenja napravljena u podu
Paviljona. Zatim se pojavila i nosiljka, prekrivena debelim crnim
materijalom, koju su nosila etiri nosaa. Ovi su stupali ujednaenim
korakom oko kamene ogradice. Stigavi do najdalje i najvee kamene
platforme, paljivo su spustili nosiljku na nju. Podupirai su izvueni,
po kriv ka ski nu ta, a po moni ci se lagano vrati e u ku i cu.
Margo je piljila u skrivenu figuru na stolici, lica nevidljivog u tami, i
jedina stvar koja je mogla da se vidi bilo je tek primetno razgibavanje
njenih debelih prstiju. Zapevanje se utia, a onda se opet pojaa,
nepogreivo pojaavajui neizvesnost. Prilika neoekivano podie ruku i
pevanje momentalno prestade. Zatim je, kako se nagnula napred,
tre pe rava sve tlost sve e obasjala nje no lice.
Za Margo je to bilo kao da se vreme zaustavilo na jedan kratak, ali
uasan trenutak. Zaboravila je na strah, bolna kolena, eksplozivne
tajmere koji su neumitno kuckali u mranim hodnicima negde iznad
njerie glave. ovek koji je sedeo na gomili uvezanih ljudskih kostiju -
obuen u svoje poznate gabardenske pantalone i arenu kravatu - bio je
Vit ni Frok.
Otvo ri la je usta da ne to kae, ali ni kakav zvuk odatle ne izae.
Oh, moj boe, kaza Smit bek iza nje.
Frok je gledao u okupljenu gomilu, ravnodunog izraza na licu,
li e nog emo ci ja. Ogrom na hala bee samrt no tiha.
Lagano, Frokov pogled pade na zatoenike ispred njega. Pogledao je
DAgostu, zatim Smitbeka, a onda Pendergasta. Kad mu pogled stie do
Margo, on se iz ne nae no trgnu. Ne to mu se zaari u po gle du.
Draga moja, ree. Kako je ovo istmski zlosreno. Iskreno, nisam
oekivao da te vidim kao naunog savetnika ove male ekskurzije, i zaista
mi je ao. Ne - istina je, i ne mora tako da me gleda. Seti se kako sam,
kad je dolo vreme da se reim onog nametljivog Irca, potedeo tvoj
i vot. I to, mo ram da do dam, pro tiv svog zdravog razu ma.
Margo, omamlje na o kom i ne ve ri com, nije mo gla da go vo ri.
Meutim, tu nema pomoi. Plam u Frokovim oima zgasnu. A to
se vas ostalih tie, do bro do li. Mi slim da nam predsto ji predstavljanje. Na
primer, ko je ovaj kosmati gospodin u iscepanoj odei? Okrenuo se ka
Mefistu. Ima na licu izraz koji ima divlja ivotinja uhvaena u zamku,
to je, mislim, tano ono to jeste. Jedan od uroenika, pretpostavljam,
kog ste po ve li kao vo di a. Po no vo u vas pi tati, kako vam je ime?
Usle di la je ti i na.
Okrenuo se jednom od pratilaca. Preseci mu grkljan ako ne
odgo vo ri. Ne mo e mo ovde to le ri sati ne pri stoj nost, zar ne?
Me fi sto sti e mrzo vo ljan odgo vor.
Mefisto, zaista! Malo obrazovanja moe da bude opasno. A posebno
kad je u pitanju olupina od oveka. Ali Mefisto. Stvarno otrcano. To je
bez sumnje trebalo da ulije strah u srca vaim bednim malim
sledbenicima. Ne izgledate mi ba kao neki avo, ve patetina, drogom
iskvarena protuva. Meutim, ne bi trebalo da se alim: vi i vama slini
bili ste moram priznati izvanredno korisni. Moda ete pronai neke od
svojih starih prijatelja meu mojom decom Rukom je mahnuo prema
oku plje nim Sme u rani ma.
Me fi sto se us pravi, ah ni ta ne ree.
Margo je piljila u svog nekadanjeg profesora. Ovo je bio Frok kakvog
nikad ranije nije videla. Uvek je bio diplomatski nastrojen i blagoreiv. A
tu je sad bila arogancija i hladno odsustvo emocija od kog ju je podilazila
jeza po red sveg straha i zbu nje no sti koje je ose ala.
A tu je i Smitbek, novinar! rugao se Frok. Jeste li povedeni da
dokumentujete ovu nesuenu pobedu nad mojom decom? teta to
neete biti u prilici da ispriate stvarni zavretak za tu svoju skandaloznu
ko lum nu za koju pi e te.
To emo tek da vi di mo, prko sno uz vrati Smit bek.
Frok se zaki ko ta.
Frok, ta je, do avola, sve ovo? rekao je DAgosta dok se vrpoljio.
Bo lje da objasni te ili
Ili ta? Frok se okrenu prema policajcu. Uvek sam smatrao da ste
sirov i neotesan tip. Ali me iznenauje to je neophodno da vam
predoim kako niste u poziciji da traite bilo ta od mene. Jesu li
razoruani? pitao je jednu od ogrnutih prilika najbliu sebi, koja lagano
klim nu u znak po tvrde.
Njega ponovo proverite, kaza Frok, pokazujui na Pendergasta. On
je vet avo lak.
Pendergast bi grubo podignut na noge, pretraen, a onda ponovo
baen na ko le na. Frok ih je po no vo gle dao, hladno se sme e i.
To su bila vaa kolica, zar ne? tiho upita Pendergast, pokazujui na
plat formu.
Frok klim nu. Moja naj bo lja ko li ca.
Pendergast nita ne ree. Margo se okrenula prema Froku, konano
doavi do glasa. Zato? jednostavno je upitala. Frok je neko vreme
gledao u nju, a onda dao znak svojim pomonicima. Zaogrnute prilike
pomerie se iza ogromnih kazana. Frok ustade, skoi sa nosiljke i
ko raaju i pri e agen tu FBI.
Evo zato, odgo vo rio je.
Zatim je po no sno stao i po di gao ruke vi so ko iz nad glave.
Kao to sam ja izleen, tako ete i vi biti izleeni! povikao je jasnim,
zvon kim glasom. Kao to sam ja is ce ljen, tako ete i vi biti is ce lje ni!
Glasan odgovor prolomi se kroz okupljena stvorenja. Povik se
nastavljao i Margo shvati da nisu u pitanju neartikulisani glasovi, ve
neki programirani grleni odgovor. Stvorenja govore, pomislila je. Ili bar
po ku avaju.
Lagano, povici prestadoe, a pojanje se nastavi. Duboko, monotono
dobovanje bubnja ponovo zapoe i redovi Smeuranih poee da se
pribliavaju prema polukrugu od kazana. Pomonici donesoe krhke
glinene pehare iz unutranjosti kuice. Margo je gledala, umom ne
mogavi da povee predivno izraeno posue sa ogavnom ceremonijom.
Jedno po jedno, stvorenja su priiazila, prihvatajui vrele pehare u svoje
ake s ronatim noktima i primiui ih svojim kapuljaama. Okrenula se,
zgae na du bo kim srkanjem koje je usle di lo.
Evo zato, ponovio je Frok, okrenuvi se ka Margo. Zar ne vidi?
Zar ne vidi kako ovo moe da bude vredno svega, svega na svetu?
Ne to u tonu nje go vog glasa bilo je kao pre kli njanje.
Spoetka, Margo nije razumela. Ali onda je poela da shvata:
ceremonija, droga, delovi invalidskih kolica, Pendergastovo pominjanje
Go spi nog hrama koji je imao u do vi ne is ce lju ju e moi.
Da biste hodali, tiho je rekla. Sve ovo samo da biste ponovo
ho dali.
Istog asa Frokovo lice se skameni. Kako vam je lako da sudite,
rekao je. Vama, koji ste itavog ivota hodali i nikada o tome niste
razmiljali. Kako uopte moete da shvatite kako je to ne moi hodati?
Jeste loe ako ste sakati od roenja, ali spoznati taj dar i izgubiti ga, kada
najvea dostignua vaeg ivota tek predstoje? Pogledao ju je. Naravno,
za vas sam ja uvek bio samo doktor Frok. Dobri stari doktor Frok, kako je
grozno to je zapatio virus u tom afrikom selu u umi Ituri. Kako je
ne sre an to je mo rao da odu stane od svo jih te ren skih is trai vanja.
Uneo joj se u lice. Te ren ski rad je bio moj i vot! pro sik tao je.
Pa ste nastavili tamo gde je Kavakita stao, kaza Pendergast.
Zavri li ste ono to je zapo eo.
Frok frknu. Jadan Gregori. Obratio mi se u oajanju. Kao to sigurno
znate, prerano je poeo da uzima drogu. Frok je klimao prstom
nekarakteristino cininim pokretom. No-no. A kad se setim da sam mu
uvek govorio da se dri striktne laboratorijske procedure. Ali deko je bio
i previe nestrpljiv. Bio je arogantan i dobio je ideje o besmrtnosti. Uzeo
je drogu pre nego to su svi neprijatni efekti reovirusa uklonjeni. Zbog
toga su, ah, usledile ekstremne fizike promene i trebala mu je pomo.
Nakon jedne hirurke intervencije ostala mu je ploica u leima. Poela
je da izaziva uasne bolove. Trpeo ih je, usamljen i uplaen. Kome drugo
je mogao da se okrene nego meni, oveku u nepodnoljivoj,
usamljenikoj penziji? I naravno, ja sam mogao da mu pomognem. Ne
samo da uklonim ploicu, ve i da nastavim da proiavam drogu. Ali,
naravno, njegovo okrutno eksperimentisanje, ovde Frok rairi ruke
prema gomili, to to je prodavao drogu - donelo mu je smrt. Kad su
nje go vi su bjek ti shvati li ta im je ui nio, ubi li su ga.
