Re 84.

30
OGLEDI O PRAVDI
ODBAENI TERET
Viktor Ivani
OSTAVINSKA RASPRAVA
Viktor Ivani
ORIGINALI I KRVOTVORINE
Viktor Ivani
USTAVNI IDENTITET EVROPSKE UNIJE:
TA EVROPLJANE DRI NA OKUPU I KAKO MISLITI
EVROPU VREDNU OUVANJA?
Nenad Dimitrijevi
DRUTVENI POKRETI KAO KONSTITUTIVNA MO:
KO INI NAROD I TA TREBA DA SE KONSTITUIE?
Nenad Dimitrijevi
VOA I DVA VICA
Dragana Mladenovi
7
17


27
69
89
107
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja Re 84.30
113
127
149

185
221
231
285
297
319
PESME
Sinia Tuci
LEGENDA O NJEGOU I LEGENDA O ILASU
Predrag Brebanovi
PROJEKT BIROBIDAN: OBEANA ZEMLJA
U SOVJETSKOJ KOMUNALKI
Milan Suboti
VIROZA
Lamija Begagi
PERIPATETIKE
Slavica Milet
EMPIRIJA UZVRAA UDARAC:
NAJDUI PRIKAZ JEDNE KNJIGE IKAD
Nenad Velikovi
TREBA LI KOLE DA PODUAVAJU PATRIOTIZMU?
Hari Brighaus
TREBA LI DA PROMOVIEMO PATRIOTIZAM
U KOLAMA?
Majkl Hend
DA LI NAS ITANJE KNJIEVNOSTI INI MORALNIJIM?
Rastislav Dini
333
339
359

375
POLJEM PREKO REKE
raa kominac radoslav
DINDER I FRED
Saa Ili
TRANSNACIONALNI OBRT, KOMPARATIVNA
KNJIEVNOST I ETIKA SOLIDARNOSTI:
TRANSNACIONALNA KNJIEVNOST IZ RODNOG UGLA
Jasmina Luki
KNJIEVNI ODJECI I REAGOVANJA:
ANALIZA ROMANA PAD KOLUMBIJE SAE ILIA
I PARANOJA U PODGORICI BALE BRKOVIA
Matija Otaevi
Izdava:Fabrika knjiga, Beograd, Knez Danilova 55a,
+381 11 3224577, www.fabrikaknjiga.co.rs, fabrikaknjiga@sezampro.rs
Urednici: Aleksandra Bajazetov, Predrag Brebanovi, Dejan Ili,
Slavica Mileti
Glavni i odgovorni urednik: Dejan Ili
Grafiko oblikovanje: Olivera Bataji Sretenovi
Kompjuterska obrada: Tanja Valjarevi
ISSN: 0354-5288
Ovaj broj Rei poeli smo da pripremamo u prolee prole godine,
pored ostalog i sa idejom da njime obeleimo prvu deceniju rada Fab-
rike knjiga. Ubrzo se pokazalo da ga 2013. neemo objaviti. Ni poetak
2014. nije davao razloga da pomislimo da e izlaenje Rei biti mogue,
bez obzira na injenicu to e se ovog septembra navriti punih dvadeset
godina njenog postojanja.
Dogodilo se, meutim, da na podsticaj urednica Peanika Svetlane Lu-
ki i Svetlane Vukovi ovaj, 84. broj asopisa ipak zavrimo i spremi-
mo za objavljivanje. Naime, zajedniki smo doli na ideju da umesto
tampanja, koje se u ove dve godine i pored oekivane predusretlji-
vosti tamparije Standard 2 pokazalo kao nedostino, Re objavimo na
njihovom sajtu. Tako se ovaj dvostruko jubilarni broj konano naao
pred itaocima.
Redakcija Rei
OGLEDI O PRAVDI
VIKTOR IVANI

A jel ovo sve ide u zapisnik?
Razgovor se snima. Nadam se da vam to ne
pred stavlja problem.
ta bi mi bija problem, samo ti snimaj, prika.
To mi je jo i drae nego da posli neto sastavlja
svo jin riima.
Nita neemo sastavljati bez vaeg uvida.
E dobro, jer kad ide svojin riima, to je uvik
ma lo, ono. Ovako e se tano znat ta san reka i ta
ni san. A ja ti ne man ta tajit.
Kasnije ete u svakom sluaju potpisati steno-
gram. Ovo je istraga o nesrei i moramo se strogo
dr ati pro ce dure. Znate da imate pravo i na odvjet-
nika?
A koji e mi kurac odvjetnik? Proa san ja teki
sranja u ratu, prika, ovo mi je sad pikin dim, ra-
zu mi. Pandur i magnetofon, jaka stvar, mislin, bez
uvrede. A i ta bi advo kat moga znat kako mi se sa
dizalice strovalilo dvajs vria cimenta, jel tako?
Dvadeset i dvije.
Molin?
Dvadeset i dvije vree cementa.
Dobro, isti kurac. Samo da zna da ta dizalica
mo re bez problema podnit paletu sa etrdes vria.
Zvir je to, ono, Njemac je to napravija. Ja mislin da
je tu otkad je i skla dite cementare, znai brat bratu
tri e sipet godina. Al nikad sa njom problema. To ti
je klizna dizalica, prika, talova, ide uz plafon hale i
pii u etri smjera.
Dobro, i koliko dugo vi upravljate tom diza li-
com?
Sae bit sedma godina, otkako san god ovde. Ja
san ti se u cementari zaposlija, ono, malo priko veze,
malo san ima prednost ka branitelj, zna i sam kako
to ide.
ODBAENI TERET
VIKTOR IVANI
8
Re no. 84/30, 2014.
Pretpostavljam.
A prije san radija ka zatitar, u Rojal Sikjuriti, samo to mi je bogami
dopizdilo. Ipak ti je tu glava nonstop u torbi, razumi, svaki drugi dan neka frka.
Ovi mlai ludai danas potegnu pitolj za dvista kuna, bogte jeba, sjebana je to ge-
neracija. A i ena mi je doma poela srat, ono, te moran mislit na dicu, te star san
ja za kaubojske filmove, te nee ona ostat udovica bez korice kruva, te iovako me
trese pitiespi, joe me vie ako nosin oruje. Da buden iskren, sa pitiespijen je bila
u pravu, to me jo zna ee drmat
Vratimo se dizalici.
A uj, ovo je bija dosta okej posal. U prvi par miseci san proa ka neku
obuku, brzo san ua u ir, a posli je ilo lako.
Imate, znai, kvalifikaciju za rukovanje strojem?
Iman, prika, papir i peat, mogu ti ga i pokazat. Nije ti to velika filozofija,
ono, lake je nego vozit auto, dvi-tri komande i aj bog. Samo posli je cementara otila
ukurac, to zna, banda je sve to razjebala, pizdain materina. Jel zna da etri miseca
nismo primili plau?
uo sam.
E, to snimi obavezno. etri miseca bez plae, materin jeben krvavu,
pa aj ti preivi, aj dici daj jist i kupi in knjige za kolu. Dobro, moji vie ne idu u
kolu, ne znan ni sam di idu. Al kad se sitin zata smo mi ratovali, prika, za krkane
ta su se nakesali miljona, doe mi slabo, asna ri, ono, mozak mi se zamrai. Je,
uzeja bi in sad puku u ruke, kako ne, moj kurac, da in oslobaamo zemlju zato da
je oni mogu opljakat, pa bolja mi je bila neosloboena, bogte jeba, rae bi da me
etnik pljaka nego ova domaa bagra.
U redu, ali sad mi objasnite kako je dolo do toga da teret s dizalice
padne na unesre enog.
Kojeg unesreenog?
Govorim o gospodinu Marinovu. O ovjeku kojeg je poklopila paleta
s vreama ce menta.
A uj, ja kad san doli njega vidija, osta san paf, blago reeno. Nisan
moga oima vi rovat, ono, totalni ok.
Nakon to je teret pao na njega?
Ama prije, prika, prije. Mislin, zna san da se cementara prodaje, da
drava trai ku p ca na sve strane, dolazili su ovde razni macimudani razgledavat, sve
razbojnik do raz bojnika, ako mene pitat, al da je i on u iru, e to nisan ima blage
veze. Kad eto ti njega sa di rektoron obilazi pogone, a ovi mu se sve uvija okolo i
cvrkue, viri mu iz dupeta, ono, teka pne umatika. Bogte jeba! Prvo san mislija da
9
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
san falija, ipak sve to gledan odozgo, iz kabine di zalice, razumi, al kurac san falija,
nema anse, kosa je posidila, drob malo nabotija, al sve drugo je isto, oni troloavi
pogled, ista puvanderska nadrkana faca, pa moti sa rukama, to je on, bogte jeba, doa
ovik kupit cementaru.
Vi ste, dakle, gospodina Marinova ranije upoznali?
Jesan, prika, upozna san ga. Ne znan dodue bi li se on mene sitija,
nisan siguran, prije bi reka da ne bi, al ja san njega bogami dobro zapantija.
A kad je to bilo?
Prije ravno dvajsidvi godine. E vidi, bogte jeba, koja je to simboli-
nost dvajsidvi godine. Znai, za svaku godinu po jedna vria cimenta, he-he to
je ba ono
To uope nije smijeno.
A dobro, pa ti se nemoj smijat.
Bolje bi bilo da se i vi ne smijete. ovjek je stradao, a vi ste pod is-
tragom.
A jel ti to meni neto ka priti, a? Sluaj, prika, ako si mislija pritit,
mo komotno na stavit sam. Mislin, proa san ja razni sranja, ovo ti je meni nita,
pikin dim, to si utuvi u glavu.
U redu, ispriavam se, nastavite Kako ste upoznali gospodina Ma-
rinova?
Znai, prije dvajsidvi godine, to ti je bilo ratno vrime. A ja san ti u
ratu bija vojni po licajac. Mislin, prvo san proveja par miseci gori na uki kod To-
puskog, ka dragovoljac, a onda me ila povuka u vojnu panduriju, on je bija dobar
sa bojnikom. ta koji kurac trunit u rovu, reka mi je, joe i metak fasovat, ovde si
u toplo, svoj ovik, a i ne puca se, osin kad ti se napne nekom etniku otfikarit uvo,
il mu sprait rafal pod noge da plee kozarako. Tako san ti ja obuka bili opasa,
prika, i naa se u ekipi, ista smjena, dobra smo skroz bili ekipa, ja, ila i Tibor, mi
smo ti operirali u Lori. uja si za Loru?
uo sam.
Zna ta je tamo bilo?
uo sam. Samo ne znam kakve to ima veze.
E, tamo smo ti mi obraivali etnike. Mislin, bilo je tu i dosta civila,
al to su za mene bili etnici, jebemu mater. Ja ti nisan od oni ta su posli rata pri-
okrenili monturu, ono ka, nije tribalo ovo, nije tribalo ono. Kurac nije! Sve je to
bija etnik do etnika, da nismo mi nji satrali, satrali bi oni nas. Dobro in je oni
reka da nemo sa asnin sestrama dobit rat, oni, oni, kako se zove
Nije vano. Hajde da se sad fokusiramo na na predmet.
10
Re no. 84/30, 2014.
Pa u predmetu san ja, prika, usrid san predmeta. ila je bija najlui
od nas, dimija je na mlazni pogon, nikad se umorit. A i bojnik isto, bojniku su sva-
kakve pizdarije padale na pamet. Dosta smo sa strujom radili, sa induktorskim, ono,
prikai mu elektrode na jaja il na bradavice i drmaj brale. A drugo su bili standardi,
ono, lizanje asfalta, lajanje u pasjoj kuici, zimi polivanje sa ladnon vodom, pa nou
tamburanje, tu je Tibor bija car, raspitoljija bi se u pizdu materinu. A Tibor ti je
bija ka intelektualac, ono, studira ovik pravo, trea godina, a kad razvali sa bejzboj
palicom, bogte jeba Ja se ne mogu sitit etnika koji nije propiva, jebemi mater,
propiva je ak i Lauferov stari. uja si za Laufera?
uo sam.
E, oni ta je nedavno flipnija i ucmeka na ulici onog tajkuna. A sta-
rome mu je neto puklo u drobu kad ga je bojnik obraiva nogama, jebiga boe,
pretjera je tu bojnik, zna je bit nagal u pizdu materinu. Al tip je bija isti etnik,
to da se razumimo.
A zato vi to meni priate? Kakve to veze ima s ovom istragom?
Pa ima veze, prika, ima. Pita si me kako san upozna tog Marinova i ja ti sad
pokuavan do do toga. Ne mogu bez da ti reen ko je ta bija i di je bija, jebemu mater.
Ali mene ne zanimaju dogaaji od prije dvadeset i dvije godine. Te
stvari ste trebali odavno ispriati policiji.
A ta si ti nego policija? Ima znaku, ima magnetofon, i di smo sad?
Mene niko nikad nije nizata zva ni pita, ovo je prvi put da neki kurac prian. I ti
to sad ne sluat?
Ja sam zaduen za istragu o jueranjoj nesrei u cementari. Drugo me
ne zanima. Dru go je za kriminalistiki odjel.
To san svatija da te ne zanima, to ne zanima nikog osin nas pitiespije-
vaca. A svi ka sve znaju, to mi je najlue. I ta bi ti onda istraija, majketi?
Za poetak je li do nesree, u kojoj ste bili akter, dolo zbog kvara na
stroju ili zbog ljudske greke.
A sluaj, ko je od nas bez ljudske greke, a? Naprimjer ti tvoj Marinov,
ta sumnja da je moda strada zbog ljudske greke, on je bija cili jedna ljudska gre-
ka, razumi. Greka od glave do pete.
To je sad nevano. Mene zanimaju konkretne injenice oko konkret-
nog dogaaja.
Pa ja ti govorin injenice, prika, al ti ih ne eli ut. Ovako kad te gle-
dan, re ka bi da si jedva uvatija tries godina. Znai, kad je bija rat tek si moda poa
u kolu, ono, igra si na franje, nisi jo poeja ni drkat, normalno da te boli kurac. A
mi smo ve pro li teka sranja.
11
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Opet vi o prolosti. Neu gubiti vrijeme na to, kako ne razumijete.
Duni ste iznijeti svoje svjedoenje o onome to vas se pita, na osnovu ega emo
donijeti procjenu o daljnjim postupcima. Je li vam to jasno?
E onda emo ovako, prika. Ja san tebi spreman sve re, al onako kako
ja ou. A ako ti to ne eli sluat, onda lipo odjebi. Pa ti fino istrauj, boli me kurac,
al bez mene. Poto u ja muat.
Kako to mislite?
Mislin kako san reka. Odsad ne otvaran gubicu. Mogu muat sam, a
mogu i sa advo katom. Jo bolje sa advokatom. Pa ti istrauj kad si maher. Jer meni je
ovde na kocki malo ea pizdarija, ono, par godina robije, a tebi je po ure vrimena.
I ti to sad uspo redi, piz damu materina. Ako ti nema po ure vrimena, a ta bi ti ja
olakava posal, aj reci? Al sam si to tija, prika, ja san ti bija spreman iznit cilu istinu.
Tvrdoglavi ste.
Ko je tvrdoglav?
Hajde, u redu
ta je u redu?
U redu, priajte Samo probajte biti saetiji, molim vas. Stali smo
kod toga kada ste i kako upoznali gospodina Marinova?
Upozna san ga u vrime dok san sluija u Lori, to san ti ve reka. A ti
si o tome uja, kae, iako ne zna ni po mise. Jel zna, naprimjer, da se tamo zna
naplaivat upad?
Ne znam.
Eto vidi. Dolazila bi nekad ekipa nou i plaala upad, ka da idu u tea-
tar ili, tajaznan, u cirkus. To je bojnik organizira, ka ono, siva ekonomija, razumi.
Pedes maraka za gledanje, tad ti jo nisu bili euri, sto maraka ako provrtit dva-tri
ira sa induktorskim, ili ako dobit kvarat od ure nasamo sa etnikom u eliji. Tibor
se tu maksimalno dobro zajebava. Plati, brale, da bi branija domovinu, govorija je,
bija je lud ka kurac. A finog je svita tu znalo do, ono, gospoda, ugledni graani.
Ono, po danu profesor, po noi mrga i mesar, razumi. Moga bi ti sad nji deset
izdiktirat ta ji svi u Splitu znaju, al bojin se da koga ne priskoin, jebemu mater,
ne bi tija bit nepravedan.
Je li onda gospodin Marinov bio meu tim posjetiteljima?
A nije, ne. Bar ga ja nisan vidija. On ti je upa u lanac priko kunih
posjeta.
Kakvih kunih posjeta?
Pa bilo je i kunih posjeta na istu emu, prika. Vie ka putujui teatar,
razumi, kazalite u kui. To je isto bojnik organizira, al nije bilo za lovu, jebiga,
12
Re no. 84/30, 2014.
nego po naredbi, to se radilo samo za velike njuke, ono ka, dravni posal, razumi,
zabava za krkane na vlasti. Tibor je to zva rent-a-logor, lud je bija u pizdu materinu.
Samo nije toga bilo puno, sve skupa moda etri-pet posjeta, ne vie. Al taj put di
je uletija i Marinov, tad je sve polo pokurcu, ono, dvista posto pokurcu.
to se dogodilo?
Sian se da je bija studeni, negdi poetak. Bojnik nan je naredija da
se u pono nacrtamo u Mimicama. Tamo je vikendicu ima oni ta je u to vrime bija
glavni dravni tajnik. A zna ta je ti tip danas?
Ne znam.
Taj ti je danas lan Vlade, ministar uprave, prika. Jel ovo snimljeno?
Jeste.
E, to mi je vano da se snimi. Znai, ukrcamo se u kombi, naprid u
kabinu mi ekipa, ja, ila i Tibor, a straga jedan Srbin, vezan, mislin da se zva Rade,
je Rade je, ne mogu mu se sad sitit prezimena, inae isti etnik, bez greke, i onda
pravac Mimice, to ti je negdi izmeu Omia i Makarske, u vikendicu od glavnog dr-
avnog tajnika, koji je danas ministar uprave ovo ponavljan da buden sigurniji da je
snimljeno. I nita, naemo mi kuu po onoj noini, parkiramo isprid garae, tamo
ve par limuzina, ono, mrcine od auta, uglavnon meke i bende, izaemo, idemo
izvadit Srbina vanka, kad ono, kurac, ne mie se etnik, bogte jeba, mi ga drmamo,
tresemo, tipamo, ila ga vajzne nogom, ma kurac, nita. Rade u kombiju mrtav.
Mrtav?
Mrtav, bogte jeba! Sad, ne virujen da su ga u vojarni tako natamburali
da umre, skroz je normalno ua u kombi, mislin, vidili bi neto, prije bi reka da
mu je puklo srce od straja, ono, usra se Rade namrtvo. To san ja ve via i prije,
prika, da ljudi dobiju srani od straja. Uglavnon, izleti bojnik prid garau, on je
ve ranije bija doa u Mimice, vidi ta je na stvari, ono, popizdija je naisto, psuje,
jebe nan sve po spisku. ta sad, bogte jeba? Nita, vratiemo se nazad u vojarnu po
novog etnika, kae mu Tibor, ka, naemo nekog ko je u boljoj kondiciji od Rade,
zajebava se, poto ti se Tibor uvik zajebava. A bojnik samo ta mu nije zavida trisku,
kurac ete se sad vraat, kae, tamo i nazad to je jo dvi ure, ovi vas unutra cilo vri-
me ekaju, ve me uru vrimena prcaju u glavu da di ste vie. Pa via je sila pizdamu
materina, kaen ja, ta sad moemo? Nita, kae bojnik, saete lipo izvlait ibice.
Za koji bi kurac izvlaili ibice? pita ila. Ko izvue najkrau glumie Srbina, kae
bojnik. A ta sad ti vrti oima? Misli da se ja tu neto alin, a?
Nita ja ne mislim.
Kurac se alin, prika. Rat nije bija ala. Sad, da buden iskren, isprve
smo i mi mislili da se bojnik zajebava, al kurac, vidimo on mrtav ozbiljan, ni njemu
13
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
nije drago da najebe, ono, taman se dobro uteka guzonjama i sad nee da ispadne
nesposobna pika, razumi. I nita, izvlaimo mi ibice, ila izvue najkrau, ono,
pa mu je mrak na oi, jebe mater ciloj zemaljskoj kugli, uzeli ga ja i Tibor malo u
ir, pa i slii dosta na trofazne, govorimo mu, da ga jebe ti si najbolji izbor, a onda
se i ila malo skulira, ono ka, moe sve skupa ispast dobra zajebancija ako budemo
uigrani. I nita, skine on jaketu od uniforme, obue one prnje sa mrtvog Rade,
Tibor mu jo rekne da se prikrsti livon rukon sa tri prsta, ovi ga mune sa lakton u
rebra, kretenu, kae mu, jeben ti sa tri prsta sestru u piku, Tibor se smije, i onda
ti mi uemo unutra.
Gdje unutra?
U konobu, prika, to ti je bilo u konobi, ka malo odiza kue. A unutra
veliki stol krcat spize, ono, prut, sir, komadi ladne janjetine, mesine koliko oe,
pa pivo, crno vino, boca ka u staklariji. Na elu stola dravni tajnik, stodvajs kila
ive vage, ono, komad mazgova, razumi, a okolo etri njegova pajdaa, cereu se,
zavrnuti rukavi, pijani ka letve, blii in mast oko usta. E, jedan od njih, sidija je
livo od tajnika, bija je Marinov. On je tad, kako se govorilo, ilegalno uvozija oruje
i ka za nagradu vodija glavni biznis sa duvanom, bija je dravni vercer, drugin
riima, ta emo se lagat. Sian se da je ima fleku od vina na koulji, onako, veliku
ka dlan, pogleda je u ilu onin troloavin oima i reka: Oemol edu prvo malo
naranit da nan bude jai? i udri u smij, materlimu jeben. I nita, bojnik gurne
ilu u kantun isprid neke tri bave, ja i Tibor se nakenjamo sa strane, ka ono, sae
past teko isljeivanje, sae nan etnik priznat ko ga je aktivira, odae nan mreu
svojih jataka, ila je ima u glavi bar dvajs imena ta smo ih ve zbajbuili u Loru.
Razumi se, mi smo se prije dogovorili da radimo samo sa strujom, nikakve druge
fizikane, a onda smo Tibor i ja sa izolir bandom oblipili kontakt na induktorskom,
to niko nije moga vidit, tako da ne bude rizika. I nita, ja ili zakain elektrode na
ui, bojnik mu se dere isprid face, ono, pivaj imena kompanjona, smrade, di van
je etnika centrala i te stvari, Tibor vrti induktorski uprazno, a ila se trese i skvii
na sav glas, bogte jeba, jo onako koluta oima, stie zube, iv da se usere. Oni za
stolon se raspametili, u pizdu materinu, smiju se, pljeskaju, vidi ede ta se trese,
viu, vidi ta je edo dobar vodi, evo ti sad tvog Tesle, jebati Tesla srpsku mater i te
stvari. Skroz je dobar bija ila, ono, uvjerljiv, trajalo je to dobri dvajs minuti, prika,
svi zadovoljni, sve ka po pagu, a onda je ispa iz scenarija, jebenlite boe, neto ga
je puklo u glavu i ispa je iz scenarija.
Kako to mislite?
Uivija se, razumi, valjda ga je ponila gluma, ne znan koji mu je kurac
bija. Nita van neu priznat, dere se ila, moete mi nokte upat al nita van neu
14
Re no. 84/30, 2014.
re! Bojnik iskolaija oi, gledamo ga ja i Tibor, ono, ne moemo virovat, bogte
jeba, motajemo mu sa obrvama, koji ti je kurac, kretenu, joe nas uvalit u sranje,
al ila jo lui. Pizdavan materina ustaka, dere se, i jo se onako puvanderski is-
prsija, svima van jeben ustaku mater u piku! Bogte jeba! Kuri se iz ista mira,
razumi, ka da je ispa iz partizanskog filma, mislin, kuin ja da mu je pijana stoka
ila nakurac, al di ti je mozak, kretenu, nemo in ustaku mater betimat, i to ka
zarobljeni etnik, razumi, al daba, nemo budalu spasit od njega samog. Prvo mu
je bojnik razveza jednu peurinu, dobro ga je oajdarija i tu se ila zdrma, ono
ka, uokira se malo, ja mislin da bi bija skroz doa sebi. Samo ve se diga dravni
tajnik, mazgov stokila, i punta ga nogom, razumi, ko je to moga oekivat, bogte
jeba, zaletija se i punta ga nogom u prsi. Tu je ili udrila krv u glavu, ono, puka
je totalno, samo je odskoija iz unja i prokinija ga glavon, ovome je isti sekunda
iknila krv na nos. Materti jeben usta, urla ila, ti na mene dizat nogu, smrade
jedan! Probajemo ga ja i bojnik nekako uvatit, ono, zgazie dravnog tajnika, bogte
jeba, ve mu je cila njuka krvava, ispae totalno sranje, ipak je to visoki dunosnik.
I onda mu je taj tvoj Marinov spraija dva metka u drob. Razumi? Ka grom iz vedra
neba, izvadija je ubre pitolj, straga iza pojasa, i spuca dva metka u ilu. Jel mo to
pojmit, prika? Da jedan takvi jadnik, govno vercersko, pika koja rata nije vidila,
oda okolo u minkerskon odjelu i nosi za pojason pitoljinu? Odma san ga sastavija
akon u vrat, samo je pa doli ka svia, onda se zaletija i Tibor i krenija ga rasturat, ja
san ga isto dokaija jo dva-tri puta od bisa, nisan ga alija, onda je Tibor repetira
pitolj, upra mu cjev pod bradu, ovi samo krklja i slini. Ubiu te, materti krvavu
jeben u piku, vie Tibor, sau ti prosut mozak, gubo troloava! Stoposto bi ga
propuca da nije bojnik skoija, ono, miljon posto, al nekako ga je uvatija i odgura,
a tu san ve i ja dra Tibora da ne ispadne jo vea pizdarija, razumi, to mi ba nije
bilo pametno, ako u pravo, smrad je zasluija metak u guak. Eto, prika, tako ti je
prolo to upoznavanje. Bi li on mene danas pripozna u facu, to ti ne znan re. ake
bi mi se sitija stoposto.
I kako je zavrilo to u konobi?
A nita, bojnik je to valjda neto ka sredija, smulja je neki kurac. Ja i
Tibor smo odma iznili ilu u kombi i pravac hitna. Tibor je vozija, ja san bija straga
sa ilom. A ovi jo betima, bogte jeba, cili krvav, dri se za drob, i lei uz mrtvog
Radu. Jel mo to zamislit, u pizdu materinu? Ne znan koju je priu bojnik sloija
onima u kui, nisan ga posli ni pita, bija mi ga je pun kurac, da ti buden iskren.
Da si me onda pita bija bi mu one ibice ta smo ih izvlaili najrae skuca u oi. Ne
virujen da in je reka ta je stvarno bilo, da je ubre upuca Hrvata, jer bi in onda
prizna da smo ih ili zajebat, razumi. Bie in proda neka sranja, ka, to nan je bija
15
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
vaan svjedok, nemo pucat na nekog ko e nan odat cilu etniku mreu, ono, a
momci su malo ukurcu, momci su flipnili u glavu na ratitima i te stvari. Sigurno
mu nije bilo lako, poteno reeno, mrcine su to. Al nije posli najeba, ja san bogami
oekiva da e najebat, al nije. Svi su oni jedan drugog drali za jaja, prika, ima je i
on ta re, razumi. Nije dodue napredova u slubi, osta je isti rang, ono, logistika,
kurac od ovce, al nisu ga odjebali. Odjebali su samo mene i Tibora. Posli dvajs dana
doa befel, ka, rasformira se naa jedinica, prerasporeuju se ljudi, nemo vie ostat
u vojnoj policiji, mo i doma il na ratite ka obian vojnik, topovsko meso. Mislin
se, iu ti kurac na ratite, dosta san ja ratova, gonite se svi u piku materinu. Tibor
isto, Tibor je zavrija u graevini, prvo u Njemakoj na bautelu, sve na crno, a
posli se vratija doma, posla vie nema nego ta ima. ovik intelektualac, bogte jeba,
trea godina prava. Rat ti se posere na ivot, prika.
A to je bilo sa ilom?
Tragedija je bila, eto ta. Mislin, skrpali su njega u bolnici, nije tu
ispa drob najvei problem, nego je jedan metak zakaija kimu, pa je osta invalid
od pasa nadoli, razumi, zavrija je u kolica. A to ti je ja mislin ili bilo gore nego
da je zaginija, ono, nikad to nije uspija smistit u glavu, odlipija je sa psihom sto na
sat. Sve je on od drave dobija, i braniteljsku penziju, i invalidninu, dodatak za ovo,
dodatak za ono, kurac-palac, al za koju e mu to pizdu materinu, aj reci. Sloili su
priu, ono ka, popija je dva metka na prvoj liniji, spasija cilu jedinicu od naleta
etnika, ispa ila narodni heroj, bogte jeba, mo zamislit prve linije u Mimicama,
u vikendici od dananjeg ministra uprave to ti ponavljan za magnetofon. Nisan
ti se ja sa njin posli previe via, ono, koji put, al skuija san da se dobro maka u
glavu, nonstop bisan ka pas, popizdi iz iste pizdarije i napravi tarapanu. Iks puta je
i murija dolazila, jerbo bi se obloka i puca sa majserom po ponistrama i te stvari.
Onda je otvorija kafi na Ravne njive, zva se ila, naravski, ne pitaj me otkud mu
lova, ja mislin da se tu malo i heroin dila, tamo ti je visila ekipa od onog ta mu je
posli Laufer posla dva kila mljevenog na kunu adresu, uja si za ti sluaj. A plus je
ila ima i tu ensku, mislin, neloa je to bila enska, plavua, malo krupnija, ka,
neto se i brinila za njega, kuvala i te stvari, al volila se jebat sa strane, razumi, to
joj je bila greka. Sad, to su prie, nikad nemo stoposto znat, al sluaj, prika, to
su meni priali i tipovi ta su je jebali, znai iz prve ruke, ono, ila loe u birtiji, a
ona tipu pui u terencu priko puta. ila je to garant negdi zna, moralo ga je grist,
jebemu mater, pogotovo kad si sjeban u kolicima za cili ivot. I tajaznan, tako mu
se malo pomalo skroz smrailo. Upuca se na balkonu sa ainom lovakom, kau da
mu je po glave odletilo na fasadu. Tragedija, prika, to ti je za mene prava rtva rata.
A puca si je pod bradu, tano na mistu di je Tibor onon gubau upra cjev, tamo u
16
Re no. 84/30, 2014.
Mimicama. I sad ti mo zamislit ta se meni vrtilo u glavi kad san posli pusti godina
tog Marinova vidija u cementari, u pizdu mile matere.
to vam se dogaalo u glavi? Malo razjasnite.
Ono, ok, bogte jeba. Sve mi se u sekund vratilo unazad. Ve san ti
reka da nisan moga virovat, ka ono, di sad on, to san ja neto uvrtija, al kurac, on
je, nema greke. ubre doli gmie sa direktoron, navuka neko metalik odjelo, bri
se, razumi, a ja gori u dizalici, pribacujen palete sa jedne jarpe na drugu. Kupuje
lola cementaru, prika, moe se, ima se, a ja etri miseca bez plae, materin jeben u
piku, etri puna miseca. Ja mislin da mi je takva para krenila na ui da je u kabini
bilo dvista stupnjeva.
Dizalica se u tom trenutku kretala?
Je, klizila je po konzoli, standardno, cili dan tako, gori-doli, vozila je
drito prema njima. Tojest, i oni su ili prema njoj, razumi, oni su uli u skladite
posli nego ta je dizalica krenila. A onda mi oni odozdo daje mote da je zaustavin.
Tko odozdo?
Direktor, jebenga u glavu. Iskoija je askon Marinovu iz dupeta, maka
se sa strane i mae mi sa obe ruke da zaustavin dizalicu. Ka ono, nije pristojno
nosit teret gostu iznad glave. Pa vodi ti njega na drugu bandu, kretenu, ne moe se
dizalica izmistit iz konzole.
I to ste onda napravili?
Pa ia san je zaustavit, materjoj jeben. Al nije stala, kukina er.
Prema naem prvom uvidu stroj je bio ispravan, iako obrada jo traje.
Nisan ja reka da nije, prika, nego da mi je bija vitar u glavi. Sve mi se
mantalo prid oima, ono, kaos, komandna tabla mi plee, jebame bog ako san ja zna
di san. Sad kad vratin film unazad, to mi je sve neko crno-bilo ludilo, ustvari sivo,
ono, komar, bogte jeba. Ne da nisan bija uraunjiv, nego nisan ni sad.
Dajte, sredite se. to ste tono uradili?
Stiska san crveni umisto zelenog, prika, i onda se cili taj teret strovalija
doli. Po mia san botune, razumi, a i jesu skroz slini, materin jeben.


Adela, vi ste aneo Zatekavi se usred nadgrobne
farse, mislila je kako joj je to ponekad znao rei, skoro
piteim glasom, obino kad bi mu injekcijom utrcala
veernju dozu morfija koju je, nakon to su se flasteri
natopljeni istim blagotvornim pripravkom pokazali ne-
dostatnima, sve poudnije iekivao. Udvarate se dile-
ru? dobacila bi masirajui mu vatom kou oko ubodne
toke, na to je uzvraao zgrenim osmijehom, uvjer-
ljivim poput stisnute pesnice sindikalnog rukovodioca.
inilo joj se da mu vene naoigled tonu u elatinozno
blijedo meso, osim onih to su se rasporedile na elu u
obliku slova Y (taj Y je odolijevao kemijskim iskuenji-
ma), promatrala je kako zabacuje glavu prema gornjem
rubu jastuka, polako kapcima zakriva zjenice boje pepe-
la, otputa iz grudnog koa slapove olakanja. Sjedila bi
jo dobrih etvrt sata uz krevet, kruila jagodicom palca
po njegovu namrekanom zapeu, ili brisala koprenu
znoja to se skupljala po vratu, sve dok disanje ne bi
postalo ravnomjerno. Uvijek ga je doivljavala kao nor-
dijskog tipa, veanina ili Finca, iako je po majci bio
Talijan, valjda zbog utih nijansi u njegovim sjedinama
koje su (i to bi joj sinulo) bile tako zgodno usklaene s
krikama narane u maloj staklenoj zdjeli na nonom
ormariu. Ako je nalikovao nasukanom brodu, bila je
to vikinka laa, mislila je.
Sada je, dakle, dio ove alobne arade, lakrdije la-
nog oplakivanja, kako ju je precizno definirala, stoji
tik iza gospoe Elze, na njen izriit zahtjev, poto se
tusta udovica bojala da bi od napora i tjelesne slabo-
sti mogla izgubiti ravnoteu i naruiti konvencional-
nu dramaturgiju obreda. I doista se nekoliko puta
rizino zaljuljala na irokim tiklama, pa ju je ona
pri dravala s lea, u predjelu gdje je remen obilna
gru dnjaka pravio nabor na crnome mantilu od balon
OSTAVINSKA
RASPRAVA
VIKTOR IVANI
Teko je sporiti se s
nadgrobnim natpisima.
Josif Brodski
18
Re no. 84/30, 2014.
svile. Da je pusti, zavrila bi poput kornjae izvrnute na svome oklopu, sa sve etiri
u zraku, sigurna je da se ne bi uspjela sama uspraviti, a u dodatku zamilja tu pozu
kao trajno stanje: polegnuta uz grobnicu, ucviljena bi supruga sasvim lijepo mogla
posluiti kao neto vea vaza za cvijee ili odmorite za posjetitelje. Desno od nje je
gospodin Robert, sredovjeni jedinac, nimalo nalik ocu, zdepasta i ilava kreatura,
a do njega kuka koju je svojedobno oenio, u pripijenom kostimu sa srebrnom
dugmadi na kojima je ugraviran nekakav grb ispunjen viticama, te dvojica tinejde-
ra klempavih uiju i neinteligentnih izraza lica. Likovi okupljeni na ekskluzivnoj
parceli gradskoga groblja podsjeaju je na plastine lutke iz izloga, dri kako bi bilo
fer da su im na rukavima izvjeeni kartonii s cijenama popust od 30 posto na
ministre uprave i graditeljstva, 40 posto na potpredsjednika Vlade, 45 posto na
guvernera Narodne banke, kupnjom uzvienog nadbiskupa besplatno dobivate i
dva mlaa kapelana Predsjednik Gospodarske komore dri dojmljivo slovo: Ne-
procjenjivi gubitak za nau zemlju Najbolji od nas odlaze, tajanstveni su planovi
Stvoritelja Bez tebe vie nita nee biti isto, najdrai Guido Gospoa Elza drh-
turi i uvlai ramena pod oklopom, gospodin Robert pritie znojne dlanove o bedra,
jato vrana uzlijee, knedle su duboko u grlima, u njima pulsira progutani skandal.
Dva sata ranije pomogla je gospoi Elzi da puderom prekrije gotovo ljubiaste pod-
onjake i spusti se ovalnim stepenitem u salon u prizemlju, ve ispunjen uglednom
svitom koja je dola izraziti suut i izgovoriti birane fraze o pokojniku. Vidjevi da je
hvata slabost, opskrbila ju je aom vode s dvije liice razmuena eera i posjela na
konu sofu ispod prozora, gdje je ova mogla odsutnim klimanjem glave odzdravljati
gostima i zahvaljivati na rijeima utjehe. Nenadoknadiv gubitak, ne samo za vas,
nego za ovu zemlju Najbolji meu nama odlaze Guido je bio jedan i jedini
Uz gospodina Roberta u ulogu domaina uivio se i obiteljski odvjetnik, gospodin
Hanekovi, elavi ovjeuljak masnih obraza i sartrovski razrokog pogleda iza nao-
ala s prugastim okvirom. Preuzeo je brigu o poslovnome sektoru, vodei rauna da
industrijalci, veletrgovci, menaderi raznih profila i njihove skruene enice budu
poslueni aama rashlaenog bijelog vina ili sokom od borovnice. Ona je u kuhinji
pomagala Loris koja je bila na rubu nervnoga sloma, a onda iznosila u salon kera-
mike pladnjeve ispunjene minijaturnim sendviima, kiflicama od lisnatoga tijesta i
okoladnim kockama posutim mrvicama kokosa, probijajui se meu parfimiranim
tijelima kao u tramvaju. Uzvieni nadbiskup, msgr. ebalj, zamalo je leima sruio
Medovieva polja lavande u tekome pozlaenom okviru, uzmiui pred direktorom
Orion osiguranja koji mu je neto sugestivno objanjavao, vitlajui rukama kao ma-
etama. Kroz prozor je vidjela kuku gospodina Roberta kako na terasi nervozno
19
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
pui dugaku slim-cigaretu i, unato naporima, ne uspijeva s lica ukloniti bijesnu
grimasu. Krajikom oka registrirala je glavnoga dravnog odvjetnika Velnera, du-
nosnika u obliku kugle, dok zamata u salvetu tri peciva sa unkom i sprema ih u
dep sakoa. Potpredsjednik Vlade sjeo je na sofu pored gospoe Elze, oinski je
uzeo za ruku, to je zbog starosne disproporcije (barem je dvadeset godina mlai od
nje) sliilo igranoj karikaturi. Znam da sada nije trenutak, ali razmislite o zakladi,
molim vas, molim vas, pa emo priati uskoro. To bi bila velika, velika stvar, znate,
govorio je isukavi konjske sjekutie. Drava e odmah, odmah ustanoviti nagradu
s Guidovim imenom za najbolje poduzetnike. Gospoa Elza blijedo ga je gledala,
ne znajui to initi, ne razabirui ni tko je mlaahni roditelj, nije bilo druge nego
da joj odluno prisloni ruku na desno rame. Gospoa e se morati malo odmoriti,
eka je jo veliki napor. Oprostite, molim, rekla je. Svakako, svakako, zanjitao
je potpredsjednik Vlade. Odvela ju je u svoju sobu pored glavne kuhinje, polegla na
krevet i izula joj cipele, a ova je mehaniki suraivala, poput dobro odgojena djeteta.
Probajte se malo opustiti. Ako zaspete, probudit u vas kroz petnaestak minuta.
Zatim ju je pomilovala po kosi, tek da se uvjeri na kakav su nain prohujala desetljea
obavila devastaciju vlasita. Gospoa Elza sklopila je oi i umorno uzdahnula. to
bih ja bez vas, Adela
Nakon sedam godina boravka i rada u vili (brdace iznad metropole, jutarnji zborni
nastupi ptica, ograena park-uma veliine omanjega gradskog kvarta) postala je
sveprisutna, kreativni dio inventara, moe se rei, netko tko je u stanju rjeavati
iroki spektar problema, ukljuujui diskretan nadzor ostalog osoblja, premda je u
izvornome statusu bila osobna njegovateljica gospodina Guida. Stupila je na dunost
u vrijeme prve kemoterapije, praene groznim krizama, opadanjem kose, bolnim po-
vraanjima, komarnim noima tijekom kojih je trebalo cijediti plahte jer se pacijent
podvajao na jezero i na davljenika; poduhvatila se njege energino i vedro, to je kod
poslodavca vremenom izazvalo vie od pukog povjerenja, onu vrstu prisnosti kakva
se moe osjetiti prema nekome tko je stekao uvid u najskrivenije nijanse biolokog
jada. Kasnije je gospodinu Guidu bilo mnogo bolje, ak je ustanovljeno da se bolest
potpuno povukla, te je nastavio voditi poslove Atlantis grupe, ali nije dolazilo u obzir da
se lii njenih usluga, a ni ona nije imala razloga aliti to je, za vie nego dvostruku
plau, na neizvjestan rok napustila posao sestre u hitnoj slubi. Umjela se izboriti za
ovlasti i slobodu kretanja, naveer bi znala bez kucanja ui u biblioteku zatekavi ga u
melankolinome kunom ogrtau bez ovratnika, udubljenog u grafikone i poslovne
bilance. Nastavite li raditi, morat u vas skupljati lopatom i ubaciti u krevet, a to je
posao vrtlara. Ne paniarite, Adela, osjeam se bolje nego ikad. Naftni magnat
20
Re no. 84/30, 2014.
koji govori to osjea, brrrr To su predrasude, Adela, ima meu nama njenih
duica. Brrr-brrrr Nasuprot tome, nije uzvraala ni kurtoaznim osmijehom
kada bi se gospodin Guido, suuesniki oputen, uz aicu albanskoga konjaka koja
mu je bila doputena sat prije odlaska na spavanje, izrugivao vjenoj utirkanoj mr-
zovolji gospoe Elze. Ili kad bi na spomen gospodina Roberta prezrivo promrsio kako
tome idiotu ne bi dao da vodi ni benzinsku stanicu, ega se, uostalom, dosljedno
drao, jer je potomka na jedvite jade, poslije tekih nagovaranja, pripustio u upravni
odbor kompanije kao jednog od sedam lanova, bez izvrnih ovlasti. A onda je sud-
bina nastupila udarcem akom u glavu, bolest se vratila u jo bezdunijem izdanju,
lezije i pomahnitali krvni markeri ostavljali su sve manje mjesta za neto to bi sliilo
nadi. Prikovanom uz krevet, utrljavala mu je u ekstremno nateknute noge (od koljena
prema dolje u boji ciklame) kremu od agave i borovih iglica koju je pripravio neki
uveni travar, obavljala s njim komplicirane i fiziki zahtjevne toaletne seanse, uvijek
u dobru raspoloenju, metodino ga je prala navlaenom frotirskom rukavicom,
posveujui dunu panju svakom zakutku mlohavo snanog tijela. Sigurno ste u
ivotu vidjeli i ljepih prizora, Adela Lake malo sa sujetom, gospodine, to nije
dobro za tlak. Poslijepodne je gospodin Guido traio da mu ita, nije bila sigurna
olakava li mu polusan sadraj klasine proze za koju nikada ranije nije pokazivao
interes ili hrapava aroma njezina glasa, uglavnom ruski dinosaurusi, Dostojevski,
Bulgakov, gornja polica desno od vrata, to joj se
sada, usred ove posmrtne groteske s pogledom na nabujale bokove gospoe Elze,
ini kao pretjerano udaljena prolost. ak je i pogrbljeni aneo uklesan na crven-
kastoj granitnoj ploi obiteljske grobnice u napasti da razjuri drutvo s dvije-tri
bogohulne psovke, ini joj se. Zamilja kako gospodin Guido elegantnim skokom
izlazi iz kovega prekrivenog neukusnom hrpom bijelih rua, neopaen od oa-
loenih besramnika, uzima je za ruku i odvodi, a zatim ih neka neobjanjiva sila
podie uvis, do razine vrhova empresa, odakle prizorite vide iz ptije perspektive.
Kakva gomila odvratnih licemjera, moda i rekordna koncentracija oloa na jed-
nome mjestu, kae on. Trebalo je za ivota birati drutvo, sad je malo kasno,
uzvraa ona. Hoe li biti preuzetno ako se pobljujem? pita. Prethodno barem
podesite nianske sprave, odgovara. On je i dalje dri za ruku. Dlan mu je mekan
i suh, kao da je posut puderom, ona na svome jo osjea reljef njegova lica. Jeste li
znali, Adela, da je supruga efa Gospodarske komore, ovog koji sada sveano melje
gluposti, u intimnoj vezi s jednim mladim glumcem? Kau da nosi njegovo dijete.
Kakve to ima veze, pobogu? Nikakve, samo dodajem predstavi zasluenu tabloid-
nu notu. Poteno govorei, tabloidi bi se s mnogo vie ara nahranili skandalom
21
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
koji je prikriven vaim pogrebom. Mogu misliti, oni patuljci to ue iza grmova
i kljocaju bi skakutali od sree. Prekrasno tivo naftni tajkun naumio umrijeti
tako da najblie otjera u grob. Poslije mene pokop! Samo to su ovi dolje, bojim
se, mnogo kvalitetniji glumci od mladog ljubavnika Kad bolje razmislim, ipak
u se pobljuvati.
Da je gospodin Guido promijenio oporuku, saznala je punih est mjeseci prije go-
spoe Elze, tonije, est mjeseci prije nego se ova odrvenjela na stolici pored neizre-
civo runog ogledala u hodniku, zelenosivog lica, objeenih usta, s koniem sline
to se ljuljukao s vrha donje usne, zurei u prazno due od sat vremena. Tek kada je
Loris uspanieno predloila da pozovu lijenika, poela se poput kazaljke metrono-
ma klatiti naprijed-nazad, ponavljajui u istome taktu kroz stisnute zube: Prokleta
svinja prokleta, prokleta svinja A pola godine staro saznanje stekla je nimalo
sluajno; ve je par dana ranije, bavei se potrebama gospodina Guida, bila primi-
jetila da on intenzivnije no inae izdaje telefonske upute gospodinu Hanekoviu, i
znatno odrjeitijim tonom, kao da britkim zvunim pramcem cijepa nasrtljive valo-
ve, a kada se odvjetnik klizava tena naposljetku pojavio u vili, oito s pripremljenim
dokumentom, i to ba kada je gospoa Elza otputovala u dvodnevni posjet sestri,
potrudila se ostaviti odkrinuta vrata biblioteke gdje je dvojac ivahno sastanio nad
spisom uvezanim u oker fasciklu, debljine kraeg romana. uvi samo fragmente
zategnuta razgovora, ipak je bez problema razumjela sutinu: nakon smrti gospodina
Guida dionice Atlantis grupe podijelit e se zaposlenima, u omjerima koji odgovaraju
duini radnoga staa, gospoa Elza i gospodin Robert dobit e stanove u centru grada
i doivotne rente u pristojnim iznosima, sredstva dobivena prodajom vile i okolnog
imanja, nakon namirivanja otpremnina lanova posluge, uloit e se u poveanje
temeljnoga kapitala kompanije, dok e novac od prodaje ostalih nekretnina, umjet-
nikih predmeta i pokretne imovine (18-metarska jahta, challenger za osam putnika,
etiri automobila) u jednakim iznosima biti doznaen humanitarnim organizacijama
iji je popis priloio potpisnik testamenta. Gospodin Hanekovi zadnjim je trzajima
pruao otpor i nervozno trkarao oko radnog stola, mogla je, naulivi ui iza vrata,
predoiti grake znoja na njegovu elu koje se mijeaju s masnom podlogom i tvore
izluevinu slinu majonezi. Krnje reenice to su do nje dopirale trudila se opremiti
nedostajuim elementima, kompletirati ih glagolima, prilozima, interpunkcijskim
ukrasima, izraditi dostojan scenarij dogaaja koji upravo traje. Ovo je van pameti,
Guido, jo jednom te molim da se urazumi. Dionice radnicima, pa to je to? Jebeno
samoupravljanje?! To nije tvoj problem, Martine. Samo me nemoj patronizirati i
prikazivati neuraunljivim. Kao to vidi, ja sam sasvim pri sebi. Dvadeset godina
22
Re no. 84/30, 2014.
se znamo, nisam upoznao racionalnijeg ovjeka, a sad ovo Ne razumijem, Guido.
I ne treba razumjeti, Martine. Ako eli biti izvan ove stvari, angairat u drugog
odvjetnika. Samo mi to mora rei. Ne radi se o tome, nego pokuavam shvatiti to
ti se mota po glavi. Moja je dunost upozoriti te kad sam sebi ini tetu. Otkud taj
suludi kapric? Daleko je to od kaprica, dragi moj. A to onda? Navukao si se na
marksizam? Ulanio si se u neku sektu? Elza i Robert e biti zgromljeni! Ti paraziti
dobit e mnogo vie nego to zasluuju. I jo neto jasno ti je da do samog kraja ovo
ostaje meu nama? Guido, molim te Pitam je li ti to jasno, Martine? Jasno
je, jasno. Ali preklinjem te da razmisli jo jednom. Evo, doi u za dva dana, a ti
dotad Za razliku od tebe, ja o ovome razmiljam godinama. Dodaj mi penkalu.
Narednih dana, tjedana, mjeseci, i ona je, s privilegijom skrivenog suvlasnika tajne,
razmiljala o postupku svoga jedinog pacijenta, prouavala je njegovo dranje i (na-
roito) mimiku, traei sitne znake pakosnoga zadovoljstva, pauinu zlobnih bora na
kutovima oiju, uglavnom bez uspjeha, samo onaj postojani Y na elu, naveer bi u
postelji izmeu dva pasusa na stranici knjige odlutala u tui mentalni labirint unjajui
se poput znatieljna turista. Zbunjivalo ju je ono daleko je to od kaprica, dobaeno
lakonskom iskrenou, kako joj se inilo: ako nije samo odmazda prema nesnosnoj
familiji, provala gnuanja iskazana kroz neumoljivi pravni akt, onda je, barem kao za-
inski sastojak, neka vrsta prosvjetljenja, neki oblik zakanjele pravde to se ima nami-
riti dionikom raspodjelom; ukoliko je pravda, kakav je njen smisao ako se isporuuje
inom milosti? Naravno da je gospodin Hanekovi prekrio zadanu rije dodue,
tek kada je gospodin Guido nepovratno zalegao u krevet, s lijenikom prognozom
u vidu palca okrenutog prema dolje s tim da nije imao hrabrosti izdaju poiniti u
samoj vili, kat ispod bolesnika, gdje bi svoj brini nastup moda mogao podlijevati
zelenim ajem ili neim eim, ve je gospou Elzu suoio sa sudbinom usred ume
na istonome obodu imanja, piclovski se vrpoljei, zabijajui vrhom cipele otpalo
hrastovo lie u gnjecavu zemlju, tako da se konsternirana supruga krajnjim naporima
dovukla nazad do ulaznih vrata i sruila na najbliu stolicu, nemona da se pomakne
dok traje prvi udar smaka svijeta. Uslijedio je period munih uvjeravanja, davala je
sve od sebe da se u odsudnim momentima zatekne to blie popritu drame, u tri je
navrata svjedoila nemilim prizorima kada je gospoa Elza, nakon bunih koncertnih
izvedbi u kojima su se smjenjivali gorki pla i histerino urlanje, poput atletiara pod
anabolicima istravala iz sobe gospodina Guida, treskom zatvarajui vrata, jednom
i gospodin Robert (u obliju ile svezane u mornarski vor), samo to je on ostavio
vrata irom otvorenima, pa je jo odjekivalo prodorno odjebi kojim je bio ispra-
en. Njegova kuka, lica deformirana srdbom, predlagala mu je da u sobu odvede i
23
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
par klempavih unuka, buduih beskunika, neka ih podmukli starac dobro pogleda,
neka se suoi sa ivim posljedicama svoje zloe, to je ovaj s indignacijom odbio, ima
on jo uvijek svoje dostojanstvo, ima svoje ja koje je vee od kutije ibica. Sabotirajui
ruak, potrpao je pokislo stado u crnoga rovera i odmaglio, bila je sigurna da e se istim
prometalom iste noi odvesti u omiljenu kockarnicu da nekim znaajnijim gubitkom
razblai gorinu. U pauzama se gospoa Elza klatila na rubu kaua u metronomskoj
pozi, i dalje ritmino tulei kletve, neto komornije tek kada bi je naopala ponekom
tabletom za smirenje uz pomo soka od svjeih rajica to ga je Loris nacijedila. Kuna
atmosfera ju je podsjeala na gustu juhu, a sama kua na vlanu pilju s otvorom na
vrhu, zidovi su iznutra obrasli divljim brljanom s ijih se mesnatih listova, kao poslije
potopa, cijedila nerazrijeena mrnja. Gospodin Guido delikatno je napuio usne i
vrhom jezika izbacio na njen isprueni dlan grudicu to je ostala od krike narane iz
koje je prethodno isisao sok. Imate li neto protiv komaraca, Adela? zaitao je blago
izbuljivi pepeljaste oi. Stalno ulaze u sobu, zuje li ga zuje Konano je bistro spa-
zila taj kratki pakosni osmijeh, u stanovitoj mjeri ohrabrena, jer joj se uinilo da je u
njemu bilo vie rijeenosti nego uitka. Zapraivanje mi nije u opisu radnog mjesta,
rekla je briui mu ubrusom bradu. Osim toga, ubod vam uskoro sljeduje od mene.
Je li ve vrijeme? Za oko pola sata. Plaam dvostruko ako to uinite odmah.
Ovaj je diler nepotkupljiv, dragi gospodine. Diler koji nije lakom, brrrr Prije
odlaska na poinak posjetila bi gospou Elzu u njenoj sobi, gdje se ova mumificirala
uz uzglavlje kreveta, u traginoj tirkiznoplavoj spavaici sa utim rombovima, pogleda
fiksiranog u hrbat Biblije na stalai preko puta, i pruila joj kapsulu zolpidema s aom
vode. To e vam pomoi da zaspete, san vam je sada potreban ekala je da krotko
ispije, navukla joj jorgan do brade, pomilovala je po kosi, dobro je, devastacija ide
svojim tokom. to bih ja bez vas, Adela
Trgne je zvuk trube to dopire iz daljine od moda trideset metara, jo je na snazi
idiotski obiaj da se glazbenik sakrije iza nekog stabla ne bi li proizveo utisak kako
metalni cvile pristie s neba. Lutke od mesa se koe, kartonii s cijenama priklad-
no vise, muki primjerci preklapaju dlanove u predjelu monji, enke stiu lakirane
rune torbice i s mukom ekaju da gnjavaa doe kraju. Zamilja to bi bilo da ih i
vrane doive neivima i pristupe prehrambenim aktivnostima, sam bi dravni od-
vjetnik Velner bio dovoljan da namiri potrebe polovice jata, pogotovo ako se uzmu
u obzir ona peciva sa unkom u depu sakoa; sva je prilika da bi jedino gospodin
Guido, zbrinut u hermetiki zatvorenom kovegu, mogao raunati na siguran spas
u sluaju pobune gladnih. Postoji, dodue, realna mogunost da lice od krede go-
spoe Elze, u kombinaciji s ugljenim mantilom, prestravi pernate revolucionare i
24
Re no. 84/30, 2014.
nagna ih u panian bijeg. Napne trbune miie, uloi fiziki napor kako joj hiko-
kovska matarija ne bi izmamila neprilian osmijeh. Odozgo, iz ptije perspektive,
moe se u susjednome bloku elitnih poivalita vidjeti grobnica pokojnoga dikta-
tora, zapravo mini-mauzolej s nakoenom mramornom plohom koja stvara efekt
abortirane piramide. Gospodin Guido bio je s njim u vie nego konstruktivnim
odnosima, dok je Otac drave drao konce u rukama Atlantis grupa je rasla na mlazni
pogon; nikada nije otklonjena sumnja da su dogovori s agresorom oko modaliteta
krvavoga stjecanja slobode ukljuivali prodaju nafte za tenkove objema zaraenim
stranama, uz dio profita koji je lijegao na bankovne raune vojskovoa. Vrag zna
to bi politiki patron mislio o promjeni prioriteta, o naglo probuenoj socijalnoj
svijesti koja je mogula opsjela u jeseni ivota. I to moe misliti ona, uostalom.
Pravda kao posljedica milosti? Brrr-brrrr
etiri dana ranije, sat prije nego to se smrklo, uoila je gospou Elzu kako se, smi-
renija no inae, ratniki uzdignute brade, s poveom utom kuvertom u ruci upuuje
na gornji kat. Pod izlikom da joj pomae u svladavanju neugodnih stepenica, otpratila
ju je do ulaza u sobu gospodina Guida i potrudila se da vrata za njom ne ostanu zatvo-
rena tonije, istoga djelia sekunde kada su ova bila zalupnuta, ona ih je odkrinula,
povezujui dvije radnje u istu porciju zvuka tako da je, uz odreeni napor, mogla
dosta razgovijetno uti to se unutra dogaa, ak je kroz uski prorez vidjela zanemariv
fragment interijera, krajiak abaura od stolne lampe s kratkim pletenim resama i
zguvani rub uzdignuta jastuka. Ne pitajui za dozvolu, korpulentna je supruga sjela
na rub kreveta (vidi joj desno rame i komad lenoga tijesta), otvorila kuvertu, izvadila
iznutra snop fotografija i pedantno ih rasporedila na pokrivau preko bolesnikova sto-
maka. Bolesnik (pretpostavlja) trzajem podie obrve i blago otvara usta. Evo, Guido,
to su tvoji dekii Pogledaj ih, ba su zgodni. Ima meu njima i maloljetnika, kao
to zna Slike jesu malo starije, ali jo su uzbudljive. Vidi ovoga s plavim loknama,
na primjer, to si ga obgrlio oko ramena, na naem brodu, taj jedva ima esnaest go-
dina Pogledaj ih dobro. Moemo zajedno izabrati koji e prizor najljepe izgledati
u novinama. Bolesnik (pretpostavlja) s gaenjem okree glavu prema prozoru, niti
ne pokuava neto rei, znajui da nee uspjeti probiti barijeru u grlu. Jeste, Guido,
dala sam te uhoditi Bila sam dovoljno glupa da mislim kako se zabavlja s nekim
kurvicama. Ne bi mi to smetalo, zna da nikad nisam patila od ljubomore. Nego sam
se htjela osigurati Uvijek postoji rizik da ti neka kurvica zavrti mozak, a onda staru
krpu od ene hitne u smee. Mnogi to rade. Raunala sam, bolje imati dokaz o pre-
ljubu ako doe do sudskih prenemaganja Kad ono, dekii! Kakvo iznenaenje!...
Vjeruje li, Guido, da me nakon poetnoga oka to smirilo? Bilo mi je odvratno, to
25
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
da, ali sam se na neki nain osjetila sigurnijom. Tebi dobro, meni dobro, ivot ide
dalje Nisam, naravno, oekivala da e ti pasti na pamet ovo to sada radi. Bolesnik
(pretpostavlja) vidi kroz poluotvorene zastore mladi mjesec koji se die iznad kamene
ograde terase, osjea tupo bubnjanje u sljepoonicama. Ovo e sve zavriti u novi-
nama, to ti vrsto obeavam. uta tampa ti je ve znala pijuckati krv, ali nisu imali
ni izbliza ovako atraktivan materijal Tko bi tome odolio? Pohotni magnat orgijao
s maloljetnicima! Biznismenov lanac muke prostitucije! I nemoj da bi se usudio
neto pokuati, Guido, znam ja dobro na to si ti sve spreman. Negativi su u sigurnim
rukama, bit e objavljeni istoga asa ukoliko mi se neto dogodi. Supruga ustaje s
kreveta neoekivanom lakoom, uini korak prema naprijed, bolesnik (pretpostavlja)
stie eljusti takvom snagom da su zubne krune od keramike na rubu pucanja. Ima
tono sat vremena da razmisli, ni sekundu vie. Ne pristane li promijeniti oporuku,
tvoje e ugave tajne postati javna stvar Ja sam to prelomila, Guido. Nemam drugog
izbora. Nisi mi ga dao Posrat u se na itav svoj ivot, ali i na tvoj ugled. Barem e
prije smrti biti siguran po emu e te pamtiti. Dajem ti asnu rije! Sjurila se niz
stube vrtoglavom brzinom u strahu da ne bude otkrivena, a onda iz salona, stojei uz
visoki up s motivima movarnoga bilja, promatrala kako gospoa Elza polako silazi
kao mehanika boginja i odlazi prema kuhinji. Pozvao ju je nazad za manje od petnaest
minuta i pristao na nagodbu.
etvorica mukaraca u odorama ije porijeklo vodi do cirkusa sputaju lijes, to
je podsjea na porinue broda (vikinkog!), najvie zbog kripe koju stvara trenje
debelih konopaca o lakirane drvene stjenke. Sada je trenutak kada bi, u uobiaje-
nim okolnostima, oaloeni prilazili jedan za drugim, postrojeni poput boca na
pokretnoj traci, da isprate umrloga bacajui aku ilovae na prednjicu sanduka, no
ne i ovdje, ovdje su uvjeti truljenja neto drugaiji, izmeu betona, travnjaka i iz-
bruenih kamenih povrina jedva da se moe nai neto tucanika. Osim toga, ona
tono zna tko bi sve od nazonih, da nije sputan drutvenim rangom i obrednim
konvencijama, umjesto grudve zemlje u otvor grobnice ubacio runu granatu. Barem
bi jedna takva detonacija dobro dola, misli, jer ne uspijeva zapaziti nita osim vul-
garnih oekivanosti. Uzvieni nadbiskup teatralno mrmlja sebi u bradu simulirajui
molitvu, mada bi to mogla biti djeja brojalica ili sadraj jelovnika tratorije u prize-
mlju ordinarijata; potpredsjednik Vlade diskretno pogledava u runi sat, eka ga jo
obaveza, a i prostata se ponaa suprotno dogovoru; dva pedlja dugaki pramen kose
guvernera Narodne banke, odnjegovan da pokrije prostranu elu od uha do uha,
izdajniki vijori na povjetarcu poput dronjka nacionalne zastave; s desne strane, iz
smjera gospodina Roberta i njegove kuke, dopire neobian zvuk, ini joj se da je to
26
Re no. 84/30, 2014.
reanje. Pomilja kako na ovome mjestu ak i etiri dana stara sjeanja poprimaju
patinu klieja i naviru u polurasvjeti, izdajui se za daleke uspomene. Odmah nakon
ucjenjivakoga trijumfa gospoa Elza je zatraila veeru, a zatim se, sama za golemim
blagovaonikim stolom, jednako uzdignute brade, upustila u dugotrajnu borbu s
pireom od graka i pohanim pureim odreskom, jedva gurajui u sebe aristokratski
sitne zalogaje. Za promjenu joj je Loris otvorila bocu rozea, iako alkohol naelno
nije podnosila, te je odmah slistila dvije ae s nadom da e joj razvezati vorove steg-
nute u prsima i grlu. Bila bi sretnija da joj se pridruio i gospodin Hanekovi, no
ispostavilo se da je on izvan grada, noas e se dakako! bez dvojbe! hitno uputiti
nazad, moe doi tek ujutro s pripremljenom dokumentacijom. Kada je gospoa
Elza s treom aom vina izala na trijem i zavalila se u dvosjed od bambusa, pogleda
uprtog u ravnodunu mjeseinu, otila je za njom i utoplila je mekim krznenim po-
krivaem, te je ova najednom bljesnula otmjenou preparirane ivotinje. Treba li
vam jo neto, gospoo? Nita, hvala Adela Gospodin Guido odbio je hranu.
utke je odmahnuo glavom i stisnuo beskrvne usne u tanku vijugavu liniju. Zapravo
sve vrijeme nije progovorio ni rijei, njezino uobiajeno zadirkivanje prekinuo je
prijekim pogledom. Pokuala je to slikovitije predoiti kovitlac u njegovoj glavi, svu
tu erupciju nemoi i bijesa. Njegov veliki plan, grandiozni ostavinski pothvat, u koji
je uloio toliko strasti i sitniave panje, iscijepan je u trenu na mizerne komadie,
na bezbrojne male dioniare, i sada ih divlji vjetar raznosi prema okolnim barama
i kaljui. Tko je mogao predvidjeti okove u vidu reputacije? Tko je mogao oekivati
da e se tatina (i to post mortem tatina) pokazati monijom od ega? Od ega, go-
spodine Guido? Bezvoljno je putao da mu vlanom frotirskom rukavicom krstari
po tijelu, neosjetljiv na podraaje, poput goleme gumirane stvari. Kasnije, nakon
redovitog obroka morfija, izostali su znakovi olakanja, nita, ni drhtaja ni uzdaha,
kao da je ukupni gubitak ukljuivao i odstranjivanje boli. Ta ju je tupost ubijala u
pojam, nije mogla podnijeti do te mjere zgusnutu manifestaciju poraza. Probala je,
uz turi rezultat, zamisliti fiziki izgled neminovnosti: sudbinu koja opet stie aku,
s peatnjakom veliine oraha na srednjem prstu. Ujutro, u tono zakazano vrijeme,
gospodin Guido e vlastoruno potpisati kapitulaciju. Poloit e volju u interesu
porodinog blagostanja. I u interesu svog renomea. Ne postoji drugo rjeenje. Ne
postoji izlaz iz zamke. Jedino da se gospodinu Hanekoviu do sutra u devet dogodi
kakva strana nesrea, no i to bi samo za kratko odgodilo ishod, do angamana no-
vog advokata. Kada mu je prislonila jastuk na lice i snano pritisnula, prebacivi svu
teinu na oslonac od podatne spuvaste mase, samo se dva ili tri puta slabano ritnuo
nogama, vie u znak pozdrava nego otpora, inilo joj se. Da mu je mogla vidjeti oi,
tko zna to bi u njima proitala. Adela, vi ste aneo?

Neka mi Bog oprosti, tako bi glasila zadnja reeni-
ca, rekao je Garac.
To s Bogom mi se ne svia, rekao je premi-
jer. Previe je patetino. Naposljetku, ipak je bio
s kurvom.
Ali nee se znati da je bio s kurvom, rekao je
Garac.
Svejedno, ustrajao je premijer. Ne trebamo
Bo ga mijeati u ovu stvar.
A da zamoli oprost od obitelji? Ili od hrvatskoga
naroda? ubacio se ministar unutranjih poslova.
I od obitelji i od hrvatskoga naroda, prelomio
je premijer. Tako e biti najbolje.
Slaem se, rekao je Garac.
To uope nije patetino, kiselo sam primijetio.
E pa ne moe se oprotajno pismo liiti pateti-
ke, rekao je Garac. U redu je da otklonimo spiri-
tualne momente i ostanemo na realnom tlu, poto
ovjek priznaje konkretna zlodjela. Ali patetike mora
biti. Ve sama zamisao da u dvije-tri reenice argu-
mentira smrt, a pedeset i pet godina si je negirao,
da tako kaem, ne moe biti drugo nego patetina
splaina.
Naroito kad u deset ujutro zavri s prostitut-
kom na partiji bievanja, rekao sam.
Stvarno, to emo s kurvom? upita premijer.
Moji e to srediti, rekao je ministar unutra-
njih poslova. Ve je obrauju.
Kurva je bila otila u kupatilo, skinula najlonske a-
rape i gumirani korzet, stala pod tu da mlazom tople
vode ispere znoj, moda i dio sjeanja na bubuljiavu
stranjicu Kristijana Jakopca, ministra odrivog ra-
zvoja u Vladi Republike Hrvatske, iju je udnju za
boli upravo zadovoljila metodino vitlajui konim
ORIGINALI I
KRVOTVORINE
VIKTOR IVANI
Vrijeme je postupno stopilo i udruilo
osvojene i osvajae.
Edmund Burke
28
Re no. 84/30, 2014.
pomagalom to ga je svojedobno donijela iz Amsterdama, a kada se poslije petnae-
stak minuta vratila u sobu, sa zaprepatenjem je ustanovila da glava njene muterije
lei na krvavome jastuku, dok sluzni komadii mesa i krhotine igliastih oblika
ukraavaju uzglavlje kreveta. Istrala je u hodnik u frotirskome ogrtau boje bijele
kave, urlajui na sav glas, mada joj se po glavi motala vrlo praktina misao: ili je voda
iz tua tropotala previe glasno, ili je ubojica koristio priguiva.
Policija je blokirala osmi kat zagrebakog hotela Westin, rastegnula oko
poprita stotinjak metara dreave ute vrpce, udaljila goste i znatieljno osoblje, a
kurvu zajedno s frotirskim ogrtaem otpremila u centralnu stanicu, gdje je bez do-
datnih pravnih objanjenja zadrana i nakon to joj je ukinut status osumnjiene.
Prvi uvidi ostavljali su dvojbu je li atentator prije nasilnoga ina uao u apartman
koristei kopiranu magnetsku karticu ili je sve vrijeme bio tamo, skriven u ormaru
(iza zastora, ispod kreveta, u hladnjaku s mini-barom, u keramikom upu iz kojeg
su virile osuene grane artioka), to bi znailo i da je odsluao seansu ekstatinih
jauka ministra odrivog razvoja. Poto je pronaena samo izlazna rana na tjemenu,
velika poput napola razrezane narane, nije bilo dileme oko toga da je Kristijan
Jakopec likvidiran tako to mu je cijev pitolja ugurana u usta. Ako je ubojica zaista
koristio priguiva, bilo je to dvostruko priguenje.
Deurni inspektor konusnoga trbuha koji je, skidajui jezikom ostatke
peciva s usana, krvavo-mesne fragmente promatrao pospanom rutinom, ili je barem
nastojao odavati takav utisak, protrnuo je tek kada je na desnoj strani rtvina vrata
ugledao prepoznatljivi biljeg, usklinik unutar trokuta iji je vrh okrenut prema
dolje, isti kakav je pronaen na zatiljku J. I. Todoria, vlasnika monog trgovakog
lanca, zadnjega izdanka ilave tajkunske obitelji, ubijenog pet dana ranije u jedno-
me od zakutaka nepreglednog vrta oko svoje vile, tik uz valovito obrezanu ivicu od
bijelih rua, s tim da J. I. Todori nije ustrijeljen kroz usta, ve je zaprimio etiri
metka u neposrednoj blizini srca, a peti mu je, oito grekom, probuio grkljan i
pokazao se fatalnim.
Ideja da se atentat na ministra odrivog razvoja prikae samoubojstvom pripadala je
Garcu, efu Ureda za odnose s javnou Vlade Republike Hrvatske, iako mi je otprve
bilo jasno da e, s onim svojim sonornim glasom, izloiti upravo takav prijedlog,
budui da se on, sukladno okolnostima, jedini logino uklapao u sve dotadanje
aktivnosti. Garac e osobno sastaviti oprotajno pismo, prepuno kajanja, grinje
savjesti i drugih srcedrapateljnih ukrasa, a usporedo s tim medijima e biti dotu-
reni friki nalazi policijske istrage koji pokazuju da je nevoljni Kristijan Jakopec,
koristei svoj poloaj u izvrnoj vlasti, za barem est kompanija i trgovakih drutava
29
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
sreivao ekstra povoljne poslovne kredite kod Agora banke, uz proviziju koja se kre-
tala izmeu deset i trinaest posto. To je bio moj zadatak. Dokumentacija to su mi je
u jurinim trupama dostavljali u ured ve je zauzimala lijepu treinu radnoga stola.
Na sastanku najuega tima (bilo nas je petero, raunajui i ravnatelja
Sredinje obavjetajne agencije Dobromilovitosavljevia, plavokosog grmalja sa za-
epljenom gubicom, naviknutog da u diskusijama sudjeluje uima) koji je sazvan u
premijerovu kabinetu ve u podne i etvrt (pa su nam donijeli sendvie s bljutavom
piletinom i jo bljutavijim listovima salate) stanovitu rezervu iskazao je jedino mi-
nistar unutranjih poslova, uz Garca moj neposredno pretpostavljeni (makar je on
tako mislio), nabirui roavo elo poput spuve koju stie nevidljiva ruka.
Ispada kako za mrtvoga ovjeka irimo glasine da je bio korumpirani gad, rekao
je ministar unutranjih poslova.
Nisu to nikakve glasine, rekao je premijer. Kristijan jest bio korum-
pirani gad. Svi znamo da je pria o Agora banci istinita.
A sada se pokazuje i korisnom, rekao je Garac.
Ali je u normalnim okolnostima ne bismo publicirali, rekao je ministar.
to jo treba da shvatimo kako okolnosti nisu normalne? obrecnuo
se premijer. Zahvaljujui injenici da Kristijan nije iv, nemamo vie razloga to
tajiti. Ovdje se nosimo s daleko veim sranjem nego to je ast jednog ministra, uz
to pokojnog.
Korupcija moe baciti sjenu na sve nas, rekao je ministar.
Ne moe, rekao je Garac. Policija je savjesno i bez protekcije obavila
svoj posao, otkrila je zloupotrebe u najviim sferama vlasti, pravda je namirena me-
dijski atraktivnim suicidom, time je i poinitelj pokazao odreeni moralni dignitet.
Meni je to sve isto.
U ovom kaosu to je najbolja solucija, rekao je premijer.
Ako se ve servira na pladnju, ne treba proputati ni jednu priliku da
se uz pomo istine zavara javnost. To je elementarno pravilo. Istina je neusporedivo
solidnije sredstvo dezinformiranja od lai, rekao je Garac i uputio pomalo prijek
pogled u mome smjeru, to sam trebao shvatiti kao poruku kako je ve vrijeme da
prestanem statirati.
Gledajui s ljudskog aspekta, rekao sam, za Jakopca je mnogo bolje
da ga optube sustignu dok je mrtav, nego dok je iv.
A udovica? pitao je ministar unutranjih poslova.
Danijela je racionalna ena, rekao je premijer. Uope ne sumnjam
da e, ako joj se situacija pravilno objasni, razumjeti kako je ovo prihvatljivije rje-
30
Re no. 84/30, 2014.
enje nego da se novine raspiu o tome kako joj se mu vucarao s kurvom koja mu
je ostavljala oiljke po dupetu. Treba joj rei da e stvar s Agora bankom u svakom
sluaju ii vani, pa e ovako biti poteena dodatnoga ponienja.
Sa svoje strane moemo se pobrinuti da joj ne blokiraju imovinu,
predloio je Garac. Bit e lake ako joj zajamimo materijalnu sigurnost.
To mogu ja srediti s dravnim odvjetnikom, rekao je ministar.
A razgovarat e i s Danijelom? upitao je premijer.
Hou, naravno, rekao je ministar.
Zadnja opaska prije nego je premijer naglo ustao i odjurio prema
toaletu, gonjen kroninom upalom mokranog mjehura, zahvaljujui kojoj su na-
prasni zavreci sastanaka odavno poprimili formu rituala odnosila se na to da se
Danijela Jakopec, dobrodrea brineta s neto veim nosom, ve godinu dana jed-
nom do dvaput tjedno prai s ministrom unutranjih poslova, samo to u igri nije
hotel Westin, nego hotel Sheraton. A, koliko je poznato, nema ni bia.
Sranje, kako je aktualne prilike otroumno ocijenio premijer, poelo je prije
etiri mjeseca, kada je u toku iste noi zapaljeno est luksuznih limuzina (tri u Za-
grebu, dvije u Rijeci, jedna u Splitu; etiri crne, dvije srebrnosive), a sve su plam-
tee pokretnine pripadale menaderima iz ranga ekonomskih selebritija ili vlasnicima
vienijih tvrtki, to je nalikovalo ludistikome napadu na statusne simbole onih
koje graani i graanke Republike Hrvatske u ulinom argonu i u momentima
najvee suzdranosti nazivaju bogatim guzonjama. Na veini lokacija uoeni su
u neposrednoj blizini delikata grafiti iscrtani fosforescentnim utozelenim auto-
lakom usklinik u trokutu iji je vrh okrenut prema dolje ali im nije pridavan
naroiti znaaj, raunalo se da je rije o sezonskim huliganskim egzibicijama, slini
su se pohodi dokone mladei opremljene srdbom, narkoticima i molotovljevim
koktelima biljeili s vremena na vrijeme jo od krize 2013. godine.
Ipak, nota zabrinutosti koja je putovala dravnim umom od premi-
jera, preko Garca, prema dolje, ili od Garca, preko premijera, prema dolje te-
meljila se na vidljivome odsustvu spontanosti, to jest na viku sinkronizacije, to jest
na indicijama da bi paljevine mogle biti djelo neega to slii na organizaciju, pa je
policiji naloen dodatni angaman, dok je aktivnost u pogonu za odnose s javnou
podignuta na skoro najviu razinu: kazaljka jo nije bila u crvenome, ali je zagazila
u zadnju dionicu prljavonaranastog. Kurvini sinovi oigledno ele reklamu
reklamu im ne treba dati! telefonski mi je saopio Garac, kao da s oltara sveano
ita najerotiniju sentenciju iz evanelja.
31
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
To je, dakle, bio moj zadatak. Dvije i pol godine iskustva na mjestu glasnogovorni-
ka Ministarstva unutranjih poslova vie su nego dovoljne da naui kako utajiti ili
izobliiti vijest. S nekima od urednika to rijei kroz ugodan prijateljski razgovor,
jer vas uostalom povezuje zajedniki poslovni interes, nekima izrui ucjenu u vidu
viega dravnog razloga, a neki, ujedno i najbrojniji, koji dodue mogu pripadati i
prvoj kategoriji, iskazuju onu korisnu pizdunsku osobinu da se sami jave s pitanjem
da li ono u to su se njihovi izvjestitelji s terena uvjerili vlastitim oima odgovara
stvarnosti. Ostatak, koji uglavnom ini rubni dio scene, dovodi u sklad sa sredi-
njom strujom sluei se improvizacijama, esto uz pomo posebnih strunih odjela
Ministarstva. Poluamaterskom portalu u vlasnitvu nekakve udruge za nezavisnost
neega, koji je buktinje povezao u isti informativni blok, i ak objavio fotografiju
zida na kojemu se koi trokutom uokvireni usklinik, isporuena je tolika koliina
virusa u sistem da e se tehnoloki oporaviti tek kroz nekoliko mjeseci.
Vie radi prevencije, u dva izolirana sluaja lansirali smo preko izvora
bliskih istrazi obavijesti da policija sumnja na osvetu kamatara i provodi informa-
tivne razgovore s pojedincima iz drugog ealona krim-miljea, a potom, slubeno,
nismo takve glasine eljeli ni potvrditi ni demantirati, ponavljajui dostojanstvenu
frazu kako je istraga u tijeku.
ef uprave Bonus osiguranja d.d., stanoviti Bizjak, iji je BMW s ne-
probojnim staklima i navlakama za sjedala od bivolje koe pretvoren u bezvrijednu
hrpu gvoa, pepela i rastaljene plastike, inae prilino bahati tip koji je oenio
kerku predsjednika Vrhovnog suda, osvanuo je najranije ujutro na porti Ministar-
stva, mahao rukama poput saobraajca na ekstaziju i urlao kako eli da mu netko od
nadlenih objasni kakve su ovo pizdarije po novinama. Kapar, ravnatelj policije,
osobno ga je odveo u sobu veliine tri etvorna metra na drugome katu, ostavio ga
unutra da eka dobrih etrdeset minuta, da bi nakon disciplinske pauze u sobu uao
dugajlija s pogledom reptila, izloio pred prosvjednika set fotografija snimljenih
prije godinu i pol dana na kojima se Bizjak cereka i ispija pivo u drutvu nekolicine
izbrijanih pripadnika tzv. kosovskog klana, od kojih svaki posjeduje kriminalni dosje
to bi jedva stao pod rairenu sudaku togu gospodina punca; krae je vrijeme pro-
matrao zatravljeno lice (ni traga fotografskom cereku), onda triput glasno kljocnuo
reptilskim kapcima i izgovorio umirujuu reenicu: Istraga je u tijeku.
Kazaljka je zaigrala u crvenome dva mjeseca kasnije, ustvari je mahnito divljala, to
se manifestiralo tako da je ministar unutranjih poslova grizao nokte na desnoj ruci
i nekontrolirano tresao lijevom nogom dok smo u slubenome audiju jurili prema
Markovu trgu na hitan sastanak s premijerom, Garcem i kompanijom, odnosno s
32
Re no. 84/30, 2014.
Garcem, premijerom i kompanijom. Diskretne izraze podsmijeha Kapar i ja raz-
mjenjivali smo u stilu primata, pomicanjem obrva.
Tko? Veronico Luksich, posljednji izdanak emigrantske tajkunske
loze koja je zgrnula nemjerljivo bogatstvo u ileu, izrabljujui lokalni ivalj u rud-
nicima bakra, u vrijeme kada je u dalekoj domovini vladao gusti komunistiki mrak,
a nakon to se u dalekoj domovini upalilo mirkavo demokratsko svjetlo i pokrenulo
slobodno trite, pokupovala je tri etvrtine hotelskih kapaciteta na jadranskoj obali,
podmitivi pritom isti obim ljudstva u dravnoj administraciji.
to? pronaen mrtav, tonije zadavljen tankim savitljivim predme-
tom, najvjerojatnije icom od gitare ili (jo izglednije) violonela.
Gdje? na gornjoj palubi svoje 25-metarske jahte crnohumornog ime-
na Fortuna, usidrene na privatnome vezu u dubrovakoj luci Gru.
Kada? u ranim jutarnjim satima, kada je jo pospano brodsko osoblje
urilo pripremiti stol za doruak i, ugledavi gazdu ljubiasta lica i isplaena jezika,
naherenog u fotelji od pletenoga prua, zakljuilo kako je uputnije namirnice jo
neko vrijeme zadrati u kuhinjskome friideru: sok od rajice, salata od ananasa i
avokada, croissant s kremom od vanilije i dijetalni jogurt.
Zato? jo uvijek se ne moe pouzdano znati, istraga je u tijeku, no
ono to uznemiruje, gura kazaljku u crveno i nokte ministra unutranjih poslova
neumoljivo pribliava zubima, jeste biljeg s koopernim usklinikom, veliine di-
vljeg kestena, samo trokutast, uoen na stranjem dijelu vrata Veronica Luksicha.
Usklinik ne smije ii vani! povienim tonom je govorio Garac. Usklinik je
odsad najstroe uvana tajna!
Atmosfera je bila zaguljiva, ispunjena misaonim glibom i apatijom,
kao u neprovjetrenoj radnikoj baraci, premijer je palio cigaretu za cigaretom i gla-
vinjao po sobi, savjetnik za nacionalnu sigurnost prof. dr. Marekovi uvrtao je re-
zance poutjele brade i skupljao usne u oblik draesnoga mara, ravnatelj Sredinje
obavjetajne agencije Dobromilovitosavljevi sav se unio u raspravu isukavi une
koljke poput satelitskih antena, lijeva noga ministra unutranjih poslova vibrirala
je u petoj brzini, te je postojala ozbiljna opasnost da srui hipertrofirani luster na
donjem katu i uzrokuje tragino ranjavanje inovnika iz Odjela za strateka ulaganja.
Sve to oni ele je da se za njih uje, podcrtao je Garac.
Strano, ubacio se savjetnik prof. dr. Marekovi. Je li mogue da se
u ovoj maloj zemlji suoavamo s takvom vrstom ludila?
Jo ne moemo biti sigurni, rekao je premijer, ali sve upuuje na to
da nemamo posla s klasinim kriminalom, ve s ideolokim fanaticima.
33
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Smradovi, rekao je savjetnik prof. dr. Marekovi. to mora imati u
glavi da odustane od asnih modela klasne borbe i prikloni se terorizmu?
O kakvim se asnim modelima radi? pitao sam savjetnika prof. dr.
Marekovia. Mislite na potkupljene sindikate?
udi me da se jo nisu oglasili preko drutvenih mrea, rekao je
premijer, preuvi moje podbadanje. Zna se da njih teko moemo kontrolirati.
Ali nije nemogue, dodao je Garac.
Moj je prijedlog da to uinimo umjesto njih, rekao je savjetnik prof.
dr. Marekovi. Izaimo pred graane s punom istinom!
Zato, Marekoviu? trecnuo se premijer.
Zato, Marekoviu? trecnuo se Garac.
Zato to emo ih imati za saveznike, rekao je savjetnik prof. dr. Ma-
rekovi. Ljudi se groze besmislenog i nekontroliranog nasilja.
Bogami je ovo nasilje bilo prilino kontrolirano, primijetio sam.
Zar ti stvarno misli, Marekoviu, da e ljudi u ovoj zemlji grcati u
suzama to netko tamani bogate guzonje i spaljuje im mercedese? prosiktao je
premijer. To bi im mogli postati jebeni heroji! Jebeni heroji koji ostvaruju njihove
tajne snove!
Imamo sva mogua sredstva da ih ocrnimo, nije se dao savjetnik prof.
dr. Marekovi, teatralno pokazujui ispruenim dlanom as prema Garcu, as pre-
ma meni. Svugdje u svijetu teroristi su na zlu glasu.
Mislite islamski teroristi u zapadnome svijetu? dobacio sam s otrovnim
kurzivom.
A i drukije je malo ovo, ciljano je, rekao je ministar unutranjih
poslova. Izgleda da ovi ne namjeravaju sijati okolo leeve nevinih ljudi.
Tono, utoliko ne mogu biti adekvatni bauk, rekao je Garac. Ne-
maju predispozicije za opeprihvaenog neprijatelja.
Veronico Luksich, dakle, nije nevin ovjek? nabusito je rekao savjet-
nik prof. dr. Marekovi.
Naravno da nije, pomislio je ministar unutranjih poslova, ali nije
izgovorio, tek je blago porumenio po obrazima, i to u flekama, tako da mu je lice
izgledalo kao poprite nailazee infekcije.
Moe ozloglasiti vjerski terorizam tamo gdje pripadnici dotine vjere
nisu u veini, ali ovako vrtio je glavom Garac, pokazujui da mu je silna gnjavaa
u tako ozbiljnim prilikama tumaiti abecedu. Veina nee biti u stanju dovoljno
zduno mrziti one koji nasiljem nasru na manjinu, zato jer ve mrzi tu manjinu.
Razumije, Marekoviu?
34
Re no. 84/30, 2014.
Razumije li, Marekoviu? podvukao je premijer.
Svima je bilo jasno da je savjetnik za nacionalnu sigurnost prof. dr.
Marekovi samome sebi otfikario glavu. Jednoga od sljedeih dana premijer e mu
se najljubaznijim rijeima zahvaliti na dosadanjoj suradnji, posao pri izvrnoj vla-
sti ionako je previe stresan za njegovu krhku akademsku konstituciju, imat e vie
vremena za obitelj, partije badmintona s prijateljima i teorijski rad na izuavanju
zakuastih meunarodnih zavjera. Garac nije propustio priliku pozdraviti dekapi-
taciju poasnim plotunom.
Kurvini sinovi ele reklamu reklamu im ne treba dati!
Amen, rekao sam.
itatelj ovoga izvjetaja (ako takav nekim sluajem postoji) morao je primijetiti da
sam bez ustezanja citirao sadraj misli ministra unutranjih poslova, nemajui za to
izgovoreni dokaz, a to bi slutim mogao biti povod da se neosnovano posumnja
u moju kredibilnost. U svoju obranu mogu rei da slian postupak odavno uvjeba-
vam s Borisom Viktoroviem S.-om, makom dijabolino raznobojnih oiju (lijevo
jantar, desno magenta), podatnoga crnog krzna i karakteristino uvrnutih brkova
(zbog kojih mu je nadjenuto karakteristino uvrnuto ime) to sam ga usvojio prije
vie godina i od tada s njime dijelim ivotni prostor, s tim da je Boris Viktorovi
neusporedivo tvri orah od prozirnoga ministra, ne moe mu tek tako prodrijeti u
glavu, gleda te zvjerski lukavo i zavodi na krivi trag, naroito kada se poslije dnevno-
ga izbivanja naveer vrati s koricom od sasuene krvi na vrhu brka, svjedoanstvom
uspjeno obavljena klanja (mievi, vrapii, eljugari, zebice), koje je u njegovu
sluaju vie obredne nego prehrambene naravi. Nakon iskustava s prepredenom
betijom, mentalni teritorij dravnoga dunosnika nadaje se (da budem prizemno
slikovit) kao maji kaalj, za razliku pretpostavljam od onoga to je nepoznatog
poinitelja naveo da pod tihim zvjezdanim nebom elinim uetom obujmi kabasti
vrat vlasnika Fortune i stee ga dok miii ne prestanu pruati otpor. A ako bi ree-
ni dunosnik jo doista mislio ono to sam pomislio da misli da naime Veronico
Luksich nije nevin ovjek eto ga u nepriznatom ortakom savezu, u oronuloj
kui strave putujueg lunaparka, pred zahtjevnom zadaom da otkriva i privodi
pravdi nita manje od svoje enje.
itatelj u svakom sluaju moe biti oputen. Prvo ministar unutra-
njih poslova posjeduje praznu tikvu nad ramenima i svaki je zainteresirani gra-
anin (a ja jo vie, zbog prirode profesije) slobodan odlagati u nju to god mu
se prohtije. Drugo to je istina u okolnostima kada nas stvarnost sve odlunije
naputa? Tree tko normalan moe bilo to vjerovati agentu za odnose s javnou?
35
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Gareva strategija gradila se na dvjema poetnim stavkama. Pod a): prialo se da je
Veronico Luksich ve neko vrijeme pod ozbiljnim pritiskom dvojice ruskih multimi-
lijunaa, zapravo delegata ruske mafije, jer se ruskoj mafiji eljnoj poslovne ekspan-
zije ni malo nije svialo da netko dri monopol nad kompletnom hrvatskom obalom
Jadrana i turistikim mesom koje tamo u ljetnim mjesecima riga pristojnu koliinu
deviza, naroito ako je taj netko iz prekooceanskog ilea, takorei stranac, takorei
tuin na slavenskome jugu. Pod b): prialo se da je Veronico Luksich ve neko vrijeme
u njenoj ljubavnoj vezi s Prosperom Horvatom, glavnim tajnikom Stranke kranskog
ujedinjenja, ljepukastim adutom konstruktivne opozicije, uzornim suprugom i ocem
triju malodobnih keri (jedna od njih skakue balet, druge dvije, blizanke, vjebaju
puhanje u flautu), koji svake nedjelje pohaa misu u Crkvi sv. Dominika, na reveru
sivo-sivog prugastog odijela nosi znaku s likom Majke Boje i zalae se za obaveznu
vjeronaunu nastavu u ustanovama za brigu o djeci predkolskoga uzrasta.
Horvata treba pozvati na obavijesni razgovor, i to tako da novinari
znaju kad je termin, naroito fotografi, rekao je Garac.
Ve smo ga provjerili, rekao je Kapar. U vrijeme ubojstva bio je u
Zagrebu, a i inae nije tip koji bi takvo to mogao. Horvat je ist.
Treba ga slubeno ispitati, ponovio je Garac.
Znamo da bi to imalo vrlo nezgodne implikacije, intervenirao je mi-
nistar unutranjih poslova.
Ispitaj ga! presjekao je premijer, a onda naglo ustao i odmaglio u
smjeru zahoda, po emu smo shvatili da je sastanak zavren i da moemo pokupiti
svoje stvarice u odjavnoj pici.
Ne trebam ni spominjati da su iduih dana prednje stranice najsuptilnijih doma-
ih tabloida bile ispunjene fantomskom ruskom prijetnjom. Ruski kapital prelazi
ruske granice, nezadrivo nadire prema jugu i zapadu ostavljajui za sobom krvave
ruske tragove, ruska nafta i ruski plin ispunili su sve raspoloive cjevovode, potpuna
ruska okupacija samo je pitanje trenutka, na ruskome Jadranu nicat e ruski hoteli
s ruskim neonom na proeljima, ruski konobari servirat e ruskoj klijenteli pre-
slanu rusku salatu, ruske kurve sjedit e u krilima ruskih kockara dok igraju ruski
rulet, ruske banke nametat e ruske kamate i ubirati ruske profite, ruska knjievnost
kontaminirat e kolsku lektiru, naim e nadzemljem upravljati rusko podzemlje,
nae e djevojke postati dadilje razmaenoj djeici ruskih oligarha, ponosni hrvat-
ski narod pretvorit e se u smlavljeno rusko roblje, asni hrvatski tajkuni padat e
jedan za drugim kao rtve kronine ruske nezajaljivosti, ne treba uditi ako im na
grobovima osvanu irilini natpisi, nije li, objektivno govorei, patoloki poriv da
36
Re no. 84/30, 2014.
Veronico Luksich bude zadavljen icom violonela tako tipino ruski, Stravinski u
Ulici brijestova
Naredne stranice nisu bile preputene slobodarski uzvienoj histeriji, ve
brinim, gotovo eleginim lamentacijama nad sudbinom dobroga starog katolikog
morala, koji u Hrvatskoj postaje utoliko vaniji to ga manje ima, a pria se gradila oko
blago zamuenih fotografija Prospera Horvata na stepenicama pred zgradom centralne
policijske uprave, lica okreenog okom, jer nije oekivao da e ga u pola sedam ujutro
za kad je dogovoren obavijesni razgovor, kako bi se muna i nepotrebna formalnost
obavila u primjerenoj diskreciji tamo doekati horda krmeljavih komandosa s otkoe-
nim objektivima i nimalo plemenitim namjerama. Prema naelu da e glasina doi do
punoga izraaja ako se od nje to profesionalnije distancira, seriozna domaa tampa
uvala se eksplicitnih prikaza i pisala o neobino bliskom prijateljstvu izmeu Horvata
i Luksicha, tek ponegdje o odnosu za koji se moe uti da je bio vie od prijateljstva;
u ilustriranom dijelu sadraja, u istoj maniri, itateljima su bili ponueni prizori
edne obitelji kako zdrueno klei na redovitoj nedjeljnoj sesiji u Crkvi sv. Dominika
(gospoa Horvat u prvome planu, zakopana do grla, objema rukama stie krunicu),
a odmah uz to fotografija Veronica Luksicha na drvenom platou uz krmu Fortune,
preplanulog i tustog, u temeljno utim kupaim gaama s motivima palminih grana.
Sve u svemu, politika i drutvena karijera glavnoga tajnika Stranke
kranskog ujedinjena krckala je i drobila se poput oraha pod udarima dobrohot-
nog mlata. Ubojstvo hotelskog magnata, takoer predanog katolika, obavijalo se
dodatnim slojevima konfuzije, viljasti kraci narodne imaginacije sezali su mnogo
dalje od znojnih mukih intima, sve do Rimske kurije, do Opusa Dei i Vatikanske
banke, a upliv ruske mafije svemu je dodavao muklu pravoslavnu notu.
etiri dana kasnije Prosper je Horvat sjedio u uredu ministra unutranjih poslova,
nadvijen nad alicom potamnjeloga aja od mente, i cvilio dugaku blues baladu
toliko uvjerljivo da sam iz samilosti gurao prema njemu zdjelicu s okoladnim ko-
laiima da se okrijepi i uzme zraka. Pouen iskustvom, bio je poslao prethodnicu
da provjeri je li ulaz u zdanje Ministarstva ist, pa se uuljao unutra tek kada je ova
detaljno proeljala teren, zavirujui i u okolno ukrasno bunje. Ministar je suutno
klimao glavom u pravilnome ritmu, pun razumijevanja i iskrene ljudske solidarno-
sti, povremeno pokuavajui prekinuti gospodina glavnoga tajnika i pokropiti ga
nadom da e njegove muke prestati kada uskoro otkriju monstruma koji je muki
umorio njegova dragog prijatelja.
No, zar je to dovoljno da duboka rana koja mu je nanesena bude sani-
rana? Zar gospodin ministar ne vidi da je on, odani suprug i otac, ovjek najviih
37
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
moralnih standarda, Hrvat u reprezentativnom izdanju, moe se slobodno rei
utjelo vljenje nacionalnog udorea, obijeen na najpodmukliji nain, prikazan
kao pervertit i bolesni peder, molim vas lijepo, zar ne uvia da golemi brekui,
zloinaki medijski kombajn upravo prolazi kroz njegov ivot, tono po sredini,
meljui sve pred sobom, i zar doista moe vjerovati da je stvari mogue popraviti
ako kombajn krene istom trasom u rikverc?
Stroj se moda moe i zaustaviti, rekao sam, dovoljno jasno da visei
podonjaci glavnoga tajnika Stranke kranskog ujedinjenja odjednom zatrepere i
njihov vlasnik naas obustavi cvile.
Ako se potegnu pametne veze, nastavio sam, maina se gasi, buka
prestaje, eliminira se barem daljnja teta.
Vi biste to stvarno mogli? pitao je, zateen.
Mogao bih pokuati, rekao sam svisoka, ali bez kurtoazije, znajui da
tragiar nad alicom aja predstavlja savakanu vijest. Poznajem dosta onih koji
donose ureivake odluke. Na to se dobrim dijelom i svodi moj posao. Samo ne
razumijem zato su vam trebala etiri dana da se obratite za pomo jedinoj pravoj
adresi.
Bio bih va veliki, veliki dunik, huknuo je Prosper Horvat.
Ne brinite o tome, rekao sam i oinski ga potapao po ramenu, to
je bilo neobino iskustvo, jer sam po manjku otpora pod dlanom stekao dojam da
sivo-sivo prugasto odijelo prekriva korpus od zbijene pauine.
Traak autentine jeze mogao se proitati na licu ministra unutranjih
poslova, valjda ga se dojmila leprava metoda kojom egzekutor pribavlja aureolu
spasitelja, no ubrzo je dvaput upadljivo pogledao u runi sat i znao sam (kao i glavni
tajnik, pretpostavljam) da je doza njegova strpljenja potroena: u mislima je ve bio
u apartmanu broj 427 hotela Sheraton, gdje ga je u svilenome crnom kombineu
ekala Danijela Jakopec, supruga tada jo ivog ministra odrivog razvoja u Vladi
Republike Hrvatske.
Nisam ni trenutka sumnjao da e ministar unutranjih poslova, kada od premijera
bude primio pohvalu zbog uspjeno apsolviranog sluaja Prospera Horvata, osjeati
isti nalet muevne samosvijesti kao kad gospoi Jakopec uzima au merlota iz ruke
i istura jezik iz usne upljine da joj lizne vrh pozamana nosa. Dirljiva stvar s no-
siteljima vlasti je to su, pokraj ivih glasnogovornika, tako nepokolebljivo sigurni
da se bave svojim poslom. Udio djelatnosti koja je nazvana odnosima s javnou u
onome to je nazvano politikom toliki je da se uloga agenta za odnose s javnou svela
na to da javnost ubijedi kako izmeu politike i odnosa s javnou jo uvijek postoji
38
Re no. 84/30, 2014.
neka razlika. Uz to treba uvjeriti formacijski nadreenoga premijera / ministra /
predsjednika / koga god da je on premijer / ministar / predsjednik / tko god a
ne on agent za odnose s javnou taj koji se bavi politikom. Prisustvovao sam
nezaboravnim prizorima kada je Garac obasipao mandatara Vlade iskazima iskre-
noga divljenja zbog odluka na koje ga je (nerijetko s mukom) nagovorio. Za takvo
to je zbilja trebalo imati i klikere i muda, rekao bi (dok se pretpostavljeni topio
od miline i pretvarao u grozd mjehuria, poput heroina u zagrijanoj liici) i pr-
stima lijeve ruke, obloenim poliesterskom opnom depa hlaa, delikatno eprkao
po monjama, sasvim osloboen one nelagode koja ovjeka moe sustii ako zuri u
zrcalo i bez zadrke liferuje komplimente. Tko ima zrno soli u glavi i nije ga prega-
zilo vrijeme, lako razumije da, protivno rairenom uvjerenju, ne postoji politiki
marketing, nego marketing koji se, zbog marketinkih razloga, zove politikom.
U strogo zanatskome smislu, ipak, Garac je bio sljedbenik stare kole:
ono to nije objavljeno, nije se ni zbilo; ritam zbivanja ovisi o podatnosti raspolo-
ivih sredstava informiranja; ivot je to shvatio, pa se poeo i sam nuditi iz druge
ruke. Vijest o dogaaju prethodi dogaaju, govorio je kada je htio biti osobito
praktian. Pozitivna javna percepcije odluke prethodi donoenju odluke. To je ta
dinamika.
Jednom, vie nego propisno okrijepljen koktelima na bazi votke, koje
smo obino ispijali petkom naveer u plaviasto osvijetljenom grotlu Cubana bara,
opirno mi je za ankom razlagao teoriju o tome kako je Hrvatska, kada se sve zbroji
i oduzme, iskljuivo marketinka injenica. Hrvatska je uspostavljena samo zato da
poslui kao reklama dravnosti, sve je u Hrvatskoj u funkciji toga promidbenog
pothvata, ne samo ukrasni atributi suvereniteta kao to su granice, zastava, do zuba
naoruana policija ili demokratski izabrani imbecil na brdacu usred Zagreba, ve
ljudi, graevine, batina, nasadi ljubiastih tulipana pred Hrvatskim narodnim
kazalitem, kolekcija titulama obloenih leeva u Hrvatskoj akademiji znanosti i
umjetnosti, fundus masovnih grobnica u slubenoj hrvatskoj historiji, porcije ki-
seloga zelja u omiljenim hrvatskim zalogajnicama, incestuozni oevi domovine i
njihovi urinirani spomenici, tisue onih koji su pali za Hrvatsku, smatra Garac,
pali su jedino zbog toga da se pokae kako za Hrvatsku vrijedi pasti, etiri i pol mi-
lijuna ivih, koji ve sutra iz istih razloga mogu biti mrtvi, entuzijastiki sudjeluje u
reklamnome spotu ne bi li se uvjerili kako njihove egzistencije imaju vii nacionalni
smisao, a onda je blago odgurnuo au s ostacima tucanoga leda i dostojanstveno
izjavio kako je duan pohoditi sanitarni vor, jer je kokteliziran preko svake mjere i
mora se ispovraati, sasvim primjereno, pomislio sam, poslije reklama slijedi sadraj
koji nije preporuljiv mlaima od osamnaest godina.
39
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Rezultati opsene i istodobno priguene policijske istrage, kakva u ovoj skromnoj
zemlji vjerojatno nikada ranije nije poduzeta, ne bi se ni u najdobrohotnijem pod-
nesku mogli nazvati mravima. Nita. Nula. Maina je lajfala u mjestu. Gigantski
mravinjak zaduen za brigu o nacionalnoj sigurnosti udarniki je proslavljao svoju
nemo. Probrani meu viim redarstvenim kadrom koji su bili upueni u delikatne
nijanse predmeta, a to znai u zlokobni vratni detalj, imali su najstrou direktivu
da dre jezike za zubima. Ravnatelj Sredinje obavjetajne agencije Dobromilovito-
savljevi dao je prislukivati po prilici etvrtinu populacije, meu njima urednike i
udarna pera svih vanijih medija, na Garev i moj izriiti zahtjev, jer je trusni teren
trebalo drati pod nadzorom. U Kaparovoj nadlenosti bili su poslovi blii mesar-
stvu, uz razliite izlike, ponekad i blau primjenu sile, ispitani su politiki radikali,
samozvani radniki tribuni, voe nekadanjih studentskih pobuna, gorljiviji aktivisti
u nevladinom sektoru, svi za koje se sumnjalo da prema vaeem demokratskom
poretku uzgajaju nelojalne osjeaje, krtice su rovarile, provokatori su ljutili rano-
jutarnje rakije sa skupinama bijesnih oajnika. Nita. Nula.
Svjedoka ni materijalnih tragova na mjestu zloina nije bilo. Meu
lanovima posade i posjetiteljima Fortune, gdje je veer prije ubojstva organizirana
komorna zabava za bezoblinu ljudsku smjesu koja sebe naziva elitom (kao naposljet-
ku i skoro svake ranije veeri) nije se izdvojio ni jedan panje vrijedan sumnjivac.
Izvjetaji forenziara bili su obimom bogati i sadrajem prazni poput posmrtnih
slova na pokopima drutveno uvaenih propalica.
O ravnatelju Sredinje obavjetajne agencije Dobromilovitosavljeviu dalo bi se to-
ta rei, ali usprkos slavnoj tradiciji domaeg redarstva ne i to da je glup: gotovo
svakoga dana, lica ukraenog zgrenim sauesnikim osmijehom, dostavljao je Garcu
i meni znalaki selektirane kopije stenograma telefonskih razgovora iz kojih smo
mogli crpiti gorivo za budui rad, na primjer spoznaju da je kockarski dug glavnoga
urednika Veernjeg glasnika, najtiranijeg dnevnika u zemlji, premaio milijun i
pol kuna i da dotini vodi umilne pregovore kako bi dio toga iznosa isplatio kroz
naruene reportae, intervjue, bilo koje druge hvalospjevne anrove, ili pak da
direktorica produkcije na javnoj televiziji, inae supruga zamjenika guvernera Na-
rodne banke, otrokonda s etkastom frizurom i tijelom koje nalikuje rafu, dri
tarifu od dvije do pet tisua eura za pojavljivanje u debatnim emisijama, ovisno o
terminu i gledanosti, to nam je, istini za volju, bilo odavno poznato, no sada je u
pisanoj formi arhivirano na sigurnome mjestu.
Pored toga, Dobromilovitosavljevi je na osobnu inicijativu neutrali-
zirao sve nervoznije ispade lanova familije Luksich, toliko ogorene nedjelotvor-
40
Re no. 84/30, 2014.
nou policije da su na konferenciji za tampu najavili vlastitu istragu i angaman
privatne detektivske agencije iz ilea, postupak koji nitko nije oekivao, mora se
priznati, barem nakon to su dvojica brae friko zadavljenog Veronica Luksicha,
Domenico i Andronico, upuena u izrazito neugodne okolnosti zloina, te vanost
diskrecije i potpune suradnje za nacionalnu sigurnost. Dobromilovitosavljevi se
s visokom porodinom delegacijom sastao u izdvojenom salonu na zadnjem katu
hotela Esplanade (tamni namjetaj, teke zavjese, stolice tapecirane crvenim pliem
proaranim zlatnim nitima), iscrpno im izloio dosadanja saznanja i fond potenci-
jalnih osumnjienika, ustvari detaljizirao prizore iz neobino bogatog i raznovrsnog
seksualnog ivota dragoga pokojnika, gdje je glavni tajnik Stranke kranskog ujedi-
njenja bio tek zadnji u dugakome nizu partnera, zatim nazonima razdijelio popis
(za tu priliku posebno proien) s imenima dravnih slubenika koje je obitelj
financijski stimulirala u procesu privatizacije jadranske obale, ukljuujui desetak
ministara u bivim sazivima Vlade, onda jo par puta napomenuo kako su novinari
za te detalje zainteresirani jednako kao i za egzotine ileanske detektive, koji bi
na koncu konca u ovoj dalekoj i nepoznatoj zemlji ionako bauljali kao muhe bez
glava, nepotrebno pritom ljuljajui povjerenje u institucije hrvatske pravne drave,
i u tren oka se opor ratobornih Luksicha preobrazio u stado poslunih ovica.
Stjecao se dojam kako bi, za dobrobit domovine, bili spremni ponuditi jo jedno
grlo s obiteljske farme da ga nepoznata ruka pritegne icom violonela.
Svakoga jutra malo iza est sjedim na balkonu s Borisom Viktoroviem u krilu, pro-
matram disperziju tek roenog plavetnila, oslukujem tiinu i uz gutljaj nezaslaene
crne kave pomiljam kako bi svijet mogao biti sasvim pristojno mjesto. Zvijer sebino
prede dok je milujem po vratu, prijeko me pogleda ako prestanem, jer je stekla ljup-
ku naviku da privilegije uzima zdravo za gotovo. Sat kasnije mir e naruiti najezda
dvononih nosaa bijesa, rijeke revoltiranih (a ipak krotkih) razlit e se ulicama, raz-
mjenjivati znoj u prepunim tramvajima, odraavati musava lica u izlozima, nahrupiti
u zadimljene birtije da zaliju i osvjee deperaciju. Pitao sam Borisa Viktorovia ne
ini li mu se da se u ovoj zemlji srdba prenosi s koljena na koljeno, da se dri pod
kljuem u obiteljskim krinjama, pohranjuje poput najvrjednije imovine, moda i
ulae u obliku depozita u neku vrstu tajne narodne tedionice, a tedie onda ge-
neracijama strpljivo ekaju pojavu izabranog menadmenta onako kako su revniji
krani ekali drugi dolazak onog cirkusanta s krunom od trnja koji e oglasiti
veliku investiciju, kapitalno ulaganje akumulirane ogorenosti u projekt grandio-
zne osvete. Ignorirao me, dakako, ali se nisam mogao oteti utisku da bi u takvome
sluaju, u ljudskom obliju, prije pripadao prorokome poslovodstvu nego tupim
41
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
sljedbenicima, lijepo ga mogu zamisliti kako parom sugestivnih onjaka, umjesto na
vrapie, nasre na tajkunie. Istini za volju, bojim se da drjemljivi Boris Viktorovi
pati od kroninoga nedostatka ideala. No, postoji i ta opcija da se ne radi o promjeni
svijeta na bolje, nego o promjeni svijeta i toka. Odnosno usklinik? Toka pod i?
Kako je vrijeme prolazilo, ministru unutranjih poslova morao sam sve ee mi-
mikom lica upuivati izraze podrke, ponekad ga i sportski obodriti blagim dodi-
rom po leima, jer je naoigled tonuo u realnost, a realnost se odjednom suzila i
zgusnula u ivo blato njegove neuinkovitosti, po svemu je sudei uo prodrljive
glogote i osjeao nemilosrdno djelovanje sile tee. Pritiskala ga je slutnja da bi se
moglo rairiti miljenje kako je nesposoban upravo onoliko koliko je to bio. Ako
si ba humanitarno raspoloen, takvima moe pruiti tap, ali ne i ruku, da te ne
povuku za sobom.
Usklinik u naopakom trokutu, suprotno predvianjima, upadljivo se
nije pojavljivao, ne raunajui dva blijeda i udno iskoena grafita na vjetrobranu
od matiranih polivinilnih ploa uz autocestu prema Sloveniji (uklonjena razrjei-
vaem odmah po oevidu).
Vrlo je, vrlo je, vrlo neobino to se ne oglaavaju, valjda je po peti
put tro stru ku zebnju ponovio premijer. Ni internet, ni drutvene mree, nita
Koji su ku rac smiljali simbol ako ga kriju?
Garac je na to lakonski uzdizao ramena i bradu, ne u znak nemoi, ve da
po rui openito kako su tajnoviti putovi gospodnji, odnosno konkretno kako
su efekti zatajenog izvanrednog stanja moda vei nego to oekujemo. (U tom smislu
napomenuto u Cubana baru: Kukini sinovi, ba zato to smo ih preutjeli, znaju
da smo u punom pogonu. Zavukli su se u mije rupe.) A moda su i manji, zaskoila
me bojazan. U poznatim povijesnim inscenacijama, kakve su izvjebale uspjenije
despocije, vlast bez razloga proglasi izvanredno stanje zato da bi mogla terorizirati
graane; ako se sada izvanredno stanje od graana taji, nije li to priznanje da je vlast
terorizirana?
S druge strane, tjednima nakon beutnoga umorstva u grukoj luci, mjesecima na-
kon piromanskog pohoda, probijala se sve zavodljivija nada da je cijela stvar zapravo
sluajna kriminalna naplavina i stjecaj morbidnih koincidencija, ne zna se kakvoga
porijekla, dodue, ali mogue da je opasnost predimenzionirana, da se od vika od-
govornosti pristupilo puhanju na hladno, razbuktala paranoja uzrokuje pretjeranu
reakciju na protivnika ija je realna snaga, ukljuujui njegove namjere, sklupana u
aku jada. A opet, paranoja je dobra. Od paranoje nema tete. Prevencija je put do
42
Re no. 84/30, 2014.
zdravlja. Jedini koji ljekovito djelovanje toga nagona nije do kraja razumio, zacijelo
zbog obuzetosti osobnom traumom, bio je ministar unutranjih poslova.
Moda je vrijeme da malo ohladimo, mislim, da snizimo stupanj mo-
bilnosti oprezno je predloio.
Zato, zaboga? trecnuo se premijer.
Zato, zaboga? trecnuo se Garac.
Pa, mislim, Dobromilovitosavljevi prislukuje etvrtinu stanovnitva,
ne znam, ako bismo bar to mucao je ministar.
Kome to smeta? pitao je Garac.
Kome to smeta? pitao je premijer.
Pa meni ne smeta, ne znam, mislim gubio je ministar unutranjih
poslova tlo pod nogama, uo glogotanje, osjeao silu tee, ponirao u gnjecavu i
dunosnikih tijela gladnu zbilju.
Premijer je ustao, pripalio novu cigaretu opukom stare, otpuhnuo
izvitopereni oblak dima, a s njim i mudrost prilagoenu vanosti trenutka.
Kao demokrati, smijemo li dovoditi u pitanje koliinu represije po-
trebnu da se sauva demokracija?
Ne saekavi odgovor, poto pitanje nije bilo u upitnoj formi, okrenuo
se prema vratima i mugnuo, eh, zna se ve kamo.
A onda je uz valoviti ruinjak u jednome od zakutaka nepregledna vrta osvanuo
le J. I. Todoria s etiri rupe u prsima, skaenim grkljanom i peatom otisnutim
na zatiljku.
Krvavoruiasta njuka zlatnog retrivera upuivala je na to da je prije
dolaska istraitelja ljubimac temeljito oblizao nastrijeljenog vlasnika, vrlo vjerojatno i
vidio ubojicu koji mu je, uzdajui se u dovoljno veliku jezinu barijeru, potedio ivot.
Cezar nikada nije lajao, pa ni sad, mehaniki je mrmljala gospoa
Suzy Todori, neko poznata manekenka, blizu dva metra visoka plavua silikonskih
grudi i usana veliine djejeg stopala. Ucviljena supruga odabrala je pozu sfinge u
lealjci s cvjetnim ornamentima na trijemu obiteljske vile, ogrnuta upavom vu-
nenom pelerinom, s naoalama za sunce na licu (koje su trebale sakriti nedostatak
suza?), okupivi oko sebe vojsku tjeitelja brojniju od redarstvenoga osoblja to
se razmiljelo vrtom. Odbila je ponuenu limunadu, progutala nasuho dvije roza
tablete i uputila slukinju da se pobrine za nasljednika, sedmogodinjeg J. I. To-
doria, zabavljenog video-igrom u salonu na prvome katu.
Prema ad hoc nainjenoj rekonstrukciji atentator se prebacio preko pet
metara visokoga zida imanja jo u toku noi, kako bi lake izbjegao jako osigura-
43
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
nje, doekao tek razbuenog monika koji je svakoga jutra u isto vrijeme, u istoj
pretijesnoj trenirci, odlazio da se nadie svjeega zraka i uiva u ljepotama privatne
prirode, bez uvertire ga napunio olovom, fljasnuo mu biljeg na stranji dio vrata,
pa se vratio istim putem nazad, sve u na zonosti Cezara koji je razdragano mahao
repom i ekao da mu netko dobaci lopticu.
Nebo se smrailo, oblaci su najavljivali skoru sistematinu kiu, grane to-
pola i srebrnih jela uigrano su kripale pod naletima zapadnoga vjetra, a na izgaenoj
travi i naslagama napola trulog lia ukoen je leao najbogatiji ovjek u Hrvatskoj,
po mjerodavnom izboru asopisa Forbes: J. I. Todori, sin pokojnoga J. I. Todo-
ria, unuk pokojnoga J. I. Todoria, praunuk pokojnoga J. I. Todoria vjeruje se
da korijeni tajkunske loze Todorievih seu do kamenoga doba, kada je poslovni rast
obitelji zapoet trgovinom netavljenom koom. Dovoljan razlog da se na popritu, u
pratnji dvojice pomonika, pojavi osobno glavni dravni odvjetnik Velner.
Glavni dravni odvjetnik Velner, nasuprot svojoj vanjtini toliko bogatim naslaga-
ma sala s prosijedom glavom na vrhu nakupine da se, kada je prvi meu tuiteljima
nailazio, nije razaznavalo radi li se o hodanju ili kotrljanju bio je ovjek saetih
misli i izriaja. Zahvaljujui toj rijetkoj vrlini odrao se na visokoj dunosti punih
etrnaest godina, postajui najboljim prijateljem svakome od privremenih elnika
Vlade. Slaem se. U redu. Bez brige. Tako emo. Apsolutno. Potrudit
u se. Istrage to ih je zapoinjao ili odgaao, ubrzavao ili usporavao, zavravao ili
zaboravljao, bile su zaudno harmonizirane s viim dravnim interesima, tim prije
ako su se ovi stalno mijenjali.
Sada je zurio u mjesto zloina oslonjen o (opasno nakoeno) deblo
javora, teko diui, guvajui u lijevoj ruci maramicu dimenzija stolnjaka, nogu
utonulih u vlanu zemlju do vezica na lakiranim cipelama, dok su mu se u gornjem
dijelu masne kugle rojile tjeskobne misli. Lie je tako trulo. On je tako mrtav.
Kia e sve zaliti. Pet metaka ukupno. Naroito grkljan. Dobro bi dola kifla. Us-
klinik na vratu. to to znai. Loe je. On je tako bogat. to to znai. Ve drugi
le s usklinikom. to initi. Mediji e navaliti. Pitati premijera. Pitati pa initi.
Trava je krvava. Otii prije kie. Tko bi to mogao. Loe je. Nikada nita slino. Dva
usklinika na dva lea. Dvije kifle jo bolje. Oba tako bogati. Koji je ovo. Kurac.
Ministar odrivog razvoja Kristijan Jakopec, kao to spomenuh, progutao je metak
pet dana kasnije, no prije te tragine zgode, im je atentat na vlasnika trgovakog
lanca postao javna injenica, bilo nam je jasno da pasivna uopenost s nae strane
odsad ne dolazi u obzir, novinari e halapljivo nasrnuti na toplu poslasticu, bit e
44
Re no. 84/30, 2014.
im potrebno mnogo vie od slutnji i maglovitih indicija kakve su servirane nakon to
je Veronico Luksich icom plemenita glazbala odveden u smrt. Neman je potrebno
nahraniti da ne bi grizla na nedoputenom mjestu.
A ugriz na nedoputenom mjestu koje je Garac jo jednom precizno
obiljeio: Usklinik ne smije ii vani! otvorio bi niz neizvjesnosti: moguu
paniku, moguu euforiju, moguu epidemiju, moguu eskalaciju, moguu demon-
straciju nemoi institucija zaduenih za stabilnost i javni red, moguu podlu soli-
darnost tihe veine, mogui gubitak kontrole, mogue curenje sustava kroz poroznu
podlogu na kojoj je uzdignuta samostalna, suverena i ponosna Republika Hrvatska.
U krugu odgovornih osoba, dakle nekolicine nas, brzo se kristalizirao
zajedni ki stav da ozbiljnoga neprijatelja a povampirena grupacija to je stupove
drutva i nositelje ekonomskog razvoja zemlje naumila tamaniti kao ljetne komarce
bez sumnje se pokazala takvim moe samo snaiti ako ga javno oglasi prije nego
mu dri nogu za vratom.
(Razmatrao sam tu stvar i s Borisom Viktoroviem: naa nadmo nad neprijateljem
temelji se na njegovoj odsutnosti. Zatiremo mu tragove prije nego smo ga uspjeli
upoznati izbliza. Naa je snaga unilateralne prirode. Dobro pobjeuje osudom Zla
na nepostojanje. Da bi Dobro svladalo Zlo mora preuzeti njegovu ulogu, smjestiti
se na obje strane barikade. Zar to nije boanska pozicija, Borise Viktoroviu? Stva-
rati svijet prema svojoj slici i potrebama, ukljuujui protivnike. A to je i prigoda
za jednu bogovsku veeru, gladni drue, pilea jetra iz limenke, s minimumom
konzervansa, skoro pa krvava.)
etrdeset sati nakon vrtnoga ubojstva, malo iza ponoi, u obraunu s policijom
smrtno je stradao S.K. (36), poznat u napuenom svijetu hrvatskoga podzemlja pod
nadimkom Lubanja, ranije vie puta osuivan zbog preprodaje narkotika, oruanih
pljaki i nasilnikog ponaanja. Lubanja je godinama djelovao kao jedan od agilnijih
kostolomaca iz uvenog Jelisievog klana (u legalnome sektoru: sportske kladionice,
poker-aparati, stambena naselja u istonome predgrau), da bi lani prebjegao u
protivniki tabor, pridruio se skupini oko neto manje uvenog Hudozimnjaka (u
legalnome sektoru: trgovina nogometaima, lanac nonih klubova, stambena naselja
u junome predgrau), navodno revoltiran i dodatno mentalno oteen udarima
bijesa jer mu je bivi ef preoteo djevojku. Nakon estokoga vatrenog obrauna
koji je trajao petnaestak minuta, s fatalnim ishodom, u rezervnoj gumi Lubanjina
alfa romea pronaeno je est kilograma kokaina u paketima nainjenim od spojenih
kesica za gumene bombone. Zasjedu u neposrednoj blizini granice s Maarskom
45
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
postavili su pripadnici jedinice za specijalne intervencije dovezeni u etiri terenska
vozila, dok su se u petom automobilu, parkiranom na kolnome putu pedesetak
metara udaljenom od glavne ceste, kroz prozorsko staklo nazirali uareni vrhovi
dviju cigareta to su ih meu prstima premetali ravnatelj policije Kapar i ravnatelj
Sredinje obavjetajne agencije Dobromilovitosavljevi.
Pozadina: Hudozimnjak je bio doao u neugodan sukob s J. I. Todoriem jer je ovaj
gradio golemi trni centar na terenu gdje je on, Hudozimnjak, ostvarivao stanovite
kvartovske interese, pregovori preko posrednika nisu urodili plodom, mogul je
odbijao kompenzirati tetu plaanjem pristojbe u razumnome iznosu, odolijevao
je ucjenama i prijetnjama pristiglim elektronskom potom (Misli da si drukiji
od nas, seronjo?!), nije se pokolebao ni kada je u nonim akcijama demolirano
dvanaest njegovih duana na irem gradskom podruju, udnja za zaradom bioke-
mijskim mu je putem podizala adrenalin i ulijevala nerezonsku hrabrost, to je opet
gadno ugroavalo Hudozimnjakovu teko steenu reputaciju, ukratko, stekli su se
brojni uvjeti da povrijeeni vlasnik nonih klubova primijeni radikalne mjere od-
mazde prema tvrdoglavome veletrgovcu. I gle to se zbilja dogodilo: prema slube-
nome zapisniku, sastavljenom na osnovu hitnoga balistikog vjetaenja, utvreno je
da su meci to ih je diler nemilice sijao uz granicu s Maarskom ispaljeni iz istoga
pitolja kao i oni iupani iz prsnoga koa i grla J. I. Todoria. Materijalni dokazi
za tu tvrdnju, zapakirani u dvije hermetiki zatvorene plastine vreice, zavrili su
u najdubljem dijelu Dobromilovitosavljevieva sefa.
Zato je trebalo spominjati Jelisia? Zato jer je uvijek dobro obavije-
teni poglavica klana, koji se barem jednom tjedno s Kaparom sastajao u nekoj
zabaenoj prisavskoj rupi, gdje su ispijali chivas i razmjenjivali informacije, izdiktirao
vrijeme, mjesto i razlog Lubanjine prekogranine ekskurzije, budui da je ravnatelj
policije, uzimajui u obzir sve parametre, ovoga odredio kao idealnog atentatora na
neizrecivo bogatog magnata. Jelisiev utrak bio je viestruk: osvetio se odmetnu-
tom jataku, i to o dravnome troku, nanio teke ozljede ambicioznom suparniku,
uope, proveo je jo jedan uzbudljiv dan koji e, bude li raspoloen, privesti kraju
u postelji s bivom djevojkom izreetanog vercera kokaina.
Velner se tekom mukom bono ugurao u konu fotelju, priklijeten s obje strane
uzdignutim naslonjaima za ruke, tako da je zauzimao poluleei poloaj i koristio za
disanje samo desno pluno krilo, a druga su dvojica sudionika sastanka drala noge
na niskome mahagonijskom stolu, pripremljeni za dugo uvjeravanje, prekovremeni
rad, strpljivo slamanje otpora glavnoga dravnog odvjetnika.
46
Re no. 84/30, 2014.
Imamo dakle i ubojicu i oruje. Sada treba dokazni postupak tempirati
tako da se umiri javnost. Znai, hitno, rekao je premijer.
Slaem se, rekao je dravni odvjetnik.
Medijima nee biti dovoljan mrtvi atentator, rekao je Garac. Mora-
mo otkriti nalogodavca. A nalogodavac moe biti samo Hudozimnjak.
Apsolutno, rekao je dravni odvjetnik.
Hudozimnjaka je najbolje odmah uhapsiti, rekao je premijer.
U redu, rekao je dravni odvjetnik.
Treba ga drati u pritvoru do daljnjega, koliko god je nuno. Bez ob-
zira na zakonske manjkavosti ili advokatske trikove, rekao je Garac.
Bez brige, rekao je dravni odvjetnik.
Podizanje optunice emo vremenski podesiti ovisno o razvoju situa-
cije, rekao je premijer. Ali neka bude ispisana.
Potrudit u se, rekao je dravni odvjetnik.
Nitko iz tuilatva ne treba komunicirati s novinarima. Odnose s jav-
nou preuzet e sluba Ministarstva unutranjih, rekao je Garac.
Dogovoreno, rekao je dravni odvjetnik.
Vano je stvoriti dojam da je sluaj rijeen, mada je formalno otvo-
ren, rekao je premijer.
Bez daljnjega, rekao je dravni odvjetnik.
Usklinik ne smije ii vani! naglasio je Garac.
Ni sluajno, potvrdio je dravni odvjetnik.
Dakle, sve smo se dogovorili. Odoh onda piati, rekao je premijer i ustao.
Slaem se, sloio se glavni dravni odvjetnik.
Razgovor to sam ga otprilike u isto vrijeme vodio s urednikom crne kronike Ve-
ernjeg glasnika (u redakcijskome zvjerinjaku od milja nazivanim Svrakom) bio je
tek u nijansama razliit od onoga koji sam prethodno obavio s njegovim statusnim
parnjakom iz Jutarnjeg vjesnika, konkurentskog dnevnog lista, uz napomenu da su
ugledna glasila uzajamno njegovala duh poslovne suradnje slian odnosima izmeu
Jelisia i Hudozimnjaka.
Promatrao sam veliku i otro obrubljenu crvenu fleku na lijevoj strani
usukanog lica, nalik geografskoj konturi Norveke, asimetrine ui, kvrge na zglo-
bovima prstiju, naoale s debelim staklima, rahitino izbaena prsa, izgledao je kao
zbirka invalidnih dijelova na brzinu sklepana u cjelinu, te me podilazio strah da e
pivo to ga je poudno ulijevao u sebe iscuriti negdje u predjelu lea, gdje su maj-
stori nemarno zaili fragmente. Premda sam mu, pretpostavljam, bio simpatian
47
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
koliko i on meni, trudio se iakati barem neki pikantan i ekskluzivan detalj koji
bi nadoao kao rezultat posebne naklonosti.
Da se Hudozimnjak odvai na tako sumanuti, da ne kaem samoubi-
laki potez, to mi prosto ne ide u glavu, rekao je Svraka. ak ni luak poput njega
ne moe biti toliko glup.
Postoje trenuci kada su razum i osjeaji u raskoraku, rekao sam. Kod
nekih je to trajno stanje.
Malo je sve mutno. I ide nekako prebrzo. A ubojica mrtav. Maltene
savren.
Nee ih mnogo za Lubanjom plakati. Meu nama, Hudozimnjaka e
ve danas uhapsiti.
Danas? Pretpostavljam nakon to novine odu u rotaciju?
Vjerojatno prije. Ali ako najavi na portalu lista, nee pogrijeiti.
Dobro, to je dobro Imaju li kakav tvri dokaz? Mislim, osim upu-
canog poinitelja.
Pitolj nije dovoljan dokaz?
To je Lubanjin pitolj, ne Hudozimnjakov.
to je Lubanja nego oruje u Hudozimnjakovim rukama?
Znam ja to, znam i za sukob oko trnog centra, ali ima li jo togod?
Fali tu nosive grae. itatelju moram dati neto vie od povijesti odnosa i piljivog
pitolja.
To je zato jer ga podcjenjuje.
Zato ga podcjenjujem?
itatelj treba dobiti dopola naslikanu sliku i priliku da je sam dovri.
U protivnom mu kastrira imaginaciju. Tretira ga kao nie bie. Iskljuuje ga iz
procesa informiranja koji se temelji na meusobnom povjerenju.
A Veronico Luksich?
to s Veronicom Luksichem?
To nije ni dopola naslikano. Jedva da je skica.
Istraga je u tijeku.
Svata se pria.
to se pria?
Pria se da su sluaj Luksich i sluaj Todori povezani.
Na koji nain povezani?
To jo istraujemo.
Fino, elim vam puno sree.
A ti o tome nita ne zna?
48
Re no. 84/30, 2014.
Ne, ne znam. Ali kad smo kod pria, pria se da ti je ef napravio
kockarski dug od preko milijun i pol kuna. I da dio toga namiruje kroz naruene
lanke. To se vrlo ozbiljno pria.
Je li to ide na moj raun?
To ide na raun tvog efa.
I to bi se to mene ticalo?
Ticalo bi se tvojih kolega u Jutarnjem vjesniku. Njima bi ta pria bila
silno zanimljiva. Pa da i oni malo istrauju.
Ajde, dobro, snizimo doivljaj Znai, Hudozimnjaka danas hapse?
Hapse ga.
Svejedno sam Garca upozorio na gadarije koje plutaju u Svrakinoj ptijoj glavi.
Moj pretpostavljeni (ako ne raunam ministra unutranjih poslova) u toj je zoni
mogao neusporedivo bolje kontrolirati igru: Gareva supruga, koja mu je podarila
dva zdrava muka potomka, koker panijela i penthaus od dvjesto kvadrata u uem
centru grada, ujedno je i kerka vlasnika Veernjeg glasnika, pohlepnog i (shodno
tome) ivahnog staria optereenog svojim dalmatinskim podrijetlom, jor Nikija,
kako ga je godinama prema nepisanom familijarnom pravilniku oslovljavao ponizni
zet. Tek kada je izabranik kerkina srca ostvario zapaen drutveni prodor, otiavi
s mjesta voditelja Odjela za marketing i korporativni razvoj u punevoj kompaniji
na dunost efa Ureda za odnose s javnou Vlade Republike Hrvatske, jor Niki se
srozao na Nikija, a ponekad, u okviru suptilnoga politikog patroniziranja i male
obiteljske igre moi, znao je postajati i Nik.
jor Nikijeva industrija medijskog bofla brojala je petnaestak tabloida i
revija to su se bavile specijaliziranim vidovima opsjenarstva, plus graanski uozbiljeni
Veernji glasnik bofl s analitikom glazurom koji je sluio tobonjem podizanju
ugleda tvrtke, iako se sam jor Niki sve vie predavao biznisu s nekretninama, kupo-
vao je budzato poljoprivredna zemljita na srednjodalmatinskim otocima, potpla-
ivao lokalne vlasti da ih administrativnim putem pretvore u skupocjene graevinske
parcele, gdje su onda nicale mediteranske vile u bojama marelice i kaduljina lia, s
bazenima, prenosivim travnjacima, kamenim nadstrenicama za rotilj i kapijama od
nehrajueg elika, idealne za ljetna ladanja inozemnih primjeraka istoga gramzivog
soja kakvome je pripadao jor Niki. Nad tabloidnim carstvom leprao je Garac, pun
inicijativa i svjeih ideja, s veim utjecajem nego dok je zaposjedao ured u kompaniji.
Devijacije poput onih u Svrakinu bolesnom umu bile su tek sekundaran
povod za razgovor to ga je morao obaviti s ocem svoje drage. Ne mogu pogrije-
iti pretpostavim li da se to zbilo nakon zajednikog obiteljskog ruka (paticada s
49
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
njokima u ugu od suhih ljiva, dalmatinska roata, sluavka s utirkanom bijelom
pregaom) uz aicu domaeg proeka i pogled s terase na grad koji krklja i hui,
teke i kuha, melje mizerne egzistencije svojih itelja kao zrna usahloga groa i
destilira kompaktan mlaz profita za aicu izabranih.
Trebamo ozbiljno popriati, Nik.
O emu?
Pod jedan, nuno je da poradi na svom osobnom osiguranju. Tjele-
snom, ne materijalnom.
Zato?
Evo zato
(U premijerovu uredu, moda u isto doba, sjedi gospodin Freiermann, roeni Be-
anin, predsjednik uprave tvrtke koja posjeduje Jutarnji vjesnik, lepezu periodinih
slikovnica za odrasle, utjecajnu komercijalnu televiziju, mreu radio stanica, zapra-
vo namjesnik misterioznog austrijskog koncerna navezanog na kapital Creditanstalt
banke to je pustio poslovne pipke duboko u istonu provinciju, voen misionarskim
ciljem da domorocima umjesto arenih stakalaca donese neovisno novinarstvo, pro-
iri demokranske vrijednosti i ostvari neto dobiti. Gospodin Freiermann izgle-
dom je od glave do pete odavao uzornog graanina, vojniki oian i ispeglan, sjedio
je uspravno, dostojanstveno, besprijekorno, a kad bi se odluio kretati koraao je
na pedalj do dva iznad tla, openito je bio izdignut iznad lokalnih banalnosti, mada
mu je ivot u glavnome gradu Republike Hrvatske dosta prijao, vjerojatno zato jer je
glavni grad Republike Hrvatske odvratna filistarska jazbina, Be u sitnom.
Gospodine Freiermann, rekao je premijer i baletnom gestom zapa-
lio cigaretu, na uas gospodina Freiermanna. Zahvalni smo za sve to vaa kom-
panija poduzima u naoj zemlji. Mi u Hrvatskoj visoko cijenimo slobodnu tampu
kao demokratsku i civilizacijsku tekovinu od presudne vanosti. Nadam se da e
naa suradnja i dalje biti plodna kao do sada. Htio sam s vama popriati o nekim
novonastalim okolnostima, a u koje bih vas, u najstrooj diskreciji, elio ukljuiti.
Ovaj razgovor, dakle, mora ostati strogo meu nama. Pod jedan, potrebna nam je
vaa pomo, prije svega na medijskom planu, o ijim u vas modalitetima upoznati.
Pod dva, nuno je da se hrvatska drava pobrine i za vau osobnu sigurnost.
Zbog ega? poskoio je iz fotelje gospodin Freiermann.
Evo zbog ega)
Nesigurno je raunati na potpunu sigurnost. Borisa Viktorovia njegovao sam
puna tri mjeseca nakon to sam ga u krajnje alosnome stanju, izranjavanog, polu-
50
Re no. 84/30, 2014.
mrtvog, pronaao pred haustorom zgrade u kojoj ivim i zapravo prvi put vidio. Uz
ostalo, imao je trostruku frakturu prednje lijeve noge, jer ga je neki beutni gad,
vjerojatno iz zabave, pregazio automobilom (svinja kojoj bih i danas rado pijukom
rascijepio lubanju), pa se nesretnik zadnjim snagama dovukao do mjesta gdje sam
ga ugledao, sklupanoga poput sudbine. Veterinar je poduzeo dvije sloene opera-
cije, ja sam mu svakoga dana mijenjao zavoje, cijedio gnoj iz upaljenih avova, itao
Harmsa, a zvijer to ne zaboravlja. ak vie ni ne hrama! Daleko od toga da iskazuje
poniznost ili gaji bilo kakve snishodljive navade, samo dostojanstvenu, oporu lojal-
nost. Ponekad me, osobito kada dublje zavirim u aicu, obgrli prednjim apama
i pokuava hipnotizirati onim jantar-magenta pogledom (koji zaista izaziva blagu
vrtoglavicu). Ne bi to smio biti sladunjavi obiteljski prizor, itatelju, radije imaj u
vidu s mukom konsolidiranu eliju, vezu skovanu u istoj boli.
Uhvatio sam se kako zamiljam to bi kobnoga jutra inio Boris Vikto-
rovi da se kojim sluajem umjesto debilnoga retrivera zatekao u vrtu u pratnji J.
I. Todoria, dok asasin iskae iza ivice s nepokolebljivom namjerom da isprazni
spremnik pitolja u torzo sportski odjevenoga gospodara. No pomisao da bi moj
maak divlje udi mogao biti milijunaevo mezime (unien na razinu izlobenog
pseta) toliko me onespokojila da sam bre-bolje disciplinirao matu i naputio je
ka razumnome izlazu: Boris Viktorovi hvata zaklon, mugne u sigurnost ipkova
grma natopljenog rosom, uuri se u pozi promuurnog promatraa, pita se kojoj
stresnoj skupini napasnik pripada, koja ga je konfesija borbeno formirala, kojim je
visokomoralnim naelima motivirao amoralni in, raspolae li jezuitskom snagom
uvjerenja ili to piljiva zavist nastupa umotana u zastavu socijalne pravde, trzne
uima poslije prvog pucnja, lo pokuaj, smotanko, malo vie ulijevo

