VODI ZA

PRIRODNI POROAJ
Naslov originala:
Ina Mays Guide to Childbirth
by Ina May Gaskin
Prevod:
dr Petar Udovii
Izdava:
RM Press
Distribucija:
065/415-765 (BiH)
060/022-8926 (Srbija)
Ina Mej Gaskin
Vodi za
prirodni poraaj
4
5
Sadraj
- Poziv za itanje ..................................................... 7
Prvi deo: Osnove poraanja .................................. 13
- Predgovor ............................................................ 15
1. Mona veza uma i tela ....................................... 18
2. ta se deava pri poroaju ................................ 29
3. Zagonetka bola i zadovoljstva ............................ 36
4. Pravilo Sfinktera ................................................. 55
5. ta je sve potrebno da znate o trudnoi
i pretporoajnoj negi ..................................... 73
6. Ulazak u period trudova .................................... 97
7. Poroaj: Slobodno menjajte poloaj, dopustite
gravitaciji da radi za vas .................................. 122
8. Zaboravljene snage vagine i epiziotomija ........ 148
9. Trea faza napona ............................................ 159
10. Kriterijumi u babienju ................................... 165
11. ta najmanje oekujete kada oekujete ........ 176
12. Vaginalni poroaj nakon carskog
reza (VBAC) ................................................... 199
13. Odabir negovatelja ......................................... 211
14. Vizija za babice i majke u 21. veku ................. 218
Drugi deo: Poroajne prie .................................. 225
6
Poziv za itanje
Koji god bili vai razlozi za uzimanje ove knjige, pozdravljam
vau radoznalost i vau elju da znate vie o procesu poraanja.
to se tie onih koji su trudni, posebno sam ih imala na umu
tokom pisanja ove knjige.
Smatrajte ovo pozivom da nauite o stvarnim kapacitetima
enskog tela tokom naprezanja i raanja. Ne govorim o kratkom
sadraju trenutnih medicinskih znanja prevedenih sa strunog
na narodni jezik. Toga moete dosta nai u knjiarama. Ono to
podrazumevam pod stvarnim kapacitetima enskog tela je ono
to su ene zaista doivele, bilo da je priznato od medicinskih au-
toriteta ili ne. Ja to najvernije znanje o enskom telu vidim kao
kombinaciju onog najboljeg to je medicinska nauka pruala
tokom prolog veka ili i onog to su ene oduvek mogle nauiti
o sebi do konanog premetaja u bolnicu na poroaj. Svrha ove
knjige je da vam prui najbolje informacije trenutno dostupne o
enskim kapacitetima pri naprezanju i poroaju, kao i da vam
pokae kako se ova dva mogu spojiti sa najboljim korienjem
moderne porodiljske tehnologije. Moja namera je da Vas
ohrabrim i informiem.
Bila sam babica vie od tri decenije. ivim u selu u SAD-u u
kojem ene i devojke imaju malo ili uopte nemaju straha od
poroaja. Moje kolege i ja, prisustvovali smo na preko 2.200
poroaja, od kojih je najvie njih bilo u roditeljskim domovima
ili u naem porodiljskom centru. Rad na ovaj nain mi je omo -
guio da nauim stvari o enama koje nisu uopte poznate u
svetu medicinskog obrazovanja. Nije lako rei da li ene u mom
selu poseduju manje straha od raanja zbog toga to mi znamo
da nae sposobnosti idu dalje od medicinskih shvatanja ili zato
7
sto su nae sposobnosti vee kada ne postoji strepnja. Zapravo
je oboje tano.
Selo se zove Farma, i nalazi se u junom Tenesiju, blizu Samer-
tauna. Moj mu i ja, zajedno sa jo nekoliko stotina drugih, os-
novali smo ga 1971, i tamo i dalje ivimo i radimo. Jedna od
posebnih stvari u naoj zajednici je ta to se od njenog poetka,
mukarci nisu meali u ensku elju da organizuju na sopstveni
sistem porodiljske nege. Istovremeno, mukarci su pruali dosta
podrke i tehnoloke strunosti da uine na posao lako pri-
hatljivim i dostupnim. Nikada nisu uslovljavali gde i kako e se
bebe raati.
Dopustite da pojasnim ta mislim o strahu i raanju u naem
selu. Ne smatram da ove ene u mom selu nisu nikad doivele
nekoliko minuta strepnje u vezi sa izgledima poroaja ili se zapi -
tale: Hou li biti sposobna da ispunim ovaj naizgled nemogu
in? Sigurna sam da su mnogi od nas razmi ljali o ovome s vre-
mena na vreme. U biti, sve ene razmiljaju o tome. Na kraju kra-
jeva, mnogim ljudima koji odrastaju u civilizovanim kulturama
posebno onim u kojim ljudi ive totalno odvojeni od ivotinja
nije odmah jasno kako se deava poroaj. Kada se takvi momenti
dvojbe dese enama u mom selu, one su u mogunosti da se
oslone na sigurno znanje da su njihovi najblii prijatelji, sestre i
majke bili sposobni da to urade. Ovo znanje ini moguim za njih
da veruju da one to mogu bez obzira da li su ili nisu ikad prisus -
tvovale aktu raanja. ene u naem selu su ponovo pouene i
postale su vrlo uspene u ti povima enskog ponaanja kojima
ene civilizovanih kultura nisu dobro pouene. Ta ponaanja su
daleko od tipinog medicinskog poimanja enskog tela i raanja.
Moja iskustva kao babice nauila su me da enska tela i dalje
funkcioniu. Ovo je vaa ansa da ujete novo shvatanje starog
znanja koje moete dodati vaim osnovnim znanjima o raanju.
Gde god i kako god nameravali da se porodite, vae iskustvo e
uticati na vae emocije, va um, vae telo, i va duh do kraja
vaeg ivota.
8
ene u mom selu oekuju vaginalne poroaje, i to je sluaj sa
svima sem jedne ili dve u stotinu. Da, nekada moramo da od -
vedemo enu u bolnicu na carski rez ili poroaj uz pomo instru-
menata, ali takve intervencije su relativno retke kod ena koje
se poraaju kod kue u naem selu. (Carski rez kod nas do 2000.
godine bio je 1.4%; nai poduhvati sa medicinskim kletima i
vakumskim ekstraktorom bili su 0,05%. U Velikoj Britaniji carski
rez u 2001. je bio 24.4%, a poroaj uz pomo instrumenata oko
10%). ene u naem selu znaju da poroaj moe biti bolan, ali
mnoge znaju da poroaji mogu biti i zanosni ak i orgazmini.
Povrh svega, bez obzira da li su doivele poroaj bolnim, enama
je on veoma ener gian dogaaj.
Da li ste ikada uli nekog da govori pozitivno o poroaju? Ako
niste, niste sami. Jedna od najbolje uvanih tajni u kulturi Sever -
ne Amerike je ta da poroaj moe biti zanosan i ojaavaju. Ek -
statian poroaj daje mo i mudrost eni koja ga doivi, to ete
otkriti iz mnogih pria sadranih ovde. ak i kad ene iz mog sela
osete bol pri raanju, razumeju da postoje naini injenja sen-
zacija pri poraanju tolerantnim, pri kojima nema potrebe za
otup ljivanjem oseaja lekovima. One znaju da je bolje da odre
svoja ula budnim ako ele da iskuse pravu mudrost i mo koje
napon i raanje nude.
U drugom delu ove knjige uete ene kako priaju prie o
svojim poroajima. Neke od pria ispriale su starije generacije
koje su zajedno stvorile kulturu o poraanju u naem selu; druge
su ispriale njihove keri i snaje koje su odrasle u okviru ove kul-
ture ili iji su partneri odrasli u njoj. Nekoliko su ispriale ene
koje su roene kod kue i odrasle uz nau kulturu o raanju, i
koje su se porodile uz pomo ostalih babica. Druge prie su od
onih ena koje su odluile da imaju udela u naoj kulturi po -
raanja poraajui se u naem porodiljskom centru. Ako ste
trudni ili planirate trudnou u skoroj budunosti, moda ete
eleti da proitate ove prie vie puta da biste osnaili svoj duh
i pripremili ga za poroaj.
9
Moja prva kniga Duhovno babienje (Spiritual Midwifery)
bila je jedna od prvih severnoamerikih knjiga o akuerstvu i
poraanju kada je prvi tira objavljen 1975. Prodato je vie od
pola miliona primeraka i prevedeno na nekoliko jezika, pred -
stavljajui me ne samo generaciji trudnih ena i njihovih part-
nera, nego i iznenaujuem broju doktora i drugih profesiona -
la ca takoe. U nekim dravama, knjiga je postala deo udbenika
za akuerske kole. U nekoliko drava, doktori su mi rekli da je
itaju da bi se oporavili od nekih zastraujuih aspekata njihove
obuke akuerstva kojih ima vie. Poela sam da se sreem sa
grupom doktora koji su sebe predstavljavi kao Preruene ba -
bice (Midwives in Disguise, MDs). Zbog knjige i podataka u njoj,
pozvana sam da putujem po celom svetu i podelim rezultate
mojih kolega i moj rad sa profesionalcima u toj oblasti i enama
iz mnogih razliitih drava i kultura. Ovo iskustvo dozvolilo mi je
da dobro osmotrim raanje i materinstvo, i uporedim ga sa izves-
nim akuerskim tehnikama i navikama koje su ukorenjene u
odreenim zemljama i zapravo rade protiv najdelotvornije fun -
kcije enskog tela. Moje iskustvo me je takoe nauilo koliko je
neophodna uloga babice u svakoj zajednici i kako je vano da nji-
hova profesija ostane nezavisna od akuerstva, ali uvek u mo -
gunosti da sarauje sa akuerima u srazmerno retkim slu a-
jevima kada je potreba za tim vea.
Ne tako davno jedan moj akuer poznanik je komenta risao:
Dve najinteresantnije strane u knjizi Duhovno babienje su
poslednje dve. Mislio je na strane na kojima su izvetaji o po -
roajima u naem selu. Rekao je: Morate objasniti kako ste
mogli to izvesti, tako da bismo mi koji radimo u bolnicama mogli
vau tehniku pripojiti onome to mi radimo. Prvi deo knjige je
namenjen njemu i svakome ko eli da zna zato je kultura raanja
u naem selu imala toliko uspeha. Ja objanjavam vodee prin -
cipe koji obuhvataju i definiu na rad i predlaem tehnike koje
se mogu premestiti iz kue u bolnicu.
10
U prvom delu knjige, objanjavam u detalje zato ima toliko
misterije oko funkcionisanja enskog tela pri raanju i kako smo
mi u naem selu bili u mogunosti da uklonimo dobar deo te
misteri je i preokrenemo ga u korisno znanje pristupano svima
u naem drutvu. Objanjavam zato postoji tako irok asortiman
iskustava u poraanju i zato moe postojati toliko razlaznih
tuma enja o tome ta je sigurno, a ta ne pri istom. Za sve to
postoji logino objanjenje. Isto tako i za bol pri poraanju: u
prvom delu knjige, seem duboko u to kako poroaj moe biti
bolan ak orgazmian ili, ee u civilizovanim kulturama, kao
najintenzivnija vrsta bola. Saznaete da enska materica pri
napinja nju moe da se zatvori kao i da se otvori, a takoe i o
uslovima koji najverovatnije usporavaju tok poroaja.
Proitaete o nekim praktinim nainima kako da uinite da sek-
sualnost poroaja bude vama u korist.
Kao dodatak, prvi deo obuhvata i pregled vebi i postupaka
koje moete nai u amerikim bolnicama, zajedno sa vodiem za
one koji su bazirani na vrstim naunim dokazima i onim koji to
nisu.
Poraanje je tako povezano sa ivotom tako slino da iz-
bori koji ga okruuju esto budu ostavljeni sluajnosti. Mi poku -
avamo da radimo to i svi drugi, pretpostavljajui da je to naj -
bolje. ivei u tehnolokom drutvu, pokuavamo da mislimo da
najbolje jeste i najskuplje. Ovo je uglavnom istina, bilo da govo-
rimo o mobilnim telefonima, kamerama, automobilima ili kom-
pjuterima. Kada je o poraanju re, nije bezuslovno tako.
Ina Mej Gaskin
11
12
Moje kolege i ja. S leva na desno: Doen Santana, CPM; Debora Flauers, CPM;
Pamela Hant, CPM; Ina Mej Gaskin, CPM; Kerol Nelson, CPM; i eron Vels,
CPM.
(CPM eng. Certified Professional Midwife sertifikovana profesionalna
babica.)
Nae selo poseduje kolu, kliniku, vodovodni sistem, proizvodi hranu, i ima
nekoliko preduzea i malu fabriku.
Prvi deo
OSNOVE
PORAANJA
13
14
Predgovor
Ne mora se ni rei da se prie o poroajima, u drugom delu
knji ge, razlikuju od onih kod mnogih savremenih ena. Uopteno,
prie su vrlo pozitivne; ima mnogo pria o radosti, ekstazi i is-
punjenju. Ove prie ne opisuju uobiajene odnose u korienju
kljeta, vakumskog ekstraktora ili carskog reza koji se primenju -
ju pri ovakvim intervencijama. (Za ene koje su se porodile u
naem seoskom Centru za poraanje, stopa takvih intervencija
bila je nia od 2%. U odnosu na to stopa u SAD je bar 30 do 40%
kod poroenih ena.)
Ovi poroaji su se u najveem broju desili u malim poro -
ajnim centrima ili kod kue, i broj babica koje su prisustvovale
veini njih daleko je vei nego to je uobiajeno za SAD. Nakon
to su vam date ove razlike, moda se pitate da li ove prie, i
celokupno iskustvo ena iji su se poroaji dogodili uz prisustvo
mojih kolega i mene, mogu biti od ikakvog znaaja za vas.
Da su ove ene, koje su podelile svoje prie o poroajima,
posebna bia, odgovor bi bio ne. Ali ako je istina da su te ene
mnogo nalik ostalim enama u SAD-u po sopstvenim fizikim
sposobnostima u ta sam ja sigurna da jeste sluaj onda naa
iskustva zaista imaju ta da poue. Zajedno sa priama, imamo i
lekcije koje i vas mogu osnaiti, da se porodite bez tehnoloke
intervencije, gde god odluite da se porodite. Ali, poroaj je u
naem drutvenom kontekstu donekle previe iskomplikovan,
pruajui kolekciju iroko prihvaenih mitova o ovom fiziolokom
aktu. Suprotno mitu, na primer, prave fizike karakteristike retko
kad se meaju sa sposobnostima za raanje. Drugim reima, vaa
karlica je verovatno dovoljno velika za vaginalni poroaj. Kod
skoro svake ene jeste. Mentalno ponaanje i emocije, u drugu
15
ruku, povezane su sa sposobnou za raanje mnogo vie nego
to se podrazumeva.
Ovaj deo knjige objanjava kako smo mi u naem Centru za
kuno poraanje bili u mogunosti (sa dobrom i povremenom
pomoi razliitih doktora, bolnica, i lanova drutva) da postigne -
mo odline rezultate, od samog poetka, kada moje kolege i ja
nis mo imali iskustva. Pre nego to je prvi carski rez bio potreban,
186 beba je roeno (187. beba je leala bono i nije mogla da
se okrene). Drugi carski rez bio je potreban kod 394. poroaja.
Zabeleili smo ove upadljivo niske stope intervencija bez dovo -
enja u opasnost ena i dece.
Razlog to su statistike naeg Centra za kuno poraanje (vidi
Dodatak A) tako dobre je to to smo mi kao zajednica uspeli da
ispravno uradimo mnoge stvari koje su mogle da se urade dobro
ili loe. Bili smo u pravu pre nego to smo proitali bilo kakvo is-
traivanje. A to vie radite stvari koje su ispravne, to one izazi-
vaju bolji efekat. Neke od njih nekome mogu izgledati bez -
naajno. ta? - Pomoi pri poroaju enama? Zdravo ih hraniti?
Samo ih pustiti da spavaju? ekati da im ponu trudovi? Ne
plaiti ih? Ipak kombinacija ovih jednostavnih stvari je ona koja
vodi do iskustva koje ini odmorne, srene, majke pune entuzi-
jazma i zdravi je bebe. Da, i dalje su nam potrebne bolnice i
akueri, ali statistike iz naeg Centra pokazuju koliko retko je to
potrebno meu zdravim enama koje su dobro pripremljene za
poroaj. Prvi deo knjige, takoe, objanjava na koje ablone ste
u mo gunosti da naiete u bolnikim porodiljskim sobama koji
mogu uticati na poroaj i kako ovo moe da utie na normalan
fizi oloki proces.
Ukazujem na vanost naeg ispravnog obavljanja stvari od
poetka zato to to ukazuje na bitnu istinu o poraanju: Raanje
je normalan fizioloki proces. Ni u koje podruije nauke, sem u
babienje, moji partneri i ja nismo mogli da uemo kao amateri,
oslonjeni na nae obrazovanje, a da uspemo sigurno dobiti rezul-
tate koji nadmauju one kod medicinskih profesionalaca u bol-
16
nicama sa svom modernom tehnologijom. Na ovaj nain nismo
mogli postati zubari ili hirurzi. Delim svoje iskustvo u babienju
da vas ohrabrim i informiem.
Vano je imati na umu to da naa tela sigurno funkcioniu vrlo
dobro, u suprotnom, ne bi bilo toliko ljudskih bia na ovom sve -
tu.
Informacije u ovoj knjizi su posebne zato to ih je otkrila grupa
ena koje su kolektivno dole do zakljuka da je razvijanje en-
skog stila majinske nege uinilo moguim da se saznaju stvari o
uroenoj fiziologiji o kojima nikada nisu nita ule.
17
1. poglavlje
Mona veza uma i tela
Da li obino razmiljate o svom umu i telu kao o odvojenim
stvarima? Ako razmiljate tako, onda ste poput ena odraslih u
zapadnim kulturama. Od najranijih dana ivota, bombardovani
smo porukama koje nas ue da mislimo da nae misli i oseanja
nemaju vanosti u funkcionisanju naih tela. Na isti nain, za-
padna medicina pretpostavlja odvojenost uma i tela. Misli i ose -
anja se smatraju beznaajnim za fiziko zdravlje. Kada neto
po e po zlu sa telom, naa kultura nas ui da su farmaceutski
lekovi ili hirurki zahvati neophodni.
Dosta ispitivan placebo efekat je poznati izuzetak medicinske
filozofije koja um predstavlja nevanim u odnosu na telo. Ovaj
fenomen se dogaa kada se pacijentu da lek koji je u stvari
eerna pilula, ali u kojem pacijent misli da se nalazi neki lekoviti
inilac. Neki ljudi kojima se da takva pilula iskuse totalno
izleenje onog od ega su bolovali. U ovakvim sluajevima,
ovekov um je uveren da e se pomou toga oporaviti. Placebo
je nain varanja ljudi da bi pozitivno mislili. Bez obzira to medi -
cinska kultura odob rava placebo efekat, pravoverne medicinske
teorije o trudovima i poraanju uglavnom malo obraaju panju
na intimnu pove zanost uma i tela.
Dva od prvih deset poroaja na kojima sam prisustvovala na -
uila su me kako mona veza uma i tela moe biti tokom pora -
anja. Prvih osam ena imale su poroaje onako kako su i opisani
u medicinskim i udbenicima za babienje. Kontrakcije su po -
injale, i enski cerviks (kruni otvor na donjem kraju materice
grli materice) konstantno se irio. Ipak, u ova dva sluaja, nakon
18
otvaranja za sedam centimetara (deset centimetara je potpuna
mogunost irenja), grli materice je ostajao zgren nekoliko sati,
bez obzira koliko je polako i duboko disala, bez obzira na to kako
je prihvatala kontrakcije. Ni u jednom sluaju grli nije bio dru -
gaiji od grlia ostalih ena, ali jasno je da se svaki drugaije po -
na ao. Pitala sam se zato, ali moji udbenici nisu nudili naznake
mogueg uzroka.
U prvom sluaju, poseta bliske prijateljice porodilji napravila
je razliku u samom toku trudova. Poto je pozvana u poro ajnu
salu, pitala je: Da li vam je porodilja ve rekla za majku? Moje
telo je podrhtavalo dok sam sluala ove rei. Tada sam saznala
da je porodilja bila usvojena i poverila se svojoj prijateljici da je
odrasla bojei se da je njena bioloka majka umrla na poroaju.
Bilo ju je izgleda isuvie sramota ili daleko od toga da bi rekla i
priznala da se plaila umiranja ako se prepusti procesu po ra -
anja. Jednom kada je ovako dubok strah bio spo me nut naglas,
njen grli se opustio i ispoljio sposobnosti za koje se ranije nije
mislilo da poseduje. To je bilo neposredno pre nego to se pot-
puno rairio. Zdrava beba je roena u naredna dva sata nakon
pominjanja tajnog straha i osloboenja od njega. Bila sam pop -
rilino impresionirana saznanjem da je neizreena, uasna misao
mogla tako jako izmeniti sposobnost enskog tela da izvri nor-
malnu fiziku fun kciju. U isto vreme, bila sam oarana spoznajom
da verbalno reenje za takvu situaciju moe da ukloni bilo kakvu
potrebu za lekovima, mehanikim intervencijama ili operacijom.
U drugom sluaju, porodiljin grli se takoe irio sedam cen-
timetara, a zatim na tome ostajao vie od jednog dana, bez
obzira na jake trudove. Kao i ena spomenuta gore, ovo joj je bila
prva beba i bila je srena zbog svoje trudnoe. Bila sam sigurna
da se ova ena ne boji umiranja na poroaju, pa sam bila zbunje -
na njenim nedostatkom napretka toliko dugo. Nakon mnogo sati
neuspenog napinjanja, pitala sam je da li je neto brine. Na
moje iznenaenje, odgovorila mi je pozitivno. Njen um se seao
njenih branih obeanja koje su njen mu i ona napisali za tu ce -
19
re moniju nekoliko meseci pre. elela je da u njih ukljui obeanja
na doivotnu posveenost, dok je on bio nerad da ide tako da -
leko. Poto mi je rekla to, osetila sam identino podrhtavanje
svoga tela kao u prethodnom suaju.
Ne znajui ta drugo da uradim, odluila sam da se konsultu-
jem sa svojim muem, koji je bio prijatelj ove ene. Ponudio je
da prui branom paru priliku da ponove brana obeanja koja
bi ukljuivala obeanje dok nas smrt ne rastavi. Kada sam ih
pitala da li bi to uradili, sloili su se. Izmeu kontrakcija, ponovili
su ova dodatna obeanja, i u roku od dva sata njihov zdrav sin
se rodio.
Nikada nisam zaboravila ove poroaje. Moja seanja na prvih
nekoliko stotina poroaja kojima sam prisustvovala su posebno
slikovita, a ova dva su meu prvima. Razlog to su uklesana tako
duboko u mojoj memoriji je taj to su me ova dva nauila neto
vrlo dragoceno to nisam ranije shvatila. Saznala sam da prave
rei izreene mogu nekad opustiti karline miie otputanjem
emocija koje efektno blokiraju dalje napredovanje trudova.
Drugi poroaj kojem sam prisustvovala nekoliko godina kas-
nije je posebno vredan pamenja zato to me je nauio koliko
blisko koordinisani enski um i telo mogu biti tokom poraanja.
Putovala sam sa porodicom i prijateljima, i ukratko, desilo se da
sam bila u gradu gde je moja prijateljica trebalo da se porodi.
Njena prva beba se rodila kod kue, uz prisustvo mojih kolega. i
drugu bebu bi rodila kod kue, da beba nije bila u opasnosti da
se rodi nekoliko sedmica ranije. Saznala je da bolnica za visoko
rizine trudnoe u njenom gradu prati istraivanja novih leenja
da bi spreila prevremeni poroaj. Ukljuivanjem u ovo istraiva -
nje, babica je mogla prisustvovati poroaju, ali bi poroaj morao
da se desi u bolnici, ak iako bi poroaj bio na vreme, kao to
jeste.
Na moje iznenaenje, bila sam pozvana u bolnicu kada je ovoj
eni poeo poroaj. Nisam bila sigurna ta se od mene oekivalo
dok sam hodala irokim hodnicima ove potpuno nove bolnice sa
20
njenim blistavim podovima i poroajnim krevetima najnovije
tehnologije. Nakon to sam ula u porodiljsku sobu, videla sam
veliku zelenu tablu na zidu, na kojoj je bio spisak imena svih ena
koje su tu, broj njihove sobe, i koliko su grlii bili otvoreni. Izne-
nada, glasan alarm se oglasio, i ljudi su poeli juriti u svim prav -
cima. Medicinska sestra je pritrala tabli i napisala re Is pu-
njeno u irokoj koloni pored imena jedne ene, poto je dalje
niz hol doktor sa nekoliko medicinskih sestara uao u sobu ene
koja se upravo poraala.
Kada sam stigla do bolnike sobe ove ene, njena se babica
predstavila i tiho me pozvala unutra. Informisala me je da je
smat rala predstojei poroaj ansom da prui svom klijentu ta
je ova najvie htela da me pusti da prisustvujem njenom po -
roaju kao njena babica i u isto vreme kako bi ona sama mogla
da bude svedok kunom poroaju. Brzo je objasnila da joj
njena obuka za babicu nije pruala mogunost posmatranja
poroaja ni na kojem mestu sem u bolnici, dodajui da je bila
prisutna kada je njena kerua otenila mlade. Dok je govorila,
prila je vratima i pokazala mi predmet u sobi koji nisam prime -
tila: bravu, koja je bila postavljena da osigura ene koje su u pro-
cesu poraanja od neeljenih uznemiravanja. Okrenula ju je.
Tako smo bile sigurne znajui da uljezi ili radoznalo osoblje nee
ome tati mirnu atmosferu koju smo htele postii u ovoj velikoj
regio nal noj bolnici za visoke rizike.*
Dona je osetila takvo olakanje to e se njen plan, i plan
njene medicinske sestre obistiniti, pa se zahvalno osmehivala
tokom celog poroaja. Nakon nekog vremena proverila sam joj
unutranjost da vidim koliko joj je grli otvoren. Rekla je: Samo
elim da se otvorim i pustim bebu napolje. Poto je rekla ove
rei, njen grli se otvorio za jo dva centimetra pod mojim
prstima. Sada sam primetila ponaanje koje nisam pre nikada
videla, poto nisam nikad ula enu kako iskazuje elju da se
otvori njen grli u trenutku kad sam ga ja proveravala i mogla da
potvrdim da se to zaista i deava. Fantastino, pomislila sam, biti
21
u mogunosti rei sam svom telu tano ono to elite da se do-
godi i da to bude ispunjeno. Pitala sam se da li bih ja mogla to
uraditi. Ne mnogo kasnije, Dona je stavila svoju bebu devojicu
u moje ruke. Sem dva para rukavica, pritegaa za vrpcu, makaze
za rezanje vrpce, i prekrivaa, nismo imali potrebu ni za jednom
od mnogih stvari koje su namenjene korienju za vreme po -
roaja. Dona je imala kuni poroaj u bolnici, a jedna bolnika
babica je imala novo miljenje o tome kakav poroaj moe biti
kada se odvija u prostoru gde smirenost i poverenje vladaju
umesto nespokojstvo i strah.
Nekoliko godina kasnije, bila sam u Edinburgu, kotskoj,
obraajui se grupi babica i majki. Upravo sam ispriala priu o
mojoj prijateljici iji se grli otvorio kada je ona to poelela na-
glas. Jedna ena u podnoju sale za sastanke privukla je moju
panju sa ozarenim izrazom lica dok me je sluala, elela je da
podeli svoje iskustvo sa prvim detetom. Sedela je na svom kre -
vetu u prvoj fazi poroaja (tokom koje se grli otvarao), u naruju
svog supruga. apnuo joj je na uvo: Divna si! i sigurna je da je
osetila kako se njen grli otvorio nakon to je ula te rei.
Molim te, reci to ponovo! rekla mu je.
Ponovio je rei, i ponovo je osetila irenje grlia.
Znam da ete pomisliti da sam luda, rekla je,obraajui se
svom suprugu i babici, ali da li bi nastavio to da izgovara?
Suprug se pridruio babici, i nastavio govoriti. Uskoro, njen grli
je bio potpuno otoren i rodila je svoju bebu.
Mislim da su se svi u sali oseali blagosloveno poto su uli
ovu predivnu priu o mogunostima kada se enska i muka
ener gija udrue na moan i divan nain. Ono to najvie volim u
tim priama je mo koju poseduju da nas naue o mogunostima
koje nam bez njih ne bi pale na pamet. ta moe vie da olaka
brigu buduem ocu nego znanje da njegove rei ljubavi, njegovu
suprugu mogu osnaiti i uiniti njen poroaj lakim - ak do te
take da to nekad moe prerasti u ekstazu?
22
Drugi sluaj u kojem je jasna povezanost uma i tela moe se
desiti odmah nakon poroaja i odvajanja placente od zida ma-
terice. Ponekad se enska materica ne skuplja dovoljno da bi se
zaustavilo krvarenje iz mesta gde je placenta bila privrena. U
ovakvim sluajevima, lekovi ili trave se najee koriste da bi
stimulisale jae kontrakcije (grenje) kako bi se zaustavilo kr-
varenje. Ponekad su, ipak, rei dovoljne. Nekoliko puta sam rekla
mladoj majci da prestane da krvari, i ona je prestala.
Loe okruenje moe da uspori ili unazadi poroaj
Ako je ijedan telesni proces ikada zahtevao maksimalnu smi -
renost, to je poroaj. Bebe su najvea stvar koja prolazi kroz
ijedan od naih otvora na telu. Ikad.
Moje kolege i ja u Centru smo posmatranjem i iskustvom saz-
nali da prisustvo bar jedne osobe koja nije lepo usklaena sa
oseanjima majke moe zaustaviti poroaj. Sve ene su osetljive.
Neke su osetljive vie. Ovu istinu smo shvatili posmatrajui mno -
ge poroaje koji su se prekidali ili usporavali kada bi neko uao
u poroajnu salu ko nije blizak porodiljinim oseanjima. Kada bi
takva osoba izala iz sale, poroaj bi se vratio svojoj prvobitnoj
brzini ili intenzitetu.
U treoj godini mojeg posla, opazila sam neto to nikada
nisam videla ili ikada ula. Primetila sam da je mogue da grli
krene u suprotnom pravcu nakon irenja za vie od pola pot -
rebnog. Dudit, moja prijateljica, se prvi put poraala. Poroaj
je tekao ve tri ili etiri sata na lak i oputen nain kako je izgle -
dalo. Ona i njen suprug su se milovali i ljubili tokom naleta kon-
trakcija, povremeno se alei meusobno, i sa nama babicama.
Dudit me je zamolila da je proverim, i videla sam da je njen grli
skoro ceo otvoren (osam centimetara). Sa ove take, njen po ro -
aj je poao u dobrom pravcu - u drugaijem pravcu od onog koji
smo malopre imali priliku da vidimo. Osetila je onaj unutarnji
nemir koji ene osete kada im se pribliava drugi napon za koji
znaju da je jai nego ita to su ikada iskusile. Kroz taj nemir,
23
oseala se kao da sedi na krtoj ljusci jajeta. Posle je bila tiha,
oprezna i vrlo ozbiljna. Sledeih nekoliko napona bila su daleko
laka zapravo, bili su tako blagi da me je zamolila da ponovo
proverim proirenje, znajui da treba da odem na put za nekoliko
sati. i tada sam osetila ono drhtavo uzbuenje i otkrila da se njen
grli skupio sa osam centimetara na otprilike polovinu tog iznosa.
Poto sam bila sa njom tokom njenog poroaja, znala sam da je
uradila to sa svojim umom, jer je sedela dosta mirno nakon to
je to poelo.
Intuitivno, pomislila sam da bi Dudit mogla pomoi svom
grliu materice da se ponovo otvori kada bi dozvolila sebi da se
prepusti smehu. Pokuaj da se nasmeje ako moe, rekla sam
joj na najneniji, najohrabrujui nain koji sam mogla. Uradila je
samo to. Ne mnogo dugo nakon toga rodila je svoju erku, ba
na vreme, tako da sam mogla da ostanem sa njom sve do samog
polaska na put. Uzbuena mojim novim saznanjem, poela sam
da istraujem ta su drugi pisali o fenomenu kada se ena zatvara
ili kada se ena odupire poroaju, bilo svojom voljom ili bez
volje. Nakon itanja bezbrojnih akuerskih udbenika i onih za
babice i medicinske sestre, i ispitujui mnogo medicinskih ses-
tara i babica ako znaju neto o tome, shvatila sam da neu pro -
nai nita. Babice i medicinske sestre koje su vie okrenute
bol nikim uverenjima rekle su mi ako i postoji razlika izmeu nji-
hovog merenja proirenja grlia i onog koji napravi doktor (kao
to je inae), doktoru se uvek veruje (nikad babicama ili medi-
cinskim sestrama). Takoe su mi rekle da doktori u ovim slu -
ajevima retko, ako ikad, veruju da je grli zaista bio ranije vie
otvoren. Njima je lake da veruju da medicinska sestra i babica
gree nego da ene imaju neke nepoznate sposobnosti koje nisu
uvek zabeleene u medicinskim udbenicima. Ovakva vrsta nes-
porazuma je jako rairena u medicinskom modelu poroajne
nege. Samo u retkim sluajevima doktori na obuci imaju priliku
da sede uzastopno sa porodiljama nekoliko sati. Veina ih je
nauila da se meaju u normalan proces tako esto i tako rano
24
da nikada nisu bili svedoci normalnom poroaju. Oigledno,
stalno nadgledanje je najbolji nain da se sazna o vezi uma i tela,
zato to on sam prua ansu posmatrau da vidi nene nijanse
emocija kako teku - opadaju ili se podiu tokom poroaja. To je
jedini siguran nain za povezivanje emocionalnih promena sa
fizikim.
Kasnije sam saznala da doktori koji su pisali udbenike nisu
ni kada imali ansu da posmatraju ponaanje kakvo sam ja gle -
dala. Poela sam da se pitam da li su doktori uvek bili tako slepi
prema takvoj izvanrednoj vezi uma i tela tokom poraanja. Is-
traivanjem po tekstovima napisanim pre nego to je sa pora -
anjem zapoeto u bolnicama, pronala sam da su se ranije ge -
neracije doktora i dalje drale onog znanja koje je preneto u knji -
gama iz 19. veka. U ovim knjigama bilo je dosta kazivanja o po -
roajima koji su ili suprotnim smerom - kakav sam ja posmat -
rala. Neke ene, izgleda, mogu samo da uvuku bebu natrag unut -
ra ako im se ne svia kako se stvari odvijaju. Tada je to toliko bilo
istinito, koliko je i sada. Doktori 19. veka imaju tota za rei o
tome koliko je vano drati se podalje od porodiljine sobe do
trenutka kada je poroaj pri kraju ili primenjivati medicinsku
negu ena koje pomau pri poroaju ukoliko se smatra neophod-
nom. Uili su svoje studente medicine (uvek mukarce u ono
doba) da potuju saradnju tih ena. Evo nekih zapisa:
- Beler (1880) je spomenuo sluaj u kojem su bolovi izne-
nada prestali zbog nasilnog besa, tako da se grli, iako irom
otvoren, ponovo zatvorio, a poroaj je ponovo poeo za 19
dana.
1
Kazo (1884): Zaista, svakog dana svedoimo o prestanku tru-
dova na pola sata, a nekad ak i na nekoliko sati, i to nakon vizite
u sobu ene ija su oseanja stida okirana naom prisutnou.
Muka prisutnost na poroaju je jo uvek bila retka u to vreme.
2
Devis (1847): Godine 1792, pozvan sam da prisustvujem po -
roaju jedne gospoe, poto je njena babica bila zauzeta. Kako
sam se pribliio kui, najiskrenije sam zamoljen da pourim kako
25
se vie ni momenat ne bi izgubio. Iznenada sam uveden u sobu
ove gospoe, i moje prisustvo je objanjeno babicinom zauze -
tou. Kada sam uao u sobu, gospoa se upravo oporavljala od
bola (truda) i to je bio poslednji koji je imala u to vreme. Nakon
to sam saekao sat vremena u iekivanju nastavka poroaja,
otiao sam, i nisam bio pozvan kod nje tano dve sedmice. i dr
Lajol kae: Jedan cenjeni lekar opte prakse nas je informisao o
poroaju koji je skoro bio pri kraju i zaustavljen na vie od dva
dana, zbog gospodina koji je bio poslat pacijentkinji, oko kojeg
je ona imala predrasuda. Svaki akuer (nadzornik poroaja) je
doiveo privremenu obustavu trudova nakon njegove prve po-
jave u porodiljskoj sobi; ali tako dug period od dve sedmice je
ve oma redak.
3
A. Kurtis (1846): im doe, pusti da suprug, ili neki po -
rodini prijatelj, obaveste porodilju, i onda treba da saeka u
primaoj sobi dok ona ne zatrai tvoje prisustvo. Naglo iznena -
enje, posebno uz prisustvo straha od bolnog postupka, mnogo
e unazaditi proces, i u mnogo sluajeva, izazvati povlaenje fe-
tusa. Kada ue u sobu, pusti um da bude smiren i pribran, i tvo-
ja oseanja neka saoseaju sa onima tvog pacijenta.
4
Frensis H. Remzbotam (1861): Nakon dolaska u kuu po -
rodilje, bolje je ne nametnuti se naglo u njeno prisustvo, sem
ako ne postoji neka neodloiva potreba za naim prisustvom. In-
formacije treba da budu traene od medicinskih sestara, tako da
nam omogue da prosudimo da li je poroaj zapravo poeo. Na-
kon to smo uvedeni u njenu sobu, moemo je uvesti u neki
uobi ajen razgovor, koji e nam omoguiti da posmatramo
uestalost, trajanje, snagu i tip trudova; i nae ponaanje treba
da bude shodno tome.
5
V. A. Njuman Dorland (1901): O trudovima ili materinim
kontrakcijama: mentalna emocija bilo koje vrste e privremeno
oslabiti njihov intenzitet ili ih ak totalno suzbiti; ulazak doktora
u poroajnu sobu moe imati isti efekat.
6
26
Bila sam fascinirana saznanjem da je veina doktora nekada
znala da nedobrodolica ili uznemiravajue prisustvo moe us-
poriti poroaj. Znali su to kao to farmeri znaju o poroajnom
ponaanju svojih ivotinja bilo je to znanje zajednice, skupljano
kroz posmatranja, koje se prenosilo iz generacije u generaciju.
Ali kada je bazen kunog poraanja presuio, znanje koje je
nekada bilo javno, postalo je retko ili je ak nestalo. injenica je
da doktori nisu vie u poziciji da primete da njihovo pri sus tvo u
poroajnoj sobi ili njihov prenagljen nain moe esto da odgodi
poroaj. Moramo zapamtiti da fenomen uma i tela opisan u knji -
gama 19. veka nije nimalo manje istinit sada, nego to je bio
ranije.
Problem je to doktori danas esto pretpostavljaju da je neto
misteriozno i neidentifikovano polo naopako sa poroajem ili
da je ensko telo nekako neadekvatno- to ja nazivam pret-
postavkom ensko telo kao limun zbog razliitih razloga. Mno -
go ena je takoe poverovalo da je priroda napravila ozbiljnu
gre ku sa njihovim telima. Ovo verovanje je postalo tako jako
kod mnogih da se predaju farmaceutskim ili hirurkim tretmani -
ma kada bi strpljenje i priznanje normalnosti i nekodljivosti si -
tuacije pridonelo i njihovom zdravlju i zdravlju njihovih beba, a
bilo bi manje operacija i tehnolokih intervencija pri poroaju.
Veini ena vie treba ohrabrenje i drutvo nego lekovi.
Zapamtite ovo, jer je istinito koliko moe biti: Vae telo nije
limun. Niste maina. Stvoritelj nije nemaran mehaniar. enska
ljudska tela imaju isti potencijal da rode kao i mravojedi, lavovi,
nosorozi, slonovi, jeleni i bivoli.
ak i ako vam to nije bila navika tokom ivota do sad, pre -
poruujem da nauite da mislite pozitivno o svom telu.
Reference
* Sluajno, ovaj se poroaj dogodio sredinom 1970-ih tokom
vrhunca pokreta kunog poraanja. Bolnice su se nekada povinovale
eljama porodilja i babica, to je verovatno razlog to su vrata imala
27
ugraenu bravu. Prolo je dosta vremena otkad sam ula o unutra -
njim bravama u bolnicama SAD-a.
1. Betschler 1880, citirano u: Engelmann, G. Labor among Primitive
Peoples. St. Louis: J. H. Chambers, 1882. Reprinted New York: AMS
Press.
2. Cazeaux, P. Obstetrics: The Theory and Practice, 7th ed. Philadel-
phia: P. Blakiston, Son & Co., 1884.
3. Dewees, William P. Compendious System of Midwifery, 4th ed.
Philadelphia: Carey & Lea, 1830.
4. Curtis, A. Lectures on Midwifery. Philadelphia, 1846.
5. Ramsbotham, Francis H. The Principles and Practice of Obstetric
Medicine and Surgery. New York, 1861.
6. Dorland, W. A. Newman. Modern Obstetrics. New York, 1901.
28
2. poglavlje
ta se deava pri poroaju
Ree vodoinstalater supruzi dok lee zajedno kraj mora:
! Neko dolazi! Ree mu devojka: Tiho! To sam ja!
Nepoznati autor
Fizike promene koje se deavaju u enskom telu tokom po -
roaja su moda najuzbudljivije koje se deavaju ljudskom biu.
One podrazumevaju vie pokreta, menjanje oblika unutranjih
organa, dugotrajne fizike senzacije i mnogo vie energije nego
to treba za ostale fizioloke funkcije tela poput zevanja, gutanja,
podrigivanja, kijanja, kaljanja, smejanja, plakanja, varenja, disa -
nja, mokrenja, povraanja, vrenja velike nude, putanja gasova,
i kretanja funkcija koje se odvijaju na normalnoj osnovi. Po -
raanje koje majke iskuse je Mont Everest fizikih funkcija
kod bilo kog sisara. Ukoliko ga nismo videli ranije, jedva da mo -
emo da zamislimo da neto tako relativno veliko moe izai iz
mesta koje inae izgleda tako malo. A opet to se dogaa svaki
dan.
Poto nije odmah jasno kako ovo moe da se dogodi, pogle -
daj mo osnovne injenice, poinjui sa onim to se deava u ma-
terici u trudnoi i pri poroaju.
Ni jedan organ nije poput materice. Da mukarci imaju takav
organ, hvalili bi se njime. Trebalo bismo i mi.
Membrana je skoro prozraan vreast prostor pun slane te -
nosti minijaturan okean u kojoj je beba smetena i povezana
pupanom vrpcom. Pupana vrpca vodi do placente, kratkotraj -
nog, ali udesnog organa koji je, imajui svoju vezu sa bebom
preko njenog pupka, smeten u bogatom krvlju i obloenom ma -
29
terinom prostoru, koji je nosi i slui na bezbrojene naine u
trudnoi. Placenta vri ono to e kasnije preuzeti bebina plua,
digestivni trakt, jetra, organi za izluivanje i dve bebine srane
komore koje uglavnom ne funkcioniu tokom ivota u stomaku.
U nekim jezicima, re placenta se prevodi kao majin kola, mo -
da da ukae na glavnu ulogu placente u bebinom razvoju unutar
majinog stomaka. Placenta doslovno hrani bebu.
Grli - cerviks (vrat na latinskom), kruni otvor kao grlo flae
na niem kraju materice, je mona grupa miia koja dri materi -
cu vrsto zatvorenom dok ne pone poroaj. Zamislite pletenu
torbu sa skupljenim otvorom pridravanim icom. Ovaj tanan
kruni mii mora biti dovoljno jak da dri matericu zatvorenom
uprkos pritisku otprilike est kilograma i osamsto grama bebe,
placente i tenosti i znatno vie u sluaju blizanaca i ostalih
mnogostrukih trudnoa. Ovaj mii moe ostati zatvoren bez
naprezanja u pretporoajnom periodu. (Jednom kada poroaj
pone, njegov zadatak je da se stanji i skloni sa puta.) Grli je
tokom trudnoe obloen slojem guste sluzi, koja je izluena
satima pre nego to je poroaj poeo. Obino je ova sluz blago
pomeana sa krvlju, koja mu daje crvenkastu ili braonkastu boju.
Kada ta sluz izae iz grlia materice, to je znak da je poroaj
krenuo.
Gornji deo materice takoe predstavlja splet miia, ali dru -
gaijeg tipa od grlia. Tri sloja miinih vlakana glavnog tela ma-
terice su neverovatno jaka, elastina i gipka. Oni se moraju
proiriti da bi izdrali ak i mnogostruku trudnou i bili i dalje u
mogunosti da istisnu sve iznutra kada poroaj krene, bez obzira
na to koliko velika ili mala beba ili miina vlakna bila.
Pre nego to ena zatrudni, materica je upalj miini organ
oblika i veliine kruke okrenute naopako. Smetena je u donjem
delu enskog stomaka, pridravana od strane snanih ligame-
nata. Nakon oploenja, oploeno jaje je istisnuto iz jajovoda u
unutranjost materice. Tamo se vee za zid materice i gradi pla-
centu i vodenjak u kojem je budue ljudsko bie. Kako beba i pla-
30
centa rastu, materica se iri sa njima. Tokom trudnoe, materica
raste do veliine jedne velike lubenice ukoliko je unutra samo
jedna beba ak i vea ako je vie beba. Do trenutka kada je
beba spremna da se rodi, gornji deo materice je porastao iznad
nieg grudnog rebra i isturio stomak iznad njegovog uobiajenog
poloaja. (Ovo je razlog zato trudnice esto imaju potrebu da
jedu ee na dan male obroke tokom poslednjih sedmica trud -
noe da bi izbegle goruicu. Neke je ne uspeju izbei.)
U vreme poroaja, zidovi materice su relativno tanki. Ali ipak
je njihova mo istiskivanja tokom poroajnih kontrakcija do-
voljna da pogura bebu kroz grli i van vagine, koja takoe mora
da se proiri i otvori.
Tokom poslednjih nekoliko dana pre poroaja, hormoni zvani
prostaglandini izazivaju debeo cervikalni mii da se stanji i
omeka dok ne bude spreman za poroaj. Ovaj proces se zove
zrenje. Grli, koji je tokom trudnoe osetljiv poput nosa, postaje
jako nean na dodir kada sazreva, gubei svoj oblik nalik na vrat.
Poto vie ne lii na grli boce, izgleda kao deo boce.
Deo poroaja kada se grli otvara, naziva se prva faza. Naj -
vei broj sisara je nemiran tokom ovog dela poroaja, jer je ovo
vreme kada je beba pogurana, potisnuta, nemirna i postavljena
u poloaj koji je poput izazova, ako nije u dobrom poloaju. Sisari
sa kopitima izlaze iz stomaka prvo sa nogama. Primati, poput
ljudskih bia, a takoe i majmuni, obino izlaze prvo sa glavom
napolje.
Onda kada je grli potpuno otvoren, kombinacija materinih
kontrakcija i pritiska abdominalnih miia gura bebu van iz maji -
nog tela. Ovo se zove druga faza poroaja. Ona traje do ro -
enja deteta. Gravitacija moe dosta uticati na progres u ovoj
fazi poroaja. Isto tako moe jo dosta stvari da utie, ali o njima
emo kasnije.
to se tie vodenjaka, nekada pukne pre poroaja, nekada
to kom poroaja, a ponekad je netaknut pri poroaju pa mora
da se otvori i ukloni da beba moe da udahne prvi put. Ponekad
31
se vodenjak namerno natera da pukne kako bi se pourio po -
roaj. To moe biti opasno kada je beba i dalje dovoljno visoko
da izae iz stomaka, pa bi pupana vrpca mogla da izleti iz ma-
terice zajedno sa tenou. U ovakvim sluajevima, cirkulisanje
oksigenisane krvi ka bebi moe biti prekinuto kada je vrpca
uhvaena izmeu bebine glave i grlia koji se otvara.
Ritmine kontrakcije gornjeg dela materice tanje se i povlae
grli tokom prve faze poroaja. Tokom druge faze, ove kontrak-
cije takoe guraju bebu dole kroz nii deo karlice. Retko kad di-
menzije enske karlice mogu nauditi roenju bebe. (Gradske
ene 19. veka, su esto patile od karlinih deformiteta uzrokova -
nih nedostatkom vitamina D, i takvi deformiteti su ometali po -
roaj.) U meuvremenu, bebina lobanja (koja je, poput karlice,
stvorena od odvojenih kostiju dranih zajedno fleksibilnim liga-
mentima) je sposobna da se privremeno oblikuje za laki pro-
lazak kroz majine karline kosti.
Jedna od najboljih strana poroaja su periodi odmaranja koji
se dogaaju izmeu kontrakcija. Jedva da iko govori o ovome u
knjigama o poroanju, ali to su jedna od najbriljantnijih stvari u
vezi sa poroajem. Uivajte u svakom tom trenutku. Potujte ih.
Oni su vaa ansa da se opustite i uivate u trenutku oseajui
se normalno i ivo. Ovi trenuci odmora mogu biti pet ak
petnaest minuta odvojeni u ranoj fazi poroaja. U drugoj fazi,
mogu biti samo minut ili dva odvojeni meusobno do roenja
deteta.
Trea faza poroaja traje od roenja deteta do izbacivanja
placente. Materica nastavlja da se gri nakon roenja deteta,
smanjujui se na veliinu placente. Dalje kontrakcije odvajaju
placentu od zida materce. Ovo se manifestuje izbacivanjem tam -
no crvene krvi kroz petnaest ili dvadeset minuta nakon poroaja.
Jo kontrakcija onda izbaci placentu. Gravitacija i neni pritisak
na pupanu vrpcu od strane onog ko je prisutan na poroaju
mogu pomoi u ovom procesu.
32
etvrta faza poroaja je posleporoajni ili novoroeni period,
grubo reeno est sedmica koje prate roenje deteta. Ovo je
vreme tokom kojeg se majino telo navikava na materinstvo i
vraa u stanje bez trudnoe.
Prvi poroaj kod majke traje od manje od sata (ovo je rela-
tivno retko u naoj kulturi) do dvadeset sati ili i vie, kao to se
moe videti iz nekih pria u prvom delu knjige. Ipak, vei deo
ovog vremena u kasnijim poroajima, nije teak poroaj.
Sledei poroaji su nekako bri, ali ima izuzetaka.
Preko trideset godina iskustva kao babice nije oslabilo moje
strahopotovanje prema efikasnoj i divnoj konstrukciji enskog
tela kao to je pokazano pri poroaju i raanju. Zapravo, godine
samo uveavaju moje iznenaenje oko toga kako naa tela mogu
funkcionisati u datim okolnostima. Rezultati poroaja u naem
centru za poraanje pokazuju kako se retko pojavljuju komp-
likacije i potekoe kada su ene dobro pripremljene za poroaj
i kada su tehnoloke intervencije minimalne one se rade samo
kada je neophodno. 94% ena se porodilo kod kue ili u naem
centru za poraanje. Manje od 2% je imalo carski rez. Manje od
1% porodile su se uz pomo kljeta ili vakumskih ekstraktora.
Hormoni koji reguliu poroaj i roenje
Kompleksna i izvanredno uravnoteena kombinacija hormona
je neophodna da aktivira sve procese poroaja i roenja koji su
ve opisani. Domiljat, kompleksan odnos menjanja hormona
tokom poroaja je jedan od najfascinantnijih i slabo razumljivih
aspekata trudnoe i roenja u modernom svetu. Prostaglandini,
oksitocin, adrenalin i endorfini su neki od najbitnijih prirodnih
hemijskih kombinacija nastalih u enskom telu tokom poroaja
i roenja. Oni igraju glavnu ulogu u regulisanju i izazivanju ma -
terinih kontrakcija. Oni stimuliu majine i detetove odgovore
(emocije i postupke) koji su vani za opstanak deteta.
Ranije sam spomenula da prirodni prostaglandini deluju na
grli da se smeka i stanji kako bi se pripremio za poroaj. Oksi-
33
tocin uzrokuje da se materica gri. Nadalje, kada beba proe kroz
vaginu, iznenadni rast nivoa oksitocina kod majke i kod deteta
stimulie lanac instinktivnog plesa meu njima koji se najee
zove zaljubljivanje. Oni gledaju jedno drugom u oi sa zahval -
nou i iznenaenjem.
Sada smo doli do adrenalina. Ako je oksitocin onaj koji ub r -
zava poroaj (poto stimulie kontrakcije materice i podstie je
da se otvori), adrenalin slui kao konica.
Adrenalin nas ojaava. Visoki nivo adrenalina ubrzava srani
ritam i ini nas jaim i brim tako da se moemo ili boriti ili po -
bei. Nekada moe kao to sam napisala u prethodnom pog -
lavlju zaustaviti poroaj. Uticaj adrenalina se ne sme potceniti,
posebno kod poroaja koji se odvijaju u punim bolnicama. Veru-
jem da je visok nivo adrenalina razlog to tako mnogo porodilja,
nakon prijave u bolnicu, ne osea poroajne napone.
Nikada neu zaboraviti enu koja mi je rekla da je na njenom
poroaju bio mladi staista (doktor na praksi) koji nije bio dobar
u skrivanju svojih izraza uasa na licu kada je njena beba odvojila
usne od njene stidnice. Izgleda da je beba izlazila prvo sa licem,
i to je bio prvi put za staistu da to vidi (obino prvo izlazi teme
bebine glave). Mislio je da vidi neki straan defekt. Izraz njegovog
lica je prestraio majku, koja je odmah osetila kako se beba vraa
u telo takvom snagom da je njoj puklo jedno rebro. Pribrana
medicinska sestra preuzela je stvar u svoje ruke i uspela da po -
novo zapone drugu fazu pritiskajui eninu matericu. Beba je
roena u dobrim uslovima.
Prvi poroaj moje sestre je bio primer suprotnog efekta ad -
renalina ubrzavanja poroaja umesto usporavanja. Kada ju je
nestrpljivi doktor upozorio da e carski rez biti neophodan ako
se grli potpuno ne otvori za dvadeset minuta, ona je uspela da
se otvori pet centimetara, dovoljno da izbegne operaciju. Zaista
nisam htela da me seku! rekla mi je kasnije. Francuski fiziar
Miel Oden naziva iskustvo moje sestre primerom refleksa izba -
34
civanja fetusa iznenadni rast adrenalina daje nam talas ne -
ophodne energije da se zavri poroaj.
Trea vana kategorija hormona ukljuena u poroaj su en-
dorfini. Endorfini su prirodni opijati. Kada potroimo mnogo fi -
zike energije, nivo endorfina srazmerno raste, posebno kada
nam je dovoljno toplo, kada se oseamo voljeno i podrano, i
iznad svega, kada nismo uplaeni. Endorfini su blagoslov zato to
oni blokiraju oseaj bola. Oni nam pruaju isti oseaj kao kada
dob ro odradimo neki posao ili kada napredujemo u poslu.
Vagina ima sposobnost da se prilagodi veliini i obliku onoga
to u sebi sadri. Velika tajna je u tome da je mogue izvriti taj
zadatak kada ga zamislimo kako se dogaa.
Moramo zapamtiti da majke koje se plae, vie proizvode hor-
mona koji usporavaju ili blokiraju poroaj. Ovo je injenica za
sve sisare i deo je konstrukcije prirode. One porodilje koje se ne
plae, verovatno u izobilju proizvode hormone koji ine poroaj
i raanje lakim i manje bolnim nekad ak i prijatnim. U sle -
deem poglavlju prouiemo dublje vezu uma i tela da bismo
razumeli kako se ono dovodi u vezu sa procesom poraanja.
35
3. poglavlje
Zagonetka bola i zadovoljstva
to su civilizovanije rase na zemlji postajale, sve vie su
poraanje smatrale bolnim i opasnim procesom.
Grentli Dik - Rid, Poroaj bez straha
Poruka da je poroaj vrlo bolan, putovala je du i irom sveta.
Niko ni ne sumnja da poraanje moe biti fiziki bolno iskustvo
za mnoge ene. Manje poznata injenica je ta da u svakoj kulturi
ima sluajeva gde ene manje bolno doivljavaju poroaj. Ovde
se postavljaju dva pitanja: Prvo, kako je mogue da se isti fiziki
akt moe doiveti na tako mnogo razliitih naina? Drugo,ta
moemo da saznamo iz ovoga u vezi sa pripremom za poroaj?
Da bi se odgovorilo na ova pitanja, moe pomoi ako se na
poroaj gleda iz drugog ugla. Hajde da razmislimo o drugom aktu
koji podrazumeva enske reproduktivne organe isto kao i po -
roaj seksualni in. Seksualno optenje moe biti vrlo bolno ili
ekstatiki ugodno, u zavisnosti od umenosti i osetljivosti seksu-
alnog partnera i spremnosti enske osobe. Veliina onoga to se
nalazi u vagini ima manje veze sa fizikim senzacijama koje ena
doivljava tokom tog ina nego malopre spomenuti faktori. Isto
se moe rei za senzacije doivljene tokom stavljanja tampona.
Da ponemo sa time, tamponi su manji nego penis kod odraslog
mukarca. No opet, i mali tampon moe biti ubaen na bolan ili
bezbolan nain, u zavisnosti od toga da li je ena tog jutra popila
previe kafe, koliko je bila hladna, ili brzine kojom uvlai tampon.
Dosta toga zavisi i od njene spremnosti za to iskustvo. Gledano
iz ove perspektive, trebalo bi biti manje iznenaujue da postoji
36
tako mnogo varijacija u nainu na koji ene opisuju doivljaj
poroaja i roenja.
Drugi interesantan aspekt pitanja o bolu je taj da se enske
percepcije poroajnog bola razlikuju dosta u zavisnosti od drave
ili kulture iz koje potiu. U nekim dravama, ukljuujui SAD,
verovatno najvei broj ena smatra poraanje tekim, ako se ne
odvija bez neke vrste anestezije. Ima izuzetaka, naravno, ukljuu -
jui i ene iz naeg sela i stare amike zajednice, meu ostalim.
U drugim dravama slinog materijalnog statusa (Holandija i Ja -
pan su prvi primeri), veina ena ne oekuje da im se da aneste -
zi ja radi normalnog fiziolokog procesa poput poroaja. Ako je
bolno, to nije neto na ta se treba fokusirati. To je deo prirode
i stoga ne treba biti uplaen. U obe drave, Holandiji i Japanu,
ba bice prisustvuju veini poroaja suprotno SAD-u, gde babice,
iako ih ima sve vie, i dalje uestvuju u svega 10% sluajeva.
Istraivanje u poreenju oekivanja bola kod nemakih ena
i onih iz SAD- a otkrilo je dosta iznenaujuih razlika.
1
Obe grupe
ena su se porodile u bolnici i bile pitane sledea pitanja dva
dana nakon poroaja: Koja su bila njihova oekivanja boli, da li
su uzimale lekove protiv bolova, i kako bi elele da bol bude tre-
tiran u sledeem poraanju? Obe grupe su informisane o mo -
guim negativim efektima lekova protiv bolova po poroaj. Skoro
dve treine nemake grupe nije primilo lekove, u poreenju sa
samo jednom estinom ena iz SAD-a. Dve treine amerike gru -
pe primile su narkotike tokom poroaja, zajedno sa nekim tipom
nervnog blokatora. Amerike ene su oekivale da poroaj bude
bolniji nego to su nemake ene oekivale, i oekivale su da im
se daju lekovi protiv bolova. U obe grupe, odnos ena koje su
oekivale bol prema onima koje su zapravo primile lekove bila
je skoro identina.
Antropolog Bridit Dordan (Brigitte Jordan) komentarisala je
o razlici u stavu prema poroajnom bolu izmeu nemakih i
ame rikih ena u svojoj vanoj knjizi Poroaj u etiri kulture
(Birth in Four Cultures). Napisala je: Kod nemakih porodilja
37
postoji duboko usaeno ubeenje da ensko telo zna najbolje, i
da, ako mu se da vremena, priroda zna najbolje, i da e, ako joj
se da vremena, priroda obaviti svoju ulogu.
2
Kada sam posetila
Japan, naila sam na slian odnos izmeu ena i babica sa kojima
sam razgovarala. Poroaj je prirodan, nekoliko ih je reklo.
Plaila bih se zemljotresa, ali ne i raanja deteta bez anestezije.
To je ono to ene rade. Osim toga, ako uzmete anesteziju,
propus tiete ekstazu. Propustiete euforiju.
Drugo istraivanje raeno takoe na osnovu percepcije bol -
nog po roaja dve razliite grupe amerikih ena: onih koje su se
porodile u bolnici i onih koje su se porodile kod kue. Grupa iz
bolnice je ocenila bol znatno viom ocenom od onih iz grupe
kunog poroaja.