Znai, vi ste pro i sti li dro gu, kaza Pen dergast, i sami je uze li.
Poslednje radnje smo obavili u prilino neurednoj laboratoriji koju je
postavio uz reku. Greg je izgubio ubeenost koja mu je bila potrebna da
ide dalje. Ili moda nikad nije ni imao tu vrstu hrabrosti, tu unutranju
vrstinu koja je potrebna svakom istinski vizionarskom nauniku da
stvari sagleda do njihovog kraja. Zato sam ja zavrio ono to je on
zapoeo. Da budem precizniji, usavrio sam ono to je on zapoeo. Droga
jo uvek izaziva morfoloke promene, naravno. Meutim, te promene sad
donose isceljenje, a ne izoblienje onoga to je priroda pokvarila. To je
istinska sudbina, najistinitije ponavljanje ovog reovirusa. Ja sam ivi
dokaz njegove okrepljujue moi. Ja sam prvi koji je nainio prelaz. U
stvari, sada mi je jasno da niko drugi osim mene nije mogao da uspe u
tome. Vidite, moja kolica su bila moj krst. A sada predstavljaju simbol
no vog sve ta koji emo stvo ri ti.
Novi svet, ponovi Pendergast. Mbvunski lokvanji koji rastu u
re zervo aru.
Kavakitina ideja, kaza Frok. Vidite, akvarijumi su previe skupi i
zau zi maju pre vi e me sta. Ali to je bilo pre glas mu se iz gu bi.
Mislim da shvatam, nastavio je Pendergast, mirno kao da razgovara
s nekim starim prijateljem u udobnom separeu nekog kafia. Sve vreme
ste plani rali da is prazni te re zervo ar.
Naravno. Gregori je prilagodio biljku da raste u umerenom
okruenju. Sami bismo ispraznili rezervoar i ispustili lokvanje u ove
tunele. Moja deca se klone svetla, znate, a ovo predstavlja savreno
uzgajalite. Ali eto, Veksi je sve to uinio nepotrebnim. On je nestrpljiv -
ili bolje rei, bio je nestrpljiv - da preuzme zasluge za tue ideje. Ako se
se ate, ja sam taj koji je prvi pre dlo io da se is prazni re zervo ar.
Doktore Frok, kaza Margo, pokuavajui da dri svoj glas pod
kontrolom, neke od ovih semenki e dospeti u kanale za sluaj
nevremena, a odatle u Hadson i otvoreni okean. Kad dou u dodir sa
slanom vodom, aktivirae se virus i zagaditi itav ekosistem. Da li znate
ta to znai za i tav svet ski lanac is hrane?
Draga moja Margo, to i jeste ideja. Priznajem, to je evolutivni korak,
korak u nepoznato. Ali kao biolog, Margo, sigurno shvata da je ljudska
rasa postala degenerisana. Izgubila je svoju evolutivnu ivahnost,
postala je krajnje neprilagodljiva. Ja sam instrument za njeno ponovno
oi vljavanje.
A gde si mislio da skloni to svoje usrano dupe za vreme poplave?
upi ta DAgo sta.
Frok se nasmeja. Nema sumnje da ste naivno pretpostavili, sudei po
ovoj maloj ekskurziji, kako znate sve to bi trebalo da se zna o ovom
podzemnom svetu. Verujte mi, podzemlje Menhetna je mnogo vee,
stranije i lepe nego to to moete i da zamislite. Stalno sam iznova i
iznova lutao, uivajui u korienju svojih nogu. Ovde sam osloboen
licemerja koje moram da nastavljam na povrini. Pronaao sam prirodne
upljine nezamislive lepote. Drevne tunele koje su holandski krijumari
koristili u vreme Novog Amsterdama. Zavuena mala mesta gde se svi
moemo povui dok voda juri na svom putu do mora. Njih neete
pronai ni na jednoj mapi. Kada eststo hiljada kubnih metara vode
uskoro protutnji ovuda, odnosei sasvim zrele semenke Liliceae
mbwunensis u svet, moja deca i ja emo biti na sigurnom u tunelu
neposredno iznad poplave. A kad ona bude gotova, vratiemo se u nae
svee oiene odaje da uivamo u plodovima koji su za njom ostali. I,
naravno, da saekamo dolazak onoga to volim da nazivam Holocenski
dis kon ti nu i tet.
Margo je gledala u Froka s nevericom. On joj se zauzvrat osmehnuo:
jednim arogantnim, dalekim osmehom koji nikad pre nije videla.
Delovao je nadmono samouvereno. Pomislila je da Frok moda nije
sve stan po sto janja di nami ta koji su po stavi li.
Da, draga moja. To je moja teorija fraktalne evolucije, dovedena do
logikog ekstrema. Reovirus - sjaj ako vie voli - ubaen direktno u
koren svetskog lanca ishrane. Kako je prigodno, zar ne misli, ta sam
upravo ja njen vektor, njen aktivacioni inilac? Masovno izumiranje iz
perioda kreda-tercijar delovae minijaturno u odnosu na ovo. Ono
istrebljenje je jednostavno napravilo prostor za sisare kada su
dinosaurusi nestali. Ko zna za koga e ova transformacija napraviti
pro stor? Mo guno sti su strano uz bu u ju e.
Vi ste veoma bolestan ovek, kaza Margo, oseajui jo dok je ovo
izgovarala kako joj neki jezivi oaj stee srce. Nije imala predstavu koliko
je Froku nedostajalo to to nije mogao da hoda. To je bila njegova tajna
opsesija. Sigurno je uvideo koliki isceljujui potencijal ima droga, ak i
pored svih Kavakitinih muka. Ali mu je sasvim oigledno promakao njen
potencijal da otruje um. Nije mogao da shvati - a ni da poveruje - da
usavravanjem njenog dejstva na telo, eksponencijalno poveava njenu
sposobnost da stimulie ludilo i nasilje i pojaa duboko pokopane
opsesije. I setila je da nema onog to bi mogla da mu kae kako bi ga iz
tog stanja po vrati la.
Procesija je nastavila da se tiska oko kazana. Kako su Smeurani
podigli krage do svojih usana, Margo primeti kako im se zbog drhtanja
mre kaju odo re - usled zado volj stva ili bola, nije znala.
Znali ste sve nae poteze unapred, ula je kako Pendergast govori.
Kao da ste sami nji ma upravljali.
Na neki nain i jesam. Nauio sam ovde prisutnu Margo i previe
dobro da bih mogao da se nadam da e sve uzeti zdravo za gotovo. I znao
sam da tvoj vredni mozak nee prestati da radi. Zato sam se i postarao da
se pranjenje rezervoara ne moe zaustaviti. Kad sam jedno od svoje dece
pronaao ovde ranjeno, ono koje si ti upucao, to je samo zacementiralo
moju uverenost. Ali koliko si pametan to si poslao svoje male ljude-abe
kao predostronost. Na sreu, sva moja deca su krenula na ceremoniju pa
su ih spreila da rasture nau malu urku. Trepnuo je. Za nekog ko je
toliko pametan, iznenadilo me je to si pomislio da moe da doe ovde
dole i porazi nas svojim bednim orujem. Ali bez sumnje si pogreno
prosudio koliko su brojna postala moja deca. Kao to si pogreio i u
mno go emu dru gom.
Mislim da ste neto ispustili iz svoje prie, doktore, iznenada se
ubaci Margo, to je rav no du ni je mo gla.
Frok joj prie s upitnim izrazom na licu. Bilo je veoma komplikovano
da ga gleda kako se tako spretno kree na nogama; onemoguavalo joj je
normalno razmiljanje. Duboko je udahnula kuni vazduh. Mislim da
ste vi ubili Kavakitu, rekla mu je. Ubili ga i ostavili tamo da izgleda kao
jo jedna rtva.
Zai sta, odgo vo ri Frok. A zato, ako smem da pi tam?
Iz dva razloga, nastavi ona, govorei sad glasnije. Pronala sam
Kavakitin dnevnik u ruevinama njegove laboratorije. Sasvim je jasno da
se premiljao. Spominjao se tioksin. Mislim da je shvatio kakav e efekat
so imati na reovirus, pa je planirao da uniti biljku pre nego to je
ispustite u Hadson. Moda su mu um i telo bili izopaeni, ali u njemu je
si gurno bio ostao bar je dan mali glas save sti.
Draga moja, ni ta ti ne razu me. Ne mo e razu me ti, kaza Frok.
I ubili ste ga jer je znao da se efekti droge ne mogu ponititi. Zar nije
tako? I ja sam isto to shvatila kroz sopstvene eksperimente. Ne moete
iz le i ti ove lju de i vi to znate. Ali da li oni to znaju?
Pojanje u najbliim redovima kao da se malo stialo i Frok brzo
pogleda s jedne na drugu stranu. To su tvrdnje jedne oajne ene. Ovo ti
ne pri li i, draga moja.
Sluaju me, pomisli Margo. Moda ih jo uvek mogu ubediti.
Naravno, Pendergastov glas se ubaci u njene misli. Kavakita je
pribegao ovoj ceremoniji, ovom deljenju droge, jer se to inilo kao
najlaki nain da svoje jadne rtve dri pokornim. Ali nije neto posebno
uivao u sveanosti samog rituala. Nije ga shvatao ozbiljno. To je bilo
neto to ste vi dodali. Kao antropolog, sigurno ste uivali u prilici da
stvorite sopstveni kult. Sledbenici - ili moda pratioci - koji mlataraju
primitivnim noevima. Vaa sopstvena kuica od lobanja. Relikvijar za
vaa in validska ko li ca, sim bol vaeg pre o braaja.