Nakon spektakularnog hapenja Hudozimnjaka, obasjanog svim moguim reflek-
torima, snimljenog iz svih moguih uglova, i pogotovo poslije svirepog ubojstva (za
neupuene samoubojstva) ministra odrivog razvoja Kristijana Jakopca, posveena
skupina unutar prve politike garniture okruila se trokrilnim tipovima s izbrija-
nim glavama, irokim vratovima i slualicama u uima, svaki od tih vrijednih po-
jedinaca ukazivao se u grupnom izdanju, takorei, a to, tehniki gledajui, uope
nije bio nezahtjevan pothvat, jer se trebalo opskrbiti dodatnom zatitom i istodob-
no snaiti predodbu kako dodatna zatita nikome nije potrebna.
Remikantonalogajski, ef osiguranja predsjednika Vlade, udvostruio
je koliinu osoblja koje skrbi o ivotu elnoga ovjeka izvrne vlasti, uz izriitu za-
povijed da budu to manje upadljivi, ak je pomiljao na to da organizira brzi teaj
kako bi kod gorila to ih je imao na raspolaganju lake rutinizirao neke jednostavne
51
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
trikove: prestati s kompulzivnim izbrijavanjem tjemena, nositi iru odjeu koja nee
isticati nabubrenu tjelesnu masu, odbaciti klieizirane naoale za sunce u obliku
slonovskih suza, naroito kad je vani oblano, drati se blago pogrbljeno i nezainte-
resirano, povremeno zabiti ruke u depove, obustaviti potronju guma za vakanje,
povesti rauna o zguvanim i ofucanim odjevnim detaljima, nositi jakne i koulje
u neformalnim bojama, zato ne i karirane pederske alove s kitnjastim rubovima.
Drugi, mnogo obimniji segment sigurnosnoga aparata bjesomuno je,
bez ikakva uspjeha, pokuavao ui u trag organizaciji koja se latila terora na klasnoj
osnovi.
Kapar se odrekao spavanja i odravao u djelatnome stanju uz pomo
steroida i vitaminskih preparata. Nadleni ministar propadao je u depresivne ago-
nije, toliko se smrknuo u dui da sam dolazio na krajnje netaktinu ideju da ga
osobno vodim u ljeilite na etvrtome katu hotela Sheraton. Glavni dravni od-
vjetnik Velner ispunjavao je postavljena zaduenja i ekao. to e se. Dalje. Na-
rediti. Dobromilovitosavljevi je distribuirao bire u najudaljenije, mahovinom
obrasle budake domovine, ne preskaui sela i pasivne krajeve, k tome je umjesto
etvrtine dao prislukivati treinu stanovnitva, maksimum koji su doputali teh-
noloki i ljudski resursi. Kapar mu je najozbiljnije predloio da pokua puanstvo
nadzirati u ihtama svakoga dana nova treina kako bi svaki dravljanin potpao
pod mjere kontrole, a sustav se zatitio od mogue pogreke kod selektiranja, na to
je Dobromilovitosavljevi prezirno zakolutao oima i krenuo se nogama obrauna-
vati s aparatom za kavu njegove visine (dva metra i neto), jo jednim dijelom tima
koji nije opravdao oekivanja. Maina je strugala u mjestu. Nita. Nula.
Remikantonalogajskog navodim prezimenom radi objektivnosti ovog izvjetaja,
makar se poznajemo od djetinjstva; zajedno smo ili u osnovnu i srednju kolu,
povezali se tada krvnim bratstvom (tri centimetra dugake brazgotine na podlakti-
cama, nainjene vicarskim noem), kasnije nikada nismo na due vrijeme gubili
kontakt, naposljetku je ivot reirao stvari tako da zaraujemo dohotke u okrilju
iste institucije. Imajui u vidu narav dogaaja o kojima referiram, skoro je nedo-
lino skretati panju na sentimentalnu prirodu uspomena to ih dijelim s njim,
mogu tek navesti da one imaju okus palainki sa sirupom od bazge, specijaliteta iz
uvijek tople kuhinje Remikantonalogajskijeve majke.
Stoga turo: inteligentno lice, blago nakoene oi, zelenkastosive, osmi-
jeh s dodatkom neodreene ironije, elegantan oiljak u obliku slova L na vratu ispod
desnog uha, poput tetovae u boji puti; opasnost koja zrai iz Remikantonalogajskog
proizlazi upravo odatle to nema trokrilnu staturu, volumenom bi se mogao izdati
52
Re no. 84/30, 2014.
za knjigovou ili trgovca antikvitetima, dugaki i njegovani prsti prije bi trebali pri-
padati timeru klavira nego nekome tko ivi od sposobnosti da ozlijedi; s nepunih
sedamnaest je ocu, bivem muu svoje majke, slomio obje ruke kao table okolade
kada se ovaj u polupijanome stanju nepozvan pojavio na vratima i poeo sipati uvre-
de; poto je ranjeni posegnuo za sudskom zatitom, dva dana poslije suenja, na
kojem je maloljetnik proglaen nevinim uz obrazloenje da je postupao u nunoj
obrani, doekao je oca pred ulazom u njegov omiljeni ugostiteljski objekt, te mu
polomio vilice i etiri rebra, bez pravnih konzekvenci; par godina proveo je u kam-
povima za vojnu obuku diljem svijeta, sudjelovao u brutalnim egzotinim ratovima
kao pripadnik plaenikih trupa, iako je prije toga s iznadprosjenim uspjehom
studirao strojarstvo; podreeni u slubi osiguranja, koju je ustrojio na najviem
profesionalnom nivou, iskazivali su mu bespogovornu poslunost, svjesni da postoji
samo jedna stvar koju poznaju bolje od svog zapovjednika: Remikantonalogajski je,
naime, zahvaljujui kombinaciji gena i drila, svakom esticom svoje pojave pokazi-
vao da ne zna to je strah U opem meteu pod krovnom konstrukcijom Republike
Hrvatske barem je sudbina premijera bila u pouzdanim rukama.
Iz razjapljenih eljusti medijske betije jo su se cijedili masni potoci od konzuma-
cije Hudozimnjakova neuvenog zloina, okrutnog smaknua J. I. Todoria (na-
slovnice su oglaavale serijale o usponu i padu mafijakog bosa, insajderske izvjetaje
o prilikama unutar oaloene obitelji, reportae s dravniki araniranog pogreba
gdje se okupila kompletna poslovna i politika krema zemlje /jedan je tjednik, gra-
fiki inovativno, objavio duplericu s divovskom fotografijom na kojoj su uz pomo
crvenih strelica oznaena imena i pripadajue funkcije tronutih nazonika/), a ve
smo je hranili kriminalnim uzrocima suicidalnog ina ministra Jakopca, doba-
civali smo slasne korupcijske prie iz okruja Agora banke, tople priloge u vidu
identiteta i iznosa provizija pojedinih aktera, zdjele pune neasnih gospodarskih
spona, protuzakonitih postupaka, osnovanih sumnji u malverzacije irih razmjera,
pa za desert lagom i umskim voem nadjeveni faksimil oprotajnog pisma (ni
preminuli ga ne bi efektnije sroio), uvijek s napomenom da neumorni djelatnici
policije bez milosti i protekcije rade svoj posao, na dobrobit hrvatskoga naroda i uz
punu potporu dravnoga vrha.
Uz tri pomonice i jednoga potrka predao sam se stvaralatvu do te
mjere da sam izgubio pojam o vremenu, ne osjeajui klonulost, jer je valjalo stre-
miti perfekciji: drati gladne muterije na otvorenoj vezi, deklamirati sadraj po-
nude, nadgledati kuhinju, dodavati jelima zainsko bilje. ak sam, zahvaen kre-
ativnim bunilom, posudio Gareve manire i u brzom hodu dijelio pouke mladim
53
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
snagama. Kakva god bila drutvena previranja treba ih znati prilagoditi dramatur-
giji traa, baljezgao sam. to znaajnije previranje, to soniji tra. Piite, djeco!
Glavni dravni odvjetnik Velner suvereno je rukovodio tempom uhie-
nja. Na desnome uhu drao je slualicu fiksnog telefona, odakle je dobivao nedvo-
smislene direktive, a na lijevome mobitel u koji je s vremenskim odmakom kraim
od sekunde niem osoblju nalagao sve to mu je pristizalo s desne strane. Mogao
je zvunik telefona jednostavno prisloniti uz mikrofon mobitela, no glavni dravni
odvjetnik Velner bio je zadnji koji bi ugrozio svoju sistemsku ulogu. Pravna drava
je blistala. Koliko god s jedne strane (lijeve? desne?) nije imala ni najmaglovitiju
predstavu o porijeklu i poiniteljima serije stranih zloina, toliko je s druge strane
(desne? lijeve?) bio vidljiviji njen uspjeh u njihovom rjeavanju.
Ni sam ne znam kako sam s Remikantonalogajskim zavrio u birtiji pored autobu-
snog kolodvora, bit e da smo, usred nevezane diskusije, nasumino parkirali au-
tomobil u elji da okonamo dan zasluenom dozom alkohola. Vonj je bio bezmalo
neizdriv, s aromama mukog znoja, neega kiselog i preprenog ulja, krta rasvjeta
mjestimino se odbijala o krzave keramike ploice na podu, proarane tragovima
blatnih onova. Uzeli smo po pelinkovac i sjeli za stol u uglu. Na televizoru iznad
anka, iji je ekran imao blijedosmei premaz nastao saveznikim djelovanjem vla-
ge i duhanskoga dima, vrtjele su se zadnje veernje vijesti. Izbezumljeni pogled
debeljukastoga direktora Agora banke dok ga s lisicama na rukama izvlae iz trbuha
ulatenog policijskog kombija; podbuhlo, tamno, zlovoljno lice konobarice koja
prljavom krpom trlja unutranji rub ae, a iz jedne joj nosnice proviruje granica
sasuene sline; postrojeni u koloni, vii bankovni menaderi i uspjeni poduzetni-
ci, ukupno njih osam, dlanovima pokuavaju pokriti glave dok ih roboti s modrim
beretkama dre za nadlaktice i uguravaju u zgradu Okrunog dravnog odvjetni-
tva; tri neizbrijane spodobe za stolom uz prozor, sa zidarskim bakandama na
nogama, nagnute nad veu koliinu pivskih boca i pedalj visoki stoac opuaka u
pepeljari; gavrani u balon mantilima istoga kroja, poznati i pod nazivom advokati,
etaju gelom zalizane frizure pred kamerom, slijeu ramenima i kunu se u nevinost
svojih klijenata; elipsasta rupa na arapi ocvale prostitutke, oslonjene s oba lakta o
ank, odjevene u ekstremno kratku konu suknju i jaknu s okovratnikom od lanog
perja; moja faca na ekranu, fotogenina, sugestivna, multidisciplinarna, dok upu-
ujem naciju u osnove zahuktaloga istranog postupka i diktiram inicijale bezono
obogaenih prijestupnika ija sam puna imena prethodno dostavio novinarima;
prst debeli lanac na vratu tipa bez dva prednja zuba koji sjedi na klimavoj barskoj
stolici i trpa u usta impozantne komade bureka sa sirom; ministar unutranjih
54
Re no. 84/30, 2014.
poslova pred buketom mikrofona, staloen, prijemiv, vodootporan, saima po-
bjedu pravne drave u dvije prostoproirene reenice to ih je uio napamet cijelo
prijepodne; usklinik unutar izvrnutog trokuta u uglu naeg stola, urezan otrim
predmetom, noem ili vrhom kljua, ne vei od otiska palca.
Prema skromnome miljenju Borisa Viktorovia, ministar odrivog razvoja Kri-
stijan Jakopec jeste poinio samoubojstvo iako je prljavi dio posla obavila struno
osposobljena osoba.
Zvijer je tu opservaciju iznijela trljajui se leima po hrapavome na-
slonu kaua, sa sve etiri noge u zraku, dok joj je izvijena metalna lampa koju ko-
ristim za itanje ugodno zagrijavala prostor meu preponama. U prvi mah mi se
uinilo da se mangup sa mnom egai, a zatim da je tek dobrohotan i vodi rauna o
mojim profesionalnim aspiracijama, jer bi se u sluaju da je njegov uvid ispravan,
uz par zaturenih detalja, slubena i stvarna verzija dogaaja podudarile. Svijet je
danas ionako ureen tako da su ljudi nesamostalni do gadljivosti, utke je dodao
B.V.S.; ako im je ivot bez iroke mree uslunih djelatnosti postao nezamisliv,
nije li razumno pretpostaviti da slian odnos njeguju i prema smrti? Gardom me
podsjetio na prerano preminuloga znanca (iji identitet ne elim otkrivati) koji
mi je jednom davno dok smo bez daha na ekranu promatrali stravinu preobra-
zbu dvaju monih amerikih nebodera u prah i pepeo hladno kazao kako se na
snimkama savreno precizno vidi da se grdosije, ne marei za puanstvo zateeno u
njima, uruavaju same od sebe, bez obzira na poticaj manijaka u putnikim letje-
licama to su se koji minut ranije zanosno zabili u gornje katove. Logika rasta je
logika suicida, rekao je. Ova dvojica se ubie od prederavanja.
to ako je betija ugrijanog meunoja u pravu? to ako je suprug
gospoe Danijele Jakopec, pasionirani kolekcionar oiljaka na leima i debelome
mesu, oduzeo sebi ivot a da to nije ni znao? U toj je konstrukciji potajno elio
svoju smrt i vrijedno na njoj radio, nemajui ni snage ni svijesti za zavrni udarac,
pa je onaj koji mu je ugurao cijev pitolja u usta puki izvrilac tue volje, ne boje,
boe sauvaj, nego onoga koji odlazi bogu na istinu. A onda i postrojba kojoj pri-
pada samo nadzire stanje na terenu i brine o tome da se potuje protokol nakon to
su nositelji moi objavili rat samima sebi.
Ipak sam odluio ugasiti lampu i trgnuti Borisa Viktorovia iz nadra-
enog stanja: Jesi li onda i ti, nevoljnie, vlastitom voljom zavrio pod kotaima
onoga skota? Pridigao je glavu i s indignacijom frknuo, elei naglasiti kako us-
prkos tvornim namjerama svinje za upravljaem juriajueg vozila ni u kojem
sluaju nije mrtav, a to e rei niti pogodan za slaboumne usporedbe. No samo ti
55
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
frki, dragi moj, da je meni ivot spasio strunjak za odnose s javnou, bogme bih
dobro razmislio jesam li uope iv.
Da nepoznanice rastu kao biljke bio bi to raskoan botaniki vrt. Probija se zele-
nim perivojem i pogled ti ara po ekscentrinim primjercima flore to se izvijaju u
formama liem obraslih pitanja. U redu, prije je to mogla biti dungla to se irila
svuda uokolo, a u njenom sreditu baulja Odjel analitike Ministarstva unutranjih
poslova, skupina nadobudnih bezveznjaka u paradnim radnim pozama, sa zavrnu-
tim rukavima koulja, opskrbljena s raznih strana napabirenim teorijskim gradi-
vom o militantima, ekstremistima, tajnim i javnim revolucionarnim drubama,
nedostajao je jo jedino bivi savjetnik za nacionalnu sigurnost prof. dr. Marekovi
da izgubljena ekspedicija stekne i odgovarajueg vou. Bili su u stanju tek tupo
zuriti u gusti i kaiti etikete na novo i novo raslinje.
Tko su oni?
Gdje se kriju?
Koliko ih ima?
Kako su organizirani?
Gdje im je centrala?
Ima li centrale?
Zato usklinik?
Zato ne usklinik?
Koji im je konani cilj?
Ima li konanoga cilja?
Tko ih uvjebava (budui da su umorstva obavljena zanatski besprije-
korno)?
Imaju li kampove za obuku?
Gdje su kampovi za obuku?
Zato se ne oglaavaju?
Zbog ega likovi s vunenim maskama na glavama ne iskau preko face-
booka i twittera gordo preuzimajui odgovornost?
Je li Hrvatska sredite nasilnikih aktivnosti?
Ili je Hrvatska, kao i u svemu ostalom, derutna periferija, predzie
civilizacije, odakle e se nasilje preliti u zasad nepoznati centar?
Kakvi su im sljedei potezi?
Hoe li iriti asortiman teroristikih djela?
WHO THE FUCK IS NEXT?
Ravnatelj policije Kapar, obilno nakljukan vitaminskim preparatima,
56
Re no. 84/30, 2014.
iznio je u trenutku lucidnosti (ili zadnjeg stadija oaja) iznenaujuu zamisao da se
moda radi o jednome poinitelju.
Kako jednome? uznemirio se ministar unutranjih poslova, bota-
niari iz Odjela analitike u hipu su isukali vratove poput jata uznemirenih nojeva,
mirkajui oicama jednako bistro.
Zamislimo manijakalnog ubojicu, rekao je Kapar. Psihopatu.
Ozbiljno poremeenog bolesnika. Uz to hladnokrvnog i sposobnog, koji ubija iz
samo njemu poznatih razloga. Bira rtve strogo odreenog profila i za sobom ostavlja
prepoznatljivi trag. Po meni to dri vodu. Tipino ponaanje serijskoga zloinca.
A limuzine? upitao je ministar unutranjih poslova. Zapaljene su u
isto vrijeme u tri razliita grada. I svugdje su pronaeni usklinici.
Moda mu se svidio znak, isto estetski, pa ga je preuzeo, rekao je
Kapar. I sad sije smrt s kopiranim brendom. Kao to nema obzira prema ivoti-
ma rtava, tako je bezobziran i prema autorskim pravima. Bilo je masovnih ubojica
to su iza svojih nedjela ostavljali krvlju iscrtani kri, a nisu ga izmislili.
Kako mu se znak mogao svidjeti ako smo uinili sve da ostane nepo-
znat? nastavio je ministar.
Ne moemo biti posve sigurni u aparat, uzvratio je Kapar. U istra-
gu smo ukljuili najpouzdanije ljude, no rizik od curenja podataka uvijek postoji.
Osim toga, moda je i sam sudjelovao u paljevinama.
Taj tvoj manijak? pitao je ministar.
Da, rekao je Kapar. Moda je bio lan grupe koja je organizirano
palila luksuzna vozila. To ga je uzbudilo, neto mu je kvrcnulo u glavi, odluio je
otii korak dalje i sad ubija vlasnike.
Ako je to tako, unio se Kaparu u lice ministar unutranjih poslova,
gdje je razlika?
Dupke puni Cubana bar, ne uzimajui u obzir dizajn, sliio je eljeznikom kolo-
dvoru, samo to ga nisu napuili pohabani putnici nego bolji komadi gradskoga i-
vlja, s pomno oputenim svilenim kravatama i dubokim dekolteima tu su se osjeali
udobno kao u mrjestilitu. Vani je lila nepodnoljiva kia, gromovi su udarali, sve-
tac zatitnik cijedio je golemi mokri runik nad prijestolnicom, bujice su niz plo-
nike nosile brda metropolskog gliba i zgnjeene ambalae, pa je izolacija godila jo
vie. Biznismeni, novinari, PR-agenti, vii dravni inovnici, trgovci nekretnina-
ma, burzovni meetari, lica koja su mi mahom bila dobro poznata, klonirani la-
novi kluba u klasnom usponu. Mjesto je, uz nekoliko slinih, postalo in od trenutka
kada je takozvana tranzicija privedena kraju, bez slubene obavijesti, to jest kad je
57
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
u Republici Hrvatskoj konano dovrena preobrazba bandita u bankare. U daljini
sam ugledao Svraku kako se probija izmeu tjelesa s kriglom piva prislonjenom uz
kokoja prsa, migoljio je spretno kao crv u gnjiloj trenji. Nakratko se ukazao ak i
gospodin Freiermann u pratnji dvojice tjelesnih uvara, poslovino lebdei iznad
parketa od skupocjenog bambusa, no otiao je poslije petnaestak minuta, jedva li-
znuvi martini serviran u visokoj ai sa eernim obrubom i maslinom to se unu-
tra koprcala, nalik ljudskom oku u formalinu. U jednome uglu zavalio se Bizjak,
ef uprave Bonus osiguranja, blaena izraza lica, u drutvu plavue u pripijenoj lila
haljini s tankim naramenicama, a ova je sjedila tako neprirodno nakrivljena da je
bilo gotovo sigurno kako rukom ispod stola istrauje nabore oko Bizjakova lica.
A to ako je sve obratno? dobacio sam Garcu, dok smo zaposjedali
uobiajenu lokaciju uz ank, dovoljno dugaak i izvijen da poslui kao atletska staza.
to ako oni zapravo ne ele da se za njih uje?
Svatko eli da se za njega uje, rekao je Garac. Nitko ne eli biti nitko.
Znalaki je promukao koktel na bazi votke i dodao:
A ako si jebeni fanatik, ako ima politiku misiju i militantne namje-
re, onda pogotovo.
Ipak, pretpostavimo da hoe biti iskljuivo efikasni, da se ne pale na
marketing, rekao sam. Mogue je da igraju ozbiljno, u odreenom smislu ozbilj-
nije od nas. Uzdaju se u to da su djela najbolja propaganda.
Takvo to ne postoji, rekao je Garac. Aktivnosti bez promidbe
gube svojstva djelovanja. To ti je kanon.
Moda ih podcjenjujemo, Garac, rekao sam.
Prije e biti da ih ti precjenjuje, rekao je. A ja, vidi, usprkos stravi
koju ele izazvati, mislim da su to patetini luzeri. Podbacuju u svakom pogledu.
Htjeli su privui panju, dobili su kurac.
Garac je usrkao ostatak koktela skupa s dobrim zalogajom tucanoga
leda, pa je onda taj led, kratko ga posisavi, ispljunuo nazad u au. Bio je pole-
miki ustar, kao i uvijek kad ga se takne u tatinu.
Druga je stvar to ih ona nesposobna policijska bagaa ne uspijeva
otkriti i pohvatati, rekao je. Ali na planu uinaka ih nadigravamo. U to moe
biti siguran.
Zavisi to rauna pod uinkom, rekao sam. Pogleda li stvari s neke
druge strane, njihov uinak moe biti dvostruk.
Kako to misli? pitao je.
Na primjer, oni ucmekaju Todoria, rekao sam, a onda nai, da
saniraju tetu, organiziraju likvidaciju dilera kokaina, zatvaraju efa mafije, uni-
58
Re no. 84/30, 2014.
tavaju kriminalnu eliju. Ili, oni napucaju ministra Jakopca, a mi tim povodom
hapsimo direktore banke i ugledan poslovni svijet, razbijamo koruptivni lanac.
Kad razmisli, to slii na udrueno djelovanje. Nema nikakvih nesuglasica. Savre-
na orkestracija. Iz njihove perspektive, zloini su itekako produktivni. Mnogo vie
nego da sjedimo skrtenih ruku. Ispada da koriste vlast kao svoju logistiku.
Garac me gledao cerekajui se. Veselo je vrtio glavom, mahnuo albino ko-
nobaru u kariranoj pregai da nam doturi novu rundu. Oi su mu se caklile od zdravlja.
Znai, vlast mu doe neto kao servisna sluba teroristike organi-
zacije? naslaivao se. Je li ta kretenska teorija proizala iz iste paranoje ili iz
paranoje s votkom?
S votkom, osmjehnuo sam se i podigao au.
Kad smo kod fantastike, rekao je Garac naglo se utiavi, moe li
vjerovati da ona plava u uglu Bizjaku drka ispod stola?
Mogu, rekao sam, i drugarski smo se kucnuli.
Kia je ve bila prestala kada sam izaao, sa stabala su se otuno cijedili zadnji ostaci
potopa, blato i lokve posvuda, raskvaene, skoro kaaste fasade, puhalo je s istoka, je-
dan s crnom kapuljaom na glavi mokrio je po zadnjem kotau lexusa parkiranog pre-
ko puta, felge u boji vanilije, usklaene s karoserijom, praznio se sporo i s vidljivim
uitkom, tip to je izaao poslije mene iz Cubana bara nosio je svijetlosivo armani odi-
jelo, iza njega fufa koja je na beznadno visokim tiklama jedva odravala ravnoteu,
odijelo je imalo to svojstvo da svjetluca pod utjecajem uline rasvjete, bilo je dovoljno
da tip uzvikne hej, ti i zaputi se malo brim korakom, onaj s kapuljaom okrenuo
se i rairio vilice u neku varijantu osmijeha, tip se naglo zaustavio na pola puta, no
onda je onaj drugi krenuo prema njemu, odalamio ga je najprije nogom iz zaleta,
zabivi mu kompletnu cokulu u stomak, tako da se tip u armaniju prelomio u struku
uzaludno pokuavajui uhvatiti zrak, zatim ga je dokaio laktom po vratu i oborio na
tlo, nisam uspio vidjeti odakle su se pojavila jo trojica, svi s kapuljaama, valjda su
istrali iz smraene vee gdje vegetiraju u gustim nasadima poput peurki, cipelarili
su ga udruenim snagama kao vreu pijeska, fufa je bez glasa poskakivala na tiklama
silujui glenjeve, onda je panino odmaglila nazad u Cubana bar, tip na asfaltu se
pod salvom udaraca oglaavao neim to je sliilo njitanju, samo tie, jedan se zatim
prignuo i pljunuo mu u lice, drugi je rairio noge i krenuo piati, opet kia, zadigao
sam kragnu sakoa, okrenuo glavu na drugu stranu i odetao laganim koracima.
Boris Viktorovi pojeo je neto gadno i napravio si takav nered u crijevima da sam,
vrativi se kui usred noi, mokar do gole koe, iznuren ambijentom unutar i izvan
59
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Cubana bara, jo morao skupljati sramne izluevine to ih je divljakov odmetnuti
probavni trakt katapultirao na vie mjesta po stanu, a to sam inio kleei s krpom
u ruci, psujui na sav glas, dok se gospodin taktiki povukao iza aparata za grijanje
vode na kuhinjskoj radnoj plohi, navukao masku muenika i drhturio poput izbje-
glice koju su vlasti uhvatile u pokuaju da ilegalno prijee granicu. Napolju se rue
svjetovi, pukotine niu na sve strane, kisele kie padaju, a ti sere li ga sere, Borise
Viktoroviu! Bijedan si u svojoj samodovoljnosti! Banalan kao epilog dijareje! Nisi
dostojan asnoga imena koje nosi, drue Savinkov!
Pokazalo se da je Garac bio u pravu, a takoer i da Kaparova teorija ne dri vodu,
jer je subotnje jutro donijelo neprijatno buenje, ok iz oblasti primijenjene li-
kovnosti: s prvim rumenim zrakama sunca na ostakljenom neboderu Hypo banke
uz Slavonsku aveniju osvanuo je uasavajui simbol usklinik u trokutu iji je vrh
okrenut prema dolje naslikan fosforescentnom utozelenom bojom, i to takav da
se prostirao u visini preko etiri i pol kata.
Pothvat je u toku noi morala izvesti skupina ljudi, opremljena ko-
nopcima, penjakim vjetinama, kantama s farbom, moda viseim korpama i tko
zna kakvim drugim pomonim sredstvima. Trokut je bio mjestimino kvrgav, ne-
jednake debljine bridova, s pomalo nezgrapnim spojem stranica na desnome kutu,
no sve u svemu pravilan, impresivan, moan, ako se Slavonskom avenijom ilo pre-
ma istoku mogao se jasno razabrati s razdaljine od nekoliko kilometara. S gornjih
etaa nakazne graevine drsko nam se kesio u lice.
Nije se poteno ni razdanilo, a ve se po zagasitomodrim staklenim
plohama pentrala cijela alpinistika brigada regrutirana za potrebe sanitarne in-
tervencije, najmanje trideset ljudi-pauka, sputali su se konopcima, guvali u tri
visee skele i junaki trljajui uklanjali slikariju posebno pripremljenom kemij-
skom otopinom, redarstvenici u civilu (takoer u skelama) njukali su po osta-
kljenim zidovima traei otiske prstiju, sve je obavljeno u rekordnome roku, prije
osam sati grozna je vertikalna zgradurina dovedena u prvobitno stanje. No bilo je
kasno, naravno. Ranojutarnji znatieljnici su se zaustavljali, ne hajui hoe li ka-
sniti na posao, buljili su u grupama glumei japanske turiste, kljocali mobilnim
ureajima da ovjekovjee atrakciju, odnekud su izniknuli i pohotni fotoreporteri.
Perje je letjelo kroz prozore, a prozori su bili prilino visoko.
Nakon kratkoga radnog sastanka Garac se nije ustezao da me pakosno podbode (Ne
pale se na reklamu, je li?), ak me mangupski munuo laktom u rebra, iako se vidje-
lo da mu nije ni do ega, te smo prionuli podizanju montane brane pred bujicom,
60
Re no. 84/30, 2014.
vie-manje izlinome poslu. Kontaktirani su i jor Niki i gospodin Freiermann,
premijer se potrudio osobno obaviti ljubazni jednominutni razgovor s ravnateljem
javne televizije, zapoevi ga sa sluaj me dobro, ja sam za svaki sluaj nazvao direk-
toricu produkcije, otrokondu s etkastom frizurom (gospou raf), zamolivi je za
uslugu kojom bi se, uzgred budi reeno, otklonile sve sumnje oko sramotne naplate
sjedalica u debatnim emisijama, telefonskim smo putem razliitim psiholokim pri-
stupima obraivali uredniki kadar to se u Hrvatskoj zaista namnoio preko svake
mjere, Dobromilovitosavljevi je dobio popis portala koje bi iz preventivnih razloga
bilo poeljno zasuti veom koliinom virusa, po mogunosti smrtonosnih.
Svejedno je ve u prijepodnevnome programu na jednom od komerci-
jalnih TV-kanala emitiran prilog o bizarnoj provokaciji na neboderu Hypo ban-
ke. Povrh toga su dokoni graani (uglavnom u toku radnoga vremena, otimajui
poslodavcima kruh iz usta) razmjenjivali fotografije preko Mree, s popratnim ko-
mentarima i nagaanjima, atrakcija se irila neumoljivom brzinom, jer je europska
provincija u sutini crkavala od dosade i nedostatka vanosti. U takvim okolnostima
vodee medije ne moe bez granica pritiskati, ponienje e luiti kontraproduk-
tivne efekte i prvom sljedeom prilikom bez krzmanja e ti zabiti no u lea; po-
znata je stvar da tu naela vie ne stanuju, infantilno natjecanje s konkurencijom
(makar to bila zamrena i kakofonina Mrea) vanije im je od javnoga interesa.
Forumi su poteno zakuhali, kroz vie nego imbecilne anonimne di-
skusije anr u kojem opscenost narodne mate dolazi do punog izraaja miste-
riozni devastatori nebodera postajali su bia arolikih identiteta, od frustriranih
politikih egzibicionista, preko samih zaposlenika Hypo banke kojima su prologa
mjeseca najavljeni otkazi, pa do zaigranih ljubitelja ekstremnih sportova. Anonim-
ni graani u Republici Hrvatskoj oboavaju nepoznate poinitelje.
Nije bilo druge nego dignuti ruke od sizifovskog truda. rtvovati izlo-
eni dekor, sauvati jezovitu tajnu to se pod njim krije. Odrediti nove prioritete.
Mimo svog obiaja, Garac se pojavio u mojoj kancelariji negdje oko ruka (odmah
sam poslao potrka po jestivo i tople napitke), bez konkretnoga razloga, oito mu
je trebao netko od povjerenja s kim e utke podijeliti tjeskobu. Uzeo je pepelja-
ru, sjeo na drvenu oplatu radijatora ispod prozora, podigao rebraste zavjese od
plastificiranog platna i zurio u neodreenu toku na nebu. Puio je polako, kon-
templativno, otpuhujui dim u uskome mlazu, kao da e njime odgurati tamne
oblake to su se ponovo poeli skupljati. Za ukljuenim raunalom, tek da utroim
vrijeme, sastavljao sam kratku lekciju iz gerilskoga marketinga da bih je pod od-
govarajuim pseudonimom (zvida) poslao kao prilog raspravama na najfre-
kventnijim forumima. Zna se da multinacionalne kompanije poseu za metodama
61
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
lanih subverzija, zapravo najprljavijim trikovima, kako bi doprle do masa i oglasile
svoje proizvode. Zna se takoer da je usklinik u izvrnutom trokutu slubeni logo
novoga teleoperatera koji se ve javio na natjeaj za dravnu koncesiju. Zna se isto
tako da je poetni kapital osiguran kreditima Hypo banke. O emu mi priamo?
Kapitalizam je odvratan. Kapitalizam je prodrljiv. Kapitalizam ne bira sredstva da
okupira bespomone due potroaa. S odreenom sjetom zamiljao sam interak-
tivnu pusto u Garevoj glavi. Usklinik je izaao vani, a nije smio.
Dvije boce rashlaenoga bijelog vina metalna okusa i M.-ine bujne sise, te veeri
(umiljam) oblije nego ikad prije, pokazale su se dostatnima da joj sve ispriam.
Priznajem da me pogled na njeno herojsko poprsje redovito raspameuje, ima
tome ve est mjeseci, najee subotom, kada M.-in suprug sa skupinom pajdaa
i nauljenom dvocijevkom odlazi u neku kolibu usred ume u Gorskom kotaru gdje
naganjaju srne i veprove, nakratko realizirajui mukost, da bi poslije uz logorsku
vatru i poneku mrtvu ivotinju lamentirali kako ivot ima smisla, nikada etvrtkom,
kada M. u cjelodnevnom zanosu kljucka svoju tjednu kolumnu za Jutarnji vjesnik,
tivo natopljeno enjom za pravdom i neumjerenom brigom za ope dobro, puno
strasti i prostodunih emocija koje nalaze svoj izraz u tragikominome gomilanju
interpunkcijskih znakova (obino usklinika! nekad i trostrukih!!!).
Nisam joj, razumije se, ispriao ba sve, ustvari sam preutio itav niz
popratnih radnji za koje sam drao da spadaju u domenu zanatske tajne, no osnovna
matrica zbivanja bila je izloena u oputenoj vinskoj i postorgazmikoj atmosferi od
paljevina praenih fosforescentnim biljegom, preko umjetniki izvedenog umorstva
Veronica Luksicha, nemilosrdnih atentata na J. I. Todoria i ministra odrivog ra-
zvoja Kristijana Jakopca, pa do golemoga jutarnjeg ukrasa na degutantnom neboderu
Hypo banke, istoga kakav je u mikro izdanju pronaen na zatiljcima VIP mrtvaca.
Bio je neopisiv uitak promatrati preneraenost u M.-inu pogledu,
senzualno sputanje donje usne, blagu paniku u prstima dok je rukovala kopom
na leima, vraajui grudi u futrole, poto je morala krenuti kui da petogodinji
sini ne doivi traumu ukoliko mu umjesto mame doruak pripremi anoreksina
bejbisiterica. Na kraju sam joj, polupijan, napomenuo kako sve izreeno mora
ostati strogo meu nama, no M. je takvu mogunost nabusito odbila, to to je ula
ni pod kakvim uvjetima ne smije ostati strogo meu nama; nije li mi, uosta-
lom, od poetka dala do znanja da svoju profesionalnu etiku ne kani rtvovati pred
oltarom naega privremenog i besperspektivnog odnosa; budem li, zbog prirode
svojeg posla, ikada osjetio elju saopiti joj togod strogo meu nama, mogu to
slobodno zadrati za sebe.
62
Re no. 84/30, 2014.
Jo je, meutim, arobniji bio izraz M.-ina lica sutradan prijepodne (zapravo is-
toga dana, jer je napustila moj stan u dva iza ponoi) kada smo se nali u polupra-
znom kafeu crno-bijeloga modernistikog interijera u blizini Ministarstva. Imao
sam pune ruke posla, premda je bila nedjelja, i na njenu molbu udijelio joj manje
od pola sata dragocjenog vremena. Naruio sam tortu sa sirom i bademima, njoj
je podrhtavala liica u ruci dok je mijeala pretjerano kremasti capuccino. Glavni
urednik Jutarnjeg vjesnika, kolerik na zlu glasu, lijeeni alkoholiar s tenom u ni-
jansama skrame na povrini movarnoga jezera (za kojeg M., dakako, nije znala da
je ve godinama na Dobromilovitosavljevievu platnom spisku), odgodio je obitelj-
ski izlet nakon to mu je ujutro telefonom u kratkim crtama isporuila ekskluzivno
otkrie, sastao se s njom na klupi ispod rahitine lipe u Maksimirskom parku (na-
vika iz slube) i u jednome je trenutku sirovo stisnuo za nadlakticu: ugleda li ita
od toga svjetlo dana, ne samo u Jutarnjem vjesniku nego bilo gdje, moe raunati
sa sigurnim otkazom i, ire uzevi, unitenom karijerom. Kao razlog je naveo prio-
ritetni interes nacionalne sigurnosti, slobodna tampa ne moe biti suprotstavljena
stabilnoj (i prema tome slobodnoj) dravi, postoje prilike kada institucije treba
pustiti da bez ometanja obave svoj posao, a ako njemu ne vjeruje moe to uti i od
gospodina Freiermanna, gospodin Freiermann je upuen u sve detalje i cijeli slu-
aj dri toliko vanim da e na njegov poziv ovoga trena dolebdjeti do Maksimirskog
parka i odrati joj predsmrtno slovo. M. je, sreom, zadrala dovoljno prisebnosti
da, usprkos urednikovu prostakom navaljivanju, ne oda izvor informacije.
Ista senzualno sputena usna, velianstveni par dojki sapet tirkiznom
bluzom, uivao sam u mentalnoj malaksalosti koju je M. izdano emitirala, kao i
u slasnoj torti od sira. Vidjelo se da joj je ambicija usahnula, nabusitost takoer,
a umjesto toga isplivao je fluidan, neodreeni strah, sablasno osjeanje koje ne bi
umjela predoiti krtim asortimanom interpunkcijskih znakova. Slavom ovjenana
novinarska etika pada u drugi plan kada prisustvuje kuljanju historije.
to je to to se dogaa? Neki vid rata? Revolucija? Ne znam, M., ne
vjerujem da s revolucijama vie itko rauna. A ne slii ni na rat. to se ini da to
prestane? Ne znam, M., sve to bih rekao moralo bi biti strogo meu nama, pa je
bolje da ne govorim. Misli li da im je u glavama neka jasnija ideja? Ili samo divlja
osveta? Ludilo? Ne znam, M., ne vjerujem u ludilo koje nije spontano. Razumnije
je prihvatiti da postoje i oni koji strast za pravdom ne mogu utaiti kroz novinske
kolumne. Ali kamo to onda vodi? Ne znam, M., nisam siguran da vodi ikamo odre-
eno. emu nasilje koje nikamo ne vodi? A nije ludilo? Ne znam, M., moda ono
ima svoj unutranji princip, a vanjske ga okolnosti samo opsluuju. Kakav unutranji
princip? Ne znam, M., bojim se da openito grijeimo kada razmiljamo polazei
63
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
od nekog vrsto definiranog i brzo dohvatljivog cilja. Od ega da onda polazimo? Ne
znam, M., moda je to poput seksa. Jebe dok god ti se die. Mogu li dobiti komadi
torte? Ne znam jesi li zasluila, M., vrlo je ukusna, a ti si bila vraje nestana.
Gareva genijalnost iskazala se u punome sjaju tokom veernjeg dnevnika javne te-
levizije, u bloku informacija iz kulture, kada je studijska kamera zumirala mesnato
lice Ricarda Demichellija, konceptualnog umjetnika, za tu prigodu odjevenog u
bijeli laneni sako preko naranaste majice sa siluetom New Yorka na prsima, s
tim da je gro panje privlaio ovei purpurnocrveni okvir naoala, teak zasigurno
pola kilograma. Voditeljica nedefiniranog lica, nalik dizanome tijestu, ponosno je
obznanila gledateljima da je uveni hrvatski konceptualac autor jueranje provo-
kacije na neboderu Hypo banke (na ekranu idu fotografije dekorirane graevine
snimljene iz tri ugla), enigma je napokon razrijeena, nagaanja mogu prestati,
vandalsko djelo postaje vrijedna instalacija, umjetnik je zaradio prekrajnu prijavu
zbog unitavanja imovine i remeenja javnoga reda i mira (umjetnik mae pred ka-
merom peatiranim listom papira), ali preuzima odgovornost i spreman je snositi
sankcije za in u koji duboko vjeruje.
Ricardo Demichelli, pedesetogodinjak roen u blizini Donje Mlake,
koji je umjetniko ime smislio za mladalakog putovanja u Veneciju, godinama se
kalio slinim drutveno angairanim egzibicijama. Ostao je upamen po meu-
gorskom performansu, kada je na uzdignuti prst kamenoga kipa Gospe Koja Plae
nataknuo ruiasti prezervativ, nakon ega su ga bogobojazni hodoasnici naganjali
po oblinjem brdu letvama i kolcima, a na kraju ga i kamenovali, te je zavrio na
duem bolnikom oporavku. Jednom je na Trgu bana Jelaia, najveem seoskom
sajmitu u metropoli, sklopio montani stol, postavio tanjur i, uz pomo nekoliko
litara vode koju je naginjao iz plastinih boca, pojeo kompletan Ustav Republike
Hrvatske, stranicu po stranicu, to je po njemu bio nain da ovakva drava zavri
u zahodskoj koljci.
No bio je lakom na novac i varljivu slavu: toga jutra pristao je za sedam
tisua eura potpisati umjetniki projekt koji nije izveo, tim lake to bi ovaj mogao
predstavljati krunu njegove karijere, uz vrsto jamstvo da stvarni autori nee odne-
kud proklijati u javnost i denuncirati ga. Nije neka suma, slavodobitno se smjekao
Garac, a k tome, logino, ide iz budetskih sredstava namijenjenih kulturi. Vodi-
teljica je cvrkutala operetnim sopranom.
to vas je potaknulo na ovaj konceptualni in, gospodine Demichelli?
To je moj umjetniki protest protiv svijeta u kojem ivimo. To je svijet
nepravde i nejednakosti, korupcije i beznaa. Devedeset i devet posto ljudi ropski
64
Re no. 84/30, 2014.
radi i jedva preivljava da bi jedan posto privilegiranih zgrtali enormna bogatstva.
Predatorski kapitalizam zatvorio nas je u logore, oduzeo nam pravo glasa, pretvorio
u biomasu koja slui izrabljivanju i osiguravanju profita za ugojene multinacio-
nalne gospodare. Takav svijet se mora promijeniti. A da bi se promijenio, treba se
pobuniti. I evo, ja sam se pobunio.
Zato ste izabrali ba zgradu banke?
Banke su sredita zla. One su krvoilni sustav predatorskog kapitali-
zma. Ve samo njihovo postojanje je zloin, kao to ree Brecht, a kamoli kad su u
slubi vladajuih centara moi.
Ovaj rad zahtijevao je planiranje i dosta pomagaa. Moete li rei tko
su vam bili suradnici?
Neka to ostane mala umjetnika tajna. Ja preuzimam rizik za svih.
Nije li pomalo ironino da i sami posjedujete raun otvoren u Hypo
banci?
Ja? Kakav raun Otkud vam taj podatak?
Imamo svoje izvore.
Eto, vie ni bankarska tajna ne vai. To je to o emu govorim. Svi smo
pod stalnim nadzorom. Ovaj svijet treba promijeniti.
Nije trebalo dvojiti odakle voditeljici inspiracija za zavrno pitanje.
Prodorom u Garev um, nakon divno reirane informativne emisije, vjerojatno bi
se otkrio ekstatini vatromet, udesna iluminacija koju proizvodi jurei roj misli
potentnoga PR-mesije. Recimo: im se osjeti podrhtavanje tla i zadah drutvenih
promjena, stvari prelaze u ruke kulture i angairane umjetnosti. Preko kulture
revolucije sretno putuju u muzeje.
Rukovoditelj Vladine promidbe, meutim, spadao je u tipove za koje svjetlo nika-
da nije na kraju, ve na poetku tunela. Pritom je i dugogodinji boravak u okruju
jor Nikijeva obiteljskog gnjezdaca potencirao kod njega spomeniki osjeaj su-
periornosti, onu vrstu uvjerenja kod kojeg strast ne proizlazi toliko iz elje za po-
tvrivanjem koliko iz svijesti o pripadnitvu, a usputni je cinizam samo sredstvo za
odvlaenje pozornosti. Ako bi ga se dobro pritisnulo, vjerujem da bi svoj prezir
prema ovjekolikome mnotvu izvan posveene skupine bio spreman dokazivati
evolucijskim argumentima. Ne znam je li me briga za ope dobro ili sitna muka
pakost poticala da s vremena na vrijeme pomiljam kako bi se na protivnikoj strani
fronta mogao zatei netko jednako inteligentan, ali manje ohol, tko bi prema tome
u svoje borbene planove ukljuio i suparnikovu nesumnjivu obdarenost, netko po-
put Borisa Viktorovia, na primjer, iji je desni brk eretski zaigrao prije odjavne
65
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
himne veernjeg dnevnika (jo dok je patuljasti meteorolog najavljivao nastavak
mjestiminih oborina) i rezonirao na sljedei nain:
Ako nitko ne zna tko su gospoda teroristi, osim naravno samih terori-
sta, tada, logino, i ovaj slikar moe biti jedan od njih, kao i bilo tko drugi.
Koji slikar? zbunio sam se.
Pa ovaj kako da ga nazovem proizvoa umjetnikih dogaaja.
Demichelli?! zgranuo sam se. Insinuira da bi Ricardo Demichelli
mogao biti jedan od atentatora?
to da ne, uzvratio je susjednim brkom.
anse za to su jedan prema koliko? milijun?
Jednake kao kod svih ostalih. A osim toga, sloili smo se da insinuiram.
Prasnuo sam u smijeh i nalio si au istoga dina, etvrtu zaredom,
moram priznati, to je znailo da se bliio trenutak kada bi se zvjerka mogla upu-
stiti u magini postupak hipnoze. Za svaki sluaj sam je lijevom rukom drakao po
stomaku, da osiguram distancu.
to sve tebi pada na pamet, mrkli stvore Ali neu ti odrei original-
nost. Uzmemo li da se taj tvoj slikar, navoen uzvienim ciljem, zaista latio smr-
tonosnog oruja, to bi bila zgodna kaa em je nekanjeno sudjelovao u uasnim
nedjelima, em je dobio priliku preko javne televizije izloiti svoje uasne ideje, em
je od vlasti za to dobio honorar, ne naroit, ali za njega sasvim pristojan. A najslae
je to je stvarni zloinac iskoriten za prikrivanje stvarnih zloinaca. To je ta kon-
cepcija, je li, mudrijau?
Otprilike, zadovoljno je mljacnuo.
Zar se onda ista uloga nije mogla namijeniti i Lubanji?
To je ve tei sluaj.
Dobro, slaem se. Lubanjin ivotni stil nije naroita preporuka. A uz
to je retardiran. Plus ima viak olova u organizmu. Dakle, ipak performer
Pretpostavimo da je Garac pronaao Demichellija tako to je Demich-
elli pronaao Garca, dodao je razigrani maor. To se lako radi. Kontraobavje-
tajno. Pusti o sebi takav glas da e te sigurno pronai onaj kojeg trai.
I ekspert za javno mnijenje, poput ribe u mreu, uleti u nonu
moru, na dovezao sam se. Da sve od sebe da do detalja krivotvori stvarnost, po-
stigne vrhunski falsi fikat, a onda mu iz sredita iluzije koju je stvorio jezik isplazi
najcrnji realizam.
Istina je samo drugi naziv za osvetu, ponovno je mljacnuo.
Prokleti zlobnie, podigao sam visoko au dina. Ali previdio si
jedan detalj, mili moj.
66
Re no. 84/30, 2014.
Koji detalj?
ovjek iz Donje Mlake ipak je pojeo Ustav Republike Hrvatske ne bi
li se rijeio opstipacije, rekao sam. to dokazuje, kako god uzme, da je istinski
umjetnik. A umjetnici su
Eh, da, uzdahnuo je Boris Viktorovi i podvio rep. Umjetnici su
pike.
Neodoljivi miris ljama, pomislio sam, dok su mi u predvorju koncertne dvorane
Vatroslav Lisinski, gdje sam se neuspjeno pokuao stopiti s jednim od pokraj-
njih stupova, nosnice maltretirali raznovrsni nadraaji to su ih odailjale napadno
parfimirane gospoe poodmakle dobi i njihovi eminentni mujaci, slino kozme-
tiki obraeni, as naramak uegloga poljskog cvijea, as kombinacija citrona i
lavande koja provocira na bljuvanje, svi u nabranim sveanim toaletama i tamnim
odijelima, kvalitetno balzamirani, izloeni jedni drugima na degustaciju. Samo
je ministru unutranjih poslova moglo pasti na pamet da se Dan policije obilje-
i veernjim nastupom simfonijskoga orkestra koji e, prikladno, izvesti koloplet
popularnih opernih arija, uz ispomo nekoliko cijenjenih pijevnih grla s domae
scene i publiku prvorazredna renomea. Pretpostavljam kako je tu svoje prste bila
umijeala Danijela Jakopec, inae ordinarni snob (do toga da je i apartman broj
427 u hotelu Sheraton preko veze dala ukrasiti Berberovim platnom s profilom
konjske glave), no tko se mogao nadati da e u meuvremenu metak nepoznata
porijekla raznijeti nepca i vei dio mozga njezina supruga, te e zbog korote morati
apstinirati od glazbene priredbe. Gospoa Suzy Todori izostanak je bez sumnje
lake podnijela, jer je u slinim prigodama ulagala silan napor da ne zahre usred
izvedbe, a osim svega je riokosi odvjetniki vjebenik, naoiti mladac to ju je u
ovim tegobnim danima tjeio i pripremao za sloenu ostavinsku raspravu, znao
sasvim lijepo pjevuiti na uho, gol kao od majke roen.
Pingvini s ovalnim pladnjevima klizili su preko crvenoga tepiha razno-
sei ae pjenuca i kanapee u pastelnim bojama. Glavni tajnik Stranke kranskog
ujedinjenja Prosper Horvat ljubazno mi se naklonio iz pravca susjednoga stupa,
pogledom je dobacivao izraze zahvalnosti, za razliku od blazirane supruge i nje-
zine majke s punom u obliku rodina gnijezda. jor Niki i gospodin Freiermann
leerno su avrljali kao dvije iskusne uljeure, puni uzajamnog potovanja i pri-
tajene udnje da, pod drugim okolnostima, diskusiju nastave strojnicama. Prof.
dr. Marekovi neto je ustro objanjavao predsjedniku Ustavnoga suda i glavnome
dravnom odvjetniku Velneru, hvatajui ih svako malo za rukave, to je potonjeg
izbezumljivalo, budui da je bio koncentriran na putanju pladnja sa zalogajiima
67
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
od svjeih kampa, upravo je razraivao strategiju kako da njima neopaeno napuni
depove za sluaj da razuzdana filharmonija produi program. Hrvatski poslovni
magovi, saborski zastupnici, ministri, lanovi diplomatskog zbora i druga rentabil-
na eljad skladno su se mijeali s visokim redarstvenim kadrom u sveanim modrim
odorama, silom se prilike uniformirao ak i Kapar, potuljeno piljei u vrhove
cipela, s kolekcijom zlatne dugmadi na prednjici izgledao je poput klauna nakon
neuspjele audicije. Garac je kod improviziranog anka zavodio oveu skupinu no-
vinara (M. odsutna), suveren kao i obino, okien paunovim perjem. Petnaestak
minuta prije poetka glazbene masae pojavio se premijer, praen budnim oima
Remikantonalogajskog, ovoga puta bez supruge koja je bila zauzeta neodgodivim
obavezama (neslubeno se doznaje da je imala bilateralni susret s pedikerkom).
Ministar unutranjih poslova osobno mu je uruio au pjenuca, odmjereno ko-
meanje, poremeaj u djelovanju magnetskoga polja, skupine tjelesa lagano plove
u smjeru pristiglog dunosnika, pele se nagonski zbijaju uz maticu. A onda su se
dvoja tapecirana vrata dvorane otvorila i rulja je nagrnula unutra, borei se laktima
i runim torbicama za to povoljnija mjesta, poto su samo u prva dva reda sjedalice
bile markirane imenima uzvanika.
Iskrao sam se ve poslije pompozne zvune uvertire, tonije im je stotinu kilogra-
ma teka sopranistica u haljini sa srebrnim vezom otpustila nesnosan krik iz plua
(mislim da je kroz zavijanje spominjala Turke, sablje i ugroeni hrvatski narod,
mada nisam siguran), te zbrisao prema toaletu, prostranom, mirisnom i decentno
ureenom. Otvorio sam prozor i pripalio cigaretu, odluan da ne naputam tu
oazu dok god traje operna tortura. Zidovi su blago vibrirali, grmljavina simfonia-
ra mogla se jo uvijek razabrati, vie po taktu nego po melodiji, no ipak se, mnogo
jasnije, kroz otvoreni prozor uo isprekidani pjev kosova, jednoga sam uspio i vi-
djeti kako eprka kljunom u podnoju nekog stabla sa sitnim tamnocrvenim listo-
vima. Sjetio sam se kako ih je majka pokuavala hraniti mrvicama kruha u vrtu nae
periferijske straare, nastojei doskoiti njihovoj plahosti, obino bez rezultata.
Otac je kroz to vrijeme nedostojanstveno umirao u spavaoj sobi napuklih zidova,
guio se i iskaljavao slapove rumene sluzi, otrovan dugogodinjim udisanjem sa-
lonitne praine.
Ne mogu biti siguran koliko je vremena prolo mogue i puni sat
prije nego su se vrata WC-a otvorila, zakoraio je najprije Remikantonalogajski, iz-
vjebanim pogledom odmjerio stanje u prostoriji, nasmijeio se i klimnuo glavom
kada me ugledao, da bi za njim poput furije ujurio premijer, gonjen peckavom
iritacijom upaljena mjehura, te je umireni ef osiguranja izaao, opet uz smijeak,
68
Re no. 84/30, 2014.
zatvorio za sobom vrata i ostao na strai s vanjske strane. Sreom je prvi ovjek Vla-
de bio nikotinski ovisnik, pa nisam morao glumiti dobro odnjegovana graanina
panino gasei cigaretu. Bio je vedar u licu, valjda zbog privremenog bijega od
strane decibelske agresije u tihu sanitarnu idilu, a k tome nije mogao znati da e
te noi etiri paljivo odabrane gradske graevine, jedna grozomornija od druge,
biti oslikane usklinim simbolima divovskih formata, to bi mu zacijelo unaprijed
pokvarilo raspoloenje. Blagonaklono mi je namignuo i pourio olakati beiku,
dok je lijevom rukom u depu ve napipavao kutiju marlboroa i upalja.
Minutu kasnije promatrao sam njegovu krvavu glavu na ukastim plo-
icama ispod pisoara. Izvadio sam peatnjak iz unutranjeg depa sakoa, utisnuo
mu biljeg na stranji dio vrata i krenuo prema otvorenom prozoru.

UVOD
Evropska unija je u politikoj, ekonomskoj i normativ-
noj krizi. Kriza zahteva odustajanje od trenutno domi-
nantnih birokratskih ad hoc mera i okretanje temeljnim
pitanjima Unije. Ovaj tekst pita kojim se razlozima moe
opravdati postojanje Unije. Pitanju se pristupa iz per-
spektive identiteta: ko smo to mi Evropljani;
1
zato
smo zajedno; koje su to legitimne vrednosti i obavezu-
jue norme naeg zajednitva? Fokus e biti na kategoriji
ustavnog identiteta.
Tekst se sastoji od etiri odeljka. Prvi odeljak ski-
cira kontekst i identifikuje osnovna pitanja: ta je ustavni
identitet; kakav je njegov odnos prema pred politikim
identitetima; ta su elementi ustavnog identiteta; zato
je ustavni identitet vaan; ko su njegovi nosioci? Drugi
odeljak nudi optu analizu ovih pitanja. Trei, central-
ni, odeljak okree se Uni ji. Naglasak e biti na jednom
vanom i kontroverznom aspektu evropskog konstituci-
onalizma: odnosu istorijskih posebnosti i ustavnog uni-
verzalizma. etvrti odeljak sumira osnovne argumente,
zalaui se za Ustav Evrope.
1. KONTEKST I PITANJA
Na samom poetku, hteo bih da ukaem na vanost jednog
uvida koji se sam po sebi moe initi trivijalno oigled-
nim. Uspostavljanje onoga to nam je danas poznato kao
Evropska unija bilo je stvar politikog izbora; mogu-
nost da se izabere ta je Unija do danas je ostalo jedno
od njenih najupeatljivijih svojstava. Godine 1951. grupa
evropskih lidera odluila je da zanemari demokratiju i
1 Samo zarad saetosti, ovaj autor Evropljanin koji nije gra-
anin Unije koristie u tekstu zamenicu mi.
USTAVNI IDENTITET
EVROPSKE UNIJE:
TA EVROPLJANE DRI
NA OKUPU I KAKO
MISLITI EVROPU
VREDNU OUVANJA?
NENAD DIMITRIJEVI
S en gle skog pre veo De jan Ili
70
Re no. 83/29, 2013.
usredsredi se na ugalj i elik.
2
Oni su to ura-
dili da bi promovisali odreene vred nosti po
njihovom miljenju, radilo se o vred nostima
iji je moralni i civilizacijski znaaj premaivao
znaaj demokratskog opredeljivanja za ili pro-
tiv. Pogledajmo ta se dogaa danas: 7. marta
2013, Savet EU-a odloio je do kra ja godine
odluku o irenju engenske zone na Rumuniju
i Bugarsku, iako su obe zemlje ispu nile tehni-
ke uslove za pristupanje zoni.
3
U jednom in-
tervjuu, nemaki ministar unu tranjih poslova
Hans-Peter Friedrich rekao je da kriza, to se
njegove drave tie, poveava rizik od priliva
siromanih radnika koji samo trae socijalne
povlastice. Skovan je novi termin benefici-
jarni turizam a Velika Britanija, Austrija i
Holandija pridruile su se Nemakoj u osudi te
navodno sve rairenije i navodno ne-evropske
prakse.
4
Mogue je da potonja odluka poseduje neke
slabe nagovetaje proceduralne legitimnosti, ali
jedna stvar je sigurna: tu nema ni traga legi tim-
nim vrednostima. Ova epizoda tek je jo jed na
ilustracija injenice da je Evropa u krizi. Kriza je
ekonomska, politika i normativna. Situ acija go-
tovo podsea na predrevolucionarno stanje. ini
se da sistem nije sposoban da od go vori na izazo-
ve: njegove mere ne mogu da zadovolje zahteve
uinkovitosti, doslednosti i proceduralne trans-
parentnosti. Pored toga, ka da se gleda iz norma-
tivnog ugla, ponaanje zvaninika Unije ne moe
se videti ni kao prin cipijelno ni kao ispravno.
Politike elite najmonijih zemalja priklonile
su se neemu to je dobro opisano kao ad hoc
strategija upravljanja krizom u skladu s nefor-
malnim libertarijanskim nadnacionalizmom.
5

Svedoci smo dinamike koja kao da nas na per-
vertiran nain pribliava ostvarenju starog ideala
sve vre Unije, sa pogrenim protagonistima
koji povlae loe poteze, rukovoeni ravim ci-
ljevima, proizvodei teke posledice. Graani i
ustavni demokratski reimi drava lanica nisu
akteri upravljanja krizom; institucionalna arhi-
tektura Unije rutinski se zaobilazi. Kao re zultat
svega toga, imamo situaciju dvostrukog nor-
mativnog i empirijskog legitimacijskog defi-
cita: evropske vrednosti su marginalizovane, a
Brisel se suoava sa rastuim nepoverenjem.
2 Treaty Establishing the European Coal and Steel Com munity, 1951, dostupno na: http://europa.eu/
legislation_summaries/institutional_affairs/treaties_ecsc_en.htm
3 Council of the European Union, Press Release, 3228th Council Meeting, Brussels, 7-8. mart
2013, dostupno na: http://www.consilium.europa.eu/Newsroom
4 Nathalie Vandystadt, Schengen: Sofia and Bu c ha rest Forced to Wait Until End
of Ye ar, Euro politcs, 7. mart 2013, dostupno na: http://europolitics.eis-vt-prod-web01.
cyberadm.net/sectoral-policies/schengen-sofia-and-bucharest-forced-to-wait-until-end-of-year-
art349043-16.html
5 Vidi na primer nedavno objavljene kritike tekstove na sajtu asopisa Eurozine, pod za-
jednikim naslovom The EU: Broken or Just Broke: Stefan Auer, The End of the
Eu ropean Dream; Jose Ignacio Torreblanca, Five Reasons why Europe is Cracking
Up; Christian Calliess et al., Europe and the New German Question, dostupno na:
http://www.eurozine.com/comp/focalpoints/eurocrisis.html
71
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Izgleda da mimo ublaavanja najgorih vi-
dova ekonomske krize, ili ba zato to kriza uop-
te ne moe da se obuzda ad hoc merama treba
ponovo postaviti neka osnovna pitanja o EU.
Kakav je entitet Unija? Koje su njene te meljne
vrednosti? ta je ili ta bi trebalo da bu de
u njenom supstancijalnom fokusu: upra vljanje
sistemskim imperativima koje na mee rastua
globalizacija, zajednika ekono mija, politika
integracija, slobodno kretanje ljudi, efikasnija
zatita osnovnih prava, mir, dru tvena solidar-
nost, pravda? Ako izbor pad ne na neku kom-
binaciju ovih ili nekih dru gih ciljeva, kako da
ih uskladimo? Kako treba da izgleda pravni i
politiki reim? Moe li se pronai neka bolja
demokratija za EU? Da li je demokratija neop-
hodna za EU? Da li je uopte poeljna demo-
kratska Unija? Da li je demokratija mogua u
EU? ta emo s ustavom? Podsetimo se jedne
dileme koja ve dugo mui Evropljane: treba li
da budemo zadovoljni po sto jeim konstitucio-
nalnim aranmanom koji se zasniva na jednom
nekodifikovanom skupu sporazuma, ili je ipak
vano imati jedan akt koji emo nazvati ustavom,
a koji nee raspolagati samo pravnim vaenjem,
nego e njegovo slovo sadrati i poseban simbo-
liki, legitimizacijski i integrativni autoritet koji
obino povezujemo s tim aktom? Zato ne bi-
smo sadanju krizu vi deli kao konstitucionalnu
ansu, pa se vratili za sto i osmislili demokrat-
sku, inkluzivnu i ka konsenzusu usmerenu usta-
votvornu proceduru, ija bi primena rezultirala
usvajanjem legitimnog najvieg pravnog akta?
Na kraju, evo i pitanja kojim se bavi ovaj
tekst: zato smo uopte zajedno? Zato smo odlu -
ili da stvorimo Uniju, ili da joj se pridru imo?
Pitanje o razlozima za postojanje Unije identi-
tetsko je pitanje. Identitetsko pitanje poli tike
zajednice tie se onoga to je zajedniko njenim
lanovima. Akohorizont zajednikog smisla
nedostaje, nema zajednice. Ono to pre ostaje
tek je sredstvima prisile stabilizovan status onih
koji ive ili su prinueni da ive unutar datih
granica.
6
Kako onda da identifikujemo i defini-
emo to zajedniko, to to povezuje po jedince i
grupe koji ili sticajem okolnosti ili svojom voljom
ive zajedno? Naelno govorei, postoji nekoli-
ko opcija. Prvo, moemo zauzeti supstancijalno
stanovite, tako to emo se, re cimo, usredsrediti
na u prolosti stvorena i tra dicijom posredovana
navodno neponovljiva etika svojstvanae na-
cije,naeg drutva,na e istorije i kulture,
i tome sline stvari. Da lje u tekstu pokuau da
pokaem kako, ve ro va tno suprotno nekim intu-
icijama, ovakva per cepcija identiteta nije sasvim
strana Uni ji. Drugo, na supstancijalni fokus
moe bi ti na sadanjosti i budunosti, gde bismo
iden titet traili eksplicirajui strateke razloge
zaje dnikog ivota. U sluaju Unije, ponudili
bi smo instrumentalnu (uglavnom ekonomsku,
ali i bezbedonosnu) racionalnost kao glavni ra-
zlog za njeno osnivanje i ouvanje. Tree, na za-
jedniki identitet moe se oblikovati i iz ra avati
pravnim sredstvima. Drave lani ce, graani,
njihovi meusobni odnosi, ko mpe tencije, prava
i obaveze sve su to prav ne kategorije. Pravo de-
finie obavezujui proce duralni okvir individu-
alnih i kolektivnih iden titeta. Prepoznati nas
kaoEvropljane zna i prepoznati nas kao pravne
subjekte. e tvr to, nae zajednitvo moe se zasni-
vati na kontekstualno-specifinom razumevanju
6 arko Puhovski, Interes i zajednica (Zagreb: Liber,
1975), 9-10.
72
Re no. 83/29, 2013.
univerzalnih moralnih naela. Naravno, ni jedna
politika zajednica ne moe se temeljiti na jed-
nostavnoj neposredovanoj primeni moralnih
naela. Tako ovaj poslednji scenarij podrazu-
meva prevoenje univerzalnih naela u pravne i
politike aranmane koji bi istovremeno na neki
nain trebali da izraze i neponovljivost socijalnog
i istorijskog konteksta zajednice. To je taka u ko-
joj uvodimo ustav.
U ovom tekstu u braniti etvrto itanje evro -
pskog identiteta. Preciznije, tvrdiu da je usta v-
ni identitet odgovarajui medij zajednitva i za
Uniju i za sve njene aktere. Nadalje, zalau i se
za primat takvog tumaenja, neu braniti njego-
vu ekskluzivnost. Oblikovanje ustavnog identiteta
EU-a zahteva da se uzmu u obzir i pre osta la tri
ra zumevanja identiteta i da se za njih pro nae
odgo varajue konceptualno mesto.
Poeu identifikacijom pitanja koja su bit-
na za promiljanje ustavnog identiteta. Iako je
ta pitanja mogue analitiki razdvojiti, odgo-
vori se esto preklapaju. Stoga e moj pokuaj
analize pre ukazivati na njihovu povezanost ne-
go to e pruiti jasne odgovore na svako pitanje
ponaosob. Lista pitanja koja sledi svakako nije
potpuna.
Prvo, ta je ustavni identitet? Drugo, u ka-
k voj je on vezi sa predpolitikim identitetima?
Ovo se moe shvatiti i kao pitanje o izvoru i kon -
ceptu alnom mestu ustavnog identiteta. Da li on
pretpostavlja izvesnu kulturnu homogenost, ili
se radi o konstruktu koji prepoznajemo samo
u zajednici koja ve ima pravni ustav? Tree,
ta su sastavni delovi ustavnog identiteta: koje
vred nosti i principi; koje procedure; koji insti-
tu cionalni aranmani? etvrto, zato je us tavni
identitet bitan, a posebno, u kakvoj je on vezi s
demokratijom i njenom legitimnou? Peto pi-
tanje tie se aktera: ko je nosilac, ili ko su nosioci
tog identiteta?
2. KONCEPTI I KONTROVERZE
Koncept identiteta upuuje na oseanje sopstva
jedne osobe, grupe ili zajednice koje se protee
kroz vreme i razne promene.
7
Ono to naziva-
mo identitetom ivi u napetosti izmeu odre-
dljivosti jednog kao uvek istog, s jedne strane, i
dina mizma, s druge strane. Kazati da identitet
nika da ne implicira statino percipiranu istost,
ne znai da nije mogue rei sledee: ja sam bio
jue, ja sam danas, i ja u (nadam se) biti sutra.
Isto vai i za meugeneracijske nedobrovoljne
grupe, drutva ili politike zajednice: one su
na bitan nain konstituisane svojom prolou
i nainom na koji se ta prolost usvaja putem
prakse samotumaenja. Samotumaenje se ne
tie iskljuivo utvrivanja smisla istorijski spe-
cifinog sopstva putem priznavanja kultur nog i
politikog znaaja tradicije. Re je i o gle da nju
unapred u kontekstu koji je obeleen meu-
zavisnou naih zajednikih ciljeva, inte re sa,
vred nosti i institucionalnog sklopa.
Naravno, jo mnogo toga se moe rei i ve
je reeno. Na primer, moemo tvrditi da se
iden titet tie egzistencijalno utemeljene auten-
tino sti.
8
Moemo se sloiti da nema identiteta
7 W. James Booth,Communities of Memory: On Identity, Memory, and Debt, Ame-
rican Political Science Review, Vol. 93, No. 2, 1999, 251.
8 Anthony Appiah, The Ethics of Identity (Princeton: Princeton University Press, 2005).
73
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
bez nekog minimuma homogenosti. Moemo
dalje pitati da li homogenost kolektivnog iden-
titeta ostavlja mesta za unutranji pluralizam.
U odgovoru na to pitanje, moemo slediti ko-
munitarni argument da unutranja sloeno st
kolektivnog identiteta iako nalae da svi bude-
mo kao jedno, te da to jedno shva ti mo kao
u naelu socijalno zadato ipak po dra zu meva
da identitet ima dijaloka ili rela ciona svojstva.
9

Nije najmanje bitno ni to to e mnogi ljudi in-
sistirati da svaki identitet pretpostavlja i figuru
drugog.
10
Teorija koja ima ambiciju da bude
sveobuhvatna verovatno e tvrditi da je identitet
sloena kategorija u isto vreme i egzistencijal-
na i relaciona, i obje ktivna i intepretativna.
11

Osta je pitanje kako da razumemo svaki od ovih
kvaliteta, i kako da osmislimo njihove odnose.
Sistematsko izu avanje ovih i izvedenih pitanja
zahtevalo bi da se uporede razliite teorije raz-
nih autora. Iako u se truditi da to izbegnem,
kasnije u se vratiti na neke od ovih tema.
12
Kako da razumemo ustavni identitet? Ni je
sasvim oigledno ta bi bio predmet ove ka te -
gorije. Na primer, ako krenemo za Gary jem Ja-
cobsohnom, jednim od najvanijih izua valaca
ustavnog identiteta danas, moemo tvr diti da je
re o identitetu samog ustava.
13
Jacobsohn kae
da je nacionalni ustav vie od pisanog dokumen-
ta. On u sebi sadri i fun da mentalne pravne
norme i normativne prin ci pe, s jedne strane, i
prakse njihove imple mentacije, ukljuujui tu
i integraciju ustava u politiku kulturu, s dru-
ge strane. Ipak, i ni mi se da treba insistirati
na ou vanju analiti ke razlike izmeu ustavnih
normi, procesa nji hove primene i njihovog
po litikog i kul turnog okruenja. Predlaem
da ustavni iden titet vidimo kao jedan poseban
aspekt komu nalnog identiteta, upravo kao iden-
titet poli tike zajednice (i njenih pripadnika),
uobli en vaeim, legitimnim i efektivnim usta-
vom. Neto podrobnije, pratei Wojciecha Sa-
durskog, ustavni identitet je skup vrednosti,
9 Charles Taylor, The Ethics of Authenticity (Cambri dge, Mass.: Harvard University Press,
1992).
10 Na ovom mestu literatura postaje impresivno boga ta, pa u samo navesti neka bitna
imena: Ge org Wilhelm Friedrich Hegel, Emmanuel Levi nas, Jacques Derrida, Jean
Franois Lyotard, Judith Butler, Edward Said, Miroslav Volf.
11 Ovo upuivanje na kompleksnost pojma identi teta zasniva se na analizi koju je ponudila
Dragi ca Vujadinovi, Evropski politiki iden titet i Srbija, u Milan Podunavac (ur.),
Ustav i demokratija u procesu transformacije (Beograd: Faku ltet politikih nauka, 2011), 45.
12 O tome kako se opte teorijske analize poj ma identiteta mogu primeniti na Evropsku
uni ju, vidi na primer Gerard Delanty, The Quest for European Identity, u Erik
Eriksen (ur.), Making the European Polity. Reflexive Integration in the EU (New York: Routled-
ge, 2005), 129; Claudio Franzius i Ulrich Preu, Die Zukunft der europischen Demokratie
(Berlin: Heinrich-Bll-Stiftung, 2012), 37.
13 Gary Jacobsohn, Constitutional Identity, Review of Politics, Vol. 68, 2006, 374: Iden-
titet usta va predstavlja amalgam generikih i partikula rnih elemenata koji se sastoji od
odreenih atri buta vladavine zakona to su neophodan uslov za ustavnu vladavinu, i
specifinog naslea koje sva kom ustavu daje jedinstven karakter. Vidi i Gary Jacobsohn,
Constitutional Identity (Cambridge, MA: Harvard University Press, 2010), 1-34.
74
Re no. 83/29, 2013.
principa i smernica koji definiu... efektivno
prihvaena i primenjivana ogranienja unutar
kojih se mora odvijati svakodnevna politika.
14

Ova definicija objedinjuje vredno sti, procedu-
re i ogranienja: ustavni iden titet odnosi se na
zajednike vrednosti i nor mativne standarde,
nain na koji su oni formalizovani u ustavu,
te nain na koji se oni ostvaruju u politikim i
drutvenim procesima unutar za jednice.
Ovo nas vraa kategorijama sopstva, dina-
mizma i interpretacije. Kako se one primenju-
ju na ustavni identitet? Interpretacija se odnosi
na dodeljivanje dominantnog, ili ispravnog, ili
pravno obavezujueg znaenja ustavnim vred-
nostima, reima i praksama. Ona se prvi put
primenjuje u momentu originalnog ustavnog
izbora. Pisce prvog ustava jedne politike zaje-
dnice nazivamo Osnivaima, zato to su sm
nastanak zajednice i njen izgled rezultat njihove
odluke. Istorija ustavotvorstva nam pokazuje da
takvoj odluci uvek prethode tumaenja pro losti,
postojeeg stanja i identifikovanje ci ljeva za bu-
dunost. Tumaenje i odluka mogu biti ispravni
ili pogreni. Ne elim rei kako je sudbina jedne
zajednice determinisana origi nalnim izborom
radi se tek o tome da se znaaj ovog izbora ne
moe zanemariti.
15
Potom, interpretacija ukazuje da nikada ni-
smo naprosto zarobljeni unutar normativnog,
supstancijalnog i institucionalno-procedural-
nog okvira koji su zamislili i uspostavili Osni vai.
Dinamizam identiteta u velikoj me ri je re zultat
iroko shvaene, vremenski i kon te kstu alno spe-
cifine, ustavne interpreta cije.
16
Sintagma i-
roko shvaena podrazumeva da inter pretacija
obuhvata kako konstitutivnu od lu ku, tako i go-
tovo svako delanje unutar ustav no oblikovanog
polja, koje preduzima bilo koji akter, od indi-
vidualnog nosioca pra va do zakonodavca.
17
Na
primer, kada Njujoranin David razmilja o
tome da li mu klauzula o slo bodi govora iz ame-
rikog Usta va dozvoljava da kritikuje vlast ili da
kae ta misli o pokretu aja nka, on istovremeno
izraava i svoje tuma enje sopstvenog ustavnog
14 Wojciech Sadurski,European Constituti onal Identity?, EUI Working Paper in Law,
No. 33, 2006, 1.
15 Ovo je smisao poznate Hamiltonove opaske o donoenju ustava kao procesu u kome se
odluuje o vanom pitanju da li su ljudska drutva uopte sposobna da uspostave do-
bru vladu na osnovu refleksije i izbora, ili su zauvek osuena da kada je o politikom
ureenju re ive na milost i nemilost sluaja i nasilja. Ako je ovaj uvid taan, kriza
u kojoj smo se nali moe se sa dobrim razlogom posmatrati kao momenat odluke; na
eventualni pogrean izbor zasluio bi da bude upamen kao opta nesrea za ovean-
stvo. The Federalist No. 1, Alexander Hamilton, James Madison, i John Jay, The
Federalist Papers (New York: Bantam Books, 1982), 2.
16 Vidi Mathias Mahlmann, Constitutional Iden tity and the Politics of Homogene-
ity, Ger man Law Review, Vol. 6, No. 2, 2005, 308.
17 Moda bi termin ustavno bitna inter pre ta cija bio precizniji. Ta kategorija odnosila
bi se na drutvene, politike i pravne postupke i prakse koje akteri, i adresati, i po-
smatrai mo gu identifikovati kao ustavne ili ustavno-spe cifine: zasnovane na ustav-
nim normama i prolim ustavnim praksama, ili iz njih izve dene, ili njima opravdane.
75
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
identiteta (David ameriki graanin) i svoje tu-
maenje ustavnog identiteta politike zajednice:
njegova zemlja Sjedinjene Drave ne bi bila
to to jeste kada ne bi doputala slobodno izno-
enje mi ljenja o kontroverznim pitanjima od
javnog inte re sa. Kada bugarska graanka prigo-
vara protiv nedavne engenske odluke, ona izno-
si stav da joj to konkretno ogranienje uskrauje
jedna kost sa drugim evropskim graanima i tako
osporava njen ustavom zajemeni identitet. Da-
lje, ona moe da tvrdi da ta odluka utie i na
ustavni identitet same Unije, podrivajui njenu
legitimnost. Ta odluka ukida vaenje jednog od
utemeljujuih principa EU-a slobodu kreta-
nja ljudi za jednu konkretnu, supstancijalno
odreenu grupu graana (supstancijalni kriterij
je, setiemo se, beneficijarni turizam).
Ukratko, mi oekujemo da ustavni iden titet
bude normativni okvir koji legitimno uskla uje
nae partikularne identitete, razliite sveto na-
z ore i mnotvo naih linih interesa. Ovaj ter-
min kombinuje pravno vaenje i supstanci jalne
privrenosti kako bi saeo na jedan sta bilan,
obavezujui i legitiman nain neto to nam
je svima zajedniko. Mi verujemo da to neto
vredi formalizovati ustavom i posebno zati titi.
Formalizovanje i zatita vrednosti i stan darda u
ustavnim normama i praksama ne podrazumeva
da su te vrednosti i standardi pote eni preispi-
tivanja i ak sporenja. Ali se pretpostavlja da se
rasprava moe legitimno ograniiti na pitanje o
njihovom pravom zna e nju jednostavno re-
eno, interpretativna deli beracija je neophodna
jer nema operativne vrednosti ili standarda ako
se ne objasni ta oni ponaosob znae sada i ovde.
Prema drugoj pretpo stavci, taj identitet je prav-
no i politiki obavezujui u najmanje dva smisla:
prvo, plura lizam vrednosti i standarda se svodi
na one vrednosti i standarde koji su ustavno pri-
znati; drugo, njihovo pravo znaenje u plurali-
stikim okolnostima na kraju uspostavlja akter
koji je ovlaen da nas obavesti o obavezujuem
tumae nju ustavni sud.
ta je sadraj ustavnog identiteta? U ustav nim
demokratijama, odgovor se, bar na apstrakt nom
nivou, ini nedvosmislenim: ustav ni iden titet sa-
stoji se od principa indivi dualne au tonomije, jed-
nake slobode za sve pri padnike politike zajedni-
ce, tolerancije i pluralizma, ljudskog dostojanstva
i socijalne pravde, to se iz perspektive zajednice
ita kao obaveza drave da sve svoje graane tretira
u skladu sa principima jednake brige i jednake
zatite. Institucionalizacija ovih principa takoe
je dobro poznata: osnovna prava, narodni suve-
rentitet, vladavina zakona, podela vlasti, ogra-
niena vlast, posebna zatita strukturnih manji-
na i u socijalno-liberalnom itanju politike
preraspodele ija je svrha da ublae drutvene
nejednakosti zarad ouvanja jednakih ansi kao
neophodnog temelja za smislenu ideju slobode.
Naravno, ovde ima mnogo tekoa i ko ntro-
verzi. Uzmimo jedan dobro poznati pro blem.
Politiki proces u demokratiji ne tie se samo
slobodne rasprave u uslovima pro ceduralno za-
jemene jednakosti naih po sebnih perspektiva
i interesa. Ovaj proces uklju uje i zahtev da se
rasprava dovede do kraja dono enjem obavezu-
jue odluke. Politike odluke proizvode pobed-
nike i poraene, podjednako obavezujui i jedne
i druge, i pretei represijom onima koji takvu
odluku ne bi potovali. Znano pitanje, koje ne
prestaje da mui demokratsku teoriju, glasi:
kako opravdati ovakvu prinudu kojom se spu-
tavaju naa izvorna sloboda i jedna kost? Jedan
76
Re no. 83/29, 2013.
nain da se legitimira repre sija sastoji se u upu-
ivanju na demokratiju kao samovladavinu: mi
graani sami smo do ne li zakone koji represiv-
no ograniavaju na u slobodu. Meutim, ovaj
odgovor nije dovo ljan, budui da je paradoks
prinude ugraen u smu ideju demokratije:
uestvujui u dono enju zakona, ja ne postajem
naprosto koa utor prinude koja je uperena pro-
tiv mene; ja sauestvujem i u prinudnom ogra-
niavanju slobode drugih ljudi.
18
ta mi daje za
pravo da autorizujem nasilje usmereno protiv
drugih? I protiv kojih drugih?
Klasian liberalni odgovor izvodi demokra-
tiju kao oblik organizovanog zajednikog i vota
iz razumevanja poloaja pojedinca. Pozi tivno
jezgro ustavnog identiteta odnosi se na sve, i ni-
jedan poraz u bilo kom konkretnom po li ti kom
nadmetanju nikada to ne moe pro meniti. Kada
ajanka pobedi na izborima, njen oponent Da-
vid ostae nosilac svih ustavom zajemenih pra-
va: njegov pravima posredovan ustavni identitet
izvan je domaaja politike uta kmice jer on titi
Davidov moralni identitet ljudskog bia koje
je jednako sa drugima. To to su glavne odlike
ustavnog identiteta iz van dosega demokratije
to to ne podleu odlukama veine jedan je od
kljunih kriterija legitimnosti ustavnog poretka.
To bi trebalo da bude od koristi i u odgovoru
na pitanje koje se nalazi na poleini legitima-
cijskog novia, a tie se politike obaveze. Naa
(pretpostavljena, ali samo uslovna) obaveza da
se pokoravamo dravnoj vlasti delom se izvodi iz
nae politike lojalnosti koju oblikuje na efek-
tivno zatien ustavni identitet.
Klasina liberalna teza je, dakle, jedno-
stavna: u demokratiji se narod sastoji od veine
i manjine. Mi narod sastoji se od pripadnika
koji bez tete prelaze s pobednike na poraenu
stranu i obrnuto, pri tom nikada ne gubei je-
z gro svog identiteta, niti dovodei u pitanje svoj
ustavni status. Ipak, izgleda kao da je u ovom
rezonovanju neto cirkularno, ili da mu neto
nedostaje. Evo skeptinog pitanja: zato se moe
oekivati da se graani Sjedinjenih Drava ili Sr-
bije sloe oko posebnog statusa te meljnih ustav-
nih vrednosti, preputajui sa mo ostatak plura-
listikom nadmetanju? Zato to su ti graani
konstitucionalni demos nije za dovoljavajui
odgovor, tvrdi skeptik. Ne mo emo naprosto
pretpostaviti da je demos po li tike zajednice
ustavni konstrukt. Stvar je u tome to su sama
ideja i realna mogunost le gitimnog pokoravanja
politikoj vlasti u jednoj bitnoj meri pod utica-
jem logike prvobitnog ustavnog izbora. Pitanje
je opet dobro poz nato: kako se identifikuje na-
rod? Ko i kako odluuje o pripadnitvu politi-
koj zajednici, i kako taj prvobitni izbor utie na
legitimnost demokratske vladavine?
Postaviti to pitanje ne znai nuno okre nu ti
se ka nacionalizmu. Ali ini se da nas ra z miljanje
o odgovoru pribliava nekoj vr sti socijalne teze.
19

Ustavotvorci moraju da objasne ta tano definie
konkretnu zajednicu, po emu se ona razlikuje
od drugih zajednica, zato je ba ovaj konkretni
18 Frank Michelman, Constitutional Author ship, u Larry Alexander (ur.), Constitu-
tionalism. Philosophical Foundations (Cambridge: Cambridge University Press, 1998), 82.
19 Fraza social thesis potie iz vokabulara ko munitarne politike filozofije, a nala-
zimo je iroko primenjenu u mnogim sociolokim, antro polokim i politikolokim
analizama.
77
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
skup univerzalnih moralnih stavova preveden u
ba ovaj ustavno-pravni je zik, i zato ovaj ustav
treba da vai za sve nas, ali i iskljuivo za nas koji
ivimo unu tar datih gra nica? Politika vladavina
je neu godna jer njen prinudni karakter sadri
ve liki potencijal za na noenje nepravdi, pa je
pi tanje kako moemo da podnesemo nepravdu
dravne represije a da se pri tom ne oseamo na-
prosto potlaenim. Na ovom mestu na skeptik
e moda uvesti predpolitiki kolektivni identi-
tet, sa tezom da upravo ovaj identitet obja njava
konceptualno mesto ustavnih vred nosti, standar-
da i normi, ujedno ih inei re alno ostvarivim.
Dakle, i ovaj argument je jednostavan: liberalni
uni verzalistiki ideali zam proputa da vidi kako
nam je neopho dan nekakav cement drutva,
20

odnosno ne kakav integrativni momenat koji bi
konceptu alno prethodio ustavnoj proklamaciji
ap strakt nih moralnih principa. Odgovor na pi-
tanje ko smo mi nije stvar slobodnog konsti tu-
ci onalnog izbora. Politiki identitet pret posta vlja
drutvenu ukorenjenost. Ukratko, u ovom tuma-
enju, legitimna vladavina veine potre buje jasno
zajedniko oseanje pred-politikog identiteta:
nema legitimno odrive politike zajednice bez
jake kulturne osnove.
3. USTAVNI IDENTITET UNIJE: KA
KONTEKSTUALNO-SPECIFINOM
UNIVERZALIZMU
Pristup koji se zasniva na socijalnoj tezi ima ve-
liku teinu u kontekstu rasprave o demokratiji u
EU. Autori poput Petera Grafa Kielmansegga
i Dietera Grimma
21
tvrde da Uniji nedostaje
takva ukorenjenost. To se takoe razume i kao
nedostatak zajednikog dobra i solidarnosti. Sle-
di da EU nema identitetsko utemeljenje koje bi
uinilo vladavinu veine legitimno mo guom.
Tako dobijamo paradoksalnu si tuaciju u kojoj
su mnogi nezadovoljni zbog demokratskog defi-
cita, dok se u isto vreme i ni da mnogi shva taju
kako klasina verzija predstavnike de mokratije
moe dovesti do dominacije jaih dra va. Pred-
stavnika demo kratija sa svojim insti tucijama,
ije odluke u kraj njem izvodu uvek proizvode
pobednike i po raene, veinu i manjinu, vidi se
kao pretnja i po kulturni i po politiki identitet
drava la nica.
22
Na ovaj izazov moe se odgovoriti na vie
na ina. Prva strategija jednostavno zakljuuje
da EU nije pravo mesto za demokratiju, insisti-
rajui na validnosti stava koji je prisutan od sa-
20 Frazu posuujem od Jona Elstera, koji je ko risti u drugaijem znaenju. Jon El-
ster, The Cement of Society. A Study of Social Order (Cambridge: Cambridge University
Press, 1989).
21 Peter Graf Kielmansegg, Integration und De mokratie, u Markus Jachtenfuchs,
Beate Koh ler-Koch (ur.), Europische Integration, (Stu ttgart: UTB, 2003); ovde nave-
deno prema Vikto ria Kaina i Ireneusz Karolewski, EU Go ve r na nce and European
Identity, Living Reviews in European Governance, Vol. 4, No. 2, 2009. Vi di takoe Dieter
Grimm, Integration by Consti tution, I-CON, Vol. 3, No. 2-3, 2005, 198; Dieter
Grimm, Die Zukunft der Verfassung II: Auswirkungen von Europisierung und Globalisierung (Berlin:
Suhrkamp, 2012), 92, 212, 275.
22 Erik Eriksen, European Transformation. A Pragmatic Approach, ARENA Working
Paper, No. 7, 2010, 6-8, dostupno na: http://www.arena.uio.no
78
Re no. 83/29, 2013.
mog po etka: Unija je funkcionalno odreena
zaje dnica suverenih demokratskih drava koje
na oku pu dre meunarodnopravni ugovori.
Druga stra te gija predlae pribegavanje institu-
cionalnim aran manima koji tee konsenzusu
izmeu drava la nica kao nosilaca autentinih
kolektivnih ide ntiteta (thick identities); ovo-
me se dodaje evropsko dravljanstvo, to kom-
pletira sliku EU federalizma. Trea strategija
zalae se za razboritu deliberaciju koja tei
konsenzusu u uslovima konstitucionalno pri-
znate duboke razliitosti. Dubina razlika
ukazuje na ono to se vidi i kao empirijska snaga
i kao neminovna konceptualna vanost nacio-
nalnih kultura i politikih identiteta zemalja
lanica fraza duboka razliitost obja njava
se frazom trajni pluralizam. Nade se po lau
u to da e deliberativne prakse otvoriti snane
(thick) nacionalne dravne identitete pre-
ma stvaranju slabog (thin) ali ustavno ope-
rativnog evropskog identiteta.
23
Lista opcija
se time ne iscrpljuje. Na primer, nije jasno
da li du boka razliitost treba da ostane ele-
ment slabog evropskog identiteta. U njegovom
najnovijem tumaenju EU-specifinog ko-
smopolitizma, Jrgen Habermas se oigledno
konceptualno ne oslanja na duboku razliitost.
Ovome u se jo vratiti.
Ovde se suoavamo sa tekim pitanjem o
odno su izmeu konstitucionalnih univerzali-
ja i konkretnog istorijskog konteksta. Pitanje
je legitimno.
24
Pa ipak, moda postoji razli-
ka izmeu svesti o konstitucionalnoj vanosti
istorije jedne drave, njene politike i kulturne
tradicije, s jedne strane, i prihvatanja istorije
i tradicije kao osnove za ustavno formulisanje
demosa i po litike zajednice, s druge strane.
Pogledajmo Habermasov metodoloki pouak:
ak i kad je jedna zajednica utemeljena na
univerzalistikim principima demokratske
ustavne drave, ona ipak formira po se ban
kolektivni identitet, u smislu da interpre tira
i realizuje te principe u svetlosti sopstve ne
istorije i u kontekstu sopstvenog politi kog
oblika ivota.
25
U potrazi za normativno ispravnim i instituci-
onalno ostvarivim nainom upravljanja ovom
napetou, vano je uoiti i sauvati konceptu-
alnu razliku izmeu kulturnog i ustavnog iden-
titeta. Te dve kategorije ne izvode se jedna iz
23 Uporedi saet prikaz o tome kako tri mo de la demokratske integracije Unije to ih
je predloio RECON projekat (Reconstituting Demo cracy in Europe) odraavaju evropski
identitet: Ma gda lena Gra i Zdzisaw Mach, Identity Formation, Democracy and
European Integra ti on, u Magdalena Gra i Zdzisaw Mach (ur.), Collective Identity
and Democracy. The Impact of EU Enlargement, RECON Report Series, Arena, Oslo, 2010,
15 et passim, dostupno na: http://www.reconproject.eu
24 Malo je pisaca koji bi tvrdili da pitanje nije legi timno. Za radikalnu univerzalisti-
ku poziciju o evropskom identitetu koja negira relevantnost kultur nih identiteta
drava lanica, vidi Mahl ma nn, beleka 16, 312.
25 Jrgen Habermas, Postnational Constellation. Political Essays (Cambridge: Polity Press,
2001), 107.
79
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
druge. U pitanju je pre sloen odnos uzajamne
zavisnosti.
26
Razume se, taj meuodnos je stvar
istorijskog i kulturnog konteksta, ali odavde ne
sledi primat konkretnih etikih datosti drutva
nad moralno zasnovanim ustavnim univerzali-
zmom.
27
Bez rizika bi se moglo tvrditi da dva
tipa identiteta treba da budu u nekoj vrsti sklada.
Meutim, taj sklad nije neto to bi nam naa
istorija isporuila. Radi se o zadatku na ijem
ostvarenju moramo da radimo. Centralna ta-
ka ovog procesa nije definisana pitanjem kako
ostati veran naem autentinom predpoliti-
kom identitetu. Pitanje glasi kako tano u da-
tom kontekstu formulisati, tumaiti i primeniti
ustavni univerzalizam.
Podsetimo se nekih epizoda iz istorije mo-
dernog konstitucionalizma. Iz iskustva moder-
nih demokratskih drava moemo nauiti da se
za politiku zajednicu pitanje legitimne kom-
binacije grupno-specifine etike i ustavnog
univerzalizma ne svodi na identifikovanje inte-
grativnih kapaciteta i odrivosti prvog i drugog,
nego je i pre svega re o nalaenju legitimnog
ustavno-demokratskog mesta svakog od njih. Od
Francuske revolucije demos je ustavna kategori-
ja. Francuski primer takoe pokazuje da ustavni
identiteti demosa i politike zajednice nisu ne-
minovno obeleeni datom kulturom: ustav ne
mora da odraava dominantni pogled na svet.
Sluaj Nemake posle Drugog svetskog rata, te
brojni primeri postkomunistikog konstitucio-
nalizma, kao i primer June Afrike posle apart-
hejda, pokazuju, iako na razliite naine, da
moemo a ponekad zaista i moramo graditi
politiku zajednicu i graansku solidarnost otvo-
reno se suprotstavljajui dominantnoj kulturi.
28
Odavde sledi jo jedan vaan izvod: dru-
tvena homogenost, poverenje i solidarnost, ia-
ko u nekim prilikama zaista prethode ustavnom
dizajnu, nisu u konceptualnom smislu predu-
slo vi za ustavnu demokratiju. Ta vana svojstva
identiteta su u politikoj zajednici uvek u izve-
snoj meri i zadaci koje treba ispuniti. Me u tim,
ponekad su to zadaci koje je veoma te ko ostvari-
ti, gde veoma teko ukazuje na ne dostatak dru-
tvene kohezije ili solidarnosti, na preovlaujue
nepoverenje, ili ak na stanje u kome su osnovne
moralne razlike izmeu ispravnog i pogrenog
ozbiljno naruene. Ponekad su drutva moralno,
kulturno i poli tiki razorena. Stojei na rue-
vinama starog re ima, graani i politike elite
moraju se zapi tati ta za njih sada i ovde zna-
i izgraditi pri stojno drutvo i politiku zajed-
nicu. U takvim si tuacijama ustav se predstavlja
kao nacrt za poeljno novo drutvo, koji malo
ili nimalo ne poiva na kulturnom nasleu.
26 Vidi na primer Andrew Arato, Civil Society, Constitution, and Legitimacy (Lanham: Rowman
& Littlefield, 2000), 230; Michel Rosenfeld, The Identity of the Constitutional Subject: Self-
hood, Citizenship, Culture, and Community (New York: Routledge, 2009), 65.
27 U ovom tekstu termini etika i moral koriste se da obelee razliku izmeu grupno-
specifinog koncepta dobrog ivota (etika) i univerzalnih normativnih standarda za
ispravno (moral).
28 Vidi na primer Goodinovu inspirativnu ra spra vu o moralno poeljnim izborima:
Ro bert Goodin, Institutions and Their Design, u Robert Goodin (ur.), The Theory
of Institutional Design (Cambridge: Cambridge University Pre ss, 1996), 37.
80
Re no. 83/29, 2013.
Ustavni ide ntitet od vrednosti do institucio-
nalnih aran mana postaje slika onoga to mislimo
da bi trebalo da budemo. Ustavni dizajn se preklapa
sa normativnim konstruktivizmom. Da li je to
Nemaku od 1949. nadalje, ili Junu Afriku od
1993. nadalje, pretvorilo u ustavne konstrukte
bez temelja? Odgovor je odrean: s obzirom na
to da su u svakom od ovih sluajeva ustavotvorci
krenuli od uvida u drutvena ogranienja ute-
meljujueg momenta, nijedan od tih ustava ne
moe se odbaciti kao primer voluntaristikog
konstruktivizma. Formalno-konstitucional-
ni odgovor na izazov utemeljujueg momenta
podrazumevao je odreeni oblik promiljenog
odnosa prema nedavnoj prolosti. Zakljuivi da
ne postoji nikakvo naslee demokratske politike
kulture od koga bi mogli da pou, ili uvidevi da
je rava prolost ostavila kulturno naslee mo-
ralne iskvarenosti, ili da je re o nekoj kombi-
naciji prvog i drugog, ustavotvorci su odluili da
konstruiu jednu radikalnu ustavnu alternativu.
Oni su povukli autoritativnu liniju razdvajanja
izmeu legitimnih i nelegitimnih svojstava u
njihovim nasleenim kolektivnim identitetima.
Sledi da se popularna sintagma zajednica
sudbine moe odnositi na razne vrste sudbina.
I sada bi ve trebalo da je jasan smer u kom se
kree moj argument: EU nije apstraktni univer-
zalistiki konstrukt. I empirijski i normativno,
pogreno je tvrditi da konstitucionalni poduhvat
stvaranja demokratskije i integrisanije Evropske
unije nije ni ostvariv ni legitiman zbog pomanj-
kanja evropskog kulturnog identiteta. EU jeste
jedna zajednica sudbine. Ustavno-demokrat-
sko pitanje Unije nije ta da se dalje radi s na-
vodno nespornim, ustavno-demokratski uobli-
enim, grupno-specifinim etikama koje drave
lanice unose poput miraza u navodno moralno
univerzalistiki ali bezlini entitet (bloodless
entity) koji bi trebalo da bude EU? Pitanje je:
kako protumaiti egzistencijalni temelj Evro-
pe, koji ve postoji kao originalna kombinacija
pozitivnog i negativnog naslea? Podsetimo se
Habermasove i Derridine deklaracije iz 2003:
evropski identitet spaja svest o zajednikoj po-
litikoj sudbini sa mogunou zajednike bu-
dunosti.
29
EU je zamiljena na temelju me-
uzavisnosti dva skupa naslea. S jedne strane je
29 Jrgen Habermas i Jacques Derrida, February 15, or What Binds Europeans To-
gether: A Plea for a Common Foreign Policy, Beginning in the Core of Europe,
Constellations, Vol. 10, No. 3, 2003, 293.
S obzirom da se u ovom tekstu mnogo pozivam na Habermasa, moda je dobro
pomenuti kako je ova deklaracija mesto na kome on prvi put uvodi jednu ideju koja
mi se ini veoma spornom: radi se o ideji evropskog jezgra (Kerneuropa, core
Europe). U najnovijoj knjizi o Evropi The Crisis of the European Union. A Response (Cam-
bridge: Cambridge University Press, 2012) i u brojnim nedavnim kratkim teksto-
vima i intervjuima, Habermas insistira na diferencijaciji Evropske unije na jezgro i
periferiju. Evropa je teko pogoena najnovijim katastrofalnim pokuajima svojih
monika da spasu Evro ovi napori razaraju poverenje i solidarnost kao fundamen-
talne vrednosti Unije. Habermas predlae alternativu koja bi se sastojala u identifiko-
vanju i formalnom uspostavljanju evropskog jezgra. Jezgro bi inile zemlje lanice
Evro-zone, s tim da bi monetarna unija prerasla u politiku uniju. Habermas veruje
81
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
ouvanje one veoma osetljive niti u koju su uple-
etene pozitivne, ive tradicije, od prosvetiteljstva
do socijalnih prava i drave blagostanja. S dru-
ge strane, dananji evropski kulturni i politiki
projekat formiran je kao direktno suprotsta-
vljanje kulturi straha, nepoverenja, suparnitva,
ak i mrnje, koja je ostala kao dominantno na-
slee nakon Drugog svetskog rata.
30
Naravno,
da zemlje Evro-zone nose najveu odgovornost za Uniju kao zajednicu sudbine. On
dalje veruje kako bi jedno politiki uoblieno jezgro Unije moglo da preuzme ovu
odgovornost, pod uslovom da odbaci jo uvek dominantan koncept suverenosti koji
vidi drave lanice kao suverene subjekte [evropskih] ugovora. Stari koncept bio bi
zamenjen istinskom narodnom suverenou dravljana (i naroda) evropskog jezgra,
iji bi normativni osnov i institucionalni aranmani bili fokusirani na prevazilaenje
hroninog demokratskog deficita Evropske unije. Kroz niz predloenih institucio-
nalnih reformi, politiko jezgro Unije postalo bi autentino mesto formiranja de-
mokratske volje: Habermas se nada da dravljani jezgra tada vie ne bi videli Uniju
kao otueni centar moi koji obesmiljava demokratsku samovladavinu uoblienu u
nacionalnim dravama. Ova demokratija u jezgru bila bi postnacionalna i kosmo-
politska. Kosmopolitizam se ne bi izvodio iz Kantovog razumevanja moralnog uni-
verzalizma, ve bi se oslanjao na evropski-specifino tumaenje ustavnog patriotizma.
Stara dravna suverenost (drave lanice kao suvereni subjekti [evropskih] ugovora)
ostala bi na snazi za periferne drave: revizija ustavnih ugovora Evropske unije ne bi
bila mogua bez saglasnosti svake drave lanice (vidi posebno Democracy, Solidarity
and the European Crisis, predavanje Jrgena Habermasa 26. aprila 2013. u Leuve-
nu, dostupno na: http://www.kuleuven.be/communicatie/evenementen/evenemen-
ten/jurgen-habermas/democracy-solidarity-and-the-european-crisis; prevod dela
predavanja dostupan na: http://pescanik.net/2013/05/demokratija-solidarnost-i-
evropska-kriza/). Habermas smatra da ovaj predlog takoe odraava realnost u kojoj
neke od srednjoevropskih drava lanica i Velika Britanija nisu sklone da se odreknu
znaajnih elemenata suverenosti i prenesu ih na nadnacionalnu Uniju. Ostaje me-
utim nejasno kako bi odnos izmeu centra i periferije bio institucionalno definisan
i kako bi funkcionisao. Tvrdnja da pripadnitvo Evro-zoni produbljuje odgovornost
njenih lanica, te da se ta odgovornost moe ispuniti samo na autentino postnacio-
nalni, postdravni (beyond the state) i kosmopolitski nain, sama je po sebi pravno
i institucionalno problematina. Ali uklanjanje perifernih drava iz fokusa svodi se
jednostavno na proputanje da se postavi temeljno pitanje o karakteru Evropske unije
kao celine: unutar Unije egzistirala bi dva tipa poretka, sa dva razliita pravna sistema
i dva razliita institucionalna aranmana, zasnovana na razliitim normativnim stan-
dardima. Teko je shvatiti kako ove razlike ne bi dovele u pitanje temeljne vrednosne
principe Habermasovog projekta: demokratsku samovladavinu, civiliziranje dravne
vlasti, poverenje, solidarnost i jednakost.
30 Ovo je naravno stav koji dele mnogi autori. Za novija tumaenja vidi Ulrich Beck, Das
Deutsche Europa. Neue Machtslandschaften im Zeichen der Krise (Suhrkamp: Berlin, 2012), 12;
Claus Leggewie, Der Kampf um die europische Erinnerung. Ein Schlahtfeld wird besichtigt (Mnc-
hen: C.H.Beck, 2011), 7-45.
82
Re no. 83/29, 2013.
nita od toga ni pozitivna ni negativna iden-
titetska svojstva nije iskljuivo evropsko. Ipak,
nain na koji se to doivljava i prihvata jeste ka-
rakteristino evropski. Stoga moemo sa sigur-
nou da ih posma tramo kao take EU identite-
ta. Odavde iz ovako odreenog normativnog
okvira za intepretaciju egzistencijalnog temelja
Unije proizlaze relaciona svojstva evropskog
identiteta. Evropski projekat sastoji se u plura-
lizmu kultura i demokratija koje su sve ponaosob
doivele niz kulturnih i moralnih katastrofa pre
nego to su pristupile Uniji. Unija objedinju-
je, titi i promovie pluralizam oblika ivota,
od kojih je svaki oblikovao svoj ustavni reim na
osnovu promiljanja prolosti. Iako na razliite
naine, to vai i za one koji su bili na pravoj stra-
ni i za one iji su bivi reimi bili ravi.
Originalni rezultat tog promiljanja i ute-
meljujui akt evropskog konstitucionalizma bila
je Schumanova Deklaracija. Njena normativna
osnova je nedvosmislena: Doprinos koji orga-
nizovana i ivua Evropa moe dati civilizaciji
od neprocenjivog je znaaja za odravanje mi-
roljubivih odnosa.
31
ak i ako je implicitna,
poruka je sasvim jasna, ostajui aktuelna sve do
danas. U njoj nam se kae da posle totalitarnih
i autoritarnih iskustava iz 20. veka, posle Holo-
kausta, Gulaga i Srebrenice, nijedan pokuaj da
se zatvori knjiga i jednostavno obnovi naa pra-
va tradicija, sa njenom navodno autentinom
pozitivnom moralnom, kulturnom i politikom
batinom, ne moe poloiti legitimacijski test.
Civilizaciji je potreban mir, a mir se ne moe
graditi i uvati zaboravom. U tom kontekstu,
unekoliko zbunjujui originalni fokus na ugalj
i elik dobija jasan smisao, bar u simbolikoj
ravni: Grupisanje proizvodnje uglja i elika...
izmenie sudbinu onih regiona koji su dugo
bili posveeni pravljenju oruja i municije za
rat, ije su bile i najee rtve.
32
Schumanova
Deklaracija polazi od shvatanja da smo se uje-
dinili jer samo ujedinjeni moemo promeniti
tok nae zajednike istorije. Evropi nikada nije
nedostajalo zajednitva, ali tek je sa prvobit-
nim uspostavljanjem Evropske zajednice ui-
njen principijelni pokuaj da se to zajednitvo
prestane temeljiti na sluaju i nasilju. Tek je
spremnost za promiljanje sopstvenih negativ-
nih batina osposobila Evropu da afirmie svoje
pozitivne tradicije kao vredne ouvanja za sada-
njost i budunost. Osnovu za evropski plurali-
zam treba traiti u prihvatanju ovakvog uvida u
dijalektiku loe prolosti i demokratije, a ne u
jednostavnom priznavanju duboke razliitosti
unutar mnotva drava lanica.
Meutim, postoje razna protivljenja ovako
shvaenom ustavnom znaaju evropske pluralne
kulture.
Prema jednoj primedbi, drave lanice,
svaka za sebe, ve su potvrdile svoj kapacitet da
izvuku pouke iz prolosti. Nemaka je izgradila
demokratiju vrednu potovanja. Francuska je
pozvala na evropski mir i solidarnost na ijem
e elu stajati francusko-nemako pomirenje,
i to ve krajem pete decenije 20. veka, kada je
bilo lake biti cinian i podozriv. Postkomuni-
31 The Schuman Declaration, 1950, dostupno na: http://europa.eu/about-eu/basic-information/
symbols/europe-day/schuman-declaration/index_en.htm
32 Ibid.
83
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
stike zemlje morale su izai na kraj sa svojim,
mahom nacionalistikim demonima kada su se
opredeljivale za ustavnu demokratiju i evropski
put posle desetlea autoritarizma. Jednostavno
reeno, kulturni identiteti drava lanica ve
su konstitucionalizovani. Meuodnos kulture
i dravnosti uspostavljen je 27 puta u obliku
ustavnog identiteta. Evropa se sastoji od 27 de-
mokratija, a 28. (Hrvatska) stoji spremna da se
pridrui dok ovaj tekst nastaje. Legitimizacijski
specifina ili normativna tvrdnja onda glasi
mi narod ve ivimo u reimu ustavne demo-
kratije. Mi upranjavamo legitimnu liberalno-
demokratsku univerzalistiku samovladavinu na
27 kontekstualno-specifinih naina. Pa emu
onda Unija, ako trajni pluralizam naih eti-
kih koncepcija dobra pronalazi svoj spontaniji
izraz u naim nacionalnim zajednicama? Ako
unutar drava lanica imamo manje problema
da budemo zajedno, tada izgleda oito da ta naa
sigurna utoita jesu, ili treba da budu, sigur-
nija mesta od EU i kada treba braniti ljudska
prava, demokratiju i vladavinu zakona u vreme-
nima krize.
S time povezana primedba kae da je iz-
vlaenje pouka iz katastrofe izlizan postupak.
Podsetimo se uvenog zakljuka Josepha Wei-
lera o tri izvorna razloga za novu Evropu posle
Dru gog svetskog rata: obezbeivanje mira, za-
laganje za prosperitet, prevazilaenje diskrimi-
nacije po osnovu nacionalnosti.
33
Meutim, da
iskoristimo frazu istog autora, tom politikom
mesijanizmu
34
isteklo je vreme, to naprosto
znai da on vie ne moe da poslui kao nor-
mativna osnova za tekue procese integracije. U
jednom trenutku se uinilo da se s tim sloio ak
i Habermas, najuporniji zagovornik izvlaenja
pouka iz katastrofe kao neophodnog svojstva
evropske politike kulture.
35
Meutim, ovakav
stav bi mogao biti preuranjen. Moda nije tako
oigledno kako moemo ostaviti iza sebe rave
aspekte evropskog 20. veka. Takoe nije oigled-
no da se moemo osloniti na drave lanice u
njihovim pojedinanim procesima tumaenja i
prihvatanja tekih epizoda iz njihove prolosti.
Umesto da tvrdnju o znaaju prolosti shvatim
kao politiki mesijanizam, radije bih je branio
kao trezven analitiki izvod razmiljanja o dobu
katastrofa. U pitanju je prolost kojoj ne smemo
dozvoliti da nestane, dakle prolost koja mora
ostati kao moralni orijentir i za dananje gene-
racije. Danas, kada kriza na videlo izvlai stare i
33 Joseph Weiler, The Constitution of Europe (Cambridge: Cambridge University Press,
1999), ovde navedeno prema Christian Joerges, Working Through Bitter Expe-
riences Towards a Purified European Identity? A Critique of the Disregard for
History in European Constitutional Theory and Practice, u Erik Eriksen, Chris-
tian Joerges, i Florian Rdl (ur.), Law, Democracy and Solidarity in a Post-National Union. The
Unsettled Political Order of Europe (London: Routledge, 2008), 179.
34 Joseph Weiler, The Political and Legal Culture of European Integration: An Explo-
ratory Essay, I-CON, Vol. 9, No. 3-4, 2011, 682; Joseph Weiler, 60 Years since the
First Euro pean Community Reflections on Political Messi anism, European Journal of
International Law, Vol. 22, No. 2, 2011, dostupno na: http://www.ejiltalk.org
35 Jrgen Habermas, Why Europe Needs a Constitution, New Left Review, 11/2001, 7.
84
Re no. 83/29, 2013.
nove stereotipe, od junjake lenjosti do po-
stera Angele Merkel kojoj su docrtani hitlerovski
brii, Unija mora da insistira na aktuelnosti su-
tine Schumanove Deklaracije: Mir se ne moe
sauvati bez ulaganja kreativnih napora koji su
srazmerni opasnostima koje mu prete.
36
Naravno, tvrdnja o prisustvu seanja u po-
litikom ureenju i praksi dananje Evrope
norma tivna je konsideracija a ne empirijska i-
njenica. Uvek se moe rei da sve te predrasude
i runi dogaaji kojima smo svedoci u poslednje
vreme nisu u stvari uzrono povezani sa najgorim
evropskim epizodama, ili da ih se ne moe obja-
sniti kao neko nepoeljno prisvajanje negativnih
politikih i kulturnih batina. Ali radi se upravo o
tome da ih moemo videti na oba ta naina nije
re o tome ta su te stvari empirijski, nego o tome
kako biramo da ih tumaimo u svetlu empirijski
prisutne krize. Kako Nemci trebaju da misle i de-
laju u odgovoru na krizu koja danas razara neke
od evropskih drava lanica? Kako da Grci odgo-
vore na nadevanje nacistikih nadimaka dananjoj
nemakoj vladi?
Podsetimo se jo jedne krilatice iz Haber-
masove i Derridine deklaracije: Lako je postii
jedinstvo bez privrenosti.
37
Biti danas privren
Evropi znai napustiti kao nelegitimne prakse
koje odiu politikom arogancijom i ci nizmom
moi, a pogotovo one meu njima koje poivaju
na razumevanju da oni koji su ekonomski slabi
trebaju da se podrede onima koji su ekonom-
ski jaki. Ekonomska mo ne sme se prevoditi u
politiki autoritet. Ako se to ne potuje, i ako se
veoma brzo ne zaustavi i odbaci dananja praksa
u kojoj ekonomski jaki odreuju politiki oblik
Evrope, njen pravni krajolik, domete socijalne,
pravne i politike jednakosti njenih graana, kao
i vrednost pojedinih drava lanica, Evropa e
nastaviti da klizi ka ambisu, postajui sve vie ne-
kakav Levijatan, koji razume i vri vlast kao od-
sustvo spoljanjih prepreka kretanju.
38
Nadalje,
biti privren Evropi znai suprotstaviti se onima
koji se poigravaju nacistikim ili faistikim sim-
bolima, i to ne zato to bi takvo suprotstavljanje
bilo politiki korektno, ve zato to posle itavog
razornog evropskog iskustva sa rasizmom i ek-
stremnim nacionalizmom, upotreba nacizma kao
metafore u kritikovanju oponenata, ili u napa-
dima na one ije pozicije se nekome ine moral-
no neprihvatljivim, pada daleko ispod standarda
ljudske pristojnosti. Takoe, biti privren znai
zastupati stav da je Evropa odmakla tako daleko
da moemo rei moramo rei kako su eko-
nomsko i socijalno devastiranje i ljudska patnja u
bilo kom njenom delu stvari koje se tie svih nas,
bez obzira u kojoj dravi lanici ivimo. Kad je o
identitetu re, ne moe biti Evrope bez zajedni-
kog i solidarnog senzibiliteta.
4. O VANOSTI ISPRAVNOG IZBORA
Ukratko, Evropa zahteva odricanje od odree-
nih negativnih stavova, verovanja i praksi. Tek
kad se ova samoogranienja stabilizuju, moe se
braniti i dalje afirmisati zajedniko evropsko po-
zitivno jezgro, koje vidim fokusirano na oseanje
zajednike odgovornosti, ili na skup zahteva ije
36 The Schuman Declaration, beleka 31.
37 Derrida i Habermas, beleka 29, 293.
38 Thomas Hobbes, Leviathan, Chapters XIV, XXI, razna izdanja.
85
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
potovanje dugujemo jedni drugima: poverenje,
solidarnost, jednaka sloboda, potovanje razlika,
socijalna pravda. Ova kombinacija negativnih i
pozitivnih elemenata predstavlja osnovu evrop-
skog ustavnog identiteta. Svaki od tih elemenata
moe se nai ekspliciran u razliitim pravnim
aktima koji zajedno obrazuju nekodifikovani
Ustav EU, inei tako pravni osnov za ono to
sam identifikovao kao ustavno bitnu intepre-
taciju. Ili, ako Evropu shvatimo kao normativ-
ni projekat iji legitimitet i odrivost zavise od
konstitucionalnog usvajanja ovog meuodnosa
pozitivnih i negativnih elemenata identiteta, ta-
da moda moemo govoriti i o konstitutivnoj inter-
pretaciji, koja se bazira na reflektivno usvojenoj
dunosti da se naini ispravan izbor.
Argument da pozitivne elemente evropskog
ustavnog identiteta treba tumaiti u kontekstu
evropskih negativnih iskustava ne negira da je
dananja Unija duboko razliita od originalne
Zajednice. Unija je ostvarila mnogo, afirmiui
dobra kao to su mir, sloboda, prosperitet i soli-
darnost do nivoa koji nikada ranije nije bio po-
znat u istoriji Kontinenta. Nemojmo zaboraviti
ni da je Unija nekoliko puta proirena. Svaki od
talasa irenja doneo je mnogo vie od puke terito-
rijalne ekspanzije. U Uniju su primane nove dr-
ave, nacije i ljudska bia, sa njihovim posebnim
komunalnim, grupnim i individualnim istori-
jama, kulturama, normativnim standardima i
oekivanjima. U poznatoj frazi, zajedniki ivot u
EU dobio je jedinstvenu otvorenu formu, bez
jednom za svagda odreenih granica i lanstva.
Ova dinamika izuzetnost morala je biti praena
stalnim prilagoavanjem i promenama instituci-
onalnog okvira i normativnog identiteta Unije.
39

I na ovom polju je dosta uinjeno. Ali, dananja
kriza nas upozorava da nije uinjeno dovoljno, ili
da neto moda nije uraeno kako valja. Pri tom,
karakter krize i rizici koje ona kreira dramatino
suavaju broj i kvalitet raspoloivih opcija.
ini se oiglednim da je stari instrumen-
talni, meudravni, kvazi-ustavni model iscr-
pljen. U izvesnom smislu, kriza je vratila Uniju
njenim poecima, postavljajui pitanje koje su
Osnivai zaobili: pitanje demokratije. Ovaj
povratak demokratskom pitanju nema nita za-
jedniko sa takozvanim paradoksom poetka,
koji bi nas informisao da demokratija ne moe
biti uspostavljena na demokratski nain. Unija
nikad nije bila suoena sa misterioznim teorij-
skim meta-pitanjem originalne konstitutivne
vlasti.
40
Godine 1951. bilo je pravno-tehniki
mogue kreirati novu organizaciju na demo-
kratski nain, budui da su nacionalni ustavi
zemalja osnivaa sadrali demokratski legitimi-
rane mandate za nadnacionalne integracije.
41

Ovi mandati iskorieni su da se prvi korak ka
39 Za detaljnu analizu genealogije proirenja Evropske unije, te ustavnih i norma-
tivnih impli kacija ovog procesa, vidi na primer John Erik Fossum i Augustin Jose
Menendez, Constitutions Gift. A Constitutional Theory for A Democratic European Union (Lan-
ham: Rowman & Littlefield, 2011), 45 i dalje.
40 Svestan sam da se mnogi ljudi ne bi sloili sa ovom tvrdnjom. Vidi npr. Jiri Priban,
The Juridification of European Identity, its Limitations, and the Search of EU
Democratic Politics, Constellations, Vol. 16, No. 1, 2009, 44.
41 Constitutions Gift, beleka 39, 79.
86
Re no. 83/29, 2013.
evropskoj integraciji poduzme unutar posto-
jeeg prava, na nain ustavnog kontinuiteta,
omoguavajui ujedno i da svi naredni koraci
dobiju oblik procesa integracije kroz pravo.
42

Ali demokratski put nije bio izabran. Osnivai
su pretpostavili konstitucionalne vrednosti de-
mokratskoj raspravi i odluivanju. Ovaj izbor
dalje je naglaen proputanjem da se skicira
mapa puta ka moguoj buduoj demokratiji.
Umesto demokratske matrice, ponuena je
maglovita percepcija organski spontanog razvoja
demokratije iz duha stalno rastue ekonomske
instrumentalne racionalnosti. To je ostavilo
prostor da se pitanje konstitutivne vlasti - naj-
ee nedovoljno reflektirano i ponekad gotovo
rutinski - dri na dnevnom redu svakodnevne
politike, u obliku pritube da EU pati od le-
gitimacijskog deficita, zato to od postanka do
danas nikad nije postojao evropski narod (no-
demos thesis).
Ukratko, dok su vrednosti od kojih se polo
aktuelne i danas, instrumentalna logika inte-
gracije kao da je dola do zida. Integracija i ek-
spanzija Unije prele su dug put od ekonomske
saradnje nezavisnih drava do dananje viedi-
menzionalne zajednice. Ovu zajednicu danas
nalazimo optereenu ne samo krizom, nego i
stalno rastuom normativnom neizvesnou,
koju ubedljivo demonstrira dnevno-politiko
prisustvo mnotva ultimativnih pitanja, ka-
kva su ta je uopte Unija ili koji su razlozi
njenog postojanja. Iako iznimno dinamina
istorija ustavnih i politikih reformi svedoi i
o razumevanju vanosti demokratskog izazova,
demokratski kvalitet integracije ostao je nera-
42 Ibid., 49.
zvijen, zbog trajnog i dubokog neslaganja o pi-
tanjima pravnog i politikog identiteta Unije.
Pomodne (i, valja priznati, esto veoma sofi-
sticirane) rasprave o nehijerarhijskom prav-
nom sistemu, difuznom i fragmentiranom
politikom poretku, kvalitetno novom tipu
sui generis politikog udruivanja, ili o Evropi
s onu stranu drave, svakodnevno se sukoblja-
vaju sa podjednako pomodnim pritubama na
demokratski deficit. ini se da ovakvi diskursi
nisu u stanju da mnogo toga objasne, niti da se
suoe sa dananjom krizom. Sve ono kvalitetno
novo to donosi EU moglo bi doista biti fasci-
nantno. Problem je meutim u tome to se mi
Evropljani ne slaemo ni oko toga ko smo to
mi, ni ta je Evropa. Ovo moda najbolje ilu-
struju neizvesnosti i paradoksi koji optereuju
evropsko pravo.
43
Uprkos znaajnim naporima
Evropskog suda pravde, i uprkos hvale vrednoj
spremnosti drava lanica da prihvate autoritet
evropskog prava, pravna praksa je u dubokoj
konfuziji zato to joj nedostaje jasno, principi-
jelno utemeljenje, koje se ne moe identifiko-
vati bez reenja zagonetki karaktera zajednice i
njenog legitimiteta.
44
Te dve zagonetke mi-
stifikuju jedna drugu, to bi danas moglo biti
oigledno. Mere upravljanja krizom ispoljavaju
se kao vanpravni, neformalni i netransparentni
menaderski mehanizmi u entitetu ije su nor-
mativne, institucionalne i pravne koordinate
teko uhvatljive.
Na jednom optem nivou, odgovor na ne-
doumice o identitetu EU mogao bi biti jed-
nostavan. Uniji su neophodni obavezujui
43 Ibid., 88.
44 Ibid., 3.
87
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
odgo vori na pobrojana velika pitanja. Pratei glavnu temu ovog teksta, moemo rei da je
neophodno upostaviti jedinstven, institucionalno pojednostavljen i pravno nesumnjivo
oba vezujui ustavni reim. Taj reim morao bi da ponudi autoritativan odgovor na pitanje
o karakteru zajednice, definiui ustavne koordinate evropskog identiteta usredsreene
na univerzalne liberalne demokratske vrednosti, posredovane i protumaene kroz posebna
isto rijska iskustva i politike kulture.
45
Ovo je predlog za Ustav Evrope. Uniji je neophodan kodifikovan, demokratski pripremljen
i demokratski usvojen najvii pravni akt. Da ponovim: iscrpljenost starog funkcionalisti-
kog modela, stalno irenje Unije, konfuzan proces politike institucionalizacije, dananja
kriza, nesposobnost elita da krizom upravljaju, pretnja socijalne implozije, kao da su za-
otrili pitanje evropskog identiteta do jednostavne dileme: demokratska rekonstrukcija
ili rasputanje. S obzirom da duina puta koji je preen i kvalitet promena koje je Unija
donela ine ideju o rasputanju i nepoeljnom i praktino teko izvodljivom, te s obzirom
na ozbiljnost dananje opasnosti, nije preterano rei da se Evropa nalazi u onom relativno
retkom i vanrednom istorijskom trenutku koji se naziva konstitucionalnom ansom (win-
dow of constitutional opportunity). Naravno, ovaj stav, ako bi bio prihvaen, pokree
mnoga teka pitanja za demokratsku teoriju i praksu, koja su sva samo dodatno izotrena
relativno nedavnom (2005) propau evropske ustavne inicijative. Kako usvojiti ustav na
demokratski i inkluzivan nain? Ko bi bili ustavotvorci? Kako organizovati smislenu ko-
munikaciju izmeu aktera jedne budue evropske demokratije (graani, demos, demoi,
drave lanice, politike i socijalne organizacije), s jedne strane, i ustavotvornog tela, s
druge strane? Kako, u skladu sa kojim proceduralnim pravilima, usvojiti najvii pravni
akt? ta bi bio sadraj jednog takvog ustava?
46
Ova i izvedena pitanja ostavljam za neki drugi rad. Zadatak ovog teksta bio je da po-
nudi razloge kojima se moe utemeljiti i opravdati novi poetak evropskog demokratskog
konstitucionalizma.
45 Jan-Werner Mller, A Thick Constitutional Patriotism for the EU? On Mo-
rality, Memory and Militancy, u Erik Eriksen, Christian Joerges, i Florian Rdl
(ur.) Law, Democracy and Solidarity in a Post-National Union, beleka 33, 206.
46 Introduction. A Constitution in the Making?, u Erik Eriksen, John Erik Fos-
sum, i Agustin Jose Menendez (ur.), Developing a Constitution for Europe (London:
Routledge, 2005), 1-3.
89
UVOD
Govoriu o jednoj praksi i jednoj ideji: o drutvenim po-
kretima i konstitutivnoj moi (constituent power, pouvoir consti-
tuant). Aktuelna kriza izotrila je pitanje njihovog odnosa.
Pokuau da kritiki analiziram karakter ovog odnosa.
Struktura moje prezentacije je sledea. Poeu sa ne-
koliko osnovnih, pojednostavljenih definicija glavnih kate-
gorija: drutvenih pokreta, konstitutivne moi, krize i po-
litike legitimnosti. Zatim u ukratko opisati neke od novih
panskih i italijanskih drutvenih pokreta, fokusirajui se
na njihovo originalno tumaenje demokratije. Potom u se
usredsrediti na koncept konstitutivne moi koji zagovaraju
ti pokreti. Na kraju u izneti neke kritike primedbe o po-
nuenoj teoriji demokratske konstitutivne moi.
1. KONCEPTI
1.1. Drutveni pokreti
Literatura o drutvenim pokretima veoma je obimna.
Ovde u izbei i smo pominjanje pitanja oko kojih se
vode sofisticirane teorijske rasprave. Naprosto u slediti
kla sine definicije drutvenih pokreta koje su dali Charles
Tilly i Sidney Tarrow:
Drutveni pokret sastoji se u neprekidnom izazovu nosiocima vla-
sti u ime populacije koja ivi pod njihovom jurisdikcijom, i to tako
to stalno iznova javno demonstrira brojnost te populacije, njenu
predanost, njeno jedinstvo i njenu vrednost.
1
1 Charles Tilly, Social Movements as Historically Specific Clu-
sters of Political Performances, Berkeley Journal of Sociology, Vol.
38 (1993-1994), str. 7.
DRUTVENI POKRETI
KAO KONSTITUTIVNA
MO:
KO INI NAROD I
TA TREBA DA SE
KONSTITUIE?