3
Postoji dobar razlog zato je bol manji pri
kunom poroaju. Prvo, manje je verovatno da e ene kod kue
biti primorane da lee u krevetu tokom poroaja, da im se odbije
potranja za hranom i piem, ili da imaju strance u okolini dok
se poraaju. Normalne ljudske potrebe svakodnevnog ivota
slo bodno kretanje, da se jede i pije kad se ima potreba su isto
toliko bitne tokom poroaja, ako ne i vie nego obino. ene koje
se ne poraaju u bolnici imaju vie mogunosti za stalnu pomo
nekog kome veruju, to je bio drugi faktor koji se poredio. Bol je
na neki nain, udna kategorija ljudskog iskustva. Izgleda da mi
ene mislimo o njemu na razliite naine, zavisno od toga ta
mis limo da ga uzrokuje. Verovatno smo svi nekad imali proba -
danja ili grenja zbog gasova u stomaku to moj prijatelj naziva
taka sabijanja. Znanje da samo malo pomeranje unutranjih
organa zbog malo gasa moe da izazove ozbiljan, poput proba -
danja noem bol, moe uiniti da razumemo zato je bol est deo
poroajnog iskustva.
Poroajni bol je podmukao, promenljiviji set senzacija nego
to naa kulturna mitologija priznaje. Kada kaem podmukao,
ne govorim toliko o oseaju poroajnog bola koliko o promeni
gledita o njemu to moe izmeniti nau percepciju u vezi sa is -
tim. Videla sam mnogo porodilja koje su prelazile iz pakla u raj u
38
razmaku od nekoliko trenutaka, onako kako su im misli ile od
is tog terora do konanog shvatanja kako da iskoriste energiju
raanja.
Naravno, postoji vie mogunosti da se obrati panja na takvo
podmuklo menjanje naih misli kada nas neko, ko nije sam ili
sama preplaen od poroaja, konstantno ohrabruje. Tokom na -
prezanja, moete se oseati kao da ste povreeni iznutra, ali smi -
reno, nepokolebljivo dranje ili blage rei vae babice mogu vam
rei da nema povrede. Ovakvo saznanje u takvim sluajevima je
toliko uveravajue da je mogue da osetite nestajanje bola ili
sop stvenu sposobnost da pretrpite ta god osetite. Ne mogu
nabrojati koliko puta sam videla enu irom rairenih oiju u
strahu od prave snage napona koji prate potpuno otvoren grli.
Kada vidim takve oi, znam da e rei osloboditi bezrazloan
strah koji ju je snaao.
Ne brini, ja kaem. nikad nisam videla da je iko eksplodirao
ili se raspao. Olakanje dolazi obino istog trenutka.
Samo e beba izai, nastavljam, ako primetim da moje rei
imaju umirujue dejstvo. Tvoje telo je vrlo mudro. Ono samo
gura ono to mora izai.
Ono to se dogodi u ovim sluajevima je to da sa olakanjem
i zahvalnou naviru i endorfini, prirodni opijati. Bol nestaje. Ovo
nadalje izaziva jo vee olakanje i zahvalnost, i snaniji endorfin-
ski efekat. ena iskazuje novi vid potovanja mudrosti Tvorca
prirode kakvo je pokazano preko njenog tela. Kada shvati da biti
veseo i zahvalan zapravo pokree proces poroaja napred i de-
lotvornije, poinje da radi na takvim oseanjima kod sebe. Teak
posao se moe nastaviti, ali ona sada ima srca za to. Umesto stra-
hovanja po svoje telo, ona poinje da mu veruje.
39
Bezbolan poroaj
Kao to sam spomenula malo ranije, postoje ene koje imaju
bezbolna poroajna iskustva. Neke ak ni ne znaju da je poroaj
poeo dok beba ne pone da izlazi iz njihovih tela. Moja pri-
jateljica Meri je mislila da su grenja koja je imala u devetom
mesecu trudnoe bili posledica crevnih gasova koji su se pomera -
li. Otila je da sedne na WC olju. Nekoliko trenutaka nakon to
je sela, njen sin se rodio. Uhvatio ga je njegov otac sekundu pre
nego to je pao u vodu. Trebalo bi da ovde spomenem da moji
poroaji nisu bili uopte ovakvi. Uvek sam znala kada poroaj
poinje. i dalje ima ena sa ovakvim iskustvom, pa ak i kada im
je to prvi poroaj. Ponekad, otac deteta osea vei bol nego po -
rodilja lino.
Gledala sam tri ene dok su priale o svojim iznenaujuim
priama, o relativno bezbolnim poroajima u jednoj TV emisiji
1996. godine. Sve tri su bile nesvesne da su trudne. Jedna se
nikada ranije nije poraala (doktor joj je ranije rekao da ne moe
da zane), i bol joj nije bio dovoljno jak kako bi smatrala potreb-
nim da ode u bolnicu. Imajui simptome kao stomani grip, samo
je legla u kadu i nije shvatila da se poraa sve dok glava njene
bebe nije izala.
Ponekad su neke od ovakvih impozantnih pria i zapisane.
Knji ga o pripremi za poroaj Elis B. Stokham (Alice B. Stockham)
pre jednog veka ukljuivala je i ove:
4
- Iskustvo dr Daglas. Jedna porodica u Londonu 1828. pozvala
ju je, samo da joj prenese da je beba roena pre samog njihovog
poziva. ena je zapravo rodila dete dok je spavala i postala toga
svesna kada ju je njena preplaena petogodinja erka probudila,
nakon to je ula pla i osetila pokrete novoroene bebe.
- U izvetaju dr Daglas o drugom sluaju, jedna vrlo poto-
vana gospoa, supruga lana kraljevske porodice, jednom se
porodila dok je spavala; odmah je probudila svog supruga, uzbu -
40
ena nakon saznanja da imaju jednog lana vie u krevetu nego
nekad.
- Kominica doktorke Elis Stokham porodila se sva etiri puta
pre nego to je dr Stokham stigla do nje, uprkos injenici da ivi
preko puta ulice.
Jedna od mojih sestara ispriala mi je da se neke ene prvi
put poraaju sa ivotnim iskustvom koje ih je dobro pripremilo
za stavljanje poroajnog bola u perspektivu. Upravo sam bila po-
mogla roenju njihovog prvog deteta kod kue i spomenula da
je za prvi poroaj sve proteklo bez potekoa.
Oekivala sam da kontrakcije budu bolne koliko i period
greva, rekla mi je. Nekada su grevi bili toliko strani da sam
morala da legnem u krevet zbog njih prva dva dana. ena koja
je imala pobaaj ili ima jake menstrualne greve, ve ima neko
ivotno iskustvo koje treba da joj pomogne da se porodi bez
straha od samog bola.
U svojoj klasinoj knjizi Poroaj bez straha, dr Grentli Dik-
Rid je ispriao priu o jednom od prvih poroaja na kojima je
prisustvovao kao mladi student u Londonu 1913. Verujui, kako
jeste u to vreme, da je poroaj uvek bolan, bio je iznenaen kada
je porodilja odbila njegovu ponudu da udahne hloroform. Ovo
je bio prvi put u njegovom kratkom iskustvu, da je neka ena
odbila da uzme hloroform. Kada je odlazio, nakon poroaja,
pitao ju je zato je odbila masku.
Nije odmah odgovorila, napisao je, ve je pogledala u enu
koja je stojala kraj prozora kroz koji su se provlaili prvi zraci
sunca; onda se snebivljivo okrenula ka meni i rekla: Nije bolelo.
Nije ni trebalo, zar ne, doktore?
Tokom Prvog svetskog rata, kada je Dik-Rid bio doktor na
ratitu, bio je svedok na dva nezaboravna poroaja. Kada je prvi
put pozvan, Dik-Rid je zatraio slobodan prostor da prie poro -
dilji, pregledao ju je, i utvrdio da je poroaj poeo pre vremena.
Uskoro je beba roena i sve je bilo dobro. Naizgled nesvesna rata
41
koji se odvijao oko nje, mlada ena je sela na nosila, nasmejala
se, i odmah uzela dete u svoje ruke.
Drugi sluaj bio je kada je jedna flamanska ena naslonjena
na zgradu banke u kojoj je najverovatnije radila. Neto u nainu
na koji je stajala reklo mu je da joj se neto dogaa. Nisu ra -
zumeli jedno drugom jezike koje su govorili, ali ona je uspela da
objasni da se poraa, da nije uplaena, i da joj zaista ne treba
njegova pomo. Odluio je da ostane blizu i bude u pripravnosti
da pomogne ako zatreba. U meuvremenu, ena je bila nasme-
jana i srena. Kada su se kontrakcije vratile, njeno lice postalo je
stegnuto, ne zbog bola ili straha, ali sa izrazom odlunog ie -
kivanja. Beba je uskoro bila roena. Majka se gotovo istog trena
nasmeila, ali je ostavila bebu nekoliko minuta na zemlji.
Nakon neeg to je izgledalo kao dosta vremena, beba je
poela da plae, i majka ju je podigla sa zemlje i nekako pokidala
pupanu vrpcu. Zavila je bebu u al koji je nosila oko ramena,
okrenula se prema zapanjenom Dik-Ridu, i veselo nasmeila.
Pet minuta kasnije, imala je neke kontrakcije i posteljica je izba -
ena bez oevidnog krvarenja. Dik-Rid nikada nije zaboravio to
iskustvo, koje nije bilo ni nalik poroajima kojima je prisustvovao
u bolnici poraajui ene u velikom strahu. Napisao je:
Ono to mi se svidelo, bila je radost, srea i ponos na dolazak
i trenutak kada se oglasila beba. Moje vienje posleporoajnog
izliva krvi, plavih beba koje ne diu, materica koje se ne skupljaju
i placenti koje se ne odvajaju, mi je izgledalo potpuno strano u
ovom sluaju, mnogo izvodljivije nego to sam ikad mogao za-
misliti u svojim ambicioznim mislima.
5
Sa esnaest godina sam proitala Poraanje bez straha. i -
tanje te knjige, dobro me je pripremilo za poroaj ili bar kako
da izbegnem rutinu amerikih bolnica sredinom 1960. koja je
spreavala ene da se poraaju bez lekova i carskih rezova, ko -
rienja kljeta ili vakumskih ekstraktora.
O pitanju da li poroaj treba da bude bolan raspravljano je
pre vie od veka i po priblino u vreme tokom kog su se koristili
42
razni anestetici da bi uklonili bol. Don Daj (John Dye), ameriki
doktor iz 19. veka, postavio je interesantno pitanje onima koji
su verovali da se poroajni bol moe pripisati boanskom besu
zbog neposlunosti enskih predaka (nekada zvan teorijom po -
roajnog bola Evina greka). Njegovo pitanje je glasilo: Ako je
ovo zaista pravilo i bol je neophodan za roenje, zato onda neke
ene pate toliko vie od ostalih? Osim toga, Daj se pitao, zato
su se ti doktori koji su prebacivali krivicu na Stvoritelja zbog en -
ske patnje pri poraanju tako brzo okrenuli lekovima napravlje -
nim ljudskom rukom kako bi prekinuli ovaj od boanstva odreen
bol?
6
Oaranost Grentlija Dik-Rida zagonetkom zato neke ene
ose aju bol dok druge ne oseaju, pratilo je njegov ceo ivot i
karijeru. Kao student medicine gledao je iskusne babice kako ra -
de u bolnici u Londonu, i primetio da se ene koje uu u bolnicu
u agoniji zbog tekog poroaja mogu smiriti uz panju simpa -
tine babice. Babica je mogla da ode do ene koja je bila slika i
prilika agonije i muenja, pomiluje je po kosi, i popria sa njom
na takav nain da bi bol, ako ne i napor, odmah nestao. Vreme -
nom, gledao je kako briljive babice neguju svaku porodilju na
maj inski nain, i da to donosi mir i potporu onima koji su tu
stigli kao prestravljeni abnormalni sluajevi.
Orgazmini poroaj
U nekim kulturama, ukljuujui i nau, veina ena prihvata
ili zahteva lek protiv bolova, pre nego to uopte ispitaju kakvo
bi moglo da bude poroajno iskustvo bez upotrebe medicinskih
sredstava. Jednom sam pitala sluaoce, da li su ikada uli da neke
ene doive orgazam tokom poroajnih napona ili poroaja.
Na licima slualaca primetila sam izraze iznenaenja i radoz-
nalosti. Onda sam uoila nisku plavu enu, koja je bila naroito
oduevljena. Da! Toliko mi je drago da sam ula da priate o
tome! Imala sam najneverovatniji, produeni orgazam, dok sam
se poraala, pre 17 godina, izjasnila se. Mislila sam da sam je-
43
dina osoba na svetu kojoj se ovo desilo, i da sam moda neo -
bina, udna.
Nastavila je objanjavajui da je njena odluka da se porodi
bez upotrebe lekova, naila na neodobravanje i pritisak od strane
njenog lekara.
Nee dobiti medalju zbog odbijanja lekova, rekao joj je.
Kako se intenzitet napona (trudova) pojaavao i poroaj prib-
liavao, poela je svuda da osea peckanje. Onda je uradila neto
zbog ega je kasnije zaalila: Rekla je svom doktoru da je oseala
da doivljava orgazam.
Znate li ta mi je rekao? pitala je. Rekao je: Ti si poludela!
Ti si najudniji pacijent koga sam imao! To mi je rekao. Sada
shva tam da su stid i sramota koju sam oseala, kad bih se pri -
setila svog poroaja, bili posledica doktorovog neznanja i gru-
bosti.
Zastala je na trenutak i onda dodala: Ali orgazam je bio sja-
jan!
Upoznala sam povei broj ena sa vrlo slinim iskustvom:
Kakva god da su im bila oekivanja u vezi oseaja tokom napona
(trudova) i poroaja, uvek su otkrivali da su oseaji tokom delova
poroajnog procesa, najblae reeno, sjajni. Nekoliko njih je bilo
iznenaeno time to su uspeli da doive izvanredan oseaj zado-
voljstva, okrueni strancima, koji su ve zaboravili ta su one
oseale, jer nikada pre nisu uli da je mogue doiveti zado-
voljstvo i uivati tokom poroaja. Karolina, poroajni edukator
iz June Karoline, mi je rekla da je odluila da bi bila dobra ideja
da ne kae doktoru i sestri, kako se osea. Samo sam nastavila
napred i uivala, rekla je. Nikome do sada nisam otkrila kako
sam se tada oseala. Uvek sam se pitala zato niko ne eli da
pria o ovome.
Bila sam radoznala u vezi toga. Koliko ena je imalo orgaz -
mina iskustva tokom napona ili poroaja, pa sam odluila da
sprovedem malo istraivanje, meu bliskim prijateljima. Od 151
ene, pronala sam 32 ene, koje su prijavile bar jedno orgaz -
44
mino poroajno iskustvo. To je 21%, to je mnogo vie od onoga
to sam oekivala. Veina tih ena je rodilo svoje bebe u naem
selu, ali je interesantno da su neke ene navele, da se orgazam
desio tokom bolnikog poroaja. Navela sam neke od komentara
tih ena, koji e moda objasniti, koji faktori su prisutni kada ena
ima ovakvo poroajno iskustvo. (Promenila sam imena ena, iz
potovanja prema njihovoj privatnosti.)
Julia: Doivela sam orgazam dok sam raala svoje etvrto
dete. To se desilo dok sam se naprezala i gurala bebu tokom po -
roaja. Otili smo u bolnicu, nakon to sam neko vreme bila dole
otvorena 9 cm, pokuavajui kuni poroaj sa nekim babicama,
koje su me inile nervoznom. Nisam jo ni ula kroz vrata, kada
sam osetila neodoljiv nagon da guram bebu napolje. Doivela
sam orgazam dok se beba raala. Jedva da su stigli da me na
vreme stave na sto za poroaj, ali ja sam sve to zaboravila, jer
je oseaj dok je beba izlazila bio toliko dobar.
Margaret: Imala sam neverovatan kosmiki orgazam, osetila
sam neopisivo blaenstvo. Na neki nain ovo je imalo trajni
efekat. Jo uvek mogu da ponovim sve ovo.
Vivijen: Dok sam imala napone, nisam oseala nita neuobi -
ajeno, ali na poroaju, sam proces prolaska itavog bebinog
tela kroz moju utrobu (to se desilo prilno brzo), je bio neopisiv,
neverovatan, naroito prvi put.
Merilin: Moj poslednji poroaj je bio veoma orgazmian i to
kontinualno, kao da sam bila na talasima orgazminog blaen-
stva. Znala sam ta me eka, bila sam manje uplaena, i poku -
avala da se opustim i pratim energiju i prepustim joj se, pre
ne go da se opirem, kao kad prvog poroaja. Efekat je bio ve -
inom psiholoki, u smislu da sam doivela ogromno zadovolj -
stvo, samo privodei kraju, uspeno i bezbedno. Oseala sam se
sjajno, mesecima posle toga, to mi je pomoglo da se generalno
oseam jako pozitivno. Sve ovo je dosta uticalo na to kako se
oseam u pogledu svoje seksualnosti. Takoe mislim da mi je pre-
45
davanje sopstvenom telu, tokom poroaja, omoguilo da zako -
raim u deo sebe, koji ranije nisam poznavala i pomoglo mi da
osetim vie volje da se predam i prepustim tokom voenja lju -
bavi.
Denel: Poraanje je bilo kao pre- i postorgazmino stanje,
tokom drugog i treeg poroaja, ali nije bilo pulsiranja koje se
osea tokom vrhunca. Doivela sam veoma seksualno i mono
iskustvo, koje je vie od orgazma, jer orgazam moe biti vie
samo-ohrabruju i kratkog trajanja. Poroaj je tako duhovni
oseaj, tako udesan, povezani ste sa Bogom i vidite boan stve -
nost u svakome kome seks nije najznaajniji u ivotu. Potpuno
ste uronjeni u nesebinu ljubav, a blaenstvo i seksualna oseanja
su nagrada za doputanje vaem telu da radi ta zna i kako zna,
dok je vaa svest proirena.
Paula: Razmiljala sam neko vreme o ovom pitanju. Uvek sam
oseala da su naponi i poroaj bili kao jedan veliki orgazam. Kon-
trakcije su bile kao da talasi zadovoljstva prolaze kroz telo. Jedino
sto sam zakljuila je da je poslednjih nekoliko centimetara ot-
varanja izuzetno jako i jedva prijatno. Ali sam osetila da su na -
poni i poroaj bili jedan kontinualan orgazam. Ne mogu da
ka em da je isto kao orgazam tokom seksualnog odnosa. Tip
orgazma koji sam doivela tokom napona i poroaja, je zahtevao
vie moje panje nego orgazam tokom seksualnog odnosa. U
svakom sluaju ja oseam da je to orgazam. Poroaj je sam po
sebi veoma orgazmian, dok beba prolazi kroz poroajni kanal -
veoma prijatan oseaj.
Marija: Morala sam da mislim o ovome nekoliko dana. U po -
etku sam mislila ne, ali su svakako postojali senzacionalni
oseaji, u prvoj fazi tokom otvaranja, koje je bilo neverovatno in-
tenzivno, kada bi me Ted poljubio ili kada bih ja zarila glavu u
njegov vrat tokom naleta. Tokom prve faze svih mojih poroaja,
nisam oseala nikakvu nelagodnost i seam se da sam uivala
tokom najveeg dela poroaja. Uzbuenje, naleti energije, do -
dirivanje sve je bilo veoma prijatno. Doivljaj nije bio potpuno
46
isti kao pravi orgazam, ali kad bi naleti splasnuli, totalna opu -
tenost koja bi potom usledila, je bila veoma slina oseaju ne -
posredno nakon orgazma. Za mene je druga faza bila potpuno
druga pria. Seam se da mi se nije dopao taj drugi deo, zbog
oseaja probadanja, usled razvlaenja tkiva. U svakom sluaju,
naleti dobre energije su jako prijatni i iako nisam znala da li su
se moji unutranji miii grili ili ne, poroaj je najenerginiji i
najfascinantniji dogaaj. Dosta je vei od naleta orgazma ili
svakako drugaiji.
Elejn: Ja nisam doivela orgazam, ali sam se oseala slino,
prilikom mog prvog poroaja. i to se desilo samo na prelazu,
krat ko pre poetka guranja (naprezanja). Na trenutak sam ose -
tila kao da sam blizu orgazma, letela sam visoko, oseala bol i
bila uplaena ta e biti dalje. i sve sam ovo osetila u isto vreme.
Alisia: Ne, ne mogu opisati moje iskustvo kao orgazmino.
Pre bih rekla da je bilo euforino, produhovljujue.
Nanet: Ne bih rekla da sam doivela orgazam ni tokom na -
pona, ni tokom poroaja. Pre bih rekla, oseanje bezkontrolisa -
nosti. Moja sestra kae da je poroaj kao najvei orgazam ikada,
ali samo kao, tako da zvui kao kvalitativna razlika. Seam se
da si mi rekla, da se moj mozak premestio u moj karlini deo, jer
bio je tamo gde je potreban, i mislim da si bila u pravu, sva tri
moja poroaja su predivno maglovita, to dokazuje da sam ih
doivela svojim telom, a ne svojom glavom.
Pre nego to preem dalje, sa teme orgazminog poroaja,
elim da napomenem, koliko retko se ovakva mogunost uopte
spominje enama koje se pripremaju za poroaj. Postoji nekoliko
objanjenja za ovo utanje. Jedno je da veina doktora i babica
uopte ne zna da se ovakve stvari mogu desiti i da se deavaju.
Drugo je da i kad se desi, niko to ne pominje, jer se orgazam ka -
rakterie kao privatna stvar. Jo jedan razlog je da oni koji znaju
da je mogue da se to desi, ne ele da poveavaju oekivanja
kod ena, koje bi onda oekivale da doive ba takvo iskustvo i
47
oseale bi se prevarenim, ukoliko ne bi doivele neto slino
onome o emu su sluale. Konano, ono to mogu rei, jeste da
se orgazam tokom napona (trudova) i poroaja, ne deava esto
kod ena koje su u tom periodu na terapiji medicinskim leko -
vima, koje koriste epiduaralnu anesteziju i barbiturate (lekove
koji imaju sedativno, hipnotiko i anestezioloko dejstvo, a u
veim koliinama mogu da izazovu smrt). Poto veina ena u
naem drutvu, tokom pripreme za poroaj, koristi razne vrste
medikamenata, to moe biti znaajan razlog zbog kojeg je ovaj
fenomen sakriven od doktora, babica i ireg auditorijuma.
Poroajni bol se razlikuje od druge vrste bola
ene iz naeg sela znaju da poroaj obino boli, bar kada je u
pitanju prvi poroaj, ali one isto tako znaju da je taj bol drugaiji
od bola usled povreivanja. Kada se povredite i osetite bol, po -
ruka je Bei! ili Bori se! Naneta ti je teta. Ovo je informacija
od ivotnog znaaja. Bol u periodu napona i poroaja, alje pot-
puno drugaiju poruku. Poruka je: Opusti svoje karline miie.
Prepusti se. Predaj se. Ne bori se. Vee je i jae od tebe. Ova
poruka se dosta razlikuje od poruke Zatiti se! ili Bei! koja
prati povredu.
Ipak, mnoge ene na naponski i poroajni bol reaguju potpu -
no isto kao kad iskuse bol usled ranjavanja. Razmiljaju da ree
problem medikamentima, ne videi svrhu doivljavanja perioda
napona, bez medikamenata. Oni ne znaju da promena poloaja,
pristupa, atmosfere u poroajnoj prostoriji, i mnogo drugih fak-
tora, moe potpuno da promeni unutranji doivljaj napona.
Uglavnom ene nisu svesne da mogu olakati svoju napetost i
ne prijatnosti, ukoliko o materinim kontrakcijama ne budu raz -
miljali kao o grrevima, ve kao interesantnim oseajima koji
zahtevaju svu vau panju.
Verovatno poslednje to biste eleli da ujete o bolu tokom
napona (ako ste ga ve osetili) je da postoji bilo ta fino i suptilno
u vezi sa tim bolom. Naravno mnogo je vea mogunost da ob -
48
49
Ketrin pronalazi udoban, efektivan poloaj za potiskivanje
bebe.
Porodilja prvorotka, bez primene lekova, doivljava poro aj nu
ekstazu.
ratite panju na suptilnosti, kada ste okrueni bliskim prija te -
ljima, koji imaju iskustva u pomaganju enama oko poroaja.
Moete ak osetiti da ste povreeni unutra, tokom kontrakcije,
ali smirenost i nenost vae babice, gest ili rei razumevanja, vam
govore da zapravo ne postoji nikakva povreda. Ovakvo znanje u
slinim situacijama, je toliko uverljivo, da je mogue da osetite
smanjenje bola ili da dobijete sposobnost da podnesete njegovo
poveanje.
ula sam mnoge kako diskutuju o svojim razlozima za prime -
nu epiduralne anestezije, i to to je mogue ranije u periodu
napona, pravdajui se time da ne mogu uopte da podnesu ika -
kav bol. Naravno, ovakve izjave vie uzimam za ozbiljno kada su
u pitanju ene koje nemaju probuene ui, tetovae, implantate
u grudima, kozmetike hirurke zahvate i koje ne nose neudobnu
obuu. U svakom od prethodno navedenih sluajeva, ena je
izab rala bol, koja je u izvesnoj meri traumatian, jer uoava izves-
tan smisao koji dolazi pored bola.
Neke ene su poroaj, bez lekova protiv bolova, okarakterisa -
le kao neku vrstu eksrtemnog sporta. ene koje su se odluile
za prirodni poroaj, bile su ismevane kao muenice ili superene,
izloene suludoj enskoj verziji maoizma. Ovo je karikatura, nije
realnost. Zapravo, veina ena koje odlue da podnesu napone,
trudove, bez upotrebe medikamenata, rade to upravo iz straha
od nepotrebnih intervencija, ukljuujui traumu i posleporoajni
bol u sluaju carskog reza. ene u naem selu gaje potovanje
pre ma hirurgiji i generalno trae da je izbegnu kad god je to mo -
gue.
Molim Vas da shvatite da vam ja ne obeavam orgazam ili pot-
puno bezbolne napone i poroaj, ukoliko odbijete lekove protiv
bolova tokom perioda napona. Niko vam to ne moe obeati. Ja
samo znam da kad bih se prisetila svojih poroajnih godina,
elela bih da budem svesna svih mogunosti enskih reakcija na
napone.
50
Zato se ena sa ovih slika smeje? Svakako ne zbog lekova,
poto nije koristila nikakve lekove protiv bolova ili sedative, to -
kom poroaja. Ona se smeje jer je u stanju velike uzbuenosti,
ekstaze. Ova 3,7 kilograma teka beba, je njeno prvo dete. Na -
poni (trudovi) su trajali 24 sata. Nijedan od ovih faktora nije
iskljuio orgazam. Moje miljenje je da se orgazam ne dogaa
tako lako enama koje su obeshrabrene, uplaene ili ljute - bar
ih ja nisam primetila kod ena koje se nalaze u ovakvom emoci -
onalnom stanju. Po meni, najveu ansu za orgazmian poroaj
imaju ene koje daju sve od sebe da shvate nalete napona (tru-
dova) i koje sarauju sa njima. Kao to smo ranije proitali, neke
ene su imale orgazmian poroaj, a da pri tom nisu ni znale da
je mogu.
51
Srena da ne moe biti srenija
Zastraujui poroaji dobijaju visoke ocene
Veina ena u Americi danas, stie prve predstave o poroaju
sa televizijskih prikaza poroaja u bolnickoj drami. Komercijalna
televizija se hrani senzacionalnim i opasnou nabijenim
momen tima. Ako je poroaj uvrten u scenario serije ili filma,
dra matina tenzija u zapletu obino zahteva nesreu, smrt ili
gonjenje. Uobiajeno e postojati scena ili iz sudnice ili iz opera-
cione sale. ene koje imaju malo realnog znanja, ta poroaj zais -
ta predstavlja, mogu biti posebno podlone uticaju negativnih
poruka koje su usaene u film ili seriju.
Zahtevi komercijalnih televizija i filma doveli su do mnogih
mitova i zabluda vezanih za periode napona i poroaj. Evo jed -
nog primera kako je naa kulturna mitologija o poroaju, pogo -
ena njima: U realnom ivotu, naponi (trudovi) poinju pos tepe -
no. U filmu ili seriji, naponi (trudovi) se pojavljuju odjednom, kao
munja. U jednom trenutku glumica elja kosu ili uiva u veeri,
a u drugom trenutku, trudovi je nadjaavaju tolikom silinom, da
mora smesta biti odvedena u bolnicu, da bi je sauvali od tru-
dova. ene i devojke, koje su odrasle gledajui ovakve stvari, bez
drugog preciznijeg izvora informacija o poroaju, ue da poisto -
veuju bol usled napona, sa opasnou. Bol se prikazuje kao da
moe da bude fatalan.
Moja svekrva je umela za ovo da kae ko je dobro odgajan,
on e dobro odgajati.
Televizija bi mogla postati efektivan metod za smanjivanje
straha od poroaja kod ena.
Ako bi nam bilo dozvoljeno da posvedoimo ta se stvarno
deava kada se potuje seksualnost poroaja, verujem da bi na
ekstremni strah od poroaja poeo da iezava. Uvrstila sam i
listu odlinih poroajnih video materijala, u odeljku Sredstva.
52
Potovanje naih tela
Verujem da bol u sluaju normalnih napona (trudova) ima
svo je znaenje. Interesantna stvar u vezi bola je da je on ist.
Kada proe oseaj bola, gotovo je. Ne moete ponovo proi kroz
isto bolno iskustvo tako to ete zapamtiti bol. Bol prilikom tru-
dova je specijalna vrsta bola: Skoro uvek se pojavljuje, ne na -
nosei nikakvu tetu telu.
Kad izbegavanje bola postane glavna odlika brige o poroaju,
paradoksalan efekat je da sve vie ena mora da se suoi sa bo -
lom, nakon to se njihove bebe rode. Uestala upotreba epidu-
ralne anestezije, dovodi do vee stope primene carskog reza,
poroaja u kome se beba izvlai pomou vakuma i poroaja u
kome se beba izvlai pomou hirurkih kljeta. Epiduralne anes -
te zi je izazivaju dugotrajan bol u leima, u proseku kod jedne od
pet ena. Ponekad, upotreba vakuma i hirurkih kljeta uzrokuje
povrede kod bebe ili majke. Primena intravenoznih cevica je
bolna dok god se koristi, ak i nekoliko dana nakon to se skine
sa tela. to vie pomerate plastiku u svojim venama, prilikom
pokreta, sve vie vas boli. enama koje se poraaju carskim
rezom, ugrauje se kateter u mokrani kanal, pre poetka ope -
racije. Ova uplja cev (kateter) e ostati tu najmanje 24 sata. Dok
im je kateter u mokranom kanalu, veina ena osea stalnu pot -
rebu za mokrenjem. Poto konstantno mokre, nema naina da
nagon za mokrenjem prestane. Primena carskog reza obino
obuh vata postavljanje odvodne cevice, koja je zaivena u delu
rane, kako bi efikasno odvodila krv i limfu iz trbune upljine. e -
ne su otkrile da je uklanjanje te odvodne cevi (drejna) treeg
dana, veoma bolno, posebno kada im nisu dati lekovi protiv bo -
lova, sat ili manje vremena pre procedure vaenja odvodne cev -
ice. i konano, formiranje intestinalnog gasa, nakon bilo kakve
hirurke intervencije u abdominalnom delu (ukljuujui i carski
rez) je jako bolno za ene. Postoperativna bolna osetljivost moe
da se pomea sa eninim spokojstvom u brizi oko novoroene
53
bebe. Svaka gore pomenuta procedura i svi navedeni uslovi,
uzrokuju bol nakon poroaja.
ena koja se poraa bez bilo kakve intervencije, sa druge
strane, vie je sklona tome da ne oseti vie nikakav bol nakon
bebinog roenja. esto, ona je euforina, plovei na hormoni -
ma koji se lue nakon bebinog roenja. Oksitocin, ljubavni hor-
mon, se lui sa finalnim rastezanjem perineuma (meice izmeu
vaginalnog i analnog otvora) oko bebine glave i tela, prijatan
oseaj za veinu ena. Ako je bol i postojao nekoliko trenutaka
ranije, sada je ili potpuno zaboravljen ili potisnut. Ne samo to,
ena je razvila mone tehnike relaksacije, praktikovane tokom
najintenzivnijeg i najznaajnijeg dogaaja u svom ivotu. Nauila
je kako sporo i duboko disanje moe da promeni oseaje koje
doivljava. Verovatno je i razvila novo potovanje prema sop-
stvenom telu. Iskusila je izvanrednu kombinaciju oseanja ranji -
vosti, moi i kontakt sa enskim principom koji karakterie na -
pone i poroaj.
Reference
1. Senden, I. P. M., et al. Labor pain: A comparison of parturients
in a Dutch and an American teaching hospital. Obstetrics & Gynecol-
ogy, 1988; 71 (4).
2. Jordan, Brigitte. Birth in Four Cultures: A Cross-Cultural Investi-
gation of Childbirth in Yucatan, Holland, Sweden and the United States.
Montreal: Eden Press, 1983.
3. Morse, J. M., and Park, C. Home birth and hospital deliveri es: A
comparison of the perceived painfulness of parturition. Research in
Nursing Health, 1988; 11:175-81.
4. Stockham, Alice, MD. Tokology. 1882.
5. Thomas, A. N. Doctor Courageous. London: William Heinemann
Ltd., 1957.
6. Dye, J. N. Painless Childbirth. Buffalo, NY: Baker, Jones & Co.,
1888.
54
Poglavlje 4
Pravilo Sfinktera
Hvaliu Boga i pun sam strahopotovanja
to sam tako divno stvoren.
Psalm 139,14
Pravilo Sfinktera (stezaa) je ono to ja nazivam setom
bazinih pretpostavki o poroaju, koje moje kolege i ja sledimo.
Umesto da pou od shvatanja Pravila Sfinktera, veina ena
u Americi i praktino svi akueri, veruju u skup pretpostavki, koje
akueri nazivaju Pravilo o Tri P. Pravilo Tri P znai: Putnik-Pro-
laznik (beba), Prolaz (karlica i vagina) i Power (mo - snaga mate -
rinih kontrakcija). Mislim da ovo - takozvano pravilo - stvara
dosta nesuglasica i kod doktora i kod ena, u pogledu istinskih
sposobnosti enskog tela, izazivajui tako veliki broj nepotrebnih
carskih rezova, poroaja uz pomo vakuma, poroaja uz pomo
hirurkih kljeta i drugih komplikacija. Verovatno najvea psiho -
loka razlika izmeu Pravila Sfinktera i Pravila Tri P je da Pravilo
Tri P okrivljuje enu za ono to medicina naziva disfunkcional ni
naponi (trudovi). (Samo to ih mi ne zovemo nefunkcionalni: mi
samo mislimo da oni traju due nego obino.) U skladu sa Pravi -
lom Tri P, ako naponi (trudovi) kod ene ne rezultuju bebinim iz -
laskom van, u toku vremenskog perioda koji je unapred odreen,
smatra se da je ena kriva: ena je odgajila suvie veliku bebu,
ili ima malu vaginu ili suvie slabu matericu. Prema Pravilu Sfink-
tera, naponi (trudovi) koji ne dovedu do poroaja, u nekom
razumnom vremenskom periodu, su esto usporeni ili u zas-
toju, usled nedostatka privatnosti, straha i stimulacije pogrenog
dela mozga ene koja se poraa. U ovom poglavlju u objasniti
kako sve ovo funkcionie.
55
Akueri ne razumeju Pravilo Sfinktera, i ne shvataju da ono
ima veze sa njima, jer niko ih tome nije uio tokom njihovog me -
dicinskog kolovanja, i retko, ako su uopte imali prilike da vide
ta bi se desilo da su ozbiljnije razmatrali ovo pravilo. Umesto
toga, oni prezentuju Pravilo Tri P, i to tako to smatraju da je
raanje deteta vie fiziki, nego hiljadama godina star fizioloki
proces. Interesantno je da Pravilo Tri P jako malo toga objanja -
va u praktinim uslovima. Jedna od najbesmislenijih dijagnoza u
akuerstvu je cefalo-karlina-disproporcija (CPD), naziv zasnovan
na Pravilu Tri P, a znai da je beba suvie velika da bi prola kroz
majinu karlicu. Stopa CPD-a varira od bolnice do bolnice i od
drave do drave. Moje kolege i ja smo prisustvovali uspenom
vaginalnom poroaju kod veih ena, kojima je prethodno dijag-
nostikovana cefalo-karlina-disproporcija (CPD).
U nekoliko ekstremnih sluajeva, suvie velika neusklaenost
izmeu veliina bebe i karlice je spreila normalan vaginalni
poroaj. Problemi ovog tipa su bili mnogo ei u 19. veku kada
je veina ena imala deformisane karlice, usled rahitisa. (Samo
je nekoliko ena imalo rahitis u razvijenim zemljama.) Tokom
napona (trudova) kod veine ena, problem sa jednim ili vie od
Tri P, nije razlog zbog kojeg se mnogi poroaji zavravaju aku -
erskim intervencijama kao to su poveanje oksitocina, epizio -
tomija, carski rez, hirurka kljeta ili vakum, kada ne doe do
poroaja nakon nekoliko sati napona (trudova). Nepotovanje
Pravila Sfinktera je verovatno uzrok. Da bi se okarakterisao kao
pravilo u akuerstvu, opis neke bioloke istine bi trebalo uvek da
bude istinit i taan, a ne samo povremeno. Uzmimo primer gravi -
tacionih pravila:
Svaki put kad drimo neto u vazduhu, a onda ga pustimo,
ono e pasti na zemlju.
Voda uvek tee nizbrdo.
Da je Pravilo Tri P zaista bilo tano po pitanju unut ranjih
mogunosti ene, postojala bi mala varijacija u broju ena kojima
je potrebna akuerska intervencija prilikom poraanja. Pravilo
56
Tri P nikako ne objanjava kako konstantno niska stopa primene
carskog reza u naem selu (uvek manje od 2%) postoji u istoj
dravi u kojoj je opta stopa primene carskog reza vea od 24%.
Problem sa Pravilom Tri P je u tome to ignorie znaajne dokaze
koji ukazuju na vanost emocionalnog, psiholokog i duhovnog
aspekta poroaja. Ovo mnoge doktore navodi da misle da je ve-
liki procenat ena u Americi roeno sa nekim nedostatkom koji
im onemoguava da se porode bez ogromnih tehnolokih inter-
vencija. A zapravo skoro sve su sposobne da se normalno poro -
de, ako im se obezbedi adekvatna briga i okolnosti. Neke babice
su predloile da bi Pravilo o Tri P trebalo da bude proireno, da
se dopuni sa drugim P, kao to je Psiha, Poloaj, Pomonik pro-
fesionalac, Politika, Procedura, Pritisak, Ljudi (People), poto sve
navedeno utie na to koliko poroaj moe da bude lak ili komp-
likovan.
Kada sam se pojavila sa konceptom Pravila Sfinktera, da bih
opisala osnovne pretpostavke kojima se vodim u poslu, mislila
sam na sfinktere zaduene za izluivanje, napone (trudove) i po -
roaj. Znanje bazirano na Sfinkter Logici (poznavanju rada sfin -
ktera) je bilo od davnina usaeno u poroajnu praksu tradi -
cionalnih kultura, irom sveta. Kulture kao to su ove, koje su se
odrale hiljadama godina, moda mogu da podue nae tehno -
loko drutvo o mudrosti poroaja. Radoznali lekari su se uvek
pitali, zato se ene iz tradicionalnih kultura mnogo lake pora -
aju od modernih ena i ena ija je veza sa prirodom slaba.
Da bih objasnila ta podrazumevam pod Pravilom Sfinktera,
prvo u opisati optu funkciju i svojstva sfinktera koji reguliu
izluivanje - beike i rektuma, zajedno sa onima koji su zadueni
za proces napona (trudova) i poroaja - grlia materice i vagine.
57
Osnove Pravila Sfinktera
Vaginalni sfinkteri, sfinkteri grlia materice i sfinketri za izlu -
ivanje, najbolje funkcioniu u intimnoj atmosferi, u privatnosti
- na primer, kupatilo sa zakljuanim vratima ili spavaa soba, gde
je uznemiravanje nepoeljno ili nemogue.
Ovi sfinkteri se ne mogu otvoriti naom voljom i ne reaguju
na komande (kao to su Guraj! ili Opusti se!).
Kada je sfinkter neke osobe u procesu otvaranja, moe se
naglo zatvoriti, ako osoba postane uznemirena, uplaena, poni -
e na ili samo-svesna. Zato? Visoki nivoi adrenalina u krvotoku
ne podstiu (a ponekad zapravo i spreavaju) otvaranje sfinktera.
Ovaj blokirajui faktor je bitan razlog zbog kog su ene u tradici -
onalnim drutvima, uglavnom birale druge ene (osim u zaista
specifinim uslovima) koje mogu da prisustvuju njihovom poro-
aju.
Stanje oputenosti usta i vilice je direktno povezano sa mo -
gu nou da se grli materice, vagina i anus maksimalno otvore.
(Preporuujem da se setite ovoga, ako nekad budete imali prob-
lema sa hemoroidima, i uplaite se od pranjenja creva, jer je
ovaj aspekt Pravila Sfinktera od velike pomoi u ovakvim situaci-
jama.)
Reproduktivni sfinkteri i sfinkteri zadueni za
izluivanje
Sfinkteri su krune grupe miia koji uobiajeno ostaju zgreni
(kontrahovani) kako bi otvori na odreenim organima bili
zatvoreni, sve dok se ne ukae potreba da neto proe kroz njih.
Za datak svakog sfinktera je da se opusti i rairi, tako da se ne -
ometano moe otvoriti dovoljno iroko, da omogui prolaz
neega to mora tuda proi. Za pranjenje creva i beike i po -
roaj, neophodno je otvaranje sfinktera.
Majkl Odent, dobro poznati francuski doktor, je dosta dopri-
neo naem razumevanju fiziologije poroaja, objanjavajui ulo -
58
gu ljudskog mozga tokom perioda napona (trudova) i poroaja.
On pravi razliku izmeu neokorteksa - racionalnog dela mozga,
koji igra vanu ulogu u apstraktnom razmiljanju - i onog dela
mozga koji upravlja instinktima. Za ovaj deo mozga, ili modano
stablo, se takoe smatra da predstavlja lezdu koja lui hormone.
Svi sisari enskog pola, ukljuujui i ene, lue odreeni broj hor-
mona tokom poroaja, kao to su oksitocin, endorfin, prolaktin.
Sa druge strane, stimulacija neokorteksa moe zapravo da ometa
poroajni proces, tako to blokira luenje hormona od strane
drugog dela mozga koji upravlja instinktima.
Kako je neokorteks stimulisan? To se moe izvesti na ne ko liko
naina: ako pitate majku koja je u procesu napona (trudova) da
odgovara na pitanja koja zahtevaju razmiljanje, ako je neka
osoba na takav nain u njenoj blizini, da se ona osea posma-
trano i nelagodno, izlaui je jakom svetlu i nedovoljnom za-
titom njene privatnosti.
1
Veina izjava koje su dali lekari u 19.
veku (kada se jo uvek najvei deo ena poraao u svojoj spava -
oj sobi), govori nam da je medicinska profesija tada imala vie
radnog znanja o Pravilu Sfinktera, nego lekari danas. Naravno,
oni to onda nisu zvali Pravilo Sfinktera: umesto toga, priali su o
skromnosti.
Nedavno istrivanje mozga
2
je formirano da bi se ispitalo na
koje naine centar mozga koji upravlja instinktima usklauje glat -
ke miie beike sa oputanjem sfinkter miia.
Koriena je tehnologija slikovitog prikaza mozga. Prvi zadatak
istraivaa je bio da nau ljude koji bi uestvovali u istraivanju.
Da bi se tehnologija slikovitog prikazivanja mogla koristiti, ues -
ni cima studije se moralo omoguiti da uriniraju u prisustvu pos -
matraa. Imajui u vidu da ne moe svako da obavi ovaj zadatak,
istraivai su poeli sa odabirom ljudi koji kod svojih kua mogu
da uriniraju dok ih neko posmatra. Ti ljudi su onda bili podvrgnuti
istom postupku u bolnici, dok je istovremeno prikazivana slika
njihovog mozga. Meutim, istraivai su morali da se suoe sa
preprekom koju nisu u potpunosti predvideli: Veina ljudi koji su
59
mogli da mokre kod kue, uz prisustvo posmatraa, nije isto to
moglo da izvede dok je bilo u bolnici.
3
ene koje se poraaju u
bolnici, moraju da se izbore sa ovim blokirajuim faktorima.
Urinarni i analni sfinkteri, omoguavaju beici i rektumu da
funkcioniu kao rezervoari koji zadravaju svoje sadraje, sve dok
ne doe potreba za izbacivanjem. Kod odojadi, ovi sfinkteri nisu
potpuno razvili sposobnost da ostanu zgreni dok se ne ukae
povoljna situacija da mogu da se opuste. Uenje da se odrava
ovaj ritam kontrole sfinktera je cilj treninga sa noom, koji obino
nastupa tokom druge ili tree godine kod odojadi, i male dece
u industrijalizovanom svetu.
Za veinu ljudi koji su odrasli u industrijalizovanim drutvima,
potrebna je odreena doza privatnosti da bi se sfinkter opustio
dovoljno da doe do pranjenja, ak i kad je nagon za pranje -
njem dosta jak. (Postoje i izvesne razlike izmeu beike i rektu -
ma, oigledno, poto beika ima manju granicu izdrljivosti u
odnosu na rektum.)
Sfinkteri, kao miii koji nisu pod naom svesnom kontrolom,
su pod uticajem emocija. Oni funkcioniu najbolje i najoputenije
u mirnoj i oputajuoj atmosferi, kada nema uznemirujuih emo-
cija. Verovatno, poto su organi za eliminaciju dosta blizu organa
za reprodukciju, posebno kod mukaraca, javni toaleti su pode -
ljeni na osnovu polova. Nae drutvene norme zahtevaju privat-
nost koju omoguuju zidovi izmeu kabina i vrata sa bravom.
Istinsko razumevanje napona (trudova) i poroaja postaje
mnogo lake kad nauimo da su grli materice i vagina, takoe
sfinkteri. U veini sluajeva, oni funkcioniu kao i ostali sfinkteri
u organizmu. Oni obavljaju normalne telesne funkcije. Naponi
(tru dovi) predstavljaju jak i intenzivan rad koji zahteva svu
majinu panju, i moe trajati satima uz preznojavanje i duboko
disanje. Ipak to i dalje ostaje normalni fizioloki proces, kroz koji
ene, kao i enke svih sisara, prolaze od kad postoje. Da biste
razumeli ovaj fiziki proces neophodno je da razumete kako
sfinkteri funkcioniu.
60
Svojstva sfinktera
Sfinkteri ne sluaju nareenja. U skoro svim bolnicama in-
dustrijalizovanog sveta gotovo je ustaljena praksa da se porodi -
lja ma stalno komanduje da guraju, onda kada se dole potpuno
otvore. Takve komande se daju enama bez razmiljanja o tome
da se na gon za guranjem postepeno, spontano pojavljuje kod
majke porodilje. Guranje e samo po sebi doi na red, i bez da
neko vie na majku kako i kada da gura. Mnoge ene su u mo -
gunosti da izguraju svoje bebe napolje, dok se na njih vie, ali
verovatno e i zavriti zapoeto uprkos, a ne zbog ometanja u
vidu vike. Ne postoji jai i intenzivniji telesni nagon od materinih
kontrakcija, koje pomeraju, guraju bebu niz poroajni kanal,
kada se grli materice potpuno otvori. Prisetila sam se istrai-
vanja Dr Kristijane Nortrap (Christiane Northrup), kada se tokom
napona (trudova), prvi put suoila sa na gonom za guranjem. Up-
ravo je zavrila svo ju akuersku specijalistiku obuku. Obeala je
da nikad vie nee rei porodilji u trudovima da prestane da gura,
ako porodilja osea nagon za guranjem, iako su je tome uili
njeni profesori.
4
One koje se nikada nisu poraale dok neko vie
na njih, mogu bolje da razumeju kako ovakav pristup (vikanje)
moe biti ome taju, dok razmiljaju ta bi bilo ako bi se uneredile
dok stranac stoji pored njih i vie im kako i ta da rade.
Sfinkteri najbolje funkcioniu u uslovima prisnosti i privat-
nosti. Jedna moja bliska prijateljica mi je dala praktinu lekciju
u vezi ovog aksioma, tokom sedmodnevnog puta od Ajove do
Kalifornije. Ovo se dogodilo za vreme naih studentskih dana,
tokom ranih ezdesetih godina. Kampovali smo po nacionalnim
parkovima, kako bismo trokove sveli na minimum. U to vreme
u nacionalnim parkovima su postojali samo poljski toaleti ili neki
slini. Ovo je mojoj prijateljici bilo prvo terensko putovanje kroz
dravu. Otkrila je da su toaleti od Ajove do Kalifornije toliko
nezadovoljavajui, da je dobila sve vei zatvor iz dana u dan.
Mogla je da mokri, ali to je bilo sve. Svakog jutra mi je davala
61
svoj dnevni izvetaj o zatvoru. Bez obzira na to koliko su toaleti
na benzinskim stanicama, tokom putovanja, bili isti, ona nije
mogla da obavi veliku nudu dok god smo bili na putovanju. Kada
smo konano stigli do kue njenih roaka u severnoj Kaliforniji,
ona je odmah otrala u toalet. Nekoliko trenutaka kasnije, poja -
vila se nasmejana uz veliki oseaj olakanja. Ona kae da je raz-
liku napravilo to to se u kupatilu roaka oseala kao kod kue.
To je omoguilo njenom organizmu da normalno funkcionie.
Ka da smo se nedavno prisetile ovog putovanja, rekla mi je da se
skoro vratila sa 15-odnevnog puta iz ehoslovake. To to nije
imala roake u ekoj je oigledno bilo problem, jer nije imala
pranjenje creva itave dve sedmice. Neke stvari se jednostavno
ne menjaju, kako vreme prolazi.
asovi obuke o poroaju za parove, babice Lize Goldtajn
(Lisa Goldstein), iz ruralnog dela Severne Karoline, podrazu -
mevaju duhovit i efektivan nain da se oevi podue kako razne
blokade utiu na otvaranje sfinktera. Prvo im je pokazala nov -
anicu od 50 dolara. Onda je stavila na pod jednu osrednju iniju
od nerajueg elika oko koje je sedelo 10 ili 15 parova. Onda je
ponudila novanicu prvom oveku koji pred svima bude mokrio
u iniju. Tokom svih njenih godina rada, ponavljala je eksperi-
ment sa inijom i novanicom, i ispostavilo se da nikada nikome
nije morala da da tu novanicu.
Sfinkteri mogu naglo da se zatvore kada je njihov vlasnik
trgnut, iznenaen ili uplaen. Sfinkteri mogu naglo da se zat vo -
re, bez ikakvog uticaja volje njihovog vlasnika. Iznenadna kon-
trakcija, prethodno oputenog sfinktera je reakcija koja se bazira
na strahu. Ovo je deo prirodne reakcije, bei-ili-bori se, na doiv -
ljenu opasnost. Nivoi adrenalina i kateholamina rastu u krvoto -
ku kada je organizam uplaen ili ljut, besan. enke ivotinja u pri -
rodi, kao to su gazele i divlje zveri, mogu se nai u situaciji da
krenu da se poraaju, a da se odjednom itav proces poroaja
preokrene, ako ih iznenadi napada. Ovo je samo jedan od na -
ina koji pokazuje kako su svi sisari programirani da se zatite to -
62
kom poroajnog procesa, kada su najranjiviji. Isti ovakav me ha-
nizam postoji i kod ljudi, i nije neophodno da ga razumemo da
bi se ispoljio.
Mnoge praktine ale su zasnovane na ljudskom poznavanju
odreenih fizikih reakcija. Moj suprug me uverava u sledee:
o vek stoji i mokri u javnom toaletu, i ako neko naglo i buno
upadne kod njega, veliki broj njih e shvatiti da im urin vie ne
izlazi. Moe da bude potrebno i nekoliko trenutaka relaksacije,
pre nego to budu mogli da nastave sa uriniranjem.
Seam se poroaja koji me je nauio da grub i bezoseajan
karlini pregled moe da preokrene proces otvaranja grlia ma-
terice u suprotnom smeru. Prisustvovala sam poroaju majke
prvorotke, kod koje se pojavila groznica. Uskoro je bilo jasno da
je groznicu izazvala infekcija beike. Iako je dole bila otvorena 7
cm, nije napredovala od tog stanja. Odluila sam da bi trebalo
da je odvedem u bolnicu. Kada smo stigli u bolnicu u Nivilu (dole
je jo uvek bila otvorena 7 cm - proverila sam pre dolaska u bol-
nicu) briga o njoj je dodeljena akueru, ije ponaanje je bilo
sumorno i ne ba prijateljski nastrojeno. Bez ljubaznosti i dopu -
tanja, obavio je interni pregled tako grubo da je ena plakala od
bola - takve reakcije nije imala tokom mojih prethodnih pregle -
da. Promrmljao je da joj je grli materice otvoren samo 4 cm i
izaao iz prostorije na nekoliko minuta. Dok je on bio napolju,
uverila sam se sopstvenim pregledom da joj je grli materice
otvoren 4 cm. Bila sam ubeena da je doktorov grub i bolan
preg led doprineo tolikom zatvaranju grlia materice. Naponi
(trudovi) se kod ove ene vie nisu pojavljivali, posle grubog in-
ternog pregleda od strane neljubaznog akuera, pa su ovu enu
morali da porode carskim rezom. Za enski neokorteks, ovaj
ovek je bio akuer, ali iz ugla grlia materice i mozga koji ru -
kovodi instinktima, ovaj ovek je bio neprijatelj, napada.
Na osnovu nerazdvojnih misterija enskih tela, dovoljna su za-
paanja na osnovu kontinuiranog prisustvovanja koja mogu pre -
neti adekvatnu dubinu doivljaja. ta bi moglo da bude miste -
63
ri oznije od telesnog procesa koji se menja, u zavisnosti od toga
ko se nalazi u blizini.
Neki skeptici se mogu pitati da li je ikad postojao dobar razlog
da se mukarci (osim lanova porodice) udalje iz poroajne pros-
torije. Moe li njihovo prisustvo, ili prisustvo enskih osoba koje
su nepoznate porodilji, da zaista koi poroaj?
Sigurna sam da je odgovor na oba pitanja, da. Prisustvo ne -
poznate osobe u poroajnoj prostoriji, posebno ako je ta osoba
mukarac koji nije suprug porodilje, jako esto (iako ne uvek) us-
porava ili zastavlja napone i poroaj. Danas je naravno mogue
ponovo pokrenuti ili pojaati napone (trudove) pomou sinteti -
kih lekova koji sadre oksitocin, a koji se ubacuju intravenozno.
Ovo moe biti pogodno, ukoliko je zaista neophodno, ali intrave -
nozni lekovi koji se koriste da odre napone (trudove) kod ene,
takoe ne dozvoljavaju enama da se slobodno kreu i izazivaju
dosta bolne kontrakcije. Promene poloaja, etanje, sagnutost,
uspravljenost tokom napona (trudova) su jako bitni, da bi ene
bile sposobne da se porode sopstvenom snagom. i svaki lek koji
se koristi tokom poroaja ima negativne sporedne efekte.
Smeh pomae da se sfinkteri otvore. Endorfini, kao prirodni
opijati koji umrtvljuju bol, odmah de luju i nemaju negativnih
sporednih efekata. Smeh je dobar. Jak smeh je jo bolji. Dobar
smeh iz stomaka je jedan od najefikasnijih oblika anestezije.
Mlada ena koja je nedavno prisustvovala jednoj od naih ra-
dionica za asistentkinje - babice, mi je rekla kako je spontano
otkrila koliko joj je smeh pomogao da dostigne prelep poroaj,
bez upotrebe lekove, a tokom kojeg je bila potpuno svesna.
Smejala sam se skoro tokom itavog perioda napona (trudo -
va), rekla je. Uvek to radim tokom stresnih situacija. Kao na
pri mer u avionu tokom poletanja i sletanja.
Seam se sedeljki iz mog ranog tinejderskog uzrasta. Moji
pri jatelji i ja smo se puno i glasno smejali. Naravno, ja znam da
je teko za nekoga ko je imao bolne trudove da poveruje da smeh
64
moe da ublai bol. Ali samo oni koji su probali smeh, znaju o
emu se stvatno radi.
Zaboravite igre rei i dosetke. One nee funkcionisati. Neo -
bine ale, toalet-ale, ovo su sve mogunosti u zavisnosti od
vaeg raspoloenja. Kao primer toalet-ale, ispriala bih vam o
mom svekru u bolnici. Bio je strog, krut ovek, bez izraza na licu.
Jednog jutra, sestra se zaustavila pored njegovog kreveta i pitala:
Da li smo danas imali nae pranjenje creva?
Ja sam imao svoje. A da li ste vi imali vae? pitao ju je.
Veina mojih ala u vezi funkcija organizma sadri jedno-
slone anglo-saksonske nazive za delove tela, telesne tenosti i
radnje. One izazivaju vie smeha nego njihovi latinski ekvivalenti.
ale kao to su ove, imaju duplu funkciju. Ne samo da mogu da
nasmeju, ve mogu ponovo da uvere majku da neu biti revolti-
rana ukoliko se ona malo uneredi tokom faze guranja. Ova vrsta
ponovnog uveravanja uva porodilju od oseanja straha, ponie -
nja i sramote koji mogu da uspore ili zaustave poroaj.
Lagano, duboko disanje pomae da se sfinkteri otvore. Ostali
faktori i vebe utiu na lakou sa kojom se sfinkteri mogu otvo -
riti. Duboko disanje, iz trbuha, izaziva optu oputenost miia
u telu, posebno miia na dnu karlice. Ovakav nain disanja po -
duavaju uitelji vebanja - treneri. Rut Bender govori o ovim
metodama:
Lezite na lea i savijte kolena, sa stopalima na podu. Stavite
ake na stomak, odmah ispod pupka, tako da moete bolje osetiti
ta se deava. Sad, dozvolite vaem stomaku da se podigne (bez
da ga vi gurate) i onda ga lagano uvucite. Tokom ovog postupka
bi trebalo da se pomera samo va stomak. Ne mislite o disanju.
Samo pustite va stomak da se podie i sputa. Radite ovo polako
i oputeno oko 10 puta, bez pravljenja naglih pokreta.
Ponavljajte ovu vebu sa zatvorenim oima, tako da moete
zaista shvatiti ta se deava u vaem organizmu. Osetiete da
kad vam se stomak izdie, vi udiete, a kad vam se stomak
sputa, vi izdiete.
65
Mnoge ene su bile uslovljene da se oseaju loe u vezi opu -
tanja trbunih miia, jer su se plaile da ove vebe mogu da do -
vedu do poveanja njihovog stomaka. Meutim, grenje i opu -
tanje trbunih miia je dobar nain da se ti miii ojaaju.
Ovo duboko disanje iz trbuha nije samo oputajue za srce,
nervni sistem i um, ve omoguava i maksimalno irenje plua.
Dolazi do poveanja koliine kiseonika koji moe ispuniti vaa
plua. Moe vam pomoi da se opustite dovoljno, da odete na
spavanje. Pored toga daje vaim trbunim organima nenu ma -
sau, pojaava peristaltike pokrete creva i pojaava cirkulaciju
u trbunim organima, kako bi im omoguili da funkcioniu na
pravi nain.
Drugi faktori koji pomau da se sfinkteri otvore tokom
napona i poroaja. Potapanje u kadu sa toplom vodom, moe
takoe da bude umirujue za porodilju. Jako je teko da vam
miii budu kruti i zgreni, dok leite u toploj vodi.
Ako se javi potreba za pristupom vaginalnom, analnom i cer -
vikalnom sfinkteru, bie mnogo manje neprijatno iskustvo kada
se imaju na umu sledee stvari:
- Prvo, mora se pitati za vau dozvolu. Ovo je osnovna uti -
vost, ali je i dosta praktino. Kada je dobijena dozvola, sfinkter
miii e pruati mnogo manji otpor i zbog toga e biti mnogo
manje neprijatnosti i bola.
- Drugo, dosta je od pomoi, ako se prst neno postavi na
obod sfinktera i dri mirno, 4-5 sekundi.
- Tree, kad jednom osetite oputanje sfinktera, sporo i neno
mrdajte unutra. Isti principi nenosti vae i za preglede grlia ma-
terice i vagine. Kad se oni ispotuju, postoji vrlo mala verovatno -
a da doe do zatvaranja grlia materice.