Frok je stegnu to stajao, ni ta ne go vo re i.
To je pravi razlog to se broj ubistava poveao. Nije vie bilo u
pitanju pomanjkanje droge, je li tako? Zalihe su vam sada pune. Ne -
postoji drugi program delovanja. I to opsesivan. Arhitektonski. Klimnuo
je glavom prema kuici. Potreban vam je hram za vau novu religiju. Za
vae lino obo e nje.
Frok je gledao u Pendergasta, krivei usne. A zato da ne? Svakom
no vom dobu tre ba nova re li gi ja.
Ali to je i dalje ritualna ceremonija, zar ne? A sve poiva na kontroli.
Ako ova stvorenja saznaju da su efekti nepovratni, kako ete ih zadrati
oko sebe?
Mumlanje je bivalo sve glasnije meu najbliim Smeuranima.
Dosta! viknu Frok, pljeskajui rukama. Nemamo ba mnogo vremena.
Pripremite ih! Margo oseti kako je neko ponovo hvata za ruke, zatim je
podie na noge i vrh noa joj podbija pod grlo. Frok je gledao u nju, uz
udan sled izraza koji su mu prelazili licem. Voleo bih da bude ovde i
sama iskusi promenu, Margo. Ali mnogi moraju pasti za vreme ovog
pre o braaja. ao mi je.
Smit bek sko i pre ma Fro ku, ali odvu ko e ga nazad.
Doktore Frok! povika Pendergast. Margo je bila va uenik. Setite
se kako smo se nas troje borili protiv Muzejske Zveri. ak i sada, niste u
potpunosti odgovorni za ono to se dogodilo. Moda jo uvek postoji
nain da se vrati te nazad. Is ce li e mo vam um.
I unititi moj ivot? Frok se nagnuo prema agentu FBI-a,
sniavajui ton svog glasa do apata. Da se vratim gde, ako smem da
pitam? Da budem bespomoni, ostareli, pomalo smeni kustos u penzij?.
ovek ije godine munjevito prolaze? Margoina istraivanja su sigurno
pokazala kako postoji jo jedna sporedna nuspojava nove droge: ona
eliminie koncentraciju molekula slobodnih radikala u ivom tkivu.
Ukratko, produava ivot! Primorali biste me da se liim i svoje slobode
kretanja i svog ivota? Pogledao je na sat. Dvadeset do dvanaest.
Ne mamo vie vre me na.
Odjednom se osetio daak vetra i nekoliko malih oblaka praine se
podiglo iz lobanja koje su inile poslednji naslagani red. Skoro istog
trenutka, zauo se otar klepetav zvuk i Margo shvati da uje zvuke
tek tanja au to mat skog oru ja.
Usledio je jo neki udan zvuk - a potom i drugi - i odjednom itav
paviljon eksplodira u blesku jarke svetlosti. Vriska i cijuk bola podigoe
se sa svih strana. Usledila je jo jedna eksplozija i vrh noa nestade s
njenog vrata. Margo zatrese glavom, omamljena, privremeno slepa od
estine bleska. Pojanje nestade u konfuziji i Margo u gnevne povike
uzbuene grupe. Dok su joj oi bile zatvorene, usledio je jo jedan blesak
svetlosti uz koji je stiglo jo urlika bola. Margo oseti kako jedan od
Smeuranih prestade da je dri. Instinktivnom brzinom roenom iz
oaja, izvila se iz stiska drugog zarobljivaa i bacila se na zemlju,
otkotrljavi se dalje, nakon ega se podigla na ruke i kolena, pomamno
trepui u pokuaju da povrati vid. Kad crne i bele mrlje poee da
nestaju, videla je nekoliko stubova dima kako se podiu sa zemlje, gorei
neverovatno svetlo. Smeurani sa svih strana popadae na zemlju,
zagnjurivi lica u ake, krijui glave pod kapuljaama i grei se od bola.
U blizini, Pendergast i DAgosta su se takoe oslobodili i sada su urili da
po mognu Smit be ku.
Odjednom se zaula glasna eksplozija i jedna strana kuice pade
progutana plamenom. Oblak komadia razmskanih kostiju pade na
naj bli e re do ve.
Sigurno su neke od mornarikih foka ipak preivele, viknu
Pendergast, vukui Smitbeka prema njima. Neko puca s platforme izvan
Pavi ljo na. Haj de mo tamo dok jo mo e mo. Gde je Me fi sto?
Zaustavite ih! urliknu Frok, zaklanjajui oi. Ali zaslepljeni
Sme u rani su samo zbu nje no tu marali unao ko lo.
Upravo tada jo jedna granata pade na istinu ispred kuice,
raznosei ogradicu u bezbroj komada i unitavajui dva kazana.
Ogromna koliina vrele tenosti prosu se po podu, svetlucajui pri
svetlosti baklji. Prestravljeni Smeurani su vritali, a nekoliko onih koji
su leali na podu u blizini poee da lapu dragocenu tenost. Frok je
urlao i po kazi vao u prav cu iz kog su do lazi le granate.
DAgosta i ostali su potrali prema bezbednom terenu sa zadnje
strane kuice. Margo je oklevala, uznemireno svud oko sebe traei
svoju svataru. Intenzitet svetlosti je opao i nekoliko stvorenja je poelo
da se gega prema njima, rukama se zaklanjajui od sjaja i drei opasne
no e ve.
Dok torko Grin, kre i te! vik nuo je Pen dergast.
Odjednom ju je ugledala kako lei irom otvorena na pranjavoj
zemlji. Posegnula je za njom, a onda trkom krenula za Smitbekom.
Grupa se zaustavila pored tunela koji je vodio do platforme, jer im je
ne pravil ni red Sme u ranih pre pre io iz laz.
Sranje, e sto ko opso va DAgo sta.
Hej! Margo u nepogreivi glas Mefista koji se izdizao iznad sve
buke i pani ke. De be li Napo le o nu!
Okrenula se i videla ga kako se penje na jednu od praznih platformi,
sa tirkiznom ogrlicom koja mu se divlje klatila oko vrata. Usledila je jo
jedna eksplozija, samo ovaj put neto dalje, i oblak dima podie se iz
sre di ta jedne od ratrkanih po vorki.
Frok se okre nu u nje go vom prav cu, trepu i.
Drogirana protuva, je l tako? E pa, gledaj Vamo! Mefisto gurnu
ruku duboko u meunoje svojih pantalona i izvadi neto to je Margo
izgledalo kao disk u obliku bubrega, napravljen od zelene plastike. Zna
li ta je ovo? Protivpeadijska mina. Do daske puna metalnih opiljaka
obavijenih teflonom i naoruana dinamitom jaine dvadesetak bombi.
Pri lino gadno.
Mefisto zamahnu njome u Frokovom pravcu. Aktivirana je. Pa zato
kai svo jim ko natim lju bim ci ma da odstu pe.
Sme u rani stado e.
Ble fi ra, mirno kaza Frok. Mo da jesi prljav, ali nisi su i ci dan.
Zato si toliko siguran? iscerio se Mefisto. Sluaj sad. Radije bih da
budem raznet u komadie nego da visim kao ukras u tom tvom
kuerku. Klimnuo je prema Pendergastu. Ej, Grantov grobe!
Oprostie mi, nadam se, to sam prisvojio ovu poslasticu iz tvog
arsenala. Obeanja su sva vrlo lepa, ali ja sam ipak planirao da Put 666
nikad vie niko ne isprazni. Bolje bi bilo da pourite ako imate nameru da
ostane te iz nad vode.
Ali Pendergast odmahnu glavom i lupnuvi po runom asovniku
dade mu znak da im ponestaje vremena. Frok je frenetino mahao
ogrnutim prilikama koje su okruivale tu platformu. Prereite mu
grkljan! viknuo je. Smeurani se uskomeae kreui se prema Mefistu,
koji se po me rio na cen tar plat forme.
Zbo gom, Beli voo! do bacio mu je. Ne zabo ravi na svo je obe anje!
Margo se uasnuta okrenula dok je on bacao disk u masu koja se
tiskala oko njegovih nogu. Usledio je iznenadni narandasti blesak -
mokri, prljavi prostor ispuni se sunevim sjajem - zatim prvi udarni talas
i ogromna eksplozija oborie je na zemlju. Pridigavi se na kolena,
pogledala je unazad i ugledala ogroman plamen koji je sukljao iza
unitene kuice, crven u kontrastu sa blistavom belom svetlou. Na
trenutak je ugledala Frokovu siluetu - stajao je trijumfalno, iroko
rairenih ruku, bele kose obojene u narandasto od hiljadu plamenih
je zi ka - pre nego to su sve pro gu tali ko trljaju i dim i vatra.
Potpuno zbunjena, nepravilna grupa Smeuranih, koja je stajala pred
nji ma, razi e se.
Kreite! viknu Pendergast nadjaavajui riku plamena. Uprtivi
svoju torbu, Margo krene za njima kroz zasvoeni prolaz u daljem uglu
Kristalnog paviljona. Na metalnoj platformi je videla kako DAgosta i
Smitbek staju pored vitkog oveka u crnom ronilakom odelu, lica
sjaj nog od zno ja i boje za lice.
Iza sebe je ula hripajue zvuke disanja. Smeurani su se ponovo zbili
u redove i poeli da im se pribliavaju. Na uskom ulazu u prolaz, Margo
stade i okre nu se.
Margo! do zva je Pen dergast s plat forme. ta to radi?
Moramo ih ovde zaustaviti! viknu Margo, gurnuvi ruku u torbu.
Ni kad im ne e mo umai!
Ne budi luda! kaza Pen dergast.