NENAD DIMITRIJEVI
S en gle skog pre veo De jan Ili

Social Movements as Constituent Power: Who are the People,
and What is to be Constituted? Tekst izlaganja na seminaru
European Crisis and Social Movements, IUC Dubrovnik, 22-25. april
2014.
90
Re no. 83/29, 2013.
Drutveni pokreti su... oblici kolektivnog suprotsta-
vljanja koji polaze od zajednikih svrha i drutvene
solidarnosti, u neprekidnoj interakciji sa elitama,
oponentima i vlastima.
2
Razmotrimo ta to u stvari znai. Drutveni po-
kreti, prema Tillyju i Tarrowu, nisu grupe nego
tipovi kolektivnog delanja, usredsreeni na dru-
tvenu interakciju. Interakcija je sloena, odvija-
jui se kako unutar pokreta, tako i izmeu pokre-
ta i onih koji su izvan njega. Sadrinski, radi se o
akcijama suprotstavljanja. Tarrow koristi meta-
foru tuini pred vratima
3
da bi skrenuo panju
na to da drutveni pokreti osporavaju postojee
normativne granice onoga to su reim i domi-
nantna kultura propisali, sankcionisali ili dopu-
stili. Politika drutvenih pokreta je borbena.
Ali, ime se moe opravdati ovakvo kolektiv-
no suprotstavljanje? U jezgru opravdanja obino
nalazimo eksplicitnu tvrdnju da se drutveni po-
kret bori da ispravi nepravdu, odnosno da uspo-
stavi pravdu za odreenu populaciju u odreenoj
oblasti ivota. Tako nam se akcija predstavlja kao
reaktivna, odnosno kao odgovor na stanje koje
se predstavlja kao nelegitimno. Neto detaljni-
je, legitimacijski odgovor se fokusira na situaciju
koja se predstavlja kao stanje neravnopravnosti,
tlaenja ili neopravdanog poricanja odreenih
socijalnih, politikih, ekonomskih ili kulturnih
zahteva.
4
Iz tog ugla, drutveni pokreti vide se
kao izrazito kontekstualizovani datim okolnosti-
ma: njihova pojava, postojanje i tip akcija zavise
od problema na koji oni reaguju.
Reagujui na uoenu nepravdu, drutveni
pokret se obraa onima koji su izvan njega. Tilly
to obraanje naziva slanjem BPUD poruke. Poru-
ka glasi: mi smo 1) brojni, 2) posveeni, 3) ujedinjeni i 4)
dostojni.
5
Tilly odmah dodaje da je tu re o nekoj
vrsti mistifikacije. Moe postojati napetost ili ak
kontradikcija izmeu ova etiri elementa. Meu-
tim, to ne znai da je poruka naporosto pogrena:
tu se ne radi o injenikim, ve o simbolikim
tvrdnjama. Akcije su performativne. Iako i druge
vrste kolektivnih akcija mogu takoe biti borbene,
kljuna osobina drutvenih pokreta jeste njihova
interakcija sa onima koji im ne pripadaju, a koji
se vide kao adresati njihove poruke: tiha ili neza-
interesovana populacija, oponenti, elite i vlasti.
Drutveni pokreti dogaaju se kao konverzacija...
Elementarni skup umeanih strana sastoji se od ak-
tera koji iznose zahtev, onih na koje se taj zahtev
aktera odnosi i publike koja ima neki interes u vezi sa
sudbinom bar jedne od te dve strane.
6
2 Sidney Tarrow, Power in Movement. Social Movements and Contentious Politics, Revised and
updated 3
rd
edition (New York: Cambridge University Press, 2011), str. 9.
3 Sidney Tarrow, Strangers at the Gates. Movements and States in Contentious Politics (New York:
Cambridge University Press, 2012).
4 Anonymous, Social Movements: Evolution, Definitions, Debates, and Resources, dostupno na
http://socialmovements.bridge.ids.ac.uk/sites/socialmovements.bridge.ids.ac.uk/
files/07.%202.%20Social%20Movements.pdf
5 Tilly, ibid.
6 Charles Tilly, Social Movements and (All Sorts of) Other Political Interactions
Local, National, and International Including Identities, Theory and Society, Vol.
27, No. 4, 1998, str. 467.
91
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
... Premda su unutranji ivoti drutvenih pokreta
vani sami po sebi, aktivisti biraju svoj repertoar i
oblikuju svoje apele u svetlu svojih odnosa na iroj
mapi kako borbenih tako i rutinskih politika.
7
Vratiu se na ova zapaanja. Ovde u samo pri-
metiti da je ova poetna identifikacija tek anali-
tika: ona treba da nam kae ta to imamo kada
imamo drutvene pokrete. Tu nita ne podra-
zumeva da drutveni pokreti imaju neku kon-
ceptualnu vrednost, da je dobro imati ih, da se
oni zaista bore za pravdu ili da su intrinsino
povezani sa demokratizacijom.
1.2. Konstitutivna mo
Moja druga kategorija je konstitutivna mo.
Sredinja teorijska pitanja ovde glase: ko dono-
si prvi zakon, na osnovu kojih ovlaenja, kada
i kako? Da li je izvorno autorstvo uopte bitno,
na primer za nas kojima je stalo do demokrat-
ske legitimnosti?
U klasinim razmatranjima iz 18. veka,
konstitutivna mo je prikazana kao izvor ustava
(ustavotvorna mo). Ali, takoe je bilo jasno i
to da se konstitutivna mo ne tie samo pi-
sanja i donoenja ustava. Tu je re i o izvoru
autoriteta za uspostavljanje prve legalne vlasti
u politikoj zajednici. Drugim reima, teo-
rije konstitutivne moi pitaju o poreklu prve
pravne norme, one koja uspostavlja politiku
zajednicu.
Jedna teorijska primedba pita se ta se
dogaa s nosiocem izvornog autoriteta kada
se jednom uspostavi ustavni poredak. Teorije
o konstitutivnoj moi esto poivaju na teko
razumljivom dualizmu izmeu izvorne moi i
konstituisanih vlasti: one esto pretpostavlja-
ju da konstitutivna mo ostaje izvan granica
uspostavljenog ustavnog poretka. Ponekad se
kae da je nosilac te izvorne moi sam narod
(nacija) kao predpravna kategorija. Ali narod
se takoe vidi i kao krajnji nosilac ustavno obli-
kovane najvie vlasti: to je izraeno u koncep-
tu konstitucionalizma, prema kome je narod
pravno uspostavljen i ogranien entitet. Takva
dvosmislenost pri identifikovanju naroda vodi
ka cirkularnom rezonovanju (paradoks kon-
stitutivne moi): krajnji autor ustava je ustav-
na kreacija. Ta i njoj srodne dvosmislenosti
ovog koncepta istisnule su konstitutivnu mo
iz sredita panje ustavne teorije i teorije de-
mokratije. Meutim, pitanje ostaje vano i za
teoriju i za politiku praksu izuavanje novih
evropskih drutvenih pokreta to potvruje.
1.3. Kriza
Ponoviu zanima me odnos izmeu katego-
rija drutvenog pokreta i konstitutivne moi.
Ta meuzavisnost uspostavlja se u uslovima kri-
ze. Na ovom seminaru mi ve nekoliko godina
raspravljamo o krizi: vraamo se pitanju krize
delom i zato to je ona tako razorna. Na ta se
odnosi kriza?
Oksfordski renik definie krizu u dva ko-
raka:
1. Vreme intenzivne nevolje ili opasnosti.
2. Vreme kada mora da se donese teka ili
vana odluka.
8
7 Tarrow, Strangers at the Gates, str. 10.
8 Dostupno na www.oxforddictionaries.com/definition/english/crisis
92
Re no. 83/29, 2013.
Dakle, imamo jedno stanje i vrstu akcije koju
to stanje nalae. Ali, ko odluuje o tome da je
zaista nastupilo stanje koje nazivamo krizom i
koje nalae akciju? Ko treba da dela i kako? Ta
pitanja o odluci, akteru i nainu postupanja
u opasnosti pogotovo su umesna za drutvenu
i politiku krizu. Razlog za to moe biti trivijal-
no oigledan: u pitanju je kriza sistema. Akteri
koji treba da donose teke ili vane odluke
jesu isti oni akteri koji su doveli do krize ili su
barem u velikoj meri doprineli njenom ire-
nju. Drava je u sreditu nae panje. Njeno
postupanje u krizi bi trebalo da bude efikasno i
normativno ispravno. Ali, ini se da reim nije
u stanju da se nosi sa pretnjama i neizvesnosti-
ma. esto mere reima ne ispunjavaju zahte-
ve efikasnosti, konzistentnosti, proceduralne
transparentnosti i normativne ispravnosti.
1.4. Kriza politike legitimnosti
S obzirom na to, kada govorimo o demokrat-
skim reimima, kriza podrazumeva ozbiljnu
pretnju po politiku legitmnost ili ak i njen
krah. Pod legitimnou podrazumevam pose-
ban oblik odnosa izmeu vlastodraca i poda-
nika. Pitanje legitimnosti tie se kapaciteta dr-
avne vlasti da zahteva da joj se potini privatno
miljenje; tom pitanju uvek treba pristupiti
iz perspektive pojedinaca na koje se prinuda
odnosi. Kao graani demokratije, mi imamo
pravo da pitamo pod kojim uslovima dugujemo
poslunost politikim vlastima. Preciznije u
kakvoj dravi ivimo, kakva je priroda naeg
odnosa sa politikim vlastima, da li taj odnos
ispunjava odreene normativne kriterije i zato
je vano da ti kriteriji budu ispunjeni?
9
Posta-
vljanje takvih pitanja treba da nam pokae da li
nosioci vlasti vladaju s pravom i, u vezi s tim,
da li mogu s dobrim razlogom da zahtevaju da
potujemo njihove odluke.
Ukratko, podela na vlastodrce i podanike
je i empirijska injenica i normativni izazov.
injenica moi prevodi se u politiku vlast
samo pod odreenim normativnim uslovima.
Ovde u se osloniti na Ronalda Dworkina, iz
razloga za koje se nadam da e uskoro biti jasni.
Dworkin tvrdi da je politika obaveza legitimna
samo ako je moemo prepoznati kao moralnu
obavezu. Mi imamo moralnu obavezu da se po-
vinujemo poretku ako taj poredak potuje dva
principa ljudskog dostojanstva:
Drutvene prakse stvaraju autentine obaveze samo
onda kada potuju dva principa ljudskog dostojan-
stva: samo kada su saglasne sa priznanjem da su
ivoti svih ljudi jednako vredni i samo kada ne odo-
bravaju onu vrstu povrede drugih koja je zabranjena
prvom pretpostavkom.
10
Ukratko, prema Dworkinovom argumentu po-
litika legitimnost zahteva da vlast demonstrira
jednaku brigu i jednako potovanje prema sva-
kom graaninu. To je krajnji izvor prava vlasti
da kreira i namee obaveze, kao i dunosti gra-
ana da se povinuju. Ali, Dworkin nam takoe
kae da legitimnost nije isto to i pravda. esto
9 Jano Ki, Neutralnost drave (Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia,
1996), str. 16.
10 Ronald Dworkin, Justice for Hedgehogs (Cambridge, MA: Belknap Press, 2011), str. 315.
93
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
emo biti u situaciji u kojoj nam se konkretni
zakon ili politika pokazuju kao nepravedni. Pa
ipak, odatle ne sledi nuno tvrdnja o nelegi-
timnosti. Kao graani ustavne demokratije,
mi uviamo i prihvatamo da je u naem plu-
ralnom drutvu malo verovatno da se sloimo
oko supstancijalnog odgovora na pitanje ta je
pravedno u konkretnom sluaju. Stoga e za nas
legitimnost biti stvar tumaenja i stvar mere.
Kako treba da delamo? Evo kako Dworkin iz-
vodi saetak dva mogua scenarija za postupanje
u situaciji u kojoj smo suoeni s nepravednim
dravnim politikama:
Te konkretne politike mogu uprljati legitimnost
drave a da je ipak sasvim ne ponite. Legitimnost
drave tada postaje stvar mere: koliko je duboka
ili tamna ta mrlja? Ako je ona ograniena i ako
su graanima dostupni politiki procesi za njeno
ispravljanje, onda graani mogu da zatite svoje
dostojanstvo izbegavajui da i sami postanu ti-
rani tako to e odbiti onoliko koliko je to mo-
gue da uestvuju u nepravdi, to e nastojati na
politikama koje e nepravdu otkloniti ili to e joj se
suprotstaviti graanskom neposlunou kada je to
primereno. Drava ostaje legitimna a graani zadr-
avaju politiku obavezu... Meutim, ako je mrlja
crna i vrlo rairena i ako je na delu politika koja je
titi od uklanjanja, onda vie uopte nema politike
obaveze.
11
Dakle, mi koji uviamo da je neka politika
nepravedna proceniemo njenu legitimnost
tako to emo pitati da li je vlada uinila sve
11 Ibid., str. 323.
da ispuni dve svoje dunosti: da zadovolji za-
hteve jednakog potovanja i jednake brige. Mi
koji sumnjamo, odnosno mi koji verujemo da
bi konkretna politika mogla biti nelegitimna,
moramo da je analiziramo u institucional-
noj, istorijskoj i moralnoj perspektivi. Treba
da pogledamo institucije koje ine politiki
reim: osnovna prava, podelu vlasti, politiki
pluralizam, slobodu medija, slobodnu ekono-
miju, nezavisno sudstvo; recimo da je s tim sve
u redu. Onda treba da pogledamo sopstvenu
istoriju: tu emo verovatno videti da prolosti
tih institucija nisu bez mrlja, ali su one moda i
dalje dovoljno pristojne u svetlu dva pomenuta
principa. Istina, politika o kojoj govorimo do-
daje tu jo jednu mrlju. Ipak, moemo zaklju-
iti da postoji nada da e se ako mi graani
na tome insistiramo dovoljno uporno drava
moda povui i vratiti na ispravan kolosek, na
kolosek potovanja ljudskog dostojanstva. Ali
rezultat nae deliberacije moe biti i drugaiji:
moemo zakljuiti da je drava izgubila legitim-
nost; tada politike obaveze nestaju.
Dworkin nije mnogo razmiljao o dru-
tvenim pokretima; on nije verovao u znaaj
koncepta konstitutivne moi; u stvari, on je
tvrdio da normativna ispravnost politike nema
nikakve veze sa svojim izvorom; njegova kon-
cepcija partnerske demokratije nema nikakve
veze s nepatvorenim glasom naroda, narodnim
suverenitetom, pa ni sa reprezentativnom de-
mokratijom. Pa ipak, verujem da nas on vodi ka
sreditu naeg problema. Pogledajmo jo jed-
nom kakav je izbor pred nama kojima je stalo
do ispravnosti: ili emo naoj vladi dozvoliti da
je podlegla zabludi i boriti se za pravdu unutar
sistema, ili emo ustati i boriti se protiv sistema.
94
Re no. 83/29, 2013.
2. NEKA PITANJA U VEZI SA
PANSKIM I ITALIJANSKIM
DRUTVENIM POKRETIMA
Izneu ovde jedan primer koji se uklapa u
Dworkinov analitiki okvir: re je o panskom
drutvenom pokretu Platforma za rtve hipoteka. Taj
pokret je deo labave asocijacije panskih dru-
tvenih pokreta koja je poznata pod nazivom In-
dignados (Pobesneli). Pokret Platforma ine ljudi
koji se bune protiv deloiranja osoba koje ne
mogu da isplate hipoteke na svoje domove. Po-
kret nastupa u ime hiljada rtava panske krize
stambenih kredita.
12
Pokret je prvo pokuao
da pregovara sa vladom, zahtevajui promenu
drakonskih panskih zakona o hipotekama. To
je propalo. Potom je preduzimao razne akcije
graanske neposlunosti, organizovao kampa-
nje escraches (razotkrivanja), koje su se sa-
stojale u protestima ispred domova i kancela-
rija lanova parlamenta iz vladajue Narodne
partije.
Kako je vlada na to odgvorila? Generalni
sekretar Narodne partije je izjavio: Iznui-
vanje glasova je puki nacizam. Gradonaelnik
Gvadalahare je escraches kampanje oznaio kao
faistiki ili komunistiki totalitarizam.
13

Lako je uoiti obrazac koji je vodio ka formi-
ranju sredinjeg politikog stava pokreta: po-
kuaji da se promeni politika su propali; reim
koji odbija razgovore vidi se kao neligitiman;
nelegitimnost se vidi kao nepopravljiva; to vodi
ka gotovo potpunom odbacivanju autoriteta
politike vlasti.
ta je pozitivna poruka? Indignados Manifesto
zapoinje jednostavnom tvrdnjom:
Mi smo obini ljudi. Mi smo poput vas.
Zavrava se reima:
Ja sam besan. Mislim da mogu da promenim ovo
stanje. Mislim da mogu da pomognem. Znam da
zajedno to moemo.
Pogledajmo sad elemente Tillyjeve BPUD po-
ruke u Manifestu:
Mi smo brojni izraava se ovako Demokratija
pripada narodu, to znai da vladu ini svako od nas.
Mi smo posveeni Ovo su neotuive istine
koje moramo potovati kao pripadnici naeg drutva: pravo
na krov nad glavom, zaposlenje, kulturu, zdravlje, obrazo-
vanje, politiko uee i slobodan razvoj linosti.
Mi smo ujedinjeni Svi smo zabrinuti i ljutiti
zbog politike, ekonomske i drutvene situacije koju vidimo oko
sebe: korupcije meu politiarima, poslovnim ljudima, ban-
karima, koji nas ine bespomonima i oduzimaju nam glas.
Mi smo dostojni Mi smo anonimni, ali bez
nas niega ne bi bilo, jer mi pokreemo svet.
14
Ovde vidimo nameru naputanja okvira nor-
malne politike i zauzimanja stava protiv in-
12 Judith Sunderland, Spains Attacks on Fighting Back, Open Democracy, 17. maj
2013, dostupno na http://www.opendemocracy.net/judith-sunderland/spain%E-
2%80%99s-attacks-on-fighting-back
13 Ibid.
14 Manifesto, dostupno na http://www.democraciarealya.es/manifiesto-comun/mani-
festo-english/
95
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
stitucionalizovane moi uspostavljanjem pa-
ralelnog polisa, koji bi poivao na onome
to njegovi zagovornici vide kao alternativne
vrednosti i alternativne naine organizovanja
i delovanja. lanovi Indignadosa tvrde da se oni
ne suprotstavljaju dravi. Ono to ine je neka
vrsta antipolitike, to se ugrubo moe uporediti
sa disidentskim pokretima graanskog drutva
u poznoj fazi evropskih socijalistikih drava. I
dok vlada tvrdi da je delovanje pokreta nezako-
nito, oni sebe predstavljaju kao izuzete od au-
totiteta zakona.
Ove osobine jednako su vidljive i u italijan-
skom pokretu Beni comuni (Zajednika dobra).
Njima ovaj pokret dodaje i veoma zanimljiv po-
kuaj artikulacije nepristajanja. Ta artikulacija
je normativna, drutveno-ekonomska, pravna
i politika, nudei originalnu meavinu prakse
i teorije. Ovde u pokuati da samem ideolo-
ku i teorijsku matricu pokreta, da bih potom
analizirao njegov koncept konstitutivne moi.
Sredinja tvrdnja je jednostavna: zajedni-
ka dobra su resursi koji pripadaju svakome i
nikome posebno. To su voda, ume i ist va-
zduh, na primer. Ta dobra moraju svima biti
jednako dostupna. Niko ne sme da ih posedu-
je. Odatle sledi da niko ne moe imati isklju-
ivo pravo da kontrolie te resurse i upravlja
njihovim korienjem. Garret Hardin je bio
u krivu: pria o zajednikim dobrima nee se
zavriti kao tragedija.
15
Elionor Ostrom je bila
u pravu: zajednika dobra zahtevaju adekvatan
nain samouprave.
16
Stavom da niko ne sme da poseduje obu-
hvaena je i drava. To je vana teorijska tvrdnja,
zato to podrazumeva da zajednika dobra nisu
javna dobra o kojima drava moe legitmno da
se stara. Ni dravno ni privatno vlasnitvo nisu
prikladni za upravljanje zajednikim dobrima.
Zato? Pa zato to su i dravno i privatno vlasni-
tvo definisani istim trinim silama, istom otu-
enom i iskvarenom vladavinom kapitala. Oda-
tle dalje sledi da je klasina liberalna distinkcija
izmeu privatnog i javnog naprosto lana:
U krajoliku posle krize, sama distinkcija izme-
u javnog i privatnog sektora postala je upravo
besmislena, kao to se vidi... u sukobima interesa
koji razotkrivaju jasan dosluh izmeu predstavnika
drava i globalne vladajue elite koja stie dobit od
privatizacija.
17
Takoe sledi da nova politika treba da odbaci
koncepte individualne autonomije i sredinje
moderne institucije individualnih prava:
Zajednika dobra su potpuno nespojiva s idejom
individualne autonomije kako se ona razvila u
15 Garret Hardin, The Tragedy of the Commons, Science, Vol. 162, No. 3859, 1968.
16 Elionor Ostrom, Governing the Commons. The Evolution of the Institutions for Collective Action
(Cambridge: Cambridge University Press, 1990) [Elinor Ostrom, Upravljanje zajed-
nikim dobrima. Evolucija institucija za kolektivno delovanje, prev. Marijana Grbea i Anama-
rija Musa (Zagreb: Naklada Jesenski i Turk, 2006)].
17 Saki Bailey i Ugo Mattei, Social Movements as Constituent Power: The Italian
Struggle for the Commons, Indiana Journal of Global Legal Studies, Vol. 20, Issue 2
(2013), str. 973.
96
Re no. 83/29, 2013.
kapitalistikoj tradiciji zasnovanoj na individual-
nim pravima.
18
To su rei glavnog teoretiara pokreta, profe-
sora prava Uga Matteija. U ovom saetku uglav-
nom analiziram njegove stavove. Matteijevi
tekstovi nisu preterano teorijski ubedljivi: tu
imamo samo jedan skup jakih, ali nedovoljno
obrazloenih tvrdnji koje kao da se ponavljaju
ad infinitum. Meutim, ne moemo se zaustavi-
ti samo na proceni akademske argumentacije i
analitike preciznosti. Mattei bi da nam ponudi
neto to on vidi kao saetak jedne prakse. Se-
timo se ta kau Tilly i Tarrow: drutveni po-
kreti iznose simboline tvrdnje o ujedinjenosti,
posveenosti, znaaju i ispravnosti. Oni treba
da pokau i sebi i drugima da su protiv ne-
pravde. Oni moraju da deluju protiv nepravde.
U tom delovanju, oni takoe moraju da izloe
alternativu.
I oni tako i deluju u Italiji. S obzirom na
izrazitu kontekstualnu uslovljenost pokreta,
treba ukratko opisati njegov nastanak. Pokret
Beni comuni nastao je kao rezultat usaglaene ak-
cije vie grupa graanskog drutva i akadem-
skih radnika koji su ustali protiv onoga to je
verovatno s dobrim razlogom identifikovano i
razoblieno kao bezobzirna neoliberalna pri-
vatizacija. Izmeu 1992. i 2000, Italija je bila
vodea svetska zemlja u privatizaciji: imovina
privatizovana u tom periodu vredela je otpri-
like 140 milijardi Evra. Izmeu 1979. i 2008,
Italija je dospela na drugo mestu u svetu (posle
Velike Britanije) po vrednosti privatizacija.
19

U jednom trenutku ak je i vlada uvidela te-
inu problema stvorenih neobuzdanom priva-
tizacijom tradicionalno javnih servisa. Godine
2007, predsednik vlade Romano Prodi osnovao
je komisiju pravnih strunjaka i dao joj zadatak
da predloi reforme Graanskog zakona koje bi
bolje definisale javno vlasnitvo i zatitile javni
interes. Danas uvena Rodota komisija izala je
s radikalnim predlogom: da se zajednika do-
bra ustanove kao pravna kategorija razliita i
od privatne i od javne svojine te da se za njih
obezbedi posebna pravna zatita. Predlog je bio
naputen, ali je koncept preiveo.
Godine 2009, vlada je donela uredbu ko-
jom se lokalnim upravama nalae da primene
shemu privatizacije svih usluga koje pruaju
lokalne vlasti: javnog transporta, odnoenja
smea, snabdevanja vodom i zdravstvene nege.
Pravnici iz komisije Rodota na to su reagovali
tako to su formulisali etiri referendumska pi-
tanja i povezali se sa organizacijama graanskog
drutva da bi prikupili potpise za pokretanje
referenduma. Za nas su ovde najvanija prvo
i drugo pitanje. Cilj prvog referenduma bilo
je zaustavljanje prinudnog programa privati-
zacije javnih servisa na nivou optina.
20
Drugi
referendum bio je danas uveni referendum
o vodi, koji je predlagao ukidanje zakona o
privatizaciji snabdevanja vodom. Bilo je po-
trebno mnogo pravnike i politike borbe pre
18 Ugo Mattei, The State, the Market, and some Preliminary Questions about the
Commons, dostupno na http://dupublicaucommun.blogspot.com/2011/03/con-
tribution-dugo-mattei-pour-le-seance.html
19 Bailey i Mattei (2013), str. 970.
20 Ibid., str. 988.
97
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
nego to je Ustavni sud konano odobrio pita-
nja. U junu 2011, 54 odsto registrovanih glasa-
a izalo je na referendum. Devedeset pet odsto
njih glasalo je protiv privatizacije snabdevanja
vodom.
Tako je ideja o zajednikim dobrima pro-
krila sebi put u drutvenu i politiku stvar-
nost. Glasanje na referendumu nije znailo
samo uspenu odbranu zajednikih dobara od
agresivne privatizacije; ono je takoe ukaziva-
lo na stvaranje nove vrste politike i drutvene
solidarnosti meu graanima i njihovim udru-
enjima.
21
etrnaestog juna, dan posle referendu-
ma, grupa demonstranata zauzela je najstari-
je rimsko pozorite Teatro Valle. To pozorite
bilo je u ogromnim finansijskim problemima
i predstojala mu je privatizacija. Prva poruka
koju su demonstranti poslali u svet bila je ve-
oma zanimljiva: kultura je zajedniko dobro,
ba kao i voda, vazduh i drugi prirodni resur-
si. Iako je okupacija prvobitno bila zamiljena
kao simbolian gest protesta i podrke referen-
dumu, ubrzo se razvila u mnogo ambiciozniji
in. Novi pokret je roen Osvojeni Teatro Valle.
Proklamovani cilj tog pokreta je njegova trans-
formacija u Fondaciju zajednikih dobara Teatro
Valle. Fondacija zagovara radikalnu drutvenu i
politiku alternativu:
Fondacija Teatro Valle kao zajedniko dobro jeste
alternativni ekonomski i pravni model koji polazi
od samouprave radnika u umetnostima i kulturi i
graana i zasniva se na sistemu neposredne demo-
kratije.
22
Obratite panju na smer delovanja i razmilja-
nja: odozdo prema gore. Primetite takoe da
to delovanje zapoinje kao samouprava unutar
usko definisanog polja kulture. Pretpostavlja
se onda da e se ono horizontalno rairiti na
graane. Kljuno sredstvo za horizontalnu
drutvenu integraciju jeste neposredna de-
mokratija. Takav izbor zahteva konstrukciju
alternativnog ekonomskog i pravnog modela.
3. BENI COMUNI: PRAVO,
POLITIKA I KONSTITUTIVNA MO
3.1. Pravo i politika
Dakle, tvrdi se da pokret donosi ekonomske,
pravne i politike novine. Novina nam se pred-
stavlja kao odgovor na krizu, ali njene svrhe
nadilaze puku reakciju. Setimo se tumaenja
konteksta, koje kae da je kriza ogolila suti-
nu liberalne ustavne demokratije i razotkrila
je kao reim dominacije pomou zakona; pri-
marni cilj te dominacije je zatita kapitala. Ili,
da se posluimo ivopisnom frazom Michaela
21 Dario Gentili i Andrea Mura, The Austerity of the Commons: A Struggle for the
Essential, Open Democracy, 24. 2. 2014, dostupno na http://www.opendemocracy.
net/can-europe-make-it/dario-gentili-andrea-mura/austerity-ofcommons-strug-
gle-for-essential
22 Teatro Valle Occupato. One Year and a Half of Commoning, dostupno na http://www.teatro-
valleoccupato.it/teatro-valle-occupato-one-year-and-half-of-commoning-en-
glish-version
98
Re no. 83/29, 2013.
Hardta i Antonija Negrija iz njihove Deklara-
cije iz 2012: ljudska bia pretvorena su u masu
podanika koji su potinjeni, medijatizovani,
prezadueni i reprezentovani.
23
To su etiri
kardinalna greha modernosti, meu kojima su
se kao kompanjoni pomalo udno zajedno na-
li potinjenost i politiko predstavljanje. Pred
naim oima, to formalizovano nasilje koje
konvencionalno nazivamo ustavnom demokra-
tijom stavljeno je u slubu zatite drutvenog i
politikog zateenog stanja, sve iako to stanje ne
ispunjava minimalne zahteve pravde.
24
Stvari mogu da se promene nabolje samo
ako se reim vlasnitva, njegova drava i njego-
vo pravo odbace i zamene reimom zajednikih
dobara. Evo kako Statut Valle identifikuje pravnu
novinu i njen odnos prema starom reimu:
Zajednika dobra su nova pravna kategorija, neza-
visna od vlasnitva, neposredno povezana sa vred-
nostima utkanim u Ustav...
Dravna vlast koja hoe da privatizuje zajednika
dobra izneverava svoj ustavni mandat. Okupacija
je opravdani odgovor u svetlu italijanskog Usta-
va.
25
S jedne strane, stvar je u tome da se prekri za-
kon kako bi se osporio reim (graanska nepo-
slunost) i pokazalo irokoj publici zato po-
kret smatra da je reim nelegitiman. Ali, kako
Mattei kae, stav drutvenih pokreta prema in-
stitucijama drave je esto strateki, zavisan od
okolnosti i oportunistiki.
26
Ovde taj opor-
tunistiki odnos prema zakonu u velikoj meri
podsea ne samo na Lenjinov odnos prema
postojeem pravu,
27
nego i na stav koji je bio
svojstven amerikom ustavotvorstvu 18. veka,
kada je odvajanje od Britanije bilo opravda-
no tezom o neophodnosti odbrane britanskog
konstitucionalizma.
28
Odbacivanje autoriteta
drave i zakona ide zajedno sa izjavama pri-
vrenosti osnovnim normativnim postavkama
23 Michael Hardt i Antonio Negri, Declaration, 2012, str. 13, dostupno na http://anto-
nionegriinenglish.wordpress.com/2012/05/16/declaration-by-hardt-and-negri/
24 Suverena drava i korporativno privatno vlasnitvo dele model koncentracije moi
i iskljuivanja koji sve vie potiskuje javni interes izvan ustavnog prava pomou
neravnotee koja privileguje garancije privatnog vlasnitva na tetu demokratije.
Fred Mills, Commons & Constituent Power: Notes from the Social Movements
and the Struggles in Italy, 7. novembar 2013, dostupno na http://www.globalpro-
ject.info/it/in_movimento/commons-constituent-power-notes-from-the-social-
movements-and-the-struggles-in-italy/15667
25 Statute of Teatro Valle Bene Comune, dostupno na http://www.teatrovalleoccupato.it/
teatro-valle-occupato-one-year-and-half-of-commoning-english-version
26 Bailey i Mattei (2013), str. 978.
27 Vidi na primer V. I. Lenin, Two Tactics of Social-Democracy in the Democratic
Revolution, u Collected Works, Vol. 9. Takoe, Left-Wing Communism: An Infan-
tile Disorder, u Collected Works, Vol. 31 (Moscow: Progress Publishers, 1962-1977).
28 Vidi na primer Carl Becker, The Declaration of Independence. A Study in the History of Political
Ideas (New York: Alfred Knopf, 1956).
99
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
italijanskog Ustava, dakle Ustava onog reima
kome se pokret suprotstavlja.
29
Meutim, to nije dovoljno. Ostaju dva
kljuna problema. Prvo, moete koristiti lenji-
nistiku taktiku, ali e vam posle svega biti ne-
ophodan ne jedan oportunistiki, nego jedan
principijelni stav kako biste do kraja opravdali
raskid sa realnou postojeih zakona i politike.
Zato pokret osporava legitimnost pravnog i po-
litikog poretka tvrdnjom da su ga karakter i te-
ina nepravde primorali da autonomno donese
teku, ali jedino ispravnu odluku o istupanju
iz pravnog i politikog okvira i prihvatanju sta-
tusa tuina pred vratima. Ipak, i to je drugi
problem, mora se dati odgovor na pitanje oko
koga kruimo sve vreme. Kako zamisliti novi,
alternativni zakon i poredak?
Mattei insistira na tome da novi poredak
mora nadii lani dualizam ekonomije i dr-
ave starog reima. To se moe postii jedino
kompletnim odricanjem od privatne svojine,
individualizma i konkurencije:
Pravni sistem zasnovan na zajednikim dobrima
mora koristiti eko-sistem kao model, gde jednu
zajednicu pojedinaca ili drutvenih grupa povezuju
meusobne horizontalne veze u mreu u kojoj je mo
rasprena; treba u potpunosti odbaciti ideju hijerar-
hije (i konkurencije, koju proizvodi ista logika) u
korist modela uea i saradnje, koji spreava kon-
centraciju moi u jednoj stranci ili jednom entitetu,
postavljajui u sredite interese zajednice.
30
Dakle, ono to nam je potrebno umesto li-
beralne individualistike paradigme, umesto
redukcionistike opozicije subjekt-objekt,
jeste inkluzivna, sveobuhvatna solidarnost.
Mi-perspektiva treba da uiva primat. Ovaj
novi kolektivizam, vrlo marksistiki po svojoj
prirodi,
31
ne bi trebalo da gui individualnost.
Mi koji smo izloeni tlaenju, liberalno-kapi-
talistiki individualizovani (potinjeni, me-
dijatizovani, prezadueni i reprezentovani),
prvo treba da nauimo da je neophodno da
se pobunimo protiv datog stanja. Drugo, ne-
ophodno je da shvatimo da su kako pobuna,
odbacivanje starog reima, tako i pozitivna al-
ternativa, mogui samo ako nauimo da komu-
niciramo na nov nain, kao ravnopravne osobe
ujedinjene u jedan alternativni singularitet.
To je osnovno znaenje uvenog termina mno-
tvo [multitude]: istinska sloboda mogua je samo
u uslovima nepatvorenog zajednitva, koje je
opet mogue samo mimo drave, to jest s one
strane moderne pravno-politike represije.
Mnotvo se razlikuje od naroda, koji se u kapi-
talistikoj moderni shvata ili kao grupa sa pred-
politikim supstancijalnim identitetom ili kao
grupa sa pravno-proceduralnim identitetom.
U oba sluaja narod se pogreno predstavlja kao
grupa koja se sastoji od pojedinaca. Beni comuni
odbacuje termin i pojam individualne osobe
kao degradiranu modernu kategoriju. Zajedno
sa pojedincem, i koncept narod gubi legi-
timnost.
29 Mattei to naziva primenom zatitnih ustavnih mehanizama... kroz anti-hegemo-
nijsku upotrebu prava. Bailey i Mattei (2013), str. 1102.
30 Mattei (2011).
31 Setimo se poletnog Marxovog komunitarizma iz zakljunog poglavlja treeg toma
Kapitala.
100
Re no. 83/29, 2013.
Nadalje, umesto lane vladavine zakona i
ritualne podele vlasti, koji se u praksi svode na
koncentraciju moi, imali bismo vlast rasprenu
kroz sloene mree neposredovanih interakcija
ljudi. Umesto hijerarhije tako tipine za liberal-
ni zakon i politiku, stupa organizacioni princip
horizontalizma. Umesto politikog predsta-
vljanja, gde se uistinu predstavlja samo socijal-
no privilegovana manjina, imaemo neposrednu
demokratiju. U tom smislu, pie Mattei, dru-
tveni pokreti ire nae razumevanje politike kao
neega to je vie od skupa akcija koje se preduzi-
maju u zvaninim politikim arenama.
32
3.2. Konstitutivna mo
Dakle, ovo je radikalno novo shvatanje politi-
ke: politika je delanje koje se ne moe svesti
na skup procesa unutar datog institucionalnog
okvira, gde se autoritativne odluke donose u
skladu sa unapred ustanovljenim procedura-
ma. Drugim reima, politika nije stvar plura-
lizma, deliberacije, konkurencije i odluivanja
u skladu sa poznatim i prihvaenim pravilima
igre. Sutina istinske politike, prema Antoni-
ju Negriju, sastoji se u nesputanoj sposobno-
sti mnotva da se upusti u neprekinuti proces
stvaranja novog sveta ivota.
33
Ili politika
je dinamino, kontinuirano i proceduralno
konstituisanje moi.
34
ta odavde moemo nauiti? Prvo, demo-
kratska politika je proces u kome mnotvo sa-
moupravlja. Drugo, nije re samo o tome da po-
litika proizvodi novi ivot; ona uvek proizvodi
novi ivot. Demokratska politika je neprekidno
konstitutivna. Konstituisanje ne znai donoe-
nje najvieg akta niti ivot u skladu sa normama
tog akta. Demokratska politika je oblik zajed-
nikog ivota koji emo najpreciznije razumeti
kao konstitutivnu mo koja kontinuirano kreira
novum. Konstitutivna mo je slobodni, samo-
organizujui, neposredovani i stalni kapacitet
mnotva da definie uslove svog zajednikog
ivota. Radikalno demokratsko samoorganizo-
vanje drutva izgleda gotovo kao permanentna
revolucija.
35
Dakle, demokratija=konstitutivna mo=re-
volucija. Ali, kako dati smisao ovim zavodljivim
krilaticama?
Moda moemo pokuati da ih uporedimo
sa teorijama konstitutivne moi koje se smatra-
ju radikalno demokratskim. Na primer, Abbe
Sieyes, Carl Schmitt i Bruce Ackerman mogu
se razlikovati u mnogim kljunim teorijskim
aspektima, ali njihovi pristupi konstitutivnoj
moi obino se vide kao radikalno demokrat-
ski, zato to oni ne doputaju pripitomljavanje
konstitutivne moi unutar ustavnog reima: ovi
pisci na razliite naine insistiraju na primatu
32 Bailey i Mattei (2013), str. 976.
33 Antonio Negri, Insurgencies. Constituent Power and the Modern State (Minneapolis: Uni-
versity of Minnesota Press: 1999).
34 After Thomas Decreus et al., The Co-originality of Constituent Power and Re-
presentation, Prepared for American Political Science Association 2012 An-
nual Meeting, dostupno na http://www.studyingpolitics.com/2013/UploadedPa-
perPDFs/499_278.pdf
35 Ibid., str. 7.
101
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
konstitutivnog nad konstituisanim. Meu-
tim, iz ugla Beni comuni, radikalni demokratski
potencijal ovih teorija nepopravljivo je ote-
en manjkavostima koje istinski demokratska
konstitutivna mo mora da izbegne. Prva gre-
ka je u tome to ovi autori makar i uslov-
no - prihvataju pravniku dijalektiku odnosa
izmeu konstitutivne moi i konstituisane vla-
sti. Drugo, injenica da oni vide normalnost,
svakodnevnu politiku kao pravno definisano
stanje, podrazumeva da je aktiviranje naroda
kao konstitutivne moi vanredan in. Konsti-
tutivna mo delatna je samo u jednokratnom
aktu, kao dogaaj koji oznaava novi poetak i
koji se zbiva samo u vremenima akutne krize.
Tree, oni se oslanjaju na politiko predsta-
vljanje kao na otelovljenje konstitutivne moi
naroda: ustavotvorna skuptina kod Sieyesa,
36

suveren kod Schmitta,
37
ili bilo koja institucija
koja ispravno identifikuje i ugrabi konstitutivni
trenutak [window of constitutional opportunity] u vre-
menu krize kod Ackermana.
38
Jednom reju,
konstitutivna mo je posredovana.
39
etvrto,
ove teorije gree zadravajui koncept suve-
reniteta. Odavde sledi pogreno pripisivanje
suverene vlasti narodu. Suverenitet mora biti
sasvim naputen: u drutvu jednakih koje se
zasniva na horizontalizmu i solidarnosti nema
mesta za najviu vlast. Ponovimo: u perspektivi
Beni comuni, narod je kategorija koja mora da se
odbaci u korist koncepta i prakse mnotva.
40

Teorija Beni comuni o konstitutivnoj moi ne
priznaje normalnu politiku unutar ustavnog
okvira. Za razliku od Sieyesa, Schmitta i Ac-
kermana koji prihvataju postojanje ustava kao
najvieg akta, u Negrijevoj teoriji, te u intenciji
i viziji iza kojih stoji Beni comuni, vidimo stal-
no prisustvo i nesporni primat konstitutivne
moi. Oni ne veruju u liberalnu ogranienu
vladu koja se povinuje vladavini zakona, i to ne
36 Emanuel Sieyes, What is the Third Estate?, u Political Writings: Including the Debate
Between Sieyes and Tom Paine in 1791 (Indianapolis: Hackett Publishing, 2003).
37 Carl Schmitt, Constitutional Theory (Durham and London: Duke University Press,
2008); Political Theology. Four Chapters on the Concept of Sovereignty (Cambridge, MA: MIT
Press, 2008).
38 Bruce Ackerman, We the People. Foundations (Cambridge, MA: Belknap Press, 1991).
39 To takoe vai za savremene radikalno-demokratske teorije konstitutivne moi.
Vidi na primer Juan Colon-Rios, Weak Constitutionalism. Democratic Theory and the Question
of Constituent Power (London: Routledge, 2012). Takoe Andres Kalyvas, Democracy
and the Politics of Extraordinary. Max Weber, Carl Schmitt and Hannah Arendt (New York: Cam-
bridge University Press, 2008). Up. i Kalyvasov tekst Constituent Power, Political
Concepts. A Critical Lexicon, Vol. 3, No. 1, Winter 2013, str. 1, dostupno na http://www.
politicalconcepts.org/constituentpower/
40 Hardt i Negri, citirano prema Bailey i Mattei (2013), str. 971: ... formiranje
ujedinjenog politikog entiteta naroda je instrumentalno za ponitavanje pred-
politikog subjektiviteta mnotva i za stapanje narodne politike volje kao volje
suverena, kao i za liavanje mnotva njegove trajne konstitutivne uloge u konsti-
tucionalnim procesima.
102
Re no. 83/29, 2013.
samo zato to je sve to formalizovano otelovlje-
nje kapitala: u sutini, ograniiti vladu zako-
nom znai ograniiti demokratiju. Sam kon-
cept ustava postaje problematian, budui da se
on shvata kao otelovljenje ideje hijerarhijskog
pravnog poretka, kao i otelovljenje onoga to je
konstituisano. U krajnjem izvodu, radikalizam
ovog stanovita sastoji se u tome to ono negira
i samu mogunost legitimnog stabilizovanja i
normalne egzistencije konstituisane vlasti.
3.3. Problemi sa subjektom
Ovo se moe osporiti kritikim stavom da po-
nuena teorija poiva na mehanikom dua-
lizmu izmeu onoga to se vidi kao rigidnost
dravno-pravne dominacije i onoga to se
pretpostavlja kao autentina spontanost auto-
nomnog pluralnog subjekta. ini se da je ovaj
problem dalje izotren nainom na koji teorija
pristupa analitikom odreenju subjekta. Ako
se vratimo Ugu Matteiju i pokuamo da utvr-
dimo kako on razume subjektivitet Beni comuni,
videemo da on kae da pokret odbacuje svaki
esencijalizam. Sledi da pokret nikako ne moe
biti konceptualizovan kao neto to ve posto-
ji.
41
Jednostavno reeno, ne moemo identifi-
kovati konkretne aktere radikalne demokratije,
niti institucionalni oblik njihovog postojanja.
Tu se ide dalje od Marxove analize u Ranim rado-
vima, gde su rascep na dravljanina i graanina,
koncept osnovnih prava i politika reprezen-
tacija razotkriveni kao juridike maske kapi-
tala. U Kritici Hegelovog uenja o dravi Marx nudi
samoupravnu institucionalnu alternativu zasnovanu
na kritici reima koji namee lano zastupanje
stvarnih ljudi:
Demokratija je reena zagonetka svakog ustava. U
njoj pronalazimo ustav koji se temelji na svojim pra-
vim osnovama: stvarna ljudska bia i stvarni narod;
ne samo implicitno i u sutini, nego kao stvarno po-
stojei u realnosti. Ustav se tako postavlja kao delo
naroda. Ustav je po onome to nam se predstavlja
isto ono to je i u stvarnosti: ovekova slobodna kre-
acija.
42
Negri i Beni comuni bi da idu dalje. Odbacujui
koncepte autonomne osobe kao nosioca prava i
naroda kao suverenog kolektivnog subjekta, oni
insistiraju na tome da e karakter projektova-
nog dinamizma novog sveta ivota onemoguiti
bilo kakvu identifikaciju subjekta u starom
modernom smislu te rei. Beni comuni ne mogu
se odrediti kao stabilni akteri. Upuivanje na
zavisnost od konteksta i sluajnog sticaja okol-
nosti to ima veliki znaaj za drutvene po-
krete ovde nije od pomoi. Ne bi bilo lako
prihvatiti da tako duboka posveenost revolu-
cionarnom poduhvatu izgradnje potpuno no-
vog sveta ivota proistie jedino, ili pre svega,
iz kontekstom odreenog odgovora na sticajem
okolnosti nastali drutveno-istorijski izazov.
41 Vito de Lucia Law as Insurgent Critique: The Perspective of the Commons in
Italy, dostupno na http://criticallegalthinking.com/2013/08/05/law-as-insur-
gent-critique-the-perspective-of-the-commons-in-italy/
42 Karl Marx, Critique of Hegels Doctrine of the State, u Karl Marx, Early Writings
(London: Penguin, 1974), str. 87.
103
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Ova teorija to niti ne pokuava: u njenom fo-
kusu nije opravdanje drutvenog pokreta, nego
rekonceptualizacija drutva i politike.
To ne znai da kontekst nije vaan. Meu-
tim, zadatak revolucionarnog poduhvata sastoji
se u principima rukovoenom prevazilaenju
kontigentne datosti. Setimo se kako se ljudi
iz Beni comuni pozivaju na temeljne principe
italijanskog Ustava. Hardt i Negri dodaju da
mnotvo, svojim logikama i praksama, svojim
krilaticama i tenjama, proglaava jedan novi
skup principa i istina.
43
Meutim, ovo ostaje problematino. Beni
comuni, Hardt i Negri pozivaju se na autoritet
eksplicitno izloenih principa. To priziva sea-
nje na Hannah Arendt, odnosno na njeno po-
neto kriptino pozivanje na principe u knjizi
O revoluciji. Arendt hoe da konceptualizuje novi
poetak koji bi bio sposoban da prevazie pro-
blem cirkularnosti konstitutivne moi. Principi
nam slue da identifikujemo moralno i poli-
tiki ispravno delanje. in novog poetka bra-
ni se od arbitrarnosti time to sa sobom nosi
svoj sopstveni princip ili, preciznije, poetak i
princip nisu samo meusobno povezani nego
su i istovremeni.
44
Tu se upuuje na poli-
tiki novi poetak i na politiko delovanje kao
na najvie oblik ljudske aktivnosti.
45
Principi
su imanentni, kao vrednosti koje su sadrane u
politikom delanju vrednom tog imena.
46
4. KRITIKI OSVRT
Ovde u zaustaviti svoju potragu za izgubljenom
konceptualizacijom alternative. Naprosto je ne
mogu pronai. Zato u prei na kritiki zaklju-
ak. Pokuao sam da ponudim skicu za paljivo
itanje jedne veoma zanimljive i vane teorije-
prakse. Sredinja originalnost i istovremeno
sredinja slabost ovog pristupa je dvostruka.
Prvo, oigledna je njegova nesposobnost da
formulie pozitivan stav s one strane utopijskih
tvrdnji ili da artikulie alternativu koja bi imala
jasan pravni i politiki oblik. Rei da pravo i
politika moraju biti drugaiji nije dovoljno ako
nam se ne ponudi objanjenje ta to zaista znai.
Drugo, moda bismo mogli da identifi-
kujemo izvor tog deficita u insistiranju na ne-
prekidnoj dinamici. To je svakako jedna od
glavnih crta drutvenih pokreta: oni postoje
dok god su aktivni. Ali oni obino imaju jasno
naznaen konani cilj. Ovde je, meutim, ne-
to drugo u pitanju izgradnja potpuno no-
vog drutvenog poretka. A drutveni poredak
obino razumemo kao meuodnos dinamike i
stabilnosti. S jedne strane, podrazumeva se da
poredak nikada ne moe biti sasvim otvoren. S
druge strane, poredak ne stremi ka jasno odre-
enim ciljevima: u tom smislu je on otvoren.
Ovde imamo vrstu pokreta koji hoe vie od
ostvarenja kontekstualno odreenih ciljeva. Beni
comuni tei da stvori novi poredak, ali poredak
43 Declaration, str. 5
44 Hannah Arendt, On Revoluton (Harmondsworth: Penguin Books, 1973), str. 212.
45 Hannah Arendt, Vita activa, prev. Visnja Flego i Mirjana Pai (Zagreb: August Ce-
sarec, 1991), Peto poglavlje Djelovanje, str. 142-199.
46 Principi akcije su imanentni poto iskljuivo proistiu iz konstitutivne prakse.
Andreas Kalyvas, Popular Sovereignty, Democracy, and the Constituent Power,
Constellations, Vol. 12, No. 2, 2005, str. 68.
104
Re no. 83/29, 2013.
koji bi ipak trajno sauvao glavne izvorne odlike
pokreta: neprekidno dinamini karakter zajed-
nikog ivota. Ovo podrazumeva odricanje od
stabilnosti kao konvencionalne sredinje odli-
ke poretka. Mi narod, mi mnotvo, postojimo
samo ako delujemo. Ta neprekidna akcija se
takoe vidi kao glavni uslov same mogunosti
slobode.
Ipak, ovo ostaje donekle obeshrabruju-
e neodreeno. Konstitutivna mo mnotva
mora se priznati i sauvati kao sutina novog
tipa drutvenog i politikog zajednitva. Ali ta
to u stvari znai? Rei da politika mora da se
poistoveti s konstitutivnom moi na delu jer je
to jedini nain da se ispuni normativno obe-
anje nepatvoreno demokratskog procesa kao
stalne re-afirmacije zajednikih dobara to
zabrinjavajue lii na verbalnu pirotehniku.
Pogledajmo opet ideju o neprekidnoj sa-
moupravi s one strane drave i suvereniteta.
Moemo je itati kao jo jedan arentovski mo-
menat: naputanje samog koncepta suvereniteta
kao neega to pripada repozitorijumu potro-
enih politikih koncepata. Imam simpatije za
ovu ideju, ali valja primetiti da je Arendt svesna
kako taj potez nalae rekonceptualizaciju poli-
tikog autoriteta. Meutim, u ovoj teoriji pita-
nje o karakteru vlasti ostaje bez jasnog odgovo-
ra. Drugo, Arendt pravi razliku izmeu novog
poetka koji se rukovodi iskljuivo autoritetom
principa, s jedne strane, i normalne politike u
kojoj i vlast i graanstvo treba da pokau privr-
enost tim principima u politikom delovanju
u skladu sa vaeim pravnim normama, s dru-
ge strane.
47
Razlika izmeu novog poetka kao
47 Arendt (1973), str. 215.
utemeljujueg akta, kada deluje konstitutivna
mo, i ustava kao institucionalizovanog auto-
riteta koji se rukovodi ispravnim vrednostima i
principima mora biti sauvana. Ako pogledamo
Deklaraciju Hardta i Negrija, izgleda kao da oni
prihvataju taj stav kada kau da mnotvo mora
otkriti put od deklaracije do konstituisanja.
Konstituisanje se tu odnosi na proces formi-
ranja novog i odrivog drutva.
48
Ali zalud
ete traiti razradu ovog stava.
ini mi se da je ideja o prevazilaenju dua-
lizma vlastodrci-podanici zaista plemenit san,
ali ne vie od toga. Imamo dovoljno dobrih ra-
zloga da oajavamo nad manjkavostima moder-
nih demokratija i da se zgraamo nad cinizmom
brutalne kapitalistike ekonomije isprepletane
s politikom vlau. I imamo sva prava da pi-
tamo ta da se radi. Nae traenje odgovora na
to pitanje moe biti i analitiko (ta imamo
kada imamo krizu i nepravdu? ta moemo da
uradimo u vezi sa tim?) i normativno (ta je
ispravno uiniti?).
Da bismo toj slagalici dali smisao, treba da
identifikujemo kako ispravne temeljne prin-
cipe zajednice tako i kriterije za dobro i loe
postupanje. U politikim zajednicama ta pi-
tanja se naslanjaju jedno na drugo: koje vrste
pravnih i politikih aranmana su najpodesnije
za utvrivanje i sprovoenje ispravnih izbora?
Krajnje opravdanje svake vlasti, bila ona dr-
avna ili postdravna, ostaje konsekvencijali-
stiko: ona treba da stvori i zatiti prostor za
unapreenje moralne jednakosti i dostojanstva
svakog ljudskog bia ponaosob i svih njih za-
jedno. Demokratski autoritet ne moe se svesti
48 Declaration, str. 5.
105
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
na stvaranje odrivog aranmana koji se pribliava ili praktino ispunjava ideal vladavine
naroda ili mnotva. Nema nieg intrinsino dobrog u neposredovanoj vladavini onih koje
konvencionalne teorije identifikuju kao podanike. Prosta injenica da smo mi narod ili
mnotvo ili podanici ne ini nas moralno superiornima. Mi smo kao podanici moralno
superiorni samo ako je naa pozicija ispravna, a pozicija vlasti pogrena. Ako uspostavlja-
nje moralne jednakosti danas nalae da se sasvim porekne legitimnost vlasti, hajde da to
uradimo. Ali taj revolucionarni gest nee reiti zagonetku moralne ispravnosti zajednikog
ivota nakon revolucionarne promene. Kritika i praksa koje sam ovde izloio mogu biti
privlane zbog svog otpora cininoj sili monih. Ali one ne daju odgovor na pitanje ta to
znai iveti dobro i ispravno.
VOLETI VOU
voleti vou isto je kao
iveti mirno piti sok
gledati televiziju uvee
grickati suncokret onda
ispeglati koulju
za posao
pustiti vodu oprati noge
obui pidamu
voleti vou isto je kao
izluftirati kuhinju staviti
krpu preko opranih sudova
gledati televiziju
zadremati nakratko u fotelji
ustati
oprati noge lei u krevet
zaspati dubokim snom
voleti vou isto je kao
starati se o svom automobilu
otvoriti haubu izbrisati motor
(krpicom za motor) izbrisati
felne (krpicom za felne) izbrisati
prozore (krpicom za staklo)
onda ui u stan
sedeti u trpezariji
listati oglase za posao
gledati teve
voleti vou isto je kao
prati beli ve sipati
deterdent gde treba omekiva
gde treba na devedeset
VOA I DVA VICA
DRAGANA MLADENOVI
108
Re no. 84/30, 2014.
piti kafu s kominicom
sa sedmog razgovarati o
obinim stvarima ta e
da kuva i tako neto
kad ode prilei na kau
ukljuiti televizor
voleti vou isto je kao
otputovati u banju nadati se
neoekivanom poznanstvu
kupati se u lekovitom blatu
potom se vratiti
podii roletne otvoriti prozore
gledati televiziju
voleti vou isto je kao
turpijati nokte s osmehom
rei dobar dan
direktore uljudno pitati neto
kao kako ste
piti kafu iz velike olje
izvlaiti dimove iz tanke
cigare ekati petnaesti
platu biti ispravan
voleti jednostavno
voleti vou

jue smo ili

na poklonjenje
bilo je rano nismo
imali nita nismo
kupili bombonjere poneli
smo samo breskve
iz bate
109
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
DVA VICA
1.
ima jedan jako smean vic
o ciganima
kao ciga
opali ciganku dok ona
kopa po kontejneru
i mu te presamiene
pita to si mi jebo
enu
a ovaj kae mislio sam
da si je bacio razume
kao tepih i ima onaj
kada ciganica kae bratu
viri ti slina iz nosa
a on joj odgovori
ne seri
sve sam pojeo
a tek onaj
mnogo je smean
kada ciga veli
otkad je kroz selo proao
vodovod pika
nema ni miris ni ukus
a zna onaj
koja je jedinica brzine kod cigana
kontejner po sekundi
a kada ciganka prenese
picajzle muji i kae mu
ta bi ti bubamare
za deset evra
a onaj kratak
110
Re no. 84/30, 2014.
emu slui torta na svadbi
pa
da se muve ne lepe za
mladu a ima i jedan
taj je bio hit prole godine
kao stoji ciganin na stanici
eka autobus i dou
neki mladii kao pitaju ga
ta radi tu
pizda ti mater ciganska
si krao neto
nisi
a jesi bar karao piko
nisi
e sad e mamicu ti cigansku
sad e da jebe asfalt
i tako
zig hajl
mnogo smeno
2.
ima jedan jako smean vic
o srbima
kao srbin
opali srpkinju dok ona
kopa po kontejneru
i mu te presamiene
pita to si mi jebo
enu
a ovaj kae mislio sam
da si je bacio razume
kao tepih i ima onaj
kada mala srpkinja kae bratu
viri ti slina iz nosa
a on joj odgovori ne seri
sve sam pojeo
111
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
a tek onaj
mnogo je smean
kada srbin veli
otkad je kroz selo proao
vodovod pika
nema ni miris ni ukus
a zna onaj
koja je jedinica brzine kod srba
kontejner po sekundi
a kada srpkinja prenese
picajzle muji i kae mu
ta bi ti bubamare
za deset evra
a onaj kratak
emu slui torta na svadbi
pa
da se muve ne lepe za
mladu a ima i jedan
taj je bio hit prole godine
kao stoji srbin na stanici
eka autobus i dou
neki mladii kao pitaju ga
ta radi tu
pizda ti materina
si krao neto
nisi
a jesi bar karao piko
nisi
e sad e mamicu ti srpsku
sad e da jebe asfalt
i tako
opet
zig hajl
ali vie nije smeno
LICEMERNA SKUENOST
Moj ivot je obesmiljen,
u ovom gradu, u ovom vakuumu.
Prvo sam studirala tehnologiju
pa sam dve godne radila u magacinu
ispod dalekovoda
na periferiji.
Ah,
meni je teko
ne mogu vie da ivim
isuvie je smoga
u licemernoj skuenosti.
Obeaj mi da es biti uz mene
ljudi su me prevarili
ivot me je izdao.
Imperativ prisutan u mojim mislima
- Napustiti svet!
Posle maenja u krevetu
u ustajaloj sobi
moemo otii iz grada
preko mosta prema istoku.
U zemlji gde ima sunca
u jednom boljem svetu
u drugaijem ivotu
tamo su kue od kartona
i deca ive pranjava na ulici.
PESME
SINIA TUCI
114
Re no. 84/30, 2014.
Ah,
ne ostavljaj me samu
da leim u krevetu
ne elim da skonam u ustajaloj sobi
u kutiji punoj birokratije
medicine i industrije.
Ozraena od dalekovoda,
overena na onkologiji
bez crne kose na glavi
ne znam koliko u iveti,
sa citostaticima
u licemernoj skuenosti.
ZAJEDNIKO KUVALO
Ne elim vie ovde da ivim
u ljubiastoj baraci
ispod tri drveta.
I stoput smo kuvali kafu
u zajednikom kuvalu
pravili jedna drugoj frizure
i ekali zajedno nove godine.
Vas tri, etiri, pet
imale ste mueve
a ja sam decu odgajala sama.
Vie nita ne mogu
moj eludac je propao
jue sam vodila dete kod doktora
i posle toga
jedino sam mogla
da se onako enski
ispovraam u kuvalo.
115
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
1995. smo u njemu
skuvali prvu kafu
posle velike kolone
i zbega.
Tada je zajedniko kuvalo
bilo potpuno novo.
Ovo traje dugo
mu joj je eera
i odsekli su mu nogu.
A ja imam troje dece
a moj mu je otiao na zapad
u sektu
i ostavio nas same.
Ne mogu ovde da ivim
u ljubiastoj baraci.
Sino je bila televizija
snimili su nas za drugi dnevnik
Mu je na zapadu u sekti.
Ako se ikada vrati
skromno u mu skuvati kafu
u ljubiastoj baraci
u kolektivnom smetaju
u zajednikom kuvalu
koje je bilo tako novo
avgusta 1995.
116
Re no. 84/30, 2014.
DIKTATOR
Sve je to propisano,
ispitano,
diktatura je zanat
koji se ui.
Diktator ne mora da voli ljude
kojima vlada,
ali mora da ih razume.
Njihove mane i vrline
njihovu volju,
njihove elje.
On zna ta piju, ta jedu.
Koliko dece imaju
i platu koliku dobijaju.
Diktator uvek sagledava
dravu u celini.
Diktator ima uvid.
Ponekad baci pogled,
na grafikone i statistiku.
Diktator zna ta se deava
u knjievnosti, muzici, slikarstvu...
Zna koliko ljudi ide u crkvu
a koliko je ateista.
Koliko agnostika sedi po kuama i filozofira
ima u vidu i astrologe zaluenike
koji crtaju natalne karte.
Diktator naroito voli istonjaka uenja
New age, astrologiju, jogu...
Diktator mnogo ta preutkuje,
dozvoljava, tolerie...
117
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Dugo opstaje na vlasti.
Zna da e jednoga dana sve propasti
i da emo svi umreti.
MUKA POZICIJA
Prvo to ujutru uradim
jeste da operem zube
i naotrim jezik
Doroti Parker
Prvo to ujutru uradim
jeste da operem zube
i naotrim jezik
a onda nekoliko puta u gaicama
proem kroz predsoblje
tata je otiao na posao
nisam ga proitala do kraja
ta je hteo da kae
tata je ostao nedoreen.
Civizacija u kojoj sam se rodila je gusta.
Treba mi jezik da ga naotrim
kratka kosa i malo dupe
da me niko ne prepozna
i da jedino ja znam da sam ensko.
Samo tako u preiveti.
Treba mi samoa
i ogledalo u liftu
da nakarminem usne
i da iseem lice
kao na kubistikoj slici.
Znam da bi voleli da ieznem
i da se izgubim
118
Re no. 84/30, 2014.
negde u gradu,
u izlogu, na reklami
a da moj tata ostane
nedoreeno zaglibljen
u stanu, u mukoj poziciji.
NISAM ROEN ZA NJIHOV HRAM
Umreu na ulici
Pripadam srednjem staleu,
niem srednjem staleu,
a vile u Avijatiarskom naselju
gledam iz daleka.
Sve devojke u ovom gradu,
nedodirljive su za mene,
volim da cirkam etinu po umezima
i da za ankom razgovaram se ninfomankama.
leperi plove rekom
kao kod Selina
u Putovanju na kraj noi.
Telep je udan kvart
ne poznajem ljude koji ive u kuama
I imaju velike pse.
Ja sam roen da umrem.
Pred jutro sam uao u prodavnicu,
kupio hleb, okoladno mleko i mesni narezak.
Seo sam na klupu.
Pored mene prolazila je
ekipa pravoslavnih pankera.
Odbili su mesni narezak
ne smeju da jedu
jer idu na liturgiju
i ele da se prieste.
Nisam krenuo za njima.
Umreu na ulici
nisam roen za njihov hram.
119
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
KOLA ZA MATANJE TELA
To je samo ljudsko telo
izopaeno matom
nacrtano belom kredom na zelenoj tabli
u uionici
u koli za matanje tela.
O matanju tela
napisani su udbenici
to je stara nauka
starija od Biblije.
kolu za matanje tela
pohaali su uenici
kada je zemlja bila ploa
i kada je dokazano da je okrugla.
1. pravilo za matanje:
Telo mora ostati celo
ne sme se masakrirati
ne sme mu se odrubiti glava
odsei udovi
iskopati oi.
Telo mora biti celo
kao to pesma mora biti lepa.
2. pravilo:
Telo mora da se kree
mora da bude mobilno
levo, desno, gore, dole.
Telo mora uivati lepotu
preplivati okean
osvojiti planinski vrh
voditi ljubav
spoznati lepotu.
120
Re no. 84/30, 2014.
3. pravilo:
Izmatano telo
mora da mata
mora da izmata sve
Mora da misli
Mora da ui
Mora da kae
Mora da uti.
Mata determinie telo.
Telo neto znai
izmatano na kolskoj tabli
izopaeno u uionici
u koli za matanje tela.
ONO TO JE ZAUVEK OTPALO
Da nije na poetku otpala
crvenokosa Lilit
da li bi svet danas
bio drugaiji?
Ili
da je ostala slika
nekog drugog Hrista
da li bi se mnogi ivoti
drugaije zavrili?
Koliko je samo ljudi odbaeno?
Prokuenih komunista, socijalista, anarhista
u samom leviarskom pokretu
Koliko je tekstova, pesama,
pozorinih drama, raspea cenzurisano?
121
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Na stotine stranica
neuspelih pasusa
nedovrenih dela
zauvek je sklonjeno.
Koliko je samo hermafrodita
eliminisano?
I drugaijih
i boljih.
Nepostojea deponija ideja
jednaka je slici zavodljivog pakla.
Tako je jasno
na kraju svakog grada
postoji otpad automobila.
One i oni
svi odbaeni i odbaene
mogle su i mogli su
promeniti svet.
Sve bi bilo drugaije.
Svejedno
i da je svet promenjen
prihvaeni otac bi bio na slici
poigravao se privatizovanim gulazima
na fabrikim trakama
u multinacionalnim kompanijama
a blaene bi doekivao
isti dosadni raj.
122
Re no. 84/30, 2014.
KERBER DEURA SA PEDESET GLAVA
Hani Arent
Ko je danas deuran
I ko u sveicu zapisuje
Imena, prezimena, line brojeve
Onih koji ulaze
U kolsku zgradu?
Deurni deak je
Sasvim obian deak
Kerber sa pedeset glava
Kerber koji pevajui urlie
Moete ga umiriti
Ako mu date kola od meda.
Kerber nema ideju
Ali ima pedeset glava.
Kerber nije Baelik
Koji zube aka
Kostima sitnije dece.
Kerber je sasvim obian deak.
Normalno je biti portir
Iza metalnih vrata
Ljudi ulaze i izlaze
Imena nisu bitna
U banalnosti situacije i zlu.
Deurni deak je Kerber.
Kerber deura
Sa pedeset glava.
Kerber deura
On samo zapisuje imena
Imena i prezimena
Onih koji ulaze
123
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Nikome i niemu ne sudi.
Lini brojevi nita ne znae
TO DALJE OD SVETA, TO DALJE OD SVEGA
- inspirisan zbirkom pesama Mirjane Simovi TV PRIRODA
Tegle valja uredno poreati
drati na sobnoj temperaturi
na polici.
Izvan civilizacije.
U teglama abe, guteri, reptili
krokodili,
buba-vabe,
bizoni i dinosaurusi.
Svaka tegla ima zalepljenu ceduljicu
sa napisanim imenom.
I ljude i ivotinje
treba skloniti
u laboratoriju.
Proizvoditi boje, zvukove, ukuse, dodire i mirise
radi samih boja, zvukova, ukusa i mirisa.
Laboratoriju treba skrajnuti,
skloniti, marginalizovati, minimalizovati,
kamuflirati umom
velikim rastinjem
zatrpati muzikom.
Laboratorija moe biti i pokretna
Na tokovima, inama,
na vodi ili u vazduhu
Ili
Okuena holivudskim spektaklom.
124
Re no. 84/30, 2014.
abe, gutere, reptile
krokodile,
buba-vabe,
bizone i dinosauruse
povremeno opijati alkoholom.
Od poreanih tegla na policama
napraviti zbunjujui lavirint.
Umiriti nasilje
to dalje od sveta,
to dalje od svega...
NAJVEA KAZNA
Ovo vie nije
bodljikava ica
koncetracionog logora
nije ni prozor
ni zid
ni gvozdena zavesa.
Linija zamiljena
mera
ili mrea
drutvenih odnosa
kabl od modema
koji je zabranjeno prei.
Nije dozvoljeno kroiti
na drugu stranu.
Odreena je norma
koja e neko vreme trajati.
Subjekt nije Jov
Subjek nije junak K.
125
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Muen od jaih,
tlaen
i ne sme da izgovori.
Nee biti mlaen.
Rane na njegovom telu ne postoje.
Nastavie da ivi
i to je najvea kazna.
1
luaj je hteo da predstojee izlaganje dobije
odreenu dozu dnevne aktuelnosti. Naime, ovih se
nedelja u nekoliko postjugoslovenskih dravica obe-
leava jedan vaan jubilej: dve stotine godina od ro-
enja Petra Petrovia Njegoa (1813-1851). Za mene
kao predavaa je to relativno dobrodola injenica,
ali oseam potrebu da pre nego to kaem bilo ta
drugo naglasim kako ovo poklapanje nije posledica
nikakvog dosluha ili dogovora.
U stvari, ono to sledi mnogo vie doivljavam
kao intimnu posvetu vlastitoj prijateljici Vukici i-
las (1948-2001), Milovanovoj kerki (i Mitrinoj), sa
kojom sam svojevremeno vodio beskrajne razgovore
o svemu i svaemu, pa i o knjigama njenog oca. Ako
dobro pamtim, o tim sam knjigama katkada imao
bolje miljenje nego ona; ali sam siguran u to da se
nikada nismo sporili o delu o kojem u ovde govori-
ti. Oboma nam je ono bilo znaajno i u osnovi smo
se slagali oko njegovog znaenja.
Re je o Legendi o Njegou (1952), knjizi koja spada
meu polemika tiva kakva mnogi ljudi ne vole, a jo
ih manje voli domaa kultura, iji uspesi u njihovom
zatomljavanju setimo se tano pola veka starije, se-
minalne i samotne Knjige o Zmaju Laze Kostia nisu
1 Predavanje pod inverznim naslovom (Legenda o ilasu i Le-
genda o Njegou) odrao sam u beogradskom Domu omladine, 4.
decembra 2013. U meuvremenu je organizator okruglog stola
Njihov disident i njegovi liberali samoinicijativno obznanio
neredigovanu, radnu varijantu ovog teksta, koju sam mu ne
slutei da e prekriti obeanje o njenom korienju iskljuivo
u interne svrhe prethodno dostavio. Plativi skupo sopstvenu
naivnost i tui bezobrazluk, reih da spasem ono to se spa-
siti moe, te sam tako za elektronsku Re priredio verziju koja
se ubudue ima smatrati autentinom. Nadam se da u time
sublimisati svoj bes zbog toga to digitalnim univerzumom ve
mesecima plovi jedan rasparani koncept sa mojim potpisom.
LEGENDA O
NJEGOU I
LEGENDA O ILASU
1
PREDRAG BREBANOVI
.
I jo neko vreme, pa me nee biti,
Pokoljenje novo grob e mi gaziti;
Koga ono gazi ta mora da zna!
Dovoljno je kada ja znam ko sam ja!
Gotthold Ephraim Lessing,
Ich, 1752.
S
128
Re no. 84/30, 2014.
za potcenjivanje. Istovremeno, Legenda je onaj tip tvorevine kakav je zbog svoje po-
stavke (kao i, dobrim delom, zbog realizacije) Vukici i meni savreno odgovarao.
Pokuau ovde da iznesem razloge za to, nastavljajui tako odavno zapoeti dijalog
sa knjigom i njenim autorom, ali u mislima i sa Vukicom.
1
Za Legendu sam se, oekivano, opredelio i zato to mi je u anrovskom pogledu
to pievo delo najblie. Ona je, uz njegovu drugu knjigu o Njegou ije se ju-
goslovensko izdanje pojavilo uoi raspada zemlje jedino potpisnikovo opsenije
ostvarenje koje pripada istoriji knjievne kritike. Istina, ilasovi nazori o umetnosti
bili su konsekventno konzervativni: naizgled paradoksalno, on je radije pristajao na
nove politike ideje, nego na nove knjievne oblike. Njegova je estetska senzibilnost
bila takva da je i umetnost rei poimao i praktikovao preteno mimetiki. Primerice,
iako se posle rata izmirio s nekim nadrealistima, ilas nikada nije uspeo da svari
nadrealizam. Stoga bi ovovremeni italac lako mogao dospeti u napast da samome
sebi uputi isto ono pitanje sa kojim je Igor Mandi nahrupio nakon Krleine smrti:
to e njemu moja svijea?
Da budem iskren, mene jo samo Legenda prei da se to zapitam. Jer,
osim to se radi o knjizi koju vidim kao autorov najbogatiji tekst, ona je i vaan da-
tum u jugoslovenskom kontinuumu. Na temelju nje i njenog prijema mogu se izvui
neki optiji zakljuci o naoj prolosti, ali i o sadanjosti, moda i o budunosti.
Krenemo li od toga da habent sua fata libelli, lako emo zapaziti kako su status
Legende zapeatile nebrojene nesretne okolnosti. Kao da su se svi urotili protiv nje: i
njen tvorac, i vlast u ijem je okrilju ona zaeta, a nadasve sredina o kojoj je napisana.
Taj su tvorac, ta vlast (zajedno sa svim kasnijim vlastima) i ta sredina suodgovorni i za
genezu fenomena kojeg sam za ovu priliku nazvao legendom o ilasu,
2
i kojeg u
u zavrnici izlaganja obrazloiti.
Zlehuda sudbina Legende ogleda se ve i u tome to odavno nisam sreo
nikoga ko je tu knjigu makar proitao. Nije manje loe ni to to se za veinu ljudi,
ukljuujui i one koji ilasu nisu neskloni, odnekud zalepio krajnje negativan sud
2 Tek sam poetkom ove godine uspeo da doem do vredne i provokativne knjige Mire
Bogdanovi Konstante konvertitstva: Hod u mjestu Od ilasa do ilasa (Beograd: Centar za
liberterske studije, 2013). Interesantno je ne samo to to autorka na str. 174 spomi-
nje jo jednu legendu o ilasu, nego i da je uprkos hvale vrednom nagnuu ka
demistifikaciji i levoj perspektivi propustila da se dotakne Legende. Bie da ju nije
proitala: jer da jeste, ubeen sam da bi ilasu otpisala poneki od grehova koje mu,
uglavnom opravdano, stavlja na teret.
129
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
o njoj. Time ona prerasta doslovce u potonulo kulturno dobro, zagubljeno u
bespuima (povijesne zbiljnosti) ranog socijalizma.
Ipak, dananji potencijalni itatelj e odmah uoiti kako smo njeno
izdanje pleni vizuelnom elegancijom. To ne treba da ga iznenadi, poto je grafiku
opremu knjige uradio niko drugi do pozorini reiser i arhitekta Bojan Stupica.
irilini slog joj je izvrstan i lepo joj pae; fusnote deluju atraktivno, jer su slova u
njima skoro jednake veliine kao u glavnom tekstu (to je sasvim u skladu sa funk-
cijom koju imaju); kurzivi ne postoje (naglaavanja su izvedena spacioniranjem);
naslovi i su otisnuti u crvenoj boji. Sve to pojaava ionako snaan ugoaj
koji Legenda jo uvek izaziva.
Ali, naravno da ona nije tako ljupka kakvom se spolja ini. Surova joj
je sudbina, shodno istini koju je spoznao ve Heraklit, bila predodreena opakim
karakterom, odnosno onim to je pisac u njoj napisao. Legenda je, ak i za ilasova me-
rila, udna i kontroverzna tanije, radikalna knjiga, koja u sebi spaja mnotvo
protivrenih i bezmalo bizarnih momenata.
Prvo, nju je za svega nekoliko meseci (da li posve samostalno?) sainio
ovek koji je u datom trenutku bio na vrhuncu politike moi. Nije li to pomalo
njegoevska crta kod samog ilasa, koji je poput vladike Rada uporedo vladao i
pisao? U isti mah, Legenda se i po merilima 21. stolea doivljava kao smela, drska i
umnogome skandalozna. Ne mislim tu ni na kakvu agresiju, koja se autoru otkako je
siao s trona rutinski pripisuje, nego na jednu vrstu otvorenosti kakva najee nije
svojstvena ni politikom, a naalost ni intelektualnom ivotu na ovim prostorima.
Legenda je bila i ostala krenje decoruma, ako ne i javnog morala.
Dalje, pred nama je, sa jedne strane, prilino ambiciozna knjiga, ija
je itava prva treina od ukupno 219 stranica posveena optefilozofskim i meto-
dolokim problemima; to ne znai da, sa druge strane, u njoj neemo naii i na
neke od autorovih najintimnijih ispovesti. Tako nam on na jednom mestu priznaje
kako je oduvek eleo samo da pie romane, da bi smesta dodao i kako uprkos tome
nije mogao odoleti zovu revolucije, koju je po njemu lepe praviti, nego opi-
sivati. Predvidivo je da Legenda, kao izrazito antisovjetska knjiga, stoji na braniku
jugo-revolucije;
3
ali nas zbunjuje to to je u doba svakojake stiske oko Jugoslavije,
a i u njoj kada se birokratija doivljavala kao opasniji unutranji neprijatelj od
3 Prvih dana rata, ilas je lansirao frazu antifaistika revolucija, nad kojom je ubrzo pre-
vagnula Brozova narodnooslobodilaka borba. Maralu se Legenda, prema raspoloivim sve-
doenjima, veoma svidela. Mitri Mitrovi zaudo nije: videla ju je kao isuvie dog-
matinu.

130
Re no. 84/30, 2014.
nacionalizma i njegove kulturne infrastrukture ilas za najprei imperativ uzeo
sopstveni poriv da se stue (njegov izraz) sa jednim poimanjem knjievnosti i da
ga, ako ikako uzmogne, potue (opet njegov izraz). Knjiga i inae obiluje tim
renikom iz vremena kad smo bili borci, a ne lupei...
Jednako je neoekivan nain na koji je Legenda koncipirana. Prianjajui
uz fojerbahovski model socijalne de(kon)strukcije religije, ona se ipak ne priklanja
moskovskom Vatikanu, poto je nedvosmisleno napisana u prilog jednom vladi-
ci. Pri tom se o samom Njegou u njoj (osim pred kraj) praktino i ne govori, jer
se autor svesno zadrava u sferi recepcije i zloupotrebe jednoga opusa koji baca u
nesvijest ljude. ilas ne pie o, nego povodom, i ne bavi se tumaenjem Njegoa,
nego tumaenjem Njegoevih tumaa.
Najzad, iako okrenuta ka prolosti, Legenda je prodrla daleko ispred svog
vremena. Za razliku od Filosofije palanke (1969) Radomira Konstantinovia, o kojoj
se decenijama unazad sa iritantnom povrnou posvuda meditira kao o nekakvom
genijalnom predskazanju mada bi ju se, naroito u svetlu ilasovog, ali i prethod-
nitva Marka Ristia, ora Jovanovia Jarca ili Oskara Davia, pre moglo proglasiti
Minervinom sovom, iji se huk zauo tek u socijalistiki suton ova je knjiga imala
tu nesreu da je se, onda kada je napokon kucnuo i njen as, ama ba niko nije setio.
4

Naprotiv: manje-vie su svi oni koji su za to bili pozvani (mislim na knjievnu
kritiku i sveukupnu kulturnu javnost, iz koje ne izuzimam ni samog autora, niti ine
involvirane) uestvovali u zdruenom poduhvatu njenog zaboravljanja iliti ubistva
neseanjem.
U tom smislu bih ve sada mogao istrati kad je ve istravanje bilo
poslovina ilasovska specijalnost! sa jednom od svojih poenti. Ona glasi: veru-
jem da bi sa okonanjem epohe takozvanog postkomunizma Legenda mogla poeti da
odjekuje kako treba. Jednostavno, ljudima je sve jasnije da se ni nacionalizam ni
klerikalizam o kojima se poslednjih dvadesetak godina zbilja dosta, ali nedovoljno
ubojito pisalo ne mogu adekvatno ni razmotriti, a kamoli kritikovati ili iskorenji-
vati, mimo njihovog utemeljenja u klasnom drutvu koje ih je iznedrilo i u kojem,
otkako je Jugoslavija pocepana, ponovo ivimo.
4 Postoji, istinabog, krajnje egzotini izuzetak: Dr Mitar Miljanovi, Jedna legenda
u svjetlu savremenosti (Povodom Legende o Njegou Milovana ilasa iz 1952. g.) (abac: Beli
aneo, 2000), 180 str.
131
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
2
Posle ovih preliminarnih napomena, poi emo u nastavku od istorijskog konteksta,
iz kojeg je Legenda izronila, prema samom njenom tekstu (i, delimice, podtekstu),
kako bismo se nakon toga uputili natrag ka kontekstu, preciznije kontekstima. Kon-
teksti su vani, jer njihovo ignorisanje vodi ravno u katastrofu, to se najbolje vidi po
hermeneutikom (mal)tretmanu kojem je postojano izloena celokupna politika i
kulturna istorija socijalistike Jugoslavije. Kao da se u postjugoslovenskim drutvima
vie nita ne nadovezuje ni na ta, i kao da je u interpretativnom domenu sve postalo
mogue a ne bi smelo da bude.
U najkraem, dva su nam konteksta neophodna kao okvir za svaki iole
ozbiljniji razgovor o Legendi. Mogli bismo ih nazvati drutvenim i autorskim. Prvi je
sinhronijski, drugi dijahronijski.
Sinhronijski je, razume se, uspostavljen posredovanjem onog socijalnog
ambijenta u kojem je knjiga objavljena. Najpre valja istai da je oko 1950. FNRJ
ponjela prve krupnije uspehe. Tih godina koje su vrhunac jugoslovenske jeresi
spram SSSR-a, i koje je Darko Suvin nazvao Sturm und Drangom razvoja samoupra-
vljanja deava se onaj kulturno-civilizacijski prelom kojeg simbolizuju pariska
izlobena postavka srednjovekovne umetnosti jugoslovenskih naroda, osnivanje Kr-
leinog Leksikografskog zavoda, kao i otvaranje brojnih arhiva i muzeja.
Pogotovo je 1952. zanimljiva godina usudio bih se da kaem, jedna
od najzanimljivijih u itavoj poratnoj istoriji. U novembru je na estom iliti i-
lasovom kongresu Partija, preimenujui se u SKJ, zvanino proklamovala slobodu
stvaralatva i borbu miljenja, dok je nekoliko meseci ranije Krlea za knjievniki
Trei kongres napisao i izgovorio svoj ljubljanski referat, kojim je kako nas je
uila nekadanja slubena uiteljica ivota udarena taka na socrealistiku fazu ju-
goslovenske umetnosti. Iste godine je snimljen Kekec i preveden Stranac. Izlaze Prolom
i Pesma, Evropska no i Knjievna politika, kao i asopisni prilog Djetinjstvo u Agramu
godine 1902-3. U Zagrebu bivaju pokrenute periodine publikacije Krugovi i Li-
teratura, to e Vjeranu Zuppi mnogo kasnije posluiti kao povod za ocenu da time
zapoinje i tranzicija hrvatske knjievnosti ka evropskoj; a u Beogradu se, osim to
je obnovljen Politikin zabavnik i osnovana Mlada kultura, pojavljuju i Svedoanstva, nazvana
po famoznoj proto-nadrealistikoj publikaciji iz 20-ih. Kao da je sve (ispostavie
se: zakratko) nekako ivnulo, o emu zorno svedoe i brojne javne polemike.
U mnogima od njih je, direktno ili indirektno, sudelovao i potpisnik
Legende, koji je kao ef Uprave za agitaciju i propagandu CKKPJ (skraeno: Agit-
prop) bio zaduen za ideoloke i poslove politikog marketinga. Nominalno, on se
bavio obrazovanjem, kulturom i masmedijima. Nije se libio ni grubih cenzorskih
132
Re no. 84/30, 2014.
zahvata (poput zabrana Sartrea i Fromma), ali jeste prednjaio u sprovoenju de-
staljinizacije. Potonja je, nema zbora, i sama imala odlike staljinizma to je lepo
saeo Mijalko Todorovi: Tada smo izbegli Staljinu, ali ne i posve staljinizmu, to
e nas posle pola veka odvui u nacionalizam! No, izgleda da su u pravu oni koji u
ilasu nisu naknadno prepoznali doktrinarnog staljinoidnog liberala, nego neto
puno ekscentrinije: anarhostaljinistu. Zvui to pomalo kao odrednica iz Borgesovog i
Guerrerinog Prirunika fantastine zoologije (1957), ali nije.
5
Tokom 1952. ilas je bio neverovatno aktivan. Pie svata: lanak Kla-
sa ili kasta (zametak The New Class?), jedan od zapaenijih svojih uradaka o Staljinu
(Vrti li se Staljin u krugu?), kao i tekst Antisemitizam (protiv hapenja jevrej-
skih lekara u Sovjetskom Savezu, ali uz zakulisno prozivanje Davia). Iste godine
on polemie ne samo sa linostima koje napada u Legendi, nego i na primer sa
Aleksandrom Vuom, osuujui njegov izbor iz novije poezije raen za Svedoanstva,
te upliui u to i M. Ristia. Poslednji ni u samoj Legendi nije proao dobro, tako
da na popis kurioziteta treba dometnuti i to to mu autor, u ovoj knjizi koja je sva
uperena protiv buroazije, kao itaoca Njegoa nadreuje njegovog slavnog dedu,
srpskog dravnika Jovana Ristia. Kao da ilas nije mogao da se zaustavi: udarao je
podjednako i udesno i ulevo.
S tim u vezi, drugi, dijahronijski kontekst u kojem je neophodno sagleda-
vati Legendu, kreirao je on sm, jer je o Njegou pisao u vie navrata. O intenzitetu
i trajnosti tog interesovanja ilas je ostavio tri relevantna tekstualna traga: jedan
lanak (Biljeka o Njegou, 1937) i, kao to smo ve konstatovali, dve knjige. Ne-
dugo nakon Legende, autor e nota bene u osami sremskomitrovake kaznionice, na
vremenskom potezu od 1957. do 1959, ispisati svoje drugo delo posveeno Njegou.
Ono e se prvo pojaviti na engleskom (Njego: Poet, Prince, Bishop, 1966), zatim na ne-
makom (Njego oder Dichter zwischen Kirche und Staat, 1968), a tek dve decenije docnije,
u beogradsko-ljubljanskoj koprodukciji, i na srpsko-hrvatskom (Njego: pjesnik, vladar,
vladika, 1988).
Biljeka je bila publikovana u zagrebakom asopisu Kultura, nepo-
sredno po ilasovom dolasku sa prve, takoe sremskomitrovake robije, pre no to
5 Pokojna baba mi je priala kako je njena svekrva za moju tek prohodalu tetku (roe-
na 1946) imala obiaj da kae kako Lula nam je slatka, bjeliasta, kao da je ilasova
erka. Ta reenica, nad kojom sam se esto cerekao s Vukicom, dokazuje Milova-
novo sredinje mesto u onodobnom pukom imaginariju. Neto pre ilasovog pada
moj pokojni deda (sin babine svekrve, tj. Lulin tata) proveo je godinu i po dana
u zatvoru kao politiki prestupnik.
133
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
je postao lan CK. Nije nevano da je tada uveliko trajao tzv. sukob na knjievnoj
l(j)evici, koji je poeo jo potkraj dvadesetih, da bi faktiki bio okonan tek spomi-
njanim Krleinim referatom iz godine Legende. Uzroci tog sukoba su se u striktno
knjievnoj dimenziji ticali i relacija prema tradiciji. Na jednoj su strani bili novi
realisti (Jovanovi, Zogovi, pa i na junak), koji su teili da se u vlastitom kul-
turnom delovanju oslone na nacionalne klasike (Nuia, Cankara, pa i Njegoa);
na drugoj, izbirljivijoj, nali su se Krlea i Risti, koji nisu pristajali na to. Znamo
kako je Tito presudio.
ilasov je tekst o Njegou navodno bio pisan po partijskom zadatku i u
njemu se negde u brazdi teorije realizma Gyrgyja Lukcsa, a shodno Lenjino-
vom diktumu da proleterska kultura mora da preuzme ono to je bilo najvredni-
je u klasnim drutvima prokazuju manipulacije graanskih knjievnih egzegeta.
Opisujui Njegoevo ereenje od strane kulturne reakcije, autor tu nastupa u
maniru klasine predratne levo-tendenciozne publicistike. On ne zagovara nika-
kvu avangardu, niti destrukciju (destruktivnosti ima neuporedivo vie kod Krlee
i Ristia), jer se stalno iz stratekih, ali i taktikih razloga poziva na progresivne
snage, pisce i ideje.
Nasuprot tome, ni Legenda ni Pjesnik, vladar, vladika nisu pisani ni po ijem
nalogu, nego iz najdubljih linih pobuda. I dok je Legenda bila svojevrsna kontra-
knjiga nastala kao utuk na Njegou: knjigu duboke odanosti (1951) Isidore Sekuli Pje-
snik, vladar, vladika bi se, kao to emo pokazati, mogao shvatiti i kao kontra-knjiga
samoj Legendi. Njegou e narednih godina imati mnotvo ponovljenih izdanja (jedno
je najavljeno i za 2014), a ovih dana je izalo i novo izdanje Njegoa, ali bez podna-
slova Pjesnik, vladar, vladika (koji u ovde nastaviti da koristim). Reizdanje Legende, pak,
nije na vidiku.
Glede dijahronijskog konteksta, moja je procena da se ilasov njego-
evski trokorak nipoto ne moe okarakterisati u kljuu Hegelove dijalektike. Na-
protiv: ostajui pri neizbenoj trijadi filozofa koji je u Novoj klasi (1957) polemiki
bio prizivan kao kraljevski profesor, slobodan sam da zakljuim kako se kod ilasa
ne samo kada su u pitanju njegovi nazori o Njegou moe primetiti evolucija od
teze (Biljeka), preko sinteze (Legenda), ka antitezi (Pjesnik, vladar, vladika).
3
Dijahroniji nameravam da se vratim nakon tekstualne analize, u koju u se upustiti
tek poto se jo malo pozabavim sinhronijskim iliti drutvenim kontekstom u ko-
jem je Legenda roena. Rasklapanje tog konteksta nije lako: kao i uvek kada je ilas
posredi, putovati u prolost znai stupiti na istorijski ringipil, na kojem vam od
134
Re no. 84/30, 2014.
vrtoglavice moe i pozliti. U najmanju ruku, teko je utei dojmu kako je bilo vie
raznih ilasa i vie njegovih Njegoa.
Elem, i godina 1951 tokom koje je ilas odrao etvoroasovni govor
na pariskom zasedanju Generalne skuptine OUN-a i susreo se sa Churchillom u
njegovoj spavaoj sobi bila je jubilarna. Serijom prigodnih manifestacija obelea-
vana je stogodinjica od Njegoeve smrti. U Narodnoj biblioteci Srbije prireena je
izloba; Velimir Stojanovi je u produkciji Loven filma reirao prvi, neprevazi-
eni dokumentarac o stvaraocu Gorskog vijenca; a pojavljuje se i prevod tog kanonskog
dela na iptarski (kako je u ondanjim medijima zabeleeno). Kao vrhunac svega,
ono je izvedeno i na sceni beogradskog Narodnog pozorita. Postavku je uradio Raa
Plaovi, a posle premijere nisu usledili samo hvalospevi, nego i kritike, pa i ozbilj-
na debata, iji nivo jo uvek imponuje. Risti, recimo, u Borbi o toj predstavi pie
vrlo otro, inicirajui raspravu o umesnosti same dramatizacije i poruujui lino
upravniku kue Milanu Bogdanoviu (sa kojim se nekada puno bolje razumeo) kako
niko jo u senci neprikosnovenosti nije postao neprikosnoven.
6
Konano, u sklopu optedrutvenog institucionalnog podseanja na fakat
da je od Njegoevog umiranja procureo ceo jedan vek, Srpska knjievna zadruga pom-
pezno tampa reenu studiju Sekulieve. Povod da autor Legende stupi u akciju nije,
dodue, bila ta knjiga sama, ve njen pohvalan prikaz kojeg je u prednovogodinjem
broju Borbe publikovao uza Radovi. Znatno kasnije, u knjizi Vlast (1983), ilas e
nam otkriti da ga je ipak pokrenulo neto drugo (iznerviranost time to je Isidorom
bio ushien i urednik Borbe Mihailo Lali), kao i da je Legendu uvezao zahvaljujui su-
gestijama Bore Drenovca i Skendera Kulenovia. Potonji je sudelovao i u redigovanju
rukopisa, o kojem e nakon to ga u nepoznatom tirau bude odtampala beograd-
ska Kultura u Knjievnim novinama objaviti i jedan od malobrojnih tekstova. Pesnik
Stojanke majke Kneopoljke (1945) udarniki je radio kako na ilasovoj knjizi (umiljam li
da se to osea u njenom stilu?), tako i na njenoj drutvenoj promociji. Ali, ni to ne
umanjuje tanost njegove objekcije da je Legenda prvi zamanije i dublje pripremljeni
materijalistiki prodor u superstrukturu naeg drutvenog poretka.
Oevidno je Radoviev prikaz ilasu posluio kao puki izgovor. Sa sta-
novita biografija istorijskih aktera, zabavno je da ta uloga nije pripala podjednako
afirmativnoj novinskoj recenziji koju je o istoj knjizi u Politici publikovao Kon-
6 Ovo navodim eda bih evocirao ondanju kulturnu atmosferu i kontrastirao je sada-
njoj. S obzirom na to da se na novinskim naslovnicama ranih pedesetih opseno
razglabalo o knjievnoteorijskoj problematici, reklo bi se da nije u krivu jedan moj za-
grebaki prijatelj koji dri da je u akronimu FNRJ slovo N znailo nadrealistika.
135
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
stantinovi. Hvalei duboko lini karakter Isidorinog ostvarenja, docniji analitiar
palanake malograantine je kao posebnu njegovu vrednost istakao to to ono u
sebi nosi mit. Moda ilasu to nije zasmetalo zato to Politika formalno nije bila
partijsko glasilo, dok Borba jeste?
Kako god, 5. januara 1952. osvanula je u Borbi reakcija na Radoviev
prikaz od nedelju dana ranije. lanak je potpisan lanim inicijalima M. N.. Bio
je to jedan od poznatijih ilasovih pseudonima (puni oblik glasio mu je Milo
Nikoli), tako da je netom postalo belodano ko stoji iza svega. U Legendi e pisac
objasniti da je tekst pre objavljivanja poslao i spisateljici, informiui je da sm stoji
iza poluanonimnog priloga i predlaui joj da o svemu raspravljaju asno i otvoreno.
Pseudonim je, rekao joj je, plod njegovog nastojanja da je zatiti od opasnosti da
novinski tekst bude proitan kao politiki napad na nju. Mora da joj je to zazvua-
lo kao gruba ironija, ako ne i kao izrugivanje. Najmudriju Srpkinju obuzela je
strava: Bila sam pripremila sve da se obesim ako dou da me hapse rei e, koju
godinu kasnije, u jednom intervjuu. ilas je tada ve bio iza reetaka.
ta je hteo M. N.? Da unizi i uutka? Zasigurno ne (samo) to. Pre
svega, on izraava uenje i protest zbog toga to je Borba angaovala jednog ne-
marksistikog kritiara (Radovia) da pohvalno pie o jednoj nemarksistikoj knjizi
(Njegou). Tano je da svi treba da sarauju u podizanju drutva, ali je kako
e autor ubrzo konstatovati i u Legendi, ije je tampanje (prema podatku koji se u
njoj navodi) bilo okonano ve 29. marta! pogreno misliti kako materijalizam
i idealizam ipak mogu da pomijeaju svoje orbe. Sa istim se motivom sreemo i
na samom poetku ilasove knjige, gde se iznosi dijagnoza po kojoj naa javnost,
ukljuujui i onu marksistiku, sve vie upada u plitku, trivijalnu, besprincipijel-
nu, nekritiku i nenaunu nacionalnu i nacionalistiku romantiku svoje (srpske,
hrvatske, crnogorske itd.) sitne buroazije. Komunisti su poeli da se preobraa-
vaju u malograane kae autor, i nastavlja:
U isti tor sjavljuju i ovce i kurjaci. I nijesu nai ljudi, komunisti i marksisti,
uspjeli da pomarksiste razne sitnoburoaske i buroaske ideologe, nego su se
neki od njih sami poeli da preobraavaju u malograane, zahvaljujui i svojoj
sopstvenoj plitkoi i malograanskom romantinom zanosu prema prolosti i
svome strahopotovanju pred tobonjom kulturnou, tobonjom erudicijom
isl.; to bar vai za one kod kojih je malograanin bio onaj stvarni, pritajeni
ali i neprimereni ja, koji se uvijek zlurado i strpljivo, ali i s razumijevanjem,
smjekao paradnim i ne ba nekoristoljubivim nastupima onog drugog pri-
vidnog ja marksistikog i revolucionarnog. Kao u morskoj oluji, orkan
136
Re no. 84/30, 2014.
klasne borbe izbacuje na sve strane ne samo kominformovska udovita, koja
nikakva dosadanja nauka nije poznavala, nego i svakojake stare i dobro zna-
ne nakaze, za koje je ve davno bilo vrijeme da jo jedino nae proleterske i
socijalistike majke strae njima svoju djecu.
To je pojava, drutvena pojava zakljuuje se u ovom pasau, jednom od najeih
u itavoj Legendi. Izdano sam ga citirao ne bih li doarao autorovu retoriku. Ona
evidentno nije podrazumevala onu tupavu i lanu vrstu pristojnosti koja dananjoj
publici nalae da vas, ukoliko neko shvatanje nazovete nakaznim, bre-bolje optui
za to da ste nakazom nazvali neku osobu. Potujui ondanje polemike konvencije,
ilas se u Legendi poziva na Rousseaua, istiui kako mu je navada ukazati ast ono-
me ije ime nosi spis, a zgromiti djelo.
Uprkos ovakvom, programski ratobornom tonusu, od samog ukazivanja
na malograanska obraenja meu komunistima koja su se tokom naredne godine
pretvorila u autorovu opsesiju mnogo nam se indikativnijim ini to da se jo u
komentaru na Radoviev prikaz vie puta pojavljuje jedan od kljunih pojmova iz
Legende. Jer, ve pod maskom M. N.-a ilas docira da ideologija i metod ge Sekuli
Stremnicki odraavaju duboku nemo idealizma.
4
Upravo je na idealizam odgovoran za postojanje onoga to biva prepoznato/ime-
novano kao legenda o Njegou. Ali, da bismo osvetlili taj duhovni, kulturni i
politiki habitus, koji je samu legendu proizveo, prvo moramo ustanoviti u emu
se ona sastojala. Za poetak: zato ilas, uopte, govori o legendi?
Legenda je oduvek bila oznaka za jedan od proznih jednostavnih obli-
ka (A. Jolles), koji se u najistijoj, kolektivnoj formi javlja kao pripovedanje o
ivotu neke osobe ije je ponaanje utemeljeno na uzornom odnosu prema svetu.
Tipian primer su ivotopisi svetaca, kao suta suprotnost istoriografskom diskursu.
Na toj je (anti)tezi insistirao i Erich Auerbach. Kao stilistiki kritiar,
on je analizirao razlike izmeu grkog i biblijskog prikazivanja stvarnosti. Otuda je,
svega nekoliko godina pre ilasove knjige, u uvodnom poglavlju uvenog Mimesisa
(1946) razlika izmeu Odiseje i Starog zaveta bila prikazana kao opozicija izmeu dvaju
narativnih obrazaca. Legenda, rei e nemaki filolog, tee previe glatko: ona sreuje
materijal jednoznano i kategorino, iseca ga iz ostale povezanosti sveta, tako da se
nita ne moe umeati unosei pometnju. Nasuprot takvoj, homerskoj reprezen-
taciji objekta, biblijska tei da zahvati stvarnu situaciju, koja je uvek podzemno
viestruko stupnjevita, ak skoro trajno ugroena u svojoj jednoznanosti. Pisanje
137
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
istorije je, zakljuie Auerbach, toliko teko da je veina istoriara primorana da
odustaje od dubine i ini ustupke tehnici legende.
Mada nije previe verovatno da je prethodno proitao Mimesis, ini se da
je ilas u razmatranju jedne legende i njene strukture poao od slinih premisa. Ni
njega taj oblik ne zanima u onom znaenju u kojem se obino shvata i javlja, ve
kao neto to se toliko odvojilo od svog istoriskog i stvarnog praizvora da je izgubilo
lik i izraz realnosti. Auerbahovski govorei, piscu Legende je jevrejski pristup blii
od grkog, pogotovo zato to je u Starom zavetu i socijalna slika nuno dinaminija
i neizvesnija. Samim tim, legenda o Njegou postaje knjievna i politika la koju
treba raskrinkati. Zato i ne udi da nam autor, objanjavajui u jednoj fusnoti zbog
ega se opredelio za taj pojam, poverava kako su mu za vlastitu knjigu padali na pa-
met naslovi kao to su Odbrana Njegoa, Njego na zemlji ili Mistika, odnosno
mistifikacija oko Njegoa, ali da ih je u razgovoru sa Miroslavom Krleom odbacio.
Naslov knjige doista je krleijanski: nije li se, uostalom, i prvi obja-
vljeni tekst kljunog jugoslovenskog knjievnika zvao Legenda (1914)? Nema dileme
ni oko toga da su idove konsultacije sa Fritzom morale biti znatno obuhvatnije.
Neposredno posle rata, dvojica su starih neprijatelja zakopali predratno-ratne se-
kire i izgladili nesporazume. Poetkom pedesetih su se lepo slagali i saraivali u
meri da se ukalo kako postoje dva komplementarna Agitpropa.
7
Nije sporno ko
je bio moniji, ali nije sluajno ni to to su njih dvojica, kao uesnici znaajnih
kulturno-politikih zbivanja iz 1952 kakva su po svim kriterijima bila i ona oko
ilasove knjige, i ona oko Krleinog referata del(ov)ala toliko sinhronizovano.
Spomenuta dva dogaaja trebalo je da prati i trei: osnivanje novog asopisa, pod
(ponovo krleijanskim) nazivom Danas ili Danas 52. I premda se u tome nije uspelo,
moglo bi se rei da je ilasova Nova misao (1953-4) predstavljala realizaciju istog
plana, jer je u njenom poslednjem broju kao lan redakcije bio potpisan i Krlea.
Nakon ilasovog odlaska sa politike, ali ne i povesne pozornice, Krlea
e, otprilike do Deklaracije o nazivu i poloaju hrvatskog jezika (1967), figurirati
kao glavni kreator i propagator jugoslovenskog koncepta kulture. Prema Petru II
7 Ubrzo e im se ivotni putevi ponovo razii zbog ilasovog gubljenja kompletnog
paketa deonica u sistemu moi, posle ega je Krlea, na vlastitu sramotu, dopustio
da u odgovarajuem tomu Enciklopedije Jugoslavije (1959) izostane odrednica o piscu
Legende. Fritz e i u grob otii sa negativnim sudom o idi kao brzopletom dema-
gogu bez skrupula i jednoj vrsti naeg pelagievca sa kozarakim kolom kao men-
talitetom, dok e taj starac evropskog komunizma prevaziavi svoj nekadanji,
rezolutni otklon od peatovtine i krleijantine uporno ponavljati kako je
Krlea najznaajnija kulturna pojava moderne istorije Junih Slovena. Fair enough.
138
Re no. 84/30, 2014.
Petroviu bio je on apsolutno ravnoduan, ali ga ni to nee spreiti da potkraj na-
znaenog intervala, ba u govoru koji je odrao primajui Njegoevu nagradu, iznese
jednu od najuverljivijih odbrana jugoslovenske federacije. Kategoriki tvrdei da su
u SFR Jugoslaviji svi njeni narodi dosegnuli sopstveni istorijski maksimum, laureat
je u toj besedi zvonkije nego ikada naglasio kako poslanstvo angaovane knjievnosti
prevashodno podrazumeva osujeivanje palanakih mentaliteta u njihovim naumi-
ma da ugroze ono to je postignuto.
Sve nam je to vano zato to se u Legendi osea prepoznatljivo krleijanski
Stimmung. Jo je u svojoj predratnoj prepisci sa Ristiem poratni gromovnik s Gvo-
zda obiavao da u istom dahu spominje Isidoru (za koju je verovao da je punjena
ptica) i Nikolaja (iju radijaciju nikada nije potcenjivao); dok e nedugo po oslo-
boenju poeti da upozorava i na to kako u njedrima socijalizma ui i eka svoju
ansu karcinom nacionalne kulture. ilas se, definitivno, nadovezivao na Krleu.
Povrh svega, ne sme se zanemariti ni jo jedan, podjednako snaan, ako ne
i snaniji upliv, premda ga autor koliko je meni poznato nikada nije potvrdio. Samo
dve godine pre Legende o Njegou, Kultura je objavila i prevod Legende o Lessingu (1893)
Franza Mehringa. Evo kako je pisac tog remek-dela saeto predstavio vlastiti poduhvat:
Svrha je ovog rada da kritiki ralani legendu o Lessingu. Dakako da bi naj-
radikalnije spasavanje Lessinga iz iftinskih mrea buroazije bilo u tome
kad bi se blistava uzvienost njegovog ivota i njegovog ivotnog dela odrazila
u jednom pozitivnom prikazu. Ali je takav prikaz mogu tek onda poto se
jednom osamnaesti vek izdvoji iz idealistike zbirke pria i bajki i postavi na
svoje ekonomske noge. Tek onda e uopte biti mogua istorija nae klasine
knjievnosti, koja u svojim graanskim oblicima nije nita drugo do zamrena
zbirka manje ili vie duhovitih gledita, miljenja i pretpostavki.
8
8 Znala je Rosa Luxemburg zbog ega je 1916. napisala: Mi smo nemakoj buroaziji
ipak oduzeli poslednje i najbolje to je jo imala u pogledu duha, talenta i karaktera:
Franza Mehringa. Ali, ne mogu da odolim, a da makar u fusnoti ne citiram i jednu
reenicu samog Lessinga, onu koju je voleo i Mehring: Za mene nema prijatnijeg
posla nego to je taj podvri podrobnom ispitivanju imena slavnih ljudi, proveriti
njihovo pravo na venost, skinuti sa njih zasluene mrlje, ukloniti lana prikrivanja
njihovih slabosti, ukratko, initi u moralnom i duhovnom pogledu sve ono to
u fizikom pogledu obavlja onaj kome je poveren nadzor nad kakvom dvoranom sa
slikama. Usput, od Lessingove pesme Ja iju sam zakljunu kiticu ovde upo-
trebio kao motto do ilasovog upada u lokalnu dvoranu sa slikama proteklo je
tano u milimetar dva stolea.
139
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Ovde se nazire mnogi topos ilasove knjige, ali i ono to bismo nazvali
njenim marksistikim ethosom, pa i pathosom. Kao zamajac legende o Lessingu po-
sluilo je buroasko oboavanje toga pisca, koje po Mehringu nije bilo nita drugo
doli ideoloka nadgradnja ekonomskih i politikih prilika u Nemakoj. Ili, reeno
bez uvijanja: Izmirenje sa nemakim iftinstvom posejalo je klicu smrti u nemaku
knjievnost. Diptih ilasovih ukorienih ostvarenja o Njegou umnogome prati
tu matricu Mehringove knjige, iji prvi deo donosi kritiku istoriju legende o
jednom stvaraocu, dok drugi nudi njegovu pravu sliku. Razlika je samo u tome
to se u kratkom razmaku od Legende do Pjesnika, vladara, vladike autorovo stanovite iz
korena promenilo. Ako se Mehringova studija zavrava himniki intoniranim po-
glavljem Lessing i proletarijat, ilas e se u Pjesniku, vladaru, vladiki prikloniti istoj
onoj legendi koju je u Legendi osudio.
Stie se utisak da Mehringovom blagotvornom uticaju treba pripisati i
sretnu okolnost da u ilasovoj prvoj knjizi o Njegou nisu izostale ni neke suptil-
nije distinkcije. One su, pored ostalog, prisutne na mestima gde na pisac, uprkos
tome to se sve vreme zalae za ukinue jedne legende, izraava potovanje spram
nekih njenih utemeljitelja; kao i tamo gde uvia kako se legendom moe smatrati
i vjera jugoslovenskog proletarijata u Sovjetski Savez, koja (premda uistinu ne
nalikuje neemu to je jedan krleijanac nazvao dostojnim socijalistikim antimi-
tosom) navodno nije bila liena ni poetske dimenzije. Takvi nagovetaji ambiva-
lencije mogli bi se uporediti sa onima iz teksta Antuna Barca Stvaranje legende
o Matou (1938).
Da li je Barev uradak (ili barem uratkov naslov) bio poznat ilasu
(kao to Krlei garantovano jeste) to, po svemu sudei, nikada neemo saznati.
Tek, dotini se kritiar o zrenju legende o Matou izjasnio pozitivno i uz opasku
da oveanstvo ne moe sa sobom kroz vjekove nositi sav materijal svoga zbivanja,
ve da ga mora pojednostavljivati i pretvarati u simbole. No iako Barcu (za razliku
od Mehringa, Auerbacha, Krlee, ilasa...) legenda kao knjievnoistorijski modus
operandi nije bila strana, on je itekako razumeo da mogu i moraju postojati i druga-
iji itaoci, koji po logici vlastitog svetonazora zapadaju u posve suprotno iskuenje.
Njihov je posao sjeckanja takvih konstrukata.
5
(Re)konstruisana intertekstualna pozadina samo dodatno potcrtava ilasov osnovni
postupak: demontau iliti sjeckanje jedne konkretne legende i onog naeg idea-
lizma koji stoji iza nje. U Legendi na uglavnom znai srpski, ali uz isticanje da
sve to je izneto vai i za ostatak jugoslovenskog entiteta. Samim tim se i evropska
140
Re no. 84/30, 2014.
megalomanija pojedinih slovenakih intelektualaca bez oklevanja proglaava sit-
noburoaskom.
Na nianu autorove kritike podjednako su zastranjenja usko shvaene
njegoologije, kao i opte slabosti idealistikog metoda u tretiranju nacionalne
istorije, nacionalne drave, nacionalne kulture i nacije uopte. Ta zastranjenja
i slabosti su u ovdanjim uslovima rezultirali izopaenjem koje ilas krsti nacio-
nalistikom mistikom. Njego je pukom kontingencijom pretvoren u centralnu figuru
oko koje se vrti najvei deo srpske velike prie (le grand rcit). Desilo se to zato to se
u njemu kao velikom pjesniku i kao linosti i vladaocu, nalaze, udruuju i sve
one bitne crte nune za tu ideologiju: vjekovna, od Kosova ista nacionalna
borba i ista nacionalna sudbina, idealistika religiozna filozofija, elementi na-
cionalne drave (plus makar i nejasno i neodreeno srpstvo i jugoslovenstvo).
Evo nas, dakle, pred osnovnim sastavnicama legende o Njegou. Ona se, kako pi-
sac meringovski lucidno opaa, gradi od mnogih autentinih istorijskih elemenata,
ali je kao celina ipak izmiljena!
Glavni deo ilasovog spisa ine analitika postanka same legende i fe-
nomenologija njenog trajanja. Poput svih drugih nacionalistikih aveti, i ona se na
drutvenoj pozornici pojavljuje mnogo kasnije no to se pretpostavlja. ilasovskim
jezikom kazano: tek je kapitalizam u fazi propadanja izrigao to atro-praiskonsko
udovite.
9
Poto su jugoslovenski komunisti uvaavali oslobodilake i naune na-
pore prethodnih generacija, ilas ovde nije preterano strog ni prema nacionalnoj
romantici s poetka, niti prema realizmu i pozitivizmu s kraja 19. veka. Ve je tada
postojala veina idealistikih kliea (Marko, Milo, Lazar, kosovska kob, Prometej,
vasionski pesnik), ali njihova funkcija jo uvek nije bila iskljuivo konzervativna,
nego neretko i emancipatorska. Zato Legenda sadri izraze potovanja za prosveti-
teljski orijentisane autore kakvi su Stojan Novakovi ili Jovan Cviji. Unekoliko
neoekivano, u njoj se poast odaje i Svetislavu Vuloviu, kao kritiaru koji je meu
prvima usmerio panju na imanentno knjievni kvalitet Njegoev.
9 Mada se u Legendi to ne iznosi, o srpskoj je knjievnoj mistici, kao i o samim mi-
stifikatorima, prethodno progovorio kritiar Velibor Gligori. Piui o legendi
oko imena Dimitrija Mitrinovia (!), on je ve 1930. izveo jednu genealogiju koja
je znatno obuhvatnija nego ilasova: od Svetog Save, preko narodne poezije, Nje-
goa i Boe Kneevia, do Ivana Metrovia i Nikolaja Velimirovia. Opisao je ak
i to kako je misticizam postao artikl, mistika ula u razne fondove, metafizika
postala veoma gotovanska filozofija isl.
141
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Maligna promena izbija na videlo tek sa Nikolajem Velimiroviem, po-
etkom prolog stolea. ilas dixit:
Na elu te tree epohe u ispitivanju Njegoa stoji jeziva, fanatina, raspui-
novska figura tada ohridskog, kasnije ikog vladike a ljotievskog ideologa i
sada nedievskog kraljevskog emigranta Nikolaja Velimirovia, s njegovom
knjigom Religija Njegoeva, objavljenom 1911. godine. Sve to je poslije
njega rekao o Njegou srpski idealizam od Brane Petronijevia do Isidore
Sekuli bilo je u osnovi samo ponavljanje osnovnih teza Nikolajevih i na-
slanjanje na njih.
Kao to se vidi, problem nije samo u osobi koju je potpisnik citiranih redova usto-
liio za utemeljitelja srpskog idealizma. Iako Nikolaj jeste poveo to mrano kolo,
od njega, kao oveka Crkve, jedan komunista nije ni oekivao nita dobro.
10
ila-
sov je fokus na Isidori, jer je Njegou njegov glavni reason to cry. Ta knjiga je u Legendi
prikazana kao krajnji izraz celokupne tradicije graanskih autora, meu kojima
su Alois Schmaus, Slobodan Jovanovi, Pero Slijepevi i drugi. Sa ovog spiska
je, primetiemo, zaudno odsutan Ivo Andri, koji bi se fino mogao uklopiti sa
svojim Njegoem kao traginim junakom kosovske misli (1935). Bie da se fra
Ivo, gospoica (kako ga je Krlea zlobno zvao) pravovremeno i sa sebi svojstvenom
diskrecijom postarao da bude u Agitpropovoj milosti.
11
Koliko god njena misao bila skeptina i eklektina, Sekulieva po ilasu
nije zaokupljena niim drugim doli zastraivanjem palih dua, usled ega je njen
10 Nikolajeva je pojava u knjizi propraena i nekim duhovitim upadicama. Kae nam
se npr. da su jedino njegovi necrkveni epigoni smeli da se podrobnije pozabave Sa-
taninom metafizikom motivacijom, koju e filozof Petronijevi vezati za demokra-
tiju. Ovakva zazivanja Neastivog nisu sluajna: ilasa je silno privlailo knjievno
oblikovanje Satane, to je i jedan od razloga njegovog interesa za pesnika Izgubljenog
raja, koga je u Mitrovici prevodio, a u Pjesniku, vladaru, vladici i citirao. Dodue, ne
mogu se oteti sumanutoj pretpostavci da je na komunistiki Lucifer do Miltona
doao demonskim putem, tj. preko Nikolaja.
11 Ljudi obino ne znaju da je u poslednjem broju Nove misli, kojeg je u januaru 1954.
otvorila legendarna Anatomija jednog morala, izaao i odlomak iz Proklete avlije,
dok se izmeu ta dva asopisna priloga ugnezdio jedan tekst Anice Savi Rebac. Iste
godine jor Ivo ulazi u Partiju, da bi ve 1956. odbio da proita rukopis ilasove
Besudne zemlje, pravdajui se Desanki Maksimovievoj da mu je to kao komunisti nezgod-
no. to bi rekao fiktivni Crnjanski iz istoimenog komada: lako je Andriu! Kad ti
je oportunitet merilo ponaanja, onda uvek zna kako e se postaviti.
142
Re no. 84/30, 2014.
Njego sveden na banalnu popovtinu. Oprosti, boe, mene grenoga, paradira se
autoparodijom u jednoj fusnoti Legende,
umalo ne doosmo dotle da moramo izdavati ilegalne broure protiv svakojake
popovtine toliko su nas ve sabili u rog nai vlastiti obziri i forme, te sam
evo i sam morao da pseudonimom potpiem biljeku o nekritikoj kritici
uze Radovia na knjigu Isidore Sekuli!
Prema standardima knjievne kritike, ilasov je napad bio efektan i sugestivan. U
nameri da dokae Isidorinu inferiornost, on je optuuje za neoriginalnost koja je
na ivici plagijata, pa tehnikom uporednog citiranja pokazuje kako se njen omiljeni
postupak sastoji u tome da se zakai za tuu misao i da je potom raspreda. Ne
samo da je Velimirovi samosvojniji od nje, nego kod njega nema nikakve tajan-
stvenosti, kobi ili prokletstva. Ukazujui na besmislenost njenih teza o carskoj rasi
Crnogoraca, ilas ispravlja istorijske netanosti iz kritiarkine knjige, neprekidno
naglaavajui kako ona ne poznaje mentalitet o kojem pie. Dodajmo da itaoevu
odbojnost izaziva i apstraktna patetinost njenog esejistikog pisma i lino srpskog
jezika, za koji je jo Slijepevi rekao da ga od njega boli glava. ta uopte znae
tvrdnje poput one da jedina askeza tog udnog monaha bila je asketska predanost
zakonima vasione kakvih u Sekulieve ima koliko hoete?
Po ilasu je ipak presudno to da spisateljiini stavovi nisu samo mrani,
primitivni i plitki, nego i da imaju klasno obeleje. On joj, uz tota drugo, prigovara
i to to je Balade Petrice Kerempuha (1936) svojevremeno hvalila kao otelovljenje venih
istina, umesto onih socijalnih odnosa koji bi morali biti prevladani. Njegovom
otrom oku ne promie ni njena nezainteresovanost za poloaj ene u Crnoj Gori,
koji je pre revolucije bio skotski (jo jedan piev reit izraz). Kada se zna koliko
nije podnosio psihoanalizu, interesantnom nam postaje i ilasova hipoteza da se u
autorkinom opisu kurjake erotike ne radi toliko o Njegou, koliko o njoj samoj
i njenim psiholokim projekcijama.
Uz sve ovo, Isidora je po Milovanu samo vrh ledenog brega, a Njego
samo ideoloki paravan. Sa propadanjem graanske klase, evoluirala je i ideologija
njenih pripadnika, koja postaje jo tamnija, mistinija i nejasnija. U Legendi se ta
nestvarna ideologija rastavlja na proste faktore itaj: na svoje stvarne potrebe.
Njih odaje to to su njeni zagovornici manje zaokupljeni samim idejama, nego
afirmacijom tih ideja kao nezavisnih od materijalnog sveta. Recimo, kosovski je
kompleks svakako prisutan i kod Njegoa, ali e posredstvom idealistikih transfor-
macija mutirati u sledei stav Sekulieve:
143
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Sve ide u iracionalno. Srpstvo, to nije hleb i kola i drava, nego je Kosovo; a
Kosovo je grob, grob u koji je sve zakopano; a vaskrs ide opet preko Kosova.
Ovakve jezovite, gotovo gotske eskapade produkt su diskursa ije su bazine karakte-
ristike intelektualna rigidnost i politika potinjenost. Stoga tree poglavlje Legende
nosi znakovit naslov Reakcionarna i kolonijalna dua naeg idealizma. Protivno
proklamacijama, ambijent u kojem je suvereno carovao idealizam kao to stotinak
godina kasnije i dalje dominira u jednoj od svojih ultra-pragmatinih inkarnacija
doveo je do toga da su mnogi intelektualci nakon Prvog svetskog rata potonuli
u opti kapitalistiki vrtlog sinekura, priznanja, poasti i svakojakih karijera. Pri
tom srpski idealizam nije bio idealizam evropskih anrova, jer je konstantno nu-
dio neto svoje, iskonsko, rasno. Buroazije jugoslovenskih naroda se nikada
nisu ni borile prema vani, poto su uvek bile u vazalnom odnosu, nego prema
unutra, gde su vazda ispoljavale ivotinjsku bestijalnost u svojoj staroj i prljavoj
trgovini i igri s krvlju. Zvui poznato? Da, i na sve postjugoslovenske kompradorske
vrhuke bez ostatka primenljivo.
Tu stiemo i do zapanjujue aktuelnosti Legende. Kroz prizmu ove knji-
ge, komunizam nam se ukazuje u doskora nezamislivom svetlu: kao herojski pokuaj
da se zaustavi kapitalistika poast unitenja nacija. U drugoj Jugoslaviji, onoj za
koju je ilas vojevao u ratu i prvoj deceniji mira izmeu ostalog i tako to je pi-
sao o knjievnosti i njenoj drutvenoj funkciji nacijama je bio pridavan socijalni
smisao, usled ega je i suverenitet te drave bio takav da o njemu u savremenom
svetu moe samo da se sanja. Projekat jugoslovenskog socijalizma sastojao se u onom
ilasovskom podizanju drutva kao zajednice sa socijalnim, umesto sa identitet-
skim sadrajem. U identitetskim zajednicama, u kakve su se nakon razlaza kafki-
janski preobrazile nekadanje jugoslovenske republike, neminovno a u srpskom
sluaju: po isidorinskom Kosovo-je-grob obrascu dolazi do ugroavanja osnovnih
tekovina prosvetiteljstva. Eto kako bi se mogao sumirati fundamentalni kulturoloki
i politiki nalaz ilasove knjige!
6
Vraajui se dijahronijskom kontekstu Legende, sada bih se osvrnuo na ono to je bilo
posle nje.
I Isidora i Milovan su najavili nastavke svojih knjiga. Mada se samo
kod nje i u naslovu pojavljuje rimski broj jedan (koji e u posthumnim izdanjima
istog tiva biti izbrisan), jedino je ilas ispunio dato obeanje. Prema njenom sve-
doenju, koje e oficijelna legenda zainiti patinom patnitva, Sekulieva je svoje
144
Re no. 84/30, 2014.
drugo delo o Njegou spalila. Zbog toga se srpskom knjievnom kritikom rairilo
predanje o velelepnom ostvarenju koje je kako pesniki ree jedan od izvrilaca
autorkine poslednje volje preseeno preko pasa. Nedostajua polutka trebalo
je da bude posveena Gorskom vijencu.
Istina, meutim, ne prebiva u fikcijama koje je kultura utisnula u ma-
sovnu psihologiju, nego negde drugde. Ne samo da je Isidora preivela Legendu,
nego je nastavila da doprinosi knjievnom i politikom ivotu Jugoslavije, tako to
je na primer pisala hvalospeve njenoj oruanoj sili (od 1951. preimenovanoj
u JNA) i omladinskim radnim akcijama. U meuvremenu se kod ilasa odigrava
jedan uistinu tragikomini salto mor(t)ale, nakon kojeg dotadanji svemoni vlasto-
drac u zatvoru ita spisateljkine udvorike tekstove i istovremeno ali zbog neprav-
de koju joj je kako je (da li ikada do kraja?) uspeo da poveruje naneo. A zar se
nije daleko vie ogreio o Radovana Zogovia, koga je u svom manihejstvu proglasio
njenim crnogorskim pandanom?
U ilasovom zatvorskom dnevniku postoji zapis iz kojeg se vidi da se
on ne samo iskreno rastuio na vest o smrti Sekulieve, nego i da ga je grizla savest
zbog toga to je osudio njeno predivno knjievno delo o Njegou. Moj greh je
tim vei to sam bio na vlasti, posipao se pepelom pisac Legende.
Bilo je to 1958. godine, u vreme kada je on uveliko zagazio u Pjesnika,
vladara, vladiku. Iako e tu knjigu, nakon to se pojavila u inostranstvu, hvaliti naj-
ugledniji slavisti i prouavaoci folklora poput Alberta Batesa Lorda, nije nemo-
gue da je takva struna recepcija bila prevashodno antikomunistika i zasnovana
na autorovom disidentskom oreolu. Kao da nikoga nije zanimao jedan psiholoki
iznimno neobian i ubitano perverzan proces: ne vie puka nedoslednost u kojoj
je ilasa, kako su pokazali ve autori kakvi su Jevrem Brkovi ili Vladmir Dedijer,
relativno lako uhvatiti nego neto mnogo gore. Razmere promene su tolike da bi
italac mogao pomisliti kako se Milovan podsvesno upustio u poduhvat ponovnog
ispisivanja Isidorine knjige. Nije mi strana ni pomisao da bi Pjesnika, vladara, vladiku,
kao poetsku biografiju klasikovu, trebalo itati onako kako je ilas vivisecirao Se-
kulievu: uz komparativne analize kojima bi se utvrdilo njegovo dugovanje onima
koje je, samo nekoliko godina ranije, bespotedno kritikovao. O tome najporaznije
svedoi posezanje za formulama poput srpske kosmike nesree, ili detalji poput
pristajanja uz prethodno negirani narativ o vladiinoj vujoj gladi za enom, u
kojoj zatvorenik naknadno ak prepoznaje neto crnogorsko.
Tako je Isidora ve u danu sopstvene smrti potpuno porazila Milova-
na. Kao skeptik, ona e se i ubudue pokazivati kulturno ilavijom od inokosnog
ideolokog jeretika. arijska je mitologija njihov sraz opevala kao nemoralni atak
145
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
prononsiranog komunistikog krvoloka na jedan krhki, dapae, enski Schngeist. U
percepciji ovinistike elite ostao je to jedan od ilasovih najveih krimena: sre-
om po njega, okajanih.
Dakako, na stvari je bilo neto sasvim drugo. ilas naprosto nije uspeo
u svom naumu da razvlasti palanku u liku autorke Kronike palanakog groblja (1940),
niti da makar umanji uinke filosofije kojoj se usprotivio. Njegov se istorijski
poraz ogleda u tome to nije smogao snage da izazove diskontinuitet, za koji su
u srpskoj tradiciji bile sposobne samo najjae linosti, kao to su Vuk ili Sker-
li.
12
Nije to fenomen koji bi bio nepoznat istoriji jugoslovenskog socijalizma:
komunisti su, kako je na predavanju o Borisu Kidriu nedavno pokazala Olivera
Milosavljevi, u razliitim sferama drutvenog ivota jednako bili skloni naglom
otpoinjanju korenitih promena, kao i iznenaujue brzom odustajanju od njih.
ilasovo povlaenje jeste bilo prisilno, ali je posle svega najintrigantnije ipak to to
je, kao njen autor, od Legende toliko lako odustao. Otiao je, u stvari, jo dalje od
toga, jer je i on sm koji je mnoge iritirao nepriznavanjem greaka iz prolosti
svojski doprineo da ona u njegovim bibliografijama bude poklopljena Pjesnikom,
vladarom, vladikom.
Vrlo je simptomatino da se i njegov povratak na javnu scenu deava
posredstvom potonje knjige. Tokom intervala koji omeuju njegova dva njego-
oloka ostvarenja (1952-1988), ilas u zemlji praktino nije objavio niti jedno
neknjievno delo. Ali, u tom periodu utanja podvodno tee njegov njegotiation da
upotrebim jednu novoskovanu, prigodno-duhovitu crnogorsku kovanicu sa is-
tim onim nasleem sa kojim se u Legendi obraunao.
Vredi osvrnuti se na atmosferu u kojoj je Pjesnik, vladar, vladika doekan.
Takozvano dogaanje naroda bilo je u punom jeku: srpskim su zemljama por-
treti Njegoa kao jedne od top-ikona antibirokratske revolucije bili pronoeni
zajedno sa slikama Slobodana Miloevia. Iako se ilas alio da je knjigu odbio da
mu u Nolitu tampa Milo Stamboli, dovoljno sam star da se seam poetka 1989.
i uzbuenja sa kojim su ona i njen autor bili pozdravljeni u Udruenju knjiev-
nika Srbije i visokotiranom dvonedeljniku Duga. Seam se i da je u tom vreme-
nu nadiranja nacionalizma, velikodravnosti, monarhizma i pravoslavlja, arijom
prostrujao predlog da se ilas izabere za predsednika prieljkivane kraljevske vlade
12 Prema vlastitom priznanju, Sekulieva se plaila i mrtvog Skerlia. Ne bez osnova:
podsetimo da je i on imao aferu sa njom, poto joj je, kao i kasnije ilas, pripisao
manjak istorijske odgovornosti, ali sa obrnutim predznakom, odnosno zbog ne-
postojanja, a ne hipertrofije nacionalne (ne)svesti.
146
Re no. 84/30, 2014.
Aleksandra II Karaorevia.
13
Od zadrtog boljevika i svirepog svemonika, koga
ni stradanje nije moglo oprati, ilas se u javnoj percepciji sve vie pretvarao u sve-
doka-saradnika iz parnice koja je protiv komunizma pokretana. Nije li i ta javna
percepcija sledila upravo transformacije onog srpskog idealizma o kojima je on u
Legendi govorio?
Seam se i dvojice svojih ondanjih profesora, Zorana Gavrilovia i
Nikole Miloevia kao i M. Bekovia, P. Palavestre i B. M. Mihiza koji su o Pje-
sniku, vladaru, vladici toboe velikoduno govorili kao o pokajanju palog anela. a-
stan izuzetak bio je Vasilije Kalezi, ali je njegov vapaj bio preslab da sprei irenje
onoga to sam nazvao legendom o ilasu i to je tada bukvalno zacementirano.
Da bi ta legenda uopte nastala, Legenda je morala biti zbrisana. Potkraj
osamdesetih su izgleda svi shvatili kako je najbolje da se to i desi. Pojedinci poput
prof. Miloevia koji e uskoro sroiti i pogovor za prvo zvanino yu-izdanje Nove
klase (1990) zasigurno su procenili da je to dobro i za njih same. Zaboga, nije li
taj isti Miloevi tri i po decenije ranije u Narodnom studentu tiskao hvalospev Legendi,
jedan od najegzaltiranijih u ivotu, gde je mladalaki nevino konstatovao kako se
Sekulieva srozala na trivijalnost religije?
7
Na samom zavretku bih ipak eleo da se vratim Legendi, poto me kao poklonika te
knjige ni autorov njegotiation, niti njegovi lupinzi ni izbliza toliko ne zanimaju, niti
obavezuju. Naposletku, isto onako kao to je Njegoa nuno zatititi od ideoloke
zloupotrebe, ovek oseti nagon da ilasa zatiti od njega samog i legende o njemu.
A budui da se u Legendi on prevashodno bavio sociologijom knjievno-
sti, tanije njene recepcije, treba ukazati i na teorijske nedoumice koje prate ovaj
pokuaj da se potue jedan pristup knjievnosti i stue legenda koja na njemu
poiva. Glavna od tih nedoumica nije nova i mogla bi se izneti u formi sledeeg
pitanja: da li je u marksistikoj iliti istorijsko-materijalistikoj perspektivi uopte mogua nekakva soci-
ologija umetnosti koja bi bila izolovana od estetike?
13 Na poslednjim stranicama Pjesnika, vladara, vladike zatiemo Aleksandra I kako pri-
likom jedne od Njegoevih sahrana na ceremoniji uprilienoj 1925. i zapoetoj
Nikolajevim govorom sa svojih grudi skida i u sarkofag ubacuje albansku spome-
nicu, nakon ega sledi i ilasov komentar: Velikim se biva u dodiru s velikima u
velikim trenucima. Mada ga je i vest o marsejskom atentatu zatekla u Mitrovici,
autor je ovakvom evokacijom jednog istorijskog prizora izvrio oajniko prevred-
novanje i simboliki pristupio idealistikom (rojalistikom?) taboru.
147
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Kada je u Vlasti rekao da je Legendu napisao kao ortodoksni marksi-
sta, ilas je tek jednim delom govorio istinu. Ortodoksija mu je, naime, nala-
gala ne samo stav da nema drugog sveta izuzev materijalnog (to se u knjizi zaista
zastupa), nego i dosledno marksistiku (re)interpretaciju Njegoevog opusa, koju
usled opisane promene gledita nikada nee ponuditi. Sa gledita marksistikog,
ilasova se Legenda (za razliku od Mehringove) doima kao nedovreno delo, iji je
pisac mestimice toliko skrupulozan da se pribliava onoj vrsti tradicionalne socio-
logije koja je razmatranje sutine umetnikog dobrovoljno preputala estetici, i to
uz izvinjavanja koja su kako je jo ranih osamdesetih, u beogradskoj Knjievnoj rei,
drugim povodom ustvrdio Slavoj iek neretko poprimala histerine crte. Zato
je i Legenda bila otelovljenje nekakvog histerijskog materijalizma, koji je strahovao od toga
da obuhvati i istorijski posreduje vlastitu estetiku poziciju.
Danas, pak, ne morate biti marksista, niti materijalista, da biste u so-
ciologizaciji bilo kog fenomena pa i umetnosti, koja naravno jeste socijalni feno-
men ili do kraja. Neko je umesno primetio da je sociologija u nae doba postala
ideologija, a ne njeno prouavanje; postala je i estetika, a ne njeno kontekstualizo-
vanje. Bez obzira na to, kljuno pitanje je glasilo i glasi: gde stati? ilas je u jednom
trenutku podlegao porivu da se zaustavi, to se jasno vidi kako u finalu Legende (u
kojem je mlaka teza da je Njego poetski izrazio detinjstvo naeg naroda bila vari-
jacija na Marxov sud o Homeru), tako i u njegovoj docnijoj politikoj biografiji.
Takvo zaustavljanje bi se moglo uporediti sa situacijom koju je u jednom svom
fragmentu naslikao Robert Musil:
Taj oseaj napretka nije prijatan. Sasvim podsea na san u kome ovek jae
konja i ne moe da sjae jer se ovaj ni za trenutak ne zaustavlja. ovek bi se
lako poradovao napretku kad bi ovaj samo imao neki kraj. ovek bi rado
poeleo da se na tren zaustavi i da s visokog paripa progovori prolosti: Gle,
gde sam! Ali neugodan, zebnjiv razvitak ve ide dalje, pa ako je ovek neko-
liko puta dao svoj doprinos onda poinje da se osea bedno, s etrima tuim
nogama ispod trbuha, koje neumorno gone napred.
Zar Legenda svome piscu, dok je jo jahao na visokom paripu revolucije, nije pri-
skrbila slian oseaj neugodnog, zebnjivog razvitka, koji po pravilu prati ono to
je Eric Hobsbawm nazvao istorijskom dramom napretka? Stoga se na sudbinu iste
knjige odnose i opaske koje Musil iznosi u nastavku, dotiui se pojave straha od
vlastite prolosti. Svi mi, kazae on, samima sebi sa proticanjem ivota postajemo
daleki, na koncu moda i odbojni, pri emu je taj proces samootuenja utoliko in-
148
Re no. 84/30, 2014.
tenzivniji ukoliko vam i drugi stalno govore (kao to su ilasu stalno govorili) da ste
greili. Na sreu, tei nas tvorac nikada dovrenog oveka bez svojstava, postoji umet-
nost, i postoje knjige koje su osuene na trajanje zato to uvaju entuzijazam, en-
tuzijazam bez kostiju i pepela, onaj isti entuzijazam koji sagoreva bez ostatka, a
ipak ostaje da visi u okviru ili izmeu knjinih korica kao da se nita nije dogodilo.
Iz tog ugla posmatrano, Legenda o Njegou je iva ve i zbog toga to verba
volant, dok sve to je zapisano o(p)staje. Ali, ono to ju kao delo i kao delanje ini
vrednom lektire i dostojnom pamenja, jeste to to je ilas u njoj vie na vlastitu,
nego na tuu tetu poveo neravnopravnu borbu sa intelektualnim i knjievnim
okrujem u kojem je iveo. Kao autentini revolucionar, on je u idealistikom
balastu blagovremeno prepoznao veliku i teko savladivu opasnost po Jugoslaviju i
po socijalizam. A taj idealistiki balast, veli on u ovoj knjizi, koji kao mora jo
pritiskuje nae sopstvene mozgove, moe se iz naih glava izbaciti samo perom, a
ne maem.
Barem je u tome bio potpuno u pravu.
akon estodnevnog putovanja Transsibirskom e-
leznicom u pravcu Vladivostoka, na 8351. kilometru od
Moskve, voz se zaustavlja na stanici grada koji je po obli-
njim pritokama Amura, rekama Biri i Bidanu, nazvan
Birobidan (). Osim na ruskoj irilici, natpisi
na stanici ovog grada ispisani su i hebrejskim pismom
ija modifikovana forma karakterie jidi (jiddisch), tra-
dicionalni jezik istonoevropskih Jevreja koji se fonolo-
ki i gramatiki razlikuje od hebrejskog (ivrit). Iznena-
enje putnika to u blizini rusko-kineske granice vidi
natpise na jidiu biva dodatno pojaano izgledom trga
ispred eleznike stanice na kome centralno mesto zau-
zima fontana sa velikim sedmokrakim svenjakom (Meno-
ra) simbolom judaizma koji, izmeu ostalog, ukraava
i grb drave Izrael. Ovi neoekivani prizori na ruskom
Dalekom istoku simboliki potvruju da je grad Biro-
bidan sredite Jevrejske autonomne oblasti (
EAO), jedine autonomne oblasti
od osamdeset tri subjekta sadanje Ruske federacije.
1
Po
povrini teritorije (36.100 km2) EAO je slina Belgiji
i vea od Izraela, ali prema broju i gustini stanovnitva
(176.000 5 na km2) spada meu slabije naseljene de-
love Ruske Federacije. Nazivom oblasti Jevreji su ozna-
eni kao titularna nacija ove federalne jedinice uprkos
injenici da prema poslednjem popisu iz 2010. godine
ine samo 1 odsto njenog ukupnog stanovnitva (1.628),
1 Pored Jevrejske autonomne oblasti (EAO), od 1. marta 2008. godine
subjekti Ruske federacije su 21 republika, 46 oblasti, 9 krajeva,
4 autonomna okruga i 2 federalna grada. Razliiti po stepenu
autonomije, svi subjekti Federacije daju po dva predstavnika
u Savet Federacije ( ) koji, uz Dravnu dumu
( ), ini dvodomnu Federalnu skuptinu
( ), vrhovni pred-
stavniki i zakonodavni organ Ruske Federacije.
PROJEKT
BIROBIDAN:
OBEANA ZEMLJA
U SOVJETSKOJ
KOMUNALKI
MILAN SUBOTI
N
150
Re no. 83/29, 2013.
naspram 92,7 odsto etnikih Rusa i 2,8 odsto
Ukrajinaca.
2
Zvanino formirana 1934. godi-
ne kao administrativno-teritorijalna jedinica
Sovjetskog Saveza, EAO je bila zamiljena kao
sovjetski Sion u kome e, poput ostalih broj-
nih sovjetskih nacionalnosti, i sovjetski Jevreji
ostvariti pravo na teritorijalnu autonomiju.
Iako je projekt Birobidan dvadesetih i tri-
desetih godina prolog veka privlaio veliku pa-
nju jevrejske dijaspore, danas je od njega ostao
samo puki naziv lien izvornog sadraja i smisla.
Svedena na kuriozitet, Jevrejska autonomna
oblast predstavlja inspiraciju za snimanje gor-
ko-nostalginih dokumentaraca o slomu jedne
utopijske zamisli,
3
kao i predmet interesovanja
istoriara ruskog i sovjetskog jevrejstva u nji-
hovoj borbi protiv zaborava.
4
Ipak, bavljenje
istorijom nastanka i sloma projekta Birobi-
dan moe doprineti kako naem boljem ra-
zumevanju sovjetske nacionalne politike, tako i
tumaenju sloene dinamike reavanja Jevrej-
skog pitanja tokom imperijalnog i sovjetskog
perioda ruske istorije. Upravo praenje i in-
terpretacija ukrtanja ova dva tematska toka na
primeru stvaranja Jevrejske autonomne oblasti
predstavlja osnovni podsticaj za nastanak ovog
rada.
1. SOVJETSKA NACIONALNA
POLITIKA:
TERITORIJALIZACIJA ETNICITETA
I IZGRADNJA NACIJA
Tezu da je mirnodopski slom Sovjetskog Saveza
uticao na izmenu teorijskih pristupa njegovoj
istoriji moemo ilustrovati primerima novijih
tumaenja sovjetske nacionalne politike. Dece-
nijama dominantna paradigma totalitarizma
prema kojoj je SSSR bio tamnica naroda u
kojoj su brojne nacije drane u zatoenitvu cen-
tralne vlasti (partije) i veinskog, dravotvor-
nog naroda osporena je u savremenoj isto-
riografiji kao plod hladnoratovske ideologije i
teorijske simplifikacije.
5
Istina, to nije umanjilo
njenu popularnost u istoriografskim narativima
veine novonastalih postkomunistikih drava
koje uporno ispoljavaju sklonost da sopstvenu
prolost vide iz perspektive (nacionalnih) rtava
spolja nametnutog boljevizma. Ipak, u ozbilj-
2 Videti podatke na http://www.perepis-2010.ru/
3 Videti dva novija dokumentarna filma posveena Bi robidanu: LChayim, Comrade
Stalin! (Yale Strom, 2002); (. , 2005).
4 Prema jednom od njih: Pokuaj stvaranja Jevrej ske autonomne oblasti na sovjetskom
Dalekom isto ku u velikoj meri ostaje zaboravljen kako u sov jetskoj tako i jevrejskoj
istoriji. Delimino to je zato to istoriju piu pobednici, a ispalo je da su cioni sti glavni
takmaci Birobidana pobedili. Ipak, moramo se podsetiti da su mnogi pametni i pro-
nicljivi ljudi i ene bili snano posveeni jednoj ideji koja je propala. Treba da se zapi-
tamo zato su oni bili tako posveeni toj ideji, te da razmislimo o bilo kakvim poukama
koje mislimo da moemo izve sti iz te epizode (Gitelman, 1998: 11).
5 Osim sovjetskog sloma, burni razvoj studija nacionalizma osamdesetih godina imao
je znaajnu ulogu u odbacivanju tradicionalnog pristupa tumaenju nacionalnog
pitanja u SSSR. Vie o tome videti u mojoj knjizi Na drugi pogled. Prilog studijama naci-
onalizma, IFDT, Beograd, 2007: 137181.
151
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
nijim akademskim krugovima retko se dovodi u
pitanje Brubejkerova ocena prema kojoj je, upr-
kos korienju antinacionalistike reto rike, sovjetski
reim otiao mnogo dalje od bilo koje drava pre
ili posle njega u teritorijalnoj institucionalizaciji nacio-
nalnosti (nationhood) i etnike pripadnosti (ethnic
nationality) kao fundamentalnih drutvenih kate-
gorija, te da je, na taj nain, upravo taj reim
ne hotice stvorio politiko polje koje je veoma
po godovalo nacionalizmu (Brubaker, 1996: 17).
Nezavisno od Brubejkerovog teorijskog razma-
tranja nacionalizma, slinu ocenu formulisao je i
istoriar Jurij Sljoskin kada je u studiji o Sovjet-
skom Savezu kao komunalnom stanu
6
tvrdio
da je SSSR bio prva drava u istoriji koja je in-
stitucionalizovala etno-teritorijalni federalizam,
klasifikovala sve svoje graane na osnovu njihove
bioloke nacionalnosti i ozakonila preferencijal-
ni tretman izvesnih etniki definisanih delova
stanovnitva (Slezkine, 1994: 415). Obino se
u literaturi ova studija smatra prekretnicom u
te matizaciji sovjetske nacionalne politike jer je
u njoj, nasuprot prethodno dominantnoj pa-
radigmi tamnice naroda, snano naglaena
hronina etnofilija sovjetske vlasti koja je, prema
Sljoskinovom sudu, bila motivisana uverenjem
boljevika da afirmacija raznolikosti (nacional-
nih) formi drutvenog ivota predstavlja naj-
sigurniji put ka ostvarenju potpunog politikog
i dravnog jedinstva (socijalistikog sadraja).
Iako je formulisano u dramatinim okolnostima
raspada Ruske imperije, to uverenje boljevikih
voa nije bilo plod taktikog lukavstva kojim bi se
samo osigurao njihov opstanak na vlasti i zausta-
vio proces secesije imperijalnih periferija. Tezu
o pravu nacija na samoopredeljenje boljevici
su zagovarali i pre Revolucije,
7
da bi se, nakon
osvajanja vlasti i pobede u Graanskom ratu,
su oili sa problemom praktinog ostvarenja tog
dok trinarnog principa. Posle unutarpartijskih
spo rova o odnosu (proleterskog) internacio-
nalizma i (buroaskog) nacionalizma, ree-
nje je naeno u priznavanju prava svim naci-
onalnim i etnikim zajednicama na formiranje
sopstvenih teritorijalnih jedinica razliitog obima od
federativnih, saveznih i autonomnih republika,
preko autonomnih oblasti, okruga i rejona, sve
do posebnih nacionalnih seoskih sovjeta i kolho-
za koje su, u ukupnom zbiru, inile novi tip
(socijalistike) federacije.
8
Formiranje nekoliko
6 Sljoskin je ovu metaforu preuzeo od I. Varejkisa (), sovjetskog teoretiara
koji je 1924. godine SSSR opisao kao zajedniki stan ( ) u
kome nacionalne dravne jedinice, posebne republike i autonomne oblasti pred-
stavljaju zasebne sobe (vid. Slezkine, 1994: 415).
7 U svom prvom teorijskom radu o marksizmu i nacionalnom pitanju, koji je pisao u
Beu poetkom 1913. godine, Staljin istie: Pravo nacija na samoopredeljenje tj.
nacija se moe organizovati po svojoj elji. Ona ima pravo da organizuje svoj ivot
na naelima autonomije. Ima pravo da stupi sa drugim nacijama u federalni odnos.
Ima pravo i da se potpuno odvoji. Nacija je suverena, i sve nacije su ravnopravne
(, 1946: 310-311).
8 Sovjetsko reenje sastojalo se u irenju njihovog sistema nacionalno-teritorijalnih
jedinica na dole, do sve manjih teritorija od kojih je najmanja bila veliine jednog
sela (Martin, 2001: 33).
152
Re no. 83/29, 2013.
hiljada etno-teritorijalnih jedinica pretvorilo je
Sovjetski Savez u sloenu piramidu nacionalnih
teritorija koju je Sljoskin slikovito uporedio sa
tradicionalnim ruskim lutkama koje staju jedna
u drugu: Ubrzo je nacionalna demarkacija re-
zultovala zbunjujuom i gotovo neogranienom
kolekcijom etnikih matrjoki (nesting dolls). Svi
neruski narodi bili su nacionalnosti koje imaju
pravo na sopstvene teritorijalne jedinice, a sve
nacionalno definisane grupe koje su ivele na
neijim tuim teritorijama postale su nacio-
nalne manjine s pravom na svoju zasebnu terito-
riju (Slezkine, 1994: 430). Reju, odbacivi
dva uobiajena modela reavanja statusa nacio-
nalnih manjina (kako asimilaciju mnogobrojnih
etnikih grupa u jednu naciju, tako i politiku
ostvarenja eksteritorijalne kulturne autonomi-
je), boljevici su od 1923. godine gradili jedin-
stveni sistem koji je, prema njihovom uverenju,
maksimalnom broju pojedinaca trebalo da
omo gui ivot na sopstvenoj nacionalnoj teritoriji kako
bi sauvali svoju nacionalnost (Martin, 2001: 33).
Uvereni da ostvarenje konanog istorijskog
cilja (izgradnja komunizma) zahteva pretho-
dno pretvaranje etnikih grupa koje se nalaze na
razliitim stupnjevima istorijskog razvoja u jedna-
ke i punopravne nacije,
9
boljevici su, uprkos
doktrinarnoj kritici nacionalizma kao buroaske
ideologije, svesno preuze li ulogu graditelja na-
cija (nation-builders; ): Ovi inter-
nacionalistiki nacionalisti... pokuali su da spoje
nacionalistike zahteve za nacionalnu teritoriju,
kulturu, jezik i elite sa socijalistikim zahtevom za
ekonomski i politiki unitarnu dravu... Koristei
poznatiju boljeviku terminologiju, moe se rei
da je Partija postala avangarda neruskog nacionalizma.
Ba kao to je rukovodea uloga Partije bila nuna
da bi se proletarijat poveo od sindikalistike svesti
do revolucije, tako Partija moe povesti nacional-
ne pokrete izvan buroaskog primordijalizma, do
internacionalnog nacionalizma (Martin, 2001:
15). Istina, razlikujui velikodravni (imperi-
jalno-ruski) nacionalizam od reaktivnog nacio-
nalizma brojnih ugnjetenih nacija,
10
boljevici
su smatrali da samo ovaj drugi, kao vid antikolo-
nijalne emancipacije, zasluuje podrku, dok su
u prvom videli glavnu opasnost za ostvarenje
novog tipa drutva. Politika partijskog pokrovi-
teljstva nad neruskim nacionalizmima poivala
je na uverenju da e zadovoljenje njihovih zahteva
omoguiti (kasnije) klasno diferenciranje unutar
ugnjetenih nacija, ubrzati njihov istorijski ra-
zvoj, te uticati na njihovo prihvatanje sovjetske
vlasti kao domae, a ne kao pukog produetka
9 Sve nacije pa i sve narodnosti (nationality), bez obzira koliko su zaostale bile
su jednake jer su bi le jednako suverene, tj. jer su sve imale ista prava (Slezkine,
1994: 416).
10 Kao to je poznato, Lenjinov napad na velikoruski ovinizam predstavljao je proi-
renje njegove teorije imperijalizma na podruje nacionalnih odnosa unutar Sovjetskog
Saveza u kome je dominantna i razvijenija nacija nosila istorijsku krivicu imperi-
jalne eksploatacije manjih i zaostalijih nacija. Iz toga je izveden logian zakljuak
da je nacionalizam dominantne nacije sumnjiv zbog svoje intrinsino ovinistike
prirode, dok nacionalizam ugnjetenih i zaostalih nacija zasluuje podrku sve dok
ne naruava vie interese meunarodnog proletarijata (Vujai, 2007: 159).
153
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
spolja nametnute, kolonijalne dominacije.
11

Stoga su formiranje nacionalno definisanih te-
ritorija, insistiranje na slubenoj upotreba na-
cionalnih jezika, ubrzano stvaranje i promocija
(komunistikih) elita unutar manjinskih grupa,
te dravna podrka razvoju nacionalnih kultura
predstavljali strateke pravce boljevikog reava-
nja nacionalnog pitanja. Uprkos modifikaci-
jama te politike nakon 1938. godine (kojima je
redefinisan status i integrativna funkcija vein-
skog ruskog naroda kao prvog meu jednakim
u sovjetskoj ), postojanje poseb-
nih nacionalnih teritorija, afirmacija nacional-
nih kultura i promocija indogenih elita nisu se
dovodile u pitanje: U celom sovjetskom stanu
bilo je sada neto manje soba, ali one koje su
preostale bile su raskono ukraene domaim
relikvijama, predakim satovima i s ljubavlju
sauvanim porodinim portretima (Slezkine,
1994: 446).
12
Bez detaljnijeg izlaganja istorije sovjetskog
reavanja nacionalnog pitanja,
13
treba imati
na umu da su promene nacionalne politike sre-
dinom tridesetih godina u teorijskom diskursu
bile praene pomeranjem od poetnog mo-
dernistikog shvatanja nacija ka naglaavanju
njihove primordijalne zasnovanosti i trajno-
sti. Naime, mnogo pre formulisanja savreme-
11 Pored navedene tri osnovne pretpostavke boljevike nacionalne politike marksi-
stike (o prirodi nacionalizma kao maskirajue, nadnacionalne ideologije); mo-
dernizacijske (prema kojoj je konsolidacija nacija nuni stupanj drutveno-istorijskog
razvoja); i antikolonijalne (opravdanost nacionalizma ugnjetenih nacija nasuprot
nacionalizmu ugnjetake nacije) Martin navodi i Pijemontski princip kao
etvrti faktor prema kome je afirmacija nacionalno-teritorijalne autonomije po-
graninih manjina trebalo da ima pozitivan efekat na spoljnopolitiki poloaj So-
vjetskog Saveza.
12 Ili, kako to bez upotreba metafora, naglaava Martin: Od 1938. godine Sovjetski
Savez je imao novo nacionalno ustrojstvo... One sovjetske nacije koje nisu smatrane
suvie malim (pa stoga podlone asimilaciji ili etnikom stapanju), ili tako nelojal-
nim da podleu deportaciji ili unitenju, bile su priznate kao socijalistike nacije
sa primordijalnim etnikim korenima. Iz praktinih razloga one su priznate kao
trajni, veiti deo socijalistikog Sovjetskog Saveza... Iako su Rusi sada igrali vodeu
ulogu u Sovjetskom Savezu... to nije bila nacionalna drava. Nikada nisu uinjeni
pokuaji da se stvori ni sovjetska nacija, niti da se SSSR pretvori u rusku nacio-
nalnu dravu. Sovjetski narod bio je prevashodno jezika figura koja se najee
koristila kao skraenica za oznaku vatrenog patriotizma i spremnosti svih, po svojoj
nacionalnosti razliitih, sovjetskih naroda da brane SSSR od spoljanje agresije
(Martin, 2004: 460-461).
13 Pored citiranih radova Sljoskina i Martina, videti opirnije o tome u: Ronald G.
Suny, The Revenge of the Past: Nationalism, Revolution, and the Collapse of Soviet Union, Stanford,
1993; Jeremy Smith, The Bolshevik and the National Question 1917-1923, London, 1999;
Francine Hirsch, Empire of Nations. Ethnographic Knowledge and the Making of the Soviet Union,
Cornell, 2005; R. Suny, T. Martin (ur.), A State of Nations. Empire and Nation-Making
in the Age of Lenin and Stalin, Oxford, 2001.
154
Re no. 83/29, 2013.
nih uenja o nacijama kao drutveno-istorijskim
konstruktima, rane sovjetske (marksistike)
teorije definisale su nacije kao istorijski nastale
zajednice koje karakteriu modernu kapitali-
stiku epohu ljudske istorije: Nacije nisu pisao
je Staljin 1913. godine ni rasne, ni plemenske, ve
istorijski nastale zajednice ljudi (, 1946: 293).
14