Kako je gore, tako je dole. Ranije tokom moje karijere babice
posmatrala sam jo jednu fascinantnu vezu koja se odnosi na
Pravilo Sfinktera. Primetila sam snanu povezanost izmeu sfink-
tera usta i grla, i grlia materice i vagine. Oputena usta podra -
zumevaju elastiniji grli materice. enama kod kojih su usta i
66
grlo oputeni tokom napona i poroaja, retko je potrebno ui-
vanje nakon poroaja. Ukoliko ne guraju bebu van previe brzo,
ogromna je verovatnoa da e se poroditi bez rascepljivanja ili
zasecanja. Sa druge strane, ene koje prave grimase i stiskaju
svoje vilice, tokom guranja, imaju vee anse da se rascepe, jer
je kod njih tkivo meice (predeo izmeu vaginalnog i analnog
otvora) dosta kruto. Mnogo puta sam posmatrala kako dolazi do
oputanja tkiva meice, kad ene kojima se gre vilica, grlo i usta,
opuste svoje miie. Ova relaksaciona taktika je, tokom godina,
smanjila broj rascepljivanja i epiziotomija (zatita meice od
nekontrolisanog pucanja). Veina ena mnogo lake shvata kako
da opusti vilicu, nego grli materice i vaginu.
Razumevanje povezanosti izmeu gornjih i donjih sfinktera
moe smanjiti bol i nelagodnost kod zatvora, predmenstrualnu
napetost, greve tokom ciklusa, napona i poroaja i bolova na -
kon toga. Ako osetite da drobite, stiskate svoje zube ili steete
vilicu, uhvatite sebe u tome. Udahnite duboko i izdahnite, opu-
tajui svoja usta i miie grla. Ovaj efekat se poboljava ako pus -
tite glas dok izdiete. Proizvedite zvuk dovoljno niskog tonaliteta
da vam zatrepere grudi.
U prolee 1972. jedna od mojih prijateljica se prvi put pora -
ala. Postala je prilino neraspoloena i uspaniena kako je glava
njene bebe poela da se pomera niz poroajni kanal. Htela je da
ustane i pobegne od bola. Morala sam da pronaem neto to
bi ona mogla da radi da bi se opustila, tako da bi bebina glava
mogla da izae bez cepanja tkiva meice. Bilo je isto tako vano
da me ne odgura od kreveta. A onda mi je sinula ideja. Ona je
bila pevaica, tako da sam znala da moe da kontrolie usta i grlo.
Predloila sam joj da peva tokom sledeeg guranja. Prihvatila je,
cenei bilo ta to bi joj moglo pomoi da ostane pribrana. im
je poela da peva, perfektno pogaajui sve tonove i note (nije
bila u mogunosti da vriti dok peva) njena beba je poela da se
pomera nanie. Za nekoliko minuta, beba je bila roena.
67
Nije svaka ena profesionalna pevaica, ali svaka moe da
peva neku pesmu dok se poraa. Pevanje e poveati do maksi-
muma sposobnost sfinktera da se otvore. Zvuci koji ovome do-
prinose su oni iz dubine tela, oni od kojih ce vam trepereti itave
grudi. ak i ena koja ne proizvodi nikakve zvuke dok se poraa,
moe dok gura, da namerno dri svoja usta i grlo labavim i u
opu tenom stanju. Ako dri usta i grlo otvorenim, pre nego da
stiska vilicu i krgue zubima, meica reaguje shodno tome. Mi -
ino tkivo meice momentalno postaje elastinije i rastegljivije
i tako moe da klizi oko bebine glave i tela, bez cepanja i zase-
canja.
Ne mogu da izbrojim koliko puta sam posmatrala ene koje
doivljavaju slino oputanje sfinktera grlia materice, koje je
povezano sa pozitivnim reima, punim ljubavi, koje su izgovo -
rene tokom najintenzivnije faze napona ili trudova (obino u pe-
riodu kada je grli materice skoro potpuno otvoren). Ponekad
sam porodiljama priala priu o mojoj prijateljici koja se pora -
a la, tj. kako su rei koje je ona izgovarala uticale na njen po ro -
aj. Posebno sam elela da ilustrujem blagotvorne efekte koje
po zitivne rei mogu da imaju na um i telo porodilje. esto bi
majka uvidela, da nema nita da izgubi, priajui pozitivno. Onda
bi rekla svom suprugu, babici, prijateljima koji su joj pomagali,
koliko ih puno voli. Mogu rei da nikada nisam primetila da je
kod bilo koje porodilje grli materice ostao krut, neelastian, dok
bi izgovarala pozitivne rei pune ljubavi.
U drugim sluajevima (gde nije bilo tehnika oputanja) grli
materice bi se otvorio svega nekoliko centimetara, to bih lino
proverila prstima. Ranije, tokom svoje karijere, posmatrala sam
mnoge ene koje su se poraale sa otvorenim ustima i grlom,
oputene, isputajui pri tom zvukove koji su me asocirali na pri-
jatno voenje ljubavi. Znajui kako ovo funkcionie, esto sam
demonstrirala zvuke koji pomau da se grli meterice otvori:
niskotonsko jaukanje i orgazmini uzdasi. Majka kojoj je potreb -
na pomo u ovoj fazi poroaja, moe da ponavlje zvuke. Moji
68
saradnici i ja smo otkrili da mnoge ene smatraju korisnim, ako
im kaemo da je lagano uzdisanje, dobar nain da grlo odre
otvorenim i oputenim. Ako smatraju da su ovi zvuci smeni, uto-
liko bolje, poto smeh i zabava podstiu oputenost.
Tokom ranijih godina moje karijere razvila sam jo jednu re-
laksacionu tehniku da bih pomogla enama da odre usta i grlo
oputenim tokom poroaja. Ovo je nazvano konjske usne ili
zvidanje. Kada osoba potpuno opusti usne i izduva dosta vaz-
duha kroz njih, znaajnim pritiskom, neno talasajui usnama,
ovo podsea na zvuk nenog lepranja usana koje konji proiz -
vode. Otkrila sam da kada ene u naponima (trudovima) poku -
aju da proizvedu ovakav zvuk (ak iako ne uspeju potpuno), to
znaajno oputa njihova usta i grlo, a u isto vreme oputa grli
materice i meicu. ene koje su ovo pokuale tokom menstru-
alnih greva, otkrile su da je iznenaujue korisno za ublaavanje
bola. Ovo takoe preporuujem i osobama sa jakim zatvorom,
ukljuujui i one koji imaju hemoroide i koji se plae bola koji
moe pratiti otvaranje analnog sfinktera, tokom sledeeg pra -
njenja creva. Uzgred, ne preporuujem ovo kao zamenu za lee -
nje hemoroida - omekivaima stolice i promenom ishrane, ve
kao dopunu ovim tretmanima.
Ova tehnika je od pomoi u jo jednom sluaju. Nedavno sam
prisustvovala kunom poroaju jedne velike bebe, koja je bila
drugo dete svojoj majci. Majin grli materice je bio otvoren u
punoj meri, ali poslednje, malo rastezanje koje je bilo neophod -
no, joj je padalo teko. Nije bila sigurna da moe da nastavi sve
to. U tom trenutku, njen dvogodinji sin se dogegao do kupatila,
elei da vidi svoju majku. Otac mu je pomogao da sedne izmeu
njega i majke. Nastavila sam da je ohrabrujem, govorei joj da
e jo malo biti spremna da gura, da moe da nastavi i da razu -
mem koliko je za nju sve ovo naporno i izazovno. Onda sam majci
pokazala konjske usne ubeujui je da e primena ove tehnike
pomoi da joj se grli materice otvori jo malo. Iznenada, njen
sin je to uradio. Izgledao je toliko simpatino, da je ona zaboravi -
69
la koliko je bila obeshrabrena, i poela da se smeje sinu. Narav -
no, sini je bio srean to ponovo vidi majku da se smeje, pa je
nastavio sa konjskim usnama, a i ona je u tome uivala. Kom-
binacija animiranosti, smeha i tehnike konjskih usana dop -
rinela je da se dodatno otvori, u narednih nekoliko minuta.
Uskoro je roena njena erka teka 4,5 kilograma.
Razumevanje Pravila Sfinktera je vaan deo obuke o pove-
zanosti uma i tela. Zbog toga to je poverenje tako dragoceno i
mono oseanje, jako je bitno da o trudnici brinu ljudi u koje ona
ima poverenje. Ljubav je jo jedan veoma moan lek i ublaiva
emocija. Poverenje i ljubav ine oputanje moguim. Verujem
da su najbolje babice one koje oseaju i ispoljavaju ljubaznost i
dobrotu prema porodilji o kojoj brinu. To znai da one ne gledaju
enu u kritikom smislu, primeujui njene greke i nedostatke.
Umesto toga, one cene enu onakvu kakva jeste. Kada majka voli
i veruje svojoj babici ili doktoru, bie joj mnogo lake da opusti
donje sfinktere, u prisustvu takve osobe. Oseaj sigurnosti e
uiniti napone i poroaj ne samo efikasnijim, ve i mnogo manje
bolnim.
Jednom sam napravila alu koja je imala pozitivan efekat.
Mlada ena koja se prvi put poraala, opirala se oseaju koji Ami -
i zovu bol za guranje. Iz iskustva sam znala da ona ima prob-
lem da poveruje da dole ima dovoljno mesta, da proe neto
tako veliko kao to je bebina glava, tako da je pokuavala da za-
titi svoj donji deo. Imala sam oseaj da joj je raspoloenje kao
moje, kada sam kao oajna 8-godinjakinja, elela da preuredim
svemir zarad sopstvene udobnosti (u mom sluaju sam elela da
moja majka moe da mokri umesto mene, tako da ne bih morala
da ustajem iz kreveta).
Postoje trenuci kao ovi, kada je lake pomisliti kako je Tvorac
osmislio dobar dizajn, rekla sam. Na primer, bebine kosti se
formiraju nakon roenja, umesto pre roenja. To znai da bi
mogla samo da istisnes bebu van.
70
Kada sam joj to rekla, malo se ozarila. Onda sam dodala, Ali
e onda morati da je nosi u posudi za meanje, neko vreme,
dok joj se ne razviju kosti.
Smejala se tome, kakva bi to nezadovoljavajua situacija bila.
Sa njenim sledeim bolom za guranje, sagnula se, gurala i us-
koro se beba rodila.
Jedan poroaj kome smo prisustvovali u naem centru za
poroaj u selu, tokom osamdesetih godina, obeavao je da e
biti izazovan. est godina ranije, ova majka (ja u je zvati Sara)
je dobila svoju prvu 2,8 kilograma teku bebu, uz nau pomo.
Taj poroaj je bio jedan od nekoliko koje smo izveli pomou
akuerskih kleta. Nisam lino prisustvovala poroaju, ali su mi
kolege rekle da je bio dug. Nakon nekoliko sati pokuavanja, Sara
je bila previe iscrpljena da bi dalje gurala bebu. Sara se vratila
u nae selo, mesec dana pre nego to je njena druga beba
roena. Oseajui bebu u njenom stomaku, mogla sam odmah
zakljuiti da je beba ve tea od 2,8 kilograma. Ako bi se porodila
normalno tokom etrdesete sedmice, beba bi dostogla teinu
blizu 3,7 kilograma. Morala sam da znam da li je bilo koji deo
Sarine karlice uzak. Troje nas ju je pregledalo i zakljuili smo da
je njena karlica dovoljno velika i iroka da podnese vaginalni
poroaj bebe teke blizu 3,7 kilograma. Nismo mogli da se se-
timo ta je moglo da bude problem sa Sarinim prvim poroajem.
Sara se prisetila da nikad nije osetila nagon za guranjem i sma-
trala da ju je umorilo guranje bez dobrog nagona.
Ovog puta, kada su joj poeli naponi (trudovi), Sarino pora -
anje nije moglo biti bolje. Bila je zahvalna to ima napone (tru-
dove). Prihvatila je svaki nalet, elei da mu se preda. Izmeu
naleta, priala je sa svojim suprugom Markom (koji je sedeo iza
nje, na njihovom krevetu) i nama babicama. Marko je bio veoma
krupan i snaan ovek, i Sara je oigledno uivala dok je bila
oslonjena na njega. Jedna od nas je pomenula kako je to jako ko-
risno za njih.
71
On se zaista osea dobro dok sam naslonjena na njega, rekla
je Sara. Oslonila sam se na njega, ba kao sada, kada sam raala
Kejdens. Ustvari, nisam mu dala da mrdne itavih 14 sati.
Tako je, rekao je Marko. A ja sam imao potrebu da mokrim
tokom poslednjih dvanaest od etrnaest sati!
Sve etiri babice su se pogledale meusobno. Mi smo mislile
na istu stvar: Oslanjanje na krupnog vitalnog oveka, koji nije
mogao da se potpuno opusti za to vreme, je mogla da bude
kljuna stvar, koja je spreila Saru da se optimalno opusti. Ovo
je svakako usporilo otvaranja grlia materice. Jedna stvar je
jasna: Niko od nas se nee uzdravati od mokrenja, ako oseti
potrebu. Nekoliko puta smo se i alili u vezi ovoga.
Sarina i Markova druga beba bila je teka skoro 3,7 kilograma.
Ta beba je bila roena samo zahvaljujui snazi njene majke, i nije
morala da oseti elinu drku akuerskih kleta.
Optimalno funkcionisanje naih razliitih sfinktera je lake iz -
vodljivo kada shvatimo kako da bolje uskladimo nae misli sa
potrebama naeg donjeg dela tela. esto kaem da nai donji
de lovi tela najbolje funkcioniu kad su nae misli ili zahvalne ili
zabavljene ludorijama vezanim za aktivnost naih donjih delova
tela. Neverovatno je koliko nai donji delovi tela bolje funkci -
oniu kad o njima mislimo na duhovit nain, nego sa uasava -
njem, odvratnou, ili to je najgore ako ih se stidimo. Bog zna
da ne moemo okrenuti lea naim donjim delovima tela.
Refrence
1. Johnson, Jessica, and Odent, Michel. We Are All Water Babies.
Berkeley, CA: Celestial Arts Publishing, 1995, pp. 56-60.
2. Brain. November 1998.
3. Ibid.
4. Northrup, Christiane. Women's Bodies, Women's Wisdom. New
York: Bantam Books, 1994.
72
5. poglavlje
ta je sve potrebno da znate o
trudnoi i pretporoajnoj negi
Dva modela porodiljske nege
Prethodna poglavlja su vam obezbedila neke osnovne infor-
macije o udesnim sposobnostima enskog tela, o vrstama okru -
enja i atmosferama u kojima poroaj najbolje napreduje, i fak -
torima koji mogu da prekinu i preokrenu napone i poroaj. Ova
oblast bi trebala da vam da ideju o varijacijama izmeu svih vrsta
porodiljske nege, koji postoje u SAD, kao i kriterijumu za odabi-
ranje adekvatne osobe koja bi brinula o porodilji.
Vano je znati da postoje dva najizarenija naina razmiljanja
o trudnoi i poroaju, u SAD, kao i u drugim dravama. Od ovih
razliitih koncepcija u pogledu enskih tela i znaaja poroaja,
su se pojavila dva razliita modela porodiljske nege: humanistiki
model nege i tehno-medicinski model nege.
Sociolog Barbara Kac Rotman (Barbara Katz Rothman) je prva
koja je imenovala i opisala razlike izmeu ova dva modela.
1
Ona
je ukazivala na to da je model nege, koji ukljuuje prisustvo
babice, enski-centriran (postavlja enu u centar zbivanja). U
okviru toga, poroaj je neto to ene obave, a ne neto to se
njima deava. Porodilja je centralna linost u drami ivota, koja
donosi novi ivot. Ovaj model nege prepoznaje sutinsko jedin-
stvo tela i uma, i snagu ene u stvaranju novog ivota. Humanis -
tiki model, takoe shvata trudnou i poroaj kao nerazdvojne
zdrave dogaaje, a majku i dete, kao nerazdvojnu jedinicu. Pre -
ma ovom modelu, emocije ene imaju veliki uticaj na blagostanje
73
bebe. Kada su zadovoljene enine emocionalne potrebe, postoji
manji rizik za bebu. Istina je da beba nema izbora, osim da osea
ono to osea majka. Prenatalne posete u okviru ovog modela
naginju ka tome da budu to due, dozvoljavajui da se dobiju
odgovori na vie postavljenih pitanja, nego u sluaju prenatalne
posete u okviru medicinskog modela. Humanistiki model nege
prepoznaje vanost kvalitetne ishrane, kao najbolji nain da se
spree najee komplikacije u trudnoi. On istie vanost pri-
jateljstva i ohrabrivanja tokom poroaja kao nain da se izbegne
bilo kakva tehnoloka intervencija tokom poroajnog procesa.
On ne namee proizvoljna vremenska ogranienja fiziolokih
pro cesa.
Detaljna istraivanja pokazuju da e se usled primene
humanis tikog modela nege, 85-95% zdravih ena bezbedno
poroditi bez operacije ili upotrebe akuerskih kljeta i vakuma.
U okviru ovog modela, medicinska intervencija je potpuno ne -
prikladna, osim u sluaju da je zaista neophodna. Naponi imaju
svoj ritam, i u ok viru ovog modela se ne oekuje da se zavre u
nekom grubo odreenom vremenskom periodu. Mogu poeti
pa pres tati, usporiti se pa ubrzati, a da i dalje budu normalni.
Porodilja se to kom napona moe slobodno kretati, jesti, piti i biti
seksualno razigrana sa partnerom, u okviru ovog modela (ako je
to ono to najbolje stimulie napone i poroaj). Sve ove ak-
tivnosti pomau da naponi napreduju. Humanistiki model, na -
rav no, prepoznaje, da je ponekad neophodna medicinska inter -
vencija, i da se ona primenjuje samo u posebnim sluajevima. U
isto vreme, ovaj model tvrdi da medicinska intervencija moe
biti opasna i tetna, ukoliko se primenjuje zbog pogodnosti,
udob nosti ili profita.
Humanistiki model nege (koji ukljuuje prisustvo babice) je
zasnovan na injenici da su trudnoa i poroaj normalni ivotni
dogaaji. On ukljuuje: nadgledanje fizikog, psiholokog i soci-
jalnog blagostanja majke tokom poroajnog ciklusa; obezbei -
vanje individualne edukacije, savetovanje i prenatalnu negu,
74
stalnu strunu praktinu pomo tokom napona i poroaja, i pos -
le-poroajnu podrku; svoenje tehnolokih intervencija na mini -
mum; prepoznavanje i upuivanje ena, koje zahtevaju oprez
akuera. Primenom ovog modela sa smanjuje uestalost poro -
ajnih povreda, trauma i primene carskog reza (preuzeto iz knji -
ge Snaga babicinog zaduenja (Midwifery Task Force)).
Tehno-medicinski model porodiljske nege je uporedno nov u
svetu, za razliku od humanistikog modela, i postoji jedva nekih
dva veka. Ovaj okvir nege, koji je nastao od strane mukaraca, je
proizvod industrijske revolucije. Kao to je antropolog Robi Dejvis
Flojd
2,3
detaljno opisao, osnova teknokratskog naina nege u
ovom naem vremenu je pretpostavka da je ljudsko telo maina,
a da je posebno ensko telo, maina puna mana i defekata. Trud -
noa i poroaj se doivljavaju kao bolesti, i da ne bi bile tetne
po majku i bebu, moraju biti tretirane lekovima i medicinskom
opremom. U okviru tehno-medicinskog modela poroaja odre -
e ne medicinske intervencije se smatraju neophodnim prilikom
svakog poroaja, i poroaj je bezbedan samo u retrospektivi.
Prema ovom modelu, kada ponu naponi (trudovi), do poroaja
mora doi u roku 24 sata.
U okviru tehno-medicinskog modela poroaja se smatra da
su um i telo razdvojeni. Zbog ovoga, emocionalno okruenje je
od vanosti samo kad se reklamira usluga. Tamo gde vlada teh-
no-medicinski model poraanja, ene koje se poraaju vaginalno
period napona (trudova) prolaze u krevetu, prikaene na elek -
trine monitore za posmatranje fetusa, intravenozne cevice i
ureaje za oitavanje pritiska. Jedenje i pijenje tokom napona,
uglavnom nije dozvoljeno. Naponski i poroajni bolovi, u okviru
ovog modela, su neprihvatljivi i otklanjanje bola i upotreba
anestezija se podstiu i ohrabruju. Epiziotomija (hirurki rez, radi
proirenja vaginalnog otvora) se rutinski primenjuje, u skladu sa
stavom de je poroaj preko netaknute meice (perineuma)
nemogu, ili ako je mogu, moe biti tetan za majku ili bebu.
Umesto da bude glavni glumac u poroajnoj drami, ena postaje
75
pasivan, skoro inertan objekat koji predstavlja prepreku bebinom
eventualnom izlasku u spoljni svet. ene se, u okviru ovog mode -
la, tretiraju kao homogena grupa, a individualne razlike meu
enama se smatraju skoro beznaajnim.
Tehno-medicinski model nege je bio dominantan u Severnoj
Amerci, skoro itav vek. Do 1920. godine, SAD i Kanada su
postale prva drutva u ljudskoj istoriji koja su odbacila babice,
samo da bi nekoliko decenija kasnije ene i dalje zahtevale ba -
bice, a da bi neke od njih (kao to smo moje kolege i ja) izmislile
babienje, ako bi morali. Mnogi ljudi podravaju povratak babica,
i uveravaju da e u ne tako dalekoj budunosti, u SAD i Kanadi
biti toliko babica da e svaka ena koja bude htela moi da ima
svoju. Iako je babienje legalno, babice prisustvuju samo tokom
manje od 10% poroaja u svakoj dravi. Ovi procenti su daleko
ispod onih kod naroda zapadne Evrope i ostatka sveta, gde ba -
bice prisustvuju velikoj veini poroaja. Vie od 70% beba roe -
nih u zemljama sa najniom stopom smrtnosti majke i novo -
ro eneta je roeno samo uz pomo babice - ne doktora, u
poroajnoj prostoriji. U Nemakoj zakon obezbeuje da babica
mora biti prisutna tokom svakog poroaja, ak i u sluajevima
kada akuer mora primeniti carski rez ili poroaj pomou akuer-
skih instrumenata.
Razlika izmeu humanistikog i tehno-medicinskog modela
nege, nije uvek tako jednostavna kao to moete pomisliti. Na
prvom mestu, postoji itav spektar razliitih naina, koji prave
razliku izmeu ova dva modela. Na primer, iako veina doktora
upranjava tehno-medicinski model nege, neki doktori sarauju
sa babicama, zapoljavaju ih, ili bivaju zaposleni od strane ba bi -
ca, u skladu sa humanistikim modelom nege. Prakse kao to su
ove, istiu se po niskim stopama primene medicinskih interven-
cija kao to su carski rez i poroaj uz pomo instrumenata, kao i
koliinom slobode koju ene imaju prilikom napona, a u skladu
sa njihovim potrebama. Na isti nain, iako moete oekivati da
sve babice rade u skladu sa humanistikim modelom nege, real-
76
nost je neto drugaija. Mnoge babice su zaposlene u velikim
bolnicama, gde se i dalje aktivno primenjuje tehno-medicinski
model nege. U ovakvim situacijama, babice se koriste da privuku
ene koje ele da imaju negu babice, ali one zapravo mogu biti
pod konstantnom prisilom da se ponaaju u skladu sa tehno-
medicinskim modelom nege. Vrlo verovatno ete morati da za-
grebete dublje ispod povrine i potraite dublje odgovore na
svoja pitanja, da biste saznali da li je ta porodiljska nega blia
humanistikom ili tehno-medicinskom modelu nege. Probajte
da priate sa drugim enama koje su se porodile uz pomo stru -
nih lice koje vi susreete. Pogledajte Dodatak C za Deset koraka
za poroaj koji ne teti majci.
Zanemarivanje vanosti dobre i zdrave ishrane
Verovatno ne postoji vea oblast koja doprinosi razlici izmeu
humanistikog i tehni-medicinskog modela nege, nego razma-
tranje i shvatanje uloge ishrane tokom trudnoe. U skladu sa
humanistikim modelom, jedna od najvanijih stvari koje bi
mogli uraditi, kako bi bili zdravi i spreili komplikacije, je da
jedete zdravu hranu bogatu hranljivim sastojcima. Kroz zdravu
ishranu osiguraete i zatititi sebe i bebu na najbolji mogui
nain. Jedna od najeih i smrtonosnih komplikacija u trudnoi,
matabolika toksemija u odmakloj trudnoi (MTLP, obino naz-
van preeklampsija, eklampsija ili HELLP sindrom), moe se uglav -
nom spreiti kvalitetnom ishranom i smanjivanjem stresa.
Kva litetna ishrana takoe spreava pojavu anemije i infekcija kod
majke i bebe. Toksemiju karakteriu povien krvni pritisak, pri -
sus tvo proteina u mokrai, i opte oticanje, iznad normalnog, ko -
je mnoge ene iskuse tokom trudnoe zbog poveanja za pre-
mine krvi. U svom najopasnijem obliku, oboljenje izaziva otkai -
njanje posteljice (posteljica se prerano odvaja od zida materice,
ugroavajui bebu), grenja i smrt majke i bebe. Izmeu 14% i
20% porodilja prvorotki, u SAD, oboli od toksemije, kao i 6% ena
koje su ve raale.
77
Iskustvo naeg centra za poraanje, podrava miljenje, da
veina sluajeva toksemije moe biti spreena zdravom ishra-
nom. U objavljenom istarivanju prenatalnih dosijea i istorije
ishrane kod 775 ena iz naeg sela, zabeleen je samo jedan slu -
aj preeklapsije (0,1%). Kod nje je bio u pitanju blag sluaj i sve
njene bebe su roene vaginalno.
4
ene iz nae zajednice konzu-
miraju visoko-proteinsku vegetarijansku hranu (sa proteinima iz
sojinih proizvoda, oraastih plodova i mahunarki) koja takoe
ukljuuje dosta povra, integralnih itarica i vode, kao glavnog
pia. Mi ne ograniavamo enama upotrebu soli tokom trudno -
e. ene pod naom negom sole hranu po svom ukusu. Nekoliko
istraivanja, obavljenim na raznim lokacijama, podrala su obez -
beivanje kvalitetne ishrane tokom trudnoe i ulogu koju ishrana
ima u smanjivanju broja sluajeva toksemije.
5-9
Govorei vam da se toksemija moe spreiti, dala sam vam
dobru vest. Ne tako dobra vest je da tehno-medicinski model ne -
ge ne prepoznaje bilo kakvu povezanost izmeu toksemije i loe
ishrane. Pretpostavka u vezi toksemije, u okviru ovog modela je
da nije vano ta ena jede i pije, poto je beba nekako sposobna
da izvue iz majke sve to joj je potrebno, bez obzira na to koliko
se majka loe hrani. Jedan od najvanijih razloga zbog kog se ne
pridaje znaaj povezanosti izmeu kvalitetne zdrave ishrane i
dob rog zdravlja je taj to akueri praktino nita ne ue o ishrani
tokom svog medicinskog i klinikog obrazovanja. Umesto toga,
oni i dalje ue da je uzrok toksemije napoznat i da ona ne moe
biti spreena.
Akueri su, tokom poslednja dva veka, tretirali toksemiju na
nekoliko razliitih naina. Tokom 19. veka doktori su je tretirali
putanjem krvi.
10
Tokom tridesetih i etrdesetih godina 20. veka
su preporuivali neslane izgladnjujue dijete, tokom trudnoe,
kao nain da spree toksemiju. Tokom ezdesetih i sedamdesetih
godina dodali su svemu prepisivanje lekova sa snanim diureti -
kim dejstvom da bi spreili ene da poveaju svoju teinu za vie
od 10 kg. Akuer, koji je bio zaduen za moj poroaj, je bio naro -
78
ito strog, jer je dozvolio da poveam teinu tokom trudnoe za
samo 5 - 6,5 kg, i zahtevao je da pijem diuretike. Ovi lekovi se
vie ne prepisuju rutinski kao pre, ali mnogi akueri i dalje za -
branjuju unos soli kada oitaju povien pritisak, bez obzira na to
da li su ova oitavanja povezana sa toksemijom ili sa jednim od
nekoliko drugih moguih uzroka. U okviru tehno-medicinskog
modela nege, omiljeni nain tretiranja toksemije danas je tret-
man ranog poraanja, bilo vetakim izazivanjem napona (tru-
dova) ili planiranim carskim rezom i prepisivanjem magnezi -
jum-sulfata, valijuma (dijazepam) ili kalcijuma.
Tom Bruer, autor knjige Metabolika toksemija u kasnoj
trudnoi, je ameriki lekar sa porodinom praksom, posvetio je
itav svoj ivot i karijeru shvatanju uzroka toksemije, i podua -
vajui ene i njihove negovatelje o tome kako je spreiti. Izmeu
1963. i 1976., pokrenuo je prenatalni projekat u okrugu Kontra
Kosta u Kaliforniji, za preko 7000 majki iz populacije sa najniim
prihodima, na podruiju zaliva San Franciska. Veina ovih ena
bi bile kategorisane kao kandidati za dobijanje toksemije ili za
raanje beba sa malom teinom. U slinim populacijama, tokom
istog perioda, uestalost pojave toksemije je bila izmeu 20% i
35%.
11
Tako neto se nije desilo tokom projekta u okrugu Kontra
Kosta, gde su ene, zahvaljujui Bruerovom napornom radu, do-
bile obimno nutricionistiko savetovanje tokom trudnoe. Onda
je uestalost pojave toksemije bila 0,5%, bez sluajeva kon-
vulzivne toksemije.
12
Objavljeni rezultati ovog istraivanja ubedili
su veliku veinu babica, osim nekoliko doktora kod kojih je privi -
dan razlog bio to to Bruer nije zasnivao svoj rad na sluajno kon-
trolisanim uzorcima. Ovaj metod istraivanja (u kojima je enama
omogueno da se grupiu prema razliitim tretmanima koje su
primenjivali, i ije su ishode istraivai uporeivali, ne znajui
koja ena pripada kojoj grupi) je esto nazivan zlatni standard
istraivanja, jer je dizajniran tako da eliminie pristrasnost. Me -
u tim, problem sa njegovom primenom teze o tome da zdrava
ishrana moe da sprei veinu sluajeva toksemije je u tome to
79
se zahteva namerno izgladnjivanje grupe ena koje bi se kasnije
uporedili sa dobro uhranjenim enama. Na alost, u modernom
svetu tehno-medicine, lekovi i hirurgija su mnogo ee istrai-
vani i bre prihvaeni od strane akuera, nego preventivne mere.
Batovani znaju da morate ishraniti zemlju ukoliko elite
zdrave biljke. Morate adekvatno zalivati biljke, posebno kada je
seme u klijanju, i trebalo bi da se sade u zemlju koja je bogata
hranljivim materijama. Zato je ishrana manje bitna za formi-
ranje mladih ljudi, nego za vae biljke? Sigurna sam da nije.
Farmeri i veterinari znaju da trudna ivotinja mora dobro da se
hrani i snabdeva vodom i solju, da bi se na najbolji nain obezbe-
dio opstanak njenih mladunaca. Besmisleno je da su ljudi jedina
vrsta ije je novoroene u stanju da izvue neophodne hranjive
sastojke iz majke, koja ih pri tom ne unosi kroz ishranu.
Ne znam ni jednog uvara u zoo vrtu koji bi trudnu ivotinju
hranio ubretom od hrane, i oekivao da se rode optimalno
zdravi mladunci. Logika nam kae da je kvalitetna ishrana, dobra
ideja. ak i da ne pravi razliku u uestalosti toksemije (u ta sum-
njam), ta ima loe u jedenju kvalitetne hrane?
Zato jedite kvalitetno. To znai jedite hranu. Izbegavajte je-
denje svega to nije hrana, kao to su konzervansi, hemijski adi-
tivi i sve to nije prirodno. itajte etikete. Isto vai i za ono to
pijete. Ako ste zavisni od slatkih gaziranih pia, izbacite ih tokom
trudnoe i dojenja, i pijte vodu. Budite sigurni da unosite 50-75g
proteina dnevno iz mahunarki, oraastih plodova i drugih biljaka.
Pijte vode koliko hoete i solite hranu po ukusu. Jedite tamno
zelene lisnate biljke kao to su spana, kelj i drugo lisnato povre,
uto povre kao to su argarepa i slatki krompir, poto oni sa -
dre dosta vitamina koji e vam biti najpotrebniji tokom trud -
noe. Pogledati dodatak Sredstva, za vie informacija o ishrani i
trudnoci, ukljuujui i Tom Bruerova objavljena istraivanja i nje-
gov kontakt za informacije.
Bilo da izaberete za asistenta nekoga iz tehno-medicinskog
modela ili humanistikog modela, postoji testiranje koje se pri-
80
menjuje tokom svake prenatalne posete. Bie vam proveravani
mokraa i krvni pritisak. Bie merena visina vae materice. Ose -
a ete vae glenjeve. Ovo znai i mere koje su prihvaene kao
sutinske u oba modela nege.
Paket nekoliko opcionalnih prenatalnih testova je bio razvijen
tokom poslednje etvrtine veka. Ove tehnologije, ukljuujui
ultra zvuk, uzorkovanje horionskih resica, amniocenteza, i prove -
ravanje serumskog alfa-fetoproteina. Svaki od njih je bio pred -
vien da se koristi samo u malom broju sluajeva, kod ena koje
su bile u rizinom stanju, ali se njihova upotreba rasprostranila
u mno gim praksama. U okviru medicinskog modela nege, veini
ena Amerike se radi neki oblik pre natalne dijagnoze kao rutinski
deo njihove predporoajne nege. Veina osiguranja plaa dija -
gnos tike preglede, podstiui mnoge ene da nastave sa ovak -
vim testovima. Iz nekoliko razloga treba biti obazriv oko do pu -
tanja da vas testiraju, pogotovo ako ste protiv prekidanja svoje
trudno e, bez obzira na genetski i hromozomalni status vae
bebe. Praktino nijedna od ena, koje su se porodile u naem
centru za babienje, nisu se podvrgavale prenatalnoj dijagnostici,
i nikad nisu zaalile zbog toga.
Ultrazvuk
Ispitivanje ultrazvukom je stupilo na scenu nekoliko godina
nakon objavljivanja istraivanja o poveanju pojave raka kod
dece koja su jo u materici bila izlagana rendgenskim x-zra ci-
ma.
13
Tokom 70-ih godina ultrazvuk je jako brzo stekao popu-
larnost meu doktorima i porodiljama. Predstavio ga je akuer
Skot, koji je pozajmio industrijsku ultrazvunu mainu za otkriva -
nje pukotina u metalu, i primenio je na trudnoj eni, uprkos ne-
dostatku naune procene o moguim tetnim posledicama. Do
1980. godine, akuerski ultrazvuk je postao rutina u mnogim
dravama, ukljuujui i drave u kojima su preglede plaali sami
pacijenti.
81
Upotreba ultrazvuka je posebno neregulisana i popularna u
SAD. Administracija za hranu i lekove (FDA) je poklekla pod pritis -
kom industrije i organizovane medicine, da prestane da se bavi
kontrolom koliine zvune energije koju emituju novi ultrazvuni
ureaji koji se koriste u akuerstvu. Trenutno ne postoje zakon -
ske regulative koje zahtevaju periodino podeavanje akuerskih
ultrazvunih ureaja, pismena saglasnost trudnice, naznake za
sam postupak, tip koriene opreme, koliina izlaganja, ili iden-
tifikacija i kvalifikacija operatera.
14
Svako moe da kupi ultrazvu -
ni ureaj i da ga primenjuje na trudnicama, bilo da eli da odredi
pol bebe, ili samo da uradi ultrazvune slike za porodini album.
Istraivanja o bezbednosti upotrebe ultrazvuka su ogrania -
vana, imajui u vidu rasprostranjenost svakodnevne upotrebe.
Nisu otkriveni problemi tokom kratkoronog izlaganja dece to -
kom trudnoe, ali ultrazvuk nije primenjivan dovoljno dugo da
bi se otkrile dugorone posledice. Nemamo nikakvu ideju kakve
mogu da budu dugorone posledice izlaganja fetusa ultrazvuku.
Utisak da ultrazvuk ini trudnou i poroaj bezbednijim za sve
ene, je obina zabluda. Nekoliko velikih istraivanja je bilo spro -
vedeno da bi se procenila efektivnost ultrazvunog pregleda, ali
nijedno od njih nije pokazalo da rutinska upotreba ultrazvuka
unapreuje rezultate majke i bebe koji su ve naznaeni. Ultra-
zvuk moe biti koristan da bi se utvrdilo da li je fetus iv, starost
fetusa (samo u ranoj trudnoi), koliko ima beba u stomaku, po -
loaj posteljice, poloaj bebe, i da bi se ispitao rast bebe (uz po -
mo 2 pregleda koji se obavljaju u razmaku od 2 sedmice).
Ultrazvuk moe pokazati pol bebe, ali trebalo bi da znate da ope -
rater moe lako da napravi greku pri odreivanju pola. Znam
mnogo sluajeva kada se ovo desilo, uprkos ponovljenim ultra -
zvu nim pregledima, pogotovo kad su na pregledu dijagnostiko-
vani blizanci, a radilo se o jednoj malo teoj bebi.
U okviru medicinskog modela nege, rutinska upotreba ultra-
zvuka se podrazumeva. Ima smisla da razmislimo kako e vam
upotreba ultrazvuka poboljati trudnou pre nego to se odluite
82
za pregled. Taj rani pogled unutar tela, nije uvek ohrabruju, niti
vas uvek priprema za ono to vas eka. Seam se moje roake
koja mi je rekla da je bila jako tuna u drugoj polovini svoje
trudnoe, poto je ve saznala pol deteta (koji je bio isti kao pol
njenog starijeg deteta). Kasnije se zaljubila u svoje drugo dete,
ali je nekoliko meseci bila optereena informacijom da ona i
beba nisu dobro.
Ukoliko ne biste eleli da idete na ultrazvuk, a va doktor ili
babica to trae od vas, predlaem da ih pitate koje im informacije
trebaju. Ako pokuaju da vas ubede da je to zbog datuma, mo -
ete iskoristiti druge informacije (kao to su precizni podaci o
vaem poslednjem ciklusu) da biste utvrdili kada je vaa beba
zaeta. U svakom sluaju, recite svoje razloge, zato ne elite ul-
trazvuk. Nadleni akuer moe mnogo da naui koristei svoje
ru ke, kako su to radili babice i doktori pre nego to je ultrazvuk
uveden u upotrebu.
Mnogi akueri koriste ultrazvuk da bi izmerili dimenzije enine
karlice. Iz mog ugla, ovo je nepotrebna, jadna upotreba tehnolo -
gije, ije su posledice dugorone primene nepoznate. Babice u
naem centru za babienje shvataju merenje karlice vie kao
umetnost, nego kao nauku; edukovano pogaanje, pre nego
taan sistem merenja. Takva procena se bolje napravi rukom,
nego upotrebom ultrazvuka ili rendgena. Ovo kaem, jer smo
moje kolege i ja brinuli o 25 ena kojima su njihovi doktori rekli,
na osnovu rendgenskih i ultrazvunih pregleda, da imaju neod -
go varajuu karlicu, suvie malu da bi uspeno mogle da se
porode na normalan i prirodan nain. Sa samo 2 izuzetka, ove
ene su bile sposobne da se porode vaginalno. Unaem centru
smo stalno merili karlicu i veliinu bebe, uz pomo ruke, pre
nego mehanikim ili radiolokim sredstvima. Nijednoj od nas nije
bio potreban ni ultrazvuk, ni rendgen, ak ni delimino, da odre -
dimo da li je ena sposobna da se porodi normalno. Nae ruke
znaju kolika je karlica u odnosu na bebu koja mora da proe kroz
83
nju, kao to i drugi ljudi kad neto dugo ponavljaju, naue da
mere pomou oseaja.
Jo jedan razlog zato da odbijete ultrazvuk, koji je od vas
traen zbog dimenzija karlice, je taj, jer se dimenzije karlice me -
nja ju u zavisnosti od poloaja koji zauzmete (veina lekara, inae,
nema pojma o ovome). Najvea slabost kod merenja karlice ul-
trazvukom je ideja, da je enska karlica fiksirana po veliini i ob-
liku. Ovo bi bilo tano kada bi karlica bila vrst kotani prsten. U
stvari, ona se sastoji od 4 kosti, koje su meusobno povezane
ligamentima i zglobovima. Hormon relaksin oputa ove ligamen -
te, u odmakloj trudnoi, u sklopu pripreme za poroaj, inei da
se jo lake pomeraju jedna u odnosu na drugu. Karlica koja je
jako mala, dok leite na leima, postaje znaajno vea, kada ste
na rukama i kolenima.
Andrea Robertson, australijski poroajni edukator, opisuje
predivne, osnanjujue vebe, kako bi ene postale svesne ovih
sposobnosti. Stojte ili kleite sa jednom rukom na vaoj pubinoj
kosti (kod prepona) sa prednje strane, a drugom rukom na vaoj
repnoj kosti. Primetite kolika je tada udaljenost izmeu vaih
ruku. Nagnite se nazad, to je vie mogue (pazite da se ne pov -
redite) i nastavite da pratite razmak izmeu vaih ruku. Sad se
nagnite nap red, dok va torzo ne bude paralelan sa patosom.
15
Mnogi ljudi se iznenade, koliko se njihove ruke pomeraju sa ovim
vebama. Veina osea primetno poveanje rastojanja izmeu
pubine i repne kosti nakon to se nagnu napred. Nije udo to
se majmuni (koji su graeni slino kao i mi) naginju napred pri-
likom poroaja.
Uzorak horionskih resica
Uzorak horionskih resica (CVS) je invazivna tehnika ispitivanja
hromozomskih abnormalnosti (kao to je Daunov sindrom). (In-
vazivne tehnike su operacije i druge tehnike kojima se ulazi u
telo i vri privremeni poremeaj telesnih funkcija.) Obavlja se pre
12. sedmice trudnoe. Prednost ove metode je to se moe
84
obaviti ranije u trudnoi, nego amniocenteza. enama koje su
ve raale decu sa hromozomskim poremeajima, kao i enama
preko 35 godina starosti, e vrlo verovatno biti predloen ovaj
pregled. Ova metoda, kao i druge invazivne metode, mogu da
izazovu pobaaj. Stopa pobaaja nakon ove me tode je oko 4%,
u velikom spisku sastavljenom od strane Svetske zdravstvene or-
ganizacije. Retko, ova metoda moe izazvati oteenja ruku nogu,
prstiju, stopala embriona.
Ako znate da ne biste abortirali, ukoliko testovi pokau da
vaa beba moda boluje od Daunovog sindroma, trebalo bi da
odbijete testiranje. U ovakvim sluajevima, testiranje bi trudno -
u uinilo stresnijom.
Amniocenteza
Amniocenteza je jo jedna invazivna procedura koja moe
otkriti odreena stanja i poremeaje kod fetusa. Ona obuhvata
uzimanje uzorka amniotske tenosti, kroz dugaku iglu, dok dok-
tor gleda ultrazvuni monitor, kako bi smanjio anse da sluajno
ubode fetus. Kao ultrazvuk i uzorak horionskih resica, i ovaj preg -
led moe da otkrije pol deteta. Dodatno, ovaj metod proverava
hromozomske abnormalnosti i poremeaje nervnog stabla, kao
to su spina bifida i anencefalija. U okviru medicinskog modela
nege, amniocenteza je postala standardan pregled kod ena pre -
ko 35 godina starosti. 35. godina je uzeta kao presek jer je ve -
rovatnoa da e beba imati neki hromozomski poremeaj tokom
35. godine, ista ili vea kao i verovatnoa da se tokom preg leda
povredi fetus ili izazove pobaaj. Postoji 1,5% anse da se oteti
fetus ili izazove pobaaj, tokom ovog pregleda. Amniocenteza
poinje da se nudi i mlaim enama, posle bujice tubi, u kojima
su roditelji dece sa Daunovim sindromom tuili doktore koji im
nisu rekli za postojanje i dostupnost amniocenteze. Amniocen-
teza se obavlja izmeu 15. i 18. sedmice trudnoe, a na rezultate
analiza se eka jo oko 2 - 3 sedmice. Povremeno, tes tiranje se
mora obaviti vie od jednog puta. Neke ene su ohrabrene am-
85
niocentezom, dok druge ale to nisu bile upozorene na oseaje
koji prate iekivanje rezultata analize. Do ovog trenutka, bebini
pokreti se obino jasno mogu osetiti. Sociolog Barbara Kac Rot-
man, je vrlo reito pisala o borbi koju ovo donosi mnogim
porodicama. Amniocenteza, po njenim reima trai od ena da
prihvate svoju trudnou i svoje bebe, da brinu o bebama u sebi,
a ipak je spremna da dovede do pobaaja.
16
Za mnoge ene koje
se podvrgnu amniocentezi, postoje skrivene mogonosti koje idu
uz ovu proceduru: jedna mogunost je ra anje deteta sa
Daunovim sindromom, a druga je da doe do po baaja, koji je
izazvan amniocentezom. Zapamtite: amniocenteza nikad nita
nije izleila.
Proveravanje serumskog alfa-fetoproteina
Proveravanje serumskog alfa-fetoproteina (AFP) nije dijagnos -
tiki test, ve vie provera i posmatranje, kako joj i ime kae.
Tokom 16. sedmice trudnoe, ova procedura se nudi skoro svim
trudnicama (u okviru medicinskog modela nege). Ono to bi tre-
balo da znate je da vam AFP povera ne govori da li je vaa beba
dobro. Ova jednostavna provera krvi vam govori kolike su anse
da vaa beba razvije odreene abnormalnosti, ali ne moe rei
da li e beba ikad biti u takvom stanju ili nee. Kad AFP provera
pokae da moda postoji problem, va doktor e obino zahte-
vati da se uradi amniocenteza ili ultrazvuk. Oko 5% inicijalnih AFP
provera e pokazati abnormalan rezultat, iako je fetus potpuno
zdrav. Ovako visok procenat greke se delimino dogaa zbog
loe procene gestacijske starosti ili postojanja blizanaca.
Kada je prvi put predstavljena oprema za AFP test, FDA je re -
gu lisala i dozvolila upotrebu ovog testa samo u istraivake svr -
he. Meutim, pritisak doktora i laboratorija naveo je FDA da
na pusti regulisanje AFP testiranja. Ameriki fakultet za akuer-
stvo i ginekologiju (ACOG) predloio je svojim lanovima da
ponude ovaj test svim trudnicama, kao deo upozorenja (poziva)
na odgovornost.
17
Ovo upozorenje je donelo dobrobit dokto rima
86
(u finansijskom smislu), a ne enama. Svrha ovog upozorenja je
bila da se spree tube. Iako je test promovisan kao ohrabrujui,
one ene kod kojih je test pokazivao visoke AFP nivoe (ukljuujui
i one kod kojih je test pokazivao lano pozitivan rezultat) nisu
nale nita, osim ohrabrenja. AFP rezultati mogu biti brzo anali -
zirani, ali amniocenteza koja potom sledi, zahteva sedmice e -
kanja. Rutinska primena ove procedure je bila razmatrana, jer
izlae mnoge ene testiranju i nepotrebnoj nervozi, poto e
samo nekoliko njih uopte imati neke probleme. Jedna stvar je
sigurna: Ako ste ve uradili amniocentezu, ne treba vam AFP tes -
tiranje.
Testiranje na gestacioni (trudniki) dijabetes
Ako va negovatelj radi u okviru medicinskog modela nege, a
u vaoj familiji je bilo dosta krupnih beba, verovatno e vam biti
ponueno testiranje na gestacioni (trudniki) dijabetes. Gesta-
cioni dijabetes (GD) zapravo nije bolest. To je pre vei nivo eera
u krvi od prosenog nivoa tokom trudnoe, kako je od reeno
testom tolerancije na glukozu (GTT). GD se razlikuje od dijabetes
melitusa po tome to on nestaje nakon to se beba rodi. A dija-
betes melitus, ne. Mnogi doktori preporuuju svim trudnicama
da urade ovaj test izmeu 24. i 28. sedmice trud noe. Test na
alost nije pouzdan. Izmeu 50 i 70% ena e ako s e ponovo tes -
tiraju, dobiti drugaije rezultate nego prvi put. Naj bolji dokaz koji
imamo nam govori da ne postoji leenje GD, ni ishranom ni in-
sulinom, a koje poboljava ishod za majku i njenu bebu. Ukratko,
rezultati koje dobijemo ovim testom nisu vredni nervoze koja
prati primenu ovog testa. Ponekad, kada je test po zi tivan, mo -
ete biti podstaknuti da se podvrgnete daljim, skupim testovima,
od kojih nema dokazane koristi.
Van rutinskog testiranja, tapiem za merenje nivoa u mok -
ra i, kod prenatalnih poseta, moje kolege i ja koristimo mali
ureaj koji se zove glukometar koji nam pomae da izdvojimo
ene koje mogu imati koristi od promene ishrane, ako otkrijemo
87
da njihovi nivoi eera u krvi, previe variraju. Glukometar je in-
strument sa iglom koja se ubada u prst, a koji meri nivo eera u
kapi krvi. Koristimo ga kad primetimo nekoliko od sledeih simp-
toma u 28. sedmici ili kasnije:
- brzo poveanje teine
- oseanje dobrog zadovoljstva ili vrtoglavice, nakon
obroka
- konstantno prisutna e
- udnja za eerom
- porodina istorija dijabetesa
- krupna prethodna beba
Oitavamo podatke sa glukomera 15-30 minuta nakon doru -
ka, i opet sat vremena kasnije. Susreli smo se sa par sluajeva
kada je enina glukoza bila visoka (13,9) u tom vremenskom pe-
riodu, a onda se vratila na normalu (6,6) u roku od sat vremena.
U pitanju su ene koje oseaju dobro raspoloenje posle
obroka, a iji visok nivo eera ne bi bio detektovan pomou GTT-
a. Obino primetimo da su jeli neto to ne podnose ba najbolje
tokom trudnoe, na primer eer i belo brano. Kratkorono gle -
dano, najbolji nain da ena smanji nivo eera u krvi je da us-
tane i veba, ako je mogue. Do kraja trudnoe, najbolje bi bilo
da izbaci belo brano, branjavu hranu i eer.
Testiranje na Beta strep (streptokoke grupe B)
Iako imamo obiaj da mislimo o bakterijama kao izazivaima
bolesti, postoje razliite vrste bakterija koje ive u naem telu,
kao na primer u grlu, vagini, crevu, ne nanosei nam pri tom
nikakvu tetu. Ali je sorta bakterija zvana streptokoke B grupe,
ili beta strep, znaajna za trudnice. Normalno prisustvo bakterija
u enskoj vagini ponekad ukljuuje i beta strep. Kod 1 od 5 ena,
ove bekterije postoje (kolonizuju se) u njihovim vaginama. Pos-
toji razlika izmeu biti kolonizovan beta strepom i biti zaraen
(bo lestan).
88
Obino prisustvo streptokoka grupe B ne izaziva nikakve simp-
tome kod ena. Postoje povremene infekcije urinarnog trakta, u
prisustvu beta strep, a mnogo ree dolazi do infekcije posteljice,
tj. njenog otkidanja od zida materice to dovodi do prevremenog
poroaja.
Kod 15-20% ena kod kojih postoji B strep u njihovim vagi-
nama tokom poroaja, oko polovine beba na poroaju e biti
kolonizovano ovom bakterijom na roenju. Ali ovo ne znai da
e se sve ove bebe razboleti. Zapravo 98% beba nikad ne postane
zaraeno. Meutim, kada doe do infekcije, ona je jako ozbiljna,
i u 10% sluajeva smrtonosna. Ipak vano je zapamtiti da samo
dve od hiljadu beba iz populacije biva zaraeno. Problem je to
ne postoji precizan nain da saznamo koje e to dve bebe biti.
Odreene situacije se povezuju pre sa poveanim nego
uobiajenim rizikom od infekcije kod bebe. One obuhvataju:
- mala poroajna teina ili prevremeno roena beba
- pucanje membrana, vie od 18 sati pre poroaja
- dug period napona (trudova), posebno ako su obavljani vi -
es truki vaginalni pregledi
- intervencije kao to su vetako izazivanje napona, unut -
ranje fetalno posmatranje, upotreba vakuma i akuerskih kleta
- bebe kod kojih je brzina otkucaja srca velika tokom poroaja
- majke koje razviju groznicu tokom poroaja
- bebe kojima treba oivljavanje tokom poroaja
Razvijeno je nekoliko preventivnih strategija koje se bave
ovim bakterijama. Jedna je da se testiraju sve trudnice i da se
us tanovi da li su kolonizovane ovom bakterijom. Teoretski, one
sa pozitivnim rezultatima (kulturama), bi se mogle tretirati an-
tibioticima. Problem sa ovom strategijom (koju su istraivai
probali) ne daje rezultate; nije dolazilo do smanjenja broja
obolelih beba. Samo je kod ena, koje su imale infekciju beike
izazvane grupom B, ova strategija bila od pomoi.
89
Godinama Ameriki koled akuera i ginekologa (ACOG), Cen-
tar za kontrolu bolesti (CDC) i Ameriki koled sestara babica
(ACNM) preporuuju jednu od sledee 2 strategije:
1. Preskoiti testiranje i odmah prei na intravenozne antibi-
otike tokom napona (trudova) kod svih ena sa rizinim fakto -
rima, kao to su prevremeno pucanje membrana, prevremeni
poroaj, membrane koje puknu 18 ili vie sati pre poroaja, pri -
sus tvo B strep kod novoroenadi ili groznica (ovo bi moglo da
ukljui i ene koje koriste epiduralnu anesteziju kod kojih se raz -
vila groznica, poto se za groznicu ne moe rei kada je uzroko-
vana infekcijom.)
2. Testirati svaku trudnicu izmeu 35. i 37 sedmice trudnoe.
Svim enama koje su kolonizovane B strep bakterijom ponuditi
intravenozne antibiotike tokom napona i poroaja. Prepisati in-
travenozne antibiotike enama koje su kolonizovaname B strep
bakterijom kod kojih je dolo do pucanja membrana 18 i vie sati
ili kod onih kod kojih se pojavila groznica tokom napona.
Nedavno su se ACOG, ADA, ACNM i Amerika akademija pedi-
jatara (AAP) sloili da odbace prvopomenutu strategiju leenja,
samo ako su faktori rizika prisutni i ako se pojavljuju nakon dru-
gog kruga testiranja. Ovaj pristup se odnosi na to da e mnogo
ena biti tretirano antibioticima, iako njihove bebe u svakom
sluaju nikada nee razviti infekciju. ak i sa primenom ovog
leenja, neke bebe, kojima e zaista biti potrebno leenje, e biti
izostavljene.
Ovaj novi protokol nije u potpunosti bez rizika. Preterivanje
sa antibioticima, kao to je poznato, doprinosi nastanku sojeva
otpornih bakterija, bakterija koje ne uginu pod dejstvom antibi-
otika. Novi protokol je verovatno dodat ovom programu. Antibi-
otici ponekad izazivaju pojavu sporednih efekata, kao to je
vre nje ili infekcija kandidom kod majke i bebe, i dijareja. CDC je
procenio da bi davanje penicilina svim grupama ena koje su ko -
lo nizovane B strep bakterijom, uzrokovao desetinama sluajeva
smrti porodilja godinje, od jakih alergijskih reakcija.
90
Zbog svih razloga navedenih u prethodnom pasusu, trebalo
bi da znate da i dalje moete odbiti testove ili odbiti intravenozne
antibiotike, ukoliko ste ve pristali na testiranje, a rezultati su bili
pozitivni. Moete neznatno smanjiti anse da se vaa beba infi-
cira, tako to ete odbiti to vie intervencija (ukljuujui vagi-
nalna ispitivanja, pogotovo kad su vae membrane pokidane) i
tako to ete terati svakoga da pere ruke pre nego to dotakne
bebu tokom izvesnog perioda nakon roenja. (Neke infekcije
bakterijima grupe B se razvijaju tokom prva tri meseca ivota
novoroeneta.)
Prenatalni (predporoajni) program
Kao deo vae prenatalne nege, trebalo bi da obavite testiranje
krvi da bi odredili da li je vaa krvna grup Rh pozitivna ili Rh nega -
tivna. 85% stanovnika belaca ima Rh pozitivnu krv, dok ostalih
15% ima Rh negativnu krv. Ako ste vi Rh pozitivni, ili ako ste i vi
i va suprug Rh negativni, nemate neke posebne potrebe zbog
kojih biste trebali da razumete detalje prenatalne nege. Ali ako
ste vi Rh negativni, a va suprug Rh pozitivan, problemi izazvani
Rh nekompatibilnou mogu postajati sve izraeniji sa svakom
narednom trudnoom.
Imati Rh negativnu krv, nije samo po sebi problem. Ali mogu
se pojaviti negativne posledice, ako se Rh negativna krv pomea
sa Rh pozitivnom. Kada je Rh negativna majka trudna sa Rh pozi -
tivnom bebom, obino ne dolazi do meanja njihovih krvi tokom
trudnoe. Meutim, ponekad tokom trudnoe, napona i poro -
a ja, mala koliina bebine krvi dospe u krvotok majke. Kada se
ovo desi, bebina krv je prepoznata kao strana materija, i majina
krv poinje da proizvodi anti-D antitela, koja treba da se izbore
sa nepoznatom materijom. Krv Rh negativne majke dobije nare -
enje da bude osetljiva, kad se dese ovakve situacije. Procedure
kao amniocenteza, agresivna spoljna verzija i epiziotomija, pove -
avaju anse za tu osetljivost.
91
Osetljivost je retka u sluaju raanja prve bebe, osim ukoliko
je postojala prethodna trudnoa koja se zavrila abortusom, po -
baajem ili pogoranom transfuzijom. Ali ukoliko su anti-D an-
titela prisutna u majinom krvotoku, bezbednost njene budue,
Rh pozitivne, bebe moe biti ugroena, poto ova antitela mogu
proi kroz membranu posteljice (iako krv ne moe) i napasti re -
zusne (Rh) proteine u bebinoj krvi. Problemi koji mogu da prois-
teknu iz ove nekompatibilnosti idu od blage utice do akutnog
hemolitikog oboljenja, koje je ponekad smrtonosno za bebu.
Inekcije preraenih krvnih produkata, zvane Rhogam u SAD,
i Anti-D u Velikoj Britaniji, se generalno daju Rh negativnim maj -
kama koje nose Rh pozitivne bebe, unutar 72 sata nakon poro -
aja, ili bilo kakvog traumatinog dogaaja tokom trudnoe,
kada je mogue da doe do meanja krvi. Rhogam je prilino us-
pean u spreavanju formiranja antitela koja predstavljaju opas-
nost za budue Rh pozitivne bebe. Od kada je Rhogam razvijen,
dolo je do ogromnog smanjenja broja beba umrlih od hemo -
litikih oboljenja.
Uprkos svim dobrobitima Rhogama, neke ene gaje rezervu
prema prihvatanju ovog proizvoda. Proizvoa je dokumentovao
spisak sporednih efekata koji obuhvata lokalna zapaljenja, malak-
salost, drhtavicu, groznicu i retko anafilaksiju. Neke ene su se
alile na iritirajue osipe po telu koji prate primanje injekcije
Rhogam-a. Jo jedan predmet rasprave je taj da farmaceutske
kompanije koriste u lekovima konzervanse koji sadre ivu, a koju
neke ene ele da izbegnu zbog potencijalne toksinosti. Druga
briga se tie infekcije krvi. Tokom ranog perioda upotrebe Rhoga -
ma neke ene su zaradile hepatitis C i HIV preko zaraenog Rho -
gama. Nijedan od ovih virusa trenutno ne predstavlja problem,
ali postoji mogunost da i dalje postoje neki jo nepoznati virusi
u Rhogamu koji moda nisu uniteni postojeim metodama.
18
Ako je vaa krvna grupa Rh negativna, ako ivite u SAD, i vaa
porodiljska nega je blia medicinskom nego humanistikom mo -
delu, verovatno ete biti primoravani da prihvatite Rhogam in-
92
jekciju, 28. i 34. sedmice trudnoe, bez obzira na to da li je vaa
beba Rh pozitivna ili Rh negativna. Objanjenje uprave Rhogama
(koje je meunarodno kontroverzno) u vezi ovoga je da neki za -
govaraju da je ovo najbolji nain da se sprei nekoliko sluajeva
tihe osetljivosti koja moe da se dogodi tokom trudnoe. Jedno
istraivanje je pokazalo smanjivanje stope osetljivosti sa 1,12%
(bez Rhogama) na 0,28% (sa primenom Rhogama), ali kritike su
bile usmerene na to da se ovo smanjenje moe pripisati drugim
faktorima kao to je propust da se ponudi Rhogam enama sa
faktorima rizika tokom trudnoe.
