is1oiisii isis,

vii hiis1.
Na koiicama:
Isceljenje oduzetog oveka,
detalj sa fieske ianohiianske kistionice u Duia-Euioposu
(dananja Siiija). Re je o jednom od najstaiijih ikonogiafskih
piikaza Isusa Hiista koji je nastao oko 235. godine. uva se u
kolekciji Galeiije likovnih umetnosti Univeiziteta Jejl.
(Umetnika obiada fotogiaje: Goian Filipovi)
Istoiijski Isus,
pie Hiista
Milan Vukomanovi
Razmea judaizma i hrianstva
u prvom veku
Milan Vukomanovi:
ISTORIJSKI ISUS, PRE HRISTA
Razmea judaizma i hiianstva
u pivom veku
Copyiight 2013, Milan Vukomanovi
Copyiight 2013 za sipsko izdanje, Heliks
Izdava
Heliks
Za izdavaa
Biankica Stojanovi
Recenzent
Piof. di Radosav Pui
Lektor
Divna Vukomanovi
tampa
Newpiess, Smedeievo
Tira
1000 piimeiaka
Pivo izdanje
Knjiga je sloena
tipogiafskim pismom
Warnock Pro
ISBN: 978-86-86059-42-0
Smedeievo, 2013.
www.heliks.is
Sadiaj
Predgovor 1
1 Jeua ha-Nocii 7
2 Diutvena istoiija
Isusovog pokieta 25
3 ta su jevanelja? 44
4 Isus u Tominom jevanelju 54
5 Isusove paiabole 62
6 Dela apostolska 77
7 Potiaga za istoiijskim Isusom 89
Epilog 112
Literatura 115
O autoru 119
1
Predgovor
Ova nevelika knjiga naslanja se na ideje i iazmiljanja uobli-
ena u studiji slinog naslova, Rano hrianstvo od Isusa do
Hrista, ije je pivo izdanje objavljeno jo 1996. godine. Kiajem
2004, dakle punih osam godina nakon njenog objavljivanja, ta
piva knjiga nala se u fokusu teologa i episkopa Sipske piavo-
slavne cikve, koji su o njoj nedvosmisleno iskazali negativan
stav. Jedan diugi piavoslavni teolog je, tavie, o njoj napisao
opsean kiitiki komentai u foimi zasebne knjige (Piediag
Samaidi, Isus Hristos u mraku istorijske kritike: uz kritiki
osvrt na knjigu: Milan Vukomanovi, Rano hrianstvo od
Isusa do Hrista). Moj iii, polemiki odgovoi na kiitike spo-
menutih teologa objavljen je, pak, u asopisu Republika (O
Bogu i avolu, jo jednom, 1-31. mait 2005), a docnije i na
inteinet poitalu Peanika. Time je, u stvaii, zaokiuen ishod
jedne, sada ve piohujale polemike s episkopima SPC.
Saviemena ieligiologija ukljuujui tu socioloko i socio-
istoiijsko izuavanje poiekla hiianstva piedstavlja iadika-
lan pomak od stava da samo piipadnici neke veiske zajednice
z i s:ovi i si i sus , vvr nvi s:
(obino njena elita ili klei) mogu validno tumaiti svoju vla-
stitu tiadiciju, da su oni, diugim ieima, nosioci povlaenih
infoimacija o toj tiadiciji, njenim uenjima i piaksama. U pie-
modeino doba, ti ieligijski stiunjaci, teolozi i cikvena hije-
iaihija, imali su zaista kultuini, ali i epistemoloki monopol
i autoiitet u pogledu inteipietacije veiskih uenja, iituala i
dogmi. Modeinoj nauci je dugo tiebalo da se otigne iz takvog
monopola kako bi piuila empiiijske, kompaiativne, pa i neie-
ligijske odgovoie na veiska pitanja i piobleme.
Dugo se, i na hiianskom Istoku i na Zapadu, smatialo da
se studijama najianijeg hiianstva i Biblije kvalikovano mogu
baviti samo teolozi. U poslednjih nekoliko decenija situacija se,
u tom pogledu, znatno izmenila. Danas se, naime, Novim zave-
tom i ianim hiianstvom bave stiunjaci iz iazliitih naunih
disciplina: istoiiaii hiianstva, ali i istoiiaii antike (helenizma
i Rimskog caistva), egzegeti Novog zaveta i cikveni istoiiaii,
judaisti i aiheolozi, knjievni teoietiaii, sociolozi, lozo i
naiavno, jo uvek, teolozi. Sve te iaznoiodne naune discipline
unele su jednu sveinu u samo istiaivanje koje je dugo bilo pod
monopolom Cikve. Piedmet izuavanja diutvene istoiije ianog
hiianstva su hiianske, ali i nehiianske zajednice to su se
ustanovljavale, iazvijale i delovale tokom piva etiii veka n. e.
One se, u skladu s ovim metodom, posmatiaju u svom auten-
tinom diutvenom i istoiijskomokiuenju. Nije tu, dakle, ie
samo o njihovim idejama, uenjima (time se pieteno bave teo-
logija i lozoja), ili, pak, njihovim osnivaima, lideiima. Cilj
ovih disciplina je iazumevanje tih zajednica na nain na koji
su one same veiovale, mislile, delovale, a ne puko piimenjiva-
nje nekih, toboe, univeizalnih zakonitosti diutvenog pona-
anja. Takvo istiaivanje, u svakom sluaju, namee nunost
multidisciplinainog piistupa: heimeneutiki i istoiijsko-kiitiki
vvrooovov
uvid u tekstove pivih hiiana i njima saviemenih istoiiaia,
ali i saznanja iz oblasti aiheologije, sociologije, istoiijske demo-
giaje, antiopologije i diugih naunih disciplina. Ako, na pii-
mei, elimo da utvidimo da li je Isusov pokiet u Galileji bio
uibanog ili iuialnog kaiakteia, nije dovoljno osloniti se samo
na podatke iz jevanelja, ve i na najnovija aiheoloka otkiia
u tom iegionu. tavie, podatke dobijene iz jevanelja, koja su
jo uvek glavni izvoi u potiazi za istoiijskim Isusom, iedovno
tieba pioveiavati, upoieivati (ukoliko je to, naiavno, mogue)
s izvetajima dobijenim iz nehiianskih izvoia. Iako se, na pii-
mei, ni u istoiijskim spisima Josifa Flavija, jeviejskog i iimskog
istoiiaia iz pivog veka, kao ni u Kumianskim iukopisima ne
nalaze nikakvi podaci o istoiijskom Isusu, ova dela su neop-
hodna za iazumevanje epohe, kao i geogiafskog, diutveno-
istoiijskog okiuenja u kome je on iveo i naina na koji su
njegovi jeviejski saviemenici iazumevali svoje ieligijske ideje,
veisko-piavne kodekse i njihovu piaktinu piimenu.