Ve samo naglaavanje injenice nastanka naci-
ja impliciralo je mogunost njihovog nestan-
ka, a povezivanje sa kapitalistikim nainom
proizvodnje projektovalo je taj nestanak (afir-
maciju internacionalizma) u epohu socijalisti-
ke izgradnje koja zavrava komunizmom kao
okonanjem dosadanje istorije. Poto su pre-
ma marksistikom uenju drutvene klase, a
ne nacije, osnovni akteri itave ljudske isto-
rije, vladavina proletarijata je, po definiciji,
oznaavala poetak postnacionalne epohe. Ovo
doktrinarno uverenje (najjasnije formulisano
u radovima Roze Luksemburg) bilo je, uprkos
teorijsko-marksistikoj doslednosti, sasvim ne-
realistino Revolucija je izvedena u istorijsko-
drutvenom kontekstu u kome se nacionalni
pokreti nisu mogli zanemariti kao puki ostatak
prolosti. Naprotiv, u ratnom i revolucionar-
nom raspadu Ruske imperije nacije i naciona-
lizmi bili su mnogo stvarniji od drutvenih
klasa o kojima je govorila marksistika teorija i
boljevika politika.
15
Boljevici su to objanja-
vali nasleem imperijalne prolosti i nejedna-
kim drutveno-istorijskim razvojem nacionalnih
i etnikih zajednica od kojih su se neke one
kulturno zaostale na evolutivno koncipiranoj
lestvici istorijskog progresa jo nalazile u pred-
kapitalistikom stanju. Upravo stoga su dvade-
setih godina koncipirane ranije pomenute mere
pozitivnog delovanja drave
16
pomou kojih
bi se ubrzao nacionalni razvoj ne samo zaosta-
lih (istonih), ve i razvijenih (zapadnih) nacija i
etnikih zajednica Sovjetskog Saveza. Prve su za
14 Gotovo svi savremeni teoretiari nacionalizma slau se sa izvornom boljevikom
premisom da je pojava nacija i nacionalizma posledica prelaska iz tradicionalnog u
moderno drutvo. Istina, oni ne povezuju taj prelazak, poput Lenjina i Staljina, sa
nastankom kapitalizma. Veina njih bi veu vanost pridala faktorima poput rasta
centralizovanih drava, ideologije i industrijalizacije (Martin, 2000: 350).
15 Nasledivi razbijenu i fragmentiranu klasnu strukturu ruskog drutva posle Revo-
lucije, boljevici su se nali u obavezi da izmisle klase koje su, na osnovu njihovih
marksistikih uverenja, prosto morale postojati. To predstavlja sjajnu potvrdu Burdi-
jeovog stava da su klase u realnom svetu bar delimino proizvod marksistike teorije
koja tvrdi da ih samo opisuje (Fitzpatrick, 2005: 29).
16 Stoga Martin Sovjetski Savez odreuje kao imperiju pozitivnog delovanja ili po-
zitivne diskriminacije (Affirmative Action Empire): Novi fenomen zasluuje novu ter-
minologiju. Sovjetski Savez kao nacionalni entitet moe najbolje biti opisan kao
imperija pozitivnog delovanja... Sklon sam tom nazivu jer... najbolje opisuje iza-
branu sovjetsku politiku: pozitivno delovanje ( ) umesto
neutralnosti. Sovjetski Savez je bio prva drava u svetskoj istoriji koja je organizovala
programe pozitivne diskriminacije za nacionalne manjine i nijedna zemlja do sada
nije dostigla tako iroki obim pozitivnog delovanja (Martin, 2004: 1718).
155
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
kratko vreme morale prei put od plemenskog
do nacionalnog stupnja razvoja,
17
dok su druge,
tek potpunim ostvarenjem spoljanjih formi
nacionalnog postojanja, mogle iiveti svoje
nacionalistike aspiracije kako bi se, konano,
okrenule sledeoj, vioj fazi razvoja izgradnji
besklasnog drutva pod vostvom (sopstvenog)
proletarijata organizovanog u internacionali-
stiku avangardu. U oba sluaja, teritorijalna
institucionalizacija nacionalnosti na subdrav-
nom nivou pretpostavljala je identifikovanje
celokupnog stanovnitva prema kriterijumu
etnikog porekla, pa je nacionalna pripadnost
pojedinaca postala injenica od sutinske vano-
sti.
18
Kako je napretkom u izgradnji socijalizma
(likvidacijom klasa) klasifikacija graana pre-
ma klasnoj pripadnosti gubila na znaaju, a
celo stanovnitvo pretvoreno u homogenu kate-
goriju (sovjetskog) radnog naroda (sa razlii-
tim stalekim privilegijama i obavezama spram
drave), ispostavilo se da je etnika pripadnost
ostala jedini trajni kriterijum socijalne klasifika-
cije i individualne identifikacije: Ukratko, slu-
beno je priznato klase i njihove ideologije
dolaze i prolaze, a nacionalnosti ostaju. U zemlji
slobodnoj od drutvenih konflikta, etnika na-
cionalnost postala je jedini smisleni identitet
(Slezkine, 1994: 449).
Dugorono gledano, usvajanje primordi-
jalnog koncepta nacije (trajnih zajednica iji
pripadnici dele nacionalni karakter ili suti-
nu), kombinovano sa ranije uspostavljenim et-
noteritorijalnim federalizmom, vodilo je raspadu
Sovjetskog Saveza. Slabljenjem ideolokog ara i
nestankom socijalistikog sadraja (proleter-
skog univerzalizma olienog u jedinstvenoj Par-
tiji), ostale su etablirane samo nacionalne for-
me kao jedino dostupne kognitivne i drutvene
kategorije: U skladu sa Veberovom metaforom
skretniara, one su odredile ine (kognitivni
okvir) po kojima je delanje gurano dinamikom
materijalnih i idealnih interesa. Na taj nain, te
kategorije (teritorijalne i etnike nacionalnosti
M. S.) snano su doprinele slomu Sovjetskog
Saveza, te strukturno uticale na potonje (postko-
munistike) nacionalistike politike (Brubaker,
17 Poput nomadskih malih naroda Severa koji su, prema reima jednog partijskog
aktiviste, za deset godina morali proi put razvoja koji je ruski narod prolazio hi-
ljadu godina jer je Kijevska Rusija pre hiljadu godina ve bila na viem stupnju
kulture, nego mali narodi Severa danas (cit. prema: Slezkine, 1994a: 220).
18 Reim je podelio graane u skup iscrpno i meusobno iskljuujuih etnikih naci-
onalnosti ukupno preko stotinu. Jednom kodifikovana, etnika nacionalnost nije
sluila samo kao statistika kategorija ili osnovna jedinica socijalnog raunovodstva, ve
i, to je mnogo karakteristinije, kao status koji je svakom obavezno pripisivan. Njega je
svakom odreivala drava na osnovu porekla ve pri roenju, i on je bio upisivan u
lina identifikaciona dokumenta. Taj status se beleio u gotovo svim poslovima sa
birokratijom i u svim zvaninim transakcijama. On je korien u kontroli pristupa
viem obrazovanju i nekim poeljnijim radnim mestima, ograniavajui anse nekim
nacionalnostima, posebno Jevrejima, i favorizujui druge putem politike preferen-
cijalnog tretmana takozvanih titularnih nacionalnosti u njihovim sopstvenim re-
publikama (Brubaker, 1996: 18).
156
Re no. 83/29, 2013.
1996: 18). Ali, nezavisno od dugoronih posledi-
ca boljevike politike jaanja nacionalnog parti-
kularizma (kako ranim procesom teritorijalizacije
nacionalnosti, tako i kasnijom kodifikacijom in-
dividualne etnike pripadnosti), za razmatranje
statusa sovjetskih Jevreja znaajniji je jedan od
pokazatelja usvajanja primordijalistikog koncep-
ta nacije koji se u sovjetskoj politici ispoljavao
od sredine tridesetih godina. Naime, paralelno
sa pozitivnom diskriminacijom brojnih sovjet-
skih nacionalnosti, pojedine nacionalne zajedni-
ce upravo su tada bile oznaene neprijateljskim
nacijama i izloene merama nasilne deportaci-
je. Tako je praksa etnikog ienja kojim su
obuhvaene pogranine nacionalne dijaspore
ije su matine drave izvan Sovjetskog Saveza
19

zamenila raniju podrku nacionalnih (teritori-
jalnih i kulturnih) formi njihovog nacionalnog
razvoja motivisanu pijemontskim principom.
Ako ostavimo po strani spoljnopolitike razloge
(strah od nelojalnosti manjina u pograninim
oblastima) i unutranje politike povode (otpor
kolektivizaciji), ova radikalna promena odnosa
prema nacionalnim manjinama i itavim naci-
jama predstavljala je jasan pokazatelj usvajanja
esencijalistikog shvatanja nacije kao istorijske
trajne zajednice sa karakteristikama koje deter-
miniu ponaanje svih njihovih individualnih
pripadnika. Stvaranje sovjetskog Siona i njego-
va kasnija sudbina predstavlja, po mom miljen-
ju, dobar primer za praenje obe ovde skicirane
faze sovjetske nacionalne politike u kojima su se
preplitale i smenjivale mere izgradnje nacija sa
periodima njihovog izlaganja represiji.
2. NACIJA BEZ ZEMLJE:
SOVJETSKI JEVREJI U POTRAZI
ZA TERITORIJOM
U sovjetskom asopisu posveenom razmatranju
nacionalne politike jedan od urednika i vodeih
autoriteta za pitanja nacionalnosti imon Di-
mantajn ()
20
objavio je 1935. godi-
ne lanak Odgovor na pitanje: predstavljaju
li Jevreji, u naunom smislu, naciju? Pi ta nje iz
naslova upuivalo je na dilemu oko nacionalnog
statusa Jevreja, a Dimentajnov odgovor polazio
je od Staljinovog kanonskog teksta o marksizmu i
nacionalnom pitanju u kome je nacija defini-
sana kao istorijski nastala stabilna zajednica ljudi
ponikla na osnovu zajednikog jezika, teritorije,
ekonomskog ivota i psihikog mentaliteta izrae-
nog u zajednikoj kulturi (, 1946: 296).
Prema ovoj objektivistikoj definiciji, jedino
postojanje svih nabrojanih zajednikih karakte-
ristika neku etniku zajednicu ine nacijom.
Stoga je Staljin, polemiui sa austrijskim marksi-
19 Od 1935. do 1938. godine ovim merama obuhvaeni su: Poljaci, Nemci, Finci,
Estonci, Letonci, Korejci, Kinezi, Kurdi i Iranci. Kasnija praksa ukljuivala je
vei broj dijaspora, ali i indogenih naroda SSSR. Opirnije o tome videti u:
Pavel Polian, Against Their Will: The History and Geography of Forced Migrations in the USSR,
Budapest: CEU Press, 2004; Terry Martin (1988): The Origins of Soviet Ethnic
Cleansing, The Journal of Modem History, 70 (4): 813861.
20 ( ) roen 1886, kolovan za rabina, od 1904.
lan RSDRP, predsednik Jevrejskog komesarijata i OZET-a, zagovornik stvaranja
EAO. Ubijen 1938. godine.
157
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
stima i ideolozima (jevrejskog) Bunda,
21
tvrdio
da Jevreji nisu jedinstvena nacija jer, uprkos
religiji, zajednikom poreklu i nekim ostacima
nacionalnog karaktera, oni govore razliite je-
zike, nisu povezani u jedinstven ekonomski sistem
i ive na meusobno udaljenim teritorijama. Kao
nacionalna manjina u uslovima kapitalizma koji
pogoduje sve veem meanju nacionalnosti, Je-
vreji su izloeni ubrzanom procesu asimilacije jer
religija sve vie gubi na znaaju u savremenom, se-
kularnom drutvu.
22
Tadanju Staljinovu podr-
ku procesu asimilacije Jevreja (koja ini izlinim
organizacionu posebnost jevrejskog socijaldemo-
kratskog pokreta i zahteve za institucionalizaci-
ju njihove kulturne autonomije) delili su i oni
Jevreji koji su, kao lanovi boljevike partije, u
ime opteljudske emancipacije odbacivali naci-
onalni (etniki i kulturni) partikularizam: Ve-
ina jevrejskih pobunjenika nije se borila protiv
drave da bi postali slobodni Jevreji, ve da bi se
oslobodili od jevrejstva i, na taj nain, postali
potpuno slobodni. Njihov radikalizam nije bio
osnaen njihovom nacionalnou, ve ga je jaala
borba protiv nacionalnosti... Za mnoge jevrejske
socijaliste, biti internacionalista znailo je ne biti
uopte Jevrejin (Slezkine, 2004: 152).
23
21 Bund (Allgemeyner Idisher arbeyterbund in Lita, Poylen un Rusland/
, ) socijalistika, jevrejska radnika partija (Savez) osno-
vana u Vilnusu 1897. godine, deo Ruske socijal-demokratske radnike partije ()
od njenog osnivanja 1898. Zbog zalaganja za jevrejsku nacionalno-kulturnu autonomi-
ju, te autonomno organizaciono delovanje meu jevrejskim radnicima, Bund je posle
rascepa ruske socijal-demokratije na boljevike i menjevike bio deo manjinske
frakcije, te su ga boljevike voe otro kritikovale. Posle Revolucije, deo Bunda je
pristupio boljevicima i uao u vostvo Jevrejskih sekcija. Opirnije o Bundu videti:
Ezra Mendelsohn, Class Struggle in the Pale: The Formative Years of the Jewish Workers Movement in
Tsarist Russia, Cambridge University Press, 1970; Jonathan Frankel, Prophecy and Politics,
Cambridge University Press, 1981 (Ch. 4).
22 Na taj nain, umetnuti u oblasti drugih nacija kao nacionalne manjine, Jevreji
koji i kao industrijalci i trgovci i kao ljudi slobodnih profesija uglavnom opsluuju
tue nacije prirodno se tim nacijama prilagoavaju u pogledu jezika i drugih stva-
ri. Sve to, povezano sa sve veim meanjem nacionalnosti koja je svojstvena razvijenim
formama kapitalizma, vodi ka asimilaciji Jevreja. Unitenje Zone naseljavanja (u
Rusiji M. S. ) moe samo ubrzati asimilaciju (, 1946: 333334).
23 U tom pogledu, ilustrativan je primer Trockog koji se nacionalno identifikovao
kao socijaldemokrata. U autobiografiji on naglaava mladalaki radikalni raskid
sa jevrejskim porodinim miljeom: I u selu i u gradu iveo sam u malograanskoj
sredini u kojoj su glavni napori bio usmereni na sticanje... Instinkti sticanja, malo-
graanski nain ivota i pogled na svet od njih sam se otisnuo snanim trzajem, za
ceo ivot. Takoe, on u injenici nacionalne ugnjetenosti nije video osnovni uzrok
svog revolucionarnog angamana: Nacionalna neravnopravnost je, verovatno, po-
sluila kao jedan od skrivenih podsticaja za nezadovoljstvo postojeim sistemom, ali
se taj motiv potpuno rastvorio u drugim pojavama drutvene nepravde i nije igrao,
ne samo osnovnu, ve uopte ni samostalnu ulogu (, 1929; V).
158
Re no. 83/29, 2013.
injenicu da je pobuna radikalnih jevrej-
skih revolucionara bila usmerena ne samo protiv
postojeeg reima, ve i protiv sopstvene nacio-
nalne tradicije esto gube iz vida oni koji, nagla-
avajui njihovo uee u boljevikom pokretu,
Oktobarsku revoluciju smatraju nekom vrstom
jevrejske zavere. Iako je rusko drutvo kasnog
imperijalnog perioda povealo mogunosti za
integraciju Jevreja,
24
treba imati u vidu da je
zakonska diskriminacija ostala na snazi sve do
februara 1917. godine, dok je narodni antise-
mitizam obeleio kriznu deceniju starog rei-
ma ispoljavajui se u periodino ponavljanim
talasima pogroma. Ratna i poratna zbivanja, kao
i politika antiboljevikih snaga u bivoj Zoni
naseljavanja,
25
svakako su doprineli jaanju
simpatija za boljevizam kod jevrejskog stanov-
nitva koje je, ipak, u velikoj veini bilo sklono
cionizmu
26
i umerenim frakcijama socijalisti-
kog pokreta. Do Revolucije relativno malobrojni
boljevici jevrejskog porekla bili su ne samo asi-
milovani u rusku intelektualnu i revolucionar-
nu tradiciju, ve i veoma kritiki distancirani od
sopstvenog etnikog miljea kako od tradicio-
nalnog naina ivota u jevrejskim mestacima
(shtetl), tako i od vrednosti svojih sunarodnika,
pripadnika graanske elite: Na ovaj ili onaj na-
in, svi revolucionari su oceubice. Ali, malo je
takvih koji su, u tom pogledu, bili tako dosledni
i eksplicitni kao jevrejski radikali kasnog XIX i
ranog XX veka (Slezkine, 2004: 97). Za razliku
od znatno brojnijih pristalica cionizma, njihova
privrenost nije bila usmerena prema naciji,
ve ka ostvarenju opteljudske emancipacije
nezavisne od nacionalnih i etnikih podela. Po-
to proleteri nemaju domovinu, Staljinova
tvrdnja da Jevreji nisu nacija u pravom znae-
nju te rei, ostavljala ih je sasvim ravnodunim.
Posle pobede boljevika Staljinova definicija
nacije, kombinovana sa Lenjinovom teorijom
imperijalizma, posluila je kao teorijska osnova za
formulisanje nacionalne politike koju je Partija
praktiki sprovodila stvaranjem Sovjetskog Sa-
veza. Ranije pomenuti procesi nacionalizacije
() razliitih subjekata socijalistike
federacije bili su rukovoeni potrebom konsoli-
dacije etnikih zajednica u punopravne nacije
(ostvarenjem elementa njihove teritorijalnosti,
afirmacijom maternjih jezika, razvojem celovite
ekonomske strukture, te naglaavanjem selektivno
24 Videti o tome vie u: Benjamin Nathans, Beyond the Pale: The Jewish Encounter with Late
Imperial Russia, Berkley: California University Press, 2002
25 Procenjuje se da je ukupni broj pogroma u periodu 19181921, uglavnom u Ukra-
jini, vei od dve hiljade pola miliona Jevreja ostalo je bez domova, trideset hiljada
je ubijeno, a ukupno sa onima koji su umrli od rana ili bolesti prouzrokovanih
pogromima, bilo je oko 150 hiljada mrtvih Jevreja... Jevreji su Crvenu armiju
poeli smatrati svojom zatitnicom (Gitelman, 2001:70). O razliitim interpre-
tacijama i procenama rtava videti: Oleg Budnitskii (2001), Jews, Pogroms, and
the White Movement: A Historiographical Critique, Kritika: Explorations in Russian
and Eurasian History 2(4): 123.
26 Mada je [Februarska] revolucija Jevrejima u Rusiji obeala bolju budunost, od
svih politikih grupa meu Jevrejima najbrojniji je bio cionistiki pokret obu-
hvatao je 300.000 lanova u 1.200 naseljenih mesta (Gitelman, 2001: 63).
159
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
izabranih kulturnih osobenosti koje odreuju
njihove nacionalne karaktere). Reju, zatee-
no mnotvo etnikih zajednica (nacionalnosti)
pretvarano je u nacije institucionalizacijom i
razvojem upravo onih objektivnih karakteristika
koje su sadrane u Staljinovoj definiciji. Naravno,
etnike dijaspore i mali narodi nisu mogli po-
stati titularne nacije sa republikim statusom,
ali njihova teritorijalna autonomija dosledno
je ostvarivana na niim nivoima (od okruga, do
seoskog sovjeta i kolhoza) uz priznanje njiho-
ve kulturne osobitosti i mere podrke njihovom
drutveno-ekonomskom i kulturnom razvoju.
U tom pogledu, Jevreji nisu bili izuzetak kao
nacionalna manjina na podruju bive Zone na-
seljavanja (SSR Ukrajine i Belorusije) obrazovali
su svoje nacionalne rejone, gradske i seoske sovje-
te.
27
Zbog njihove teritorijalne disperzije (poja-
ane ratnim deportacijama iz Zone) jevrejska au-
tonomija nije mogla rezultovati formiranjem vee
teritorijalno-administrativne jedinice. S druge
strane, zahvaljujui visokom stepenu pismenosti
i migracijama ka ranije nedostupnim gradovima
unutranje Rusije, Jevreji su se brzo i uspeno
integrisali u strukture postrevolucionarnog rei-
ma,
28
to je, u perspektivi, vodilo njihovoj asi-
milaciji koju su, pre Revolucije, boljevici podr-
avali.
29
Sa novim kursom sovjetske nacionalne
politike usmerenim ka podrci izgradnji nacija,
promenjen je odnos Partije prema asimilaciji
jevrejskog stanovnitva poput svih ostalih so-
vjetskih nacionalnosti, Jevreji su sada morali
biti obuhvaeni merama nacionalne konso-
lidacije.
30
Na nivou dravnog aparata za to je
operativno bio zaduen Komesarijat za jevrejska
pitanja ( - deo Komesarijata za nacio-
27 Na primer, 1929. godine u Ukrajini je bilo 2 jevrejska nacionalna rejona (vee
nacionalno kompaktne teritorije), 92 seoska sovjeta i 66 gradskih sovjeta. U Belo-
rusiji su samo Poljaci obrazovali nacionalni rejon, a Jevreji su imali 1933. godine
24 nacionalna sovjeta (videti statistike podatke u Martin, 2004: 40; 49).
28 Prema zapisu Dimantajna, Lenjin je isticao da su konsolidaciji sovjetskog reima
u velikoj meri doprineli Jevreji koji su se, nakon rata, nali u unutranjosti Rusije i
preuzeli administrativne i organizacione poslove u dravnom aparatu: Oni su osje-
tili tu optu sabotau sa kojom smo se, odmah posle Oktobarske revolucije, suoili
i koja je za nas bila veoma opasna... Uspeli smo da ovladamo dravnim aparatom i
da ga u znaajnoj meri izmenimo, zahvaljujui toj rezervi pismenih i, manje ili vie,
razboritih, trezvenih novih inovnika (, 1924: 17-18). Prema Frankelu: Za
obrazovane, ambiciozne, energine i na slubu novom reimu spremne Jevreje otvo-
rio se put po lestvici socijalnog uspona ka vrhu. Integracija koja je u Zapadnoj Evropi
i posle emancipacije ostala usporen proces, ovde se odvijala u do tada nevienom
ritmu (, 2004: 515).
29 Jedan od pokazatelja ubrzane asimilacije je nagli rast meovitih brakova (1920. godine
34 odsto), kao i injenica da je 1939. godine 55 odsto Jevreja ruski jezik smatralo
maternjim (videti , 2005: 102).
30 Kako je to razjasnio Staljin 1929: Svakako vam je poznato da je politika asimilacije
bezuslovno iskljuena iz arsenala marksizma-lenjinizma kao politika antinarodna,
kontrarevolucionarna, kao pogubna politika (, 1949: 347).
160
Re no. 83/29, 2013.
nalna pitanja na ijem elu je bio Staljin), pod
ideolokim vostvom posebnih Jevrejskih sekci-
ja () koje su formirane unutar boljevi-
kih partijskih organizacija. U partijskoj dravi ove
dve organizacione forme bile su praktino sjedi-
njene u naporima reavanja Jevrejskog pitanja
u novim okolnostima izgradnje socijalizma. Dva
vida tog pitanja bila su tesno povezana onaj
klasni koji je aktivnostima Partije (njenih Je-
vrejskih sekcija) vodio zaotravanju klasne borbe
unutar jevrejske populacije i ostvarenju dikta-
ture (jevrejskog) proletarijata, kao i onaj drav-
no-administrativni koji se odnosio na izgradnju
institucija jevrejske nacionalne autonomije, te se
bavio svim onim teritorijalnim, ekonomskim,
kulturno-obrazovnim i jezikim pretpostavka-
ma konsolidacije Jevreja u (sovjetsku) naciju.
Njihov meusobni odnos ilustruje kompleksnost
sovjetske politike u kojoj su se mere sprovoenja
klasne borbe i politike izgradnje nacije esto
preklapale i bile meusobno sukobljene.
Klasna borba (predvoena Jevsekcijama)
vodila je ukidanju kagala (kehila) kao tradici-
onalnog oblika drutvenog organizovanja,
31

marginalizaciji starih verskih i socijalnih elita,
liavanju graanskih prava klasno tueg je-
vrejskog stanovnitva (), voenju ate-
istike propagande i borbe protiv judaizma, te
kritici i zabrani konkurentskih socijalistikih i
sitno-buroaskih (cionistikih) grupa i po-
kreta. U toj borbi boljevici su se rukovodili
Lenjinovim stavom formulisanim 1913. godine
(tokom polemike sa Bundom) da je jevrejska na-
cionalna kultura parola rabina i buruja, parola
naih neprijatelja (, 1924: 61). S druge
strane, brojne partijske rezolucije, politike i
propagandne aktivnosti bile su odluno usme-
rene protiv ispoljavanja antisemitizma koji je osu-
ivan kao porok caristikog reima i instrument
njegove manipulacije masama.
32
Borba protiv
antisemitizma i tradicionalnih oblika drutve-
nog i privrednog ivota Jevreja bile su sjedinje-
ne u politici boljevika: Objavivi antisemiti-
zam kontrarevolucionarnim usmerenjem, novi
reim je istovremeno razvio kampanju kritike i
kriminalizacije ekonomski najvanije funkcije
31 Na Prvoj konferenciji Jevrejskih sekcija odranoj u Moskvi oktobra 1918. godine
doneta je Rezolucija u kojoj je istaknuto: Razliite institucije koje su do sada upra-
vljale tradicionalnom optinskom organizacijom, takozvanom kehilom, vie nee imati
nikakvu funkciju u naem ivotu... Posle proleterske pobede u Oktobarskoj revoluciji
jevrejski radnici su preuzeli vlast i ustanovili diktaturu proletarijata u jevrejskoj za-
jednici. Sada oni pozivaju jevrejske mase da se ujedine oko jevrejskog komesarijata
kako bi se osnaila njegova vlast(-, , 2006: 262).
32 Videti, na primer, Dekret Narodnih komesara od 27. jula 1918. godine: Sva-
ki put kada je bilo neophodno da gnev naroda skrene sa sebe, samodravlje ga
je upravljalo na Jevreje sugeriui zaostalim masama kako, navodno, sva njihova
beda potie od Jevreja. Pri tome su jevrejski bogatai uvek nalazili za sebe zatitu,
a od progona i nasilja stradala je jevrejska sirotinja... Savet Narodnih komesara
objavljuje da su antisemitski pokret i pogromi Jevreja pogibeljni za stvar radnike
i seljake revolucije i poziva radni narod Socijalistike Rusije da se svim sredstvima
bori protiv tog zla (u , 1924: 83).
161
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
posrednika sa kojom je bila povezana veina
Jevreja koji su iveli na teritoriji bive Zone na-
seljavanja (, 2010). Tako su uobiajene
antisemitske predstave Jevreja, koje su sadr-
ale itav niz negativnih karakteristika (verski
fanatizam, eksploatatorske ekonomske aktiv-
nosti, nacionalistika zatvorenost...), posluile
kao meta kritike i samih boljevika lanova
Jevrejskih sekcija.
33
Ovaj paradoks, uslovljen
odreenjem jevrejstva pomou religije i per-
cepcijom Jevreja kao preteno neproizvodnog,
trgovako-buroaskog i parazitskog drutve-
no-ekonomskog sloja, podsticao je boljevike
da tragaju za formulisanjem novog sekularnog
koncepta jevrejske nacije osloboenog od onih
tradicionalnih sadraja koji su (zlo)upotreblja-
vani u popularnim antisemitskim predstavama i
pokretima. Upravo zbog konstitutivne uloge vere
u odreenju i odranju jevrejskog nacionalnog
i kulturnog identiteta, pripadnici Jevrejskih
sek cija su u okviru boljevikog antireligijskog
fronta posebnu revnost ispoljavali u napadima
na judaizam.
34
Niz njihovih aktivnosti poput
zatvaranja sinagoga i zabrana tradicionalnih ko-
la (heder), izvoenja pozorinih predstava u koji-
ma su ismejavani rabini i tradicionalni obiaji,
naglaavanja radne obaveze subotom i proglaa-
vanje svinjetine koer hranom imale su za
cilj redefinisanje jevrejstva kako bi se ono liilo
tradicionalne religijske sadrine.
35
Poto su od-
bacili perspektivu asimilacije Jevreja, da bi uspeli
u tom poduhvatu boljevici su se morali suoiti
sa problemom odreenja nove sekularne jevrejske
kulture kao vanom pretpostavkom postojanja
jevrejske nacije.
36
S obzirom da je jezik identifikovan kao jedan
od uslova konstituisanja nacije, borba Jevrejskih
sekcija i Komesarijata za jevrejska nacionalna
pitanja sa judaizmom i cionizmom obuhvata-
la je pitanje izbora izmeu hebrejskog i jidia
33 Kako to na primeru analize vizuelnih karakteristika ateistike propagande pokazuje
Vajnberg: Sovjetski crtei religioznih Jevreja naglaavali su ve dobro uvrene,
stereotipske antijevrejske motive poput velikih noseva, debelih usana, prevelikih
uiju, masne i raupane kose i brade (Weinberg, 2008: 121).
34 Da ne bi bilo asocijacija na antisemitizam, u napadima na judaizam tokom dvade-
setih godina uestvovali su samo boljevici-Jevreji. Revnost koju su u tome pokazi-
vali navela je jednog boljevika da primeti: Bilo bi dobro videti kako ruski komu-
nisti upadaju u manastire tokom verskih praznika kako to ine Jevreji-komunisti
na Jom Kipur (cit. prema: Gitelman, 2001: 81).
35 Videti detaljni opis metoda korienih za razaranje religijskih uverenja i usposta-
vljanje novih sovjetsko-jevrejskih tradicija u Shternshis (2006): 143.
36 Jevrejska sekcija se suoila sa sloenim problemom odreenja ta je jevrejska nacio-
nalna kultura jer su jevrejske nacionalne osobenosti istovremeno i religijske, to ini
jevrejsku naciju jedinstvenom. Odvojivi sovjetsko jevrejstvo od religije, komunisti
su ga liili njegovog nacionalnog ivota. Jevrejska sekcija je pokuala da nae balans
izmeu sovjetskog socijalizma i jevrejske identifikacije. Jedina nacionalna forma
u okviru koje je bilo mogue izgraditi jevrejsku socijalistiku kulturu bio je jezik
jidi (, 1996).
162
Re no. 83/29, 2013.
kao jezika sovjetskih Jevreja. Tokom XIX veka u
okviru veinske centralno-evropske i istono-
evropske jevrejske zajednice (Akenazi) voene su
polemike o statusu i upotrebi hebrejskog (svetog
jezika - loshn koydesh) i jidia (svakodnevnog, ma-
ternjeg jezika - mame loshn). Pojednostavljeno, u
ovim debatama formirane su tri glavne grupacije:
Cionisti, koji su se zalagali za povratak u Palestinu
i hebrejski kao jezik nove jevrejske nacije; zago-
vornici asimilacije koji su verovali da Jevreji treba da
se ukljue u iru evropsku kulturu i izgube po-
seban jevrejski identitet; te zagovornici jidia koji su
teili jevrejskoj kulturnoj i politikoj autonomi-
ji u Evropi, pod okriljem jidia kao zajednikog
jezika (Maroney, 2010: 130). Ako ostavimo po
strani pristalice asimilacije, u ovom ratu oko
jezika ispoljena su dva razliita koncepta naci-
je i jevrejskog nacionalizma cionistika ideja
normalizacije jevrejskog statusa (formiranjem
sopstvene nacionalne drave na predako-istorij-
skim teritorijama), nasuprot prihvatanju statusa
dijaspore koja, nakon priznavanja graanskih i
politikih prava, svoju nacionalnu posebnost ar-
tikulie u formi kulturne autonomije i ostvarenju
izvesnog stepena teritorijalno-komunalne samo-
uprave.
37
S obzirom na odbacivanje cionizma i
judaizma sa kojima je hebrejski bio tesno pove-
zan, opredeljenje boljevikih Jevrejskih sekcija za
jidi bilo je logian izbor koji je dodatno oprav-
davan klasnom argumentacijom: Zbunjenom
partijskom vostvu Jevrejske sekcije tvrdile su da
hebrejski mora biti buroaski jezik jer ga go-
tovo iskljuivo koristi klasni neprijatelj rabini
i cionisti. S druge strane, jidi je bio jezik koji
su obino govorili jevrejski radnici te je, stoga,
bio proleterski. Jasno, sovjetski reim bi treba-
lo da podri jidi protiv hebrejskog (Gitelman,
1989: 65). Traena podrka nije izostala je-
vrejske (dravne) kole koristile su u nastavi jidi
na kome su tampane knjige, asopisi i novine, a
na teritorijama jevrejskih nacionalnih sovjeta on
je postao jezik ne samo kulturnih institucija ve
i organa vlasti: Sponzorisana od strane drave,
kultura na jidiu odraavala je sovjetsku izreku po
kojoj kultura treba da bude nacionalna po formi,
a sovjetska po sadraju, tj. da nacionalni jezici
slue kao sredstvo prenosa komunistikih ideala
i politike (Klier, 2005: 180). Sovjetska jezi-
ka politika privukla je deo jevrejske inteligencije
koji ideoloki nije bio boljeviki orijentisan, ali
je zagovarao upotrebu jidia kao kljunog obele-
ja nacionalnog identiteta.
38
Pomou jidia kao
37 U umu nekih intelektualaca zagovornika jidia sinula je ideja da je u Evropi mo-
gue neto poput etnikog, jezikog i nacionalnog samoopredeljenja Jevreja koji
govore jidi, kao to je to mogue u sluaju Srba, Rumuna, Iraca i Ukrajinaca svih
onih naroda ijim zemljama upravljaju strane sile. Shvatanje da bi mogao postojati
neki entitet poput Jidilenda koji bi bio neto vie od iste zamisli, poela je da
ulazi u opticaj (Maroney, 2010: 128).
38 Pripadnici sovjetske jidi-inteligencije zatvarali su sinagoge, tradicionalne jevrej-
ske kole, hapsili rabine, uitelje hebrejskog i sve ostale koji su nastavili da slue kao
predvodnici tradicionalnog judaizma. Mada su ih, zbog njihovog guenja tradicio-
nalnih izraza jevrejskog identiteta, neki nesovjetski Jevreji optuivali za ispoljavanje
samomrnje, korisnije je sagledati te aktivnosti kao njihovo sopstveno rvanje sa
pitanjem jevrejskog identiteta unutar socijalistike imperije (Shneer, 2003: 391).
163
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
nacionalnog jezika, taj kolektivni identitet de-
finisan je kao sekularan, a ipak jevrejski.
Afirmacijom jidia (odbacivanje judaizma i
hebrejskog jezika) potvren je sekularni karakter
jevrejske nacionalne kulture kao vanog ele-
menta izgradnje (sovjetske) jevrejske nacije.
Ipak, osim jezika i kulture, konstituisanje na-
cije pretpostavlja postojanje etnike zajednice
koja je, prema marksistikom uenju, klasno
strukturirana u socijalno-ekonomsku celinu.
Sticajem istorijskih okolnosti, u prvoj zemlji
socijalizma osnovna klasna dihotomija koja ka-
rakterie kapitalizam (buroazija vs. proletari-
jat) morala je biti dopunjena treom, najbroj-
nijom klasom seljatvom ija e unutranja
diferencijacija tek kasnije uslediti. U odnosu na
takvu klasnu strukturu veine sovjetskih nacija,
Jevreji su predstavljali svojevrsnu anomaliju
meu njima seljatvo je bilo malobrojno,
39
a
njihova tradicionalna zanimanja (trgovci, ban-
kari, preduzetnici, slobodne profesije) veinski
su ih svrstavala u buroaziju, dok je radni-
tvo bilo podeljeno na brojnije samostalne
zanatlije i manji broj najamnih radnika (pro-
letera). Takva drutveno-ekonomska struktu-
ra jevrejskog stanovnitva imala je dve osnovne
posledice koje su bile meusobno povezane: prva
se ticala mogunosti ostvarenja diktature pro-
letarijata meu Jevrejima, dok je druga nepo-
sredno uticala na nastanak planova za komple-
tiranje pretpostavki za postizanje punopravnog
nacionalnog statusa sovjetskih Jevreja. Naime, samo
radikalnim promenama klasne strukture jevrej-
ske zajednice mogla je biti ostvarena teritorijalna
pretpostavka izgradnje nacije.
40
Prema Staljinovoj
oceni iz 1913. godine, upravo je tradicionalna
socijalna struktura bila osnovna prepreka kon-
stituisanju jevrejske nacije: Radi se, pre svega,
o tome da kod Jevreja nema stabilnog i irokog
sloja vezanog za zemlju koji prirodno vrsto spaja
naciju, ne samo kao njena okosnica, ve i kao
nacionalno trite. Od pet-est miliona ruskih
Jevreja samo tri-etiri odsto je na neki nain po-
vezano seljakom privredom. Ostalih 96 odsto
zaposleni su u trgovini, industriji, u gradskim
institucijama i, u opte, ive u gradovima pri
tom, razbacanim po Rusiji ne inei ni u jednoj
guberniji veinu (, 1946: 333). Stoga,
nasuprot procesu koji je na primeru formiranja
francuske nacije Judin Veber (Eugen Weber)
opisao kao pretvaranje seljaka u Francuze,
41

da bi postali sovjetska nacija ruski Jevreji su
39 Do 1925. u Sovjetskom Savezu se zemljoradnjom bavilo oko sto hiljada Jevreja
(ukljuujui i lanove njihovih porodica): polovina od njih su obraivali zemlju
jo u carsko doba, a ostali posle Graanskog rata (, 2002).
40 Nepostojanje odreene i ograniene teritorije stavljalo je Jevreje u poziciju ano-
malije unutar sovjetskih kategorija prema kojima su teritorija, kao i jezik, kori-
eni za odreenje nacionalnih grupa. U stvari, to jevrejsko bezzemljatvo bilo je
izvor svojevrsnog definicijskog izazova za mnoge sovjetske teoretiare koji su imali
tekoe sa odreenjem Jevreja kao nacije upravo zbog njihovog neposedovanja
teritorije (Shneer, 2003: 389).
41 Videti Eugen Weber, Peasants into Frenchmen: The Modernization of Rural France 18701914,
Stanford University Press, 1976.
164
Re no. 83/29, 2013.
morali prethodno biti pretvoreni u seljake.
Istina, boljeviki planovi vezivanja za zemlju
Jevreja nisu bili uslovljeni samo logikom nji-
hovog pretvaranja u (sovjetsku) naciju, ve su
u velikoj meri proizlazili iz teke ekonomske i
socijalne situacije jevrejskog ivlja u bivoj Zoni
naseljavanja.
Razorne posledice Prvog svetskog rata, Re-
volucije i Graanskog rata u drutveno-eko-
nomskom ivotu Ruske imperije posebno su
bile izraene u oblastima koje su naseljavali
Jevreji. Uprkos naputanja politike ratnog
komunizma i uvoenju NEP-a, veina jevrej-
skog stanovnitva bive Zone naseljavanja ostala
je, zbog klasne pripadnosti, liena graanskih i
socijalnih prava ():
42
Istorijska uloga
Jevreja kao ekonomskih posrednika i jevrejskih
mestaaca (shtetl) kao mesta trgovake razmene
u svetlu boljevike paradigme drave radni-
ka i seljaka pokazali su se ideoloki neprihva-
tljivim. Zato se problem jevrejske integracije
prevashodno razmatrao kao drutveno-eko-
nomski, tj. kao problem pretvaranja Jevreja
lienih graanskih prava u radnike i seljake
(, 2010). Pre Staljinovog velikog skoka
u industrijalizaciju zemlje, Jevreji su planski
usmeravani ka bavljenju zemljoradnjom kako
bi se ublaio problem masovne nezaposleno-
sti i gladi na podruju bive Zone naseljavanja.
Praktina motivacija obezbeenje hrane i
preivljavanje praena je ideolokom kam-
panjom o neophodnosti transformacije Jevreja
od parazitske u novu, socijalistiku (produk-
tivnu, snanu i zdravu) nacionalnu grupu. S
obzirom na zauzetost poljoprivrednih povrina
u blizini tetlova, pretvaranje Jevreja u selja-
ke odvijalo se u formi njihove kolonizacije, tj.
planskog naseljavanja na stepskim podrujima
june Ukrajine i severnog Krima gde su posto-
jale rezerve (oduzete) obradive zemlje. Avgusta
1924. godine osnovan je poseban dravni organ
Komitet za agrarno organizovanje jevrejskih
trudbenika ()
43
koji je bio zaduen
za sprovoenje planova kolonizacije, a naredne

42 U skladu sa klasnim kategorijama koje su sadrane u Ustavu iz 1918. godine, gotovo
polovina ruskih Jevreja se ubrzo nala meu graanima kojima su oduzeta graanska
prava () to je bio neproporcionalno visok procenat u odnosu na ostale
etnike grupe ukljuene u Sovjetski Savez. Ovi graani su zbog pripadnosti sitno-
buroaskim profesijama smatrani neproduktivnim, te su bili lieni izbornih prava,
kao i prava na zaposlenje i smetaj, dok je njihovoj deci onemogueno univerzitetsko
obrazovanje (Dekel-Chen, 2005:7). Opirnije o oduzimanju graanskih prava na
osnovu klasne pripadnosti videti u Golfo Alexopoulos, Stalins Outcasts: Aliens, Citizens,
and the Soviet State, 19261936 (Cornell, 2003), i ,
(1918-1936 .) (
3 ), , 2012.
43 na ijem elu nije bio
Jevrejin, ve Rus Petar Smidovi ( ) koji je na osni-
vanju Komzeta izjavio da je osnovni zadatak ove organizacije otvaranje jevrejskoj
sirotinji pristupa zemlji jer je politika sovjetske vlasti restriktivna prema tradici-
onalnim zanimanjima Jevreja.
165
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
godine mu se u tom poslu pridruila i poseb-
na drutvena organizacija (
).
Ambiciozni planovi poljoprivredne koloniza-
cije (naseljavanje u prvih deset godina 100.000
jevrejskih porodica, tj. oko pola miliona poje-
dinaca na kompaktnim teritorijama) obna-
vljali su staro uverenje prema kome je zamena
neproduktivnih delatnosti zemljoradnjom
vana pretpostavka reavanja Jevrejskog pita-
nja i prevaspitanja samih Jevreja.
44
U Ru-
skoj imperiji slini planovi formulisani su ve
u Uredbi o Jevrejima (1804) Aleksandra I kojom je
podsticana zemljoradnika kolonizacija june
Ukrajine.
45
Neki jevrejski zagovornici Pro-
svetiteljstva (Haskala) takoe su zastupali ideju o
nunosti naputanja tradicionalnih trgovako-
posrednikih zanimanja u korist produktivnog
(zemljoradnikog i zanatskog) rada,
46
dok je
ideal zemljoradnika-pionira (miiavog Jevre-
ja) koji obrauje Svetu zemlju imala vano
mesto u ideologiji cionistikog pokreta.
47
Na
tlu Amerike, ruski i istono-evropski emigranti
iz gradskih geta i mestaaca osnivali su je-
vrejske poljoprivredne kolonije uvereni da na
taj nain mogu ne samo opovrgnuti stereotip o
neproduktivnosti Jevreja, ve i da farmerskim
ivotom u Novom svetu mogu, radei i ivei u
komunama, lake sauvati sopstvene kulturno-
religijske osobenosti.
48
Nezavisno od skromnih
44 Preseljavanje sovjetskih Jevreja otpoelo je 1924. godine kada je formulisan plan
za kolonizaciju Jevreja na teritorijama Krima i Ukrajine, gde bi se stvorila sovjet-
ska jevrejska republika. Zagovornici tog plana inili su udnu meavinu razliitih
grupa, ukljuujui osiromaene sovjetske Jevreje koji su mu davali svoju duu i
telo; lukave boljevike voe koji su mu obezbeivali politike miie; idealistike
jevrejske intelektualce koji su mu doprinosili svojim umom i imaginacijom; te
altruistike amerike Jevreje koji su plaali raune. Ali, koreni plana o jevrejskom
obraivanju zemlje i kolonizaciji nisu bili u postrevolucionarnoj Rusiji, ve u
prerevolucionarnoj Francuskoj meu grupom antikapitalistikih ekonomskih
mislilaca poznatih pod imenom fiziokrati (Kagedan, 1994: 3-4).
45 Videti (1804): 18: Niko od Jevreja nee biti
nasilno prinuen na preseljenje, ali oni koje se presele bie deset go dina oslobo-
eni od svih dabina, osim obaveza pre ma zemstvu, a dobie kao pozajmicu za osni-
vanje imanja sumu koju e biti obavezni da vrate posle odre enog broja godina,
po pravilima kojima se inostranim kolonistima daje takav zajam (
. . 28, , 1830: 731-737).
46 Jevrejski prosvetitelji (Maskilim) su u XIX veku smatrali da su jevrejska trgova-
ka zanimanja nastavak jevrejske uloge srednjovekovnih zajmodavaca. Za Jevreje je
poljoprivreda korak napred, dok je za sve druge, obrnuto (Kagedan, 1994: 8).
47 Cionizam je udahnuo novu ivotnu snagu zamisli o jevrejskoj zemljoradnji stva-
rajui naelo da zemljoradnika kolonizacija moe ne samo da unapredi pojedinca,
ve i da slui optijoj svrsi Jevrejskoj naciji (Isto, 9).
48 Videti opirnije u Leo Shpall, Jewish Agricultural Colonies in the United States,
Agricultural History, 1950 (3): 120146.
166
Re no. 83/29, 2013.
rezultata jevrejskog poljoprivrednog pokreta i
njegovih komunitarno-utopijskih projekata,
njega su u Americi krajem XIX veka podrava-
le specijalizovane filantropske organizacije pod
vostvom urbanih i bogatih Jevreja preteno
nemakog porekla (npr. Jewish Agriculturalists Aid
Society of America). Paradoksalno, ova amerika
tradicija humanitarne organizacione i fi-
nansijske pomoi procesu pretvaranja Jevre-
ja u seljake obnovljena je i osnaena dvadese-
tih godina podrkom boljevikim planovima
kolonizacije sovjetskih Jevreja. Filantropska,
nevladina i nereligijska organizacija poznata
pod skraenicom Doint (The American Jewish
Joint Distribution Committee - JDC) imala je u tom
pogledu kljunu ulogu jer je preko svoje speci-
jalizovane podrunice Agro-Doint (The Joint
Agricultural Corporation) donirala (prema sadanjoj
vrednosti) oko dvesta miliona dolara kako u
novanim prilozima, tako i u mehanizaciji, se-
menu, agronomskim savetima itd.
49
Humani-
tarno-filantropska aktivnost Dointa (kao i
drugih meunarodnih jevrejskih organizacija,
poput ORT-a)
50
bila je, izmeu ostalog, na-
dahnuta i tradicijom jevrejskog teritorijali-
zma, tj. uverenjem da je reformisanje socijal-
no-ekonomskih struktura jevrejskih zajednica
preduslov reavanja Jevrejskog pitanja koji bi
vodio ostvarenju njihove politike autonomije
ili potpune samostalnosti izvan teritorija Svete
zemlje za koju su se zalagali cionisti. Formu-
lisanje planova za stvaranje Novog Siona (na
tlu Madagaskara, Ugande ili June Amerike...)
potisnuto je istorijskom prilikom da se koloni-
zacijom Krima i juga Ukrajine stvori kompakt-
na teritorija naseljena Jevrejima koji bi, poput
drugih nacija u Sovjetskom Savezu, dobili teri-
torijalno-dravnu autonomiju. Sovjetska naci-
onalna politika je stoga mogla dobiti podrku
zapadnih jevrejskih organizacija koje su reenje
drutvenog i ekonomskog statusa svojih istonih
sunarodnika videli u mogunosti formiranja
(sovjetskog) Jidilenda opcije koja se ini-
la mnogo lake ostvarivom od cionistike ideje
o povratku u Palestinu. Ovo, na prvi pogled,
paradoksalno podudaranje interesa boljevika
i jevrejskih (buroaskih) organizacija dovelo
je do potpisivanja protokola o saradnji izme-
u Dointa i sovjetske vlasti
51
o finansijskoj,
organizacionoj i tehnikoj pomoi jevrejskoj
kolonizaciji na Krimu koja bi, u perspektivi,
rezultovala stvaranjem Jevrejske republike u
49 Videti podatke o delatnosti Dointa u Sovjetskom Savezu u studiji Dekel-Chen
(2003), kao i u knjizi istog autora (2005).
50 ORT Farband (Svetski savez drutava za irenje zanatlijskog i zemljoradnikog rada
meu Jevrejima) bila je organizacije sa seditem u Berlinu, koja je nastavljala de-
latnost rusko-jevrejskog ORT-a osnovanog 1880. godine u Peterburgu sa ciljem
reformisanja (produktivizacije) jevrejskog privrednog ivota.
51 Preliminarni sporazum o saradnji JDC i Sovjetske vlasti (centralne i republikih na
Krimu i u Ukrajini) postignut je juna 1924, a formalni ugovor je zakljuen novembra
iste godine. U mesecima izmeu ova dva ugovora osnovani su organi koji e sprovoditi,
nadgledati i podravati organizovanu kolonizaciju sa amerike strane stvoren je Agro-
Doint, a sa sovjetske Komzet i Ozet. O njihovim odnosima i stavovima Jevsekcije
koja se opirala kapitalistikom uticaju videti u Dekel-Chen (2005: 3468).
167
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
okviru Sovjetskog Saveza. Na prvom kongre-
su OZET-a, Kalinjin () sasvim otvo-
reno poziva inostrane Jevreje-kapitaliste da
pomognu zemljoradniku kolonizaciju svojih
sunarodnika: Tu nam se interesi poklapaju,
polazei od razliitih perspektiva ouvanja na-
cionalnosti (jevrejsko-sovjetskih) masa s jedne
strane, te nacionalnog oseanja jevrejskih kapi-
talista koji, budui kapitalisti, poseduju i koriste
bogatstvo, a ipak ne mogu spokojno da spava-
ju znajui da narod, blizak im po krvi, strada i
mui se (cit. prema: , 1968: 163).
Ako ostavimo po strani razmatranje toka,
obima i tekoa organizovanja kolonizacije i
stvaranja jevrejskih zemljoradnikih kolonija,
treba imati na umu da su jevrejski nacionalni
reoni formirani u okviru ve uspostavljenih
dravno-teritorijalnih jedinica u sastavu Sov-
jetskog Saveza kako Ukrajinske SSR, tako i
Autonomne Socijalistike Sovjetske Republike
Krim (koja je tada bila deo RSFSR). Reju,
budua autonomna Jevrejska republika mogla
je biti stvorena samo prekrajanjem ve po-
stojeih granica Sovjetske republike Ukrajine
i autonomne republike Krima, uz saglasnost
komunistike avangarde njihovih titularnih
nacija Ukrajinaca i krimskih Tatara.
52
To-
kom dvadesetih godina sovjetskim etno-fe-
deralizmom i politikom korenizacije meu
pripadnicima politikih elita i obinog naro-
da stvoreno je i raireno uverenje da dodelji-
vanje neke teritorije odreenoj nacionalnosti
znai priznavanje njene pune kontrole nad
tom teritorijom (Martin, 2004: 65). Stoga
je razumljivo da su nova razgranienja vodila
jaanju etnikih napetosti, te da su titularne
nacije nerado ustupale delove svojih teri-
torija (npr. Ukrajina pri formiranju Moldav-
ske ASSR) kako bi izbegle pretvaranje svojih
sunarodnika u nacionalne manjine unutar
novostvorenih nacionalno-teritorijalnih auto-
nomija, okruga i reona. Planovima o stvaranju
Jevrejske republike na severu Krima odupi-
rali su se tatarski nacional-komunisti koje
je predvodio Veli Ibrahimov ( ).
On se zalagao da se zemlja namenjena jevrej-
skim kolonistima dodeli siromanim Tatari-
ma i njihovim brojnim sunarodnicima koji
su emigrirali u Tursku.
53
Ipak, nisu samo
ovi otpori kolonizaciji na lokanom nivou bili
52 Krimski Tatari nisu bili veina u etniki meovitom stanovnitvu Krima, ali su se
smatrali indogenim () narodom koji, u skladu sa sovjetskom nacionalnom
politikom, ima pravo na sopstvenu republiku. Pozivajui se na boljeviku politiku
korenizacije oni su, iako de jure nisu bili titularna nacija, sprovodili proces ta-
tarizacije Krima. Opirnije o krimskim Tatarima videti u Alan Fisher, The Crimean
Tatars, Stanford: Hoover Institution Press, 1978; Brian Williams, The Crimean Tatars:
The Diaspora Experience and the Forging of a Nation, Leiden: Brill.
53 Juri Larin ( pravo ime ) visoki funkcioner Partije,
ekonomski ekspert i prvi predsednik OZET-a, te jedan od tvoraca plana o Jevrejskoj
autonomiji na Krimu bio je otar kritiar politike mehanike ukrajinizacije i
tatarizacije kojima se ugroavaju prava nacionalnih manjina (ukljuujui i Ruse)
na Krimu i u Ukrajini. Otro je kritikovao Ibrahimova za ispoljavanje nacional-o-
vinistikih tenji i proturske politike. Ibrahimov je osuen i streljan 1928. godine.
168
Re no. 83/29, 2013.
presudni za odustajanje od stvaranja Jevrejske
republike na Krimu i delu june Ukrajine
vanu ulogu imao je strah centralnih vlasti da
e konflikti oko dodele zemlje i obilna inostra-
na pomo Jevrejima biti iskorieni kao povod
za oivljavanje i irenje antisemitizma.
54
Po-
red toga, skromni uspesi kolonizacije Krima
55

dodatno su dovedeni u pitanje kampanjom
potpune kolektivizacije poljoprivrede
56
i za-
poinjanjem politike ubrzane industrijalizacije
koja je otvorila put migraciji Jevreja u gradske
industrijske centre.
3. BIROBIDAN: TERITORIJA
BEZ STANOVNITVA
Industrijalizacijom Sovjetskog Saveza omogue-
no je masovno pretvaranje Jevreja u radnike
koje je, posmatrano sa klasno-marksistikog
stanovita, moralo nailaziti na ideoloko-poli-
tiku podrku boljevikog rukovodstva. S dru-
ge strane, upravo je masovna migracija Jevreja
ka gradsko-industrijskim centrima oteavala
ostvarenje plana njihove nacionalne konso-
lidacije jer je njome podsticana asimilacija i
potvrivan njihov neteritorijalni status. Lo-
gika sovjetske nacionalne politike (vrsto pove-
zivanje etniciteta i teritorijalnosti) spreavala
je boljevike da sasvim odustanu od stvaranja
nekog oblika jevrejske teritorijalne autonomi-
je.
57
Krajem 1926. godine, na kongresu OZET
-a predsednik Centralnog Izvrnog Komiteta
SSSR M. Kalinjin nedvosmisleno je istakao:
Pred jevrejskim narodom stoji veliki zadatak
ouvanje sopstvene nacionalnosti ije ostva-
54 Ve se po celoj zemlji pronose zle izmiljotine o razdavanju najbolje zemlje, o osta-
vljanju nejevrejskog radnog stanovnitva i nejevrejskih doseljenika bez te zemlje, o
posebno velikoj pomoi vlasti jevrejskim doseljenicima itd. (. , -
, 1929 cit. prema Solenjicin, 2003: 169). Raireno uverenje
da vlast privileguje Jevreje izraavalo se u parafrazi poslovice Bog je stvorio Krim, a
avo Narim ( , , tj. mesto progonstva u Zauralskom
kraju) Za Jevreje Krim, a za Ruse Narim ( - , ).
55 Tokom svih godina kolonizacije Krima tamo je naseljeno 47.740 Jevreja, ali je
poetkom 1939. godine u tamonjoj poljoprivredi nastavilo da radi samo 18.065.
Pred rat na poluostrvu je ivelo 65.452 Jevreja to je inilo 5,8 odsto ukupnog
stanovnitva (, 2003: 114).
56 Gotovo sve kolonije su 1925/26. godine bile kolektivizovane, ali je naredne godine ko-
lektivizacija obustavljena. Ona je postepeno nastavljena do 1928. godine kada je Staljin
pokrenuo nacionalnu kampanju kolektivizacije. Tada su sve kolonije bile prisiljene da
postanu kolhozi, a ne kolonije u kojima je svaki seljak imao svoje pare zemlje. Rezultati
nasilne kolektivizacije bili su slini onima u poljoprivredi cele zemlje... Otpoele su
zamane migracije iz kolonija koje su postale kolhozi (Gitelman, 2001: 100).
57 tavie, mnogi u Kremlju su bili zainteresovani za stvaranje Jevrejske nacionalne
teritorije unutar sovjetskih granica. Sovjetski Jevreji su (kao jo nekoliko drugih ek-
steritorijalnih manjina poput Povolokih Nemaca) bili u abnormalnoj poziciji jer
nisu imali sopstvenu nacionalnu teritoriju. Sovjetska politika tokom dvadesetih go-
dina bila je usmerena na normalizovanje statusa neteritorijalnih manjina stvaranjem
zvaninih teritorijalnih enklava za njih (Weinberg, 1998: 21).
169
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
renje pretpostavlja pretvaranje znatnog dela
jevrejskog stanovnitva u sedelako, zemljo-
radniko kompaktno stanovnitvo iji broj, u
krajnjoj liniji, dosee stotine hiljada. Samo pod
takvim uslovima jevrejske mase mogu se nadati
ouvanju i buduem postojanju svoje nacio-
nalnosti (cit. prema: , 2009: 259).
Ako je kolonizacija na Krimu nailazila na otpo-
re starosedelaca i podsticala irenje antisemi-
tizma,
58
boljevicima je preostala mogunost
pronalaenja neke druge teritorije na kojoj bi
se, naseljavanjem i osnivanjem jevrejske so-
vjetske domovine ( ), stvorile
pretpostavke za pretvaranje Jevreja u punoprav-
nu (sovjetsku) naciju. Reenje je naeno na
sovjetskom Dalekom istoku ogromnoj teri-
toriji pograninog Birobidanskog okruga na
kojoj je ivelo samo oko 30.000 stanovnika,
mahom starih ruskih i ukrajinskih (kozakih)
kolonista,
59
Korejaca i Kineza, te pripadnika
indogenih sibirskih plemena. Posle povratka
jedne istraivake ekspedicije iz Amurskog kra-
ja, Prezidijum Centralnog Izvrnog Komiteta
SSSR je 28. marta 1928. godine doneo odluku
da se oko etiri miliona hektara tamonjeg ze-
mljita nameni za naseljavanje Jevreja kako bi,
nakon uspene kolonizacije, u toj dalekoisto-
noj oblasti bila obrazovana jevrejska nacional-
na administrativno-teritorijalna jedinica.
60
Mogunost formiranja sopstvene nacio-
nalno-teritorijalne jedinice sovjetskim Jevre-
jima svakako je bila privlanija od samog novog
mesta naseljavanja udaljenog, divljeg kraja
na sovjetsko-kineskoj granici. S druge strane,
sa stanovita sovjetskih vlasti, retko naseljeni
Birobidanski kraj imao je nesumnjivi strate-
58 Prema P. Smirnovu (), Narodnom komesaru poljoprivrede RSFSR:
Snana podrka naseljavanju Jevreja bila bi nepravedna spram ostalog stanovnitva
i politiki nedopustiva akcija jer bi ila na ruku antisemitizmu... Obrazovanje
autonomne jevrejske jedinice na tuoj teritoriji od stanovnitva koje je dolo sa
strane potpuno je vetaki poduhvat koji se, u tom pogledu, najotrije razilazi sa
prihvaenim postupkom stvaranja autonomnih oblasti u SSSR koji se bazira na
naelu samoopredeljenja nacionalnosti (cit. prema: , 2009: 178).
59 O ruskom osvajanju amurskog kraja i njegovom statusu u imperijalnoj imaginaciji
(Misisipi Sibira) videti opirno u: Mark Bassin, Imperial Visions. Nationalist Imagination and
Geographical Expansi on in the Russian Far East, 18401865, Cambridge University Press, 2004.
60 Uprkos rairenoj upotrebi sintagme Staljinov Sion, inicijativa za stvaranje jevrej-
ske autonomije u Birobidanu pripada Kalinjinu, a ne samom Staljinu. U jednom
intervjuu on je sam istakao: Odavno se postavljalo pitanje gde takvu jevrejsku oblast
i ja sam dao KomZET-u zadatak da nae takvo mesto koje zadovoljava sve neophod-
ne politike, klimatske i prirodne uslove. I zaista, Birobidan sve to zadovoljava.
Pre svega, to je velika, slobodna, plodna teritorija na dravnoj granici. Tamo, kao
pretendenta, nema druge nacionalnosti osim jevrejske, a Jevreji su veoma verna i
svojom prolou zasluna nacionalnost. Pri svemu tome, ega sve nema u toj oblasti
poevi od zlata, eleza i uglja pa su perspektive razvoja velike, mada zahtevaju
mnogo rada, snage, energije i stvaralake inicijative. Jevrejski naseljenici moraju
opravdati to poverenje koje im je ukazano (cit. prema: , 2009: 263-264).
170
Re no. 83/29, 2013.
ko-vojni znaaj migracije iz Mandurije i
politika Japana inile su ovo pogranino po-
druje veoma ranjivim. Realizacijom projekta
Birobidan su stoga istovremeno ostvarivana
dva cilja: nacionalna konsolidacija sovjet-
skih Jevreja njihovim vezivanjem za zemlju
bez podsticanja antisemitizma,
61
kao i dodat-
no osiguravanje sovjetskih granica na Dalekom
istoku. Tokom nekoliko ponovljenih kampanja
kolonizacije Birobidana, sovjetska vlast je nai-
zmenino naglaavala oba ova cilja kako svoju
posveenost stvaranju jevrejske teritorijalne au-
tonomije, tako i centralnom zadatku izgradnje
socijalizma koji je, izmeu ostalog, zahtevao
naseljavanje i ekonomski razvoj dravnih pe-
riferija.
62
Ne razmatrajui ovde realistinost
(niti cenu) izgradnje socijalizma u jednoj
zemlji, lako se uoava da su planovi jevrejske
kolonizacije Dalekog istoka bili neopravdano
optimistini. Na brojne praktine prepreke
masovnoj kolonizaciji (nedostatak puteva, mo-
varno tlo, surova klima itd.) upozorila je ve
pomenuta istraivaka ekspedicija koja je suge-
risala vlastima da su neophodne obimne pret-
hodne pripreme naseljavanja ovog zabaenog
kraja (videti , 1968: 166169).
63
Upr-
kos tome, ve 1928. godine stigli su prvi jevrej-
ski doseljenici (950 ljudi) na stanicu Tihonjka
() oko koje e izrasti budue sredite
oblasti grad Birobidan. Petogodinjim pla-
nom kolonizacije predvieno je doseljavanje
35 do 40 hiljada Jevreja, ali je, poput brojnih
drugih sovjetskih planova, i ovaj ostvaren samo
delimino do maja 1934. godine ukupno je
61 Dalekoistoni projekat ne samo da nije podsticao rast antisemitizma ve se, napro-
tiv, zahvaljujui preseljenju Jevreja iz gusto naseljenog evropskog dela SSSR (gde su
istorijski nastala arita judofobije) u gotovo nenaseljeni kraj, postizalo smanjenje
obima te socijalne bolesti (, 2003: 114).
62 Naglasak se menjao u zavisnosti od drutvenih i politikih okolnosti E. Frum-
kina, lanica Centalnog biroa Jevrejskih sekcija, u svom istupu 9. februara 1927.
godine je oprezno formulisala odnos izmeu ova dva cilja: Mogue je, kako je
pisao Staljin, neke nacionalnosti, ukljuujui i Jevreje, pod vostvom sovjetske
vlasti konsolidovati u naciju. Zato smo obavezni da uinimo sve to od nas zavisi
i to moemo kako bismo stvorili mogunost za slobodni razvoja Jevreja, ali istai
autonomiju kao cilj mi sada ne moemo jer bi to bila nacionalistika parola. Na
cilj je preduzimanje mera koje nas pribliavaju socijalizmu putem prevoenja svih
Jevreja na proizvodni rad (cit. prema: , 2004: 223).
63 Zagovornik kolonizacije Krima Jurij Larin je takoe upozoravao na tekoe ostva-
renja birobidanskog plana: Ve sama malobrojnost jevrejskog stanovnitva u
SSSR, kao i ve u velikoj meri izvreno njegovo preseljavanje u velike gradove i
sela evropskog dela zemlje ine veoma malo verovatnim obrazovanje jevrejske nacionalne
administrativno-teritorijalne jedinice na Amuru ako se pod tim ne podrazume-
va nekoliko oblasti sa ukupnim stanovnitvom od jedne ili dve stotine hiljada ljudi.
iri obim taj poduhvat bi mogao imati jedino u tom sluaju ako pretpostavimo
to nije ba verovatno masovno doseljavanje na Amur Jevreja iz inostranstva
Poljske, Litve i Rumunije (cit. prema: , 2009: 124).
171
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
naseljeno neto manje od dvadeset hiljada, od
kojih je ak njih oko 60 odsto ubrzo napustilo
oblast vrativi se u stari kraj ili u gradske centre
na Dalekom istoku.
64
Teki klimatski uslovi
ivota u istonom Sibiru, nepostojanje infra-
strukture i visoki trokovi usporili su zemljo-
radniku kolonizaciju, a novoosnovani kolhozi
nisu uspevali da proizvedu dovoljno hrane ni
za sopstvene potrebe. Okretanje vlasti zadaci-
ma ubrzane industrijalizacije zemlje umanjilo
je sredstva kojima je raspolagao KomZET, pa
je finansijska podrka naseljavanju Birobidana
traena u inostranstvu ulogu Dointa (za-
interesovanog za Krim, ali ne i za Daleki istok)
preuzeo je IKOR (Idishe Kolonizatsie Organizatsie in
Rusland), ameriko-jevrejska organizacija koja je
prikupljala i slala novanu i materijalnu pomo
doseljenicima, te popularizovala ideju o stvara-
nju jevrejske domovine u Sovjetskom Savezu.
Odluka o osnivanju Birobidanskog jevrejskog
nacionalnog rejona 1930. godine (kada je od
38.000 stanovnika, bilo 2.672 Jevreja) bila je
podsticaj jaanju kolonizacije, kao to je to bio
i Dekret kojim je 7. maj 1934. godine Birobi-
danski rejon zvanino pretvoren u Jevrejsku
autonomnu oblast. Time je konano ostvarena
teritorijalna pretpostavka pretvaranja Jevreja u
naciju, koju je objasnio Kalinjin: Pitate se
zato smo organizovali Jevrejsku nacionalnu
oblast?... Osnovi razlog je to to imamo veoma
mnogo Jevreja... koji su jedina nacionalnost u
SSSR koja, uprkos broju od gotovo tri miliona
pripadnika, nema dravnu tvorevinu... Sma-
tram da e Birobidan kroz deset godina biti
najvaniji, ako ne i jedini, uvar jevrejske soci-
jalistike kulture... Birobidan smatramo jevrejskom
nacionalnom dravom. Pruanje pomoi toj dravi,
naroito na njenom poetku, veoma je vano
(cit. prema: , 2009: 261; kurziv moj).
Zvaninim osnivanjem Jevrejske autonom-
ne oblasti zavren je proces nacionalne nor-
malizacije Jevreja kojim su oni pretvoreni u
sovjetsku socijalistiku naciju nalik svim osta-
lim: Sticanjem svoje teritorije, svoje dravno-
sti, jevrejski trudbenici Sovjetskog Saveza do-
bili su sutinski vaan element koji im je ranije
nedostajao da bi se u naunom smislu smatrali
nacijom. Desilo se da je, kao i u sluaju mnogih
drugih sovjetskih nacionalnosti koje su okonale
proces svoje nacionalne konsolidacije, jevrejska
nacionalna manjina postala nacija jer je dobila svoju na-
cionalnu administrativnu jedinicu u Sovjetskom Savezu
(, 1935; cit. prema: Slezkine, 1994:
444445). Iako je Dimantajnov odgovor na
pitanje koje je postavio naslovom svog lanka
(Predstavljaju li Jevreji, u naunom smislu,
naciju?) bio prevashodno upuen sovjetskim
Jevrejima, osnivanje Jevrejske autonomne obla-
sti smatrano je dogaajem od istorijskog znaaja
za celokupnu jevrejsku dijasporu. Bez obzira to
element dravnosti (jo) nije dosezao republi-
ki nivo, Birobidan je mogao biti predstavljen
kao prva i jedina jevrejska drava na svetu koja
je, za razliku od neizvesne sudbine cionistikih
planova za povratak u Palestinu, istorijska i po-
litika realnost. Ili, kako je to u brouri pisa-
noj na engleskom istakao jidi-knjievnik D.
Bergelson () koji se 1934. godine iz
Berlina vratio u Moskvu: Jevreji su stekli svo-
ju dravnost u Sovjetskom Savezu Jevrejsku
64 Videti podatke u (1968: 172); Pinkus (1988: 75).
172
Re no. 83/29, 2013.
autonomnu oblast to predstavlja jedinstveni i
najznaajniji dogaaj u istoriji celokupnog jevrejskog naro-
da (Bergelson, 1939: 12). Rastom nemakog
nacizma i faistikih pokreta u Evropi tokom
tridesetih godina dodatno je povean znaaj
Birobidana kao jevrejske domovine u okrue-
nju osloboenom od antisemitizma. Ipak, uz
svu podrku levih i komunistikih jevrejskih
krugova,
65
sovjetski Sion na Dalekom istoku
privukao je samo neznatni broj (oko 1. 500)
Jevreja iz dijaspore preteno emigranata iz
bive Zone naseljavanja koji su svojim povrat-
kom u SSSR potvrivali odanost kako komuni-
stikoj ideji tako i pripadnost jevrejskoj naciji
koja je stekla socijalistiku domovinu. U ovom
obimom skromnom povratku, ukrtala su se dva
utopijska motiva (komunizma i jevrejske alije
/Aliyah/), ali je primat svakako imala predstava o
sovjetskoj Obeanoj zemlji koja je svoj uni-
verzalizam potvrivala, izmeu ostalog, i stva-
ranjem posebne jevrejske domovine na svom
tlu.
66
Kao i u drugim projektima jevrejskog teri-
torijalizma, nalaenje i dodeljivanje Jevreji-
ma nenaseljenog prostora bile su nuan, ali ne i
dovoljan uslov formiranja jevrejske nacionalne
autonomije. Kolonizacijom je trebalo obez-
bediti naseljavanje jevrejskog stanovnitva,
67
a
jezikom, kulturnom i obrazovnom politikom
afirmisati distinktivno nacionalne karakteri-
stike te autonomne oblasti. Uprkos neuspehu
masovne kolonizacije (1939. godine broj Jevre-
ja dosegao je do 18.000, to je inilo tek 16
odsto ukupnog stanovnitva), sastav organa vla-
sti i kulturna politika usklaeni su sovjetskom
praksom korenizacije prema kojoj su Jevreji
smatrani titularnom nacijom Birobidan-
ske oblasti. Stoga su na rukovodee partijske i
administrativne funkcije veinom imenovani
boljevici jevrejskog porekla, a pored ruskog, u
65 Jevrejsko-nemaki komunista Oto Heler (Otto Heller) predviao je 1931. svetlu
budunost Birobidana: U Birobidanu ete nai automobile, vozove i brodove.
Iz dimnjaka velikih fabrika vijorie se dim, a deca pokoljenja slobodnih jevrejskih
radnika i seljaka igrae se u cvetnim vrtovima. Birobidan e biti socijalistika
zemlja, zemlja meunarodnog proletarijata, udo socijalistike izgradnje u So-
vjetskom Savezu (Der Untergang des Judentums. Die Judenfrage, ihre Kritik, ihre Lsung durch den
Sozialismus, Wien, 1931, cit. prema , 1999: 149).
66 Veina inostranih doseljenih Jevreja su bili komunisti Sljoskin navodi primer svoje
babe (jevrejske komunistkinje koja je iz carske Rusije emigrirala u Argentinu) koja
je 1931. godine iz Buenos Ajresa dola u Birobidan kako bi uestvovala u izgradnji
socijalizama. Poto joj je erka umrla od smrzavanja, uspela je da se ve sledee godine
iz Birobidana preseli u Moskvu. Posveujui knjigu uspomeni na nju, Sljoskin istie:
U starosti ponosila se veoma svojim jevrejskim precima, smatrajui da je najvei deo
njenog ivota bio greka (Slezkine, 2004: 248; Preface).
67 Neusaglaenost teritorijalne i demografske politike ilustruje sovjetska anegdota o
razmeni telegrama Moskve i Birobidana u kojoj iz Moskve poruuju: Organizujte
kolhoz, a iz Birobidana odgovaraju: Kolhoz smo organizovali, samo jo poaljite
ljude! (, 2009: 277).
173
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
zvaninoj upotrebi bio je i jidi jezik na kome
je vrena kolska nastava, izvoene pozorine
predstave (u Jevrejskom dravnom pozoritu
Lazar Kaganovi), tampane knjige, asopis
(Forpost) i dnevne novine (Birobidaner stern). Tako
je, prema oceni Centralnog komiteta od 29.
9. 1936, Jevrejska autonomna oblast postala
centar sovjetske nacionalne jevrejske kulture...
Ona privlai i izaziva interesovanje jevrejskih
radnih masa, te jaa stremljenje ka preseljenju
u nju ne samo meu Jevrejima u SSSR, ve
i inostranim (cit. prema: , 1968: 183).
Naravno, re je o kulturi koja je bila nacional-
na po svojoj (jezikoj) formi, a socijalistika
po svom sadraju, istovetnom na svim drugim
jezicima sovjetskih nacija i nacionalnosti.
Jedan od paradoksa stvaranja Jevrejske auto-
nomne oblasti posledica je kanjenja u njenom
formiranju od sredine tridesetih godina sovjet-
ska nacionalna politika postaje znatno restriktiv-
nija u pogledu podsticanja nacionalnih formi
koje su cvetale tokom dvadesetih. Koncentracija
i konsolidacija Staljinove vlasti posle pobede u
borbi za Lenjinovo naslee, politika ubrzane
industrijalizacije i centralizovane planske privre-
de, te izgradnja socijalizma u jednoj zemlji koja
se nalazi u neprijateljskom okruenju uticali
su na redefinisanje sovjetskog reavanja nacio-
nalnog pitanja. Rastue podozrenje prema na-
cional-komunizmu politici korenizovanih
republikih elita za koje je boljevizam bio pre
sredstvo izgradnje sopstvenih nacija, nego obr-
nuto manifestovalo se u naglaavanju i jaanju
dravno-partijskog jedinstva.
68
Preanja poli-
tika institucionalizacije nacionalnih autonomija
dovedena je u pitanje otkriem koje je novem-
bra 1937. godine formulisao bliski Staljinov sa-
radnik Maljenkov (): Sada je potpuno
utvreno da su u nizu sluajeva nacionalni reoni
stvarani na inicijativu neprijatelja naroda kako
bi se uspeno obezbedilo organizovanje njihovih
kontrarevolucionarnih i pijunsko-diverzantskih
aktivnosti (cit. prema: Martin, 2004: 340).
Vienje Sovjetskog Saveza kao usamljene tvra-
ve socijalizma pod kapitalistikom opsadom
jaalo je sovjetsku ksenofobiju koja je podsticala
zamenu politike preferencijalnog tretmana na-
cionalnih dijaspora njihovim progonom kao po-
tencijalne pete kolone lojalne svojim matinim
dravama.
69
Ovo odbacivanje ranije usvojenog
pijemontskog principa sovjetske nacionalne
politike nije neposredno pogaalo sovjetske Je-
vreje koji izvan SSSR nisu imali matinu dra-
vu, ali je snani vrtlog Velikog terora povukao
za sobom veliki deo jevrejske politike i kulturne
elite iji su pripadnici bili deo boljevike stare
garde: Represiji su bili izloeni rusko-jevrej-
ski intelektualci od kojih mnogi nisu bili pove-
68 Jer, gde god su se drutveni odnosi zasnivali na korenizaciji, porastao je znaaj i uti-
caj nacionalnih komunista za koje su kulturna autonomija i nacionalni identitet bili
vaniji od socijalizma boljevika (Baberowski i Doering-Manteuffe, 2009: 207).
69 Najvie su stradale neteritorijalne nacionalne manjine koje nisu imale povlaeni
status socijalistikih nacija. Najsnaniji je bio udar po manjinama koje su poticale iz
zemalja koje su u to vreme bile neprijateljske prema SSSR Poljacima, Fincima, Gr-
cima, Nemcima, Estoncima, Litvancima i Letoncima. Od leta 1937. NKVD je prema
njima otpoeo sprovoenje masovnih operacija nacionalne represije... Kao inostrani
pijuni, streljano je 247.000 pripadnika tih manjina (, 2010: 4041).
174
Re no. 83/29, 2013.
zani sa nacionalnom (jidiistikom) kulturom,
ve su preteno bili partijsko-dravni funkcio-
neri. Ipak, nije njihov etnicitet prouzrokovao
represiju, ve pripadnost nomenklaturi koja je
bila podvrgnuta optoj istki. Kao sistemski fak-
tor, elementi antisemitizma poeli su se ispolja-
vati tek kasnije, u periodu opadanja talasa po-
litikog terora i u uslovima stabilizacije reima
(, 2010: 68).
70
Tokom istke starih kadrova Jevrejske sek-
cije i rukovodstva EAO, sovjetska vlast nije dovo-
dila u pitanje nacionalnu formu Birobidana,
niti se programski zalagala za politiku asimilacije
sovjetskih Jevreja.
71
Stoga je primer Birobidana
pogodna ilustracija Vajnerove teze o dva stuba-
blizanca sovjetske nacionalne politike prime-
ne politiki obrazloenog dravnog nasilja i istovre-
menog gajenja etno-nacionalnog partikularizma.
Bez ova dva stuba teko je razumeti istovremeno
istrebljenje itavih nacionalnih elita i inteligen-
cije zajedno sa istrajnom tenjom ka demarkaciji
i opisivanju partikularnih identiteta (Weiner,
1999: 1149). Slian stav formulie Teri Martin

kada, razlikujui tvrdu i meku liniju (hard and
soft line) sovjetske nacionalne politike, istie da su
one postojale paralelno: Na primer, od 1935.
do 1937. godine, u okviru vrste linije partija i
NKVD sprovodili su i nadzirali etniko ienje
i masovno hapenje dijaspornih nacionalnosti
Sovjetskog Saveza. U istom tom periodu, osnov-
ni prioritet Saveta nacionalnosti bio je nastavak
unapreenja nacionalnih institucija upravo tih
etnikih zajednica... Zvanina podrka paralel-
nom postojanju ovih meusobno nesaglasnih
politika ukazuje na injenicu da je prava politika
nastajala u dijalogu izmeu njih (Martin, 2004:
22). Primenjeno na Birobidan, to je znailo da
se kampanja hapenja oblasnih voa pod optu-
bom za (trockistiki) nacionalizam odvijala is-
tovremeno sa slavljenjem klasika jidi knjievnosti
olema Alejhema, osnivanjem jevrejskih kolhoza
i isticanjem nacionalnog karaktera EAO koji, u
krajnjoj liniji, nije direktno zavisio od (malo)
brojnosti jevrejskog stanovnitva.
Uprkos propagandnim kampanjama, jevrej-
ska kolonizacija Dalekog istoka do poetka Dru-
70 Analizirajui istke u EAO na primeru hapenja sekretara Oblasnog partijskog
komiteta () Havkina (), Vajnberg formulie slian zakljuak: Havkin i
njegovi saradnici nisu bili meta zato to su Jevreji, ve zato to su smatrani za politiki sumnjive. Pored
toga, nekadanje uee u jevrejskim politikim pokretima, poput lanstva u Bundu
ili cionistikom pokretu pre ili neposredno posle Revolucije, bilo je sredinom tri-
desetih godina ponekad korieno protiv lanova partije koji su sami sebe optuivali
za kontrarevolucionarno trockistike, buroasko-nacionalistike aktivnosti. Da
sama sadrina optubi tokom Velike istke nije bila od presudne vanosti poka-
zuje hapenje predsednika Izvrnog komiteta EAO Liberbega ( )
koji je optuen za trockizam i buroaski nacionalizam zbog pokuaja da od EAO
stvori centar jevrejske kulture u Sovjetskom Savezu, tj. ono to su centralne vlasti prethod-
ne godine smatrale svojim sopstvenim ciljem (videti Weinberg, 1993: 26).
71 Slino je bilo i u odnosu prema drugim nacionalnostima: Sovjetsko okretanje
etnikom ienju tokom tridesetih godina uopte nije bilo praeno trendom pod-
sticanja asimilacije, ve pre pojaanim naglaavanjem distinktivne primordijalne
sutine etnikih zajednica u Sovjetskom Savezu (Martin, 2004: 341).
175
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
gog svetskog rata nije donela znatne rezultate
u sopstvenoj dravi Jevreji su ostali upadljiva
manjina. Brojni faktori su uticali na slab odziv
sovjetskih Jevreja na poziv da nasele sopstvenu
autonomnu oblast. Nepovoljne prirodne karak-
teristike (surova klima, movarno tle, ume, ma-
njak pijae vode...) ove istono-sibirske oblasti,
kao i njena udaljenost od teritorija koje su Jevre-
ji vekovima naseljavali, svakako su predstavljale
prepreke za masovno preseljenje. S druge strane,
ubrzana industrijalizacija olakavala je mobilnost
jevrejskog stanovnitva ka industrijskim srediti-
ma u kojima je postojala potreba za obuenom
radnom snagom, a nepostojanje prepreka u
obrazovanju podsticalo je veliku koncentraciju
Jevreja u urbanim centrima zemlje zahvaenim
procesom modernizacije.
72
Ubrzana akultura-
cija sovjetskih Jevreja olakana je radikalnim od-
bacivanjem tradicionalnih socijalnih, religijskih
i kulturnih oblika kolektivnog ivota karakteri-
stinih za prerevolucionarnu Zonu naseljavanja,
a koncept sekularne jevrejske kulture utemeljene
na jidiu nije mogao zaustaviti proces asimilaci-
je Jevreja u ire okvire (rusko-jezike) sovjetske
kulture.
73
Tim pre to se ta kultura posle Re-
volucije (samo)razumevala kao prvi, posredujui
korak ka dosezanju nove, opteljudske kultu-
re epohe komunizma osloboene nacionalnog
partikularizma. Suoeni sa istorijskom realnou
nacionalnog pitanja boljevici su, kao to sam
pokuao da pokaem, doktrinarni (komuni-
stiki) univerzalizam zamenili socijalnim ine-
njeringom izgradnje (socijalistikih) nacija.
Izdvajajui teritoriju kao kljuni element kon-
stituisanja nacija, Jevrejima su ponudili Biro-
bidan u zamenu za Obeanu zemlju.
74
Kao i
u drugim sluajevima teritorijalistikih zamisli
za reenje Jevrejskog pitanja, i u ovom sovjet-
skom sluaju zanemarena je injenica sloenosti
odnosa etnikih zajednica i teritorija koje one
72 Ideja (poljoprivrednog) naseljavanja zemlje posebno tako negostoljubive inila
se malo smislena veini sovjetskih Jevreja, jo manje smislena za teorijski konzistentne
sovjetske marksiste, a skoro sasvim besmislena u vreme najintenzivnije industrijali-
zacije koju je ikada sprovodila neka drava u istoriji i najodlunijeg napada urbane
civilizacije na seosku (apolonijsku) unutranjost (Slezkine, 2004: 249).
73 Nestanak zone i otvaranje mogunosti ivotnog napretka u zemlji u kojoj su
prethodno bili podanici drugog reda, oznailo je, izmeu ostalog, pokretanje sna-
nog mehanizma asimilacije koji je, pre Revolucije zahvatajui samo vie slojeve
jevrejstva, postao sada sveopti i obuhvatio praktino sve jevrejsko stanovnitvo bive
imperije. Kako je to istakao Don Klir, puna emancipacija Jevreja izazvala je nji-
hovu punu asimilaciju (, 2010: 37).
74 Nasuprot Birobidanu, Sion nije bio samo pusta zemlja. Eretz Yisrael imala je simboli-
ku i mitsku istoriju povezanu sa hebrejskim i jevrejskom kulturom, dok je Birobidanu
nedostajao upravo taj nadahnjujui, pokretai simbolizam. Generalno, sovjetski Jevreji
nisu eleli da pripadaju sekularnoj jevrejskoj naciji koju su im sovjetsko-jevrejski ak-
tivisti i sovjetska drava ponudili. Veina sovjetskih Jevreja bila je mnogo vie zainte-
resovana za transformaciju u moderne sovjetsko-jevrejske graane kojima je otvoren
put drutvene mobilnosti nego za kulturni i teritorijalni eksperiment stvaranja soci-
jalistike nacije zasnovane na jidiu sovjetskog Siona (Shneer, 2010).
176
Re no. 83/29, 2013.
smatraju svojima: Privrenost odreenim
teritorijalnim deonicama, kao i nekim mestima
na njima, ima mitsko i subjektivno svojstvo. Ta
privrenost datoj zemlji i povezanost sa njom , a
ne nastanjenost na njoj ili njeno posedovanje,
jeste ono to je vano za etniku identifikaciju.
Dotina zemlja je teritorija gde mi spadamo...
ak i kada je dugo odvojena od domovine, etnija
moe i dalje postojati zahvaljujui jakoj nostalgiji
i duhovnoj privrenosti (Smit, 1998: 42-43).
4. NACIJA BEZ KORENA:
AVET KOSMOPOLITIZMA
Gornji stav Smit je formulisao objanjavajui ra-
zliite statuse koje domovina ima u konstituisa-
nju etnikih zajednica i nastanku nacija: Dok u
sluaju etnija spona sa teritorijom moe biti tek
istorijska i simbolika, u sluaju nacije ona je fi-
zika i stvarna: nacije poseduju teritorije (Smit,
1998: 68). U osnovi, stav ovog savremenog teo-
retiara nacionalizma saglasan je sa stanovitem
koje su povodom sovjetskih Jevreja zastupali za-
govornici projekta Birobidan tvrdei da je
teritorijalnost kljuni faktor pretvaranja etnike
zajednice u naciju. U osnovi cionistikog pokreta
lealo je isto to uverenje odbacujui naciona-
lizam dijaspore (Goles Nationalism), cionisti su u
povratku na Svetu zemlju i stvaranju sopstvene
drave videli kljuni preduslov konstituisanja i
egzistencije jevrejske nacije. Za razliku od ranih
boljevika i razliitih frakcija jevrejskog teri-
torijalizma, oni su bili primordijalisti, a ne
konstruktivisti teritorija za njih nije pred-
stavljala stvar sluajnog (istorijskim okolnostima
nametnutog) izbora, ve iskonskog prava na Erec
Izrael. Ipak, posmatrano iz perspektive meuratne
Evrope i Sovjetskog Saveza, alternativni projekti
nacionalizma dijaspore (zasnovani na kulturi i ji-
diu) nisu bili nita vee utopije od cionistikog
plana povratka u Palestinu.
Holokaust je imao kljunu ulogu u radikal-
noj promeni perspektive iz koje danas sagledava-
mo debate voene izmeu zagovornika cionizma
i nacionalizma dijaspore. Ne razmatrajui ovde
pretpostavke i dalekosene posledice zloinakog
istrebljenja Jevreja, ukazau samo na one aspek-
te Holokausta koji su se ticali sudbine Jevrejske
autonomne oblasti. Neposredno posle rata i si-
stematski sprovedenog genocida nad Jevrejima u
okupiranim delovima Sovjetskog Saveza, meu
preivelim Jevrejima poraslo je interesovanje za
naseljavanje Birobidana. Od 1946. do 1948.
godine zabeleen je najvei porast doseljenika u
EAO u organizovanim konvojima ()
iz zapadnih delova Sovjetskog Saveza pristiglo je
desetak hiljada Jevreja, te, po nepouzdanim pro-
cenama, jo toliko samostalnih doseljenika (vid.
Pinkus, 1988: 193; , 1968: 189). U svakom
sluaju, krajem 1948. godine broj Jevreja u EAO
dosegao je tridesetak hiljada to je podsticalo oe-
kivanja da e, ako se naseljavanje nastavi takvim
tempom, oblast za nekoliko godina biti pretvo-
rena u davno zamiljenu i obeanu Jevrejsku au-
tonomnu republiku (Weinberg, 1998: 72). Za
razliku od dvadesetih godina kada su Birobidan
naseljavali oni koji su beali od gladi ili eleli da
uestvuju u izgradnji komunizma, u posleratnoj
kolonizaciji presudnu ulogu imalo je tragino
(ratno i poratno) iskustvo koje je Jevreje pod-
sticalo da potrae sigurnost u okrilju sopstvene
republike: injenica neoekivano masovne
tenje Jevreja-povratnika iz ratne evakuacije da
nasele Birobidan baca jasno svetlo na situaciju
u kojoj su se oni nali po povratku u svoja rod-
177
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
na mesta. Izotreno pod uticajem dogaaja po-
slednjih godina, nacionalno oseanje posebno je
burno reagovalo na brojne pojave antisemitizma
i na jo vie rasprostranjenu ravnodunost prema
antisemitizmu (, 1968: 190).
S druge strane, imajui neposredan uvid
u karakter i razmere Holokausta, predvodnici
Je vrejskog antifaistikog komiteta (EAK)
75

pre okonanja ratnih dejstava uputili su pismo
sovjetskoj Vladi sa predlogom da se formira Je-
vrejska SSR. Ukazujui da se, pored nezami-
slivih zloina nacistikog istrebljenja, sovjetski
Jevreji esto suoavaju i sa bolesnim ispadima
antisemitizma odreenih slojeva (kapitalisti-
kih ostataka) samih bratskih naroda, vodei
predstavnici jevrejsko-sovjetske kulture apelova-
li su da se posle okonanja rata po svom drav-
no-pravnom statusu Jevreji izjednae sa ostalim
sovjetskim titularnim nacijama: Stvaranjem
Jevrejske sovjetske republike bi se jednom i zau-
vek, boljeviki i u duhu lenjinsko-staljinske na-
cionalne politike, reio problem dravno-prav-
nog poloaja jevrejskog naroda i daljeg razvoja
njegove mnogovekovne kulture. Vekovima niko
nije bio u stanju da rei taj problem, a njega je
mogue reiti samo u naoj velikoj socijalistikoj
zemlji (, , 1944: 325).
Ocenjujui da usled nedovoljnog korienja svih
mogunosti i zbog udaljenosti od boravita veine
jevrejskih radnih masa, eksperiment sa Birobidanom
nije uspeo, oni su obnovili stari plan o stvaranju
Jevrejske sovjetske republike na Krimu u emu
bi, prema njihovom miljenju, Sovjetski Savez
mogao raunati na znatnu pomo jevrejskih na-
rodnih masa svih zemalja sveta (Isto: 325326).
Pominjanje pojava unutranjeg antisemitizma,
isticanje jedinstvenog karaktera Holokausta
76
i
pozivanje na solidarnost meunarodnog jevrej-
75 (EAK) drutvena organizacija formirana
1942. sa ciljem da zapadnu javnost upozna sa ratnim naporima SSSR, vri uticaj na
jevrejske zapadne organizacije, prikuplja pomo i jaa savezniku solidarnost. Opirno
o EAK videti u S. Redlich, Propaganda and Nationalism in Wartime Russia: the Jewish Antifascist
Committee in the USSR, 1941-1948, Boulder, CO: East European Monographs, 1982; -
, 1941-1948: -
(. . ), : , 1996.
76 Negativan odnos sovjetske vlasti prema isticanju jedinstvenosti Holokausta manifesto-
vao se ve tokom 1947. u zabrani objavljivanja Crne knjige o masovnom i sistematskom
unitavanju Jevreja na okupiranim teritorijama SSSR koji su sastavili V. Grosman i I.
Erenburg. Prema obrazloenju Agitpropa, tampanje ove knjige (izdate ve u Americi
i koriene tokom Nirnberkog procesa) nije bilo politiki opravdano i svrsishodno
jer se izdvajanjem zloina nad Jevrejima stvara lana predstava o istinskom karakteru
faizma i njegovoj organizaciji: U dokumentima Dravne komisije za istraivanje i
otkrivanje zloina nemako-faistikih okupatora ubedljivo je pokazano da su hitle-
rovci bespotedno istovremeno istrebljivali Ruse, Jevreje, Beloruse, Ukrajince, Le-
tonce, Litvance i druge narode Sovjetskog Saveza (12
,

: , 1938-1953, . . ,
, 2005). Dostupno internet izdanje: http://www.alexanderyakovlev.org/fond/
issues-doc/68419; poseeno: 1. 11. 2012).
178
Re no. 83/29, 2013.
stva, predstavljali su poetak kraja Jevrejskog
antifaistikog komiteta. Naime, veoma uspena
propagandna aktivnost EAK tokom rata (izrae-
na u velikom odjeku amerike turneje njegovih
voa, publikovanju brojnih svedoanstava o ge-
nocidu nad Jevrejima itd.)
77
poivala je na na-
glaavanju solidarnosti i bratstva koji povezuju
sve Jevreje: Po samoj prirodi svoje delatnosti
EAK je odstupao od sovjetske ideologije koja je
sovjetske Jevreje smatrala specifinom, teritori-
jalnom etnikom grupom sa svojim posebnim
jezikom (jidi), kulturom i nacionalnom istori-
jom. Oni nisu imali nita zajedniko sa Jevreji-
ma koji su bilo gde drugde, a jo manje sa nekim
entitetom koji bi se mogao konceptualizovati
kao svetsko jevrejstvo (Klier, 2004: 280). Iz
pragmatino-politikih razloga ova neusaglae-
nost postulata boljevike nacionalne politike i
pretpostavki na kojima je poivala propagandna
aktivnost EAK-a sovjetskom rukovodstvu tokom
rata nije smetala. Okonanjem Drugog svetskog
rata i poetkom Hladnog rata, meunarodno-
politiki kontekst je radikalno izmenjen, pa je
u novonastalim okolnostima Suslov formulisao
predlog da se EAK rasformira: Proverom je
ustanovljeno da delatnost Jevrejskog antifaisti-
kog komiteta, kako u inostranstvu tako i u zemlji,
dobija sve vie cionistiko-nacionalistiki karak-
ter i stoga postaje politiki tetna i nesnoljiva.
Celokupna sadanja delatnost EAK protivrei
lenjinsko-staljinskim pogledima na sutinu je-
vrejskog pitanja (, 1946). Pozivajui se na
prerevolucionarne Lenjinove i Staljinove tvrdnje
da Jevreji nisu nacija i da je njihova asimilacija
neizbena,
78
Suslov nije doveo u pitanje samo
ideoloku pravovernost EAK, ve i sam koncept
administrativno-teritorijalne autonomije sovjet-
skih Jevreja kako na Krimu tako i u Birobi-
danu. Istina, opstanak same Jevrejske autonom-
ne oblasti nije doveden u pitanje,
79
ali je ideja
stvaranja republike na Krimu protumaena kao
deo plana da se na tlu Sovjetskog Saveza stvori
jevrejska drava koja bi bila agentura svetskog
jevrejstva i amerikog imperijalizma. Poetkom
77 Tokom Drugog svetskog rata Sovjetski Savez je dobio oko 45 miliona dolara od
razliitih jevrejskih organizacija, veinom amerikih. Najvea akcija prikupljanja
pomoi bila je amerika turneja tokom leta i jeseni 1943. godine Mihoelsa i lana
Prezidijuma EAK Jicaka Fefera, jevrejskog pisca i tajnog saradnika NKVD. Mi-
hoels i Fefer su govorili na masovnim mitinzima (na njujorkom stadionu prisu-
stvovalo je oko 50.000 ljudi) i vodili uz odobrenje sovjetskih vlasti pregovore
sa rukovodiocima Svetskog jevrejskog kongresa i Svetske cionistike organizacije,
susreui se, izmeu ostalih, sa Albertom Ajntajnom, arlijem aplinom, Edijem
Kantorom, Teodorom Drajzerom, Tomasom Manom i Jehudom Menjuhinom
(Slezkine, 2004: 291292).
78 Kao to je poznato, Lenjin i Staljin su smatrali da se ne moe govoriti o Jevrejima
koji su teritorijalno razbacani, ekonomski razdvojeni i koji govore razne jezika, kao
o jedinstvenoj naciji; da celokupni hod istorije svedoi o procesu stapanja Jevreja
sa stanovnitvom koje ih okruuje i da je taj neizbeni proces siguran i progresivni
put reavanja jevrejskog problema (Isto).
79 Time je, paradoksalno, potvren marginalni znaaj Birobidana.
179
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
1948. godine Solomon Mihoels, predsednik
EAK i potpisnik krimskog predloga, ubijen je
u insceniranoj automobilskoj nesrei,
80
a EAK
je krajem godine rasputen kao centar antiso-
vjetske propagande da bi posle toga otpoeo talas
hapenja njegovog rukovodstva. Dugo pripreman
sudski proces okonan je jula 1952. godine izri-
canjem smrtne presude trinaestorici voa EAK
optuenih za jevrejski nacionalizam i pijunsku
delatnost.
81
Optube koje su pratile ukidanje EAK i
progon njegovih lanova sadrale su dvostruku
poruku sovjetskim Jevrejima prva je bila usme-
rena ka suzbijanju njihove rastue nacionalne
samosvesti, dok je druga izraavala sumnju u
njihovu lojalnost Sovjetskom Savezu. Ratna zbi-
vanja i Holokaust direktno su uticali na buenje
nacionalne samosvesti u velikoj meri ve asimi-
lovanih sovjetskih Jevreja.
82
EAK, a ne Oblasni
komitet Birobidana, imao je u njihovim oima
status zastupnika nacionalne stvari jevrej-
sku adresu kojoj su se obraali.
83
Usled cen-
tralistikog ustrojstva i partijskog monopola,
jasno je da sovjetski sistem nije mogao toleri-
sati postojanje takvog alternativnog politikog
centra koji bi, preuzevi na sebe ulogu zastu-
panja sovjetskih Jevreja, komunicirao ne samo
sa partijsko-dravnim organima u zemlji ve i
sa jevrejskim zajednicama i institucijama irom
sveta. Meunarodna aktivnost EAK (koja je, u
krajnjoj liniji, bila razlog za njegovo formira-
nje)
84
podsticala je kod sovjetskog vostva strah
od cionistike opasnosti kojom bi se, u ime
jedinstva jevrejstva, potkopavala privrenost
sovjetskih Jevreja svojoj socijalistikoj domovi-
ni. Optuba rukovodstva EAK-a za pijunsku
80 O ivotu i smrti Mihoelsa videti memoarsku knjigu njegove erke -
-, . ,
, 1984, a detaljnu rekonstrukciju planiranja i okolnosti ubistva videti u -
, 2010 (153-163).
81 Videti zapisnike sa suenja koji su dostupni na ruskom i engleskom jeziku: -
. , , 1994; Stalins Secret Pogrom: The
Postwar Inquisition of the Jewish Anti-Fascist Committee, Yale University Press, 2001.
82 Poput Ilje Erenburga: Odrastao sam u ruskom gradu, maternji jezik mi je ruski,
ja sam ruski pisac. Poput svih Rusa sada branim svoju domovinu. Ali, nacisti su me
podsetili i na neto drugo Hana je bilo ime moje majke. Ja sam Jevrej, to kaem
sa ponosom. Hitler nas mrzi vie od svega i to nas ini ponosnim (cit. prema
Rubenstein, 2001: 89).
83 Kako je to u pismu EAK-u formulisao jedan gardijski porunik: Obraam vam
se kao pripadnik mlae generacije odraslih Jevreja. U vama vidimo predstavnike
Velike nacije nacije genija i muenika. Posredstvom vas izraavamo svoju nadu
u dravnu samobitnost i nacionalno-kulturnu autonomiju... Vi ste u Sovjetskom
Savezu jedini tab ove divne nacije i samo vi moete osigurati ouvanje nae Velike
nacije proroka, stvaralaca i muenika (cit. prema Slezkine, 2004: 293).
84 Mnogo od onoga to je nareeno EAK-u da radi tokom rata da koristi kontakte
sa Jevrejima na Zapadu i da dokumentuje nacistike zloine posle rata pretvoreno
je u osnov za dizanje kriminalne optunice (Rubenstein, 2001: 21).
180
Re no. 83/29, 2013.
delatnost bila je izvedena iz optije sumnje u
lojalnost svih sovjetskih Jevreja koji su, iden-
tifikujui se sa jevrejstvom, prestali da budu
iskljuivo sovjetski, te postali graani sveta.
Kampanja protiv (jevrejskog) kosmopolitizma koja
je usledila predstavljala je potvrdu da je podu-
hvat njihove nacionalne normalizacije stva-
ranjem Birobidana kao jevrejske teritorijalne
jedinice zavren neuspehom sovjetski Jevreji
ostali su etnika zajednica bez korena. U svetlu
marksistikog internacionalizma, ova neukore-
njenost, sama po sebi, nije uopte bila porok
naprotiv, bila je prednost koja je omoguavala
lake prevazilaenje nacionalnih podela u sve-
tu odreenom sukobom i borbom drutvenih
klasa. Ali, u poratnom svetu blokovske podele
vrsta ukorenjenost u tle (nacionalne drave)
jednog od dva sukobljena tabora nadilazila je
znaaj transnacionalne klasne pripadnosti. Ako
su u Slobodnom svetu domae komunistike
partije esto smatrane petom kolonom ija
odanost prvoj zemlji socijalizma nadilazi pri-
vrenost sopstvenoj nacijonalnoj dravi, onda
su u ksenofobinom Sovjetskom Savezu zna-
ci jaanja jevrejske nacionalne samosvesti koja
prekorauje granice socijalistike domovine
izjednaeni sa izdajom. Samoidentifikacijom
sa irom zajednicom ujedinjenom u statusu r-
tve (a ne objektivnim karakteristikama nacije)
sovjetski Jevreji postali su kosmopoliti
85
meu
pripadnicima teritorijalno definisanih nacija
ujedinjenih u socijalistiko bratstvo naroda.
Osnivanjem jevrejske nacionalne drave (1948)
kosmopolitizam je dobio konkretan naci-
onalno-cionistiki sadraj poto se Izrael
ubrzo svrstao u protivniki kapitalistiko-im-
perijalistiki tabor,
86
sumnja u privrenost
sovjetskih Jevreja apstraktnom meunarod-
nom jevrejstvu sada je mogla biti potvrena u
znacima ispoljavanja njihove podrke Izraelu.
87

Ali, nezavisno od te podrke, ve samim posto-
janjem jevrejske nacionalne drave izmenjen je
status sovjetskih Jevreja: Posle stvaranja Izraela
i zapoinjanja Hladnog rata oni su postali nalik
Nemcima, Grcima, Fincima, Poljacima i dru-
gim ne-domorodnim etnikim zajednicama koje
su osumnjiene zbog svoje privrenosti domovi-
nama van SSSR, pa su, stoga, smatrane uroe-
nim i nepopravljivim tuincima. Zato se oficijelni
napadi na Jevreje mogu tumaiti kao zakasnela
primena etnike komponente Velikog terora
na jednu etniku grupu koja ga je (kao etnika
85 U Sovjetskom Savezu, meu takozvanim obinim ljudima koji su teko mogli razu-
meti pravo znaenje stranog termina,kosmopolit, ta re je, zahvaljujui rairenoj
posleratnoj propagandi, shvatana kao jedan od naziva za Jevreja (,
2003: 311). Potvrda za to je rairena izreka u sovjetskoj posleratnoj nomenklaturi:
Da te ne bi smatrali antisemitom, ida zovi kosmopolitom.
86 Poetna podrka SSSR stvaranju Izraela bila je motivisana tenjom ka slabljenju
britanskog uticaja na Bliskom istoku (SSSR je prva priznala Izrael i aktivno ga
pomagala tokom prvog arapsko-izraelskog rata).
87 Podrka jevrejskoj dravi snano je ispoljena prijemom na koji je u Moskvi naila
prva ambasadorka Izraela u SSSR Golda Meir (roena u Kijevu kao Golda Mabo-
vich). Njene posete moskovskoj sinagogi pratile su mase religiozno indiferentnih
sovjetskih Jevreja.
181
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
grupa) izbegla u periodu 19371938 (Slezkine,
2004: 297).
Ostavljajui po strani prikaz toka i rezultata
borbe protiv kosmopolitizma i cionistike za-
vere,
88
moemo zakljuiti da je upravo ta kam-
panja implicitno potvrdila naputanje sovjetskih
planova za nacionalnu normalizaciju Jevreja.
Iako je Birobidan opstao kao Jevrejska terito-
rijalna oblast, malobrojnost Jevreja u njemu i
gaenje institucija nacionalne kulture (zasno-
vane na jidiu) pretvorili su ideju o sovjetskoj
jevrejskoj domovini u puku iluziju. Zvanino
zagovaranje asimilacije ostavilo je otvorenom
mogunost integracije jevrejskog ivlja u sovjet-
ske drutvene strukture i kulturu. Prepreku tom
procesu u epohi kasnog staljinizma predstavljalo
je uverenje prema kojem je lanstvo u nekoj
naciji bioloki uslovljeno (pa, stoga, nepromen-
ljivo), te da esencijalistiki shvaen nacional-
ni karakter, u krajnjoj liniji, odreuje svakog
pojedinca. U svetlu tog uverenja, asimilacija
Jevreja nije bila samo iluzorna, ve i sumnjiva
sovjetske novine su uvele praksu da uz ruske
pseudonime javnih linosti u zagradi objavljuju
njihova jevrejska imena: Osnovna poruka anti-
kosmopolitske kampanje bila je da Jevrejin ostaje
Jevrejin, veiti stranac u nacionalnom telu, bez
obzira na okolnosti (Weiner, 1999: 50).
89

Osim natpisa na jidiu i fontane sa sedmokra-

kim svenjakom, putnik koji iz voza izae na
stanici Birobidan moe u gradu videti renovi-
ranu sinagogu, muzej doseljenika i popriati sa
nekoliko starijih stanovnika koji su se posle rata
doselili u Jevrejsku autonomnu oblast. Njihovi
potomci odavno su nastanjeni u Izraelu, Ame-
rici ili Nemakoj zemljama ka kojima je bila
usmerena masovna migracija ruskih Jevreja.
Njihove nostalgine povremene posete birobi-
danskom kraju rezultuju memorijalizacijom
tragova jevrejskih ivota na Dalekom istoku i
maglovitim planovima o njihovom ueu u
postkomunistikoj tranziciji ove oblasti. Na re-
klamnim panoima lokanog akcionarskog dru-
tva Tajga-Istok putniku e biti preporuene
nove vrste domae votke sa egzotinim imeni-
ma Jevrejska srea, Siromani Jevrejin
i Rabinovi. Od utopijske vizije sovjetskog
Siona, ostala je samo koer-votka.
88 Videti opirno u (2003; 2010); Pinkus (1988: 139208);
, . , , 2003; L. Ra-
poport, Stalins war against the Jews: The Doctors Plot and the Soviet solution, Toronto, 1990.
89 Rusi jevrejskog porekla su bili maskirani Jevreji, a maskirani Jevreji dvostruki
izdajnici... Glavna meta Staljinovih antijevrejskih kampanja bili su Rusi jevrejskog
porekla ili, prema Agitpropu, oni Jevreji koji su za sebe tvrdili da su Rusi kako
bi se izdavali za sovjetske ljude. Partijska neumorna volja za ienjem i rutinska
kadrovska politika sjedinile su se u praksi genealoke potrage svaki Rus na vi-
sokom poloaju bio je potencijalni Jevrejin, a svaki Jevrejin, bez izuzetka, bio je
potencijalni neprijatelj (Slezkine, 2004: 297, 301).
182
Re no. 83/29, 2013.
BIBLIOGRAFIJA
Baberowski, Jrg and Doering-Manteuffe, An-
selm (2009): The Quest for Order and
the Pursuit of Terror: National Socialist
Germany and the Stalinist Soviet Union
as Multiethnic Empires, u: Geyer and
Fitzpatick (eds.), Beyond Totalitarianism:
Stalinism and Nazism Compared, Cambridge
University Press, pp. 180-227.
Bergelson, D. (1939): The Jewish Autonomous Region, Mos-
cow: Foreign Languages Publishing House
Brubaker, Rogers (1996), Nationalism reframed: Na-
tionalism and the national question in the New Eu-
rope, Cambridge: Cambridge University
Press.
Dekel-Chen, Jonathan (2003): Farmers, Phi-
lanthropists, and Soviet Authority: Rural
Crimea and Southern Ukraine, 1923-
1941, Kritika: Explorations in Russian and Eur-
asian History, 4 (4):849885.
Dekel-Chen, Jonathan (2005): Farming the Red Land:
Jewish Agricultural Colonization and Local Soviet
Power, 19241941, New Haven and Lon-
don: Yale University Press.
Fitzpatrick, Sheila (2005): Tear the Mask! Identity and
Imposture in Twentieth- Century Russia, Princ-
eton: Princeton University Press.
Gitelman, Zvi (1989): Jewish Nationality and Re-
ligion, in: Religion and Nationalism in Soviet and
East European Politics, Pedro Ramet (ed.), Dur-
ham: Duke University Press, pp. 5980.
Gitelman, Zvi (1998): Introduction, in: Wein-
berg (1998): 111.
Gitelman, Zvi (2001): A Century of Ambivalence,
Bloomington: Indiana University Press.
Klier, John (2004): The Holocaust and the So-
viet Union, The Historiography of the Holocaust
(Edited by Dan Stone), Palgrave Macmil-
lan, pp. 276295.
Klier, John (2005): Jewry in former Soviet
Union, Modern Judaism (edited by Nicholas
de Lange and Miri Freud-Kandel), Ox-
ford, pp. 178190.
Maroney, Eric (2010): The Other Zions: The Lost His-
tories of Jewish Nations, Lanham: Rowman &
Littlefield Publishers.
Martin, Terry (2000): Modernization or Neo-tra-
ditionalism? Ascribed Nationality and So-
viet Primordialism, in: Fitzpatrick Sheila
(ed.), Stalinism: New Directions, London:
Routledge, pp. 348346.
Martin, Terry (2004): The Affirmative Action Empire:
Nations and Nationalism in the Soviet Union 1923
1939, Ithaca: Cornell University Press.
Pinkus, Benjamin (1988): The Jews of the Soviet Union:
The History of a National Minority, Cambridge:
Cambridge University Press.
Rubenstein, Joshua (2001): Night of the Mur-
dered Poets, Introduction in: Stalins
Secret Pogrom: The Postwar Inquisition of the Jew-
ish Anti-Fascist Committee (Edited by J. Ru-
benstein and V. Naumov),Yale University
Press, pp. 164.
Shneer, David (2003): Having It Both Ways: Jew-
ish Nation Building and Jewish Assimi-
lation in the Soviet Empire, Ab Imperio,
Kazan (4): 377393.
Shneer, David (2010), Birobidzhan, The YIVO
Encyclopaedia of Jews in Eastern Europe (http://
www.yivoencyclopedia.org/article.aspx/
Birobidzhan).
Shternshis, Anna (2006): Soviet and kosher: Jewish
popular culture in the Soviet Union, 19231939,
Bloomington: Indiana University Press
Slezkine, Yuri (1994): The USSR as a Communal
Apartment, or How a Socialist State Pro-
moted Ethnic Particularism, Slavic Review,
23 (2): 414452.
Slezkine, Yuri (1994a): Arctic Mirrors: Russia and the
Small Peoples of the North, Ithaca: Cornell
University Press.
Slezkine, Yuri (2004): The Jewish Century, Princeton:
Princeton University Press.
Smit, Antoni (1998): Nacionalni identitet, Beograd:
Biblioteka XX vek (prevod sa engleskog
Slobodan orevi).
Solenjicin, Aleksandar (2003): Dva veka zajedno
183
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
(1917-1972), deo 2, Beograd: Paidea
(prevod sa ruskog Miodrag Sibinovi).
Vujai, Veljko (2007): Stalinism and Rus-
sian Nationalism: A Reconceptu-
alization, Post-Soviet Affairs, 23 (2):
156183.
Weinberg, Robert (1993): Purge and Poli-
tics in the Periphery: Birobidzhan in
1937, Slavic Review, 52 (1): 1327.
Weinberg, Robert (1998): Stalins Forgotten Zion:
Birobidzhan and the Making of a Soviet Jew-
ish Homeland. An Illustrated History, 1928-
1996, Berkeley: University of Califor-
nia Press.
Weinberg, Robert (2008): Demonizing Juda-
ism in the Soviet Union during the
1920s, Slavic Review, 67 (1): 120153.
Weiner, Amir (1999): Nature, Nurture, and
Memory in a Socialist Utopia: Delin-
eating the Soviet Socio-Ethnic Body in
the Age of Socialism, American Historical
Review, 104 (4): 11141151.

, (2004): -
, Cahiers du
Monde russe, 45 (12): 209240.
, .
(1917-1920), -
: , 2005
, (2002): -
, : -
. 19171939 .,
- (internet izdanje:
http://www.felixkandel.org/index.
php/books/421.html)
. (2003): -
. , :
.
. (2010): -
. -
, : .
, . . (1924): -
, [ . ;
. ], :
.
, (2009):
, : , .
-, .; , . ()
(2006): .
-
: , II. (The
Jew in The Modern World: A Documenta-
ry History), , :
, (Bibliotheca Judaica).
, ., , ., , . (1944):

-
, :
(2010): 323326.
, . . (1946): -
, . . 2, :
-
, . 290367.
, . . (1949):
. ,
, . . 11,
:
, . 333335.
, - (1999): :
-
, . -
, , 1: 143158.
, . (1946):
() - ()
, -
.
, 1938-1953
(. . ), , ,
2005 (8 - internet izdanje:
http://www.alexanderyakovlev.org/
fond/issues-doc/68415)
, . (1929): . -
(internet izdanje: http://
www.magister.msk.ru/library/trotsky/
trotl026.htm).
184
Re no. 83/29, 2013.
, (2004): , : .
(.), XX : , : - ( -
: Les Juif et le XX
e
Sicle, Calmann-Lvy, 2000) . 504529.
, . (1968): : , (1917-
1967), , - ( . . , . . .
. ), . 160203.
, . (1996): 1930- , : -
(http://www.jewish-heritage.org/prep26.htm)
, (2010): : ,
, , No. 102
(internet dokument: http://polit.ru/article/2010/07/07/shtetl/).
TAXI
Jan izlazi prvi. On je ve navikao. Odvezati se, otvo-
riti teka vrata, izai, osvrnuti se za sobom, pokupiti
sa sjedita kapu, flaicu, mobitel, klju. Otvoriti mi
vrata. uvati ih dok se ne izvuemo nas dvije. Za-
tvoriti vrata za mnom. Otii sa taksistom do gepeka.
Pokazati mu kako se kolica rasklapaju. Ova kopa
ide naprijed. Sad samo pritisnete. Jako. Tako. Spu-
stiti torbe pokraj kolica. Pridrati mi novanik dok
smjestim Emicu u kolica. Dodati joj flaicu. Staviti
kapu. Dodati mi mobitel i klju. Vratiti mi nova-
nik. Dovienja, rei taksisti. Jesmo li uzeli sve, rei
meni. Hajmo, rei i napokon staviti ruke u depove.
Jan je nekada elio malu seku.
ONI I MI
Kao da smo se dogovorili. Na taxi stie na odredi-
te pet sekundi prije njihovog. Nae sekunde pred-
nosti rasplinjuju se zaas. Njih troje, dvoje odraslih
i dijete. Nas troje, jedna odrasla i dvoje djece. Njih
troje, ruksak i sanke. Nas troje, ruksak, putna tor-
ba, nosiljka, kolica i sanke. Njihove etiri velike
ruke. Moje dvije i dvije Janove.
Jan je nekada elio malu seku.
AUTOBUS BROJ 44
Autobus broj 44 vozi za planinu i pun je. Jan ula-
zi uvati nam mjesta. Jaca kupuje karte. Boris sta-
vlja stvari u gepek. Sanke, torbu, kolica. Ostalo nosi
u rukama. Boris ima velike ruke i malog sina. Gdje
je mama? pita sin. Kupuje karte kae Boris. Sin
odlazi do mame. Gdje je tata? pita sin. Pakuje stvari
kae Jaca. Reci mu da ne krene bez tate kae sin.
VIROZA
LAMIJA BEGAGI
Alini i Tamari, najstrpljivijim
prijateljicama na svijetu
186
Re no. 84/30, 2014.
Jednom je voza zatvorio vrata prije vremena i djeak je ostao sam u
autobusu. Od tad stalno pita za mamu i tatu.
Jednom je Edo iao sa nama na planinu. Jan je cijelim putem spavao. Tek
smo stigli, a ja sam se ve odmorio rekao je kada se autobus broj 44 zaustavio pred
planinskim hotelom.
JA U SADA POVRATIT
Ja u sada povratit rekao je Jan i istrao iz autobusa. Povratio je u duboki sni-
jeg i uzeo maramicu od Jace. Stavio je ruke u depove i gledao kako izlazimo iz
autobusa. Smijeio se. Jesi li dobro? pitala sam ga. Klimnuo je glavom. Jesi li
uzela sve? pitao me. Klimnula sam glavom. Hajmo rekao je i nije vadio ruke
iz depova.
SANKANJE
Djeaci su sjeli na sanke. Emica je legla u kolica. Jaca i Boris povezli su djeake.
Emica i ja nismo se pomijerali s mjesta. Ne moe. Ne mogu kolica po snijegu.
Jaca je povezla djeake. Dvije ruke, dvoje sanki, Jan i Denis.
Boris i ja nosili smo Emicu i kolica. Padala je u san, propadali smo u
snijeg.
Kad zaspi sa dudom flaice u ustima, dugo jo iz kolica dopire zvuk
otkucavanja. Prijetei, kao da e neto sad eksplodirati. To kroz tanki otvor dudice
izlazi zrak i puta se na slobodu. Polako izvuem flaicu i spremim je u torbicu.
Hitro glavu okree na drugu stranu, a ja jo hitrije mokru kosicu zaukavam pod
kapu.
Sunce sija i sankalite je puno. Sputamo kolica kraj tanda sa kapama i
alovima.
Ovdje vam je zavjetrina. Torbe dajte meni, spremit u ih u kombi go-
vori bradati prodava kapa. Zahvaljujem se dok pokuavam fotografisati nju kako
spava i njega kako se sputa niz padinu. Ulovim tek rub sanki, nanos snijega i sun-
ev odbljesak. Ni njega, ni nju.
Boris i Denis sputaju se skupa.
Gdje je mama? pita djeak. Sanka se sa Janom veli Boris. Reci joj da
ne krene bez nas.
187
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
NJEGOVA STRANA PRIE
Da je tu, pa da moe da se brani, rekao bi da sam mu opet kasno rekla da emo na
planinu i da se nita ne dogovaramo. I rekao bi da neko treba spremiti kuu i oprati
sue. I da ga hvata neka prehlada. I da mu se sad to sve skupa ne da.
Zato nije krenuo? pita Jaca.
Ne da mu se kaem.
SAMO NA DJECU
Samo na djecu, fokusirat emo se na djecu.
Tako je glasio preutni dogovor izmeu mene i Jace sklopljen izmeu
one dvije reenice o Edinom izostanku.
Neemo priati, ni gledati se, ni pokuavati me utjeiti. Naroito nee-
mo izbjegavati poglede.
Na djecu. Fokusirati se na djecu, na njihove mokre noge i suhe arape,
na ajeve, sendvie, voe, na pauzu za domine, lego, magnetni ovjee, ne ljuti se,
na sputanje, penjanje, prevrtanje i podizanje.
Na djecu.
POVRATAK
Svi su spavali u povratku. Plaila sam se da u prespavati stanicu na kojoj izlazimo
i drala sam oi irom otvorene. Plaila sam se stvari. Malene rukavice, termos bo-
ica, vea rukavica bez svog para, tri kape, dekica, ostatak sendvia, flaa s vodom,
iscijepane karte i usnulo dijete, sve to stalo je u moj naramak i moje ake. Plaila
sam se kamo sa svim tim kad autobus stane. Nisam htjela da ih prerano budim,
nikog. Bio je zimski sumrak i na samom ulazu u grad sveano su se upalila svjetla.
Sipio je snijeg. Rukavice u rukama bile su vlane od znoja.
Na kraju smo zaboravili samo sanke.
Jan je plakao u sebi.
PAPIRNE GRUDVE
Loptice istroenih papirnih maramica liile su na grudve i oblake, ne na labudo-
ve i origami dralove. Dokotrljale su se do najrazliitijih mjesta: jorgana, meka-
nih jastuka seije, radnog stola, stolice, medom zaslipane povrine trpezarijskog
stola...
188
Re no. 84/30, 2014.
Skupljao ih je u plastinu kesu i tiho gunao kako smo trebali najaviti
kad se tano vraamo. Sobu je napunio mrzovoljom i virusima.
Sue nije oprao.
Tatino zlato, tepao je dok ju je podizao.
Tatin sin, mazio ga je po kosi.
Gotovo je, zarazit e ih, pomislila sam, pa odutila.
SA SOBOM
Postoji li neto da se odgodi, a da ve nisi, neto to se moda moe razvlaiti jo koju
godinu bez previe posljedica, a da ve nisi godinama razvlaila?
Moda pisanje diplomskog? Odgaala, etiri godine.
Sjedanje za volan nakon polaganja vozakog? est i po.
Zdravstveno osiguranje? Skoro sedam.
Prevod auta? Jo na ekanju.
Sve to s njim, sve to s nama?
Dok mi tako govori, pravim se da je ne ujem. Ne odgovaram. Nasta-
vljam raditi ono u emu me zatekla kad je predavanje poelo. Kao da ne znam da to
ona meni samo jer je ista ja, pa je boli jo vie.
Sve to s vama? Sve to s vama, sve to s nama?
Ponavlja tako, dok se ne zapetlja meu zamjenicama.
Onda me napokon ostavi na miru.
EMA
Gdje pada kia? Kako Ema plee? Kako se Emica ljuti? Koliko voli mamu? Kako
kae mala maca? Gdje palimo svjetlo? Kako vozi auti? Kako hrani medu? Kako
Ema kalje? Gdje Emicin pupak? Kako Ema spava?
Po cijele dane, Emu pitamo.
Za svaki odgovor, nagraujemo je osmijesima, poljupcima, zagrljajima,
tepanjima i blagim rijeima. Ne tedimo nita od toga, a ona, uprkos tome, ne od-
govara uvijek niti na sve.
JAN
Moe li kola nestati? Je l atomska bomba jaa od obine? Ima l ta jae od magme?
Moe li magma zapaliti kolu? to mi nemamo vulkana? Moe l obina
189
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
planina postati vulkan? Moe li se desiti erupcija Bjelanice? A ta ako ipak moe?
A kako mi znamo da ne moe? Ilhan kae da je Bog stvorio sve. Onda je i Bjelani-
cu, i vulkane u Italiji. A to nije i kod nas sagradio neki vulkan? Moda moe on to
naknadno, da promijeni, pa neto pretvori u neto drugo, dosadi mu, pa se malo
igra. Ja mislim da moe, a ti misli kako hoe.
Po cijele dane, Jan pita.
Za svaki odgovor, Jan nas nagradi bonus pitanjem. Trudimo se od-
govoriti na svako, a on, uprkos tome, veinu odgovora ne stigne sasluati do kraja.
ZARAZIO JE
Danas je ne zanima ni gdje pada snijeg, ni kako kae mala maca. Zjenice su suene,
oi mokre i podonjaci crveni. Glava joj pada na moje rame. Danas samo razmje-
njujemo vruice.
Niti ja pitam, niti ona odgovara.
SAN O VODI
Vidim tu debelu maslinastu bombu kako mi prelijee iznad glave i pada direktno
u rijeku, rasprskavajui se u hiljade sitnih komada. Potom iz unutranjosti bombe
izlaze ronioci i plivai, mladi, zgodni, sa ploicama na grudima, razvijenih i zdravih
tijela, plivaju po rijeci koja je najednom postala zelena i ista, kao da joj je bomba
udahnula ivot. Penjem se na gradski most i frenetino skidam jaknu sa sebe i skaem
i plivam sa tim mladim ljudima, ronim, smijem se, i plivam, i ronim, i smijem se.
U 4 ujutro, poput dobro utimanog sata, Ema me budi i trai svoje
mlijeko koje briljivo za nju skladitim u sebi.
I rijeka, i zdravlje, i istota, rasprie se poput debele maslinaste bombe.
Sanovik, strana 28, bomba: (kad eksplodira) neoekivan dogaaj.
PRIJE ILI KASNIJE
Jan ne ide u kolu.
Bolestan je, kalje, boli ga glava i pospan je. Dan provodi izmeu mene
i svog kreveta.
Nervira ga sestra. Ona kalje namjerno, samo da se njemu ruga.
I tata ga nervira. Zato stalno govori jao meni? Kako to misli jao
njemu? Pa jao je i nama!
190
Re no. 84/30, 2014.
I zato mama ne moe s njim u sobu, da se zatvorimo tamo, jedemo
smoki i puding, to smo uvijek radili kad je bio bolestan prije nego je ona dola.
Ne moe te imati samo za sebe, to mora shvatiti, prije ili kasnije mr-
mlja Edo.
Kasnije, Edo, kasnije.
KROZ PROZOR
Antibiotici, kapi, masti, sirupi. Na est sati, na dvanaest sati, po potrebi. Pumpice,
imrkaj, izvuci, ne plai, proi e, 38, dobro je, nije, ide no, sirup, epi, neu,
runo, bljak, jo samo malo.
Kad proe sve, i utihnu, izvlaim se polako, ne pomijerajui ih. Na
mjesto gdje spavam, izmeu Jana i Emice, uukavam plianog polarnog medu i
odlazim u kuhinju. Otvaram prozor, gledam i diem.
U stanu zgrade preko puta, njih dvoje jo uvijek spavaju u istom kre-
vetu.
KREVETI
Ima ih osam, dva na sprat i dva brana. Leim na jednom, gornjem, ispod mene je
Amer, moj prijatelj sa fakulteta. Imam dugu kosu i kad spustim glavu sa kreveta da
gledam u Amera dok dugo razgovaramo, kosa se njie i on je povremeno dodiruje i
mirie.
Smea je i opada. Povremeno mu se snop mojih dlaka zaglavi meu
prstima. Onda dignem glavu da je odmorim i jo neko vrijeme priamo ne vidjevi
se.
Pred sami kraj, odjednom i bez najave, kako to u snovima ve biva, pop-
unjeni su i ostali kreveti, nepoznatim elavim mukarcima. Oni ne govore, a njihovo
prisustvo uini da zamuknemo i Amer i ja.
Sanovnik, kosa rasko; kosa koja opada bolest, neimatina; krevet
treba vam odmor.
PREKO PUTA
Zgrada preko puta moje i nije preko puta, ve preko livade. Na livadi se ne igraju
djeca, niti kake psi. Pusta je i zaputena. Obilaze je tek ptice to uinaju mrvice ostale
od naih rukova i veera.
191
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Oni preko puta kad ruaju, spuste luster. Imaju jedan dreavozeleni
to visi na rastegljivoj niti, kao lusteri moga djetinjstva. Jarko zeleno svjetlo obasja
njihov areni sto i oni vide to ja zamiljam: te salate od rotkvica i vegetarijanske
lazanje i ta njihova lica, dok jedno drugom vade porcije na tanjir.
Ema jede u svojoj hranilici. Uz nju, u nau kuhinjicu stanu jo dvije
stolice. Na jednoj sjedi Jan i brljavi svoj ruak.
Ja jedem kad djeca zaspu.
Edo rua na poslu. Ne veera.
Druga stolica uva vrata od terase koja se ne mogu do kraja zatvoriti.
Popravit emo ih sutra. Ili jo ovog vikenda.
I luster emo kupiti, ili lampu, imati ogoljenu sijalicu to stri sa
plafona neozbiljno je u naim godinama.
Hoemo, evo sutra, evo.
TAMARA
Tamara se jo sjea dana kad smo nas dvoje, pa onda i troje, ili skupa na more.
Jedne je godine ljetovala s nama. Ni Tamara nije voljela onaj osjeaj kad ti voda
doe iznad ramena. I Tamara je imala onaj smijeni strah da e ba tad dok glava
je dolje pod vodom neto teko uzjahati nam ramena i povui nas dolje i da emo
hvatati dah bespomono i bjesomuno, a nita uhvatiti neemo.
Hajde da plivamo, ali da se ne igramo tih klinakih igara potuivanja
i bacanja u vodu i prolaenja izmeu tuih nogu i... Hajde samo da plivamo. Ali
ozbiljna sam, ja sam jako ozbiljna, samo da plivamo.
Sluala sam svoje rijei iz njenih usta i bila po ko zna koji put sretna to znam
Tamaru.
Tamara se jo sjea kad smo ili skupa na putovanja i kad sam ja, na
njene prijedloge da idemo negdje, obino odgovarala: Vidjet u s Edom.
JA
Ide sa mnom i Tamarom sutra na predstavu?
Bolesni smo. Jo od planine
Joj. Kako su djeca?
Loe. Jan ne ide u kolu, Ema ima temperaturu. Edu boli glava.
A ti? Kako si ti?
Ja? Kako to misli ja?
192
Re no. 84/30, 2014.
ROKOVI, OKOVI
Jaca i ja idemo na Ogledalo, onu slovenaku predstavu.
Znam, rekla mi je, mi smo bolesni.
Ajoj. Kako su djeca?
Nisu dobro. Temperatura, groznica.
Kad oni ozdrave, ii emo na neto drugo, festival je jo deset dana.
Kad oni ozdrave, ja u se razboljeti, pa raditi, pa ozdraviti, pa raditi.
Dokad je rok?
Do jue.
JER PRIRODNO JE
Radi to da me nervira. Smeta mi kad plae. Povraa mi se kad joj vadi to iz nosa.
Bolesna je.
Bolestan sam i ja.
Znam. Trudim se oko oboje.
Oko nje vie.
Nije istina.
Istina je. A istina je i da hou da tata ide na posao.
Zato?
Tako. Jer je prirodno.
Nije. A kad u ja na posao?
Ti moe raditi i kod kue. Radi za raunarom u spavaoj. Navee
ode. Moda mi je osam godina, ali znam razlikovati mamu od plianog polarnog
medvjeda.
NASMIJANE LIGNJE
Kao jasno mi je da se bojim vode, ali se sputam sve dublje i dublje, a na dnu su
lignje. Onda dolazi Amer u ronilakom odijelu i sa velikim runim satom.
Dvanaest minuta, kae, dvanaest minuta bez ikakve opreme! vie i ja se
smijem.
Mora da je veliko i mora da je vano, tih dvanaest pod vodom, bez zra-
ka, bez boce s kisikom, meu svim tim nasmijanim lignjama.
A sad izroni i sjeti se zato sam ti priao da bih ja ovdje mogao zastalno,
da nikad vie ne doem gore.
Je l se ove lignje jedu? pitam.
193
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Kakvi odmahuje glavom. To su ti prijatelji.
Plivam ka povrini, Amer me slijedi.
Mama, povratio sam. Mama! drma me Jan za ramena. Skaem, na su-
hom sam.
Sanovnik, roniti: (sam) neete lako doi do cilja; (vidjeti ronioca)
neko e vas iznevjeriti, ljubomora.
RADOZNALOST JE UBILA MAKU
Jednom je itao moju prepisku sa Amerom i proitao stvari za koje uvijek postoji
mogunost da e ih proitati ako zaviruje u tue prepiske, pa zbog tog rizika ni
ne zaviruje.
Da nedostaje mi vedrine, da mi je dosta gra, da dosta mi je straho-
va od sutra, strahova od neimatine i besparice, grevitog planiranja, stajanja u
mjestu jer nemamo sad i ne moemo sad i nije trenutak sad. Da nedostaje mi ono
kad krene nizbrdo i skine noge sa pedala i oslobodi ih i mae njima kroz zrak,
naprijed i nazad kao dijete na ljuljaci i napne glasnice i otpusti glas iz grla i vozi
se, leti, leti.
Naljutio se.
Promijenila sam ifru na laptopu.
REKLAMA
Sudaramo se po hodnicima i sobama. Ponekad provjetrimo prostorije pa se svi
sastanemo u kuhinji. Na trenutak djelujemo kao sa reklame za bankovne kredite.
On, ja, plavokosa curica i kovravi djeak. Onda zazvoni telefon, on pogleda u
ekran i opsuje, Jan ga prijavi meni zbog grubih rijei, ja mu kaem da pazi, on se
javi i cvrkue osobi sa druge strane ice, potom zavri razgovor i opet opsuje i krug
se zatvori. Sobe smo dovoljno vjetrili, sad se opet strateki rasplinjujemo po njima.
Kad se Jan rodio, ivjeli smo u trideset kvadrata, u koncentratu emo-
cija.
Kada smo uselili u ove tri sobe, kuhinju, kupatilo, toalet i dvije terase
morali smo dodati mnogo vode da bismo taj koncentrat mogli prosuti svuda po-
malo.
Postalo je bezukusno.
194
Re no. 84/30, 2014.
SIJAJ, SIJAJ, SJAJNA ZVIJEZDO
Jan je beba, Eme jo nema. Jo uvijek spava u krevetiu i zaneseno gleda u pokret-
ne igrake to mu se, uz tihu melodiju poznate djeije pjesmice Twinkle, twinkle
little star vrte iznad glavice. Na momenat su tu pliane pelice i bubamare, potom
odjednom otpadaju i odlijeu kroz otvoren krovni prozor. Jan je miran, zatim me-
lodija staje i on poinje plakati. Uzimam ga u ruke, a iz depova pidamice ispadaju
mu novci, doista krupne novanice.
Bogati smo, kae tromjeseni Jan i nastavlja da plae.
Sanovnik, novac blagostanje; beba nevinost.
KUPITI STAN, KUPITI STAN, KUPITI STAN
Jednom je padalo iz neba i zemlje i nije mi se ilo kui. Jan je ve bio dovoljno velik da
ostane sam sa tatom. Ostala sam noiti kod Jace. Tad nije bilo ni Borisa, ni Denisa,
samo ona, Tamara i ja u njenoj studentskoj garsonjeri.
Razgovarajte, rekla je Jaca, ja sam sa svojim tatom priala.
Odjebi, Jaco, molim te, nije joj on otac, rekla je Tamara.
Tamara je prezirala razgovore i oeve. Svog se nije sjeala.
Razgovarali smo sutra, ipak, i ja sam poput Jace ponekad vjerovala u
razgovor.
Smijeno, rekao je, kako to misli ne kupiti stan? A sutra? ta sutra
kad Jan odraste? Gdje e on, i ta e misliti o nama?
Kupili smo veliki stan. Nikad vie nismo otili zajedno na more. Otad
sanjam vodu.
UDVOJE
Kakve sam sve pila, kratke, duple, do pola male oljice, ali nikad premlijene, nikad
sa pjenom ili budibogsnama, one sa lagom.
Jednom smo bili u Beu, kod Edine sestre. S ponosom nam je pred-
stavljala najbolji melange u kvartu, a ja sam se cijelo vrijeme osjeala kao Guliver
meu svim tim neozbiljnim ljudima koji ujutro ispijaju kafu sa paperjastom pje-
nom nalik na eernu vatu iz provincijskih luna parkova.
To nije bila kafa, ve njena verzija za poetnike, a ja sam bila namo-
rasta matora kofeinska ovisnica u svojim ranim dvadesetim.
Pria o kafi i jeste pria o nama. Smijena, ali naa. Svoj prvi aparat za
pravi esspresso kupila sam preko oglasa. Od Ede.
195
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Dalje je sve ilo lako, gotovo filmski, popili smo ih zajedno, uz njegovu
demonstraciju pripreme i sitne male tajne velikih kafopija.
Poslije smo ih popili ko zna koliko. Uvijek smo ih pili udvoje.
Onda smo zaeli Jana i meni su se gotovo cijelu trudnou gadile.
Sjeam se te tupe praznine ujutro i toga da sam svjesna da nije samo
kafa to to mi nedostaje, nije samo kafa, ali ne znam ta je.
DOSADNO JE
Kako se u Autima 2 zapali povrina okeana? Zato nafta gori? Kako moe izbiti
poar pod morem? Postoje li podvodni vulkani?
Pirojan je ozdravio, sudei po pitanjima.
Doktorica preporuuje da do ponedjeljka ipak ne ide u kolu.
Djeak hoda po stanu i spotie se o slobodno vrijeme.
U desetak navrata u danu, zaustim reenicu koja poinje sintagmom
Kad sam ja bila tvojih godina... pa brzo pregrizem jezik i smislim mu novu dvo-
minutnu zanimaciju.
SNOVI RASTU
Dok je bio manji, sanjao je jabuke.
Kako si spavao?
Fino.
ta si sanjao?
Jabuku.
Jednom je samo sanjao sok. Vjerovatno od jabuke.
Sad je porastao, porastao je njegov svijet, sa svijetom i svijest, sa svije-
u i podsvijest, s podsvijeu i njegovi snovi.
Kao ja jo uvijek idem u prvi razred i Mak i Karim sjede sa mnom u
klupi, sva trojica skupa, al ja jo ne znam nijedno slovo, ni A ak, i oni mi se smiju
i rugaju.
to su mi se rugali?
To je samo san.
to ba Karim, to ba Mak, oni mi se nikad ne rugaju.
Samo san.
Mrzim kad mi se rugaju.
196
Re no. 84/30, 2014.
RAZGOVARATI
Zato nam neko ne doe?
Zato to smo bolesni.
Mi smo priali u koli da je drugarski posjetiti bolesnog druga.
Jeste ako drugova bolest nije zarazna.
Zato nas neko barem ne nazove?
Zovu nas.
Mene niko od drugova nije zvao.
Hoe da nazovemo Maka da malo priate?
Da!
ao, Jan je.
ao, Mak je.
Kako si?
Dobro. Jesi l jo bolestan?
Jesam.
Kad e u kolu?
Ne znam.
Je l ti dosadno?
Malo.
Ozdravi brzo.
Dobro. Hajd ao.
ao.
Sad mi je puno lake.
Pa da. Razgovor uvijek pomae.
NIJE FER
Je l ovo sad sve nae?
Jeste.
A hoemo li ga nekad prodati?
Neemo, zato bismo?
Pa da se negdje odselimo.
Ne znam. Moda ti kad naraste, proda ga pa kupi novi negdje drugo.
Ja neu ivjeti sam u stanu.
Nee, imat e porodicu.
197
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Imam je ve, ja u ostati s vama i kad narastem.
Dobro. Ali kad naraste jedva e ekati da ode od nas.
A ako ja odem, hoe l i tata?
Nee, kako to misli?
Pa da nae novi stan.
Nee.
E nije fer. Samo ja da idem, a vas dvoje da ostajete zajedno. Ako idemo,
idemo svi.
Dobro, dogovorit emo se.
Otkako nam je ta nekretnina uzjahala lea, hodamo uokolo kao preto-
varene mazge. Edo je stitsnuo dugme za pauzu i otkoit e film i pustit ga da krene
dalje za 15 godina kada otplatimo posljednju ratu.
Dok on stoji tako kao u onoj djeijoj igri muzikih kipova, dok sin ui
prve lekcije o imanju, nemanju i svrsi jednog i drugog, ja u bar uvijek imati svoje
rijeke.
UNA
Uvijek imamo Unu kae Jaca i pakuje malu zelenu torbu.
Kamo god da idemo: na izlobu ili na planinarenje, na rijeku ili u
park s djecom, njoj je oduvijek dosta njena mala zelena.
Naui s vremenom reducirati stvari koje treba veli Jaca samo da bi is-
pala mudra, a ne govori istinu. Nema to veze s vremenom, niti sa sticanjem mudrosti
kroz iskustvo, ona je oduvijek takva, bila je takva i prije Denisa. Otkad znam za nju,
njoj treba malo.
U to malo, stane i Una.
Prostremo pekire na travu i legnemo. Ni ne skinemo se u kupae ko-
stime. Ne skidamo eire sa glava. Izujemo sandale. Izvadimo knjige. Tek predvee,
kad je skoro vrijeme polasku, uemo u rijeku i kupamo se dok sasvim ne smrkne.
Nije Una more, ne ide se tamo da se u nju skae i njome ogre. Una je
za mnogo vie ula od dodira, Unu se prvo dugo gleda i slua, pa tek onda dodiruje.
Uvijek imamo Unu.
A KAD NEMAMO UNU
A da nema Une?
Kako misli da nema? Ne moe Une ne biti.
198
Re no. 84/30, 2014.
Hajde, daj, kao da ne zna ta elim rei.
Bojim se da ne znam, ta, kao da nemam svoje, da nemam Jacu, da
nemam Biha, ta bih onda kad je teko?
Tako nekako.
Neto bi ve bilo, Edo, ustajanje pred zoru i svjedoenje raanju dana
uz pucanje maglene opne, neto bi se nalo, polja kukuruza, kupine nedostine u
dubokom trnju, neto ovjek mora imati. Neto negdje, gdje se bjei.
O tome govorim, o tom tvom bjeanju. emu bjeanje? Ja ne bjeim.
Bjei. U sebe. Meni je, pak, tamo, pusto i dosadno.
Ne mogu ja ovako razgovarati. Nije ovo knjiga, nije jebeni Karver.
PJESMA
Napisala sam savrenu pjesmu. Probudila se ozarena i nosila je na usnama, sricala
dok sam s lica skidala krmelje, nikad uzbuenija nisam cijedila pastu za zube iz
tube, a onda, kao da sam je ispljunula skupa sa jutarnjim zadahom.
Ostala su posljednja dva stiha, krhotine savrene pjesme:
Nije ova zima moja, bijelo, kaalj, ledni dah
Moje je uto ono kukuruzno polje, polje, polje...
Sanovnik, poezija nema odrednice; pjesnik biti pjesnik previe
ste umiljeni i arogantni.
MOJI DANI
Istuiraj se, prijat e ti.
Sutra. Boli me glava, idem lei.
U sobi gdje spava, grijanje je pojaano do kraja. Kisika je sve manje.
Izbjegavam ulaziti tamo i troiti mu ga.
Nareem kivi i jabuke i zdjelu ostavim na polici u predsoblju. Kada
poe do kupatila, presretne ga voe i on ga pokupi. ak se i nasmije. Meni jedva
da je smijeno.
Otkad nas je etvero, izuzevi prvih pet dana Emicinog ivota, nikad
nismo bili ovoliko skupa.
Kao da se opet upoznajemo.
Aha, tako izgledaju tvoji dani, misli. Moda ti i nije toliko loe, sva ta
maenja i djeiji osmijesi.
A moda bih mogao i opet u ured. Mislim da sam spreman.
199
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
STARIJI OD OSAM
Raditi za djecu i raditi sa kunog radnog stola okruena vlanim maramicama, lego
ovjeuljcima, bademovom kremom, flomasterima i plastelinom, dobro je, sve dok
se ne pojavi potreba za izlazak u vanjski svijet, koji se ne okree oko pelena i kaica,
ve, u najmanju ruku, oko Sunca.
Razgovor sa starijim od osam esto uzrokuje dodatne napore. Reenice
koje slaem, kratke su, proste i esto svedene na golu informaciju. Pored kon-
strukcija, tegobu mi zadaje i popunjavanje konstrukcija sadrajima zabavnim onim
starijim od osam.
Dobro je, zato, uvijek imati Tamaru. Tamara nikad nije eljela djecu.
Opravdano sumnjam da je i sama ikad bila dijete. Ona me gotovo svakodnevno
trenira. Poput psihologa je koji pacijente lijei od fobija suoavajui ih s njima.
Dobro je suoiti se sa starijima.
Od njih ponekad sazna da prijateljeva mama, najzad, umire.
AMER
Ni sa kim nije bilo lake nego s Amerom, a nikom od nas nije u ivotu ilo tee
nego njemu.
Na jezero, na koncert, u kamp, na rotilj, danas, ujutro, sad, odmah,
moe, moe. Moe je bilo Amerovo dobro jutro i laku no.
Moe je bila Amerova karta za van, za izlazak iz etiri zida gdje je pas ve
etiri godine tugovao za svojim vlasnikom, Amerovim ocem, spavajui uvijek glave
sputene na njegove kune papue, iz etiri zida gdje je u mami rastao tumor ne
govorivi nikom da postoji, izmeu ta ista etiri zida meu koje je uvodio djevojke
da tata vidi, da mama vidi, da pas vidi, da svi vide i da niko ne sazna, jer ovdje sve
meu zidovima moe da ostane, i smrt, i tumor, i praznina, sve osim tajne, osim
sramote.
PONEDJELJAK
Hvala Suncu, majci prirodi i znanim i neznanim boanstvima na jo jednom petku
napisao je Edo na svom Facebook statusu.
A onda se sjetio da je cijelu sedmicu bio na bolovanju, pa je u status
uitao ironiju.
Nikad zapravo suoena sa ivotom od 8 do 4, od ponedjeljka do petka,
prednost sam uvijek davala ponedjeljcima.
200
Re no. 84/30, 2014.
Sve bi opet bilo mirno, popustio bi pritisak organizovanja vikenda u ko-
jem emo svi uivati, biti sa djecom, biti sami, otii u grad, otii na planinu, susresti
prijatelje, ruati sa familijom, pogledati dobar film, otii na predstavu, usisati stan,
okupati djecu i sve ono to nikad jo nije stalo u ta dva kratka precijenjena dana.
Djeak bi otiao u kolu, Edo na posao, Emica i ja bismo plesale, doji-
le, a kad bi ona zaspala, ja bih uz kafu, gledala kako ono dvoje u stanu preko puta,
na dva kraja trpezarijskog stola, spremaju ispite. Na sredini stola stajao je, eljela
sam vjerovati, gramofon. Mogla sam uzeti Janov dvogled i provjeriti, ali nisam
htjela. Bolje je i po njih dvoje, i po mene, da ostanu balansirati na toj ici izmeu
fikcije i svakodnevnice.
BOLJE JE?
Je l ti Tamara javila za Amerovu mamu?
Bolje je.
Nije, na morfiju je. U bolnici od prolog ponedjeljka.
Bila je bolje.
Sad je gore. I bit e sve gore.
Kako je on?
...
Uredu, znam. Htjela sam pitati: kako da mu pomognemo?
Kako je prijatelj, sin jedinac, ija mama se osamnaest mjeseci bori sa
tumorom mozga?
Mamu sam u nekoliko navrata vodila u bolnicu. U nekoliko navrata
dolazila joj, molila sestre kamenog lica da joj uem i kad nije vrijeme posjeta i sje-
dim kraj nje. Hrabrila sam i bodrila sve poznanike i isticala svoju pozitivnu priu:
preivjela je infarkte, operisala je srce, dvaput, i dobro je, i ivi. Prijateljima bi bilo
lake, a ja bih, sa svakom godinom vie, htjela jo vie i vie. Da je Jan pamti. Da je
se Emica sjea. Da doeka Janovu kolu, da doivi Emicine prve korake. Uvijek je
bilo neto prema emu smo pomijerali granicu.
Kako pomoi prijatelju, sinu jedincu, ija mama se osamnaest mjeseci
bori sa tumorom mozga?
PRIATI O LJETU
Trebamo priati o ljetu, rekao je Edo i gledao kako pahulje prolaze kroz puknuto
staklo i prekrivaju ploice terase tankim bijelim slojem.
201
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Zato? Kao terapija ili stvarno? pitala sam.
Stvarno. Isplanirati ljeto, sakupljati novce, odabrati datume.
Misao o ljetu, meni je misao o Uni, mami, tati i Jaci. Njemu nije.
Ako baka umre, ovog ljeta, ja u morati na sprovod.
Baki je osamdeset i ko zna i ivi u gradu na obali. U njegovim mislima,
uvijek umire u ljeto i on svako ljeto planira godinji i nada se da mu ga ta smrt koja
se eka nee pokvariti. Otkad imamo djecu, nikad nismo posjetili grad na obali u
kojem je, sa bakom, odrastao.
Kako da joj svako jutro ponovo govorim da su to moja djeca, da je to
Jan, a to Ema i da sam ja ja?
Baka je imala sve manje doticaja sa stvarnou.
Svako smo ljeto od te smrti strepili na glas i njoj se nadali u sebi.
Umre li baka zaista u ljeto, nakon sprovoda, moda odvedemo djecu i
na plau i ostanemo jo koji dan, dok se rodbina razie.
Umre li baka u zimu, ostaje samo bura u kostima, groblje na brdu iz-
nad gradia i ko zna koji januar uz virozu.
LUKA
Iz grada na obali, Luka je doao na kontinent studirati i tu ostao. Zbliila ih je
pria o moru i mjestima na kojima su, kao klinci, plivali, ronili, uranjali i skupljali
jeeve bodljice u petama.
Razgovara li s Lukom ikad?
Naravno.
Misli li on da si trebao s nama?
Gdje?
Na Bjelanicu.
Otkud Luka zna da ste vi bili na Bjelanici?
Pa zna li?
Ne zna.
Razgovara li s Lukom ikad?
Naravno. Ali ne o Bjelanici.
Zna li da si bolestan?
Ne zna.
ta zna?
Zna da je Ban snimio novi album i odakle ga skinuti. Ne razumijem te,
ta bi to trebao znati, pa nisu prijatelji vrea za traume.
202
Re no. 84/30, 2014.
I da nije izaao iz sobe da se iskalje, pria bi tu zavrila. ta sam mu
mogla rei nakon toga? Vrea za traume, gotovo da bi mi se i svidjelo, da nije to
izgovorio samo da bi zvualo dobro. Rijei su umjele tako zavarati, zazvoniti pra-
znim zvukom.
KRISTALI
Plivam uzvodno i osjetim teko mi je i osjetim svaka kost boli. Izronim da udahnem i
vidim na obali kristale. Svugdje gdje je nekad bilo obino kamenje, sve se sad cakli od
kristala, krupnijih i najsitnijih, poput sedefaste praine. Suneve se zrake odbijaju od
kristalia i vid mi se muti. Zaronim opet i mislim, kako da depove napunim time, kad
nemam niega na sebi?
Budi me kostobolja i glavobolja. Vuem se do toaleta, pred oima mi
titraju svjetlaci.
Sanovnik, kristal neprilike u kui, uhvatit e te na djelu.
O SREI
ekamo taxi koji nikako da naie. Svi znani i neznani brojevi taxi slubi uporno su
zauzeti.
Krupne pahulje padaju ukoso i amaraju promrzle obraze. Njeno lice
zarivam u svoj al. Svako toliko, provjeravam die li.
Doktorica je rekla da je viroza, jaka, ali ipak samo viroza i, na opte
uenje, nije prepisala antibiotike. U toj ambulanti, recepti za antibiotike su kao
leci trgovakih centara, jo malo pa e ih besplatno ubacivati ljudima u potanske
sanduie ili ih zataknuti za brisa automobila.
Temperatura joj je jo uvijek poviena, usnice rumene, jo je snena i
spava tu, lica zagnjurenog u moj al.
Na proirenju se zaustavlja automobil i trubi. Od kovitlaca snjene
praine koju je iznenadni vjetar podigao i zavrtio nam je pred oima, jedva da vi-
dim boju automobila crnu. I nita vie.
Amer, prepoznah tek poto je vjetar zavrio performans.
S radou prihvatamo poziv da nas odveze kui.
Dvijetri o zdravlju i odnosima, prvo. Potom o srei:
Proli put kad sam te sreo, bila si nesretna. Sad nisi, mislim da je to jer
ti ona spava na grudima.
Nasmijem se.
203
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Ali kad doem kui i spustim je u kreveti? ta onda?
Sa malo kim na svijetu, kao sa Amerom, mogu o srei. Sa malo kim tako
bez uvoda, bez posebne none atmosfere, zadimljene kafane ili butelje vina. Sa malo
kim tako u podne, u autu, dok reemo nanose snijega i vraamo me kui sa bolesnim
djetetom i bez antibiotika.
Sa malo kim na svijetu, kao sa Amerom, mogu preutjeti, a ipak rei.
Rei sad emo o meni, o tebi drugi put, o tebi nekad, o tumorima nekad, ili nikad.
O djejim bolestima, o vruici i groznici, o meni, o mojoj srei, ovaj put. O tebi
nekad...
U KUHINJI, U PROLAZU
Nisam sanjala vodu. Sanjala sam Amerovu mamu kako mi kuca na vrata i govori:
Molim Vas da umrem, danas da umrem. U ruci joj nalazi, loe fotokopirani i
kopija line karte. Praksa je to dananjih nesretnika koji, sa lanim ili pravim bol-
nikim nalazima i otpusnim listovima, zaista hodaju od vrata do vrata i trae novce
za lijeenje.
Nisam sanjala vodu, ali u vodi sam se probudila.
Iscrpljena loim snovima, frustrirana injenicom da je ve jutro i da
nema nade da u uploviti u nove i tamo zaista zaplivati, ustajem i susreem Edu u
kuhinji.
Ve si budan?
Strano me boli glava.
Grozno sam sanjala.
Ono, tu me probada.
Ameru mama umire.
Kao da mi neko uporno neto zabada tano evo tu.
Moda je i umrla sino.
ao mi je. Jebote, ovo je nesnosno.
Odlazi u sobu. Ostajem u kuhinji, kao pred otvorenim vratima voza,
nespremna da se ukrcam, nesigurna da elim ostati.
Kako da pomognem? Edi, Ameru, njegovoj mami, sebi?
RIJEI
Jednom mi je poelio jaku bol, bilo gdje, jer je mislio da mu ne vjerujem koliko ga
boli glava.
204
Re no. 84/30, 2014.
Jednom sam mu poeljela da mu njegov ivotni partner bude od po-
moi kao on meni jer sam bila sita tranja na potezu pelene-zadae-raunar-er-
pa-pelene.
Jednom me je upitao zar zaista mislim da je on moj najvei problem i
ta meni zapravo tano smeta?
Jednom mi je rekao da su ljudi bolesni i da nemaju hljeba jesti.
Sa ovim zadnjim, nisam znala ta bih.
Kao da su me opkolili svi oni sa tumorima, embolijama, infarktima,
svi oni sa minimalcima, kreditima koje im vraaju jamci, svi oni u dugovima, kao
da su me okruili i svojim obamrlim glasovima od tek poneto decibela govorili:
ta. Tebi. Tano. Smeta. ta. Tebi. Tano. Smeta. ta...
SEDAM EMINIH RIJEI
Ma Ema
Ma-ma Mama
Mca Emica
Je Jan
T-ta Tata
Daa Voda
Te-et Snijeg
Malen je Emin svijet. Malen i topao, bez obzira na teet koji se tako
prpono izborio za svoje mjesto u njemu.
NEDAMUSE
Mama, koliko rijei je u rijei nedamise?
etiri.
etiri?!
Da: ne da mi se.
Nisam mislio slogova, rijei.
Da, etiri rijei.
A u neu?
Jedna.
Svata.
A u neznam?
Dvije. Samo se u neu, nemam i nemoj ne pie sastavljeno.
205
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Nije tano.
Kako nije?
I u Neum!
Jesi li to poelio kolu?
Nisam. Zato sam te i pitao za nedamise. Ne da mi se u kolu. Samo sam
Maka poelio.
MAK
Mak je od Jana stariji pola godine i za glavu nii.
Mi smo tako slini, oduevljeno govori o svom najboljem prijatelju.
Imamo tri slova u imenu, iste Lego Ninjago majice i volimo vulkane.
Moje ime ima devet slova, gotovo da ne poznajem nikog sa toliko slova
u imenu, niti ikoga ko nosi jednobojne pamune majice. Vulkani me ne dotiu, ali
ipak imam prijatelje, a ne vree za traume.
UPALJEN TV
Kasno zaspu. Tek oko 11. Jurim potom da zavrim novine. Kucam tekstove i gle-
dam kako se pigl za novine puni i postaje sve areniji. Crvena za napisano i po-
slano, zelena za napisano, poslano i lektorisano, ljubiasta za napisano, poslano,
lektorisano i prelomljeno.
Kada mi se u glavi ve dobrano zamanta od povratka ptica selica, vje-
snika proljea i buenja medvjedia iz hibernacije, pijem aj, oblaim pidamu,
skidam arape, palim TV i lijeem pokraj Eme. Ugasim zvuk i naem neki od onih
kanala gdje ljudi putuju i dobro jedu. Uvijek ostavim upaljen TV.
Nou, kad prolazi kroz moju sobu na putu ka kupatilu, ugasi ga.
U zoru, nakon posljednjeg nonog i prvog dnevnog dojenja, zateknem
ga opet upaljenog. Nikad se ne sjeam kad ga opet upalim. Pred oima mi zaiskri
jo pokoja zelena paroga ili crveni cherry paradajzi, neki mostovi nad zelenim
rijekama i zelena, zelena nepregledna polja i opet, sita, zaspem.
Ne znam kada je TV zamijenio knjigu.
Ne znam kada je nou poeo ustajati da piki.
Trebao bi kontrolisati prostatu.
206
Re no. 84/30, 2014.
KAMO?
Napravila sam foccaciu sa maslinama i cherry paradajziima.
I die i mirie! Prste oblizat! Repete! Jo! Masterchefice! vikale su
Jaca i Tamara sa tribina. Bacala sam im komad po komad, one su hvatale kao pas
tap. Htjele su jo i jo. Onda je Tamara najednom ustala i rekla: Ja moram ii.
Okrenula se i krenula ka izlazu. Nosila je dugaku bijelu haljinu, po svemu nalik
vjenanici.
Sanovnik, vjenanica dobit ete dobre vijesti; gozba nedostaju vam
prijatelji.
Kamo je otila Tamara, pitala sam Jacu u snu.
Ima li ona svoje mjesto za pobjei, svoj tajni TV kanal sa hranom i kra-
jolicima na kojeg okrene kad misli posive?
SIMBIOZA
Jacin Denis je nova rtva viroze. Od sino se tri puta preznojavao, tri puta su mu
obarali temperaturu i nikako je ispod 38 spustili nisu, tri puta je sanjao loe i bu-
dio se u znoju i suzama.
Nijednu moru, sreom, nije umio verbalizirati, samo je traio da ga
zagrle i da ga ne tjee rijeima.
Ne piati, ne piati ponavljao je i dozivao utnju i dodire.
Kao i mama mu, i Denis treba malo. Taj zagrljaj i utnja njegova su
Una i mala zelena torba.
Koliko je trajala vruica kod Eme?
Tri dana.
ta ste radili?
Nita. Dojili i bili jedno. Kao simbioza. Jedno tijelo, etiri ruke.
Kao Rukati iz Ben Tena? Svidjet e mu se.
A STRUJA?
Taj TV je uvijek upaljen.
Samo nou.
Ali emu dok spava?
Neka. To su samo putovanja i hrana.
Pa kome? Ko to gleda?
Ja, kad se prenem iz sna.
207
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
A struja?
Kako misli struja?
Raun za struju. Ko e to platiti? TV koji radi uprazno.
Nije to TV. To su putovanja i hrana, zelene rijeke, uti kukuruzi, kon-
ta?
Hajd ne seri. Zna ta priam.
Znam. Da nismo trebali kupiti prokleti stan. Da nismo, imali bismo za
struju. I ne bih putovala sa TV avanturistima ve s tobom.
Eno je opet. Ne mogu ja to vie.
Povlai se u spavau. Tamo nema TV-a.
PRISLUKIVANJE
Zatvoren u sobu, razgovara sa svojim raunarom. Sa druge strane monitora je nje-
gova sestra koja ivi u drugom gradu. Spremam se za tuiranje i iz plakara u hod-
niku uzimam pekire. Onda zastanem sa druge strane vrata, u sebi se prekorim to
radim to to radim, ali ipak stojim.
Sa druge strane vrata saznajem za poviicu.
Zna, strah me da joj kaem, opustit e se, zna nju, odmah e htjeti
negdje ii.
Znam nju. Dobro je znam.
Nju koja se odlazi kupati, stie pekire pod mikom, i nikako da odlu-
i da li tiho plakati ili glasno razbijati.
OTKAZ
Luka je dobio otkaz.
U, jebote.
Da.
A Alma?
Alma radi, sreom. Radi ko konj.
Pa ta e?
Nemam pojma, ivjeti od njene plate.
Kad ti je rekao?
Jue.
A ti njemu?
ta?
208
Re no. 84/30, 2014.
Jesi l ti njemu rekao ita, o svom poslu?
Naprimjer ta?
Nemam pojma, samo pitam...
MENTA
Kako je Amerova mama?
Isto.
Kako si ti?
Onako.
uje li se sa svojima?
ujem.
Jesu dobro?
Prehlaeni.
I oni?
Aha.
Jesi to neto ljuta?
Ne.
Hoe aj?
Moe mentu.
Jedno smo ljeto brali mentu u selu na obali gdje Lukini roditelji imaju
vikendicu. Vozili smo se amcem na udaljenu zelenu plau. Sunali se pod smre-
kom. Bilo je mnogo mente, na svakom oku i niko je, osim nas, nije brao.
Spavali smo u atoru ispred vikendice, donosili vodu iz bunara, kuhali,
itali i pili mentu sa ledom.
Ovako moramo svake godine, rekao je jedne noi.
Nismo vie nikad.
PRIZNANJE
Da sam znao da e to tako dobro prihvatiti, rekao bih joj dok je jo bila iva kae
Amer i uspije se ak i nasmijeiti.
Umrla je jue rano, u pola 4 ujutro.
U 3 ujutro, drei je za ruku, u jo jednoj besanoj noi, priznao joj je
da je gej.
Kae da ne moe ni jesti, ni piti, ali nam se zahvaljuje na hrani i piu. Ne
zadravamo se predugo, putamo ga da se naspava i da pusti sve te sedative da djeluju.
209
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Tamara psuje, Jaca plae, ja kaljem dok se sputamo niz strmu ulicu
do najblie kafane.
LOE JE
ta misli s njim?
Ne mislim nita. Ovako, dok moe.
ta misli dokle e moi?
Ne znam. Kad pogledam oko sebe, nije to ni loe.
Loe je, Amere, zna da je loe.
Amer ima tog momka. Taj momak ima te probleme. Ti problemi utiu
na tu vezu i taj Amerov mali ivot. Problemi su sve same triarije poput straha od
vezivanja, straha od obaveza, straha od stalnog posla, straha od vlastitog gnijezda,
straha od roditeljstva, te, za kraj, straha od socijalnih kontakata.
Jednom smo doli, da se upoznamo. Uao je u sobu i utio. Mi smo
ustali i nasmijeili se. On je klimnuo glavom, sjeo kraj prozora i rekao Ameru, ne
gledajui ga: Zar mi veeras nismo trebali gledati onaj film?
Drugi put sam dola sama. Tamara je kategoriki odbijala da ide, a Jaca
je bila na Uni.
Ba tog jutra, pred drugu priliku za upoznavanje sa najboljim prijate-
ljicama svog partnera, dao je otkaz. Mrzio je taj posao jer nije imao ivot, jer je ra-
dio svakog dana osim utorka, jer se ubijao od posla vikendom kad drugi odmaraju.
Tako je govorio. No, mrzio je i pomisao da radi neto za ta se kolovao.
Nakon to je apsolvirao ekonomiju, shvatio je da je to dosadno. Upi-
sao je historiju umjetnosti i zavrio je u roku. Potom se zaposlio u kinu i prodavao
kokice.
Pridruio se tog jutra Ameru i meni na doruku. Rekao je da nee jesti
jer sad nema posla i nema novca. Kad je Amer rekao da e mu platiti i da ne bude
smijean, naljutio se i otiao.
Treeg puta, jasno, nije bilo.
Loe je, Amere, slijepi vide koliko je loe.
LINO
Opet sam u rodnom gradu. etam Linu. Sunce i pusti park. Lino voli plivati u
rijeci. Bacim mu tap i on otpliva po njega. Rijeka je spora ali hladna. Ljeto je.
Donosi mi tap i sputa pred noge. Otresa vodu sa svoje duge kovrave
210
Re no. 84/30, 2014.
dlake. No, to to mi se nalo pred nogama, nije vie onaj tap kojeg sam mu bacila
ve stara putna torba. Otvaram je i vadim knjige. Mokre su, voda kaplje sa njih i ja
ih slaem po travi, da se osue. Oajna sjedam na obalu. Lino prilazi i lie mi nogu.
Line nema tano 360 dana. San je podsjetnik na godinjicu koje se
ne elimo sjeati. Imao je 16 godina. Bio je star, tresao se, nije mogao kontrolisati
svoje potrebe, rebra su mu se ocrtavala kroz rijetku dlaku, a kada bi se nou prenuo
iz sna, podigao bi se na svoje apice od stakla i vrtio se u krug, sve dok ne svane.
Trebali smo ranije, ali kako? Trebali smo, da ga se ne sjeamo takvog.
Sanovnik, knjige, oteene, neto vano ete izgubiti.
Sanovnik, pas, zadovoljstvo u poslu i porodici.
TJELESNO
Ona je nauila, kad se probudi, jako me zagrliti. Stie me koliko mogu te malene
ruke i ona se smije.
On mi ponekad jo da ruku, kad se prene iz sna. Ponekad se uvue u
krevet, pod moju deku, i moju ruku prebaci preko svojih lea. Kad ga doekujem
pred kolom, ne da da ga poljubim.
Dok se kupam, oslukujem hoe li se probuditi, zaplakati, pasti s kreveta.
Putam tanki mlaz vode, gotovo neujan. Prelazim dlanovima preko mlijenih grudi,
stomaka, bokova, polako. Dugo mi ve vlastito tijelo nije bilo pod jagodicama.
Jednom je ljubio Emicinu kosu dok je spavala na mojim grudima. Stao
mi je iza lea, objema me rukama uhvatio za ramena i njeno ljubio nju.
Stajala sam ukoeno, nepomino moda samo kao oslonac, a moda
ipak i kao objekat.
Ne znam ega sam se vie uplaila.
KAFA
Od mnogo ega smo odustali i u mnogim se stvarima namjerno ili sluajno predali
i prepustili. Samo je nekako, nakon svega i kroz sve, preivjela kafa ujutro koju
prije posla napravi i ostavi mi je na stoli pokraj kreveta. Onda tiho ode i zakljua
stan. Kad ujem klju, i prije nego ustanem, pruim ruku sa kreveta do ormaria
i dohvatim je, vruu.
211
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
BORIS
Pojam slobode moe biti tota, ali Jacinom Borisu sloboda su uvijek izviai. Prije
rata bio je lan skautskog pokreta, sve one zelene gimnazijske godine provodio je po
zelenim dolovima i plavim virovima rijeka, spavao u atorima, pjevao pred njima,
ljubio, volio, nasmijavao, svirao, zabavljao.
Kada ponekad, za lijepog vremena, sjednemo kod nas na terasu, klup-
ko prie uvijek se odmota na tu stranu i Boris pone plesti svoje skautske bajke. Jan
mu onda sjedne u krilo i slua, ne trepui. Svaki put kad odu, kae mi kako ika
Boris izmilja genijalne prie.
U moru naih nikad nismo bilo je i kampovanje.
Jan nas svako ljeto upita zato. Zato nikad nismo.
Jednom emo nije odgovor, ali mu ga uvijek pokuamo podvaliti.
RAZGOVORI I RAZGOVORI
Produio sam bolovanje. Nikad me nije ovako oborilo.
Jeste prole godine, kad se Ema rodila.
Ne sjeam se.
Jeste, sjea se da smo te sklanjali od nje, kao avla od enjaka.
Ne znam. A zato je to sada vano?
Nije vano, sam si rekao da te nije oborilo nikad.
Nije ovako.
Ok.
I ta sad?
Nita.
To mi ne vjeruje?
Vjerujem.
Ne mogu da vjerujem.
ta?
Nita.
Neki dan rekla sam Janu, roditeljski mudrom intonacijom, da razgo-
vor uvijek pomae.
Prestala sam i brojati te nespretne roditeljske lai kojima ne vjerujemo
ni mi ni oni.
212
Re no. 84/30, 2014.
ZADAA
ta mene ini sretnim?
Mene ini sretnim kada igram koarke i plivam.
ta moje ukuane ini sretnim?
Seku ini sretnom kada doji. Mamu ine sretnom knjige i Una. Tatu
ini sretnim kisela voda.
Voda povezuje.
PRISTOJNO
Kada je pristojno opet nazvati Amera i pitati kako je?
Mislim da kako si nikad nije nepristojno.
Moda eli biti sam.
Ne eli. Zna Amera, nije on od tih to sve u sebe.
Zaista, Amer je uvijek imao potrebu dijeliti svoje emocije, akom i ka-
pom. Nakon svake uspjene veeri s njim, pojavio bi se u neke sitne sate na chatu
i ostavio porukicu, bila ja tamo ili ne. Pisao bi kako je Dado bio raspoloen, pisao
emu se smijao i o emu su govorili. Bili su to uvijek neki sasvim obini izlasci dvoje
ljudi, nikad nita posebno, ali su njega jako veselili. Dado je bio dobre volje. To je,
skoro uvijek, bila vijest. Raspoloeni Dado, kakav tuni oksimoron.
BERLIN
Kao meni rijeke, kao Jaci Una, kao Borisu izviai, tako je Tamari Berlin.
U nekoliko navrata odlazila je tamo, u razna godinja doba, u razlii-
tim drutvima, sa malo ili malo vie novca, ali uvijek bi mislila ono to je pomislila
dok ga jo nijednom nije ni posjetila to je grad po mjeri ovjeka.
Tamara broji dane do rezultata konkursa za studijski boravak u obea-
nom gradu.
Svaki problem koji joj pokvari dan, svaka sitnica koja je uznemiri, sve
postaje maleno kad, ak ni ne zatvorivi oi, pred njih prizove slike vreve berlinskih
ulica, slike zidova obogaenih grafitima i stensilima, slike umjetnika, studenata,
drugih, drugaijih.
Jo devet dana, sitno se broji.
Jo devet.
213
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
O LJETU, DRUGI PUT
Dobio sam poviicu.
Nasilu prinosim oljicu s kafom ustima, mada znam da je jo vrela,
puem u nju i po cijenu da sprim jezik primam u usta prvi gutljaj. Drim je tu jo
neko vrijeme, pa je najzad spustim niz grlo. Cijela ta predstava sa jednim ciljem
skupa sa kafom progutati i rijei koje ne elim da uje.
Stvarno? Prvi dan nakon bolovanja na poslu i odmah iznenaenje.
Ma ne, ima tome neko vrijeme, odgaao sam da ti kaem.
Neu pitati zato. Neu pitati zato. Moram pitati zato.
A zato?
Iz razloga za koje sam shvatio da su glupi. Da li ti se sad o ljetu?
ta? Meni su ljeto i Una brat i sestra, to zna.
Znam. Priao sam sa Lukom i Borisom, moda da kampujemo na tr-
bakom?
Moda da kampujemo? Mi, da kampujemo? Da kampujemo?
I? Zvui li ti kao dobra ideja? Hajde da razmislimo.
Hajde.
Drugi gutljaj, a jo uvijek je vrela.
ROGOVI
ime ste to tretirali?
Niim posebno. Dodirima i svojim mlijekom.
Vi ste jedna od ovih modernih?
Prije bih rekla da sam jedna od onih prastarih. Moja je nana dojila
mamu do tree godine, a meni je mama uvijek temperaturu skidala siretom, a ne
paracetamolima.
Malo ale, gospoo, nije na odmet. Malena je uredu, nastavite istiti
nosi da to do kraja izae van, puno tenosti, kontrola po potrebi.
Oblaim Emicu i izlazim.
Ponekad me ti rogovi zaista odbrane od nasrtljivaca veih od mene koji
bi me pojeli za ruak, a ponekad zaista slue tek za besmisleno nadmetanje za en-
kinu naklonost.
Uvlaim ih i sjedam u taxi.
214
Re no. 84/30, 2014.
KOULJA ZA BERLIN
Je l se ti oblai ili odijeva?
Oblaim.
A ono obua se oblai, odjea se odijeva?
Ima i ono da se obua obuva, a nebo se oblai.
Fakat. Nego, meni mama uvijek govori da si moram kupiti pristojne
odjee. Da ova mi je sva kloarska. I uvijek joj kaem da ba me briga. A sad mi ne-
kako, ja bih se ba kao neto i uredila, a nemam ta obui. Odijenuti.
E, a ima i ona da se ne usisava kua, ve praina, nee valjda kua ui u
usisiva.
Tebi ba zabavno? Ozbiljno ti govorim. Nemam ta obui.
Znam. Nemam ni ja. Imam jednu koulju za roditeljske. I jednu za
redakcijske.
A je li se ti razodijeva ili se svlai?
Sad je tebi zabavno. Ja se skidam.
uj skida. Kao sa trika. Ne, fakat, zovem te da te pitam ima li mi
neku koulju. Daj tu za roditeljske. Prave u fondaciji sveano proglaenje stipen-
dista.
Ma vai. Nisu ti rekli jesi li?
Nisu. Zbog dramske napetosti.
PLETENA KAPA
Sjedi na fotelji u oku sobe i plete. Na planini smo. Cjepanice vlane bukovine
kvrckaju u pei. Pod nogama joj se mota klupko one divne zelene koja priziva pro-
ljee. Oko klupka povremeno baulja Emica. Mama potom podie vunu, sprema je
u korpicu, odlae svoju kreaciju i podie Emu. Tepa joj i grli je. To mekano i zele-
no odloeno sa strane zbog trenutka njenosti bit e koliko ve sutra Emicina kapa.
Sjedim na kauu, u sasvim suprotnom oku te velike sobe i opet se bo-
jim stvari. Jednom e ostati ta kapa, a mame nee biti. S kapom e ostati i ovaj tre-
nutak, mekano, zeleno, toplo, vatra i poljupci, Emicino puzanje i ova velika soba.
Zato iz svega lijepog izvlaim strahove, kao nasilu, kao u inat?
TETA RAZA
Mama i teta Raza su na kafi.
Teta Raza stalno pria o sinu i unuci.
215
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Toliko da je i mami ve pomalo dosta, istoj onoj mami koja ni u pro-
davnicu ne ide bez fotoalbuma sa Janovim i Eminim fotografijama.
A gdje su tvoja djeca? pita teta Raza mamu.
U vraijoj materi. Kakva crna djeca, triestri i triestosam!
Trei mi put mama pokuava prepriati taj njihov komini razgovor i
svaki put je smijeh sprijei. Zamisli, ne znam ta mi bi, al bilo mi je zaista previe!
Kad god me puste u vanjski svijet, kad god osjetim potrebu priati o Emi-
ci i Janu, pred oi si prizovem sliku tete Raze, debeljukaste niske tete piskavog glasa.
Ve sam utrenirana, ve u mozgu imam zasebne pretince u koje tokom
sedmice, briljivo i organizovano, smijetam zabavne detalje koji nisu Jan i Ema
kako bi ih nekad, kad mi silno zatrebaju, to bre izvukla. Kad na internetu vidim
kakvu zabavnu vijest ili proitam neku novu pjesmu pjesnika iji rad pratim, bri-
ljivo ih pospremim u pretinac.
Jutros sam tako, ponosno, Ameru priala o Persepolisu. Uspjeli smo
tom priom ubiti bar deset minuta i nijednom, u tih deset, ne pomisliti na nju,
mrtvu.
O VIKENDU
Moramo o vikendu.
Mi uvijek o neemu moramo.
Ok. Ne moramo.
Ne, alim se. Reci, ta si mislio?
Mislio sam da odemo na planinu, onom linijom 44, ide sa Ilide.
Nemoj zezati?
Ovo je sad ironija, je li?
Ma ne, nije uope.
Ovo je jo uvijek ironija, je li?
Jeste. Prije petnaest dana, Edo, ne prije petnaest godina, prije petna-
est dana istom tom linijom smo ili na planinu onda kad ti nisi, u istom tom busu
izgubili sanke, sa iste te planine vratili se u prljavi stan, meu prljavo sue i sve te
viruse.
Ok, ok. A kako bih ja to mogao znati?
Da, zaista. Kako je on mogao znati, kako inae ljudi znaju ta drugi
ljudi misle, osjeaju, ele, rade?
Moda, ali samo moda, razgovaraju. Moda govore i moda, ali samo
moda, sluaju?
216
Re no. 84/30, 2014.
JEDNA TORBA, JEDNA RUKA
Je li Denis bolje?
Jeste, idemo za vikend na Unu. Jo je hladno, ali kau da je Enes otvo-
rio batu.
Bata kod Enesa, s pogledom na Unu, dovoljno blizu da je moe na-
mirisati.
Mi moda idemo na planinu. Moda.
Ti i djeca?
I Edo.
Ou.
ta to znai?
Koje?
To ou.
Ou je samo ou. Nita van toga.
Ok.
I ne zaboravi: dvoje rezerevrnih arapa za djecu, dvije pelene i po je-
dan sendvi. Jedna torba.
Kako se pakuje jedna torba, Jaco? I ta se radi sa tom jednom slobod-
nom rukom?
STIPENDIJA
Tamara je dobila stipendiju. Tamara e osvojiti Berlin.
Sretna sam i ponosna i to ne krijem.
Tuna sam i zabrinuta i to krijem.
Ona leti, lebdi, u zraku je, miljama iznad naih glava, gore gdje su se
oblaci razili, gdje sunce probija i podsjea nas da proljee nije daleko. Gore je sretna
Tamara i ne elim je sada vui za nogu, spustiti u krpe snijega i blata i rei joj: Kako
u ja, Tamara? Kako emo Jaca i ja? Kome u ja o knjigama, kome o stripovima,
kome o psima, s kim vino, s kim foccaciu, s kim predstave, s kim kola od mrkve?
Moemo li zaista biti sretni kad su sretni oni koje volimo, a da negdje
tamo iza mozga, iza svijesti, iza razuma, ne pomislimo opet samo na sebe?
TAKO MALO
Kad bismo uspjeli zaustaviti nagon da svaku relativiziramo, kad ne bismo, kao gladne
lavice, zaskakivali svaku krivu intonaciju, moda bismo i uspjeli sasvim fino proi
217
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
kroz dan, moda bismo uspjeli voljeti skupa stvari koje volimo odvojeno, ganjanje
izmeu namjetaja uz Emicin zarazni smijeh, Monopol sa Janom, dokumentarce,
sladolede od jagode, BB Kingove koncertne snimke iz Afrike, Karverovu poeziju.
Gdje se skladiti volja i koja sila potiska je potrebna da je iz te dubine
izvue na povrinu?
Ako mogu dvanaest velikih minuta pod vodom, koliko mogu iznad
vode?
Taj sa Ilide polazi u 9. Idemo ako e ti spakovati djecu!
Vai. Idemo. Ma ne treba nam puno stvari, jedna torba, a sanke su
ionako ve u busu.
PRED PONEDJELJAK
U nedjelju, kad doemo odozgo, kad izdahnemo taj zrak na koji smo navikli, kad
doemo sebi od vika kisika, otvorit emo sve prozore i sva balkonska vrata.
U stanu emo jo neko vrijeme sjediti u skafanderima.
Onda emo sobe opet zagrijati i okupati djecu.
Poeljet emo ponedjeljku dobrodolicu i zagrliti ga, jako, kao kad grli
Ema.
PISMA
Piem pisma. Imam jako lijep rukopis. Vitka pisana slova. Pakujem ih u lijepe ze-
lene koverte. Liem koverte. Ubacujem ih u sandui. Jedno po jedno. Ima ih na
desetine. Sa druge strane sanduia stoji Jan i gleda. Smije se gromko i pokazuje
svoj blistavi miks stalnih i mlijenih zubia.
Pa, mama! Mama!
Molim Janko?
Pa ta pisma! Hahaha! Pa ta pisma sva padaju u rijeku.
Zelenom rijekom plutaju zelene koverte.
Smijem se i ja. Moji stalni nisu toliko blistavi.
Moram zubaru.
Budi me otra bol u toj pokvarenoj estici. Ustajem i cuclam kaladont.
Tek je est.
Sanovnik, pismo neko e vas pozitivno iznenaditi.
218
Re no. 84/30, 2014.
PREUTNO
Je l ti Tamara javila?
Jeste!
Ekstra!
Cool!
Sretna sam!
I ja!
I ponosna!
Da! Zasluila je!
...
Misli li to i ja?
Da.
Ali nije pristojno to rei, zar ne?
Neemo rei.
Neemo.
IZA PRVOG
Tamara ide iza prvog, odmah iza Nove godine. Odluila sam pokloniti joj obje ko-
ulje. Na svoje duge tanke ruke, navui e karirane rukave pastelnih boja moje ko-
ulje i hodati par metara iznad berlinskog asfalta. Ovdje e ostaviti snijeg i maglu,
ovdje e ostaviti bljuzgavicu i blato i nas koji puemo balone da iza prvog, odmah
iza Nove godine, proslavimo Emin prvi roendan.
Njoj i nije mjesto meu arenim balonima i plastinim tanjirima,
meu piskutavim Danas nam je divaaan dan to silazi sa djeijih usnica.
Nije da emo joj uvati njenu omiljenu naranastu vreu na kojoj je
voljela sjediti u svom kutu naeg velikog dnevnog boravka. Neko e od gostiju ve
sjesti tu, nije da emo rei da je zauzeto, nije da emo je prekriti bijelom plahtom
i zatvoriti je za sjedenje.
Neemo, ali Jaca i ja emo, sigurna sam, skidajui balone i ukrase sa
zidova, pogurati vreu jo vie u oak, pogledati na sat i promrmljati to sebi u
njedra, to jedna drugoj: Sletjela.
ivjela, ivjela, i sretna nam bila...
219
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
TAXI
Jan izlazi prvi. On je ve navikao. Okree se za sobom i gleda ima li ta na zadnjem
sjeditu. Pogledamo se. Onda on slegne ramenima i nasmijei se.
Mogu li ja kupiti karte?
Naravno, kaem mu, uzimam njegovu ruku u svoju i kreemo.
Drugom prvo reem zrak, potom je kao starac stavljam na lea, a na
kraju je guram u dep.
Odlazimo po karte. Edo i Ema su na dva koraka iza nas.
ALMIN APETIT
Alava Almika
apa avokade.
Alal!
Amina Almita
apila aparat.
Ako!
Ambicije Alminog
astronomskog apetita:
Atlantik,
Amerike,
Azija,
Afrika,
Arktik,
Antartik.
Auuu!
Ajmeee!
Aman, Alma!
BRINE BABA BOJA
Bora baibozuk
Biba buntovnica
Branko baksuz
Bilja bezobrazna
Bane blentav
Bisa bezoseajna
Buca baraba
Buba brljiva
Bata bezobziran
Beca bestidna.
Belaj, bruka, blam,
budiboksnama!
PERIPATETIKE
SLAVICA MILET
Ove male... ta god bile... nastale su u
hodu. eta ovek psa, pa ako nije ni napeto
ni zanimljivo, ve mirno i dosadnjikavo
(uglavnom po takozvanom loem vremenu,
kad kukari zaobilaze park i putaju najbolje
prijatelje da obave ta imaju pred susednim
vratima i kad se make i glodari povuku u
zaklon od padavina i vetra), vrti neto po
glavi. A to mora biti lako (da bi deo panje
skenirao tlo i registrovao stvari u koje ne bi
valjalo ugaziti i otpatke hrane koji bi mogli
nakoditi ak i prilino vrstom pseem
elucu) i lako pamtljivo (da bi se po povratku
kui moglo zapisati). Poneto se ipak izgubi,
poneto se kasnije doda ili izbaci, ali sve u
svemu, ove tagodbile su peripatetike.
222
Re no. 84/30, 2014.
Brige bude baba Boju,
brine baba besana.
Boru, Bibu, Branka, Bibu, Baneta, Bisu, Bucu, Bubu, Batu, Becu
ba briga.
Boli BBBBBBBBBB.
DRAGANI DOZLOGRDILO
Dragana dugo dimila,
dve decenije dirinila.
Decenijama Draganu
dozivali drugi:
doi-der
daj-der
deder.
Dosadio Dragani duvan,
dodijalo dirinenje,
dozlogrdili drugi.
Dragana danas
dokolii
dangubi
drema
divani
dembelie.
Druga Dragana.
GURMANLUK
Grizoduje grize Gorana.
Gdekad gricka, gloucka,
gdekad grubo grize, gloe, gnjei.
Grei, grizoduje,
grdno grei.
Grizi gangstere,
ganjaj gadove,
223
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
gloi gnjide,
gnjavi govnare.
Glupo grizoduje govori:
Gadovi gadni.
Gangsteri grozomorni.
Gnjide gorke.
Govnari gnjecavi.
Gorana gustiram.
Gle, grizoduje gadljivo!
Gle, gle, grizoduje gurman!
Grizoduje glaba Gorana.
Gric gric.
Gloc gloc.
KONVERZACIJA
Kilonjo!
Klado!
Konju!
Kravo!
Konjino!
Kravetino!
Kenjatoru!
Kretenko!
Kopile!
Kurvo!
OPREZNI OLIVER
Oli okleva:
ostati ovde?
Otii onamo?
Odugovlai:
ovde odbojno,
onde opasno.
224
Re no. 84/30, 2014.
Otee,
obilazi,
oprezno osmatra okolinu,
oslukuje opomene,
opipava,
odgaa odluku.
Odustaje obeshrabren.
Onda opet otpoinje
odmeravanje,
odvagavanje:
ovo? Ono?
Ova? Ona?
Ovako? Onako?
Ovamo? Onamo?
Ovoliko? Onoliko?
Ogromne opasnosti odasvud.
Oamutilo Olija odluivanje.
Osedeo od obilja opcija.
225
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
PROTA PERE PROZOR
protopriica
Protu probudie povici prvaka.
Poelo polugodite!
Polako protee prljenove, pribira pamet, pretresa planove, pevui.
Pa prie prozoru.
Prozor pakleno prljav popala praina, ptija pogan...
Poslednji put pran prolog prolea.
Pretprolog.
Pre pet prolea.
Pre pet puta pet prolea.
Preteruje, Proto.
Prosto prljav.
Prekosutra, promrmlja Prota.
Posle Pesnienja.
Posle puta.
Prazne prie, pusti ponedeljci!
Prokrastinira, prijatelju, prekore poteni Prota Protu.
Prota popusti pod pritiskom.
Prvo posao, posle plezir, prozbori pomirljivo.
Potrai potreban pribor pa poe prati prozor.
Pere pevui. Pere puhe. Pere posmatra prizor.
Prolaznici prolaze.
Preko puta posre pijanac.
Plonik prljav: PVC, papirii, pikavci, pljuvaka, psea pogan...
Prljavtina pobeuje, pomisli Prota potiteno.
Potom pod prozorom primeti privlanu plavuu.
Prsata, pravi peanik, potpetice (petnaestica, po Protinoj proceni)
pocupkuju pravo prema pogolemoj pseoj pogani.
Prota pretrnu.
Pazi! povika. Pazi!
Plavua podie pogled.
Prota ponovi: Pazi, pobogu! pokazujui prstom plonik.
Pratei pravac Protinog prsta, plavua primeti pasju psinu.
Prolako podie papuu, prekorai.
226
Re no. 84/30, 2014.
Potom pomilova Protu pitomim plavetnilom.
Prstiima posla pusu.
Prota procveta, pocrvene, pa pobee postien.
Puke predrasude, pomisli.
Pametnica! Pelica! Plavuni Platon!
Pri tom prijatna persona.
Posle pauze Prota pritisnu pedalu.
Pere peva (Plavojko plavaaaa...). Pere pregleda. Pere puhe.
Proe podne.
Pregladneo Prota.
Proeprka, pronae pleh prebranca, par peenih paprika, pola piva.
(Premda prezire pijanenje, Prota ponekad popije pola piva.)
Pokusa Prota pasulj, pojede paprike, popi pivce.
Propra posue, podrignu, p