Ignoriui ga, Margo zgrabi dve litarske boce, po jednu u svaku ruku.
vrsto ih stiskajui, ona prosu malo tenosti po ulazu u prolaz. Stanite!
vri snu la je. Imam dve mi li jarde je di ni ca vi tami na D3 u ovim flaama!
Smeurani nastavie da napreduju, krvavih i suznih oiju, a koe
pe gave i spalje ne od in ten ziv nog sve tla.
Ona protrese mekane boce. ujete li? Aktivirani 7-
dehidroholesterol! Imam dovoljno da pobijem sve vas i jo deset puta
toliko! Kako se prvi Smeurani pribliio, s podignutim noem, ona ga
poprica po licu, a zatim i jo jednog iza njega. Obojica padoe nauznak,
strano se previjajui, dok su se mali pramenovi jetkog dima podizali s
po vri ne nji ho ve koe.
Ostali Sme u rani stado e, dok se meu nji ma ulo neko mu mlanje.
Vi tamin D! po no vi Margo. Flai rana sun e va sve tlost!
Podigla je ruke i iscedila dva tanuna mlaza tenosti preko
uskomeane gomile. Zau se jauk, neki su pali i pocepali svoje odore,
prskajui po svojim saborcima. Margo napravi korak napred i prosu
ostatak na prednji red. Oni padoe nauznak uspanieno, dok su zvuci
mumlanja i kukanja ispunjavali vazduh. Ponovo je nastavila napred,
prskajui tanki mlaz rastvora levo i desno, a onda se grupa Smeuranih
rasturi i poe da bei, gazei jedni preko drugih pokuavajui da
pobegnu, ostavivi desetak zgrenih, zadimljenih tela na podu, koja su
oaj niki po ku avala da se pre kri ju svo jim ogrtai ma.
Margo odstupi i izli ostatak rastvora po podu prolaza, a onda i po
zidovima i tavanici, ostavljajui prilazni tunel mokrim i kapljuim. Bacila
je prazne flae u Pavi ljon. Ide mo!
Po trala je za ostali ma, su sti gav i ih kod re et ke na kraju plat forme.
Moramo da se vratimo do zbornog mesta, kaza prilika u crnom
ronilakom odelu. Punjenja su podeena da eksplodiraju za deset
mi nu ta.
Prvo ti, Margo, kaza DAgo sta.
Kad se spustila na nivo s prugom i poela da silazi u odvod ispod
nje ga, niz po tmu lih ek splo zi ja zau se ne gde iza i iz nad nje.
Na dinamit! povika DAgosta. Vatra ga je sigurno detonirala pre
vre me na!
Pendergast se okrenu da odgovori, ali glas mu nestade ispod
grmljavine koju, poput zemljotresa, prvo osetie pod nogama, a zatim i u
stomaku; bivala je sve jaa i glasnija. Neki neobian vetar se pokrenu u
prolazu - nakupljajua vazduna rika, koju je pokrenulo ruenje
Kristalnog paviljona - gurajui prainu, dim, komade papira i zreli miris
krvi, sve pred so bom.
62.
Margo propade kroz odvod u dugi, niski tunel, osvetljen samo
pucketavim sjajem umirue baklje. Nekoliko gomila kra stajalo je
unaokolo, virei iz stajae vode na podu tunela. Iznad nje prolazi su jo
uvek tutnjali i podrhtavali zbog posledica eksplozija. Praina i estice
plu tale su kroz tu nel, padaju i po nje nim rame ni ma.
Smitbek upade u vodu pored nje, a za njim Pendergast, DAgosta i
ro ni lac.
Ko si, do avola, ti? upita DAgosta. I ta se dogodilo ostatku tima
foka?
Ja nisam foka, gospodine, kaza ovek. Ja sam policajac-ronilac.
Po zornik Snou, go spo di ne.
Ronilac upali jo jednu baklju i ona u isti mah tunel osvetli grubom
ru me nom sve tlo u.
O, boe! Margo u kako Smitbek proguna pored nje. A zatim
shvati da su ono to je mislila da su gomile kra, u stvari ronioci u
gumenim odelima, izubijani i bezglavi, tela prostrtih u nemoj agoniji.
Okolni zidovi behu izbueni i izgrebani od bezbroj metaka i ugljenisanih
trago va au ra.
Tim mornarikih foka Gama, promucao je Snou. Nakon to je
nastradao moj partner, potrao sam ovamo kako bih zauzeo busiju. Ta
stvorenja su me gonila niz odvod, ali onda su prestali da me prate kod
one pru ge tamo gore.
Mislim da su kasnili na debitantski bal, kaza DAgosta, skamenjeno
gle daju i ovaj masakr.
Da niste sreli neke druge specijalce tamo, gospodine? upita Snou.
Pratio sam tragove. Nadao sam se da je neki od njih moda preiveo
glas mu ieznu kad opazi izraz na DAgostinom licu. Nastupio je
tre nu tak ne pri jat ne ti i ne.
Hajde, potera ih Snou, ponovo ivnuvi. Ovde jo uvek ima oko
dvade set ki lo grama C-4 koji samo eka da ek splo di ra.
Margo je posrtala u zbunjujuoj tami. Oseala je pod tunela koji je
vrsto stajao pod njenim nogama i pokuala da tu postojanost upije u
svoja stopala, noge i ruke. Znala je da ne sme sebi da dopusti i razmilja o
onome to je upravo videla i ta je sve ula u Kristalnom paviljonu: ako
samo po mi sli na to, nee moi da nastavi dalje.
Tunel je dugo i usko skretao. Ispred sebe Margo je videla Snoua i
DAgo stu koji su ve ulazi li u ve li ku zasvo e nu u plji nu na kraju tu ne la.
Pored sebe je mogla da uje isprekidano Smitbekovo disanje. Oi joj
odlutae prema podu tunela. Svud oko nje su leala pokidana i krvava
tela moda i desetak Smeuranih. Spazila je jednu prljavu kapuljau,
spaljenu do te mere da se videla izbrazdana, iliasta i neverovatno
ode bljala koa.
Zapanjujue, promrmlja Pendergast pored nje. Odlike reptila su
oigledne, ali ipak su ljudske karakteristike ostale dominantne. Stigli su
samo do usputne stanice, da tako kaem, na putu do pune mbvunske
zrelosti. Mada, udno je to je metamorfoza mnogo vea kod nekih
primeraka, nego kod drugih. To bez sumnje ima veze s Kavakitinim
neprekidnim proiavanjem i eksperimentisanjem. teta to nema vie
vre me na za po drobni ju stu di ju.
Odjeci njihovih stopa irili su se kako su ulazili u vei prostor na
kraju tunela. Jo nekoliko nepominih obrisa lealo je razbacano u
plit koj vodi.
Ovo je bilo nae zborno mesto, kaza Snou, dok je brzo pregledao
opremu koja je stajala poreana du jedne ivice skuenog prostora.
Margo je mogla da oseti otru notu nervoze u njegovom glasu. Ima
dovoljno ronilake opreme da svi izaemo odavde, ali nema odela.
Vidite, moramo brzo da se kreemo. Ako budemo ovde kad taj dinamit
ek splo di ra, i tavo ovo me sto e se sru i ti na nas.
Pendergast je uzeo par boca i dao ih Margo. Doktorko Grin, vama
imamo da zahvalimo za to to smo umakli, ree. Bili ste u pravu za
vitamin D. I uspeli ste da zadrite stvorenja u Paviljonu sve dok
eksploziv nije spreio njihovo bekstvo. Obeavam vam da ete biti
do bro do li na sve bu du e ek skurzi je koje emo mo da imati.
Margo klimnu dok je uguravala stopala u par peraja. Hvala, ali
jednom je i vie nego do volj no.
Agent FBI-a okre nu se pre ma Snou. Kakva je strate gi ja za iz lazak?
Uli smo kroz fabriku za preradu otpadnih voda na Hadsonu,
odgovori Snou, nabacujui svoju bocu na ramena, a svetiljku na glavu.
Ali nemamo ansu da se vratimo kroz fabriku. Trebalo je da se vratimo
kroz severnu granu bonog odvoda Vest sajda, sve do kanala Sto
dvade set pete uli ce.
Moe li da nas izvede odavde? upita Pendergast, brzo dodajui
boce Smit be ku i po mau i mu da ih name sti.
Mislim da mogu, dahtao je Snou, izvlaei masku s gomile opreme.
Dobro sam pogledao komandirovu mapu. Idemo istim putem do prve
kosine. Ako se uspnemo uz nju, umesto da siemo, stii emo do
propusnog ventila koji e nas odvesti do bonog. Ali to je mnogo plivanja
i moraemo da budemo veoma obazrivi. Usput ima dosta ustava i
sporednih odvoda za pranjenje. Ako se izgubimo tamo dole Glas mu
se lagano uti a.
Jasno, kaza Pendergast, nabacivi na ramena par boca. Gospodine
Smit bek, dok torko Grin, je ste li ikada pre ko ri sti li ro ni laku opre mu?
Imao sam nekoliko asova na koledu, odgovori Smitbek,
pri hvataju i po nu e nu masku.
Ro ni la sam bez ode la na Bahami ma, kaza ona.
Princip je isti, kaza joj Pendergast. Podesiemo va regulator. Samo
di i te normal no, ostani te pri brani i sve e biti u redu.
Pourite! kaza Snou, sa osetnim uzbuenjem u glasu. Poeo je da
tri prema drugom kraju skuenog prostora, dok su ga Smitbek i
Pendergast sledili u stopu. Margo primora samu sebe da ih prati,
zate u i po jas upre nih boca dok je trala.