19
Problem u vezi sa navikom
prepisivanja prenatalnog Rhogama je taj to e mnoge bebe koje
su Rh negativne, kao i njihove majke, biti izloene tetnom dej -
stvu leka i obavljena je sistematina studija dugoronih posledica
upotrebe ovog proizvoda na bebe.
20
Tokom svog rada, moji saradnici i ja, kao i mnoge druge ba -
bice, ne savetujemo enama prenatalni Rhogam, osim ako je
postojao traumatizirajui dogaaj. Ako Rh negativna ena doivi
moguu osetljivost tokom trudnoe, mi je informiemo o
moguim rizicima i dobrobitima Rhogama, zajedno sa rizicima
koje nosi osetljivost, i onda ona odluuje da li e da prihvati
Rhogam injekciju.
Primena Rhogama u roku od 72 sata od roenja Rh pozitivne
bebe, od strane Rh negativne majke, je mnogo manje kontro-
verzna nego tokom 28. sedmice trudnoe. Oko 90% Rh nega-
tivnim enama koje rode Rh pozitivne bebe, nee biti potreban
postnatalni Rhogam, jer nije dolo do meanja njihove krvi, ak
i ako nije postojala osetljivost. Na alost, ne postoji precizan
nain da se odredi da li ste vi u onih 10% koji e postati osetljivi
bez Rhogama.
Nije uvek lako doneti odluku o tome da li prihvatiti Rhogam
ili ne. Ako ena ne planira budue trudnoe ona obino odbije
Rhogam. ene koje imaju religiozna ubeenja, koja se suprot -
stav ljaju upotrebi krvnih proizvoda i preraevina, odbie Rho -
gam. ene koje su imale medicinsku intervenciju na poroaju
93
pod veom su verovatnoom da postanu osetljive od onih koje
nisu imale.
Neke ene se odluuju za Kleihauer test da bi otkrile da li su
fetalne elije ule u njihov krvotok. Ako je test negativan, mogu
zakljuiti da je ansa da se kod njih pojavi osetljivost nakon
roenja Rh pozitivne bebe dovoljno mala da odbiju Rhogam in-
jekciju. Meutim, Kleihauer test nije uvek precizan.
Informativni pristanak
Etika medicinska i akuerska nega zahteva da va informa-
tivni pristanak bude dat za svaki tretman ili proceduru koju vam
va negovatelj preporui. Pre nego to pristanete na bilo koju
proceduru ili tretman, potrebno je da dobijete informacije o
preg ledu koje e vam pomoi da odluite da li ga prihvatate ili
ne. Ipak zapamtite, da informacija koju dobijete od vaeg dok-
tora ili babice, iako precizna, moe biti pristrasna. Pre nego to
ponete sa pregledima moda ete traiti dodatni izvor informa-
cija kao to su knjige o pripremi za poroaj, internet ili genetsko
savetovanje.
Kakav ete pristanak dati kada ste u naponina (trudovima)?
Veena nas, koja je to iskusila, zna de je itanje poslednja stvar
koju bi ena elela da radi tokom napona (trudova). Bolnice se
razlikuju; neke trae pristanak, posebno za svaku veu proceduru
koja je propisana, dok druge pitaju ene na ulazu da daju blanko
pristanak za sve procedure koje njihov doktor smatra neophod-
nim. Kad god planirate da se porodite, saznajte koje se sve pro-
cedure mogu primeniti nad vama. Informiite se o tome ta
ho ete, a ta neete da prihvatite. Sud SAD je prihvatio zamisao
da se va pristanak za primenu procedura podrazumeva ukoliko
se niste aktivno suprotstavili primeni odreenih procedura tako
to biste ih jednostavno odbili, otpustili vaeg negovatelja ili na-
pustili bolnicu, uprkos medicinskom savetu. Neke bolnice u SAD
su poele da trae od ena da potpiu izjavu da ne ele da budu
94
informisane o potencijalnim tetnostima lekova koji im se
nameu.
Reference
1. Rothman, Barbara Katz. In Labor: Women and Power in the Birth-
place. New York: W. W. Norton, 1972.
2. Davis-Floyd, Robbie E. Birth as an American Rite of Passage.
Berkeley: University of California Press, 1992.
3. Davis-Floyd, R. and St. John, G. From Doctor to Healer: The Trans-
formative Journey. New Brunswick, N. J.: Rutgers U. Press, 1998.
4. Carter, J. P., et al. Preeclampsia and reproductive performance
in a community of vegans. Southern Medical Journal, 1980; 80(6): 692-
97.
5. Primrose, T., and Higgins, A. A study in human antepartum nu-
trition. Journal of Reproductive Medicine, 1971; 7:257-64.
6. Hamlin, R. H. J. The prevention of eclampsia and pre-eclampsia.
Lancet, 1952; 1:64.
7. Higgins, A. C. Nutritional status and the outcome of pregnancy.
Journal of The Canadian Dietetic Association, 1976; 37:17.
8. Burke, B., et al. Nutrition studies during pregnancy. American
Journal of Obstetrics & Gynecology, 1943; 46:38.
9. Brewer, T. H. Human maternal-fetal nutrition. Obstetrics & Gy-
necology, 1972; 40:868.
10. Speert, Harold. Obstetrics and Gynecology in America: A His-
tory. Chicago: The American College of Obstetricians and Gynecolo-
gists, 1980.
11. Brewer, G. S., with Tom Brewer. What Every Pregnant Woman.
12. Should Know: The Truth about Diets and Drugs in Pregnancy.
New York: Random House, 1977.
13. Brewer, T. H. Metabolic toxemia of late pregnancy in a county
prenatal nutrition education project: A preliminary report. Journal of
Reproductive Medicine, 1974; 13:175.
14. Stewart, A., Webb, J., Giles, D., and Hewitt, D. Malignant disease
in childhood and diagnostic irradiation in utero, Lancet, 1956; 2:447.
95
15. Haire, D. B. In Encyclopedia of Childbearing: Critical Perspec-
tives, Ultrasound in obstetrics: A question of safety. Phoenix, AZ: Oryx
Press, 1993.
16. Robertson, A. Empowering Motherhood. Camperdown, NSW,
Australia: ACE Graphics, 1994.
17. Rothman, B. K. The Tentative Pregnancy: Prenatal Diagnosis and
the Future of Motherhood. New York: Viking, 1986.
18. Rothman, B. K., ed. The Encyclopedia of Childbearing: A Guide
to Prenatal Practices, Birth Alternatives, Infant Care and Parenting De-
cisions for the '90s. New York: Henry Holt and Company, 1993.
19. Wickham, S. Anti-D in Midwifery: Panacea or Paradox? Oxford:
Butterworth-Heinemann, 2001.
20. Maybe, S., et al. Rate of RhD sensitisation before and after im-
plementation of a community based antenatal prophylaxis pro-
gramme. British Medical Journal, 1997; 315:1588.
21. Urbaniak, S. Proceedings of the Consensus Conference on Anti-
D Prophylaxis. British Journal of Obstetrics and Gynaecology, 1998;
105:18, 24.
96
6. poglavlje
Ulazak u period trudova
Kako se va predvieni dan pribliava, vae najdominantnije
misli su vezane za to kako da najbolje upravljate svojim putova -
njem ka majinstvu. U zavisnosti od toga gde planirate da se po-
rodite, postoji itav niz rutina koje e vas doekati kad stignete
u bolnicu ili poroajni centar koji ste odabrali. Svaka bolnica ima
svoje rutine i politiku, i moete pronai dramatine razlike u bol -
nikim politikama na jednom geografskom podruju. Kako znati
koje rutine su obavezne, a koje nisu? To to se neka rutina pri-
menjuje u razliitim bolnicama, ne znai da je ona obavezna ili
zasnovana na naunim injenicama. Koje rutine su nauno sum-
njive? Ako su rutine u vaoj bolnici neopravdane, o kojim alter-
nativama moete pregovarati sa bolnikim osobljem?
U periodu trudova, ili ne?
Prva velika odluka za ene u Americi koje su u periodu trudova
obino se odnosi na to, kada otii u bolnicu ili porodiljski centar,
ili ako se poraate kod kue, kada da pozovete svoju babicu. Da
li urite da stignete na vau destinaciju to je pre mogue, ili strp -
ljivo ekate? Oigledno odgovor na ovo pitanje zavisi od toga ko-
liko vam treba vremena da stignete do bolnice. Ako je u pitanju
prvi napon (trud), vi onda ne znate koliko treba da budu inten-
zivni naponi, pre nego to poroaj postane neminovan. Moete
se nagnuti napred, odlazei do mesta poroaja to je pre
mogue tokom napona, posebno ako iekujete svoju prvu bebu,
poto niko ne eli da se porodi u kolima (inae ovakvi poroaji u
kolima se obino dese bez komplikacija). Ali pre nego to uete
97
u bolnicu, zapamtite da postoji dobar razlog da budete oprezni
u vezi sa preranim ulaskom.
Svako ko radi na porodiljskom odeljenju je upoznat sa sle -
deim scenarijom: Majka prvorotka se prijavljuje u bolnicu, sa,
kako ona osea, snanim naponom, prolazi procedure oko pri-
jema, i dok eka da dobije staratelja ili sobu za poroaj, njeni
naponi su praktino prestali. Ako vam je proces oko prijavljivanja
u bolnicu dovoljan da ugui napone, predlaem da razmislite o
odasku kui. Od pomoi je da znate da naponi obino ponu i
prestanu, jednom ili dva puta, pre nego to postanu dovoljno
snani da bi dolo do poroaja. Ovakva situacija e se najve -
rovatnije desiti tokom rane ili skrivene faze napona. Ako mislite
da ste u fazi napona i kasno je vee, primenite toplu kupku, po -
pij te au soka od groa i otiite u krevet na neko vreme. Mo -
da budete u mogunosti da malo odspavate, pre nego naponi
postanu intenzivniji. Ovo je dobra stvar, jer e smanjiti vero -
vatnou pojave zastoja u fazi napona, kad budete u bolnici, uva
vam energiju, i moete ak napraviti i neki napredak u fazi na -
pona. ak i uznapredovala faza napona moe da zastane dok
putujete od kue do bolnice ili porodiljskog centra.
U okviru humanistikog (babinog) modela, kada kod ene
pone faza napona, mi babice pozovemo ili posetimo majku, da
bi procenili kako se situacija odvija. Ako se onda naponi uspore
ili prestanu, mi obino odemo kui i ekamo sledei poziv. Znamo
da normalni naponi prate ovakav ablon. ena onda normalno
nastavlja svoje dnevne aktivnosti, i zove svoju babicu kad se na -
poni ponovo pojave. 4 ili 5 lanih uzbuna nije neuobiajeno.
Ovakav obrazac je savreno normalan, i ne nosi nikakav rizik za
bebu, ako vodenjak nije pukao. Zato ne saekati? Nemate ta
da izgubite.
Pre upotrebe lekova koji izazivaju (indukuju) napone, veina
bolnikih porodiljskih odeljenja slala je ene u ranoj fazi napona,
kui, ako naponi nisu bili izraeni u dovoljnoj meri. ene u fazi
napona su hodale hodnikom, ako njihovi naleti napona nisu bili
98
dovoljno snani da bi se grli materice dovoljno otvorio (rairio).
U dananje vreme, mnoga bolnika porodiljska odeljenja vas
odvraaju od odlaska kui, kad ste se jednom ve prijavili u bol-
nicu, ak iako su vai naponi potpuno prestali. Sa irokim spek-
trom indukcionih lekova, koji su danas dostupni, i malog javnog
znanja o njihovim manama, manji je naglasak na pribegavanje
prirodnim metodama ubrzavanja i pojaavanja napona. Uprkos
ovom blagom i neformalnom pogledu na indukcione lekove, ako
su naponi jo u ranoj fazi, moete se dogovoriti da ili etate ili
da odete kui, pa da se vratite kad budete blii poroaju. Ako
vaa faza napona sporo napreduje, a vi ostanete u bolnici, mo -
raete da se suoite sa vremenskim ogranienjem kojim se
ograniava faza napona - 12 do 24 sata u veini bolnica.
Ponekad, vreme postaje bitan faktor i u sluaju kunog poro -
aja. Pre nekoliko godina putovala sam kroz junu Kaliforniju
imajui zgusnut raspored, i zatekla se u kui moje snaje eri, dok
je upravo ulazila u fazu napona. Poto se ve jednom poraala u
bolnici, elela je da je posetim kod kue, pa je odluila da brzo
pro meni svoje prethodne planove. Jedini problem je bio to mi
je zgusnut raspored dozvoljavao da provedem samo 24 sata sa
njom, pre nego to nastavim dalje sa svojim obavezama. Njeni
naponi su bili onoliko intenzivni, tano koliko im je ona pridavala
znaaj. Otkazivanje partije karata, koju je dogovorila sa svojim
komijama, je pomoglo. Oko sat vremena kasnije, dobila sam
ideju ta bi jo moglo da pomogne: pitala sam eri, da li bi
pristala da obara ruke (izmeu naleta napona) sa naom pri-
jateljicom Magaretom. Znala sam da e lako savladati Margaretu.
Znala sam da bi podstrek, koji bi dobila ovom pobedom, pomo-
gao da joj naponi budu jo snaniji. Upravo se to i desilo. Moja
predivna sestriina Kristina je roena rano ujutru, nekoliko sati
pre nego to sam morala da krenem. Grenje miia ruke, tokom
faze napona, odvraa panju ene od stezanja bedarnih i karli -
nih miia kako bi se zatitile tokom napona.
99
Izazivanje (indukcija) napona (trudova)
Jedan od izbora sa kojim se susree veliki broj ena koje su u
kasnoj trudnoi, tie se vetakog izazivanja napona (trudova).
Postoje opravdani medicinski razlozi za takvo izazivanje, kao to
su kancer, hipertenzija, dijabetes, bolesti bubrega, ako je u pita -
nju beba koja je manja i laka od prosene u tom periodu, sman-
jenje koliine amnionske tenosti ili unutar-materina smrt bebe,
praeni ekanjem na poetak perioda napona (u pitanju je pe-
riod od nekoliko sedmica, a ne dana). U ovim sluajevima, ri zici
od vetakog izazivanja napona su mnogo manji od rizika koji su
povezani za ekanjem prirodnog poetka perioda napona.
Mnoga istraivanja su pokazala da manje od 10% ena zahteva
vetako izazivanje napona (trudova) iz medicinskih razloga. Sas-
tanak koji je organizovala Svetska zdravstvena organizacija, po
pitanju opte prihvaenosti na temu Prikladna tehnologija
100
Obaranje ruku: neobian, ali efikasan nain da ubrzate napo ne
(trudove).
odranja poroaja u Fortalesi, u Brazilu, 1985. godine, preporu -
io je da Nijedno geografsko podruje ne bi trebalo da ima sto -
pu vetaki izazvanih napona veu od 10%.
1
Oigledno, broj nemedicinskih razloga za vetako izazivanje
napona se poveao tokom prole decenije poto su zaposlene
ene i akueri pokuali da se uklope i jo vie zgusnu svoje, ve
dovoljno zgusnute rasporede, i otkako su novi lekovi postali dos-
tupni. Stopa primene vetakog izazivanja napona, u SAD, se ud -
vostruila izmeu 1989. i 1998. godine (sa 9% na 19,2%) i
oi gledno i dalje raste, iako nije prisutno odgovarajue pove -
anje veliine beba, duina trudnoe, ili uestalost majinskih
oboljenja koja zahtevaju primenu vetakog izazivanja napona
(indukcije).
2-4
Kako se broj indukcija sve vie poveava, dolazi do
opteg pogrenog shvatanja da akueri mogu svojom voljom
izaz vati poetak napona, bez osvrta na mane i tetnost ovog pos-
tupka. Veina zaposlenih ena u SAD, kojima je ostalo jo samo
6 sedmica do najradosnijeg dana, neshvatljivo su spremne da
vetaki izazovu poetak napona ukoliko ne postoje rizici pove -
zani sa ovim postupkum. One pretpostavljaju, esto pogreno,
da e ih njihov negovatelj informisati o bilo kakvim rizicima koje
primena indukcije nosi sa sobom.
Posledice indukcije napona koje pogaaju majke
Period napona (ukljuujui njegov poetak) obuhvata izuzet -
no kompleksno uzajamno dejstvo hormona koje se ne moe iz-
meniti bez remeenja normalnog fiziolokog modela ene. Me -
njanje normalnog fiziolokog modela ene izaziva druge prob-
leme zbog kojih su neophodne dodatne akuerske intervencije.
Indukovani (vetaki izazvani) napon, je potpuno drugaiji proces
od spontanog napona. ene kod kojih su naponi izazvani uz po -
mo lekova imaju mnogo neprijatnije, snanije i znaajno bolnije
kontrakcije, tako da one koje se izbore sa spontanim naponima,
obino shvate da su im potrebni lekovi protiv bolova da bi pod-
neli mnogo upornije kontrakcije kod indukovanog napona. Kada
101
se naponi vetaki izazivaju pomou leka Pitocin, neophodno je
postaviti intravenoznu infuziju. Pokretnost i sloboda eni su tada
ogranieni, zbog nelagodnosti izazvane intravenoznom iglom u
njenoj veni i cevica koje povezuju enu sa intravenoznim stal -
kom. ak iako intravenozni stalak ima tokie, ipak za enu nije
jednostavno pomerati ga dok je u naponima. Retko, ali mnogo
manje ree kod spontanih napona, vetako, farmaceutsko iza -
zivanje napona moe dovesti do kidanja, pucanja materice. Uko-
liko do ovoga dodje, neophodna je hitna primena carskog reza,
a ponekad i histerektomija (odstranjivanje materice). Povean
gubitak krvi, nakon poroaja, je jo jedan problem uzrokovan
ve takim izazivanjem napona.
Posledice indukcije napona koje pogaaju bebe
Glavno opravdanje za vetako izazivanje napona je smanje -
nje broja beba koje se raaju sa nekom boleu ili defektom.
Problem sa minimum polovinom vetakih indukcija (izazivanja
napona) koje se u dananje vreme obave u SAD, je da sam pos-
tupak vetakog izazivanja napona moe otetiti bebu. Vetake
indukcije izazivane uz pomo hormona oksitocina i prostaglan -
dina uzrokuju due i snanije kontrakcije materice, iako se me -
aju sa krvlju bogatom kiseonikom koja tee kroz placentu do
fetusa. Zbog ovoga je praenje stanja fetusa na monitoru,
uobiajen deo protokola vetake indukcije napona. Da bi apa -
ratura za ekranizovano praenje stanja fetusa mogla da snimi
otkucaje srca fetusa, majka mora da lei mirno u krevetu. Ukoliko
majka eli da ima malo vie slobode pokreta, moe izabrati da
ugrade elektrodu u vidu igle, u bebinu glavu. Ali ovaj postupak
je bolan za bebu i zahteva probijanje vodenjaka i moe izazvati
infekciju i majke i bebe.
Jo jedan povean rizik za bebu, zbog vetake indukcije na -
pona, je vea uestalost opasnosti po fetus, u odnosu na slua -
jeve spontanog poetka napona: Mnogo je vea verovatnoa da
doe do primene carskog reza ako su naponi vetaki izazvani,
102
nego ukoliko naponi ponu spontano. Prema jednoj studiji, ud -
vostruena je stopa primene carskog reza u sluaju abnormal-
nosti u radu srca fetusa.
5
Materine kontrakcije istiskuju napolje
tenost koja se prirodno nalazi u bebinim pluima tokom
trudnoe; prilikom primene carskog reza ovaj postupak se zao-
bilazi, i velika je verovatnoa da bebina plua budu dosta vlana
na poroaju, izazivajui velike tekoe sa disanjem.
Vetako izazivanje napona pomou oksitocina i prostaglan-
dina poveava prolaenje mekonije (izlazak prve bebine stolice)
tokom perioda napona, jer je beba pod veim stresom nego to
bi bila da su naponi poeli spontano. Nekoliko istraivanja je
dokumentovalo visoku stopu mekonije kod napona indukovanih
uz pomo najnovijeg prostaglandina koji se zove Ciotek.
6-10
Kada
postoji gust mekonijum u amniotskoj tenosti, tokom napona,
beba ga (mekonijum) ponekad udahne sa prvim dahom , i dobije
ozbiljne disajne probleme. utica kod novoroeneta je jo jedan
problem koji se sree ee nakon indukcije napona, nego kod
prirodnog napona.U sluaju da beba udahne mekonijum ili do-
bije uticu, velika je verovatnoa da e svojih prvih nekoliko dana
ivota provesti na specijalnoj nezi, umesto u majinom naruju.
Da li ste nekada uli za jatrogeno prevremeno roenje? Ovaj
pojam znai prevremeni poroaj koji su izazvali doktori, i morao
je biti osmiljen, jer je mnogo prevremeno roenih beba roeno
nakon vetaki indukovanih napona, ili carskog reza u skladu sa
pogrenim datumom pravog poroaja. Potpuni je mit da je aku -
erstvo toliko napredovalo da je postalo praktino nemogue
pogreiti datum bebinog dolaska na svet. Realnost je da je jat -
rogeno prevremeno roenje mnogo vie rasprostranjeno, nego
to veina akuera eli da prizna. Ono je esta pojava nakon
vetake indukcije napona, primenjene iz nemedicinskih razloga.
103
Opte metode vetake indukcije (izazivanja)
napona
Najee medicinske metode koje se koriste za vetako izazi-
vanje napona su amniotomija (probijanje vodenjaka) i razliite
hemijske metode: intravenozna upotreba Pitocina, i primena
razliitih prostaglandina (Cervidil, Prepidil i Citotek).
Probijanje vodenjaka. Probijanje vodenjaka je surov i grub,
ali ponekad efikasan nain da se zaponu naponi. Ovaj metod e
inicirati napone u roku 24 sata kod 70-80% ena. Problem je to
e ostalih 20-30% doiveti visoku uestalost unutar-materinih
infekcija.
11
Sam postupak probijanja vodenjaka ne poveava
opas nost od pucanja materice. Meutim, ovaj postupak vremen-
ski ograniava period napona, da pone i zavri se u veini bol-
nica, zbog poveanog rizika od infekcija. Ponekad amniotomija
izaziva ispadanje pupane vrpce iz grlia materice, ispod bebine
glave, i na taj nain ivotno ugroava bebu.
Intravenozno ubrizgavanje Pitocina. Pitocin je sintetika ver -
zi ja oksitocina, prirodnog hormona koji lui majina lezda hipo -
fiza, i to u malim koliinama, samo za vreme perioda napona (ne
pre). Doza oksitocina, koja se daje intravenozno, je dosta vea
od koliine koja se prirodno lui tokom perioda napona, i svakih
par minuta se poveava dok se ne dobije eljena brzim kontrak-
cija. Indukcija napona uz pomo Pitocina moe izazvati potrebu
za carskim rezom ili poroajem pomou vakuma i akuerskih
kle ta, zbog ometanja, uznemiravanja fetusa snanim materi -
nim kontrakcijama. Oksitocin udvostruava anse da se beba rodi
u loem stanju zbog ekstra snanih kontrakcija, i moe ometati
pro tok krvi bogate kiseonikom, od majke ka bebi. Jo jedna
posledica indukcije oksitocinom je poveana uestalost posle -
poroajnog krvarenja. Oksitocin se takoe koristi da pojaa kon-
trakcije u sluaju sporo napredujuih napona.
104
Oksitocinska indukcija napona je esto neuspena, ak i kad
se kombinuje sa amniotomijom. Ovo se posebno potvruje kad
grli materice jo nije zreo (mekan i tanak). Neke ene se podvr-
gavaju 3 ili 4 dana pokuajima indukcije napona Pitocinom, bez
pojave efektivnih napona.
Generacije akuera su uene da nikada ne ostavljaju same
maj ke tokom oksitocinske indukcije napona.
12
Kad doe do pre-
doziranja oksitocinom (neke ene su vie osetljive na lekove od
drugih) to rezultuje abnormalno snanim i dugim kontrakci-
jama, intravenozno ubrizgavanje se moe prekinuti. Pitocin os-
taje u telu jo 10-15 minuta nakon prekidanja intravenoznog
ub rizgavanja.
Postoji mnogo vea uestalost pucanja materice prilikom he -
mijski indukovanih napona, nego pri spontanim naponima. Ge -
ne ralno, prilikom spontano nastalih napona materica se ne gri
toliko kao da e samu sebe da uniti. U sluaju indukcije napona,
kod 1-3% ena dolazi do pucanja materice. Dodajte na ovu in-
dukciju i faktor prethodnog carskog reza, i stopa puca nja raste.
Blizu 6% ena, u jednoj studiji, imalo je pucanje mate rice izaz-
vano vetakom indukcijom napona.
13
Prostaglandini. Prostaglandini su supstance koje organizam
prirodno lui i koje utiu na omekavanje grlia i niih delova ma-
terice. Tokom nekoliko prethodnih decenija, hemiari su proizveli
nekoliko sintetikih verzija. Administracija za hranu i lekove (FDA)
odobrila je sredinom 90-tih dva sintetika leka: Prepidil i Cervidil.
Prepidil je prostaglandin gel koji se nanosi na grli materice, a
Cervidil je tampon koji oslobaa sintetiki prostaglandin. Oba
leka su esto koriena zajedno sa oksitocinom. Neke ene doi -
ve muninu, povraanje i dijareju, pod uticajem ovih lekova. U
sluaju hiperstimulacije materice, Prepidil se moe obrisati sa
grlia materice, a Cervidil tampon se moe izvui van. Meutim,
ak i sa ovim predostronostima i uz pomo leka Terbutalina, koji
oputa matericu, ponekad dolazi do pucanja materice.
105
Najnovija dopuna kompletu za indukciju je Citotek (originalno
ime: mizoprostol). Ova siuna bela pilula je brzo postala omiljeni
inilac indukcije u veini bolnica u SAD tokom kasnih 90-tih, upr -
kos nedostatku odobrenja za upotrebu kod trudnica od strane
FDA. Odobren od strane FDA za spreavanje ireva, njegova
upot reba na trudnim enama se smatra legalnom bez etikete,
ali etiki sumnjivom, poto nije obavljeno nijedno paljivo plani-
rano istraivanje koje bi prethodilo optoj primeni Citoteka u far-
maciji i akuerstvu. G. D. Serl proizvoa Citotek-a je izjavio da
ne planira da trai odobrenje FDA za upotrebu leka u indukciji
napona.
14
Izgovor koji omoguava da se Citotek koristi eksperi-
mentalno je da ne postoji snana zatita od katastrofalnih spo -
red nih efekata ili nepredvidivih rezultata.
Kada proizvoa zatrai odobrenje FDA za upotrebu svog far-
maceutskog proizvoda, proizvod podlee intenzivnom testiranju
na velikom broju ljudi. Takvo testiranje je dizajnirano da bi se ot -
krili mogui opasni sporedni efekti, kao i optimalne doze i inter-
vali. Iako nedostaje ovakva organizovana procena, broj indukcija
uz pomo Citoteka raste iz godine u godinu. Iako je bilo mnogo
istraivanja upotrebe Citoteka u indukciji napona, istraivanja
nisu bila dovoljno obimna da iskljue mogunost neobinih, oz-
biljnih tetnih efekata, prema pregledu Britanskog medicinskog
asopisa iz 1999. godine.
15
Ne postoji ak ni preporuena doza Citoteka, od strane proiz -
vo aa za indukciju napona, to znai da akueri i ginekolozi
preporuuju sopstvene doze koje su zasnovane na faktorima koji
nemaju nikakve veze sa bezbednou majke i bebe. Jedna grupa
akuera i ginekologa-istraivaa, koja je odluila da ubacuje celu
tab letu od 100 mikrograma u enske vagine (lek je testiran
oralno radi prevencije ira) radi indukcije napona, komentarisala
je da je odabrala dozu od 100 mikrograma zbog lakoe dobi-
janja takvih doza.
16
Jedna grupa je pretpostavljala da se kasnije
odustalo od doze od 100 mikrograma za indukciju napona, nakon
to je konsenzus istraivaa odluio da je bilo suvie katastrofal-
106
nih pucanja materice povezanih sa ovom dozom. I dok su bili u
pravu da je nezgrapno i traljavo sei tablete na polovine i et vr -
tine, njihova odluka da prepisuju dozu od 100 miligrama uop te -
no deluje vrlo kavaljerski - posebno dok su davali izvetaje o
zabrinjavajuim simptomima kod majki i beba prilikom upotrebe
polovine i etvrtine 100 miligramske tablete, koji su bili objavljeni
pre ove studije.
5,9
Uzgred, G. D. Serl je izjavio da ne namerava
da proizvodi Citotek u tabletama manjim od 100 mikrograma.
Kao to emo videti u poglavlju 11, dolazilo je do smrti majki i
drugih katastrofa, usled upotrebe i najmanjih doza Citoteka.
Lino sam ula iz razgovora sa sestrama, babicama i doktorima
da Citotek ponekad ima uasne sporedne efekte (mrtve bebe,
bebe sa oteenjem mozga, obilno krvarenje, histerektomije i
pucanje materice). Odluila sam da izraunam tetne efekte iz
svih objavljenih istraivanja koje sam mogla da naem. 49 istrai-
vanja je obuhvatilo 5439 ena, koje su koristile Citotek za induk-
ciju napona:
- 25 ena je imalo pucanje materice
- 16 beba je umrlo
- 2 ene su imale toliko obilno krvarenje da im je odmah
uraena hitna histerektomija
- 2 ene su umrle
U nekoliko studija, etvrtina beba je zavrilo na intenzivnoj
nezi za novoroenad. ene koje su ranije imale neki hirurki
zah vat na materici su bile pod posebno velikim rizikom da kod
njih doe do pucanja materice.
Posle pojavljivanja informacija o tetnim sporednim efektima
Citoteka, u nekim asopisima, Serl je poslao pismo ka 200 snab -
de vaa medicinske opreme u 2000. godini, upozoravajui ih da
je primena Citoteka na bilo koji nain, kontraindikativna kod
trudnica, jer moe dovesti do abortusa. Kompanija je upozorila
da proizvoljna upotreba Citoteka, bez proizvoake specifikacije,
moe dovesti do pucanja materice, histerektomije i smrti majke
i bebe. Autor Majka Dons je nauen kroz Akt o slobodi in-
107
formisanja, izloio zahtev FDA da je u periodu 1998.-2001. Agen-
cija primila 30 sluajeva pucanja materice povezanih sa upotre-
bom Citoteka, 8 sluajeva smrti fetusa u materici i 2 sluaja smrti
majke.
17
U sedminiku Silikonska Dolina (Silikon Valley), objavlje -
na su jo 4 sluaja smrti majki, 2 sluaja blizu smrti i 1 sluaj cere-
bralne paralize kod odojeta - svi povezani sa upotrebom
Citoteka i prijavljeni FDA-u razmatrani.
18
Ve sam pomenula podatke CDC-a (Centra za kontrolu bolesti)
koji pokazuju dupliranje broja indukcija napona (trudova) tokom
90-tih, sa 10% na oko 20%. U istoj deceniji, CDC je dokumento-
vao znaajno poveanje uestalosti poraanja, od ponedeljka do
petka. Jedan od razloga popularnosti Citoteka je oigledno nje-
gova efikasnost koja pomae akuerima da isplaniraju poroaj
svojim porodiljama tokom radnih dana pre mraka.
19
Ponekad
ena zahteva indukciju napona uz pomo Citoteka jer doktor ili
babica imaju nekoliko slobodnih dana u periodu oko datuma
pred vienog za poroaj. esto nesvesne rizika koji ovo sve nosi,
ene biraju indukciju, kao nain da izbegnu posetu kolega svojih
doktora i babica. (Znam i previe onih ena koje su zaalile to
su pristale na indukciju, umesto da su rizikovale da budu zbrinute
od strane kolege svog doktora ili babice.)
Neki strunjaci su koristili Citotek da indukuju napone kod
ena koje se plae da nee dobiti spontane napone pre 42. sed-
mice trudnoe (perioda, u kome se, prema pravilima i regulati-
vama babiarske prakse, mora obaviti bolniki poroaj, ukoliko
babica eli da zadri svoju licencu). Postoji dobar razlog zbog kog
se smatra da su takve regulative kontraproduktivne, jer mogu
da izazovu vie problema, nego da spree.
Evo ta ja mislim. Dokaz o rizicima produene trudnoe (sve
objavljeno pre studija o Citoteku, kasnih 90-tih) pokazuje da se
nita ne moe dobiti hemijskom indukcijom napona pre 41,5
sedmice. ak i posle 41,5 sedmica, nekoliko studija je pokazalo
da se kod oko 500 ena moraju indukovati naponi da bi se spre -
ila perinatalna smrt. Meu 500 indukcija Citotekom veoma je
108
mogue da stopa perinatalne smrti (smrti bebe u majinoj utrobi
ili u toku prvog meseca nakon roenja) izazvane indukcijom pre -
va zie stopu perinatalne smrti koja nije uzrokovana indukcijom.
Ne postoji dovoljno dobro istraivanje koje bi dokazalo ba-
zinu pretpostavku koja bi bila temelj svih pravila, regulativa i
sudskih presuda, o tome koliko dugo bi trudnoa trebalo da
traje, i koja bi bila specifina sedmica tokom koje bi bilo najbolje
za enu da se porodi. Mi ene nismo kalibrisane, jedna u odnosu
na drugu. Meu prvih 50 poroaja, kojima sam ja prisustvovala,
6 ena se porodilo posle 42 sedmice trudnoe, bez problema. U
vremenima kad doktori nisu bili skloni da indukuju napone, 42
sedmice su smatrane normalnim, ak optimalnim vremenom da
ponu naponi kod ene. Ako ponu nekoliko dana pre ili posle
42 sedmice, to se takoe smatra normalnim. Indukcija je viena
kao potencijalno rizina, tako da je bilo potrebno dobro oprav-
danje da bi se ona primenila. Jedna oigledna indikacija je bila u
trudnoi punog termina sa smanjenjem koliine amniotske
tenosti ili promenom u radu bebinog srca (znaci koji ukazuju na
pogoravanje posteljice).
Tokom 80-tih godina dolo je do skraivanja perioda ekanja
na poroaj, najveim delom zbog odbrambene strategije dok-
tora u potencijalnim tubama zbog zloupotrebe slubene du -
nos ti. Veina doktora su svesni da je veina njihovih kolega
tu ena vie zbog neprimenjivanja carskog reza dovoljno brzo i
gubitka bebe, nego zbog primene carskog reza prerano i izazi-
vanja prevremenog poroaja ili povreivanja majke. Do 90-tih
godina nije bilo neobino uti da se eni indukuju naponi u 39.
ili 40. sedmici samo u sluaju da mnogobrojni pokuaji budu
neophodni.
Verujem da bi majke i njihove bebe bile bolje opsluene ako
bi se pravilo od 42 sedmice u babiarskim zakonima i regulati-
vama promenilo u pravilo 43 sedmice, ili jo bolje u potpunosti
napustilo. Uvek postoje jasni simptomi kada je beba u opasnosti
od previe dugog ostajanja u utrobi.
109
Babiarski (humanistiki) model nege
Prema babiarskom modelu nege, enskim telima se general -
no moe verovati da e spontano ui u period napona. Mi shva -
tamo da jasni dokazi pokazuju da u odsustvu znakova opasnosti
(smanjenje koliine amniotske tenosti i promene u sranom
ritmu fetusa, na primer) postoji samo blago poveanje rizika
kada se ena porodi 2 sedmice pre procenjenog datuma poroa -
ja. Oko 2,5 od 1000 beba, roenih tokom 40. sedmice, e umreti
tokom poroaja ili ubrzo nakon poroaja. Tokom 42. sedmice,
oko 4,5 od 1000 beba umre. etvrtina ovih beba je abnormalno
i umrlo bi bez obzira na termin roenja.
20
Babice ponekad predlau nefarmaceutske naine za iniciranje
napona, kao to su sledee metode, koje su esto efektivne, ali
nisu invazivne i rizine:
Seksualni odnos. Na alost, neke knjige o pripremi za poroaj
jo uvek ire mit da je seksualni odnos tokom trudnoe kodljiv
i tetan. Veliko istraivanje, koje je obuhvatalo blizu 40.000 ena,
nije otkrilo povezanost izmeu voenja ljubavi tokom trudnoe
i loeg ishoda za majku ili bebu.
22
Zapravo, ljudska semena te -
nost je najkoncentrisaniji izvor prostaglandina, supstance koju
Cervidil, Prepidil i Citotek pokuavaju da imitiraju, to znai da
prijatan seksualni odnos, tokom poslednjih sedmica trudnoe,
pomae enskom telu da ue u period napona. Jedan istraiva
je otkrio da je 2-4 sata nakon odnosa, koncentracija prostaglan-
dina u cervikalnoj sluzi 10-50 puta vea od normalne.
21
Moje
kolege i ja smo, tokom nae rane babiarske prakse, primetili da
su ene koje su bile seksualno aktivne tokom trudnoe, imale
veu verovatnou od onih ena koje nisu, da uu u period na -
pona oko 40. sedmice. Uzgred, prostaglandini u semenoj te -
nosti nikada nisu bili dovoeni u vezu sa hiperstimulacijom
ma terice, bolnijim kontrakcijama materice, fetalnim uznemira-
vanjem ili pucanjem materice.
110
ene koje imaju istoriju pobaaja ili prevremenih poroaja ili
kojima preti pobaaj, trebalo bi da izbegavaju seksualnu stimu-
laciju i uzbuenje, dok njihove bebe ne budu spremne da se
rode.
Stimulacija dojki. Svaka ena koja je dojila bebu, verovatno
je primetila materine kontrakcije tokom dojenja. Stimulacija
bradavica izaziva luenje oksitocina u majin krvotok, i ovaj ok-
sitocin onda stimulie kontrakcije materinih miia. I runa i
oralna stimulacija su efektivne u oslobaanju oksitocina. Ako
stimulacija samo jedne bradavice ne donese eljeni rezultat,
stimuliite obe istovremeno. Iz kulturnih razloga, neke bolnice
preferiraju TENS (transkutanu elektronsku nervnu stimulaciju),
ureaj koji isputa malu elektrinu struju kroz elektrode postav -
ljene na koi. Manualna i oralna stimulacija ne izazivaju pucanje
materice. Ako, usled nekih okolnosti, ovakva stimulacija izazove
previe duge kontrakcije (nikad to nisam videla), stimulacija se
moe lako prekinuti i kontrakcije e opasti. Stimulacija dojki je
posebno efektivna u zapoinjanju napona, u kombinaciji sa sek-
sualnim odnosom. Osim ako va partner nije katastrofalan lju -
bav nik, ova kombinacija je do sad najprijatnija metoda indukcije
napona. Pogledajte deo Zapamtite: Poroaj je seksualan u
pog lavlju 7.
Ricinusovo ulje. Domorodaki narodi, irom zemljine kugle,
vekovima su koristili ricinusovo ulje kako bi izazvali napone (tru-
dove). Primenjeno oralno, ricinusovo ulje se ponaa kao laksativ
(hrana, hemijska jedinjenja ili lekovi koji se uzimaju da bi se pod-
staklo pranjenje creva ili omekala stolica) i stimulacija diges-
tivnog trakta esto izaziva poetak napona u terminu. Niko ne
zna tano zato ricinusovo ulje stimulie poetak napona. Kada
nije mogue zaraditi veliki novac od rezultata istraivanja, onda
se takva istraivanja i ne sprovode. Niko do sad nije naao nain
da zaradi veliku koliinu novca na ricinusovom ulju, tako da ono
nije zaokupiralo panju istraivaa. Ipak, ricinusovo ulje izgleda
prilino bezbedno. Blizu 9% od 11.000 trudnica je koristilo rici-
111
nusovo ulje za izazivanje napona u velikom istraivanju jednog
poroajnog centra, i to bez tetnog ishoda.
23
U naem centru za
babienje, mi preporuujemo poetak indukcije napona rici-
nusovim uljem, za dorukom, nakon kompletno prespavane noi.
Jedna supena kaika ricinusovog ulja se doda u jelo ili se pomea
sa vonim sokom, kako bi bilo ukusnije za enu. Ako je potrebno,
ona uzima jo jednu supenu kaiku ulja, 1 sat nakon prve.
Odvajanje membrana. Strunjak ubaci 2 prsta unutar grlia
materice i neno razdvoji vodenjak od unutranjosti grlia ma-
terice. Na ovaj nain se stimulie luenje prirodnih prostaglandi -
na u grliu materice (cerviksu). U dva istraivanja, odvajanje
mem brana je uspeno izazvalo napone u oko pola sluajeva u
kojima je primenjeno.
24,25
Ovaj metod ne dovodi do tetnih spo -
rednih efekata, kao to je hiperstimulacija materice, niti izaziva
uznemiravanje i ometanje bebe. Ukoliko strunjak nije paljiv,
mogue je da sluajno izazove pucanje vodenjaka.
Elektronsko posmatranje fetusa
Elektronsko posmatranje fetusa (EFM) je predstavljeno tokom
70-tih godina sa pretpostavkom da e poroaj i napone uiniti
bezbednijim za bebu. Bolnice su poele sa upotrebom EFM pre
nego to se pojavio bilo koji dokaz koji bi potvrdio ovu pret-
postavku, i EFM je postao rutina u mnogim mestima. Zbog svega
toga, popularnost EFM je velika u bolnicama (vie od 80% ena
u SAD prolazi kroz period napona i poroaja uz pomo EFM), i
ova sveprisutna maina nije bila povezivana sa bilo kakvim sma -
nje njem smrtnosti odojeta. Istraivanja koja su od tada raena
pokazuju da naizmenino sluanje fetoskopom je podjednako
dobro u otkrivanju bebe koja je u opasnosti zbog nedostatka
kiseonika. Iz majinog ugla, naizmenino sluanje fetoskopom je
dosta bolje - manje je bolno, i manja je verovatnoa da doe do
neefikasnih napona i carskog reza.
Kada se materica gri, krv ne moe da tee kroz posteljicu kao
obino, to znai da beba dobija manje kiseonika. Bebe nor-
112
malno, prilino dobro, toleriu ove oscilacije u nivoima kiseonika.
Generalno, materine kontrakcije ne traju dovoljno dugo da uz -
ro kuju tetu zbog nedostatka kiseonika. Ako je beba liena kise -
onika, ablon njenih otkucaja srca se obino promeni. Kada se
ovo desi, beba mora to bre da se rodi.
Stalna EFM se izvodi na dva naina. Najoptiji metod obuh-
vata 2 prijemnika, postavljena oko kukova ene, u vidu pojasa.
Drugi metod podrazumeva primenu elektrode zakaene za be-
binu glavu, preko male igle zabodene u bebinu lobanju, koja tu
stoji dok se beba ne rodi. Elektroda je prikaena za kabl koji je
uvuen u vaginu. Signali iz bebinog srca se onda snimaju i tam-
paju.
Veliki broj istraivanja je pokazao da stalni EFM, koji se rutin-
ski koristi, moe ponekad uiniti da doktori pomisle da neto nije
u redu, kada je zapravo sve u redu. Neko pogreno protumai
signale koji se tampaju, naredi hitan carski rez, i savreno zdrava
beba se tako raa, koja ne pokazuje znake opasnosti. Majka,
meutim, mora da se oporavi od hirurkog zahvata, koji je gre -
kom primenjen. Nepotreban carski rez ili poroaj uz pomo aku -
erskih instrumenata, su manje verovatni kada je bebin srani
ritam kontrolisan uz pomo Doplera ili drugog tipa fetoskopa.
Iako mnoge bolnice zahtevaju od majki da im prikae EFM, na
20 minuta nakon prijema, mnoge druge ene zahtevaju stalni
EFM tokom perioda napona. Ova metoda obezbeuje tampane
informacije o bebinom sranom ritmu, kako bi se procenilo be-
bino stanje. Primena EFM, samo zato to politika zdravstvenog
sistema tako zahteva, znai da ena poinje svoj bolniki boravak
u najbolnijem i najmanje efektivnom poloaju: leei ravno na
le ima. Stalni EFM je moda rutina u mnogim bolnicama, ali ne
postoji dovoljno dobar razlog da bude obavezno. Tako EFM:
- ne smanjuje broj smrti novoroeneta
- ne smanjuje uestalost pojave cerebralne paralize. Zapravo,
dokazi koje imamo pokazuju blago poveanje u pojavi cerebralne
paralize, meu bebama koje su bile elektronski posmatrane.
26,27
113
Jedna retko pominjana osobina EFM metode je da ene u
naponima, koje su elektronski nadgledane pomou EFM, esto
oseaju da je maina u centru panje, umesto njih samih. Kada
babica ili medicinska sestra ue u sobu, ona se uputi pravo do
monitora i ispituje podatke, ponekad nemajui nita da kae
eni. Ponekad i lanovi porodice postanu fascinirani mainom,
zanemarujui enu na taj nain.
Alternativa za EFM je naizmenino sluanje svakih 15-30 mi -
nu ta (ee tokom faze guranja) uz pomo neke vrste fetoskopa.
Fetoskopi se koriste runo, pa tako zahtevaju vie ljudske panje,
nego kod primene EFM. Razlog zbog kojeg bolnice vole EFM je
smanjenje trokova. tampani izvetaj ini da sve izgleda kao da
ena ima punu babiinu ili akuersku panju tokom svakog minu -
ta napona, ali realnost je da EFM omoguava jednoj osobi da is-
tovremeno nadgleda 4 ili 5 ena u periodu napona. Oigledno,
negovatelj koji obezbeuje negu za mnogo ena odjednom, ne
moe provesti mnogo vremena ohrabrujui bilo koju od njih,
tokom perioda napona.
Procedure za izbegavanje brijanja prepona
U odreenim ruralnim oblastima preiveli su neki drugi bol -
niki postupci, koje bezbedno moete odbiti, imajui u vidu sna -
ne medicinske dokaze. Na primer, ne treba vam brijanje prepona
da biste se porodili. Brijanje prepona je uvedeno na samom po -
etku poraanja u bolnicama radi spreavanja infekcija. Istrai-
vanja su kasnije pokazala da je stopa infekcije zapravo bila vea
kod ena koje su bile obrijane, pa su mnoge institucije napustile
ovaj postupak. Svaka ena koja je iskusila brijanje prepona zna
kako mogu da budu neprijatne posekotine od brijaa, i koliko
svrbi to podruje, kada dlake ponu ponovo da rastu.
Klistiranje
Jo jedna procedura koju moete bezbedno odbaciti je klisti-
ranje. U jednom periodu je ova procedura smatrana neophod-
114
nom u mnogim bolnicama, i bila je obavljana odmah nakon
dolaska u porodilite. Danas je manje zastupljena. Dva istraiva -
nja su otkrila da klistiranje ne skrauje napone ili smanjuje stopu
infekcije. Ukoliko niste obavili klistiranje (ak i ako jeste), jako
malo ete se unerediti, dok se pojavljuje bebina glava. Ne brinite
o ovome, jer se lako oisti. Ja sam prisustvovala poroajima kod
kojih je klistiranje pomoglo naponima, koji su sporo zapoinjali,
da kre nu.
Nehotian post
Moete se pitati da li da jedete ili pijete tokom perida napona.
Mnoge bolnice zabranjuju jedenje i pijenje kad doete kod njih.
Neke su zadrale striktnu zabranu jela i pia. Razlozi za ovo su
vie istorijski, nego nauni. Naime, postoji strah da bi ena kojoj
je potreban carski rez pod optom anestezijom, mogla da povrati
hranu i udahne je u plua, dok je van svesti zbog dejstva aneste -
zi je. Oni koji su osmislili ovo pravilo, nadali su se da e zabrana
unosa hrane i pia tokom napona garantovati da nee biti ta da
se povrati, u sluajevima pod optom anestezijom.
Meutim, naredna istraivanja su pokazala da zabrana jela i
pia, nakon prijema u bolnicu, ne garantuje prazan stomak. Kada
ste u naponima, varenje se obavlja sporije nego inae, tako da
hrana koju pojedete nekoliko sati pre dolaska u bolnicu e
verovatno jo uvek biti u vaem stomaku. ak i kada vam je
stomak prazan nekoliko sati, luie se eludani sokovi, koji se
mogu povratiti i udahnuti, pod optom anestezijom. Ovakvo udi -
sanje moe opei povrinu plua ili izazvati aspiratorno zapalje -
nje plua, ozbiljno oboljenje. Anesteziolozi u nekim bolnicama
daju enama antacide pre opte anestezije, sa ciljem da se sma -
nji kiselost; ovo smanjuje verovatnou, ali ne spreava u pot-
punosti aspiratorno zapaljenje plua.
Opta anestezija je jedina bila koriena tokom carskog reza,
dok epiduralna anestezija nije ula u upotrebu. ene koje prime
epiduralnu anesteziju tokom carskog reza, ne postaju tako lako
115
sklone povraanju, i ako ak i povrate, one su svesne, i nisu u
opasnosti od udisanja njihovog stomanog sadraja. U svakom
sluaju, dobra anestezioloka tehnika moe spreiti pojavu aspi-
ratornog zapaljenja plua.
Rutinska intravenozna infuzija
Bolnice koje ne dozvoljavaju enama da jedu i piju tokom pe-
rioda napona ele da svim enama pod naponima daju intra-
venoznu eernu vodu. Istraivanja su pokazala da rutinske intra-
venozne tenosti nisu kompletno bezbedna zamena za hranu i
vodu tokom perioda napona.
28-30
Velike koliine intravenoznih
te nosti mogu da izazovu respiratorne smetnje i iznenadne po -
remeaje kod novoroeneta, jer izazivaju smanjenje nivoa e -
era i natrijuma u krvi. Kad ena preko infuzije unese ove te -
nosti previe brzo, moe dobiti greve ili se njena plua mogu
napuniti tenou, kao kod davljenja u vodi.
Neke bolnice, obino one u kojima babice mogu da utiu na
opta pravila, prezentujui najbolji dokaz, dozvoljavaju eni da
jede i pije po elji, tokom perioda napona. Nije bilo prijavljivanja
loih ishoda od ove promene pravila. Dozvoljavanjem unoenja
tenosti izbegava se dehidracija majke, slabost tokom perioda
napona i komplikacije izazvane intravenoznim tenostima.
U velikom istraivanju jednog poroajnog centra, Dudit Ruks
i kolege pregledali su tabele 11.814 ena koje su jele po elji
tokom perioda napona. 24% ena u ovom istraivanju odluilo
je da jede vrstu hranu u periodu napona.
23
Nije bilo prijavljenih
sluajeva smrtnosti ili oboljevanja od respiratorne upale plua,
ak iako su tu postojale ene koje su zahtevale hitan carski rez.
Podaci iz naeg centra za babienje podravaju ova otkria. Ho-
lan dija je zemlja u kojoj akuerska praksa odraava razumevanje
babiinog shvatanja potrebe ene tokom perioda napona. Ne-
davno istraivanje u Holandiji je otkrilo da 80-85% holandskih
akuera i babica preputaju odluku o jelu i piu samim enama,
bez vidljivih tetnih efekata po ene i bebe.
31
116
Drugo istraivanje u Holandiji je uporeivalo grupu ena koja
je jela tokom perioda napona, sa grupom ena koja je koristila
samo iste tenosti. Grupa koja je konzumirala samo iste te -
nosti je imala veu uestalost loeg napredovanja u fazi guranja.
Koliko bi samo bilo dobro videti odlike ovog holandskog iskustva,
primenjenog irom sveta, u akuerskoj praksi i bolnicama.
Period napona je jedini teak rad koji ljudi obavljaju, a koji
nosi medicinsku zabranu unosa hrane i pia. Mislim da veina
materinih poremeaja, zabeleenih u bolnicama, moe biti pri -
pi sano niskim nivoima eera u krvi, izazvanog vieasovnim ne-
unoenjem hrane. Dudit Goldsmit, autor dela Mudrost po ro-
aja iz najstarijih svetskih drutava, nam govori da u veini kul-
tura, u zabeleenoj istoriji, ako majka oseti snanu elju za hra-
nom i piem, ona nikad ne treba da bude odbijena. U zavisnosti
od kulture u kojoj ivi, eni se moe ponuditi lagana kaa ili neko
drugo jelo.
32
Ne poznajem nijednu babicu koja je prisustvovala
vanbolnikim poroajima, a da je zabranjivala konzumiranje hra -
ne i pia tokom perioda napona. Zapravo, neke ene zahtevaju
ishranu tokom napona. Ja uvek zahtevam. Nikada se nisam po -
rodila za manje od 12 sati, i uvek mi je trebao, ree u kasnim
naponima, sendvi sa salatom i regularni gutljaji vode, kako bih
se oseala snano i relativno prijatno. Kod nekoliko poroaja ko-
jima sam prisustvovala, znam da je nekoliko zalogaja hrane dalo
majci snagu koja joj je bila potrebna, da bi izgurala bebu van, bez
upotrebe akuerskih kleta i vakuma. U ovim sluajevima, ena
je oseala skoro momentalnu korist od uzimanja malo hrane.
Njenim kontrakcijama se vratila preanja snaga, i ona je stekla
dovoljno snage da izgura bebu van, iako prethodno to nije mog -
la. Niko pod naom brigom nije patio od jedenja i pijenja tokom
perioda napona. Povremeno e ena koja je jela, povratiti, ali
ovo nije problem za ene koje su u svesnom stanju. Povraanje
normalno pomae u otvaranju i irenju grlia materice, kao Pravi -
lo Sfinktera.
117
Veina ena nikada ne oseti glad u periodu napona, i njihovi
naponi napreduju toliko brzo da bi jedenje bilo uznemirujue za
njih. Ukoliko naponi dobro napreduju i majka ne eli da jede,
otkrila sam da je najbolje udovoljiti njenoj elji. Ona zna ta je
najbolje za nju. Sa druge strane, veina ena, posebno prvorotki,
mogu biti u periodu napona due od 6 sati. Moje kolege i ja uvek
obezbedimo hranu za ene koje su u periodu napona, kada izraze
elju za hranom. Obino ele da pojedu neto to ne zahteva
vakanje, na primer, supu ili erbet (sladoled od soje, za vege-
tarijance). Druge ene ele pare pice ili sendvi. Najudniji zah -
tev na koji sam naila je bio u sluaju majke prvorotke koja je
neposredno pre poetka guranja traila od mua teglu putera od
kikirikija, i pojela je 2 supene kaike. Onda je to zalila sa etvrt
litra aja od lista maline, i izgurala bebu van. Ja sam bila impre-
sionirana.
Za veinu ena je pijenje tenosti vie neophodno od jedenja
hrane. Veina njih dosta die kroz usta, tokom najintenzivnije
faze napona, tako da im tenost uvek dobro doe da odahnu.
Moje kolege i ja volimo da vodu i druga zdrava pia uinimo dos-
tupnim svakoj eni, i da je pustimo da odabere ta joj vie odgo-
vara. ene koje piju tenost tokom perioda napona, e prirodno
imati potrebu za mokrenjem. Kada ene mokre u regularnim in-
tervalima, njihova mokrana cev retko postane toliko nateena
da je neophodno da im se ugradi kateter koji bi odvodio mokrau
iz beike (situacija za koju sam videla da se dogaa kada ene ne
piju dovoljno tokom perioda). Pored toga, ustajanje iz kreveta i
odlazak do toaleta mogu biti dobar nain da se omogui i ubrza
dalji izlazak bebe.
Takoe je vano zapamtiti da je kratko vremensko ogranienje
za poroaj, koje se namee eni pod naponima (obino 12 sati i
manje), je direktno povezano sa odbijanjem hrane i pia tokom
napona. Kada ena ogladni nakon nekoliko sati pod naponima,
njeni naponi postanu manje efektivni. Intravenozne tenosti
mogu zadovoljiti potrebu za tenou, ali ne mogu da spree da
118
ena postane slaba zbog gladi. Izgladnjivanje ena ne obez -
beuje izdrljivost koja se zahteva u periodu napona. Mnoge
ene, ijim poroajima smo prisustvovali moje kolege i ja, bile
su pod naponima vie od 24 sata. Sve su zahtevale hranu, da bi
odrale svoju izdrljivost. ene koje jedu i piju tokom perioda
napona mogu biti pod naponima i due od 24 sata, bez ikakve
tete po njih ili bebe.
Reference
1. Wagner, M. Pursuing the Birth Machine: The Search for Appro-
priate Birth Technology. Camperdown, NSW, Australia: ACE Graphics,
1994.
2. Wing, D. A. Labor induction with misoprostol. American Journal
of Obstetrics and Gynecology, 1999; 181:339-45.
3. Ventura, S. J., Martin, J.A., Taffel, S. M., Mathews, T. J., and Clar -
ke, S. C. Advance report of final natality statistics, 1993. Monthly vital
statistics report vol. 44. Hyattesville, MD: Public Health Service, 1995;
1-88.
4. ACOG Practice Bulletin No. 10, November 1999: Induction of
Labor.
5. Wing, D. A., et al. Misoprostol: An effective agent for cervical ri -
pening and labor induction, American Journal of Obstetrics & Gy-ne-
cology, 1995; 172:1811-6.
6. Fletcher, H. M., et al. Intravaginal misoprostol as a cervical ripe -
ning agent. British Journal of Obstetrics & Gynaecology, 1993;
100:641-4.
7. Wing, D. A., et al. A comparison of misoprostol and prostaglandin
E2 gel for preinduction cervical ripening and labor induction. American
Journal of Obstetrics & Gynecology, 1995; 172:1804-10.
8. Mundle, W R., and Young, D. C. Vaginal misoprostol for induction
of labor: A randomized controlled trial. Obstetrics & Gynecology, 1996;
88:521-5.
9. Wing, D. A., and Paul, R. H. A comparison of differing dosing regi -
mens of vaginally administered misoprostol for preinduction cervical
ripening and labor induction. American Journal of Obstetrics & Gyne-
cology, 1996; 175:158-64.
119
10. Surbek, D. V., et al. A double-blind comparison of the safety and
efficacy of intravaginal misoprostol and prostaglandin E2 to induce
labor. American Journal of Obstetrics & Gynecology, 1997; 177:1018-
23.
11. Chard, T. The physiology of labour and its initiation. In Benefits
and Hazards of the New Obstetrics, ed. T. Chard and M. Richards. Lon-
don: Heinemann, 1997; 81.
12. Pritchard, J. A., and MacDonald, P. C. Williams Obstetrics, 16th
ed. New York: Appleton-Century Crofts, 1980.
13. Plaut, M. M., Schwartz, M. L., and Lubarsky, S. L., Uterine rup-
ture associated with the use of misoprostol in the gravid patient with
a previous cesarean section. American Journal of Obstetrics & Gyne-
cology, 1999; 180:1535-42.
14. Wing, D. A., Lovett, K., and Paul, R. H. Disruption of prior uterine
incision following misoprostol for labor induction in women with pre-
vious cesarean delivery. Obstetrics & Gynecology, 1998; 91:828-30.
15. Hofmeyr, G. J., Gulmezoglu, A. M., and Alfirevic, Z. Misoprostol
for induction of labour: A systematic review. British Journal of Obstet-
rics & Gynaecology, 1999; 106:798-803.
16. Kramer, R. L., Gilson, G. J., et al. A randomized trial of misopros-
tol and oxytocin for induction of labor: Safety and efficacy. Obstetrics
& Gynecology, 1997; 89:387-91.
17. Goodman, D. Forced labor: Why are obstetricians speeding de-
liveries with an ulcer drug that endangers mothers and their babies?
Mother Jones, January/February 2001.
18. Stein, L. Jagged Little Pill. Metro: Silicon Valley's Weekly News-
paper. www.metroactive.com. March 21-27, 2002.
19 . www.cdc.gov/nchs/birth. Accessed May 1, 2001.
20. Barrett, J., and Pitman, T. Pregnancy and Birth: The Best Evi-
dence. Toronto: Key Porter Books, Ltd., 1999.
21. Toth, M., Rehnstrom, J., and Fuch, A. Prostaglandins E and F in
cervical mucus of pregnant women. American Journal of Perinatol-
ogy, 1989; 6:142-4.
22. Kelbanoff, M. A., Nugest, R. P., and Rhoads, G. G. Coitus during
pregnancy: Is it safe? Lancet, 1984; 20:914-7.
120
23. Rooks, J. P., Weatherby, N. L., and Ernst, E. K. M. The national
birth center study. II: Intrapartum and immediate postpartum and
neonatal care. Journal of Nurse-Midwifery, 1992; 7:301-30.
24. Berghella, V., Rogers, R. A., and Lescale, K. Stripping of mem-
brances as a safe method to reduce prolonged pregnancies. Obstetrics
& Gynecology, 1996; 87:927-31.