u.
Potom poele poslasticu.
Priprema Prota, pee, premazuje pekmezom petnaest palainki.
Pet pojede, preostale pokri papirom.
Pa pridrema.
Pre pet probudi Protu prasak petarde.
P., poe Prota pa proguta psovku.
Prota prezire psovanje.
Povrh psovanja, povrh pijanenja, Prota prezire politiku.
Psovaku prirodno.
Pogotovo prljavu, pokvarenu, pljakaku, poganu, primitivnu, prevrtljivu,
podmitljivu...
Pusti, Proto, prazne pleonazme.
Posveti panju pametnijim poslovima.
Prota ponovo prionu.
Pere pevui. Pere pregleda. Pere puhe.
Prola pono.
Prozor progledao.
Prota ponosan, presrean.
Pun pogodak! pohvali Prota Protu.
227
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Potamani preostale palainke.
Poe pajkiti.
Prijatan poinak, Proto.
REIO RISTA
Rista reava rebus.
Riba ribi rubi rep?
Riba ribi rabi rep?
Riba ribi riba rep?
Riba ribi ree rep?
Riba ribi rua rep?
Riba ribi rie rep?
Riba ribi rize rep!
Ravo, Risto!
SLAVICE, SASTAVI SE
Skoro svega sita Slavica:
slanog slatkog
soka supe
sira salate
sladoleda.
Sita Slavica svega.
Slavicu skoro sve smara:
slave sedeljke
svadbe sahrane
socium.
Slavici su skoro svi sumnjivi:
surovi sentimentalni
snani slabi
sujetni skromni.
228
Re no. 84/30, 2014.
Skoro sve smeta Slavici:
sunce svetlost
smog sivilo
sparina.
Smeta Slavici sve sem
sipkavog snega.
Slavici se skoro sve smuilo:
sopstvena soba
Srbija
svet
Sunev sistem
svemir.
Slavicu skoro svi
smatraju stranim snobom.
Savetuju Slavici: sestro, spusti surlu.
USLII
Ublai,
utoli,
uredi,
ustanovi,
urazumi,
uskladi,
uzdigni,
uskrsni!
Umislismo,
uzmutismo,
uprskasmo,
upropastismo,
uneredismo,
unitismo,
umorismo,
umresmo.
229
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
VRTEKA
Po motivu A. niclera i M. Ofilsa
Vida voli Vladu
Vlada voli Veru
Vida Vladu
Vlada Veru
voli.
Vera voli Veljka
Veljko voli Vesnu
Vera Veljka
Veljko Vesnu
voli.
Vesna voli Vanju...
(Vidi: Vida voli Vladu...)
Vlada vara Vidu
Vera vara Vladu
Vlada Vidu
Vera Vladu
vara.
Veljko vara Veru
Vesna vara Veljka
Veljko Veru
Vesna Veljka
vara.
Vanja vara Vesnu
(Vidi: Vida vara Vladu.).
Veita vrteka!
230
Re no. 84/30, 2014.
ZAR ZAGA?
Zaga zagovarala
zdravlje,
zelen,
zelenilo,
zelje,
zeleni
zrelost,
zagovaranje,
zastupanje,
zbrinjavanje,
zdravo zakljuivanje,
zimnicu.
Zero zezanje.
Zatim Zagu zamorilo zagovaranje.
Zaboravila
zimnicu,
zanemarlia zdravo zakljuivanje.
Zbogom zrelosti!
Zavolela Zaga zezanje.
Zagu zezanje zdravo zabavlja.
Zar Zagu?
Zagu.
Zaista?
Zaista.
rofesor fizike Alan Sokal poznat je uoj naunoj jav-
nosti po podvali kojom je 1996. podijelio intelektualce,
najprije u Sjedinjenim Dravama a potom u Francuskoj
i Britaniji. Ukratko, nakon tri mjeseca izuavanja post-
modernistikog diskursa, napisao je kvazinauni tekst,
pre pun besmislica pod oito parodijskim naslovom Nadi-
laenje granica: prema transformativnoj hermeneutici kvantne gravitaci-
je.
1
Tekst je objavljen u prestinom postmodernistikom
asopisu Social Text a da urednitvo nije shvatilo kako se iza
gomile referenci i postmodernistikog argona ne krije
priznanje jednog fiziara da je moderni relativizam su-
perioran u odnosu na nauni metod, nego neto sasvim
suprotno, i to u vezi sa odgovornou akademske zajed-
nice za intelektualnu i politiku krizu ljevice. Mjesec dana
nakon izlaska specijalnog broja asopisa Social text, Sokal je
u drugom asopisu (Lingua Franca) objelodanio svoju podva-
lu i razloge zato se na nju odluio.
Na to priznanje reagovali su neki od prozvanih, prije
svih urednici, a neto kasnije u Njujork Tajmsu Stenli Fi i
u Le Mondu ak Derida.
2
Kao rezultat polemike koja se
nakon toga razbuktala u intelektualnim krugovima, Alan
Sokal je, skupa sa belgijskim profesorom fizike anom
Brikmonom, objavio knjigu Intelektualni pozeri.
Knjiga je prvo objavljena u Francuskoj 1997. pod na-
slovom Impostures Intellectuelles, a godinu dana kasnije u Bri-
taniji (Intelectual Impostures) i u Americi (Fashionable Nonsense)
u vie izdanja. Do danas je prevedena na katalonski, nje-
1 Prevedeno u asopisu Diskrepancija, sv. III, broj 5-6, prosinac
2002, preveo Sven Marceli. Redakcija se ogradila: Naravno,
obja vljivanje tekstova ne znai nuno i slaganje s njihovim sadrajem, a pr-
venstvena namjera bila nam je potaknuti zainteresirane itaoce na istra ivanje
posljedica ove afere. O tome kasnije vie.
2 Iscrpan popis tekstova dostupan je na:
http://www.physics.nyu.edu/sokal/
EMPIRIJA UZVRAA
UDARAC:
NAJDUI PRIKAZ
JEDNE KNJIGE IKAD
NENAD VELIKOVI
P
232
Re no. 83/29, 2013.
maki, maarski, italijanski, korejski, japanski,
persijski, portugalski, poljski, panski i turski,
a prevodi se i na kineski i ruski.
O njoj ovdanja akademska zajednica uglav-
nom uti, iako bi u najmanju ruku bilo asno
da se neko od naih profesora s karijerom iz-
graenom na opusu Deride, ili Lakana, ili Kri-
steve, ili Bodrijara ili bilo koga spomenutog
u Intelektualnim pozerima, na tu knjigu osvrnuo i
objasnio zato ne zasluuje ni veu panju ni
cjelovit prevod.
3
Ovako se tog posla prihvata neuki italac
kome prevoenje nije struka, maturant mate-
matike gimnazije i docent knjievne istorije,
podjednako diletant za navedene postmoder-
nistike opuse i za fizikalne i matematike te-
orije koje se u Sokalovoj i Brikmonovoj knjizi
pominju. Ali ako su Brikmon i Sokal u pravu, a
ovaj im italac vjeruje jer ne govore nejasno kao
intelektualni pozeri, onda bojazan da e s ovim
prevodom ispasti smijean izgleda nitavna spram
mogunosti da neko struan i kompetentan taj
posao ovim isprovociran obavi kako valja.

Brikmon i Sokal daju sebi u zadatak da pokau

ka ko su poznati intelektualci, poput Lakana, Kristeve, Iri-
garaj, Bodrijara i Deleza neprestano zloupotrebljavali nau-
ne koncepte i terminologiju tako to su ili koristili, bez i
najmanjeg opravdanja, naune ideje van njihovog konteksta,
ili isturajui nauni argon pred svoje nenaune itaoce bez
imalo potovanja za njegovu relevantnost ili smisao. Pri
tome se uzdravaju da sude o onom dijelu opu-
sa ovih intelektualaca za koji sami nisu struni.
Knjiga je puna citata, od kojih su neki smi-
jeni sami od sebe, a neki to postaju tek nakon
preciznih i visprenih analiza. Meutim, Sokal
i Brikmon istiu u predgovoru da njihova na-
mjera nije bila samo iznijeti u javnost pojedinane primje-
re zloupotrebe. Ta je namjera bila ira: napisati i
objaviti knjigu koja se bavi mistifikacijama, namjerno
nejasnim jezikom, zbrkanim miljenjem i pogrenom upo-
trebom naunog koncepta. Citirani tekstovi su moda samo
vrh ledenog brijega, ali bi taj brijeg trebalo opisati kao zbirku
intelektualnih praksi, a ne kao neku drutvenu grupu.
Drugim rijeima, autori se ne bave primar-
no postmodernistima (ili poststrukturalistima)
nego njihovim postupcima, koji ovaj nain mi-
ljenja ine razliitim od svih prethodnih.
Zloupotrebu definiu kao koritenje nau-
nih teorija (bilo da se na njih pozivaju ili se iza
njih skrivaju) o kojima se imaju tek maglovite
predstave. Najea taktika je koritenje naune
ili pseudonaune terminologije bez potovanja
za njeno stvarno znaenje. Osim toga, zloupo-
treba se oslanja i na preuzimanje koncepata iz
prirodnih nauka u humanistike i drutvene,
bez opravdanih metodskih i/ili empirijskih ra-
zloga za to. Autori ovo ilustruju primjerom:
Ako biolog eli primijeniti u svom is tra-
i vanju elementarne pretpostavke mate-
matike topologije, teorije skupova ili
3 Naime, za nju ne znaju neki od vodeih naih izdavaa socioloke i knjievnoteorijske
literature, COBISS registruje par primjeraka samo u slovenakim bibliotekama, u Zarezu
se pominje afera. Uz pomenutu Diskrepanaciju, i knjigu Ziauddina Sardara Thomas Kuhn i
ratovi znanosti, to bi bilo sve. Uglavnom, neshvatljivo malo spram odjeka i vanosti knjige.
233
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
diferencijalne geometrije, traie se od
njega objanjenje. Proizvoljnu analogiju
njegove kolege nee prihvatiti. Ovdje,
na protiv, mi uimo od Lakana da je stru-
k tura neurotinog subjekta upravo torus (nita
manje nego realnost sama, cf.p.19), od
Kristeve da se o poetskom jeziku moe teore-
tisati u terminima kardinalnosti kontinuuma
(cf.p.38), a od Bodrijara da moderni rat za-
uzima mjesto u neeuklidovskom prostoru sve bez
objanjenja.
4
Na cilj je, nastavljaju, rei upravo to da je car go (i kra-
ljica takoe).
Ali da raistimo. Mi ne napadamo filozofiju, hu-
manistike i drutvene nauke generalno; naprotiv,
mi drimo da su ova polja od izuzetne vanosti i
elimo upozoriti one koji u njima rade (najprije
studente) na pojavu nekih sluajeva arlatanizma.
Uproeno, mi elimo da dekonstruiemo iroko
uvjerenje da odreeni tekstovi imaju teinu jer su
ideje izloene u njima velikoumne. U mnogim slu-
ajevima pokazaemo da ako je tekst nerazumljiv
odlian razlog za to je njegova besmislenost.
5
Podrazumijeva se da dekonstrukcija koje se Sokal
i Brikmon poduhvataju nije iste vrste kao njen
predmet. Metod koji autori dosljedno provo-
de kroz cijelu knjigu oslanja se na provjeru. U
nauci nema vjerovanja na rije, pogotovo ne na
rije ije je znaenje mutno i nejasno. Kad se
takva izgovori u vezi s matematikom, provjera
je stroga i nemilosrdna. Dobar dio knjige, osim
citata, ine dakle i pasai pisani matematikim
argonom, u kojima se dokazuje besmislenost
citiranih postmodernistikih koncepata zasno-
vanih na matematikim teorijama.
6
1. U SUSRET MOGUIM
PRIGOVORIMA
Prije nego to preu na primjere i analizu, au-
tori pokuavaju odgovoriti unaprijed na neke
mogue prigovore.
1. Prvo, na onaj da su citati koje uzimaju mar-
ginalni u opusima navedenih autorica i autora:
Odgovorili bismo, prije svega, da ovi
tekstovi sadre mnogo vie od beznaaj-
nih greaka: oni prikazuju duboku ne-
za interesovanost, ako ne i prezir za i-
njenice i logiku. Na cilj nije, stoga, da
ismijavamo knjievne kritiare kada po-
greno citiraju teoriju relativiteta, ili Ge-
delov teorem, nego da branimo prin cipe
racionalizma i intelektualnog potenja,
koji su (ili bi trebali biti) zajedniki svim
akademskim disciplinama. [...]
Ali kada se intelektualno nepotenje
(ili velika nestrunost) otkrije u jed-
nom, ak i sporednom dijelu neijeg
4 (1. Holding forth...) Svi citati daju se prema iBook izdanju knjige Intelectual Impostures.
5 (Our goal...)
6 Ti su pasai u ovom prikazu izostavljeni, jedno zbog toga to nadilaze sposobnost
oekivanog itaoca da ih bez velikog truda i ponavljanja gradiva razumije, a drugo zato
to taj posao mnogo vie ima smisla obaviti prevodei cijelu knjigu.
234
Re no. 83/29, 2013.
rada, prirodno je poeljeti ostatak ispi-
tati stroije. Ne elimo prejudicirati re-
zultat takve analize, nego prosto maknuti
auru dubokoumnosti zbog koje se pone-
kad studenti (i profesori) ne usuuju da
takve tekstove kritiki preispitaju.
7
Zato je to vano? Sokal i Brikmon kao pri-
mjer navode neslaganje geolokih spoznaja i
biblijskog teksta. U potonjem je Zemlja stara
5.000 godina, to je daleko manje od vremena
na koje upuuje nauka. Zbog toga (naravno, i
mnogih drugih stvari) Biblija se vie ne moe
uzimati kao neprikosnoven autoritet za istoriju;
i ozbiljni ljudi je vie nigdje (osim u Americi,
cinino napominje autorski dvojac) ne shva-
taju i ne itaju bukvalno. Devedeset procenata
Njutnovog rada odnosi se na alhemiju i misti-
cizam, ali je preivio ostatak, ono to se zasni-
valo na vrstim dokazima. Ako se isto pokae
i za autore postmoderniste kojima se bavi ova
knjiga, vele Brikmon i Sokal, Intelektualni pozeri
imae tek sporednu vanost.
Ali, ako su ti autori postali internaci-
onalne zvijezde prvenstveno zbog soci-
olokih a ne iz intelektualnih razloga, i
jer su kao majstori jezika bili u stanju
impresionirati publiku pametnom zlo-
upotrebom sofisticirane terminologije
nenaune kao i naune tada otkria
sadrana u ovoj knjizi mogu zaista imati
znaajne posljedice.
8
7 (We would respond...)
8 (But if these...)
2. Na drugi prigovor, da oni (jer su fiziari) ne
razumiju kontekst o kojem piu, autori odgo-
varaju da kada su matematiki ili fiziki koncepti ukljueni
u drugo podruje izuavanja, nuno je nekim argumentima
opravdati zato su relevantni. Meutim, u svim slua-
jevima kojima su se za potrebe ove knjige bavili,
takvi argumenti nisu dati, niti u samom citatu
koji su naveli, niti u cijelom lanku ili knjizi iz
kojih su preuzeti. Dalje nastavljaju:
Poto matematiki koncepti imaju preci-
zna znaenja, matematika je prvenstveno
korisna kada se primjenjuje u poljima
iji koncepti na slian nain podrazumi-
jevaju znaenja manje-vie jednako pre-
cizna. Teko je vidjeti kako matematiki
pojam kompaktnog prostora moe biti
uspjeno primijenjen na neto tako loe
definirano kao to je prostor zadovoljstva
(jouissance) u psihoanalizi. Na kraju,
trebamo biti naroito sumnjiavi kada
teko razumljiv matematiki koncept
(kao aksiom izbora iz teorije skupova)
koji se koristi rijetko, ili nikako, u fi-
zici a sasvim sigurno nikad u hemiji
ili biologiji udesno postane vaan u
humanistici ili drutvenim naukama.
3. Na trei prigovor, u vezi s pjesnikom slo-
bodom, na koju navodno postmodernisti ima-
ju pravo kao humanistiki autori, Sokal i Brik-
mon odgovaraju da nemaju nita protiv kad
pisci naune fantastike pominju crne rupe ili
pojam vrijeme-prostora da vrate svoje junake u
prolost. To je pitanje tehnike pripovijedanja,
koja se nekom moe dopadati a nekome ne. Ali
u knjigama koje njih dvojica analiziraju i cita-
235
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
tima koje navode nema govora o pjesnikoj slo-
bodi. Tekstovi svih ovdje izdvojenih autora nisu
fikcija, ne samo stoga to im stil nije knjievni,
nego i zato jer im je namjera postavljati teorije.
4. U vezi s etvrtim prigovorom, da su itali pre -
vie bukvalno i da su citirane primjere tre ba li
itati kao metafore a ne kao logike argumente,
autori Intelektualnih pozera primjeuju:
Zaista, u odreenim sluajevima nauka
je nedvosmisleno metaforina; ali ta je
svrha tih metafora? Napokon, metafora
se koristi da razjasni nepoznat koncept
dovodei ga u vezu s neim poznatijim.
Ne obratno.
9
I dalje, duhovito, pozivaju nas da zamislimo
kako na nekom teorijskom seminaru iz fizike
oni publici objanjavaju neki strogo tehniki
koncept kvantne teorije polja poredei je s kon-
ceptom aporija u Deridinoj literarnoj teoriji. I
poentiraju ironinim pitanjem: Moda je cilj pro-
turiti kao dubokumno neko banalno filozofsko ili socioloko
opaanje, odijevajui ga u pomodni nauni argon.
5. Peti prigovor odnosi se na ulogu analogije u
argumentaciji. Sokal i Brikmon izjavljuju da je
smatraju iznimno korisnim sredstvom milje-
nja kada se koristi unutar srodnih oblasti. Me-
u tim, nemaju sumnje da analogije izmeu dobro
potkrijepljenih i utvrenih teorija u prirodnim naukama i
teorija suvie nejasnih da bi se mogle empirijski provjeriti
(npr. lakanovske psihoanalize) slue samo tome da prikriju
slabosti potonjih.
9 (Indeed, in certain...)
6. esti prigovor, koji osporava njihove kompe-
tencije i kvalifikacije da govore o problemi ma
izvan svog polja (u smislu da se oni kao pri-
rod nja ci ne mogu baviti drutvenim naukama),
odbijaju na sljedei nain:
Intelektualnu vrijednost nekog iskaza
odreuje njegov sadraj a ne identitet
govornika, jo manje njegova diploma.
Sem toga: mi ne kanimo suditi Lakanovoj
psihoanalizi, Delezovoj filozofiji ili La-
turovom konkretnom radu u sociologiji.
Mi se ograniavamo na njihove tvrdnje
o matematici i fizici ili o elementarnim
problemima u filozofiji nauke.
10
7. Sedmi prigovor, da se i oni oslanjaju na ar-
gument autoriteta, Brikmon i Sokal odbacuju
tako to upozoravaju da se oni nisu bavili samo
grekama u koritenju naune terminologije
nego i njenom nebitnou u novom kontekstu.
Dakle, nisu nastupali kao sujetni prirodoslovci
koji brane svoj teritorij i svojim autoritetom
ponitavaju druge, nego su ukazali na besmi-
slenost kao posljedicu zloupotrebe naunog
metoda. Koji, da ponovimo i naglasimo, ne
smatraju svojinom prirodnih nauka.
8. U odgovoru na osmi prigovor, da analizirani
autori uopte i nisu postmodernisti, Brikmon
i Sokal priznaju da nisu, zaista, svi. Ali dodaju
da intelektualne zloupotrebe kritikovane u ovoj
knjizi nisu homogene; one mogu biti klasifi-
kovane, vrlo grubo, u dvije razliite kategorije.
Prva je ekstremni strukturalizam, u ekspanziji
10 (First, we have no desire...)
236
Re no. 83/29, 2013.
od poetka sedamdesetih, koji uspostavlja dis-
kurse u drutvenim naukama s premazom nau-
nosti, a druga je poststrukturalizam od sredine
sedamdesetih, u kojem se naputa svaka nau-
nost, za raun filozofije iracionalizma i nihili-
zma. Meutim, argumenti kritike ne zavise od
ra zumijevanja rijei postmodernizam ili poststruktu-
ralizam, jer se ona ne bavi linostima i grupama
kojima pripadaju nego metodom koji je neu-
temeljen.

Na pitanje zato kritikuju ba ove a ne neke dru -

ge autore, Sokal i Brikmon odgovaraju, po novo,
da nisu vani autori nego metod. I da je su po-
stojali gori od Lakana, njihova analiza Lakana
ostala bi ista. Istiui da nisu imali namjeru sastaviti
desetotomnu enciklopediju nonsensa od Platona do danas
autorski dvojac ukazuje da je izbor na autore
uvrtene u Intelektualne pozere pao prije svega zbog
njihove zloupotrebe naune terminologije, od-
nosno zbog naina na koji koriste prirodne na-
uke u svojim filozofskim spekulacijama.
Na pitanje zato se uopte bave ovim pred-
metom, a ne nekim ozbiljnijim i vanijim, kao da
je postmodernizam najvea opasnost po civiliza-
ciju, oni odgovaraju da su za pisanje potrebna dva
uslova: kompetencija i sposobnost da se ponudi
neto novo. Naravno, ne mislimo da je post modernizam ve-
lika opasnost za civilizaciju. Posmatrano glo balno, to je margi-
nalan problem, u poreenju s opasnijim for mama iracionalizma
religijskog fundamentalizma, na pri mjer. Ali mislimo da je
kritika postmodernizma vrijedna iz inte lektualnih, pedagokih,
kulturnih i politikih razloga.
11
Na to e se vratiti u Epi-
logu.
11 (Of course, we do not think that postmodernism...)
Na kraju uvoda autori Intelektualnih pozera pod -
vlae da nauna strogost, iji su oni zagovornici, esto vo-
di rezultatima protivnim zdravom razumu; opskurnost,
konfuzija u miljenju, antinauni pristup i kvazireligiozno
oboavanje velikih intelektualaca nema nikakve veze s lje-
vicom.
12
Na cilj je, vele oni, osuditi intelektualno pozi-
ranje i nepotenje, odakle god da dolazi.
13
Uvod zavravaju predstavljanjem koncepcije
knjige:
Najvei njen dio ine analize tekstova
au tora jednog po jednog. Kao olakanje
i taocima koji nisu struni, u fusnotama
smo dali kratka objanjenja odgovarajuih
naunih koncepata, uz upute na dobre
popularno pisane strune radove.
Neki itaoci e zasigurno misliti da
smo tekstove naih autora uzeli previe
oz biljno. I to je istina, u jednu ruku. Ali
poto ih mnogo ljudi shvata kao ozbilj-
ne, smatramo da se trebaju analizirati sa
velikom strogou. U nekim sluajevima
odluili smo se za due citate, rizikujui
da budemo dosadni itaocima, s ciljem
da pokaemo da nismo pogreno razu-
mjeli smisao teksta time to smo istrgli
reenice iz konteksta.
Osim zloupotreba u uem smislu, ta-
koer smo analizirali i odreene naune
i filozofske konfuzije u pozadini mnogih
postmodernistikih promiljanja. Prvo
emo razmotriti problem spoznajnog
relativizma, i pokazati da cijeli niz ideja
koje dolaze iz istorije i filozofije nauke
12 (In fact, the scientific rigor...)
13 (Our aim is...)
237
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
nemaju takve radikalne implikacije kakve
im se pripisuju. Nakon toga emo obra-
titi panju na nekoliko nesporazuma oko
teorije haosa i takozvane postmoderne
nauke. Konano, u epilogu, pozicio-
niraemo nau kritiku u iri kulturni
kontekst.
14
2. LAKAN
Prvo poglavlje knjige posveuju aku Lakanu.
Naglaavaju da se nee baviti njegovom teori-
jom psihoanalize, niti ulaziti u polemiku oko
toga je li on genije ili arlatan. Ono to njih
zanima bie njegovo preuzimanje matemati-
kih koncepata, prije svega iz topologije. (Ma-
tematike grane posveene osobinama prostora
koje ostaju nepromijenjene uprkos distorziji.)
O konceptu psihoanalitike topologije primjeuju
da Lakan nigdje ne objanjava kakve veze to-
poloki objekti poput sfere ili torusa imaju sa
mentalnim oboljenjima. On samo tvrdi da nje-
gova topologija objanjava mnogo stvari; ali za
te tvrdnje ne daje argumente. Sokal i Brikmon
pronalaze primjer za ovaj svoj nalaz u dijalogu
nakon jednog Lakanovog izlaganja odranog na
Univerzitetu u Baltimoru. Upitan da li su ta fun-
damentalna aritmetika i topologija takoe mitovi po sebi, ili
su u najboljem sluaju tek analogija koja treba da poslui za
objanjenje ivota uma, Lakan odgovara:
Analogija za ta? S oznaava neto to moe biti
napisano upravo kao samo to S. A ja sam rekao da
ono S koje oznaava subjekt predstavlja instru-
ment, predmet koji simbolizuje gubitak. Gubitak
koji vi doivljavate kao subjekt (i ja takoe). Drugim
reima, to je onaj jaz izmeu stvari ija su znaenja
obeleena, i one druge stvari koja je moj sadanji
diskurs, koji ja pokuavam da postavim na mesto na
kojem ste vi, ali ne vi kao drugi subjekt, nego kao
ljudi koji mogu da me razumeju. Gdje je analogon?
Taj gubitak mogue je oznaiti samo sistemom sim-
bola. U svakom sluaju, gubitak ne postoji pre nego
to ta simbolizacija indicira njegovo mesto. To nije
analogija. Ta vrsta torusa doista postoji u jednom
delu stvarnosti. Taj torus realno postoji; to je za-
pravo struktura neurotika. To nije analogon, a ni
apstrakcija, jer apstrakcija predstavlja jednu vrstu
umanjivanja stvarnosti, a ja mislim da je to sama
stvarnost.
15
Autori zakljuuju kako ovdje Lakan ponovo ne da-
je argumente za svoju neopozivu tvrdnju da je torus zapravo
stru ktura neurotinog (ta god da to znai). tavie, upitan
ne radi li se samo o analogiji, odbija takvu mogunost.
16
14 (The bulk of...)
15 (Analogy to what...) Prevod teksta aka Lakana Jasmine Luki, O strukturi kao in-
mikstovanju drugosti, to je pretpostavka svakog subjekta, u knjizi Strukturalistika
kontroverza: jezici kritike i nauke o oveku, priredili Riard Meksi i Euenio Donato, Beo-
grad 1988, str. 229. U citatu na koji se pozivaju Sokal i Brikmon iza pitanja Where is
the analogon? stoji reenica koja je u prevodu izostavljena: Either this loss exists or it doesnt
exist. I dalje: If it exists it is only possible to designate the loss by a system of symbols. U ovom pri-
kazu, iz vie razloga, ne dovodim u pitanje prevode na koje se pozivam, smatrajui
ih prihvaenim i ovjerenim u procesu ureivanja, objavljivanja i kritike recepcije.
16 (Here again...)
238
Re no. 83/29, 2013.
Lakan, primjeuju oni, esto matematike
poj move koristi kao kljune rijei, ali ih ak ni
ta da nigdje precizno ne definie. Sve je bazirano
u najboljem sluaju na analogijama izmeu topologije i
psihoanalize, a da nije podrano ijednim argumentom. A
zapravo su i matematike tvrdnje besmislene.
17
To nije bez znaaja, jer matematika nije
mar ginalna u Lakanovom opusu. (Autori na-
vode itav niz naslova u kojima Lakan koristi
ma tematike pojmove bez razumijevanja i bez
oprav danja zato ih koristi.) Citiraju Lakanovu
upo trebu pojma imaginarnog broja:
Ako mi dozvolite, veli Lakan, da iskoristim jednu od
onih formula koja mi ja pala na pamet dok sam pisao
moje biljeke, ljudski ivot moe biti definisan kao re-
zultat u kom bi nula bila iracionalna. Ova formula je
samo zamiljena, matematika metafora. Kad sam re-
kao iracionalna, upuivao sam ne na neko nemjerljivo
emocionalno stanje nego na neto to se precizno zove
imaginarni broj. Kvadratni korijen od minus jedan ne
korespondira s bilo im to je predmet nae intuicije, ni
sa im realnim u matematikom znaenju termina i
sada, to mora biti sauvano, skupa sa svojom punom
funkcijom.
18
U ovom citatu, prepoznaju oni, Lakan brka iracionalne
brojeve sa imaginarnim, pozivajui se na preciznost:
Oni [imaginarni i iracionalni brojevi] ne-
maju nita zajedniko. Naglasimo da su u
matematici znaenja rijei iracionalno i
imaginarno prilino razliita od njiho-
vih uobiajenih ili filozofskih znaenja.
Bez sumnje, Lakan ovdje govori razbori-
to o metafori, iako je teko vidjeti kakvu
teorijsku funkciju ova metafora (ljudski
ivot je raun u kojem je nula iracional-
na) moe ispuniti.
19
Lakana autori Intelektualnih pozera ne smatraju
arlatanom samo u vezi s brkanjem iracionalnih
i imaginarnih brojeva; jo vie prostora, i sa
jo vie uivanja u komentarima, oni posveuju
predstavljanju Lakanovog poznavanja matema-
tike logike. Navode opet primjer iz njegovog
baltimorskog izlaganja:
Posle petnaest godina nauio sam svoje ake da broje
do pet, to je teko (etiri je lake) i oni su barem
toliko shvatili. Ali za veeras, dozvolite mi da se za-
ustavim na broju dva. Naravno, mi se ovde bavimo
celim brojevima, a mislim da mnogi od vas znaju da
problem celih brojeva uopte nije jednostavan. Samo
brojanje, naravno, nije teko. Neophodno je samo
imati jedan broj figura, recimo, u meusobnom od-
nosu jedan prema jedan. Istina je, na primer, da u
ovoj sobi sedi tano onoliko ljudi koliko ima stolica.
Ali neophodno je imati skup celih brojeva da bi se
dobio jedan celi broj, ili ono to se zove prirodan
broj. Taj broj je, naravno, samo delom prirodan,
samo u tom smislu to mi ne razumemo zato on po-
stoji. Brojanje nije empirijska injenica, i nemogue
je in brojanja dedukovati jedino iz empirijskih data.
17 (Everything is based...)
18 (If youll permit...) Citirano prema: Desire and the interpretation of desire in Hamlet,
Yale Franch Studies, 55/56: 11-52, preveo James Hulbert.
19 (In this quote...)
239
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Hjum je to pokuao, ali je Frege uspeno pokazao
neprimerenost tog njegovog pokuaja. Prva tekoa
je u injenici da svaki ceo broj predstavlja celinu za
sebe. Ako dva posmatram kao celinu, to moe biti i
vrlo ugodno: mukarac i ena, na primer ljubav i
jedinstvo! Samo, to se posle izvesnog vremena okon-
ava, iza njih dvoje ne ostaje niko, osim moda dete,
ali stvaranje treega je neto sasvim drugo, to je pot-
puno drugi nivo. U osnovi svih matematikih teorija
o brojevima nai ete formulu n plus1 (n+1). Klju
geneze brojeva je problem jednog vie pa vam pre-
dlaem da umesto spomenute objedinjavajue celine
koja u prvom sluaju predstavlja broj dva, uzmete u
obzir realnu numeriku genezu broja dva.
Nuno je da taj broj dva konstituie prvo ceo broj
koji jo nije dobijen kao broj pre nego to se dva
pojavi. To postaje mogue zato to ovde dva treba
da potvrdi postojanje prvog broja jedan: postavite
dva umesto jedan, pa ete videti kako se na mestu
dva pojavljuje tri. Tu imamo neto to ja nazivam
obeleje, i ve se pojavljuje neto to je obeleeno i
neto to je neobeleeno. Sa prvim obelejem dobija
se status stvari. Frege upravo na taj nain objanja-
va genezu brojeva; klasa koju ne karakterie nijedan
element je prva klasa; jedan dolazi na mesto nule,
posle ega je lako shvatiti kako mesto broja jedan
postaje drugo mesto, ime se otvara prostor za broj
dva, pa za broj tri, i tako dalje. Problem broja dva
za nas je problem subjekta, i tu dolazimo do inje-
nice psihoanalitikog subjekta, zato to dva ne do-
punjuje broj jedan da bi se dobilo dva, ve dva mora
da ponovi jedan kako bi omoguilo tom jedan da
postoji. Za objanjenje geneze brojeva neophodna je
samo prva repeticija, i samo je jedna repeticija ne-
ophodna da se konstituie status subjekta. Nesvesni
subjekt je neto to tei da ponovi sebe, ali dovoljna
je samo jedna takva repeticija da se on konstituie.
Ali pogledajmo blie ta je drugome neophodno za
ponavljanje prvoga da bi se dobila repeticija. Na to
pitanje ne moe se lako odgovoriti. Ako olako od-
govorite, rei ete kako je neophodno da oni budu
identini. U tom bi sluaju princip broja dva bio
princip udvajanja ali zato ne i utrostruavanja,
ili uetvorostruavanja? U moje vreme decu su uili
da ne treba zbrajati, recimo, mikrofone i renike;
ali to je potpuno apsurdno, jer zbrajanje ne bi ni
postojalo ako ne bi bilo mogue zbrojiti mikrofone
i renike, ili kupus i kraljeve, kako kae Luis Kerol
(Lewis Carroll). Istovetnost nije u samoj stvari ve
u obeleju, koje nam omoguava da stvari zbrajamo
nezavisno od njihovih meusobnih razlika. Obeleje
brie razlike, i to je klju onoga to se prilikom repe-
ticije deava sa subjektom, sa nesvesnim subjektom.
Jer vi znate da taj subjekt ponavlja neto neobino
vano; subjekt prepoznajemo, na primer, u onoj op-
skurnoj stvari koju u nekim sluajevima nazivamo
traumom, ili izuzetnim zadovoljstvom.
20
Sokal i Brikmon skreu panju na to kako sada
Lakan povezuje matematiku logiku i lingvistiku:
Razmatrao sam ovde samo poetak niza celih brojeva,
jer je to posredna taka izmeu jezika i stvarnosti. Jezik
se konstituie preko iste vrste objedinjavajuih osobe-
nosti pomou kojih sam objanjavao jedan, i jedan vie.
Ali takva osobenost u jeziku nije isto to i objedinjava-
jua osobenost, jer u jeziku imamo skup diferencijalnih
osobenosti. Drugim reima, moe se rei da je jezik sai-
njen od niza oznaka na primer ba, ta, pa, i tako dalje
niza koji je beskonaan. U odnosu prema subjektu
20 (After fifteen years...) Navedeni prevod Jasmine Luki, str. 224-225.
240
Re no. 83/29, 2013.
svaka oznaka moe biti nosilac istog procesa, i sasvim
je verovatno da proces celih brojeva predstavlja samo
poseban sluaj tog odnosa meu oznakama. Definicija je
tog skupa oznaka da one predstavljaju ono to ja zovem
Drugi. Razlika koja se stvara zahvaljujui postojanju
jezika je u tome to (nasuprot objedinjavajuoj osobe-
nosti kod celih brojeva) oznaka, u najveem broju slu-
ajeva, nije identina sa samom sobom - upravo zato
to imamo skup oznaka i to u tom skupu jedna oznaka
moe, ali i ne mora oznaavati sebe samu. To je dobro
poznato i predstavlja princip Raselovog paradoksa. Ako
uzmete niz elemenata, koji nisu sopstveni lanovi x x,
niz koji se konstituie pomou takvih elemenata vodi vas
do paradoksa koji, kao to znate, vodi u kontradikciju.
Jednostavno reeno, to samo znai da u univerzumu
diskursa nita sadri sve, a tu zapravo nalazimo jaz koji
konstituie subjekt. Subjekt predstavlja uvoenje gubit-
ka u stvarnost, ali taj gubitak ipak nita ne moe da
uvede, jer stvarnost po svom statusu predstavlja najveu
moguu puninu. Pojam gubitka posledica je postojanja
osobenosti koja je ono to niemo recimo, pomou
nekog odabranog slova, a
1
, a
2
, a
3
, dok nedostatak
ini prostor za mesto u nizu.
21
Slijedi objanjenje itaocima ta s ovim Laka-
novim redovima nije u redu:
Prvo, od momenta kad Lakan izgovora
jed no stavno reeno, sve postaje opsku-
rno. Drugo i puno vanije nijedan
argument nije dat da objasni povezanost
ovog paradoksa u bazinoj matematici sa
jazom koji konstituie subjekat u psiho-
analizi. Moda Lakan pokuava da impre-
sionira svoju publiku plitkim obrazova-
njem?
Uopte, ovaj tekst perfektno ilustruje
drugu i treu zloupotrebu na naoj li-
sti. Lakan demonstrira, nestrunjacima,
svoje poznavanje matematike logike; ali
njegov rezultat nije ni originalan ni pe-
dagoki s matematikog gledita, niti je
veza s psihoanalizom podrana ikakvim
argumentom.
22
Sokal i Brikmon navode jo nekoliko primjera
nejasne upotrebe sofisticirane terminologije
u Lakanovim tekstovima objavljivanim 1971,
1975, 1988, i 1998. godine da bi cijelu svoju
analizu priveli zakljuku:
ta emo s Lakanovom matematikom?
Komentatori se ne slau oko njegove
namjere: do koje mjere je elio mate-
matizirati psihoanalizu? Nismo u mo-
gunosti dati neki definitivan odgovor
to zapravo nije ni bitno, jer je Lakanova
matematika toliko bizarna da ne moe
igrati nikakvu plodnu ulogu u bilo ka-
kvoj ozbiljnoj psiholokoj analizi.
23
Sokal i Brikmon nisu zabrinuti za matematiku,
jer je studenti matematike nee uiti od Lakana
(iako, priznaju, i on ponekad, rijetko, kae ne-
to matematiki suvislo). Problem s Lakanom
ne tie se matematike nego injenice da su
21 (I have only considered...) Navedeni prevod Jasmine Luki, str. 226-227.
22 (First, from the moment...)
23 (What should...)
241
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
njegove analogije izmeu matematike i psiho-
analize preslobodne, i stoga nejasne, i sasvim
empirijski neprovjerljive. Po njima, najvea
je teta koju ine Lakan i njegovi sljedbenici
u ekstremnom forsiranju teorije (konkretno:
formalizma i igre rijeima) na raun opserva-
cija i eksperimenata.
Na kraju ove svoje analize autori upozora-
vaju itaoca na strategiju kojom se ovakvo la-
kanstvo brani:
Lakanovi branitelji (kao i oni drugih au-
tora o kojima ovdje raspravljamo) nasto-
je odgovoriti na ove kritike pribjegava-
jui strategiji koju emo nazvati ni/ni:
ti radovi se ne trebaju vrednovati ni kao
nauka, ni kao filozofija, ni kao poezija,
ni... Suoeni smo s neim to se moe
nazvati sekularni misticizam: mistici-
zam zato to diskurs cilja na proizvodnju
mentalnih efekata koji nisu isto estetski,
ali se ne obraaju niti razumu; sekularni
zato to kulturne reference (Kant, He-
gel, Marks, Frojd, matematika, savreme-
na knjievnost...) nemaju nikakve veze s
tradicionalnom religijom i privlane su
savremenom itaocu. tavie, Lakanovi
tekstovi postaju, s vremenom, sve krip-
tiniji karakteristika zajednika mno-
gim svetim tekstovima kombinujui
igre rijei sa razlomljenom sintaksom;
i takvi slue kao osnova za egzegeze pune
potovanja koje poduzimaju njegovi
sljedbenici. Zapitajmo se, naposljetku,
ne radi li se tu o novoj religiji.
24
24 (Lacans defenders...)
3. KRISTEVA
U treem poglavlju Intelektualnih pozera autori
analiziraju radove Julije Kristeve, objavljiva-
ne od kasnih 60-ih do sredine 70-ih. Analizu
poinju Bartovom ocjenom da je njeno djelo
Semeiotike, potraga za jednom semanalizom sasvim novo
i precizno.
Polemiui s ovom i slinim ocjenama dru-
gih potovalaca Julije Kristeve, oni pokazuju
da njene kompetencije za kvantnu mehaniku i
matematiku nisu velike i da ona tu ne razumije
koncepte na koje se poziva. (Naprimjer, poka-
zuju kako brka skup od dva elementa, 0 i 1, sa
intervalom od 0 do 1, ili sasvim pogreno ra-
zumije Gedela.) Citirajui neke njene tvrdnje
iz pomenute knjige zapaaju:
Kristeva nikad ne objanjava vanost ak-
sioma izbora za lingvistiku (jer je, po na-
em miljenju, niti nema). Aksiom izbora
kae da ako imamo zbir skupova, od kojih
svaki sadri po jedan element, tada postoji
i skup koji sadri tano po jedan element
iz svakog od tih skupova. Ovaj aksiom do-
zvoljava da prihvatimo postojanje takvog
skupa a da ga ne konstruiemo eksplicitno
(ne mora se objasniti kako je izbor ui-
njen). Uvoenje ovog aksioma u matema-
tiku teoriju skupova motivisano je stu-
dijom beskonane grupe skupova. Gdje
se moe nai takav skup u poeziji? Rei
da aksiom izbora precizira kako svaka se-
kvenca sadri poruku knjige je budalasto
i mi nismo sigurni da li ona teti vie
matematici ili knjievnosti.
25
25 (Kristeva never...)
242
Re no. 83/29, 2013.
Niz citata iz njene knjige Smitik: recherc hes pour
une smanalyse
26
Sokal i Brikmon zavravaju ovim:
Novi pristup poetskom tekstu moe biti skiciran
ako poemo od termina [dijalogizam] koji knji-
evna semiotika moe prisvojiti. Logika koju pod-
razumijeva dijalogizam je istovremeno: [...] 3)
Logika transfinitnosti, koncept koji posuujemo
od Kantora, koji uvodi, polazei od moi konti-
nuuma poetskog jezika (0-2), drugi formativni
pristup, naime: poetska sekvenca je sljedea-ve-
a (ne uzrono izvedena) prema svim prethod-
nim sekvencama u aristotelovskoj seriji (nauni,
monoloki, narativ). Tako se ambivalentni svijet
romana predstavlja kao odreen s dva formativna
principa: monolokim (svaka sljedea sekvenca je
odreena prethodnom) i dijalokim (transfinitne
sekvence koje su sljedee-vee prethodnoj uzronoj
sekvenci). [Fusnota: Naglasimo da je uvoenje
pojma iz teorije skupova u analizu poetskog jezika
samo metaforino: to je mogue zato to se moe
uspostaviti analogija izmeu relacija aristotelovske
logike/poetike logike na jednoj strani i prebrojivo-
sti/beskonanosti na drugoj.]
27
Na zavretku pasaa, primjeuju autori, Kriste-
va pri znaje da je njena teorija samo metafora.
Ali ak i na toj razini ona ne daje opravdanje: ne samo da
nije ustanovila analogiju izmeu aristotelovske logike/poe-
tike logike i prebrojive/beskonanosti, nego je samo u priu
uvela nazive potonjih koncepata, a da nije dala ni najmanje
objanjenje za njihovo znaenje ili, povrh svega, njihovu
relevantnost (ak i metaforiku) za poetiku logiku. Osim
toga, teorija transfinitnih brojeva nema nikakve veze sa ka-
uzalnom dedukcijom.
28
Kristeva se u nastavku vraa matematikoj lo-
gici:
Poetski jezik (koji emo od sada oznaavati inicija-
lima pl) sadri kod linearne logike. tavie, moe-
mo nai u njemu sve kombinatorike figure koje je
algebra formalizirala u sistem artificijelnih znakova
i koji nisu uoblieni na nivou manifestacija uobi-
ajenog jezika. Pl ne moe, dakle, biti sub-kod. On
je komplementaran sistem kodova iz kojih se moe
izdvojiti (operativnim apstrakcijama i putem doka-
zivanja teorema) obini jezik, nauni jezik i vjetaki
sistem znakova koji su svi samo podskupovi ovog
beskonanog, oblikujui vlastita pravila na ograni-
enom prostoru (njihova mo je manje relativna od
moi pl koji je surjektovan na njih).
29
Ovaj je paragraf besmislen, upozoravaju autori
Pozera, uprkos tome to Kristeva vjeto nie se-
rije matematikih termina. Ali ima i boljih:
Prihvatajui da je poetski jezik formalni sistem
ija teoretizacija moe biti zasnovana na teoriji
skupova, moemo zapaziti, u isto vrijeme,
da se funkcionisanje poetskih znaenja pokorava
26 Julia Kristeva, Smitik: recherches pour une smanalyse, Paris: Edition du Seuil, 1969.
Engleski prevod: Desire in Language: A Semiotic Approach to Literature and Art, Oxford:
Blackwell, 1980.
27 (A new approach...) Navedeno djelo, str. 151-153.
28 (At the end of this passage...)
29 (Poetic language...) Navedeno djelo, str. 178-179.
243
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
principima odreenim aksiomom izbora. Taj
aksiom specificira da postoji jednoznana slinost,
predstavljena klasom, koja pridruuje svakom ne-
praznom skupu teorije (sistema) jedan od njegovih
elemenata:
(A) {Un(A) (x)[Em(x)(y)
[yxyxA]]}
[Un(A) A je jednoznano; Em(x) klasa x
je prazna.]
Reeno drugaije, moe se izabrati istovremeno ele-
ment iz svakog nepraznog skupa koji razmatramo.
Ovako predstavljen, aksiom je upotrebljiv u naem
univerzumu E pl-a. On ini jasnim kako svaka se-
kvenca sadri poruku knjige.
30
Sokal i Brikmon primjeuju:
Kristeva nastoji da impresionira itaoca
tehnikim argonom. Ona zaista citira
neke vrlo vane (meta)teoreme mate-
matike logike, ali se ne gnjavi time da
objasni itaocu sadraj tih teorema, a jo
manje njihovom vanou za lingvistiku.
(Primijetimo da je skup svih tekstova ika-
da napisanih, u cijeloj ljudskoj istoriji,
konaan skup. tavie, bilo koji prirodni
jezik, naprimjer engleski ili kineski, ima
konaan alfabet; reenica, pa ak i knji-
ga, konaan je niz slova. Prema tome, ak
je i skup svih nizova slova u svim zamisli-
vim knjigama, bez ikakvih ogranienja u
njihovoj duini, prebrojiv konaan skup.
Teko je vidjeti kako hipoteza kontinu-
uma, koja podrazumijeva neprebrojive
beskonane skupove, moe imati ikakve
primjene u lingvistici.)
31
Nakon jo nekoliko slinih primjedbi zaklju-
uju:
Da sumiramo, naa ocjena njenih na-
unih zloupotreba slina je onoj koju
smo dali Lakanu. Za razliku od njega,
ona ima manje nejasne ideje o mate-
matici koju priziva, iako oigledno ne
razumije uvijek znaenja rijei koje ko-
risti. Ali glavni problem koji proizlazi iz
ovih tekstova je da ona ne dokazuje vezu
i vanost tih matematikih koncepata u
poljima koje pretenduje da prouava
lingvistici, knjievnoj kritici, politikoj
filozofiji, psihoanalizi a tako ini, po
naem miljenju, iz prostog razloga to
ih nema. Njene su reenice smislenije
nego Lakanove, ali ona prevazilazi ak i
njega povrnou svoje erudicije.
32
4. INTERMECO
Analizu pojedinanih intelektualnih podvala
Sokal i Brikmon prekidaju etvrtim (intermeco)
poglavljem, u kojem smatraju za korisno upo-
zoriti itaoca na filozofske koncepte iz kojih
postmodernistiki diskurs nastaje. Prije svega
tu misle na spoznajni relativizam.
30 (Having assumed...) Isto, str. 189. Istaknute su rijei kao u originalu.
31 (Here again...)
32 (To summarize, our evaluation...)
244
Re no. 83/29, 2013.
Grubo govorei, mi emo koristiti termin
relativizam da oznaimo svaku filozofiju
koja tvrdi da je istinitost ili neistinitost
is kaza relativna u odnosu na individuu
ili so cijalnu grupu. Mogu se razlikova-
ti razli iti oblici relativizma ve prema
pri rodi odgovarajueg iskaza: kognitivni ili
epistemoloki relativizam kada se radi o do-
kazivanju injenica (tj. o tome ta postoji
ili se izjavljuje da postoji); moralni ili etiki
relativizam odnosi se na vrednovanje (o
tome ta je dobro ili loe, poeljno ili
te tno); i estetiki relativizam koji se tie
estetskog vrednovanja (o tome ta je li-
jepo ili ru no, prijatno ili neprijatno).
Ovdje e mo se baviti samo epistemolokim
relativiz mom, a ne etikim i estetikim,
koji prerastaju u bitno drugaije proble-
me.
33
Oni prihvataju da e biti kritikovani jer se upu-
taju u filozofsku raspravu bez formalnog aka-
demskog filozofskog obrazovanja, ali u konkret-
noj stvari njima se ne ini da je to bitno. Budui
da se radi o fundamentalnim razmimoilaenji-
ma, oni kao fiziari smatraju svojom obavezom
da odgovore relativistima, i ne vide zato im za to
treba diploma filozofije. Sasvim opravdano, na
protivnikoj strani vide Popera, Kvina, Kuna i
Fajerabenda.
Obraun s relativizmom u vezi s naukom
poinju od solipsizma i radikalnog skepticizma.
Na filozofsko pitanje, koje zavodi u solipsizam
kako moemo znati da svijet izvan naih ula
zaista postoji odgovaraju: nikako, ali je to savre-
no dobra hipoteza. Ne samo da je razumno zakljuiti da za
nae osjete, pogotovo one neugodne, poput bola izazvanog
ubodom ili vatrom, recimo, postoje razlozi izvan nae svijesti,
nego postoje i stvari na koje ne moemo utjecati. Dok u veini
sluajeva moemo voljno mijenjati senzacije izazvane matom,
ne moemo samo prostim miljenjem zaustaviti rat ili lava koji
nas napada ili kola koja jure na nas. Ali ovakav argu-
ment, naglaavaju autori, nikada ne dopire do
so li psiste. Duhovito primjeujui da nisu nikada sre li
potenog i iskrenog solipsistu i da uopte sumnjaju da po-
stoji, Sokal i Brikmon ne ele dalje troiti vrijeme
na raspravu s takvima. itaoca vie puta u ov om
poglavlju podsjeaju da sama injenica da se ne ka ideja
ne moe pobiti ne implicira da postoji ijedan razlog da vjerujemo
kako je istinita.
Vie panje posveuju radikalnom skeptici-
zmu, svedenom na stav: naravno da postoji vanj-
ski svijet, ali meni je nemogue imati bilo kakvo
pouzdano znanje o tom svijetu.
Problem je, smatraju, vrlo dobro definisao
Hjum:
injenino je pitanje da li su osjetni opaaji proi-
zvedeni od vanjskih predmeta koji su im slini. Kako
da se to pitanje odlui? Sigurno iskustvom, kao i sva
druga pitanja iste vrste. No tu iskustvo uti i mora
utati. Duhu nikad nije nita nazono osim opaa-
ja, i on nikad ne moe doi ni do kakvog iskustva
o njihovoj povezanosti s predmetima. Zato pretpo-
stavka takve povezanosti nema nikakvog temelja u
zakljuivanju.
34
33 (Roughly speaking...)
34 (It is a question...) David Hume, O akademskoj ili skeptikoj filozofiji, Odjeljak XII
u knjizi Istraivanje o ljudskom razumu, Zagreb 1988, preveo Ivo Vidan, str. 197-198.
245
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Kakav odnos da uspostavi ovjek spram radi-
kalnog skepticizma, pitaju se Brikmon i Sokal.
Kljuno je, primjeuju, da se ovaj skepticizam odnosi na
cijelo nae znanje. Ne samo na postojanje atoma, elektrona
ili gena nego takoe i na injenicu da krv cirkulira naim
venama, i da se raamo iz materice. Zaista, ak i prosto
svakodnevno znanje aa vode je na stolu ispred mene
sasvim zavisi od pretpostavke da nas nai opaaji ne zavode
sistematski i da su zaista pobueni izvanjskim objektima
koji, na neki nain, slie tim opaajima.
35
Hjumovom skepticizmu prigovaraju slje-
dee:
Univerzalnost hjumovskog skepticizma
je takoe i njegova slabost. Naravno, on
se ne moe pobiti. Ali, budui da niko
nije potpuno i sasvim skeptian (ukoliko
je iskren) i potuje opte znanje, moe
se postaviti pitanje zato je skepticizam
neprihvatljiv u jednom domenu a ipak
valjan u drugom, naprimjer u vezi s na-
ukom. Razlog zato odbijamo sistematski
skepticizam u svakodnevnom ivotu oi-
gledan je i istovjetan razlogu zbog kojeg
odbijamo solipsizam. Najbolji nain da
objasnimo koherentnost naeg iskustva
jeste da pretpostavimo kako izvanjski svi-
jet odgovara, barem priblino, slici koju
dugujemo osjetilima.
36
Jednom kad se solipsizam i skepticizam maknu ustranu, moe
se nastaviti posao, zapoinju autori novi odjeljak
35 (The key observation...) U fusnoti autori doda ju:
Tvr dei ovo, ne tvrdimo i da imamo zadovo lja-
va jui odgovor na pitanje kako se ta veza izme u
objekta i opaanja uspostavlja.
36 (The universality of Humean...)
posveen nauci kao praksi, polazei od inje-
nice da svi mi svakodnevno koristimo manje ili
vie pouzdana znanja o svijetu. Do koje mjere
su osjetila pouzdana, relevantna, to se moe is-
pitati svakodnevnom praksom, paljivo porede-
i, sistematino... I tu poinje nauka. Autori
Intelektualnih pozera izjavljuju:
Za nas nauni metod nije radikalno
drugaiji od racionalnosti u svakod-
nevnom ivotu ili u drugim podrujima
ljudskog znanja. Istoriari, detektivi i
vodoinstalateri uistinu sva ljudska bia
koriste iste osnovne metode indukci-
je, dedukcije i provjere dokaza kako to
ine fiziari ili biohemiari. Moderna
nauka pokuava da uvai ove operacije
paljivije i sistematinije, koristei kon-
trolne i statistike testove, insistirajui
na ponavljanju, i tako dalje. tavie,
nauna mjerenja su esto precizni-
ja od svakodnevnih posmatranja; ona
nam dozvoljavaju da otkrijemo dotad
nepoznate fenomene; i ona su esto u
konfliktu sa zdravim razumom. Ali je
taj konflikt na nivou zakljuaka, a ne na
nivou osnovnog pristupa.
37
Radikalni skeptici i relativisti pitaju ta razli-
kuje nauku od astrologije, religije ili mitolo-
gije ili pseudonauke... Prije svega, odgovaraju
Sokal i Brikmon, neki epistemoloki principi,
od kojih je jedan: biti skeptian prema apriori
argumentima, objavama, svetim tekstovima i
argumentima autoriteta:
37 (For us, the scientific...)
246
Re no. 83/29, 2013.
tavie, iskustvo nagomilano tokom tri
stoljea naune prakse dalo nam je niz
optih metodolokih principa napri-
mjer, ponavljanje opita, provjeru, testi-
ranje lijekova dvostrukim protokolima
koji mogu biti procijenjeni racionalnim
argumentima. Meutim, mi ne izjavlju-
jemo da ovi principi mogu biti kodifiko-
vani na definitivan nain, niti da je lista
zakljuena. Drugim rijeima, ne postoji
(do danas) potpuna kodifikacija naune
racionalnosti, i mi ozbiljno sumnjamo
da moe ikad postojati. Napokon, bu-
dunost je inherentno nepredvidljiva;
racionalnost je uvijek prilagoavanje
novoj situaciji. Ipak i to je najvea
razlika izmeu nas i radikalnih skepti-
ka mi mislimo da su dobro razvijene
naune teorije u pravilu podrane do-
brim argumentima, ali da racionalnost
tih argumenata mora biti analizirana od
sluaja do sluaja.
38
Oni povlae uspjelu analogiju izmeu nauke i
kriminalistike istrage. I istraga, kau, polazi
od poznatog i kree se ka nepoznatom (npr.
poinitelju). Namjetanje dokaza i politiki
motivisani procesi nemaju veze s kvalitetom
argumenata. Otisci prstiju i forenziki nala-
zi u tome esto igraju vanu ulogu i svakako
su bolji nego priznanja dobijena na toku za
muenje. Nema, meutim, upozoravaju oni,
jednog unaprijed fiksiranog i za sve i zauvijek
propisanog metoda, nezavisnog od konkretnog
sluaja. Drugim rijeima, nema generalne po-
tvrde za induktivno zakljuivanje; jednostavno,
neke su indukcije razumne a neke nisu, sunce
e izai sutra sasvim sigurno, ali za deset mili-
jardi godina moda ipak nee.
Znai, uvijek se vraamo na Hjumov pro-
blem: nema stava o realnom svijetu ko-
ji moe ikada biti precizno dokazan; ali,
reeno odgovarajuim izrazom anglosa-
ksonskog prava, mogue ga je do kazati
izvan svake razumne sumnje. Ost aje ne-
razumna sumnja.
39
Svjesni elementarnosti prethodnih redova,
Sokal i Brikmon podsjeaju da veina relati-
vistikih zastranjivanja ima korijene u Bekom
krugu, Poperu i ostalima koji su pokuali for-
malizovati nauni metod, to je mnoge sljed-
benike odvelo u nerazumni skepticizam. Zato
odluuju u nastavku poglavlja pokazati da je
serija relativistikih argumenata o naunom
znanju zasnovana na:
a) validnim kritikama nekih pokuaja da se
formalizira nauni metod ili
b) na pukim reformulacijama Hjumovog
radikalnog skepticizma.
Poper
Za krizu epistemologije odgovornost pripisu-
ju najprije Poperu i njegovom pojmu falsifi-
kacije.
40
Njegova ema, primjeuju oni, nije
38 (Moreover, the experience...)
39 (In a sense...)
40 Falsifikacija, opovrgljivost, koncept Karla Popera, izloen u knjizi Logika naunog otkria,
Beograd 1973, preveo Stania Novakovi, vidi str. 110 i dalje. Poper se zalae da
247
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
loa, ako se uzme sa zrnom soli. Ali treba imati
na umu dva problema koja generie. Prvi je
da prema njoj moemo biti sigurni samo da
je neka teorija pogrena, ali ne i da je tana.
Ona ignorie injenicu da se svi mi, naprotiv,
ponaamo ne pretpostavljajui da Sunce sutra
nee izai. Niko ne sumnja u teoriju kruenja
Zemlje oko Sunca, jer je poduprta sa isuvie
dobrih dokaza.
Drugi problem s Poperovim konceptom
proizlazi iz toga da je sama falsifikacija kompli-
kovanija nego to se ini; mnoge se naune teo-
rije ne mogu negirati nezavisno jedna od druge,
tree itd. Ukratko, Poperov koncept provjere je
dobar, ali odbijanje indukcije nije. Odnosno:
Racionalni argumenti u korist teori-
je relativnosti ili teorije evolucije do-
stupni su i u radovima Ajntajna, Dar-
vina i njihovih nasljednika, ne kod Po-
pera. Dakle, ak i ako je Poperova epi-
stemologija u potpunosti pogrena (to
svakako nije sluaj) to nema nikakvog
uticaja na valjanost naunih teorija.
41
U nastavku prelaze na analizu Djuem-Kvino-
ve
42
teze o nepotvrdivosti (teorije dokazima).
U emu se ona sastoji? Skup svih naih raspo-
loivih podataka je konaan, dok nae teorije
sadre beskonaan broj moguih pretpostavki.
Na primjer, Njutnova mehanika ne opisuje
samo kretanje planeta nego i kretanje nekog
jo neotkrivenog satelita. Kako prei iz ogra-
nienog skupa podataka u neogranieni skup
tvrdnji?
Ovom problemu Sokal i Brikmon nude
dva pristupa: prvi je da ovakvo rezonovanje
dosljedno primijenimo na sve aspekte ivota;
prema tome bi, bez obzira na injenice, na
kraju kriminalistike istrage broj osumnjie-
nih uvijek bio isti kao i na poetku. to je oito
apsurdno i u nauci, stoga, beskorisno. Drugi
pristup je da razmotrimo razliite konkretne
situacije koje mogu proizai kad se sukobe teo-
rija i dokazi, odnosno: ili da prihvatimo teoriju
kad su dokazi toliko jaki da bi odbacivanje teo-
rije bilo nerazumno; ili da prihvatimo da do-
kaza u prilog teoriji nema dovoljno i uzdrimo
se od nametanja teorije; ili da zakljuimo kako
nema niti jedne teorije koja bi obuhvatila sve
dostupne podatke, i nastavimo je traiti.
Kun
Trei po redu relativistiki argument s kojim se
autori razraunavaju jeste nesamjerljivost para-
digmi, koji svoju popularnost duguje Tomasu
naune tvrdnje budu obuhvaene sistemom za koji vai pravilo da iskazi unutar
njega ne mogu jedan drugom protivrjeiti, ali da se moraju moi iskustveno opo-
vrgnuti. Drugim reima: neu zahtevati od naunog sistema da bude takav da
moe, jednom zauvek, da se izdvoji u pozitivnom smislu; ali traiu da mu logika
forma bude takva da putem empirijskih provera moe da se izdvoji u negativnom
smislu: mora biti moguno da se jedan empirijski sistem opovrgne iskustvom. Isto, str. 74.
41 (But the rational...)
42 Pierre Maurice Marie Duhem, francuski fiziar i matematiar (1861-1916). Willard
Van Orman Quine, ameriki filozof (1908-2000).
248
Re no. 83/29, 2013.
Kunu.
43
Po njemu, znanje je stvar dogovora
jedne grupe koja je dovoljno mona da svoje
argumente nametne drugima. (Kun to ne kae,
ali zapravo nauku svodi na jednu od ideologi-
ja.) Sokal i Brikmon citiraju jedan Kunov ra-
dikalan zakljuak:
Prema tome, hemiari nisu mogli jednostavno da
prihvate Daltonovu teoriju na osnovu evidencije,
s obzirom da je dosta te evidencije jo bilo negativ-
no. Umesto toga, ak i posle prihvatanja te teorije,
oni su morali da sateraju prirodu na liniju, a taj
je proces u konkretnom sluaju zahtevao jo jednu
generaciju. A kada je bio zavren ak se i kompo-
zicija postotaka dobro poznatih smea promenila.
Sami podaci su se promenili. To je onaj poslednji
smisao u kojem moemo eleti da kaemo da na-
unici posle revolucije rade u jednom drugaijem
svetu.
44
Ali ta tano Kun misli pod oni su morali da sateraju prirodu
na liniju pitaju se autori Intelektualnih pozera. Da li
on sugerie da su hemiari nakon Daltona manipulisali po-
dacima tako da ih usaglase sa atomistikom hipotezom, i da
njihovi nasljednici to tako rade do danas? I da je ta hipoteza
pogrena? Oigledno, to nije ono to Kun misli, ali poteno
je rei da se izraava dvosmisleno.
45
Na poetku odjeljka posveenog Kunu oni
citiraju Dejvida Stouva, ne samo da bi upozo-
rili na oiglednu stvar da se nauka razvija (i
da je njen razvoj mogue pratiti kroz istoriju,
npr. od Njutna do Ajntajna ili od Lamarka do
savremene genetike), nego i da skrenu panju
na za ovu temu izuzetno vanu knjigu Popper and
After: Four Modern Irrationalists.
46
Pozivajui se na duhovit komentar Tima
Modlina
47
da se u Strukturama naunih revolucija
dva Kuna laktaju kroz knjigu jedan umje-
reni i drugi radikalni Sokal i Brikmon pri-
43 itaocu daju osnovnu informaciju: Kunova ema je dobro poznata: glavnina nau-
ne aktivnosti, koju Kun zove normalna nauka zauzima mjesto unutar paradigme
koja odreuje ta se prouava, koji se kriteriji vrednovanja koriste, i koji se ekspe-
rimentalni postupci ine prihvatljivi. S vremena na vrijeme, normalna nauka ulazi
u krizu revolucionarni period i paradigma se mijenja. Naprimjer, roenje
moderne fizike s Galilejem i Njutnom dovelo je do raskida s Aristotelom; slino tome, u
dvadesetom vijeku, teorija relativnosti i kvantna mehanika oborile su njutnovsku paradigmu. Usporedive
revolucije pojavile su se i u bilogiji, razvijajui se od statinog pogleda na vrste do teorije evolucije, ili
od Lamarka do moderne genetike. Ovakav pogled sasvim odgovara i percepciji naunika o njihovom
sopstvenom radu, tako da je teko vidjeti, na prvu, ta je revolucionarno u ovom pristupu, jo manje
kako on moe biti upotrijebljen u antinaune svrhe. Problem je u Kunovom pojmu nesamjerljivosti
paradigmi. (Kuhn scheme is well...)
44 (Chemists could not...) Tomas Kun, Strukture naunih revolucija, Beograd 1974, preveo
Stania Novakovi, str. 193.
45 (But what exactly...)
46 D. C. Stove, Popper and After: Four Modern Irrationalists, University of Sydney, 2010.
Prevodi citata N. V., prema tekstu dostupnom na: http://ontology.buffalo.edu/
stove/preface.htm
47 Tim William Eric Maudlin, ameriki filozof, r. 1958.
249
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
znaju da s prvim nemaju problem, ostavljajui
istoriarima da se bave njegovom procjenom
odnosa injenica i teorija u konkretnim slua-
jevima, dok drugog proglaavaju ocem savreme-
nog relativizma. Njega upozoravaju:
Istorijska prouavanja, a djelimino i u
istoriji nauke, koriste metode koje nisu
bitno drugaije od onih koje se koriste u
prirodnim naukama: prouavaju doku-
menta, izvode najracionalnije zakljuke,
indukuju na osnovu dostupnih inje-
nica, i tako dalje. Ako nam argumenti
nekog tipa nisu dopustili da u biologiji
ili fizici izvedemo razumne i pouzdane
zakljuke, ta bi bio razlog da se oslanja-
mo na njih u istoriji? Zato bismo govo-
rili u realistinom maniru o istorijskim
kategorijama, poput paradigmi, ako je
iluzija govoriti u istom maniru o nau-
nim konceptima (koji su, usput, znatno
preciznije definisani) poput elektrona
ili DNA?
48
Prirodno je, nastavljaju oni, uspostaviti i hije-
rarhiju u povjerenju koje dajemo nekoj teoriji.
Svi tako ine, i naunici i oni koji to nisu. Ako
su dokazi da se Zemlja okree oko svoje ose i
oko Sunca toliko jai od Kunove argumentacije
da je tome tako samo u aktuelnoj i privremenoj
paradigmi, zato bismo vjerovali potonjem?
Fajerabend
Sasvim oekivano, u poglavlju koje se bavi mo-
dernim relativistima, panju dobija i Pol Fajera-
48 (Research in history...)
bend, koji u svojoj uvenoj knjizi Protiv metode
zagovara tezu da je sve mogue, pa je, prema
tome, nauka precijenjena kao nain spoznaje.
Sokal i Brikmon smatraju ga komplikova-
nom linou, koju ne treba uvijek uzeti ozbilj-
no. Prigovaraju mu da mijea injenino i vri-
jednosno prosuivanje. Iako se i sam predsta-
vlja kao neko koga ne treba shvatati bukvalno,
njegovi tekstovi puni su referenci na specifine
i vrlo strune radove o istoriji i filozofiji nauke
i fizike. Imajui sve ovo na umu, vano je, sma-
traju oni, ukazati na fundamentalne pogreke i
na to kuda one mogu odvesti.
Slau se s njim da se nauni metod ne moe
podvesti pod jedan skup univerzalnih pravila i
da ga je nemogue kodificirati. Ali, kada kae
da sve metode imaju ogranienja i da je jedino
pravilo koje preivljava sve je mogue, autori Inte-
lektualnih pozera primjeuju da je takvo zakljui-
vanje pogreno, a karakteristino za relativiste.
Duhovito poentiraju: Postoji nekoliko vrsta plivanja,
i svako ima svoja ogranienja, ali nije tano da su svi pokreti
tijela jednako dobri, ukoliko ovjek ne eli da potone.
itaocima skreu panju i na Fajerabendo-
vu osobinu da kada govori konkretno mijea ra-
zumna opaanja sa bizarnim sugestijama, poput
one da su nauka i mitologija sline, za koje ne
daje nikakva obrazloenja. Na primjer, pitaju,
koji se to mit promijenio nakon to su injenice
pokazale suprotno.
uveni Fajerabendov poziv da se, nakon
crkve, i nauka odvoji od drave, izveden na
ovakvom promiljanju
Premda roditelji estogodinjaka mogu odluiti da
bude pouen temeljnim zasadama protestantizma ili
idovske vjere ili posve preskoiti religioznu pouku,
250
Re no. 83/29, 2013.
ti roditelji nemaju istovrsnu slobodu kad se radi o
znanostima. Fizika, astronomija, povijest, moraju
se uiti. One se ne mogu zamijeniti magijom, astro-
logijom ili prouavanjem legendi.
Niti se netko zadovoljava samo povijesnim
prikazivanjem fizikih (astronomskih, povijesnih
itd.) injenica i principa. Netko ne kae: neki
ljudi vjeruju da se Zemlja kree oko Sunca, dok
drugi smatraju da je uplja sfera koja sadri Sun-
ce, planete, zvijezde stajaice. On kae: Zemlja se
kree oko Sunca sve drugo je ist idiotizam.
49
ne prolazi bez odgovora:
U ovom odlomku Fajerabend ponovo
uvodi, na pomalo brutalan nain, klasi-
nu distinkciju izmeu fakata i teorije
osnovno naelo epistemologije Bekog
kruga koju inae odbacuje. Istovreme-
no, ini se da on u sociologiji implicitno
koristi naivnu realistiku epistemologi-
ju kakvu ne priznaje za prirodne nauke.
Kako se, nakon svega, moe precizno
razumjeti ta neki ljudi vjeruju, ako
ne tako da se koriste metode analogne
naunim (opservacija, anketa i sl.)? Ako
bi, u istraivanju astronomskih vjerova-
nja Amerikanaca uzorak bio ogranien
na profesore fizike, vjerovatno ne bi bilo
nijednog koji bi smatrao da je zemlja
uplja sfera; ali Fajerabend bi mogao
odgovoriti, prilino tano, da je anketa
bila loe osmiljena i na pristrano oda-
branom uzorku (da li bi se usudio rei i
da je bila nenauna?). Isto vai i za an-
tropologa koji u svom uredu u Njujorku
izmilja mitove drugih naroda. Ali koji
bi kriteriji prema Fajerabendu bili po-
vrijeeni? Da li je ita mogue? Fajera-
bendov metodoloki relativizam, shvaen
bukvalno, toliko je radikalan da sam sebe
pobija. Bez minimuma (racionalnog)
metoda, ak i samo istorijsko predsta-
vljanje injenica postaje nemogue.
Ono to je upeatljivo u Fajerabendo-
vom pisanju jesu uoptavanja i genera-
lizacije. Njegovi argumenti na najbolji
nain pokazuju da nauka ne napreduje
prema nekom dobro utvrenom meto-
du, i s tim se mi u osnovi slaemo. Ali
Fajerabend nikada ne objanjava u kom
smislu teorija o atomima ili teorija evo-
lucije mogu biti pogrene, prema svemu
to znamo danas. I ako on to ne ini,
razlog je najvjerovatnije taj da ni sam u
to ne vjeruje, i da dijeli s veinom svojih
kolega nauni pogled na svijet.
50
[...] Nevolja je to on proputa da ja-
sno razlikuje injenine i vrijednosne
sudove. Mogao bi, naprimjer, insistirati
da je teorija evolucije beskonano vje-
rovatnija od bilo kojeg kreacionistikog
mita, ali da roditelji svejedno imaju pra-
vo zahtijevati da kole pouavaju djecu
pogrenim teorijama. Mi se ne bismo s
tim sloili, ali debata o tome ne bi vie
49 (While the parents...) Paul Feyerabend, Protiv metoda, Sarajevo 1987, preveo Mario
Suko, str. 293.
50 (In this passage...)
251
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
ostala isto spoznajna, nego bi u sebe
ukljuila politika i etika razmatranja.
51
Strogi program
Naredni u nizu relativistikih koncepata koje
autori nastoje osporiti je strogi program, zasno-
van na principima koje njegov zagovara Dejvid
Blur definie u etiri take:
1. sociologija znanstvene spoznaje trebala bi biti
kauzalna tj. trebala bi se baviti uvjetima nastanka
vjerovanja tj. stanja znanja. Osim socijalnih, po-
stoje naravno i drugi tipovi uzroka to sudjeluju u
stvaranju vjerovanja.
2. trebala bi biti nepristrana u razmatranju
istinitosti i lanosti, racionalnosti i iracionalnosti,
uspjenosti i neuspjenosti. Obje strane svake od tih
dihotomija trae objanjenje.
3. trebala bi biti simetrina u stilu objanjavanja.
Isti tipovi uzroka objanjavali bi, recimo, istinita i
lana vjerovanja.
4. trebala bi biti refleksivna. Njezini bi obrasci
objanjenja u principu trebali biti primjenjivi na
samu sociologiju. Kao i zahtjev za simetrinou, to
je odgovor na potrebu za traenjem opih objanje-
nja. Posrijedi je oito principijelan zahtjev, jer bi u
suprotnom sociologija stalno opovrgavala vlastite
teorije.
52
Strogom programu Sokal i Brikmon daju dvije
naelne primjedbe. Prva se odnosi na samopo-
bijajui karakter takvog pristupa: osporiti nau-
ci privilegovani status u razumijevanju znanja
i spoznaje temelji se na pretpostavci da takav
status pripada sociologiji. Druga je da strogom
programu nedostaje bitan elemenat spoznaje,
ijom se teorijom bavi, a to je priroda sama.
Nju se moe razumjeti ispravno ili pogreno, ali
strogi program daleko je od toga. Bez prirode
kao reference, rijei se olako dovode u opozici-
je, tako da istina vie nije utemeljena u injeni-
cama, nego je samo suprotnost neistini. Ali u
stvarnom ivotu, tvrde autori, nije tako. Umje-
sto te igre rijeima, njima se ini da ako neko po-
kuava ustanoviti nauno razumijevanje bilo ega, prinuen
je prije svega razlikovati dobro od loeg razumijevanja.
Strogom programu, ili edinburkoj koli,
kako se ovaj socioloki koncept jo naziva, a ija
je perjanica, pored Blura, i Beri Berns, oni
prigovaraju da ne stoji tvrdnja o ogranienosti
standarda za istinu ili racio na konkretnu lo-
kalnu zajednicu.
ta to, tano, znai, pitaju se oni. Je li stvarno ra-
cionalno uvjerenje da je Zemlja (odokativno) okrugla, ali
samo za one meu nama koji imaju pristupa avionskim ili
satelitskim snimcima? Je li to samo lokalno prihvaeno
vjerovanje?
Berns i Blur ini se da igraju na dva pla-
na: na generalnom skepticizmu, koji se,
naravno, ne moe pobiti; i na konkret-
nom programu, ciljajui na naunu
sociologiju znanja. Ali potonje pret-
postavlja da se odustalo od radikalnog
51 (The trouble is...)
52 (It would be casual...) Darko Polek, ur., Sociologija znanstvene spoznaje, Strogi program
i Edinburka kola u Sociologiji znanosti, Zagreb 1995, preveo Darko Polek.
252
Re no. 83/29, 2013.
skepticizma i da se nastoji, najbolje ko-
liko je mogue, razumjeti neke dijelove
stvarnosti.
53
Berns i Blur smatraju da se sociolog koji pro-
cjenjuje vjerovanje u rezultate nekog istraivanja
kao tano i racionalno, ili kao pogreno i nera-
cionalno, mora osloniti na vlastite standarde.
Tu, primjeuju Sokal i Brikmon, umjesto univer-
zalnog skepticizma ili filozofskog relativizma, Berns i Blur
jasno predlau metodoloki relativizam za sociologe spoznaje.
Raspravu zakljuuju:
ini nam se da je strogi program dvo-
smislen u namjeri; i u zavisnosti kako
se ta dvosmislenost rijei, on postaje
ili prihvatljiv i blago zanimljiv korektiv
najnaivnijim psiholokim i sociolokim
pojmovima podsjeajui nas da isti-
nita vjerovanja takoer imaju uzroke
ili jo vea i oiglednija greka. Podr-
avaoci strogog programa suoavaju se
s dilemom. Mogu se, ukoliko izaberu,
prikloniti filozofskom skepticizmu ili
relativizmu; ali u tom sluaju nejasno je
zato bi (ili kako) traili zasnivanje na-
une sociologije. S druge strane, mogli
bi izabrati da usvoje samo metodoloki
relativizam; ali je ta pozicija neodriva
ukoliko se napusti filozofski relativizam,
zato jer ignorie sutinski element elje-
nog objanjenja, naime, prirodu samu.
Stoga se socioloki pristup strogog pro-
grama i relativistiki filozofski stav me-
usobno podupiru. U tome je opasnost
53 (Again, what exactly...)
(a bez sumnje i izazov za neke) razliitih
njegovih varijanti.
54
Bruno Latur
Shvativi da je strogi program odjeknuo u radu
Brune Latura, Sokal i Brikmon odluuju da
nekoliko stranica posvete i tom francuskom au-
toru, za iji rad tvrde da sadri veliki broj dvo-
smisleno formulisanih tvrdnji. Kad se raskri
ta uma nejasnoa dolazi se do zakljuka da su te
tvrdnje ili istinite ali banalne, ili iznenaujue
ali oito pogrene.
U svom teorijskom djelu Nauka u akciji Latur
je razvio sedam pravila metoda za sociologe na-
uke. Citirajui tree (poto je rjeenje spora uzrok a ne
posljedica predstave o Prirodi, mi nikad ne moemo koristiti
rezultat Prirodu da objasnimo kako i zato je spor bio
rijeen), Brikmon i Sokal daju komentar:
Primijetimo kako je Latur kliznuo s
predstave o prirodi na samu prirodu.
Ako bi se italo u oba sluaja predstava o
prirodi, dobili bismo truizam da nauni-
ke predstave o prirodi (tj. njihove teo-
rije) dolaze kroz socijalne procese i da
smjer i rezultat tih procesa ne moe biti
objanjen prosto njihovim rezultatom.
Ako, u drugu ruku, shvatimo Priro-
du doslovno, u drugoj polovini izjave,
vezujui je uz rije rezultat, tada bismo
imali izjavu da vanjski svijet kreiraju na-
unici putem pregovaranja; tvrdnju koja
je, naposljetku, prilino bizarna forma
radikalnog idealizma.
55
54 (In summary, it seems to us...)
55 (Note how Latour...)
253
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Latur je ironian, smatraju oni, kada opisuje
nemo astrofiziara da daju odgovor na pitanje
koliko neutrina dolazi na Zemlju od Sunca i
objanjavaju, strpljivo, da to jeste teko pita-
nje, ali jednom, kada se skupi dovoljan broj
podataka, na njega e se moi dati prihvatljiv
i pouzdan odgovor. Meutim, prije toga mo-
gue su i druge opcije. Naprimjer, da se tim
problemom fiziari prestanu baviti, jer e se
pokazati ili preteak ili nebitan. Tu sociologija
moe imati neku ulogu, recimo u vezi s novcem
odvojenim za to istraivanje; ali sam odgovor
nee zavisiti od kvaliteta glagoljivosti naunih
radova, nego od kvaliteta naunih posmatranja.
Ali mi se, kao i Latur, ne bavimo pro-
fesionalno tim problemom, ne moemo
dobro pogoditi odgovor na pitanje kakvo
je koliko neutrina emituje Sunce. Mogli
bismo dobiti neku grubu ideju ispitu-
jui naunu literaturu o tom pitanju;
ili jo gore, mogli bismo dobiti jo gru-
blju ideju ispitujui njegove socioloke
aspekte, naprimjer, bavei se reputaci-
jom naunika ukljuenih u debatu.
56
Autori Intelektualnih pozera dokazuju da Latur igra
na zbrku izmeu injenica i naeg znanja o nji-
ma. Korektan odgovor na svako nauno pitanje, rijeeno ili
ne, istiu oni, zavisi od stanja u samoj prirodi (naprimjer,
broja neutrina koje Sunce emituje).
Nema razloga da u jednom sluaju pri-
hvatimo realizam a u drugom relativi-
zam. Razlika izmeu ovih shvatanja je
56 (But we like...)
predmet filozofije, nezavisno od toga je
li problem rijeen ili nije. Za relativiste,
jednostavno ne postoji jedinstven taan
odgovor, nezavisan od svih socijalnih i
kulturnih okolnosti; to se odnosi jedna-
ko i za rijeena i za nerijeena pitanja.
S druge strane, naunici koji tragaju za
tanim odgovorom nisu relativisti, sko-
ro po definiciji. Naravno da oni koriste
prirodu kao eksternog sudiju: tako na-
stoje saznati ta se zaista dogaa u pri-
rodi, i osmiljavaju eksperimente u tu
svrhu.
57
Sokal i Brikmon ipak ne ele ostaviti utisak da
je Tree pravilo Metoda samo trivijalnost ili ve-
lika greka. Nego:
Proitajmo ga kao metodoloki princip
za sociologa znanosti koji nema naune
kompetencije da nezavisno procijeni da
li eksperiment ili ispitivanje podataka
zaista garantuju zakljuke koje nauna
zajednica izvodi iz njih. U takvoj situaciji
sociolog e razumljivo biti nesklon rei
kako nauna zajednica prouavanjem
dolazi do zakljuka X zato to je X nain
na koji svijet zaista postoji ak iako je
to uistinu sluaj da je X nain na koji svijet
postoji i da je to razlog zato naunici
dolaze do tog uvjerenja zato to socio-
log za vlastito uvjerenje da je X nain na
koji svijet postoji nema nezavisno uporite
drugaije od fakta da je nauna zajedni-
ca prouavanjem dola do tog uvjerenja.
57 (But there is no reason...)
254
Re no. 83/29, 2013.
Svakako, paljiv zakljuak koji bi se dao
izvesti iz ovog orsokaka je da sociolozi na-
uke ne treba da se bave naunim raspra-
vama u kojima su nekompetentni da do-
nesu nezavisnu procjenu podataka, ako
nema drugih (naprimjer, kasnijih isto-
rijskih) naunih zajednica prema kojima
bi mogli pouzdano zasnovati jednu takvu
procjenu.
58
Tu lei, zakljuuju oni, temeljni problem soci-
ologa nauke u akciji. Nije dovoljno prouavati samo
saveze i odnose moi izmeu naunika, ma koliko vani bili.
Ono to se sociolozima ini kao ista igra moi moe uistinu
biti motivisano perfektno racionalnim razmatranjem, koje,
meutim, moe biti shvaeno samo kroz detaljno razumije-
vanje naunih teorija i eksperimenata.
Sociologa nita ne spreava da takvo razumi-
jevanje stekne, primjeuju Sokal i Brikmon, ali
Latur u svom popisu metoda nigdje ne nudi i
tu opciju.
Praktine posljedice
Poglavlje posveeno raspravi o korijenima mo-
dernog relativizma autori zavravaju odjeljkom
u kome se bave njegovim praktinim posljedi-
cama. Podsjeaju itaoca da im nije namjera
ostaviti utisak kako se u njihovoj knjizi napa-
daju samo neke ezoterine filozofske doktrine
u sociologiji nauke. Njihov je cilj mnogo iri.
Relativizam (kao i druge postmodernistike
ideje) ima uticaja na kulturu i na nain na koji
ljudi misle, to ilustruju s nekoliko primjera.
(U vezi s kriminalistikom, obrazovanjem, kul-
turnim relativizmom.) Ne sumnjaju da e ih
58 (Let us read it...)
itaoci nai mnogo vie, u novinama, u kol-
skim teorijama ili u svakodnevnom razgovoru.
Sami uzimaju za primjer sluaj iz belgijskog
pravosua, u kome su nestali neki za sud vani
dokumenti. Policija je tvrdila da ih je uredno
predala, a tuilatvo da ih nije nikada primilo.
Antropolog Iv Vinkin sa Univerziteta u Lijeu,
zapitan da prokomentarie televizijsku debatu
tuioca i policajca na tu temu, zauzeo je stav
da postoje dvije istine, jedna policije a druga
tuilatva, objanjavajui da je istina relativna i
razliita od grupe do grupe (naroda, porodice,
preduzea). Policija i tuilatvo su, po njemu,
dva razliita univerzuma u kojima je mogue da
postoje razliite istine.
Sokal i Brikmon primjer koriste da pokau
do kojeg stepena relativizam u drutvenim na-
ukama moe zamagliti razumno prosuivanje.
Ne radi se, zapaaju oni, o dvjema istinama,
nego o nekoliko mogunosti: ili se dokument
izgubio u putu, ili ga je sakrila policija, ili ga
je sakrilo tuilatvo. Istina je jedna, kao to je
jedan univerzum u kojem se taj sluaj deava; to
to nema dovoljno podataka da bi se otkrilo ta
je istina ne znai da se sve navedeno dogodilo.
Malo-pomalo, neke tendencije u dru-
tvenim naukama atomizirale su o-
vjeanstvo u kulture i grupe smatrajui
njihove vlastite univerzume ponekad
ak i njihove vlastite realnosti prak-
tino nesposobnim da komuniciraju
meusobno. Ali u navedenom primje-
ru dosegnut je nivo koji se granii s ap-
surdom: policajac i tuilac govore istim
jezikom, ive u krugu od sto ezdeset ki-
lometara jedan od drugog i rade u istom
255
pravnom sistemu frankofone belgijske
zajednice koja broji oko etiri miliona
ljudi. Jasno je da problem nije nastao
zbog nemogunosti sporazumijevanja;
obojica su razumjeli pitanja, i uglav-
nom su znali istinu; prosto, jedan od
njih je imao interesa da lae. Ali ak i
ako su oba govorila istinu u smislu da
je dokument izgubljen u transportu, to
je logiki mogue, ali prilino nevjero-
vatno nema smisla rei da su obojica
govorila svoju istinu.
59
U vezi s relativizmom u obrazovanju, citiraju-
i Foresa, koji kae da je mnogo vijekova bilo
prihvaena injenica da se Sunce okree oko
Zemlje, dok se nije pojavila teorija koja je po-
nudila novu injenicu, da se Zemlja okree oko
svoje ose, primjeuju da je prvo bilo vjerovanje, a
da je drugo injenica. I zakljuuju:
Najvanije, ini nam se da je pedagogija
zasnovana na ovakvom pojmu injenice
neetina i obeshrabrujua za kritiku
svijest uenika. Ispitujui preovlauju-
e pretpostavke drugih ljudi jednako
kao i nae sutinski je bitno imati na
umu da se moe biti u krivu; da postoje
fakti nezavisni od naih izjava, i da po-
reenjem tih fakata (onoliko koliko smo
ih utvrdili) nae izjave mogu biti vred-
novane. Kad je sve reeno i uinjeno,
Foresova redefinicija fakta ima rijei-
ma Bertranda Rasela u slinom kontek-
stu sve prednosti krae nad potenim
trudom.
60
Na kraju se autori osvru i na kulturni relativi-
zam. Intelektualce koji se razmeu teoretskom
nonalancijom u izjednaavanju praznovjerja
i nauke nazivaju licemjerima, jer u trenucima
kada trebaju donijeti vane praktine odluke,
naprimjer kada su ozbiljno bolesni, ipak me-
dicini daju prednost pred sujevjerjem.
5. IRIGARAJ
Peto poglavlje autori posveuju pisanju Lis Iri-
garaj, ali samo onom dijelu njenog raznovrsnog
opusa koji se referira na nauku. Odlomak poi-
nju citatom uz ironian komentar da takva teza
zasluuje duboku studiju:
Svaki djeli znanja dolazi nam od neke osobe u
datom istorijskom kontekstu. ak i ukoliko to
znanje nastoji biti objektivno, ak i ako su njegove
metode kreirane tako da osiguraju objektivnost,
nauka uvijek predstavlja odreene izbore i odre-
ena iskljuenja, to je djelimino odreeno polom
istraivaa.
61
U nastavku pokazuju da su njeni tekstovi veza-
ni za nauku nejasni a ocjene paualne. Logika
59 (Little by little...)
60 (Most importantly...)
61 (Every piece of knowledge...) Luce Irigaray, A chance for life: Limits to the concept of
the neuter and the universal in science and other disciplines, u Sexes and Genalogies,
Columbia University Press, New York 1993, str. 183-206.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
256
Re no. 83/29, 2013.
koju primjenjuje je bizarna, ponekad takva da
ostaju u nevjerici; naprimjer, pitaju se, da li
ona zaista misli da lingvistike koincidencije konstituiu
argument? Citiraju i njeno itanje Ajntajnove
jednaine:
Da li je E=mc
2
spolna jednaina? Moda. Posta-
vimo hipotezu da je to u mjeri u kojoj privileguje
brzinu svjetlosti u odnosu na druge brzine koje su
nam ivotno neophodne. Ono to me navelo da
ukaem na moguu spolnu prirodu jednaine nije
direktno to to je iskoritena za nuklearno oruje,
nego privilegija to je najbre...
62
Sokal i Brikmon sugeriu da nemaju pojma ta
bi to bile brzine koje su nam ivotno neophodne, us-
put podsjeajui i da je Ajntajnova jednaina
izdrala sve dosadanje eksperimentalne pro-
vjere i pokazala se iznimno tanom. ini nam se,
upozoravaju, da je uplitanje kulturalnih, ideolokih i
spolnih faktora u naune izbore podruja studija, teorija
koje e se iznijeti vano istraivako pitanje u istoriji nauke
i zasluuje rigorozno ispitivanje. Ali, ukoliko se eli dopri-
nijeti takvom istraivanju, mora se vrlo temeljito razumjeti
analizirano nauno podruje. Naalost, tvrdnje koje Irigaraj
iznosi pokazuju povrno razumijevanje tema kojima se bavi,
i prema tome nita ne doprinose diskusiji.
U nastavku pokazuju da Irigaraj ne razu-
mije teorije o kojima govori: kvantnu fiziku,
Ajntajnove radove, mehaniku fluida. Njena ide-
ja da se solidnost fizikih tijela vezuje uz mu-
kost, a fluidnost uz enskost nema nikakve veze
s fizikom, i potpuno je proizvoljna, i tu ona
slijedi svog (ex)uitelja Lakana, insistirajui
previe na logici a na raun injenica. Rezultat
je, smatraju oni, bizarni melan fluida, psihoanalize i
matematike logike. U nastavku pokazuju kako ona
ne razumije ulogu aproksimacije i idealizacije u
nauci, kako je njen diskurs baziran na mutnim
analogijama, stil pedantan i nenamjerno smi-
jean, i kako ne razlikuje logike od numerikih
kvantifikatora te kako na kraju pada u mistici-
zam.
63
Stoga se ude kako je mogla ostvariti to-
liki uticaj, te kako je uopte mogue da se njene
ideje nau u knjizi koja se bavi poduavanjem
matematike, a u kojoj se kae:
U kontekstu koji donosi Irigaraj vidimo opoziciju
izmeu linearnog vremena u matematikim pro-
blemima zavisnih varijabli,
64
formule udaljenosti
i linearnog ubrzanja na jednoj i dominantno ekspe-
rimentalnog ciklinog vremena menstrualnog tijela.
enskom um-tijelu je oigledno da interval ima ta-
ke svretka, da parabole uredno dijele ravan i, za-
62 (Is E=mc
2
a sexed...) Luce Irigaray, Sujet de la science, sujet sexu? u Sens et
place des connaissances dans la socit, Centre National de Recherche Scientifique, Paris
1987, str. 95121.
63 Govorei o enskoj spolnoj ekonomiji od puberteta do menopauze, Irigaraj kae:
Svaka faza u ovom razvoju ima vlastitu privremenost, koja je mogue ciklina i povezana s kosmikim
ritmovima. Ako su se ene osjeale tako strano ugroene nesreom u ernobilu, to je zbog nesvodive
relacije njihovih tijela s univerzumom. (Isto, str. 200.)
64 U originalu related rate: nekoliko konsultovanih matematiara nije imalo jasnu ideju
kako ovo prevesti na na jezik. U igri su jo bili: direktna proporcija i veza izmeu
derivacija.
257
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
ista, da linearna kolska matematika opisuje isku-
stveni svijet na intuitivno oigledan nain.
65
Sokal i Brikmon se pitaju je li mogue da autorica
zaista vjeruje kako menstruacija oteava mladim djevojkama
razumijevanje elementarnih pojmova geometrije? To nevje-
rovatno podsjea na viktorijansku gospodu koja je drala da
je ena, sa svojim delikatnim reproduktivnim organima,
nepodesna za racionalno miljenje i nauku. S ovakvim pri-
jateljima feminizmu teko da treba neprijatelj.
I zakljuuju: Simon de Bovoar mora da se okree
u grobu.
66
6. LATUR
Nakon to su Bruni Laturu posvetili panju u
etvrtom poglavlju, u vezi s njegovom knjigom
Nauka u akciji, autori Intelektualnih pozera mu posve-
uju i cijelo esto poglavlje; razlog je nain na
koji je aplicirao Ajntajnovu teoriju relativno-
sti na sociologiju. Teoriju koju on, pokazae,
ne razumije, jer Ajntajnova slikovita i krajnje
pojednostavljena objanjenja shvata doslovno, iz
ega pogreno zakljuuje da postoji superioran
posmatra koji obuhvata oba referentna okvi-
ra. Latur, prema Sokalu i Brikmonu, pravi tri
greke u interpretaciji teorije relativnosti. Prva
je da teoriju povezuje s relativnou lokacije
a ne s relativnou kretanja, ali se ona moda
moe pripisati nepreciznosti Laturovog stila.
Druga je, tea, da brka koncept referentnih
okvira u fizici sa akterima u sociolokoj teori-
ji subjektnih mrea.
67
Zato smatra da postoji i
trei okvir. U vezi s Ajntajnovim uvenim pri-
mjerom o ovjeku u vozu i ovjeku izvan voza,
Latur misli da mora postojati i trei, onaj koji
je nadreen obojici i odluuje ijem e podre-
enom vienju dati prednost, to Ajntajnu nije
padalo na pamet. Zapravo, upozoravaju Sokal i
Brikmon, promatra se u tom primjeru pojavljuje
iz didaktikih razloga: Ajntajn naime nastoji
svoj koncept predstaviti laiku svodei ga na jed-
nu prepoznatljivu ivotnu situaciju, to sociolog
65 In the context provided by Irigaray we can see an oppositionbetween the linear lime of mathematics
problems of relatedrates, distance formulas, and linear acceleration versus the dominant experiential
cyclical time of the menstrual bod). Is it obvious to the female mind-body that intervals have endpoinls,
thatparabolas neatly divide the plane, and, indeed, that the linearmathematics of schooling describes the
world of experience inintuitively obvious ways.Autori navode prema Suzanne K. Damarin,
Gender and mathematics from a feminist standpoint, u New Directions for Equity in
Mathematics Education, Cambridge University Press 1995, str. 242-257.
66 (Does the author really belive...)
67 Actor-Network teorija (ANT), teorija subjektnih mrea ili subjekata u mreama, iji je glavni pro-
tagonist francuski teoretiar Bruno Latour. Latour i niz drugih sociologa (Steve Woolgar, Low, Callon,
Wiebe Bijker) tvrdilo je da znanost i tehnologiju treba promatrati na djelu (a ne kada se proizvodi i
injenice ve pretvaraju u stereotipe, artefakte ili crne kutije); ljude i artefakte treba smatrati posebnim,
ravnopravnim vorovima socijalnih mrea. Izvodivost pojedinog projekta i njihova vanost ili uspjeh ovisi
o razmjerima mobilizacije to veeg broja vorova u mrei. To znai da pojedinac koji nee biti sposoban
pokrenuti mreu, unato svojem osobnom znanju, nee moi stei mo, ugled, ili da nee moi realizirati
svoje projekte. Ili tonije, ako njegovi rezultati nee biti nezaobilazni, oni nee biti ni istiniti. Darko
Polek, Udovice i siroii, Zagreb 2008, str. 78 i dalje.
258
Re no. 83/29, 2013.
uzima zdravo za gotovo. U biti, umjesto ovje-
ka u vozu i na zemlji mogu biti i odgovarajui
instrumenti, tako da Laturovo insistiranje na
deformaciji u ljudskom posmatranju ne dri vodu.
Trea greka tie se njegovog uvjerenja da je je-
dan referentni okvir nadreen drugom, to u
teoriji relativnosti nije sluaj. Zbog toga, kad
Latur kae da za sociologe nema mnogo zna-
aja ta misle naunici o sociologiji nauke, jer
su sociolozima naunici samo vjetaci u istrazi,
nipoto sudije, Brikmon i Sokal se pitaju: a ta
ako istraitelj ne razumije ta mu vjetak govori?
Na kraju poglavlja oni se vraaju Laturovoj
namjeri da ispita kako sociolozi mogu uiti od
Ajntajna o prouavanju drutva. Odgovor je:
teko.
Pitanje je ko govori, i kome. Pretpostavi-
mo, za potrebe argumenta, da socioloki
pojmovi koje Latur upotrebljava mogu
biti definisani precizno kao pojmovi u
teoriji relativnosti, i da neko upuen u
oboje moe ustanoviti neku analogiju
meu njima. Takva bi analogija mogla
pripomoi da se objasni teorija relativ-
nosti sociolozima bliskim Laturovoj soci-
ologiji, ili da objasni njegovu sociologiju
fiziarima, ali u emu je kvaka da se takva
analogija koristi kako bi se Laturova soci-
ologija objasnila drugim sociolozima? Nakon
svega, ak i priznajui Laturu potpuno
poznavanje teorije relativnosti, za njegove
se kolege ne moe pretpostaviti da imaju
takvo znanje. Tipino, njihovo poznava-
nje relativiteta (osim ako nisu studirali
fiziku) bie bazirano na analogijama sa
sociolokim konceptima. Zato Latur ne
objanjava te svoje nove socioloke poj-
move vodei rauna o sociolokoj naobra-
zbi svojih italaca?
68
7. JO JEDAN INTERMECO
Sokal i Brikmon poinju sedmo poglavlje zapa-
anjem da se u postmodernistikim tekstovima
esto tvrdi kako se sama priroda nauke promije-
nila. Kao najee argumente (najee citirane)
u prilog toj promjeni navode tri: Gedelovu te-
oremu, kvantnu mehaniku i teoriju haosa. Ve-
like zasluge za prelazak nauke u postmoderno stanje
pripisuju Liotaru. Citiraju njegov stav da je nae
znanje o gustini zraka svedeno na mnogobrojna
inkompatibilna stajalita, koja se mogu uini-
ti kompatibilnim samo proizvoljnom odlukom
govornika da izabere jedno a sva druga dovede u
relaciju s njim,
69
nakon ega taj stav pobijaju:
Jasno, istinitost ili pogrenost bilo kojeg
stajalita zavisi od smisla rijei koje se ko-
riste. I kada je smisao takvih rijei (poput
gustina) mjerljiv, mjerljiva je i istini-
68 (But the question is who...)
69 Dakle, spoznaja glede gustoe zraka razlae se u mnogobrojne iskaze koji su u potpunosti nekompatibilni,
a kompatibilnima postaju samo ako ih se relativizira u odnosu na mjerila koja je iskaziva odabrao. S
druge strane, na odreenim ljestvicama, iskaz ove mjere ne svodi se na neku jednostavnu tvrdnju ve je
ona prilagoena na sljedei nain: mogue je da je gustoa jednaka nuli, ali nije iskljueno da ona bude
10
n
, pri emu je n izuzetno velik. (Postmoderno stanje, Zagreb 2005. str. 84, prevela Tatiana
Tadi.)
259
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
tost ili pogrenost iskaza. Brojna stajalita
o gustini zraka (tj. ako se odnose na tana
mjerenja) savreno su kompatibilna.
70
Slijedi primjer gdje Liotar ne nudi argu-
mente u korist svojih filozofskih zakljuaka:
Ideja koju dobivamo iz ovih (kao i mnogih drugih)
istraivanja tie se injenice da prevlast trajne izve-
dene funkcije kao paradigme spoznaje i predvianja
nestaje. Postmoderna se znanost zanima za ono
nerjeivo, za granice tonosti kontrole, za kvant, za
sukobe s nepotpunim informacijama, za fracta, za
katastrofe, za pragmatike paradokse, i time teoriju
vlastite evolucije ini isprekidanom, katastrofinom,
neispravljivom, paradoksalnom. Ona mijenja smi-
sao rijei znanje, i kazuje kako se ova promjena mo-
gla dogoditi. Ona ne stvara poznato ve nepoznato.
Ona predlae model legitimnosti koji nije povezan s
najboljom performativnou ve s razlikom shvae-
nom kao paralogija.
71
Budui da se ovaj odlomak esto citira, autori
mu odluuju posvetiti otriju panju. Liotar je
tu, pokazuju oni, udrobio najmanje est razliitih gra-
na matematike i fizike, koje su konceptualno prilino daleke
jedna od druge.
tavie, pobrkao je uvod u nederivabil-
ne (ili ak i diskontinualne) funkcije u
naunim modelima sa takozvanim ne-
prekidnim ili paradoksalnim razvojem
same nauke. Teorije koje Liotar citira da-
bome da proizvode novo znanje, ali one
to ine ne mijenjajui znaenja rijei. A
fortiori, to to proizvode je poznato a ne
nepoznato (izuzev u trivijalnom smislu,
da nova otkria otvaraju i nove proble-
me). Konano, model legitimnosti
ostaje poreenje teorije sa posmatranjem
i eksperimentom, ne razlika shvaena kao
paralogija (ta god to znailo).
72
U nastavku se osvru na tri vrste zabluda oko te-
orije haosa: onih u vezi filozofskih implikacija
teorije, onih koje dolaze od metaforike upotre-
be rijei linearno i nelinearno i onih poveza-
nih s ishitrenim primjenama i predvianjima.
Neupuenim itaocima prvo objasne da
rije haos u sintagmi teorija haosa
73
nema ono
70 (Clearly, the truth...)
71 (The conclusion we can...) Jean-Francois Lyotard, Postmoderno stanje, prevela Tatiana
Tadi, Zagreb 2005, str. 88-89.
72 (Since the paragraf...)
73 Ako sustav krene iz dvije susjedne toke, slijedit e dvije susjedne putanje i nakon odreenog vremena zavriti
u susjednim tokama faznog prostora. Tako je to kod linearnih sustava, a to su matematiki sustavi ije
opisne jednadbe ne sadre kvadratne ili lanove vieg stupnja. Ali nelinearni sustavi u nekim predjelima
raspona parametara, kojima se kvantitativno podeavaju osobine sustava, postaju kaotini i onda je potpuno
nepredvidivo gdje e se nalaziti putanje tog sustava koje su krenule iz susjednih toaka. One mogu biti sasvim
blizu, ali i daleko jedna od druge. Ta se osjetljivost na male promjene u poetnim uvjetima naziva Butterfly
effect (Efekt leptira). [...] Efekt leptira javlja se za sve sustave koji se ne ponaaju periodino, tako se npr.
javljaju za vremenske uvjete, a ne javljaju se za gibanje planeta u Sunevu sustavu. (M. ugaj, Teorija
kaosa i organizacija, zbornik radova FOI Varadin, br. 21, Varadin 1996, str. 54-55.)
260
Re no. 83/29, 2013.
znaenje koje ima u svakodnevnom ivotu, nego
da se odnosi na nepredvidljivost unutar sistema
koji se posmatra, to je daleko od haosa shvae-
nog kao anarhija ili nered. Najmanje to moe
uiniti neko ko to ne razumije jeste da se uzdri
od filozofskih zakljuaka, sugeriu autori Inte-
lektualnih pozera.
Isto to vrijedi i za pojam linearnosti. Ma-
tematika razlikuje dva znaenja, koja se ne
smiju brkati: linearne funkcije (npr. f(x)=2x) i
linearni poredak (npr. niz prirodnih brojeva).
Postmodernisti dodaju tree linearno miljenje.
Ne daje se definicija tog miljenja, konstatuju
Sokal i Brikmon, ali dre da je smisao jasan:
linearno miljenje je logiko, vezano uz pro-
svjetiteljski racionalizam u takozvanoj klasi-
noj nauci. Kao suprotnost tome, postmoder-
nisti afirmiu nelinearno miljenje, za koje opet ne
daju definiciju, ali pod tim podrazumijevaju
intuitivno i subjektivno zakljuivanje, poziva-
jui se na teoriju haosa kao opravdanje. Sokal
i Brikmon, meutim, upozoravaju da ta proi-
zvoljna veza stoji na pogrenom razumijevanju
pojma linearno.
Najzad, nema razloga da se matemati-
ke teorije ishitreno prenose i primjenjuju na
ljudsko drutvo. Ako u teoriji haosa mali uz-
roci mogu izazvati velike posljedice, to se ne
moe dokazati u sociologiji, zato to je ljudsko
drutvo daleko komplikovaniji sistem od dva
klatna, sa ogromnim brojem varijabli, i niko,
barem do danas, nije bio u stanju da ga opie
valjanom jednainom.
8. BODRIJAR
Osmo poglavlje, posveeno anu Bodrijaru,
autori poinju citatom iz Le Monda, u kojem se
konstatuje, izmeu ostalog, da Bodrijarov so-
cioloki rad izaziva nauku i provocira postojee
teorije, s ekstremnom preciznou. Oni sami Bo-
drijara predstavljaju kao autora poznatog po
razmatranjima stvarnosti i iluzije, ali svoj osvrt
ograniavaju na njegove manje poznate radove
u kojima esto koristi naunu i pseudonau-
nu terminologiju. U nekim sluajevima on to
ini isto metaforiki, kao u tekstu o Zalivskom
ratu, iz kojeg Sokal i Brikmon izdvajaju zaklju-
ak prostor rata postao je definitivno neeuklidovski
koji ne prolazi bez njihovog komentara:
ini se da postoji tradicija koritenja
tehnikih matematikih pojmova izvan
njihovog konteksta. S Lakanom to su bili
torusi i imaginarni brojevi, s Kristevom
beskonani skupovi, sada ovdje imamo
neeuklidovski prostor. Ali ta te meta-
fore znae? Uistinu, na ta taj neeukli-
dovski prostor rata lii, kako izgleda?
Napomenimo samo da koncept hiper-
prostora sa viestrukim prelamanjem ne
postoji ni u matematici ni u fizici. On je
Bodrijarov izum.
74
Citirajui jo nekoliko Bodrijarovih izjava na-
filovanih naunim pojmovima, autori Intelektu-
alnih pozera upozoravaju da te pojmove on koristi
ne samo metaforino nego i doslovno, ali ih
tada oito ne razumijevajui. Oni zato ne vje-
ruju kako iz takvog nerazumijevanja moe pro-
izai neto pametno, i sumnjiavi su u pogledu
njegovih filozofskih izjava baziranih na oitim
zabludama. Najzad, zakljuuju oni, Bodrijar
74 (There seems...)
261
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
niim ne potkrepljuje svoj stav da nauka dolazi do
hipoteza koje su protivne njenoj vlastitoj logici.
75
Citiraju odlomak iz eseja naslovljenog Ek-
sponencijalna nestabilnost, eksponencijalna
stabilnost:
Problem diskursa o kraju (kraju istorije, pre svega)
u tome je to treba istovremeno govoriti o onostra-
nosti kraja i o nemogunosti zavretka. Ovaj para-
doks proizlazi iz injenice da je u jednom neline-
arnom prostoru, neeuklidovskom prostoru istorije,
kraj nepovratan. Kraj se, naime, moe pojmiti samo
u logikom poretku kauzalnosti i kontinuiteta. Ali
danas upravo dogaaji, svojom vetakom proi-
zvodnjom, svojim programiranim rokom isticanja
ili anticipacijom svojih efekata (da ne pominjemo
medijsku transfiguraciju), ponitavaju uzrono-po-
sledinu relaciju i dakle svaki istorijski kontinuitet.
Ova distorzija uzroka i efekata, ova misteriozna
autonomija efekata, ova reverzibilnost efekta u
pravcu uzroka, koja proizvodi nered ili haotini po-
redak (to je naa dananja situacija: reverzibilnost
informacije u pravcu realnog koja proizvodi doga-
ajni nered i ekstravaganciju medijskih efekata),
moraju nas podsetiti na teoriju haosa i disproporciju
izmeu lepeta leptirovih krila i uragana koji biva
izazvan na drugom kraju sveta. A ovo, opet, upuuje
na paradoksalnu hipotezu aka Benvenista o me-
moriji vode. Moda bi i u samoj istoriji trebalo videti
jednu haotinu formaciju gde ubrzavanje ukida li-
nearnost, i gde turbulencije nastale usled ubrzavanja
zauvek udaljavaju istoriju od njenog kraja, kao to
udaljavaju efekte od njihovih uzroka.
76
Zatim prekidaju citat, da bi najavili sljedei kre-
endo besmisla:
Destinaciju, bila ona i Strani sud, mi neemo do-
sei, mi emo, odsad pa nadalje, biti odeljeni od nje
jednim hiper-prostorom promenljive refrakcije.
Retroverzija istorije mogla bi se interpretirati kao
jedna takva turbulencija, uzrokovana prenaglje-
nou dogaaja koji okreu tok istorije i usmeravaju
ga nizvodno. Ovo bi bila jedna od verzija teorije ha-
osa, verzija o eksponencijalnoj nestabilnosti i njenim
efektima koji se ne mogu kontrolisati. [...]
Ali to nije jedina verzija, postoji i ona o ekspo-
nencijalnoj stabilnosti. Ona definie stanje u kome
je kretanje od neke take uvek vraanje toj taki.
Poetni uslovi, prvobitne posebnosti, od malog su
znaaja, jer sve tei taki Nula takoe stranom
privlaiocu. [...]
U stvari, obe hipoteze eksponencijalna ne-
stabilnost i eksponencijalna stabilnost iako in-
kompatibilne, istovremeno su na mestu. Uostalom,
na sistem ih, svojim normalnim tokom, normalno
katastrofinim, lepo spaja. On, naime, spaja jed-
nu inflaciju, galopirajuu akceleraciju, vrtoglavicu
pokretljivosti, ekscentrinost efekata, viak smisla i
informacije, i jednu eksponencijalnu tendenciju ka
totalnoj entropiji. Nai sistemi su, tako, dvostruko
haotini: funkcioniu istovremeno na osnovu ek-
sponencijalne nestabilnosti i eksponencijalne sta-
bilnosti.
Iz toga sledi da nema kraja, jer smo s one strane
kraja: u trans-konanom jer smo s one strane fi-
nalnosti: u transfinalnosti. [...]
75 (Finally Baudrillard...)
76 (The whole problem...) Prema: an Bodrijar, Iluzija kraja ili trajk dogaaja, preveo Dejan
Ili, Beograd 1995, str. 105-106.
262
Re no. 83/29, 2013.
Nai kompleksni, metastatini, virusni sistemi
osueni samo na eksponencijalnu dimenziju (bilo
da je re o eksponencijalnoj nestabilnosti ili ek-
sponencijalnoj stabilnosti), ekscentrinost i besko-
nano fraktalno mnoenje deobom, vie ne mogu
da se zavre. Osueni na intenzivni metabolizam,
intenzivnu unutranju metastazu, iscrpljuju se u
sebi, vie nemaju destinaciju, nemaju kraj, nemaju
alteritet, nemaju fatalnost. Oni su zapravo osueni
na epidemiju, beskonane izrataje fraktalnog, a
ne na reverzibilnost i savreno razreenje fatalnog.
Mi poznajemo samo znakove katastrofe, mi vie ne
poznajemo znakove sudbine. (Uostalom, da li se
uopte, u teoriji haosa, tretira inverzni fenomen,
isto tako vanredan, hiposenzibilnosti na inicijalne
uslove, fenomen inverzne eksponencijalnosti efekata
u odnosu na uzroke potencijalnih uragana koji
zavravaju u lepetu leptirovih krila?)
77
Posljednji paragraf je bodrijarovski, par excel-
lence, zakljuuju Sokal i Brikmon. Teko je ne
primijetiti gustou naune i pseudonaune ter-
minologije umetnute u reenice liene bilo ka-
kvog znaenja. Tome dodaju jo jedan primjer:
Nema lepe tematike od Mebijusovog toposa za
oznaavanje tog meaenja bliskog i dalekog, unu-
tranjeg i spoljanjeg, objekta i subjekta u istoj spirali
u kojoj se prepliu takoe ekrani naih raunara sa
ekranima naeg vlastitog mozga. Prema tom istom
modelu, informacija i komunikacija se uvek vraaju
na same sebe u jednom incestuoznom obujmljivanju,
u jednom povrinskom nerazlikovanju subjekta od
objekta, unutranjeg od spoljanjeg, pitanja od od-
govora, dogaaja od slike, itd. to se moe razreiti
samo zatvaranjem kruga koji simulira matematiku
figuru beskraja.
78
Kao to Gros i Levit
79
primjeuju, ovo je na-
puhano i besmisleno, konstatuje autorski dvo-
jac, i zakljuuje:
Da sumiramo, u Bodrijarovim radovima
mogue je nai gomilu naunih termi-
na, koritenih uz totalno nepotivanje
njihovih znaenja i, iznad svega, u kon-
tekstu u kojem su oni sasvim nevani.
Tumaili ih kao metafore ili ne, teko je
vidjeti koju ulogu imaju, osim da daju
utisak dubine u banalnim opservacijama
o istoriji ili sociologiji. tavie, nauna
terminologija zbukana je skupa s ne-
naunim rjenikom koji se upoljava s
jednakom aljkavou. Na kraju krajeva,
pitanje je ta bi ostalo od Bodrijarovih
razmiljanja ako bi se s njih zgulio ver-
balni furnir kojim su pokrivena.
80
9. DELEZ I GATARI
I ovo poglavlje, kao i veinu drugih, autori
poinju citatom kojim se intelektualne pozere
proglaava genijima. (Ovdje putaju Fukoa da
77 (We shall not reach...) Isto, str. 106-108.
78 (There is not better model...) an Bodrijar, Prozirnost zla, preveo Miodrag Radovi, Novi
Sad 1994, str. 53.
79 Paul Gross i Norman Levitt, autori knjige Higher Superstition: The Academic Left and Its
Quarrels with Science, koja je inspirisala Sokala na raspravu s postmodernizmom.
80 (As Gross and Levitt...)
263
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
kae kako e se moda jednog dana nae sto-
ljee zvati delezijanskim.) Potom predstavljaju
Deleza kao jednog od najvanijih francuskih
mislilaca, sa preko dvadeset knjiga napisanih
samostalno ili u koautorstvu s Gatarijem. Zatim
prelaze na rezultate svoje analize:
Glavna znaajka tekstova citiranih u ovom
poglavlju je manjak jasnoe. Naravno da
branitelji Deleza i Gatarija mogu uzvrati-
ti da su ti tekstovi duboki i da mi nismo u
stanju da ih razumijemo na odgovarajui
nain. Meutim, pri pobliem ispitiva-
nju, zapaa se da je velika koncentracija
naunih termina koritena izvan kontek-
sta i bez ikakve vidljive logike, najmanje
ako im se da njihovo uobiajeno nauno
znaenje. Da razjasnimo, Delez i Gatari
su slobodni da ih koriste u drugim zna-
enjima: nauka nema monopol na rijei
poput haos, limit ili energija. Ali,
kako emo pokazati, njihovi su radovi
nabijeni izrazito tehnikim terminima
koji se ne koriste izvan specifinih nau-
nih diskursa, i za koje oni ne daju nika-
kvu drugu definiciju.
Oni dodiruju mnogo razliitih tema,
od Gedelovog teorema, preko teorije
transfinitnih kardinalnih brojeva, Ri-
manove geometrije, kvantne mehanike.
Ali aluzije su tako kratke i povrne da
italac koji nije ujedno i strunjak za
odreenu temu nee biti u stanju ita
konkretno shvatiti. A specijalistiki ita-
lac nai e da su njihova stajalita najee
besmislena, osim ako nisu ponekad pri-
hvatljiva, ali tada banalna i smuena.
81
Sokal i Brikmon smatraju da je jedna od glav-
nih tema Deleza i Gatarija (u knjizi ta je filo-
zofija) razlika izmeu filozofije i nauke, gdje
se brani teza da se filozofi bave konceptima
a naunici funkcijama. Ovako Delez i Gatari
opisuju taj kontrast:
U tom pogledu, prva razlika je sadrana u stavu
filozofije, odnosno nauke prema haosu. Haos se
manje definira svojim neredom a vie beskonanom
brzinom kojom se raspruje svaka u njemu zaeta
forma. Ta praznina koja nije nitavilo, ve jedno
virtuelno, koje sadri sve mogue estice i iscrtava
sve mogue forme koje se pomaljaju da bi istog asa
i nestale bez konzistencije i referencije, bez posledica.
To je beskonana brzina raanja i zamiranja.
82
(Sokal i Brikmon upozoravaju da rije haos ovdje
nije upotrijebljena u svom uobiajenom nau-
nom znaenju, kao i to da je i kasnije u knjizi
koritena bez drugog objanjenja.)
A filozofija nastoji da sauva te beskonane brzine i
da u isti mah zadobije konzistenciju primerenu vir-
tualnom. Filozofsko reeto, kao plan imanencije koji
preseca haos, odabira beskonana kretanja miljenja
i oprema se pojmovima koji su uoblieni kao konzi-
stentne estice i ije su brzine jednake brzini milje-
81 (The main characteristic...)
82 (The first difference...) il Delez, Feliks Gatari, ta je filozofija, prevela Slavica Mileti,
Novi Sad 1995, str. 147-149.
264
Re no. 83/29, 2013.
nja. Nauka pristupa haosu na potpuno drugaiji,
gotovo suprotan nain: ona se odrie beskonanog,
beskonane brzine, da bi zadobila referencu kadru
da aktuelizuje virtuelno. uvajui beskonano,
filozofija pomou pojmova daje virtualnom kon-
zistenciju; odriui se beskonanog, nauka pomou
funkcija daje virtuelnom referenciju koja ga aktu-
elizuje. Rad filozofije vezan je za plan imanencije
ili konzistencije; rad nauke za plan referencije. U
sluaju nauke, imamo neto poput zaustavljanja sli-
ke. Re je o fantastinom usporenju; pomou njega
se aktuelizuje materija ali i nauna misao koja je
kadra da u nju pronikne pomou iskaza. Funkcija
je jedna Usporenost. Naravno, nauka neprestano
izaziva ubrzanja, ne samo u katalitikim procesima,
ve i u akceleratorima estica, u ekspanzijama koji-
ma se galaksije udaljuju jedna od druge. Te pojave,
meutim, ne nalaze u prvobitnom usporenju nulti
trenutak od kojeg se otkidaju, ve pre koekstenzivan
uslov itavog svog razvoja. Usporiti, to znai posta-
viti granicu u haosu ispod koje prolaze sve brzine,
tako da obrazuju jednu promenljivu kao apscisu,
dok granica u isti mah predstavlja jednu univerzal-
nu konstantu koja se ne moe prevazii (na primer,
maksimum sabijanja). Prvi funktivi su, granica i
promenljiva, ili, tanije, odnos izmeu promenljive
kao apscise brzina i granice.
83
Ovdje autori prekidaju citat da bi ubacili komen-
tar: Ovaj odlomak sadri najmanje tuce naunih termina
koritenih bez ikakve svrhe i razloga, pa iskaz oscilira izmeu
besmislica (funkcija je jedna Usporenost) i truizama (na-
uka neprestano izaziva ubrzanja). Ali ono to slijedi jo je
impresivnije:
83 (Now philosphy...) Isto.
Dogaa se da se i sama konstanta-granica pojavi
kao odnos u celini univerzuma kojem su podreeni
svi delovi pod jednim konanim uslovom (koliina
kretanja, sile, energija...). Potrebno je jo da posto-
je koordinatni sistemi, na koje upuuju krajnje take
tog odnosa; to je, dakle, drugi smisao granice, jedno
spoljanje uokvirivanje ili egzoreferncija. Jer proto-
limesi, mimo svih koordinatnih sistema, proizvode
najpre apscise brzine na koje se postavljaju koor-
dinabilne ose. Jedna estica e imati jedan poloaj,
energiju, masu, vrednost spina, ali pod uslovom da
zadobije egzistenciju ili fiziko postojanje, ili da ate-
rira na putanje koje bi koordinatni sistemi mogle da
obuhvate. Te prve granice su one koje uspostavljaju
usporenje u haosu ili prag suspenzije beskonanog,
koje slue kao endoreferencija i obavljaju brojanje:
to nisu odnosi, ve brojevi. I itava teorija funkcija
poiva na brojevima. Dovoljno je da se prisetimo
brzine svetlosti, apsolutne nule, Velikog Praska:
apsolutna nula temperature je 273,15 stepeni; br-
zina svetlosti 299.796 km/s, tamo gde se duine
kontrahuju i tee nuli i gde se asovnici zaustavljaju.
Te granice zapravo nemaju empirijsku vrednost koju
dobijaju samo u koordinatnim sistemima, one pre
svega deluju kao uslov prvobitnog usporavanja koje
se protee, u odnosu na beskonano, na itavoj le-
stvici odgovarajuih brzina, na njihovim uslovljenim
ubrzanjima ili usporenjima. Raznovrsnost tih brzina
nije jedino to nam daje prava da posumnjamo u
objedinjujuu vokaciju nauke; svaka od njih zapravo
stvara za svoj raun nesvodive, raznorodne koordi-
natne sisteme i postavlja pragove diskontinuiteta, u
zavisnosti od brzine ili udaljenosti galaksija. Nauka
nije opsednuta tenjom ka sopstvenom jedinstvu, ve
traga za planom referencija koji sainjavaju sve gra-
nice ili okviri na kojima se ona sueljava s haosom.
Ti okviri daju planu njegove referencije; to se tie
265
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
koordinatnih sistema, oni naseljavaju ili ispunjavaju
sam plan referencije.
84
S malo truda, zakljuuju Brikmon i Sokal, moe se na i
u ovom paragrafu nekoliko smislenih izraza, ali je cijeli iskaz
sasvim besmislen. I nastavak je jednako apsurdan, pa emo po-
tedjeti itaoca daljeg citiranja. Meutim, dodaju, nisu
svi dijelovi (u knjizi ta je filozofija) koji se odnose
na mate matiku i fiziku tako apsurdni. Ima i ta-
kvih ko ji ponu suvislo, ali se zavre u lupetanju:
Po optem pravilu, posmatra nije ni nedovoljan ni
subjektivan: ak ni u kvantnoj fizici, Hajzenbergov
demon ne izraava nemogunost istovremenog me-
renja brzine i poloaja jedne estice usled subjektiv-
nog uplitanja mere u ono to se meri, ve on egzaktno
meri objektivno stanje koje ostavlja van polja svoje
aktuelizacije odnosne poloaje dveju od tih estica,
poto je broj nezavisnih promenljivih redukovan a
vrednosti koordinata imaju istu verovatnou.
Subjektivistika tumaenja termodinamike, re-
lativnosti, kvantne fizike, svedoe o istim nedo-
voljnostima. Nauni perspektivizam ili relativizam
nikad se ne dovodi u vezu s jednim subjektom; on ne
predstavlja relativnost istinitog ve, naprotiv, istinu
relativnog, to jest promenljive ije sluajeve ureuje
prema vrednostima koje im izdvaja u svom koordi-
natnom sistemu (tako i red konusa prema konusnim
presecima na ijem se vrhu nalazi oko).
85
Na temu diferencijalnog i integralnog rauna,
gdje je sve jasno ve skoro dvjesto godina a to se
moe provjeriti u svakom udbeniku matemati-
ke, Delez meditira, dugo i konfuzno:
84 (Somethimes the constant-limit...) Isto.
85 (As a general rule...) Isto, str. 163-164.
Da li smemo da kaemo da vice-dikcija ne ide tako
daleko kao kontradikcija pod izgovorom da se ona
odnosi samo na svojstva? U stvari, izraz besko-
nano mala razlika dobro pokazuje da razlika i-
ezava u odnosu na opaaj; ali ona pronalazi svoj
pojam, a vie je sam opaaj taj koji iezava u korist
diferencijalnog odnosa. To se pokazuje kada se kae
da dx nije nita u odnosu na x, niti dy u odnosu na
y, ve da je dy/dx unutranji kvalitativni odnos koji
izraava ono univerzalno neke funkcije odvojene od
svojih posebnih brojanih vrednosti. Ali ako odnos
nema brojana odreenja, to ne znai da nema
stupnjeve promene koja odgovara razliitim for-
mama i jednainama. Ti stupnjevi su i sami poput
odnos univerzalnog; a diferencijalni odnosi su, u
tom smislu, zahvaeni u procesu uzajamnog odre-
ivanja koje prenosi meuzavisnost promenljivih
koeficijenata. Ali uzajamno odreivanje i
dalje izraava samo prvi aspekt istinskog principa
razloga; drugi aspekt je potpuno odreivanje.
Jer svaki stupanj ili odnos, uzeti kao ono univerzalno
neke funkcije, odreuju postojanje i raspodelu sin-
gularnih taaka odgovarajue krive. Moramo ovde
da budemo veoma paljivi kako ne bismo pomeali
potpuno sa celim; to znai da za jednainu neke
krive, na primer, diferencijalni odnos upuuje samo
na prave linije odreene prirodom krive; on je ve
potpuno odreenje predmeta, a ipak izraava samo
jedan deo celog predmeta, predmeta koji se sma-
tra izvedenim (drugi deo, izraen takozvanom
primitivnom funkcijom, moe da bude pronaen
samo putem integracije koja se nipoto ne zadovo-
ljava time da bude druga strana diferencijacije; isto
tako, upravo je integracija ta koja odreuje prirodu
prethodno odreenih znaajnih taaka). Zbog toga
neki objekt moe da bude potpuno odreen ens
omni modo determinatum a da ne raspo-
266
Re no. 83/29, 2013.
lae integritetom koji, sam, konstituie njegovo ak-
tuelno postojanje. Ali u dvostrukom aspektu uzaja-
mnog odreivanja i potpunog odreivanja, granica
se ve poklapa sa samom moi. Granica se definie
putem konvergencije. Granica brojanih vrednosti
neke funkcije jeste u diferencijalnom odnosu; gra-
nica diferencijalnih vrednosti, pak, u stupnjevima
je promene; a na svakome stupnju, znaajne take
su granica nizova koji se analitiki nastavljaju jedni
u drugima. Ne samo da je diferencijalni odnos isti
element potencijalnosti, ve je granica mo nepre-
kidnog, kao neprekidnost samih granica.
86
Sokal i Brikmon pitaju se nakon jo nekoliko ci-
tata iz iste knjige ta je cilj svih ovih mistifikacija
o matematikim predmetima koji su bili sasvim
dobro shvaeni jo prije vie od 150 godina. I
kasniji radovi, koje pie s Gatarijem, nalaze oni,
ne razlikuju se po stilu; puni su tehnikih ter-
mina, ali, osim banalnih zapaanja, poput onog
da elije komuniciraju sa spoljanjim svijetom
preko membrana, lieni su i logike i smisla.
Poglavlje zakljuuju citatom iz Gatarijeve knji-
ge Kaosmoze, za koji vele da sadri najbrilijantniji me-
lan naunog, pseudonaunog i filozofskog argona na koji
su ikada naili, uz ironinu poentu: samo genije
mo e pisati ovako.
87
10. VIRILIO
Deseto poglavlje Sokal i Brikmon poinju bilje-
kom o Polu Viriliju iz Le Monda, u kojoj se kae
i to da ovaj arhitekta, urbanista i istraiva sa
zauujuom erudicijom, koja spaja prostor-
udaljenosti i vrijeme-udaljenosti, otvara vano
polje filozofskih pitanja koja naziva dromocracy
(od grkog dromos: brzina).
Oni istiu svoje simpatije za Virilijevo ljeviar-
stvo, ali podsjeaju da je ono beskorisno u nje-
govoj pseudofizici. Zatim predstavljaju primjer
Le Mondove zauujue erudicije:
Savremena MEGALOPOLITANSKA hi-
perkoncentracija (Meksiko Siti, Tokio...) sama je po
sebi rezultat rastue brzine ekonomskih razmjena, te
se ini potrebnim preispitati vanost pojmova UBR-
ZANJE i USPORENJE (koje fiziari zovu
pozitivna i negativna brzina vitesses po-
sitive et nga tive selon les physiciens)...
88
Ovdje Virilio brka brzinu i ubrzanje, primjeuju So-
kal i Brikmon, dva osnovna koncepta kinematike (opis
kretanja) koja su opisana i briljivo razdvojena u svakom
uvodnom kursu fizike. Moda ova zbrka nije vrijedna stresa;
ali za navodnog specijalistu u oblasti filozofije brzine ipak je
malo iznenaujua.
89
Zatim nastavljaju citat:
86 (Must we say...) il Delez, Razlika i ponavljanje, preveo Ivan Milenkovi, Fedon, Beograd
2009, str. 86-88. U prevodu je, iza promenjivih koeficijenata dodana fusnota:
Upor. Leibnitz, Nova calculi differentialis applicatio... (1964). O principu uzajamnog
odreivanja, onako kako ga Salomon Majmon izvodi iz Lajbnica, upor. M. Gu-
roult, La philosophie transcendentale de Salomon Mamon, Alcan edit., str. 75 sq. (ali ni
Majmon ni Lajbnic ne prave razliku izmeu uzajamnog odreivanja i odnosa i
potpunog odreivanja i objekta).
87 (To conclude, let us...)
88 (Recent MEGALOPOLITAN...) Prema Paul Virilio, La Vitesse de libration, Galile, Paris
1995, str. 24; preveo N. V.
89 (Here Virilio...)
267
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Kako se snai u takvoj situaciji bez pomoi novog
tipa intervala, INTERVALA SVETLOSNE
VRSTE (neutralni znak)? Relativistika inovaci-
ja ovog treeg intervala je zapravo sama po sebi vrsta
nepoznatog kulturnog otkria.
Ako su interval VREMENA (pozitivni znak)
i interval PROSTORA bili vidljivi u geografiji i
istoriji svijeta putem geometrijskog dizajna agrar-
nih podruja (fragmentacijom u parcele zemljita) i
urbanih zona (katastarski sistem), organizacija ka-
lendara i mjerenje vremena (asovnik) takoer su
dominirali ogromnom hronopolitikom regulacijom
ljudskih drutava. Skora pojava intervala treeg tipa
signalizira nagli kvalitativni skok, duboku mutaciju
odnosa izmeu ovjeka i njegove okoline.
Vrijeme (trajanje) i prostor (nastavak) sada su
nezamislivi bez svjetla (ogranienje brzine), svemir-
ske konstante brzine svjetlosti...
90
Sokal i Brikmon priznaju da specijalna teorija re-
lativiteta uvodi pojmove prostornoliki, vremenoliki
i svjetloliki interval ije su invarijantne duine pozitivne,
negativne i nula (prema ustaljenoj konvenciji). Meutim,
upozoravaju oni, to su intervali prostor-vremena, koji
se ne podudaraju s onim to mi obino nazivamo prostor i
vrijeme. Iznad svega, oni nemaju nikakve veze sa geogra-
fijom i istorijom svijeta ili sa hronopolitikom regulacijom
ljudskih drutava. Skora pojava intervala treeg tipa nije
nita drugo nego priprosta aluzija na moderne telekomuni-
kacije. U ovom odlomku Virilio savreno pokazuje kako se
banalna opaanja pakuju u sofisticiranu terminologiju.
91
Meutim, nastavljaju, ono to slijedi jo
vie iznenauje.
ujte fiziare kako govore o logici estica: Predstava
je definisana potpunim skupom komutativnih spo-
znatosti. G. Cohen Tannoudji and M. Spiro, La
matire-espace-temps, Paris, Fayard, 1986.
Nema boljeg opisa makroskopske logike REAL-
TIME tehnologije od ovih iznenadnih teletopskih
komutacija koje kompletiraju i upotpunjuju ono to
je do sada bilo fundamentalno tematska priroda
Grada ovjeka.
92
U vezi s ovim primjeuju:
Reenica Predstava je definisana potpu-
nim skupom komutativnih spoznatosti
prilino je uobiajen tehniki izraz u
kvantnoj mehanici (ne u teoriji relativiteta).
Nema nita s realnim vremenom niti s
bilo kakvom makroskopskom logikom
(sasvim suprotno, odnosi se na mikrofi-
ziku), jo manje s teletopskom komuta-
cijom ili s Gradom ovjeka. Ali iznad
svega, kako bi se razumio precizan smi-
sao ove reenice, potrebno je ozbiljno
studirati fiziku i matematiku nekoliko
godina. Nalazimo nevjerovatnim da je
Virilio mogao svjesno kopirati reenicu
koju oito ne razumije, dodati joj pro-
izvoljan smisao, i dalje biti uziman za
90 (How can we fully...) Prema Paul Virilio, La Vitesse de libration, Galile, Paris 1995,
str. 25. (Paul Virilio, Open Sky, 1997, prevela Julie Rose, str. 12-13; velika slova u
originalu; ovde preveo N. V.)
91 (It is true...)
92 (Listen to the physicist...) Paul Virilio, La Vitesse de libration, Galile, Paris 1995, str. 26;
velika slova u originalu; ovde preveo N. V.
268
Re no. 83/29, 2013.
ozbiljno meu urednicima, komenta-
torima i itaocima.
93
Sokal i Brikmon tvrde da je Viriliov opus pun
ovakvih primjera, navode ih nekoliko i zavra-
vaju s vrhunskim:
Kada se dubina vremena zamijeni dubinom opipljivog
prostora; kada komutacija interfejsa zamijeni deli-
mitaciju povrina; kada transparentnost re-usposta-
vi pojavnosti; tada se poinjemo uditi nije li ono to
insistiramo da zovemo prostor zapravo svjetlost,
sublimirana paraoptika svjetlost ije je sunevo svje-
tlo samo jedna faza refleksije. To se svjetlo pojavljuje
u trajanju mjerenom u trenutnoj ekspoziciji a ne u
povijesnom i hronolokom odlomku vremena. Vrijeme
ovog trenutka bez trajanja je ekspozicijsko, bilo da je
pre- ili podeksponirano. Fotografska i kinematograf-
ska tehnologija ve je predvidjela postojanje vremena
kontinuuma osloboenog svih fizikih dimenzija, u
kojima kvantum energetske akcije i punktum kine-
matike opservacije iznenada postaju zadnji ostaci
iezavajue morfoloke realnosti. Prenesena u vjenu
sadanjost relativnosti ija topoloka i teleoloka gu-
stina i dubina pripadaju tim krajnjim mjernim instru-
mentima, ova brzina svjetlosti posjeduje smjer, koji
je i veliina i dimenzija i koji se iri istom brzinom u
svim radijalnim smjerovima koji mjere univerzum.
94
Ovaj odlomak, zakljuuju Sokal i Brikmon, koji je
u francuskom originalu jedna reenica od 193 rijei, to na-
alost nije postignuto u prevodu, najbolji je primjer proliva
pera koji smo ikada zabiljeili. I koliko smo mogli vidjeti, ne
znai apsolutno nita.
95
11. GEDELOV TEOREM I TEORIJA
SKUPOVA:
NEKI PRIMJERI ZLOUPOTREBE
Pretposljednje i najkrae poglavlje svoje knjige
autori poinju podsjeanjem da je Gedelov te-
orem neiscrpan izvor intelektualnih zloupotre-
ba, a namjera im je, vele, ukazati na jo jednu:
Debrijevu tvrdnju da tajna nae kolektivne bijede ima
formu logikog zakona koji je nastavak Gedelovog teorema.
Ta je tvrdnja, sude oni, potpuno proizvolj-
na; nema nikakve logike veze izmeu navede-
nog teorema i drutvenih pitanja.
Debri nigdje ne objanjava koju ulogu
taj teorem ima u njegovoj argumentaciji.
Ako ga eli upotrijebiti izravno u rezo-
novanju o drutvenom ureenju, onda
naprosto grijei. Ako, u drugu ruku,
Gedelov teorem treba da poslui samo
kao analogija, onda moe biti sugestivan,
ali sasvim sigurno ne i demonstrativan.
Da podri svoje socioloke i istorijske
teze, on bi trebalo da ponudi argumente
koji se bave ljudima i njihovim drutve-
nim ponaanjem, a ne matematikom
logikom.
96
93 (The sentence A representation...)
94 (When hepht of time... ) Paul Virilio, LEspace critique, Christian Bourgois, Paris 1984,
str. 63-64.
95 (This paragraph, which in the French...)
96 (The bottom line is...)
269
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Meutim, uprkos oitoj neodrivosti Debrije-
ve teze, filozof Miel Ser die je na vii nivo
na Gedel-Debrijev princip. Sokal i Brikmon
tu itaoca podsjeaju na Sokalovu parodiju,
odlomak u kojem on tvrdi da je konvencionalna
matematika nedovoljna za oslobodilaku matematiku.
97