Odjednom, zaustavio ju je Pendergast koji je stao i pogledao preko
rame na.
Vin sen te? po zvao ga je.
Margo se okrenu. DAgosta je stajao iza njih u sredini prostorije, sa
bo cama i maskom jo uvek po red nogu.
Samo vi idi te, re kao je.
Pen dergast ga upit no po gle da.
Ne umem da pli vam, DAgo sta jedno stav no objasni.
Margo u kako Snou estoko psuje sebi u bradu. Na trenutak se niko
nije ni po me rio. A onda se Smit bek vrati do po runi ka.
Ja u ti po mo i, re kao mu je. Samo kre ni za mnom.
Rekao sam ti, odrastao sam u Kvinsu i ne umem da plivam, prasnu
DAgo sta. Pro klet stvo, po to nu u ko kamen.
Ne sa svim tim vazduhom, nee, kaza Smitbek podignuvi boce sa
zemlje i stavljajui ih ne DAgostina ramena. Samo se uhvati za mene. Ja
u plivati za obojicu, ako bude potrebno. Drao si glavu iznad vode tamo
u podrumu, sea li se? Samo radi ono to i ja radim i bie u redu.
Tut nuo je masku u DAgo sti ne ruke, a onda ga gurnuo pre ma ostali ma.
Na drugom kraju prostorije podzemna reka oticala je u tamu. Margo
je posmatrala kako prvo Snou, a onda i Pendergast, nametaju maske i
sputaju se u mranu vodu. Spustivi masku na lice i stavljajui
regulator u usta, i ona skliznu za njima. Vazduh iz boca je bio dobrodola
promena nakon smrdljive atmosfere tunela. Iza sebe ula je glasno
pljuskanje dok je DAgosta plivao, batrgajui se kroz viskoznu i mlaku
tenost, sa Smit be kom koji ga je bo drio.
Margo je plivala to je bre mogla kroz tunel, pratei treperavo svetlo
Snouove lampe, i svaki trenutak oekujui da ogromna eksplozija
dinamita, koji su postavile foke, srui prastari kameni svod iza njih.
Is pred nje, Pen dergast i Snou su stali, i ona se zau stavi iza njih.
Idemo dole, kaza Snou, izvukavi regulator iz usta i pokazavi
nadole. Pazite da se na ogrebete, i za ime sveta, ne gutajte vodu. Na dnu
tu ne la ima jedna stara gvo zde na cev koja vodi
U tom trenutku vie su osetili nego uli vibraciju koja je doprla negde
iznad njih: duboko, ritmino tutnjanje koje je dostiglo neverovatnu
snagu.
ta je to? jedva izgovori Smitbek, priavi s DAgostom.
Ek splo ziv?
Ne, apnu Pendergast. Sluajte, to je konstantan zvuk. Sigurno je
re zervo ar po eo da se prazni. Pre rano.
Plutali su tako u toj groznoj vodurini, hipnotisani i nepomini pred
pretnjom kotrljajueg zvuka miliona litara vode koja se survavala
prastarim spletom cevi to su se ukrtale negde iznad njih i sprovodile
vodu pravo pre ma nji ma.
Trideset sekundi pre nego to se aktiviraju i ostala punjenja, tiho
kaza Pen dergast gle daju i na sat.
Margo je ekala, pokuavajui da umiri disanje. Znala je da e, ako
ek splo ziv omane, biti mrtvi za ne ko li ko mi nu ta.
Tunel je poeo divlje da se trese, a povrina vode poskakuje i mreka
se. Sitni komadi cigala i cementa poee da padaju kao kia u vodu oko
njih. Snou pritegnu masku i poslednji put pogleda oko sebe, a onda
potonu ispod povrine. Smitbek krenu za njim, gurajui zbunjenog
DAgostu ispred sebe. Pendergast mahnu Margo da krene sledea.
Potonula je u tamu, pokuavajui da sledi bledi sjaj Snouove lampe koji
se sputao u usku, rom prekrivenu cev. Mogla je da vidi nezgrapno
DAgostino mlataranje koje je postajalo sve pravilnije kako se ovaj poeo
pri vi kavati na di sanje vazdu ha iz boce.
Tunel se ispravi, a onda zavi za dve krivine. Margo brzo pogleda iza
sebe kako bi se uverila da je Pendergast prati. Pri slabom odblesku
uzburkane narandaste otpadne vode uoi kako joj agent FBI pokazuje da
nastavi dalje.
Sada je videla ostale kako zastaju kod jedne raskrsnice ispred nje.
Drevna gvozdena cev zavravala se kod jedne sjajne eline cevi koja je
vodila dalje. Snou im mahnu da nastave dalje, a onda uperi jedan prst
nagore, pokazujui da je izlazni ventil do bonog Vest sajda direktno
iz nad njih.
Odjednom se zau rika negde iza njih: zlokobni, duboki kotrljajui
zvuk, uasno pojaan tim uskim, vodom ispunjenim prostorom. Zatim je
usledio otar potres, a potom i drugi, sledei jedan za drugim u sve broj
sukcesiji. Pod neobuzdanim i slabim zrakom lampe Margo je videla kako
se Snouove oi ire. Poslednji postavljeni dinamit je jedva uspeo da
eksplodira na vreme, ruei odvode avoljeg tavana, zauvek ih
zape ativ i.
Dok im je Snou uzbueno pokazivao da krenu prema vertikali, Margo
oseti iznenadni trzaj u nogama, kao da je plimni talas podvodnih struja
vue nazad do zbornog mesta. Oseaj nestade naglo kao to se i pojavio i
voda oko nje kao da udno dobi na gustini. U deliu sekunde imala je
u dan ose aj da ne po mino plu ta, kao da lebdi u sre di tu tornada.
Zatim nalete ogroman pritisak iz gvozdene cevi iza njih, pobesneli
ciklon blatnjave vode koji izazva trzanje i grevito podrhtavanje tunela.
Margo bee baena na metalne zidove cevi. Regulator joj se zatrese u
ustima i ona oajniki pokua da ga uhvati, rukama grabei kroz masu
mehuria i podivljali gusti u kom je plutala. Pojavio se jo jedan udarac
pritiska i ona oseti kako tone nadole, usisana u cev pod njenim nogama.
Ispravila se oajniki i pokuala da otpliva do ukrtanja, ali ogromna
usisavajua struja samo ju je vukla sve dublje u nepreglednu dubinu.
Gromoglasna rika nastavila je da odjekuje u njenim uima poput
pulsirajue krvi. Osetila je kako je struja bacaka s jedne na drugu stranu
o zidove cevi, poput krhotine u poplavi. Daleko iznad sebe pri slaboj
svetlosti Snouove lampe videla je kako Pendergast gleda u nju, ispruene
ruke, tanke poput lutkine, s daljine koja se inila kao stotinu milja
daleko. Usledio je zatim jo jedan udar i uski tunel srui se iznad nje uz
cijuk protestvujueg metala, i dok se beskrajna tutnjava nastavljala, ona
ose ti kako pro pada jo du blje u vo de nu tmi nu.
63.
Hejvardova je trala s pozornikom Karlinom niz glavno etalite Mol,
prema Bendelu i eri hilu. Pored sve svoje mase, ovaj se kretao lako, s
nekom gracioznou prirodnog atlete. ak se nije ni oznojao. Susret s
krticama, suzavcem - pa ak ni haos koji su zatekli kada su ponovo bili na
uli ci - nisu ga uz ne mi ri li.
Ovde, u pomrini parka, buka koja se inila toliko dalekom, sada je
bila mnogo glasnija: udna, urlikava vika, koja se neprekidno pojaavala
i opadala, kao da je ivela neki svoj ivot. udni odblesci i sjaj plamena
iz bri sali su do nje obri se reckavih oblaka krpama jarko crve ne boje.
Isuse, kaza Karlin dok je trao. Izgleda kao da tamo ima milion
lju di koji po ku avaju da se me u sobno po bi ju.
Moda se upravo to i deava, odgovori Hejvardova dok je gledala
etu pri padni ka Naci o nal ne garde kako tri na se ver is pred njih.
Pretrali su Most Bou i krenuli ivicom Rembla, pribliavajui se
zadnjoj liniji policijskih snaga. Duga, neprekinuta linija novinarskih
kombija bila je parkirana du Transverzale, s ukljuenim motorima koji
radie u praznom hodu. Iznad njih, jedan trbuast helikopter klizio je po
nebu, ogromnim propelerom amarajui vazduh dok se kretao tik iznad
vrhova drvea. Red policajaca formirao je prsten oko balkona zamka, a
jedan porunik joj mahnu da proe kroz njega. S Karlinom koji ju je
pratio, ona pree balkon, a onda krenu uza stepenice prema zidinama
zamka. Tamo je - meu svom uskomeanom policijskom elitom,
gradskim zvaninicima, pripadnicima Nacionalne garde i nervoznim
ljudima koji su govorili u mobilne telefone - stajao ef Horloker,
izgledajui deset godina stariji nego kad ga je videla pre jedva etiri sata.
Razgovarao je s jednom vitkom, dobro obuenom enom u kasnim
pedesetim. Ili pre, sluao je dok je ena izgovarala odsene i odlune
reenice. Hejvardova prie blie i prepoznade enu kao vou pokreta
Pre ot mi mo svoj grad, maj ku Pame le Vi er.
zverstvo kakvo nikad pre nije vieno u ovome gradu! govorila je
gospoa Vier. Desetak mojih bliskih prijatelja lei u bolnikim
krevetima dok razgovaramo. I.ko zna jo koliko stotina njih iz naih
redova je ranjeno? Obeavam vam, a obeavam i gradonaelniku, tube
e da plju te kao kia po ovom gradu. Kao kia, efe Horlo ke re!