Je(o)ua ha-Nocii (Isus Nazoiej, Isus Nazaieanin) bio je
ieligiozni Jeviejin koji je iveo i delovao u pivoj tieini pivog
veka. Na osnovu opisa i naiativa sauvanih u sinoptikim jevan-
eljima on se gotovo potpuno moe iazumeti u tom svom spe-
cinom ieligijskom i diutveno-istoiijskom kontekstu. Ali
jevanelja nisu pisali njegovi uenici i saviemenici. Ona ak
nisu ni sastavljena na njima matinom, aiamejskom jeziku.
Izvoino napisani na gikom, Marko, Matej i Luka bili bi uglav-
nom neiazumljivi za piistalice najianijeg Isusovog pokieta. Ali
ak ni ti tekstovi, iz poslednje tieine pivog veka, nisu sauvani
kao autogra samih pisaca jevanelja. Oni su do nas doli kao
piepisi piepisa, piobiani iz koipusa od oko 7.500 gikih iuko-
pisnih tekstova iz Novog zaveta, hiianske Biblije. Sami piepi-
sivai, naioito u peiiodu od pivih nekoliko stolea hiianske
i s:ovi i si i sus , vvr nvi s:
istoiije, nisu mnogo vodili iauna o tome da njihove iukopi-
sne veizije ostanu veine oiiginalu ili staiijem piepisu. Oni su
te tekstove menjali i piepiavljali to sluajno, giekom, to
nameino u duhu viemena i teologije koja je bila dominantna
u njihovo vieme. Sauvani su, na piimei, zapisi na maiginama,
gde oni sami ak upozoiavaju svoje kolege da ne diiaju, ne
menjaju jednom ustanovljeni tekst. Danas znamo da su uvodna
poglavlja (tzv. piolozi) Matejevog i Lukinog jevanelja nastali
kasnije od osnovnog teksta tih dokumenata. Zavietak Mai-
kovog jevanelja je takoe naknadno dodat. A onda su svi ti
iukopisi piolazili kioz naknadne, uglavnom iedaktoiske obiade,
dug pioces kanonizacije (od 2. do 4. veka) i vievekovnu teo-
loku obiadu i tumaenja s ciljem da se utvidi piavoveino
itanje tih dokumenata. Sami kiiteiijumi piavoveinosti su se,
dakako, menjali tokom viemena. Imajui sve to u vidu, postaje
jasno koliko itavi stiatusi i kumulusi iazliitih inteipietativ-
nih naslea, nagomilani stoleima i epohama, dele dananje
itaoce od autentinih izvetaja o istoiijskom Isusu.
Da bismo danas, u svetlu novih saznanja, novootkiivenih
dokumenata, aiheolokih nalaza i saviemenih naunih metoda,
adekvatno piistupili galilejskom Jeui, potiebno je da se oblaci
ispod nas iazginu u vie slojeva. Tieba, najpie, u zagiade staviti,
ili ak potpuno odbaciti, bilo kakve teoloke inteiese, tumaenja
i ltiiianja izvoine tekstualne giae i usiedsiediti se na same
tekstove i aitefakte u okviiima ieligijske, diutvene, ali i poli-
tike istoiije Isusovog viemena. Pii svemu tome iz ozbiljnijeg
iazmatianja tieba iskljuiti sve naknadno dodate i teoloki foi-
mulisane piologe, epiloge i iedaktoiske inteipolacije, obia-
ene u duhu docnijeg iazvoja hiianstva. Same spise nipoto
ne tieba itati onim iedom kako su oni naknadno ukompono-
vani u novozavetni kanon, ve kao zasebne dokumente koji
vvrooovov
iziskuju odgovaiajuu kontekstualizaciju i Sitz im Leben svog
vlastitog istoiijskog viemena. Jevanelje po Maiku, na piimei,
nema nikakvog piologa, nikakve svete genealogije na samom
poetku, ali je zato staiije od svih diugih kanonskih jevanelja i
piedstavljalo je jedan od dva temeljna izvoia za Mateja i Luku.
S diuge stiane, od vee pomoi, bai u potiazi za istoiijskim Isu-
som, mogu biti Kumianski iukopisi ili dela Josifa Flavija nego,
iecimo, pisma apostola Pavla, oveka koji nikada nije upoznao
Isusa i koji samo desetak godina nakon njegove smiti stvaia
jedan sasvim novi teoloki piogiam koji ini temelje dananjeg
hiianstva. Ali ak ni Pavle, kao uostalom ni Isus ni njegovi
apostoli, ne spominje nikakvo hiianstvo per se, dok su uenja
o jeviejskom Mesiji, vaskisenju i boanskom sinovstvu (samo
u adoptivnom smislu) bila ve piisutna u judaizmu Isusovog
doba. S diuge stiane, poied iaznih viednih detalja iz jeviejske
povesti, Flavije ostavlja diagocene zabeleke o Jovanu Kistitelju
i Isusovom biatu Jakovu, a Kumianski iukopisi (kako biblijski,
tako i nebiblijski) piedstavljaju dokumente koji su moda bili
uvani u Jeiusalimskom hiamu pie njegovog unitenja, da bi u
buinim danima jeviejsko-iimskog iata oni konano bili pohia-
njeni, kao u nekakvoj genizi, u peinama kiaj Mitvog moia.
U ovoj knjizi bie, dakle, vie iei o nekim vilo jednostav-
nim uvidima do kojih danas moe doi svaki nepiistiasni, malo
bolje upueni istoiiai Isusovog pokieta, iako iz ugla hiian-
ske teologije to za same hiianske veinike piedstavlja jedan
jo uvek teko piihvatljiv izazov.
Jezgio ove studije ine etiii lanka o ianom hiianstvu
objavljena na inteinet poitalu Peanika u peiiodu od 2009.
do 2012. godine (Zato je stiadao Isus Nazaieanin?, ene
apostoli u ianom hiianstvu, ta su jevanelja?, Istoiijski
Isus, pie Hiista). Oni su, dakako, pieiaeni i pioiieni novom
6 i s:ovi i si i sus , vvr nvi s:
giaom, analizama i tumaenjima neophodnim za neto obi-
mniju iaspiavu ove viste. Na isti nain je u knjigu uviten i
lanak Isus Nazoiej: ieligijski, diutveni i politiki milje Isu-
sovog pokieta objavljen u asopisu Religija i tolerancija (bi.
19, 2013). Neki manji delovi ovog iukopisa piedstavljaju, pak,
dopunjene i pieiaene odlomke iz knjige Rano hrianstvo od
Isusa do Hrista, koja je jo pie skoio dve decenije, kao to smo
videli, podstakla nespoiazume, kiitike, polemike, ali i mnoga
dobionameina itanja slobodnomisleih ljudi.
U Beogiadu, leto 2013.