Taj je odlomak, u kojem se podsmjehu izvr-
gava sloboda da se proizvoljno skae iz osnova
matematike u politika razmatranja, tvrde, je-
dan je od najluih u parodiji, i prilino su bili
iznenaeni, priznaju, kad su na slinu ideju,
ali uzetu sasvim ozbiljno, naili kod Badjua. (U
Teoriji subjekta, gdje se mijeaju politika, Lakano-
va psihoanaliza i teorija skupova.)
12. EPILOG
Posljednje poglavlje Intelektualnih pozera Sokal i
Brikmon zapoinju podsjeanjem na razloge
zato su uopte pisali tu knjigu:
U posljednjem poglavlju postaviemo
neka opta pitanja istorijska, politika
i socioloka koja prirodno proizlaze iz
tekstova citiranih u ovoj knjizi. Ograni-
iemo se na to da objasnimo nau per-
spektivu, bez ulaenja u detalje. Ne treba
ni spominjati da nemamo neke poseb-
ne istorijske, socioloke ili politoloke
kompetencije; sve to kaemo treba shva-
titi vie kao pretpostavku nego kao ko-
nanu rije. Razlog da prosto ne utimo
o ovim pitanjima je to to principijelno
odbijemo ideje pripisane nama bez nae
volje (kao to je uglavnom injeno) i da
pokaemo kako je naa pozicija u mno-
gim sluajevima sasvim umjerena.
Tokom posljednje dvije decenije mno-
go je tinte proliveno oko postmoder-
nizma, intelektualne struje za koju se
pre tpostavljalo da e zamijeniti moderno
racionalistiko miljenje. Meutim, ter-
min postmodernizam pokriva loe de-
finisanu galaksiju ideja od umjetnosti i
arhitekture do sociologije i filozofije i
mi nemamo elju da raspravljamo o ve-
ini ovih podruja. Na fokus je ogra-
nien na odreene intelektualne aspek-
te postmodernizma koji su imali snaan
uticaj na humanistiku i sociologiju; na
fascinaciju nejasnim govorenjem, na
epistemoloki relativizam povezan s ge-
neralnim skepticizmom prema moder-
97 Dakle, oslobaajua znanost ne moe se oformiti bez sutinske revizije matemati-
kog kanona. Kako takva emancipatorska matematika jo ne postoji moemo samo
nagaati o njenom eventualnom sadraju. Moemo vidjeti neke njene naznake u
viedimenzionalnosti i nelinearnoj logici teorije zbrkanih sistema. I fusnota: Ba
kao to su liberalne feministkinje esto zadovoljne minimalnom agendom pravnih i
drutvenih jednakosti za ene i pro-choice, tako su liberalni (pa ak i neki socija-
listiki) matematiari zadovoljni radom unutar hegemonijskog Zermelo-Fraenke-
lovog okvira (koji, u skladu sa svojim devetnaestostoljetnim liberalnim porijeklom,
ukljuuje i aksiom jednakosti) kojem je dodan jo samo aksiom izbora. Ipak, ovaj
okvir je uvelike nedostatan za oslobaajuu matematiku, to je ve odavno pokazao
Cohen (1966). A. Sokal, Nadilaenje granica, preveo Sven Marceli, u asopisu
Diskrepancija, sv. III, broj 5-6, prosinac 2002, str. 81.
270
Re no. 83/29, 2013.
noj nauci; na pretjeran interes za lina
uvjerenja nezavisna od toga jesu li tana
ili pogrena; i na isticanje govora i jezi-
ka kao suprotnih injenicama na koje se
oni odnose (ili, jo gore, odbijanje ideje
da injenice uopte postoje ili da se na
njih moe upuivati).
98
Mnoge postmoderne ideje, umjereno iskazane,
nude neophodne korekcije naivnog moderni-
zma (npr. vjeru u neupitan progres, kulturni
eurocentrizam i sl.) i Sokal i Brikmon ih po-
zdravljaju. Ali kritikuju radikalni postmoder-
nizam i mentalnu konfuziju koju izaziva. Ob-
zirni su prema razlikama izmeu kultura (pod
navodnicima!) humanistike i sociologije s
jedne i prirodnih nauka s druge strane, ali ele
ukazati na negativne aspekte postmodernizma i
po kulturu i po politiku.
Istiu da nemaju nita protiv interdiscipli-
narnosti, sve dok se ne precjenjuje. Zalau se za
stvarni dijalog izmeu dvije kulture (prirodnja-
ke i drutvene). Oni razumiju bojazan jednih
da e se u njoj izgubiti specijalistika strogost
unutar svakog polja, ali s druge strane uviaju
mogue koristi od saradnje meu disciplinama.
Ne ele da je potkopaju, ali naglaavaju predu-
slove koji su za tu saradnju potrebni.
Prijetnje se osjeaju na obje strane: pri-
rodnjaci se vide napadnutim kad Fajerabend
kae da su naune istine jedna od mnogih vr-
sta predrasuda, drutvenjaci se osjeaju ugro-
eni idejom da e, naprimjer, neurologija ili
socio biologija zamijeniti njihove discipline.
Ti su strahovi neopravdani, smatraju Sokal i
98 (In this last chapter...)
Brikmon, i zato ratove znanosti treba ostaviti
iza sebe. Umjesto dalje jalove rasprave oko toga,
oni predlau da se vidi kakve je lekcije mogue
izvui iz tekstova koje su oni kroz cijelu knjigu
analizirali, a u vezi s odnosom izmeu prirod-
nih i drutvenih nauka.
1. Dobra je ideja znati o emu se govori
Treba izbjegavati proizvoljne sudove. Iako
se to ini samorazumljivim, analiza je pokazala
da nije, i da vrlo esto ak i renomirani autori
ne znaju o emu govore.
2. Nije sve to je nejasno istovremeno i dubokoumno
Treba razlikovati kada je komplikovan jezik
posljedica sloene pojave kojom se bavi, a kada
je pokrie za njeno nerazumijevanje. I to se od-
nosi podjednako i na prirodne i na drutvene
nauke; mnogo fiziara, npr. govore kompliko-
vanije nego to je potrebno.
Tu mogu biti od pomoi dva kriterija:
Prvo, i istinski sloenu teoriju obino je
mogue objasniti jednostavnim terminima, na
osnovnom nivou, kojim se fenomenom bavi,
ta su njena glavna dostignua, koji su najjai
argumenti njoj u prilog.
Drugo, tamo gdje se pojave mogu uenjem
razumjeti, treba itaocu omoguiti da naui i
shvati, umjesto da mu se istine predoavaju kao
boije objave.
3. Nauka nije tekst
Prirodne nauke nisu puki rezervoar me-
tafora spremnih da budu iskoritene u
humanistici. Nenaunici mogu doi u
iskuenje da izdvoje iz naunih teorija
271
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
neke opte teme koje se mogu saeti u
nekoliko rijei poput neodreenost,
diskontinuum, haos, nelinearnost i
da ih onda analiziraju isto verbalno. Na-
une teorije nisu poput romana; u nauci
te rijei imaju specijalna znaenja, koja se
razlikuju malo ali sutinski od onih u sva-
kodnevnoj upotrebi, i koja se mogu razu-
mjeti samo u kompleksnoj mrei teorije i
eksperimenta. Koriste li se kao metafore
lako dovedu do besmislenog zakljuka.
99
4. Ne treba imitirati prirodne nauke
Jezik teorije vjerovatnoe ne iskljuuje jezik
determinizma, svaki je u svom domenu funk-
cionalan i prilagoen predmetu, izveden iz
njega. Nema razloga prenositi izraze iz jedne
oblasti u drugu. Naprimjer, psiholozima nije
potrebno da se pozivaju na kvantnu mehani-
ku kad tvrde da u njihovom polju posmatranje
utie na posmatrano. Takoer, ak i u fizici,
ima veoma mnogo nedovoljno razjanjenih
fenomena, pa je i to razlog da se metod pri-
rodnih nauka ne treba doslovno primjenjivati
u kompleksnim sociolokim problemima. Stoga
je sasvim legitimno pojave za koje do danas nisu
osmiljeni naini ispitivanja pokuati razumjeti
intuicijom, ili knjievno, ili na bilo koji drugi
nenauni nain.
5. Treba biti oprezan s argumentima moi
Ako humanistika eli da se okoristi ne-
porecivim uspjehom prirodnih nauka,
ne treba da direktno preuzima nauno-
99 (The natiral science...)
tehnike koncepte. Umjesto toga, mogla
bi se inspirisati najboljim od prirodno-
naunih metodolokih principa, poi-
njui s ovim: da ocijeni valjanost pre-
misa na osnovu injenica i rezonovanja
koje ih podravaju, bez obzira na line
kvalitete i drutveni status njihovih za-
govaraa ili protivnika.
100
Autori ovdje s neskrivenim uivanjem prepri-
avaju anegdotu o studentu matematike koga su
sreli u Parizu i koji je naiao na Delezovu knji-
gu Razlika i ponavljanje. Pokuao je da razumije o
emu ona govori u vezi s matematikom, a onda
odustao, zakljuivi, vjerujui da nije studirao
sedam godina uzalud, da se radi o besmislica-
ma. Sokal i Brikmon anegdotu posveuju svim
studentima, ohrabrujui ih da budu kritiniji
prema autoritetima.
6. Specifini skepticizam ne treba mijeati s radikalnim
skepticizmom
Vano je, tvrde autori, razlikovati dva tipa
kritike naunog metoda; jedan se usmjerava na
konkretne tvrdnje i ima za cilj osporiti odree-
ne teorije, dok drugi, onaj kojeg zastupa post-
strukutralizam, uglavnom ponavlja argumente
radikalnog (Hjumovog) skepticizma. Prvi je za-
nimljiv, ali takoe moe biti i pobijen, drugi se
ne moe pobiti ali je zbog toga nezanimljiv. Od
krucijalne je vanosti da se ova dva tipa ne mije-
aju. Moe se biti sumnjiav prema konkretnim
sluajevima, ali dovoditi u pitanje mogunost
logike i spoznaje putem opaanja i eksperimen-
ta jalovo je i nezanimljivo.
100 (If the human science...)
272
Re no. 83/29, 2013.
7. Dvosmislenost kao izvrdavanje
Vidjeli smo u ovoj knjizi brojne dvosmi-
slenosti koje su se mogle tumaiti na dva
razliita naina: kao tvrdnje koje su ta-
ne ali beznaajne i one koje su radikalne
ali oigledno pogrene. I drimo da su,
u mnogim sluajevima, te dvosmisleno-
sti namjerne. Zaista, one donose veliku
prednost u intelektualnim bitkama: ra-
dikalne interpretacije mogu posluiti da
se pridobiju relativno neiskusni sluaoci
ili itaoci; a ako se apsurdnost tih inter-
pretacija prokae, autor se uvijek moe
braniti da je bio pogreno shvaen, i
odstupiti u neke druge, manje kodljive
interpretacije.
101
Nakon ovih sedam lekcija Sokal i Brikmon po-
stavljaju pitanje kako smo doli dovde. Budui da su
ih u debati koja je pratila objavljivanje parodije
u asopisu Social Text esto pitali kako se post-
modernizam kao intelektualni trend razvio, oni
odgovor poinju ogradom: da je to pitanje izu-
zetno komplikovano i da pokriva razliite obla-
sti, za koje oni nisu struni, i zbog ega nemaju
konaan odgovor. Ali neke razloge i objanjenja
mogu ponuditi:
1. Zanemarivanje empirije
Ve neko vrijeme moda je denuncirati em-
pirizam, konstatuju, to ima smisla sve dok se
empirizam svodi na navodno fiksiranu praksu
izvoenja teorija iz injenica. Meutim, nauni
metod je mnogo vie od toga. Samo loi udbe-
101 (We have seen...)
nici mogu ga svesti na empirizam. Stoga, ako se
odbace kao autoriteti apriorizam ili sveti tek-
stovi, ljudima ne ostaje drugo nego se pouzdati
u iskustvo, u praktinu provjeru teorija. Teo-
rija mora poivati na dokazima da bi bila uzeta
ozbiljno, insistiraju Sokal i Brikmon, i dodaju:
U ovoj knjizi navedeni su neki primje-
ri potpunog odbacivanja empirijskog
aspekta nauke i koncentracije iskljui-
vo na jezik i teoretski formalizam. Ti
primjeri daju utisak da diskurs postaje
nauan im se i letimino uini ko-
herentnim, iako nikad nije podvrgnut
empirijskim testovima. Ili, jo gore, da
je dovoljno ubaciti matematike formule
u problem da bi se uinio napredak.
102
2. Scijentizam u socijalnim naukama
Za potrebe diskusije, autori definiu sci-
jentizam kao iluziju da pojednostavljeni ali navodno
objektivni i nauni metod moe rijeiti vrlo komplek-
sne probleme (i druge su definicije mogue). Meutim,
upozoravaju, tada vani i veliki dijelovi realno-
sti otpadaju da bi se ono to ostane uklopilo u
unaprijed zadati okvir. I dodaju:
Naalost, drutvene nauke obiluju pri-
mjerima scijentizma: mogu se navesti,
izmeu mnogih drugih, odreene struje
u kvantitativnoj sociologiji, neoklasinoj
ekonomiji, bihejviorizmu, psihoanalizi
i marksizmu. esto se dogaa da ljudi
ponu s nekim skupom ideja validnih u
jednom podruju, a onda, umjesto da
102 (Some of the texts...)
273
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
ih testiraju i proiste, oni ih nerezonski
primjenjuju u drugom.
103
Zanemarivanje iskustvenog u kombi-
naciji sa scijentistikim dogmatizmom
vodi u najgoru akribinost, kakvu smo
preesto vidjeli u mnogim primjerima. I
dalje, u neku vrstu obeshrabrenosti; jer
ako takvo stalno uproavanje ne daje
rezultate, onda nita ne daje rezultate,
cjelokupno znanje je nemogue ili je
uvijek subjektivno itd. I sve tako polako
od ozraja 60-ih i 70-ih pa do postmo-
dernizma. Ali to je zasnovano na pogre-
no prepoznatom izvoru problema.
104
Aktuelni avatar scijentizma je, prema njihovom
miljenju, paradoksalno, strogi program u so-
ciologiji nauke, koji u praksi nastoji napraviti
vrlinu od (oite) mane: nije mana nesposob-
nost da se prati racionalnost prirodnih nauka,
nego je vrlina izjednaiti ih sa scijentizmom da
bi se kao takve mogle odbaciti. Sokal i Brik-
mon, naravno, dre drugo stajalite:
Vjerujemo da je nauno stajalite, shva-
eno veoma iroko s potovanjem
prema jasnoi i logikoj koherentnosti
teorije, i s njenim odmjeravanjem pre-
ma empirijskim dokazima podjedna-
ko vano i u socijalnim i u prirodnim
naukama; to vai (posebno) za trenutno
dominantne trendove u ekonomiji, so-
ciologiji i psihologiji. Problemi kojima
103 (Sadly, exemples...)
104 (All knowledge...)
se one bave su izuzetno sloeni, a dokazi
na kojima njihove teorije stoje esto su
vrlo slabi.
105
3. Reputacija prirodnih nauka
Reputacija prirodnih nauka, smatraju So-
kal i Brikmon, velika je zbog uspjeha koji one
ostvaruju. Istina je i da sami prirodnjaci to ne-
kad zloupotrebljavaju, ponaajui se superior-
no. A posebno je po nauku razarajua tenja
marketinga da pretjeruje u znaaju inovacija.
Ima mnogo razloga za distorziju slike o naunoj
aktivnosti. Ali, upozoravaju oni,
moglo bi biti poniavajue za filozofe,
psihologe i sociologe nagovijestiti im da
su moda nemoni pred naunicima i
da su zato zloupotrebe kojima pribje-
gavaju, pokazane u ovoj knjizi, na neki
nain neizbjene. Oigledno je da niko,
a pogotovo ne naunici, nije tjerao De-
leza ili Lakana da piu to to su pisali.
Savreno se moe biti psiholog ili filozof
i raspravljati o prirodnim naukama sa
poznavanjem onoga o emu se govori,
ili ne govoriti o tome i koncentrisati se
na druge stvari.
106
4. Prirodni relativizam drutvenih nauka
U odreenim granama drutvenih na-
uka, najvie u antropologiji, odreeno
relativistiko stanovite je metodolo-
ki prirodno, pogotovo kad se studiraju
105 (We belive that scientific...)
106 (But it would be demeaning...)
274
Re no. 83/29, 2013.
sklonosti ili obiaji: antropolog nastoji
da razumije uloge tih obiaja u datim
drutvima i teko je vidjeti ta bi postigao
uvlaenjem vlastitih estetskih naklonosti
u svoja istraivanja. Slino, kada proua-
va odreene spoznajne aspekte kulture,
poput drutvene uloge kosmolokih vje-
rovanja, antropolog u principu ne brine
o tome jesu li ona tana ili pogrena.
Meutim, ovaj razuman metodo-
loki relativizam ponekad vodi, kroz
brkanje miljenja i jezika, radikalnom
kognitivnom relativizmu; konkretno,
zahtjevu da se tvrdnje o injenicama
bilo da se radi o tradicionalnim mito-
vima ili savremenim naunim teorijama
mogu smatrati tanim ili pogrenim
samo u odnosu prema posebnoj kulturi.
Ali to je proizvod brkanja psiholokih i
drutvenih funkcija sistema miljenja sa
spoznajnom vrijednou, i ignorisanja
vrstine empirijskih dokaza koji mogu
jedan sistem pretpostaviti drugom.
107
Sokal i Brikmon daju ovdje i konkretan pri-
mjer opisane konfuzije, vezan za dvije teorije o
porijeklu sjevernoamerikih Indijanaca. Prva
je nauna, bazirana na velikom broju arheolo-
kih dokaza da su ljudi u Ameriku doli iz Azije,
prije deset ili dvadeset hiljada godina. Druga
se poziva na veliki broj indijanskih mitova po
kojima su Indijanci oduvijek tu, jo otkako su
se njihovi preci pojavili na zemlji iz podzemnog
svijeta duhova. Rezultat njihovog samjeravanja
je, prema pisanju Njujork Tajmsa, da mnogi ar-
107 (In the certain branches...)
heolozi prilaze postmodernom relativizmu pri-
hvatajui da nauka ovdje predstavlja samo jedan
od podjednako vrijednih sistema vjerovanja.
Autori ovdje upozoravaju na znaenje rijei
vrijedno. Ako ona upuuje na spoznaju, onda je
treba razlikovati od vjerovanja. Jer spoznaja se
bavi razlikovanjem tanih i pogrenih vjerova-
nja, i zbog toga ne moe biti neutralan pojam
kao vjerovanje. Dvije navedene teorije ne mogu
obje biti tane, iako dva ovjeka mogu vjerovati u
jedno ili drugo. Svako je slobodan da vjeruje da
bijelci nisu desetkovali amerike starosjedioce u
zauzimanju kontinenta, ali nae znanje, zasno-
vano na dokazima, lako bi dokazalo pogrenost
takvog uvjerenja. Zato Sokal i Brikmon nemaju
opravdanja za ovu vrstu intelektualne zbunjeno-
sti, koja ostaje slijepa za genocid. Pozicija relativi-
sta je ekstremno arogantna; ona tretira sloeno drutvo kao
monolit, zabauruje sukobe unutar njega i prihvata najvee
opskurnjake da govore u ime svih, zakljuuju oni.
5. Tradicionalna filozofija i stilske vjebe
Sokal i Brikmon nemaju nita protiv stil-
skog vjebanja, ali primjeuju:
Prije svega, u literaturi pa ak i u filozo-
fiji, stil autora ili teksta ima vanost koju
u nauci nema. Moe se uiti fizika a da se
nikad ne proitaju radovi Galileja, Njut-
na ili Ajntajna, i moe se studirati bio-
logija a da se ne proita nijedan Darvinov
redak. Bitni su injenini i teorijski ar-
gumenti koje ti autori daju, ne rijei ko-
jima se koriste. Osim toga, njihove ideje
mogu biti radikalno izmijenjene, ili ak
preokrenute tokom kasnijeg razvoja nji-
hovih disciplina. Nadalje, naunikove su
275
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
line osobine i vannauna vjerovanja ne-
bitna za ocjenu njihovih teorija. Njutnov
misticizam i njegova alhemija, naprimjer,
vane su u istoriji nauke i uopte u istoriji
ljudskog miljenja, ali ne za fiziku.
Drugi problem je u tome to se pred-
nost daje teorijama nad eksperimentima
(to je povezano sa davanjem prednosti
tekstu nad injenicama). Veza izmeu
naunih teorija i eksperimentalnih pro-
vjera esto je izuzetno sloena i neizravna.
Stoga e filozof teiti da pristupi nauka-
ma najprije kroz njihove konceptualne
aspekte (kao i mi, u stvari). Ali cijeli pro-
blem proizlazi iz injenice da, ukoliko se
ne uzme u obzir empirijski aspekt, tada
nauni diskurs zaista postaje nita vie
nego mit ili narativ, poput ostalih.
108
Osvrt na ulogu politike u sabotai naunog pogleda
na svijet oni poinju citirajui Brehta:
Nismo mi gospodari stvari, ini se, nego stvari go-
spodare nama. Ali to je samo stoga to neki ljudi
upotrebljavaju stvari na nain da gospodare dru-
gima. Mi moemo biti osloboeni prirodnih sila
samo kad se oslobodimo ljudskih. Nae poznavanje
prirode mora biti dopunjeno znanjem o ljudskom
drutvu, ukoliko elimo da koristimo nae znanje o
prirodi na ljudski nain.
109
Poeci postmodernizma, nastavljaju, nisu isto intelektu-
alni. I filozofski relativizam i radovi ovdje citira-
nih autora u vezi su, smatraju oni, s politikim
tendencijama koje su lijeve i progresivne, ili
sebe tako nazivaju. I sami vie puta pomenuti
ratovi nauka esto su vieni kao politiki su-
kob naprednjaka i konzervativaca:
Svakako, postoji duga antiracionalistika
tradicija na desnici, ali ono to je novina
i to je udno u vezi s postmodernizmom
jeste da je on, kao antiracionalistiki
oblik miljenja, zaveo dio ljevice. Poku-
ali smo ovdje analizirati kako ta karika
u sociologiji nastaje i objasniti zato je
ona odgovorna, po naem miljenju, za
brojne pojmovne zbrke. Ograniili smo
se uglavnom na Sjedinjene Drave, gdje
je veza izmeu postmodernizma i nekih
tendencija na ljevici osobito jasna. [...]
Postojanje veze izmeu postmodernizma
i ljevice ini, na prvi pogled, ozbiljan
paradoks. Veinom se ljevica posljed-
nja dva vijeka poistovjeivala s naukom
protiv mranjatva, vjerujui da su ra-
cionalno miljenje i neustraive analize
objektivnog svijeta (i prirodnog i dru-
tvenog) britko oruje za borbu protiv
mistifikacija monika pored toga to
su ovjeku vrijednost po sebi. Meutim,
vie od dvije decenije unazad, veliki
broj progresivnih ili lijevih profesora
humanistike i sociologije (ali skoro bez
ikoga iz prirodnih nauka, neovisno o
njihovim politikim uvjerenjima) okre-
nuo se od nasljea prosvjetiteljstva i
poduprto francuskom uvoznom robom,
108 (First of all, the author...)
109 (Its not we who...) Bertold Brecht, The mesingkauf dialoges, London 1965, preveo N. V.
276
Re no. 83/29, 2013.
poput dekonstrukcije, jednako kao i do-
mae uzgojenim doktrinama kakva je fe-
ministika epistemologija prigrlio ovu
ili onu verziju epistemolokog relativi-
zma. Na cilj je da razumijemo uzroke
ovog istorijskog preokreta. Izdvojiemo
tri tipa intelektualnih izvora vezanih za
pojavu postmodernizma na ljevici.
110
1. Novi drutveni pokreti
Sokal i Brikmon u ezdesetim i sedamde-
setim godinama dvadesetog vijeka prepoznaju
pojavu nekoliko lijevih drutvenih pokreta (cr-
naki, feministiki, gej, izmeu ostalih) koji
ustaju protiv onih oblika represije protiv kojih
je do tada bila tradicionalna politika ljevica.
Svi su oni, manje ili vie, prihvatili postmoder-
nizam kao filozofiju koja najvie odgovara nji-
hovim tenjama. Autori tu postavljaju dva pita-
nja: prvo, postoji li logika veza, u oba smjera,
izmeu tih pokreta i postmodernizma; drugo,
koliko su jako pripadnici tih pokreta prigrlili
postmodernizam, i s kojim razlozima.
Sokal i Brikmon objanjavaju pomenuti za-
grljaj razoaranjem ljudi u marksizam, i druge
glasove tradicionalne ljevice, koje su batinile
nasljee prosvjetiteljstva i racionalizma. Nau-
ka i racionalnost su odbaene, smatraju oni,
u paketu s neuspjelim marksizmom. Ali tu se
radi, upozoravaju, o konceptualnoj greki, koju
je poinio i marksizam:
U sutini, konkretne socioloke teorije ne
mogu se nikada dedukovati iz apstraktne
filozofske eme; i obrnuto, ne postoji je-
dinstvena filozofska pozicija kompatibil-
na sa datim sociopolitikim programom.
Konkretnije, kako je Bertran Rasel pri-
mijetio davno prije, nema logike veze iz-
meu filozofskog materijalizma i marksi-
stikog historijskog materijalizma.
111
Socioloka veza izmeu postmodernizma i no-
vih drutvenih pokreta je izuzetno kompliko-
vana, i vano je prije svega voditi rauna o ra-
zlikovanju struja koje ine postmodernizam,
jer su veze meu njima logiki prilino slabe.
Da bi se razumio njihov odnos prema nauci,
potrebno je unutar svake analizirati ulogu koju
su aktivisti i teoretiari imali. Taj posao, koji
zahtijeva empirijsko istraivanje, Sokal i Brik-
mon ostavljaju sociolozima, a oni sami iznose
pretpostavku da sklonost novih drutvenih po-
kreta postmodernizmu postoji uglavnom kroz
akademsko djelovanje i da je slabija nego to to
i tradicionalna desnica i postmoderna ljevica
generalno prikazuju.
2. Politiko obeshrabrenje
Drugi izvor postmodernih ideja autori
Intelektualnih pozera vide u dezorijentisanosti na
ljevici, to je situacija kakva se ukazuje prvi
put u istoriji; komunistiki reimi su pali, nabrajaju
110 (Of course, there is also...; The existence...)
111 (In fact, concrete...) Dalje citiraju Rasela: Bitno je shvatiti da se politike teorije i podravaju i
osporavaju iz sasvim irelevantnih razloga jer se argumenti teorijske filozofije koriste da odrede pitanja
koja zavise od konkretnih injenica ljudske prirode. Mijeanje kodi i filozofiji i politici, i zato je vano
da se ono izbjegne.
277
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
oni, socijaldemokratske partije prihvataju neoliberalne
politike, pokret Treeg svijeta ne moe se nadati istovremeno
i nezavisnosti i autonomiji. Nikad prije ideje pravde i jed-
nakosti nisu bile toliko utopijske. Bez ulaenja u razloge, to
je stanje nalo svoj izraz i u postmodernizmu.
Kao ilustraciju za ove tvrdnje citiraju om-
skog, koji je opisao svoj razgovo sa studentima
u Egiptu:
Umjesto da me podstaknu da govorim o detaljima
amerike politike na Bliskom istoku, gdje oni ive,
to je valjda suvie nezanimljivo i prljavo, oni su
eljeli da znaju kako moderna lingvistika predvia
novu paradigmu za diskurs o meunarodnim odno-
sima koji e istisnuti poststrukturalistiki tekst. To ih
je zaista fasciniralo. A ne ta im se planira u zapi-
snicima izraelskog kabineta. Deprimirajue.
112
Ovako e ostaci ljevice zakucati zadnji avao u lijes ide-
ja pravde i napretka, dodaju Sokal i Brikmon. Mi
skromno predlaemo da se ostavi malo zraka, u nadi da e
jednog dana leevi ustati.
3. Nauka kao laka meta
U atmosferi opte obeshrabrenosti inilo se
primamljivim napasti neto to se ini kao da
ima mo a to je istovremeno slabo da se brani.
Nauka je ispunila te uslove, i u tome Brikmon
i Sokal djelimino vide razloge za napad.
U namjeri da analiziramo te napade,
iznimno je vano razlikovati najmanje
etiri znaenja rijei nauka: intelek-
tualno nastojanje usmjereno racional-
nom razumijevanju svijeta; zbir pri-
hvaenih teorijskih i eksperimentalnih
ideja; drutvena grupa sa posebnim
obiajima, institucijama i vezama pre-
ma iroj zajednici; i najzad, primije-
njena nauka i tehnologija (s kojom se
nauka esto brka). Preesto se valjane
kritike nauke u jednom od ovih znae-
nja uzimaju kao argument protiv nauke
u drugom.
113
Nesumnjivo je da je nauka, kao drutvena in-
stitucija, povezana s politikom, vojnom i eko-
nomskom moi i da je uloga naunika tu esto
opaka. Istina je, takoe, i da tehnologija daje
razliite rezultate, ponekad razarajue. I svaka-
ko da je nauka kao skup znanja pogreiva, a da
su greke naunika vezane ponekad za razliite
vrste drutvenih, politikih, filozofskih i reli-
gioznih predrasuda. Autori vide korisnim sve
prigovore u ovom smislu:
Kritike nauke viene kao skup znanja
barem one koje su najuvjerljivije slije-
de, generalno, standardnu shemu: prvo
se pokae, koristei standardne naune
argumente, zato je dato istraivanje
manjkavo u odnosu na postojei kanon;
zatim, i samo tada, pokua se objasniti
kako istraivaeve drutvene predrasude
(koje mogu biti i nesvjesne) dovode do
naruavanja tog kanona. Moe se skoiti
112 (For exemple, rather...) Keeping the Rabble in Line: Interviews with David Barsamian, Monroe,
Maine: Common Courage Press, 1994.
113 (In order to analyse...)
278
Re no. 83/29, 2013.
odmah na drugi korak, ali kritika tada
gubi mnogo od svoje snage. Naalost,
neke kritike idu preko napada na najgo-
re aspekte nauke (militarizam, seksizam)
i atakuju na najbolje: na pokuaj da se
racionalno razumije svijet, i na nauni
metod, shvaen iroko kao potovanje
prema empirijskim dokazima i logici.
114
Sokal i Brikmon upozoravaju da ovaj napad na
nauku i racionalizam nije naivan; on nalazi
mnogo saveznika, a na kraju pomae centrima
moi koje se zapravo htjelo oslabiti. Time se
moe objasniti motivacija onih koji se protive
postmodernizmu. Mnoge, prosto, iritira arogancija i
praznoslovlje postmodernog diskursa i spektakl intelektualne
zajednice u kojoj svako ponavlja reenice koje niko ne razu-
mije, priznaju oni, ne krijui da i sami dijele tu
iritiranost. Ali reakcije na Sokalovu podvalu poka-
zuju da i postmodernizam ima manje zabavnu
stranu. Njujork Tajms je, naprimjer, predstavio
cijeli sluaj kao sukob tradicionalista koji vje-
ruju u objektivnost barem kao cilj, i ljeviara,
koji to negiraju. Oigledno je stvar kompleksnija: niti
svi na ljevici odbijaju postignua objektivnosti (ma kako bila
nesavrena) niti postoji jednostavna logika veza izmeu po-
litikih i epistemolokih gledita.

Zato je ovo (to ovom knjigom nastoje) vano,

retoriki se pitaju Sokal i Brikmon.
Zato troiti toliko vremena izlaui ove
zloupotrebe? Da li postmodernisti pred-
114 (In particular...)
stavljaju stvarnu opasnost? Svakako ne za
prirodne nauke, barem ne za sada. Pro-
blem pred kojim su prirodne nauke da-
nas tie se finansiranja istraivanja, i po-
sebna je prijetnja naunoj objektivnosti
kad se javni fondovi sve vie zamjenjuju
privatnim sponzorstvima. Ali postmo-
dernizam nema nita s tim. Prije e biti
da drutvene nauke trpe kada pomodne
gluposti i igre rijeima zamijene kritike
i stroge analize drutvene stvarnosti.
Postmodernizam ima tri principijel-
no negativna efekta: gubljenje vremena
u humanistikim naukama, konfuzija u
kulturi koja favorizuje zaglupljivanje i
slabljenje politike ljevice.
115
Ne moe se napredovati u istraivanjima, ni u
prirodnim niti u drutvenim naukama, bazira-
jui se na konceptualnoj konfuziji i radikalnom
odvajanju od empirijskih dokaza, jo jednom
ponavljaju autori Intelektualnih pozera. ta je jo
gore, po njihovom miljenju, to je povratni efekt koji
naputanje jasnog miljenja i pisanja ima na obrazovanje i
kulturu.
Studenti ue da ponavljaju stvari koje
samo djelimino razumiju. Mogu, ako
su sreni, napraviti ak i akademsku
kari jeru samo ako su eksperti u manipu-
laciji strunim argonom. Na kraju, je-
dan od nas je pokazao da samo nakon
tri mjeseca studija moe objaviti tekst u
najprestinijem asopisu.
116
115 (Why spend...)
116 (What is worse...)
279
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Autori ovdje misle na Sokalovu podvalu. Ne bez
zadovoljstva navode komentar Katje Polit, da je
Sokalova komedija pokazala kako postmodernisti uistinu ne
razumiju jedni druge i kako skau od jednog poznatog ime-
na do drugog kao abe preko mranog ribnjaka po listovima
lokvanja.
117
Mlitav odnos prema naunoj strogoi
koja se moe pronai kod Lakana, Kri-
steve, Bodrijara i Deleza imao je neospo-
ran uspjeh u Francuskoj sedamdesetih.
Taj nain miljenja rairio se uglavnom
na englesko govorno podruje osamde-
setih i devedesetih. Obratno, spoznajni
relativizam razvio se na engleskom go-
vornom podruju sedamdesetih i preao
kasnije u Francusku.
Ova dva shvatanja su, naravno, kon-
ceptualno razliita; jedno moe biti pri-
hvaeno bez drugog. Meutim, ona su
indirektno povezana; ako sve, ili skoro
sve moe biti itano kao sadraj nau-
nog diskursa, zato bi onda iko nauku
uzimao za ozbiljno kao objektivan iskaz
o svijetu. Obratno, ako se prihvati re-
lativistika filozofija, onda proizvoljni
komentari naunih teorija postaju le-
gitimni. Relativizam i aljkavost se na taj
nain uzajamno podravaju.
Ali najozbiljnije kulturoloke poslje-
dice relativizma dolaze od njegove pri-
mjene u drutvenim naukama. Britanski
istoriar Erik Hobsbom je to elokventno
razobliio: uspon postmoderne intelektual-
ne mode na zapadnim univerzitetima, posebno na
odsjecima za knjievnost i antropologiju, uzroko-
vao je da su sve injenice koje potvruju objektivnu
stvarnost postale intelektualne konstrukcije. Ukrat-
ko, nema jasne razlike izmeu injenica i fikcije. Ali
ona postoji, i za istoriare, ak i za najmilitantnije
antipozitiviste meu nama, sposobnost da ih razli-
kujemo apsolutno je fundamentalna.
118
Sokal i Brikmon istiu Hobsbomove napore da
pokae kako strog naunoistorijski rad moe
odbiti fikcije reakcionarnog nacionalizma. U
vrijeme enormnog irenja predrasuda, mra-
njatva i nacionalizma, koje ivimo, neodgo-
vorno je, smatraju oni, nasrtati na ono to je
dugo vremena bilo sredstvo odbrane od njih,
konkretno na racionalistiko vienje svijeta.
Nesumnjivo je da to nije bila namjera postmo-
dernista, da navijaju za opskurantizam, ali je
injenica da je to posljedica njihovog pristu-
pa. Na kraju, za sve koji se poistovjeuju s poli-
tikom ljevicom (a ova dvojica autora tu vide i
sebe) postmodernizam ima specifine negativne posljedice.
117 U Katha Pollitt, Promolotov coctail, The Nation, 10 jun. Katja Polit je amerika
feministica, pjesnikinja, esejistica i kritiarka. Autorica je, izmeu ostalog, uticaj-
ne kolumne Predmet debate u pomenutom asopisu. Privukla je panju svojim
odbijanjem da izvjesi ameriku zastavu nakon 11. septembra, obrazlaui odluku
stavom da su zastave kompromitovane, i da svijetu treba drugaija simbolika, koja
e afirmisati inteligenciju, pravdu i jednakost.
118 (The lackadaisical...) Citat iz Eric Hobsbawm, New York Review of Books, 16. decembar
1993.
280
Re no. 83/29, 2013.
Prije svega, ekstremno fokusiranje na
jezik i elitizam vezan za upotrebu pre-
tencioznog argona doprinio je zatva-
ranju intelektualaca u sterilne debate
izolirajui ih od drutvenih pokreta koji
se dogaaju izvan njihovih kula od slo-
novae. Kada napredni studenti stignu u
amerike kampuse i ue da je najradikal-
nija ideja (ak politiki) prihvatiti teme-
ljito skeptian stav i zagnjuriti se sasvim
u tekstualne analize, njihova energija
koja bi mogla biti plodno iskoritena u
istraivanjima i organizovanju proer-
dana je. A drugo, tvrdokornost zbrka-
nih ideja i nejasnih diskursa na jednom
dijelu ljevice moe dovesti do toga da se
cjelokupna ljevica diskreditira; a desnica
nee propustiti da demagoki iskoristi tu
priliku.
119
Ali najvei problem je, upozoravaju Sokal i
Brikmon, taj to je svaka konstruktivna kritika,
koja bi mogla angaovati potencijalne ljeviare,
ili ponovo motivisati one koji sada stoje zbu-
njeni, nemogua, ukoliko se prihvate temeljne
pretpostavke subjektivizma.
Ako su svi diskursi podjednako prie
ili naracije, i nijedna nije objektivnija
ili istinitija od druge, tada se mora pri-
hvatiti da su najgore seksistike ili rasne
predrasude i najreakcionarnije socio-
ekonomske teorije jednako vrijedne,
barem kao opis ili analiza realnog svijeta
(pod pretpostavkom da uopte prihva-
119 (Finally, for all...)
tamo postojanje realnog svijeta). Jasno,
relativizam je ekstremno slab temelj da
bi se na njemu gradila kritika postojeih
socijalnih ureenja.
Ako intelektualci, posebno oni na
ljevici, ele da daju pozitivan doprinos
razvoju drutva, oni to mogu initi tako
da prije svega razjanjavaju preovlau-
jue ideje i demistificiraju dominantne
diskurse, a ne tako to e im dodavati
vlastite mistifikacije. Nain miljenja
ne postaje kritiki tako to se ta etiketa
prosto priije sebi, nego prema svojstvi-
ma svog sadraja.
120
ta dalje, pitaju se Sokal i Brikmon, u posljed-
njem odjeljku epiloga. Odgovor poinju krat-
kim registrom prigovora, upuenih s postmo-
dernistike strane, da su oni i njima slini lijevi
konzervativci, zaostali marksisti koji nastoje
marginalizovati feminizam, gej pokrete i po-
krete za radikalno pravinu politiku.
Ovom smo knjigom, podsjeaju, branili ideju da
postoje stvari poput dokaza i da su injenice vane. Ali,
priznaju, ne mogu odgovori na sva pitanja,
pogotovo ona od vitalnog interesa, koja se tiu
budunosti, biti zasnovani samo na dokazima i
rezonovanju, pa je normalno da se ljudi pre-
putaju (manje ili vie, bolje ili gore informisa-
ni) spekulacijama. Pa e stoga, ne bez ironinih
nijansi, Sokal i Brikmon dati sebi za pravo da
spekuliu o budunosti postmodernizma:
Kao to smo vie puta naglasili, post-
modernizam je mrea ideja sa slabom
120 (If all discourses...)
281
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
logikom vezom izmeu njih koju je
teko opisati preciznije nego kao Zeit-
geist. Meutim, korijene ovog nedefini-
sanog Zeitgeista nije teko identifikovati
vraajui se u rane ezdesete: Kunovom
izazovu empirijskoj filozofiji nauke,
Fukoovoj kritici humanistike filozofi-
je istorije, razoaranju u velike projekte
politike promjene.
Poput svih savremenih intelektual-
nih struja, postmodernizam, u svojoj
poetnoj fazi, naiao je na otpor stare
garde. Ali nove ideje imaju prednost da
mladost igra za njih, i otpor se pokazao
uzaludnim. Skoro etrdeset godina ka-
snije, revolucionari su ostarili i margi-
na je postala institucionalizovana. Ideje
koje su sadravale neke istine, ako su
bile ispravno shvaene, degenerisale su
u vulgatu koja mijea bizarne zablude sa
napuhanim banalnostima.
121
Zato kritike postmodernizma ne dolaze danas
samo od branilaca nauke, razuma i logike, i
najboljih ideja prosvjetiteljstva, nego i od onih koji
nisu ni tvrdi pozitivisti ni staromodni marksisti, ljudi koji
razumiju da se problemima moe prii naukom, razumom i
tradicionalnim lijevim politikama, ali koji istovremeno vje-
ruju da kritika prethodnog moe osvijetliti budue, a ne da
vodi u gatanje iz pepela.
ta e doi nakon postmodernizma?
Polazei od osnovne lekcije nauene iz
prolosti, da je predvianje budunosti
rizino, mi moemo ovdje samo iznije-
121 (Throughout this book...)
ti strahove i nade. Jedna mogunost je
zaokret koji bi vodio nekim formama
dogmatizma, misticizma (naprimjer
njuejd) ili religioznom fundamentali-
zmu. To izgleda malo vjerovatno, poseb-
no u akademskim krugovima, ali gaenje
razuma je bilo dovoljno radikalno da
moda utre put za jo gore oblike iraci-
onalizma. U ovom sluaju intelektualni
ivot kretae se od loeg prema gorem.
Druga mogunost je da e intelektual-
ci postati bezvoljni (najmanje deceniju
ili dvije) da preduzmu korjenitu kriti-
ku postojeih drutvenih ureenja, i da
ak postanu sluganski advokati kao to
su neki francuski intelektualci uini-
li nakon 1968 ili da odstupe od po-
litikog angamana sasvim. Nae nade,
meutim, idu i drugom pravcu: pojavi
intelektualne kulture koja e biti racio-
nalistika ali ne dogmatska, sklona nau-
ci ali ne scijentistika, radoznala ali ne
neozbiljna, i politiki napredna ali ne
sektaka. Ali to je, naravno, samo nada,
a moda i samo san.
U nastavku, Sokal i Brikmon knjizi prilau do-
datke. Prvi je tekst Nadilaenje granica: prema
transformativnoj hermeneutici kvantne gravi-
tacije, o kome je ve bilo rijei. Drugi, pod
naslovom Neki komentari parodije, saima
polemiku koju je Podvala izazvala, a trei, naslo-
vljen kao Nadilaenje granica: pogovor, vraa
itaoca na poetak; na motive iz kojih je knjiga
nastala, kao promiljen i iroko argumentovan
odgovor na polemike otvorene nakon objavlji-
vanja Podvale.
282
Re no. 83/29, 2013.
Uz iscrpnu bibliografiju to bi bio ovdje
prikazan cijeli sadraj Intelektualnih pozera.
KRITIKA AKADEMSKOG
UBLEHAENJA
Ovaj neobino dugi prikaz jedne knjige nami-
jenjen je ovdje prije svega studentima i budu-
im nastavnicima knjievnosti, iako se Sokal
i Brikmon knjievnou malo bave. Ali ovdje
iznesene primjedbe na raun postmodernisti-
kog miljenja tiu se i miljenja o knjievnosti
i naina na koje se ono akademski oblikuje. U
pogledu njihove tvrdnje studenti ue da ponavljaju
stvari koje samo djelimino razumiju. Mogu, ako su sreni,
napraviti ak i akademsku karijeru samo ako su eksperti u
manipulaciji strunim argonom savreno je svejed-
no ta je predmet spoznaje: knjievni tekst ili
naranina kora. Ono ime miljenje zasluuje
panju i eventualno potovanje nisu ni titula
mislioca ni njegova vjetina fusnotiranja i bi-
bliografisanja, nego smislenost njegovih iskaza,
jaina njegove argumentacije i znaaj njegovog
doprinosa znanju o stvarnosti kojom se bavi.
Ono to su Intelektualni pozeri pokazali za neke
tekstove postmodernista ako je tekst nerazumljiv
odlian razlog za to je njegova besmislenost ne vai
samo za svakog njihovog epigona, nego za svako
mislee bie koje se poduhvati posla razumije-
vanja i objanjavanja svijeta i odreenih pojava
u njemu.
Studenti, nadahnuti ovom knjigom, mogu
postaviti jasno pitanje: ta su u njihovoj aka-
demskoj zajednici principi racionalizma i intelektualnog
potenja, koji su (ili bi trebali biti) uobiajeni u akademskim
disciplinama, ko ih, kako i gdje zastupa, u pre-
davanjima, tekstovima, knjigama i u javnom
djelovanju?
Sokal i Brikmon nisu imali namjeru sastaviti
desetotomnu enciklopediju nonsensa od Platona do danas;
izabrali su odreene autore prije svega zbog njihove
zloupotrebe naune terminologije, odnosno zbog naina na
koji koriste prirodne nauke u svojim filozofskim spekulaci-
jama. Ali to ne znai da se pitanje o zloupotrebi
moe postaviti samo u vezi s terminima prirod-
nih nauka. ak je moda i vanije, s obzirom
na epidemiju iracionalizma u akademskom mi-
ljenju, slino pitanje postaviti u vezi sa zlou-
potrebom jezika uopte. A u tom smislu uzeti
ozbiljno tvrdnju dvojice fiziara da se metafora
koristi da razjasni nepoznat koncept dovodei ga u vezu s
neim poznatijim. Ne obratno.
Takoer, njihovo zapaanje analogije iz-
meu dobro potkrijepljenih i utvrenih teorija u prirodnim
naukama i teorija suvie nejasnih da bi se mogle empirijski
provjeriti (npr. lakanovske psihoanalize) slue samo tome
da prikriju slabosti potonjih sasvim se dobro moe
prenijeti i na naune radove o knjievnosti: u
smislu da analogija ne moe zamijeniti logiku
u strukturi teksta iji zakljuak pretenduje da
bude uvjerljiv i pouzdan odgovor na poetno
postavljeno pitanje.
I uopte, kada se o knjievnosti govori unu-
tar naunog diskursa (dakle na univerzitetima
i institutima) dobro je znati ta sve rije nauka
podrazumijeva. A tu opet Sokal i Brikmon pri-
skau studentu u pomo: iznimno je vano razlikovati
najmanje etiri znaenja rijei nauka: intelektualno na-
stojanje usmjereno racionalnom razumijevanju svijeta; zbir
prihvaenih teorijskih i eksperimentalnih ideja; drutvena
grupa sa posebnim obiajima, institucijama i vezama prema
iroj zajednici; i najzad, primijenjena nauka i tehnologija (s
kojom se nauka esto brka). Preesto se valjane kritike na-
uke u jednom od ovih znaenja uzimaju kao argument protiv
nauke u drugom. S ovom uputom na umu student
283
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
moe lako uhvatiti intelektualnog pozera koji
ma nipulie ovim znaenjima, uivajui zdravo-
razumski mnogostruke akademske privilegije,
istovremeno se podsmijevajui zdravom razu-
mu kao sredstvu spoznaje.
Ali u knjievnoj nauci, kao i u fizici, iz-
bor je jasan i jednostavan: nauni se stav moe
izrei i/ili prihvatiti kad su dokazi toliko jaki
da bi odbacivanje bilo nerazumno; ili se moe
za kljuiti da dokaza njemu u prilog nema do-
voljno i uzdrati se od nametanja/prihvatanja
stava; i nastaviti istraivanje.
U vezi s ovim student moe posumnjati u
sliku svijeta vienog dioptrijom solipsizma i
radikalnog skepticizma. Istovremeno, Sokal i
Brikmon ne misle da ne treba biti skeptian u
odnosu na konkretne argumente: mi mislimo da
su dobro razvijene naune teorije u pravilu podrane dobrim
argumentima, ali da racionalnost tih argumenata mora biti
analizirana od sluaja do sluaja. Ili drugaije: sama
injenica da se neka ideja ne moe pobiti ne implicira posto-
janje ijednog razloga da se vjeruje da je istinita. Tvrdnje
o knjievnim tekstovima mogu se provjeriti kao
i tvrdnje o bilo emu drugom, induktivno i de-
duktivno; intelektualni pozeri nastojae da taj
posao oteaju ili onemogue.
U vezi s relativizmom u obrazovanju, Sokal
i Brikmon upozoravaju da je pedagogija koja ne
razlikuje vjerovanja od injenica neetina i obes-
hrabrujua za kritiku svijest uenika. Ispitujui preovlau-
jue pretpostavke drugih ljudi jednako kao i nae sutin-
ski je bitno imati na umu da se moe biti u krivu; da postoje
fakti nezavisni od naih izjava, i da poreenjem tih fakata
(onoliko koliko smo ih utvrdili) nae izjave mogu biti vred-
novane. Treba li dokazivati da i u knjievnosti, i
u vezi s njom, postoje fakti nezavisni od naih
izjava? I da shodno tome tumaenja knjievnih
djela, recimo, mogu biti vrednovana, uprkos
strategiji koju Sokal i Brikmon nazivaju ni/ni, a
kojom se slue intelektualni ublehai kad bra-
ne besmislenost i nekorisnost svojih naunih
radova. Naprotiv, zato naune tekstove o knji-
evnosti ne bismo vrednovali i kao nauku, i kao
filozofiju, i kao poeziju? I zato u tom poslu
ne bismo prokazivali ono to Sokal i Brikmon
nalaze u tekstovima postmodernistikih autora,
ali to je uistinu karakteristika svakog intelektu-
alnog ublehaenja fascinaciju nejasnim govorenjem,
epistemoloki relativizam povezan s generalnim skepticizmom
prema modernoj nauci; pretjeran interes za lina uvjerenja
nezavisno od toga jesu li tana ili pogrena; i isticanje govora
i jezika kao suprotnih injenicama na koje se oni odnose (ili,
jo gore, odbijanje ideje da injenice uopte postoje ili da se
na njih moe upuivati).
U tom smislu njihovi savjeti mogu biti od
ve like koristi studentu koji ne planira graditi
aka demsku karijeru na vjetini manipulisanja strunim ar-
gonom:
1. Dobra je ideja znati o emu se govori;
2. Nije sve to je nejasno istovremeno i du-
bokoumno;
3. Nauka nije tekst;
4. Ne treba imitirati prirodne nauke;
5. Treba biti oprezan s argumentima moi;
6. Specifini skepticizam ne treba mijeati
s radikalnim skepticizmom;
7. Dvosmislenost treba itati kao izvrdava-
nje.
Ukoliko taj student, kao mislee bie, a ohrabren
ovom knjigom, odbije prihvatiti temeljito skeptian stav
i zagnjuriti se sasvim u tekstualne analize, tada ostaje iva
nada da energija koja moe biti plodno iskoritena u istra-
ivanjima i organizovanju nee biti proerdana.
284
Re no. 83/29, 2013.
S tom nadom preporuujem ovu knjigu panji boljih prevodilaca i kompe-
tentnijih urednika.
Na razne naine i u razliitim fazama itanja i predstavljanja Intelektualnih pozera pomogli su mi Ruica
Marjanovi, Denana Trbi, Samir Dolarevi, Sejo Jahi, Nenad Fier, Hrvoje Batini, Nadina
Grebovi i Sandra Zlotrg. Svima im se ovdje najsrdanije zahvaljujem.