Horloker pokua odvano da se usprotivi. Gospoo Vier. Nai
izvetaji pokazuju da su mlai pripadnici vaeg mara podigli ovu
po bu nu
Ali gospoa Vier ga nije sluala. A kad sve ovo bude gotovo,
nastavila je, i park i ulice budu izribani od prljavtine i kra to ih sada
prekriva, naa organizacija e biti jaa nego ikad. Ako nas se
gradonaelnik plaio pre ovoga noas, plaie nas se jo deset puta vie
sutra! Smrt moje keri bila je iskra koja je potpalila nau vatru, ali ovaj
neuveni napad na nae slobode i ljude doveo ga je do usijanja! I mislim
da nije
Hejvardova odstupi, odluivi da nije ba najpogodniji trenutak da
prie efu. Osetila je kako je neko povlai za rukav i okrenula se da vidi
Karlina koji ju je posmatrao. Bez rei, on pokaza preko Esplanade, prema
Velikom travnjaku. Hejvardova nehajno pogleda, ali se zatim zaledi,
zapanje na.
U mrkloj letnjoj noi Veliki travnjak je postao vatreno polje. Nekoliko
desetina grupa ljudi se sukobljavalo, povlailo, napadalo i uzmicalo u
totalnoj pometnji. Treperavo svetlo brojnih malih vatri u kontejnerima,
koji su stajali na njegovim ivicama, otkrivalo je da je travnjak, nekada
predivan tepih od trave, sada postao obino blatnjavo more. Kombinacija
tame i zemlje inila je nemoguim da se odredi ko je od uesnika
beskunik, a ko to nije. Na zapad i istok, postavio se dvostruki stroj
policijskih vozila, farovima okrenutim prema popritu. U jednom uglu,
velika grupa elegantno obuenih uesnika mara - poslednji ostaci
elitnog drutva Preotmimo svoj grad - povlaila se iza policijskih
barikada, oigledno shvatajui da se ponono bdenje nikako ne moe
odrati. Odredi policije i Nacionalne garde lagano su se kretali sa oboda,
rastavljajui pesnienja, maui palicama i hapsei. Sranje, kaza
Hejvardova s nekom vatrenom estinom. Kakva zbrka. Karlin se
okrenu prema njoj iznenaeno, a onda se nakalja neodobravajui ono
to je re kla.
Dogodilo se neko komeanje iza njih i Hejvardova se okrenu da bi
videla kako se gospoa Vier dostojanstveno udaljava, uzdignute glave,
predvodei malu grupu pratilaca i telohranitelja. Za razliku od nje,
Horloker je izgledao kao bokser koji je upravo priveo kraju loih
dvanaest rundi. Naslonio se na zid zamka boje peska, kao da u njemu
trai pot po ru.
Jesu li zavrili s posipanjem rezervoara sa - ma, s im god su ga to
po si pali? ko nano je pi tao, umi ru ju i is pre ki dano di sanje.
Tioksin, odgovorio mu je jedan elegantno obuen ovek koji je
stajao po red polj skog radi ja. Da, zavri li su pre pet naest mi nu ta.
Horloker pogleda oko sebe ispijenim oima. Zato, do avola, nita
nismo uli? Pogled mu pade na Hejvardovu. Ti tamo! graknuo je.
Kako ti je ime, He ris?
Hej vardo va mu pri e. Hej vard, go spo di ne.
Kako god. Horloker se odgurnu od zida. Jeste li se uli s
DAgo stom?
Ne, go spo di ne.
Kape tanom Vek si jem?
Ne, go spo di ne.
Odjednom, Horloker ponovo potonu. Isuse Boe, promucao je. A
onda je po gle dao na sat. De set mi nu ta do po no i.
Okrenuo se policajcu sa svoje desne strane. Zato se, do avola, jo
uvek time bak u? kazao je po kazu ju i pre ma Ve li kom trav njaku.
Kad pokuamo da ih okruimo, oni se jednostavno probiju i
pregrupiu na nekom drugom mestu. A izgleda da ih jo dolazi, pristiu s
ju ne strane parka. Te ko je bez su zav ca.
Pa, zato ga onda, kog avo la, ne ko ri ste? upi ta Horlo ker.
To je vae nare e nje, go spo di ne.
Moje? Lju di Vi e ro ve su oti li, idi o te. Bacaj te gas. Odmah.
Da, go spo di ne.
Usledio je dubok i glasan zvuk, udno priguen, kao da dolazi iz
samog sredita zemlje. Odjednom, ivot se povrati u Horlokerove udove.
Po sko io je. u je to? upi ta. To je di namit! Pro kle ti di namit!
Ratrkani aplauz pristie sa svih strana od policajaca koji su
opsluivali razne komunikacione ureaje. Karlin se okrenuo ka
Hej vardo voj, sa upit nim iz razom na licu. Di namit? pi tao je.
Hejvardova slegnu ramenima. Pojma nemam. Zato su toliko sreni,
kad je tamo dole pravi pakao?
Kao po neizgovorenoj komandi, oboje se ponovo okrenue prema
Velikom travnjaku. Prizor pred njihovim oima bee perverzno
zapanjuju. Vriska i povici dopree do njih, zvuni talas skoro fiziki
osetan zbog svoje snage. Svakih nekoliko trenutaka, poneki izdvojeni
zvuk iz dvajao se iz opte gun gu le: psov ka, vri sak, udarac pe sni ce po licu.
Odjednom, negde iza Velikog travnjaka, Hejvardova u neko
neobino hujanje, kao da sami temelji Menhetna odluuju da se srue.
Isprva nije mogla da odredi lokaciju ovog zvuka. Ali onda je primetila da
se povrina rezervoara Central parka, inae mirna poput jezerceta,
odjednom kree. Mali talasi poee da mrekaju povrinu poput malih
be li astih trago va i go mi la me hu ro va poe da zamu u je nje gov cen tar.
Tiina prekri itav Komandni centar kako se sve oi okrenue prema
re zervo aru.
Talasi, proaputa Karlin. U rezervoaru Central parka. Nek sam
pro klet.
uo se neki zvuk nalik grlenom podrigivanju, koje je pratila
zapanjujua tutnjava miliona kubnih metara vode koja se survavala
neverovatnom brzinom u podzemlje Menhetna. Na zaravni Velikog
travnjaka, van vidnog polja rezervoara, pobuna je i dalje bila u toku. Ali
ispod zvukova okraja, Hejvardova je ula, ili pre osetila, neko glasno
uplje hujanje, dok se ogromno prostranstvo podzemnih galerija i davno
zabo ravlje nih tu ne la pu ni lo navi ru om vo dom.
Pre rano je! vi kao je Horlo ker.
Naoigled Hejvardove, povrina rezervoara poe vidno da se sputa,
prvo lagano, a onda sve bre. U odsjaju reflektora i nebrojenih vatri
videla je ogoljeni polumesec zida rezervoara, ije su obale kljuale i
pe nu ale se od sile ve li kog cen tral nog vrtlo ga.
Stani! pro apu tao je Horlo ker.
Ali nivo nastavi da ne u mo lji vo opada.
Mo lim te stani, pro apu tao je Horlo ker, upi lje no gle daju i na se ver.
Rezervoar se sve bre praznio i Hejvardova je mogla da primeti kako
voda otie, sve vie i vie izlaui pogledima ispucali dalji zid koji se
grani io sa Ist me do u om i Bol fil dom. Iz ne nada, tnt njava kao da iz gu bi na
snazi, a potresi oslabie. Voda se malo primirila, usporavajui svoje brzo
oti canje. Ti i na u Ko mandnom cen tru bila je apso lut na.
Hejvardova je posmatrala kako uska zapenuana traka mehurova
utie u rezervoar sa severne strane, prvo kao tanak mlaz, a onda sve jae i
jae, dok nije narasla do sil ne grmljavi ne.
Pro klet bio, pro apu tao je Horlo ker. Uspe li su.
Sa odvodima koji su sada bili zapeaeni, rezervoar je prestao da se
prazni. Ali voda je nastavila da se sliva u njega iz gornjih delova. Uz
veliko prtanje i penuanje, nivo vode ponovo poe da raste. Vrtloenje u
severnom delu rezervoara se poveavalo sve dok itava masa vode
naizgled nije poela da se trese od nekog podzemnog pritiska. Uz
konstantan i gromoglasan priliv, nivo vode je rastao i rastao, sve dok se
konano uz mrekanje nije podigao do same ivice. A onda se, iznenada,
voda pre li la.
Isu se, kaza Karlin. Iz gle da da e mo rati da zapli vaju.
Ogromna koliina vode preli se preko ivice rezervoara i surduknu
prema iskriavoj tami parka, guei zvuk borbe pljuskanjem, siktanjem i
kotrljajuom rikom. Zamrznutu na mestu, dok je posmatrala ovaj
zapanjujui prizor, Hejvardovu to podseti na ogromnu kadu koja je
putena da se prelije. Posmatrala je tako dok je nadirua voda
poravnavala zemljana brdaca i istila pred sobom zemlju izmeu malih
stabala i bunja. Kao neka velika reka, pomislila je: blaga, plitka, ali
neumoljiva. I nije bilo sumnje oko toga u kom pravcu se kree - prema
ni em delu Ve li kog trav njaka.
Usledio je trenutak nepodnoljive neizvesnosti jer je nadirua voda
ostala skrivena od zaravni, na kojoj su divljali neredi, pod zidinama
zamka. Zatim se pojavila meu drveem, na severnoj strani Travnjaka,
poput svetlucavog crnila, gurajui grane, busenje i ubre pred sobom.