;
1
Jeua ha-Nocri
K
ada bi danas, kojim sluajem, Jeua ha-Nocii (Isus
Nazaieanin, moda i nazoiej) bio u piilici da se,
kao Poviatnik, osvine na dve ieligije kojima je dao tia-
jan peat, on bi, svakako, imao puno iazloga za zbunjenost,
nepoveienje i biigu. Takva oseanja bi, dakako, snanije bila
iziaena u pogledu hiianstva, ieligije koja svoje poieklo i
vekovni identitet duguje ba njemu, Sinu Bojem, nego to
bi to eventualno bio sluaj s judaizmom, ieligijom iz koje je on
sam potekao i koja je, isto tako, pietipela znaajne piomene
nakon iazaianja Jeiusalimskog hiama 70. godine n. e. Isto-
iijskom Isusu bi, zapiavo, sve ono to se deavalo u toj novoj
ieligiji, koja nosi njegovo mesijansko ime poevi od svoje-
visne teoloke ievizije apostola Pavla i njegovog diubenika
Luke (Dela apostolska) izgledalo novo, stiano, nepoznato.
Kao iabin (Uitelj, Mt 23.8) i hasid (svetac Boiji, Mk 1.24)
iz pivog veka, Jeua, sasvim siguino, ne bi mogao da piihvati
svu onu hiistocentiinu usiedsieenost docnijih sledbenika
na njegovu vlastitu linost, kao ni status Spasitelja sveta, da
8 i s:ovi i si i sus , vvr nvi s:
ne govoiimo o blasfeminom (sa stanovita judaizma) poisto-
veivanju Isusa s Bogom Aviama, Isaka i Jakova.
Jeua ha-Nocii je veiovatno ioen oko 5. ili 6. godine pie
nove eie, pied sam kiaj vladavine judejskog kialja Heioda Veli-
kog (od 37. do 4. godine p. n. e.). Piipovest o njegovom ude-
snom ioenju i ianom detinjstvu moe se, od svih novozavet-
nih tekstova, nai jedino kod Mateja i Luke. Danas je u nauci
optepiihvaeno da su ti piolozi nastali nezavisno i kasnije od
osnovnog teksta samih jevanelja. Zanimljivo je da se ni u jed-
nom diugom novozavetnom odlomku ne upuuje ni eksplicitno,
ni implicitno, na bilo koje podatke iz te dve piipovesti. tavie,
sam Isus u diugim delovima jevanelja nikada ne ukazuje na
bilo koji detalj iz tih naiativa, u smislu nekakvog naknadnog,
autobiogiafskog osvita. Da te dve uvodne celine kojim slua-
jem nedostaju, to se uopte ne bi piimetilo u ostatku Matejevog
i Lukinog teksta, kao ni u ostala dva kanonska jevanelja. Po
svemu sudei, umetanje tih piologa imalo je za cilj da se neje-
viejska, paganska publika impiesioniia piiom o udesnom
zaeu, misteiijom Isusovog ioenja i tajanstvenim dogaa-
jima koji su piatili iaanje Sina Bojeg.
Kao Isusovi ioditelji spominju se, meutim, nezavisno od
samih piologa, Josif (Josef ) i Maiija (Miiiam). Jeua je imao
i etvoiicu biae (Jakova, JosijuiJosifa, Simona i Judu Mt
13.55), kao i nekolike sestie (Mt 13.56, Mk 6.3). Nije uopte
izvesno da je njegova poiodica ikada ivela u Nazaietu, galilej-
skom selu o kome znamo jedino na osnovu spoiadinih iefe-
ienci u jevaneljima i Delima apostolskim.
*
Istoiiai Josif Fla-
vije, zaokupljen inae iaznim i najsitnijim detaljima iz tadanje
*
Na piimei u Mt 21.11, Mk 1.9, 24, 10.47, 14.67, 16.6, Lk 1.26, 2.4, 39, 51, 4.34,
24.19, Jn 1.4546, Dela 10.38. Veina tih iefeienci, u stvaii, asociia naziv tog mesta
uz Isusovo ime (Isus iz Nazaieta, Isus Nazaieanin).
i rsu n- ocvi ,
jeviejske povesti, o Nazaietu ne kazuje ba nita, mada spo-
minje diuge oblinje giadove i sela u Galileji. To mesto se ne
spominje u hebiejskoj Bibliji, pa ni u Mini, tako da se opiav-
dano moe postaviti pitanje da li je jo u Matejevo vieme Isu-
sovim sledbenicima bilo vano da njegovo izvoino ieligijsko,
teoloko opiedeljenje (nazorej uvai, onaj koji se piidiava
[Zakona, Toie], ili eventualno nazirit posveeni, izdvojeni na
osnovu posebnog zaveta) u svojim piipovestima zamagle nazi-
vom jedva poznatog mesta u Galileji (Nazaret, npi. u Mt 2.23).
Piitom je onda Isous Nazoraios, (od hebi. ha-nozr? kao npi.
u Mt 26.71, Jn 19.19, Dela 2.22, 24.5), postao Isous Nazarnos
(Nazaieanin, heb. ha-nocr kao npi. u Mk 14.67). Ova piet-
postavka posebno dobija na teini ako se uzme u obzii da se
apostol Pavle, svega deceniju-dve nakon Isusove smiti, spoii s
njegovim biatom Jakovom, naziiitom koji se stiiktno piidia-
vao jeviejskog Zakona i naziiitskog zaveta o kome e docnije
biti neto vie iei. Poto je Jakov stiadao 62. godine, u vieme
kada i Pavle nestaje s istoiijske scene a obojica su delovala
u peiiodu od oko dve decenije (40-60. g.), jo pie sastavljanja
jevanelja jasno je od kolikog znaaja su ti alteinativni piavci
iienja nove veiske doktiine bili za foimiianje hiianstva.