red kraj dvadesetog veka, u amerikim kolama se
sa recitovanjem Zakletve na vernost deavalo neto slino
onome to se desilo dnevnom religioznom ritualu u
engleskim kolama sve vie je tonulo u zaborav, izu-
zev u nekim oblastima. Ali posle jedanaestog septembra
2001. dolo je do lavine zakonske aktivnosti na dravnim
i lokalnim nivoima, koja je inisistirala da kole treba svo-
jim uenicima da usauju patriotizam. Zahtev da deca
recituju Zakletvu na vernost na poetku svakog kolskog
dana iroko je prihvaen. Na srednjokolskom nivou ta-
koe je uobiajeno da se zahteva dnevni ritual patriotske
odanosti koji su kole slobodne same da interpretiraju.
Jedna interpretacije zahteva zakletvu; ostale ukljuuju i-
tanje patriotske pesme preko kolskog razglasa i putanje
nacionalne himne u razliitim izvedbama svaki dan.
Sama zakletva ima zanimljivu istoriju. Napisao ju je
jedan hrianski socijalista Frensis Belami 1892. godi-
ne, povodom proslave etristote godinjice Kolumbovog
dolaska u Ameriku. Njegova namera je bila da deca tu
zakletvu recituju u koli, i da se tako stvori ona vrsta na-
cionalnog jedinstva koju je Belami video kao preduslov za
socijalistiku plansku ekonomiju. Kongres ju je usvojio
tek 1942, kada je Amerika ula u Drugi svetski rat. Rei
pod Bogom uvedene su tek 1954: to je bila makarti-
stika mera koja je trebalo da razdvoji Ameriku od bez-
bonog komunizma.
Recitovanje Zakletve zaravo se ne moe zahteva-
ti. kole po zakonu moraju da dozvole uenicima da se
suzdre od recitovanja Zakletve sa svojim drugovima iz
razreda. Meutim, naroito u sluaju mlae dece, to je
teko sprovesti u delo, i zahteva podrku roditelja i tole-
ranciju nastavnika. kole se razlikuju po spremnosti sa
kojom ohrabruju ake da trae izuzimanje iz tog ina.
Razmotrimo verovatnu razliku u posledicama izmeu
sledee dve najave (obe preuzete iz pravih kola):
TREBA LI KOLE
DA PODUAVAJU
PATRIOTIZMU?
HARI BRIGHAUS
P
S en gle skog pre veo Rastislav Dini
286
Re no. 83/29, 2013.
1) Sada emo da recitujemo Zakletvu na vernost. Mo-
ete se suzdrati. A sad ustajte i recitujte Zakletvu!
2) Sada emo da recitujemo Zakletvu na vernost.
Amerika ceni slobodu, i vae je ustavno pravo da se suzdrite
od recitovanja ove Zakletve. Sada, molim, neka oni meu
vama koji ele da recituju Zakletvu, ustanu.
Zastupnici usaivanja patriotizma ne staju uvek
na predlaganju formalnih recitacija. Ranih deve-
desetih, eskalirala je nacionalna debata oko stan-
da rda koje treba zahtevati u predavanju istorije u
javnim kolama. Dokument koji su pot pisali Geri
Ne i drugi istaknuti istoriari, i koji je podrala
i Nacionalna fondacija za humanistiku (NFH),
predlagao je novi skup istorijskih standarda. Me-
utim, to je kritikovala Lin ejni, republikanska
predsednica NFH-a, zato to se nije ukazala do-
voljna panja aktivnostima velikih Amerikanaca:
Brojei koliko se puta u ovom dokumen-
tu pominju razliite teme, doli smo do
nekih indikativnih rezultata. Jedna od
najee pominjanih tema, sa 19 refe-
renci, jesu Makarti i makartizam. Ni
Kju Klaks Klan nije daleko sa 17. to se
tie individua, Herijet Tabman, Afroa-
merikanka koja je pomagala u spasavanju
robova podzemnom eleznicom, pomi-
nje se est puta. Dva bela mukarca koji
su bili njeni savremenici Julisis Grant i
Robert I. Li pominju se jednom, odno-
sno nijednom. Aleksandar Grejem Bel,
Tomas Edison, Albert Ajntajn, Donas
Salk i braa Rajt uopte se ne pojavljuju.
1
U osnovi kritike Lin ejni nalazi se strah da
ona vrsta istorije koju ti standardi preporuu-
ju nee jaati vezanost za naciju; u stvari, ejni
brine da e ta istorija uiniti upravo suprotno:
Autori poklanjaju svoje najiskrenije di-
vljenje ljudima, mestima i dogaajima koji
su politiki korektni. Prva era Tri sveta
se susreu (poeci do 1620) pokriva dru-
tva u Amerikama, zapadnoj Evropi i ju-
noj Africi koja su poela bitno da se sreu
tek posle 1450. Kako bi razumeli zapadnu
Afriku, uenici se podstiu da analiziraju
dostignua i veliinu dvora Mansa Muse,
te drutvene obiaje i bogatstvo kraljevstva
Mali.
Takva glorifikujua proza je retka kada
se dokument dotakne same amerike isto-
rije. U kontekstu SAD, bogatstvo kakvim je
raspolagao Mansa Musa ne smatra se ne-
im dobrim. Kada se doe do teme o Do-
nu D. Rokfeleru, uenicima se predlae da
odre suenje na kojem e mu se suditi za
svesno i voljno uestvovanje u neetinim
i nemoralnim poslovnim praksama osmi-
ljenim tako da podriju tradicije otvorene
konkurencije, s ciljem sticanja line dobiti
i u direktnoj suprotnosti sa javnim dobro-
m.
2
Neov promiljen odgovor na ovu kritiku je
zanimljiv, i otkriva da oko sutinskog pitanja
poduavanja dece patriotizmu u velikoj meri
postoji slaganje. On kae:
1 Lynne Cheney, The End of History, Wall Street Journal, 20 oktobar 1994, str. A 22.
2 Ibid.
287
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Rasprava se u stvari odvija izmeu dve vizi-
je patriotske istorije. S jedne strane su oni
koji veruju da e mladi ljudi voleti i braniti
SAD ako je vide kao nadmonu nad dru-
gim nacijama i gledaju na njena povremena
posrtanja kao na kratke pauze ili zaobila-
zne puteve u kontinuiranom bujanju slo-
bode, kapitalizma i mogunosti... S druge
strane su istoriari koji smatraju da se amor
patriae neguje tako to se ne odvraa pogled
od prolosti, kakva god da je ona. Samo se
tim jasnim pogledom moe izbei cinizam
kojem vodi ueerena istorija, kada mladi
dou u izvesne godine i shvate da su ih nji-
hovi profesori lagali.
3
Zaista, ako pogledate udbenike istorije SAD
koji se nalaze u irokoj upotrebi, prepoznaete
brojna mesta na kojima autori promoviu naci-
onalno oseanje umesto da objektivno prezen-
tuju i analiziraju informacije. esta je upotreba
rei mi, na, i slinih, kojima se italac i
autor identifikuju sa njihovim, neretko odavno
mrtvim, zemljacima. Isto je i sa prepoznava-
njem Amerike ili nacije kao intencionalnog
delatnika. Isto je, konano, i sa moralizirajuim
komentarima o motivima i karakterima pojedi-
nih aktera u prolosti. Evo samo nekih primera
iz najbolje prodavanog srednjokoskog udbe-
nika istorije SAD (svi kurzivi su moji):
4
1) Objanjavajui ulazak SAD u Prvi svetski
rat:
Mnoge Amerikance, ukljuujui i pred-
sednika, privukla je britanskoj borbi neka
mona, nevidljiva sila. Mi smo govorili en-
gleski... nai zakoni i obiaji bili su izgraeni
na engleskim temeljima. Mi smo se borili u
amerikoj revoluciji kako bismo ouvali naa
prava kao Engleza. (str. 208)
2) Objanjavajui razvoj Crvene panike:
Manija tih vremena potrajae sve do posle rata.
Virus lova na vetice i superpatriotizma nije bilo
lako izleiti (str. 221). I kasnije, tokom ma-
kartizma: Moral u dravnoj slubi je potonuo
najnie u naoj istoriji (str. 375-376). General
Daglas Mekartur, bio je pravi ameriki heroj, ali,
u njegovom sukobu sa Trumanom oko Koreje,
sve vei broj Amerikanaca je uviao da Tru-
man ima pravo (str. 366).
3) U delu o pokretu za graanska prava,
Roza Parks je opisana kao umorna crna kroja-
ica, dok je Martin Luter King bio prirodni
voe, Amerikanac do sri i odgovorio je na segrega-
ciju sa indignacijom i tugom, ali ne i ljutnjom.
On je bio misaon ovek i hranin (str. 379).
Drugi udbenici moraliu na drugaije nai-
ne, naglaavajui razliite vrline i mane. Mogu
se ak razilaziti ne samo oko znaaja ve i oko
moralnog sadraja dogaaja. Ali postoji zapa-
njujui konsenzus oko injenice da su takvi ko-
mentari i identifikacija sa nacionalnom pro-
lou u redu.
3 Gary Nash, Charlotte Crabtree, and Ross E. Dunn, History on Trial, (New York:
Vintage Books, 2000), str. 15.
4 Daniel J. Boorstin, A History of the United States since 1861 (Needhan, Mass.: Pearson/
Prentice Hall, 2005).
288
Re no. 83/29, 2013.
Ta standardna praksa je u oiglednom
kontrastu sa nainom na koji britanski edu-
katori misle o svom poslu. Nik Tejt, bivi di-
rektor Odeljenja za kvalifikacije i kurikulum,
kae da je tokom njegovog vremena postojala
rairena sklonost da se nacionalni identitet i
patriotizam povezuju sa nacionalizmom, kse-
nofobijom i rasizmom, pa je bilo nemogue
govoriti o prva dva, a da vas odmah ne optue
za sve potonje.
5
Nastavnici istorije su bili naroito skloni da
uspostave tu vezu:
Glavni problem je u tome to su nastavnici
istorije redefinisali svoju ulogu tako da sada
snabdevaju uenike vetinama i pojmovima,
umesto da im daju narative u okviru kojih
e oni iveti svoje ivote. Engleski graanski
rat, sa ove take gledanja postaje tek veba
iz dekonstrukcije, primer suprotstavljenih
interpretacija, lekcija o tome kako baratati
dokazima a ne pre svega kljuni dogaaj u
nacionalnoj prii.
U nedavnoj anketi o gleditima evrop-
skih udruenja nastavnika istorije, Engle-
ska je bila deo male manjine koja naslee
nije smatrala bitnim, nije elela da posveti
naroitu panju nacionalnim herojima, a
ak je postavljala i pitanje da li je nacio-
nalni identitet uopte legitiman koncept u
jednom raznolikom drutvu.
6
Tim Kolins, predstavnik Konzervativne par-
tije zaduen za obrazovanje, zvuao je poput
Lin ejni kada je nedavno traio da istorija
bude obavezan predmet sve do esnaeste godi-
ne: Nita nije znaajnije za opstanak britanske
nacije od toga da njena omladina razume nae
zajedniko naslee i prirodu borbi, stranih i
domaih, koje su osigurale nae slobode.
7
Ko
je u pravu? Treba li da koristimo kolstvo, a
nastavu istorije posebno, kako bismo promo-
visali pariotizam?
Prva zagonetka kojom se treba pozabaviti je-
ste Tejtova primedba o meanju nekoliko razli-
itih pojmova. Ksenofobija i rasizam su sasvim
razliiti od patriotizma i oseanja nacionalnog
idenititeta (izbegavau termin nacionalizam
jer je njegovo znaenje znatno slabije odreeno
nego znaenje ovih drugih pojmova). Ali patri-
otizam je podloan razliitim interpretacijama.
Po nekim interpretacijama, patriota duguje
posebnu lojalnost svojim zemljacima; on bi
trebalo da stavi njih na prvo mesto kada odlu-
uje ta da uini u raznim situacijama. To moe
zvuati kao rasizam ili ksenofobija, ali nije. Pa-
triota moe savreno dobro da svede situacije u
kojima se zemljaci moraju staviti na prvo mesto
na one u kojima potrebe ili interesi strana-
ca nisu ozbiljni, ili naprosto nisu urgentniji.
Razmotrimo analogiju sa porodicom: imam
obavezu da pomognem svojoj erki oko doma-
eg zadatka, ali ne i da pomognem erki mog
5 Nick Tate, They Come Not to Praise England but to Bury It, The Sunday Times, 27.
avgust 2000.
6 Ibid.
7 Citirano u Make History Compulsory Tories, na http://news.bbc.co.uk/1/hi/
education/4209075.stm, sajtu pristupljeno 18. aprila 2005.
289
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
komije oko njenog domaeg zadatka. Ali ako
detetu mog komije treba transfuzija krvi kako
bi preivelo, a ja sam jedina osoba sa odgovara-
juom krvnom grupom, obavezan sam da dam
krv ak i ako bi me to spreilo da pomognem
svojoj erki oko domaeg zadatka.
Kada su zemljaci i stranci podjednako po-
trebiti, slabiji smisao patriotizma kae da mi je
doputeno da stavim svoje zemljake na prvo me-
sto, ali ne i da sam duan da to uinim. Prema
tom gleditu, na primer, mogli bismo da kae-
mo da je doputeno, ali ne i obavezno, davati
donacije domaim dobrotvornim drutvima,
umesto onim preko okeana, kada ta drutva
priblino jednako doprinose ljudskoj dobrobi-
ti. Patriota je osoba koja koristi to doputenje.
Ali postoji jedan jo slabiji smisao patri-
otizma, koji se, mislim, dobro uklapa sa in-
teresima i Lin ejni i Nika Tejta. Prema tom
gleditu, patriota je osoba koja osea posebnu
vrstu indentifikacije sa svojim zemljacima. On
moe takoe oseati i posebne obaveze pre-
ma njima, ili posebno doputenje da ih stavi
na prvo mesto. Ali ne mora: moe naprosto
oseati identifikaciju i naklonost prema svojoj
zemlji i zemljacima, koje ne dovode do bilo
kakvih posebnih obaveza ili doputenja. Pa-
triotizam u tom smislu nema nikakve ozbiljne
veze sa rasizmom ili ksenofobijom. tavie, on
moe biti povezan i sa oseanjem nacionalne
sramote ili manje vrednosti. Na primer, Bri-
tanac moe oseati posebnu sramotu to Bri-
tanija nije uspela da se oslobodi monarhije,
ili poseban stid zbog loe strukture britanske
socijalne drave u poreenju sa vedskom i
Danskom. ta bi moglo biti loe u poduavanju
patriotizmu u tom vrlo slabom smislu?
Razmislimo pre svega zato bi neko mo-
gao eleti da promovie patriotizam u ovom
smislu. Ni Tejt ni ejni (ni njeni kritiari)
nisu zauzeli jasan stav o tom pitanju. ini se
da oni jednostavno uzimaju zdravo za gotovo
da je oseaj identifikacije sa svojim zemljaci-
ma dobra stvar, ali ne objanjavaju zato je to
tako. Stoga, evo nekoliko uobiajenih razloga
za promovisanje patriotizma:
1. Obaveze: Ljudi zaista imaju posebne
obaveze da stave svoje zemljake na prvo mesto,
i bie skloniji da ispune te obaveze ako ih po-
duimo oseaju nacionalne identifikacije.
2. Solidarnost: Patriotska identifikacija
pomae da se uvrsti oseaj drutvene solidar-
nosti koji nam je neophodan kako bi ljudi bili
spremni da prihvate rtve potrebne za postiza-
nje i podravanje pravedne distribucije slobo-
da, ansi i resursa u drutvu.
3. Graanstvo: Ljudima koji se identifi-
kuju sa svojim zemljacima bie lake da razviju
i praktikuju osobine dobrog graanina. Pogo-
tovo e im biti lake da prilagode svoje zahte-
ve u skladu sa razumom, ako priznaju one sa
kojima se raspravljaju kao nosioce zajednikog
identiteta.
4. Blagostanje: Identifikacija sa posebnim
mestom i narodom koji na njemu ivi vana je
komponenta ljudskog blagostanja. Povezanost
sa drugim ljudima daje vitalni doprinos ose-
anju blagostanja veine ljudi, a ohrabrivanje
patriotskog oseanja im pomae da osete tu
povezanost u svojoj neposrednoj okolini.
Kako da ocenimo ove razloge? Zapravo je vrlo
teko pokazati da ljudi imaju neke posebne
obaveze prema svojim zemljacima koje nadja-
290
Re no. 83/29, 2013.
avaju njihove ire obaveze. Izreka milosre
poinje kod kue ima nekog smisla kao pre-
poznavanje injenice da bismo bili iznenae-
ni kada bismo naili na nekog ko ne moe da
se ponaa milosrdno prema svojim najbliim
i najdraim, ali se tako ponaa prema onima
koji su mu daleki. Meutim, ona ne izraava
fundamentalnu preporuku, posebno ako se
kua protumai kao drava. Zato bi dra-
ve, iji se oblik s vremenom menja zbog pro-
izvoljnih inova poput ratova, invazija i kra-
ljevskih brakova, precizno opisivale zajednice
uzajamnih obaveza? Na to pitanje je teko dati
prihvatljiv odgovor, naroito u svetu meuna-
rodnih drutvenih i ekonomskih institucija.
Jer ne samo to nacionalne elite imaju mnogo
vie interakcija sa pripadnicima drugih naci-
onalnih elita nego sa sopstvenim zemljacima,
ve se i trine interakcije sve vreme odvijaju i
meu pojedincima iz razliitih zemalja, a takve
interakcije mogu biti pitanja ivota ili smrti za
neke od uesnika. Povrh toga, uslovi trgovine
su i sami posredovani meudravnim sporazu-
mima: Amerikanci i Evropljani vre uticaj na
pojedince u zemljama u razvoju ne samo kada
njihove armije izvre invaziju na te zemlje,
nego i kada njihove vlade odbijaju da podre
poljoprivredne subvenicije kroz Svetsku tr-
govinsku ogranizaciju. Nai ivoti su duboko
isprepletani sa ivotima stranaca, a u sluaju
veine nas u razvijenom svetu, naa dela imaju
znaajnije posledice po strance nego po mnoge
nae zemljake.
Vredi razmotriti dve vrste argumenata u ko-
rist drava kao arena meusobnih obaveza. Prvi
se pozivaju na analogiju sa porodicom koju sam
ve pomenuo. Kao to imamo posebne oba-
veze prema lanovima svoje porodice, tako ih
imamo i prema svojim zemljacima. Ali to nije
dobra analogija. lanovi porodice odravaju
meusobne prisne veze koje zaista dovode do
posebnih obaveza, posebno izmeu roditelja i
dece. Prisnost jednostavno nije karakteristina
za veze izmeu zemljaka; mi ak i ne poznajemo
veinu svojih zemljaka, niti nas sa njima pove-
zuje ita drugo osim dravljanstva. Argumenti
druge vrste naglaavaju da se nalazimo u naro-
ito pogodnoj poziciji da svoje zemljake uini-
mo ranjivima na odluke koje donosimo poto
delimo dravu sa njima: moemo, konkret-
no, narediti dravi da upotrebi aparate prisile
nad njima. Zato smo posebno obavezni da im
pomognemo da se sa nama sretnu kao sa sebi
ravnima u politikom domenu. Taj argument
je snaniji, ali je spektakularno neprikladan za
demonstriranje posebnih obaveza izmeu ze-
mljaka u monim zemljama. Svi smo i te kako
svesni da su s obzirom na nae odluke o upotre-
bi dravne moi graani siromanih nacija ba-
rem jednako ranjivi kao i siromani graani u
naim zemaljama. ak i najsiromaniji britan-
ski i ameriki graani imaju institucije koje ih
tite od tete koju mogu pretrpeti od upotrebe
dravne moi. Meutim, graani drugih, siro-
manih zemalja treba da znaju da ne poseduju
takvu zatitu.
Da li patriotizam pomae da se ustanovi
neka vrsta solidarnosti koja utvruje sprem-
nost ljudi da se rtvuju jedni za druge? Da li
pomae graanima da promene svoje nerazbo-
rite zahteve prema drugima? On moe initi
i jedno i drugo. Problem je u sledeem: ze-
mljaci nisu jedini ljudi prema kojima treba da
se odnosimo pravedno, i politika ohrabrivanja
291
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
identifikacije sa zemljacima kako bismo ih na-
veli da se ponaaju bolje jedni prema drugima
moe im, kao uzgredna pojava, oteati da se
pravedno ponaaju prema strancima. Postoji
jednostavno objanjenje za Tejtovu primedbu
da nastavnici istorije esto identifikuju patri-
otizam sa rasizmom i ksenofobijom: britanski
patriotizam esto je zaista sa sobom nosio i ra-
sizam i ksenofobiju. Tejt je u pravu kada kae
da je re o razliitim fenomenima, ali iz nji-
hove konceptualne razlike ne sledi da promo-
visanje patriotizma (koji je, u naelu, moralno
nevin) nee kao prateu pojavu imati izazivanja
ksenofobije i rasizma (koji su moralno loi).
Obino su u britanskoj prolosti ova tri feno-
mena bila tesno povezana, i to je injenica na
koju reaguju nastavnici istorije. Nemaki pa-
triotizam je na slian nain ukaljan istorijom,
ba kao i patriotizam mnogih drugih zemalja.
ak i u SAD, koje su neobino inkluzivne u
svom shvatanju nacije, nacionalnost su po-
nekad koristili i liberali i konzervativci za po-
stizanje ad hominem poena (na primer, varce-
negerovi austrijski koreni su korieni da se
pobudi sumnja u njegovu prikladnost za mesto
kalifornijskog guvernera).
Isto tako patriotizam se moe iskoristiti da
se prekine tok slobodne i racionalne politike
debate u jednoj zemlji. Dejvid Miler, istaknuti
branilac umerenog oblika nacionalizma, po-
buuje manje-vie benigni nacionalni oseaj
kojim se Britanci esto ponose kada citira Vo-
denog Pacova iz Vetra u vrbaku Keneta Grejema:
S onu stranu Divlje ume, dolazi Divlji
Svet. I to je neto to se ne tie ni tebe ni
mene. Nikada tamo nisam bio, niti u, niti
e ti ako ima i trunku zdravog razuma.
Nemoj ga vie ni pominjati, molim te.
8
Uporedite rei Vodenog Pacova, sa podruglji-
vim stihovima Leona Roselona:
Stanje nacije me samo potresa
Dok za veeru suvu koricu reem
Od plate ne mogu da kupim mesa
I svakog dana kai sve vie steem
Al sve je to za dobro nacije.
Nacija, nacija, nacija, u tako groznom
stanju je
Stagflacija, inflacija, ako svi zapnemo,
vratiemo veliinu Britanije.
9
Promovisati patriotizam iz razloga solidarnosti
i graanstva je igranje vatrom, ak i ako je na-
cionalno oseanje o kome se radi relativno do-
broudno. To moe navesti ljude da zapostave
svoje dunosti prema strancima; to je opasnost
koju sugeriraju komentari Vodenog Pacova.
Ali isto tako ih to moe pogreno navesti da se
suzdre od traenja pravde za sebe (to je Rose-
lonova poenta), a ak i ako pomogne pravim
ljudima da prilagode svoje politike zahteve
prema svojim zemljacima, moe ih ohrabri-
ti da postavljaju nepravedne zahteve u odnosu na
strance. To je razborita briga ak i kada ze-
8 Preuzeto iz David Miller, In Defence of Nationality, Journal of Applied Philosophy, vol.
10, no. 1 (1993): 316.
9 Leon Rosselson, For the Good of the Nation (London: Journeyman Press, 1981), str. 13.
292
Re no. 83/29, 2013.
mlja o kojoj je re nema naroito ozbiljan do-
sije u vezi s unutranjom nepravdom ili zloi-
nima prema drugim zemljama. Kada takav do-
sije postoji, promoteri patriotizma trebalo bi
da budu posebno oprezni. Patriotizam u stvari
neretko naruava proces razborite debate, do-
putajui nekim uesnicima da posumnjaju u
dobru veru svojih suparnika. Niko ne sumnja
da je za mnoge ljude mogue da budu dobri
graani a da ne budu patriotski nastrojeni.
Meutim, ako patriotizam prevladava, mogue
je da e patrioti izobliiti nain na koji dru-
gi patrioti prihvataju miljenja i argumente
nepatriota. To e biti naroito opasno u vre-
menima kada se nacija suoava, ili veruje da se
suoava, sa nekom spoljanjom pretnjom.
Smatram da je najjai argument za pro-
movisanje patriotizma u kolama zapravo ar-
gument blagostanja. ini se da oseaj identifi-
kacije sa zemljacima i u irem smislu sa svojom
zemljom zaista pomae mnogim ljudima da
osmisle svoje okruenje i uklope se u njega, to
im omoguava da se oseaju dobro. Ja imam
naroito komplikovanu vezu sa nacionalnou:
ja sam britanski dravljanin koji je vei deo
svog ivota proveo u Sjedinjenim Dravama, i
imam snaan oseaj identifikacije i naklonosti
ka obe ove zemlje. Primeujem, meutim, po-
sebno poistoveivanje sa Britancima kada sam
u SAD i sa Amerikancima kada sam u Velikoj
Britaniji, kao i tendenciju da se naroguim na
engleski antiamerikanizam, kao i na udno
snishodljivu anglofiliju koju ispoljavaju neki
Amerikanci. Mislim da to doprinosi mom bla-
gostanju, a slino primeujem i kod drugih.
Ali nacionalna identifikacija nije jedini
izvor blagostanja: ona nije esencijalna na na-
in na koji slutim da identifikacija sa svojom
porodicom to jeste, bar za veinu ljudi. Ona
je pre kao entuzijazam za neki poseban sport,
ili neku posebnu vrstu muzike; ona realno do-
prinosi oseaju blagostanja jedne osobe, ali
kada je ne bi bilo, ta osoba bi je mogla zame-
niti nekim drugim entuzijazmom ili teitem
identiteta. Kada bi bila esencijalna, postojao
bi jak argument u korist njenog promovisa-
nja, na osnovu toga to bi kolovanje trebalo
da promovie deje izglede za ivot ispunjen
blagostanjem. Ali ako se radi o samo jednom
od mnotva vrednih izvora blagostanja, onda
je argument znatno slabiji. Dodatno ga slabi i
opservacija da u veini stabilnih drava dobar
deo vremena ira kultura vri mnogo utica-
ja u pravcu patriotizma. Politiari i politike
organizacije skloni su da sami vre pritiske ka
patriotskoj identifikaciji. Naravno, popularna
kultura je ponekad kosmopolitska, naroito
izvan SAD (zato to je dobar deo popularne
kulture koji se konzumira van SAD poreklom
iz SAD), ali ak i u tim uslovima postoje do-
mae popularne kulture koje se uvlae u deju
svest. Povrh toga, u naoj prirodi je i snana
tendencija da se identifikujemo sa svojim ne-
posrednim okruenjem, kada je to okruenje
u razumnoj meri privlano i ne preterano ne-
prijateljski nastrojeno. Patriotska identifika-
cija je esto neusaena reakcija na privlanost
dotine zemlje.
Stoga ne mislim da postoji dobar argu-
ment za poduavanje patriotizmu u kolama,
bilo putem savijanja kurikuluma ka ljubavi
prema dravi, bilo putem vie simbolinih i-
nova kao to su organizovano recitovanje Za-
kletve na vernost ili pozdravljanje zastave, ak i
293
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
onda kada su takve aktivnosti organizovane na
nesumnjivo dobrovoljnoj osnovi.
Do sada, meutim, nisam predstavio argu-
ment protiv poduavanja patriotizmu u koli. Mi
poduavamo mnogim stvarima za ije podua-
vanje ne postoji neko naroito opravdanje. ta
je to posebno loe u poduavanju patriotizmu?
Postoje dva razloga za posebno oklevanje da se
poduava patriotizmu. Prvi se zasniva na prin-
cipu koji da sada nisam pominjao: principu
legitimiteta. Drugi se tie obrazovnih iskri-
vljavanja koja su po mom miljenju neizbena
ako pokuamo da promoviemo patriotizam u
okviru jedne posebne oblasti.
Problem sa legitimitetom je relativno jed-
nostavan. Mi smatramo da je vrlo vano da
drave budu pravedne. Ali isto tako smatra-
mo da je vano da one budu i legitimne: da
uivaju pristanak onih kojima se upravlja. No,
nije dovoljno dobro naprosto imati pristanak:
pristanak daje legitimitet samo u meri u kojoj
struktura na koju se pristaje nije do pristanka
dola manipulacijom. Zamislite roditelja koji
uiva neogranieno oboavanje svoje erke (to
je obino dobra stvar), i koji zatim otkriva da
je ovo oboavanje zadobio sistematskom ob-
manom i manipulacijom. Oboavanje je stoga
ukaljano procesom koji ga je proizveo. Slino
tome, kae argument legitimiteta, pristanak
je ukaljan ako ga drava nije proizvela svojom
zaslugom, ve ga je fabrikovala. Ali obrazovni
sistem radi za dravu; ako dozvolimo dravi da
koristi sistem kako bi meu graanima proi-
zvodila oseanja skrojena da joj pribave prista-
nak, ona na taj nain ini pristanak koji joj se
kasnije daje nesposobnim da joj pribavi legiti-
mitet. Neto poput ovoga se upravo odigrava u
britanskim kolama kada se u njima slavi mo-
narhija (kao to se slavila u nekim kolama koje
sam ja pohaao), i kada amerike kole orga-
nizuje decu da izgovaraju Zakletvu na vernost.
Pristanak se tako fabrikuje, a ne zasluuje, te
stoga ne daje legitimnost.
Drugi je problem izvrtanje. Ono ima dve
dimenzije. Prvo, kada drava koristi svoja sred-
stva (obrazovni sistem) da promovie patrioti-
zam, imamo dobre razloge da brinemo da e to
loe uticati na nain na koji deca vide svoju ze-
mlju. Naravno, zakonodavci koji su nametnu-
li patriotske rituale u amerikim kolama nisu
nameravali da promoviu briljivu i promilje-
nu razmenu razloga meu uenicima na temu
ta Amerika jeste i ta je u njoj dobro, a ta loe.
Pre e biti da su eleli da promoviu sopstvenu
partikularistiku viziju Amerike, onu koja je
povezana sa obaveznim patriotskim ritualima.
Patriotizam dobija svoju vrednost iz injenice
da u jednoj raznolikoj zemlji ljudi imaju razli-
ite i suprotstavljene vizije onoga to je dobro
u vezi sa njihovom zemljom, i to mogu da ue
jedni od drugih. Nepoeljno je izvrtati taj pro-
ces formiranja i reformiranja vizije.
Druga dimenzija problema izvrtanja od-
nosi se posebno na prihvatanje promocije
patriotizma kao cilja redovnog kurikuluma.
Fokusirau se na nastavu istorije, poto je to
disciplina koja se najee koristi za promoci-
ju patriotizma, ali slutim da se ono to u rei
moe primeniti i na druge discipline. Razmo-
trimo ciljeve nastave istorije u koli. Recimo,
sledea tri cilja:
1) Istina: Legitimno je pokuati da usta-
novimo i prenesemo istorijske istine; da pre-
dajemo ono to se stvarno desilo, u meri u ko-
294
Re no. 83/29, 2013.
joj nam je poznato. Legitimno je poduavati
decu da su evropljani doli u Amerike u petna-
estom veku, da su se britanske kolonije pobu-
nile kasnije u osamnaestom veku i ustanovile
nezavisnu federaciju drava; da je diplomatija
princa Meterniha bila motivisana eljom da se
to je due mogue odloi kolaps starog poret-
ka u Evropi, da je Henri Kisinder bio Meter-
nihov biograf pre nego to je postao ministar
spoljnih poslova; da su se revolucije odvijale
irom Evrope, da je Henri VIII konano na-
pustio Rimokatoliku crkvu i ustanovio Crkvu
Engleske; itd.
2) Uzronost: Legitimno je uiti decu kako
da razlue uzrone veze u drutvenim procesi-
ma, i moda, to je vanije, uiti ih kakve pote-
koe ih ekaju u tom razluivanju. Legitimno
je uiti ih da postoje neslaganja oko uzronih
procesa koji su doveli do invazije na Englesku
1066; do Prvog i Drugog svetskog rata, i gra-
anskog rata u SAD; do pada Rimskog carstva
i uspona engleske industrijske radnike klase.
Trebalo bi da ih uimo o tome koje vrste do-
kaza se raunaju u prilog ili protiv kauzalnih
hipoteza i, to je veoma vano, da dostupni do-
kazi esto nisu jednoznani.
3) Parohijalna istorija: Legitimno je po-
sebno se fokusirati na istoriju institucija u ko-
jima se oekuje da e naa deca iveti, tako da
bi ona mogla lake i sa vie znanja da se kreu
kroz njih. U amerikom kontekstu, to bi uklju-
ivalo uenje o razvoju dvopartijskog sistema i
naina na koji su partije s vremenom menjale
izborne zakone; o evoluciji Ustava i promenama
u ustavnoj interpretaciji, te o vrstama rezono-
vanja koja se prihvataju kao legitimna u javnoj
debati i sudskoj kontroli (judicial review); o razvo-
ju Nju dila i Velikog drutva, kao i o putevima
kojima se nije polo; o nainima na koji su se
razliiti pokreti i interesne grupe borili za poli-
tiku mo. Legitimno je poduavati decu o sve-
mu tome da bi ona razumela institucije u okviru
kojih e delati, i bila u stanju da te institucije
kritikuju, tako da njihova podrka ili odbaciva-
nje tih institucija budu razboriti i utemeljeni.
Pretpostavljam da e cilj izazivanja patriotskog
oseanja ometati te legitimne svrhe. Nisam u
stanju to da dokaem, jer bi to zahtevalo iscrp-
na istraivanja svih metoda nastave istorije, za
ta ovde nemam prostora. Ali setimo se nekih
konkretnih sluajeva. Uzmimo prvi cilj. Veliki
deo onoga to se uistinu desilo ini nekome ko
ima delatan smisao za pravdu veoma tekim da
voli bilo koju dravu. Slutim da su konzerva-
tivni patrioti iz SAD u pravu kada ele da se
na brzinu protri kroz lekcije o antikomuni-
zmu, Hiroimi, Nagasakiju, Votergejtu, rop-
stvu i tajnom ratu protiv Kambode. Istrajnost
siromatva usred amerikog sna i napori koje
je drava u vie navrata uloila kako bi osuje-
tila uspeh pokreta za drutvenu pravdu zaista
su impresivni, i ne mogu se dobro odraziti na
naciju kao takvu. Britanski imperijalizam, sa
svoje strane, izrazito je odbojan, a oigledna
volja mnogih radnikih organizacija u Brita-
niji da imaju udeo u dobitima od imperijali-
zma oteava gledanje na imperijalizam kao na
sporedan tok u istoriji estite nacije. Istina
je esto neprijatna i moe trpeti u potrazi za
patriotskim oseanjem.
A sada razmotrimo drugi cilj. Edukatorka
kojoj je bar malo na umu ulivanje ljubavi pre-
ma dravi namuie se predajui o kauzalnom
295
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
procesu koji je doveo do Graanskog rata u
SAD, pogotovo ako se uzmu u obzir predrasu-
de sa kojima e njeni uenici verovatno doi.
Razgovarao sam sa dvoje kolega o razliitim na-
inima na koje su nam predavali o Amerikom
graanskom ratu. Belog kolegu sa Juga uili su
da se rat vodio da bi se zatitila prava drava od
sve monije savezne vlade koja ih je krila; crni
kolega sa Severa uio je da se rat vodio da bi se
sauvala Unija i oslobodili robovi. Ja sam (u
Velikoj Britaniji) uio da se rat vodio da bi se
stvorilo fleksibilno trite rada i liberalizovala
trgovina. Samo jedno od ovih objanjenja baca
povoljno svetlo na moralni karakter rata. Iako
ono nije najmanje plauzibilno, nije ni najpla-
uzibilnije, kao to ni druga nisu sasvim liena
plauzibilnosti. Nastavnica, koju zanima for-
miranje sposobnosti za racionalnu refleksiju o
kauzalnim vezama, mora podsticati refleksiju u
svetlu najboljih dokaza koje je u stanju da pre-
zentuje, i truditi se da nijedna od tih refleksija
ne bude izobliena bilo njenom eljom ili e-
ljom njenih studenata da predstave dogaaje u
povoljnom svetlu.
Patriotske brige oko uenja o Graanskom
ratu verovatno e ometati i trei cilj. Ameriki
graanski rat je bio prvi rat u kojem su mobi-
lisana cela drutva, to je rezultiralo ogromnim
brojem rtava i ekonomskom tetom. Poto je
njegov ishod bila emancipacija robova, i poto
su nepravedni efekti ropstva i danas vidljivi, taj
rat je zadrao sredinje mesto u moralnoj prii
koju Amerikanci sebi priaju o svojoj zemlji.
Ne mogu se razumeti savremene amerike po-
litike institucije bez precizne slike o graan-
skom ratu, a opet poduavanje o kompleksnim
motivima obe strane (od kojih su mnogi bili
moralno odbojni, opet sa obe strane) teko da
e doprineti ljubavi prema dravi.
Nakon svog prvog susreta sa istorijom Gra-
anskog rata, moja erka (imala je tada est go-
dina) vratila se kui i ispriala mi o Rozi Parks.
Ponovila mi je mit, koji je nauila, da je Roza
Parks bila umorna stara crna gospoa koja je
jednog dana odluila da odbije da ode u zadnji
deo autobusa i tako zapoela moderan pokret
za graanska prava. Ve smo videli da se to po-
navlja u Burstinovom udbeniku (koji je na-
pravljen za vie razrede osnovne kole) i ame-
riki itaoci se sigurno seaju da su neto slino
uli tokom svog kolovanja, a neki u to moda
jo veruju.
10
U bukvalnom smislu, tano je da
je Roza Parks bila crna krojaica, ali niko ko
je namerno odluio da javno prekri zakon ne
moe poverovati da je ona bila umorna. Ono
to se kae svodi se na kraju na to da se ona
slomila i pomislila neto poput: neu ovo vie
da trpim a njena spontana pobuna je onda
izazvala spontani protestni pokret.
To je vrlo zgodan mit, i odraava jedno
romantino, ali to se injenica tie netano
vienje naina na koji se drutvene promene
dogaaju. U stvari, Parks je bila politika agi-
tatorka, obuavana u slavnoj Hajlender koli,
koja i danas ima bitnu ulogu u obuavanju i
razvijanju radikalnih aktivista. Nju je za tu
10 Nemam konkretne podatke o tome ta ljudi zaista veruju o Rozi Parks, ali svi koje
sam testirao na ovu temu, a da prethodno nisu ve bili predani leviari, bili su
potpuno nesvesni njene uloge kao politikog organizatora.
296
Re no. 83/29, 2013.
ulogu izabrao NAACP [National Association for the Advancement of Coloured People
poznata i uticajna organizacija koja se bori za prava crnaca, osnovana jo 1909 prim. prev.]
upravo zato to je imala duboke korene u zajednici i uivala ugled u njoj. Ta organizacija
je verovala da e ona imati upornost i snagu volje koje su neophodne da se izdri dugaka
borba, te iroku podrku koja je potrebna za pobedu. Uenje o Rozi Parks koje perpetuira
patriotski mit o velikim ljudima koji nevoljno ulaze u konflikt sa nepravdom mora izobli-
iti nain na koji deca razumeju politiki proces u kojem e i sama jednog dana uestvova-
ti, ak i onda kada ono to im se kae nije, strogo govorei, la.
Patriotsko oseanje je kompleksno. Ono ima dobre posledice, kako za osobu
koja ga osea tako i za druge. Ono ima i loe posledice. Poduavanje patriotizmu u koli
ozbiljno rizikuje da narui liberalni princip legitimnosti, da izoblii i suzi deju viziju
nacije, i da omete sposobnost kole da ispuni neke od svojih pedagokih obaveza. Ukratko,
ne bi to trebalo da inimo.
Izvornik: Harry Brighouse, On Education (London: Routledge, 2006), esto
poglavlje, str. 95-114.
ko je patriotizam ljubav prema svojoj zemlji, onda
se pokuaj da se promovie patriotizam u koli mora vi-
deti kao oblik emocionalnog vaspitanja. Emocionalno
obrazovanje je odbranjivo samo u meri u kojoj se sastoji u
tome da se uenicima ponude dobri razlozi za negovanje
ili potiskivanje izvesnih emocija. Pitanje je da li smo u
poziciji da ponudimo uenicima dobre razloge za ljubav
prema njihovim zemljama. U ovom lanku postavljam
model racionalnosti emocija uopte i ljubavi posebno a
zatim identifikujem dve prednosti i jednu manu patri-
otske vezanosti. Moja teza je da ima prostora za razlono
neslaganje oko poeljnosti patriotizma i da stoga ne bi
trebalo da patriotizam promoviemo u kolama, nego o
njemu treba poduavati kao o kontroverznom pitanju.
U filozofiji obrazovanja upravo se vodi iva debata o
tome treba li promovisati patriotizam u kolama (vidi,
na primer, Archard, 1999; Ben-Porath, 2006; 2007;
Brighouse, 2006; Callan, 1997; 2006; Gutmann, 2002;
Merry, 2009; Miller, 2007; Nussbaum, 1996; Stevens,
1999; White, 1996; 2001; Wingo, 2007). U ovoj debati
iznenauje to to su obe strane odlune u nameri da po-
vuku liniju fronta na drugom mestu. Branioci patriotskog
vaspitanja se fokusiraju na dokazivanje koristi od ljubavi
prema svojoj zemlji: oni smatraju vie-manje jasnim da
je dovoljno pokazati kako je patriotizam u naelu koristan
i tako opravdati njegovu promociju u kolama. Protivni-
ci patriotskog obrazovanja, s druge strane, ne obaziru se
mnogo na argumente za i protiv patriotske vezanosti: na-
protiv, oni se fokusiraju na praktine potekoe kultivisa-
nja te vezanosti. Najvanija meu njima je ona koju Hari
Brighaus zove problem izvrtanja (Brighouse, 2006, str.
109): naime, svaki pokuaj da se uenici ubede da vole
svoju zemlju, ima izgleda da dovede do njene pogrene
interpetacije. Postoji, stoga, udan izostanak suoavanja
izmeu dve strane u ovoj debati, i tendencija svake od njih
TREBA LI DA
PROMOVIEMO
PATRIOTIZAM
U KOLAMA?
MAJKL HEND
A
S en gle skog pre veo Rastislav Dini
298
Re no. 83/29, 2013.
da smatra argumente one druge kao tek margi-
nalno bitne za dati problem.
U ovom tekstu hou da se suoim sa bra-
niocima patriotskog obrazovanja i pobedim ih
na njihovom sopstvenom terenu. Smatram da
su oni u pravu to se fokusiraju na pitanje da li
je patriotizam dobra stvar, ali gree to pretpo-
stavljaju da moemo da damo uverljiv odgovor
na to pitanje. Braniu tezu da moe biti, i da
ima, razlonih neslaganja meu razlonim lju-
dima o tome da li je poeljno voleti sopstvenu
zemlju, te da stoga patriotizam ne treba pro-
movisati u kolama, nego o njemu treba podu-
avati kao o kontroverznom pitanju.
Ne potcenjujem ozbiljnost problema izvr-
tanja. Nesumnjivo je tano da je velika veina
napora da se promovie patriotizam u kola-
ma irom celog sveta bila i jo uvek je ozbilj-
no kompromitovana oslanjanjem na naciona-
listike mitove, fantazije i neistine. Niti pak
mislim da je dovoljno da branioci patriotiskog
obrazovanja na ovaj problem odgovaraju pro-
sto prihvatanjem izvrtanja kao nunog zla, kao
to to ini Vilijam Galston:
Rigorozno istorijsko istraivanje e goto-
vo sigurno opravdati kompleksne revizi-
onistike opise kljunih figura amerike
istorije. Graansko vaspitanje, meutim,
zahteva plemenitiju, moralistikiju isto-
riju: panteon heroja koji daju legitimitet
centralnim institucijama i koji jesu vredni
podraavanja. Nije realistino verovati da
e vie od nekoliko odraslih ljudi u liberal-
nim drutvima ikada odmai dalje od one
vrste graanske obaveze koju razvija takva
pedagogija. (Galston, 1991, str. 2434).
Ako moemo promovisati ljubav prema svo-
joj zemlji jedino putem namerno pogrenog
predstavljanje te zemlje, cena patriotskog obra-
zovanja je svakako previsoka. Obrazovanje koje
zahteva od nastavnika da biraju, preuvelia-
vaju, zaboravljaju, mitologizuju, fikcionalizuju
i lau zaista je, kako naglaava Dejvid Arard,
obrazovanje koje nije vredno tog imena (Arc-
hard 1999, str. 166)
Ali koliko god znaajan bio problem iz-
vrtanja, ukazivati na praktine potekoe u
kultivisanju patriotskog oseanja nije zadovo-
ljavajui a u krajnoj liniji ni ubedljiv odgovor
na pozive na patriotsko obrazovanje. Jer ako
je patriotizam zaista znaajno dobro, onda bi
trebalo da imamo razloga da nainimo ozbi-
ljan napor da prevaziemo sve praktine po-
tekoe koje onemoguavaju da uenici izvuku
korist iz njega. Malo ko prihvata gledite da je
verovanje u lai o jednoj zemlji nuan uslov da
bi se ona zavolela, pa zato onda ne bismo nali
naina da promoviemo patriotizam u kolama
bez podmetanja nacionalnih mitova i fikcija?
Don Vajt je jedan od zastupnika patriot-
skog obrazovanja koga nije pokolebao problem
izvrtanja. Vajt zastupa konstrukciju nove, eti-
ki odbranjive ideje britanstva, koja bi sluila
kao fokus nacionalnog oseanja. U promovisa-
nju te ideje u uionici, moemo je eksplicitno
suprotstaviti i starijim, sumnjivijim idejama
britanstva, i konkretnim, kompleksnim, mo-
ralno dvosmislenim realnostima britanskog
nacionalnog ivota. Tako e istorijske lekcije
u koli prikazati i nae lepe i nae rune stra-
ne: nita nee uzrokovati odstupanje od nor-
malnih standarda objektivnosti (White, 1996,
str. 336). ta god mislili o Vajtovom predlogu,
299
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
on pokazuje da branioci patriotskog obrazova-
nja nisu duni da ignoriu problem izvrtanja,
niti da se pridrue Galstonu u prihvatanju
njegovih implikacija; umesto toga, oni mogu
pledirati da se pronau putevi da se ovaj pro-
blem prevazie.
Stoga smatram da je pogreno kada protiv-
nici patriotskog obrazovanja stavljaju sve svoje
uloge na kartu praktinih potekoa. Trebalo
bi da se odupremo zahtevima za promovisa-
nje patriotizma u kolama, ne (ili ne samo) na
osnovu injenice da je to u praksi teko izvo-
dljivo, ve na osnovu toga to se takva praksa u
naelu ne moe opravdati. To je teza koju u
braniti na stranama koje slede.
TA JE PATRIOTIZAM?
Patriotizam je ljubav prema svojoj zemlji. To je
posebna vrsta emotivne vezanosti za izvesnu vr-
stu objekta. Pitati se o poeljnosti patriotizma
znai pitati se da li je dobro ili loe, kad se sve
uzme u obzir, da ljudi imaju to oseanje prema
tom objektu.
Jedna zemlja se sastoji od nacionalne za-
jednice i teritorije na kojoj se ona prostire.
Jedinstvo tih elemenata lei u injenici da
su nacije konceptualno povezane sa svojim
otadbinama; konstitutivna i istiua osobina
nacionalnih zajednica jeste zajedniki oseaj
pripadanja posebnom geografskim prostoru.
Predmet patriotske vezanosti je, prema tome,
izvesna vrsta teritorijalno koncentrisane, me-
ugeneracijske zajednice kojoj patriotkinja
pripada i do ijeg joj je opstanka i prosperiteta
duboko stalo (Kalan, 2006, str. 533).
Korisno je napraviti razliku izmeu pa-
triotizma i izvesnih normativnih verovanja u
ijem se drutvu on ponekad moe nai. Jed-
no od njih je i verovanje da moja nacionalna
zajednica treba da uiva politiku nezavisnost,
to je gledite za koje Arard predlae da re-
zerviemo termin nacionalizam: Nacio-
nalizam je, kao politika teorija, normativna
tvrdnja o odgovarajuem skladu izmeu nacije
i drave; on tvrdi da nacija treba da ima neza-
visnu suverenu dravnost i da su drave poli-
tike zajednice koje bi trebalo da budu pove-
zane jedinstvenim nacionalnim identitetom
(Archard 1999, str. 159). Iako ljubav prema
svojoj zemlji esto ide zajedno sa verovanjem
da bi ona trebalo da bude suverena drava, to
su ipak dve razliite stvari.
Drugo normativno verovanje od kojeg bih
eleo da razluim patriotizam jeste verovanje
da imamo posebne obaveze prema svojim ze-
mljacima, koje prevazilaze nae obaveze pre-
ma ljudskim biima uopte. Posebne obaveze
prema zemljacima nale su sposobne branioce
u Jael Tamir (1993) i Dejvidu Mileru (1995),
ali postojanje tih obaveza i danas je izuzetno
sporno pitanje u politikoj filozofiji. Sam Mi-
ler smatra da su one odbranjive samo ako pri-
hvatimo partikularistiki model strukture eti-
ke misli: etiki univerzalisti, kae on, trebalo
bi da nacionalnost smatraju ne opravdanim
izvorom etikog identiteta, ve ogranienjem
koje treba prevazii (Miller, 1995, str. 64).
Tu treba uoiti da ne postoji nuna veza izme-
u pozicije koju zauzimamo po pitanju etikog
znaaja nacionalnosti i oseanja koje imamo
prema svojoj zemlji. Patrioti mogu dosledno
i prihvatati i poricati posebne obaveze prema
zemljacima; ili mogu odbiti da prihvate bilo
koje gledite u vezi sa tim.
300
Re no. 83/29, 2013.
OBRAZOVANJE EMOCIJA
Ako je patriotizam ljubav prema svojoj zemlji,
pokuaj da se on promovie u kolama mora se
smatrati oblikom emocionalnog obrazovanja.
Stoga je na mestu nekoliko uoptenih primed-
bi o poduhvatu obrazovanja emocija.
Prvo, emotivno obrazovanje je zadatak ko-
jim bi kole trebalo da se bave. Iako se ponekad
predlae da kole treba da se dre dalje od afek-
tivne oblasti i bave se pitanjima saznanja, nema
naroito dobrih argumenata koji bi podrali
taj stav, a ima prilino ubedljivih argumenata
protiv njega. Jedan takav argument jeste da se
saznanje i afekat ne daju tako lako razdvojiti:
integralni deo razumevanja injenica, teorija,
tekstova i narativa koji ine kognitivni sadraj
kurikuluma sastoji se u tome da oseamo nji-
hovu zanimljivost i uzbudljivost, njihovu in-
spirativnost ili frustraciju, njihovu plemeni-
tost, nepravdu, komediju ili tragediju. Jo je-
dan razlog jeste to to kole ine vie od prostog
prenoenja programa: one su zajednice u ko-
jima se sklapaju i raskidaju prijateljstva, u ko-
jima se raaju i razreavaju konflikti, u kojima
se slave uspesi i tuguje nad neuspesima. A jo
jedan bi mogao da bude to to se obrazovanje,
po bilo kom adekvatnom modelu, bavi podu-
avanjem osoba kao takvih, ne samo osoba kao
razumnih bia, ili kao radnika, ili kao graa-
na, a naa su oseanja previe bitna i previe
problematina osobina linosti da bi edukatori
bili u stanju da ih ignoriu. Zato je teko videti
kako kola moe izbei da preuzme bar deo od-
govornosti za emocionalno obrazovanje ueni-
ka. (Moe se, naravno, prihvatiti ova teza, a da
se pri tom vrsto drimo gledita da je dom u
stvari, s punim pravom, primarno mesto dei-
jeg emocionalnog obrazovanja, te da je dopri-
nos kole u ovoj oblasti samo dopunski.)
Drugo, emocionalno obrazovanje moe
biti ili racionalno ili ne-racionalno. Pod racional-
nim emocionalnim obrazovanjem podrazu-
mevam pokuaj da se uenicima ponude dobri
razlozi za umeravanje ili promenu njihovih
emocionalnih reakcija, da im se pomogne da
vide zato su ti razlozi dobri, i da se opreme
tehnikama za izvoenje onih promena koje
izaberu da izvedu na osnovu tih razloga. Pod
ne-racionalnim emocionalnim obrazovanjem
mislim na pokuaj da se upotrebe metodi psi-
holoke manipulacije kako bi se neposredno
promenile emocionalne reakcije uenika bez
pozivanja na njihove kapacitete za procenu ra-
zloga i racionalnog izbora. U iskuenju smo da
kaemo da se samo prvo moe smatrati pravim
obrazovanjem, na osnovu injenice da samo
ono ispunjava odgovarajui standard svesno-
sti i dobrovoljnosti na strani uenika (Peters,
1966, str.45); ali moda takav pristup nije od
pomoi jer iskljuuje mnoge oblike ne-racio-
nalnog uticaja uenje po modelu, laskanje i
bodrenje kojim nastavnici poinju da obli-
kuju emocionalne reakcije male dece pre nego
to su ona uopte u stanju da preuzmu odgo-
vornost za sopstvene emocionalne ivote. Mi-
slim da moemo da kaemo da moramo snano
preferirati racionalni pristup emocionalnom
obrazovanju u meri u kojoj imamo fundamen-
talnu obavezu da potujemo i razvijamo racio-
nalnost uenika; i, povrh toga, da smemo ne-
racionalno razvijati kod mlaih uenika samo
one emocionalne reakcije i vezanosti koje smo
u stanju i koje imamo prava da razvijamo na
racionalan nain kod starijih. Drugim reima,
301
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
ako nije doputeno da promoviemo jednu
emociju racionalnim sredstvima, onda nema
govora o tome da li je prikladno razvijati je ne-
racionalnim sredstvima.
Neke od poznatih formi patriotskog obra-
zovanja su neposredno ne-racionalne. Peva-
nje nacionalnih himni, pozdravljanje zastava
i recitovanje zakletvi na vernost su aktivnosti
koje koriste rituale i retoriku da oblikuju ue-
nike emocije zaobilazei njihov razum. Ostali
pristupi kultivisanju patriotizma daju se naj-
bolje opisati kao polu-racionalni: Galstonova
plemenita, moralizujua istorija, u kojoj se
dobra dela mitologizovanog panteona hero-
ja prepriavaju i slave, istovremeno je i veba
iz emocionalne manipulacije i pokuaj da se
uenicima ponude razlozi, mada problemati-
ni, da budu patrioti. Da bi bilo u potpunosti
racionalno, patriotsko obrazovanje bi moralo
da se sastoji u objanjvanju i podravanju do-
brih razloga za ljubav prema svojoj zemlji; a to
oigledno zavisi od toga da li nam takvi razlozi
stoje na raspolaganju.
Tree, emocionalno obrazovanje je mogu-
e zato to su nae emocije delimino pod na-
om kontrolom. One oigledno nisu u potpunosti
pod naom kontrolom: emocije su, u znatnoj
meri, stvari koje nam se deavaju, stvari od ko-
jih patimo, ili koje iskuavamo, ili kroz koje
prolaizmo. Ali kad bismo bili u potpunosti u
njihovoj milosti i nemilosti, teko da bi imalo
smisla govoriti o dobrim razlozima da ih ume-
rimo ili promenimo, da ih negujemo ili poti-
skujemo ili prevazilazimo. Pa ipak, takav govor
ima jasnog smisla. Mi izgovaramo imperative
poput razvedri se!, smiri se! i ne boj se!
zato to znamo da ima stvari koje ljudi mogu
uiniti, pozitivnih koraka koje mogu preduze-
ti, da poprave svoje raspoloenje, stiaju svo-
je uzbuenje ili rasteraju svoj strah. Oni ne
mogu jednostavno rasterati mona oseanja u
ijem se stisku mogu nai, ali obino mogu,
ako to ele, delati da ih smanje; i moda mogu,
ponaajui se tako vie puta, izgraditi izvesnu
dozu otpornosti na neeljena oseanja. Ose-
anjima se ne moe na bilo kakav neposredan
nain upravljati, ali se ona mogu u izvesnoj meri
oblikovati.
Kojim metodama moemo postii tu de-
liminu emocionalnu kontrolu? Ima ih vie.
Od dubokog disanja i razmiljanja o lepim
stvarima, preko imitiranja ponaanja poveza-
nog sa oseanjima koja pokuavamo da kultivi-
emo, pa sve do terapije i samopreispitivanja.
Osoba sa kratkim fitiljem, trebalo bi, na pri-
mer, da izbegava stvari za koje zna da je izba-
cuju iz takta, da se stalno podsea na to zbog
kojih stvari se ne treba ljutiti, i da se ugrize za
jezik svaki put kada oseti da je preplavljuje bes.
Bezoseajna osoba, koja ali zbog svog svoje
bezoseajnosti prema tuoj patnji, mogla bi da
razmilja o obinim ivotima, nadama i vezama
onih koji se nalaze u looj situaciji, da zamisli
sebe i one koje voli u istoj situaciji i da se, kada
oseti iskru saoseanja, zadri na njoj due nego
to je po prirodi sklona. Meri Vornok poseb-
no naglaava ulogu pretvaranja u oblikovanju
emocija (Warnock, 1986). Ona navodi primer
dece koja su, kada izgube u nekoj kompetativ-
noj igri, toliko uznemirena svojim porazom da
ne mogu da se nateraju da podele sreu sa po-
bednicima. Najbolji nain da kultiviu u sebi
sposobnost za ovu vrstu sree koja nastaje kroz
identifikaciju sa drugim jeste, tvrdi Vornok,
302
Re no. 83/29, 2013.
da je odglume: trebalo bi da estitaju pobedni-
cima pokazujui iskrenost i toplinu, u nadi da
e prava iskrenost i toplina doi u svoje vreme.
Kao to, po aristotelovskom modelu, prvi ko-
rak u usvajanju vrline jest imitacija vrlih, tako
prvi korak u usvajanju eljenog emocionalnog
odgovora jeste imitiranje onih koji ga imaju:
Glumiti ulogu velikodunog, dobrog gubit-
nika, moe vas dovesti blie karakteru koji
glumite... Navika skrivanja moe iskoreniti
neka oseanja; navika izraavanja oseanja,
koja se ponekad zapravo ne oseaju, moe
uiniti da ona nastanu. (Warnock, 1986,
str. 181)
To su, dakle, razliiti metodi uz iju pomo
donekle kontroliemo svoje emocionalne ivo-
te, i koji su uslov za mogunost emocionalnog
obrazovanja.
EMOCIJE I RAZUM
Racionalno emocionalno obrazovanje, ve smo
rekli, sastoji se u tome da se uenicima ponude
dobri razlozi za umeravanje ili menjanje njiho-
vih emocionalnih reakcija, da im se pomogne
da uvide zato su ti razlozi dobri, i da se opreme
tehnikama za ostvarivanje onih promena koje
oni izaberu na osnovu tih razloga. Ono podra-
zumeva ne samo da se emocije mogu oblikovati,
ve i da su podlone racionalnom vrednovanju.
Podrazumeva se da moemo povui racionalno
odrive distinkcije izmeu dobrih i loih emo-
cija, izmeu oseanja koja odgovaraju situa-
cijama u kojima se javljaju i oseanja koja tim
situacijama ne odgovaraju, izmeu srazmernih
emocionalnih reakcija i onih koje su isuvie
snane ili isuvie slabe. Smatram da je ova pret-
postavka razumna, ali ona zahteva dalju elabo-
raciju i odbranu.
Standardni pristup racionalnom vrednova-
nju emocija proistie iz ideje da je veina emo-
cija delimino konstituisana verovanjima o nji-
hovim objektima. Strah je, na primer, delimi-
no konstituisan verovanjem da je njegov objekt
opasan, ogorenje verovanjem da je njegov
objekt nepravian, saoseanje verovanjem da
njegov objekt pati. Uvek ima smisla pitati u vezi
s ovim konstitutivnim verovanjima da li su ona
epistemiki opravdana: da li opravdano smatramo
objekt o kojem je re opasnim, nepravinim ili
ugroenim? Tvrdi se da se u sluajevima u ko-
jima su ta verovanja opravdana, za odgovarajua
oseanja moe rei da su racionalna.
Uobiajeni prigovor tom pristupu jeste da
on pogreno prikazuje emocije. Emocije po-
put straha, ogorenja i saoseanja, istie se, ne
samo da su zamislive, nego se i uistinu esto
sreu i kada verovanja koja ih navodno kon-
stituu izostanu. D. V. Hemlin primeuje da
ljudi koji se boje mieva u principu ne veruju
da su mievi opasni, ve radije imaju sklonost
da ih vide kao opasne:
Oni mogu da znaju da su mievi premali
i isuvie malo opasni na bilo kakav nepo-
sredan nain da bi bili zastraujui, i kakvo
god gledite da imamo o odnosu izmeu
znanja i verovanja, ini se ispravnim rei
da oni veruju i u ovo bar u intelektu-
alnom pogledu. Moe i dalje biti istina,
meutim, da se tagod bila njihova in-
telektualna verovanja o mievima oni ne
mogu suprotstaviti tome da u praksi mieve
303
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
vide kao zastraujua stvorenjca. (Hamlin,
1978, str. 9)
Ili razmotrimo kako se emocije mogu pobu-
diti putem ivo zamiljenih mogunosti, ak i
kada su te mogunosti relativno malo verovat-
ne. Mogu biti (a ponekad i jesam) preplavljen
oseanjem ogorenosti na pomisao da e lanak
koji sam poslao za objavljivanje biti nepaljivo
proitan i nepravino odbaen od strane njego-
vih anonimnih recenzenata, mada ne verujem
i nemam ozbiljnih razloga da oekujem da e
se to zaista i dogoditi. Adekvatan model emo-
cija mora, kako tvrdi Patria Grinspen, dozvo-
liti propozicionalne stavove koji su slabiji od
strogog verovanja: stanja duha, poput zamiljanja
nadolazee opasnosti, koja ukljuuju razma-
tranje predikativne misli bez pristanka na nju
(Greenspan, 1988, str. 3; kurziv u originalu).
Sledei Grinspen, nadalje u govoriti o emoci-
jama kao delimino konstituisanim mislima a
ne verovanjima o njihovim objektima.
Moe se initi da e ova dopuna imati malo
efekta na standardni pristup kriterijumu vred-
novanja. Zar ne moemo prosto da kaemo da
je emocija racionalna kada je njena konstitutiv-
na misao opravdano verovanje? Grinspen misli
da ne. Ona uzima za primer sumnju, emociju
delimino konstituisanu milju da je njen obje-
kat uinio ili namerava da uini neto zlo. Ne
moe biti ispravno, tvrdi ona, rei da je jedino
racionalno biti sumnjiav prema nekome kada
su dokazi njegovog zlodela epistemiki odluivi;
jer u toj sitaciji ne bismo uopte govorili o sumnji.
Radije, sumnja je racionalna kada dokazi koji su
nam dostupni pravdaju pripravnost na mogunost da
je njen objekat poinio zlodelo. Ako mi jedna
osoba nije dala nikakve indicije da je kriva za
zlodelo, i niko sa strane mi nije sugerirao da je
to sluaj, bilo bi iracionalno i paranoino od
mene da je sumnjiim za zlodelo; ali ako ima
udnih ispada u njenom ponaanju, ako prime-
tim da neto skriva, ili da izbegava izvesne teme,
imam racionalno pravo da razmotrim misao da
neto nije u redu, iako njeno hirovito ponaa-
nje pada daleko ispod dokaznog standarda koji
se zahteva za opravdano verovanje.
Grinspen stoga predlae da zadrimo stan-
dardni pristup racionalnog vrednovanja emo-
cija, ali da snizimo dokazni standard koji taj
pristup predlae za procenu konstitutivnih
misli. Jedna emocija je racionalna ne (samo)
kada je njena konstitutivna misao opravdano
verovanje, ve (takoe) kada imamo opravda-
nje da budemo pripravni na mogunost da je
njena konstitutivna misao istinita. Racionalno
je prikladno da me pokreu oseanja straha,
ogorenja ili saoseanja kada se sretnem sa su-
gestivnim, ali nekonkluzivnim znacima opasno-
sti, nepravinosti ili patnje, kao i kada se sret-
nem sa tim stvarima direktno i nedvosmisleno.
Iracionalnost straha od mieva je ouvana po
ovom modelu: nema nita veeg opravdanja za
misao da su mievi opasni nego za verovanje da
jesu. Moje ogorenje imaginarnom moguno-
u da moj lanak bude nepravino odbijen,
manje je jasan sluaj: s obzirom da se lanci
ponekad zaista nepaljivo itaju od strane re-
cenzenata, reklo bi se da pripravnost na ovu
mogunost nije potpuno bezrazlona.
Standardni pristup se onda moe modifi-
kovati tako da izae na kraj sa prvim prigovo-
rom. Postoji, meutim, i drugi, dublji pro-
blem sa ovim nainom miljenja o racionalno-
304
Re no. 83/29, 2013.
sti emocija. Jedan primer moe biti od pomoi
da se on objasni.
Geret i Tim su spasioci. Oni pokuavaju da
spasu ivot turisti koji je uao u more uprkos
znacima upozorenja na plai i koga je zatim
zahvatila mona struja. Obojica spasioca su u
ivotnoj opasnosti, a ipak nijedan od njih nije
uplaen. Geret nije uplaen jer ni on, kao ni
turista, ali sa neto slabijim opravdanjem, nije
naroito impresioniran znacima opasnosti i
ozbiljno potcenjuje opasnost struje. On pret-
postavlja da je turista prosto lo pliva i oekuje
da spasavanje bude rutinsko. Tim je, s druge
strane, u potpunosti svestan opasnosti. On ra-
zume da moe da izgubi ivot u pokuaju spa-
savanja, ali godine obuke i iskustva su ga nau-
ile da potiskuje svoj strah. On prosuuje da bi
strah bio kontraproduktivan u ovoj situaciji, to
jest umanjio bi njegovu sposobnost da donosi
jasne i brze odluke od kojih u komplikovanim
spasavanjima zavise ivoti.
To pokazuje da je strandardni pristup
racionalnosti emocija u najboljem sluaju
nepotpun: ima sluajeva u kojima je sasvim
racionalno potiskivati emocije uprkos tome
to su njihove konstitutivne misli epistemiki
potvrene. O svojim emocionalnim reakcija-
ma moemo pitati ne samo da li ima dovoljno
dokaza koji ih podravaju, ve i da li je korisno
ili tetno imati ih. ak i kada je moj susret sa
opasnou, nepravinou ili patnjom direk-
tan i nedvosmislen, mogu se razlono pitati o
vrednosti i prednostima mog oseanja straha,
ogorenja ili saoseanja.
Grinspen na osnovu toga pravi razliku iz-
meu reprezentacione i praktine racionalnosti emo-
cija. Reprezentaciona racionalnost gleda una-
zad, u smislu da sagledava svojstva situacije koja
podstie emocionalne reakcije; praktika racio-
nalnost gleda unapred, u smislu da sagledava
mogue dobitke i gubitke od takvih reakcija. U
naem primeru sa spasiocima, Tim potiskuje
strah jer prosuuje da strah, iako reprezenta-
cionalno prikladan njegovoj situaciji, praktino
ne vodi spasavanju turiste.
Nekoliko vrsta konsideracija bitno je za
procenu praktine racionalnosti emocija. Tu
su, pre svega, konsideracije koje se tiu intrinsine
vrednosti: neke emocije su inherentno prijatne
ili podiue, neke su bolne ili depresivne; neke
su integralni deo naeg linog dostojanstva,
druge su mu suprotstavljene. Jednako vane,
i obino tee da se odmere, jesu konsideracije
koje se tiu instrumentalne vrednosti: ima razliitih
naina na koje nam emocije mogu pomogati
ili nas ometati da ispunjavamo svoje dunosti
i teimo svojim ciljevima. Jedan nain na koji
nam mogu pomoi jeste dopunjavanje nae motivacije
da uinimo ono to treba da uinimo; a jedan
nain na koji nas mogu ometati jeste pomuivanje
naeg rasuivanja o onome to treba da inimo.
Grinspen posveuje puno panje pozitiv-
noj instrumentalnoj ulozi emocija u dopunja-
vanju motivacije. Ona ubedljivo tvrdi da emo-
cije mogu da nas podstaknu na delanje kada to
to znamo ta treba da uinimo nije dovoljno
da nas podstakne da to i uinimo. Emoci-
ja nudi praktino reenje za problem akrasiae:
ona postavlja dizgine za slabost volje (Gre-
enspan, 1988, str. 174). Ta funkcija emocija
je tako znaajna u naim ivotima, da moe biti
poeljno za nas da mislimo o izvesnim emoci-
onalnim reakcijama ne samo kao o poeljnim i
korisnim, ve i kao obaveznim:
305
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Podvrgavajui se emocionalnom pritisku,
delatnik podie zatitu od trenutne savi-
tljivosti volje. Naa tvrdnja da on treba da
osea u takvim situacijama, znai da on
treba da se putem emocionalnog pritiska
posveti istrajavanju u svojim dugoronim
eljama. (Greenspan, 1988, str. 174)
Grinspen daje primer osobe protiv koje je po-
injen prestup i od koje se zahteva da prekori
poinioca u skladu sa principima pravde i po-
tovanja ljudskog dostojanstva. Problem je u
tome to prekorevanje onih koji su nas povre-
dili nije lako: to je u najboljem sluaju nepri-
jatno, a u najgorem duboko zastraujue. Sto-
ga, iako oteena strana zna ta joj je initi, to
znanje ima manju motivacionu snagu nego njen
strah od suoavanja sa poiniocem. Ono to je
potrebno da se ovaj motivacioni nedostatak na-
doknadi, kae Grinspen, jeste bes. Bes je nepri-
jatno oseanje i oni koji se nalaze u njegovom
stisku imaju snaan motiv da sebi olakaju ne-
prijatnost traei zadovoljenje za nepravdu koja
ga je izazvala. Ako naa oteena strana moe da
se razbesni zbog nepravde koja joj je naneta,
ona e mnogo verovatnije biti u stanju da preva-
zie svoj strah od suoavanja i iznese prekor koji
pravda zahteva. Moemo stoga razlono prosu-
diti da je, generalno gledano i kada se sve uzme
u obzir, dobro da se razbesnimo kada nas neko
namerno povredi.
O negativnoj instrumentalnoj ulozi emo-
cija u pomuivanju rasuivanja govorilo se u
filozofskim raspravama o emocijama jo u osvit
zapadne filozofije. Za Aristotela, emocije su
sva ona oseanja koja menjaju ljude tako to
utiu na njihovo rasuivanje, i koja su prae-
na bolom ili zadovoljstvom (Aristotle, 2004,
Rhetoric, knjiga II, poglavlje 1). Emocije kom-
promituju racionalnost i objektivnost naeg
rasuivanja predisponirajui nas da vidimo
situacije u izvesnom svetlu, oteavajui nam
da vidimo stvari kakve one stvarno jesu i inei
nas sklonim da formiramo miljenja ne posve-
ujui dovoljnu panju relevantnim dokazima.
Razmotrimo, kae Aristotel, kakav je uticaj
emocija na ljude koji uestvuju u krivinim su-
enjima: Kada su prijateljski naklonjeni o-
veku koji dolazi pred njih oekujui presudu,
oni smatraju da je on poinio mali prekraj,
ako ga je uopte i poinio; kada oseaju nepri-
jateljstvo prema njemu, oni zastupaju suprot-
no gledite (Aristotle, 2004, Rhetoric, knjiga
II, poglavlje 1). Mera u kojoj suenje moe
biti pravino zavisi delom i od stepena u kojem
porotnici mogu da suzbiju ili ostave po stra-
ni svoja oseanja prijateljstva ili neprijateljstva
prema optuenom, odbojnosti prema zloinu
za koji je on optuen i saoseanja ili prezira
prema rtvi. Iz ovog razloga se ljudima koji e
verovatno biti pod uticajem takvih emocija,
ljudima povezanim sa rtvom ili optuenim,
ne dozvoljava da sede u poroti.
U Nikomahovoj etici, Aristotel nudi procenu
besa koja je kudikamo drugaija od one koju
nudi Grinspen:
ini se da srdba donekle uje razlog, ali ga
nekako preuje, poput urljivih slugu, koji
otre prije negoli uju sve to im se nalae,
te krivo izvre nalog, ili pak poput pasa koji
zalaju im zauju um prije nego pogleda-
ju da li je posrijedi prijatelj; tako i srdba,
zbog ara i urbe svoje naravi, slua ali ne
306
Re no. 83/29, 2013.
doslua nalog, i hita na osvetu. Jer razlog
ili mata obavijesti kako je posrijedi uvreda
ili zazor, a srdba kao da zakljuuje kako
se protiv toga treba boriti odmah uskipi;
doim udnja, samo ako razlog ili sjetilnost
kae kako je stvar ugodna, umah hita na ui-
tak. Tako te srdba donekle slijedi razlog, a
udnja ne. Stoga je ova sramnija; onaj tko
je neuzdran u srdbi nekako je svladan ra-
zlogom, dok drugi biva svladan udnjom, a
ne razlogom. (Aristotle, 1999, Nicomachean
Ethics, knjiga VII, glava VI)
1
Moda, ipak, i nije tako dobra ideja da besni-
mo zbog povreda koje su nam nanete. Moda
nas bes previe esto navodi da pogreno pro-
tumaimo nesrene sluajeve kao prestupe, da
pripiemo krivicu bez odgovarajuih osnova, da
izriemo prekore koji ne odgovaraju prestupi-
ma. Ovo su, u svakom sluaju, instrumentalni
trokovi koje moramo da tretiramo kao protiv-
teu motivacionim koristima besa kao reakcije
na povredu.
Vredi naglasiti da ni veza izmeu emocija
koje dopunjuju motivaciju i ispravnog delanja,
ni veza izmeu emocija koje pomuuju rasui-
vanje i pogrenog rasuivanja nisu neminovne.
Neko moe biti besan zbog uvrede koja mu je
naneta, pa ipak isuvie uplaen da bi izrekao
zaslueni prekor, ili neko moe biti prijate-
lj sa optuenim u krivinom suenju i ipak ga
ispravno osuditi kao krivog. Instrumentalni
znaaj emocija nije u tome to nas one prisiljava-
ju da delamo ispravno ili rasuujemo loe, ve
u tome to nas predisponiraju da to inimo. Imam
razloga da kultiviem emocije koje dopunjavaju
motivaciju jer me ine sklonim da uinim pra-
vu stvar; i imam razlog da potiskujem emocije
koje zamagljuju rasuivanje jer me one ine
sklonim da donosim ishitrene i jednostrane
sudove o onome to treba da uinim.
Stoga emocije mogu biti podvrgnute ra-
cionalnoj proceni bilo reprezentacionalno,
na osnovu epistemikog opravdanja za njihove
konstitutivne misli, ili praktino, na osnovu
intrinsine ili instrumentalne vrednosti. Ka-
kav je odnos izmeu ove dve vrste procene?
U standardnom sluaju, one su komple-
mentarne i podravaju jedna drugu. Strah je
reprezentacionalno opravdan kada je opasnost
na pomolu, a praktino koristan jer me na-
vodi na beg; saoseanje je reprezentacionalno
prikladna reakcija na tuu patnju, a praktino
je vredno u meri u kojoj motivie na delanje u
pravcu spreavanja patnje. Ali ponekad naini
ocenjivanja dolaze u sukob, kao u primeru sa
spasiocima. Ovde izgleda racionalno za Tima
da potisne svoj epistmiki opravdan strah u ci-
lju jasnog razmiljanja tokom akcije spasavanja,
iako bi, u sluaju da ga strah ipak obuzme, bilo
udno opisati njegovu reakciju kao iracionalnu.
Ima takoe i sluajeva u kojima je jedna emo-
cija epistemiki neopravdana ali instrumental-
no od pomoi: Grinspen daje primer samo-
uverenosti zasnovane na ponosu, oseanju da
smo dorasli svakom zadatku (1988, str. 147).
Nesumnjivo, ima situacija u ivotu u kojima
je izuzetna prednost oseati se samouvereno,
1 Citirano iz Aristotel, Nikomahova etika (Zagreb: Globus, 1988), preveo Tomislav La-
dan.
307
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
bez obzira na to da li naa dotadanja dostig-
nua zaista opravdavaju to oseanje. Ako bih
pretvarajui se pred samim sobom da su moja
dostignua impresivnija nego to jesu, mogao
da generiem samopouzdanje koje mi treba da
uspem u poduhvatu koji je preda mnom, moe
biti sasvim racionalno da to i uinim. Iako i u
ovom sluaju teko da bih mogao biti optuen za
iracionalnost ako bih umesto toga svoje samo-
pouzdanje odredio prema svojim prethodnim
dostignuima.
Moda zato to emocije u nekim pogledi-
ma nalikuju verovanjima a u drugim delanju,
moemo biti rastrzani izmeu reprezentacio-
nalnih i praktikih naina ocenjivanja. Kako
god bilo, ini se jasnim da kriterijumi obe vr-
ste tipino, i s pravom, utiu na nae pokuaje
da ocenimo racionalnost naih emocija.
RAZLOZI ZA LJUBAV
Kada smo se ovako opremili modelom racio-
nalnosti emocija uopte, razmotrimo posebno
racionalnost ljubavi. Jer ljubav je emocija neo-
bine vrste. Veina emocija, kao to smo vide-
li, konstituisana je delimino mislima o svojim
objektima: to to imam misao o neemu kao o
opasnom ili nepravinom ili ugroenom, ne-
ophodan je uslov za imanje emocije straha ili
ogorenosti ili saoseanja. Meutim, kao to
je svojevremeno pisao Hemlin, ljubav je emo-
cija bez takve konstitutivne misli. Nema misli
ili verovanja koje kao neophodan uslov moram
imati o jednom objektu (izuzev, moda, vero-
vanja da on postoji) da bih ga voleo:
ini mi se da voleti nekog ili neto nije
nespojivo sa, na primer, nemanjem poto-
vanja za to, uvianjem da je to neukusno,
ili uoavanjem da to ima niz loih osobi-
na koje nadmauju one dobre... Suoeni
sa tim, teko da moemo misliti o nekom
posebnom verovanju koje ljubavnik mora
imati o onome to voli, ili pak o bilo kom
nainu na koji ljubavnik mora videti ono
to voli. (Hamlyn, 1978, str. 13; kurziv u
originalu)
Prihvatiti tu tvrdnju o ljubavi zahteva odba-
civanje onoga to se ponekad naziva kogniti-
vistikom teorijom emocija. Prema kognitivi-
stikoj teoriji, emocije su po definiciji delimi-
no konstituisane mislima o svojim objektima.
Prema tom modelu, prosto nema smisla govo-
riti o emocijama bez konstitutivnih misli. Su-
oeni sa Hemlinovim primedbama o ljubavi,
odluni branioci kognitivistike teorije imaju
dve opcije. Prva je prihvatiti da ljubavi ne-
dostaje konstitutivna misao, ali porei da je
ljubav emocija. To je opcija koju Hemlin sa
lakoom otpisuje:
Nije ubedljivo braniti bilo koju teoriju
emocija koja ljubav i mrnju smatra izuze-
cima, tvrdei da one u krajnjoj liniji nisu
emocije. uo sam da se o tome govori, ali
mi to izgleda kao oajniki potez. Ako ljubav
i mrnja nisu oseanja, ta jeste? (Hemlin,
1978, str. 5)
Druga opcija je prihvatiti Hemlinov izazov da
se identifikuje posebno verovanje koje ljubav-
nik mora imati u vezi sa onim to voli. Naj-
izgledniji i najpopularniji kandidat za takvo
verovanje jeste verovanje ili misao da je pred-
308
Re no. 83/29, 2013.
met ljubavi izvrstan, pun vrline ili vredan.
2
Po
ovom gleditu, bilo bi neshvatljivo rei da neka
osoba voli neto a da pri tom ne veruje i ne
razmatra misao da je to neto izvrsno.
Ali iako to moe biti izgledan kandidat za
konstituivnu misao ljubavi, ipak je vrlo neu-
bedljivo. Nema nieg naroito izvrsnog, vrlog
ili vrednog u vezi sa mnogim stvarima koje ve-
ina nas voli, niti bi trebalo da se pretvaramo
da je drugaije kako bismo odrali svoju ljubav
prema njima. Nemam nikakvih iluzija u vezi sa
mnotvom nedostataka filma Velika jeza. To nije
izvrstan film, nije ni znaajan ni ambiciozan,
ni revolucionaran; nema kinematografskih
dostignua koja nikada ne bi bila dostignuta da
on nije bio snimljen, prepun je kliea i melo-
drame, a gluma u najboljem sluaju varira u
kvalitetu. Pa ipak, to je film koji volim. Volim
ga uprkos njegovim nedostacima, moda ak i
zbog njih, ali svakako ne zato to ih poriem.
Ako je to istina za neive predmete, ini
se da je jo istinitije za ljubav prema ljudima.
Ljubav roditelja prema deci, izuzetno dubok i
vrst oblik ljubavi, ne zavisi od bilo kakve misli
o dejim kvalitetima. Mnogi roditelji, narav-
no, imaju preuveliano vienje sposobnosti
sopstvene dece, ali to je samo primer za naine
na koje emocije mogu zamagliti rasuivanje, a
ne dokaz za gledite da ljubav logiki zahteva
misli o izvrsnosti. Ima mnogo roditelja koji ja-
sno uviaju da im deca nisu nita bistrija, pri-
stojnija, hrabrija, lepa, atletskija, ni talento-
vanija od proseka, ali ih ipak bezuslovno vole.
Iz tih razloga sve se ee odbacuje ideja da
ljubav ukljuuje konstitutivnu misao da je njen
predmet izvrstan ili vredan. Evo, na primer,
novijih zakljuaka na tu temu, koje iznose Hari
Frankfurt i Ejmon Kalan:
Sasvim je mogue da osoba bude podstak-
nuta da voli neto a da ne primeuje vred-
nost tog neega, ili da ne bude ni najmanje
impresionirana tom vrednou, ili uprkos
tome to uvia da zaista nema nieg naro-
ito vrednog u tome. ak je mogue i da
osoba voli neto uprkos tome to uvia da
je inherentna priroda toga to voli u stvari
iz temelja loa. (Frankfurt, 2004, str. 38)
Mi bez stida volimo sasvim obine make
i pse, osrednje knjige, trivijalne poslove,
rune kue sa neupeatljivim dvoritima,
povrh naih savreno obinih prijatelja,
roaka i ljubavnika... Onaj ko voli moe
biti savreno svestan skromne vrednosti
koju predmet njegove ljubavi ima u irem
kontekstu a da mu ta pomisao ne umanji
ljubav. (Callan, 2006, str. 526)
Kao Hemlin, i ja mislim da pravi put za izlae-
nje na kraj sa ovim injenicama o ljubavi nije
to da se porekne da je ljubav emocija, ve je to
da se odbaci kognitivistika teorija koja zahteva
da sve emocije imaju svoje konstitutivne misli.
Veina emocija, nema sumnje, jeste delimi-
no konstituisana i mislima o svojim objekti-
2 Dejvid Velemena, na primer, smatra da je esencijalno za ljubav to to ona sputa
na emocionalni gard prema objektu, prepoznajui njegovu neuporedivu vrednost
kao cilja samog po sebi (Velleman, 2006, str. 99)
309
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
ma, ali izvestan broj nije takav; ljubav pripada
potonjima.
Ako je to tano, onda to ima znaajne im-
plikacije za racionalnost ljubavi. To znai da
mi ne moemo vrednovati svoje ljubavi kori-
stei reprezentacionalni nain procene. Po-
to ljubav nema konstitutivnu misao, pitanje
epistemike potvrde naprosto se ne postavlja.
Nema nieg to bi moglo biti istinito o bilo ko-
joj od stvari koje volim, a to bi nainilo moju
ljubav prema njima reprezentacionalno ne-
prikladnom. Jedini nain vrednovanja koji se
moe primeniti na pitanja ljubavi, ili bilo koje
druge emocije kojoj nedostaje konstitutivna
misao, jeste praktiki nain.
To onda znai da je jedan uobiajeni pod-
skup argumenata za i protiv patriotizma po-
greno postavljen. Nee vredeti da branimo
patriotizam istiui dostignua i vrline jedne
zemlje, ili da ga napadamo istiui njene neu-
spehe i mane. To je analogno odbrani ljubavi
prema svojoj deci isticanjem njihovog uspeha
u koli. Kao to voleti decu koja imaju dobar
uspeh u koli nije nita racionalnije nego voleti
onu koja su loa u koli, isto tako voleti zemlje
sa slavnom istorijom nije nita racionalnije
nego voleti zemje sa istorijom koja nije slavna.
(To je pomalo uproeno: moa ima praktinih
konsideracija koje ine ljubav prema, na pri-
mer, mirnim i prospritetnim zemljama raci-
onalnijom od ljubavi prema ratom rastrzanim
i osiromaenim zemljama, u meri u kojoj je
uvek bolno videti ono to volimo u loem sta-
nju. Poenta je u tome da bi neka takva pria o
praktinoj ceni i dobiti morala biti ispriana
kako bi se dostignua i neuspesi jedne zemlje
uinili relevantnim za racionalnost ljubavi
prema njoj. A, zapravo, sumnjam da praktine
konsideracije te vrste nose i priblino dovolj-
nu teinu u racionalnom rasuivanju o patri-
otizmu kao praktine konsideracije koje se ne
odnose na nacionalne karakteristike.)
Stoga su razlozi za ljubav nuno praktini
po prirodi. Kako bismo odredili da li treba da
budemo patrioti, ne treba da pitamo kakve su
nam zemlje, ve treba da pitamo kakvi mogu
biti intrinsini i instrumentalni dobici i gu-
bici od ljubavi prema svojoj zemlji. U naredna
tri dela idenitifikujem dve prednosti i jednu
manu patriotske vezanosti. Ne tvrdim da su to
sve njene prednosti i mane, ali smatram da su
u pitanju konsideracije od sredinjeg znaaja
za ocenjivanje njene praktine vrednosti.
PODSTICAJ ZA
GRAANSKU DUNOST
Primetili smo ve da pored ostalog emocije
mogu biti instrumentalno korisne i kao dopuna
nae motivacije da uinimo ono to treba. Lju-
bav prema svojoj zemlji se moe uverljivo videti
kao ono to omoguava korist upravo te vrste:
patriotsko oseanje dopunjuje motivaciju gra-
ana da ispunjavaju svoju graansku dunost.
Argument za tu instrumentalnu korist naj-
bolje funkcionie ako pretpostavimo dve stvari.
Prvo, zemlja za koju su patrioti vezani jeste su-
verena drava, tako da je nacionalna zajednica
koekstenzivna sa politikom zajednicom. Dru-
go, suverena drava o kojoj je re jeste liberalna
demokratija, tako da se o graanskoj akciji koja
je neophodna da se ta drava odri moe razlo-
no misliti kao o moralnoj dunosti graana.
Jednom kad prihvatimo te pretpostavke, logika
argumenta je jasna. Graani imaju niz obaveza
310
Re no. 83/29, 2013.
prema svojim politikim zajednicama, od kojih
su neke prilino tegobne i u sukobu sa njihovim
drugim interesima. Prema tome, postoji opa-
snost da e oni biti neadekvatno motivisani za
ispunjavanje tih obaveza. Ali ako je njihova po-
litika zajednica nacionalna zajednica koju vole,
onda su oni emocionalno investirani u njenu
dobrobit i stoga imaju snaan dodatni motiv da
uine ono to treba.
Ovaj argument ubedljivo brani Kalan (Cal-
lan, 1997; 2006). Prednost koju uivaju patri-
oti, primeuje on, sastoji se u tome da njihova
ljubav prema svojoj zemlji zamagljuje distink-
ciju izmeu linog interesa i interesa njihovih
zemljaka, tako da im aktivna podrka izgradnji
pravednih institucija ne pada tako teko (Cal-
lan, 2006, str. 543). Patriotima je naprosto
lake da se rtvuju i plaaju ono to lanstvo u po-
litikoj zajednici od njih zahteva. Zahtevi pravde
su takvi kakvi su, bez obzira na to ta oseamo
prema uivaocima naih pravednih dela; ali to
vie volimo te uivaoce, to nam manje naa pra-
vedna dela izgledaju kao rtva. Kada pripadnici
zajednice koju volimo ive u bedi, to ne moe
da nas ne pogodi, tako da inei ono to je ne-
ophodno da ih oslobodimo bede, mi istovre-
meno i sebe oslobaamo nelagode zbog njihove
patnje. Naravno, bili bismo moralna udovita
kada bi ovo bio na razlog za delanje u tom slua-
ju: poenta nije u tome da nas naa emocionalna
nelagoda snabdeva dobrim razlogom za delanje
u cilju smanjivanja bede, ona nam samo poma-
e da prevaziemo slabost volje koja nas moe
spreiti da uradimo ono za ta ve imamo do-
brog razloga da to uinimo.
Vajt takoe naglaava instrumentalnu ko-
rist od patriotskog oseanja:
U jednoj liberalnoj demokratiji mora se nai
neki nain da se dovoljno veliki broj graana
motivie da izabere redistribuciju, naroito
tamo gde je ona direktno protiv njihovog fi-
nansijskog interesa. Ako se oni oseaju de-
lom iste zajednice kao i oni kojima treba po-
mo, emocionalne veze sa njima mogu pre-
tegnuti nad uskogrudom brigom o koristi i
teti. Nacionalno oseanje moe pomoi da
se stvori ta veza. (White, 1996, str. 331)
To to ona funkcionie kao podsticaj za ispu-
njavanje graanske dunosti, realna je i vana
korist od patriotske vezanosti u liberalnim de-
mokratijama. Postoji, meutim, i opasnost od
preuveliavanja te koristi. Nasuprot onome to
ponekad tvrde zastupnici patriotskog obrazo-
vanja, nije ni najmanje oito da je liberalnim
demokratijama neophodno patriotsko graanstvo
da bi se omoguili stvaranje pravednih insti-
tucija ili pravina raspodela bogatstva. Na pri-
mer, dopunski motivi nisu uvek neophodni
da podstaknu graane da ine svoju graansku
dunost: neki e initi rtve koje pravda zahte-
va naprosto zato to to pravda zahteva. Tako-
e, pored patriotizma ima jo vrsta dopunske
motivacije na raspolaganju, koje mogu pomoi
graanima u ispunjavanju njihovih obaveza
prema zajednici. Mnogi od nas, na primer,
podstaknuti su da uzmu uea u raspodeli bo-
gatstva ne toliko patriotskim oseanjem, koliko
strahom od zakonskih posledica izbegavanja
poreza. Ljubav prema svojoj zemlji, stoga, nije
jedina sila sposobna da graane primora da is-
pune svoju graansku dunost; ali injenica da
je ona jedna od takvih sila, svakako predstavlja
razlog u njenu korist.
311
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
IZVOR UIVANJA
Patriotizam ima i instrinsinu vrednost. Lju-
bav prema svojoj zemlji, kao i ljubav prema
bilo emu drugom, intrinsino je vredna jer
joj je svojstveno da predstavlja izvor uivanja.
Don Vilson uoava intimnu konceptualnu
vezu izmeu ljubavi i uivanja:
Fundamentalna i jednostavna ideja [lju-
bavi] jeste u tome da uivamo u njenom
objektu; i stoga smo (poto to ne moemo
initi sve vreme na neposredan, praktian
nain) snano povezani sa njim u svom
umu i srcu, tragamo za njim, i elimo da
ga sauvamo (moda samo zato da bismo se
osigurali da emo pouzdano uivati u nje-
mu). Otprilike, mogli bismo da kaemo da
voleti neto jednostavno znai imati rela-
tivno stalan intenzitet elje za tim i veza-
nosti za to. (Wilson, 1995, str.14)
Patrioti su ljudi koji uivaju u svojoj nacionalnoj
zajednici i zemlji na kojoj se ona nalazi. Oni se
raduju srodnosti sa svojim zemljacima i naslau-
ju zvukom svog maternjeg jezika; oni slave uspeh
svojih sportista na meunarodnim sportskim
takmienjima i uticaj svojih umetnika na svet-
sku kulturu; oni se dive lepoti prirodnog kra-
jolika svoje zemlje i velianstvenosti njenih ar-
hitektonskih znamenitosti. Kako kae Brighaus:
ini se da oseaj identifikacije sa zemljacima i
u irem smislu sa svojom zemljom zaista pomae
mnogim ljudima da osmisle svoju okolinu, po-
mae im da se u nju uklope, i omoguava im da
se oseaju dobro (Brighouse, 2006, str.107).
Ovde je korist opet realna, ali je ne treba
precenjivati. Iz injenice da patriotizam moe
da nas uini srenim ne sledi da naa srea
zavisi od njega. Postoji milion stvari osoba,
zajednica, institucija, ideala, zanimanja, spor-
tova, knjiga, zgrada u koje moemo uloiti i
ulaemo svoju ljubav, i nema nikakvog razloga
za miljenje da su zemlje objekti ljubavi koji
pruaju vie zadovoljstva, pouzdanosti ili iden-
titetske stabilnosti nego mnogi drugi objekti.
Sa gledita intrinsine vrednosti ljubavi bitno
je to da volimo, a ne to ta volimo. Brighausov
zakljuak je ovde svakako ispravan:
Nacionalna identifikacija, meutim, nije
jedini izvor blagostanja: ona nije esencijal-
na na nain na koji slutim da identifikacija
sa svojom porodicom jeste, bar za veinu
ljudi. Ona je pre kao entuzijazam za neki
poseban sport, ili neku posebnu vrstu mu-
zike; ona realno doprinosi oseaju blago-
stanja jedne osobe, ali kada je ne bi bilo, ta
osoba bi je mogla zameniti nekim drugim
entuzijazmom ili teitem identiteta. (Brig-
house, 2006, str. 107)
PREPREKA GRAANSKOM
RASUIVANJU
S druge strane, patriotska identifikacija ima bar
jedan bitan nedostatak. Ona igra negativnu in-
strumentalnu ulogu koju smo ve uoili: naime,
ometa ljude u ispunjavanju njihovih dunosti,
pomuujui njihovo rasuivanje o onome to
treba da uine. Konkretno, ljubav prema zemlji
ometa graansko i politiko rasuivanje graana.
Argument u korist ovog instrumentalnog
nedostatka takoe najbolje funkcionie pod
pretpostavkom da je zemlja za koju smo patri-
otski vezani liberalna demokratska nacionalna
312
Re no. 83/29, 2013.
drava. Od graana demokratskih drava se za-
hteva da biraju vlade i dre ih odgovornim, da
preispituju domae i inostrane politike koje se
sprovode u njihovo ime i glasaju ili protestuju
protiv onih politika koje smatraju nepromi-
ljenim ili nepravednim. Graani mogu is-
puniti te zahteve samo ako odre neku kritiku
distancu prema svojim politikim predstavni-
cima i institucijama, ako su u stanju da se do-
voljno odmaknu od dravnih politika da mogu
da ih ocene racionalno i objektivno. U kon-
tekstu nacionalnih drava, patriotizam radi
protiv ouvanja kritike distance jer su delo-
vanja drave istovremeno i delovanja nacije,
na koju su patrioti predisponirani da gledaju
u povoljnom svetlu. Poto se patrioti nadah-
njuju svojom dravom i ele joj blagostanje,
skloni su da ispuste iz vida njene nedostatke i
neuspehe u svom entuzijazmu da proslave nje-
ne vrline i postignua. Kako je rekao Viljam
Blejk: Ljubav je za mane uvek slepa/ Ka rado-
sti uvek sklona (Blake, 1988, How to Know Love
from Deceit).
Ovde se ne tvrdi da je ljubav prema zemlji
pristrasnija nego druge ljubavi, re je o tome da
su posledice te pristrasnosti ozbiljnije u ovom
nego u drugim sluajevima. Obino nije naro-
ito vano ako ne obraam panju na mane mog
omiljenog romana, restorana ili nastavnika. Ali
je i te kako vano ako sam neobazriv prema ma-
nama svoje zemlje, jer to konpromituje moje
politiko rasuivanje. Mi smo svi odgovorni za
prepoznavanje i suprotstavljanje nepravednim
nacionalnim politikama i institucijama, te bi
stoga svi trebalo da prepoznamo opasnost emo-
cionalne vezanosti koja ometa nau sposobnost
da inimo to.
U obazrivoj odbrani Aristotelove tvrdnje
da su emocije ona oseanja koja menjaju lju-
de u toj meri da utiu na njihovo rasuivanje,
Stiven Lejton identifikuje vie naina na koje
nae emocije utiu na nae miljenje (Leigh-
ton, 1996). Jedan nain je to to nas podstiu
da dopustimo mogunost sumnje ili se suzdr-
imo od nje, u sluajevima kada su relevantni
dokazi dvosmisleni. Tako, s obzirom na te-
nju ljubavi ka koristi onoga to se voli, tamo
gde je situacija nejasna, skloni smo da tuma-
imo stvari na nain koji odgovara onome to
volimo (Leighton, 1996, str. 210-211). Dru-
gi nain je to to uspostavlja okvire oekivanja
koji nas navode da pogreno opaamo i razu-
memo. Tenja onog ko voli da se fokusira na
kvalitete onoga to voli, postavlja oekivanje da
e to biti vredno zasluge. to strastvenije ne-
to volimo, to je izglednije da e ovo pozitivno
oekivanje, pre nego relevantni dokazi, odre-
diti kako to vidimo:
Stoga moe postojati mnotvo razliitih
razloga zato oni koji vole mogu pogreno
rasuivati ak i u svetlu neoborivih dokaza
koji govore suprotno. Ono to prihvataju,
oni pogreno tumae. U meri u kojoj nasta-
vljaju da prihvataju, nastavljaju i sa pogre-
nim tumaenjem. Kroz toplinu i ishitre-
nost, te emotivno iekivanje, oni prestaju
da razmatraju ostale dokaze, i umesto toga
vide celu stvar u okvirima onoga to su ve
prihvatili i odredili. (Leighton, 1996, str.
215-216)
ivopisan prikaz kako ljubav prema zemlji
upravo slui da pomuti graansko rasuivanje
313
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
amerikih patriota nedavno je dao Riard Mi-
ler (Miller, 2007). ak i tamo gde ameriki
patrioti priznaju da je imperijalna bahatost
pratila ameriko prisustvo u svetu, kae Miler,
oni su i dalje vrlo skloni da tumae tu bahatost
kao aljenja vredno i nenormalno odstupanje
od amerikog u osnovi razumnog i humanog
karaktera, i povezuju je samo sa sadanjom
administracijom, uprkos brojnim dokazima da
se svaka administracija ve decenijama uputa u
inostrane poslove koji unapreuju mo SAD
bez obzira na ogromnu cenu koju to ima po
strance u zemljama u razvoju, te da pogreno
i naivno pretpostavljaju da mogu jednostavno
ispraviti problem glasanjem za nekog drugog
na sledeim izborima (Miller, 2007, str. 10-
14). I zbog ruiastih naoara kroz koje vide
svoju zemlju oni katastrofalno sporo prepozna-
ju i suprotstavljaju se svakoj novoj manifestaciji
imperijalne bahatosti: Suoeni sa istrajnim
spoljnopolitikim establimentom koji odlu-
no primenjuje ameriku mo, amnezija, fanta-
ziranje i nepanja [amerikih patriota] garan-
tuju da e opozicija biti u stanju da se formira
tek poto je velika teta ve nainjena (Miller,
2007, str. 14).
Kalan prilino neuspeno kritikuje tvrd-
nju da patriotizam pomuuje graansko rasu-
ivanje. On priznaje da su nedostaci voljenog
objekta, ukljuujui i one koji zasluuju mo-
ralnu osudu, esto izostavljeni zbog ljubavi
koja podrazumeva da voljeni objekat napredu-
je (Callan, 2006, str. 530). On priznaje i da
nas to moe navesti na sledei misaoni niz:
Ve sam rekao da je jedna poznata slabost
ljubavi naa sklonost da izgubimo istinitu
sliku voljenog objekta onda kada je nje-
gova vrednost ozbiljno kompromitovana,
i pozvao sam se na primer roditelja koji
smilja neverovatne izgovore za svoje dete
koje je poinilo neko teko zlodelo. Moe
se pretpostaviti da su u izvesnim uslovi-
ma patrioti pogoeni slinom sklonou
ka kognitivnoj distorziji, i odatle se moe
zakljuiti da su nepatrioti u boljem stanju
da vide domau nepravdu onakvom kakva
jeste. Moda su oni bliski ravnodunim,
nepristrasnim porotnicima na krivinom
suenju, a ne roditeljima optuenog koje
su obuzele emocije. (Callan, 2006, str.
542-543)
Ali, kae Kalan, bila bi greka pretpostaviti te
stvari i izvui te zakljuke. Zato? Zato to ne
moemo pretpostaviti da e nepatrioti uopte
biti adekvatno zainteresovani za razluivanje
pravednosti od nepravednosti domaih insti-
tucija. Onome ko ne mari za svoju zemlju ne-
dostaje jedan uobiajen motiv za brigu o tome
da li su njene politike institucije pravedne
(Callan, 2006, str. 543). Patrioti mogu biti
skloni samoobmani koja prikriva ono to je
sramno, ali nepatrioti su skloni politikoj
apatiji, to znai da nemamo nikakvih osno-
va da pretpostavimo da patrioti u bilo ka-
kvom optem smislu zaostaju za nepatriotima
u identifikovanju domae nepravde (Callan,
2006, str. 543).
Problem sa tim prigovorom je u tome to
on ne uspeva da postigne ono emu tei. On
ne podriva ni pretpostavku da su patrioti po-
dloni kognitivnom izvrtanju pod nepraved-
nim uslovima, ni zakljuak da su nepatrioti
314
Re no. 83/29, 2013.
sposobniji da vide domae nepravde onakvim
kakve su. To da nepatrioti imaju jedan motiv
manje nego patrioti da ispune svoju graansku
obavezu i paze na pravednost nacionalnih in-
stitucija sasvim je spojivo sa njihovom boljom
sposobnou da uoe nepravde kada uistinu
paze. Kalanov prigovor nam ne daje razloga da
sumnjamo u to da su patrioti ometeni u svom
graanskom rasuivanju; on nas samo podsea
na injenicu da oni imaju poseban podsticaj da
ispune svoju graansku dunost.
Patriotska vezanost pomuuje politiko ra-
suivanje, i to moe imati ozbiljne posledice za
one koji se nalaze na udaru nepravednih naci-
onalnih institucija i politika. Ali, kao i u slu-
aju nae dve prednosti, treba da se uvamo da
ne preuveliamo ovaj nedostatak. Ve smo pri-
metili da veza izmeu emocija koje pomuu-
ju rasuivanje i pogrenih sudova nije nuna:
mogue je da volim svoju zemlju i pri tom jasno
prepoznajem njene mane, kao to je mogue
da volim Veliku jezu, a da se pri tom ne ob-
manjujem u vezi sa umetnikim dostignuima
tog filma. I moda pretnja istinitom opaa-
nju moe biti ublaena tako to emo ljudima
skrenuti panju na nju: upravo imajui to na
umu, neki zagovornici patriotskog obrazovanja
naglasili su da oni ele da se u kolama pro-
movie upravo kritiki patriotizam (vidi, na
primer, Merry, 2009). Ali, poto voleti neto
naprosto ukljuuje sklonost da to vidimo u po-
voljnom svetlu, bilo bi neubedljivo pretposta-
viti da skretanje panje patriotima na opasnost
od pomuivanja graanskog rasuivanja moe
biti dovoljno da se problem eliminie.
TREBA LI DA PROMOVIEMO
PATRIOTIZAM U KOLAMA?
Ovo su dakle konsideracije koji imaju nepo-
srednog znaaja za praktiku racionalnost pa-
triotizma. Kako ih moemo izvagati?
Jasno je da suprotstavljajui pomenute pred -
nosti navedenom nedostatku ne poredimo sli-
no sa slinim. Nema jedinice mere kojom se
po muivanje rasuivanja moe precizno same-
riti sa podsticajima na graansku dunost ili
izvo rima zadovoljstva. Ne moemo numeriki
odre diti vrednost patriotske vezanosti, sabiraju-
i dobitke i gubitke i oduzimajui njihove sume.
Pa ipak, praktina racionalnost zavisi od
nae volje i sposobnosti da izvagamo razliite
konsideracije: znaajna konsideracija jedne vr-
ste s pravom nadjaava trivijalnu konsideraciju
druge vrste. Problem je ovde u tome to rele-
vantne konsideracije izgledaju previe uravno-
teeno. Nijedna od njih nije previe znaajna:
patriotizam nije jedini nain motivisanja graana
da ispune svoju graansku dunost, niti je nuan
konstituent blagostanja, i on ne mora neizostavno
rezultirati grekama u graanskom rasuivanju.
Niti je ijedna od njih trivijalna: imamo autenti-
an i znaajan interes da motiviemo graansku
akciju, da formiramo veze zasnovane na ljubavi i
da uvamo objektivnost graanskog rasuivanja.
Dakle, i dobici i nedostaci patriotske vezanosti
imaju umerenu teinu, preveliku da bi se olako
odbacili a premalu da bi pretegnuli nad konsi-
deracijama sa druge strane.
Pitanje poeljnosti patriotizma u tom smi-
slu ostaje otvoreno. Nemamo na raspolaganju
nikakva racionalna sredstva da pokaemo da
njegove prednosti odnose prevagu nad njego-
vim nedostatkom, ili da vai obratno. To ne znai
315
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
da kao pojedinci treba da se suzdrimo od suda
u vezi sa tim pitanjem: ima mnogo otvorenih
pitanja u sferi politike, morala i religije o ko-
jima je nuno ili barem korisno da se oprede-
limo, priznajui pri tom da se u druga gledita,
koja su suprotstavljena naem, moe racionalno
verovati. ta initi sa iskrom nacionalnog ose-
anja, uguiti je ili razgoreti u plamen ljubavi,
realna je praktina dilema za mnoge od nas, i
smer delanja za koji emo se odluiti s pravom
se bira na osnovu nae najbolje procene rele-
vantnih praktinih konsideracija. Kao poje-
dinci, dakle, moemo razlono doneti sud da
je patriotizam dobar ili lo; ali ne znamo i ne
moemo pokazati da je to zaista tako.
Sada smo u poziciji da odgovorimo na nae
pitanje iz naslova: u meri u kojoj smo posve-
eni racionalnom obrazovanju emocija, zastu-
panju emocionalnog prilagoavanja samo u
onim sluajevima u kojima moemo uenicima
ponuditi dobre razloge za to prilagoavanje,
ne bi trebalo da promoviemo patriotizam u
kolama. Moemo objasniti uenicima pred-
nosti patriotske vezanosti, ali, poto ta veza-
nost ima i nedostatak skoro jednake snage, to
se nee smatrati dovoljnim razlogom da oni
postanu patrioti. Pretvarati se da je drugaije,
stvarati kod uenika lani utisak da koristi od
patriotizma reavaju problem njegove poelj-
nosti, znai upasti u onu vrstu poluracional-
nog emocionalnog obrazovanja koje preten-
duje da se zasniva na razumu, dok istovremeno
zahteva od nastavnika da biraju, preuveliava-
ju, zaboravljaju, mitologizuju, fikcionalizuju i
lau (Archard, 1999, str. 166).
Moda e se prihvatiti da posveenost ra-
cionalnom emocionalnom obrazovanju zahte-
va sud o patriotizmu, ali je tu mogu prigovor
da to treba da nas upozori na neprikladnost
racionalnog emocionalnog obrazovanja kao
takvog. Ako ne moemo da promoviemo pa-
triotizam zbog pretnje koju on predstavlja po
objektivno rasuivanje, zar nas to ne navodi na
zakljuak da iz istog razloga neemo moi da
promoviemo bilo koju vrstu veze zasnovane na
ljubavi iz istog razloga? Zaista, ako prihvatimo
Aristotelovu tvrdnju da sve emocije menjaju
ljude tako to utiu na njihovo rasuivanje,
zar neemo biti duni da se u potpunosti su-
zdrimo od promovisanja emocija, zbog toga
to su sve potencijalne koristi od jedne emocije
nadjaane manom koja dovodi njihovu poelj-
nost u sumnju? Nije li racionalno obrazova-
nje emocija, kakvim sam ga opisao naprosto
previe strog standard za odabir prihvatljivih
emocija?
Nije. Nema nikakvog razloga da pretposta-
vimo da e cena pomuivanja rasuivanja koje
emocije izazivaju uvek podrivati njihovu po-
eljnost. Vrednost ljubavi prema svojoj zemlji
je nesigurna jer i prednosti i mane nose ume-
renu teinu. U drugim sluajevima vezanosti
zasnovane na ljubavi prednosti su mnogo vee:
kao to smo ve primetili, opasnosti od neo-
braanja panje na mane mog omiljenog ro-
mana, restorana ili nastavnika su zanemarljive.
to se tie drugih emocija, kod kojih se konsi-
deracijama praktine racionalnosti pridruuju
i one reprezentacionalne racionalnosti, ima
jo manje razloga za brigu da emo biti u sta-
nju da demonstriramo poeljnost emocional-
nih reakcija. Iako postoje situacije u kojima se
ovi naini ocenjivanja meusobno sukobljava-
ju, obino je i reprezentacionalno i praktino
316
Re no. 83/29, 2013.
korisno da se bojimo onoga to je opasno, bu-
demo ogoreni zbog onoga to je nepravino i
saoseamo sa onima koji pate.
Kriterijum dokazive poeljnosti svakako
ima snagu: ako je ne bi imao, bio bi nam od
slabe koristi kao sredstvo za razlikovanje emo-
cija koje treba podrati od onih koje ne treba.
Ali on nije tako strog da po njemu sve emocije
upadaju u drugu kategoriju. Ima mnogo emo-
cionalnih vezanosti i reakcija ije koristi oi-
gledno nadjaavaju njihove mane i koje se kod
uenika mogu kultivisati sa dobrim razlozima.
Patriotizam, meutim, nije jedna od njih.
Kako, dakle, kole treba da se odnose pre-
ma patriotizmu? Sasvim oigledno, argument
koji sam izneo protiv njegovog promovisa-
nja takoe slui i kao argument protiv njego-
vog suzbijanja. Ako je tano da su prednosti i
mane patriotizma takve da nijedna od njih ne
reava pitanje njegove poeljnosti, nemamo
nita vee pravo da uenike odvraamo od pa-
triotizma nego da im ga nameemo.
Jo jedna mogunost bilo bi to da kole
usvoje politiku izbegavanja, da zaobilaze ovu
temu u lekcijama i usmeravaju diskusiju ka
manje problematinim pitanjima kada se ue-
nici raspituju o patriotizmu. Ali malo toga go-
vori u korist te strategije. Patriotsko oseanje
je oigledno igralo i jo uvek igra bitnu ulogu
u nacionalnim i internacionalnim odnosima.
Ogromni delovi istorije i dobar deo savreme-
nog politikog diskursa bili bi nerazumljivi u
odsustvu nekog razumevanja patriotskog ose-
anja i nacionalistikog opredeljenja. tavie,
malo koji uenik e proi kroz ivot a da u ne-
kom trenutku ne oseti snagu patriotskog ose-
anja, ili pritisak drugih da razvije to oseanje.
Stoga nee pomoi da kola prosto izbegava tu
temu, da se odrekne odgovornosti da uenike
opremi razumevanjem patriotizma i sposob-
nou da donesu razlonu odluku o njegovoj
vrednosti.
Mislim da je jedini odbranjivi pristup
patriotizmu u kolama predavati ga kao
kontroverzno pitanje. Drugde sam ve tvrdio
(Hand, 2007; 2008) da predavati neto kao
kontroverzno znai prepoznati i razmatrati
razliite mogue odgovore na jedno pitanje
a da se pri tom ne podri nijedan od njih.
Temu bi tako trebalo predavati onda kada se
o njoj mogu zastupati suprotstavljena gledi-
ta koja nisu nerazumna (Dearden 1981, str.
38). Poto nije nerazumno prihvatiti patri-
otsku vezanost zbog podsticaja koje ona daje
graanskoj dunosti ili je potiskivati zato to
pomuuje graansko rasuivanje, poeljnost
patriotizma je upravo tema koju treba pre-
davati kao kontroverznu. Naa dunost kao
edukatora nije da zastupamo jednu od pozi-
cija u raspravi o patriotizmu, a jo manje da
tu debatu ignoriemo: naa je dunost da ue-
nike upoznamo, to je nepristrasnije mogue,
sa prednostima i neodstatkom ljubavi prema
svojoj zemlji, i da ih ohrabrimo da sami odlu-
e kako da izau na kraj sa ovim aspektom svog
emocionalnog ivota.
Izvor: Political Studies, 2011, Vol 59, 328347.
317
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
REFERENCE
Archard, D. (1999) Should We Teach Patriotism?,
Studies in Philosophy and Education, 18 (3), 157
73.
Aristotle (1999) Nicomachean Ethics, prevod W. D.
Ross. Kitchener: Batoche Books.
Aristotle (2004) Rhetoric, trans. W. Rhys Roberts.
NewYork: Courier Dover Publications.
Ben-Porath, S. (2006) Citizenship under Fire: Democrat-
ic Education inTimes of Conflict. Princeton NJ:
Princeton University Press.
Ben-Porath, S. (2007) Civic Virtue out of Necessi-
ty: Patriotism and Democratic Education,
Theory and Research in Education, 5 (1), 4159.
Blake,W. (1988) How to Know Love from Deceit,
in D. V. Erdman (ed.), The Complete Poetry
and Prose of William Blake. New York: Anchor
Doubleday, p. 472.
Brighouse, H. (2006) Should Schools Teach Pat-
riotism?, in H. Brighouse (ed.), On Educa-
tion. London: Routledge, pp. 95114.
Callan, E. (1997) Creating Citizens. Oxford: Clarendon
Press.
Callan, E. (2006) Love, Idolatry and Patriotism,
Social Theory and Practice, 32 (4), 52546.
Dearden, R. F. (1981) Controversial Issues and the
Curriculum, Journal of Curriculum Studies, 13
(1), 3744.
Frankfurt, H. G. (2004) The Reasons of Love. Prince-
ton NJ: Princeton University Press.
Galston,W. (1991) Liberal Purposes: Goods,Virtues and Di-
versity in the Liberal State. Cambridge: Cam-
bridge University Press.
Greenspan, P. (1988) Emotions and Reasons. New York:
Routledge.
Gutmann, A. (2002) Civic Minimalism, Cosmo-
politanism and Patriotism: Where does
Democratic Education Stand in Relation
to Each?, in S. Macedo and Y. Tamir
(eds), Moral and Political Education, Nomos XLIII.
New York: New York University Press, pp.
2357.
Hamlyn, D.W. (1978) The Phenomena of Love and
Hate, Philosophy, 53 (Jan), 520.
Hand,M. (2007) Should We Teach Homosexuality
as a Controversial Issue?, Theory and Research
in Education, 5 (1), 6986.
Hand,M. (2008) What Should WeTeach as Con-
troversial? A Defence of the Epistemic
Criterion, Educational Theory, 58 (2), 213
28.
Leighton, S. (1996) Aristotle and the Emotions,
in A. O. Rorty (ed.), Essays on Aristotles Rhet-
oric. Berkeley CA: University of California
Press, pp. 20637.
Merry, M. (2009) Patriotism,History and the Le-
gitimate Aims of American Education, Ed-
ucational Philosophy and Theory, 41 (4), 37898.
Miller, D. (1995) On Nationality. Oxford: Clarendon
Press.
Miller, R. (2007) Unlearning American Patri-
otism, Theory and Research in Education 5 (1),
721.
Nussbaum, M. (1996) Patriotism and Cosmo -
politanism, in J. Cohen (ed.), For Love of
Country. Boston MA: Beacon Press, pp.
217.
Peters, R. S. (1966) Ethics and Education. London:
George Allen & Unwin.
Stevens,D. (1999) The Case of the Chingford Skin-
head: John White on Education and Spe-
cial Obligations between Fellow Nation-
als, Journal of Philosophy of Education, 33 (3),
35370.
318
Re no. 83/29, 2013.
Tamir, Y. (1993) Liberal Nationalism. Princeton NJ: Princeton University Press.
Velleman, J. D. (2006) Love as a Moral Emotion, in J. D. Velleman, Self to Self: Selected Essays. Cam-
bridge: Cambridge University Press, pp. 70110.
Warnock, M. (1986) The Education of the Emotions, in D. E. Cooper (ed.) Education,Values and
Mind: Essays for R. S. Peters. London: Routledge and Kegan Paul, pp. 17287.
White, J. (1996) Education and Nationality, Journal of Philosophy of Education, 30 (3), 32743.
White, J. (2001) Patriotism without Obligation, Journal of Philosophy of Education, 35 (1), 14151.
Wilson, J. (1995) Love between Equals. London: Macmillan.
Wingo, A. (2007) To Love your Country as your Mother:Patriotism after 9/11, Theory and Research
in Education, 5 (1), 2340.
Stenfordski centar za etiku i drutvo nedavno je organizovao
debatu na temu Da li nas itanje knjievnosti ini
moralnijim?.
1
Jedan od uesnika debate, Doua
Lendi tom prilikom je otro (i duhovito) argumen-
tovao u prilog negativnom odgovoru. Tanije, kako
je naglasio, argumentovao je protiv tri meusobno
povezane tvrdnje koje smatra podjednako pogre-
nim: 1) knjievnost uopte ini ljude moralnim, 2)
to je odlina stvar i 3) to je osnovno opravdanje za
postojanje knjievnosti, dakle za stav da je ona vie
od zabave.
On dakle tvrdi da uprkos izolovanim sluajevi-
ma poput ia Tomine kolibe, knjievnost ne ini ljude
moralnijim. A ak i kada to ini, to je ma sa dve
otrice kratkotrajnu dobit za sile dobra mogu
pratiti dugoroni gubici. Konano, tvrdi Lendi,
ima mnogo drugih razloga zato knjievnost nije
puka zabava, a cela debata o moralnosti kao da po-
tiskuje sve te ostale razloge.
Lendi nudi sijaset argumenata i primera koji bi
trebalo da podupru njegovu poziciju. Kako name-
ravam da pokaem, meutim, nain na koji koristi
primere je vrlo problematian. On polazi od izve-
snih pretpostavki o odnosu razuma i emocija, i-
njenica i fikcije, argumenata i ubeivanja, i zatim
pokuava da smesti razliite pojedinane sluajeve u
taj okvir, pri tom zanemarujui kompleksnost ovih
pojedinanih sluajeva i otpor koji oni pruaju ova-
kvom uproavanju.
Kako bih to pokazao, moj e pristup biti obrnut
od Lendijevog ja u poi od pojedinanih slua-
1 Video snimak cele debate dostupan je na sajtu asopisa Boston
Review, na adresi http://www.bostonreview.net/blog/paula-
ml-moya-does-reading-literature-make-you-more-moral
(pristupljeno 18. juna, 2014.)
DA LI NAS ITANJE
KNJIEVNOSTI INI
MORALNIJIM?
RASTISLAV DINI
320
Re no. 84/30, 2014.
jeva koje on koristi kao primere i ukazati na sve to njemu promie. Na ovaj nain
nameravam da pokaem ne samo to da Lendi grei u svakom od ovih konkretnih
sluajeva ve da grei na jedan simptomatian nain, koji moralno miljenje po-
dreuje apstraktnoj teoriji, ignoriui pri tom sloenost svakodnevnog moralnog
ivota, kao i sposobnost dobre knjievnosti da nas uini osetljivim za tu sloenost.
Evo kratke skice Lendijevog izlaganja:
1. Popravljanje ljudi posredstvom knjievnosti nije pouzdano.
2. Nacisti su plakali gledajui Antigonu, Gebels je voleo ekspira i
Dostojevskog, Himler je voleo Sidartu.
3. Neki od najgorih zloina protiv ovenosti su koincidirali sa masov-
nom pismenou.
4. Najbolje to moemo rei o knjievnosti jeste to da rezultati mogu
varirati.
5. Veina ljudi, kada govori o moralno blagotvornom uinku knjiev-
nosti, pomisli na romane poput ia Tomine kolibe, ali ta emo sa ostvarenjima poput
Grifitovog Roenja nacije?
6. Uostalom, moralno problematina knjievnost uspeva mnogo bolje kod
publike u SAD, na listama za najbolji roman po izboru italaca po pravilu pobeuje
Ajn Rend, sa romanima koji propovedaju sebinost kao vrlinu, te prezir prema siro-
manima i niim klasama. U stopu je sledi L. Ron Habard, osniva sajentologije.
7. Ako ponemo da ohrabrujemo ljude da u romanima trae upute za
to kako treba da ive, otvaramo vrata za razne posledice: moda e itati Ajn Rend
i pomisliti da siromane treba pustiti da umru od gladi, ili Albijevu drama Koza
i pomisliti da je bestijalnost moralno neproblematina, ili Nabokovljevu Lolitu i
pomisliti da je pedofilija sasvim u redu. Ovi moralno katastrofalni rezultati su, po
Lendijevom miljenju, direktan rezultat jedne plemenite ideje korienja knji-
evnih dela u srhu moralnog usavravanja.
8. Kratkortajna dobit je nadjaana dugoronim tetama.
9. Problem sa moralnim usavravanjem kroz literaturu je u tome to
ona obino ne daje ljudima dobre razloge za usvajanje izvesnih verovanja i stavova,
ona samo igra na naa oseanja, a navesti drugoga da promeni svoja uverenja na
osnovu oseanja, naziva se razliitim imenima: kad ja to radim, to je ubeivanje,
kad ti to radi, to je retorika, kad oni to rade, to je propaganda.
10. Ali ak da ostavimo po strani etike nedoumice oko toga da li je u
redu koristiti knjievnost za ispiranje mozga, ak i ako je to u dobre svrhe, ostaje
problem to to onda mogu da rade svi, ne samo oni koji su na strani anela svi
mogu da igraju na nau empatiju. Ajn Rend kada hoe da nas navede da saose-
321
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
amo sa bogatim i kreativnim genijima koji se bore protiv parazita iz niih klasa;
D. W. Grifit kada hoe da nas navede da saoseamo sa pripadnicima Kju Kluks
Klana koji se brane od crnih pljakaa itd.
11. I onda je moralno problematina knjievnost uspenija. A
ispravnu knjievnost (Lendijev primer je Toni Morison) itaju uglavnom oni
koji ve imaju ispravne ideje oni koji ve dele njen pogled na svet. U tom slu-
aju ona im, bar u moralnom smislu, nije ni potrebna.
12. ta je sa plejadom antiheroja poput Dekstera, Dona Drejpera, Vol-
tera Vajta? ta bi bilo kada bismo njih prihvatili kao modele? Pa ta onda? Da ih
zabranimo? Moda bi bilo bolje da upozorimo ljude da budu oprezni, umesto da
se moralno obrazuju gledajui filmove.
13. Ali nije problem samo loa literatura, i dobre knjige imaju loe
stereotipe Dikens, Bronte i drugi koriste rasistike stereotipe. Mogue je da ljudi
znaju kako da ne potpadnu pod uticaj tih ideja tokom itanja, ali ako ve znaju ta
je ispravno ta e im onda knjievnost?
14. ta onda? Ima boljih naina da utiemo na ljude recimo, kori-
stei istinu. Lendi uzima primer dokumentarnih filmova Neugodna istina, koji uka-
zuje na problem globalnog zagrevanja, i Food inc. koji se bavi okrutnou prema
ivotinjama u industriji mesa ti filmovi su (bez ijednog privlanog lika i bez
ijednog duhovitog dijaloga) imali znatan uticaj na promenu stavova ljudi pre-
ma ivotnoj sredini i jedenju mesa. U poslednjih stotinak godina nije bilo puno
best slera na temu mesne industrije, pa to ipak nije smetalo da se nai stavovi na
ovu temu znatno promene. Lendi takoe podsea na autobiografske zapise Prima
Levija, Frederika Daglasa i drugih. Ne treba da navlaimo ljude na pomisao da je
ropstvo bilo strano ono jeste bilo strano!
15. A ako ljudi jo uvek ne mogu da razdvoje istinu od lai pomozi-
te im da razdvoje dobre od loih argumenata. To je prava svrha obrazovanja, a ne
propaganda.
16. Afekt ili empatija nisu lekovi za probleme racionalnosti. Empatija
je moralno neutralna sama po sebi. Bolje razumevanje tuih oseanja ne mora nu-
no da vodi altruizmu (sadista koji bolje razume tua oseanja moe biti uspeniji
u svojim sadistikim namerama). Konano, oseanja najee vode pristrasnosti i
nepotizmu uvek su nam drai oni koji su nam na neki nain blii.
17. Razum je bolje reenje: Konaan cilj bi trebalo da budu institu-
cije i mere koje ine empatiju nepotrebnom.
18. Na kapacitet za empatiju je ogranien. Treba da tretiramo ljude
na moralno ispravan nain ak i ako ih ne volimo ili nikada nismo ni uli za njih.
322
Re no. 84/30, 2014.
19. Meutim, ne samo to je tretiranje knjievnosti kao sredstva za
moralno usavravanje loe za moralnost, loe je i za knjievnost. Moralnost naime
nije dobar standard za procenjivanje knjievnosti. Na primer ia Tomina koliba je
moda postigla neke moralno poeljne efekte, ali to prosto nije dobar roman.
20. Zatim, moralno usavravanje nije dobar nain da ubedimo nekoga
da ita.
21. Konano veza izmeu knjievnosti i morala uspeva da uniti ili
unizi sve druge vrednosti knjievnosti.
22. Mnoga dela nam pomau da znamo gde stojimo: Znati koje su
nam vrednosti moe biti moralno znaajno, ali nas ne ini nuno moralnijima.
Kao i dobar prijatelj, dobre knjige ne pokuavaju da nas poprave, samo nam po-
mau da budemo ono to jesmo.
23. Lendi zakljuuje: ako elite da vai itaoci uzmu uea u vaim
oseanjima, iznutra, napiite memoare, ako elite da informiete svoju publiku,
snimite dokumentarac, ako elite da napiete roman, za boga miloga, uradite neto
drugo s njim.
Ve na prvi pogled, ne stoje mnoge Lendijeve primedbe u vezi sa delima koja po-
minje ili ak u tolikoj meri odudaraju od istine, da nas mogu navesti na pomisao
da Lendi nije ni proitao ili ni pogledao dela o kojima je re. Uzmimo za poetak
Neugodnu istinu, dokumentarac Ala Gora za koji Lendi u prolazu kae da je uticao na
promenu stavova svojih gledalaca bez ijednog privlanog lika ili duhovite repli-
ke hotei time nesumnjivo da potcrta da nije u pitanju fikcija bilo koje vrste.
Ali svako ko je gledao Neugodnu istinu zna da ona poinje upravo jednom duhovitom
replikom Al Gor se predstavlja publici kao bivi sledei predsednik Amerike,
to izaziva lavinu smeha u publici. Pa i nije ba toliko smeno lakonski dodaje
Gor. I ovo nije poslednja ala u filmu humor je integralni deo Gorovog nastupa.
Takoe, ala na temu nesuenog predsednikovanja ne slui samo da raz-
bije led i opusti publiku kako bi mogla da se koncentrie na ozbiljnu i neugodnu temu:
ta ala je istovremeno i uvod u paralelnu priu o samom Goru i tome kako je odluio
da sve svoje snage uloi upravo u ovaj projekat podizanje svesti o opasnostima od
globalnog zagrevanja. Ta pria je daleko od suvih injenica i ima sve osobine proznog
narativa, ukljuujui i privlane likove poput Gorovog profesora sa koleda Rodera
Revela, jednog od pionira u prouavanju globalnog zagrevanja, ili Gorovog oca, koji
je prestao da gaji duvan poto mu je erka, Alova starija sestra, umrla od raka plua.
Gor se bavi i nekim kljunim trenucima u svom ivotu, koji su opet na
izvestan nain povezani sa glavnom temom filma. Uzmimo na primer ovaj detalj:
323
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Treeg aprila 1989. godine, moj sin mi se otrgnuo iz ruke i pojurio za dru-
gom preko ulice. Imao je est godina. Disao je pomou maine. Postojala
je mogunost da ga izgubimo. Konano je sam uzeo vazduh. U bolnici smo
proveli mesec dana. inilo mi se, gledajui u kalendar, da je bilo dovoljno
da uinim ovako (Gor uzima vazduh) i vreme bi proletelo, sve mi je izgleda-
lo trivijalno i beznaajno. Bio je tako hrabar. Bio je tako hrabar deak. To
je jednostavno okrenulo ceo moj svet naopake i treslo ga dok iz njega nije
sve poispadalo. Moj nain bitisanja u svetu, jednostavno se sve promenilo.
Kako bi trebalo provesti vreme na ovoj Zemlji? Zaista sam zagrebao duboko,
pokuavajui da nauim vie. Otiao sam na Antarktik. Iao sam na Severni
pol, Juni pol, u Amazon. Iao sam tamo gde mi naunici mogu pomoi da
razumem delove ovog problema iju sutinu do tada zapravo nisam razumeo.
Suoen sa mogunou gubitka onoga to mi je najdragocenije, stekao sam
sposobnost koju moda nisam ranije imao. I onda sam osetio ta stvarno
moemo izgubiti, da ono to mi uzimamo zdravo za gotovo moda nee biti
tu za nau decu. (Uz ovu reenicu vidimo idilinu sliku reke i prirode oko
nje sliku koju smo prethodno ve videli na samom poetku filma, kada je
Gor opisivao svoju reakciju na ovu scenu: Tiho je, mirno. I odjednom, kao
da se brzina promeni u vama, kao da ste dubolo udahnuli i rekli Oh, da,
zaboravio sam na ovo.)
Kako je ova pria povezana sa osnovnom temom filma? Koju nam novu injenicu
vezanu za globalno zagrevanje Gor njome saoptava? ta je to novo to je on tada
saznao i to ga je nateralo da se ovom problemu posveti mnogo ozbiljnije nego do
tada, i to bi ns, koji tu priu sluamo, trebalo da podstakne da uinimo isto?
Nema takve injenice, Gor nije nita novo saznao. (U to vreme, on je ve proao
kroz Revelovu kolu, i ve je bio upoznat sa fenomenom globalnog zagrevanja, ak
je bio i aktivan u sprovoenju protivmera.) Naprotiv, on je neto osetio, stekao je
jednu novu sposobnost sposobnost da uvidi dubinu i pravi znaaj problema.
ta mu je omoguilo da stekne tu sposobnost? Opet, ne neko sazna-
nje, nego jedno iskustvo iskustvo da moe da izgubi dete, dakle ono to mu je
najdragocenije. Ali kakve veze imaju Gorova deca sa globalnim zagrevanjem? On
sam kao da na jednom mestu eli da ukae na to da se ta veza tie uslova ivota koje
ostavlja svojoj deci da nebriga o ivotnoj okolini ugroava i njegovu i svu drugu
decu. Iako u tome svakako ima istine, teko je poverovati da e priroda kakvom je
znamo (ukljuujui i idiline predele iz Gorovog zaviaja) nestati za ivota Goro-
ve dece, niti pak da e se eventualne katastrofalne posledice globalnog zagrevanja
324
Re no. 84/30, 2014.
manifestovati u tom periodu. Gor hoe da kae neto drugo, a da bismo razumeli
tano ta, moramo obratiti panju na iri kontekst u kojem se ovaj segment nalazi.
Svega nekoliko minuta ranije, Gor se prisea pitanja koje je kao stu-
dent postavio svom profesoru Revelu zato se jednom godinje linija na grafiku
koji prikazuje procenat ugljen-dioksida u atmosferi penje i onda pada? Dobio je
sledei odgovor:
Ako pogledamo kopno Zemlje, objasnio je profesor, vidimo da se vrlo malo
kopna nalazi juno od ekvatora. Najvei deo se nalazi severno od ekvatora. I
veina vegetacije se nalazi severno od ekvatora. Tako, kada je severna hemi-
sfera nagnuta ka Suncu, kao to jeste kada je kod nas prolee i leto, izlazi lie
koje udie ugljen-dioksid i njegova koliina u atmosferi pada. Ali, kada je se-
verna hemisfera nagnuta od Sunca, kao to jeste kada je kod nas jesen i zima,
lie opada, ime se poveava koliina ugljen-dioksida, dakle ona u atmosferi
raste. I tako izgleda kao da cela Zemlja jednom godinje udahne i izdahne.
Diu, dakle, ne samo ljudi nego i Zemlja. Slika Gora koji uzdie kraj bolnikog kre-
veta u kome lei njegov sin, kao i njegovog sina koji konano uspeva da sam, bez
pomoi maine, uzme vazduh, smetene su kontekst Zemlje koja die. Dakle na toj
Zemlji ivi Gor, i preispituje svoj ivot na njoj u svetlu iskustva da moe izgubiti dete.
Ni to nije sve. Pred sam kraj filma, Gor nabraja uspehe amerike de-
mokratije, od Deklaracije o nezavisnosti, preko ukidanja ropstva i desegregacije,
pa sve do pada Istonog bloka i zakljuuje da je vreme da se i sada, povodom
globalnog zagrevanja, pokrene politiki proces koji e moi da izae na kraj sa tim
problemom. Meutim, onda dodaje:
Ali ovde moramo imati drugaiju perspektivu. Taj problem je drugaiji od
bilo kog problema sa kojim smo se ranije susretali. Seate li se onog filma na
kojem se vidi Zemlja kako se okree u svemiru? Kada je jedna od onih lete-
lica koje idu duboko u svemir odmakla 4 milijarde milja od nas, Karl Segan
je rekao: Hajde da jo jednom snimimo Zemlju. Vidite li tu bledoplavu
taku? To smo mi. Sve to se ikada desilo u celoj ljudskoj istoriji, desilo se na
tom pikselu. Svi trijumfi i tragedije. Svi ratovi i nestaice. Svi veliki napreci.
To je na jedini dom. I to je na kocki. Naa sposobnost da ivimo na plane-
ti Zemlji, da imamo budunost kao civilizacija. Verujem da je to moralni
problem. Vreme je da se uhvatimo u kotac sa njim. Vreme je da ustanemo
ponovo, da osiguramo nau budunost.
325
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Gor pokuava da nam prui novu perspektivu, perspektivu iz koje se problem glo-
balnog zagrevanja vidi kao moralni problem. Kako bi to uinio, on nas navodi
da o planeti na kojoj ivimo, kao i o budunosti ljudske civilizacije, mislimo na
odreeni nain, upravo u svetlu naeg odnosa prema naoj deci. Na taj nain di-
sanje Gorovog sina i disanje Zemlje dolaze u vezu, ba kao to i briga za budunost
neposrednih potomaka postaje povezana sa brigom za budunost oveanstva. Go-
rov film nas navodi da vidimo sebe kao pripadnike ljudske vrste i kao stanovnike
Zemlje, da osmislimo svoj ivot na Zemlji, izmeu ostalog i tako to emo uvideti
da je to ivot na Zemlji, i da je briga za Zemlju i za budue generacije koje e na njoj
iveti deo naeg etikog ivota.
To nije jednostavno kazivanje istine, niti nabrajanje injenica, kako se
to Lendiju ini. Naprotiv, to je zadatak koji angauje imaginaciju, a ne nae kogni-
tivne kapacitete. Naravno da ima puno injenica koje Gor iznosi u filmu ali da je
stvar samo u injenicama, film, pa ak ni dokumentarni, ne bi bio potreban. Suvi
podaci bi bili sasvim dovoljni. Kako je mogue da Lendiju sve to promie?
Kora Dajmond prepoznaje neto to naziva filozofskom otupelou i taj ne-
dostatak pripisuje Vilijemu Frankeni, to jest jednom njegovom tumaenju Pla-
tonovog Kritona.
2
Po Frankeni, naime, Sokrat nam u Kritonu daje idealan primer
2 Cora Diamond, Missing the Adventure: Reply to Martha Nussbaum, The Realistic
Spirit: Wittgenstein, Philosophy and the Mind (Cambridge, Massachusetts: MIT Press, 1995).
326
Re no. 84/30, 2014.
moralnog zakljuivanja kao izvoenja zakljuaka iz premisa, gde prva premisa
predstavlja opti moralni princip, a druga predstavlja opis datih injenica. Na pri-
mer, jedan od Sokratovih argumenata zato ne treba da bei iz Atine bi u ovakvoj
rekonstrukciji glasio: 1) ne treba biti neposluan niti pokazivati nepotovanje pre-
ma svojim roditeljima i uiteljima; 2) ako Sokrat pobegne iz Atine, to e biti in
neposlunosti i nepotovanja prema roditelju i uitelju; te stoga 3) Sokrat ne treba
da pobegne iz Atine.
ta nije u redu sa ovom rekonstrukcijom? Dajmond pie da je to naj-
lake uvideti na primeru injenine premise argumenta, koja tvrdi da e Sokratovo
bekstvo iz Atine predstavljati neposlunost prema roditelju:
Ali to nije inenjenica, izuzev ako je injenica da su Zakoni Atine Sokratovi
roditelji. A kako je to injenica? Da je Sokrat rekao Kritone, ti to ne zna,
ali mene su zapravo odgajili vukovi, to bi svakako bila injenica o Sokra-
tovom odgoju, koju Kriton prethodno nije znao. Ali to nije vrsta injenice o
odgoju koju Sokrat smatra da Kriton treba da uvidi. (Ti to ne zna Kritone,
ali mene su podigli Zakoni Atine, a ne moji roditelji.)
Frankena veruje, pre nego to uopte i obrati panju na Kritona, da se
moralno miljenje o konkretnom sluaju sastoji u primeni principa i pravila na
injenice konkretnog sluaja. On ne razmatra mogunost da se svako moralno raz-
miljanje odvija u razabiranju onoga to su injenice datog sluaja, u tome kako
ih neko uvia ili opisuje. On bira kao primer moralnog miljenja sluaj u kojem
je vrlo upadljivo da je izuzetno originalno moralno miljenje ukljueno u opisi-
vanje injenica na takav nain da one mogu biti povezane sa poznatim principima.
Ali on to u potpunosti ignorie. injenice su injenice. (...) Sokratov matoviti
opis situacije u kojoj se naao, koji ukljuuje i personifikaciju Zakona, predsta-
vlja ogled iz moralne kreativnosti, njegovu umetniku vetinu.
3
ta je razlog za ovu filozofsku otupelost? Dajmond kae da je u pitanju pre svega pri-
stupanje konrektnim primerima moralnog miljenja sa unapred odreenim teo-
rijskim shemama, poput one koju zastupa Frankena o moralnom miljenju koje
se sastoji iskljuivo u primeni optih principa na injenice datog sluaja. Tako se
i kod Lendija da uoiti upravo slepilo za konkretne primere moralnog miljenja,
poput onog Gorovog u Neugodnoj istini. Kako se Gor oito ne bavi moralnim princi-
pima, odnosno moralnom teorijom, onda se mora baviti injenicama, jer ta mu
3 Isto, str. 310.
327
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
drugo preostaje? Ta inicijalna slika je tako jaka da se ignoriu oigledni elementi
koji se u nju ne uklapaju.
Evo jo jednog primera. Lendi govori o mogunosti zloupotrebe
empatije, kao i o opasnostima od korienja knjievnosti (u smislu fikcije) kao
sredstava za moralno usavravanje. Kao primer uzima trijumf Ajn Rend i L. Rona
Habarda na listi 100 najboljih romana po izboru publike.
4
Eto, zakljuuje on,
empatija i emocije uopte se daju upotrebiti u moralne svrhe, ali i zloupotrebiti u
nemoralne, jer nam ne daju dobre razloge za usvajanje izvesnih stavova, a poto su
moralno problematini pisci popularniji od onih moralno dobrih, rezultati
pokuaja moralnog usavravanja putem itanja takve literature bie katastrofalni.
Umesto toga, on nam preporuuje razum.
Lendi nije usamljen kada osuuje empatiju, afektivnost i oseanja kao mo-
ralne vodie, ba kao ni kada naglaava razum kao jedini autoritet u pitanjima morala:
Racionalni ovek zna ili sebi postavlja cilj da sazna izvor svojih emocija,
osnovne premise iz kojih one potiu; ako su mu premise pogrene, on ih
ispravlja. On nikada ne dela na osnovu emocija koje ne moe da opravda,
ije znaenje ne razume. U procenjivanju situacije, on zna zato reaguje tako
kako reaguje i da li je u pravu. On nema unutranjih konflikata. Njegov um
i njegove emocije su integrisani, njegova svest je u savrenoj harmoniji. Nje-
gove emocije nisu njegovi neprijatelji, one su sredstva za uivanje u ivotu.
Ali one nisu ni njegovi vodii: vodi je njegov um. Ova veza se, meutim, ne
moe preokrenuti. Ako ovek uzima svoje emocije kao uzrok, a svoj uma kao
njihovu pasivnu posledicu, ako se vodi svojim emocijama i koristi svoj um
samo kako bi ih racionalizovao ili opravdao na neki nain onda se on ponaa
nemoralno, osuuje se na bedu, neuspeh, poraz, i nee postii nita drugo
do unitenje, kako svoje, tako i drugih.
5
Autorka ovih redova je upravo Ajn Rend, za koju je Alan Vulf nedavno napisao da
su joj romani zapravo teorije, i to vrlo loe.
6
Njen najpoznatiji roman Pobunjeni
4 Radi se o listi koju je objavio Modern Library (http://www.modernlibrary.com/
top-100/100-best-novels/, pristupljeno 18. juna, 2014).
5 Ajn Rend, intervju za asopis Plejboj, mart 1964 (http://ellensplace.net/ar_pboy.
html, pristupljeno 18. juna, 2014).
6 Alan Wolfe, The Ridiculous Rise of Ayn Rand, Criterion blog (http://chronicle.
com/blogs/conversation/2012/08/19/the-ridiculous-rise-of-ayn-rand/, pristu-
pljeno 18. juna 2014).
328
Re no. 84/30, 2014.
Atlas podeljen je na tri dela koji nose naslove po logikim zakonima: 1) neproti-
vrenost, 2) ili-ili, i 3) A je A. Junaci tog romana izgovaraju dugake panegirike
razumu i iskazuju prezir prema emotivnosti i iracionalnosti, a posebno prema onoj
vrsti iracionalnosti koju izaziva saoseanje prema onima koji su manje uspeni od
nas.
7
Iz njenih dnevnika saznajemo da se Rend u mladosti divila ubici Vilijamu
Hikmenu i to upravo zbog njegovih sociopatskih osobina: Drugi ljudi za njega ne
postoje i on ne vidi zato bi postojali... On ima pravu, uroenu psihologiju nato-
veka. Nikada nee osetiti stvarnost drugih ljudi. Mark Ejms ispravno primeuje
da e taj opis kasnije odjeknuti i u karakterizaciji njenog junaka Hauarda Rorka,
koji je bio roen bez sposobnosti da uzme u obzir druge ljude.
8
Smisao ove digresije bi trebalo da je oigledan Ajn Rend je izuzetno
lo primer za ukazivanje na opasnosti od empatije. Ako je ceo njen opus posveen
bilo emu, onda to svakako nije empatija, ve fantazija o apsolutnoj samokontroli
i nadvladavanju svih emocija koje nas vezuju za druge i tako ine zavisnim od njih.
Jo jednom, iznenauje to Lendiju sve to promie, izuzev ako i tu nije re o jo
jednom primeru filozofske otupelosti o kojoj govori Dajmond.
Ali ta u Lendijevom argumentu zaista zavisi od ovih primera? Moe li
on naprosto da ih odbaci a da zadri svoje osnovne teze u nepromenjenom obliku?
Konano, opasnost od loe literature samo je jedna od opasnosti na koju nas on
upozorava, druge se tiu opasnosti od dobre literature. Nisu li nacisti plakali gleda-
jui Antigonu? Nije li Himler voleo Sidartu?
S druge strane, nije li Ajhman itao Kanta? Svakako, na to se moe
odgovoriti da Ajhman naprosto nije bio dobar italac Kanta, da ga nije dobro ra-
zumeo (to je zakljuak koji izvlai i Hana Arent). Naravno da ima dobrih razloga
za takvo tumaenje. Meutim, zar ne bismo mogli na slian nain zakljuiti da
nacisti koji su plakali gledajui Antigonu, a narednog dana se vraali svom zlo-
inakom poslu, naprosto nisu dobro razumeli Antigonu, da nisu nauili da
reaguju na nju na odgovarajui nain?
Lendi preporuuje da decu poduavamo kako da razlikuju dobre od
loih argumenata. Ovo je svakako dobar savet. Ali zato ih isto tako ne bismo po-
duavali da razlikuju dobru od loe literature? Ili dobrim nainima itanja dobre
7 Ajn Rend, Pobunjeni Atlas, preveli Jasmina Grkovi-Mejdor i Borislav Erakovi (Beo-
grad: Albion Book, 2013).
8 Mark Ames, Ayn Rand, Hugely Popular Author and Inspiration to Right-Wing
Leaders, Was a Big Admirer of Serial Killer, Alternet, 25. februar 2010 (http://www.
alternet.org/story/145819/ayn_rand,_hugely_popular_author_and_inspiration_to_
right-wing_leaders,_was_a_big_admirer_of_serial_killer , pristupljen 18. juna 2014).
329
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
literature (jer i dobra literatura se moe itati loe, kao to se i dobri argumenti
mogu razumeti pogreno, ako niste dobri u argumentativnom miljenju). Daj-
mond primeuje:
Neko bi mogao jednostavno da odbaci tvrdnju za koju su ponueni valjani
argumenti. Neko ko odbacuje dobar argument ini to po izvesnu cenu: na
primer, po cenu da pokae svoju nesposobnost da paljivo misli. Neko ko
odbija neke artikulisane naine gledanja na stvari moe pokazati ogranienja
druge vrste.
9
Slutim da Lendi ne razmilja u tom pravcu iz sledeeg jednostavnog razloga
efektnost Kantovog rezonovanja nema nikakve veze sa ispravnou tog rezonovanja.
Kantovi argumenti su ispravni ili nisu, nezavisno od toga da li uspevaju nekoga da
ubede ili ne. Kant ne reklamira moralno ispravno ponaanje, on se bavi moralnim
miljenjem, otkrivanjem onoga to je moralno ispravno.
Knjievnost, s druge strane, ak i ona najbolja, nije nita vie do PR za
moralnost. Ona je sredstvo ubeivanja. Ali ako je tako, i druga strana moe da se
bavi PR-om, i druga strana moe da ubeuje, zaobilazei pri tom nae racionalne
kapacitete i delujui iskljuivo na nae emocije. I tu lei prva opasnost.
Ali zato bi knievnost morala da bude samo PR za moralnost, zato ne
bi i sama mogla da bude primer moralnog miljenja? Zar je zaista tano da Dikens
i Henri Dejms, sa jedne strane, ine istu vrstu pritiska na nae emocije kao to to,
samo sa druge strane, ini Ajn Rend? Ili ipak moemo smisleno razlikovati kom-
pleksnu moralnu sliku koju nam prva dvojica daju od onoga to je sama Rend na-
zvala prostom crno-belom shemom moralnosti iz njenih roman? I to isto onako
kako moemo razlikovati kompleksnost i kvalitet Kantovih argumenata, sa jedne
strane, od slabih filozofskih argumenata Ajn Rend, sa druge?
Jo jednom Kora Dajmond:
Mi nailazimo na razliite stvari koje izazivaju emocionalne reakcije ili navode
na zauzimanje odreenog stava ili na neki nain miljenja, pri emu u takve
izazivae ubrajam i dela knjievnosti i filozofije. Isprva ti odgovori nee
biti ni najmanje preispitani: mi odgovaramo (recimo) sa oduevljenim izne-
naenjem i uenjem na bajke, na jedan potpuno nerefleksivan nain. Ali
9 Cora Diamond, Anything But Argument?, The Realistic Spirit: Wittgenstein, Philosophy
and the Mind (Cambridge, Massachusetts: MIT Press, 1995), str. 295.
330
Re no. 84/30, 2014.
moemo postati i svesni onoga to omoguava dublje razumevanje i obogai-
vanje nae misli i iskustva; moemo stei oseaj za ono to je ivo, ali isto tako
i za ono to je plitko, sentimentalno i jeftino; i dok pravimo ova poreenja,
polako shvatamo koji su razlozi naeg interesovanja za ove stvari, naeg osea-
ja da su one bitne. Tako uimo i da podupiremo nae sudove argumentima,
koji e u mnogim sluajevima zavisiti od vrsta poreenja koje smo u stanju da
nainimo: loe izvedena misao moi e da se prepozna kada se stavi naporedo
sa onom autentinom. Ovo je jedna vrsta uenja miljenju; ona igra esenci-
jalnu ulogu u vaspitavanju emocija i razvoju moralnog senzibiliteta. Govo-
rila sam o knjievnim i neknjievnim delima koja nas pozivaju da reagujemo
emotivno ili da prihvatimo neki moralni stav ili pogled na ivot; treba da
dodam da mnoga od ovih dela ukjuuju u svoj izazov i poziv na onu vrstu
svesti i kritike refleksije koju sam opisala. Dobro smo upoznati sa vrstama
kritike panje koju zahtevaju filozofski argumenti, sa vrstom rada koji oni
zahtevaju od itaoca; ali kritika panja usmerena na karakter i kvalitet misli
u jednom delu moe se zahtevati i na mnogo drugih naina.
10
A ta tek rei o Lendijevoj tvrdnji da u poslednjih stotinak godina nije bilo puno
bestslera na temu mesne industrije, a to ipak nije smetalo da se nai stavovi o toj
industriji znatno promene. Zar Lendi nije uo za Kucijev roman Elizabet Kostelo i
ivu debatu koju je izazvao u bioetici?
11
Zar zaista smatra da je jedini nain na koji
knjievnost moe da se bavi problemom odnosa prema ivotinjama taj da temati-
zuje mesnu industriju? A ta je sa svim onim delima, od dejih pesmica i crtanih
filmova do ozbiljne poezije, koja na razliite naine preispituju na odnos prema
ivotinjama?
12
10 Cora Diamond, Anything But Argument?, The Realistic Spirit:Wittgenstein, Philosophy
and the Mind (Cambridge, Massachusetts: MIT Press, 1995), str. 303.
11 Vidi npr. Stephen Mulhall, The Wounded Animal: J. M. Coetzee and the Difficulty of Reality in
Literature and Philosophy (Princeton: Princeton University Press, 2008); J. M. Coet-
zee, The Lives of Animals, priredila i predgovor napisala Amy Gutmann (Princeton:
Princeton University Press, 2001); J. M. Coetzee and Ethics: Philosophical Perspectives on
Literature, prir. Peter Singer i Anton Leist (New York: Columbia University Press,
2010).
12 U svom tekstu Eating Animals and Eating People, Kora Dajmond daje primer
pesme Kako se postaje dobar mesoder i naina na koji ona utie na itaoeve stavove
prema ivotinjama:
331
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Zanimljivo je, na kraju, primetiti jo neto. Lendi doputa da knjiev-
nost moe imati izvestan moralni znaaj, na nain na koji moralni znaaj imaju
dobri prijatelji, ali on odmah dodaje ovo nije isto to i moralno usavravanje ili
popravljanje, jer kao to dobri prijatelji ne pokuavaju da nas poprave, ve nam
omoguuju da budemo ono to jesmo, to treba da ine i dobre knjige.
Ali ima neeg neobinog u ovom pogledu na prijateljstvo. Zar nam
dobri prijatelji zaista samo pomau da budemo ono to jesmo (ta bi to moglo biti?)
bez ikakve brige za moralnu ispravnost naeg ponaanja? Da li emo prijatelju koji
je proneveritelj pomagati da postane bolji proneveritelj, a prijatelju koji je fai-
sta da bude bolji (ili pravi) faista? Ima neeg vrlo udnog u tom gleditu. Mo-
Psi i make, koze i krave,
Patke i pilad, ovce i svinje
Utkani u prie od ranog doba,
Slike na zidu dejih soba.
Vreme je za veeru! Jesti doi
Meso sono s kosti gloi.
Danas unka od Praseta Pepe
(Nisu li njene ale lepe?),
Zatim prsa Patina slatka,
ili pak krilce od Paje Patka.
Digu od Ferdinanda
(Ne boli ga vie sada).
I nogica od zekana,
Nek ti odsad bude hrana.
Jedi zverke ubijene,
Al ne maltretiraj tene.
Jedi krave, ovce, prasce,
Al ne vuci za rep mace.
Odrasti u dvolinjaka,
Pomiluj hrka, oderi jaka,
Ne misli na pokolj, zlato
ivotinje tu su zato.
Samo da umru stavljene na zemlju,
Jedi to meso, ne pitaj emu.
Dejn Leg
Pesma istie jednu vrstu nedoslednosti ili zabune pomeane sa hipokrizijom kako
je autorka vidi u naem uobiajenom razmiljanju o ivotinjama, zabune koja do-
lazi do naroitog izraaja u onome to uimo decu o ivotinjama. Drugim reima,
pesma ne trai od nas da neto oseamo na ovaj ili onaj nain prema ivotinjama.
Naprotiv, ona uzima jedan opseg oseanja zdravo za gotovo. Postoje izvesni naini
oseanja koji se ogledaju u tome to deci priamo prie o ivotinjama, u tome to
hranimo ptice i veverice u zimu ili u naem meanju u ono to deca ine ivotinjama
na isti nain na koji se meamo i kada maltretiraju manju decu: Al ne maltretiraj
mace. Pesma ne pokuava da nas navede da se ponaamo na taj nain, ili da nas
navede da osetimo navalu saoseajnosti prema ivotinjama. Ona se pre obraa lju-
dima ija reakcija prema ivotinjama ve ukljuuje irok dijapazon takvih ponaanja
i uzevi to kao injenicu, pokazuje da ostale crte naeg odnosa prema ivotinjama
izraavaju zabunu ili hipokriziju. Veoma je znaajno, po mom miljenju, to to
pesma ne pokuava da ponudi bilo kakvo opravdanje za dijapazon reakcija u odnosu
na koje neka druga naa ponaanja treba da izgledaju kao hipokrizija. Ozbiljno je
pitanje da li bi se moglo nai opravdanje za ove reakcije. The Realistic Spirit: Wittgen-
stein, Philosophy and the Mind (Cambridge, Massachusetts: MIT Press, 1995), str. 327
332
Re no. 84/30, 2014.
gue je da Lendi eli da kae neto poput ovoga: da prijatelji ne treba da nameu
jedni drugima ivotne izbore ili modele dobrog ivota koje smatraju ispravnim,
ve da treba jedni druge da prihvate kao razliite osobe sa razliitim izborima. Ima
istine u ovoj konstataciji, ali moralno usavravanje ne mora da podrazumeva ovakav
prozelitizam. Uzmimo na primer ono to Stenli Kavel naziva emersonovskim per-
fekcionizmom, koji, po njemu, zahteva da se na poseban nain postidimo sebe,
naeg sadanjeg stanja... u znak posveenja u nae sledee sopstvo, da mrzimo sebe,
na jedan, reklo bi se, bezlian nain (moda je dovoljno rei: da dosadimo samima
sebi).
13
Piter Dula opisuje ulogu prijatelja u ovako shvaenom perfekcionisti-
kom pduhvatu:
Uitelj ili stariji prijatelj postaju primer pokazujui ueniku ono to je sram-
no u njegovom sadanjem sopstvu i otkrivaju da on (uenik) moe da se me-
nja, da se pomeri ka sledeem sopstvu kroz proces vaspitanja u saradnji s
uiteljem, dakle kroz proces u kojem je i samo vaspitanje predmet diskusije.
U tom procesu uenik moe nauiti da prihvati svoje darove, da ih prihvati
naputajui lanu skromnost ili da ih otkrije ostavljajui neznanje iza sebe.
14
Razvijajui ovu sliku, moemo rei da prijatelji mogu jedni druge podsticati da
razviju i usavre svoje moralne pozicije, a da pri tom nikada ne konvergiraju ka
istoj poziciji niti da nameu jedni drugima sopstvene poglede. Zato nas dobre
knjige ne bi na slian nain podsticale da usavrimo svoju moralnu poziciju, da se
pokrenemo ka svom sledeem sopstvu, a da nam pri tom ni na koji nain ne na-
meu model tog sopstva? Takva mogunost bi bila i moralno znaajna i moralno
usavravajua.
13 Stanley Cavell, Conditions Handsome and Unhandsome: The Constitution of American Perfectionism
(Chicago and London: Chicago University Press, 1990.), str. 16.
14 Peter Dula, Cavell, Companionship and Christian Theology (Oxford: Oxford University
Press, 2011.), str. 69.
a ta druga mlada ena je, samo nekoliko dana
pred novu godinu, leala na parkingu ispred super-
marketa dok joj je iz nosa ikljala krv, kese i paketii
su bili razbacani svuda naokolo, a porazbijane vin-
ske flae su se presijavale na zimskom svetlu, da, ne-
onski deda-mraz, vino i krv koja se skoreva na asfal-
tu, jasno sam to video iz donjeg rakursa u kome sam
bio, sakriven ispod svog automobila, kraj je decem-
bra, nova godina samo to nije, rasprodaje & popusti,
znate o emu govorim, ta ena nije krkljala, niti ja-
ukala, nije prizivala majku, ni svevinjeg, nije bilo
kao na filmu, to ne, ne uju se sirene policijskih
automobila, nema vatrogasaca, ja sam leao ispod
auta, skriveni svedok, i ta ena, tako mlada, umirala
je, oi su joj bile zelene i za tren su zgasle, ti nikoga,
ponavljao sam sebi u panici, ti nikoga nisi ubio, nisi
ubijao, jo uvek ne, i strah me obuzeo, kaem vam,
leao sam na hladnom asfaltu, dole, ispod svog sta-
rog, polovnog peoa, popucale lamele, truli auspuh
mi pritiska grudi, boe, truplo sam ispod tog starog
auta, ulje je curkalo po meni, gospode, govorio sam
sebi, to je samo ulje, nije krv, samo ulje, o, presve-
tli, mrmljao sam, sada me spasi, pa me posle ubij, a
ta upucana ena je imala dovoljno prisebnosti da iz
torbice sa desnog boka izvue mobilni i pozove poli-
ciju, poziv oajnika i nita vie, i ti su policajci, malo
kasnije, ubili oveka koji je tako lako upucao svoju
enu na parkingu supermarketa, tik pred novu go-
dinu, ti su ljudi ubili oveka punog ljubavi, to sam
tek kasnije shvatio, upucali su ga, po dunosti, treba
iveti, da, ali, tiho, i sebe dati, vredno je, ali, vidite,
moja ena ne pije i ne pui, ona guta pilule, silazi
niz stepenice, napravite samo mali napor i uete te
sitne korake, evo je, u dnevnoj sobi, lakrdija, tako
ivimo, uukano, samo lai klijaju iz nas, promaja
POLJEM PREKO
REKE
RAA KOMINAC RADOSLAV
334
Re no. 84/30, 2014.
sam u naoj spavaoj sobi, trun u oku, a te su stepenice pakao naeg zajednikog
ivota, te stepenice drhte ak i kada ona ne silazi niz njih, te su stepenice prestra-
vljene, a stvarnost ne pokriva ba sve, nikako, samo sitni delovi vrelog letnjeg po-
podneva, tik pred suton, da, a onda, moja majka ulazi u moju kuu bez kucanja i
najave, a ja stojim u svom predsoblju zateen njenim prisustvom, njen tupe je
tamo, ba tamo gde mu je i mesto, majka brie elo istom papirnom maramicom,
ovo bi trebalo da bude dobra pria, pomiljam, patetina, pomalo sentimentalna,
melanholina, dobro uravnoteena, humor u najavi, ali, humora nema, moj otac
se ne pojavljuje, nema ni njega, odavno nije sa nama, ovde nita nije kao u prii,
ili na filmu, ali, hajde, zamislimo, svi skupa, napravimo taj mali napor i zamislimo
tog oveka, moga oca, zamislimo ga ovde i, evo, otac se pojavljuje na pragu moje
kue, tako star, a ti ljudi, koji su poznavali mog oca, rekli su mi da je oduvek bio
kao neki baron, isuvie fin za njih, za gomilu, i taj baron je uvek govorio ta stvarno
misli, nije krio oseanja, otac nikada nije lagao, i otiao je, ba je tako bilo, samo je
otiao, ietao, taj ovek koji nikada nije zazirao od svoje mate, nije joj se odupirao,
i da, nepogreivo je prepoznao trenutak kada je radnja zaista trebalo da pone, kao
u nekoj prii, a onda, moja ena ulazi u sobu, pilule, svuda, na stolu, na bideu u
kupatilu, ispod jastuka u dnevnoj sobi, na podu garae, na seditu suvozaa, iza
kue, na drvima, izgaene, ispovraane, nemarno zaboravljene, dragi gospode, ova
kua bi mogla da uspava niki garnizon za sat i po, da, porodica se nekada drala
zajedno, i znate ta, uplaen sam, uplaen do kostiju i, lukavo, lukavo u pokuati
da sav svoj nespokoj usmerim ka njoj, svojoj eni, a ona, moja ena, hemijskom
olovkom mrvi kafetin po naslovnoj strani politke i odmah zatim taj prah prosipa u
au pomeanu s votkom i pasiranim paradajzom, naravno, sve vam je jasno, kao
januarsko jutro, ali, svrha, svrha navuenih zavesa i sputenih roletni, sama po
sebi, jeste svrha naih ivota, moja ena mrvi kafetin po celulozi jer joj je eludac
smrvljen, a moj otac je nekada priao udesne prie, i vodio me je na sva ta udesna
mesta, tamo gde se pastrmke mreste, da, joanika banja, to je to, nita vie i nita
dalje od toga, ali, nema ih vie, ni mog oca, ni mog detinjstva, zatim brzo u svoj
tanjir sipam domau supu, sipam tu odvratnu tekuinu u tanjir iznad kog se vije
majuni oblak pare, tanjir iz detinjstva, muka mi je od njega, muka mi je od te
tekuine, muka od te pare koja se vije kuhinjom, i onda, opet, pomislim na zelene
oi koje su umrle preda mnom, zimus, ukoile se na hladnom asfaltu, i oi tog
oveka koji je pucao u svoju enu, i one su mrtve, i to je to, a sada je kraj avgusta i
poar bukti poljem preko reke, iza kue, samo poar i nita vie, letnja razonoda,
to je to, moja erka se pojavljuje na ulaznim vratima, slualice su joj u uima, ta
devojka peva, oslonjena o ragastov vrata dok joj se znoj sliva niz lea, to dete peva
335
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
na pragu roditeljskog doma, i ja, nemoan i prepun samosaaljenja, spustim kaiku
na sto i skljokam se na pod, ba tako, skljokam se na patos sopstvene kuhinje, tu,
pred majkom i erkom, a moj otac je samo otiao, na kraju, njegova sahrana je bila
samo mala, sitna ceremonija kojoj niko nije prisustvovao osim svetenika po du-
nosti, nelinearni sistem, ironija, da, onda ustanem sa poda i obriem lice papir-
nom salvetom, erka me zagrli, izvukla je slualice iz uiju, njena veza sa onim kli-
panom se nedavno zavrila, bogu hvala na tome, taj mali kreten je nekuda zbrisao i
ostavio moju erku, a ja nikada nisam zaboravio na teret roditeljstva, nisam zabo-
ravio na tu odgovornost, nikako, a opet, moja ena je, i pored bolesti, puna razu-
mevanja, ali, zatvorena, puna strasti, ali, teka, i pristojna je, kada je prisebna, ali,
i pored svega, ovoj porodici nije naneta prevelika teta, da, zapanjujua snaga op-
stanka, a moda neko od vas eli, ba sada i na ovom mestu, moda neko od vas eli
da se pomoli, tiho i posveeno, skrueno i u samoi, mimo ovih redova, ako je
ikome do toga, onda, pravo je vreme za to, oe, napetost ivljenja ili iz mene, ali,
tu sam, jo uvek, prisutan, gospode, i te oi, tako zelene, i ive, tik pred smrt, zi-
mus, i taj moj veiti strah, strah koji je sklonio ruke tog oveka koje su, ne okleva-
jui, otile ba tamo gde je i trebalo da odu, te ruke, precizan instrument, grlo mi
je suvo, u ustima jasan ukus prljavog lima, i da, ponien sam, i to oseanje me ne
naputa, nikako, zima, pa prolee, evo, i letu je kraj, ali ne i ponienjima, nikako,
a moji roditelji nikada nisu bili stvarno prisutni, ali drali su me zatoenog i na
nianu, a ja sam, sa perverznim uivanjem, kao deak, matao kako ginem, kako me
neko ubija, kako mrtav leim u ipraju na obali reke, kao neki svrgnuti kralj, a u
zbilji, leao sam tamo, na tom prokletom parkingu, prestravljen prisustvom smrti,
da, uasnuti kralj skriven iza lamela i prljavih felni, sutra e vatra iza kue biti uga-
ena, plamen e vijati ka nebu i zvezdama jo samo noas, ujutru e mrkovima
potei prljava voda iz reke iza kue, a moja majka e i dalje biti ovde, u mom ivotu,
tako lako, do smrti, to je jedina izvesna stvar u mom ivotu, dok re neoprostivo ne-
prestano kola mojim venama, da, moja majka nije ba tako zamiljala svog sina ni dok
je rastao ni kada je odrastao, na povocu, a svetenik je, na sahrani, nadahnuto go-
vorio o upokojenju, i o pamjati je govorio dok je koveg okupan bletavim injem
klizio dole, niz konopce, a taj pop, tako visok i lep, nov u selu, u novoj mantiji,
govorio je i govorio, to su, dakle, te slike lepote i zadovoljstva, to su, gle uda, te zelene
oi, a taj oseaj krivice po kome gazim, neizdrljiv je, i to je neto, znam to, neto
ega u se jo dugo, dugo seati, i sa im u iveti, je li to neto zaista vredno mog
seanja i ponienja, ili je sve ovo sada samo moje tuno i usamljeno ushienje, evo,
pitam vas, sa pomeanim oseanjem stida i gaenja, pitam vas, kako je sve to mogu-
e, mala gria savesti koja traje predugo, da, a neki ljudi stoje dole, kraj reke, vidim
336
Re no. 84/30, 2014.
ih sa prozora svoje spavae sobe, dole su, ti ljudi, ispod drvea, samo su se sklonili
sa sunca i posmatraju plamen, gledaju taj poar, tu razonodu, gledaju sve to sa pri-
stojne udaljenosti, ti ljudi su u grupi, gomila pod velikom kronjom i, gotovo je
nemogue, siguran sam u to, da gomila ita zna, nemogue je da ta gomila ikad ita
spozna, bez kapaciteta je za to, ta gomila, ona ne ljubi, ona ne mari za blinjega, ona
balavi trokave ikone, ona se moli, ali gomila bi i da bude moljena, njihovi glasovi
ne dopiru do mene, nikako, senke su tamo dole, pod kronjom, tiho je u mojoj
spavaoj sobi, a moja ena spava, tek tako prostrta preko kreveta, puna lekova, u be-
loj, providnoj spavaici, uvele butine, uvele grudi, uvelo lice, a moja erka je opet
nekuda otila, a moja majka jo uvek nije mrtva, ali, tome se nadam, a stvarnost,
rekoh vam ve, stvarnost ne pokriva ba sve, nikako, trajna je to i konstantna obma-
na koja nas proganja, sve skupa, trenutak koji nam izmie i bei, da, ali, ako je tako,
stvar je jo ozbiljnija, bezuspean sam, i pretenciozan, u svojoj nameri da sve ele-
mente popularne zabave smestim u okvir ove pripovesti humor, porodine intri-
ge, ubistvo, neizvesnost i aseksualnost, sve te situacije koje su toliko dramatine da
mi biva zlo od njih, i da, ovde nedostaju dijalozi, nedostatak dijaloga je neto to ja
ne mogu da shvatim, kao nagla i nenadana odsutnost ljubavi, ali, ako ste i na tren
postali svesni mojih namera, moje pakosti, ritam ove prie bie neumitno naru-
en, da, a boje, umovi i spori pokreti u mojoj spavaoj sobi nepogreivo ukazuju
na strah i surovost, ceremonijalno ponavljanje, ali, sreom, vreme prolazi, veli-
anstveno prolazi i, uz nesmotrenu opasnost da i ja priglim trun sree, uz neku
vrstu religijskog kulta, velim vam, moj otac je bio duhovit i inteligentan ovek, ali,
to je stvar prolosti, ljudi vie uopte nemaju smisla za humor, da, moj otac je bio
nesrean i prepun oholosti, a vrcav i duhovit, moja majka ne misli tako, kako god,
vi mog oca niste poznavali i mislim da emo se sloiti u vezi s tim, taj ovek je bio
udesan, ali, ako se kojim sluajem i ne sloite sa mnom i lakomisleno poverujete
majinim reima, opet u ja biti taj koji je u pravu, da, dok sam leao u krevetu i
pokuavao da zaspim, uo sam umove u dvoritu, ustao sam i otiao do prozora,
samo u piami i bosonog i, video sam u tami, jasno sam video oca kako posre i rui
se na zemlju, vrisnuo sam, ali, otac se digao i nastavio, tako je bilo, naravno, i ja
sam, ba kao i vi, padao i dizao se, ali, nikuda nisam otiao, u pravu ste, to je neto
sasvim drugo, takorei, nezgrapna estetska distanca, jer, samo neuki i glupavi ljudi
meaju uzrok i posledicu, kao moja majka, ona je nepogreiva u tome, njena idiotska
fantazija sastojala se u tome da, i pre i tokom braka, sazna sve o mom ocu kako bi
mogla da ga kontrolie, u osnovi, to je bio samo glupav pokuaj i nita vie, a moj
otac je otiao, dodue, zguren i izubijan ivotom, ali, ipak, otiao je i, znao sam da
ga vie nikada neu videti, tako je bilo, a moja majka vie ne mari, ne oplakuje tog
337
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
mrtvog oveka, ona nikada nije ni primeivala mog oca, moja majka je primeivala samo
sredstvo kojim je trebalo manipulisati, a sredstvo joj je, u tom lovu, izmaklo i pobe-
glo onog momenta kada je otac prestao da izgleda kao lovina, sam po sebi, da, a
majka je, ve sutradan, im je shvatila da joj je lovina umakla, majka je istog jutra
pala u depresiju zadovoljavajui se time da me bestijalno zlostavlja i kinji optuu-
jui me za izdaju i krah porodice, da, divni, rastuujui dani kojih vie nema, zga-
sli su, kao to su zelene oi zgasle, onomad, na parkingu, a nekoliko godina kasni-
je, zaljubio sam se u svoju buduu enu, i u njenu udesnu bolest sam se zaljubio,
bezuslovno joj se predao, i tik pored tog starog kampa u kome sam odrastao, tik kraj
njega, izgradio sam jo jedan, glanc nov, znate o emu govorim, zar ne, kunem vam
se, bio sam fasciniran tim kampom, a onda sam se, naravno, uplaio i, stuknuo
sam, irom sveta postoje milioni kampova nalik ovom u kome ja obitavam, i u kome
vi obitavate, i to je, istovremeno, i udesno i zastraujue, i da, nezavisno od vaeg,
linog miljenja, mogu vam rei i ovo, klju mog karaktera je samosaaljenje, po-
misao na tugu i nesreu koja me prati tokom celog ivota nikada me nije napustila,
nikada, i sada, kada sam gotovo star, postao sam teak, ohol ovek, teko me je za-
dovoljiti jer sam precizan, i taan, gotovo nepogreiv, mogu, bez stida, glasno da
izgovorim ja sam dostigao ideal perfekcionizma, a ljudima oko mene je teko da svakod-
nevno toleriu moje nedostatke i moju gadnu narav, muno je iveti sa svim tim
mojim raspoloenjima koja se menjaju iz sata u sat, iz minuta u minut, ta raspolo-
enja koja proizvode bes, samo bes i nita drugo, drugim reima, nesnosan sam, i
bahat, u grevitoj borbi da me taj haos naokolo, koji vidim i kome sam svedok, sa-
svim ne iscrpi i slomi, ne sumnjajte u ovo, nikako, puno ljudi oko mene gadno e
i dugo patiti pre nego to ja budem slomljen, ali, znajte, nema tu previe uzbue-
nja, nema tu ta vie da se kae, dosada, samo beskrajna dosada, ratovi, stadioni,
bioskopi i pozorita, kole i sajmovi, parade i smotre, mobe i slave, sahrane i krte-
nja, parkovi i plae, aleje velikana i masovne grobnice, masovne histerije i masovne
obmane, moralna panika i folklor...
neg nije prestajao danima. Nestrpljivo sam
u kolima iekivao vremensku prognozu. Krenuo
sam na posao. Moj radio bio je zakucan za Studio B:
prelazak sa bezbrinog DJ sata na blok sa vestima
izgledao mi je kao da iznenada gubim tle pod no-
gama. Taj pad nije podrazumevao tresak, samo bi
se glasovi iz zvunika najednom uozbiljili i postali
uzne mirujue izotreni. Dok sam stajao na semafo-
ru kod Autokomande i ekao da me reka automobila
nervozno pogura na drugu stranu, sluao sam vesti
koje sa stvarnou oko mene nisu imale mnogo veze.
Ljudi koji su se tisnuli na autobuskoj stanici delovali
su izgubljeno. Onda sam pritisnuo gas i odvezao se
do Dravnog arhiva. Parkirao sam nedaleko od ka-
pije i proao pored prijavnice iza ijeg stakla je od-
sutno kiljio portir iz none smene. Klimnuo sam
mu i popeo se do kancelarije.
U dugakom hodniku naiao sam na dvoje sta-
rijih kolega. Bili su zagledani u stari tampa iz kojeg
nije izlazio papir. Visoki bradati mukarac, ogrnut
ze lenom vindjaknom, objanjavao je kako nema po -
ve renja u tehniku. Koleginica je gledala as u nje-
ga as u tampa. Kada sam se spustio na stolicu i
ukljuio kompjuter, pomislio sam kako sam tek ju-
tros prvi put ulovio fragment njihovog razgovora.
Ra nije bi se u hod niku samo doaptavali, a kada bih
proao pored njih, koleginica bi mi uputila svoj usi-
ljeni osmeh. Ta ko se, verovatno, osmehivala posle-
dnjih etrdesetak go dina, koliko je radila u Ar hivu.
Jutros je bila bez minke. Blizina penzije je mo da
uticala na promenu nekih navika. Dakako, iz straha
pred konanou. Njih dvoje su me podsetili na po-
troeni filmski par, ko ji se nakon doba velikih rola
povukao sa scene, za dovoljivi se sporadinim epi-
zodnim ulogama, u kojima su glumili sami sebe iz
DINDER I FRED
SAA ILI
S
340
Re no. 84/30, 2014.
ranih sedamdesetih. Ona se jo uvek oblaila isto, dok je on tokom poslednjih de-
cenija proao kroz dramu otkrivanja identiteta koji se bio sakrio iza bujne prosede
brade i kose. Nikad nisam mogao precizno da vidim crte njegovog lica bilo je
na granici izmeu razbaruenog praxisovca i starozavetnog proroka kakvih je Beograd
bio pun ranih devedesetih. Jedan od njih, izvesni Toma, pokuao je da me podui
vetini savladavanja straha od smrti, kada sam ga upoznao na drugoj godini studi-
ja. Tada sam nosio oev izlizani kaput i pocepanu konu torbu. Moja koleginica
Renata, koja se posle fakulteta sa zelenom kartom odselila u ikago, glasno mi
se smejala jer sam je podseao na jeftinu kopiju likova iz Dostojevskog. Da, mogao
sam biti i Raskoljnikov samo da sam tada imao vie hrabrosti da izaem iz svoje male
sobe i uinim neto to e promeniti tok dogaaja. Ali, to se nije dogodilo. Toma
me je odveo jednom na kalemegdanski bedem i naterao da priem uz samu ivicu.
Stajao sam oslonjen na proleni vetar koji je odozdo, od Nebojine kule, donosio
miris blata i snega koji se topio. Bila je to jedina lekcija koju mi je dao. Vie ga nisam
viao u Beogradu. Sretao sam druge, umobolnije, tee sluajeve, ali njega vie ne.
Strah je, meutim, ostao. Tog prolea je grupa specijalaca u civilu upala u redakciju
Knjievne rei. Poslednji slobodan broj, koji je preko naslovne strane imao otisnut
peat prohibicije, virio mi je tih dana iz depa kaputa. Renata me je zadirkivala kada
bi me srela u podrumu studentske menze na Obilievom vencu. Hej ernievski!
viknula bi s kraja reda, Vue ti se rep!
Moda me je zbog tog repa nekoliko ljudi jutros s uenjem pogledalo
u hodniku. ak i maskote Arhiva: bradati Fred Aster i uvela Dinder Roders. Da
su bili malo slobodniji, mogli su da se uhvate za ruke i zapleu kraj stoia sa tam-
paem. Ona je imala kancelariju pored moje; delio nas je tanak zid od gipsanih
ploa. Povremeno bih je uo kako rupe, kuda prolaze cevi parnog grejanja, zatisku-
je stiroporom. Njen i Fredov razgovor bi se potom pretvorio u um i brundanje.
Jednom, kada sam ostao do kasno u kancelariji, uo sam je kako glasno pria preko
telefona. Oigledno nije primetila da sam jo tu. Zavalio sam se na naslon stolice
i nastavio da prislukujem. Ubrzo sam shvatio da razgovara s nekim na poloaju,
moda sa zamenikom upravnika ili ak sa samim upravnikom Radiem. Odgovarala
je kratko i glasno kao da se bojala da nee zvuati dovoljno uverljivo ako bude tiha.
Sve je pregledala, rekla je, ali tamo nije nala nita. Onda je napravila pauzu, is-
putajui neke grlene glasove kao da potvruje ono to je ula s drugog kraja ice.
Da, rekla je, on je takoe sve pregledao. I nita. Mogu da dou kod nje. Sve e im
objasniti. Toga odavno nema u Arhivu. Ona garantuje svojom privrenou ovoj
kui. Konano je taj neko bio zadovoljan, pa ju je ostavio na miru. Zamislio sam je
kako sporo sputa slualicu, stoji jo nekoliko trenutaka a onda se rui na stolicu.
341
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Uvek bi stajala kada pria preko telefona ili kada bi neki mukarac ulazio u njenu
kancelariju. Internet je retko koristila, radije bi otpeaila do nekog i saoptila mu
to to ima da kae. Bila je starog kova, verovala je da ne treba ostavljati bilo kakve
pisane tragove, to se duboko kosilo sa logikom institucije u kojoj je na mestu efice
Odseka za obradu arhivalija provela radni vek.
Telefon je pozvonio. Bila je to sekretarica upravnika Radia koja me je
pozvala da hitno doem na razgovor. Nekoliko trenutaka sam stajao pred vratima
upravnikovog kabineta s rukom u vazduhu, spremnom da pokuca. Tada sam prvi put
video da je srebrna ploa s njegovim imenom bila neukusno velika, duplo vea od
svih ostalih na kancelarijskim vratima Arhiva. Pokucao sam i uao unutra. Upravnik
me je primio bez ikakvog pozdrava i gestikulacije. Pokazao mi je pogledom gde da
sednem dok je sam zauzeo poloaj dijagonalno od mene. Sedeo je prekrtenih nogu,
dok su mu prsti na rukama bili isprepleteni i stegnuti do pucanja zglobova. Iza nje-
ga, kao opomena da ne razgovaram s ovekom ve sa dravom, stajala je zastava na
kratkom koplju. Bili smo slinih godina, ali njega je rad u dravnim institucijama,
uglavnom ministarstvima, uinio samouverenijim i starijim. Jedino je njegov pisku-
tavi glas uz naglaeno pljuckanje kod labijala podseao da se u tom odelu povremeno
nije oseao najudobnije. U Arhiv je doao s velikom preporukom odozgo, poto je
povodom Dana dravnosti u Palati federacije organizovao izlobu o stradanju iri-
linih knjiga i dokumenata u ratovima devedesetih. Kao ekspert za papir od nacionalnog
znaaja, postao je upravnik Dravnog arhiva u Beogradu. Zaposleni arhivisti su se
silno obradovali jer nijedan od bivih upravnika, kako su govorili, naroito njegov
prethodnik koji je oteran s tog mesta zbog sumnje da je radio za strane arhive,
nije imao oseaj za uvanje prolosti. Vi ste pisali o gospodinu predsedniku? bio
je direktan Radi. Oi su mu se smanjile iza naoara. Znate li ta to znai? Ne,
zato? jedva sam uspeo da izgovorim. Meni je svejedno, znate, rekao je on, ali
stigli su mi signali odozgo da bi to moglo da bude loe po kuu koju vodim. Ranije
sam primetio da je esto kao izvor navodio to odozgo, pri emu bi svaki put podi-
gao desni kaiprst i pogledom potraio neto neodreeno gore. Sada se to ponovilo.
Njegov mistini kontakt s tim nekim gore ovoga puta je bacio snop svetlosti na mene.
Pisao sam i o drugim stvarima, rekao sam, ranije. Niko se nije bunio... Mislim,
niko odozgo. Heh, osmehnuo se: Ovo je drugo. Znate, sve je to ok., samo ima
taj jedan detalj preko koga oni ne mogu da preu. A u detaljima je neki avo, zar
ne? A koji je to detalj? bio sam radoznao. On je zakolutao oima pokazujui mi
da ne smem da postavljam suvina pitanja: Koji detalj, koji detalj? Onda je ustao
kao odbaen oprugama i otiao do svog radnog stola gde je, ispostavilo se, leao od-
tampan moj tekst obajvljen pre desetak dana. Okrenuo ga je ka meni. Izdaleka sam
342
Re no. 84/30, 2014.
nazreo mnotvo intervencija crvenom hemijskom. Biu otvoren, rekao je, ima
tu previe jebenih detalja koji su im zasmetali... Pa, pogledajte ovo. Nisam znao
da pratite moj rad, pokuao sam da budem ironian. Kojeta, rekao je on vraa-
jui se na stolicu, ja nemam vremena za to, ali vae kolege imaju. Kolege? Koje
kolege? Ovaj tekst su mi doneli koleginica Jankovi i kolega arac, znate. Oni?
rekao sam vrtei sve dosadanje susrete sa Dinder i Fredom u hodniku. Da, oni...
Nekim ljudima to smeta. Ispostavilo se da su bili u pravu. I ta emo sad? jedva
sam izustio. Razmiljao sam mnogo, znate. Morau da vas sklonim na neko vreme.
Da me sklonite? Pa da. Od ljudi u kolektivu. Svuda se proulo za vas... Da ste to
napisali... Da sam to... Jeste. Da ste to, ponovio je on: Zato vas prebacujem u
podrum Arhiva... Znate gde je to? uo sam, ali jo nisam silazio dole. Uputie
vas va novi ef Trifunovi, znate. Od sutra, radite dole.
Doekao sam vee u svojoj bivoj kancelariji. ekao sam da bat koraka
u hodniku umine i da svi odu kuama. Na povratku s razgovora, nikoga nisam sreo.
Fred i Din der su se sakrili na vreme. Nisam ih uo ni u susednoj kancelariji.
Jedino je vodoinstalater neto petljao sa slavinom u toaletu, oigledno neobaveten.
Telefon nije zvonio. Sat na zidu je stao. Veliki plakat sa eeljevim ilustracijama je
sporo tonuo u mrak. Nisam palio svetlo. Zavalio sam se i podigao noge na susednu
stolicu. Povremeno su me bolela kolena pa sam morao neko vreme da drim ispru-
ene noge. Napregnuto sam oslukivao. Arhiv je bio neuobiajeno tih. Ljudi su se
utke povlaili iz svojih kancelarija posle radnog dana. Kroz prozor sam video per-
jane jakne i krznene kape kako brzim koracima odmiu ka kapiji. Ovo je privilegija,
pomislio sam, to to mogu da gledam kroz prozor, jer uskoro ga vie nee biti. I niko
se nee zapitati gde sam nestao. Uostalom, ko se ikada brinuo zbog nestanka ljudi.
I ko je nestajao? Samo oni koji su morali da nestanu. U tim sluajevima, njihovo
odsustvo je samo stvaralo dodatnu udobnost za ostale. Pitati se o njima svakako nije
spadalo u svakodnevnu brigu ovih ljudi koji su sada urili svojim kuama, gde e
uskoro podgrejati ruak, poigrati se sa decom, pogledati vesti na prvom kanalu, do-
ekati neku seriju i zaspati na kauu pre njenog kraja. Fred i Dinder su izali meu
poslednjima, prosto su otklizali po tankom ledu, a onda su ruku pod ruku, krenuli
nizbrdo ka Ulici 27. marta. Kuda li e njih dvoje, pitao sam se. Moda na ruak? Na
kafu? U hotelsku sobu? Zasluili su malo oputanja. Imali su oboje preko ezdeset,
meutim sada mi je bilo jasno da ih vitalnost nije napustila. Bili su aktivni na poslu,
verovatno i u krevetu. Samo za Freda nisam mogao da budem siguran. Delovao mi
je poprilino oronulo. Jo s tom ogrnutom vindjaknom, koju zaudo nikada nije
oblaio osim kada temperatura ne padne ispod minus dvadeset, podseao me je na
tipove koji samo priaju ali ne mogu da uine bogznata. Moja mlaa koleginica
343
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Vinja, koju je Fred vrbovao na nekom seminaru na Frukoj gori da pone da pie
za neki njegov asopis, rekla mi je kako je u njegovoj hotelskoj sobi videla VEP opre-
mu. Zbog tog detalja je odbila saradnju s njim. Sada sam mogao da zamislim njega i
Dinder kako se poto su zavrili sa mnom posveuju toj francuskoj aparaturi za po-
dizanje potencije. U pitanju je ista mehanika, uputila me je Vinja iskusno, jedan
plastini cilindar, malo pumpanja i podvezivanje kao kod jarca. Videla je to na te-
leviziji. No moda mu ovog puta nije bio potreban VEP. Moda im je ovo sa mnom
bilo dovoljno za malo ivotnog zadovoljstva, pa makar trajalo samo tri minuta.
Vozio sam zaobilaznim putem do stana kako bih to due ostao uz ra-
dio. U meuvremenu je ponovo poelo da snei. Nastojao sam da pogodim svako
crveno svetlo u Bulevaru. Iza usporenog pokreta brisaa video sam ljude kako pretr-
avaju ulicu van peakog prelaza. Iako sam bio oprezan, jednom sam morao naglo
da zakoim. ovek koji se oslonio rukama na moju haubu potraio me je gnevnim
pogledom iza stakla. Snena skrama nas je na trenutak razdvojila a kada su je bri-
sai oistili, njega vie nije bilo. Mogao sam da ga pregazim. Onda ne bih otiao u
podrum nego pravo u zatvor. Arhiv bi odahnuo, jer e ovako imati jednog lana
na izdravanju kazne sa ogranienom slobodom kretanja. Pretpostavio sam da im
ta moja delimina sloboda zapravo najvie smeta, jer kada bi mi potpuno zabranili
kretanje, odnosno izlaenje iz podruma, bilo bi svakako najbolje. Ako je neprijatno
podseanje daleko od pogleda onda je sve podnoljivije. Pomislio sam na Freda i
Dinder koji sada mora da su ve bili u kupatilu. Njima bi zapravo bilo najbolje
da me vie nikada ne vide. Da je ovo bila 1948. a ne 2012, onda svakako ne bi bilo
problema posle potvrde odozgo da stavovi koje sam izneo u tekstu o predsednikovoj
poseti Banjaluci nisu u skladu s dravnom politikom. Ostavili bi me u uverenju da
mogu slobodno da se vratim kui, moda bi mi dopustili i da skuvam kafu, da se is-
tuiram ili ak zadremam na sofi. Saekali bi no da pozvone na vrata. Uli bi utke,
pretpostavljam njih trojica. Poeli bi da prevru po mojim stvarima i trae neto za
ta su dobili nalog. I oni i ja, znali bismo dobro da to neto ne postoji, da se radi o
jednom migu odozgo, zbog kojeg bi trebalo to hitnije da napustim stan, a potom i
Beograd. Dok sam skretao kod Cvetkove pijace, setio sam se intervjua sa eni Lebl u
Golom ivotu. Ne znam zbog ega, ali najstraniji mi je bio deo o njenom transportu
kroz bezbrini Beograd. Stvarnost logora, kasnije, na Svetom Grguru, ostala je bez
tog kontrasta koji je delovao poraavajue.
Novi ef Trifunovi doekao me je sutradan ujutro pred vratima sta-
re kancelarije. Rekao mi je da ne brinem jer e momci iz tehnike slube u toku
dana doi po moje stvari i prebaciti ih u podrum. Za to vreme, on e mi pokazati
ta e od danas biti moje novo zaduenje. Zamolio sam ga da pripaze na eeljeve
344
Re no. 84/30, 2014.
plakate, na ta se on ironino osmehnuo. Poveo me je jednim uzanim hodnikom
do teretnog lifta koji je izgleda ve dugo bio van upotrebe. Zbog toga smo krenuli
uzanim poarnim stepenitem nanie. Spustili smo se najpre u prizemlje, a potom
jo dva sprata nie. Bio je to depo sa neobraenim materijalima, prepun kutija,
polica nakrcanih prljavim fasciklama i papirima, dok su na podu leale pocrnele
biste bez postamenata koje su liile na Lenjina, Lolu Ribara i na jo neke istorijske
linosti ijih imena nisam mogao da se setim. To je, dakle, to... rekao sam vie za
sebe. Jeste, odgovorio je Trifunovi i poveo me kroz lavirint do jedne male pro-
storije, zapravo nie u uglu depoa, gde je stajao oguljeni drveni sto, ista takva stolica
i jedna stona lampa. Uz zid je bila prislonjena velika metalna polica, poluispunjena
registratorima. Na zidu pored visio je kalendar sa zatitinim znakom Zimske olim-
pijade u Sarajevu iz 1984. Je l to znai da od tada niko nije radio ovde? pitao sam
pokazujui na kalendar. Ma ne, odmahnuo je Trifunovi, nego je ostalo. Moe
to da skine ako ti smeta. Ne smeta mi, rekao sam, samo pitam. Trifunovi
se poeao po glavi kao da ne zna odakle da pone. Rekao mi je da ovde neu imati
kompjuter ni telefon, jer mi za ovaj posao to i ne treba. Imau peat i veliku knjigu
inventara po kojoj u poeti da sreujem arhivu. Dokument po dokument. Takoe
mi je pokazao metlicu i mali usisiva kakav sam ponekad viao u boljim restorani-
ma. To e mi biti umesto svega to sam do sada koristio. U podrumu je bila graa
za koju niko nije znao kom periodu pripada, na ta se odnosi, da li je vredi uvati,
unositi u fond ili je jednostavno treba rashodovati. Sve to je bezvredno, poslae
jednom na Adu Huju, gde se reciklira stari papir. Zbog bezbednosti, dodao je
Trifunovi naposletku, on e me zakljuavati u devet sati i otkljuavati u pet: imau
evropsko radno vreme. Tako mu je naloio upravnik Radi. I jo neto, upozorio
me je, depo ima mali toalet na drugom kraju. Takoe, opremljen je svetlom koje
ide uz svaku policu. Zbog tednje, koristi se samo ono svetlo kod police gde se rad-
nik nalazi. To je znailo da uvek pri prolasku kroz podrum moram da palim svetlo
ispred sebe i gasim ono iza svojih lea, otprilike onako kako se majmuni kreu po
kronjama drvea, skaui s grane na granu. Trifunovi je u tome bio pravi virtuoz,
kretao se kroz podrum kao putujui snop svetlosti. Pri kretanju, uvek ga je pratilo
kljocanje prekidaa, da bi se naposletku pojavio preda mnom u titravoj ukastoj
auri od koje bi me na trenutak zabolele oi.
Bio sam preputen hartiji i praini. Pogledao sam prema svom rad-
nom stolu a onda ka gomili razbacanih arhivalija. Ne znajui ta da radim, spustio
sam se na stolicu i zaronio lice u ake. U podrumu je samoa dublja nego na dru-
gim mestima. Poto nema ventilacije, sve je ustajalo, zaudo mekano ali hladno.
Mekano zbog decinijskog sloja praine i ledeno zbog odsustva dnevne svetlosti ili
345
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
vetakih izvora toplote. Dokumenti se ne greju. Zapitao sam se da li je ovde neko
uopte sedeo pre mene. Dodirnuo sam radnu plou i shvatio da je bila oiena.
Takoe i stolica. Verovatno su to nedavno spremili za mene. Jedino je kalendar
s Vukom bio pranjav. Sigurno je te davne 1984. visio na zidu neke kancelari-
je, moda ba u kabinetu nekog Radievog prethodnika. Sluao sam dosta o tim
upravnicima iz osamdesetih. Bilo je onih kojih su se radnici rado seali. Jedan od
upravnika, veliki zaljubljenik u izburgere iz Meka, kasnije je postao predsednik
drave. Stari Kolar, bivi voza, priao mi je o tome kako je poelo zlatno doba
izburgera u Beogradu. Niko se nije radovao otvaranju Mekdonaldsa kao taj uprav-
nik, koga je stari Kolar tog 24. marta 1988. odvezao slubenim automobilom na
Slaviju. Upravnik je voleo da sedi na zadnjem seditu poto mu na prednjem nije
bilo najkomotnije. Osmehivao se kao Buda, likujui nad injenicom da je to bio
prvi Mekdonalds u centralnoj i jugoistonoj Evropi. Nakon mnogobrojnih bes-
platnih izburgera i ejkova te veeri, upravniku je drastino skoio krvni pritisak,
pa ga je stari Kolar hitno prebacio u Urgentni centar. Jedanaest godina kasnije,
na isti dan, u isto vreme, poelo je bombardovanje SRJ zbog izburger politike koju je
bivi upravnik vodio na mestu predsednika drave. Kada je nakon 2000. zavrio
u Hakom tribunalu, pravdao se da ga je u ivotu interesovao samo happy meal, ali
da za progone, zloine i hladnjae nikada nije uo. Vrativi se u Beograd, omra-
veo i osloboen svih optubi, obeao je pred domaim novinarima da vie nikada
nee pojesti nijedan izburger i to potvrdio hitnim odlaskom na burek. Radnici
Arhiva nikada nisu pomislili da u radu njihovog biveg efa neto nije bilo u redu.
Naprotiv, svi su, pa ak i stari Kolar, priali o njemu sa setom.
Dan sam proveo u raiavanju jednog oka gde su leali rasuti papiri,
oigledno samo izrueni tu iz neke kutije koja je arhivistima bila potrebna za druge
stvari. Pokuao sam da spojim dokumente po stranicama i datumima. Pedantno
bih usisao svaki papir i potom zaheftao listove koji su se nadovezivali jedan na dru-
gi. Bila je to gomila dokumenata o zemljinim transakcijama u Vojvodini, plano-
vi za izgradnju Gazele, Bloka 45, Beograanke. Usledili su transkripti govora sa
sednica Gradskog komiteta SK. Svaki dokument je imao svoj inventarski broj, ali
u velikom delovodniku osim tog broja nije stajalo nita. Moja dunost bila je da
oistim dokument, opiem ga i stavim na mesto koje mu je po signaturnom broju
pripadalo. Na kraju radnog dana bio sam umoran, prljav i potiten zbog odsustva
ljudskih glasova i svetlosti. Nisam znao da u se toliko obradovati Trifunovievoj
pojavi u pet sati popodne. Dolo mi je bilo da ga zagrlim meu policama, ali sam se
suzdrao. Je l bilo dobro? pitao je on merkajui sreen materijal na stolu. Aha,
uglavnom, rekao sam spremajui se da krenem. Videe, jo e se ti naviknuti na
346
Re no. 84/30, 2014.
ovaj podrum, rekao je on sasvim ozbiljno. Misli da e potrajati? pitao sam ga.
Pa, sad, kako se uzme. Upravnik misli da hoe. To ti je on rekao? uo sam
od njegove sekretarice, potvrdio mi je Trifunovi, ona mi uvek sve kae. Aha,
pa ta kae za mene? Kae da si opasno naljutio nekog odozgo, odgovorio mi je
Trifunovi oponaajui upravnikovu gestikulaciju. Ma znam to, nego ta kae,
dokle u ostati u podrumu. Ah, pa to ne zna ni upravnik. Niko to ne zna. Kako
niko ne zna? nervirao sam se: Kako ba niko? Je l bio neko pre mene ovde?
Ovde? zamislio se Trifunovi kao da sam mu postavio najtee pitanje: ekaj,
mislim da jeste. Jeste?! ponovio sam, A ko je bio? I kada? Mislim da je jedno
vreme bio kolega arac, priseao se Trifunovi. Ko? Pa, zar Fred? zbunio sam
se. Koji sad Fred? pogledao me je Trifunovi takoe zbunjeno. Ma ne, hou
rei kolega arac, ispravio sam se, koliko je trajalo to njegovo? Rekao bih me-
sec-dva. Zar toliko? snudio sam se: A zbog ega on? Ja se toga ne seam...
Toliko, da... Pa bilo je to pre godinu i neto. Ti jo nisi radio kod nas. Uostalom,
pitaj njega, rekao je nervozno Trifunovi i dao mi znak rukom da krenem ispred
njega. On je iao za mnom, palei i gasei svetla. Kretali smo se kroz podzemni
lavirint sve do izlaza, gde smo se rastali: ja sam krenuo napolje na sve vazduh, a
on stepenitem navie, ka kancelarijama uprave. Verovatno je urio da podnese
dnevni izvetaj.
Kolona se pomicala sporo. Sneg u Beogradu zakoi sve. I ivot. Meni je,
meutim, nakon podruma grad delovao dinamino, dok je na Studiju B ila Vejtsova
stvar Bottom Of The World. Kao da sam se vratio iz prolosti u sadanji trenutak. Ali gde
je taj sadanji trenutak zapravo bio, pitao sam se pratei oprezno auto na kome nisu
radila stop svetla. I koliko taj trenutak ima veze s mojim podrumskim ivotom? Gde
se to nalazio kontakt izmeu tih svetova? Onda mi je pogled sluajno pao na bilbord
koji je najavljivao muziki dogaaj sezone pod sloganom Vesele devedesete. Moda
je to bila jedina vidljiva kopa. A moda je trebalo traiti mnogo dublje. Ponovo mi
je na pamet pao Fred. Dakle, on je bio moj prethodnik. Pitao sam se ta je bio njegov
greh. Koliko mi je bilo poznato, on se nije bavio pisanjem za novine niti je u ivotu
radio neto drugo osim arhivskog posla, a i taj posao jedva da je obavljao. Zanimala ga
je samo Dinder, s kojom je razvio posebnu vezu. Znao sam da je ureivao asopis za
arhivistiku, ali tu nije moglo da doe do bilo kakve greke. Njegov sluaj je oigledno
bio komplikovaniji od mog. Meutim, sada vie nisam imao koga da pitam o emu
se tu radi. Nai svetovi su se naglo razdvojili, on je otplesao sa Dinder, a ja sam se
stropotao u podrum. Niko tu vie nije prieljkivao bilo kakav susret, niti je do njega
moglo doi. Setio sam se onda svoje koleginice Vinje. Ona mi je poverila priu o
Fredovom vrbovanju na Frukoj gori. Pomislio sam da moda mogu s njom da stu-
347
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
pim u kontakt. Nekada mi je bila naklonjena, ak smo vie puta popili kafu zajedno u
arhivskom bifeu u prizemlju. Shvatio sam naposletku da to ne mogu da uinim u rad-
no vreme, jer od devet do pet sam u depou, a pre i posle toga sigurno ne mogu da je
naem u Arhivu. Njen telefonski broj nisam imao. Preostajao mi je samo Trifunovi
kao mogua veza sa gornjim svetom. Ili eventualni poziv upravnika Radia koji bi mi
saoptio da je moja kazna gotova. Da, sve vie sam o tom svom boravku pod zemljom
poeo da razmiljam kao o kazni. iv zakopan meu dokumentima. Brinuo sam se
ta e rei moja majka kada bude saznala da vie nisam gore, u svetloj kancelariji koju
je ona jednom prilikom videla kada je dola u Beograd da me poseti. Seam se kako
je stajala pored prozora i smireno gledala prema kapiji. Po njenom izrazu lica shvatio
sam da je konano bila zadovoljna. Ne mnome, ve ivotom koji joj nije ba mnogo
toga dao. ta e se dogoditi kada ovih dana bude okrenula moj kancelarijski broj i
javi joj se neko nepoznat. ta e joj taj neko rei? Gde sam? Zato sam premeten.
Zato bi bilo dobro da je to pre nazovem i pokuam da joj objasnim ta se dogodilo.
Ona se oduvek bojala mog pisanja i evo, sada je ta njena strepnja bila realizovana. Bio
sam pod kaznom, u podrumu Dravnog arhiva usred Beograda, dok je gore, na viim
spratovima, ivot uveliko tekao, ljudi su pili kafu, smejali se i ogovarali jedni druge.
Dinder i Fred su mogli da puste svoje glasove ili ak da zapleu u njenoj kancelariji
iz koje je, uistinu retko, dopirao priguen zvuk nekog starog lagera.
Ne znam kako sam nabasao na taj dokument. Moda sam ga uzeo jer
je za razliku od ostalih bio zatien providnom plastinom folijom. Izvukao sam
ga iz hrpe poutelih dokumenata i zavirio unutra. Papir je bio ouvan ispod pla-
stike, a to mi je bilo najvanije: izbei kontakt s prainom koja je poela da me
drai na kijanje. Dokument je na moje uenje imao signaturu strogo poverljive
grae Dravnog arhiva SP1DA, ijeg broja u knjizi inventara jednostavno nije
bilo. Poto sam prelistao povezane stranice, shvatio sam da se radilo o itavom
nizu dokumenata iz jedne serije koja je pratila rad ovlaene Grupe Dravnog ar-
hiva (GDA) za prikupljanje arhivskog materijala iz ratom ugroenih podruja u
periodu 19911995. Rukovoditelji te grupe bili su potpisani inicijalima S. J. i V. .
Simona Jankovi, izgovorio sam tiho razreenje inicijala: I Vlastimir arac...
Dinder i Fred. Brzo sam oistio korice fascikle i seo za sto. Preda mnom se
otvorio dokument o kome nisam mogao ni da sanjam. Sve je bilo tu: nareenje
koje je tadanjem upravniku Arhiva M. P. stiglo od Vrhovnog saveta odbrane sa
obrazloenjem da se hitno oformi grupa koja bi iz kriznih podruja evakuisala svu
relevantnu dokumentaciju. Sledila je kopija odgovora upravnika Dravnog arhiva
u kome kae da e za takvu akciju ovlastiti svoje najbolje ljude, tj. S. J. i V. ., uz
napomenu da je V. . ujedno i kapetan prve klase u rezervi, te da se stoga svi mogu
348
Re no. 84/30, 2014.
pouzdati u njega. Bio je tu i dokument o osnivanju GDA, koja je brojala jo etvoro
ljudi, od kojih su trojica fiziki radnici a jedan je voza. Stari Kolar, pomislio sam.
Da li je zbog ovog dokumenta Fred samoinicijativno proveo neko vreme u podru-
mu? ta je eleo da uini s njim? Da li ga je neko ve traio pre njega? Ponovo sam
se vratio uredno otkucanim stranama. Datum prvog izvetaja bio je 20. 11. 1991,
a mesto Vukovar. Fred i Dinder su sa svojom grupom stigli u razrueni grad na
Vuki odmah po ulasku JNA. Tom prilikom je preuzeta celokupna dokumentaci-
ja Vukovarske bolnice, uredno popisana, dokumenti prebrojani, a temperaturne
liste sa rendgenskim snimcima su odvojene u zasebnu arhivu mimo vojne doku-
mentacije. Fred je tom prilikom zapisao sledee: Nikada niko ovako nije razorio
neki srpski grad kao to su to uradili takozvani hrvatski branitelji. Ipak, GDA je i
pored toga, uloivi herojske napore, uspela da prikupi znaajan arhivski materijal
koji e uskoro posluiti za obnovu ivota meu ovim ruevinama. Mogao sam da ga
zamislim kako ogrnut maskirnom vindjaknom sedi u dvoritu Vukovarske bolnice,
meu kamenjem i utom, drei na kolenima pisau mainu na kojoj tipka ono
to mu Dinder diktira. Uvee, istog dana, dok vojska autobusima nekud odvozi
zarobljenike iz bolnice, GDA se kamionom vraa u Beograd, sputa materijal u
depo, da bi se sutradan njih dvoje pojavilo na poslu u civilnom odelu, zaneti pita-
njima signiranja pozajmljenih arhivalija koja dugo ekspliciraju na kolegijumu, kao da
se prethodnih dana nita nije dogodilo.
U kolima, dok sam skretao iz Ruzveltove ulice u Bulevar, shvatio sam
kako mi je tog dana do ruku dolo neto s im ne znam ta da radim. Kome bih mo-
gao da prijavim pronalazak tog dokumenta koji je Dravni arhiv direktno optuivao
za uee u pljakanju i devastaciji arhva po bivoj dravi, kada su ratne operacije
vojske bile samo prethodnica za pobednike ulaske GDA u javne trezore, arhive,
biblioteke, ali i u privatne fondove, skrivene po kuama i podrumima. Pomislio sam
najpre na Trifunovia, ali sam ubrzo odustao od te ideje. Potom na Vinju, pa na
upravnika Radia, a naposletku ak na Dinder i Freda. Pokuao sam da zamislim
njihovu reakciju dok im objanjavam ta sam pronaao u njihovom depou, koji su u
meuvremenu preinaili u kaznionicu. Razmiljao sam onda o jednom politiaru
iz opozicije koga sam upoznao preko redakcije lista za koji sam povremeno pisao.
Shvatio sam da bi i to bio potpuni promaaj. Na um mi je pao i ministar kulture,
pa ministar vojni, predsednik Specijalnog suda u Beogradu, no niko od njih mi
nije ulivao poverenje. Zapravo, dok sam na skali iznova traio Studio B, iji signal
je uvek slabio pored biveg studentskog doma Ivo Lola Ribar, zakljuio sam da bi
sve ponuene opcije bile podjednako kobne po mene. Naposletku mi je ostao samo
naminkani predsednik Republike, ali kako da mu se javim posle svega i objasnim
349
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
mu da imam neto veoma vano da mu kaem. Verujem da ne bih ni mogao da do-
prem do njega, osim ako se ne opaem plastinim eksplozivom i tako pokuam da se
probijem do predsednikog kabineta na Andrievom vencu. Video sam ve specijal-
ce kako me zaustavljaju dimnim bombama, vezuju i vode u zatvor. Poslednjih dana,
svaka potencijalna linija mog izbavljenja iz podruma zavravala se u zatvoru. Zato
sam uzeo mobilni telefon i nazvao svoju majku.ta radi? pitao sam je. Sinko
moj, rekla je mirno, u dijalektu, to mi je nekada smetalo, ali ne i ove veeri: Zvala
sam te odjutros... Dvaput. Neka ena se javila. Ree mi da ne zna gde si. Niko mi
nije preneo... Kako si ti? Ma dobro, dobro sam... Gledam ove vesti i sve mislim
na tebe. uvaj taj posao. Vidi ta ovi gore rade. Vidim, vidim, kaem, ne zna-
jui ta da joj odgovorim dok pokuavam da sledim upute saobraajca koji palicom
pokazuje zaobilazni smer, oigledno zbog nekog udesa. Je l me uje? ponavlja
ona. Ma, ujem te, nego vozim. Opet pria i vozi. C, c, c... Uopte ne pazi na
sebe. Pazim, kako ne pazim, nego hteo sam neto da ti kaem. ta to? Je l se de-
silo neto? Znala sam... Ma nita posebno, pokuavao sam da je umirim: Moda
bih menjao ovaj stan... Preskupo mi je to, zna. Pa, imam ja tu koleginicu, za-
poinje ona, a ona ima roaku koja izdaje stan. Nije velik, a ni skup... Mogu da je
zovnem. Zovi je, kaem joj: Izvini, moram da prekinem, guva neka, ujemo
se kasnije. Nastavio sam da vozim jo umorniji nego pre. Majci nisam uspeo nita
da kaem, mogao sam da pretpostavim kuda bi nas taj razgovor odveo. U poslednje
vreme, sve tee se nosila sa nepovoljnim vestima iz mog ivota, a stizale su uglavnom
takve. Pojaao sam radio. Ila je stvar Gods Away On Business.
Sledei dokument o radu GDA bio je datiran 19. 12. 1991. Mesto:
Hrvatska Kostajnica. Dinder i Fred su stigli posle operacija u Zapadnoj Slavoniji.
U izvetaju su precizno pobrojani svi objekti iz ijih ruevina je naknadno izvla-
ena arhiva, zapravo ono to je uspelo da izmakne vatri: Kapela sv. Ane (1720),
Kapela sv. Roka (1779), Kapela Glavosijeka sv. Ivana Krstitelja, Franjevaka cr-
kva sv. Antuna Padovanskog sa Franjevakim samostanom, kao i upna Crkva sv.
Nikole (1706) ispod ijih ruevina je pronaeno najvie neoteenog materijala,
dokumenata i bogoslubenih knjiga na latinskom jeziku iz ranog osamnaestog veka
(ukupno 142). Priloene su i fotografije sruenih objekata. Na jednoj od njih, po-
red zidova Kapele sv. Roka, koji nije uspeo da se odupre poslednjem naletu kuge,
stoje Dinder i Fred. Ona deluje mnogo mlae, kosa joj je vezana u rep. Blago
je oslonjena na njegovo rame s kojeg je malo kliznula ogrnuta vindjakna. Fred u
rukama dri kutiju, oigledno arhivsku. Iznad bujne crne brade i brkova, negde u
dubini, svetle njegove oi. Na kraju ovog izvetaja, Fred je zapisao sledee: Gde
god doemo, zatiemo samo ruevine i paljevine. Nai neprijatelji nemaju milosti
350
Re no. 84/30, 2014.
ak ni prema svojoj prolosti. Ipak, jednog dana e se pokazati da je GDA spasi-
la temelje ovog dela sveta. A to su dokumenti. To je najvanije. Moja znatielja
postajala je sve vea. Nastavljao sam da itam ovaj materijal, rizikujui da e me
Trifunovi otkriti u poduhvatu koji je odavno prevaziao opis mog posla. Bacio sam
pogled prema gomilama hartije, zatim ka naherenim bistama i vratio se itanju.
Dokument je nosio datum 3. 4. 1992. Bijeljina. Dinder i Fred su doli odmah
po ulaska JNA u taj grad. Otili su najpre sa svojom grupom do gradskog arhiva,
napravili trijau dokumenata, a potom do gradske biblioteke. Pri tom su svojim
kamionom na ulicama zaobilazili tela ubijenih Bonjaka, iju smrt je Fred opisao u
zavrnim reenicama izvetaja kao posledicu konvertitskog varvarstva. Na jednoj
fotografiji Rona Haviva, koji je tih dana boravio u Bijeljini, zabeleen je prizor
iz neke improvizovane menze. U prvom planu je borac u maskirnoj uniformi sa
amblemom Dobrovoljake garde, koji zamahuje kaikom, dok u dubini slike, za
irokim daanim stolom, diskrento nagnuti jedno prema drugom, iznad porcija
koje se pue, sede Dinder i Fred.
Kada sam tog popodneva izaao iz Arhiva, pogledao sam ka niskom
oblanom nebu iz kojeg je na moje lice sipilo mnotvo ledenih iglica. Rairio sam
ruke, preputajui se zimskoj sveini. Udisao sam duboko. Sneg je padao sve jae.
Pa gde si ti, pobogu? uo sam neiji glas sa stepenita iza svojih lea. U polumra-
ku, prepoznao sam Vinju, koja je s posla izala kasnije nego obino. Hej, pa gde
si ti? pitao sam je stavljajui ruke u depove jakne. Malo kasnije, sedeli smo u jed-
nom kafiu nedaleko od Arhiva. Ispriao sam joj sve ta mi se dogodilo poslednjih
dana, na ta je ona samo vrtela glavom. Saznao sam da je Dinder u meuvremenu
postala zamenica upravnika i da se od tada vie nikome nije javljala u hodniku. Fred
ju je pratio kao pretorijanac. Nakon mog nestanka, poeli su da se obraunavaju
s ostalim nepodobnim kadrovima. Neke su otpustili a nekima su poeli da broje
svaki minut na poslu i svaki gutljaj kafe koji su popili u bifeu. U kui je zavladao
strah. Paljivo sam posmatrao Vinju dok mi je to govorila. Pitao sam se da li smem
da joj poverim svoje otkrie. Po nainu na koji mi je odgovarala, kada bih je pitao
za upravnika Radia, shvatio sam da mogu. Poto sam joj ispriao sve to znam o
kolekciji dokumenata SP1DA, zautao sam, ispitujui njenu reakciju. Delovala je
uznemireno, ali bilo je oigledno da je na mojoj strani. Da li zna gde njih dvoje
stanuju? pitao sam je. Pa, jebote, oni ti ne ive zajedno, rekla je Vinja ispijaju-
i poslednje gutljaje makijata, on je na Novom Beogradu a ona u blizini Arhiva. U
Bulevaru... Kod Madere... Na posao dolazi peice. Moe li da mi nabavi njihove
tane adrese? Ti si otkaen. Koji e ti? Vano je, rekao sam, evo, zapii moj
broj i javi mi se kada neto sazna.
351
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
U kolima sam se oseao najbolje. Preda mnom je bila duga i snena no.
Mogao bih da izaem na auto-put i krenem nekud, palo mi je na pamet. Moda ka
granici. idu ili Horgou. Ili moda na jug, to dalje od senke Beograda. Automobili
sa snenim smetovima na krovovima klizili su sporo ka Autokomandi. Probijao sam
se nekako ka auto-putu i nastavljao ka Mostarskoj petlji. Do tamo u odluiti na
koju stranu da krenem. Sa Studija B su ile vesti. Izbori koji su sledili bie najvaniji
u istoriji, tvrdio je neko iz niih politikih struktura. Nikada ranije nisam uo za
njega. Zvuao je samouvereno i zadovoljno. Pobeda je, tvrdio je ozbiljnim glasom,
zagarantovana, jer graani dobro znaju ta je dobro a ta loe po njih. To je kao na
nekom biblijskom poetku, nasmejao sam se u sebi, kao prilikom kuanja sa Drveta
poznanja. Ko je jeo od njihovih uvezenih jabuka iz Argentine, moi e s lakoom
da razlikuje dobro od zla. Dinder i Fred, meutim, nikada nisu kuali te jabuke.
iveli su u ono vreme sveopte nevinosti kada se nita nije moralo skrivati. A onda,
jednog dana, neko od njih dvoje prvi je kuao zabranjeno voe. Kladio bih se da je to
bio Fred. Vraajui se iz Arhiva, mora da je otiao do Crkve sv. Marka i tamo pao na
kolena. Poto nikog nije bilo u blizini, potpuno se opruio na podu i poeo da rida.
U tom burnom otkrivanju sopstvene golotinje, shvatio je u magnovenju ko je, ta je i ta
bi trebalo da radi u ivotu. Tada mu je prila prodavaica svea, pomogla mu da ustane
i podigavi njegovu teku vindjaknu sa zemlje brino ga je ogrnula njome. Fred je to
shvatio kao znak odozgo. Nije jasno video lice te ene koja mu je pomogla. Kasnije se
samo seao njenih obrisa koje je nazreo u svetlu otvorenih ulaznih vrata. Dok sam
razmiljao o Fredovom preobraaju, proao sam Mostarsku petlju i nastavio da vo-
zim auto-putem ka idu. Opet je iao Tom Vejts. Njegova nova stvar Chicago. Moda
je Vejts bio u pravu. Da, trebalo bi otii nekud odavde. Napustiti podrum zauvek.
Trebalo bi posetiti neka nova mesta koja nisam pre video. I da, moda e sve stvari biti
bolje, tamo negde, u ikagu. Ali pitanje je, ta je hrabrije u ovoj noi, otii ili ostati
u Beogradu. Da li se plaim? pitao sam se dok sam skretao ka izlazu za imanovce.
Tamo sam nekada vozio auto na servis. Bila je to najdalja taka do koje sam dospevao
u dnevnim relacijama po Beogradu. Da, bojim se, odgovorio sam samom sebi dok
sam parkirao na nadvonjaku iznad auto-puta, kojim su sve ree promicala vozila,
uglavnom robusni kamioni. Pojaao sam radio i izaao napolje, na sneg, ostavivi
otvorena vrata na autu. Zapalio sam cigaretu, prvu posle toliko vremena. Ponekad
je preteko prei te ustaljene granice dnevnih i nonih kretanja. Kao i ovu taku u
imanovcima. A verovao sam da u se odvesti dalje. ta me je zaustavilo? Obrisao
sam nagomilani sneg sa metalne ograde i naslonio se na nju. Konstrukcija bi se za-
tresla pri prolasku teretnjaka. Tamo, u daljini, iza vejavice, na kraju noi, leao je
Beograd. Otpuhnuo sam dim ka njemu. Dobro sam znao njegove konture, iako ih
352
Re no. 84/30, 2014.
nisam video. Bilo bi mnogo bolje da sam predloio Vinji da odemo u bioskop ili
kod mene u stan i porazgovaramo o svemu. Moda zbog te moje neodlunosti, koja
se vukla godinama kao rep, nikada nisam uinio nita osim to sam napisao nekoli-
ko tekstova, koji su posluili lokalnim fredovima da me izoluju iz drutva kao opasnu
bakteriju. Moda zbog toga nikada nisam postao neko poput ernievskog, Avgusta
Spajsa, Imrea Naa, Benazir Buto, pa ni Toma Vejtsa. S pravom mi se nekad smejala
koleginica Renata, ali ipak, ove zime sam dospeo u zonu izgnanstva.
Sutradan ujutro, ponovo sam sedeo nad dokumentom SP1DA. Din-
der i Fred bili su sve aktivniji kako se rat u Bosni rasplamsavao. Ubrzo je usledila
njihova prva viednevna turneja koja je poela 9. 4. 1992. sa okupacijom i etnikim
ienjem Zvornika. Zatim je doao na red Viegrad u koji su njih dvoje uli na
zaelju kolone Uikog korpusa JNA 16. 4. 1992. u 13 asova, kako stoji u izvetaju.
Fred je nakon evakuacije arhivske i knjine grae iz viegradskih javnih ustanova, za-
pisao: Na osnovu grae, planova i nacrta Mimara Sinana iz 16. veka, koje je GDA
spasila od ratnog bezumlja, jednoga dana bi na obali Drine u Viegradu mogao
niknuti grad dostojan naeg jedinog nobelovca, kome je nedavno, ovek po imenu
Murat razbio bistu. Neimar Sinan je radio sa kamenom, ali samo je dokument
trajniji i od kamena i od Sinana. Prva turneja se zavrila sutradan u Foi, gde je
trebalo na brzinu pripremiti dokumentaciju o planiranom preimenovanju grada.
Druga turneja je trajala od 3. do 7. maja i odnosila se na operacije prikupljanja
grae u Derventi, Bosanskom amcu i Brkom. Sledila su potom etiri putna na-
loga za Pale, sa tri veoma kratka izvetaja i etvrtim od 25. avgusta 1992. u kome se
opisuje donoenje odluke da se sarajevska Vijenica, budui da se do nje ne moe
drugaije doi, granatira i zapali, kako bi se spreila zloupotreba srpske arhivske
grae prilikom utvrivanja granica i eventualnih mirovnih pregovora. Fred je
tom prilikom, na osnovu podataka koje je prethodno prikupio u Dravnom arhivu,
odrao kratko predavanje artiljercima o vanosti unitenja vojnog cilja Vijenice.
Procenio je da bi se spaljivanjem oko tri miliona naih okupiranih arhivskih i
bibliotekih jedinica otvorila mogunost za proporcionalno poveanje srpske teri-
torije na tlu Bosne i Hercegovine. Predavanje je nazvao Dokument za teritoriju.
U izvetaju je zabeleeno da se nakon burnog aplauza pobunio samo jedan borac,
rodom iz sela Haana pod Grmeom, izgovarajui se da je u toj Vijenici sigurno
i knjiga Orlovi rano lete Branka opia, te da u tom sluaju, on na nju, nikako ne bi
pucao. Fred je na kraju izvetaja zapisao: Stvaranje arhiva, ba kao i stvaranje dr-
ave, oduvek je zahtevalo rtve. Ljudi i dokumenata.
Posmatrao sam iz kola ljude kako strpljivo ekaju gradski prevoz na za-
vejanim stanicama. Dok bih prolazio pored njih, pokuavao bih da na nekom licu
353
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
ulovim izraz bunta ili gneva. Ili bar nepoverenja. Toga nije bilo. Slino se doga-
alo i u Dravnom arhivu. Snena oluja koju je upravnik Radi podigao razbacala
je sve i potom zatrpala zauvek. Ljudi se nisu mnogo bunili. Prvobitno usihienje
je smenila apatija. Ljudi vole da neko radi umesto njih, da ih ubeuje da moraju
da uine neto za sebe. Takoe, tiho uivaju u posmatranju tue nesree, dubo-
ko verujui da to sa njima nema nikakve veze. Ta praksa se u Beogradu odrala
do danas. Radnici, koji su se vraali s posla, liili su na dobro savakane zalogaje.
Jedino su ubretari u dreavo narandastim kombinezonima delovali ivo na zad-
njim platformama fauna. Svako malo bi skakali na zemlju, dovlaili kontejnere,
koje bi maina potom dizala uvis, istovarujui gomile ubreta u svoje mehaniko
drelo. ekajui u kolima, posmatrao sam u auri uline svetiljke kako se komadi
ubreta otkidaju iz unutranjosti kontejnera i lete nanie. Radnici gradske istoe
pratili su nepomino taj in pranjenja. Moda je u tome bila tajna, pomislio sam.
Kada bi se to neprestano pranjenje grada na trenutak zaustavilo, itav mehani-
zam bi doiveo strahovite unutranje turbulencije. Trebalo je uraditi suprotno od
onoga to su uinili stanovnici jednog grada u Zimbabveu, povlaei sinhronizo-
vano vodu u svojim toaletima kako bi otpuuli kanalizacione cevi. U Beogradu bi
trajkom ubretara trebalo zaustaviti pranjenje kontejnera. Onda bi nivo ubreta
i nezadovoljstva poeo da raste i u jednom trenutku bi sigurno doao do vrha, a
tada ve niko ne bi mogao da zaustavi taj moni talas pobune. Dok sam razmiljao
o tome, moji revolucionarni ubretari su naskoili na kamion i brzo nestali iza
prve krivine. Preda mnom je put ponovo bio naizgled otvoren. Krenuo sam dalje,
povremeno ukljuujui brisae. Sa radija se uo enski vokal: Oseam stranu bol,
a neko nema ni to. Kasnije, taj stih se ponavljao vie puta kao refren. Bilo mi je
lake da vozim uz tu pesmu. Kada se zavrila, shvatio sam da se nalazim u potpuno
nepoznatom delu grada odakle nisam znao da se vratim. Sneg je padao sve jae.
Poslednji dokument se odnosio na prikupljanje arhivske grae u
Srebrenici. Fred i Dinder su sa svojom grupom uli u bivu zatienu zonu tek
12. jula 1995, negde oko 15 asova, uz pratnju jednog dela Kraljevakog artiljerij-
skog puka. Tog dana, kada je poelo evidentiranje vanih dokumenata, zabranjen
je pristup novinarskim ekipama. Konfiskovane su sve matine knjige roenih,
venanih i umrlih, topografske mape, kompletna katastarska dokumentacija, stati-
stiki podaci sa prethodnih popisa, kao i dokumentacija o snabdevanju Srebrenice
tokom trajanja zatiene zone od 16. aprila 1993. do dana kada su srpske vojne
snage zaposele sve gradske institucije. U izvetaju se ne navodi ta je GDA radila u
Srebrenici sve do 18. jula kada je bez ikakve oruane pratnje napustila grad, mi-
moiavi se sa vozilima ekipa CNN-a i ZDF-a, kojima je konano dozvoljen rad
354
Re no. 84/30, 2014.
na terenu. Dinder, koja je potpisala ovaj izvetaj, navodi da je Fred tih dana
bio poteen arhivskog rada, jer se bavio spiskovima zarobljenika koji su i pored
njegovog velikog pregnua ostali nepotpuni. Njen jezik u izvetaju je hladan, pre-
pun strunih arhivarskih termina, ali pri tom nije lien patetike kada u zakljuku
dopisuje sledee: Srebrenica sada vie ne stanuje ovde, ve je premetena na jed-
no mnogo bezbednije mesto, u na Arhiv gde e struni timovi vrednih arhivista
uspostaviti konaan red u ovom haosu od ljudi i brojeva. Proitavi do kraja ovaj
izvetaj, zatvorio sam fasciklu i spustio je na oguljenu tablu stola. Pitao sam se ta da
uradim s njom. Na pamet mi je padalo da je stavim ispod koulje i iznesem napolje.
Ali ta posle? Kome da je pokaem? Moda najpre da je iskopiram ili skeniram i
kopije stavim na razliita mesta. Sa ovakavim dokumentima u rukama, mogao bih
da odem kod upravnika Radia i zahtevam bilo ta. Ali ta bi se dogodilo ako bi
on pozvao policiju u civilu koja je odnedavno krstarila Arhivom. Uhapsili bi me i
oduzeli SP1DA. Setio sam se onda nekih scena iz filmova o ucenama i razmenama.
To nikada nije ilo glatko. Neko bi uvek nastradao na kraju. Pogledao sam pono-
vo fasciklu pred sobom; doao sam u posed monog dokumenta koji me je uinio
apsolutno nemonim. Iz misli me je prenulo kljocanje prekidaa u daljini. Neko
se kretao podrumom i to prilino brzo, ka meni. Po batu koraka, zakljuio sam
da mi se pribliavalo vie ljudi. Zgrabio sam faciklu i ne znajui gde da je stavim,
spustio sam je nehajno na najbliu gomilu papira. U tom trenutku je snaan snop
svetlosti baterijske lampe pao upravo na to mesto. Nazreo sam tri siluete. Najpre
sam prepoznao Trifunovia. Takve stvari se ne rade! upozorio me je. Video sam
onda ensku figuru kako dolazi do fascikle i polako je uzima. Dugo smo je traili,
rekla je ena patetinim glasom. Bila je to Dinder. ovek s baterijskom lampom
me je osvetlio. Instinktivno sam zaklonio oi rukom. Nisam znao ko je on. Imao
je atletsku figuru. U drugoj ruci je drao motorolu. Sigurno jedan od policajaca
u civilu, pomislio sam odmaknuvi se korak unazad. Kako si mogao da pomisli
tako neto? pitao je Trifunovi. Dinder je stala pored njega, prekrstivi ruke
preko fascikle na grudima. Ovo je strano vano, rekla je kao da odgovara na
Trifunovievo pitanje prethodno upueno meni: Sto puta nam je do sada stizao
zahtev odozgo da im stavimo ovaj dragoceni dokument na uvid. Pa zato niste?
pitao sam. Nismo znali gde je. Razume. Sve ove godine smo ga traili. Bez njega
je i itava graa koju smo prikupili bila zauvek izgubljena u fondu. Kolega arac
je toliko vremena proveo u depou. I nita... Evo, sve do sada, rekla je Dinder
stegnuvi fasciklu jo jae. Znai, uinio sam vam uslugu, pokuao sam da budem
cinian. Da zna da jesi, rekla je ona, nama jesi, ali ne i sebi. Kako ste sazna-
li da sam je naao? Arhiv ima svoje metode rada, odgovorila mi je Dinder,
355
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
spremajui se da krene. Rekla vam je Vinja, zar ne? Nije vano, dodala je ona
u okretu, kolega iz MUP-a e te otpratiti do upravnika. Polazi! naredio mi je
ovek s motorolom. Kada sam mu se primakao, vrsto me je zgrabio za miicu i
gurnuo napred. Trifunovi je za nama ugasio svetlo.
Te veeri sam se otisnuo sa parkinga ispred Dravnog arhiva posled-
nji put. Bolno pulsiranje u slepoonicama koje je poelo jo za vreme razgovora s
Radiem, nije prestajalo. Zbog toga sam grekom skrenuo u neraienu ulicu i za-
glavio se. Izaao sam u sneg celac i poeo da guram auto unazad. Jednom sam pro-
klizao i uronio licem u sneg na haubi. Dodir s hladnoom na trenutak mi je umirio
bol. uo sam smeh neke ene u prolazu. Hodala je podruena s visokim mukarcem
u kaputu. Naposletku sam se izvukao iz smeta i krenuo autom na drugu stranu. Jo
uvek sam uo Radievo pljuckanje dok mi je govorio kako je bio prinuen da postupi
po zakonu, odnosno da prekine moj ugovor o radu. Imali smo sree, ponavljao je,
sve je ovo moglo da ispadne i mnogo gore. Pri tom je mislio na moje namere sa
zbirkom dokumenata pod signaturom SP1DA. Onda je naglo skoio i ne obazirui
se na mene poeo da kopa po korpi za otpad odakle je izvukao jedan zguvani papir,
koji je poeo da pegla dlanovima na stolu. Evo, rekao je, ovo je bio zahtev odozgo...
Da vam se odmah urui otkaz, broj telefona stavi na prislukivanje i oduzme paso po
kratkom postupku... Pa zamislite to. Zamiljam, odgovorio sam ne znajui ta da
kaem. Kako bih vam rekao. Izborio sam se za vas. Sad imate paso i imate bezbedan
telefonski broj. Nije to malo. Imali smo sree, znate. Blie se izbori, a oni gore vie ne
znaju ta rade. Meni se ini da odlino znaju ta rade, primetio sam. Ne budite
smeni, usprotivio se Radi pravei jedan nervozan pokret rukom po kosi, da su
stvari drugaije, gonili bi vas do sudnjeg dana. ta e biti sa SP1DA? pitao sam na
kraju. Bie dostavljen Vrhovnom savetu odbrane koji je inicirao celu misiju, znate.
Mi sve radimo po zakonu. To nam je jedino vano. Po zakonu? ponovio sam.
Da, po zakonu, potvrdio mi je Radi i izvadio mobilni telefon, dajui mi znak da
treba da idem. Tek kasnije, dok sam se autom sputao niz Ulicu Vojislava Ilia, setio
sam se da mi zguvano nareenje odozgo nije ni dao da pogledam. Bio je to samo trik.
Potom me je uputio u kadrovsku slubu gde sam potpisao hrpu papira. Taze namin-
kana pravnica mi se osmehnula kao da mi je odobrila kredit za stan. Pa, sa sreom,
rekla je i pruila mi ruku. Ostavio sam joj ruku u vazduhu i izaao napolje. Nisam se
okrenuo na kapiji. Samo sam koraao ka kolima, trudei se da ne napravim nijedan
pogrean pokret kojim bih pokazao slabost. Oseao sam mnotvo pogleda na leima.
Meu njima, Dinder i Freda. Mora da su bili sreni. Dokazni materijal o njihovom
petogodinjem radu konano je bio pronaen i spreman za unitenje, po zakonu. A
ja izbaen na ulicu.
356
Re no. 84/30, 2014.
Nisam vie znao kuda da vozim. Nekada je Plavi most bio stecite pro-
stitucije, a sada je poneko umeo da skoi sa njega, kada ostane bez posla ili bez
nade. U vreme opte propasti ekonomije, smrt jednog arhiviste ne bi predstavljala
nita. Toliko je ljudi bez nade u ovom gradu. Ukljuio sam radio, to prvi put ove
veeri nisam uinio odmah po ulasku u auto.
Iao je kontakt program, javljali su se ljudi sa razliitih beogradskih
adresa. Svi su bili zatrpani snegom, u kolapsu u jo jednoj hladnoj noi. Nikada
nisam voleo kontakt programe, pa ni na Studiju B. Ovaj put sam, meutim, pa-
ljivo sluao te glasove: nekog mladia iz trole, penzionerku koja se okliznula pred
zgradom, devojicu koja ui da ita, biveg radnika IMT-a, nastavnicu nemakog...
Svi su govorili o istoj stvari. Da se ne mogu maknuti sa mesta na kome se nalaze. Ja
sam u tom trenutku ostavljao Banjicu sa svoje desne strane. Shvatio sam da vozim
nasumino i da je put sve neprohodniji. Prtina koju su ostavljale automobilske
gume polako se gubila pod svetlima mojih farova. Klizio sam nizbrdo i ponovo se
uspinjao krivudavim putem. Vozio sam kao da iskuavam sudbinu. U dva navrata,
oeao sam se o kamione koji su brundali iz susednog pravca. Glasovi ljudi sa radija
i dalje su kruili oko tog nepominog nevidljivog centra. Imao sam utisak da sam
mu sve blii. Uprkos snegu, noi, umu na vezama. Onda me je sneg izbacio sa ko-
lovoza. Motor je zabrujao i ugasio se. Jedva sam otvorio vrata i izaao napolje. Preda
mnom se pruao brisani prostor Spomen-parka u Jajincima, slabano osvetljen
visokim lampama u ijim nimbusima se kovitlao sneg. Krenuo sam uzbrdo. Iz kola
je i dalje dopirao kontakt-program. Neiji smeh. Osvrnuo sam se nakratko a onda
mi je ruka instinkitvno potraila mobilni telefon u depu. Setio sam se da sam
odavno memorisao broj redakcije, kada sam pokuao da dobijem karte za predstavu
Trg heroja u Ateljeu 212. Pritisnuo sam dugme i oslunuo ta se dogaa na drugom
kraju. Znao sam da je veoma teko probiti se do studija, ba kao to je bilo teko
kretati se po ovakvoj noi. Dobro vee! oglasio se poznati glas voditelja: Koga
to imamo na vezi? Ne prestajui da hodam, zadihano sam izgovorio svoje ime.
Moete li nam rei odakle se javljate? pitao je voditelj veselim glasom. Tada mi
je pogled pao na neprirodno uzvienje koje ni sneg nije mogao da sakrije. Uputio
sam se ka njemu. Halo! Jeste li jo na vezi? interesovao se glas s druge strane.
Jesam, odogovorio sam. Pa, dobro, gde ste vi to veeras? Tu sam, rekao sam
pratei uspon, u Jajincima. Hm, ta ima novo u Jajincima... Vi, hodate... Po
snegu, ako se ne varam? Znate da je ceo grad u kolapsu? Da, ujem to... Ba me
udi... Nije problem u snegu, rekao sam dok sam pokuavao da pronaem zatr-
pani stepenik. Aha, ba zanimljivo, insistirao je voditelj, vi ste prvi koji tako
misli. Hoete li malo to da objasnite naim sluaocima... Evo, sve vreme priamo o
357
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
tome. Okrenuo sam se i pogledao nazad ka svetlima koja su treperila u daljini. U
trenutku sam postao svestan radio prenosa svog glasa. Stvar je u tome, rekao sam,
to bi svi ljudi ovog asa trebalo da izau napolje... Odmah! Razumete! Napolje!
Molim... Halo! Ne ujem vas... javljao se zbunjeni voditelj. Odmaknuo sam te-
lefon od uha, zastao za trenutak a onda ga zavitlao daleko od sebe. uo se samo tup
udar u snegu, nakon ega je zavladala tiina, duboka, koja se u ivotu retko moe
doiveti. Za trenutak, postao sam njen neraskidivi deo.
TRANSNACIONALNA PERSPEKTIVA U
KOMPARATIVNOJ KNJIEVNOSTI
U svom zalaganju za transnacionalne studije kao in-
terdisciplinarni poduhvat, William Robinson tvrdi da u
ovom vremenu globalizacije drutvene strukture postaju
transnacionalne, to za uzvrat nalae da se te strukture
drugaije konceptualizuju i pronau novi pristupi u iz-
uavanju drutvenih pojava (Robinson 561). Kao soci-
ologa, Robinsona pre svega zanima kritika nacionalne
drave kao dominantnog koncepta u makrosociolokim
analizama. On ukazuje na ograniavajue dosege tog
koncepta danas. Poto u doba globalizacije nacionalna
drava, to jest njena materijalna osnova, po njegovom
miljenju, pripada prolosti, Robinson poziva da se ona
preosmisli unutar okvira u kome nacionalne drave nee
imati status entiteta ija se materijalnost podrazumeva;
naprotiv, one e se shvatati kao specifini drutveni
odnosi umetnuti u vee drutvene strukture koje mogu
zadobiti drugaije, istorijski determinisane institucio-
nalne oblike (565). Svojim stavom Robinson ide protiv
uticajne pretpostavke Anthonyja Giddensa (1985) da se
drutvo i nacionalna drava podudaraju (566), pa tako
i protiv uporednog pristupa u transnacionalnim studija-
ma, koji polazi od stava da se nacionalne drave u istrai-
vanju moraju tretirati kao nezavisne jedinice. Poto tvrdi
da okvir nacionalne drave moe biti izrazito iluzoran i
da moe zavoditi na pogrean put, Robinson objanja-
va da pomeranje jedinice analize od nacionalne drave
ka globalnom sistemu omoguava prelazak na upotrebu
jaih kognitivnih lea, to daje dramatine rezultate
(573-574).
Slina logika vai i za humanistiku, gde je mogue
govoriti o transnacionalnom obrtu kao najnovijem u
nizu obrta koji su se dogaali od kasnih ezdesetih godi-
na 20. veka naovamo. Martin Kreiswirth, recimo, prati
TRANSNACIONALNI
OBRT, KOMPARATIVNA
KNJIEVNOST I ETIKA
SOLIDARNOSTI:
TRANSNACIONALNA
KNJIEVNOST IZ
RODNOG UGLA
JASMINA LUKI
S en gle skog pre veo De jan Ili
360
Re no. 83/29, 2013.
niz koji ine jeziki, retoriki, hermeneuti-
ki, istorijski i narativni obrt, to su obeleili
drugu polovinu 20. stolea (Kreiswirth 2000,
297), a Susan Friedman ukazuje na etiki i in-
terdisciplinarni obrt kao posebno uticajne na
poetku 21. veka (Friedman 2011, 3). Ovim
dvama ona dodaje i transnacionalni obrt, koji
po njenom miljenju vri dubok uticaj na izu-
avanje knjievnosti:
Transnacionalni obrt zbrisao je mnoge
podoblasti studija knjievnosti u talasu
plime globalizacije koji je preao preko di-
sciplina i interdisciplina. Nacionalna pa-
radigma u izuavanju knjievnosti i dalje
je vrsto vezana za institucionalne i jezike
strukture, ali je globalizacija u humanisti-
ci, konceptualno govorei, u velikoj meri
rastopila taj okvir i transformisala studije
knjievnosti. (2)
Tu se postavlja pitanje kakvu transformaci-
ju danas izaziva transnacionalna perspektiva i
zato je ona potrebna? U odgovoru na to pi-
tanje, korisno je osvrnuti se na noviju istoriju
uporedne knjievnosti kao discipline koja se na
razne naine odvojila od ideje o nacionalnoj
knjievnosti. Ako sledimo Claudia Guillena,
moemo rei da se, od trenutka kada je ame-
riki as preuzeo dominaciju nad disciplinom
od takozvanog francuskog asa, uporedna
knjievnost pozicionira kao izuavanje nad-
nacionalnog u knjievnim tekstovima (Guil-
len 61-62, 69-79). Ali, kratka analiza izvetaja
Amerikog udruenja za uporednu knjiev-
nost (ACLA) o statusu discipline pokazuje da
to pozicioniranje ne znai nuno odustajanje
od koncepta nacionalne knjievnosti ili nje-
govo radikalno podrivanje. Ideja je, naime,
bila u tome da se pree preko ogranienja na-
cionalnih knjievnosti tako to e se osmisliti
alatke koje se mogu upotrebiti u konkretnim
izuavanjima i kritikim praksama na raznim
nivoima. Dobar primer za to je vrsto pravilo
da se ne tumai knjievnost u prevodu, koje je
vladalo na odsecima za uporednu knjievnost u
pedesetim i ezdesetim godinama 20. veka, to
se jasno vidi iz Levinovog izvetaja za ACLA
iz 1965. godine (tekst je predat pod naslovom
Izvetaj o profesionalnom standardu). Izve-
taj daje preporuke za minimalne zahteve za
studije komparativne knjievnosti kao glavni
predmet i kao sporedni predmet, te naglaava
da je za diplomu iz uporedne knjievnosti kao
glavnog predmeta neophodno da se znaju ori-
ginalni jezici. Naroito se preporuuje da kad
god je mogue, Komparativna knjievnost kao
glavni predmet bude u nastavi odvojena od
studenata koji itaju iskljuivo u prevodu, a
inae, da se predavai posebno potrude da na
nivo nastave ne utie to to su na asu prisutni i
studenti kojima je uporedna knjievnost glavni
predmet i studenti koji ne znaju strani jezik
(Bernheimer 27).
Smisao te preporuke je pre svega bilo ou-
vanje neprevodivih kvaliteta knjievnih tek-
stova. Deset godina kasnije, u Greenovom
izvetaju naglasak je na izvrsnosti disciplinar-
nih postignua, to je opet u vezi sa paljivim
naporom da se sauvaju studije iskljuivo na
originalnom jeziku.
To insistiranje na originalnim jezicima
i odbacivanje prevoda u stvari vezuje koncept
knjievnosti sa konceptom nacionalne knjiev-
361
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
nosti, to je oito u Greenovoj analizi odnosa
koje odseci za komparativnu knjievnost treba
da uspostave sa susednim odsecima za naci-
onalne knjievnosti; ti odnosi treba da budu
kolegijalni i prisni, s jasnom porukom o otvo-
renosti za saradnju, ali uz ogradu da se zahteva
izvrsnost i od studenata i od predavaa upo-
redne knjievnosti (Bernheimer 32-33).
Nije teko videti zato je i kako takav pri-
stup, s naglaskom na izvrsnosti, u stvari znaio
iskljuivanje manjinskih jezika i knjievnosti i
promovisanje evrocentrizma u studijama knji-
evnosti. U narednim decenijama, pitanja kla-
se i roda, zajedno sa pitanjima multikulturne
raznovrsnosti, ozbiljno su podrila univerzali-
zam uporedne knjievnosti, to se jasno vidi
u Bernheimerovom izvetaju koji je podnet
na konferenciji ACLA 1993. godine. To po-
meranje oito je i u naslovu zbornika Uporedna
knjievnost u doba multikulturalizma (Comparative Lite-
rature in the Age of Multiculturalism), iz koga su nam
za nau analizu posebno vana dva priloga.
Jedan je napisala Mary Louise Pratt. U tom
tekstu spajaju se specifini problemi uporedne
knjievnosti s pitanjima globalnog graanstva.
Drugim reima, Pratt tu pravi pomeranje koje
nije samo od nacionalnog ka globalnom nego i
od unutranje ka spoljanjoj taki gledanja:
Sadanja kretanja u uporednoj knjievno-
sti, potvrena u izvetaju iz 1993 godine,
mogu se, po mom miljenju, pripisati tri-
ma istorijskim procesima koji transformi-
u nain na koji se knjievnost i kultura
shvataju i izuavaju na univerzitetu: globa-
lizacija, demokratizacija i dekolonizacija.
(Pratt 59)
Ako pretpostavimo da pod demokratizacijom
misli na otvaranje amerikog visokog obrazova-
na prema tradicionalno iskljuivanim grupama,
a to su ene i ljudi tamnije boje koe, onda je
jasno koju teorijsku paradigmu Pratt hoe da
ponudi za komparativnu knjievnost: kompara-
tivna knjievnost treba da bude drutveno ori-
jentisana i interdisciplinarna. To je paradigma
koja je u stvari proizvela radikalnu promenu u
razmiljanju o knjievnosti, prinudivi knjiev-
ne strunjake da vrate tekst u njegov drutveni
kontekst i uzmu u obzir itav opseg drutvenih
odnosa koji uokviruju i nastanak i recepciju
teksta.
Druga reakcija na Bernheimerov izvetaj
ko ja nam je ovde bitna pripada Jonathanu
Culleru. On naime poziva na preispitivanje
samih osnova uporedne knjievnosti i predlae
da to postanu studije knjievnosti kao trans-
nacionalnog fenomena (Bernheimer 119). U
objanjenju svog predloga, i na samoj konfe-
renciji i kasnije u eseju u kom potvruje svoj
stav, Culler ukazuje i na pomeranje u razu-
mevanju nacionalne knjievnosti, koje je u
tesnoj vezi s institucionalnom podelom unutar
univerziteta koliko je i teorijsko. Culler naime
zapaa tenju odseka za nacionalnu knjievnost
da postanu odseci za studije nacionalne kul-
ture i nastavlja:
Podela knjievnosti prema nacionalnim
ili jezikim granicama oduvek je bila sum-
njiva, ali te su podele vrlo razborit nain
da se organizuju studije kulture [...] Po-
to knjievnost nije prirodna vrsta nego
je istorijski konstrukt, izuavanje knjiev-
nosti u odnosu sa drugim diskursima nije
362
Re no. 83/29, 2013.
samo neizbeno nego je i neophodno, ali
za razliku od drugih humanistikih odse-
ka, komparativna knjievnost bi trebalo da
je pre svega odgovorna za izuavanje knji-
evnosti, kojoj se moe pristupiti na najra-
zliitije naine. (Culler 2007, 258-259)
Formula transnacionalne knjievnosti, kako
je Culler shvata, ostavlja mesta za veoma ra-
zliite metodoloke pristupe, sa samo jednim
ciljem da se knjievni tekst zadri u fokusu.
Stoga njegova ideja transnacionalne knjiev-
nosti korespondira sa interpretativnom para-
digmom koju je ponudila Mary Louise Pratt.
Ta dva predloga objedinjuju razne elemente od
kojih e nastati veliki teorijski okvir za izuava-
nje transnacionalne knjievnosti: globalizaciju,
migraciju, multikulturalizam i preispitivanje
koncepata identiteta na najrazliitijim nivo-
ima, od individualnih do grupnih identiteta.
Sve te nove tendencije vidljive su i u naslovu
zbornika u kome su se nala ova dva lanka -
Uporedna knjievnost u doba multikulturalizma (Compara-
tive Literature in the Age of Multiculturalism; 1995).
Deset godina kasnije, zbornik Uporedna knji-
evnost u doba globalizacije (Comparative Literature in the
Age of Globalization; 2006) donosi nov pogled na
promene unutar discipline. Dok je deceni-
ju ranije glavni fokus bio na vezama izmeu
uporedne knjievnosti i drugih disciplina, te
na potrebi da se ona otvori prema teorijskim
i metodolokim inovacijama unutar njih, po-
gotovo kada je re o novim oblastima izuava-
nja poput kulturnih studija i enskih/rodnih
studija, naglasak u novom zborniku stoji na
postkolonijalnim studijama i na interdisci-
plinarnoj prirodi komparativne knjievnosti.
U saetom prikazu istorije discipline, Haun
Saussy istie da je uporedna knjievnost vi-
na u korienju interdisciplinarnosti, u emu
je tako lako pogreiti; poto je u stanju da se
kree kroz procepe izmeu disciplina, kom-
parativna knjievnost moe biti dobro mesto
za preispitivanje uspostavljanja poretka znanja
unutar i izvan humanistike (34). Te tvrdnje
mogu se razumeti i ako uzmemo u obzir mul-
tidimenzionalne procese preispitivanja grani-
ca unutar disciplina koje su snano uticale na
studije knjievnosti, a u kojima dominantne
intepretativne paradigme ne potiu iz same di-
scipline. Transnacionalizam moe se videti kao
jo jedna od tih paradigmi koja nalae interdi-
sciplinarno razmiljanje i koja, smatra Fried-
man, ima transformativan uinak na prouava-
nje knjievnosti.
TRANSNACIONALNA PERSPEKTIVA
I SVETSKA KNJIEVNOST
Kao to je Culler primetio u svom ogledu, stu-
dije transnacionalne knjievnosti ne mogu se
odvojiti od tekue rasprave o svetskoj knjiev-
nosti (Culler 2007, 260-267). Franco Moretti
govori o svetskoj knjievnosti kao planetarnom
sistemu (Moretti 2000, 54). To nije pred-
met, kae on, re je o problemu, i to o pro-
blemu koji trai novi kritiki metod (55). Za
Morettija, taj metod je distancirano itanje,
u ijoj su ii jedinice koje su znatno sitnije
ili mnogo krupnije od samog teksta: postupci,
teme, tropi, ili anrovi i sistemi (57). To je
jedan sistem, ali duboko neravnomeran (56), a
uz to i izrazito sloen, pa zahteva to to Moretti
naziva distanciranim itanjem kako bi se sa-
gledala iroka slika u pozadini konkretnih do-
363
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
gaaja (57). To nije analitiki, ve je sintetiki
pristup, koji za cilj ima ne samo da ide dalje od
datog teksta ve da ide dalje i od uih organi-
zacijskih principa u prouavanju knjievnosti,
kao to je podela na nacionalne knjievnosti.
Naglasivi da svetska knjievnost ne moe biti
vie istog (55), Moretti uvodi dve metafore
da bi ilustrovao dva razliita principa koji de-
luju u studijama knjievnosti: drvo i talas. Oni
se umnogome razlikuju, poto drvo opisuje
prelaz od jedinstva do razlike: jedno stablo sa
mnogo grana, dok se talas, naprotiv, odno-
si na jednoobraznost koja prekriva prvobitnu
raznovrsnost (67).
To je, onda, osnova za podelu rada izmeu
na ci onalne i svetske knjievnosti: nacio-
nalna knji evnost je za one koji vide stabla;
svetska knji evnost je za one koji vide tala-
se. Podela rada... i izazov; jer obe metafore
imaju smisla, ali to ne znai da su jedna-
ko delotvorne. Proizvodi istorije kultu-
re uvek su sloeni: ali, ta je dominantni
mehanizam u njihovom sklopu? Unutra-
nji ili spoljanji pristup? Nacija ili svet?
Drvo ili talas? Nema naina da se razrei
ta kontroverza jednom zauvek na sreu:
jer je komparativistima potrebna kontro-
verza. ... Stvar je u tome to nema drugog
opravdanja za studije svetske knjievnosti (i
za postojanje odseka za uporednu knjiev-
nost), izuzev ovoga: to treba da nas ulja,
da predstavlja stalan intelektualni izazov za
nacionalne knjievnosti. (68)
S obzirom na prethodnu diskusiju o prirodi
komparativne knjievnosti, ovde je vano nagla-
siti tu ulogu da ulja koju Moretti dodeljuje i
svetskoj i uporednoj knjievnosti: da preispitu-
ju nacionalne knjievnosti, te njihovu tenju da
stvaraju stabla i grane, to su naizgled kom-
paktne, samodovoljne projekcije istorija knji-
evnosti i knjievnih kanona, koje jesu legitmne
ali samo ukoliko ukljuuju i razumevanje da su
to uvek kao i svaka istorija i svaki kanon kul-
turni konstrukti.
Ako sledimo Morettija, jasno je da raspra-
va i o svetskoj i o transnacionalnoj knjievnosti
mora da se pozabavi i problemima kanoniza-
cije. U vezi sa sloenim procesima transnacio-
nalne kanonizacije, Mads Thomsen vidi novi-
ju obnovu interesovanja za svetsku knjievnost
kao mogu odgovor na procese globalizacije
u prouavanju knjievnosti (Thomsen 2008,
5-6). On govori o svetskoj knjievnosti koja se
razvija u samostalnu paradigmu, ali se moe
videti i kao pododeljak unutar dva dominant-
na referentna okvira za izuavanje knjievnosti
uporedne knjievnosti i postkolonijalizma
koje upotpunjuje (21). Iako je svetska knji-
evnost poprilino star termin, koji je uveo
Goethe 1827. godine, i o kome se razgovaralo
tokom dva protekla stolea, on ipak nije pri-
vukao optu kritiku panju sve do kasnih de-
vedesetih godina 20. i prvih godina 21. veka,
kada je predloeno vie novih pristupa proble-
mu svetske knjievnosti (15). Pozivajui se na
radove Davida Damroscha, Franca Morettija i
Pascala Casanove, Thomson naglaava globalni
pristup knjievnosti kao glavnu odliku svetske
knjievnosti. Uz to, vano je istai da po nje-
govom shvatanju knjievnosti sveta pripada-
ju jednom sistemu. Unutar tog sistema, sredi-
nji znaaj imaju pojedinana dela i autori, a
364
Re no. 83/29, 2013.
ne identiteti razliitih podsistema knjievnih
zajednica, to se oito odnosi na nacionalne
i etnike knjievne korpuse (Thomsen 26).
Taj sistem je u stalnom kretanju, a kanoniza-
cija autora koji bivaju priznati unutar njego-
vih okvira jeste jedan proces bez kraja, u kome
neki autori stiu ugled, dok drugi nestaju. Ma-
piranje i prihvatanje onoga to se u datom tre-
nutku vidi kao svetska knjievnost proizvod je
sloenih procesa koji se ne odvijaju u saglasju.
Razliiti pristupi i moi utiu na te procese,
a nacionalno kanonizovana dela esto nemaju
jak upliv na meunarodnu scenu (56). Svetska
knjievnost se stvara u uzajamnim delovanji-
ma izmeu lokalnog i globalnog, ali je njena
transnacionalna perspektiva od kljune vano-
sti (21-23).
Za Thomsena je sistem svetske knjievnosti
pluralan, i on predlae da mu pristupimo pola-
zei od paradigme konstelacija (139). Konstela-
cije su tela sainjena od tekstova koji su objedi-
njeni putem italakih i interpretativnih praksi:
Potraga za konstelacijama u svetskoj knjievno-
sti jeste jedan oblik analize koja ispituje naine
na koje veoma razliiti tekstovi imaju zajednike
karakteristike to ih izdvaja na knjievnom ob-
zoru (4). Konstelacije ne tee da uspostave
gotovo potpunu koherenciju izmeu dela, nego
da poveu sredinje atribute za koje se moe rei
da definiu delo (140). One su u isto vreme i
empirijske (140) i inovativne, proizvod tuma-
enja: Jaka konstelacija, jednom uoena i opi-
sana, izgledae onda kao da je ve bila tu, dok
e konstelacije koje poivaju na labavim opisima
izvesnih osobina, a iji kanaonski uticaj varira,
izgledati kao proizvoljne konstrukcije, te stoga
kao slabe konstelacije (141).
TRANSNACIONALNA
KNJIEVNOST I JEZIK
U svojoj knjizi Pisati izvan nacije (Writing Outside the
Nation) Azade Seyhan govori o novoj kulturi
transnacionalnih, bilingvalnih i multilingval-
nih knjievnosti, koja se javlja sa viestrukim
migracionim talasima iz proteklog stolea. Ra-
z mere i intenzitet tih migracija proizveli su
raspro stranjeno oseanje gubitka stabilnih za-
jednica, te nove zemljopise koji prkose nacio-
nalnim antinomijama i utvrenim granicama
(9). To je situacija koja poziva na upotrebu
novog kritikog jezika koji moe ponuditi obja-
njenje ovih preobraaja. Deo tih novih proce-
sa je i stvaranje novog korpusa knjievnosti koja
se ne uklapa u postojee podele izmeu nacio-
nalne knjievnosti i jakih knjievnih figura koje
piu izvan nacije. Oslanjajui se na to kako
Arjun Apadurai koristi termin transnacional-
no, Seyhan govori o transnacionalnoj ili dijasporskoj
ili egzilantskoj knjievnosti. Po njenom milje-
nju, to je pre svega knjievnost onih koji ive
izmeu jezika i kultura:
Transnacionalnu knjievnost shvatam kao
anr pisanja koji deluje izvan nacionalnog
kanona, bavi se pitanjima u vezi sa deteri-
torijalizovanim kulturama i obraa se oni-
ma koji pripadaju zajednicama i savezi ma
koje nazivam paranacionalnim. (Sey han
2001, 10)
Koncept anra je tu od posebne vanosti, poto
jasno stavlja naglasak na tekst i na nain na koji
se iskustvo obitavanja izmeu upisuje u njega.
Iz toga sledi da se transnacionalna knjievnost,
kako je Sayhan vidi, odnosi pre svega na odre-
365
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
enu vrstu tekstova koje ona naziva dijaspor-
skim narativima. Oni predstavljaju svestan
napor da se prenese jeziko i kulturno naslee
koja se artikuliu u aktovima linog i kolek-
tivnog seanja (12). To su tekstovi koji mogu
da uhvate sloenosti migrantske situacije, bez
obzira na razloge koji su do nje doveli. Odba-
civi termin etnike zato to je preoptereen
i previe osporavan, Seyhan govori o parana-
cionalnim zajednicama kao zajednicama onih
to ive unutar granica, i pored graana zemlje
domaina, ali ostaju kulturno i jeziki udaljeni
od njih, a ponekad i otueni i od zemlje iz koje
su doli i od zemlje domaina (10).
U sreditu panje tu se nalaze dobrovolj-
ne, a ne prinudne migracije, a dijasporsko sta-
nje koje Seyhan povezuje sa transnacionalnom
knjievnou nosi sa sobom jedan repertoar
privilegovanih tema. To su pitanja identiteta,
seanja, oseanja gubitka i jezika. Pitanje jezi-
ka posebno je znaajno, poto se Seyhan pre-
vashodno zanima za autore koji piu na jeziku
koji nije njihov, kao i za one koji koriste dva
ili vie jezika (9). Povrh toga, Seyhan smatra
da je pitanje jezika bitna taka razlike izmeu
transnacionalne i postkolonijalne knjievnosti.
Poto njihova migracija nije nuno podstaknu-
ta kolonijalnim odnosima, dijasporski pisci i
njihovi sunarodnici ne dele sa svojim domai-
nima jednu vrstu istorijske, kulturne i jezike
prisnosti (koliko god ona bila problematina),
koja postoji izmeu kolonizatora i kolonizova-
nih (13).
Ali pitanje bliskosti, kako se ovde posta-
vlja, ne moe se tako lako reiti. S jedne strane,
kolonijalni odnosi i njihova prolost utiu na
dananje migracije na vie naina, pa je e-
sto teko napraviti jasnije distinkcije. S druge
strane, istorijska, kulturna i jezika prisnost
jeste relativna kategorija, i moe se (re)pro-
dukovati u veoma razliitim okolnostima, a ne
samo putem kolonijalnih odnosa.
OD MANJINSKE KNJIEVNOSTI
DO TRANSNACIONALNE
MANJINSKE KNJIEVNOSTI
Opisujui svoju teorijsku okosnicu, Seyhan se
oslanja na Deleuzeov i Guattarijev pojam ma-
njinske knjievnosti, koji je u sreditu koncep-
tualnog okvira koji ovoj dvojici autora omogua-
va da legitimiraju istorijski kontekst modernih
knjievnih dela koja naruavaju granice anrova,
jednojezinosti i nacionalnog karaktera. Stoga
ne iznenauje to je konceptualna fleksibilnost
Deleuzeovog i Guattarijevog modela poslui-
la kao osnova mnogim kritiarima u njihovim
itanjima neteritorijalnih, transnacionalnih,
dijasporskih knjievnosti (Seyhan 27).
Deleuze i Guattari su razvili svoju teoriju
manjinske knjievnosti posluivi se Kafkinim
delom kao sredinjim primerom. Po njihovom
miljenju, manjinska knjievnost ne nastaje
na manjinskom jeziku; to je knjievnost koju
manjina gradi unutar veinskog jezika. Ali prva
karakteristika manjinske knjievnosti u svakom
sluaju jeste to to je napisana na jeziku koji je
pogoen visokim koeficijentom deteritorijali-
zacije. To je sluaj sa prakim nemakim na
kom je pisao Kafka, a isti je sluaj i sa onim to
su crnci u Americi danas u stanju da urade sa
engleskim (Deleuze i Guattari 16-17).
Dinamika izmeu veinskog i manjin-
skog jezika ovde je veoma vana jer odvaja
koncept manjinske knjievnosti od knjiev-
366
Re no. 83/29, 2013.
nosti manjine: to dvoje moe biti povezano, ali
se ne moe poistovetiti. Manjinska knjiev-
nost ne mora se nuno fokusirati na pitanja
etnikog identiteta, to moe biti samo jedan
od brojnih elemenata kojima se ona bavi. Biti
manjinski znai biti subverzivan, ili, reima
Deleuzea i Guattarija, biti revolucionaran:
Manjinsko vie ne oznaava specifine knji-
evnosti, ve revolucionarna stanja za svaku
knjievnost u samom sreditu onoga to se na-
ziva velikom (ili ustanovljenom) knjievnou
(18). Tako se vraamo na pitanja kanonizacije.
Manjinska knjievnost podriva kanonizovane
vrednosti, ona postavlja autora u poziciju no-
mada ili ciganina spram sopstvenog jezika
(19).
Vano je to ovde naglasiti, ne samo iz per-
spektive Deleuzeovog i Guattarijevog shvatanja
manjinske knjievnosti, nego i u vezi sa razu-
mevanjem transanacionalne knjievnosti koje
je ponudila Seyhan. Ona smatra da se sub-
verzija dogaa pri prisvajanju jezika koji nije
maternji. Za Deleuzea i Guattarija subverzija
proizlazi iz samog jezika i naina na koji se on
koristi.
Osvrui se takoe na Deleuzea i Guatta-
rija i njihov koncept manjinske knjievnosti,
Franoise Lionnet i Shu-mei Shin istiu da
taj koncept prati tradicionalnu dijadu cen-
tar/margina na nain kako je ona teoretizo-
vana unutar deridijanske dekonstrukcije. Ali,
kritika centra, kada je cenatr cilj sam po sebi,
kao da ga osnauje; centar ostaje u ii i glavni
predmet prouavanja. Ispostavlja se da dekon-
strukcionistika dijada centar/margina tako
privileguje marginalnost samo da bi je obu-
zdala. Marginalno ili drugo ostaju filozofski
koncepti i obeanja za budunost: drugo ni-
kada ne stie, on ili ona uvek ostaju venir
(Lionnet and Shin 3).
U elji da izbegnu tu dijadnu strukturu,
Lionnet i Shin predlau koncept manjinskog
transnacionalizma koji kombinuje Deleuzeov
i Guattarijev koncept manjinske knjievnosti
sa idejom transnacionalnih studija. To pome-
ranje tie se drugaijeg shvatanja odnosa moi,
u kome Lionnet i Shin objedinjuju logiku
studija globalizacije i logiku transnacionalnih
studija. U prvom sluaju, dijadna logika se za-
drava, a globalizacija se vidi kao u isto vre-
me i centripetalna i centrifugalna, pri emu
pretpostavlja jedno uneverzalno sredite ili
normu. U sluaju transnacionalnih studija,
fokus je na prostoru razmene i uestvovanja,
gde se odvija proces hibridizacije i gde je jo
mogue da se proizvode i upranjavaju kulture
a da nije neophodno posredovanje centra. U
tom smislu, transnacionalno je manje zadato
a vie rasuto (5).
To razumevanje transnacionalnog ipak ne
uspeva da izbegne problem vertikalnih odno-
sa moi i model iznad i ispod koji je snano
prisutan u studijama globalizacije. Zato Li-
onnet i Shin uvode manjinsko ili manjin-
ske perspektive, to im omoguuje da uoe
kreativne intervencije koje proizvodi mrea
manjinskih kultura unutar i preko nacio-
nalnih granica (8). Te veze imaju viestruke
implikacije koje snano oblikuju manjinske
kulture. Lionnet i Shin naglaavaju da nasta-
ju nove forme identifikacije, koje preispituju
nacionalne, etnike i kulturne granice, i tako
doputaju da se pojave inherentne manjinske
sloenosti i viestrukosti (ibid.).
367
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
TRANSNACIONALNA
KNJIEVNOST IZ RODNOG
UGLA, ILI: TA MOE DA PONUDI
UKRTANJE PERSPEKTIVA
Ovaj kratak pregled kljunih problema trans-
nacionalne knjievnosti i naina na koje joj se
pristupa vraa nas tvrdnji Susane Friedman da
je transnacionalni obrt proizveo dubok, pre-
kretniki uticaj na studije knjievnosti. Razliiti
modeli transnacionalne knjievnosti koje sam
ovde predstavila pokazuju da ti procesi mogu da
se odvijaju du raznih linija i obuhvate prilino
razliite skupove argumenata. U sluaju Azade
Seyhan i njenog razumevanja transnacionalne
knjievnosti, poseban znaaj pripisuje se glo-
balnim migracijama, a krajnji interes vezuje
se za konkretne tekstove. Koncept kulturnog
transverzalizma Franoise Lionnet i Shu-mei
Shin, s druge strane, obuhvata sloena prego-
varanja o pitanjima identiteta i identifikaci-
ja, u kojima se ukrtaju lokalno i globalno. U
svom prilogu za zbornik Uporedna knjievnost u doba
Globalizacije, Lionnet takoe pominje tvrdnju
Huana Saussyja da komparativna knjievnost
moe biti dobro mesto za preispitivanje uspo-
stavljanja poretka znanja unutar i izvan huma-
nistike, i na nju odgovara pitanjem: Da li je
mogue negovati samo batu i tu, blizu kue,
pronai poredak stvari koji odraava i otvara
globalna epistemoloka i ontoloka pitanja?
(Lionnet 2006, 109). Tu ideja kue bilo da
se odnosi na mesto u svetu ili na jednu disci-
plinu nije nimalo jednostavna. Kao to to
pokazuje njena analiza filma Haos (Chaos), ideja
kue kao mesta obuhvata vrlo razliite akte-
re i odnose moi koji neprekidno preoblikuju
njeno znaenje s obzirom na ono to je unutar
i izvan njenih pretpostavljenih granica. Kada je
re o disciplinarnim lokacijama, Lionnet opi-
suje poziciju iz koje je napisala svoj lanak kao
poziciju strune osobe koja radi na mestu pre-
seka komparativnih, postkolonijalnih, franko-
fonih, feministikih, etnikih i transnacional-
nih studija i koja vodi mnogo rauna o obliku
znanja u irem kontekstu prava (109). Spaja-
jui dve naizgled udaljene perspektive transna-
cionalnog feminizma i uporedne knjievnosti,
Lionnet se zalae za etiku relacionalnosti koja
deluje preko linija razdvajanja mnotva mesta
susreta u kojima se razlike ne gube, ve postaju
osnova na kojoj se moe osmisliti solidarnost
(107). Govorei o razvoju studija kulture, Stu-
art Hall je rekao da taj razvoj zadrava teorijska
i politika pitanja u jednoj trajnoj i nerazrei-
voj napetosti (Hall 1996, 272). Kada Lionnet
govori o Coline Serreau, rediteljki Haosa, i pri
tom istie njenu borbu oko etikog razumeva-
nja sopstvenog pozicioniranja (108), ona tvr-
di slino u vezi sa transnacionalnim studijama
(knjievnosti).
Tako se vraamo i na etiki obrt o kome
govori Friedman u svom lanku. Povezavi ga
s transnacionalnim obrtom, Friedman kae da
etiki obrt ne znai povratak na univerzalistike
tendencije iz ezdesetih godina 20. veka, ve ga
treba videti u vezi sa postmodernistikim pri-
vilegovanjem razlike, te u vezi sa kulturalnim
studijama rase, roda, seksualnosti i nacional-
nog identiteta (4). Sledei tu liniju, htela bih
da u raspravu uvedem jedan poseban interpre-
tativni okvir koji je pruila feministika teori-
ja, a koji nam moe pomoi da se pozabavimo
razlikama u transnacionalnom kontekstu i za-
drimo panju na pitanjima koja postavlja etika
368
Re no. 83/29, 2013.
relacionalnosti, a da se pri tom bavimo i kri-
tikim itanjem konkretnih tekstova. To je in-
tersekcionalni pristup koji treba da se pozabavi
specifinostima izgradnje identiteta u raznim
kontekstima, te nainom na koji razliiti odno-
si moi (Lykke 2010), ili ose drutvene opresi-
je (Hawkesworth), deluju u tim kontekstima. I
dok se intersekcionalnost i dalje pre svega vidi
kao metod drutvenih nauka, htela bih da na-
glasim da njeni glavni principi dobro rade i u
itanju svih vrsta kulturnih tekstova, ukljuu-
jui i knjievnost. Povrh toga, kako to pokazuje
Nina Lykke (2010) u svojim analizama inter-
sekcionalnog istraivanja, etika pitanja nalaze
se u sreditu metodolokih izbora, i u temelju
svakog oblika proizvodnje znanja. Intersekci-
onalno itanje koje se zanima za naine na
koje se ukrtaju i deluju jedni na druge sticanje
moi i izgradnja identiteta zasnovani na rod-
nim/polnim i drugim drutveno-kulturnim
kategorijama, te diferencirajue moi i iden-
titetski oznaitelji (Lykke 2010, 208) pru-
a produktivan okvir za analizu onih aspekata
knjievnog teksta koji se neminovno tiu dru-
tvenog. Ovde se pretpostavlja da knjievni tek-
stovi predstavljaju neku vrstu prakse ili znanja
na delu, te da su oblici moralnog znanja ali
u praktinom, a ne u teorijskom smislu (Ea-
gleton 2012, 64). Poto su u isto vreme i je-
dinstveni i uzorni (Culler 2006, 33), oni nam
govore i svojom formom i svojim sadrajem,
i jasno je da se ne mogu svesti na bilo kakvu
poruku. Ali, istovremeno, oni se bave nizom
pitanja koja smatramo vanim, a intersekcio-
nalni pristup moe nam pomoi da izdvojimo
ta pitanja kada se nae itanje tie drutvenog
(Quayson 2003).
ITATI IZ TRANSNACIONALNE
PERSPEKTIVE, ILI: TA JE
EVROPSKA KNJIEVNOST?
Poslednju tvrdnju ilustrovau jednim pre-
dlogom za kritiko itanje koje se oslanja na
transnacionalnu i intersekcionalnu perspek-
tivu. Predmet tog itanja je roman Baba Jaga
je snela jaje Dubravke Ugrei, transnacionalne
evropske knjievnice.
Ovde je vano rei da je u brojnim prili-
kama Dubravka Ugrei promiljala pitanja
transnacionalne knjievnosti i potrebe da se
preispita dominacija nacionalne knjievnosti,
dominacija koja jo nije podvrgnuta ozbilj-
noj kritici, bar kada je re o njenoj institu-
cionalnoj strani (knjievne istorije i kanoni,
uloga knjievnosti u obrazovnim ustanovama,
knjievne nagrade i tome slino). Ugrei ivi
preko raznih granica i podela, izmeu Istoka
i Zapada, izmeu dananjih evropskih severa
i juga, izmeu evropskih i jo ne-evropskih
prostora unutar geografske Evrope, i izme-
u jezika (ona pie na hrvatskom, ili hrvat-
sko-srpskom, ali joj se novije knjige sve ee
pojavljuju i na drugim jezicima, holandskom
ili engleskom, na primer). To je pozicija koja
praktino ne dozvoljava da se ona smesti unu-
tar pregrada nacionalnih knjievnosti.
iri milje koji Ugrei vidi kao svoj je-
ste evropska knjievnost. Ali, kao i svaka druga
identitetska kategorija, i ova je izloena otrom
preispitivanju u njenim delima. Jer, pitanje je
ta bi to mogla da bude evropska knjievnost. U
nizu eseja koje je napisala od poetka devedese-
tih naovamo, posebno u onima koji su se nali u
zbirkama Zabranjeno itanje i Nikog nema doma, Ugre-
i ukazuje na procep izmeu knjievne teorije i
369
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
institucionalnih praksi. Iako novije teorije daju
prednost itaocu i tekstu na tetu autora, prakse
izdavatva funkcioniu drugaije. Tu autor osta-
je vezan za tekst do mere u kojoj njegov ili njen
pretpostavljeni lini identitet postaje doslovno
pripisan tekstu kao jedna od njegovih glavnih
identitetskih crta. Isto vai i za istoriju knji-
evnosti, a esto i za knjievnu kritiku. tavie,
kako to Ugrei esto naglaava u svojim delima,
uglavnom se promovie nacionalni identitet, i
na globalnom i na lokalnom nivou.
Kako bi razgolitila i ismejala rigidnost
takve logike, Ugrei podriva koncept nacio-
nalne knjievnosti, pokazujui istovremeno
da politika lociranja u globalizovanom svetu
deluje drugaije u zavisnosti od porekla pisca.
Na zapadnom knjievnom tritu, domai
autori nemaju tako velik prtljag nacionalnih
identiteta koji im se priivaju, kao to ga ima-
ju svi oni koji se smatraju drugima. Poto
je i sama autorka iz Srednje/Istone Evrope,
Ugrei esto ima priliku da vidi razliku. Od
autora koji stiu izvana oekuje se da istaknu
svoje grupne identitete i predstavljaju svoje
zajednice. Oni ne mogu biti samo pisci, nego
moraju biti pisci odnekud, erotizovani Drugi
koje je lako prepoznati i oznaiti za potrebe tr-
ita na osnovu njihovih specifinih tema:
I sve dok Marokanac izlae na svojoj tezgi
neto marokansko, ma to to znailo, a mi
neto svoje, evropsko, ma to to znailo, stva-
ri su u re du. Tako se, uglavnom, razmje-
njuju kulturni proizvodi, tako radi trite,
po tako uglav ljenom mehanizmu odvija
se i dinamika knjievnog ivota. (Ugrei
2005, 187)
Meutim, Ugrei ne gleda na sebe na taj na-
in; ona ne eli da bude deo tog uglavljenog
mehanizma:
I sve bi bilo u redu da ne postoje non-ma-
instream pojedinci, disfunkcije u sistemu,
ti koji razaraju stereotipe o kulturi, o tome
to ona jest, i kakva bi trebala biti. (Ibid.)
I opet, upravo su okviri nacionalnih knjiev-
nosti ugroeni postojanjem takvih disfunkcija
u sistemu:
I zaista, to da Nizozemci rade s Mosesom
Isegawom, piscem iz Ugande, koji ivi u
Nizozemskoj i pie na engleskome jeziku?
to da rade sa mnom: ivim u Amsterda-
mu, ali ne piem na holandskom jeziku?
to da sa mnom rade Hrvati: piem, do-
due, na hrvatskom, ali imam lou repu-
taciju? (Ibid.)
Konano, na pitanje ta je evropska knjiev-
nost?, Ugrei odgovara ovako:
Meu disfunkcijama u postojeem knjiev-
nom sistemu imam svoj omiljeni primjer.
Joydeep Roy Bhattacharaya roen je u Cal-
cutti. U Americi je diplomirao filozofiju,
ivi u New Yorku. Joydeep je napisao ro-
man. Tema njegova romana je Maarska i
krug maarskih intelektualca u ezdesetim
godinama. Maari su promptno preveli
knjigu. Jedan maarski intelektualac po-
tuio mi se da se roman bavi Maarskom,
ali na indijski nain. Bilo bi mu bolje da
pie o Indiji, komentirao je.
370
Re no. 83/29, 2013.
[...]
U svijetu u kojem je identity kit neto
poput etkice za zube dakle, stvari bez
koje se ne moe Joydeep je izabrao naj-
tei put. [...] [Tako na pitanje ta bi to
bilo evropsko u evropskoj knjievnosti,
odgovaram: to je gospodin Bhattachara-
ya, Indijac roen u Calcutti, koji ivi u
New Yorku i pie o Evropi.]
1
(188)
Navodim ektenzivno delove iz eseja to je ev-
ropsko u evropskoj knjievnosti? jer smatram
da je taj esej vaan za razumevanje pozicije koju
Dubravka Ugrei hoe da napravi za sebe i svo-
je delo: to je pozicija knjievnice koja mora da
se ita izvan okvira bilo koje nacionalne knji-
evnosti. Poto je re o izrazito autorefleksivnoj
autorki, ona u svom eseju takoe predlae i al-
ternativu uobiajenom klasifikacijskom okviru
zasnovanom na nacionalnim identitetima. Tu
alternativu ona pronalazi u radovima Deleuzea i
Guattarija o manjinskoj knjievnosti, te Seyhan
Azade o transnacionalnoj knjievnosti (Ugrei
2005, 189-192).
Ugrei ima nekoliko knjiga koje se savre-
no uklapaju u interpretativni model koji je pre-
dloila Seyhan. Stephenie Young je analizirala
transnacionalno seanje u Ugreikinim roma-
nima Muzej bezuvjetne predaje i Ministarstvo boli. Gleda-
no i iz transnacionalnog ugla, vane su i zbirke
eseja Kultura lai, Ameriki fikcionar i Nikog nema doma. U
svim tim knjigama Ugrei opirno govori o egzi-
lu i migraciji, i preispituje dubok i stabilan kon-
cept identiteta, a posebno nacionalnog identi-
teta. Meutim, ovde hou da se pozabavim nje-
nim najnovijim romanom, koji se naizgled tie
stvari koje su bile izvan ie Ugreikine panje
u protekle dve decenije, kada se uglavnom bavila
dogaajima u regionu Jugoslavije tokom deve-
desetih i dvehiljaditih i sudbinama postjugoslo-
venskih emigranata. To je roman koji ne priziva
tako oigledno transnacionalnu ili intersekcio-
nalnu analizu, pa bih htela da pokaem kako te
dve perspektive mogu biti korisne i kada je re o
tekstovima koji su izrazito fikcionalizovani.
Roman Baba Jaga je snela jaje na veoma spe-
cifian nain objedinjuje naslea samosvesne
postmoderne proze, narativne strategije bajki i
etike principe feminizma. Knjiga je napisana
za ediciju Mitovi, za koju se poznati svetski pisci
pozivaju da obrade neki mit na savremen nain.
Dubravka Ugrei je izabrala da pie o Baba-Jagi,
mitskom karakteru poznatom iz slovenskog fol-
klora. To je stara ena koja ivi u kolibi na ivi ci
ume, i koja u priama uvek ima ulogu glav nog
pomagaa ili jednog od glavnih opone nta juna-
ku bajke. Baba Jaga nikada nije glavni lik u bajci.
Ona uvek ima epizodnu ulogu, ali od sredinjeg
znaaja za priu, jer je ona ta koja omo guava da
se radnja razvije.
Roman je podeljen u tri na prvi pogled vrlo
slabo povezana dela. U prvom atorka/naratorka
odlazi u Bugarsku, u Varnu, mesto gde joj se ro-
dila majke, u svojstvu bedela svoje majke, to jest
kao njena zamena na putu na koji sama majka
nije mogla da poe zbog starosti. U Bugarskoj
joj se pridruuje Aba Bagaj, mlada folkloristica
1 Ovo je reenica iz engleskog izdanja, ona ne postoji u domaem izdanju knjige Nikog
nema doma. Prim. prev.
371
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
koja je i oboavateljka autorke. Obilazak mesta
gde je nekada ivela njihova porodica i kuda su
kasnije odlazili u posetu trebalo bi atorku/na-
ratorku da priblii njenoj prolosti i prolosti
njene majke. Ali obilasci ne idu bez problema;
seanja se s mukom oivljuju; krajolik se veoma
izmenio; a ni odnos izmeu dve saputnice nije
bez tenzija. Na kraju, majka ak ni ne udi da
uje vesti s putovanja; prolost iz Varne, kao i
drugi delovi njenog ivota, klize u zaborav.
U drugom delu romana, tri stare ene, koje
se pominju i u prvom delu romana kao majine
prijateljice, kreu na put u toplice u ekoj, gde
su sebi isplanirale poseban odmor, i gde e sva-
ka od njih pronai ono emu se potajno nada.
Najstarija e tu nai smrt za kojom udi, dok e
druge dve prijateljice, iako takoe poprilino
stare, zapoeti novi ivot, pronaavi u sebi skri-
venu snagu koje ranije nisu bile svesne.
Konano, trei deo donosi podrobnu stu-
diju o raznim aspektima Baba-Jaginog lika u ra-
zliitim folklornim tradicijama. Autorstvo tre-
eg dela u romanu se pripisuje Abi Bagaj. Pod
naslovom Baba Jaga za poetnike, ovaj deo
prua niz detalja o izgledu Baba-Jage, njenim
navikama, alatkama kojima se slui, i nainima
na koje se pojavljuje u razliitim priama i igra
ulogu pokretaa radnje. U komentarima Abe
Bagaj daju se paljive indikacije odnosa izme-
u drugog dela kao narativnog jezgra i samog
romana, s jedne, i prie o Baba-Jagi, s druge
strane, poto se ni u prvom ni u drugom delu
knjige ona uopte ne pominje. Tako roman
nudi i sopstveno tumaenje na nain koji je bio
karakteristian za rana Ugreikina dela, do sre-
dine osamdesetih. Roman kao celina se sastoji
od tri glavna elementa svakog knjievnog dela:
autorke (koja se prikazuje u prvom delu), samog
teksta (drugi deo), i itateljke (Aba Bagaj, koja
daje svoje tumaenje u treem delu). Naravno,
spojivi ih na takav nain, roman ini da svi oni
budu deo fikcionalne, dakle prozne realnosti.
Time se i itateljka uvlai u roman kao u otvo-
renu igru preispitivanja njegovih granica (za
sline Ugreikine narativne tekstove vidi zbir-
ku kratkih pria Poza za prozu, a posebno Love
Story). U osamdesetima, ta vrsta autorefleksiv-
nosti ticala se pre svega poetikog stava koji se
odnosio na autorsku privrenost postmoderni-
zmu, pri emu je naglasak bio na pretpostavlje-
noj autonomiji umetnosti. U dvehiljaditima, to
je strategija kojom se tekst neposredno vezuje za
kontekst, dakle kada tekst autorefleksivno pro-
govara o svetu kome pripada (Waugh 1996). I
premda roman oito koristi narativne postup-
ke svojstvene bajkama razni karakteri dobi-
jaju uloge tipine za likove iz bajki; koriste se
elementi zapleta uobiajeni za bajke on nije
bezvremen, ve je vrsto ukotvljen u vremenu i
kontekstu koji se daju rekonstruisati iz njegova
tri naizgled odvojena dela.
Pojava autorke u prvom delu romana po-
ziva itateljku da uspostavi intertekstualne veze
izmeu tog teksta i drugih Ugreikinih dela;
sredinja pria smetena u toplice, koje se lako
mogu videti kao fiktivno, mitsko mesto iza se-
dam mora, iza sedam gora, vrsto vezuje ro-
man za tranzicionu, postsocijalistiku realnost
Istone Evrope. Poslednji deo uvodi transnaci-
onalnu perspektivu na najneposredniji nain,
poto Ugrei naglaava da mitovi ne pripadaju
jednoj nacionalnoj ili kulturnoj tradiciji, ve
putuju uokolo, kroz vreme i prostor na sebi
svojstven nain. Ta perspektiva osnaena je i
372
Re no. 83/29, 2013.
samim izborom Baba Jage kao junakinje, poto
je re o mitskom karakteru koji u naelu pri-
pada slovenskoj folklornoj tradiciji, ali se javlja
kako nam to Aba Bagaj podrobno pokazu-
je i u drugim, veoma drugaijim kulturama.
Povrh toga, Baba Jaga u tumaenju Abe Bagaj
pojavljuje se na kraju romana kao otelovljenje
svih marginalizovanih ena, u svim vremenima
i svim delovima sveta. Ta linija itanja romana
dobija dodatni znaaj ako je poveemo sa Ugre-
ikinim razmiljanjima o transnacionalnom
karakteru knjievnosti, i ako se podsetimo da
je jedna od glavnih crta njenih dela u proteklih
dvadesetak godina bila snana kritika svih oblika
nacionalizma.
Iz te perspektive, poseta Bugarskoj takoe
dobija na znaaju jer je deo line geografije
koja prkosi nacionalnim granicama. U Kulturi
lai Ugrei opisuje domovinu ovako:
Moja domovina zvala se Jugoslavija. Njezi-
ne se granice nisu, dodue, poklapale s gra-
ni cama koje smo uili u koli. Moja je do-
movina bila vea, u poetku se protezala od
Triglava do Crnoga mora. Tamo smo, na-
ime, svakoga ljeta putovali u posjetu baki i
djedu. (Ugrei 2002, 329)
Poseta autorke/naratorke Varni u Baba Jagi vra-
a nas na ovu izjavu. I drugi karakteri u roma-
nu imaju sline prie. Njihove line geografije
na slian nain povlae drugaije nacionalne i
drutvene granice. Pupina porodina istorija
sastoji se u migracijama Jevreja koje je pokre-
nuo Holokaust; a njen deo je i pria o erki
koju je Pupa morala da ostavi na poetku 2.
svetskog rata. Bebin sin naputa Zagreb kada
ona otkrije da je on homoseksualac. Sin ivi
kao seksualni migrant, a iza sebe ostavlja erku
koju je usvojio, malu Kineskinju Vavu, o ko-
joj e se na kraju starati Beba. Melvudin, kao
ratni izbeglica dolazi u eke toplice iz Bosne,
da bi kasnije produio za Ameriku. Ako sredi-
nji deo romana itamo kao bajku, svi ovi i-
voti daju se lako dekodirati na osnovu dobro
poznatih linija zapleta. Melvudinu pripada
uloga Ivana Budalice kome je sueno da po-
stane princ, dok je gospodin Shaker kralj koji
e umreti da bi princ mogao da se oeni nje-
govom erkom i postane novi kralj. Tri stare
gospoe Pupa, Beba i Kukla su tri dobre vile,
ili tri Baba Jage, to jest tri vetice. Poto jed-
na od njih umre, druge dve e se prihvatiti da
odneguju dete, devojicu sa izvanrednim spo-
sobnostima (recimo, moe da govori unazad),
koja na kraju i sama treba da postane vetica.
Ali Dubravka Ugrei ima poseban odnos
prema bajkama, to nas podsea na poziciju
koju zauzima Marina Warner, iji se rad po-
minje u treem delu Baba Jage. Warner predlae
feministiko itanje bajki, u kojima vidi vie
drutvene realnosti nego to je to inae sluaj.
A pogotovo vie realnosti u kojoj ive ene, koje
najee i pripovedaju bajke (Warner 1995).
Ugrei se slui istom logikom, ali je izvre na-
glavce: ona govori o drutvenoj realnosti ko-
ristei se narativnim strategijama bajki. Dru-
tvena realnost o kojoj ona govori jeste stvar-
nost tranzicionih, postsocijalistikih vremena,
o kojima su mnogi u vreme komunizma ma-
tali kao o utopiji, ili, jo bolje, kao o buduoj
bajci gde e sve nepravde totalitarnih reima
biti ispravljene i svi e zauvek iveti sreno. Ali
kada su ta vremena zaista dola, realnost je bila
373
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
daleko od sanjane bajke, i kratka pria o rodi-
teljima doktora Topolaneka, nekadanjih ko-
munistikih disidenata, koji ive zaboravljeni
i jednako siromani kao to su bili i pre, rei-
to to pokazuje. Tranzicija podrazumeva nova
pravila drutvenog ponaanja, nove novce sa
mranom predistorijom, a na Balkanu i bru-
talan rat. Za ene, tranzicija takoe znai i gu-
bitak odreenih prava o kojima ponovo mora
da se pregovara. U tom smisli, vano je imati
na umu da je Baba Jaga kao junakinja iz bajke
najkarakteristinija za slovensku folklornu tra-
diciju, to jest za geografski prostor koji prolazi
kroz postkomunistiku tranziciju.
I tu sad treba uvesti intersekcionalnu per-
spektivu. Baba Jaga je roman o enama. On
priziva radikalni feminizam iz sedamdesetih i
osamdesetih godina 20. veka. Roman govori o
svim enama kao o graankama drugog reda, i
doputa Abi Bagaj da na kraju podseti urednika
i itaoca da ispod Baba Jaginog jastuka lei skri-
veni ma. Ta nit tradicije drugog talasa femi-
nizma istaknuta je u romanu nainom na koji
je prikazano vetiarenje, kao i time kako se
obine ene odnose prema vetiarenju, koje bi
moglo biti njihova skrivena mo. Ipak, Ugrei
ne upada u zamku esencijalizma. Baba Jaga je i
roman o starenju, koje se prikazuje i u klasnoj
i u rodnoj perspektivi. Starice iz romana ive
u malim stanovima, u kojima je sivilo komu-
nizma zamenjeno sivilom siromatva i usamlje-
nosti starih osoba u uslovima postsocijalizma.
Taj tuni kontinuitet fino je dat u epizodi u
kojoj Beba poredi svoj ivot sa bajkovitim sve-
tom iz toplica. Isto sivilo vidimo i u Varni, kao
i u stanu autorkine/naratorkine majke. Starost
je surova, ali ne na isti nain prema svima. A
starost ena u tranzicionim zemljama je pria
za sebe; to je pria koja se nazire iza bajkovitog
zapleta i naracije koja tako esto koristi strate-
gije i ton starovremenskih pripovedaica.
REFERENCE
Bernheimer, Charles (ed.), 1995. Comparative Lite-
rature in the Age of Multiculturalism. Baltimore
and London: The Johns Hopkins Uni-
versity Press.
Culler, Jonathan, 2007. The Literary in Theory, Stan-
ford, California: Stanford University
Press.
Damrosch, David, 2003. What Is World Literatu-
re? Princeton: Princeton Univ. Press.
Deleuze, Gilles and Flix Guattari, 1986 (c1975).
Kafka: Toward a Minor Literature. Translated
by Dana Polan. University of Minnesota
Press.
Friedman, Susan Stanford, 2011. Towards a
Transnational Turn in Narrative Theory:
Literary Narratives, Traveling Tropes, and
the Case of Virginia Woolf and the Tago-
res. Narrative, Vol. 19, No. 1 (January).
Guillen, Claudio, 1993. The Challenge of Comparati-
ve Literature. Translated by Cola Franzen.
Cambridge, Mass., and London: Harvard
University Press.
Kreiswirth, Martin, 2000. Merely Telling Stori-
es? Narrative and Knowledge in the Hu-
man Sciences. Poetics Today, vol. 21, no 2,
Summer, str. 293-318.
Lionnet, Franoise and Shu-Mei Shih, 2005. In-
troduction: Thinking through the Minor,
Transnationally. U Lionnet, Franoise
and Shu-Mei Shih (ur.), Minor Transnatio-
nalism. Durham and London.
Moretti, Franco, 2000. Conjectures on World
Literature. New Left Review, 1.
Pratt, Mary Louise, 1995. Comparative Literatu-
re and Global Citizenship. U Bernhei-
mer, Charles (ur.), Comparative Literature in
374
Re no. 83/29, 2013.
the Age of Multiculturalism. Baltimore and London: The Johns Hopkins University Press,
str. 58-65.
Quayson, Ato, 2003. Calibrations: reading for the social. Minneapolis : University of Minnesota Press.
Robinson, William I., 1998. Beyond Nation-State Paradigms: Globalization, Sociology, and the
Challenge of Transnational Studies. Sociological Forum, Vol. 13, No. 4, str. 561-594.
Saussy, Haun (ur.), 2006. Comparative Literature in an Age of Globalization. Baltimore: The John Hopkins
University Press.
Seyhan, Azade, 2001. Writing Outside the Nation. Princeton and Oxford.
Thomsen, Mads Rosendahl, 2008. Mapping world Literature: International Canonization and Transnational Li-
terature. New York: Continuum.
Ugrei, Dubravka, 1994. Have a Nice Day. From the Balkan War to the American Dream. Prevela Celia Hawke-
sworth. London: Jonathan Cape.
----- 1998. The Museum of Unconditional Surrender. London: Phoenix House.
----- 1998b. The Culture of Lies. London: Phoenix House.
----- 2003.Thank You for Not Reading (trans. Celia Hawkesworth and Damion Searls). Dalkey
Archive Press.
----- 2005. The Ministry of Pain (trans. by Michael Henry Heim). London: Saqi 2005.
----- 2007. Nobodys Home. Translated by Ellen Elias Bursac. London, San Francisco, Beirut:
Telegram.
----- 2009 Baba Yaga Laid an Egg. Edinburgh, London, New York and Melbourne: Canongate
Warner, Marina, 1995. From the beast to the blonde: on fairy tales and their tellers. New York: Farrar, Straus
and Giroux.
Waugh, Patricia. 1996 (c. 1984). Metafiction: The Theory and Practice of Self-conscious Fiction, London and
New York: Routledge.
oslednjih nekoliko mjeseci svjedoci smo raznih afera,
stvarnih i konstruisanih, u koje su na posredan ili ne-
posredan nain umijeane razliite linosti iz politikog
i intelektualnog ivota Srbije. Iz te serije afera koje se
smjenjuju praktino na dnevnom nivou, jedna je izazvala
kolektivni dj vu, vrativi nas na trenutak u drugu polo-
vinu osamdesetih godina prolog vijeka: rije je o tekstu
objavljenom poetkom aprila u dnevnom listu Politika.
Tekst je izazvao lavinu komentara i uzdrmao duhove na
srpskoj medijskoj sceni, a zbog (mal)tretmana jedne javne
linosti i nedolinog zadiranja u njen privatni ivot po-
reenje sa aferom koja se odigrala prije skoro tri decenije
na stranicama istog lista praktino se samo nametnulo.
Budui da je ovdanja kultura za manje od tri decenije
opisala pun krug, pokuaemo najprije da ukratko opi-
emo njen karakter, a zatim emo na primjerima dva ro-
mana pokazati na koji nain knjievnost moe (i treba) da
odgovori na situaciju u kojoj smo se zatekli.