Kako je stigla do ivica rulje, Hejvardova zau kako se ton borbe menja u
visini i snazi. Neka iznenadna neizvesnost potrese uesnike pobune.
Hejvardova je posmatrala dok su se grupice ljudi razilazile,
pregrupisavale, pa onda ponovo razilazile. Zatim voda krenu po itavoj
povrini Velikog travnjaka, a uspaniena svetina dade se u beg prema
drveu, klizajui i spotiui se jedni preko drugih, dok su beali prema
iz lazi ma iz parka i si gurno sti.
A voda je i dalje nadirala, ibajui oko bejzbol terena, gutajui
nebrojene vatre i preturajui kante za ubre. Sjurila se prema otvorenom
Delakorte pozoritu uz gromoglasan klokot, okruila ga, a zatim
progutala i Kornjaino jezerce, uskovitlala se oko podnoja zamka
Belvedere, delei se o stene u crne penaste potoie. Posle toga je zvuk
kretanja vode konano poeo da zamire. Dok se novonastalo jezero
umirivalo, sjajne take reflektovanog svetla pojavie se na njegovoj
povrini, sve vie i vie njih, i kako se voda smirivala, konano postade
nalik ogrom nom zve zdanom ogle dalu.
Jo nekoliko dugih trenutaka itav Komandni centar ostade
nepomian, zapanjen ovim prizorom. A zatim se prolomi spontano
navijanje, punei prostorije i tornjeve zamka i uzdiui se u sve letnji
noni vazduh.
Voleo bih da je moj stari video sve ovo, kaza Hejvardova
nadjaavajui buku, okrenuvi se prema Karlinu uz kez. Rekao bi da je
ovo kao kad prospe kofu vode na dva pobesnela psa. Kladim se da bi ba
tako re kao.
64.
Rano jutarnje sunce se priunjalo nisko iznad Atlantika, ljubei peane
ralje Long ajlenda, klizei iznad zaliva i pristanita, zaselaka i
odmaralita, i okvasi Hladnim letnjim znojem asfalt i plonike. Daleko na
sever, jarki luk osvetljavao je najblie delove Njujorka, veoma brzo
bojei sivu masu zgrada u bledu nijansu roze. Pratei ekliptiku, zraci
pogodie i Ist river, a onda obasjae prozore deset hiljada zgrada
privremenim iskrama, kao da umivaju grad nekom novom toplotom i
sve tlo u.
Ispod gustog spleta eleznikih pruga i dalekovoda, koji su prelazili
preko uskog kanala poznatog pod imenom Hambolt kil, svetlost nije
prodirala. Stambene zgrade koje su se podizale u visinu, prazne i sive
poput ogromnih mrtvih zuba, bile su previe brojne i visoke. U njihovom
podnoju voda je stajala nepomina i duboka, a jedino strujanje
formi rali su me tro-vo zo vi to su ret ko pre lazi li e le zniki most iz nad nje.
Kako se sunce kretalo svojom neumornom putanjom na zapad,
usamljeni zrak svetla probio se kroz lavirint drvea i elika, krvavocrven
na zaralom metalu, i iznenadan i otar kao rana od noa. Ponovo je
mirnuo, brzo kao to se i pojavio, ali ne pre nego to je osvetlio jedan
udan prizor: jedna prilika, blatnjava i iscepana, nepomino je sklupana
leala na uskom potpornom zidu od cigala to je trao svega nekoliko
cen ti me tara iz nad ni voa tam ne vode.
Pomrina i tiina se vratie i smrdljivi kanal ponovo ostade preputen
samom sebi. Zatim je njegov mir poremeen po drugi put: duboka
tutnjava se oglasila iz daljine, pribliila se pri slaboj sivoj svetlosti zore,
prela preko njega, uzmakla i vratila se. A ispod ove tutnjave doprla je
druga: dublja i mnogo blia. Povrina kanala poe da se mreka i
po drh tava, kao da se uz okle vanje vraa u i vot.
Na pramcu motornog amca Obalske strae, stajao je DAgosta, napet
i bu dan kao straar.
Eno je! viknuo je, pokazavi prema mranoj figuri koja je leala na
nasipu. Okrenuo se ka kormilaru. Sklanjaj te helikoptere odatle! Samo
podiu smrad vodurine. Osim toga, moda emo morati da dovedemo
bol ni are ovamo.
Uz sumljiav izraz koji mu pree licem, kormilar pogleda vornovate,
iz go re le fasade i e line mo sto ve iz nad sebe, ali ne ree ni ta.
Smitbek se progura do ivice, pokuavajui da vidi pri ovom slabom
svetlu. Kakvo je ovo mesto? upitao je, namiui ivicu koulje preko
nosa.
Hambolt kil, kratko odgovori DAgosta. Okrenuo se kormilaru.
Pri bli i nas, neka je dok tor malo bo lje po gle da.
Smitbek se ispravi i pogleda preko DAgoste. Znao je da porunik nosi
sme e ode lo - uvek je no sio sme a ode la - ali nje go va boja ovog puta bee
potpuno neprepoznatljiva pod mokrim slojem blata, praine, krvi i ulja.
Zasekotina iznad njegovog oka bee poput neravne crvene linije.
Smitbek je gledao kako porunik rukavom divljaki brie svoje lice.
Boe, samo da bude do bro, pro mrmljao je DAgo sta onako za sebe.
amac se zaustavi pored podzida, a kormilar prebaci motor u ler. U
trenutku su DAgosta i doktor preli preko ivice amca i stupili na nasip,
nadvivi se nisko nad zgreno telo. Pendergast je stajao u senci na krmi,
nem, s nape tim iz razom na ble dom licu.
Margo se iznenada trgnu iz sna i trepnu posmatrajui okolinu.
Po ku ala je da sedne, ali se onda plje snu la ru kom po glavi uz ste njanje.
Margo! do zva je DAgo sta. Ja sam, po runik DAgo sta.
Ne po me raj te se, kaza dok tor, palji vo joj opi pavaju i vrat.
Ignoriui ga, ona se uspravi u sedei poloaj. ta vam je toliko
trebalo, a, momci? pitala ih je, a onda poela da isprekidano i muki
kalje.
Je li vam ta slo mlje no? pi tao ju je dok tor.
Sve, odgo vo ri la je ona, namignuv i. U stvari, leva noga, mi slim.
Doktor svoju panju preusmeri na njenu levu nogu, odsecajui pare
njenih blatnjavih farmerki vetom rukom. Brzo je pregledao i ostatak
nje nog tela, a onda re kao ne to D Ago sti.
U redu je! povika DAgosta. Neka nas medicinsko osoblje saeka na
doku.
I? po no vo upi ta Margo. Gde ste do sad?
Malo smo skrenuli, kaza Pendergast, sada ve pored nje. Jedno
tvoje peraje je pronaeno u talonom tanku, u fabrici za preradu, i to
gadno savakano. Bojali smo se da Zastao je. Pa, potrajalo je dok
nismo shvatili da bi trebalo da proverimo sve izlazne take bonog Vest
saj da.
Je li ta slo mlje no? do vik nu Smit bek.
Mo da jedna manja frak tu ra, odgo vo ri dok tor. Spu sti mo no si la.
Margo se nagnu napred. Mi slim da u uspe ti da
Samo ti slu aj docu, kaza DAgo sta, oin ski se mrte i.
Dok se amac ljuljukao u blizini mokrog bedema od cigala, Smitbek i
kormilar spustie nosila preko ivice, a zatim i Smitbek iskoi da
pomogne da se Margo prebaci na usko platno. Bila je potrebna snaga sve
trojice da je prebace preko boka amca. DAgosta je sledio Smitbeka i
doktora koji su se popeli u amac, a onda klimnu kormilaru. Teraj to
dalje odav de.
Usledila je grmljavina dizel motora i amac se udalji od bedema i
jurnu u kanal. Margo se obazrivo nasloni, spustivi glavu na jastue za
spasavanje, dok joj je Smit bek mo krim pe ki rom tapkao elo i ruke.
Do bar ose aj, pro apu tala je.
Deset minuta i stii emo na suvo, kaza Pendergast, zauzevi mesto
po red nje. Za jo de set bi e u bol nikom kre ve tu.
Margo otvori usta da se pobuni, ali je Pendergastov pogled uutka.
Na prijatelj Snou nam je kazao za neke stvari koje ive u Hambolt kilu,
re kao je. Ve ruj mi, tako e biti naj bo lje.
ta se dogodilo? upita Margo, sklapajui oi i oseajui umirujue
vi braci je brodskih mo to ra.
Zavi si, odgo vo ri Pen dergast. ega se se a?
Se am se samo da smo se raz dvo ji li, kaza Margo. Ek splo zi ja
Eksplozija te je gurnula u odvodni tunel, kaza Pendergast. Uz
Snouovu pomo uspeli smo da se popnemo uz vertikalu i na kraju
isplivamo u Hadson. Tebe je sigurno odvukla struja u boni kanal koji se
iz li va u Ham bolt kil.
Izgleda da si prola istim putem kojim su ona dva lea isprana posle
olu je, kaza DAgo sta.
Margo kao da je na trenutak zadremala. A onda se njene usne
po mako e. Frok
Pendergast joj istog trenutka dodirnu usne. Kasnije, kaza joj. Bie
vre me na za to i kasni je.
Margo odmahnu glavom. Kako je mogao to da uini, promrmljala je.
Kako je mogao da uzme drogu i napravi tu groznu kuicu? Prestala je
da go vo ri.
Uznemirujue je shvatiti koliko malo stvarno zna ak i o najbliim
prijateljima, odgovori Pendergast. Ko moe da kae kakve tajne tenje
potpiruju unutranji plamen koji ih dri u ivotu? Nikad neemo moi da
shvatimo koliko je Froku nedostajala sposobnost da koristi svoje noge.