25. El-Torkey, M., and Grant, J. M. Sweeping of the membranes is
an effective method of induction of labour in prolonged pregnancy: A
report of a randomized trial. British Journal of Obstetrics & Gynaecol-
ogy, 1992; 99:455-8.
26. Luthy, D. A., Shy, K. K., van Belle, G., et al. A randomized trial of
electronic fetal monitoring in preterm labor. Obstetrics & Gynecology,
1987; 69:687-95.
27. MacDonald, D., Grant, A., Sheridan-Pereira, M., et al. The Dub -
lin randomized controlled trial of intrapartum fetal heart-rate moni-
toring. American Journal of Obstetrics & Gynecology, 1985; 152:
524-39.
28. Hazle, N. Hydration in labor: Is routine intravenous hydration
necessary? Journal of Nurse-Midwifery, 1986; 31:171-6.
29. Lind, T Fluid balance during labor: A review. Journal of Repro-
ductive and Social Medicine, 1983; 76:870-5.
30. Morton, K., et al. A comparison of the effects of four solutions
for the treatment of ketonuria in labor. British Journal of Obstetrics &
Gynaecology, 1984; 92:473-9.
31. Scheepers, H. C, Essed, G. M., and Brouns, F. Aspects of food
and fluid intake during labour: Policies of midwives and obstetricians
in the Netherlands. European Journal of Obstetrics, Gynecology & Re-
productive Biology, 1998; 78:37-40.
32. Goldsmith, J. Childbirth Wisdom from the World's Oldest Soci-
eties. Brookline, MA: East-West Health Books, 1990.
121
7. poglavlje
Poroaj: Slobodno menjajte
poloaj, dopustite gravitaciji
da radi za vas
Gde god da imate nameru da se porodite dobro je znati da je
veini ena u periodu napona potrebno da menja poloaj i da se
slobodno kree okolo. Pomeranje pomae irenju i otvaranju
grlia materice, tokom ranog perioda napona, i pomae da se
beba postavi u najpogodniji poloaj da bi prola kroz karlicu. Ne -
mojte se iznenaditi ako osetite bebino nemirno ponaanje to -
kom prve faze napona. Moda poelite da sedite u krilu vaeg
supruga, na poroajnoj stolici, poroajnoj lopti ili na WC olji.
Ako vae kretanje nije oteano intravenoznim cevicama, elek-
tronskim posmatranjem fetusa i epiduralnom anestezijom, bie
vam lake da pronaete poloaj koji najvie pogoduje otvaranju
grlia materice, a nakon toga i izlasku vae bebe.
EFM ne izaziva bol, ali dok se kreete okolo, prikaeni na EFM,
transkonduktor obino prekida prikupljanje otkucaja bebinog
srca, i to obino dovodi uznemirenu sestru ili babicu da vidi ta
se dogodilo. Najvei broj epiduralnih anestezija privremeno pa -
ra lizuje vae donje ekstremitete. ak i takozvani hodajui epi -
du ral je pogreno imenovan: sestre-babice ga ponekad zovu
epajui epidural, poto i dalje dosta ograniava veinu eninih
pokreta.
ene u tradicionalnim drutvima irom sveta skoro uvek biraju
uspravan poloaj u toku napona. Ovaj opti konsenzus irom sve-
ta predlae enama da ne lee tokom perioda napona i po roaja,
122
osim ukoliko nisu primorane u zavisnosti od svoje kultur ne pri-
padnosti. Poloaji ene u toku perioda napona, koji su zajedniki
za tradicionalne kulture irom sveta, ukljuuju sede nje, kleanje,
stajanje, uanje ili kleanje sa laktovima i rukama na podu. Po -
nekad ovi poloaji ukljuuju upotrebu potpore u vidu: konopci
za majku, da se uhvati za njih i vue, poroajne stolice, koii za-
kucani u zemlju, ili zagrljaj mua ili negovatelja. Dobrobiti us-
pravnog poloaja tokom napona su:
- bolje iskorienje gravitacije,
- maksimalna cirkulacija krvi izmeu majke i bebe (nema pri-
tiska, koji izaziva bebina teina, na majine glavne krvne sudove)
- bolje nametanje i poravnavanje bebe da bi prola kroz kar-
licu
- snaniji naleti potiskivanja
- poveanje prenika karlice u ueem i kleeem poloaju.
123
Poroajna scena iz 19. veka u Kaliforniji: Povlaenje krajeva arava,
obmotanog oko majinih kukova, je jo jedan nain primene pritiska
na karlicu.
124
Poroajna scena iz 19. veka meu Orinoko Indijancima.
Poroajna scena iz 19. veka
u San Luis Potosi, Meksiko.
125
Poroajna scena iz 19. veka
meu Irokezima.
Poroajna scena ene iz
plemena Tonkava.
Poroajna scena ene iz plemena Tonkava.
126
Afrika ena iz 19. veka pod naponima.
19. vek, Dordija (SAD), ena pod naponima.
Prvi zabeleen sluaj ene koja lei na leima tokom napona
je bio sluaj Luiz de la Valjere, ljubavnice francuskog kralja Luja
XIV, 1663. godine.
1
Poloaj nije birala ona, ve verovatno njen
ljubavnik. eleo je da sedi iza zavese i prisustvuje dolasku bebe
na svet. Poto je bio kralj, imao je privilegije koje drugi mukarci
nisu imali. Pre tog trenutka, bilo je zabranjeno za mukarce, uk -
ljuujui i oeve, da budu prisutni u poroajnoj sobi. 150 godina
pre nego to se de la Valjete porodila, doktor Vert iz Hamburga
je bio spaljen na lomai jer je obukao ensku odeu, kako bi
mogao da prisustvuje poroaju. (Oigledno je njegovo prerua-
vanje bilo neubedljivo za ostale prisutne na poroaju.)
Zabrana mukaraca-babica u poroajnoj sobi je poela da
slabi sa izumom akuerskih kleta, koja su prvo koriena u En-
gleskoj i Francuskoj. Akuerska kleta su pojaala trend zauzi-
manja zavaljenog poloaja tokom napona, poto je to najbolji
poloaj za njihovo korienje. Godine 1668, Fransoa Moriso je
objavio istraivanje nad babicama koje predlae da ene lee na
leima dok se poraaju. Ova preporuka je nainjena za dobrobit
doktora i mukih babica, kako bi mogli da koriste akuerska
127
Poroajna scena iz 19. veka, pleme Kotenai.
kleta, ako zatreba, a ne za dobrobit porodilja. 200 godina kas-
nije, kraljica Viktorija je postala prva ena koja je koristila hloro-
form tokom poroaja. Ovaj dogaaj je brzo popularizovao upot -
rebu razliitih oblika anestezije tokom napona, to je dovelo do
znaajnog broja uticajnih ena koje su leale na leima tokom
napona. Do kraja 19. veka, od tada, poroajne stolice su retko
koriene. Moderne dame su oekivale da legnu da bi se po -
rodile. Poraanje u ueem poloaju je poelo da bude razmat -
rano meu niom klasom, daleko od modernih dama.
Znajui ovu istoriju, nije preuveliavanje rei da je leei
poloaj izum industrijske revolucije. Njega su izmislili mukarci,
radi udobnosti onih koji prisustvuju poroaju. ene obino shva -
te kad su zarobljene kao nasukana buba na leima, da je jako
teko da se bore protiv gravitacije dok guraju bebu van.
Nije svaka ena voljna da prati modu, poraajui se dok lei
na leima. Godine 1882, Dord Engelman je citirao pismo jed -
nog od svojih lekara-dopisnika, koji je prisustvovao na dva po -
roaja jedne bogate ene.
Tokom njenog prvog perioda napona, poroaj je zaostajao
bez oiglednog razloga. Uprkos naponima, bebina glava se nije
pojavljivala, nije napredovala. Tokom svakog perioda bola inila
je estoke napore, i od tih napora, grudni ko joj se sve vie
pomerao napred. Odluio sam da upotrebim akuerska kleta,
ali onda, tokom jednog od estokih naleta bola, uzdigla se na
krevet i zauzela uei poloaj, kada je dolo do najarobnijeg
efekta. Izgledalo je da e to pomoi da se poroaj zavri do kraja,
na najizvanredniji nain, poto je bebina glava brzo napredovala,
i ena je uskoro proterala bebu van. Tokom sledeeg poroaja,
naponi su se pojavili veoma bolno i zaostajali na isti nain. Doz -
volio sam joj da zauzme isti poloaj, koji sam zapamtio tokom
njenog prvog poroaja, i odjednom se porodila, uei.
2
Mi babice, i ene u naoj lokalnoj zajednici, smo bile slobodne
da eksperimentiemo sa svakim poloajem koji nam se dogodi.
Pre nego to smo uspostavili nau zajednicu, u ruralnom delu
128
Tenesija, tokom perioda kada sam ja poela da prisustvujem
poroajima, moj mu, ja i 300 drugih, smo zajedno putovali obi -
lazei nau zemlju. Zvali smo nau grupu Karavan. Veina ena
iz Karavana poraalo se u nekoj vrsti sedeeg poloaja, zbog
ogranienosti malih kampova i autobusa u kojima smo iveli
tada. Kada smo kupili pare zemlje u Tenesiju, nae stambene
prostorije su postale ire i mogli smo da istraujemo.
Nekoliko ena u periodu napona, tokom tih ranih dana, grlilo
je drvee i shvatile su da im je to dosta pomoglo. Primetili smo
u prvih 50 poroaja, da neke ene moraju biti uspravljene ili
puzati etvoronoke, da bi se porodile. ene obino spontano
odaberu poloaj. Seam se jednog specifinog poroaja, koji se
desio 1978. godine, godinama pre nego to sam videla bilo koji
crte sa poraanjem ena iz plemena. Tokom ovog poroaja sam
shvatila koliko moe biti vano predloiti uspravljen poloaj e-
nama koje ga jo nisu same otkrile. Majka (zvau je Keti) se
poraala prvi put, nakon tri pobaaja koje je doivela. Pozvana
sam da pomognem, nakon to je provela dva dana pod naponi -
ma, uz sporo napredovanje. Bila je skoro potpuno otvorena dole,
ali je bila prilino umorna, kao i njen suprug. Njena beba je de-
lovala prilino krupno za njenu veliinu. Kada je bebina glava
prola kroz grli materice, zaelela sam da Keti moe da se us-
pravi i da se uhvati za neto iznad njene glave. Guranje, za vreme
leanja na leima pod uglom od 45 stepeni, donosilo je malo
toga, osim to se ona jo vie umarala. Imala sam snaan oseaj
da e kombinacija gravitacije i povlaenja konopca koji je bio
prikaen iznad njene glave, pomoi bebi da se rodi. Predloila
sam da probamo ovo. Njen mu je brzo privrstio mekan najlon-
ski konopac za plafon, iznad njihovog kreveta, da bi se ona oka -
ila o njega vukui ga na dole, dok je gurala. Njen mu je stajao
iza,da bi je drao dok je gurala. Promena koju je ovaj poloaj
uveo je bila nita manje nego izvanredna. Dole je bebina glava
iskliznula napolje i Ketin sin, od 3,6 kilograma je uskoro roen,
u dobrom stanju.
129
Kada sam saznala za Dord Engelmanov (George Engelmann)
Poroaj meu primi tivnim narodima (Labor among Primitive
Peoples) bila sam oduevljena, ali ne i iznenaena saznavi da
su ene irom sveta koristile isti poloaj koji smo otkrili tokom
Ketinog poroaja. Posle toga, mi babice smo esto savetovali
majkama da zauzmu uspravan poloaj, ukoliko su njihove bebe
sporo putovale kroz poroajni kanal. Engelman je pisao:
Ako elimo da dobijemo ideju o prirodnom poloaju, moramo
pogledati enu koja je voena instinktom (oseajem), a ne prete -
ra nom ed nou i srameljivou; a nju danas iskljuivo moemo
nai meu divljim plemenima. Instinkt e mnogo ispravnije voditi
enu nego razni obiaji tokom vremena.
Dodao je:
... dok nisam preuzeo ovaj posao i poeo da pro uavam po -
loaje koje su zauzimale ene iz plemena i civilizovane ene
tokom napona, nisam shvatao da postoji smislenost u instin -
ktivnim pokretima ene, u poslednjoj fazi napona. Gledao sam
ih i nastojao da ih utiam; molio sam ih da imaju strpljenja i lee
mirno na leima; ali od kako sam poeo sa ovim prouavanjem,
nauio sam da gledam na njihove pokrete u potpuno drugaijem
svetlu. Gledao sam ih sa zanimanjem i mislim da sam ih razu -
meo.
2
Naalost, veina doktora u SAD nikad nije proitalo knjigu
doktora Engelmana, koja je sada dostupna samo u retkim kolek-
cijama, antikvarnicama i nekim medicinskim bibliotekama.
Lekovi protiv bolova
Ukoliko planirate da tokom prvog perioda napona i poroaja
budete u bolnici, moda ste ve razmatrali da koristite neki oblik
medikamenata protiv bolova, tokom napona. Pre nego to od -
luite ta da odaberete, vano je da znate prednosti i mane le -
kova koji e vam verovatno biti ponueni (ili vren pritisak na
vas da ih koristite) tokom napona. Naravno, ne govorim o upot -
130
rebi anestezije tokom carskog reza ili drugih operacija. Moj fokus
ovde je na analgeziji (otklanjanju bola), upotrebi lekova za ub la-
avanje ili otklanjanje naponskog bola. Zahvalna sam to imamo
lekove koji su razumno bezbedni za akuersku upotrebu. U isto
vreme, verujem da bi porodilja trebalo da bude obavetena o
tetnim posledicama upotrebe lekova protiv bolova tokom
napona i poroaja, i da bi bilo mudro izbegavati ih kada god je
mogue.
Sredstva za smirenje
Ne postoje prednosti uzimanja lekova za smirenje tokom
napona. Sredstva za smirenje (Valijum se najee koristi) bi tre-
balo da smanje napetost i uznemirenost, ali oni prolaze kroz pla-
centu i ometaju sposobnost bebe da die, sisa i da odri zdrav
miini tonus (novoroenad, ije su majke koristile sredstva za
smirenje, imaju tendenciju da postanu mlitava). Upotreba sred-
stva za smirenje, sedativa i pilula protiv nesanice ostavlja tetne
posledice po bebu, i ne dovodi do sma njenja bola.
Opijati
Ako se koriste u dovoljnim koliinama, opijati e biti efikasni
u uklanjanju naponskog bola. Problem je u tome to dovoljno
velike doze, koje ublaavaju bol, nisu bezbedne po majku i bebu,
pa se daju u manjim koliinama. Demerol je opijat koji se naj -
ee koristi u amerikim poroajnim odeljenjima. Uneen in-
travenozno ili preko injekcije, relativno bezbedna doza moe
izaz vati pospanost, i obino izaziva muninu, povraanje i pad
krvnog pritiska. Meutim, ne oekujte da znaajno ublai bol.
Neka istraivanja su pokazala sledee dugotrajne posledice kod
beba, koje su bile izloene Demerolu: iritabilnost, neuhranjenost
i pospanost.
3
Ostali opijati u optoj upotrebi su: Nubadin, fentanil (Subli-
maza) i butrofanol (Stadol). Ovi opijati nisu dugog dejstva kao
Demerol, tek sat ili dva, ali se oni koriste jer je tada manja ansa
da se tetno utie na bebino disanje tokom poroaja.
131
Lekovi protiv munine.
Kada sami naponi, ili lekovi kao Demerol, Stadol, fentanil ili
Nubain, izazovu muninu, esto se tada prepisuju Trilafon (prefe-
nazin) i Fenergan (prometazin). Meu tim, lekovi protiv munine
izazivaju vrtoglavice i pospanost kod ena.
4
Jedno istraivanje je
otkrilo da Fenergan ometa sposobnost zgruavanja bebine krvi.
5
Inhalirajui lekovi protiv bolova
Kombinacije azotnog oksida su koriene u Velikoj Britaniji
mnogo godina za ublaavanje naponskog bola tokom kunih i
bolnikih poroaja. ene udahnu gas kroz masku koju dre vrsto
na svom nosu i ustima, tokom vrhunca kontrakcija. Efekti su tre -
nutni i kratkog trajanja. Nisu pronaeni oigledni sporedni efekti
kod beba. Mana ove metode je to zahteva odreen napor da
bi se pokazalo eni kako da koristi masku, a i mnoge ene ne vole
masku. Meutim, glavna mana ove metode je ta to je bolnice
u SAD nemaju u ponudi kao nain za otklanjanje bola.
Epiduralna anestezija
Epiduralna anestezija je najee koriena metoda farma-
ceutskog ublaavanja bola kod ena koje se poraaju i imaju
napone u bolnicama. Medikament se daje ubrizgavanjem leka
sa paraliuim dejstvom u donji deo lea, tek malo izvan ki -
mene modine, preko plastine cevice, koja se tu ostavlja u
sluaju da zatreba dodatno ublaavanje bola. Da bi se lek ubriz-
gao morate se saviti napred kako bi se poveao prostor izmeu
kostiju kime. Epidural paralie i slabi donji deo tela. Za veinu
ena to je najefikasniji nain za otklanjanje bola. U nekim SAD
bolnicama, vie od 85% ena koristi epidural u periodu napona.
Epidural se ne koristi u naem poroajnom centru ili tokom ku -
nih poroaja u SAD.
Epidural ima neke prednosti u odnosu na druge oblike aku -
erske anestezije:
132
- Ne izaziva muninu i povraanje kao opta anestezija, i os-
tavlja majku u svesnom stanju.
- Ne dovodi do glavobolje koja potie iz kime, kao to to
ponekad ini kimena anestezija.
- Iz bazine perspektive, epidurali imaju prednost, jer dre
enu tihom i na jednom mestu, tokom napona.
Zbog ovih razloga epidural je najei izbor u sluaju carskog
reza, ako ima dovoljno vremena da se primeni (potrebno je 10-
20 minuta). Epiduralna anestezija ima i neke tetne sporedne
efekte:
- Ponekad izaziva dramatian pad krvnog pritiska koji moe i
majku i bebu da dovede u rizik (brzina otkucaja i majke i bebe
ponekad naglo opada). Iz ovog razloga ene koje imaju epidural
moraju imati postavljenu intravenoznu infuziju sa tenostima
koje pomau da se krvni pritisak vrati na manje opasan nivo.
- Kod 1 od 5 ena, epidural izaziva groznicu, koja se ne moe
spremno razlikovati od groznice izazvane intraurinarnom infek-
cijom. Kad god ena pod naponima dobije groznicu, njena beba
e biti podvrgnuta testiranju na sepsu, to znai da e imati neko-
liko uboda iglom, ispitivanje cereb-spinalne tenosti, i skoro uvek
e biti u izvesnoj meri odvojeno od majke.
- Epidurali ne funkcioniu ba uvek. ak i kad je epidiral pra-
vino primenjen ne obezbeuje ublaivanje bola kod oko 3%
ena. Oko 12% doive nekakvo, ali ne potpuno oslobaanje od
bola, i oko 85% doive kompletno otklanjanje bola.
- Ponekad ene koje misle da bi htele epidural ponu da gaje
odbojnost prema efektima leka i ale se kako oseaju ravno -
dunost prema svemu to se dogaa.
- U oko 2% sluajeva primene epidurala, anesteziolog naini
sluajan lumbalni ubod, to znai da igla ue suvie duboko i
oteti membranu koja okruuje kimenu modinu. U ovom slu -
aju epidural se ne moe primeniti i ena dobija ozbiljne gla -
vobolje koje traju danima, ili ak sedmicama.
- Neke ene, nakon epidurala, osete svrab po celom telu.
133
- Ako se primeni suvie rano u toku perioda napona, epidural
usporava otvaranje grlia materice, silazak bebe i pravilan polo -
aj delova bebe koji izlaze prvi.
- Naponi, uz primenu epidurala, e pre rezultovati carskim
rezom nego prirodnim poroajem.
- Naponi, uz primenu epidurala, e pre rezultovati poroajem
pomou akuerskih kleta ili vakuma, nego prirodnim poroa -
jem.
- Mesto primene epidurala se moe inficirati, poto je koa
probuena.
- ene kojima epidural potpuno otkloni bol mogu biti ozle -
ene od strane nepaljivog doktora ili babice, poto se ozleda
ne osea dok traje dejstvo epidurala.
- Bebe ije su majke koristile epidural, ponekad imaju pote -
koe sa disanjem i potekoe da se ustali dojenje.
- Veoma retko (1 od 5.000 sluajeva) epidural moe izazvati
smrt majke ili trajnu paralizovanost.
Postoje varijacije u uestalosti primene epidurala, od bolnice
do bolnice u SAD. Primene su este u institucijama gde akueri-
anesteziolozi etaju hodnicima tokom dana, obavetavajui ene
o svom radnom vremenu, i potrebi za epiduralnom anestezijom
pre nego to odu kui. Mnoge ene su mi priale kako su prihva -
tile epidural, koji im tada nije ni trebao, samo zato to je anes -
teziolog pretio da mu se smena zavrava za pola sata i da uskoro
nee postojati ansa da im se ublai bol.
Totalna anestezija
Totalna anestezija je nekad bila najee upotrebljavani oblik
akuerske anestezije, ali je naputena onda kada se pojavio epi -
dural. Totalna anestezija sa sobom nosi jako veliku tetnost tako
to stvara tekoe sa disanjem kod bebe. Ponekad izaziva mu -
ninu i povraanje kod ena, i retko uzrokuje respiratorno zapalje -
nje plua. Meutim, mnogo se bre primenjuje u odnosu na
epi dural, tako da se jo uvek primenjuje u sluaju kada je neop -
134
hodan hitan carski rez. Totalna anestezija ne izaziva pad pritiska,
kao to to ini epidural.
Kimena anestezija
Kimena anestezija je slina epiduralnoj: prvo se postavi in-
travenozna infuzija, a onda se lokalni anestetik ubrizga kroz iglu
u lea. Oslobaanje bola koje se obezbeuje tokom carskog
reza, je isto tako dobro kao i kod epidurala, ponekad ak i bolje.
Meutim kateter ne ostaje prikaen za telo, tako da anestezija
moe samo jako dugo da traje. Komplikacije izazvane kimenom
anestezijom su sline kao i u sluaju epiduralne anestezije. Ki -
mena ponekad izaziva nagli i drastian pad krvnog pritiska. Oko
1% ena ima spinalnu glavobolju nakon poroaja.
Predlozi za poveanje ansi da proete kroz period
napona i poroaj bez upotrebe lekova u bolnici
Moda oseate izvesnu sigurnost zbog toga to ete se po -
roditi u bolnici, ali vi elite da poveate svoje izglede da proete
kroz napone i poroaj bez lekova. Imam za vas neke predloge.
Angaujte dulu
Ako moete nai neku u vaoj blizini, dule su saoseajni i obra-
zovani poroajni pomagai koji obino obezbeuju neki vid
pretporoajne pripreme i ostaju uz vas kad ponu naponi, pa
dok se beba ne rodi. Posao dule je da uini da se oseate to je
prijatnije mogue, a takoe i da ponovo ohrabri vaeg supruga.
Dokazi u prilog dulama dolaze od vie od 11 paljivo osmilje -
nih istraivanja: Prosto, angaovanjem jedne od njih za 50% se
smanjuju izgledi da ete imati nepotreban carski rez. Takoe, za
50% se smanjuju anse da e vas poroditi pomou akuerskih
kleta ili vakuma. To nije sve. Prisustvo dule, skrauje period
napona smanjivanjem stresa, nervoze i bola. U tipinoj amerikoj
poroajnoj jedinici, dula, koju povedete sa sobom, moe biti je-
dina osoba ija je jedina odgovornost da uini da se oseate
135
udobno, da vam bude prijatno i da pomogne da vai naponi
budu maksimalno efikasni.
Ukoliko va mu planira da bude sa vama tokom perioda
napona moete se pitati: Ima li smisla da angaujete dulu?
Odgovor je, ima. Oevi i muevi su obino dosta uplaeni i ner-
vozni u poroajnom okruenju. Smiruju uticaj koji dula moe
imati na oca u iekivanju je isto tako znaajan kao i uticaj koji
dula ima na majku pod naponima. Klaus, Klaus i Kenel (Kennell),
autori knjige Negovanje majke (Mothering the Mother), odline
knjige o dulama, mudro ukazuju da nae drutvo zahteva od
oeva (onih koji to postaju po prvi put) vie nego to zahteva od
studenata medicine. Primeujui da se za studente medicine
oe kuje da preblede i da se preznoje tokom novih medicinskih
si tu- acija, oni belee da nema posledica kada moraju da izau.
Sa dru ge strane, nema takvog doputenja za oeve novajlije.
Kada oni moraju da izau, majka je ostavljena sama i uvreena
odsus tvom mua. Dilema jednog oca-novajlije, koji je doktor,
pome nu ta u knjizi Negovanje majke, je posebno dirljiva. Rekao
je Klausu: Sa naom prvom bebom sam bio tako jako preplav -
ljen emocijama, da nisam mogao racionalno da mislim o tome
ta se stvarno dogaa, i iskreno sam verovao da postoji opasnost
tokom svakog koraka, tokom napona. ene mnogih doktora se
suoavaju sa ovakvim situacijama, svaki put kad se poraaju,
poto se doktori obino vie plae napona od prosene osobe.
Dule mogu biti od neizmerne pomoi u ovakvim situacijama.
Bez obzira na to koliko oevi mogu biti pripremljeni ili pos -
veeni, oni e morati da neto prezalogaje ili odu do toaleta, ako
naponi potraju nekoliko sati - kao to verovatno i hoe. Dula
moe da obezbedi ovaj predah oevima, brinui o tome da ena
pod naponima dobije neprestanu panju koja joj je potrebna.
Pored toga, veina mukaraca je vie u stanju da pomogne eni
pod naponima, dodirujui je, ukoliko je takav postupak odobren
ili demonstriran od strane dule.
136
Dula obino tokom trudnoe provodi vreme sa roditeljima koji
iekuju bebu, edukuje ih i razvija odnos poverenja i potovanja.
Neke dule nude i asove o poroaju, dok neke vie preferiraju
da budu nasamo sa enama ili parovima tokom trudnoe, da bi
utvrdili odnos. Dule obino nisu zaposlene u bolnicama i zato su
odgovorne samo majci, a ne bolnici. Za razliku od medicinskih
sestara, one ostaju uz majku i nakon zavretka smene. U nekim
velikim bolnicama, postoje dule meu osobljem, ali one nemaju
mogunost slobodnog primanja i postupanja, ve moraju da pris-
tanu na kompromis. Potrudila bih se da pronaem nezavisnu
dulu, kad god je to mogue. Neke dule rade za honorar; nekoliko
njih radi volonterski. Napomena: neke bolnice ne dozvoljavaju
prisustvo nezavisnih dula.
U Severnoj Americi dule imaju sertifikat udruenja Dule Sev-
erne Amerike (DONA), Asocijacije internacionalne poroajne
edukacije (ICEA), i Asocijacije poroajnih asistenata i poroajnih
edukatora (ALACE).
Vaa odea
Ponesite sa sobom vau omiljenu prijatnu spavaicu kako ne
biste morali da nosite propisanu bolniku odeu. Noenje sop-
stvene odee e vas podsetiti da niste pritvorenik u bolnici.
Pijenje i mokrenje
Potrudite se da pijete dosta tenosti tokom napona, i da mok -
rite na otprilike svakih sat vremena. Pijenje dosta tenosti e
spreiti dehidraciju tokom napona. Takoe podstie elju za
mok renjem, to e vas poslati u toalet. Ovo je dobro, jer ve -
rovatno imate uslovni refleks koji izaziva oputanje vaih kar -
linih miia dok sedite na WC olji. Ovo e poveati pritisak na
grli materice, ako se on jo uvek otvara, ili e pomoi izlazak
bebe, ako gurate.
Hidroterapija
Ve sam pomenula jedan oblik hidroterapije, a to je pijenje
vode. Drugi vid hidroterapije je da se istuirate, ili jo bolje da
137
legnete u duboku kadu sa prijatno toplom vodom (ukoliko vam
jo nije pukao vodenjak). Veina ena odmah oseti poputanje
bo la, zahvaljujui hidroterapiji. Boravak u vodi je umiruju i opu -
taju. Jako je teko da ostanete napeti, dok ste u vodi. Voda po-
mae eni da doe u oputeno i relaksirajue stanje, to e
kasnije napone uiniti efikasnijim.
Zapamtite: Poroaj je seksualan
Slobodno se moe rei da se seksualna dimenzija napona i
po ro aja skoro uvek ignorie u bolnicama u SAD. Glavni razlog
za to je taj to su doktori morali da umanjuju seksualnu prirodu
poroaja kako bi muki doktori bili puteni u poroajnu pros-
toriju, tokom 18. i 19. veka, kada su praktino svakom poroaju
prisustvovale babice. Kada je poroaj premeten u bolnice u ve -
ini industrijalizovanih zemalja, i stavljen pod kontrolu doktora,
ovo poricanje seksualnosti poroaja je institucijalizovano.
Zapravo, seks je centralni inilac reproduktivnog ponaanja,
od zaea do poroaja. Ako je seksualni aspekt napona i po-
roaja ignorisan, uvek e naponi sporije napredovati. Naravno,
i suprotno je takoe tano: primena seksualne energije moe
uiniti napone efikasnijim i manje bolnim, bez upotrebe lekova.
Doktor Perer Kurtis, roeni Britanac, predava na Odeljenju za
porodinu medicinu Univerziteta aper Hil iz Severne Karoline,
dao mi je odlian primer. Upoznala sam Petera ranih osamde-
setih godina. Obuavali su ga u Engleskoj i akueri i babice, i
uestvovao je u nezi ena u bolnicama i kunim uslo vima, tako
da se oseao prijatno, prisustvujui poroajima ena koje su bile
odlune da se porode na prirodan nain. Priao mi je o mladom
branom paru koji ga je upoznao sa primenom sti mu lacije dojki,
u cilju pojaavanja napona. Posmatrao je enu pod naponima,
sa svojom prvom bebom, u poroajnoj sobi nalik kunim
uslovima. Naalost, ritam njenih napona je bio slab, i posle neko-
liko sati napona, otvaranje grlia materice nije napredovalo. Sta -
ri ja akuerska sestra je poela da sugerie doktoru Kurtisu da
primeni intravenozni oksitocin, da ubrza i pojaa napone. Ali
138
kada je ovo predloio branom paru, oni su ga zamolili da prvo
pokuaju sa tehnikom stimulacije dojki, o kojoj su itali u knjizi
Duhovno babiarstvo (Spiritual Midwifery). On ni kada nije uo
za ovu tehniku, ali je primetio njenu loginost, tako da se sloio.
Meutim, nije imao prilike da obavesti sestru o pro meni strate-
gije, poto se ona pozabavila drugom porodiljom. Kurtis je os-
tatak prie ispriao ovako:
Oko 20 minuta nakon razgovora, akuerska sestra i ja smo se
vratili u poroajnu sobu i zatekli mua kako stimulie bradavice
svoje supruge, dok je jo jedan prijatelj u drugom delu sobe radio
istu stvar. Stojei pored mene, sestra je vidno prebledela, zgra-
bila moju ruku da se pridri, i bila je prilino uznemirena ovim,
kako bi rekli, sramnim ponaanjem. Pourili smo da izaemo
napolje da popriamo i da se saberemo, a onda smo se vratili
unutra da pogledamo napredak. Iznenaujue, naponi su sada
brzo napredovali, pokazujui aktivan ritam kontrakcija i napre-
dovanje otvaranja grlia materice. Dva sata kasnije, rodila se
zdrava beba, bez potekoa.
6
Slina situacija koja se desila mesec dana kasnije ubedila je
doktora Kurtisa da mora postojati uzrono-posledina veza
izmeu stimulacije dojki i efektivnijeg ritma napona. Zapoeo je
sa prouavanjem kako stimulacija dojki moe biti iskoriena za
smanjenje stope od 30% poveanja oksitocina u svojoj bolnici.
Nauio je da se ovaj metod tradicionalno primenjivao vekovima
da pojaa napone, u etnikim grupama iz raznih delova sveta. I
francuski, i nemaki, i engleski medicinski tekstovi iz 18. i 19.
veka su preporuivali sporazumnu primenu stimulacije dojki kao
opravdan metod bavljenja produenom trudnoom.
Ono na ta nije raunao, bio je otpor njegovih kolega doktora,
koje je konsultovao, koji su izneli veliku dozu cinizma, praenog
vrstim ubeenjem o mojoj izopaenosti. Nekoliko godina je
prolo pre nego to su doktor Kurtis i njegovi asistenti pokuali
da sprovedu klinike pokuaje kako bi nauno dokazali efek-
tivnost stimulacije dojki. Zato? Zbog nekoliko odeljenja akuer-
139
stva i ginekologije (ukljuujui i ono u bolnici dr Kurtisa) koji su
odbacili ovaj zahtev, jer je ideja delovala previe neortodoksno i
takav sumnjiv projekat bi verovatno unitio reputaciju poroaj -
ne usluge.
6
Iako je Kurtis roen i odgajan u zemlji koja je izmislila Viktori-
janizam, kroz svoje napore da istrai tehniku stimulisanja dojki
otkrio je da su SAD postale vie konzervativne od Britanije.
Ako ete se poroditi u ustanovi, u kojoj je snano zastupljen
medicinski model nege, i vai naponi sporo napreduju, mnogo
je vea verovatnoa da vam ponude intravenozni Pitocin za sti -
mu laciju napona, nego da vas ohrabre da pokuate sa stimu-
lacijom dojki. U onim ustanovama u kojima se potuje babiarski
model nege, stimulacija dojki e vam biti predloena pre upot -
rebe lekova, jer je ova tehnika mnogo bolja od lekova. Moj savet
je da ne dozvolite da puritanizam (strogu moralnu odbojnost
prema malo slobodnijem ponaanju) drugih ljudi, utie na vae
napone, vie nego to je potrebno. Ne brinite zbog osuujuih
pogleda ili napuenih usana koje runa stimulacija dojki (ili bilo
koji drugi oblik dodirivanja, koji moe da podsea na delove sek-
sualnog odnosa) tokom napona moe izazvati. Pogodnosti ove
tehnike preovlauju nad manama. Ukoliko vi i va suprug gajite
dovoljno seksualne energije da uinite vae napone boljim, mo -
ete uspeti da odbacite nesaoseajnu pomo i potraiti bolju za-
menu za nju.
Mere privatnosti
Bol tokom napona moe biti znaajno ublaen na veliki broj
naina koji ne zahtevaju prepisivanje i upotrebu farmaceutskih
lekova. Tokom osamdesetih godina postojao je dobar trend u
dizajniranju poroajnih soba, da bi liile na spavae sobe. Me -
utim, neke od najvanijih karakteristika spavae sobe su
izostavljene - kao na primer mogunost da se zabrane neeljeni
upadi i da se prigui svetlost. Ono to je potrebno za efektivne
na pone sa smanjenim nivoom hormona stresa, je prijatan pros-
tor koji vam omoguava da pristupite delovima vaeg primarnog
140
mozga, koji su zadueni za regulisanje i protok hormona, i koji
olakavaju glatko funkcionisanje normalnog poroajnog procesa.
Mi posedujemo ovu potrebu za privatnou tokom napona, kao
i praktino sve enke sisara.
Istraujte dodirivanje
Dodirivanje i masaa mogu doprineti znaajnom olakanju,
kada su naponi bolni. Verovatno ve znate da li ste osoba koja
bi cenila ovakav nain ublaavanja bola. Meni je dosta pomogla
masaa butine i pritisak ruke na moj donji deo lea. Otkrila sam
da su obe stvari bile Bogom dane tokom napona.
Evo jednog oblika dodirivanja, za koji moda niste znali. Tre -
enje velikih miia majine zadnjice ili butina, je efektan nain
da pomognete enama (kao to je meni pomoglo) da se opuste
tokom napona. I dok ovo moe delovati neprijatno ljudima sa
strane, ene pod naponima, obino cene koliko oputajue moe
biti ovakvo ritmino pomeranje (Nemci ovo nazivaju treskanje
jabuka).
Pre mnogo godina, prisustvovala sam periodu napona ene
koja je oekivala svoju prvu bebu. Bila je mrava, uplaena, uas -
no napeta i iznenaujue snana. Njen strah je bio dosta jak i jo
uvek nisam nalazila naina da je smirim. Obino intenzivni naleti
e smanjiti napetost u miiima nogu. Uprkos intenzitetu njenih
naleta, miii njenih nogu su bili tvrdi kao hrast. Izazov je bio da
joj opustim none miie. Njeni karlini miii e pratiti oputanje
miia nogu, doputajui njenom grliu materice da bude elas -
tian i otvoren. Masirala sam joj stopala i listove tokom jednog
naleta. Ovakva vrsta masae je primetno pomogla velikoj veini
od 35 ena ijim sam poroajima do sada prisustvovala.
Ova snana ena je meutim akumulirala napetost u nogama,
mnogo bre nego to sam ja mogla da je otklonim masaom.
Svaki nalet je izgledao snaniji od prethodnog, i postajala je sve
nesrenija iz sekunde u sekundu. Nastavila sam da joj masiram
listove i butine, dok sam joj demonstrirala usporeno, duboko di-
sa nje iz stomaka, koje najbolje olakava otvaranje grlia. Oi su
141
poele da joj se pomeraju sa jedne na drugu stranu, od us -
panienosti. Onda sam primenila tehniku koju nikada do sada
nisam, niti sam mislila da u je ikad koristiti prilikom poroaja.
Stiven je (prilikom mog poroaja) protresao miie moje zadnjice
i butina, i primetila sam da je to delovalo oputajue. Prime -
njujui istu tehniku, uhvatila sam njene zategnute miie tokom
naleta i poela neno i ritmino da ih treskam sa jedne na drugu
stranu. U poetku je svoje miie drala toliko zategnutim da sam
jedva imala ta da pomeram. Onda je malo odahnula i ja sam
nastavila. Bilo je to kao da gledate uplakanu bebu koja se oputa
dok je ljuljate. Poto sam je uhvatila za butine, postepeno se pre-
putala ritmu pomeranja, treskanja. Miii njenih listova i butina
su konano poeli da se oputaju i zakljuila sam, po oseaju
toplote u oblasti mog grlia materice, da se i njen grli verovatno
otvara. Nakon oko 20 minuta treskanja i dubokog disanja, njene
butine su bile tople, mekane i glatke, kao kod ena koje upravo
treba da se porode. Njen grli materice je bio potpuno otvoren,
i konano je bila spremna da izgura svoju bebu van.
Od tada sam ovu tehniku koristila dosta puta. Ponekad, enin
suprug treska njenu zadnjicu gore-dole ili levo-desno; ponekad
mi masiramo i zadnji deo njenih butina. Primenjivala sam ovu
tehniku nekoliko godina, pre nego to sam otkrila da je bila
zabeleena u mnogim tradicionalnim kulturama irom sveta.
2
Pre nekoliko godina, jedna babica sa Floride mi je ispriala o
jednom amerikom akueru koji je dosta putovao po ruralnim
oblastima Kine. Posmatrao je da kada bi ena imala dug i teak
period napona babice bi angovale majku. angovati znai
da dve ili tri babice energino protresu itavo telo ene koja je
pod naponima. Akuer je posmatrao primenu ovog metoda ne -
koliko puta, i svaki put je bilo delotvorno.
Babica je primenila tehniku na sebi tokom produenog peri-
oda napona. Pokuali smo sve, ukljuujui duge etnje i vonje
dipom po dombastim putevima. Iznenada sam se setila lanka
i rekla svima ta je to angovanje. Nas tri smo, koliko smo
142
mogle, obuhvatile enu pod naponima i snano je protresle celu,
dok je stajala nagnuta preko komode. Mislila sam da e je boleti,
poto je imala jako snane kontrakcije. Na nae iznenaenje,
rekla je da se oseala odlino. Nasmejale smo se i nastavile da
je tresemo dok nas nisu zabolele ruke. ena se dole potpuno
otvorila, i nekoliko sati kasnije rodila zdravog deaka. Oseala
sam da je trik bio u treskanju. injenica da je mnogo ljudi irom
sveta otkrilo isti metod, bez meusobnog komuniciranja, snano
ukazuje na univerzalnu vrednost treskanja miia tokom perioda
napona.
Dozvolite da intuicija u vama obavi posao
Recimo da elite neki savet koji vam moe pomoi da se po -
rodite, gde god da se nalazite. Moj najkrai odgovor je: Dozvolite
da intuicija u vama obavi posao. ( Uzgred, ovaj savet radi za bilo
koji fiziki zahtev, koji moe biti premoen od strane uma, bilo
da je to raftin, dobar ples ili poroaj.)
Dozvoljavanje da intuicija u vama obavi posao oko poroaja,
je kratak nain da se kae, da ne dozvolite svom preopte reenom
mozgu da ometa drevnu mudrost vaeg tela. Da bih vam de-
taljnije objasnila o emu priam, evo nekoliko stvari koje drugi
sisari ne praktikuju tokom napona i poroaja, a to mnoge ene
praktikuju - i to ometa napone i poroaj.
- Ne razmiljaju o tehnologiji, kao neem to je neophodno
za poroaj.
- Nisu opsednuti neadekvatnim izgledom njihovog tela.
- Ne krive nikog drugog za svoje stanje.
- Ne bave se matematikom u vezi otvorenosti grlia materice,
da bi nagaali koliko bi naponi mogli da traju. (Tipian redosled
razmiljanja je sledei: Bilo je potrebno 8 sati da mi se grli ma-
terice otvori 5 cm. To znai da e biti potrebno jo 8 sati da bi se
potpuno otvorio.)
- Tokom perioda napona zauzimaju poloaj u kom se najbolje
oseaju, a ne onaj koji im predlau da zauzmu.
143
- Nisu samosvesni u vezi isputanja zvuka, isputanja gasova,
ili velike nude tokom napona. Sve kraljice, vojvotkinje i filmske
zvezde obavljaju veliku nudu svaki dan, ukoliko su zdravi.
Kako moete da dozvolite intuiciji u vama da obavi posao
ako ste u bolnici? Verujem da bi pomoglo da se mentalno prip -
remite da budete malo divlji dok ste tamo. Pokuajte da se pona -
ate, koliko god je mogue, kao to biste se ponaali u vaoj
spavaoj sobi. Budite slobodni da se ponaate neuobiajeno, ako
to moe pomoi da vai naponi napreduju.
Mladi par mi je ispriao priu kako su uspeli da sauvaju
prirodno poroajno iskustvo sa svojom prvom bebom, umesto
prihvatanja standardno podeenog tretmana sa kojim su se sus-
reli u bolnici. Nali su se u kripcu sa vremenom poto je njihova
beba bila okrenuta da izae prvo zadnjicom, i to je sve akuere
(osim njihovog, koji je bio strunjak za takve poroaje) u bolnici
uinilo nervoznim. Jedan akuer je bio slobodan da ue u sobu
ove ene, koja je bila pod naponima, i izgrdio njenog doktora,
Mislite, ona je jo uvek pod naponima? Kada ete je odvesti u
ope racionu salu?
Majka je rekla da osea da joj je grli materice zategnut i krut,
svaki put kada je neko tako uznemiri upadom, a ve ih je bilo ne-
koliko. Konano je pritisak prisutnih ubedio njenog doktora da
kae da e doi do potpunog otvaranja grlia materice tek kroz
nakoliko sati, ukoliko odbije carski rez. U elji da izbegne dalja
nepristojna uznemiravanja, odluila je da se povue u malo ku-
patilo koje je bilo prislonjeno na poroajnu sobu. Sedela je na
WC olji tokom narednih nekoliko naleta. Poto se oputala
tokom svakog od naleta, oseala je da joj se grli materice sve
vie otvara. Ali je jo uvek postojao problem: Prostorija je bila
toliko mala, da je ona, kako se oputala, nogom dodirivala greja
na zidu.
Nakon razgovora o tome, sa svojim suprugom, odluili su da
obuku kapute i da se iskradu dok ih niko ne gleda i proetaju
malo izvan bolnice. Uinili su ovo bez traenja dozvole. Do
144
trenutka kada su ih sestre pronale, grli materice se potpuno
otvorio i ena je bila spremna da gura. Vratila se u sobu za po -
roaj i izgurala bebu van, bez ikakvih problema, uzbuena to je
uspela da nadvlada bolniki sistem.
Jo jedan par koji poznajem podvrgao se u sluaju svoje prve
bebe, oksitocinskoj indukciji napona, zbog dijagnostikovane hi -
per tenzije. Ova posebna bolnica je imala politiku primene rutin -
ske intravenozne infuzije bez lekova za oralnu upotrebu za sve
ene pod naponima. Satima je ova mlada ena sa mukom hodala
hodnicima porodiljskog odeljenja, gurajui svoj intravenozni sta-
lak pored automata za kafu i sestara koje su ruale u svojoj pros-
toriji, a njena materica se periodino grila i stomak joj je kon -
stantno krao. Do trenutka, kada je prolo 28 sati bila je blizu da
se grli potpuno otvori i bila je voljna da nastavi da pokuava, ali
joj je sve vie nestajalo energije, i njen suprug se pitao kako e
odrati svoju snagu bez spavanja i hrane. Oboje su dosta itali
na internetu da ne postoje dovoljno jaki dokazi protiv jedenja i
pijenja u periodu napona, pa joj je suprug doneo sendvi, koji je
pojela, dok su bili sami u sobi. Od naleta energije koju je dobila
nakon jela, grli joj se potpuno otvorio i uskoro je izgurala bebu
napolje.
Nauite da volite svoju intuiciju
Veina nas je odrasla sa ubeenjem da je biti slian sa drugim
sisarima na bilo koji nain, sramotno i degradirajue. Drugi sisari
su dobro poznati po tome to mogu lako da se izbore sa naponi -
ma i poraanjem, dok civilizovani ovek ne moe, pa deluje da
bi bilo mudro imitirati enke drugih sisara, to je vie mogue.
Moj suprug je uvek komentarisao slinosti izmeu oveka i dru -
gih sisara, i nije ga bilo sramota zbog toga.
U mom sluaju, nisam imala potekoa da zamislim sebe kao
nekog sisara, poto sam esto kao mala zamiljala da sam konj,
lav ili pas. Obino sam bila konj dok sam trala, i pas plemenitog
izgleda (ovar ili nemaki ovar) dok sam sedela na zadnjem
seditu tatinog automobila, sa bratom i sestrom, dosaujui se
145
tokom dugog puta do mojih roaka iz provincije. Dvadeset godi -
na nakon toga, tokom napona sa mojom prvom bebom, vratila
sam se starom ablonu i zamiljala da sam planinski lav. Imiti-
ranje ivotinje mi je olakalo da dobijem snagu tokom napona,
za koju sam instinktivno znala da e mi biti potrebna tokom
napona.
Uvek sugeriem trudnicama da zamisle sebe kao velikog sis-
ara, tokom napona. Mnoge su rekle da im je to pomoglo da spoz-
naju divlju enu u sebi i da iskoriste drevno znanje koje je
potencijal svake ene.
Beba koja se zaglavila tokom guranja
Ponekad pone period guranja i bebina glava se dobro po -
mera nanie, do odreene take, i onda prestane sa sputanjem.
U okviru medicinskog modela nege, uobiajeni tretman u ovom
sluaju je primena akuerskih kleta ili vakuma, kako bi se beba
izvukla van (i akuerska kleta i vakum povremeno povrede be -
bu). Mi babice primenjujemo potpuno drugaiju tehniku, koja je
efektna u veini slinih situacija. Umesto privrivanja instru-
menta za bebinu glavu, mi iskoristimo prednost elastinosti i
opsega pomeranja kostiju enine karlice. Tehnika zvana pritisak
na karlicu obuhvata pritiskanje gornjeg dela enskih kukova
(gor nji ilijani vrh) dok ena gura bebu van. Ova tehnika dovodi
do pribliavanja kostiju kukova pri vrhu, i odgovarajueg razdva-
janja i irenja u njihovom donjem delu. Kada sam prvi put pri-
menila ovu tehniku (nakon itanja o njoj u Nan Koehlerovoj knjizi
Artemis Govori (Artemis Speaks)), pokazala se izuzetno dobra da
omogui poroaj u jednom od najteih sluajeva - kada se iz
majine utrobe prvo pojavljuje bebino elo. Prezentacija obrva,
kako su ovakvi sluajevi nazivani, skoro uvek zahtevaju primenu
carskog reza ukoliko se ne primeni pritisak na karlicu. Beba u
ovom sluaju je roena bez primene instrumenata, epiziotomije
ili povrede (cepanja) majinog perineuma. Sa druge strane, po -
roaji uz pomo akuerskih kleta ili vakuma skoro uvek izazivaju
146
ozbiljne povrede eninog perineuma, koje zahtevaju uivanje sa
mnogo avova.
Reference
1. Graham, H. Eternal Eve. London: William Heinemann, Ltd., 1950.
2. Engelmann, G. Labor among Primitive Peoples, 2nd ed. St. Louis:
H.J. Chambers, 1883.
3. Brackbill, Y., et al. Obstetric premedication andinfant outcome,
American Journal of Obstetrics &Gynecology, 1974; 188:347-84.
4. Rosen, M. Benefits and Hazards of the NewObstetrics, ed. Chard,
T., and Richards, M. London:Heinemann, 1977.
5. Inch, S. Birthrights. New York: Random House,Inc., 1982.
6. Curtis, P. Birth, June 1999; 26:123-6.
147
Pritisak na karlicu: Pamela i
Ari pritiskaju Stefanine
kukove.
8. poglavlje
Zaboravljene snage
vagine i epiziotomija
tokom normalnog i zdravog perioda napona, usta materice se
otvaraju uz pomo nekog tajnog inioca; ili bar bez neke
oigledne prisile.
- Dr Vilijam Devis, 1847.
Kada neko prvi put vidi majine meke delove tela kako se rasteu
bebinom pojavom i izlaskom, dok ne postanu skoro providni, do
granice pucanja, instikt tera tog nekog da postavi ruku na mesto
istezanja i ispupenja. Ne smemo zaboraviti da su ova tkiva ne
samo elastina, ve i iva i osetljiva; i sto je jo vanije da su
naponi i poroaj isto fizioloki in. Priroda, u svakom poledu
te i da sve do kraja prilagodi, kako bi se ovi procesi odvili nes-
metano, a perineum svakako nije stvoren da bi se pocepao, osim
ako doktor svojom rukom ne podupre cepanje.
- Dr Vilijam Gudel, 1879.
Od 50 poroaja kojima smo Pamela i ja prisustvovale, 43 su
prola bez epiziotomije ili cepanja perineuma. Kod sedam ena
kojima je bilo potrebno uivanje, dolo je do jako malog cepanja
i nije bilo komplikacija u vezi sa tim. Ovo iskustvo sa poetka mo -
je karijere (uvek sam vodila statistiku za moje kolege i mene, od
prvog poroaja koji sam videla, oigledno, pre nego to sam
pro la obuku da bih mogla prisustvovati poroajima) me je dob -
ro nauilo da je svaka ena dovoljno dobro opremljena da se
porodi bez najmanje povrede, ukoliko joj se obezbedi adekvatna
po mo, priprema, atmosfera i razmatranje. Kako smo moje ko -
lege i ja sticali sve vie iskustva, nauili smo bolje kako da po-
148
maemo enama kako da se porode bez ikakve tete po vaginu
ili peri neum (meicu).
Ukoliko oseate strah, jer ste previe sitni da bi se porodili
evo jednog razmiljanja koje vam moe pomoi, koliko je po-
moglo i Dudi, eni koju je to inspirisao. Iako sam 20 godina pri -
sus tvovala poroajima i uvaavala donji deo enskog tela zbog
njegove neverovatne snage, Dudi mi je pokazala neto novo i
uzbudljivo. Majka prvorotka, dola je u na poroajni centar jer
je njena beba zauzela karlini poloaj (tako da se prvo pojavljuje
zadnjica pri poroaju). Nekoliko ljudi je pokualo da je uplai ne
bi li otila na carski rez, tako to su je upozoravali da bi glava nje -
ne bebe mogla biti zaglavljena unutra na poroaju. Rekla sam
joj iz svog iskustva, da e bebina velika zadnjica zapravo da
pripremi put za glavu, tako to e da rairi grli materice i vaginu.
Dok sam joj rukama pokazivala do koje veliine e joj se vagina
postepeno otvoriti (do veliine velikog grejpfruta) rekla sam joj,
Dole e postati ogromna.
Sedam dana kasnije, zadnjica njenog sina je poela da izlazi
van nakon 17 sati pod naponima. Pre nego to je njegova zad-
njica poela da pritska perineum, njena vagina se poveala i
otvorila do stepena koji me je zapanjio. Viala sam ovakav fe -
nomen kod ena koje su imale sedmoro ili osmoro dece, ali nikak
kod prvorotke. Dudina vagina bi dozvolila prolaz bebe, znaajno
vee od 3,3 kg, bez cepanja perineuma.
Nekoliko dana kasnije, kada smo Dudi i ja priale o poroaju,
rekla sam joj koliko sam bila iznenaena time koliko mnogo se
njena vagina otvorila, bez direktnog pritiska na perineum (jo
uvek sam bila zapanjena). Dudi je rekla: Iskoristila sam
ohrabrenje koje si mi dala.
Ohrabrenje? Ponavljala sam, ne shvatajui o emu pria.
Dok sam gurala, razmiljala sam, Kako u se dole dosta rairi -
ti, dole u se zaista puno rairiti!, rekla je.
Jedino to je Dudi radila drugaije od drugih ena kojima sam
pomagala tokom napona je, to to se koncentrisala na molitvu
149
tokom guranja. Ovakvu molitvu moete primeniti bez straha od
tetnih efekata, tako da vas ne moe povrediti ako pokuate.
Dosta dugo sam kasnije razmiljala o ovom poroaju, zbog lek-
cija koje sam nauila i zbog demonstriranja ljudskih sposobnosti,
kojima nikada ranije nisam prisustvovala. Nakon svega, Dudi me
je nauila da ena moe poveati veliinu svoje vagine tokom po -
roaja, ukoliko usmeri svoju panju na prave stvari i u pravom
smeru. Od tog trenutka, poela sam da razmiljam o novom
nainu da enama govorim o njihovim vaginama. Vidite kako e
ovo funkcionisati u vaem sluaju.
Mukarci prihvataju zdravo za gotovo da njihovi polni organi
mogu da se uveaju i da se onda smanje, bez oteenja. Ukoliko
bi akueri (i ene) mogli da razumeju da enski polni organ ima
istu mogunost kao muki, stopa primene epiziotomija i lace -
racija (zasecanja perineuma) bi dramatino opala preko noi. Ali
akueri ranijih generacija su usadili ideju (koja je jo uvek iroko
rasprostranjena) da je priroda prevarila enu, kada je u pitanju
tkivo vagine ili perineuma (rastegni je jednom i gotova je, kao
jeftin lasti), i mnogo je ena prihvatilo ideju da su njihove pre-
pone i meunoje napravljeni od jeftinog i loeg materijala. Na -
rav no, niko ne oekuje da muki polni organ stalno bude
ras tegnut do veliine koju dostie tokom erekcije i nadutosti
usled poveanog priliva krvi. Zato bi oekivali da se enske va -
gine rastegnu do punog kapaciteta, bez prisustva nadutosti usled
poveanog dotoka krvi u taj deo?
Volim da pitam ene na mojim predavanjima ta se deava
tokom dobrog poljupca. ta tada oseamo? Kada sam ovo pitala,
ljudi su poeli da kolutaju oima, a ene su poprimile interesan-
tan izraz lica. Konano je jedna ena skupila dovoljno hrab rosti
da pokae na svoje prepone i kae: Tokom poljupca svuda po
njima oseam peckanje. Onda smo se sloili: Dolo je do
pojaanog priliva krvi u taj deo. Poroaj je jedan od dogaaja
koji utiu na poveanje vagine (seksualna predigra takoe). Ve -
rovatno najvea razlika izmeu nadutosti usled velikog dotoka
150
krvi, izmeu mukaraca i ena, je u tome to mukarac svoje
moe da vidi, a ena svoje ne moe. Ali njena nadutost je pod-
jednako vana kao i njegova, posebno kad se ona poraa. Ako
njena tkiva nisu dovoljno snabdevena krvlju, kada pone da se
pojavljuje bebina glava, materica e nastaviti da gura bebinu
glavu van, probijajui joj put kroz vaginalna tkiva koja se nisu u
potpunosti otvorila i omekala. Ovako dolazi do cepanja peri -
neuma (meice). U idealnom sluaju, sve ene bi imale povean
priliv krvi u polne organe, jer to podrazumeva manje avova i
uivanja. Meutim, bolji ambijent u prosenim bolnikim poro -
diljskim odeljenjima je neophodan prvi uslov.
Nema sumnje da e ene koje imaju nekoliko bliskih trudnoa,
osetiti oputanje karlinih i vaginalnih miia ukoliko ne odvoje
vreme za jaanje ovih miia nakon poroaja. Kegelove vebe za
jaanje karlinih miia se sastoje od kontrahovanja karlinih
miia 5-10 sekundi po seriji i dostizanje 80 kontrakcija po danu.
Nekoliko drevnih kultura je prepoznalo potrebu za jaanjem kar -
linih miia nakon poroaja, pomou plesova koje ene izvode.
Hula i drugi plesovi naroda sa pacifikih ostrva, koji zahtevaju
uestalo ljuljanje kukovima, trbuni plesovi sa Bliskog Istoka i af -
riki plesovi sa ritmikim pomeranjem zadnjice, su primeri ple -
sova koji jaaju karline miie.
Recimo da je dizajn prirode da svaka ena ima potencijal da
joj se vagina jako puno rairi i uvea tokom poroaja, kao kod
Dudi, i kao u sluaju erekcije kod mukaraca, mnogo su vee
anse da se ovo desi, ako je atmosfera kako treba (nikad nisam
videla da je dolo do cepanja kod ena koje su se ljubile tokom
faze guranja ili dodirivale sebe, dok je beba izlazila van). Babice
i drugi ljubazni pomonici koji konstantno prisustvuju poroaju
uvaju znanje o tome, za ta su sve sposobni neuznemiravani
enski um i telo da postignu tokom poroaja. Zapravo, jako je
teko poverovati u ono to se stvarno deava (setite se rei Vili-
jama Gudela koje sam citirala na poetku ovog poglavlja).
151
Nikada neu zaboraviti rei 36-ogodinje majke prvorotke, sa
ogromnim stomakom, koja mi je dola u posetu tokom poslednje
sedmice trudnoe. Priali smo o dolazeem poroaju, i ona mi
je ispriala o emu najvie brine - a to je zajednika briga svih e -
na koje su imale malo ili nisu imale uopte prilike da se uvere u
snagu i mogunosti enskog tela tokom poroaja. Jednostavno
ne mogu da shvatim kako neto ovoliko veliko, tapkala je svoj
veliki okrugli stomak dok je priala, moe da izae kroz tako
mali otvor.
Podsetila sam se jo jedne prie koja ilustruje kakve emo-
cionalne potekoe moe da doivi neinformisana ena, kada se
susretne sa realnou onoga to se deava na poroaju. Pre ne -
koliko godina drala sam predavanje na babiarskoj konferenciji
u junom Arkanzasu. Kao i obino, pokazivala sam video snimke
nekih poroaja. Kasnije sam imala prilike da priam sa gospo -
om Anom Meri Sajks, tradicionalnom babicom, koja je u to
vreme bila u svojim sedamdesetim godinama.
Dok sam odrastala, nikad nisam videla nita slino, rekla je,
dok su joj oi sijale od uzbuenja. Dok sam bila pod naponima
sa svojom prvom bebom, nisam ni znala gde e moja beba da
izae!
Jel tako?, rekla sam polu-zapanjena njenom priom, ali sam
znala da ne preuveliava. Jednostavno nije bila takav tip osobe.
Nita nam o tome nisu govorili, ak i kad smo se venavali,
rekla je. Kada sam bila sama, tokom perioda napona, gledala
sam svuda po sebi, ne bi li shvatila gde e beba da izae.
Imala sam ogledalo i gledala sam svuda po telu. Kada sam
otvorila usta, pomislila sam da e beba tu da izae. Kada sam
ugledala resicu u grlu, pomislila sam da je to bebin noni prst.
Mislila sam da u morati da povratim bebu. Tek kada mi je babica
dola i oprala me izmeu nogu, ja sam shvatila da e tu beba da
izae.