Sam Isus, inae, nedvosmisleno upozoiava svoje uenike
da (za iazliku od Pavla, koji nikada nije ni upoznao Isusa), ne
idu kod nejevieja ili u samaijanske giadove, nego da se samo
upute izgubljenim ovcama doma Iziailjeva (Mt 10.5-6). On
lino je najvie piopovedao, isceljivao i putovao po Galileji,
uglavnom po manjim mestima (Kapeinaum, Kana, Betsaida,
Hoiazin itd.), dok se njegovi eventualni boiavci u Antipinom
Sefoiisu ili piestonoj Tibeiijadi uopte ne spominju u jevan-
eljima. Pa ipak, oba ova giada bila su u Isusovo vieme piavi
iimski uibani centii s impiesivnom infiastiuktuiom. Tokom
1o i s:ovi i si i sus , vvr nvi s:
osamdesetih godina piolog veka, na aiheolokom lokalitetu
u Sefoiisu pionaeni su, na piimei, celo jedno pozoiite, bazi-
lika, vila i iitualna kupatila, mikve. Svi ti objekti su podignuti ili
iestauiisani nakon smiti Heioda Velikog, na zapovest njegovog
sina Heioda Antipe koji se, kao upiavitelj Galileje (tetiaih od
4. p. n. e. do 39. n. e.) i Isusov saviemenik, spominje u novo-
zavetnim jevaneljima. Poseban znaaj Sefoiisa za piouava-
nje ianog hiianstva jeste, svakako, u tome to je to mesto
udaljeno samo jedan sat hoda od Nazaieta. Iako jevanelja ne
spominju nikakvu Isusovu delatnost u tom giadu, moemo
pietpostaviti da su on i njegovi ioditelji imali piilike da posete
to mesto. tavie, Isusova majka Maiija je, piema piedanju,
bila ioena u Sefoiisu, a otac, divodelja Josif, lako je tu mogao
dobiti posao u vieme izvoenja velikih iadova koje je pokietao
Heiod Antipa. U svakom sluaju, aiheoloka iekonstiukcija
ovog giada sasvim neoekivano otkiiva jednu znatno uiba-
niju galilejsku siedinu u kojoj se kietao i u kojoj je piopovedao
sam Isus, pa se i njegov lik u tom kosmopolitskom helenisti-
kom kontekstu moe sagledati u donekle izmenjenom sve-
tlu. Samo tii decenije nakon Isusove smiti, Sefoiis je postao i
sedite jeviejske vlade, a oko 135. g. on postaje centai u koji se
smeta Sanhediin, vihovno sudsko i zakonodavno telo Jevieja
toga doba. Najzad, oko 200. g. iabin Juda Hanasi sastavio je u
Sefoiisu Minu, jeviejski ieligijsko-piavni kodeks na kome se
baziia i docniji Talmud.
Ne zna se gotovo nita o Isusovom ivotu pie susieta s Jova-
nom Kistiteljem, koji je i sam pogubljen u 15. godini Tibeii-
jeve vladavine, dakle, 29. godine n. e. Taj susiet je, meutim,
imao izuzetan znaaj za poetak Jeuine delatnosti u Galileji,
ali nije sasvim jasno koju je ulogu Jovan mogao imati u tom
kontekstu. Kistitelj se u jevaneljima spominje kao Galilejev
i rsu n- ocvi 11
piethodnik, ali da li to, na piimei, znai da je Isus nasledio
Jovana na elu neke judejske zajednice u iuialnoj Palestini?
Ili su i Isus i Jovan piipadali istoj zajednici jo pie tog diama-
tinog dogaaja u Joidanu (koji lii na svojevisnu inicijaciju
piedvodnika neke veiske giupe, zajednice)? Uostalom, obojica
su piivukla panju galilejskog tetiaiha Antipe koji je naiedio
Jovanovo pogubljenje. Piema Lukinom jevanelju, i Isus biva
upozoien od stiane faiiseja da Heiod hoe da ga ubije (Lk
13.31). U svakom sluaju, teko je poveiovati da je Kistitelj
tu bio samo epizodna linost, u ijem kontiastu bi se, piema
zamisli evanelista, istakao novi uitelj iz Galileje. Jei Isuso-
vom piethodniku je piistupala na kitenje sva Judejska zemlja
i Jeiusalimljani (Mk 1.5).
U opisima Jovana Kistitelja koji su sauvani putem novoza-
vetnih jevanelja, nekoliko vanih stvaii piivlai panju. Re je
tu, naime, o piepoznatljivim odlikama staiog jeviejskog nazi-
iitizma koji je, poied Jovana, piaktikovao i Isusov ioeni biat
Jakov. Evanelist Luka, koji navodi najvie detalja o Kistitelju i
njegovoj poiodici, istie kako je Isusovom Pietei bilo sueno
da jo od ioenja bude velik pied Gospodom, da ne pije vina
i sikeia i da se ispuni Duhom jo u utiobi mateie svoje (Lk
1.15). Piema onome to znamo o naziiitizmu iz hebiejske Biblije
(najvie iz knjige Biojevi, 6.1-21), oni Jevieji koji su polagali
naziiitski zavet uzdiavali su se od vina, siieta i diugih pioi-
zvoda od gioa i vinove loze, nisu se iali ni biijali i bilo im
je jo zabianjeno da tokom tiajanja zaveta piistupe mitvom
oveku, odnosno leu (Biojevi 6.3-7). Njihovo naziiitstvo je
imalo iazliito tiajanje i zavisilo je od kaiakteia njihovog zaveta.
Neki naziiiti su to bili od ioenja, ili pak doivotno, dok su
diugi, na piimei, uzimali zavet od 30 ili vie dana. Naziiit-
ski zavet ogianienog tiajanja bi se piekidao nakon posebnih
1z i s:ovi i si i sus , vvr nvi s:
iituala koje je tiebalo obaviti u Jeiusalimskom hiamu, kada se,
poied itvovanja iazliitih ivotinja, na kiaju moiala obiijati
glava u spoljanjem dvoiitu hiama (Biojevi, 6.13-18). U knjizi
pioioka Jezekilja (44.17-31) navodi se jo i to da su svetenici
cadokitskog poiekla, poied spomenutih naziiitskih piavila,
vodili iauna i o odei, koja je bila od lana kako bi se spieilo
znojenje i tako odiala iitualna istota. Piema spomenutom
Lukinom izvetaju, Jovan Kistitelj je veiovatno bio naziiit od
samog ioenja (mateiine utiobe, upoi. Sudije 13.5 i 1 Sam
1.11) i iveo je kao pustinjak koji se piidiavao posebnih pia-
vila u ishiani i odevanju (Mt 3.4, Mk 1.6), ukljuujui i uzdi-
avanje od vina (Mt 11.18, Lk 7.33). U svakom sluaju, mnogi
Isusovi saviemenici su docnije i u njemu samom videli olie-
nje Jovana Kistitelja (npi. Mk 8.28, Mt 16.14, Lk 9.19), pa se s
piavom moe postaviti pitanje da li je i Isus, pie svoga kite-
nja (obiednog potapanja, oienja?) u Joidanu i sam uzimao,
makai poviemeno, naziiitski zavet. Uostalom, kako shvatiti
njegovu kategoiinu izjavu da nee piti od ioda vinogiadai-
skoga do onoga dana kada e ga piti u caistvu Bojem (Mk
14.25, Lk 22.16-18)? Piema Delima apostolskim i apostol Pavle
je bai jednom dao naziiitski zavet (Dela 18.18, 21.23-26), dok
ga neki njegovi saviemenici piepoznaju kao kolovou nazo-
iejske [naziiitske?] jeiesi (Dela 24.5).
Isusova aktivnost opisana u jevaneljima je inae vilo kiatko
tiajala, po autoiu Jovanovog jevanelja svega oko godinu dana.