Esej pod naslovom O afirmativnom karakteru kultu-

re (1937) jedan je od kljunih Markuzeovih radova o
estetici. Ovaj se njemaki filozof problemom umjetnosti
(a time i knjievnosti) eksplicitno bavi tek u nekolicini
tekstova i studija, premda se problem estetike provlai
kroz cjelokupno njegovo djelo. Iako je formalno obrazo-
vanje zapoeo studijama njemake knjievnosti, Markuze
se nakon itanja Hajdegerova Bitka i vremena u potpunosti
posvetio filozofiji. Za nas je, meutim, mnogo vanije
njegovo inficiranje marksizmom, sa kojim se upoznaje
za vrijeme boravka u vojsci. Marksizam nee promijeniti
njegova interesovanja, ali hoe pogled na svijet: Marku-
zeov povratak umjetnosti obiljeie zanimanje za njen
revolucionarni potencijal.
KNJIEVNI ODJECI
I REAGOVANJA:
ANALIZA ROMANA
PAD KOLUMBIJE
SAE ILIA I
PARANOJA U
PODGORICI
BALE BRKOVIA
MATIJA OTAEVI
P
376
Re no. 83/29, 2013.
U pomenutom tekstu autor uvodi pojam
afirmativne kulture. Pod afirmativnom kul-
turom podrazumijeva se ona kultura graanske
epohe koja je u toku svog vlastitog razvitka do-
vela do toga da se duhovno-duevni svet kao sa-
mostalno carstvo vrednosti odvoji od civilizacije
i uzdigne iznad nje.
1
Markuze, dakle, u ovom
tekstu razmatra rascjep izmeu duhovnog i ma-
terijalnog ivota odnosno, kulture i civilizacije
koji je u moderno doba preuzet iz antike.
Upravo u tom razdvajanju kulture (lepote
nadahnute duom) od raznih podruja civili-
zacije (koja potpadaju pod ekonomske zakone)
konano formiranje afirmativne kulture, tvr-
di Markuze, odigralo se u 18. i 19. vijeku
2
on
vidi ukidanje svih potencijala kulture i faktor
njenog otuenja.
Afirmativnu kulturu Markuze predstavlja
kao univerzalni odgovor buroazije na svaku
optubu koja im je upuena: na nevolju izo-
lovanih individua odgovara optom ovenou,
na telesnu bedu lepotom due, na spoljanje
ropstvo unutranjom slobodom, na brutalan
egoizam vrlim carstvom dunosti.
3
Drugim
rijeima, sutina afirmativne kulture je u pro-
tivrenosti izmeu te liene sree prolazno-
sti loe egzistencije i nunosti sree koja ini
podnoljivom takvu egzistenciju.
4
U tom i takvom svijetu, pisae Markuze na
drugom mjestu (u diplomskom radu iz 1922,
naslovljenom Njemaki umjetniki roman), ivi od
drutvene stvarnosti otueni umjetnik. Upra-
vo ovo osjeanje otuenosti postaje katalizator
drutvene promjene. Meutim, Markuze kao
dobar hegelovac svjestan je ne samo revoluci-
onarnog potencijala koji umjetnost posjeduje,
ve i injenice da se umjetnost stvara i recipira
u opresivnom drutvu.
U takvoj situaciji, u drutvu u kojem je dua
vanija od tijela i u kojem pojedinac samim tim
prihvata postojee stanje stvari svjesno odlaui
osvajanje sree, to ga, na koncu, vodi u politi-
ku rezignaciju, svoj emancipatorski potencijal
umjetnost moe da ostvari samo kroz politiku
aktivnost. Umjetnost, ukoliko sama nije instru-
mentalizovana kroz ideju afirmativne kulture,
otvara prostor za razmiljanje i preispitivanje
to, eventualno, vodi do revolucije.
Mnogo vie prostora zahtijevalo bi istrai-
vanje mehanizama koji su od imperativa neza-
interesovanosti pri pristupu umjetnikom dje-
lu to su ga formulisali britanski estetiari a
Kant ugradio u svoju monumentalnu teorijsku
graevinu stvorili svojevrsni ideal. injenica
je, meutim, da je kantovska estetika zabluda
kod nas vie nego aktuelna dovoljno je baciti
letimian pogled na silabuse studija knjievno-
sti. Od prvih otkria i primjene tzv. unutranjih
pristupa od strane ovdanjih pisaca i teoretia-
ra, pa do danas, situacija se nije mnogo pro-
mijenila. Estetika je, stie se utisak, sa studija
knjievnosti zauvijek protjerala etiku, a stilistika
1 Herbert Markuze, O afirmativnom karakteru kulture u: Kultura i drutvo, prevela
Olga Kostreevi, BIGZ, Beograd 1977, str. 46.
2 Isto, str. 55.
3 Isto, str. 48.
4 Isto, str. 62.
377
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
pragmatiku. To je, ukratko izloen, okvir u ko-
jem emo analizirati romane Pad Kolumbije Sae
Ilia i Paranoja u Podgorici Bale Brkovia.
Koincidencija je, ako neto slino postoji,
da su oba romana koja smo odabrali za analizu
objavljena 2010. godine. Njihove radnje odvi-
jaju se dvijehiljaditih godina (u Ilievom roma-
nu vrijeme je precizno odreeno, time emo se
neto kasnije pozabaviti) u tranzicionoj Srbiji,
odnosno Crnoj Gori.
Pad Kolumbije i Paranoja u Podgorici specifi-
ni su, i slini, i po tome to se mogu itati (i
uspjeno se itaju) u anrovskom kljuu: Ili
je svoju priu ispriao u formi politikog tri-
lera, dok je Brkovi odabrao anr noira. Iako
i jedan i drugi roman potuju anrovske obra-
sce i u manjoj ili veoj mjeri ih se pridravaju,
temom koju obrauju nadilaze trivijalnost
samih anrova. Opredeljenje za anr u ova dva
sluaja vano je iz prostog razloga to su pisci
bili prinueni da se odreknu proroko-pro-
povjednog tona i da ideje ili, zato izbjegavati
tu rije, teze oblikuju kao priu. Prianje pria
je, na koncu konca, i glavna tema oba romana.
Poslednja paralela koju vrijedi povui tie
se zavretaka ovih romana i gorkog ukusa pesi-
mizma koji ostaje nakon itanja. No, pozaba-
vimo se svakim romanom pojedinano, prije
nego to izvuemo neke zakljuke.
Pad Kolumbije drugi je roman Sae Ilia (prvi,
Berlinsko okno, pet godina ranije objavila je Fa-
brika knjiga). Iako su im teme i stilovi razliiti,
ne bi se moglo rei da Pad Kolumbije predstavlja
iznenaenje u Ilievom opusu. Prvim roma-
nom ovaj pisac je sebe oznaio, a drugim po-
tvrdio, kao predstavnika, kako kae Vladimir
Arseni, poetike suoavanja i odgovornosti.
5

Berlinsko okno se, naime, bavi jednom od veih
srpskih trauma iz devedesetih godina otmi-
com u trpcima.
U srpskoj afirmativnoj kulturi, sasvim oe-
kivano, ovakvi romani nemaju veeg odje ka.
Dok itaoci (profesionalni jednako kao i ama-
teri) umiru u ljepoti, traume i zloini se, kao
nepodoban materijal za umjetniku obradu,
guraju pod tepih. Dok pravosue, sa svoje stra-
ne, oprezno pazi da ne nagazi na neku neural-
ginu taku srpskog drutva,
6
akademski i kul-
turni radnici za to vrijeme dodjeljuju nagrade
za jeziki najbolje delo kao podsticaj knjiev-
nicima da vie brinu o jeziku.
7
Otuenost od
takvog ambijenta umjetnik, ve smo zakljuili,
moe prevazii jedino angaovanjem.
5 Vladimir Arseni, Kristalna no srpskog jezika (http://www.e-novine.com/kultura/kul-
tura-knjige/42633-Kristalna-srpskog-jezika.html) [11.04.2014]
6 Na suenje optuenima za zloin u trpcima ekalo se gotovo deset godina, pri emu
su za zloin osuena dva lica, dok politika pozadina ubistva nikad nije istraena
(v. Otmica u trpcima, Fond za humantirano pravo, 2003). U trenutku kada je Ili
objavio Pad Kolumbije, optueni za ubistvo premijera Zorana inia ve su osueni
na viedecenijske zatvorske kazne. Istraga politike pozadine ubistva se, meutim,
prvi put ozbiljnije najavljuje ove, 2014. godine.
7 Bitka za jezik (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1422833/Bitka-
+za+srpski+jezik.html) [11.04.2014]
378
Re no. 83/29, 2013.
U formalnom smislu, Iliev roman podi-
jeljen je u etiri vee cjeline naslovljene tako
da predstavljaju svojevrsno odbrojavanje (3...
2... 1... 0...). To se odbrojavanje, koje priziva
u sjeanje sve one televizijske prizore lansira-
nja spejs atla, moe itati kao predosjeanje
konane katastrofe, kao odbrojavanje vremena
potrebnog da metak ispaljen 15 godina ranije
konano pronae metu. Da bi dosledno sproveo
svoju ideju i opisao ispaljivanje tog metka, Ili
je u roman uveo viestruke vremenske planove.
U Padu Kolumbije paralelno se pripovijeda-
ju i prepliu etiri prie ispriane u dva vre-
menska toka. Prva pria, a samim tim i roman,
ima ciklinu strukturu: poinje i zavrava se
na aerodromu. (Putanja koju opisuje roman
Pad Kolumbije podsea na latinino slovo U,
8

zapisae Branislav Jakovljevi u tekstu Psi-
hogeografija ubist(a)va.) Vremenski je pre-
cizno odreena smjetena u period izmeu
4/5. februara i 13/14. marta 2003. godine
i prati Irenu Berat i njen povratak i boravak
u Beogradu. Irenu u Beogradu doekuje, i iz
Beograda je ispraa, izvjetaj o padu spejs atla
Kolumbija: na samom poetku Irena razmilja
o nemogunosti da se dopre do stvarnog izraza
lica osobe koja se suoila sa vatrenom stihijom,
uasom, pogubnom izvesnou,
9
dok joj na
kraju, kada se vozi ka aerodromu, grad izgleda
kao razmrskana letelica.
10
Duboko uznemi-
rujui izvjetaji i snimci pripremaju Irenu na
atmosferu u Beogradu: termiki haos, pro-
dor vreline koji je ubio astronaute, osjetie, na
simbolian nain, i na svojoj koi.
Irena je, ubrzo emo saznati, mlada na-
unica koja je 1997. godine napustila Beograd
upisavi postdiplomske studije na Berkliju. U
skladu sa svojom profesijom, Irena je esto
svoj ivot tumaila prema modelima kojima
su naunici objanjavali svoje zamisli, jer joj
se inilo da je to jedini nain da razume situ-
aciju u kojoj se nala.
11
Misaoni eksperiment
koji Irena priziva u sjeanje ve prvih dana svog
boravka u Beogradu, tzv. Maksvelov demon, uz
metaforiki potencijal koji sa sobom nosi pad
atla Kolumbija, najbolje opisuje Irenino novo
stanje: Irena se iz jedne pregrade, koju je pred-
stavljao njen miran ivot u amerikom kam-
pusu, iznenada nala u pregradi u kojoj vlada
znatno via temperatura i koja predstavlja njen
beogradski ivot. Da bi zadrao red u sistemi-
ma sklonim entropiji, takve prelaske kontrolie
regulator koji je Maksvel nazvao demonom.
U ovom sluaju je, ini se, demon napravio
greku, ime je ubrzao proces entropije: pro-
mjena temperature koja je zatekla Irenu nije
uticala samo na njen ivot, ve i na ivote aktera
u drugoj pregradi.
To je, ujedno, druga pria u ovom ro-
manu, a ona prati emotivni ivot Irene Berat,
prikazan kroz njenu elektronsku prepisku sa
mentorom Nomurom i cimerkom Kim. Nji-
8 Branislav Jakovljevi, Psihogeografija ubist(a)va (http://pescanik.net/2010/12/psiho-
geografija-ubistava/) [14.04.2014]
9 Saa Ili, Pad Kolumbije, Fabrika knjiga, Beograd 2010, str. 15.
10 Isto, str. 234.
11 Isto, str. 57.
379
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
hovim odnosima pozabaviemo se neto kasni-
je, u paralelnoj analizi likova erke i oca, Irene
i Vladimira Berat. Vrijedi napomenuti da je
ova pria uklopljena u odjeljke romana koji
pripadaju Ireni Berat.
Trea pria ima fragmentarnu formu, od-
igrava se istovremeno sa prethodne dvije i na
vie mjesta u romanu ukrta se sa Ireninom. Od
ostatka romana izdvojena je ne samo grafiki
(ispisana je kurzivom i prati radnju iz minu-
ta u minut), ve i stilski: jezik kojim su opisa-
ni dogaaji u kojima su glavni akteri izvrioci
naruenih ubistava i atentatori na premijera
inia vojniki je sveden, bogat kratkim re-
plikama i turim opisima.
Jezik poslednje i najvanije, etvrte prie,
u skladu sa zanimanjem i linou njenog glav-
nog aktera izuzetno je bogat i sloen, i vezan
je za svijest glavnog lika. etvrta pria koja, uz
prvu, ini okosnicu romana, prati Ireninog
oca, Vladimira Berata. Radnja je smjetena u
dva dana (18/19. novembar 1988. godine), u
vrijeme jednog od najvanijih dogaaja s kraja
osamdesetih godina prolog vijeka odravanje
mitinga Bratstva i jedinstva na Uu.
Jedini anr koji moe da objedini sve ove
prie jeste onaj koji je Ili odabrao politiki
triler. Ne samo da je re o anru koji moe
i logino i pregledno da objasni hronologiju
uzroka i posledica, ve se radi o vrsti narativa
koji neprekidno ivimo u poslednjih dvadeset
godina, primijetio je na jednom mjestu Ar-
seni. I zbilja, potraga za uzrocima i pokuaj
tumaenja posledica glavne su teme ovog ro-
mana: Irena u Beograd dolazi sa namjerom da
istrai uzroke nesree u kojoj je stradao njen
otac, dok Vladimir odlazi na miting da se suoi
sa posledicama kojima je on bio uzrok. Trojka
umjetnika (kako egzekutore ironino nazi-
va Jakovljevi), ne obazirui se na znaenje (i
znaaj) svojih postupaka, temeljno eliminie
uzroke meu kojima je i Vladimir. Ono emu
likovi ovog romana neprestano tee, i ono to
im neprestano izmie, jeste upravo znaenje,
zakljuie Jakovljevi. Pisac je jedini koji sve
konce dri u svojim rukama jer e znaenje do
samog kraja izmicati i itaocu.
Polazna taka Pada Kolumbije, sledee je
precizno Jakovljevievo zapaanje, je[ste] neka
vrsta forenzike. Iliev roman, sloiemo se sa
Jakovljeviem, obiluje dokumentacijom, iako
nije dokumentarni roman u klasinom smislu,
niti predstavlja pseudodokumentarnu fikciju.
Takoe, Ili ne pokuava da rekonstruie doga-
aje o kojima pripovijeda; objavljivanje pakvi-
le Vojko i Savle i atentat na Zorana inia
ostaju na marginama romana, mi prisustvu-
jemo samo neposrednim pripremama (da je
pomenuta pakvila objavljena i da je naila na
dobar odjek saznajemo od Lazara Gazibare, ali
nam se njen sadraj ne izlae, dok nas o atenta-
tu obavjetava inspektor Vinji). Meutim, ne
moemo se sloiti sa Jakovljevievom opaskom
da Ili ne pokuava da (...) dokumentaciju za-
meni interpretacijom, ve da, umjesto toga,
opisuje stanje u crnoj kutiji. Miljenja smo
da je ve samim odabirom dogaaja o kojima
e pisati i, u ovom sluaju, vremenskim ome-
ivanjem radnje, pisac izvrio interpretaciju
dogaaja, a ne puko opisivanje stanja. Takoe,
odabirom anra politikog trilera Ili je doku-
menta koja su mu bila dostupna posloio ne
samo hronoloki, to bi bilo nuno po prirodi
stvari i dogaaja, ve i u uzrono-posledini
380
Re no. 83/29, 2013.
niz. Iako se itaocu zbog vremenske udaljeno-
sti ova dva dogaaja Ilieva teorija moe uiniti
nategnutom, miljenja smo da je ona upravo
zbog te distance poteena vulgarnog kauza-
lizma tipa: da nepoznati autor nije napisao i
objavio pakvilu Gojko i Savle, Zoran ini
bi danas bio iv, i vice versa. Rije je, dakle, o
neemu mnogo ozbiljnijem: Ili se bavi meha-
nizmima formiranja nacionalistikog diskursa
i pripremanjem atmosfere koja, jednom kada
se stvori, nuno vodi u zloin.
Napraviemo kratak ekskurs u kojem emo
sumirati istoriju pomenutog teksta i pozabaviti
se njegovom knjievnom obradom u ovom ro-
manu. Istoriju Politike sa posebnim osvrtom na
period njenog etikog posrnua (druga polovi-
na osamdesetih i ratne devedesete godine) izlo-
io je Aleksandar Nenadovi u tekstu Politika u
nacionalistikoj oluji, sa podnaslovom Udeo
i odgovornost Politike u proizvodnji trauma,
prvi put objavljenom 1995. godine u Republici.
Od svog prvog broja objavljenog 12. janu-
ara 1904. godine, uloga Politike, kao matinog,
politikog dnevnika bila je, i ostaje dominant-
na.
12
U skladu sa svojim liberalnim, prosveti-
teljskim idealima, urednici Politike u uvodniku
ponavljaju Bizmarkove recepte za slobodu tam-
pe: Politika, zavetovali su se oni, nee navijati ni
za vlast ni za opoziciju; bie strogo objektivna
prema svima i svemu i nesebino e podrava-
ti sve to vodi optem napretku. Bie, ukratko,
vanstranaka, nepristrasna, moderna.
13
Liberalno lice Politike ugrozie najprije so-
cijalizam, koji je pokuao da ugui sve opozici-
one glasove sa margine. Meutim, u Politici, iako
reimskom glasilu, u tom trenutku mogue je
pronai i neke glasove koji su naruavali mo-
nolitnost socijalistikog okruenja: moglo bi,
u stvari, da se kae, da je sve do sredine 80-tih
ili, odreenije, do uspostavljanja praktino ne-
ograniene prevlasti agresivnog nacionalizma,
bilo, nemalo, i urednika i saradnika sklonih
neposlunosti, primijetie Nenadovi.
Sve se, meutim, mijenja polovinom osam-
desetih godina, ili, preciznije, sa Osmom sjed-
nicom CK SK Srbije, odranom izmeu 23.
i 25. septembra 1987. godine. Ta se sjednica
moe smatrati prekretnicom kada je sudbina
Jugoslavije u pitanju, budui da je na njoj u
tom trenutku dominantna nacionalistika stru-
ja dobila konani legitimitet, a Slobodan Mi-
loevi se nametnuo kao neprikosnovena figura
u vrhu vladajue strukture. Te su se promjene
naroito odrazile na medije: Politika je dobila
zadatak da stvori prostor na kojem e se, necen-
zurisan, moi uti glas naroda. Istovremeno,
Politika je morala da stvori i narod po meri
misije, tj. itaoce koji iz nje ue kako treba da
misle i da govore da bi kao srpski patrioti bili
uzor za druge.
14
Glas naroda je, drugim rije-
ima, morao da se uje to dalje.
Na talasu tog populistiko-nacionalisti-
kog podilaenja vlasti, Politika otvara vrata re-
da kcije i vanredakcijskim strukturama koje
12 Aleksandar Nenadovi, Politika u nacionalistikoj oluji, Republika, br. 1, VII, 1995,
str. I.
13 Isto, str. III.
14 Isto, str. IX.
381
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
ure dni ki posao obavljaju iz sjenke. Negdje
na samom poetku tog trogodinjeg perioda
(Nena dovi procjenjuje da je potrajao od jula
1988. do marta 1991. godine),
15
koji je zapo-
eo transformacijom bezazlene i po formatu
skromne rubrike Meu nama u ono to e
na kraju tog procesa postati Odjeci i reago-
vanja, poligon za agresivnu nacionalistiku i
pamfletsku ofanzivu na sve neistomiljeni-
ke iz zemlje i inostranstva, objavljena je tzv.
humoreska, a zapravo pamflet pod naslovom
Vojko i Savle.
Vratimo se sada Ilievom romanu. Lazar
Gazibara, jedan od likova ije adrese Irena
pronalazi u sakrivenoj oevoj biljenici i koje
upoznaje neposredno pred njihovu likvida-
ciju, predstavnik je pomenutih (policijskih)
struktura koje su u to vrijeme ureivale Poli-
tiku. Gazibara je, saznaemo to od oca Kirila
(valja skrenuti panju da je u aferu Odjeci
i reagovanja Ili ukljuio sve one koji su od
osamdesetih godina krojili i usmjeravali srp-
sku politiku u smjeru koji je bio u njihovom
interesu intelektualci, UDBA, Crkva...), bio
koordinator cijelog tog projekta; on je oku-
pio oca Kirila, Erakovia i Vladimira Berata
i podijelio im zaduenja: Kiril Kosovo;
Erakovi Slovence; Berat Hrvatsku, jezik
i Drugi svetski rat. Jedno vreme su svojim ra-
dom odreivali puls svih medija u Jugoslaviji.
(...) Sve je trebalo prilagoditi ili izmeniti u
skladu sa prilikama koje su se menjale iz asa
u as.
16
Nakon to je pripremljen teren i nakon
to je rubrika dobila stalan oblik, na stranama
Odjeka i reagovanja je a to ne saznajemo iz
romana, ve iz arhive periodike 18. januara
1988. godine osvanuo tekst na kojem je u Ili-
evom romanu radio Vladimir Berat. Gojko
i Savle, napad na poznatog generala i akade-
mika Gojka Nikolia uzdrmao je duhove: na
adresu glavnog urednika Politike sa otrim ne-
godovanjem oglasilo se 67 Politikinih saradnika,
a nekoliko dana kasnije 126 graana potpisalo
je Otvoreno pismo povodom natpisa koji je,
kako kau, sramota za Politiku a ne za onog ko-
jeg su pokuali osramotiti.
17
Zbog neoekivano
jakog otpora javnosti i dijela redakcije, uredni-
tvo bi na neka pitanja moralo odgovoriti, ali je
javnost zbog vanredakcijske podrke urednitvu
ostala uskraena za podatke o tome ko je pakvi-
lu naruio i napisao i kako je ona stigla u Politiku.
Objektivnu potekou sa kojom se susreo
a nedostatak empirijskog autora pamfleta jeste
neka vrsta potekoe ak i za pisca fikcije Ili
je rijeio tako to je autorstvo pripisao svom
glavnom liku, jezikom znalcu i bivem lektoru
u Odeljenju za informisanje Gradskog komi-
teta Vladimiru Beratu. Ovaj postupak i odabir
Beratovog zanimanja viestruko su znakoviti.
Najprije, tako je mogue pratiti i rekonstrui-
sati genezu nastanka teksta, a takvo istraivanje
itaoca (ali i autora) moe odvesti i do pravog
naruioca. Takoe, Beratova sudbina i sudbina
njegovih drugova u zloinu moe se itati i
kao neka vrsta simbolikog kanjavanja inicija-
15 Isto, str. VI.
16 Pad Kolumbije, str. 111.
17 Politika u nacionalistikoj oluji, str. V.
382
Re no. 83/29, 2013.
tora svega onoga to se nakon toga desilo. Sa
iznoenjem takvih tvrdnji, istina, treba biti
oprezan jer je nemogue (i nepotrebno) tragati
za tom vrstom pieve intencije, ali emo neto
kasnije pokuati da pronaemo utemeljenje za
to u samom tekstu.
Zadrimo se za trenutak na naruiocu pa-
kvile. Iako je za Berata direktni naruilac po-
licajac Gazibara, on je svjestan da neko mora
da stoji iza svega toga. Uskoro njegove sumnje
bivaju potvrene: Gazibara mu prenosi poziv
nekog sa vrha ko eli da ga upozna i uputi mu
pohvale na raun teksta Vojko i Savle. Be-
rat odlazi na Dedinje da primi pohvale. Pisac,
naravno, nije istoriar, za njega vae neto
drugaija pravila; pa ipak, Ili je oprezan, te
niti eksplicitno imenuje pisca niti naruioca
humoreske. Umjesto toga, budui da Berat
odlazi na Dedinje, samo nasluujemo o kome
je rije, ali Berata tamo ne doekuje domain
vile, ve njegov lini sekretar Pavlovi.
Tu najzad postajemo svjesni znaaja Bera-
tovog djela, kojeg Pavlovi poredi sa autorom
Hazarskog renika: Nikad nije verovao u anticipa-
torsku mo literature, ali Pavi je tom knjigom
pogodio pravo u centar... Kao pikadom, pri-
mjeuje Pavlovi, posmatrajui depno izdanje
Hazarskog renika koje stoji odloeno na stolu. Na
Beratovo pitanje na koji centar misli, Pavlovi
mu odgovara da je to isti centar u koji je pogo-
dio i Beratov pikado. Centar koji bi on nazvao
akupunkturnom takom naroda.
18
Za raspirivanje nacionalizma u Srbiji osam-
desetih godina nisu, dakle, odgovorni samo
naruioci i sastavljai novinskih invektiva. Ili,
naravno, ne sugerie da je Hazarski renik napi-
san po narudbini tajne policije, ali dovodei
u vezu taj tekst sa tekstom objavljenim u no-
vinama pisac naprosto eli da ukae na znaaj
makar on bio nesvjestan i sluajan, u ta je u
Pavievom sluaju i u sluajevima nekih njego-
vih savremenika teko povjerovati koji pisana
rije ima u formiranju jednog diskursa.
To nas zapaanje dovodi do glavnog moti-
va u ovom romanu motiva jezika. Meutim,
dva su motiva u ovom sluaju vrsto prepletena:
motiv jezika, ukazae na to gotovo svi kritiari,
neodvojiv je od motiva koe. A kada se u priu
uplete i put (koa), nemogue je izbjei seksu-
alnost. No, krenimo redom.
Zlo opisano u Padu Kolumbije najprije je
stvoreno u jeziku, smatra Teofil Pani, a tek
onda u stvarnosti: Otuda je logino da jeziki
egzekutori budu lektori, svetenici ili pisci.
19

Ovi ambasadori pisane i usmene rijei (drugu
grupu ne ine samo svetenici sa svojim besje-
dama i poslanicama, ve i muziari: pisac e
nam na samom kraju romana suptilno skre-
nuti panju na to da je ulogu koju je osam-
desetih odigrao Pavi dvijehiljaditih preuzeo
Beogradski sindikat)
20
vrlo su svjesni, sve i
da to teorijski ne mogu obrazloiti, ostinovske
performativne moi jezika. Arseni komenta-
rie da, ako dovoljno puta pomene unitava-
18 Pad Kolumbije, str. 123.
19 Teofil Pani, Podzemniji od podzemnog (http://www.vreme.co.rs/cms/view.ph-
p?id=979071) [19.04.2014]
20 Na samom kraju romana evrek u kolima slua Govedinu Beogradskog sindikata.
Pad Kolumbije, str. 228.
383
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
nje vekovnih ognjita, onda se suoi sa injenicom
da e neko biti spreman da ubije/zakolje/siluje
za njih. Drugim rijeima, ideja izloena na
odreen nain regrutuje one koji su spremni
da simbolike zloine sprovedu u djelo (uo-
stalom, kao da simboliki zloini nisu stvarni,
i kao da stvarni zloini nemaju prvorazredan
simboliki naboj, rei e Pani).
Vladimir Berat, meutim, nije zlikovac u
klasinom smislu te rijei. On ne samo to nije
mastermind cijele operacije, ve nije u stanju
ni da u potpunosti razumije svoju ulogu u njoj,
a kamoli njene posledice. Berata, zapravo, po-
sledice ni ne zanimaju, zanima ga iskljuivo
orue. Ovakav pristup lektorskom poslu slo-
bodno moemo nazvati formalistikim jer se
Berat, lingvista, bavi iskljuivo problemima
forme, stila i pripovjedaa u tekstovima na ko-
jima radi, dok sadraj dovodi u pitanje tek kada
je posao obavljen i teta uinjena. Tako e tek
nakon to je Gazibari predao preraeni tekst
invektive Gojko i Savle Berat u knjiari kupiti
memoare Gojka Nikolia Korijen, stablo, pavetina i,
itajui ih, zapitati se: Da li je uinio neprav-
du Medicu, ili je doktor naprosto lagao. I jedna
i druga pomisao bile su mu mrske...
21
Nije jednostavno pronii u Beratove motive
bavljenja tim poslom. Vladimir Berat je o-
vjek bez osobina, ovdanji everyman, jedan od
onih koji, po sopstvenom miljenju, u takvim
vremenima samo rade svoj posao i ostaju po
strani. Ipak, neto ga odvaja od takvih junaka:
injenica je da iako svjesno ne problematizuje
svoje postupke, podsvjesno osjea da oni nisu
ispravni. Posledica aktiviranja tog moralnog
21 Isto, str. 80.
ula (da se na trenutak pozovemo na Britan-
ce koje smo diskvalifikovali na poetku teksta)
jeste dovoenje u pitanje sopstvenog identiteta
(rodnog u Vladimirovom i seksualnog u Ireni-
nom sluaju).
Beratova metamorfoza poinje u trenut-
ku kada se promijeni priroda njegovog posla:
Nono popravljanje jezika bilo mu je nezami-
slivo bez minkanja. Menjajui jezik, menjao je
i telo, bar nou, u potrazi za pravim registrom
u kome e mu biti prijatno.
22
Ove none me-
tamorfoze imaju veliki metaforiki potencijal:
postajanje transvestitom (u okruenju u ko-
jem su takve osobe stigmatizovane i ugroene)
opravdano je samo ukoliko ta promjena Beratu
prua legitimitet koji mu je potreban da obavi
posao. Meutim, da nije rije o pukom maski-
ranju primijetio je i Jakovljevi, koji kae da rad
na rubrici Odjeci i reagovanja u Beratovom
sluaju priziva za sobom jednu itavu alter-
nativnu egzistenciju i da Berat zapravo mora
da poprimi drugu linost. U prilog takvom
tumaenju ide i injenica da Berat svoj posao
dovodi u pitanje tek kad transformacija postane
potpuna. Naime, no pred veliki miting Berat
provodi kod kozmetiarke Eve, koja ga minka
i oblai u svoju odjeu, dok sama navlai mu-
ko odijelo. Dok vode ljubav ili, da budemo
potpuno precizni, za vrijeme oralnog seksa, tj.
neto drugaije upotrebe jezika od dotadanje
Berat eksplicitno dovodi u pitanje svoj dota-
danji rad: inilo se da mu jezik postaje dui
i gipkiji. Pomerao ga je sve bre. Ali, u trenu
iz njegove svesti izroni pria o ilu, i on stade,
prvi put pomislivi da su Odjeci, moda, bili
22 Isto, str. 82.
384
Re no. 83/29, 2013.
greka.
23
Naravno, to moda razbija nae
ilu zije da je Berat postao svjestan razmjera zla
ko je su njegovi tekstovi pokrenuli, ali ostaje i-
njenica da je Berat kao ena doveo u pitanje
jednu maoistiko-hukaku zloupotrebu jezika
koju je vrio kao mukarac.
Ve smo rekli da nije Vladimir jedini koji
eksperimentie sa svojim identitetom. O Ire-
ninim eksperimentima saznajemo od nje same,
kao i iz njene prepiske sa mentorom i bivom
cimerkom (koja ini, vidjeli smo, drugu od e-
tiri prie u romanu). Dok je metaforika Vladi-
mirove promjene prilino oigledna, insistira-
nje na Ireninoj seksualnoj orijentaciji moglo bi
se dovesti u pitanje.
Zaista, kakvu ulogu u tekstu igra Irenino
lezbejstvo? Kako su neki kritiari poput Danila
Luia
24
i Vladimira Arsenia primijetili, Ili u
ovom romanu suoava dvije generacije, dva po-
gleda na svijet, dvije idelogije. Irenina uloga je,
dakle, da donese sud o oevom djelu. Trebalo je
da proe petnaestak godina da bi Irena shvati-
la da sa prolou nije raistila, budui da je u
vrijeme kada je njen otac u jezik unosio red i ot-
klanjao zamuenosti i nesigurnosti, garantujui time
da e poruka kad-tad stii na cilj,
25
Irena taj
isti strogi poredak naruavala eksperimentiui
sa sopstvenom seksualnou. Ipak, u ovinistikoj
sredini u kojoj se Irena zatekla njeno bi se sek-
sualno opredeljenje moglo tumaiti ne kao sub-
verzivni in, ve kao nasledstvo za koje su zasluni
Vladimirov prljavi posao i neuobiajene sklonosti.
Vratimo se na kratko meugeneracijskom
odnosu. U sluaju Irene i Vladimira donoenje
suda o roditeljskim djelima zapravo je proces
upoznavanja. Jakovljevi nam je skrenuo pa-
nju na injenicu da tokom itavog romana,
Irena i Vladimir Berat ne razmenjuju nijed-
nu jedinu re, kako u prezentu radnje, tako
i u brojnim reminiscencijama. Vladimir je
kanjen drakonska kazna koju e mu autor
nameniti, pie Lui, bie upravo spaljivanje
njegove koe, te lane spoljanjosti koja je pri-
krivala jezika nedela ali Irena ne zna zbog
ega. Pokuavajui da dokui razlog, kreui se
kroz krhotine koje su ostale za Vladimirom,
ona se uputa u potragu koja e njen ivot pre-
tvoriti u triler. Otkrivajui istinu Irena po-
staje svjesna veliine njegove krivice. Radnja
na samom kraju dostie vrtoglavo ubrzanje: u
poslednjem poglavlju su se dogaaji prikazani
iz sata u sat, iz minuta u minut, u potpunosti
otrgli kontroli Irena i Marko, njen vodi kroz
beogradski tranzicioni pakao, taksista i tattoo
majstor kojeg e ostaviti za sobom i uhvatiti
avion za Ameriku, nalaze se u policijskoj sta-
nici na ispitivanju, gdje dobijaju vijest da je
Zoran ini ubijen; Snejk je mrtav, Novinar
je uhapen, evrek zavrava posao za koji je an-
gaovan. Ispaljen je poslednji metak iz puke
napunjene daleke 1987. godine i radnja se iz
epicentra dogaaja polako seli na periferiju (na
Banjicu, aerodrom) ba kao energija prilikom
eksplozije.
23 Isto, str. 129.
24 Danilo Lui, Odjeci nakon reagovanja (http://www.malenovine.com/?p=3788)
[19.04.2014]
25 Pad Kolumbije, str. 48.
385
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Na samom kraju svog eseja, Jakovljevi se osvre
na problem koji je najavio ve u naslovu na
psihogeografiju ubistava. Psihogeografija,
pie on, vidi prostor kao proimanje psihe i
predela, predmeta i vremena. Drugim rije-
ima, dolazi do sprege izmeu grada i subjek-
ta, pri emu grad prestaje da bude puka sce-
nografija. Kretanje kroz ovaj grad-krhotinu
nije vie regulisano znakovima i pravilima, ve
instinkti ma, zakljuie Jovanovi. Ova e nam
opaska po sluiti kao dobar uvod u drugi ro-
man, Paranoju u Podgorici.
Prije Paranoje Brkovi je objavio roman Pri-
vatna galerija (2002), zbirku pripovjedaka Ber-
linski krug (2008) i vie zbirki poezije. Kriti-
ka Brkovia svrstava u tzv. novu crnogorsku
knjievnost, zajedno sa Ognjenom Spahiem,
Andrejem Nikolaidisom, Aleksandrom Bea-
noviem i drugima. Postojanje nove crnogor-
ske knjievnosti mogue je dovesti u pitanje
izmeu ostalog i zbog toga to ovi pisci nemaju
zajedniku poetiku koja bi ih profilisala kao
pokret (ruku na srce, nemaju je ni neki ov-
danji pisci, to ih ne spreava da se udruuju
i osnivaju knjievne nagrade). Uprkos tome,
nova crnogorska knjievnost znaajna je pri-
je svega zbog pokuaja razbijanja nacionalnih
mitova i epske paradigme koja je gotovo u kon-
tinuitetu vladala crnogorskom knjievnou jo
od vremena Gorskog vijenca. Koliko su nabrojani
pisci u tome uspjeli, a koliko su podlegli ta-
kvim diskursima, bila bi tema nekog drugog
teksta.
Za Paranoju u Podgorici moglo bi se sa vie pra-
va rei da je neka vrsta nastavka Privatne galerije
ne go to je to sluaj sa Ilievim opusom, budui
da se ova dva romana tematski i stilski znatno
manje razlikuju. Vrijedi napomenuti da se Pri-
vatna galerija uglavnom ita kao postmoderni-
stiki roman (kritiar Pavle Goranovi je za
Pri vatnu galeriju rekao da je roman koji bi mogli s
podjednakom panjom itati podgoriki tak-
sista i ruski postmodernista),
26
dok je itanje
Paranoje u velikoj mjeri determinisano anrov-
skom odrednicom u podnaslovu.
Prisjetimo se Arsenievog odreenja po-
litikog trilera kao vrste narativa koji nepre-
kidno ivimo u poslednjih dvadesetak godina;
kada se malo bolje razmisli, isto se moe tvrditi
za Brkoviev noir. Kako bismo najpreciznije
odredili anr noira? Odgovor na to pitanje
potraiemo u tekstu Paula Schradera Notes
on Film Noir. Schrader, filmski kritiar, naj-
poznatiji kao scenarista i koscenarista uvenih
Skorsezeovih filmova Taxi Driver i Raging Bull, ek-
splicitno naglaava da film noir nije anr bu-
dui da nije strogo definisan, poput vesterna,
settingom i konfliktom, ve suptilnijim kvali-
tetima poput atmosfere.
27
Atmosfera e imati
izuzetno vanu ulogu u oba Brkovieva romana
(pogotovo u Privatnoj galeriji, u kojoj bi se radnja
veoma teko mogla prepriati).
Podnaslov Paranoje ne nudi nam samo an-
rovsko ve i vremensko odreenje: ovaj noir
je, naime, smjeten u nultu deceniju. Zato
je ova odrednica vana? Naglasivi time da se
26 Teofil Pani, Privatna galerija Bale Brkovia (http://www.vreme.co.rs/cms/view.ph-
p?id=348575) [20.04.2014]
27 Paul Schrader, Notes on Film Noir, Film Comment, Vol. 8, No. 1, Spring 1972, str. 8.
386
Re no. 83/29, 2013.
radnja romana mogla odigrati u bilo kom tre-
nutku od 2000. do 2010. godine (pa i do da-
nas, premda Brkovi to nije mogao znati), pisac
nam je na zanimljiv, ali manje studiozan nain
nego autor Pada Kolumbije, skrenuo panju na
kontinuitet sa zloglasnim devedesetim godina-
ma. Dok su se u regionu poetkom dvijehilja-
ditih vrile smjene reima odgovornih za rat (u
Srbiji na vlast dolazi koalicija DOS, koju pred-
vode Kotunica i ini, a u Hrvatskoj velika
koalicija, tzv. estorka, na elu sa Raanom i
Mesiem), u Crnoj Gori je situacija ostala ne-
promijenjena. Naravno, vrijeme je pokazalo
da se sa prolou ni u Srbiji ni u Hrvatskoj
nije raskrstilo na nekom dubljem nivou; kako
bi se drugaije mogao objasniti tako brz povra-
tak SPS-a i HDZ-a na vlast, osim injenicom
da su promjene bile isto kozmetike, da nije
bilo pravog suoavanja sa posledicama niti po-
kuaja stvaranja novog identiteta. Pa ipak, te su
promjene, ma koliko neznatnim se inile, bile
dovoljne da se ukinu prakse koje su obiljeile
devedesete godine: feudalni koncept vladavine,
politika i mafijaka ubistva, zastraivanja itd.
Sve nabrojano ini drutveno-politiki kon-
tekst romana Paranoja u Podgorici.
Poeli smo drugi dio teksta citatom Brani-
slava Jakovljevia, njegovim odreenjem psiho-
geografije i uvoenjem u priu instinktivnog
kretanja kroz stvarnost. U nastavku tog pasusa,
Jakovljevi pravi paralelu izmeu Ilieve beo-
gradske smee svesti i stvarnosti i one koju
u Nacrtu za jednu fenomenologiju iracionalnog opisuju
beogradski nadrealisti Koa Popovi i Marko
Risti. Slina paralela mogla bi se napraviti i
izmeu Brkovieve Podgorice i nadrealistike
percepcije svijeta. Krenimo redom.
Podgorica kao hronotop u crnogorskoj
knji evnosti praktino da nije ni postojala pri-
je Bale Brkovia. Tu (srenu) okolnost pisac
koristi na najbolji mogui nain: pretvara je u
gotovo nestvarni ambijent kroz koji paradira
niz jednodimenzionalnih (u markuzeovskom
smislu) individua zarobljenih u kandama
tran zicijske elite. Uhvaeni u mreu i oma-
mljeni nesnosnom podgorikom vruinom ko-
ja izbija sa svake stranice Brkovievih romana,
njegovi su junaci morali na stvari poeti gle-
dati iskosa i, preputeni sebi i paranoji, pove-
zati nasumino razbacane znakove ne bi li, kao
u jednoj od igara u enigmatskim asopisima,
dobili obrise neeg to su intuitivno nasluiva-
li. Paranoja kod Brkovia, dakle, nije samo
motiv ve i pokreta radnje.
28
Roman se sastoji iz deset poglavlja i epilo-
ga. Svako poglavlje poinje kratkim uvodnim
esejom, ime autor zadovoljava svoju kolum-
nistiko-esejistiku strast. Ti eseji, meutim,
ma koliko zanimljivi bili, naruavaju narativno
tkivo romana. Ritam pripovedanja u ovakvoj
vrsti teksta trebalo bi da je brz, jezik da je rezak
i jasan, hladan kao led, sa vrhunskim poree-
28 Pisac nam osjeanje paranoje aktivira im otvorimo korice: roman otvara para-
tekstualna napomena postmodernistiko opte mjesto, moemo slobodno rei
Tehniki gledano, svi, ili gotovo svi dogaaji u ovoj prii su ista fikcija. Kako,
uostalom i dolikuje, jednoj paranoinoj ispovijesti. Opet, to sve ne umanjuje nji-
hovu istinitost... (Bala Brkovi, Paranoja u Podgorici, Daily Press, Podgorica 2010,
str. 5.)
387
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
njima koja svedoe o istananom oku za deta-
lj,
29
zapisae o podgorikom noiru Vladimir
Arseni. este digresije i epizode koje imaju
izuzetan metaforiki potencijal ali predstavlja-
ju narativne orsokake (takve su, na primjer,
epi zode sa vie nego ivopisnim Abramom i
partijom aha kao metaforom ivota) znaajno
usporavaju pripovijedanje.
Ipak, zapitajmo se da li je to zbilja lo po-
tez? Radnja holivudskih noir filmova, itamo
kod Schradera, po pravilu se deava nou ili u
zamraenim prostorijama. Lica glavnih liko-
va zatamnjena su sjenkama ak i dok govore,
potpuno suprotno dotadanjoj holivudskoj
praksi. Svaki prostor nasilno je isjeen sjen-
kama i trakama svjetlosti. U Paranoji samo se
poslednja, kljuna scena, potpuno u skladu sa
konvencijom, odigrava nou, ni manje ni vie
nego na groblju. Budui da se pisac odluio za
podgoriki mizanscen, sloiemo se da bi at-
mosfera kakvu sreemo u tipinim amerikim
noir ostvarenjima u mediteranskom ambijentu
djelovala prilino neuvjerljivo. Da sumiramo,
odreena usporavanja radnje, iako odudara-
ju od anrovskih konvencija, u ovom romanu
mogla bi se opravdati specifinim hronotopom.
Ukoliko se to objanjenje odbaci, funkcija epi-
zoda sa Abramom ostaje potpuno nejasna.
Glavni junak Paranoje, Maks (skraeno od
Maksim), jedan je od tipinih podgorikih
(noir) autsajdera. Bivi profesor, socijalno
hendikepiran (Arseni) izbacivanjem iz kole
zbog afere sa uenicom, zaposlen je u gradskoj
biblioteci, pasionirani je italac novina i, po-
put svakog lika u romanu, pasionirani ljubitelj
espresso kafe.
Poslednji podatak, naizgled banalan, ni
naj manje nije nevaan. U Brkovievom roma-
nu (i crnogorskoj zbilji) kafane i kafeterije ma-
estralno parodiraju ulogu koju im je Habermas
namijenio. Kod Brkovia su novine, premda
prisutne, u drugom planu; diskursi se u Podgo-
rici formiraju uz kafu, preko novi na, a oblikuju
ih vijesti koje se prenose od-usta-do-usta tra-
evi i glasine. Dok Politika u Padu Kolumbije svoju
uvenu rubriku reklamira sloganom Narod
je sam ispisao svedoanstvo svog vremena!,
30

uei taj isti narod kako da to svjedoanstvo ispi-
e, u Paranoji mediji itaocima jednostavno daju
kostur koji e ovi ispuniti sadrajem po sopstve-
nom nahoenju, ali bez greke glasinama.
Maksov okida za paranoju bila je vijest o
smrti uglednog pedesetogodinjeg univerzitet-
skog profesora Anta okovia. okovi je bio
neka vrsta intelektualne zvijezde: Markuzeov
ak, estok kritiar vlasti, vanstranaki autori-
tet moralan i ist.
31
U emu je onda problem?
uveni je profesor pronaen u hotelskoj sobi sa
lokalnom dvadesetogodinjom narkomankom,
oboje su stradali od prekomjerne doze heroi-
na. Vijest je ubrzo odjeknula gradom, vrhun-
ski moralni i intelektualni autoritet srozan je u
blato. Meutim, u glavi glavnog junaka u tom
trenutku deava se dragi, paranoini, spaso-
29 Vladimir Arseni, Crnogorski paranoir (http://www.e-novine.com/kultura/kultura-
knjige/39855-Crnogorski-paranoir.html) [20.04.2014]
30 Pad Kolumbije, str. 43.
31 Paranoja u Podgorici, str. 12-13.
388
Re no. 83/29, 2013.
nosni klik. U tom trenutku, naime, poinje
Maksov poker u ivot (Pani).
Poker je, uz ah, jo jedan lajtmotiv roma-
na. U priu je uveden u jednoj od mnogobroj-
nih digresija koje se tiu junakovog pokojnog
oca i strieva, strastvenih pokeraa. Instrukcija
koju je od prekaljenih pokeraa dobio u na-
sledstvo ponavlja se kroz cio roman: Najbo-
lja je prva misao. U ovoj reenici sumirana je
paranoja kao odbrambeni mehanizam i nain
miljenja. Drugim rijeima, u ivotnoj partiji
pokera samo instinktivno oslanjanje na prvu
misao provee vas kroz umu znakova i izvesti
na istinu sa glavom na ramenima.
Kada je uloga negativca u pitanju, ona je
dosledno izvedena. Bane, zvani Viner, policij-
ski slubenik na visokoj poziciji i Maksov kole-
ga sa studija knjievnosti, mogao bi se opisati
kao tipian noir negativac, premda su uloge
naizgled zamijenjene: Maks nije, kako bismo
oekivali (razoarani) detektiv, a Viner nije
kriminalac, ve policajac (to je, pokazae se,
potpuno isto). Viner nije samo Maksova ula-
znica u svijet o kojem Podgoriani tek poneto
nasluuju i ispredaju mitove ti e se mitovi
pokazati naivnim u odnosu na ono emu e
Maks svjedoiti na plejboj urci koju na svo-
joj hacijendi organizuje lokalni monik Lu-
dvig (ko je posluio kao prototip za lik Ludviga
moemo samo da naslutimo iz podatka da se
njegova vila nalazi pod Goricom) ve bolje
od bilo kog drugog lika oslikava situaciju koju
Brkovi eli da transponuje u knjievnost.
U arhetipskoj anrovskoj sceni, na samom
kraju romana, Maks i Viner, rtva i delat, raz-
govaraju pored otvorenog groba. U razgovoru u
kojem se klupko rasplie i sve kockice se najzad
slau prisustvujemo obrtu koji smo mogli da
predvidimo oslanjajui se na anrovske kon-
vencije. Taj nam razgovor, meutim, donosi
mnogo vie od pukog uivanja u preokretu: Vi-
ner nam saoptava istinu sa kojom svakodnevno
ivimo, ali je nikada nismo osvijestili stvarnost
u kojoj smo se nali nije nita vie do paljivo
reiran film. U takvom ambijentu profesorova
smrt predstavlja samo nekoliko scena u mnogo
veem scenariju, a bivi student knjievnosti (!)
za reiju je dobio odline interne kritike jer
su najvaniji producenti impresionirani.
32
Jasno nam je da ideja stvarnosti kao pred-
stave u kojoj svako od nas igra odreenu ulo-
gu niti je Brkovieva niti je nova (ekspirovim
e rijeima naunu teinu dati sociolog Erving
Gofman), ali se ini da je iznova treba pona-
vljati. Nije to, meutim, najvaniji Brkoviev
uvid koji moemo pronai u ovom romanu. U
nastavku razgovora, na Maksovu opasku o ubi-
stvu profesora kao politikom ubistvu, Viner mu
ironino dobacuje da njegovi politiki stavovi
nisu predstavljali problem ni za koga... On je
bio javno blebetalo, bitke se vode na sasvim dru-
gim mjestima...
33
Profesora, dakle, nije ubio
ni politiki ni policijski vrh razni su vrhovi u
ovoj dravi
34
ve ekonomski interesi kojima
se naao na putu. Drugim rijeima, koliko god
nam bilo teko da se sa tim pomirimo, danas se
ivot ne gubi iz uvjerenja. Etika i moralna ne-
korumpiranost nikoga ne moe povrijediti niti
moe neto promijeniti. To je pesimizam na koji
smo skrenuli panju na poetku.
32 Isto, str. 232.
33 Isto, str. 238.
34 Isto, str. 236.
389
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Kraj romana, istina, moe zavarati itaoca: nakon (po glavnog junaka) srenog raspleta
u kojem su glavnu ulogu odigrali Maksova djevojka Vilma (u njenom sluaju anrovska ma-
trica je iznevjerena jer ona nije jedna od femme fatale kakve sreemo u noir filmovima; njihov
odnos za Maksa predstavlja neku vrstu eskapizma sigurnost u sferi privatnog nasuprot javnom
ludilu koji Ilieva junakinja ne uspijeva da pronae ni u odnosu sa mentorom i bivom
cimerkom, ni u odnosu sa Markom) i njegov kolega Filip (podgorika crna kutija, Maksov
glasonoa i spasilac), Maks i Vilma emigriraju u Latinsku Ameriku. Maks sve dogaaje stavlja
na papir i alje ih svim medijima u Crnoj Gori. Nekoliko dana vladalo je zatije, a onda je
vijest odjeknula (nimalo sluajno objavljena u prvim nezavisnim dnevnim novinama u Crnoj
Gori i Brkovievoj matinoj kui, Vijestima). Tekst je pokrenuo lanac hapenja (u zatvoru je
ak i Ludvig), pravda naizgled trijumfuje. Meutim, Vinerovo ubistvo je zamaskirano, ob-
javljeno je da je policajac poginuo na planinarenju. Opet smo zauli klik: Ako postoji neko
ko ima razloga i moi da tu stvar predstavi tako, nije li to znailo da se, na nekom nivou, ova igra
nastavlja?
35
Sloiemo se sa Maksom da jo nije doao trenutak, ako ga uopte moemo i
oekivati, da se odreknemo paranoje.

Uprkos nekim nesavrenostima, stilskim neujednaenostima, digresijama, itd., roman

Bale Brkovia, iako ne traga za uzrocima ve opisuje posledice, na jednom nivou slian je
Padu Kolumbije: oba romanopisca ispred sebe su postavila zadatak sa kojim, miljenja smo,
knjievnici treba da ponu da piu i Ili i Brkovi pokuali su da sebi i nama objasne
situaciju u kojoj smo se nali iz perspektive suprotstavljene aktuelnoj. I u tome su u velikoj
mjeri uspjeli.
Moemo negodovati zbog odreene do ze pesimizma kojom su nas poastili,
ali dnevnu dozu optimizma imaemo prava oekivati tek kada pisci ne budu morali da na
sebe preuzimaju posao pravosua, policije, politikih i ekonomskih analitiara. Do tada,
miljenja smo, valja se pozabaviti politikom knjievnosti (pa i politikom kulture), ne to-
liko u ransijerovskom smislu te rijei, koliko prouavajui naine na koji se u knjievnosti i
umjetnosti prelamaju politiki i socijalni pokreti i strukture, kako se formiraju i razgrauju
politiki i nacionalni mitovi, itd.
Globalna (ili barem zapadnoevropska) kriza ozbiljno je uzdrmala svaki seg-
ment drutva, pa time i kulturu. Uprkos institucionalnoj podrci, koncept afirmativne
kulture se pokazuje neodrivim. Na kulturnim je i akademskim radnicima da li e iskoristiti
povoljan trenutak i izmai joj stolicu ispod nogu ili e uvrstiti njenu poziciju propustivi
tako jo jednu ansu za kulturnu revoluciju.
35 Isto, str. 247-248.