Mukarci ne mogu biti prevareni u vezi sa svojim delovima
tela, kao to mogu ene. Muka konveksnost (ispupenost gen-
152
italija) mukarce ini oiglednim i jasnim, a enska konkavnost
(uvuenost polnog organa) ene ini misterioznim (ak i same
sebi). Pretpostavljam da je to razlog zato mnoge svetske kulture
proizvode kamene figure koje oslikavaju otvorene enske vagine
tokom ina poraanja. Koristila sam ove figure tokom nekoliko
poroaja, i verujem da su pomogle enama da razumeju za ta
je sve sposobno njihovo telo. Prva figura potie iz Meksika i ve
je u upotrebi due vremena. Figura mi je pomogla kod velikog
broja poroaja. Kod devojica koje su rasle gledajui ove figure,
postoji manja verovatnoa da e dozvoliti akueru da im maka -
zama zasee perineum, u odnosu na ene koje nisu nikad bile
upoznate sa idejom da se ena moe poroditi netaknuta, ne -
povreena i bez straha.
Istoriari i arheolozi su dugo bili fascinirani znaenjem figura
iz Irske, Velsa, kotske, Engleske i drugih delova Evrope. Ove
srednjevekovne skulpture golih ena koje istiu svoje genitalije
pronaene su visoko na zidovima malih zamkova sa kulama iz -
graenih izmeu 15. i 17. veka. (Veinu ovih figura su unitili
crkveni oci tokom 19. veka.) Neki kau da su to demonske figure,
ija je svrha da oteraju zlo ili spree napad; drugi smatraju da to
moe predstavljati boginju plodnosti. Ja mislim da je svrha ove
fi gure bila da ponovo uveri mlade ene u sposobnosti njihovih
tela na poroaju.
153
ila-na-gig figura.
Elen Prendergast je u lanku pisanom za Irski istorijski asopis,
primetila: Poto itavog ivota znam za ovakve figure, ubeena
sam da njihov znaaj lei u plodnosti i onome to je prikazano
a to je in poraanja.
Bez obzira da li smo gospoa Prendergast i ja u pravu ili ne,
mogu da posvedoim da ila-na-gig figura moe biti od velike
pomoi na poroaju. Kao to moete videti, vagina kod figure
koja ui je dovoljno otvorena da se moe unutra smestiti bebina
glava. Takav prizor je svakako ohrabruju za enu pod naponima.
Dugo sam verovala da televizija moe odigrati znaajnu ulogu
u poduavanju ena o istinskim kapacitetima i sposobnostima
njihovih tela. Naalost, trenutni konzervativni obiaji dozvolja -
vaju gledaocima nacionalne televizije da gledaju hirurko seenje
materice tokom carskog reza, ali nikada ne dozvoljavaju da se
vidi priodno irenje neseene vagine dok beba izlazi. Prizor
pubinih dlaka je oigledno striktno zabranjen. Nee biti vidljivog
oputanja sfinktera. Ove zabrane ne dozvoljavaju da video snimci
pri rodnih poroaja budu puteni na nacionalnoj televiziji, jer je
ovaj materijal tano ono to je potrebno da bi se smanjili veliki
strah i neznanje u vezi procesa poraanja.
Pre nekoliko godina producent programa Deralda Rivere me
je ubedio da poaljem nekoliko mojih video materijala zbog mo -
gueg prikazivanja u emisiji (koja izmeu ostalih stvari istie u
prvi plan stripere i striptizete). Dva dana nakon to sam poslala
video materijale, producent me je nazvala uz izvinjenje. Moji
video materijali su bili previe eksplicitni za Deraldov ou. Me -
utim, materijali su bili od pomoi osoblju produkcije koje je bilo
u godinama najboljim za raanje. ta sam htela da kaem? Ovaj
veoma snaan tabu treba da bude razbijen, ako elimo da sma -
nji mo strah od poroaja kod savremenih ena.
154
Epiziotomija: Da li je zaista neophodna?
Epiziotomija (zasecanje vagine), najei operativni zahvat u
Severnoj Americi, predstavlja namerno povreivanje koje se radi
da bi se (kako kau izvrioci) izbeglo jo gore povreivanje. Sna -
an dokaz govori u prilog tome koliko je epiziotomija nepotreban
zahvat.
Akueri u Severnoj Americi i nekim drugim civilizovanim de-
lovima sveta su uz pomo epiziotomije genitalno osakatili dese-
tine miliona ena, u proteklih 100 godina, ubeeni kako ovakvo
traumiranje uva majku od ozbiljnog pucanja prineuma, una -
preuje seksualni ivot njenog mua (u dananje vreme se po-
tencira da pomae i njenom seksualnom ivotu), uva je od
uri narne i fekalne inkontiencije, uva bebu od povrede ramena
us led sporog i tekog poroaja, omoguava lekarima lake uiva -
nje, spreava nedostatak kiseonika, mentalnu retardaciju i pov -
rede mozga kod bebe. Sve ove tvrdnje su postale opte prih -
vaene bez postojanja bilo kakvih dokaza, podranih od strane
doktora i bolnica irom itave Severne Amerike. Problem je
(odnosno, dobra stvar je) to nijedna od ovih tvrdnji nije istinita.
Do sada je vreno dosta istraivanja i procena na ovu temu.
Medicinska nauka zna da zahvat epiziotomije ne donosi nikakve
dobrobiti, a donosi mnogo opasnih i ozbiljnih komplikacija.
Epiziotomije:
- Izazivaju bol koji ponekad traje sedmicama ili mesecima
- Poveavaju gubitak krvi
- Izazivaju jo ozbiljnije cepanje, jer seeni perineum nije to-
liko snaan i otporan kao onaj koji nije seen
- esto postaju inficirajue
- Se povezuju sa oteenjem rane, gnojnim irevima, trajnim
oteenjem miia na dnu karlice, i drugim komplikacijama koje
dovode do inkontinencije (kao na primer, rekt-vaginalne fistule
- otvori izmeu rektuma i vagine)
- Spreavaju veinu ena da doje, zbog bola koje uzrokuju
155
Epiziotomija retko moe biti opravdana i to kada je beba koja
se raa u nevolji, ili kada su testisi karlino postavljene bebe prvo
to se pojavljuje pri izlasku bebe. Paljiv pregled dokaza pokazuje
da stopa primene epiziotomije, od oko 20%, nigde ne moe biti
opravdana.
Do danas nije sprovedeno nijedno nacionalno istraivanje
kako bi se otkrilo kako se ene oseaju po pitanju epiziotomija
koje su imale.
Kako najbolje moete izbei nepotrebnu epiziotomiju ili loe
cepanje perineuma?
- Izaberite negovatelja koji e brinuti o vama, a kod koga je
sto pa primene epiziotomije manja od 20%.
- Odaberite negovatelja koji primenjuje srednje, umesto
medio-lateralne epiziotomije (rez od dna vagine pravo ka rek-
tumu, umesto kos rez od dna vagine do zadnjice). Medio-late -
ralne epiziotomije su posebno bolne dok zarastaju.
156
Majka mi pomae da spreimo cepanje.
- Gurajte samo kad vam se javi nagon za to. Veina ena voli
da gura dva ili tri puta, kratko odmarajui izmeu svakog guranja.
- Kada bebina glava treba da izae u potpunosti, usporite gu-
ranje to je vie mogue.
- Neke ene vole da stimuliu svoj klitoris dok beba izlazi van.
Izgleda da ovo poveava nabreklost i dotok krvi u taj deo, to ob-
janjava zato nisam videla ni najmanje cepanje perineuma kod
ena koje su koristile ovaj metod oputanja tokom poroaja.
- Ukoliko vam isputanje zvuka pomae tokom guranja, samo
nastavite i trudite se da ti zvuci budu to nieg tonaliteta tako da
vibriraju nii delovi vaeg tela.
Moe vam biti od pomoi da znate da bebine glave normalno
napreduju kroz poroaj tokom guranja i onda zastanu kad se
prekine sa guranjem. ene koje ne razumeju ovaj proces po -
nekad misle da se vraaju unazad, kada bebina glava zastane
izmeu dva guranja. Onda im objasnim da je sve to normalno,
jer pomae da vagina postepeno dostigne veliinu koja je ne op -
hodna za poroaj. Cirkulacija u ovom delu tela se poveava sa
naizmeninom stimulacijom: pritisak, oputanje, pritisak, opu -
tanje.
Neznanje koje je ispoljila ena koja nije mogla razumeti kako
neto tako veliko kao beba, moe izai kroz njenu vaginu i
gospoa Sajks, babica iz Arkanzasa, nastavlja da postoji i meu
enama danas i ovekoveeno je konzervativnou severno-ame -
rike kulture. ak i televizije koje putaju video snimke poroaja
cenzuriu kadrove u kojima je vagina u prvom planu, upravo onaj
deo koji je enama najpotrebniji da vide, kako bi se smanjili stra-
hovi od poroaja. ta se postiglo sa ovim?
Sve dok ene budu prihvatale epiziotomiju, doktori e nas-
taviti da ih seku. Tek kad ene preduzmu mere i formiraju grupu
koja e da ispita ovu metodu, ili odbiju da angauju akuere sa
visokom stopom primene epiziotomije, tek e se onda promeniti
ovakva opasna i nepotrebna praksa. Meutim, vano je shvatiti
koliko malo izbora ima veina ena u SAD, ija je porodiljska nega
157
ureena kroz organizaciju za odranje zdravlja. Naalost, jako
puno profita se priliva od poroaja, tako da je ovaj lini fizioloki
in postao politiki.
Reference
1. Graham, I. D. Epiziotomy: ChallengingObstetric Interventions.
Oxford, England: BlackwellScience Ltd., 1997.
2. Prendergast, E. A fertility figure from Tullaroan,Old Kil Kenny Re-
view, 1992.
158
9. poglavlje
Trea faza napona
Presecanje pupane vrpce
Vreme presecanja pupane vrpce nakon poroaja varira do-
brim delom u zavisnosti od toga gde je beba roena. Bebama
roenim kod kue ili u poroajnom centru, obino se pupana
vrp ca presee u periodu koji odaberu roditelji (obino nakon to
prestane pulsiranje krvnih sudova u pupanoj vrpci). Sa druge
strane, u bolnicama imaju tendenciju da preseku pupanu vrpcu
prvom prilikom. Oni koji kritikuju ovakav pristup, ukazuju na to
da umanjenje svesti o fiziologiji ovog procesa poveava vero -
vatnou od nastanka problema kao to su zadrana placenta,
posle poroajno krvarenje i respiratorni poremeaji kod beba.
Is traivanja su pokazala da zakasnelo presecanje pupane vrpce
dovodi do izlivanja 20-50% zapremine bebine krvi u bebu. Rano
presecanje takoe doprinosi niskim vrednostima hematocita ili
hemoglobina kod novoroeneta (smanjen broj crvenih krvnih
zrnaca). Babice se slau da prevremeno roene bebe imaju dosta
koristi kada im se kasnije presee pupana vrpca.
Ukoliko planirate da se porodite u bolnici i elite da se pup -
ana vrpca vae bebe presee kasnije, obavezno porazgovarajte
o ovome sa svojim doktorom ili babicom. Dokaz je na vaoj stra -
ni.
Izbacivanje posteljice
ak iako je vaa beba roena, poroajni proces nije u pot-
punosti zavren. Vae telo ima da zavri jo jedan posao: da
izbaci posteljicu koja nije vie neophodna da bi hranila vau
159
bebu. Ukoliko se poraate kod kue ili u poroajnom centru, ve -
a je verovatnoa da se proces izbacivanja posteljice odvija nor-
malno. Ovo se obino deava u roku oko pola sata. U naem
babiarskom centru naa ustaljena praksa je da novoroenu
bebu postavimo direktno na majine grudi i pokrijemo je toplim
ebetom. Ovaj kontakt koa na kou odrava bebinu telesnu tem-
peraturu i olakava ranu komunikaciju izmeu majke i bebe. I ne
masiramo matericu energino, niti rutinski dajemo oksitocinske
lekove, niti na silu izvlaimo posteljicu van u elji da ubrzamo
nje no izbacivanje. Kad god je u toku neki poroaj, mi imamo pri
ruci oksitocinske lekove, kako bi zaustavili krvarenje, ali ih koris-
timo 3 ili 4 puta na svakih 100 poroaja. Umesto toga, mi po-
tujemo prirodan proces izbacivanja posteljice. Ne razdvajamo
majku i bebu. Brinemo da im bude toplo tokom kontakta koa
na kou. Ne primenjujemo nikakve rutine koje bi ometale eu-
foriju u po roajnoj sobi. U nekom trenutku dezinfikujemo bebi
pupanu vrpcu i pregledamo bebu, ali sve ovo radimo tako da
bude udob no i prijatno i majci i bebi.
Majka i beba rade neto mnogo vanije od istog provoenja
vremena zajedno. Oni se zaljubljuju i vezuju jakim vezama jed -
no za drugo. Mi uivamo prisustvujui ovom procesu i pazimo
da ga ne prekinemo i ometamo.
Ako majka lei nakon poroaja i dri svoju bebu 15 ili 20 minu -
ta, i posteljica se odvojila, ali jo nije izbaena van, mi pomog -
nemo eni da zauzme uspravan poloaj. Kao to uspravan poloaj
pomae bebi da silazi niz poroajni kanal, tako olakava izbaci-
vanje posteljice u mnogim sluajevima. Stimulacija dojki takoe
pomae.
U nekim bolnicama se stavlja akcenat na zavravanje ove faze
poroaja u unapred propisanom vremenskom roku. Doktori po -
nekad ele da poure izbacivanje posteljice, povlaenjem
pupane vrpce. Ali tada moe doi do otkidanja pupane vrpce
od pos teljice to uzrokuje povean gubitak krvi. Moda poelite
160
da se nagodite sa doktorom ili akuerom da bude manje inter-
vencija u ovoj fazi poroaja.
Gde god da se poraate, va negovatelj bi trebalo da bude
spreman da se suoi sa posle-poroajnim krvarenjem. U bol -
nikim uslovima oko 8-9% ena pone jako da krvari tokom po -
roaja ili izbacivanja posteljice. Stopa pojave krvarenja u mojoj,
i praksi mojih kolega, je konstantno nia od 2%.
Oksitocin je obino opcioni lek za zaustavljanje krvarenja u
bolnicama, poroajnim centrima i tokom kunih poraanja. Ne -
ke babice koje prisustvuju kunim poroajima se vie oslanjaju
na biljke i biljne tinkture, kao to su rusomaa, plava staniarka
ili sranik.
uvanje nagrade
Vaa beba je bezbedno roena. Ukoliko ste u svojoj sopstve -
noj sobi ili u poroajnom centru, vaa beba e ostati kod vas ko-
liko god to elite. Ukoliko se porodite u bolnici, moda ete mo -
rati da se dogovarate da vaa beba ostane kod vas konstantno
nakon poroaja. Pravilnik u nekim institucijama primorava medi -
cinske sestre da odmah nakon poroaja operu bebu i skinu sa
nje sve poroajne tenosti (zajedno sa verniksom - voskastom i
sirastom materijom na bebinoj koi, koja ima zatitnu ulogu), da
je izmere i izvagaju, i da tretiraju bebine oi i pupani patrljak.
Nagovorite vaeg doktora, babicu ili medicinsku sestru da odloe
ove postupke, kako biste mogli neometano provesti jedan period
vremena uvrujui veze sa svojom bebom. Takoe moete
navesti da elite da verniks ostane na bebinoj koi.
Odaberite bolnicu u kojoj je obezbeeno da bebin krevetac
bude pored majinog kreveta, ako elite da vaa beba bude po -
red vas, umesto u jaslicama. Ovo e vam obezbediti da na naj -
bo lji nain zaponete sa dojenjem.
Nekoliko rutinskih tretmana se primenjuje na skoro svim no -
vo roenadima u Severnoj Americi. Jedna od njih je ienje i
usisavanje bebinih usta i nosa, odmah nakon roenja. Ponekad
161
zbog ovoga roditelji misle da su njihove bebe u opasnosti, a zap -
ravo je to rutinska procedura.
Imaete potekoe da zagrejete vau bebu. Bolnike poro -
ajne prostorije su uglavnom hladnije prostorije i u njima vlana
novoroenad brzo gube telesnu toplotu. Najbolje mesto gde
moete postaviti vau bebu su vae gole grudi, dok je pokriveno
toplim bebi ebetom. Ispitivanje vae bebe moe biti obavljeno
dok vam je u naruju. Ali ukoliko je vaoj bebi potrebno oivlja-
vanje, ovo je obino potrebno uraditi u zagrejanom ambijentu.
Oi vae bebe e biti mazane antibiotskom mau, kako bi se
spreile infekcije gonorejom i hlamidijom. Obino se u ovu svrhu
koriste tetraciklin ili eritromicin. Veina roditelja je zahvalna kada
dobiju ansu da na kratko pogledaju svoje bebe u oi, pre nego
to im se nanese mast, poto nanoenje ometa vid tokom krat -
kog perioda.
Vitamin K se daje preko injekcije (ili oralno u nekim bolni-
cama) sa ciljem da se spree bolesti usled prekomernog kr-
varenja kod novoroenadi. Ovakvo stanje je retko, i ozbiljne
komplikacije su jo ree. Ovaj lek u vidu injekcije je predstavljen
kao smanjiva rizika od poremeaja usled krvarenja kod novo -
roenadi. Neka skorija istraivanja su pokazala da se vitamin K,
uzet oralno, ne apsorbuje tako dobro kao kada se ubrizga u vidu
injekcije. Vitamin K se oralno mora davati u vie doza tokom
nekoliko dana. Tretman vitaminom K se zasniva na istraivanjima
koja su vrena nad bebama koje skoro uopte nisu sisala majin
klostrum (prvo mleko koje grudi proizvode) koje je bogato vita-
minom K. Vrlo je mogue da je rizik od ove bolesti nii kod beba
koje sisaju, nego to to istraivanja potvruju.
Zapamtite da imate puno pravo da odbijete bilo koji tretman
ili zahvat, ak iako se smatra rutinskim u bolnici u kojoj se
poraate.
162
Izbegavanje postporoajne depresije
Postporoajna depresija (PPD) pogaa 3-20% novopeenih
majki. PPD se moe pojaviti bilo kada tokom godinu dana nakon
poroaja, od nekoliko dana posle poroaja do nekoliko meseci
posle poroaja. PPD moe biti jako zamarajua i oslabljujua i
moe ometati brigu majke o sebi i o bebi. Simptomi PPD uklju -
uju oseanja beznadenosti, nesanicu, nedostatak apetita, ko-
mare, nove strahove i fobije, bizarne misli, neprijateljske ili
su icidne misli. U jednom od 1.000 sluajeva PPD napreduje do
post po roajnih psihoza. Veina postporoajnih psihoza i PPD
se moe spreiti obezbeivanjem velike pomoi novim majkama
tokom prvih sedmica nakon poroaja, ali je najvei broj ovih
oboljenja izazvan izolovanou i iscrpljenou.
Prvi korak u spreavanju PPD je da pronaete dovoljno vre-
mena za spavanje nakon poroaja, bez obzira koliko euforino
se oseate. Trudite se da spavate koliko god moete, dok spava
va a beba. Razmislite o angaovanju postporoajne dule (po -
mo nice) ukoliko nemate prijateljicu ili lana porodice koja bi
vam kuvala i radila kune poslove tokom prve dve sedmice. Ne
treba da oseate pritisak da treba da izaete u susret svakome
ko eli da poseti vas i vau bebu. Kada vas vai prijatelji posete,
zamolite ih da budu kratko u poseti ili da vam operu sudove, os-
tave hranu, ili operu ve dok su tu. Ne urite sa slanjem poruka
zahvalnosti onima koji vam estitaju. Izbegavajte preseljenje ili
velike promene u vaem ivotu, u periodu oko poroaja. Dojite.
Poverite svoja oseanja suprugu ili prijateljici, a ako posumnjate
da patite od PPD, stupite u kontakt sa negovateljem koji je upoz -
nat sa nainima tretiranja PPD.
U mojoj zajednici imamo mnogo niu stopu pojave PPD nego
to potvruju opti izvetaji za celu dravu. Verujem da inten-
zivna postporoajna nega koju dajemo, i bliska komunikacija me -
u majkama, smanjuje oseaj izolovanosti koje majke mogu
osetiti u naem udruenju. Majinstvo je nekad najusamljeniji
posao, ali ne bi trebalo da bude takav.
163
Postporoajna dula (pomonica)
U manje komplikovanim vremenima nego to je ovo nae, ve-
like familije su negovale novopeene majke tokom prvih nekoliko
sedmica nakon poroaja. Unaem selu mi ene se smenjujemo
u brizi oko svake majke. U dananje vreme, kada su lanovi po -
rodica rasuti po celom svetu, veliki broj novopeenih majki se
suoava sa usamljenou koju nikada ranije nisu osetile, i to u
vreme kada treba da preuzmu odgovornost za brigu o novom i -
votu. Ponekad se ene iznenade koliko nisko i loe mogu da se
oseaju, samo nekoliko dana nakon to doive radost poroaja.
Neispavane, pune hormona, nesigurne u vezi svoje sposobnosti
da doje, mnoge ene se oseaju zatrpanim odgovornostima koje
nosi majinstvo.
Porodiljska nega u Holandiji je tako osmiljena da prepoznaje
dobrobiti negovanja majki tokom prvih 8 dana nakon poroaja.
Posebni materinski kuni negovatelji su dostupni novopeenim
majkama svih ekonomskih stalea, za razumnu cenu po satu
(delimino subvencionisanu od strane holandskih poreznika). Ovi
pomonici prisustvuju poroaju sa babicom ili porodinim dok-
torom, poseuju dom novih roditelja i paze na majku i bebu,
obezbeuju zdravstvenu edukaciju, iste, spremaju hranu, etaju
psa, uvaju decu koja su prohodala, vode stariju decu u kolu i
pruaju podrku za dojenje i konsultacije. Dok druge drave piu
uredbe za primenu nekih od ovih vanih usluga, Holandija ima
najjasniji sistem. Ova postporoajna nega je dostupna i enama
koje se porode kod kue i onima koje se porode u bolnici.
U mnogim delovima SAD posleporoajne dule obezbeuju
usluge sline onima koje su sastavni deo holandske porodiljske
kune nege. Ukoliko unajmite dulu da vam pomogne nakon po -
roaja, moete imati vremena da odremate, da se okupate, da
radite vebe, i za druge aktivnosti, koje bi bile neizvodljive bez
takve pomoi. Zatim ete znaajno smanjiti anse da doivite
postporoajnu depresiju.
164
10. poglavlje
Kriterijumi u babienju
Ko postavlja kriterijum za kvalitet materinske nege? Ko bi to
trebalo da uradi? Pre nego to odgovorimo na ovo pitanje, ne -
ophodno je da se uverimo da li razmatramo sve kandidate. Jedna
od onih koje bi dobila moj glas je gospoa Margaret arls Smit
iz Jute, Alabama. Roena je 1906. i ostala je siroe u treoj sed-
mici ivota. Odgajila ju je ena koja je kupljena kao rob za 3
dolara, i ivela je 101 godinu. Gospoa Smit jo uvek ivi u Juti,
Alabama, gradu od 5.000 onih ijim je poroajima prisustvovala
od 1943-1981. godine. U skladu sa naom nacionalnom mitologi-
jom o poroaju, tehnologiji i onome to poroaj ini bezbedni-
jim, ona i druge ugledne babice su bile spreene da rade jer su
smatrane za mnogo opasnije negovatelje, nego doktori koji su
ih zamenili. Javne izjave ministarstva zdravlja o tome, zato je
neophodno otarasiti se babica kao to je gospoa Smit, tvrdile
su da nedostatak adekvatne edukacije utie na njihovu sposob-
nost da bezbedno obavljaju svoj posao. Doktori su se obuavali
u bolnicama, dok su gospoa Smit i druge tradicionalne babice
uile umetnost i nauku babienja od drugih starijih babica koje
nikada nisu kroile u bolnicu.
Kada je prisustvovala svom poslednjem poroaju, 1981. go-
dine, gospoa Smit je jo uvek bila zdrava, jaka i otrog uma, ali
kao i njenim koleginicama babicama nedostajala joj je politika
snaga i pismeni dokaz koji bi podrao njen kontinuirani rad. Po -
tekoe koje civilizovan svet ima u procenjivanju rada tradicional-
nih babica potie od nedostatka dokaza. Nae potekoe su
kulture koje se prvenstveno oslanjaju na pisane dokumente. Se -
165
am se jedne tradicionalne brazilske babice koja je stajala pred
2.000 doktora i formalno obuenih babica i ogoreno upitala:
Da li verujete bilo emu to niste proitali u svojim knjigama?
Nekoliko tradicionalnih babica je bilo u mogunosti da zabelei
rezultate njihovog rada.
Meutim, gospoa Smit je izuzetak. Njena pria je vrlo dobro
ispriana u knjizi o njenom ivotu Sluaj me dobro (Listen to
Me Good), koju je napisala uz pomo Linde Denet Holms.
1
U
njenoj dugoj karijeri, koja bi bila jo dua da su se pitale porodice
iz Jute, prisustvovala je na oko 3000 poroaja, sa tek nekoliko
sluajeva smrti odojeta i bez ijednog smrtnog sluaja kod majki.
Gospoa Smit je sauvala beleke sa svih poroaja kojima je pri -
sus tvovala, ali naalost one su izgubljene kada je njena kua iz-
gorela do temelja. Ja sam bila u mogunosti da potkrepim njen
lik zajedno sa dva doktora, Ruker Stagersom i Do Betani, koji su
odgovarali na njene povremene pozive za pomo tokom godina
kada su radili sa njom. Obojica su mi rekli da smatraju ne mo -
guim za gospou Smit da je prikrivala smrtne sluajeve, i da je
bila dobra babica, a prema reima doktora Betanija bila je le -
gen da svog vremena. Dr Stagers je iskoristio sav uticaj koji je
imao da sauva vaeom njenu dozvolu za rad, ali je podlegao
pritisku kolega koji su bili protiv babica, bez obzira koliko bile
dobre.
Dosije gospoe Smit je zaista izvanredan, s obzirom na smet-
nje (u poreenju sa dananjim kunim babicama) pod kojima je
radila. Njoj i drugim uglednim babicama nije bilo dozvoljeno da
koriste manetne za merenje krvnog pritiska, kao deo prenatalne
nege, antihemoragine lekove u sluaju posle poroajnog kr-
varenja ili kiseonika za reanimaciju bebe. Nije imala ni auto ni
bicikl, ni konja, a nije bio dostupan ni javni prevoz. Mnoge famili -
je kojima je pruala svoje usluge su zaraivale manje od 2 dolara
dnevno. Mnoge porodice nisu mogle da plate usluge koje im je
ona pruala. Kada se susrela sa komplikacijama kao to je visok
krvni pritisak kod majke, morala je da je odvede kod doktora ili
166
u bolnicu, koja je ponekad bila i 20 kilometara daleko. Ovo je
znailo da je morala da preklinje nekog da je odveze.
Neke porodice su ivele u oblastima koje su bile udaljene od
prohodnih puteva.
ene o kojima je brinula gospoa Smit, nisu imale pristup kon-
traceptivnim sredstvima, kada su ona postala dostupna sred-
njem staleu ena, tako da je brinula o mnogim familijama koje
su ima le i po desetoro beba. Mnoge ene su bile neuhranjene i
iscrp ljene. Nisu postojali besplatni pretporoajni vitamini ili
tablete kalcijuma i gvoa, za siromane u to vreme. Verovatno
najsra motniji aspekt nedostatka podrke, sa kojim su se ona i
druge babice borile, je bio taj, da ako ena nije platila bolnike
trokove prethodnog poroaja, nee biti upisana i primljena ak
iako je u opasnosti. Da je postojao nain da se preveze 320 km
do Tas kegija, dobila bi besplatnu negu, ali to je bila loa opcija
za ovako hitan sluaj, bez saniteta i sistema javnog prevoza.
Gospoa Smit je jednom pokuala da prijavi u bolnicu enu sa
visokim krvnim pritiskom koja se onesvestila tokom napona, ali
joj je doktor rekao da je odvede ki i odbacio je. Za njene vene
167
Babica Margaret arls Smit i ja.
zasluge, ostala je sa enom koja je bila bez svesti, tokom
poroaja u kolima i 12 sati nakon poroaja kada je postala oz-
biljno bolesna. I majka i beba su preivele.
Zbog svih ovih razloga koje sam napomenula, dosije gospoe
Smit je neverovatan, naroito to se tie materinske smrti. Aku -
eri bi trebalo da budu zainteresovani za to kako je uradila i to
to je radila (bez ikakve zvanino priznate reklame). Prepo -
ruujem da se pogleda video materijal o gospoi Smit (pogledati
poglavlje Izvori), koji je objavljen na nacionalnoj televiziji 2002.
godine.
Jo jedna izvanredna babica sa zapisanim dosijeom je Katarina
reder. Gospoa reder je radila na teritoriji dananje Holandije
od 1693-1745. godine i prisustvovala je na 3.017 poroaja.
2
Vodila je beleke u svom dnevniku za svaki poroaj kome je pri -
sus tovala. Neki poroaji su bili potpuno njeni sluajevi, dok su
za ostale - obino komplikovanije - sluajeve druge babice traile
njenu strunu pomo. Prirodni spontani poroaj se desio u 94%
sluajeva. (Unaem selu je procenat spontanih poroaja 94,5%.)
Carski rez nije bio opcija za vreme gospoe reder. U sluajevima
u kojima bi se danas carski rez smatrao obaveznim, ona i druge
babice su morale da urade sve to su mogle kako bi sauvale i -
vo te ena. Jedna takva komplikacija je sluaj kada posteljica pot-
puno prekriva otvor grlia materice, to je opasno i po majku i
po bebu. Ako se u ovom sluaju grli materice otvara postepeno
(kao to je i uobiajeno kod normalnih napona) majka moe da
iskrvari na smrt. Vlada opte miljenje da je primena carskog
reza, jedini nain da se spasu majka i beba.
Od svih 3.017 sluajeva koje je gospoa reder zabeleila,
samo 20 ena je umrlo. U 6 od ovih 20 sluajeva, od nje je tra -
eno da pomae u sluajevima koje su vodile druge babice, a koji
su postali suvie ozbiljni za bilo koga da bi se uinilo neto vie.
Dogodilo se samo 14 puta u 3.017 poroaja da majka umre (4,6
smrtnih sluajeva na 1.000 poroaja) u njenom prisustvu. Da
rezi miramo, stopa smrtnosti majki na poroaju u SAD tokom
168
1935. godine je bila 5,9 u 1.000 poroaja, iako su enama bili na
raspolaganju doktori, akuerska kleta, carski rez i bolnice. Da je
gos-poa reder imala tako visoku stopu smrtnosti majki, kao
SAD 1935. godine, tokom njene brige bi umrlo jo 3 ili 4 ene.
Zamislite ta bi sve uspela da postigne u 21 veku.
Profesor G. J. Klusterman iz Amsterdama je pedantno anali -
zirao podatke gospoe reder. Primetio je da je visoka stopa
spontanih poroaja jo vie upeatljiva, kada se uzme u obzir da
je ona u svojoj praksi imala vie komplikovanih trudnoa i po -
roaja, nego to bi se oekivalo za sluajan uzorak populacije.
Na primer, postojalo je 2,4% viestrukih trudnoa i 2% sluajeva
kada posteljica prekrije cervikalni otvor (odvajanje posteljice ili
placenta previa), to predstavlja najopasniju komplikaciju koja
moe da se desi tokom bilo koje trudnoe.
Zbog opasnosti od ove komplikacije, tokom itavog 20. veka
se u ovakvim situacijama primenjuje carski rez. Postojalo je 10
sluajeva odvajanja posteljice meu poroajima kojima je prisus -
tvovala gospoa reder. Prvi ovakav sluaj je bio 661. po redu, i
gospoa reder je tada izgubila majku koja se poraala. Vrlo je
verovatno da ona uopte nije znala da takva komplikacija uopte
postoji. Ali je razmiljala o tome. Oigledno je zakljuila da e
morati da odreaguje mnogo bre, ako se ponovo bude nala u
takvoj situaciji. Sledei ovakav sluaj sa kojim se susrela bio je
1250. po redu i sprovela je svoj plan da enu porodi to je pre
mogue. Kao Luiz Burgis, poznata francuska babica iz prethodnog
veka, prvo je uklonila posteljicu, a onda okrenula bebu u poloaj
da noge izau prve i izvukla je napolje. U ovom sluaju i majka i
beba su spasene kao i u 7 od drugih 10 sluajeva. injenica da je
bilo samo 2 smrtna sluaja majki u 10 sluajeva placente previe
u 17. veku je neverovatna, ak i fenomenalna.
Visoka stopa spontanih poroaja tokom prakse gospoe re -
der je neverovatna i prosvetljujua. Ona svedoi o njenoj babi -
arskoj vetini i znanju. Ne samo to, ona svedoi o unutranjoj
sposobnosti ena da poraaju.
169
Jo jedna babica koja je paljivo u svom dnevniku beleila sve
poroaje kojima je prisustvovala je Marta Balard, koja je radila
u Majnu od 1785-1812.godine. Balard je prisustvovala na 814
poroaja, od kojih se 5 zavrilo smrtnim ishodom. To znai da se
dogodila jedna smrt majke na svakih 198 poroaja.
3
U kasnim
tridesetim godinama (kada su ve uveliko postojali doktori, bol-
nice i carski rez) deavala se 1 smrt majke na svakih 150 poroaja
u SAD.
4
Babica koja je ivela i radila u Kendalu, u Engleskoj, od ezde-
setih do sedamdesetih godina 17. veka, detaljno je zabeleila
svih 412 poroaja kojima je prisustvovala. Nije se dogodila ni
jed na smrt majke tokom svih ovih poroaja.
5
Prakse sa niskom stopom primene carskog reza i
poraanja uz pomo instrumenata (i niskom
stopom smrtnosti)
U sluaju da mislite da su ene koje su se porodile u naem
centru za babienje bile toliko posebne da niko osim nas ne
moe da dostigne tako niske stope primene carskog reza i po -
raanja bez instrumenata, kao nae, dozvolite da vam ispriam
za neke druge prakse sa slinim ishodima. Prva za koju sam ula,
bila je babiarska praksa kunog poraanja u Viktoriji, Australija,
u kojoj je doktor Don Stivenson radio sa nekoliko babica koje su
poele da se bave babienjem otprilike kad i ja. Njihova stopa
primene carskog reza na 1190 poroaja, kojima su prisustvovali
izmeu 1976. i 1983.godine, je bila 1,6%. Stopa transporta u bol -
nicu je bila 4,9%. Kao i u naoj praksi u naem centru za
babienje, bebe koje su bile postavljene karlino (njih 23) i
blizanci (13 sluajeva) su roeni kod kue. Kada sam upoznala
doktora Stivensona i neke od babica koje su radile sa njim, shva -
tila sam da je on jedan skroman, ljubazan ovek koji se poeo
baviti medicinom kasnije od veine njegovih kolega. Poeo je da
se bavi kunim poraanjem nakon to je imao pacijentkinju sa
170
agorafobijom (strah od velikog i otvorenog prostora), koja je bila
uasnuta milju da treba da se porodi u bolnici. Primoravala ga
je da prisustvuje njenom poroaju kod kue, uprkos njegovoj bo -
ljoj proceni, rekao mi je. Bio je fasciniran koliko je njen poroaj
delovao jednostavnije od onih kojima je prisustvovao u bolnici.
Informacija o ovome sa rairila, i uskoro su njegove usluge bile
dosta traene.
Bila sam zapanjena slinou izmeu nae (1,4%) i njihove
stope primene carskog reza (1,6%). Doktor Stivenson mi je rekao:
Ako sam se dobro pobrinuo za manje od 100 kunih poroaja,
to bi moglo da se pripie istoj srei, ali kada je u pitanju preko
1.100 pacijenata tokom 8 godina, to mora biti neto drugo osim
sree. Sloila sam se. Uprkos odlinoj statistici, doktor Stivenson
je odjavljen i odbaen od strane medicinskog odbora Viktorije,
tokom 1984.godine, nakon to je od strane tog odbora proglaen
krivim za sramotno ponaanje. Kao to je uobiajeno u lovu na
vetice, u sluaju doktora Stivensona, fokus je bio na njegovoj
neadekvatnoj praksi i na angaovanju neregistrovanih poroaj-
nih pomagaa, koje je lino obuavao. Njegova dozvola za bav-
ljenje medicinom nikada nije bila obnovljena.
Ranih devedesetih godina sam proitala u naunom magazinu
Lancet o babiarskoj slubi beke Ignas Semelvis Farunklinik
klinike, gde je Dr Alfred Rokenaub radio kao direktor izmeu
1965. i 1985.godine. Tokom njegovog mandata, vie od 44.500
poroaja se odigralo, sa stopom primene carskog reza jedva
iznad 1% i stopom smrtnosti odojeta, ispod one koja je bila za-
stupljena u celom Beu, tokom istog vremenskog perioda, gde
je stopa primene carskog reza bila vea od 10%.
6
Tokom svog
mandata u Semelvis enskoj Klinici, Dr Rokenaub je bio preda -
va u koli za babice gde je imao znaajan uticaj na obuku babica,
ako ne i potovanje svih ostalih akuera u Austriji. Ove babice su
bile primarno odgovorne za poroaje koji su se deavali na klini -
ci, poto austrijski sistem poroajne nege (kao uopte i evropski)
nema poroajne sestre. Nakon to je napustio svoju poziciju na
171
klinici 1985. godine, stopa primene carskog reza se estoko po -
veala. Do 1999. godine, 19% ena u Beu se porodilo carskim
rezom. Da je dr Rokenaub bio u mogunosti da u dovoljnoj meri
prosledi svoje metode drugim akuerima koji su cenili njihovu
vrednost, verovatno bi stopa primene carskog reza u Beu i dalje
bila ispod 5%. Na alost, rad dr Rokenauba je jedva poznat na
engleskom govornom podruju, jer nijedna od njegovih knjiga
nije bila prevedena sa nemakog jezika. Ukoliko elite da saznate
neto o ivotu Ignaza Semelvajsa, proitajte roman Mortona
Tompsona, Pla i sporazum (The Cry and the Covenant), koji
je njegova izmiljena biografija. Toplo je preporuujem, ali je ne -
mojte itati dok ste trudni, poto je tematika prilino sumorna i
mrana.
Svako ko ima i malo naune sklonosti treba da bude fasciniran
time, da tri babiarske prakse u svetu proizvedu toliko sline is -
hode. Postoje odreeni, oigledni, zajedniki elementi za ove tri
prakse:
- Paljiva psiholoka priprema tokom trudnoe
- Poroaji kojima prisustvuju babice koje su u mogunosti da
konstantno budu sa enom koja je pod naponima
- Akuerska podrka od strane lekara koji mogu da prepoznaju
mogunosti babica i ena
- Filozofija da su ene prelepo i zadivljujue dizajnirane za po -
roaj
Doktor Don O. Vilijams Junior (koji pie svoje memoare) je
bio nesrean mentor koji je obezbedio divnu podrku naim
babiarskim uslugama, koje postoje ve 15 godina. Dr Stiven-
sonu, Dr Rokenaubu i meni su u jednom trenutku doktori (koji
nisu mogli da zamisle da su niske stope smrtnosti i bolesti na
poroaju mogue, sa niskim stopama primene carskog reza i in-
strumentalnih poroaja) rekli da su nai ishodi neverovatni.
Ipak su mogui. Svi smo tome doprineli. Mora da neto radimo
kako treba. Takoe i drugi to mogu.
172
Naa praksa u naem centru za babienje se sastoji iz od re -
enih tehnika i procedura koje smo nauili od pripadnika me -
dicinske profesije, i od jo jednog skupa tehnika koje smo uglav -
nom sami osmislili. Drugi skup tehnika (uspravljen poloaj tokom
poroaja, hvatanje za ue iznad glave tokom guranja bebe van,
stimulacija dojki kako bi se izazvale kontrakcije materice i svi
poloaji za reavanje ramene distocije, na primer) su pronaeni
u kulturama u kojima je preivelo uroeniko babiarstvo. Vraa -
jui se na akuere koje sam pomenula na poetku ove knjige, a
koji su me pitali kako smo postigli ovakve ishode, rekla bih da
smo pokuali uzeti najbolje to su drevna tradicija i medicina
imale da ponude. Poroaj kod kue je znaio da smo mogli da
budemo maksimalno fleksibilni (umesto da nama upravljaju
idiot ske drutvene konvencije, institucionalne navike ili name-
taj), a u isto vreme smo uvali medicinsku literaturu i opremili
se sa svom opremom i tehnologijom koja je bila korisna za nae
vanbolnike poremeaje (manetne za merenje pritiska, antihe -
moragini lekovi, boce sa kiseonikom, pribor za uivanje, sterilne
rukavice, na primer).
Rad Dr Galbe Alrauha iz Keare, Brazil, je fascinantan i kreati-
van primer saveza formiranog izmeu medicinske profesije i
tradicionalnog babienja. Profesor Arlauho iskoristio je majke i
bebe, studente medicine, i parterije (brazilske tradicionalne
babice) u isto vreme. On je zahtevao da se studenti medicine i
babice koje prisustvuju kunom poraanju rotiraju, kako bi stu-
denti nauili da potuju normalan poroajni proces, kao to to
ine babice. Njegov revolucionarni rad je proizveo mnogo lekara
koji su sada u prvom planu u pokretu humanizacije poroaja
koji okuplja snage iz Brazila i drugih delova Latinske Amerike gde
je stopa primene carskog reza u nekim oblastima najvia na svetu
(u nekim oblastima vea i od 80%).
Dr G. J. Klusterman je iao u slinom pravcu u Holandiji tokom
etrdesetih godina kada je imao veliki uticaj na obuavanje ba -
bica. Najveim delom zahvaljujui njemu sistem je nastavio da
173
zaduuje babice za normalan poroaj. Holananke koje su elele
specijalistiku negu i prisustvo akuera morale su za to da plate
iz svog depa. Holandski studenti medicine koji se obuavaju za
akuere su uili principe normalnog poroaja, pre nego to su
uili o patologiji, to im je pomoglo da razumeju i potuju ono
to babice mogu da uine za trudnice i porodilje, i da se oseaju
prijatno u vezi kunog poraanja.
Postoje mnoge oblasti ljudskih dostignua u kojim je jednos-
tavno zakljuiti ko postavlja standarde kvaliteta. Mislim na pri -
mer na auto trke, koarku, sviranje klavira itd. Porodiljska nega
je neto sasvim drugaije. Ako malo proitate istoriju porodiljske
nege, videete da je veina velikih pionira ove nege (posebno
mislim na doktore u ovom pokretu) bila ismevana od strane svo-
jih kolega tokom svojih ivota. etrdesetih godina 19. veka, vek
pre nego to je izmiljen prvi antibiotik, Ignaz Semelvajs otkrio
je zaraznost poroajne groznice, glavnog uzroka smrti majki u
18. i 19. veku i kako da je sprei. Oliver Vendel Holms je pokuao
da ubedi svoje amerike kolege da je Semelvajs bio u pravu da
su doktori uzronici groznice, a ne majke i bebe. Obojica su save-
tovala svojim kolegama da operu ruke nakon autopsije, ako treba
da dodiruju ene koje se poraaju. Dvadeset godina nakon to
je Holms pisao o tome kako spreiti poroajnu groznicu, neki
doktori su i dalje tvrdili kako je bolest izazvana zavoenjem,
griom savesti i uzrujavanjem, a da sepsa potie od uslova kue
u kojoj pacijent ivi, ili od tetnih gasova iz kanalizacije. Ignaz
Semelvajs je tragino nastradao u utoitu za mentalno pore me -
ene osobe, od infekcije rane koju je tu dobio u tui sa deurnim
osobljem. Nekoliko godina kasnije, njegov 25-ogodinji sin je
poinio samoubistvo, jer je oajavao da li e uenje njegovog oca
ikada biti prihvaeno. Konano, bilo je prihvaeno, ali je ogroman
broj ivota izgubljen dok su doktori odbijali da priznaju tetu koju
su izazivali svojom uskoumnou. Iako su Semelvajs i Holms bili
potovana imena do 1910. godine, dolazilo je do povremenih
pojava poroajne groznice i u etrdesetim godinama 20. veka.
174
Oigledno da su ene iz Bea znale da je babiarska klinika
mnogo bezbednije mesto za poroaj od doktorske klinike. Uko-
liko nisu bile u mogunosti da dou do babiarske klinike, radije
su se poraale na ulici nego u doktorskoj klinici. Ljudi su tada
vie razmenjivali informacije jedni sa drugima. A danas, zbog po-
jave mas medija, ljudi dobijaju informacije sa televizije i filmova,
koje generalno poduavaju da su aparati neophodni za bezbedan
poroaj. Ja se nadam da moemo nai nain da iskoristimo mas
medije da promoviemo opte zdravlje kroz politiku porodiljske
nege, pre nego zarad korporativnog profita.
Reference
1. Smith, Margaret Charles, and Holmes, Linda J. Listen to Me
Good: The Story of an Alabama Midwife. Columbus: Ohio State Uni-
versity Press, 1995.
2. Marland, H., Kloosterman, G. J., and van Leiberg, M. J. Mother
and Child Were Saved: The Memoirs (1693-1740) of the Frisian Mid-
wife Catharina Schrader. Bilthoven, the Netherlands: Catharina
Schrader Stichting, 1987.
3. Ulrich, Laurel Thatcher. A Midwife's Tale. New York: Random
House, 1990. Tucker, Beatrice, and Benaron, Harry. Maternal Mortality
of the Chicago Maternity Center. American Journal of Public Health,
January 1937; Volume 27.
4. Tew, Marjorie. Safer Childbirth? A Critical History of Maternity
Care. London: Chapman and Hall, 1990.
5. Rockenschaub, Alfred. Gebren ohne Aberglaube. Vienna: Fac-
ultas Universittsverlag, 2001.
175
11. poglavlje
ta najmanje oekujete
kada oekujete
ene ne umiru zbog bolesti koje ne moemo da leimo.
One umiru jer drutva jo uvek nisu donela odluku
da su njihovi ivoti vredni spasavanja.
- Mahmud Fatalah
Ukoliko se majci obezbedi kvalitetna porodiljska nega kroz
trudnou, poroaj i posle-poroajni period, ozbiljna povreda ili
smrt majke se deavaju u ekstremno retkim sluajevima, bar u
bogatijim zemljama. Smrt majke u industrijalizovanim zemljama
se deava toliko retko, da se rauna u nekoliko sluajeva na
svakih 100.000 poroaja. Ovo nam govori da SAD mogu znaajno
da unaprede uinak u spreavanju smrti majke.
Jedan uznemirujui pokazatelj je da od 1982. godine nije bilo
pada u stopi smrtnosti majki. Ovo je znaajno jer je stopa smrt-
nosti majki u Americi opadala svake godine izmeu sredine
tridesetih godina i 1982. godine. U najrazvijenijim zemljama je
stopa smrtnosti majki nastavljala da opada od 1982. godine do
danas. Na alost, mi nemamo informaciju koja nam je neop -
hodna da bismo razumeli zato je stopa smrtnosti majki u SAD
tako visoka. Nedostatak ove informacije delimino objanjava
zato jo uvek nismo ostvarili napredak u postizanju nacionalnog
cilja smanjenja stope smrtnosti majki, koji su postavile ranije
generacije. Na cilj iz 2000. godine je bio 3,3 smrtna sluaja na
100.000 poroaja. Oigledno ga nismo dostigli (iako drave
Vaington i Masausets jesu) tako da je to sada na cilj za 2010.
godinu.
176
Od 1982. do 1996. godine smrtni sluajevi majki su se deavali
u odnosu 7,5 sluajeva na 100.000 poroaja, bez pomaka u
pravom smeru.
1
U 2000. godini, stopa smrtnosti majki je bila 11
sluajeva na 100.000 poroaja. Stopa smrtnosti afro-amerikanki
je 4 puta vea od stope za optu populaciju ena. ak se i ova ra-
zlika poveala zadnjih par godina (sa 3,4 puta veeg rizika od
umiranja u odnosu na belkinje, na 4,1 put vei rizik tokom 90-ih
godina). Hispano ene (poreklom iz Meksika) su pod nekoliko
procenata veim rizikom od umiranja nego belkinje.
1
Problem
sa ovim brojevima je u tome to se dosta potcenjuju.
Federalna agencija odgovorna za sakupljanje, analiziranje i
ob javljivanje statistikih podataka vezanih za poroaje i smrt -
nost u SAD je Centar za kontrolu bolesti (CDC). CDC je upozorio
1998. godine da ak i nakon sprovedenih unapreenja u naci -
onalnom izvetavakom sistemu, jo uvek postoji dosta slabo
izvetavanje, jer je procenjeno da je pravi broj smrtnih sluajeva
1,3 - 3 puta vei od onog koji je prijavljen u statistikim izveta-
jima.
1
Donja granica ove procene se bazira na obimnom preg -
ledu svih ena koje su u reproduktivnom dobu u Francuskoj, koje
su umrle 1989. godine (nacionalni pregled ove vrste nikada nije
raen u SAD), koji je pokazao da je pravi broj ena koje su umrle
vie nego duplo vei od broja koji je objavljen u statistikim po-
dacima.
2
CDC je zvanino izjavio da je nekoliko anketa na drav -
nom nivou pokazalo da je problem sa neadekvatnim izveta va-
njem tokom 90-ih godina u najmanju ruku isto lo, a moda i gori
nego u Francuskoj. Vea procena (2 puta u odnosu na objavljenu)
je zasnovana na razliitim istraivanjima na dravnom nivou. Na
primer, drava Miigen je prijavila u 2000. godini da je paljivo
istraivanje pokazalo da navodna stopa smrtnosti majki 7,6 slu -
ajeva na 100.000 poroaja treba da bude prepravljena na 18
sluajeva na 100.000 poroaja. Prema Dr Dejmsu W. Gelu, koji
je prezentovao izvetaj, vrlo je verovatno da i druge drave pod-
jednako podcenjuju smrtnost majki na poroaju.
3
177
Nekoliko faktora je doprinelo visokom stepenu neadekvatnog
prijavljivanja smrtnosti majki u Americi. Na primer, istraivai
es to nemaju uvid u sva medicinska dokumenta, ne radi se au -
top sija nad svim umrlim enama, medicinska dokumenta mogu
biti izgubljena, aljkava, neprecizna, doktori su retko obueni na
pravi nain da kompletiraju vana dokumenta, i mogu oklevati
da prijave sluajeve istraivaima zbog medicinskih i pravnih bri -
ga. Zatim, neke smrti se deavaju tokom rane trudnoe, pre nego
to se napravi bilo koji medicinski dokument koji ukazuje na eni -
nu trudnou. Prema CDC, 20% smrtnih sluajeva majki desi se u
ranoj trudnoi, i neki su vrlo verovatno proputeni.
4
Tokom mog linog neformalnog istraivanja odbora za preg -
led smrtnosti majki na nivou drave, saznala sam da manje od
po lovine drava ima komitete za pregled smrtnosti majki i kom-
plikacija koji analiziraju brojno stanje, uzroke smrti, oteenja,
bolesti, tako da povratna informacija moe biti poslata bolni-
cama u kojima ima previe ovih sluajeva (majinske komp-
likacije se odnose na oteenja i bolesti koje su direktno izazvane
trudnoom i poroajem). CDC procenjuje da nekoliko hiljada
sluajeva komplikacija, dolaze na jedan sluaj smrti majke. U os-
talim dravama ne postoji kolektivan napor da se sazna zato
majke umiru. Uila sam da su nekoliko drava prestale da rade
preglede smrtnosti majki tokom 80-ih godina, kada je strah aku -
era od tubi zbog zloupotrebe slubene dunosti bio na visokom
nivou. Tokom ranih i srednjih godina 20. veka, veina drava je
imala odbore za pregled.
5
Zato danas ima manje odgovornosti
nego onda?
U 2000. godini, SAD su zauzimale 31. mesto u svetu po stopi
smrtnosti majki, prema podacima Svetske zdravstvene organi-
zacije. Uzimajui u obzir izvetaje CDC o proceni uzroka nepri-
javljivanja, nae mesto u svetu bi trebalo da bude prepravljeno,
ako bismo zapravo izvetavali o pravom broju smrtnih sluajeva.
CDC procenjuje da vie od polovine smrtnih sluajeva koji se
dogode svake godine, moe biti spreeno. Saznanje da vie od
178
500 ena moe biti spaeno svake godine treba da nam da pod-
sticaj da usavrimo sistem prikupljanja podataka i standardi -
zovanog pregleda kako bi sa poklapali sa onima u evropskim
zemljama, za koje se tvrdi da im je preciznost izvetavanja o
smrt nosti majki dovedena skoro do savrenstva i njihove stope
smrtnosti majki su nie nego nae.
Nemaka i Austrija imaju jako precizne sisteme izvetavanja,
delom jer svaka od njih poseduje federalni zakon koji zahteva au-
topsiju nakon smrti svake ene u reproduktivnom dobu. Za svaku
autopsiju se pravi zapisnik koji se moe analizirati uz potovanje
privatnosti, a koji obezbeuje institucionalnu procenu i povratnu
informaciju.
3
U SAD ne postoje takvi zahtevi za autopsijama na -
kon smrti ena u reproduktivnom dobu.
Druga grupa zemalja poseduje precizan sistem izvetavanja,
kao i druge zavidne karakteristike. Svake 3 godine, Ministarstva
zdravlja Velsa, kotske, Engleske i Severne Irske (Ujedinjeno Kra -
ljev stvo) u saradnji sa Kraljevskim koledom akuera i ginekologa,
objave debelu knjigu iji je naslov Zato majke umiru, koja pok -
riva prethodni trogodinji period koji se upravo zavrio.
6
Knjiga
koja je dostupna u knjiarama ispituje do detalja brojno stanje i
uzroke smrti. Britanke koje ele da smanje rizik od umiranja ili
od doivljavanja ozbiljnih oteenja tokom poroaja, ovako ima -
ju solidne informacije o relativnoj uestalosti velikih komplika -
cija. Onda one mogu da izbegnu bilo koju neobaveznu proceduru
koja moe poveati rizik od smrti ili oteenja.
Podjednako vano, trudnice u Ujedinjenom Kraljevstvu, koje
znaju za knjigu Zato majke umiru, znaju da smrt 110 ena svake
godine njihova vlada smatra jako vanim, toliko da se svaki sluaj
prouava i pregleda kao deo strategije za spreavanje buduih
smrtnih sluajeva. Zanimljivo je primetiti da je ovaj nacionalni
napor zapoet pre nego to se pojavio enski pokret u ove 4
drave. Oko treine smrtnih sluajeva u Britaniji, u periodu to -
kom najskorije tri godine, se smatra da moe da se sprei. Knjiga
Zato majke umiru je omoguena od strane sistema poverljivih
179
istraivanja u kojima ne postoji rizik za lekare, babice ili bolnice,
da budu tueni zbog prikupljenih informacija. Amerike drave
koje imaju odbore za pregled smrtnosti takoe koriste poverljive
procedure i imaju zakonodavstvo koje titi ovu poverljivost od
nelegalnog otkrivanja. Meutim, nalazi i zakljuci ovih odbora
nisu dostupni javnosti , kao to je to sluaj u Britaniji.
Samo sistem koji visoko ceni enu, i koji je ponosan na rad i
napore koji su usmereni u pravcu smanjenja smrtnosti majki,
moe objaviti knjigu kao to je Zato majke umiru (za koju ne
postoji ekvivalent u SAD). ene u SAD zasluuju dodatnu sigur -
nost koju bi ustanovljavanje sistema slinom onom u Britaniji,
obezbedilo ovde. Mnogo se vie trudimo oko ljudi iz drugih
oblasti javnog zdravlja i bezbednosti. Moete li na primer da za-
mislite da amerika javnost tolerie Federalnu administraciju
avijatiara (FAA) koja analizira uzroke samo polovine avionskih
nesrea?
CDC preduzima prve korake neophodne da se unapredi na
problem loeg izvetavanja, tako to urgira svaku dravu da
postavi neki indikator u potvrdu o smrti, koji bi davao do znanja
da li je ena bila trudna u periodu od godinu dana pre smrti.
Primetite da sam upotrebila izraz urgira, poto CDC ne pose-
duje autoritet da prisili drave da obezbede informaciju neop -
hodnu za korektno konstatovanje broja smrtnih sluajeva majki.
Zapravo CDC nema autoritet ni da prisili razliite drave da ko-
riste iste definicije u potvrdama o smrti. Samo dve drave pose-
duju indikator u potvrdi o smrti koji pokriva analiziranje uzroka
smrti godinu dana nakon trudnoe. Oko 15 drava poseduje in-
dikator koji pokriva 3 meseca nakon trudnoe. Ostale drave ne-
maju nikakve indikatore i proputaju vie od 10% smrtnih slua -
jeva.
4
Kolika je naa stopa smrtnosti majki?
Ostaje jo mnogo toga da se uradi da bi se formirao sistem
koji e izjednaiti one u drugim industrijalizovanim zemljama.
Sam CDC ne moe da uradi ovako vaan posao. I predsednik i
kongres e morati da se umeaju u stvaranje sistema koji e ceni -
180
ti enin ivot i zdravlje, na istom nivou sa drugim razvijenim dru -
tvima.
Koliko su doktori svesni problema smrtnosti majki
u SAD
Razgovarajui sa dosta prijatelja doktora, shvatila sam da dok-
tori u SAD generalno nisu svesni stagniranja (ili mogueg rasta)
stope smrtnosti majki u SAD. Nedostatak dravnog nadzora nad
pregledom smrtnosti irom drave, odvlai panju od problema.
Meutim, tokom kasnih devedesetih godina, nekoliko akuerskih
izdanja je objavilo lanke sa naslovima kao to su Smrtnost
majki: nereen problem, Smrtnost majki: bez unapreenja od
1982. godine, Stopa smrtnosti majki je debelo potcenjena,
Smrtni sluajevi povezani sa trudnoom: kretanje u pogrenom
smeru, sa makar jednom referencom koja upuuje na mogu
rast stope smrtnosti majki, tako da su verovatno bar neki doktori
svesni ovog naeg problema.
3,8-11
U 1997. godini jedan broj organizacija koje su bile zabrinute
oko zdravstvene nege majki je formirao udruenje pod imenom
Inicijativa za bezbedno materinstvo (SMI-SAD) kojoj su se do
2001. godine prikljuili kao partneri Ameriki koled za sestre i
babice (ACNM), Ameriki koled akuera i ginekologa (ACOG),
Udruenje babica Severne Amerike (MANA), Asocijacija javnog
zdravlja Amerike (APHA), Projekat nacionalnog zdravlja crnih
ena, Nacionalno udruenje zdravlja hispano-populacije i Na-
cionalna organizacija za zdravlje azijskih ena. SMI-SAD koalicija
je deo vee globalne Inicijative za bezbedno materinstvo, osno-
vane 1987. godine i pod vostvom jedinstvenog partnerstva in-
ternacionalnih organizacija, koji obuhvata Deiji fond Ujedinjenih
nacija (UNICEF), Fond stanovnitva Ujedinjenih nacija (UNFPA),
Svetsku zdravstvenu organizaciju (WHO). Ove organizacije sara -
u ju meusobno, kako bi podigli svest, postavili prioritete, sti -
mu lisali istraivanja, mobilizovali sredstva, obezbedili tehniku
181
pomo i delili informacije prema nadlenosti svake organizacije.
(Na alost ACOG je odluio da izae iz udruenja, 2002. godine.)
SMI-SAD dodeljuje Nagrade modela programa da bi promo-
visao Bezbedno materinstvo u SAD kroz identifikaciju i prepoz-
navanje programa ohrabrenja i podsticanja odgovora na ove
modele kroz njihovo irenje.
Drugi SMI-SAD projekat je Prekriva projekat bezbednog ma-
terinstva, koji predstavlja nain za ukazivanje asti i seanje na
Amerikanke koje su umrle usled uzroka povezanih sa trudnoom
od 1982. godine. Prekriva je sainjen od individualno dizajni-
ranih blokova, od kojih je svaki posveen jednoj od ena koje su
umrle.
12
Ideju da ovo zaponem se desilo nakon to mi je bilo
ispriano o Amerikankama koje su umrle usled uzroka koji su se
mogli spreiti. Runo sam zaila prvi blok dok sam prisustvovala
sastanku koalicije za unapreenje materinske brige. Tokom sas-
tanka, oko 35 poroajnih edukatora, babica, laktativnih konsul-
tanata, naunih pisaca, dula i doktora je svratilo da vidi ta sam
pravila. U toj maloj grupi, troje ljudi je znalo za majke koje su
umrle. Onda sam shvatila da je Prekriva nain da se da pub-
licitet potrebi za zakonodavstvom nad naim problemom nea -
dek vatnog prijavljivanja smrtnih sluajeva, to je prvi korak ka
reavanju naeg problema smrtnosti majki. Ne moemo kvali -
tetno spreiti nepotrebne smrtne sluajeve majki, ako nemamo
precizne informacije o tome koliko ih zaista ima i koji su uzroci.