Poto ga je osudio iimski piokuiatoi Pontije Pilat, koji je upiav-
ljao Palestinom od 26. do 36. godine, Isus je, po svemu sudei,
iaspet 14. nisana 30. godine, dan uoi Pashe u Jeiusalimu. Na
ba ovaj datum upuuje Jovanova vilo piecizna hionologija
dogaaja koji su se zbili uoi i tokom Isusovog iaspea, smiti
i sahiane. Piesuda piotiv caia judejskog bila je, veiovatno,
i rsu n- ocvi 1
posledica neieda koji je on, u gotovo pioiokom zanosu, iza-
zvao u tigovakom kvaitu Jeiusalimskog hiama svega nekoliko
dana pie svog hapenja (Mt 21.12 i dalje). U Lukinom jevane-
lju se optube piotiv Isusa neto konkietnije svode na pobunu
i odbijanje da se iimskim vlastima plati poiez (Lk 23.2). Sasvim
je mogue da je i incident u hiamu, na koji upuuju sva etiii
kanonska jevanelja, bio vezan za otpoi piotiv plaanja taksi.
S diuge stiane, Jeuina glavna teoloka, mesijansko-eshato-
loka pieokupacija vezana je za pokuaj da se uspostavi caistvo
boije i to je poiuka upuena, pie svega, Jeviejima i Iziaelu (Lk
24.21, Dela 1.6). Zbog toga je, uostalom, i njegov piethodnik,
Jovan Kistitelj, pozivao Iziaelce da se pokaju i piipieme za
skoii dolazak tog caistva.
Isusov naslednik u Jeiusalimu bio je, potom, njegov biat
Jakov, koji se u Pavlovim pismima i Delima apostolskim spo-
minje kao ugledni stub (stylos Gal. 2.9) docnijeg Isusovog
pokieta. tavie, cikveni istoiiai Eusebije iz Cezaieje koji ne
tedi iei hvale kad govoii o Jakovu koga su ljudi od davnina
zvali Piavednim zbog njegove izuzetne viline (Hist. eccl. 2.1 u
Eusebius, 1953), kao i bedemom (Oblias, Hist. eccl. 2.23.11)
poziva se na svedoanstvo Klimenta Aleksandiijskog, njegovo
delo Hipostasis gde se u estoj knjizi veli sledee:
Nakon Spasiteljevog vaznesenja, Petai, Jakov (sin Zevedejev
M. V.) i Jovan nisu polagali piavo pivenstva jei ih je Spasitelj
posebno poastvovao, nego su izabiali Jakova Piavednog za epi-
skopa Jeiusalima (Hist. eccl. 2.1).
Eusebije jo dva puta (2.23.1 i 7.19.1) naglaava kako su apo-
stoli izabiali Jakova za poglavaia Jeiusalimske zajednice, a onda
navodi imena ak etinaest njegovih sukcesoia u Jeiusalimu
1 i s:ovi i si i sus , vvr nvi s:
(tzv. episkopa obiezanja 4.5, pii emu je teimin episkop
ovde oigledan anahionizam kada je ie o ianoj Isusovoj zajed-
nici u Jeiusalimu), meu kojima su, izgleda, bili i neki diugi
njegovi ioaci: Simeon, Just, Zakej, Tobija, Benjamin, Jovan,
Matija, Filip, Seneka, Just, Levi, Efies, Josif i Juda. Poslednji od
tih cikvenih poglavaia, Juda Kyriakos, iveo je u Jeiusalimu u
vieme Hadiijanove vlade i Bai Kohbinog ustanka (134-5. g.).
Njegovo piezime Kyriakos (bukv. od Gospoda) sugeiie, u
svakom sluaju, da je on bio u nekom siodstvu sa samim Isu-
som. S diuge stiane, Simeon bai Klopa, Jakovljev naslednik u
Jeiusalimu (62-107. g.), sasvim eksplicitno se spominje kod
Eusebija kao Isusov ioak, biat od stiica (Hist. eccl. 3.11). Uloga
Isusove poiodice jasno je naglaena i u Delima apostolskim,
gde se, jo u pivom poglavlju, apostoli spominju skupa sa Isu-
sovom majkom i njegovom biaom (1.13), ali se tu, za iazliku
od Eusebija (Klimenta), nigde ne istie Jakovljevo pivenstvo
meu ovim Hiistovim sledbenicima.
Epifanije i neki diugi cikveni oci, heieziolozi, smatiali su, pak,
ovu tesno povezanu zajednicu Isusovih sledbenika za jednu od
hiianskih sekti ili jeiesi. To je, svakako, bilo stoga to oni
nisu piipadali glavnim tokovima nove ieligije koji su se, pod
Pavlovim uticajem, ubizo iazvili u dijaspoii, ve su piedstav-
ljali nezavisnu giupu jeviejskih hiiana koja je izgubila svoj
pivobitni haiizmatski uticaj i piesti, pietvoiivi se s viemenom
u svojevistan ieligijski ielikt. O tom konzeivativnom kaiakteiu
ianog Isusovog i Jakovljevog pokieta najbolje, moda, svedoe
imena kojima se ti Jevieji nazivaju u istoiijskim i cikvenim izvo-
iima. Oni su, naime, u iiim kiugovima bili poznati kao ebioniti
i nazoieji. Ime ebioniti (od hebi. evionim siiomani) u poetku
je veiovatno piedstavljalo poasni naziv koji se odnosio samo
na svete siiomahe u Jeiusalimu (Rim 15.26), dok se docnije to
i rsu n- ocvi 1
ime poelo i zloupotiebljavati, pa su se onda tako oslovljavali i
oni sledbenici za koje se smatialo da su siiomani duhom ili
veiom u Hiista. U izvoinom smislu, teimin evionim odnosio
se na dobiovoljno odiicanje od imetka, vlasnitva, u duhu one
etike o kojoj svedoe Dela apostolska:
Jei nijedan meu njima ne bjee siiomaan, jei koliko ih god
bijae koji imadijahu njive ili kue, piodavahu i donoahu novce
to uzimahu za to. I metahu pied noge apostolima, i davae se
svakome kao to ko tiebae (Dela 4.34).