To da je bio arogantan, uvek je bilo oigledno. Svi briljantni naunici su
do nekog stadijuma takvi. Na kraju krajeva, droga koju je Kavakita uzeo
oigledno je bila neki kasniji proizvod onoga koji je od Smeuranih
napravio ono to jesu. Frok je sigurno imao i previe pouzdanja u svoje
sposobnosti da ispravi ono to je Kavakita prevideo. Uvideo je potencijal
koji je droga imala da ispravi fizike nedostatke, pa je taj potencijal
napregnuo do krajnjih granica. Ali konano delovanje droge iskrivilo je
um mnogo vie nego to je popravilo telo. I njegove najdublje elje -
najskrivenije udnje - isplivale su na povrinu, pojaane i iskrivljene, i
tako preuzele kontrolu nad njegovim postupcima. Sama kuica je krajnji
primer njegove iskvarenosti. eleo je da bude Bog - njegov Bog, Bog
evo lu ci je.
Margo se acnu, a onda duboko udahnu, pustivi da joj ruke klonu
pored tela i da joj ljuljukanje amca odnese misli daleko. Izali su iz
Kloake, proli kroz Spajten dajvil i izbili na sve vazduh Hadsona. Bleda
svetlost zore ve je poputala pred toplim danom kasnog leta. DAgosta je
nemo po smatrao glat ki trag malog am ca.
Odsutno, Margo shvati da njena desna ruka poiva na nekoj izboini u
depu. Ugurala je ruku i iz njega izvadila vodom natopljenu kovertu koju
joj je Mefisto ne tako davno dao u mranom tunelu. Znatieljno ju je
otvorila. Unutra je bila kratka poruka, ali kakav god da je tekst sadrala,
on je sada bio ispran u bledunjave krive i mrlje od mastila. Zajedno sa
porukom se nalazila i jedna potpuno mokra, izbledela i jako izguvana
crno-bela fotografija. Na njoj je bio jedan mali deak, u pranjavom
dvoritu, u kombinezonu i s majunom kapom mainovoe, kako jae
drvenog konja s tokiima. Bucmasto lice se osmehivalo kameri. U
pozadini je stajala stara kamp-prikolica, okruena kaktusima. Iza kuice
video se planinski venac, nizak i dalek. Margo je na trenutak pomno
gledala, pokuavajui da na srenom malom licu vidi duh oveka koji e
jednog dana po stati. Palji vo je vrati la fo to grafi ju i ko ve rat u dep.
A ta je s re zervo arom? ti him glasom je pi tala Pen dergasta.
Nivo se nije promenio u poslednjih est sati, odgovori Pendergast.
Iz gle da da je voda zadrana.
Znai, uspe li smo, kaza ona.
Pen dergast ne odgo vo ri.
Zar ni smo? pi tala je, uz pro dorni po gled.
Pen dergast okre nu glavu. Iz gle da da je tako, ko nano je re kao.
Pa ta je onda? nastavi la je da zapit ku je. Ni ste si gurni, je li tako?
Ponovo se okrenuo prema njoj, bledim oima piljei u nju. Uz malo
sree, obrueni tuneli dre i nema curenja. Za nekih dvadeset i neto
asova, tioksin e unititi ostatke biljaka u rezervoaru i tunelima ispod
nje ga. Ali niko od nas ne moe biti si gu ran - jo uvek ne.
Kako emo onda znati? upi ta Margo.
DAgosta se isceri. Rei u vam neto. Za godinu dana, otii u do
Mersera u Junoj ulici i naruiti kilo onih odrezaka od sabljarke,
ukusnih i slabo peenih. Pa ako ne zakaim neki dobar virus, onda emo
mo da svi sme ti slo bodni je da di e mo.
Upravo tada, sunce izbi iznad Vaington hajtsa, pretvarajui tamnu
vodu u boju uglaanog elektruma. Smitbek, prestavi da brie Margoino
lice, zurio je u prizor: visoke zgrade Midtauna koje su se ljeskale
ruiastim i zlatnim prelivima jutarnjeg svetla i Most Dorda
Vaingto na, oku pan sre brnastim sve tlom.
to se mene tie, lagano kaza Pendergast, i ja mislim da neu
naruivati frutti del mare u doglednoj budunosti. Margo ga brzo
pogleda, pokuavajui da proita alu u njegovom izrazu lica. Ali pogled
mu ostade nepomian. Konano, ona jednostavno klimnu glavom u znak
da shvata.
I NA KRAJU
Novi protestni marevi pod sloganom Preotmimo svoj
grad nikad nisu ponovo odrani. Gospoi Vier je dodeljeno
poasno mesto u gradskoj vladi kao portparolu za odnose sa
zajednicom i - kad je nova administracija izabrana sledee
godine - veoma tesno je saraivala s njom na podizanju
graanske svesti. Zapadni deo Central parka kod Pedeset
tre e uli ce, po sve en je us po me ni na Pame lu Vi er.
Lora Hejvard odbila je ponueno unapreenje, izabravi da
umesto toga napusti svoje odeljenje i zavri diplomske
stu di je na Nju jorkom uni verzi te tu.
Neposredno svedoenje Bila Smitbeka o dogaajima te
noi provelo je nekoliko meseci na top-listi bestselera u
tvrdom povezu, uprkos velikom ureivakom i cenzorskom
poslu vlade, pod rukovodstvom specijalnog agenta
Pen dergasta.
Na kraju, Margo je ubedila Smitbeka - prisilila moda je
bolja re - da polovinu svoje zarade daruje raznim misijama za
po mo bes kuni ci ma i do bro tvornim organi zaci jama.
Tano godinu dana nakon plavljenja Astor tunela,
Pendergast, DAgosta i Margo Grin otili su zajedno na ruak
u poznati morski restoran blizu ulice Juni Sautport. I
premda njihov razgovor ostaje samo njihov, kada su izali iz
restorana DAgostino lice ukrasi veoma irok - s oiglednim
olak anjem - osmeh.
Zabeleke Autora
Dok su dogaaji i likovi opisani u ovoj knjizi fiktivni, vei deo
podzemnih prostora i njene populacije nisu. Procenjeno je da oko pet
hiljada, pa ak i vie, beskunika ivi u ogromnom lavirintu podzemnih
tunela, drevnih akvadukata, tunela za ugalj, stare kanalizacije,
naputenih stanica i ekaonica, zastarelih gasovoda, starih kotlarnica i
ostalih zagonetnih prostora ispod Menhetna. Samo stanica Grand
central stoji iznad sedam nivoa tunela, a na nekim mestima u gradu
prostor se prua ak i trideset spratova ispod grada. Astor tuneli, sa
svojim elegantnim stanicama koje se pretvaraju u prah, stvarno postoje,
ali su znatno manji i nose drugaije ime. Ne postoje kompletne mape
podzemlja Menhetna. Ono je zaista potpuno neistraena i opasna
te ri to ri ja.
Vei deo onoga to je opisano u Relikvijaru o podzemnim
beskunicima - ili krticama - je istina. (Neki od njih vie vole da se zovu
bezdomnici, jer podzemne prostorije smatraju svojom kuom.) U
mnogim podzemnim delovima beskunici su organizovani u zajednice.
Neke od krtica koje ive u ovakvim zajednicama ne izlaze na povrinu
nedeljama, pa ak i mesecima - pa ak i due - i njihove oi su se
prilagodile na ekstremno male koliine svetlosti. ive od hrane koju im
donose trkai, a ponekad je zamenjuju pruni zeevi, kako je to
opisano u romanu. Spremaju hranu na logorskim vatrama ili parnim
cevima, a kradu struju i vodu iz brojnih kanala i cevi koje se pruaju
ispod zemlje. Najmanje jedna od ovih zajednica ima honorarnog uitelja -
jer pod zemljom ive i deca, koju su najee tamo odvele majke koje ne
ele da im drava oduzme decu i dodeli ih hraniteljskim porodicama.
Krtice u mraku stvarno komuniciraju na velike daljine udaranjem po
cevima. I na kraju, ima onih beskunika koji tvrde da su videli
fantastinu, propalu ekaonicu iz devetnaestog veka, sa ogledalima na
poploanim zidovima, fontanom, koncertnim klavirom i ogromnim
kristalnim lusterom, slinu Kristalnom paviljonu opisanom u
Re li kvi jaru.
Trebalo bi takoe i napomenuti da su neke bitne detalje, koji postoje
ispod Menhetna, autori promenili, izmestili ili ulepali za potrebe ove
pri e.
Autori smatraju da nije previe traiti od svoje bogate zemlje da
podzemnim beskunicima podari medicinsku negu, psihijatrijsku
pomo, prui sklonite i ukae potovanje koje bi trebalo da bude
osnov no pravo svakog ljudskog bia u ci vi li zo vanom dru tvu.
Pisci su duni zahvalnost knjizi Ljudi-krtice, spisateljice Denifer Tot
(ikago rivju pres, 1993). itaoci koje stvarno zanima istinita pria o
subterra incognita Menhetna, obavezno bi trebalo da proitaju ovu
iz van rednu, pro vo kativ nu, i na mo men te zastrau ju u stu di ju.
BELEKE
1)
Stump (eng) panj, patrljak. (Prim. prev.) <<<
2)
Lik iz uvene amerike situacione komedije Sve ostaje u porodici, s poetka
osamdesetih, koji je oslikavao radnog i porodinog oveka Amerike punog
pre drasu da. (Prim. prev.) <<<
3)
Mi smo stigli (Prim. prev.) <<<
4)
T. S. Eliot, Pu sta ze mlja, pre vod Ivana V. Lalia (Prim. prev.) <<<