Verujem da nam treba nepristrasan sistem prikupljanja poda -
taka, pregleda, revizije i analiza koji e se izjednaiti sa britanskim
sistemom Poverljivih ispitivanja smrti majki, takav da e svoje
zakljuke uiniti dostupnim javnosti u SAD.
Rizik od novih tehnologija i akuerskih trendova
Akuerstvo se konstantno menja, kako se pojavljuju nove
tehnologije, tretmani i lekovi. Neke od ovih inovacija, kao na
primer antibiotici i tehnologija za bezbednu transfuziju krvi, spa -
sile su puno ivota. U isto vreme, drugi lekovi i procedure su izaz -
182
vale nepredvienu tetu. X zraci su korieni pola veka za vreme
trudnoe, pre nego to su istraivai otkrili sredinom pedesetih
godina da ovi zraci znaajno poveavaju broj dece koja obolje-
vaju od kancera.
13
Nedavno proizvedeni lek na bazi estrogena, dijetil-stilbestrol
(DES) postao je popularan kod amerikih doktora tokom etrde -
setih i pedesetih godina zbog spreavanja pobaaja, i primenji-
vali su ga na 2 miliona ena tokom perioda od 30 godina. FDA je
1971. godine zabranila upotrebu DES tokom trudnoe, poto je
utvreno da izaziva pojavu retkih vaginalnih tumora kod mladih
ena, kao i genitalne abnormalnosti i kod mladih ena i muka -
ra ca, ije su majke koristile ovaj lek.
14
tetne posledice su bile
vidljive i kod tree generacije porodica koje su upotrebljavale
ovaj lek decenijama ranije.
Lek talidomid, predstavljen u Nemakoj i Velikoj Britaniji pe -
desetih godina, kao pilula za spavanje, prepisivan je desetinama
hiljada trudnica u prvom tromeseju trudnoe. Oko 24.000 ev -
ropskih beba je roeno sa skraenim ili deformisanim rukama i
nogama i drugim defektima, od kojih je dve treine umrlo na
poroaju.
14
Dve kasnije tragedije su izazvale primenu mnogih reformi
irom sveta, oko propisa vezanih za lekove, ali jo uvek postoje
propusti i izgovori u SAD koji dozvoljavaju da nebezbedni lekovi
i tretmani budu prepisani ili primenjeni na trudnicama.
Citotek
U poglavlju 6 pomenula sam Citotek (mozoprostol), novi in-
dukcioni hir, koji je pomeo naciju, i razmatrane sporedne efekte
koje su iskusile neke ene, nakon primene ovog leka za induko-
vanje napona. Do sada je najmanje 7 smrtnih sluajeva majki,
povezanih sa upotrebom Citoteka, dokumentovano (ili u medi-
cinskim asopisima ili od strane FDA), a babice, bolnike sestre i
doktori su mi priali o dodatnim smrtnim sluajevima poveza -
nim sa upotrebom Citoteka koji su se desili nakon izvetavanja
183
od strane asopisa i FDA. 5 od 7 smrtnih sluajeva bilo je uzroko-
vano embolijom amniotske tenosti, koju Serl, proizvoa Cito -
teka, navodi kao moguu komplikaciju, ali poto su medicinski
asopisi prijavili samo jedan sluaj, ova komplikacija nije general -
no prepoznata kao ozbiljna od strane amerikih akuera. Dugo
je shvatano i dokumentovano da se embolija amniotske tenosti
deava kada se materica vetaki stimulie, bilo Pitocinom ili
prostaglandinima. Ali ova stravina komplikacija je bila dosta re -
a nego to je danas u SAD. Lino znam za 5 smrtnih sluajeva
uzrokovanih embolijom amniotske tenosti kod ena kojima je
davan Citotek za indukciju napona.
Neki se pitaju zato je FDA izabrala da dri ene i doktore u
mraku, u vezi smrtnih sluajeva izazvanih embolijom amniotske
tenosti povezane sa Citotekom.
Neke od najopasnijih komplikacija kod majki, izazvane Citote -
kom, desile su se enama kojima je data jedna doza najmanje
koliine leka ikad date (25 mikrograma, etvrtina siune tableti -
ce). Dvema enama je data minimalna doza u isto vreme i imale
su obilna krvarenja 12 i 30 sati nakon uzimanja leka, i bila im je
neophodna histerektomija.
15
Od 1990. do 1999.godine desilo se rapidno poveanje u pri-
meni Citoteka za izazivanje indukcije, ukljuujui njegovu pri-
menu na enama koje su prethodno imale carski rez. Mnogi
bol niki protokoli za indukciju Citotekom, koji su iz tog perioda,
koje nikada nisam pomenula, su dosta nebezbedni za primenu
na enama koje imaju oiljke na materici. Dva istraivanja objav -
ljena 1999. godine koja su obuhvatila oko 250 ena koje su imale
prethodno carski rez, pokazala su poveanje od 28 puta u broju
materinih ruptura (pucanja) tokom indukcije Citotekom. U ovim
istraivanjima zabeleene su 3 smrtna sluaja bebe.
16,17
U no-
vembru 1999. godine, ACOG je promenio svoj bilten u vezi
primene Citoteka za indukciju napona, preporuujui da ne bi
trebalo da se koristi za sazrevanje grlia materice kod ena koje
su prethodno imale carski rez, ili neku veu hirurku intervenciju
184
na materici.
18
Sada znamo da Citotek ne bi smeo nikada da se
primenjuje kod vaginalnih poroaja nakon carskog reza, nakon
skoro 10 godina upotrebe na enama koje obino nisu bile sves -
ne opasnosti. Citotek je klasian primer zato lekovi ne bi smeli
da se koriste dok se ne ispitaju na adekvatan nain.
Uprkos svim upozorenjima koja su bila izdata u vezi sa upotre-
bom Citoteka, mnogi doktori i neke babice nastavljaju da ga ko-
riste za indukciju napona. Niko ne negira njegove pogodnosti kad
pone da izaziva napone. Meutim, ubeena sam da bi ene
napravile drugaiji izbor kada bi bile u potpuosti informisane o
moguim posledicama uzimanja Citoteka. ene bi svakako tre-
balo da budu potpuno informisane o svemu pre nego to uzmu
bilo koji lek koji po njih moe biti fatalan.
Ja sam deo e-grupe od oko 40 Amerikanki koje su iskusile
strane komplikacije nakon napona izazvanih Citotekom. Neko-
liko od ovih ena je imalo hitnu histerektomiju i skoro umrlo od
gubitka krvi. Ono to ove ene ini najogorenijim je to da ih niko
nije informisao o tome da Citotek moe izazvati efekte kao u nji-
hovom sluaju.
Embolija amniotske tenosti
Komplikacija koju sam gore navela, embolija amniotske te -
nosti (AFE), je dosta misteriozna. Ponekad toliko retka da knjige
procenjuju njenu uestalost na 1 sluaj na 50.000 do 80.000
poroaja, izgleda da je mnogo vie uestalija poslednjih godina,
bar u SAD. Spisateljicu iz ikaga, Dejanu Ajzaks, ija je erka
umrla od AFE 1994. godine nakon rutinske indukcije (ni ona ni
njena erka nisu nikad ule za AFE) je iznenadilo to da je ue -
stalost AFE u bolnici u Feniksu, gde je njena erka umrla, 1 slu -
aj na 6.500 poroaja.
19
Ajzakova je ukazivala u svojim lancima
da je zvanina amerika stopa smrtnosti 1 sluaj na 5.000
poroaja. Ako svaka amerika bolnica ima toliko veliku uestalost
pojave AFE, trebalo bi da oekujemo vie od 300 smrtnih slu-
ajeva svake godine samo od ove komplikacije. Prema CDC i
185
Masausetskom odeljenju za javno zdravlje zaduenom za smrt-
nost majki i Odboru za pregled komplikacija, AFE je danas jedan
od najuestalijih ubica trudnica i porodilja u SAD, sa uinkom od
30 ena koje umru svake godine.
20,21
Na prvih 40 blokova, koji
su priloeni za projekat Prekriva bezbednog majinstva, je ube -
leeno 11 smrtnih sluajeva uzrokovanim AFE, sa samo tri sluaja
koja obuhvataju vetako izazivanje i pojaavanje napona. Tokom
skoranjeg perioda u Velikoj Britaniji (od 1997-1999. godine) de-
sile su se samo 2 AFE smrtna sluaja godinje u Engleskoj, Velsu,
kotskoj i severnoj Irskoj, kombinovano.
22
AFE ubije vie od polovine ena koje obole. Skoro uvek se po-
javljuje tokom ili nakon poroaja, u oko polovine prijavljenih slu -
ajeva, i povezuje se sa ekstremno jakim i uestalim kontrak -
cijama materice koje se pojavljuju kod ena tokom napona in-
dukovanih Pitocinom ili prostaglandinima kao to su Citotek, Cer-
vidil i Prepidil. Patolozi veruju da do ovog stanja najverovatnije
dolazi kada znaajna koliina amniotske tenosti (pomeane sa
elijama koe, zatitnim premazom sa bebinog lica i bebinom
kosom) prodre u majin krvotok, izazivajui odmah srani zastoj.
Meutim, ameriki akuer Stiven Klark, ameriki guru po pitanju
AFE, nije siguran u vezi prethodne teorije. Za dve decenije on je
unapredio teoriju da neke osetljivije ene ne mogu da toleriu
amniotsku tenost u svom krvotoku, dok druge mogu (kao to
veinu ljudi ubode pela i ne dobiju nikakvu alergijsku reakciju,
dok mali broj umre od te alergijske reakcije). Uprkos velikom
broju lanaka koji dokumentuju povezanost izmeu AFE i hemij -
ski pojaavanih napona, Klark umanjuje znaaj te povezanosti.
Njegova kampanja da narui patoloko razumevanje AFE je efek-
tno podelila konsenzus (optu saglasnost) da vetaki izazivani
naponi mogu dovesti do pojave AFE. Poslednje izdanje Vilijams
akuerstva, jedne od najuticajnijih knjiga iz oblasti akuerstva,
vie ne pominje ovu povezanost.
23
Veina akuera vie ne misli
da je neophodno da majka, koja je pod njihovom negom, ostane
i dalje u bolnici nakon to se kod nje primeni vetaka indukcija
186
napona. Ukoliko doe do loeg ishoda i usledi tuba, akuer
obino nee biti okrivljen od strane sudije ili porote. Ko brine o
majkama?
U intervjuu sa Dajanom Ajzaks, Klark je rekao: Zastraujua
stvar u vezi ovoga (AFE) je ta to ako ste trudni i imate genetsku
neusklaenost, gotovi ste i ne postoji nita to bismo mogli da
uradimo da to preduhitrimo. Ajzakova, koja je intervjuisala
mnoge akuere u nekoliko zemalja, nakon smrti svoje erke, naz -
naila je u svom obimnom i iscrpnom lanku, objavljenom 1998,
da nije ubeena u Klarkovu teoriju o genetici. Napisala je: Na
kraju, AFE moda i nije posledica retke alergije. Postoji mnogo
dokaza u medicinskoj literaturi koji ukazuju na to da znaajna
koliina amniotske tenosti (posebno kod ene pod naponima)
koja u sebi sadri meconijum (najranija stolica odojeta), verniks
(kremast zatitni sloj na bebinom licu) ili druge hemijske materi -
jale i estice, je toksina ako dospe u majin krvotok. Izgleda da
je skoro nepotrebno da uzmemo za pretpostavku alergijsku oset -
ljivost ili genetsku neusklaenost da bi objasnili tetu koju ova
tenost moe poveati.
19
Komentariui svoje shvatanje da je Klark vodio kampanju
kako bi promenio postojee akuerske doktrine u vezi AFE (ta -
nije da ukine povezanost izmeu indukcije napona i smrtonosnih
komplikacija), rekla je:
Klark je obezbedio dokaz za sopstvenu kontradiktornost kada
je prijavio da je 50% pacijenata u sluajevima koje je lino pre-
gledao za svoje istraivanje iz 1995. godine, bilo tretirano oksi-
tocinom, tokom napona.
19
Moe li biti da se uestalost pojave AFE poveava, kako raste
broj indukovanih napona? Moja struna slutnja je da moe. Dok
ne bude dostupno bolje istraivanje, bilo bi mudro izbegavati
hemijsku indukciju napona, kad god je to mogue. Manja je ve -
rovatnoa da doe do ovakve indukcije napona kada se poroaj
odvija u kui ili poroajnom centru, ali ukoliko planirate poroaj
van bolnice, predlaem vam da eksplicitno ispitate vau poten-
187
cijalnu babicu kakav ima odnos prema indukciji. Moj savet vam
je da izbegavate da angaujete nekoga ko se time povrno bavi
u okviru medicinskog modela koristei oksitocin (Pitocin) ili
prostaglandine (Citotek) za indukciju napona.
Nova tehnika zaivanja materice nakon carskog reza
Jo jedan trend u poslednjoj deceniji, nije farmaceutski lek,
ve hirurka metoda. Nova hirurka tehnika uivanja materice
na kon carskog reza, je ula u modu u SAD. Ponekad nazvana
me tod Misgav-Ladaka, ova tehnika podrazumeva uivanje reza
na materici jednostrukim avom, umesto tradicionalna dva ava.
Za veinu akuera u zemljama industrijalizovanog sveta, na en -
gles kom govornom podruju, metod uivanja sa 2 ava je bio
standardan zahvat zadnjih 75 godina. Veina statistikih po-
dataka o materinim rezovima i pukotinama, i odreenim pos -
teljinim abnormalnostima (koje se ee pojavljuju nakon
pret hodnog car skog reza) se zasnivaju na tradicionalnom nainu
zaivanja materice.
Na godinjoj konferenciji Nacionalne asocijacije poroajnih
centara 1999. godine, Dr Kurt Benirk, renomirani patolog i autor
mnogih knjiga, upozorio je da je zaivanje jednim avom (kao i
promena materijala kojim se vri zaivanje - umesto hirurkog
konca od svile, koristi se konac koji se dobija iz creva ivotinja)
verovatno uzrok dramatinog poveanja problema sa postelji-
com, opasnih po ivot, koje je prouavao prethodnih godina. On
je naznaio da je naao na 10 sluajeva posteljine perkrete (oz-
biljne komplikacije vezane za posteljicu) godinje, za tri uza-
stopne godine u bolnici u San Dijegu - to je velika uestalost
pojave za neto to je prethodno bilo poznato kao retka kom -
plikacija, 1 sluaj u 12.500 poroaja.
24
Pre nego to se preselio
u San Dijego, gde se preferiralo uivanje jednim avom, nikada
ranije nije naiao na ovakvu komplikaciju. ene sa ovom kompli -
kacijom su u opasnosti da iskrvare na smrt, jer posteljica raste
preko materinog oiljka i kroz nezatieno materino vezivno
188
tkivo (bez regeneracije miinog sloja), ponekad i u druge organe
kao to je beika. (U normalnim sluajevima, posteljica se ugradi
u postavu unutar materice, ali nikad u materini mii ili vezivno
tkivo.)
Dr Benirk nije jedini profesionalac koji je primetio poveanje
uestalosti pojavljivanja posteljine perkrete u SAD. Dr Rebeka
Ber gen, patolog iz Nju Jorka, mi je rekla da je sretala jedan sluaj
ovog poremeaja meseno, u bolnici u kojoj je radila. Izgleda da
su postojali i drugi mogui problemi usled jednoslojnog (jednim
avom) zaivanja. Istraivanje u Montrealu nad 2.142 ene, gde
se novi metod uivanja uporeivao sa starim, je pokazalo da pos-
toji 4 puta vei rizik od pucanja materice kada se primenjuje jed-
noslojno zaivanje.
25
Autori studije su zakljuili: Razmatrajui
iroko rasprostranjeni metod jednoslojnog uivanja i njegov oi -
gledan uticaj na kasnije pucanje materice, jako je hitno i neop -
hodno za druge, da istrae ovu povezanost. Uporeujui krat -
korone komplikcije kod primene jednoslojnog i dvoslojnog ui-
vanja, hirurzi bi trebalo da razmotre primenu dvoslojnog ui-
vanja kod ena koje mogu da iskuse sledei nalet napona.
Ob javljivanje ovog istraivanja u svom najpreliminarnijem obliku
je bilo dovoljno predsedniku Majinsko Fetalne Medicine, u Jeil
Nju Heven bolnikom centru, da objavi da metod jednoslojnog
uivanja materice treba da se napusti dok se ne pojavi dovoljno
ubedljivih dokaza o njegovoj bezbednosti. Akueri su me oba -
vestili o 4 smrtna sluaja majki, koja se mogu direktno pripisati
jednoslojnom uivanju. U tri sluaja, smrt je nastupila tokom
sledee trudnoe; u jednom sluaju dolo je do krvarenja na
mestu reza, nakon operacije.
Tokom nedavne internet diskusije meu akuerima, gine -
kolozima i uopte hirurzima koji su u oblasti ginekologije iz raznih
delova sveta, ameriki akuer je primetio da je jedna mala ru-
ralna bolnica odjednom poela da alje velikoj bolnici (u kojoj je
on radio) problematine sluajeve krvarenja i neuspenog le -
enja. Ovi sluajevi su bili misteriozni za njega i njegove kolege
189
u veoj bolnici, sve dok ih ruralna bolnica nije obavestila o pri-
meni jednoslojnog uivanja. Kada su u ruralnoj bolnici poeli
ponovo da primenjuju dvoslojno uivanje vie nije bilo problema
sa krvarenjem i zaleivanjem rane.
Svesna svega ovoga, poela sam da zapitkujem moje prijatelje
doktore o novom metodu uivanja i saznala sam da o njemu ue
u mnogim amerikim medicinskim kolama, sa prednou u od-
nosu na tradicionalan metod. Mnogi akueri nemaju mnogo
iskustva da uivaju matericu u slojevima, i novano situirana Or-
ganizacija za odranje zdravlja (HMO) esto preferira hirurge koji
uivaju za 5 minuta, pre nego one kojima je potrebno 10 ili vie
minuta. Zaivanje materice u slojevima traje mnogo due.
Jedna stvar je potpuno jasna. Razlozi nemaju nita sa vrstim
dokazima, poto nijedna studija nije sprovedena kako bi se ispi-
tala bezbednost jednoslojnog uivanja. Kokran baza sistemati -
nih pregleda 2000. godine je pronala samo 2 studije koje za do-
voljavaju njihov kriterijum za procenu hirurkih procedura i le -
kova, i ove studije su obuhvatile samo 382 ene koje su imale
jednoslojno uivanje materice. Obe studije su otkrile da novi
metod tedi 4-5 minuta po operaciji, ali nijedna studija nije bila
dovoljno velika da ispita njegovu bezbednost, pogotovo po tako
vanom pitanju kao to je smrt majki.
26
U isto vreme kada su istraivai u medicinskim kolama ig-
norisali trend usmeren ka jednoslojnom uivanju, dve naveliko
itane publikacije, Savremeno akuerstvo i ginekologija i OBG
menadment diskutovali su o novom metodu ustrim terminima.
Jedan se koncentrisao na metod, dok je drugi tvrdio da jedno -
sloj no uivanje spreava gubitak krvi, pospeuje bolje zarastanje
i manje je bolno.
27,28
Ne uspevajui da proui ishode sledeih
trudnoa, svaki lanak je potpuno ignorisao mogunost da se
eni nanese teta.
Poznajem dosta dobrih doktora koji su uivali matericu jednim
slojem konca. Veina njih je dosta zauzeto i imaju malo vremena
da provedu u medicinskim bibliotekama paljivo prouavajui
190
lanke. Veinu njih nisu uili da razlikuju dobar marketing od
nauke, poto itanje sa kritikim osvrtom nije neto to se ui u
medicinskim kolama. Koliko je verovatno da se u ovim medicin-
skim kolama podstie i ohrabruje kritiki nain itanja, kada su
uenici ovih kola pod pritiskom da uivaju matericu na eksperi -
mentalan nain, bez znanja ene i njenog pristanka?
Praktino govorei, nije teko pogoditi zato je nova tehnika
primene carskog reza tako brzo ula u modu u SAD tokom deve -
desetih. Politike odluke esto vie zavise od ekonomskih fak-
tora, nego od toga ta je najbolje za javno zdravlje. Veina od
nekoliko studija je paljivo prouavala svaki ishod jednoslojnog
uivanja i sloili su se da je potrebno manje konca za uivanje,
vreme koje se provodi u operacionoj sali je znaajno smanjeno,
i ponekad ene ostanu dosta krae u bolnici nakon primene jed-
noslojnog zaivanja. Svi ovi faktori ukazuju na to da se tedi no -
vac HMO (Organizacije za odravanje zdravlja) i bolnicama, ako
ne i na veu bezbednost ena nad kojima se primenjuje carski
rez.
Moja preporuka trudnicama, bar onima u SAD, je da ukoliko
vam je neophodan carski rez, traite da vam uiju matericu sa
dva sloja konca. Ukoliko ste ve imali carski rez i ponovo ste
trudni, uverite se da vaa posteljica ne lei na oiljku od pret -
hodnog carskog reza, pre nego to pokuate vaginalni poroaj
nakon carskog reza.
Dobre vesti su da grupa britanskih istraivaa, sa odeljenja
Nacionalne perinatalne epidemiologije na Oksfordu koordinira
tehnikama multicentrinog pokuaja carskog reza, koje poku -
avaju da se bave ovim nedovoljno ispitanim problemom.
Carski rez po izboru: Neispriana pria
Izbor naina poraanja dr Brende Silvester (pseudonim) sa
svojom drugom bebom, je bio isti kao i sa njenom prvom bebom.
ak iako se pripremala za vaginalni poroaj, uzimajui asove
Lamaze (priprema majki za poroaj koja poveava njihovo sa -
191
mopouzdanje i sposobnost da se zdravo i bezbedno vaginalno
porode), njena prethodna beba se okrenula karlino u sedmom
mesecu i svi pokuaji da se porodi vaginalno su propali. Svakako
nije postojao nijedan akuer u bolnicama u gradskoj oblasti koji
bi prisustvovao bilo kom vaginalnom poroaju, ukoliko je beba
postavljena karlino, a kamoli njen kolega doktor koji ju je poro-
dio prvi put, tako da je dr Brenda bila planirana za neizbean
carski rez. Prola je kroz ovo iskustvo zadovoljna to je donela
najbolju odluku za svoju bebu. Operacija nije bila najprijatnija,
ali ona to nije ni oekivala.
Dve i po godine kasnije sa pozitivnim testom na trudnou u
ruci, ve je znala da e se opet poroditi carskim rezom. Shvatila
je da je vaginalni poroaj nakon carskog reza mogu u praksi u
kojoj su zaposlene babice, ali nije htela da rizikuje. Verovala je
da je carski rez bezbedniji. U ranim tridesetim godinama bila je
zdrava i nije doivela nikakve komplikacije u trudnoi. Operisao
ju je jedan od potovanijih doktora sa ogromnim iskustvom. Na -
kon roenja zdravog deaka, specijalizanti (doktori koji su jo na
obuci) bili su zadueni za njenu postoperativnu negu. Ako doe
do bilo kakve komplikacije, njihovo zaduenje je bilo da obaveste
prisutnog doktora.
Dan nakon operacije, sestre koje su vodile brigu o dr Silvester
na spratu za postporoajnu negu, su bile zabrinute jer nisu mog -
le da uju zvuk rada creva. Pored toga se vie puta nego to bi
trebalo alila na bol u abdominalnom delu i temperatura joj je
bila blago poviena. Nekoliko puta su sestre pokuavale da upo-
zore specijalizante, ali su im specijalizanti rekli da ne brinu, da
su oni uli zvuke creva i da su kontaktirali glavnog doktora. Tri
dana kasnije test krvi je pokazao neznatno poveanje broja belih
krvnih zrnaca i uraeno je jo testova. U roku od 24 sata upala
je u septiki ok i prikljuena je na aparate za odravanje ivota.
Tri dana kasnije umrla je od ogromne infekcije koju je izazvao rez
na debelom crevu tokom operacije, koja nije bila adekvatno tre-
tirana od strane doktora i specijalizanata koji su brinuli o njoj.
192
Sve sestre sa sprata su bile ljute jer su znale da bi se u ovom
sluaju mogla izbei smrt, da su se sluala njihova upozorenja.
Ono to ih je inilo jo tunijim je to to je familija dr Silvester
ostala nesvesna toga da su sestre bezuspeno pokuavale da
upo zore nadlenog doktora o njenom stanju, u periodu kada je
jo uvek moglo neto da se uradi kako bi joj se spasao ivot. Ni
jedna od njih nije sebi smela da dozvoli da progovori o ovome,
pa su utale i zadrale svoja radna mesta.
Veina Amerikanaca nije svesno da ene uopte umiru usled
operacija carskog reza, posebno ukoliko su te operacije plani-
rane, a ree ako su hitne. Jako retko se tragini sluajevi, kao
gore navedeni, putaju u vesti i medije. Veina smrtnih sluajeva
majki se dri u tajnosti od opteg auditorijuma. Nekoliko ljudi je
imalo prilike da sazna da se veina smrtnih sluajeva majki de -
ava u bolnicama, ili da nepotrebna operacija moe u stvari da
izazove smrt. 21. vek je poeo otkriem Medicinskog instituta
Nacionalne naune akademije, da oko 100.000 ljudi svake godine
umre u SAD usled neadekvatne medicinske nege. Neke od njih
(ak i previe) su trudnice.
ene ne mogu da donesu ispravne odluke kada im neke od
najvanijih informacija nisu dostupne. Koliko ena, na primer,
zna da carski rez (ukljuujui i onaj planirani) povlai za sobom
sledee rizike po enu?
- Poveava potrebe za transfuzijom krvi usled hemoragije
(obilnog krvarenja)
- Primena histerektomije (odstranjivanje materice) usled ne -
kon trolisane hemoragije
- Sluajnog oteenja, seenja creva, koje vodi do peritonitisa
(upale membrane koja oblae abdominalnu upljinu i unutranje
organe), mogue kolostomije (izbacivanja vetakog izlaza iz
creva na stomak) ili smrti
- Sluajno presecanje materine arterije
- Hirurka trauma za uretru i beiku
193
- Poveanje rizika posleporoajne infekcije, pucanje oiljka,
bolovi usled oiljka, ukoenost
- Dugotrajni ozbiljni bolovi u kimi, praeni epiduralnom blo-
kadom
- Poveanje plune embolije
- Nesreni sluajevi izazvani anestezijom, to ukljuuje parali -
zu i smrt
Kada se carski rez izabere kao opcija, bez neophodne hitnosti,
anse da ena umre od posledica ove procedure su skoro 3 puta
vee nego u sluaju nehirurkog poroaja.
28
Carski rez povlai za sobom i rizike po bebu. Ako je carski rez
hitno neophodan, rizici za bebu usled carskog reza nadjaani su
rizicima po bebu koji mogu nastati usled neprimenjivanja carskog
reza. Ali ukoliko carski rez nije medicinski neophodan i beba nije
u opasnosti, rizici po bebu od carskog reza znae da je beba
dovedena u nepotrebnu opasnost.
Opasnosti po bebu u ovim sluajevima ukljuuju:
- Sluajna fetalna posekotina (posekotina bebe) koja se do -
gaa u oko 2% svih carskih rezova; u sluaju da je beba karlino
postavljena, uestalost pojave raste na 6%.
29
- Respiratorni poremeaji, glavni uzrok smrtnosti novoro -
eneta; dosta se redukuje ako se eni dozvoli da ue u period
napona pre carskog reza. Veina ena koje izaberu carski rez
uopte ne ulaze u period napona, poto planiranje operacije ima
mnogo vei prioritet za njih i njihove akuere.
30,31
- Sluajno prevremeno roenje jer je carski rez primenjen pre-
vie rano. ak i ponovljeni ultrazvuni pregledi ne iskljuuju ovu
mogunost.
Rizici od carskog reza za enu nisu samo ogranieni na tre -
nutnu trudnou ve se proteu i na budue trudnoe, zbog pos-
tojanja oiljaka (usled seenja) na materici. Ovi rizici obuhvataju:
- Smanjenu plodnost
194
- Abdominalne priraslice (trenja) koje vode do poremeaja
creva. Ovaj rizik postoji bez obzira na buduu trudnou i moe
biti fatalan. Pogledajte sajt www.nancylim.org.
32
Znam dve ene
koje su patile od poremeaja creva opasnih po ivot 25 godina
nakon carskog reza. Jedna moja dobra prijateljica je umrla od
ovakvih komplikacija.
- Poveanje uestalosti vanmaterine trudnoe
- Poveanje uestalosti pojave posteljine previje (kada poste -
ljica prekrije otvor grlia materice)
- Poveanje uestalosti pojave posteljine akrete (kada se
posteljica privrsti suvie duboko u zid materice, da bi se posle
normalno mogla odvojiti; rezultat je obilno i esto fatalno kr-
varenje).
- Poveanje uestalosti pojave posteljine abrupcije (poste -
ljica se prerano odvaja od zida materice, prekidajui jedini dovod
kiseonika za bebu)
- Poveanje uestalosti pucanja materice
Veliki Holandski akuer i profesor G. J. Klusterman, objavio je
zapaanje: Ni na koji nain ne moemo promeniti na bolje nor-
malnu trudnou i napone kod zdrave ene; moemo je samo
promeniti, ali ne na bolje.
33
Ova izjava je i dalje tana uprkos
sve veeg meanja od strane akuera koje se i dalje nastavlja.
Carski rezovi i mnogo ree hemijske indukcije napona su po -
nekad neophodne zarad bezbednosti majke ili bebe. U isto
vreme moramo prepoznati to da carski rez znaajno poveava
rizik smrti ene. Ovaj rizik moe biti i vei ukoliko nove hirur ke
tehnike ponu da se primenjuju pre nego to se detaljno ispita
njihova bezbednost.
Molim vas razumite, da moja elja nije da vas uplaim, ve da
vas informiem. U ovom poglavlju, stalno su mi bile na umu rei
velikog broja ena koje su mi govorile: Volela bih da sam ovo
znala dok sam jo bila trudna.
U proteklih 30 godina posmatrala sam talase medicinske mo -
de oprane preko institucije modernog poroaja. Ali naalost,
195
jedna stvar nije promenjena: pritisak da bi se otkrio univerzalni
lek protiv bolova i nelagodnosti, tera doktore i babice da eksperi -
mentiu, ili bar da ubede ene da je takav univerzalan lek danas
dostupan, i na alost, ene su poslednje koje saznaju.
Reference
1. Maternal mortalityUnited States, 1982-1996. The Morbidity
and Mortality Weekly Report, 1998;47:34, 705-7.
2. Bouvier-Colle, M. H., Varnoux, N., Costes, P.,and Hatton, F. Rea-
sons for the underreporting ofmaternal mortality in France, as indi-
cated by a survey of all deaths among women of childbearing age.
International Journal of Epidemiology, 2001; 20: 717-21.
3. Maternal mortality rate grossly underestimated.Ob/Gyn News,
January 11, 2000.
4. Atrash, H. K., Alexander, S., and Berg, C. J. Maternal mortality in
developed countries: Not just aconcern of the past. Obstetrics & Gy-
necology, 1995;86:700-5.
5. Strategies to Reduce Pregnancy-Related Deaths: From Identifi-
cation and Review to Action, Centers for Disease Control and Preven-
tion, 2001.
6. Why Mothers Die 1997-1999: The ConfidentialEnquiries into Ma-
ternal Deaths in the UnitedKingdom. London: Royal College of Obste-
tricians and Gynaecologists Press, 2001.
7. Hall, M. H., and Bewley, S. Maternal mortalityand mode of de-
livery. Lancet, 1999; 354:776.
8. Pregnancy-related deaths: Moving in the wrongdirection. OBG
Management, January 1998.
9. Maternal mortality: No improvement since 1982.ACOG Today,
August 1999.
10. Maternal mortality: An unsolved problem. Contemporary
Ob/Gyn, September 1999.
11. McCarthy, B. U.S. maternal death rates are on the rise. Lancet,
1996; 348:394.
12. www.rememberthemothers.org
196
13. Stewart, A., Webb, J., Giles, D., and Jewitt, D. Malignant disease
in childhood and diagnostic irradiation in utero. Lancet, 1956; 2:447-
9.
14. Katz Rothman, B. Encyclopedia of Childbearing: Critical Perspec-
tives. Phoenix, AZ: The Oryx Press, 1993.
15. Wing, D., and Paul, R. H. A comparison of differing dosing reg-
imens of vaginally administered misoprostol for preinduction cervical
ripening and labor induction. American Journal of Obstetrics and Gy-
necology, 1996; 175:158-64.
16. Plaut, M. M., Schwartz, M. L., and Lubarsky, S. L. Uterine rup-
ture associated with the use of misoprostol in the gravid patient with
a previous cesarean section. American Journal of Obstetrics and Gy-
necology, 1999; 180:1535-42.
17. Blanchette, H. A., Nayak, S., and Erasmus, S. Comparisons of
the safety and efficacy of intravaginal misoprostol (prostaglandin E1)
with those of dinoprostone (prostaglandin E2) for cervical ripening
and induction of labor in a community hospital. American Journal of
Obstetrics and Gynecology, 1999; 180:1551.
18. Induction of labor with misoprostol. ACOG Committee Opinion,
November 1999.
19. Isaacs, D. Code Blue Birth. The Chicago Reader, May 15, 1998.
Available at www.inamay.com.
20. Maternal Mortality and Morbidity Review in Massachusetts: A
Bulletin for Health Care Professionals, Number 1, May 2000.
21. Berg, C. J., Atrash, H. K., Koonin, L. M., and Tucker, L. Pregnancy-
related mortality in the United States, 1987-1990. Obstetrics & Gyne-
cology, 1996; 88:161-7.
22. Why Mothers Die 1997-1999: The Confidential Enquiries into
Maternal Deaths in the United Kingdom. London: Royal College of Ob-
stetricians and Gynaecologists Press, 2001.
23. Cunningham, F. G., Gant, N. F., et al. Williams Obstetrics, 21st
ed. New York: McGraw-Hill Medical Publishing Division, 2001.
24. Gabbe, S. G., Niebyl, J. R., and Simpson, J. L. Obstetrics: Normal
& Problem Pregnancies, 2nd ed. New York: Churchill Livingstone, 1991.
25. Bujold, E., Bujold, C, Hamilton, E. F, and Gauthier, R. J. The im-
pact of a single-layer or doublelayer closure on uterine rupture. Amer-
ican Journal of Obstetrics and Gynecology, 2002; 186:1326-30.
197
26. The Cochrane Database of Systematic Reviews, The Cochrane
Library, 2000.
27. Bivins, J. A., Jr., and Gallup, D. G. C/S closure techniques: Which
work best? OBG Management, April 2000, 98-108.
28. Chez, R. A., and Stark, M. The Misgav Ladach method of ce-
sarean section. Contemporary Ob/Gyn, June 1998, 81-88.
29. Smith, J., Hernandez, C, and Wax, J. Fetal laceration injury at
cesarean delivery. Obstetrics & Gynecology, 1997; 90:344-6.
30. Hall, M. and Bewley, S. Maternal mortality and mode of deliv-
ery. Lancet, 1999; 354:776.
31. Lomas, J. and Enkin, M. Variations in operative delivery rates.
In Effective Care in Pregnancy and Childbirth, eds. Chalmers, I., Enkin,
M., and Keirse, M. Oxford University Press, 1989.
32. Cohen, M., and Carson, B. S. Respiratory morbidity benefit of
awaiting onset of labour after elective caesarean section. Obstetrics
& Gynecology,1985; 65:818-824. 32. See a website dedicated to the
memory of one such woman: www.nancylim.org.
33. Kloosterman, G. J. Lecture to the Second Annual Conference of
the Midwives' Alliance of North America, Toronto, Ontario, Canada,
May 1984.
198
12. poglavlje
Vaginalni poroaj nakon carskog
reza (VBAC)
Postupci i politika koji primoravaju pacijente da se podvrgnu
sprovoenju spontanih napona (najee u umerenom sluaju
cefalopelvine disproporcije) ili ponovnom carskom rezu, remeti
autonomiju pacijenta i proces informativnog pristanka.
-ACOG Praktini obrasci, Avgust 1995.godine
Ve generacijama, vie od polovine ena u SAD se porodi uz
pomo carskog reza. Sa tako visokom stopom hirurkih poroaja,
na desetine hiljada ena postavlja pitanje kako se poroditi nakon
prethodnog carskog reza. Ako ste jedna od njih, verovatno ste
primetili da postoje dosta zbunjujue i kontradiktorne informa-
cije koje krue o vaginalnom poroaju nakon carskog reza
(VBAC).
Medicinski dokaz o VBAC je zapravo jasniji od mnogih medi-
cinskih i medijskih tumaenja. Carski rez je isto toliko rizian za
majku koliko i druge velike hirurke intervencije u abdominalnom
delu, znatno riziniji nego vaginalni poroaj. Sa ponovljenim
carskim rezom, tri puta su vee anse da doe do smrtnog
ishoda i oko 5-10 puta je vei rizik od komplikacija, kao to su in-
fekcije, opasan gubitak krvi, transfuzija, komplikacije od anestezi -
je, povrede beike, creva ili uretre, budui crevni poremeaji,
histerektomija, vanmaterine trudnoe, gubitak plodnosti i opas -
ne posteljine komplikacije. to majka ima vie carskih rezova,
to su rizici po nju vei. Veina gore navedenih komplikacija zah -
teva sedmice oporavka, nelagodnost, emocionalne traume i do-
datne trokove. Prema Marsdenu Vagneru, neonatologu i peri -
natalnom istraivau koji je 15 godina radio za Svetsku zdrav -
199
stvenu organizaciju, ako ena izgubi opciju za VBAC, mo emo
oekivati da se desi 12 smrtnih sluajeva majki svake go - dine u
SAD zbog nepotrebnog carskog reza, a da ne pominjemo hiljade
sluajeva povreda i bolesti.
VBAC je sa druge strane bezbedan kada se eliminiu ostali
rizini faktori, kao to je indukcja Citotekom ili druga prosta -
glandinska indukcija. Rizik od pucanja materice kod ena sa pret -
hodnim poprenim rezom na niem delu materice (najbezbed -
nijem mestu na materici za zasecanje) je uvek bio i ostao oko
0,5%.
Promene u VBAC politici
Tokom skoro itavog 20. veka, doktori Severne Amerike su au-
tomatski zakazivali ponovni carski rez enama koje su imale
prethodni carski rez, jer su se plaili da oiljak na eninoj materici
moe da pukne tokom napona. (Evropski lekari su najveim de -
lom dugo shvatali da je VBAC bezbedan za veinu ena.) Veina
amerikih doktora je pretpostavljala da su ove ene imale svoj
prvi carski rez zbog nekog fizikog defekta, koji verovatno i dalje
postoji u sledeoj trudnoi. Ispostavilo se da nijedna od ovih
pret postavki nije tana.
70-tih godina, tokom godina kada je severno-ameriki pokret
kunog poraanja bio na vrhuncu, jo jedna kampanja je brzo
preplavila naciju. Dok je veina ena koja je prethodno imala
carski rez sluala savete svojih lekara da ponovo prihvate carski
rez, nekoliko skeptinih i samopouzdanih ena se raspravljalo sa
svojim doktorima i uspele da ih ubede da im pomognu da se
porode vaginalno. Kada su uspele da se porode vaginalno, na -
pisale su knjige i osnovale organizacije koje su izazvale dugo pos -
tojee akuerske pretpostavke u vezi sa VBAC, pucanjem ma te-
rice i enskim mogunostima. Ranih 80-tih godina, jedna od kn-
jiga Nensi Veiner Koen (Nancy Weiner Kohen), Tihi no (Silent
Knife), pojavila se na itavoj naslovnoj strani magazina Vol Strit
Durnal, koji ju je nazvao Biblija za spreavanje carskog reza.
200
Kada su mnoge ene poele da prate ovu smernicu i kada su
mnogi doktori postali vatreni zastupnici VBAC, statistika Severne
Amerike o VBAC, poela je da se pojavljuje po prvi put. Rezultati
su bili ohrabrujui i razuveravajui. Kada su ene koje su probale
VBAC uporeene sa enama kod kojih je ponovljen carski rez,
istra ivai su otkrili da:
- Pokuaji VBAC su bezbedniji za majke (sa poprenim rezom
na donjem delu materice) i bezbedni za bebe koliko i ponovljeni
carski rez.
- Blizu 80% ena koje su pokuale VBAC, bile su u mogunosti
da se porode vaginalno.
Do 1998. godine, kada je nacionalna stopa primene carskog
reza u SAD dostigla 25%, ACOG je podigao svoj glas pozivajui
ene da izaberu vaginalni poroaj u veini trudnoa koje dolaze
nakon carskog reza. Stopa VBAC se znaajno poveala izmeu
1970. godine, kada je samo 2% ena pokualo VBAC, i 1996. go-
dine, kada se 28% ena sa prethodnim carskim rezom porodilo
vaginalno. (Od 1996. godine, stopa VBAC je naglo opala iz razloga
koje u objasniti ispod.) Do 1995. godine, stopa prime ne carskog
reza je opala na 21%, uglavnom zbog poveanja broja VBAC.
1
ACOG je objavljivao biltene o VBAC od kasnih 80-ih godina. U
toku 1995. godine, ACOG-ov bilten o VBAC-u je preporuivao
ogranienje ponavljanja carskih rezova na one koji su medicinski
neophodni. Akueri bi trebalo da savetuju i ohrabruju ene da
se porode vaginalno, kae se, poto bi ovo dovelo do kraeg bo-
ravka u bolnici, smanjenja transfuzija, smanjenja post-poroaj -
nih groznica i utede od preko 4.000 dolara po poroaju.
2
Ne
samo da bi ovo bilo dobro za majke, kae ACOG, ve ne bi do -
vodilo do veih rizika ni po bebe. ACOG takoe preporuuje da
ene koje su imale 2 ili vie carskih rezova bez kontraindikacija,
koje ele VBAC, ne bi trebalo da budu obeshrabrivane u pokuaju
da se porode vaginalno, i da ene sa velikim bebama ne bi tre-
balo da se automatski spreavaju da se vaginalno porode, i da
VBAC ne bi trebalo da se samo ogranii na velike bolnice. Sve
201
ove gornje preporuke su podrane objavljenim dokazima, citi-
ranim u referencama biltena.
Uprkos preporukama ACOG-a iz 1995. i dokazima koje ih po -
dupiru, neki lekari nastavljaju da preferiraju pogodnosti plani-
ranih carskih rezova i manjeg medicinsko-pravnog rizika sa kojim
se suoavaju odravajui status kvo. Uzorak akuerskih odgovora
na pitanje: Da li bi trebalo da ponovo razmislimo o kriterijumu
za VBAC? objavljen u poznatom i itanom asopisu za akuere,
obuhvatao je sledee:
- Medicinsko-pravni rizik = tuba koja kota nekoliko miliona
dolara: samo jedna tuba unitava va ivot i budunost vae
porodice. (Primetite da fokus brige ovih doktora nisu ene koje
se poraaju ve njihova lina, i dobrobit njihovih familija.)
- Rizici po majku i novoroene sa VBAC su daleko vei nego
to je bilo prijavljeno. Carski rez koji obavljaju kompetentni hi -
rurzi akueri, je samo jedan od naina da se beba rodi.
- Direktno sam posmatrao komplikacije koje su obuhvatale
pucanje materice i beike, u sluaju upotrebe epidurala, oksi-
tocina i prostaglandina!
- Prvenstveno carski rez, a ne VBAC, dovodi ene pod rizik...
Zato se prvobitni carski rezovi izvode izmeu 10 i 18 asova?
(Ovaj odgovor akuera, koji oigledno misli na previe carskih re-
zova, ukazuje da je u pitanju faktor udobnosti.)
3
Davne 1985. godine, Medicinski asopis Nove Engleske ob-
javio je miljenje koje su pisala dva mlada akuera, predlaui da
bi sve ene trebalo da se porode carskim rezom. Poto tada nije
bilo dokaza (a nema ni sada) koji bi podrali njihove apsurdne i
sramne predloge, doktori su temeljili svoje argumente na svojim
dodue veoma grubim hipotetikim procenama i vijugavom
nainu razmiljanja. Jedan od odlomaka, najvrednijih panje je
bio kolosalni ta ako: Mi verovatno ne bismo menjali nae pro-
cedure (seenje svake ene) ako bi cena da sauvamo bebin ivot
bila smrt majke. Ali ta ako se dovede u pitanje spasavanje dve
bebe po ceni gubitka jedne majke, ili 5, ili 10 ili (kako nae kalku-
202
lacije grubo predlau) ili 36, ili 360?
4
Ako vam izgleda da su ovi
doktori vadili brojeve iz eira, kao to maioniar vadi zeca, blizu
ste. Prema akueru Brucu Flamu, koji je 2 decenije obimno pisao
o VBAC, on i nekoliko njegovih kolega su prvo bili ubeeni da je
lanak u NEJM (Medicinski asopis Nove Engleske) satirian.
5
Na
alost, nije bio. U leto 2000. godine, dvojica pomenutih autora
ponovo su se pojavila sa idejom da bi ene trebalo da izaberu
car ski rez za dobro svojih beba, ovog puta sa ciljem poraanja
ena koje itaju, od svih moguih izbora - Self asopis.
Tokom 1998. godine, ACOG je iznenada promenio svoju poli-
tiku prema VBAC, objavljujui novi, potpuno drugaiji bilten na
ovu temu.
6
Ipak, jo jedna verzija ovog dokumenta je objavljena
1999. godine.
7
Najnoviji bilten ACOG-a odustaje od preporuke
iz 1995. godine da ponovljeni carski rezovi ne bi trebalo da se
rade rutinski, ve retko u specifinim sluajevima i strogo prepo -
ruuje da doktor sposoban da obavi hitan carski rez treba da bu -
de momentalno dostupan dok su ene pod naponima poku a-
vajui VBAC. Iste smernice navode da oprema za anesteziju u
sluaju hitnog carskog reza treba da bude dostupna u svim bol-
nicama u kojima je enama dozvoljen VBAC.
8
Poreenja radi,
samo nekoliko bolnica u Americi je u mogunosti da prui nep-
rekidnu hitnu slubu u meri koja je navedena u ovim dokumen-
tima, tako da je rastui broj trudnica koje ele VBAC prijavilo
svoje negovatelje da su im zakazali ponovne carske rezove od
kako je publikovan bilten ACOG-a iz 1998. i 1999. godine. U
mnogim delovima zemlje, ene koje odaberu da se porode u bol-
nici, nemaju vie mogunost za VBAC.
Novi bilteni ACOG-a izjavljuju da je kontraverzno dozvoliti
VBAC enama sa karlino postavljenim bebama, u sluaju bli -
zanaca ili veeg broja beba, zakasnele trudnoe (pod ovim dok-
tori podrazumevaju i jedan dan nakon procenjenog datuma za
poroaj, umesto preanje 42 sedmice) gde se oekuje da bebe
budu vee nego to je uobiajeno. Sve ove gore navedene pre-
poruke da se enama zabrani VBAC nisu zasnovane ni na kakvim
203
dokazima. Poto se ACOG-ov bilten iz 1995. godine itao kao
nauni lanak sa ciljem da ubedi, bilteni iz 1998. i 1999. godine
su bili puni neosnovanih tvrdnji i tekih zapleta. Na primer, Iz -
vetaji ukazuju da su komplikacije u vezi sa majkom i bebom ta -
koe povezane sa neuspelim pokuajem spontanog poraanja.
Poveavajui se sve vie, ovi tetni sluajevi tokom pokuaja
spontanih napona i poroaja su dovodili do tubi zbog zloupo -
trebe slubenog poloaja.
Nisu obezbeene nikakve reference u vezi sa tvrdnjama o ma-
terinskim i deijim komplikacijama, jer ih ni jedno istraivanje ne
podrava. Izjava o tubama za zloupotrebu slubenog poloaja
je citirana tri puta. Sluajno, strah ACOG-a od sudske parnice
(nikad pomenut u biltenu iz 1995. godine) je postao oigledan u
preporukama da bi akueri trebalo da posavetuju pacijente u
vezi sa koristima i rizicima VBAC-a, bez predlaganja sline
potrebe za savetovanjem u vezi carskog reza.
Preporuka ACOG-a iz 1999. godine, da bi VBAC trebalo da se
odvija samo u bolnicama opremljenim za hitne sluajeve, sa dok -
torima koji su momentalno dostupni, poseduje samo mali dokaz
koji je podrava. Ne postoji nijedno istraivanje koje po kazuje
poveanje stope smrtnosti majke ili bebe, koje se povezu-je sa
karakteristikama bolnice ili dostupnou doktora, zbog ega je
mogue da je poslednji bilten ACOG-a o VBAC-u slabo citiran.
Svaka ena koja se porodila u bolnicama u SAD od 1990. go-
dine, verovatno zna da su doktori momentalno dostupni tokom
aktivnog perioda napona i poraanja. Obino su oni na drugom
kraju grada u svojim kancelarijama, poto su SAD i Kanada jedine
zemlje koje zapoljavaju hirurge akuere ginekologe da obezbede
prenatalnu negu zdravim trudnicama. Najbolji dokaz ukazuje na
to da bi babice trebalo da rade ovaj posao i u zemljama sa naj -
niom stopom smrtnosti majki i beba, gde babice prisustvuju
poroajima i obezbeuju prenatalnu negu za 80% porodilja.
Tuno je, ali najnovije preporuke ACOG-a efektno zatvaraju
vrata VBAC-a veini ena. Za njih bi moglo ponovo biti kao 1970.
204
godine, kada su ameriki doktori priznali da bi ene koje se su -
oavaju sa ponovnim carskim rezom trebalo da imaju ponuen
izbor. Najmanje jedna bolnica u Kaliforniji zahteva od ena da
pot piu dokument o informativnoj saglasnosti, pre nego to im
se omogui da se poraaju vaginalno.
9
Neki doktori smatraju da
e zahtevanje takvog dokumenta o pristanku odvesti mnoge e -
ne da izaberu carski rez, poto se strana fraza pucanje materice,
ne pojavljuje u dokumentu za pristanak na carski rez, a nepri-
jatne injenice o poveanoj smrtnosti majki, povredama i boles-
tima mogu biti zatakane i prikrivene vetim odabirom rei.
10
Umesto da tumai poslednja medicinska istraivanja za ono
to mu je potrebno, ACOG je od VBAC napravio rtvenog jarca
zbog prijavljenog poveanja broja materinih ruptura (pukotina).
Okrivljavanje VBAC omoguava ACOG-u da ne mora da prizna da
je uzrok poveanja broja materinih ruptura, politika agresivne
indukcija napona, koja je duplirala stopu primene indukcije to -
kom samo jedne decenije, ali ne i uporedo nisku stopu VBAC. U
meuvremenu, mi u SAD ulazimo u novu eru prinudnog ponov -
lje nog carskog reza za ene.
Medijski isforsirana akuerska politika
Poto postoji jako malo medicinskih dokaza za ACOG-ovo ne-
davno ispravljanje preporuka u vezi VBAC, nije teko zakljuiti da
su radikalne promene u dokumentu isforsirane od strane drugih
faktora. Kao to sam gore objasnila, jedan od veih faktora je
strah od tube za zloupotrebu slubenog poloaja. Nain na koji
masovni mediji tumae medicinska istraivanja (i meaju mi -
ljenja sa istraivanjem) je drugi faktor. Akuer Bruce Flam se slae
da ACOG-ovo odbacivanje podrke za VBAC potie od nekoliko
anti-VBAC razmiljanja objavljenih u NEJM-u, a ne od istrai -
vakih studija.
11,12
Jedan od najuticajnijih tekstova, koji je privlaio konstantnu
medijsku panju, pojavio se 1999. godine. Napisan od strane 3
doktora iz Bostona, naveo je Ministarstvo zdravlja i ljudskih us-
205
luga (DHHS) da zada sebi dostizanje cilja smanjenja nacionalne
stope carskog reza sa 21% na 15%. (Svetska zdravstvena organi-
zacija je konstatovala da stopa ne bi trebalo da pree 10-15%.)
Prvi pasus, koji osuuje, glasi: Prednosti bezbednog vaginalnog
poroaja u odnosu na poroaj carskim rezom su jasne: vaginalni
poroaj se povezuje sa niskom uestalou poremeaja kod maj -
ke i bebe, i manje kota. Autori su mogli da izostave re bez bed -
nog iz prve reenice, jer obilje dokaza nam govori da bi reenica
i dalje imala istinsko znaenje. Sledea reenica je prvi buntov -
nik: Mi smo tvrdili da ove prednosti vae samo u sluaju bez -
bednog vaginalnog poroaja i da smanjenje stope carskog reza
moe dovesti do veih trokova i vie komplikacija po majke i
bebe.
Autori dalje nastavljaju na 4 stranice da ukazuju na utrostru -
avanje broja materinih ruptura u Masausecu, izmeu 1985. i
1995. godine, ne razmiljajui da su moda nedavne promene u
praksi vie odgovorne za ovaj sluaj, pre nego neke prethodne
neotkrivene slabosti koje su se odjednom pojavile u telima ena
iz Maacuseca. Molim vas primetite dokaz o kome sam diskuto-
vala u poglavlju 11, a koji je mogao izazvati iznenadan porast
broja materinih ruptura, zabeleenih u Masausecu i drugim
dravama pomenutim u pomenutom tekstu (Pensilvanija, Nju
Jork i Florida). Veina poveanja broja ruptura se pojavilo tokom
perioda kada su akueri sve vie napona indukovali oksitocinom,
Citotekom i drugim prostaglandinima i kada su mnogi od njih
praktikovali jednoslojno zaivanje (povezano sa 4 puta veom
stopom ruptura tokom VBAC, kao tradicionalnog metoda). Nigde
u tekstu autori ne spominju nedvosmisleni dokaz koji ukazuje na
povean rizik od smrti majke, povrede i bolesti kod primene
carskog reza u odnosu na vaginalni poroaj ili na ukupan broj
neprijavljenih smrtnih sluajeva. Umesto toga, optuili su DHHS
za promovisanje cilja koji moe imati tetne posledice po zdrav -
lje majki i beba.
206
Nije ni udo to postoji toliko konfuzije u vezi sa VBAC u en-
skim glavama. U novembru 1999. godine, miljenje komiteta o
Citoteku, pravednosti ACOG-a, iako zakasnelo, preporuilo je da
Citotek ne bi trebalo da se primenjuje na enama koje su pret -
hodno imale operaciju na materici, ukljuujui i carski rez.
13
ACOG meutim nije bio spreman da u svom biltenu o VBAC
iz 1999. godine preporui neto to bi se suprotstavilo upotrebi
drugih prostaglandina i oksitocina za indukovanje napona tokom
VBAC. Umesto toga, ACOG smatra paljivi monitoring (praenje)
dovoljnim kod ovakvih indukcija. Problem je ovde to to postoji
dokaz koji nije potpuno ubedljiv i konaan, ali koji je jako na -
metljiv, a to je da upotreba oksitocina tokom VBAC poveava
anse za pojavu materine rupture (pucanja).
14
Ve znamo da
prostaglandin gelovi i tamponi mogu da izazovu ozbiljne mate -
rine rupture. Konzervativna praksa bi znaila privrenost os-
novnom pravilu medicinske prakse, koje je izgovorio Hipokrat:
Pre svega ne povredi nikog.
VBAC u naem centru za babienje
Moje kolege i ja u naem centru za babienje (FMC) smo sko -
ro 20 godina prisustvovali van-bolnikim vaginalnim poroajima
nakon carskog reza. Vie od 98% od 115 ena koje su pokuale
VBAC uz nau pomo uspele su da se porode vaginalno. Samo
je u sluaju 2 ene bio neophodan transport do bolnice tokom
napona, jer smo posumnjali na dehiscenciju (istanjivanje ili raz -
dvajanje prethodnog oiljka) i moguu viseu rupturu. Svaka od
njih dve porodila se carskim rezom i ni kod jedne nije dolo do
rupture materice. Sve bebe ije su majke pokuale VBAC uz nau
pomo su se normalno i zdravo rodile. Poznajemo i neke ene
Amia, koje su imale carski rez tokom svog prvog poroaja, a
onda imale 12 ili 13 VBAC poroaja, bez problema. Moje kolege
i ja verujemo da se dobri ishodi kod nas dogaaju delom zbog
toga to ni kod jedne ene nismo indukovali napone pomou ok-
sitocina i prostaglandina.
207
Znamo da u sluaju nude moemo telefonirati nau region-
alnu bolnicu, opisati hitan sluaj, i krenuti na put ka bolnici zna -
jui da je osoblje spremno i da je operaciona sala spremna za
dolazak nae porodilje. Nae doneene odluke za hirurki zahvat
traje krae nego u mnogim bolnicama.
Bili smo u mogunosti da obezbedimo van-bolniku negu za
veliku veinu ena koje su elele VBAC uz nau pomo. Nije nam
ni malo prijatno da prisustvujemo van-bolnikim poroajima u
sluajevima:
- ena ija posteljica lei preko prethodnog materinog oiljka
- ena koje su imale 3 i vie carskih rezova (ukoliko se od tada
nisu poraale vaginalno)
- ena koje su imale prethodne klasine tegobe (ukoliko se od
tada nisu poraale vaginalno)
Prisustvovali smo VBAC-u u bolnici kod ene koja je imala 4
prethodna carska reza, a onda smo prisustvovali njenom slede -
em van-bolnikom poroaju. Mi u FMC emo nastaviti da pri-
sistvujemo VBAC poroajima, dok god ene to ele. Moramo se
prvo uveriti da smo izvukli posteljicu koja je postavljena preko
prethodnog materinog oiljka. Ukoliko otkrijemo sluaj poste -
ljine akrete (inkrete ili perkrete) ultrazvukom (a nikada nismo),
dogovoriemo se oko dalje nege sa najvetijim akuerom kog
moemo nai.
Jo jedna praksa kunog poraanja sa visokom stopom us-
penosti u vezi sa VBAC, je ona od Dr Majer Ejsenstin iz ikaga.
Tokom 27 godina duge prakse i vie od 14.000 kunih poroaja,
bilo je vie od 1.000 sluajeva VBAC. Vie od 90% ena koje su
pokuale da se porode vaginalno je uspelo u tome.
15
Bilo bi mogue da se razvije sistem irom SAD, u kojem bi ene
koje ele VBAC, mogle da se porode kod kue, u poroajnim
centrima ili malim bolnicama, kojima bi prisustvovale babice i
lanovi porodice. Ovakav sistem bi zahtevao zbliavanje tokom
rada i dobru komunikaciju meu svim negovateljima koji su uk -
ljueni u poroaj.
208
Kako do maksimuma poveati anse za VBAC
Verovatno najbolje to moete da uradite da poveate anse
za VBAC je da izaberete negovatelja koji ima stopu VBAC-a 70%
i vie. Postoji mnogo strunjaka koji su dostigli ovakve stope.
Neki od njih su moda postali nervozni od kad su preporuke
ACOG-a promenjene, ali postoji mnogo akuera i babica koji
shva taju da se dokazi nisu promenili i koje su dosledne tome da
eni obezbede negu kakvu ona eli. Ukratko, angaujte nekog da
vam pomogne, ko veruje u VBAC.
Izbegavajte indukciju i pojaanje napona. Ako postoji pritisak
da se dole to pre otvorite, pokuajte da uete u vodu, ili da ho-
date hodnicima i naite malo privatnosti. Odbijte intravenoznu
terapiju i postarajte se da budete siti pre nego to doete u bol-
nicu (ako tamo idete). Pokuajte da pronaete bolnicu u kojoj je
jedenje i pijenje dozvoljeno za vreme napona. Na kraju, svedite
vaginalne preglede na minimum. Veti i obueni strunjaci obi -
no mogu da blisko procene cervikalno otvaranje, na osnovu va -
eg disanja i govora tela. Ako postoji bilo kakav pritisak na vas
da primate epidural, probajte da mu se suprotstavite. (Postoje
sluajevi primene epidurala u kasnijim naponima, ali po mom
miljenju epidural ne bi trebalo da se primenjuje rano tokom
VBAC napona.)
I poslednje, provedite svoju trudnou, u ljubavi prema svojoj
materici i svojoj bebi. Kad kaem ovo, mislim doslovno. Pozitivna
energija doprinosi boljem ishodu poroaja, zato samo napred.
Reference
1. ACOG Practice Bulletin No. 5, July 1999: Vaginal Birth after Pre-
vious Cesarean Delivery.