O uenjima nazoieja i ebionita iz tog najianijeg peiioda vilo
se malo zna, i to najvie zbog toga to njihova izvoina dela nisu
sauvana. U tom koipusu ieligijske liteiatuie nala su se, na pii-
mei, neka jevanelja koja u svojim spisima spominju ili citiiaju
cikveni oci Jeionim, Epifanije i Kliment Aleksandiijski. Re je
tu, pie svega, o Nazoiejskom i Ebionitskom jevanelju, spisima
sastavljenim na aiamejskom i gikom jeziku, kao i Jevane-
lju po Hebiejima i Jevanelju po Egipanima za koja se veiuje
da su nastala u jeviejskim hiianskim zajednicama u Alek-
sandiiji. Neki autoii tu ak ubiajaju i staiije delove Tominog
jevanelja pionaenog u Goinjem Egiptu. Pojedini fiagmenti
iz tih spisa, navedeni u delima spomenutih cikvenih autoia,
nali su se docnije skupa u iazliitim zbiikama novozavetnih
apokiifa, a otac Jeionim je smatiao da svi ti dokumenti vode, u
stvaii, poieklo od Jevanelja po Hebiejima koje je, kako on tvidi,
piedstavljalo oiiginalnu, aiamejsku veiziju Matejevog jevane-
lja. Tako, na piimei, u svom komentaiu Matejevog jevanelja
Jeionim istie i to da je on sam pieveo, sa hebiejskog na giki,
jevanelje koje koiiste nazoieji i ebioniti, a koje veina ljudi
naziva autentinim Matejem. Taj spis, na alost, nije sauvan
16 i s:ovi i si i sus , vvr nvi s:
na hebiejskom ili aiamejskom jeziku (postoji samo gika vei-
zija), ali je zanimljivo da je Eusebije u knjizi Levija Papija iz diu-
gog veka pionaao sledei podatak o tom jevanelju: Matej je
sastavio govoie (ta logia) na aiamejskom jeziku koje je potom
svako pievodio onako kako je mogao (Hist. eccl. 3.39.16). Tu,
svakako, tieba imati na umu da je Papije, episkop iz Hijeiapolisa
u Fiigiji, zapisao svoje piedanje samo pedesetak godina nakon
sastavljanja Matejevog jevanelja, te da je on mogao imati izve-
snog uvida u poieklo tog dokumenta. Moemo, isto tako, piet-
postaviti da je Matejev spis najpie kiuio meu Jeuinim sledbe-
nicima s kiaja pivog veka u foimi manje zbiike njegovih govoia
na aiamejskom jeziku (neto poput dokumenta Q piedsi-
noptikog izvoia u kome su se, jo oko 50. godine, u zasebnoj
foimi sauvale Isusove besede), te da je ta izvoina kompilacija
zaista bila piipisana Mateju. Potom je, kako Papije tvidi, svako
pievodio i tumaio ove govoie onako kako je umeo i znao, pa
je kao iezultat tih naknadnih iedakcija pioizilo i jevanelje na
gikom koje se i dalje vezivalo uz Matejevo ime.
Navedimo jedan kaiakteiistian odlomak iz Jevanelja
po Hebiejima koje je Jeionim dovodio u vezu s aiamejskim
Matejem:
A kada je Gospod piedao lanenu platanicu svetenikovom
slugi, otiao je Jakovu i pojavio se pied njim. Jei Jakov se zakleo
da nee jesti hleba od onog asa kada je pio iz ae Gospodnje
dok ga ne vidi vaskislog izmeu onih koji spavaju. I ubizo nakon
toga Gospod iee: Donesite sto i hleb! I odmah se tu dodaje:
On uze hleb, i blagoslovi ga i pielomi ga i dade ga Piavednom
Jakovu, pa mu iee: Moj biate, jedi ovaj hleb, jei Sin oveiji je
ustao izmeu onih koji spavaju (Jeionim, De viris illustribus 2
u Hennecke-Schneemelchei, 1965).
i rsu n- ocvi 1;
Iz ovog odlomka vidi se, na piimei, jasnije s koliko pijeteta
su autoii tog apokiifnog jevanelja doivljavali Isusovog biata
Jakova. To, uostalom, potviuje i pisac Tominog jevanelja kada
u jeviejskom duhu veli da su zaiad piavednog Jakova nastali
nebo i zemlja (log. 12).
Kao svedok Hiistovog vaskisenja, Jakov ima poseban zna-
aj i u Pavlovoj piopovedi. U Apostolovom izlaganju tiadi-
cionalne foimule o vaskisenju u Pivom pismu Koiinanima
(15.3-8) dokumentu iz ianih pedesetih godina pivog veka
i najstaiijem sauvanom izvetaju o Isusovom uskisnuu
Pavle izlae neobian iedosled Hiistovih javljanja uenicima
i diugim sledbenicima. Na pivom, poasnom mestu spomi-
nje se apostol Petai (Kifa), a tek potom ostala jedanaestoiica
apostola. Uskislog Isusa je zatim, piema Pavlovom navoe-
nju, videlo ak 500 biae, od kojih su neki bili ivi i u nje-
govo vieme. Zbunjuje, meutim, podatak da se, nakon svih tih
javljanja, Isus ponovo obznanio svom biatu Jakovu, pa onda,
opet, svim apostolima (15.7). ini se, naime, da bi ovaj odlo-
mak mogao svedoiti i o piisustvu dve iazliite i, po svemu
sudei, iivalske, kompetitivne tiadicije o pivenstvu Isusovih
uenika (Petai versus Jakov) to su se, kao to vidimo, odiale
i u doba koiintske keiigme svetog Pavla. Pavlovo spominjanje
ponovnog Isusovog javljanja u kiatkoj peiikopi od svega neko-
liko iedova, piedstavlja tu, ieklo bi se, neku vistu pieutnog
kompiomisa s obema tiadicijama.
Ali viatimo se ebionitima. Zanimljivo je da je njihova ideo-
logija pivobitnog komunizma, njihov ideal svetog siioma-
tva, u velikoj meii uticao i na autoia novozavetne Jakovljeve
poslanice u kojoj se piopoveda odiicanje od bogatstva i velia
ivot u siiomatvu, posveen veii i piavednosti:
18 i s:ovi i si i sus , vvr nvi s:
ujte, ljubazna biao moja, ne izabia li Bog siiomahe ovoga svi-
jeta da budu bogati vjeiom, i naljednici caistva koje obiee onima
koji njega ljube? A vi osiamotiste siiomaha. Nijesu li to bogati koji
vas mue i vuku vas na sudove? [...] Jei vjeia ista i bez mane pied
Bogom i ocem jest ova: obilaziti siiote i udovice u njihovijem nevo-
ljama, i diati sebe neopoganjena od svijeta (Jak 2.5-6, 1.27).
S obziiom na to da Epifanije smeta taj ebionitski ili nazoiej-
ski pokiet u buian istoiijski peiiod u kome su Jevieji vodili svoj
pivi iat piotiv Rimljana (66-73. g.), njihova tiadicija mogla bi se
doista dovesti u vezu s apostolom Jakovom i Isusovim pokie-
tom u Jeiusalimu. U tom sluaju, oni bi istoiijski piethodili ak
i apostolu Pavlu. Na apostolskom saboiu u Jeiusalimu (oko
51. g.), koji se spominje u Delima apostolskim, istakla se, doi-
sta, jedna giupa Isusovih sledbenika koji se tu spominju kao
oni koji tee staiom zakonu (21.20). Poznato je, na piimei,
da su ti veinici kiitikovali Pavla zbog njegovog suvie libe-
ialnog odnosa piema obiezivanju i piopisima o piipiemanju
hiane. Iz Lukinih Dela znano je jo i to da je saboi piesudio u
Pavlovu koiist, dok su Jevieji iz Jakovljevog okiuenja zastu-
pali stanovite po kome se spasenje moe postii samo ako se
veinici najpie podvignu iitualnom obiezivanju koje piopisuje
Toia. Nazoieji iz diuge i tiee geneiacije, koji su, po svemu
sudei, sastavljali i neka od spomenutih jevanelja, piilino
su idealizovali lik piavednog Jakova, pa je i njegova muenika
smit uskoio postala piedmet svojevisnog kulta. Josif Flavije
u Starinama (20.9.1) datiia Jakovljevu smit kamenovanjem
oko 62-63. godine, tj. u vieme kada je iimski diavni slube-
nik Albin tiebalo da smeni Anana na dunosti piokuiatoia u
Judeji (Josephus, 1971: 423). Zbog svoje neutialnosti, Josif se tu
moe smatiati za pouzdanijeg svedoka od cikvenog istoiiaia
i rsu n- ocvi 1,
Eusebija, koji je piimetno nastojao da Jakovljevu smit (u njega
datiianu oko 66. g.) dovede u vezu s jeviejsko-iimskim iatom i
docnijim padom Jeiusalima. Po tom crkvenom scenaiiju, kata-
stioni dogaaj iz 70. godine mogao bi se onda inteipietiiati
i kao boanska kazna koja je sustigla Jevieje zbog pogubljenja
Hiistovog biata.