2. ACOG Practice Patterns Number 1, August 1995: Vaginal Birth
after Previous Cesarean Birth.
3. Leveno, K. J., and Socol, M. L. Should we rethink the criteria for
VBAC? Contemporary Ob/Gyn, March 1999.
209
4. Feldman, G. B., and Freiman, J. A. Prophylactic cesarean section
at term? New England Journal of Medicine, 1985; 312:1264-7.
5. Flamm, B. L. Birth after Cesarean: The Medical Facts. New York:
Prentice-Hall Press, 1990.
6. ACOG Practice Patterns No. 1, August 1998: Vaginal Birth after
Previous Cesarean Birth.
7. ACOG Practice Bulletin No. 5, July 1999: Vaginal Birth after Pre-
vious Cesarean Delivery.
8. Ibid.
9. Ob-Gyn Malpractice Prevention, August 2000.
10. Ob-Gyn Malpractice Prevention, November 2001.
11. Sachs, B. P., et al. The risks of lowering the cesarean-delivery
rate. New England Journal of Medicine, 1999; 340:54-7.
12. Green, M. F. Vaginal delivery after caesarean section: Is the risk
acceptable? New England Journal of Medicine, 2001; 345(1):545.
13. ACOG Committee Opinion No. 228, November 1999: Induction
of Labor with Misoprostol.
14. Chauhan, S. P., et al. Cesarean section for suspected fetal dis-
tress: Does the decision-incision time make a difference? Journal of
Reproductive Medicine, 1997; 14:347-52.
15. Eisenstein, Mayer. Safer Medicine: Towards Clinical Scientific
Evidence-Based Medicine. Chicago: CMI Press, 2000.
210
13. poglavlje
Odabir negovatelja
Ono to ima najvei uticaj na to ta vam se deava tokom
napona (posebno se ovo odnosi na medicinske intervencije, pro-
cedure i lekove) zavisi od toga koga ste izabrali za negovatelja. U
Severnoj Americi postoje 3 profesije koje obezbeuju porodiljsku
negu: babice, porodini doktori i akueri.
Babice su specialisti za normalnu trudnou i poroaj. Babi -
ar ska nega je individualizovana i fokusira se na izbegavanje
akuerskih intervencija kad god je to mogue. Babice obezbe -
uju kompletnu prenatalnu negu koja je eni potrebna. Babiar -
ski ideal je rad sa enom i njenom porodicom, kako bi indenti -
fikovali njene jedinstvene, fizike, socijalne i emocionalne potre -
be. Babiarska nega se povezuje sa smanjenim brojem epizio -
tomija, smanjenjem broja poroaja uz pomo akuerskih kleta
i vakuma, manjom primenom epidurala i carskog reza. Babice su
obuene da prepoznaju mali procenat poroaja u kojima se
razviju komplikacije, i da ih upute akuerima.
U SAD postoje 3 osnovne kategorije babica. Sertifikovane ses-
tre-babice (CNM) su registrovane medicinske sestre i imaju za-
vrenu dodatnu postdiplomsku obuku u instituciji koja je akre -
ditovana od strane Amerikog Koleda za sestre-babice (ACNM).
Direktne babice (nekolovane babice koje su uile zanat od
drugih babica) su one koje nisu postale registrovane medicinske
sestre kao ove prethodne. Postoje 2 vrste sertifikovanih direktnih
babica u SAD: sertifikovane profesionalne babice (koje su serti-
fikovane od strane Severno-amerikog registra za babice) i ser-
tifikovane babice, koje su sertifikovane od strane ACC,
211
Akre ditovane podrunice Amerikog koleda za sestre-babice
(ACNM). U nekoliko drava, jo jedna vrsta direktne babice je li-
cencirana za rad; obino su ove babice nazivane licencirane
babice. Nisu sve babice sertifikovane ili licencirane.
Najveem broju kunih poroaja u SAD prisustvuje neki tip
direktne babice, sa priblino 8% kunih poroaja kojima prisus -
tvuju sertifikovane sestre-babice. U poroajnim centrima meu
osobljem ima svih vrsta babica. Ogromna veina sertifikovanih
sestara-babica je zaposlena u bolnicama.
Oko 30% porodinih doktora koji rade u SAD pruaju poro dilj -
sku negu. Ovi opti strunjaci imaju tendenciju da budu neto
vie preovlaujui u ruralnim oblastima. Mnogi od njih nemaju
hirurke privilegije, i kao i babice moraju da porodilje upute aku -
erima ukoliko carski rez postane neophodan. Bilo bi pogreno
smatrati babiarsku negu i negu porodinih doktora loijom od
one koju nude akueri, samo na temelju toga to akueri ne
moraju da upuuju porodilje na porodine doktore i babice uko-
liko ne doe do komplikacija tokom perioda napona. Nekoliko
istraivanja je pokazalo da porodini doktori imaju niu stopu
akuerskih intervencija od samih akuera.
1-3
Neki porodini doktori mnogo vie rade u okviru babi arskog
modela jer je deo njihove specijalistike obuke obuhvatao nas-
tavu koju su drale sertifikovane sestre babice. Ostali porodini
doktori rade uglavnom kao akueri poto u mnogim dravama
veina njih prolazi obuku za akuere koju dre sami akueri.
Akueri su doktori koji su specijalizovali akuerstvo. Njihova
medicinska obuka je fokusirana na otkrivanje i tretiranje pato -
lokih problema u trudnoi, ponekad u periodu napona i po ro -
aju. Kao i hirurzi, i oni izvode carske rezove i poroaje pomou
akuerskih kleta i vakuma. U Severnoj Americi, iz istorijskih ra-
zloga, oni su daleko brojano nadmaili babice i porodine dok-
tore koji obezbeuju porodiljsku negu.
Akueri su obueni da detektuju patologiju. Kada je detektuju,
njihova obuka sa fokusira na intervenciju i tretiranje. Gledajui
212
iz svetske perspektive, uloga akuera u Severnoj Americi je ne -
obina, poto oni slue kao negovatelji i zdravih trudnica, kao i
ena koje su bolesne i pod visokim rizikom. Kada akueri obez -
beuju negu zdravim enama, oni esto na svim enama prime -
nju ju intervencije koje su prikladne za komplikovane trudnoe.
U veini zemalja akueri se fokusiraju na pruanje nege enama
koje su bolesne ili kod kojih postoje komplikacije.
Intervjuisanje negovatelja
Kao to sam ranije napomenula, nije mogue odrediti filozo -
fiju rada bilo kog strunjaka samo pomou licence, sertifikata,
pola, profesije ili spoljanjeg izgleda. Ne rade sve babice u okviru
babiarskog modela nege; ne rade ni svi doktori u okviru granica
medicinskog modela nege. ene nisu neophodno osetljivije od
mukaraca kada doe do pruanja porodiljske nege.
Ono to hou da kaem je da morate biti pametna muterija.
Jedan od najboljih naina da edukujete sebe o mugunostima
nege u vaem okruenju, je da intervjuiete nekoliko strunjaka.
Obratite panju na to kako se oseate tokom i nakon prie sa
njima. Imajte na umu da neki strunjaci mogu prilagoditi svoje
odgovore da se poklope sa onim to oni smatraju da biste vi e -
leli da ujete. Moete na primer pitati: Kakva je vaa praksa u
vezi epiziotomije na majkama prvorotkama? Koliko esto se to
deava?
Potujte sopstvenu intuiciju. Ako dobijete dobre odgo vore
od te osobe, ali se ipak ne oseate prijatno sa tom osobom,
verovatno ete biti dovoljno mudri da potraite drugog.
Ono to sledi je lista specifinih pitanja koja moete postaviti
vaem potencijalnom negovatelju.
213
Babica koja obavlja kune poroaje
- Kako, kada i gde ste se obuavali za babicu?
- Da li ste sertifikovani ili licencirani?
- Kakvu imate saradnju sa doktorima ili njihovu podrku?
- Da li odravate statistiku iz vae prakse? Mogu li je videti?
- Koliko imate ena kojima je termin za poroaj u istom mese -
cu kad i moj?
- Da li radite sa nekim partnerom? Ako da, kakve su njegove
kvalifikacije?
- Kakvi su vai planovi ako neka druga ena o kojoj brinete ue
u period napona kad i ja?
- Da li koristite farmaceutske lekove za indukciju napona?
- Kakve prenatalne testove zahtevate?
- Kakvi su vai saveti za moju ishranu tokom trudnoe?
(uvajte se onoga koji vam preporuuje dobijanje na teini
manje od 10 ili 14 kilograma. Ako imate preveliku teinu, ne bi
trebalo da vas ohrabruju da skidate kilau ili da izbegavate go-
jenje iznad odreenog broja kilograma. Pazite se onih strunjaka
koji preporuuju ograniavanje soli.)
- Da li nosite bocu sa kiseonikom na poroaje?
- Koje metode predlaete za ublaavanje naponskih bolova?
- Da li va sertifikat o oivljavanju novoroenadi i dalje vai?
- U koju bolnicu transportujete trudnice ako je potrebno? Ko
e ii sa mnom?
- Koliko esto dolazite u posle-poroajne posete?
- Da li uestvujete u regularnoj proceni rada?
Bolnike babice
- O koliko ena treba da brinete odjednom?
- Ko e brinuti o meni ukoliko vi niste na poslu kada ja uem
u period napona?
- Koje prenatalne testove obavljate rutinski?
214
- Koje procedure obavljate rutinski nad enama koje su pod
naponom?
- Da li pristajete na to da angaujem dulu, pored mog mua?
- Mogu li da jedem i pijem tokom napona?
- Mogu li da imam naizmenini monitoring umesto EFM?
- Koje metode predlaete za ublaavanje naponskog bola?
- Postoje li kade ili tuevi u bolnici? Kolika je verovatnoa da
mogu da ih koristim?
- Postoji li vremensko ogranienje za period napona?
- Moete li mi staviti bebu na grudi (kontakt koa na kou)
nakon poroaja?
- Hoete li saekati sa seenjem pupane vrpce dok ne pres -
tane da pulsira?
- Kakvu vrstu posle-poroajne nege pruate?
Akueri ili porodini lekari
- Koliko je verovatno da budete prisutni kada se budem po -
raala?
- Ako nije, ko e biti prisutan umesto vas?
- Mogu li da upoznam sve vae partnere?
- Kakav je va stav po pitanju ultrazvuka?
- Kakve oblike ublaavanja bola preporuujete?
- Koliko ena se tokom vae prakse porodilo bez upotrebe far-
maceutskih ublaivaa bola?
- Kakvo je vae miljenje o dulama?
- Koliko esto u vas viati dok sam pod naponima?
- Koje prenatalne testove rutinski sprovodite?
- Koje procedure tokom napona sprovodite rutinski?
- Koje metode preporuujete za ublaavanje naponskog bola?
- Mogu li otkucaji srca moje bebe da budu naizmenino pos-
matrani od strane medicinskih sestara?
- Da li rutinski primenjujete epiziotomiju? Koliko se esto ene
o kojima brinete porode bez epiziotomije?
- Smem li da pijem i jedem tokom perioda napona?
215
- Ukoliko uem u period napona, prijavim se u bolnicu i moji
naponi se uspore, pre nego to odmaknu dovoljno daleko, mogu
li da idem kui?
- Kolika je vaa stopa primene indukcije napona? Koje metode
koristite?
- Mogu li da etam okolo dok sam pod naponima?
- Postoji li vremensko ogranienje za period napona? Koliko
dugo vremena mogu da guram?
- Mogu li sama da odaberem poloaj u kom u se poroditi?
Mo gu li da se porodim na rukama i kolenima ako mi odgovara
taj poloaj?
- Kolika je vaa stopa primene carskog reza?
- Ovo je moda lino pitanje, ali (ukoliko je ena) mogu li vas
pitati da li ste se ikada poraali vaginalno?
- Ovo je moda lino pitanje, ali (ukoliko je mukarac i otac)
mo gu li vas pitati da li je bilo koje od vae dece roeno vagi-
nalno?
- Kolika je vaa stopa poroaja pomou akuerskih kleta i
vakuma?
- Da li presecate pupanu vrpcu nakon to prestane da pul-
sira?
- Mogu li da stavim bebu na svoje grudi odmah nakon poro -
aja?
Dula
- Kakvu obuku ste imali?
- Imate li bilo kakvih drugih zaduenja koja vas mogu spreiti
da budete prisutni kada uem u period napona?
- Moete li da obezbedite preporuke?
- Sa koliko porodilja ste do sada radili?
- Moete li mi rei u kakvim ste sve situacijama bili tokom vae
prakse?
216
Setite se da je posle-poroajni posao dule da vodi brigu o va -
ma dok ste vi fokusirani na brigu o bebi. Moe da radi kune pos -
love ili da kuva. Vi elite zrelu osobu koja e vas istinski sluati,
nekoga ko e biti smiren ak i kada ste vi besni ili pod stresom.
Ukoliko bilo koje od gore navedenih pitanja izazove ozloje e -
nost, sarkazam, odbojnost, taktike zastraivanja ili nejasne odgo -
vore, nastavite da traite dalje. Verovatno ovakav tretman ne
biste trpeli ni u restoranu, i pronalazak adekvatnog negovatelja
za vas tokom trudnoe i poroaja je mnogo vanija odluka koju
treba da donesete, nego gde ete pojesti svoj obrok.
Reference
1. MacDonald, S. E., Voaklander, K., and Birtwhistle, R. V. A com-
parison of family physicians' and obstetricians' intrapartum manage-
ment of low-risk pregnancies. Journal of Family Practice, 1993;
37(5):457-62.
2. Hueston, W. J., Applegate, J. A., Mansfield, C. J., King, D. E., and
McClaflin, R. R. Practice variations between family physicians and ob-
stetricians in the management of low-risk pregnancies. Journal of Fam-
ily Practice, 1995; 40(4):34551.
3. Rosenblatt, R. A., Dobie, S. A., Hart, L. G., Baldwin, L. M.,
Schneeweiss, R., Gould D., Raine, T. R., Jenkins, L., Benedetti, T. J.,
Fordyce, M., Pirani, M. K., and Perrin, E. B. Interspecialty differences
in obstetric care. Journal of the American Public HealthAssociation,
1997; 87:344-51.
217
14. poglavlje
Vizija za babice i majke
u 21. veku
Dok sam se pripremala da napiem ovo poslednje poglavlje,
zazvonio mi je telefon. Zvala me je ena zbog svojih komija Ami -
a. Kada par Amia ili babica odlue da im treba pomo babica
sa naeg centra za babienje, tipian scenario je da mu Ami
ode do najblieg komije Engleza da se poslui telefonom.
(En glez u terminologiji Amia odnosi se na sve nas koji nismo
Amii.) On je preneo poruku kominici koja nas je pozvala, dok
je on otiao kui svojoj eni. Kao to moete da zamislite, ovakav
sistem informisanja nam ne obezbeuje mnogo detalja, s obzi -
rom na ogranienu komunikaciju Amia sa susedima Englezima
koji nisu babice. Ovog puta poziv je bio u vezi napona koji su ve
poeli, a moji partneri i ja nismo mogli da budemo rezer visani
unapred da bismo prisustvovali ovom poroaju.
Pokuavala sam prvo da pozovem sve druge, objanjavala
je kominica, ali vi ste jedina od babica koju sam uspela da do-
bijem.
Amosova ena je pod naponima od prole ponoi, rekla je.
Ona se mui, a njena svekrva eli da doete.
Ne znam tu enu, rekla sam. Koja joj je ovo beba po redu?
Sedma, rekla je.
Bila sam u potpunoj dilemi. Izdava knjige mi je dao rok, ali
ja sam ipak babica. Kada je guranje u pitanju, pisac uvek mora
da popusti pred babicom. Zgrabila sam svoj poroajni pribor i
rekla kominici da prenese poruku toj Amikoj porodici da do -
218
lazim to je pre mogue. Krenula sam na svoje 40 km dugako
putovanje ba kada je sunce zalazilo za horizont. elela sam, uko-
liko je bilo mogue, da doem na odredite pre nego to se pot-
puno smrai.
Pronalaenje kua Amia gde nikad nisam bila, nije bilo nima -
lo lako, posebno dan nakon to je kia padala 3 dana i poplavila
sve u ovoj oblasti, gore nego to se iko iv sea. Znate da e biti
mnogo blata izmeu vas i vae destinacije, jer skoro svi Amii
ive na ljunkovitim putevima, daleko ak i od seoskih puteva.
Znate da nee biti osvetljenja. Dok sam vozila, bila sam svesna
mnogih mogunosti koje mogu da me saekaju. Setila sam se
molitve jednog mitraljesca koji bi svaki put pre bitke rekao: Dra -
gi Gospode, uini da budemo istinski zahvalni zbog onoga to
emo primiti.
Samo to je nestala i poslednja iskra svetla na zapadnom ne -
bu, zakoraila sam na trem dvospratne drvene farmerske kue i
obrisala svoja blatnjava stopala o prostirku od plavog teksasa
koja je bila ispred vrata. Amos me je tamo doekao. Odveo me
je u kuhinju. Kerozinski fenjer koji je nosio bio je jedini izvor svet-
losti u sobi. Otpratio me je do svoje ene Eme, koja je sedela na
drvenoj stolici na ljuljanje, sa braon poliesterskim ebetom, ob-
motanim oko nje. Bila sam srena jer sam videla da je bila op -
rezna i u dobrim naponima. Nikada pre nisam upoznala Amosa
ili nju, ali se ispostavilo da je Emina svekrva bila amika babica
koju sam dobro poznavala. Ona je bila sa Emom od sitnih sati
tog jutra, i nije bila sigurna ta je to zadravalo poroaj. Znala
sam da bi prepoznala bilo koji opasan poloaj bebe (na primer,
kada je postavljena popreno ili sa ramenom napred). Gledanje
Eme kako prolazi kroz nekoliko teih naleta dalo mi je do znanja
da njena materica jo ima dosta snage.
Vaginalnim pregledom sam saznala da je Emin grli materice
bio prilino tanak i otvoren (iako skoro van mog domaaja) i da
je bebina glava bila prilino visoko postavljena za ovu fazu na -
pona. Predloila sam joj da paljivo probuim vodenjak. Sloila
219
se i ja sam napravila pukotinu na vodenjaku. Poto je ista am-
niotska tenost istekla van, bebina glava je poela da gura na-
suprot grliu materice, pomaui mu da se otvori tokom sledeih
nekoliko naleta. U roku od nekoliko minuta, poela je da se po-
javljuje bebina glava. Polako je izalo elo, pa oi, nos, ogromni
obrazi i brada, ali ne i vrat. Emini napori da izgura bebu napolje
bili su bezuspeni, jer su bebina ramena bila vrsto sabijena.
Trebalo bi da te okrenem na kolena i ruke, rekla sam joj (ak-
cija koju sam joj predloila moe biti neophodna).
Ne mogu! rekla je. Znala sam da duga haljina koju je imala
na sebi nee olakati pokretanje (za ene Amia koje su pod na -
ponima je uobiajeno da nose svoju svakodnevnu odeu).
Moi e to da uradi, rekla sam. Prevrnula se, i uz veliku
volju i Amosovu pomo podboila se rukama i kolenima. Gurnula
je snano to je dovelo do toga da se pojavi jedno bebino rame,
pa zatim i drugo. Neno sam ubacila prste ispod bebinih ruku i
izvukla napolje njeno bucmasto telo. Bila je teka oko 4,5 kilo-
grama, pola kilograma tea od njenog najveeg brata. Nije bilo
cepanja, epiziotomije i postporoajnog leenja, ni za majku ni
za bebu. Dva sata kasnije, pola sam kui pod zvezdanim zimskim
nebom i punim mesecom, zahvalna zbog onoga to mi se upravo
desilo.
Vraajui se sada u 21. vek sa svojim laptopom, strujom i tele-
fonom, imala bih jo malo da kaem o porodiljskoj nezi za koju
bih elela da postoji, kada mojim i vaim unucima bude bila pot -
rebna nega. Zamiljam da sam za vedskim stolom najboljih svet-
skih ideja. Moda su mi promakle najbolje (nisam jo uvek svuda
bila) ali lista koja sledi sumira odlike i karakteristike za koje mislim
da su Americi najvie potrebne:
- vie babica, postepeno dok ne dostignemo odnos babica
prema akuerima koji e osnaiti trudnice i porodilje. Takav sis-
tem e podrazumevati znatno vie babica nego akuera.
220
- nacionalni sistem za sakupljanje podataka o smrtnosti majki
i povredama, koji je u pogledu pouzdanosti i preciznosti jednak
sistemu Poverljivog ispitivanja u Velikoj Britaniji
- nezavisni odbori bazirani na zajednici, preteno oformljeni
od javnih lanova, ali koji ukljuuju babice i druge zdravstvene
profesionalce koji postoje u zemlji kako bi se osigurala javna
odgovornost
- sistem nacionalnog zdravstvenog osiguranja koji e biti
dobar kao u Norvekoj, Danskoj, Finskoj, vedskoj, Holandiji,
Kanadi i Japanu.
- desetodnevna post-poroajna nega nalik na one koje pos-
toje u Holandiji koju vlada delimino subvencionie (vidite
poglavlje 9)
- potpuni preobraaj akuerske edukacije, tako da babice
poduavaju medicinske studente normalnom poroaju, pre ne -
go to ponu da ue u poroajnoj patologiji
- potreba za viestrukim obrazovnim pravcima u praksi babi -
enja je prepoznata
- svaki student medicine, koji bi moda pruao porodiljsku
negu, treba da ui da odene novoroene bez da ga rasplae
- umetnost karlinog poroaja treba da bude odrana i pre -
noena sle deim generacijama babica i akuerskih negovatelja
- retka upotreba maina, za ono to ljudi mogu bolje da urade
- svaka majka trebalo bi da bira gde e se poraati
- vaginalni poroaj nakon carskog reza da bude opcija u sva -
kom delu zemlje
- bez primoravanja ena da se operiu po nalogu suda
- svaka bolnica postaje prijateljski orijentisana prema majci,
kao to je naznaeno od strane Koalicije za unapreenje poro -
diljske usluge (CIMS)
- reklamiranje farmaceutskih proizvoda iroj javnosti treba da
je zab ranjeno
- post-poroajne psihoze treba da su prepoznate kao obolje -
nje i problem javnog zdravlja
221
- devetomeseno plaeno porodiljsko (ili oinsko) odsustvo,
u zavisnosti o toga ta je najbolje za svaku familiju
- dnevna nega na licu mesta
Holandija i dalje posramljuje ostatak sveta kada je u pitanju
odravanje sistema koji posmatra kuni poroaj kao normalan
drutveno prihvaen dogaaj. Samo u Holandiji postoji verovat -
noa da e gradonaelnik grada biti fotografisan dok estita
roditeljima roenje bebe u njihovoj spavaoj sobi. Baba moje
prijateljice holandske babice Meri Zwart, Marija Stkvold Eben,
prenosila je ovu mudroliju: ak iako nemate mnogo novca,
imaj te na umu da je spavaa soba najvanija prostorija u kui.
Ljubav i tuga se dele ispod pokrivaa, i nadate se da e vaa deca
doi na svet u spavaoj sobi, i da ete vi u spavaoj sobi napustiti
ovaj svet.
222
Predsednik optine grada Hardervijka u Holandiji, ukazuje dobro -
dolicu 40.000-om stanovniku grada u spavaoj sobi njegovih roditelja,
gde se i rodio.
Moda e jednom roenju bebe i u Nju Jorku biti ukazana ast
u spavaoj sobi njegovih roditelja. Nastaviu da radim ka ostva -
renju tog cilja.
Jedna stvar je sigurna: Ovaj cilj ne moe biti realizovan dok
veina ena u SAD ostane ubeena da njihova tela nisu dovoljno
dobro dizajnirana za poroaj. Ako vas nita drugo nisam ubedila
u ovoj knjizi, nadam se da ete jedno zapamtiti. Vae telo nije
limun!
223
224
225
Drugi deo
POROAJNE
PRIE
226
Harlijevo roenje - 19. oktobar 1995.
Selest Kuklinski
Oko pet sati sam poela da oseam neobine greve. Ne e -
lei da diem lanu uzbunu, nita nisam govorila. Te veeri sam
imala svoj as Razvoja opte edukacije (GED) i nekako mi se nije
ilo. Izigravajui nadzornika, Dona, moj mentor i prijateljica,
odvezla me je na as. Meri, edukator, je rekla da verovatno imam
lane (Brakston-Hiksove) greve. Otila sam kui ranije jer nisam
mogla da se koncentriem.
Grevi su postajali snaniji, i oseala sam vruinu i uzbue -
nost. Jo uvek ove greve nisam htela da nazovem kontrakcijama
za sluaj da i nisu bili. Merila sam im trajanje i trajali su oko 4
minuta svaki. Dona je pitala elim li da vidim babicu, ali ja sam
odluila da saekam dok ne budem sigurna, da se ne bih uzbui -
vala ni zbog ega.
Konano usred reprize serije Zvezdane staze, dok se moje telo
krivilo na stolici, dok sam pokuavala da sedim, zakljuila sam da
je najbolje da vidim babicu. Dona i ja smo se prevezli do Pamele.
Ona me je proverila i rekla mi da sam dole otvorena 3 cen-
timetara, i da u se verovatno jo veeras poroditi. Iznenaeni i
sreni, otili smo kui da se pripremimo.
Konano je doao taj trenutak. Pamela je uskoro stigla, u prat-
nji Ine Mej i Debore. Do ovog trenutka, moja sposobnost za kon-
verzaciju se pogorala. Pokuavala sam da se bavim onim to se
deavalo mom telu. Stvari su se odvijale brzo. Nisam pokuavala
da obuzdam nijednu od kontrakcija. Dopustila sam im da nado -
laze brzinom kojom su dolazile znajui da e to pomoi da ne
doe do kanjenja sa poroajem. Sve je delovalo veoma prirod -
no. Jednostavno sam se prepustila. ak sam i probala sa kupa -
njem, to je bilo vrlo oputajue i od pomoi. Ina Mej i moja
227
majka su me podravale dok sam bila u kadi. Ina Mej mi je
pokazala kako da diem duboko i polako.
Probala sam, i ba tada me je preplavila najsnanija kontrak-
cija. Morala sam da ustanem. Neka krvava siva tvar je ispala iz
mene i bunula u vodu u kadi. U tom trenutku sam poela da
govorim: O Boe! Izala sam iz kupatila i radila ono to sam
morala, bilo da sam uala, bila nagnuta ili etala okolo govorei
O moj Boe, ili igrala kao velika dizalica. Kontrakcije su postale
veoma intenzivne. Jedva da sam imala vremena izmeu njih da
malo odmorim.
Seam se da sam gledala u ene oko mene nekoliko minuta i
mislila da su poludele.
Popela sam se na krevet i nekako sam se grila okolo. Moja
majka je rekla neto oko putanja gravitacije da obavi svoj posao.
Mogla sam zaista da osetim kako to funkcionie. Gledajui bebu
kako se kree dole u mom stomaku, pokuala sam da diem efek-
tivno i da dopustim da se poroaj zavri na najbolji mogui nain.
Doao je trenutak kada sam osetila potrebu za guranjem. In-
stinktivno sam poela da masiram svoju kapiju ivota, da joj
pomognem da se otvori. Onda sam osetila kako se beba probija,
spremna da izae. Kontrakcije su bile dosta teke i samo sam
elela da zavrim sa njima. Skupila sam svu svoju snagu, i sa jakim
guranjem i vikanjem, konano sam pomogla bebi da izbaci glavu
van. Onda je sa jo jednim snanim guranjem izaao i ostatak be-
binog tela. Kakvo olakanje!
Iako nisam bila u mogunosti da kaem vie od O moj Boe,
i O beba, izustila sam Uzmite kameru!
Kada sam pogledala Harlija, moje srce je bilo preplavljeno
ljubavlju. Bila sam obuzeta njegovim prisustvom, nevinou, nje-
govim neodoljivo slatkim glasiem i gestikulacijom, i njegovim
divnim pospanim licem. Iako je poraanje sa njim bilo bolno, ne
bih to tako nazvala; nazvala bih intenzivno prirodno.
228
Remezova poroajna pria - 30. maj. 2003.
Njeri Emenauel
Kada sam bila trudna, mislila sam da u verovatno eleti
epidural, jer sam ula da e naponi biti izuzetno bolni. Dosta se
prialo o bolu na poroajnom kursu koji sam pohaala. U po -
etku sam mislila da elim carski rez, jer onda ne bih morala da
guram, a i ula sam da je guranje najtei deo. Ali kada sam malo
vie razmislila o tome, znala sam da ne elim carski rez, jer bi tre-
balo dosta vremena da se zalei. (Moja majka je prisustvovala
poroajima zajedno sa babicama sa Farme, tokom 5 godina ko-
liko smo iveli na Farmi, tako da sam malo bila upoznata sa
prirodnim poroajem.)
Kada su moji naponi zapravo poeli, istuirala sam se kratko,
ali to nije pomoglo koliko je pomogla etnja. Moja babica u bol-
nici me je stalno pitala da se vratim u krevet, ali sam ja rekla:
Ne. Svia mi se da hodam. Moja tetka Karolina je ostala sam-
nom i pritiskala mi je lea tokom kontrakcija.
Ispostavilo se da je guranje bilo najlaki deo - veliko olakanje.
Neko je drao ogledalo, tako da sam mogla da vidim napredak
dok sam gurala. Rekli su mi da oekujem peckanje, ali ga uopte
nije bilo. Nisam imala epiziotomiju, niti cepanje, i majka mi je
rekla da je moj sin Ramez roen irom otvorenih oiju. Nakon
njegovog roenja, bila sam vie srena nego umorna. Moj period
napona je trajao 8 sati. Ramez je sada star 6 sedmica i sisa kako
treba. Dobio je oko 2,5 kilograma od roenja.
229
Roenje Franciska Otisa - 2. jul 1980.
Kim Treinor
Letnja erupcija vulkana Sveta Helena je bila jedna od najvre-
lijih i najeih kojih se seam, i ja sam poela da oseam da moja
beba eli da se rodi. Poeli su mi konstantni naleti u 5 sati ujutro.
Sunce je tek izlazilo, ali je vruina ve bila velika. Proteklu no
sam spavala na donjem spratu jer je bilo vrue, a i ja sam bila
nervozna i nemirna. Ustala sam i poela da se spremam za dug
i vru poroaj.
Za nekoliko sati ustali su i ostali lanovi domainstva i svima
sam rekla da u se uskoro poroditi. Babice su svratile u rutinsku
proveru i otkrile da je moj grli materice bio otvoren 5 centi-
metara. Vodenjak mi nije pukao kao kod prethodna dva poro -
aja. Babice su mi predloile da bi bilo dobro da proetam
u mom sa svojim suprugom, tako da e mi gravitacija pomoi da
se moj grli materice otvori jo vie. etali smo sat ili dva i ja sam
osetila da su mi za kratko vreme svaki zvuk, boja, oseaj bili
posvetljeni i pojaani. Mogla sam da osetim kako me moja beba
pomeranjem otvara i kada se pojaao intenzitet naleta. Samo
sam se naslonila na drvo. Naleti su postajali sve intenzivniji i
ei. Odluila sam da se vratimo uz brdo do mog kreveta.
Kada smo se vratili, bila sam otvorena skoro 8 centimetara,
ali je vodenjak i dalje bio netaknut. Jo neko vreme sam etala
pored mog kreveta. Kada je moj vodenjak pukao blizu pune di-
latacije, neverovatna koliina vode je iscurela iz mene. Tada sam
osetila da glava moje bebe direktno pritiska grli materice i od -
mah sam osetila nagon za guranjem.
Oseala sam se tako dobro tokom guranja. Bebina glava je
uskoro poela da se pojavljuje i izala je. Ina Mej mi je rekla da
prestanem sa guranjem i ona je brzo uklonila pupanu vrpcu,
koja je tri puta bila obmotana oko bebinog vrata. Onda je izaao
230
ostatak bebe, sva tamno ljubiasta, skoro crna. Bilo je zadivlju -
jue. Otis je imao najduu pupanu vrpcu koju su babice ikada
videle. Otis je bio tako srean to je izaao. Babice su ga odmah
postavile na moje grudi. Bio je gladan i teak oko 4,5 kilograma.
Nedugo nakon poroaja, odluila sam da siem dole u pod -
rum. Bilo je jako vrue i nebo je bilo tamno-ljubiasto kao moj
sin u poetku. Seam se da je vetar duvao kroz otvor za stepe -
nite, dok sam silazila dole sa mojim divnim sinom. Onda je po -
elo da grmi i da seva, i poela je da pljuti kia koja je sve pri -
jat no rashladila. Bila sam zahvalna to sam se porodila meu
porodicom i prijateljima.
231
Renik
Abdominalne adhezije. Uveanje oiljnog tkiva u stomaku,
to dovodi da se organi taru jedan o drugi.
Acidoza. Stanje u kome dolazi do poveanja kiselosti telesnih
tenosti. To je povezano sa respiratornim smetnjama.
Adrenalin. Hormon, iji efekat poveava srani ritam, krvni
pritisak i nivo eera u krvi, kontrakcije povrinskih krvnih sudova
i poveava protok krvi kroz miie.
Akuerska kleta. Velika metalna kleta kaikastog oblika koja
obuhvataju glavu bebe, koja se na kraju izvlai tim kletima.
Aspiratorna pneumonia. Zapaljenje plua izazvano udisanjem
produkata povraanja.
Brakson-Hiksove kontrakcije. Bolne kontrakcije koje se po-
javljuju tokom trudnoe.
ang-angovanje. Kineska re za neno treskanje ene koja
je pod naponima, kako bi se opustila.
Diuretik. Lekovi koji stimuliu i poveavaju izbacivanje urina.
Dula. ena sa iskustvom koja pomae drugim enama u peri-
odu oko poroaja. Ovo je re koja se koristi u SAD; ova re zap -
ravo znai slukinja na grkom.
Eklampsija. Ozbiljno metaboliko oboljenje u trudnoi koje
je povezano sa loom ishranom i neadekvatnim poveanjem zap -
remine krvi majke. esto je smrtonosna.
Embolija amniotske tenosti. Opasna, esto fatalna poroaj -
na komplikacija koja se pojavljuje oko perioda napona u kojoj je
amniotska tenost prinuena da ue u majin krvotok.
Endorfini. Neurohormoni koji ublaavaju bol i proizvode eu-
foriju.
232
Epidural. Lokalna anestezija koja se ubrizgava injekcijom u
nerve koji izlaze iz kimenog stuba u donjem delu lea, kako bi
se umrtvio bol.
Epiziotomija. Hirurki rez perinealnog miia (meice) sa ci -
ljem da se proiri vaginalni otvor.
Fetalna bradikardija. Usporavanje sranog ritma jo neroe -
ne bebe.
Histerektomija. Hirurko uklanjanje materice.
Intubacija. Ubacivanje cevice u disajne puteve radi oivlja-
vanja.
Kolostoma. Operacija kojom se formira novi rektum na tr-
bunom zidu, koji vodi do creva.
Latrogena prevremenost. Prevremeni poroaj izazvan indu -
ko vanim naponima ili planiranim carskim rezom pre nego to
beba dostigne adekvatnu gestacijsku starost da bi bila roena.
Malprezentacije. Prvo pojavljivanje delova tela bebe koje ne
podrazumeva prvo pojavljivanje najvie take na bebinom telu.
Morbiditet. Bolest ili povreda.
Naknadni bolovi. Bolovi usled kontrakcije materice nakon
poroaja.
Neokorteks. Deo mozga koji slui za razmiljanje.
Oksitocin. Hormon koji se lui tokom napona i izaziva kontrak -
cije materice. Sintetiki oksitocin se daje intravenozno da bi sti -
mu lisao poetak napona u bolnicama, a ponekad se daje preko
injekcije kako bi se zaustavilo post-poroajno krvarenje.
Pelvimetrija. Umetnost merenja kostiju karlice.
Perineum. Miini snop izmeu vagine i anusa.
Peritonitis. Infekcija trbune upljine.
Pitocin. Sintetiki oksitocin.
Preeklampsija. Blai oblik eklampsije, metabolikog oboljenja
u trudnoi (vidi Eklampsija)
Prostaglandini. Supstance koje stimuliu glatke miie, kao
to je grli materice.
Pubina kost. Prednji deo karlice.
233
Pluna embolija. Zaepljenje krvnih sudova u pluima.
Posteljina abrupcija. Prevremeno odvajanje posteljice od
zida materice.
Placenta akreta. Posteljica se ugrauje duboko u zid mate -
rice.
Placenta inkreta. Posteljica se ugrauje ak jo dublje u zid
materice.
Placenta perkreta. Posteljica raste kroz posteljini zid, pone -
kad u organe koji je okruuju. Komplikacija izazvana prethodnim
oteenjem materice.
Placenta previa. Placenta se ugrauje preko otvora na grliu
materice izlaui majku i bebu ekstremnoj opasnosti kada grli
materice pone da se otvara.
Relaksin. Hormon u trudnoi koji oputa ligamente.
Riming-in. Bolnika praksa kada se majka i beba dre zajedno.
Ramena distocija. Zaglavljena ramena nakon izlaska bebine
glave.
Sakrum. Karlina kost klinastog oblika koja ini deo kime.
Stadol. Opojni analgetik koji se koristi kako bi otupeo napon-
ski bol.
Toksemija. Eklampsija i preeklampsija.
Uplitanje pupane vrpce. Stanje u kome se pupana vrpca
obmota oko bebe.
Uretra. Cev koja vodi od beike napolje.
Vakum ekstraktor. Ureaj koji se kai bebi na glavu.
Velika multipara. ene koje imaju vie od 5 beba.
Verteks. Poroaj bebe kada prvo izlazi glava.
234
Dodatak A
Centar za babienje u selu Farma:
Ishodi 2.208 trudnoa u periodu
1970 - 2000.
Poroaji u potpunosti zavreni kod kue 95,1%
Transporti 4,9%
Hitni transporti 1,3%
Majke prvorotke 44,7%
ene sa jednom ili vie prethodnih trudnoa 55,3%
ene koje su prethodno imale 6 ili
vie trudnoa 5,4% (72% njih su Amii)
Carski rezovi 1,4% (61% su majke prvorotke)
Poroaji uz pomo akuerskih kleta 0,5%
Poroaji uz pomo vakuma 0,05%
Vaginalni poroaji nakon
carskog reza 5,4% (108 pokuanih; 106 obavljenih)
Posle-poroajno krvarenje 1,8%
Prevremeni poroaji 8,9%
Indukcije 5,4%
Ricinusovo ulje 4,9%
iste membrane 0,5%
Jedenje i pijenje tokom napona 29,1%
Pijenje istih tenosti 49,9%
Pojava mekonijuma 10,6%
Posle-poroajna depresija 1%
Netaknuti perineum 68,8%
1. stepen 19,1%
235
2. stepen 11,5%
3. stepen 0,3%
4. stepen 0,1%
Preeklampsija 0,39%
Prevremenost 2,9%
Potiljani izlazak 93,4%
Zadnjini izlazak 2,2%
Poloaj bebe u materici kada je zadnjica
najblia grliu 2,1%
Poloaj bebe u materici kada su stopala
najblie grliu 0,7%
Potpuni karlini poroaj 0,1%
Izlasci beba licem 0,5% (svi osim 1 vaginalno)
Izlasci beba sa obrvama prvim 0,2% (2 carska reza/2 vagin.)
Blizanci 15 pari, svi vaginalno
Iniciranje dojenja 99%
Nastavljeno dojenje meu enama sa Farme 100%
Smrtonosne anomalije 5 (0,2%)
Smrtnost majki 0
Smrtnost novoroenadi, ne raunajui
anomalije 8/2208 (0,39%)*
4 od ovih smrtnih sluajeva desio se u periodu napona.
2 posteljine abrupcije (1 tokom poslednjih 10 minuta jednog
karlinog poroaja gde su bebina stopala bila jako blizu glave;
drugi sluaj desio se majci prvorotki koja je morala biti trans-
portovana u bolnicu zbog produenih napona.)
2 sluaja kada pupana vrpca ispada pre izlaska bebe (1 od
ovih je obuhvatao majku, kojoj su noge bile paralizovane od po -
lio-vakcine, kod koje je pupana vrpca ispala na prve znake na -
pona).
4 od ovih smrti su se desile tokom prve sedmice ivota.
1 smrt u krevetcu.
236
1 sluaj prevremeno roene bebe koja je umrla od oboljenja
hijelinske membrane, nakon bolnikog poroaja 1972. godine.
1 smrt od infekcije.
*Iako na centar za babienje funkcionie na neki nain kao
poroajni centar, mi smo raunali nau statistiku drugaije nego
to to ine drugi poroajni centri. Poroajni centri uobiajeno
izbacuju sve karline poroaje, blizance, prevremene poroaje,
poroaje majki koje su prethodno imale 6 i vie poroaja i za-
kasnele trudnoe (due od 42 sedmice) tako da se ovakvi po -
roaji ne vide u njihovim statistikama. U naim statistikama su
zabeleeni svi ishodi svake majke, o ijoj prenatalnoj nezi su se
brinule babice sa Farme, bilo da su traile da mi prisustvujemo
njihovom kunom poraanju ili bolnikom poraanju kome su
prisustvovali doktori blizu Farme.
237
Dodatak B
Nega zasnovana na dokazima
Na neki nain, ene u SAD danas imaju vie izbora u pogledu
porodiljske nege nego to smo mi imali nekoliko generacija
ranije. Postoje oblasti u dravi, u kojim ene mogu da izaberu da
li e ih negovati babica, akuer ili porodini doktor. Vie se oe -
vima beba ne zabranjuje rutinski da prisustvuju naponima i po -
roaju svoje supruge, niti se prvorotke rutinski primoravaju na
velike epiziotomije i poraanje pomou akuerskih kleta. Neke
bolnice imaju postavljene kade u poroajnim sobama kao stra -
tegiju za smanjivanje stope primene epidurala.
Sa druge strane, veina porodiljskih odeljenja porodiljske ne -
ge u amerikim bolnicama ima vie ogranienja u pogledu toga
koliko dugo ene smeju da budu pod naponima, nego generaci-
jama ranije, i stopa intervencija je jo jednom u usponu. Poro -
ajni centri su retki u zemlji, kao pre dve decenije, i u mnogim
dravama ne postoji opcija za legalan kuni poroaj. Kao to sam
napomenula u Poglavlju 11, naa stopa smrtnosti majki se nije
smanjivala 20 godina. I moda ak i raste. Generalno, ene su to-
liko nesvesne potencijalne opasnosti od nepotrebnih carskih re-
zova, da ih planiraju kao nain zaobilaenja napona i kako bi
planirali i zakazali unapred roenje svoje dece.
Tuno, ali je jo uvek retko za akuere u SAD da dosledno te -
melje svoju praksu na jakim i dobrim dokazima. Od 1989. godine
Kohrejn saradnja (Cochrane Collaboration), internacionalni istra -
ivaki tim sastavljen od doktora, babica, strunjaka za javno
zdravlje i matematiara, je proeljao najbolje svetske naune
podatke o razliitim tretmanima i upotrebama medikamenata u
238
u trudnoi, naponima i poroaju. Indentifikovali su nekih 457
oblika nege, koje su prouavali, ukljuujui tipove ljudi koji pri -
sus tvuju poroaju, duinu napona, poloaj tokom poroaja, epi -
ziotomiju i dranje bebe u bolnikim jaslicama ili u kolevci blizu
majinog kreveta. Rezultati otkrivaju:
- 41 od 457 oblika su ocenjeni kao isto bezbedni i efektni
(primer iz ove kategorije: neprekidna podrka eni tokom
napona i poroaja).
- 122 su ocenjeni kao verovatno bezbedni i efektni (primer:
adekvatan pristup nezi za sve porodilje).
- 96 je ocenjeno kao postoji kompromis izmeu tetnih i
bezbednih efekata takorei, pola-pola (primer: upotreba leko -
va za ublaavanje bola tokom napona).
- 34 je ocenjeno kao nepoznato je da li su efektivni ili nisu
(primer: rana primena oksitocina za pojaavanje i ubrzavanje
sporih i produenih napona).
- 123 je ocenjeno kao verovatno neefektivni i nebezbedni
(primeri: medicinsko kupanje beba radi spreavanja infekcija i
rutinska umeanost akuera u prenatalnu , naponsku i poroajnu
negu svih ena).
- 41 je ocenjen kao isto tetan (primer: rutinska epizioto -
mija na poroaju).
Oblici nege koje je Kohrejn grupa analizirala, spadaju u
razliite kategorije: lekovi za specifina stanja, tipovi operacija
za razliita oboljenja ili poroajne komplikacije, instrumenti,
maine, fiziki manevri za olakavanje poroaja, drutvene pot -
rebe, poroajni poloaji, reimi ishrane, zabrane i odobravanja
u vezi seksualnog odnosa i povremene tehnike kuhinjske medi -
cine koje su bile prouavane i objavljene. Primer ove poslednje
je upotreba lista kupusa za smanjenje nadutosti grudi kod dojilja.
(Kokrejn tim kae da jo ne postoji dovoljno dokaza da bi prepo -
ruili list kupusa ili ne.) Naravno, veina oblika nege nose sa
sobom jai uticaj od listova kupusa, tako da bi va doktor ili
babica trebalo da se upozna sa ovom listom.
239
Interesantna situacija za razmatranje: Neki od oblika nege,
koji su dobili ocene od Kohrejn grupe, se teko nalaze u bolni-
cama u SAD. Primer je praksa obezbeivanja konstantne emo-
cionalne i psiholoke podrke tokom napona. Kompanije koje
obezbeuju negu i bolnice esto nisu voljne da obezbede do-
voljno osoblja da bi ovo bilo izvodljivo. Drugim reima, tekoa
u pronalaenju takve neprekidne podrke je povezana sa smanje -
njem trokova i utedom novca. Ako je dobar i jak dokaz dos -
ledno ignorisan, razlozi moda nemaju veze sa koristima po vas,
ve vie sa finansijskom ogranienou. Zato bi onda bilo koji
strunjak ili institucija izbegavao da obezbedi neto to se po -
kazalo korisno i od pomoi?
Oko jedne treine svih ovih oblika nege su ocenjeni kao bez -
bedni i efektni, dok drugima nedostaje dovoljno istraivanja za
bilo kakvu preporuku, poto su vie tetni nego korisni. Ovo tre -
ba da nas upozori da postoje lekovi i tretmani oko ijeg prih-
vatanja i upotrebe treba biti obazriv.
Ako elite da proitate vie o radu Kohrejan tima, moete
nabaviti knjigu pod nazivom Vodi kroz efektivnu trudniku i
porodiljsku negu (A Guide to Effective Care in Pregnancy and
Childbirth), dostupnu u svom treem izdanju.
Za web prezentaciju u vezi sa ovim pogledajte: Kohrejn sarad-
nja, www.cochrane.org
240
Dodatak C
Poroajna inicijativa za
bezbednost majki
Koalicija za unapreenje porodiljskih usluga (CIMS, izgovara
se kims) je osnovana 1996. godine kao zajedniki napor irokog
spektra obezbeivaa porodiljske nege, ukljuujui babice, dok-
tore, medicinske sestre, poroajne edukatore, one koji pruaju
podrku tokom napona, i postporoajne dule i savetnike u vezi
laktacije (podsticanja proizvodnje mleka).
U prvih 5 godina, rad koalicije je bio fokusiran na kreiranje i
primenu Poroajne inicijative za bezbednost majki (MFCI) koja
obezbeuje smernice za prepoznavanje i oznaavanje bezbed-
nih po majku lokacija za poroaj, kao to su bolnice, poroajne
centre i slube za kuno poraanje. Ova inicijativa je dala 10 ko-
raka za negu bezbednu po majke, i obuhvata zahteve za mesto
roenja koje e biti bezbedno za bebu, prema smernicama
Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Potroaka verzija Ini-
cijative: Trudni ste? 10 pitanja za pitati je takoe dostupna.
Danas se koalicija uveala, tako da obuhvata vie od 90.000
poroajnih profesionalaca sa odobrenjima za MFCI od strane
mnotva organizacija. Tu spadaju: Ameriki koled za sestre-
babice (ACNM), Asocijacija za prenatalnu i perinatalnu psiho -
logiju i zdravlje (APPAH), Asocijacija enskog zdravlja, Akuerske
i neo-natalne medicinske sestre (AWHONN), Doktori u babie -
nju, Sa vez babica Severne Amerike (MANA), Lamaze Interna-
cional, Aso cijacija za meunarodnu poroajnu edukaciju (ICEA),
Bredli metod, Asocijacija poroajnih asistenata i poroajnih
241
edukatora (ALACE), Dule Severne Amerike (DONA), Asocijacija
meuna rodnih savetnika za laktaciju (ILCA), i Babienje danas.
10 koraka Poroajne inicijative za bezbednost
majki za poroajne usluge u bolnicama,
poroajnim centrima i kuama
Da bi dobilo oznaku CIMS-a kao bezbedno po majku, bol-
nica, poroajni centar i sluba za kuno poraanje, mora spro -
vesti nae principe, zadovoljavajui 10 koraka nege bezbedne po
majku:
Bolnica, poroajni centar ili sluba za kuno poraanje:
1. Nudi svim porodiljama:
- neogranieni pristup tokom napona i poroaja, svim ljudima
po njenom izboru, ukljuujui supruga, kolege, decu, lanove
porodice i prijatelje;
- neogranieni pristup neprekidnoj emocionalnoj i fizikoj po-
drci od strane za to obuene ene, na primer dule ili profesional -
ca za podrku u periodu napona;
- pristup nezi od strane profesionalne babice
2. Obezbeuje preciznu, opisnu i statistiku informaciju
javnosti o svojim praksama i procedurama u vezi porodiljske
nege, ukljuujui i pravila intervencije i ishode.
3. Obezbeuje kulturalno kompetentnu negu - to je nega koja
je prilagoena uverenjima, vrednostima i potuje majinu etni-
ku pripadnost i religioznu opredeljenost.
4. Obezbeuje porodilji slobodu da eta, da se pomera, da
za uzme poloaj koji joj odgovara tokom napona i poroaja (osim
ukoliko postoji specificirana zabrana u cilju otklanjanja kompli -
kacije) i odvraa ene od lithotomije (leanja na leima sa podig -
nutim nogama).
5. Poseduje jasno definisanu politiku i procedure za:
242
- saradnju i savetovanje kroz perinatalni period, sa drugim
poroajnim slubama ukljuujui komunikaciju sa negovateljem
kada je neophodan transport sa jednog poroajnog mesta na
drugo.
- povezivanje majke i bebe radi formiranja njihove adekvatne
zajednice, ukljuujui prenatalnu i post-poroajnu adekvatnu
negu i podrku oko dojenja.
6. Ne primenjuje rutinski prakse i procedure koje nisu po-
drane naunim dokazima, ukljuujui sledee:
- brijanje;
- klistiranje;
- intravenozna procedura
- zabrana ishrane;
- rano pucanje membrane;
- elektronsko fetalno posmatranje;
Ostale intervencije su ograniene na sledei nain:
- stopa indukcije 10% i manje;
- stopa carskog reza 10% i manje u optinskim bolnicama i
15% ili manje u treerazrednim visokorizinim bolnicama;
- stopa VBAC-a od 60% ili vie, sa ciljem da bude 75% ili vie.
7. Edukuje osoblje da primenjuje metode ublaavanja bolova
koje ne zahtevaju upotrebu lekova, ne promovie upotrebu anal-
getika i anestetika, ukoliko nije posebno specificirano za treti-
ranje neke komplikacije.
8. Ohrabruje sve majke i porodice, ukljuujui i one sa bole -
snim ili prevremeno roenim bebama ili odojadima sa uroe -
nim problemima, da dodiruju, dre u naruju, doje i neguju svoje
bebe u meri koja odgovara njihovom stanju.
9. Odvraa od ne-religioznog obrezanja novoroeneta.
10. Nastoji da dostigne WFO-UNICEF Deset koraka bolnike
inicijative za bezbednost bebe zarad promovisanja uspenog
dojenja:
243
- Poseduju politiku u vezi dojenja, u pisanoj formi, komuni -
cirajui sa svim zdravstvenim osobljem.
- Obuavaju svo zdravstveno osoblje vetinama koje su neop -
hodne da bi se primenila ova politika.
- Informiu sve trudnice o koristima i ponaanju tokom do-
jenja.
- Pomau majkama da iniciraju dojenje, u roku od sat vre-
mena nakon poroaja.
- Pokazuju majkama kako da doje i kako da odre laktaciju ak
i kad su odvojene od svojih beba.
- Ne daju novoroenadima drugu hranu osim majinog mle -
ka, osim ukoliko postoje medicinske indicije za to.
- Doputanje majkama i bebama da provode 24 sata dnevno
zajedno.
- Podsticanje dojenja na zahtev bebe.
- Ne dozvoljavaju korienje vetake dojke ili cucle tokom
ishrane beba.
- Podstie osnivanje grupa za podrku dojenju, a na koje
upuuje majke nakon otputanja iz bolnice.
244
Izvori
Organizacije za babienje
Midwives Alliance of North America (MANA)
4805 Lawrenceville Hwy.
Suite 116-279
Lilburn, GA 30047
(888) 923-MANA (6262)
(801) 720-3026 (fax)
e-mail: info@mana.org
www.mana.org
American College of Nurse-Midwives (ACNM)
818 Connecticut Ave. NW, Suite 900
Washington, DC 20006
(202) 728-9860
(888) MIDWIFE
www.midwife.org
National Association of Certified Professional Midwives
PO Box 30955
Bethesda, MD20824
www.nacpm.org
info@nacpm.org
245
Obrazovanje majki za poroaj, dula i graanskih
organizacija
Birthworks
PO Box 2045
Medford, NJ 08055
(888) TO-BIRTH
www.hometown.aol.com/birthwkscd/bw.html
The Bradley Method of Natural Childbirth
PO Box 5224
Sherman Oaks, CA 91413-5224
(800) 4-A-BIRTH
www.bradleybirth.com
Citizens for Midwifery
PO Box 82227
Athens, GA 30608-2227
(888) CFM4880 Cfmidwifery@yahoo.com
www.cfmidwifery.org
Doulas of North America (DONA)
1100 23rd Ave. East
Seattle, WA 98112
(801) 756-7331
www.DONA.org
Association of Labor Assistants and Childbirth
Educators (ALACE)
Jessica Porter, Executive Director
PO Box 382724
Cambridge, MA 02238-2724
246
Magazini
Mothering
PO Box 1690
Santa Fe, NM 87504
www.mothering.com
Midwifery Today
PO Box 2672
Eugene, OR 97402
(800) 743-0974
Midwifery@aol.com
www.midwiferytoday.com
Birth
Blackwell Publishing
Commerce Place
350 Main Street
Malden, MA 02148-5018
www.blackwellscience.com/bir
Knjige
- Childbirth Without Fear, 5th ed. Grantly Dick
- The Five Standards for Safe Childbearing David Stewart,
Ph.D.
- Obstetric Myths Versus Research Realities, Henci Goer
- The Thinking Woman's Guide to a Better Birth, Henci Goer
- Metabolic Toxemia of Late Pregnancy, Thomas H. Brewer
www.ebook.kalico.net
The Brewer Pregnancy Hotline (802) 388-0276
247
- In Labor: Women and Power in the Birthplace, Barbara Katz
Rothman
- The Tentative Pregnancy, Barbara Katz Rothman
- Birth as an American Rite of Passage, Robbie Davis-Floyd
- Childbirth and Authoritative Knowledge, Edited by Robbie
Davis-Floyd and Carolyn Sargent
- Birthing from Within, Pam England, CNM
- Mothering the Mother, Marshall Klaus, M.D., John Kennell,
M.D., and Phyllis Klaus
- The Natural Pregnancy Book, Aviva Jill Romm
- Natural Health after Birth, Aviva Jill Romm
- Birth in Four Cultures, 4th ed. Brigitte Jordan
- After the Baby's Birth: A Complete Guide for Postpartum
Women, Robin Lim
- Pursuing the Birth Machine, Marsden Wagner
- Diary of a Midwife: The Power of Positive Childbearing, Ju-
liana van Olphen-Fehr
- Baby Catcher: Chronicles of a Modern Midwife, Peggy Vin-
cent
- A Guide to Effective Care in Pregnancy and Childbirth, Mur-
ray Enkin, Marc J.N.C. Keirse, et al.
- Childbirth Unmasked, Margaret Jowitt
Oizjavi vezano za babienje, videti: Charting a Course for the
21st Century: The Future of Midwifery. A Joint Report of the Pew
Health Professions Commission and the University of California,
San Francisco.
Center for the Health Professions (www.pewtrust.org).
248
Video materijali
Spiritual Midwifery
Video Farm
41 The Farm
Summertown, TN 38483
www.inamay.com
A Natural Delivery of Vertex Twins
Video Farm
41 The Farm Summertown, TN 38483
www.inamay.com
A Breech Birth and Shoulder Dystocia
Video Farm
41 The Farm
Summertown, TN 38483
www.inamay.com
Assisting a Vaginal Breech Birth
Video Farm
41 The Farm
Summertown, TN 38483
www.inamay.com
Breast Is Best
Distributed by Video Farm
41 The Farm
Summertown, TN 38483
www.inamay.com
Born in the U.S.A.
Independent Television Service
51 Federal St., 1st Floor
San Francisco, CA 94107
www.itvs.org
Fanlight Productions, wwwfanlight.com
249
Birth Day
Sage Femmes, Inc.
PO Box 1006
Essex, MA 01929
www.homebirthvideo.com
Miss Margaret (A documentary about Mrs. Margaret Charles
Smith)
Sage Femmes, Inc.
PO Box 1006
Essex, MA 01929
www.homebirthvideos.com
Giving Birth: Challenges and Choices
Produced and directed by Suzanne Arms
PO Box 830 Durango, CO 81302
(877) BIRTHING
www.birthingthefuture.com
Singing the Bones
Caitlin Hicks, Producer
General Delivery
Roberts Creek, BC
Canada
www.fatsalmoncinema.com
250
O autoru
Ina Mej Gaskin je autor meunarodno priznate knjige Du -
hovno babienje (Spiritual Midwifery). 1970. godine je suosno-
vala zajednicu Farma u Samertaunu, u dravi Tenesi, sa svojim
suprugom Stivenom i 250 drugih mladih ljudi, i skrenula svetsku
panju na prirodan poroaj. Takoe je osniva i direktor Centra
za babienje, lociranog na Farmi. Do sada se Centar za babienje
pozabavio sa vie od 2.200 poroaja. Tokom 1994. godine, Ame -
riki asopis za javno zdravlje je objavio statistiku Farminog cen-
tra, istiui njegove niske stope bolesti i smrtnosti i nisku stopu
medicinskih intervencija tokom poroaja.
Tokom protekle 3 decenije Ina Mej je drala predavanja na
babiarskim konferencijama i medicinskim kolama irom sveta.
Tokom 1997. godine, primila je nagradu ASPO/Lamaz Irvin abon
i nagradu Perinatalne asocijacije drave Tenesi. Tokom 1999. go-
dine, poroajna tehnika koju je Ina Mej popularizovala i podua -
vala (a koju je nauila od babica iz plemena Maja, u planinama
Gvatemale) je zvanino priznata u akuerskoj literaturi. Gaskin
manevar je prva babiarska ili akuerska tehnika nazvana po
eni. Ina Mej je ko-osniva i bivi predsednik Saveza babica Se -
ver ne Amerike (MANA). Ona predstavlja MANA u Inicijativi za
bezbedno majinstvo, Amerike koalicije, koja je inicirala pro-
jekat Program bezbednog majinstva, u cilju da javnost postane
svesna problema sa smrtnou majki, koji moe da se izbegne.
Ona je jedan od tvoraca dokumenta o optoj saglasnosti Koalicije
za unapreenje materinske nege (CIMS) i njenih Deset koraka
poroajne usluge bezbedne po majku. 2002. godine postala je
sa radnik na Mors koledu na Univerzitetu Jejl.
251
Zavrila je master studije engleskog jezika na Univerzitetu Se -
ver ni Ilinois 1962. godine, radila u Pis Korps od 1963. do 1965.
godine i uz to je sertifikovana profesionalna babica. Nastavila je
da ivi na selu Farma sa svojim suprugom Stivenom.
Za vie informacija o kunom poraanju
posetite sajt:
www.kucniporodjaj.com
252
Preporuujemo
Preporuujemo najbolje biljne preparate i tinkture prema
originalnim receptima dr Riarda ulca: za jaanje imuniteta,
poboljanje cirkulacije, jaanje srca i mozga, hormonalne prob-
leme, probleme sa vidom, kone probleme, ienje organizma
i dr.
Savetovanje i naruivanje na tel. 060/022-8926 (Srbija)
www.prirodno-lecenje.com
253
254