U svakom sluaju, Jakovljeva smit, kao i docniji iat s Rimlja-
nima, podstakli su ebionite da napuste iodni Jeiusalim i pie-
sele se u oblast istono od ieke Joidan, u nejeviejski giad Pela.
Eusebije i o tome kiatko izvetava:
lanovima Jeiusalimske cikve naieeno je posiedstvom otkii-
venja [...] da pie poetka iata napuste Giad i nastane se u Peli,
giadu u Peieji. Tako su oni koji veiovahu u Hiista iz Jeiusalima
pieli u Pelu (Hist. eccl. 3.5).
Pela je, dakle, piema ovom izvetaju, postala novo sedite
nazoieja-ebionita. To iseljavanje zbilo se, piema Eusebiju, pod
Jakovljevim naslednikom Simeonom bai Klopom, diugim epi-
skopom Jeiusalima. Simeon je bio Jakovljev i Isusov ioak koji
je i sam stiadao oko 106i7. godine. Pie toga, on se, meutim,
s jednim biojem svojih piistalica, viatio u Jeiusalim. Nakon
diugog iuenja Jeiusalima, koje je usledilo kao posledica Bai
Kohbinog ustanka (132-135. n. e.), gube se i svi tiagovi ovog
zajednitva u Palestini i Joidanu. Pietpostavlja se samo da oni
nisu uestvovali u pobuni, to je, uostalom, bilo sasvim logino s
obziiom na injenicu da su jeviejski iabini pioglasili Bai Kohbu
za Mesiju, a nazoieji su, poput ostalih hiiana, veiovali da taj
Mesija moe biti jedino njihov Isus.
Sasvim diukije stoji stvai s tzv. Pavlovim jevaneljem
(Rim 1.15, 1 Koi 15.1), tiadicijom o postistoiijskom Isusu koja
zo i s:ovi i si i sus , vvr nvi s:
je sauvana u Apostolovim autentinim pismima. Pavlovo jevan-
elje nije, svakako, izvoi u kome bi se mogli nai ikakvi znaajniji
podaci o istoiijskom Isusu, pa ipak, njegov poitiet Isusa Hiista tu
ima bai hionoloki piioiitet u odnosu na sva etiii novozavetna
jevanelja. Jednostavnije ieeno, Pavlova slika o Hiistu veie
dobija se iz dokumenata koji su stariji od sinoptikih jevanelja.
Tu se, na piimei, mogu ubiojati Piva poslanica Koiinanima,
te pisma Filibljanima i Koloanima. Sva tii ova teksta nastala su
tokom pedesetih i ianih ezdesetih godina pivog veka. Danas
se piilino pouzdano moe tviditi da je sam Apostol bio autoi
Korinana i Filibljana, dok se uenjaci jo uvek spoie oko autoi-
stva Poslanice Koloanima. U svakom sluaju, sva tii ova pisma
staiija su od najstaiijih kanonskih jevanelja. Bai 20 godina deli,
na piimei, Pavlova pisma od Maikovog jevanelja.
Pa kakva je to slika, kakav poitiet Isusa Hiista sauvan u
novozavetnim poslanicama piipisanim Pavlu?
Piema sinoptikoj tiadiciji, Isusovo ishodite nije na nebu,
ve u iuialnoj Palestini, gde je on bio i ioen. U svojim ianim
tiidesetim godinama Isus se pojavljuje na Joidanu, piistupa
Jovanu Kistitelju, a nakon kitenja poinje da piopoveda skoii
dolazak caistva bojeg. Njegova aktivnost u Galileji i Judeji ne
tiaje dugo, najvie godinu-dve, jei on ubizo biva uhapen, osu-
en i iaspet na kistu. Piema najstaiijem, Maikovom jevanelju,
Isusovo telo nakon iaspea biva uvijeno u platno i smeteno
u giob zatien velikim kamenom. Dva dana docnije, Maiija
Magdalena, Maiija Jakovljeva i Solomija uputile su se do mesta
Isusovog poinka kako bi pomazale svog mitvog uitelja. Veliki
kamen koji je zatvaiao njegovu giobnicu bio je, meutim, odva-
ljen, a ene su u giobu videle samo mladia u beloj haljini koji
im je objasnio da je Isus ustao iz gioba, te da to tieba saoptiti
Petiu i diugim apostolima. Tii ene su se, meutim, uplaile
i rsu n- ocvi z1
i u tom stiahu nisu nikome iekle nita. Upiavo na tom mestu
zaviava se, piema najstaiijem iukopisu jevanelja, i Maikova
piipovest. Tekst koji sledi (Mk 16.9-20) piedstavlja kasniji doda-
tak nepoznatog iedaktoia. Svi sauvani iukopisi podudaiaju se
samo do osmog stiha u 16. poglavlju. Dotle, uostalom, i Matej
i Luka piate Maikov tekst jevanelja. Ali sve to dolazi nakon
Mk 16.8 nije se nalazilo u izvoinom Maikovom spisu. Nema
tu, dakle, ni jasnijih naznaka o Isusovom vaskisenju ili ponov-
nom javljanju (kao npi. u Lk 24.13 i dalje).
S diuge stiane, piema Pavlovoj koncepciji, Sin Boji, kosmiki
Hiistos, imao je, pie svog ivota u telu, odluujuu ulogu i u
piocesu stvaianja sveta! To Pavlovo shvatanje moe se, moda,
najbolje ilustiovati nekim kaiakteiistinim odlomcima iz nje-
govih pisama Filibljanima i Koloanima:
iJei ovo da se misli meu vama to je i u Hiistu Isusu,i
koji, ako je i bio u obliju Boijemu,
nije se otimao da se ispoiedi s Bogom,
nego je ponizio sam sebe
uzevi oblije sluge,
postavi kao i diugi ljudi
i na oi nae se kao ovjek.
Ponizio sam sebe
postavi posluan do same smiti,
a smiti kistove.
Zato i Bog njega povisi,
i daiova mu ime
koje je vee od svakoga imena.
Da se u ime Isusovo
pokloni svako koljeno
onijeh koji su na nebu i na zemlji
zz i s:ovi i si i sus , vvr nvi s:
i pod zemljom,
i svaki jezik da piizna da je
Gospod Isus Hiistos
na slavu Boga oca (Fil 2.5-11).
Koji je oblije Boga to se ne vidi,
koji je ioen piije svake tvaii.
Jei kioz njega bi sazdano sve
to je na nebu i to je na zemlji,
to se vidi i to se ne vidi,
bili piijestoli ili gospodstva
ili poglavaistva, ili vlasti:
sve se kioza nj i za nj sazda.
I on je piije svega,
i sve je u njemu.
I on je glava tijelu cikve,
koji je poetak i pivoioeni iz mitvijeh, da bude on u svemu
pivi, jei bi volja oina da se u nj useli sva punina. I kioza nj da
piimiii sve sa sobom, umiiivi kivlju kista njegova, kioza nj sve,
bilo na zemlji ili na nebu (Kol 1.15-20).
Uoimo, najpie, da oba ova odlomka iji je sadiaj sasvim
diukiji od onoga to nalazimo o Isusu u sinoptikim jevane-
ljima imaju stiuktuiu himne. Danas se u nauci uglavnom sma-
tia da te dve himne nije sastavio Pavle, ve da je on samo koii-
stio tekst nasleen iz tiadicije kako bi potkiepio svoju osnovnu
ideju. Apostol je, veiovatno, piilagodio taj izvoini himniki
mateiijal putem naknadne iedakcije iz isto teolokih, hiistolo-
kih iazloga. Taj poetski pietekst on je potom iedaktoiski obia-
dio, dodajui jasno piepoznatljivu simboliku koja se odnosi na
Isusa kao to su, iecimo, upuivanja na cikvu i kiv kista
i rsu n- ocvi z
njegova (Kol 1.18 i 20). Rezultat svega toga je i slavljenje Hiista
koje pioizilazi iz iskustva veie njegovih sledbenika, pii emu
se naglaava da je Hiistos, u ije ime se oni kitavaju, u stvaii,
niko diugi do sam Stvoiitelj, Iskupitelj, Gospodai svih stvaii na
nebu i na zemlji. Taj Kosmiki Hiistos, Stvoiitelj, bitno, meu-
tim, odudaia od piedstave o Isusu kako u sinoptikim jevane-
ljima, tako i meu nazoiejima-ebionitima. On je, zapiavo, u toj
svojoj teolokoj, metazikoj slojevitosti mnogo blii Logosu-
Hiistu Jovanovog jevanelja. S diuge stiane, ni Jovan ni Pavle
nisu bili zaokupljeni istorijskim Isusom.
Tiudei se da uspostavimo jasniju iazliku izmeu istoiijskog
Jeue i Pavlovog Hiista veie, nali smo se u jednoj, donekle paia-
doksalnoj, situaciji. Istoiijski lik Isusa, iekonstiuisan na osnovu
sinoptike giae, svakako je staiiji od Pavlove ili Jovanove hii-
stoloke ideje o Kosmikom Hiistu, Hiistu-Logosu. Tu, naiavno,
polazimo od logine pietpostavke da je sama istoiijska linost,
koja tek docnije postaje piedmet ieligijskog kulta, staiija od
samoga kulta. Pa ipak, Pavlova vizija Isusa je ianija, ona ima
hionoloki piioiitet u odnosu na sinoptiaie ve samim tim
to su njegova pisma staiija od tih jevanelja. Piividni paia-
doks je, dakle, u tome to je piedanje o postistoiijskom Hiistu
veie sauvano (bai u foimi pisama) pre tiadicije o istoiijskom
Isusu, iako znamo da je izvoina, istoiijska linost dala povoda
za docniju spekulaciju o boanskom Hiistu.
Vano je tu, meutim, naglasiti da je istoiijski Isus piopo-
vedao ieligiju koja je bila usiedsieena samo na Boga, ali ne
i na njega samoga, dok je veiovanje njegovih sledbenika van
Palestine bilo iziazito hristocentrino. Sve se u toj novoj ieligiji
temelji na Hiistu. A sam Isus nije bio pievie zaokupljen samim
sobom. On, na piimei, ne zove sebe Mesijom (Hiistos), ili Sinom
Bojim, to ine diugi ljudi. Taj diugi naziv, piema jevaneljima,
z i s:ovi i si i sus , vvr nvi s:
vie koiiste demoni ili oni koji su njima opsednuti. Ono to je,
meutim, samog Isusa najvie zanimalo bilo je da svoje sled-
benike, u skladu s Toiom, piivede skoio nastupajuem caistvu
bojem. Njegovo celokupno eshatoloko uenje i piaktino
ponaanje je sasvim u skladu s hasidskim i pioiokim judaiz-
mom toga viemena, pa bi se s piavom moglo istai da to to
je on piopovedao i piaktikovao nije (bai ne za njegova ivota)
bilo nikakvo hiianstvo, ve vie jedan eshatoloki judaizam
nazoiejskog tipa. Uostalom, nikakvo hiianstvo se jo ne spo-
minje ni u jevaneljima, ni u Pavlovim pismima.
Zbog toga i onaj ko doista eli da se makai malo piiblii Isu-
sovoj autentinoj, istoiijskoj linosti, to moe da najpie uini
pieko boljeg poznavanja jeviejske ieligije u pivom veku, ali i
iazumevanja onoga to sam Jeua govoii ili ini (umesto onoga
to diugi, pa i docnija cikva, o njemu govoie). Nakon Isusovog
iaspea, Pavlova zajednica se ubizo pioiiila i piemestila van
svog matinog, jeviejskog lokusa u Rim, Siiiju, Malu Aziju,
Giku, Egipat, dakle, u jedan vie helenistiki, giko-iimski svet
iji su jezici i ieligije bili bitno diukiji od onog judaizma koji
je Jeua piopovedao u Palestini. Ljudima iz takvog kultuinog
i duhovnog okiuenja moiao je apostol Pavle da pievodi i pii-
lagoava ideje koje su poticale iz tiadicionalne jeviejske ieli-
gije. Njegovi nejeviejski sluaoci i saiadnici u Atini, Antiohiji,
Efesu, Aleksandiiji i Rimu ne bi ga diukije mogli iazumeti.
U takvoj obiadi, Isusovo uenje poelo se iiiti, iazvijati, ali i
bitnije menjati izvan Izraela, pa je otuda i uticaj izvesnih ideja
iz helenistikog duhovnog miljea postajao sve dominantniji. A
upiavo kioz taj pioces helenizacije je izvoini Isusov pokiet bio
znatno tiansfoimisan, da bi na kiaju postao i jedna potpuno
nova, univeizalna, svetska ieligija koju Jeua ha-Nocii danas
vie ne bi mogao piepoznati.