Tvorba Reči Ivana Klajna 1

1
Ivan Klajn
TVORBA REÎ U SAVREMENOM SRPSKOM JEZIKU
Prvi deo
Slagawe i prefiksacija

PRILOZI GRAMATICI SRPSKOGA JEZIKA

Ivan Klajn
TVORBA REÎ U SAVREMENOM SRPSKOM JEZIKU
Prvi deo
Slagawe i prefiksacija

Recenzenti
@ivojin Stanoj~i}
Miroslav Nikoli}

Ova kwiga je pripremqena u okviru programa Odbora za standardizaciju srpskog
jezika, osnovanog 12. decembra 1997, koji sa~iwava 19 stru~waka, predstavnika akademija
nauka i um(j)etnosti (SANU, CANU i ANURS), univerziteta (Bawa Luka, Beograd,
Kragujevac, Ni{, Novi Sad, Podgorica, Pri{tina i Srpsko Sarajevo), te Matice srpske,
Instituta za srpski jezik SANU i Srpske kwièvne zadruge.
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbija, Beograd
PRILOZI GRAMATICI SRPSKOGA JEZIKA

Ivan Klajn
TVORBA REÎ
2
U SAVREMENOM SRPSKOM JEZIKU
Prvi deo
SLAGAWE I PREFIKSACIJA
Beograd, 2001
Izdava~i
Zavod za uxbenike i nastavna sredstva
Beograd, Obili}ev venac 5
Matica srpska
Novi Sad, Matice srpske 1
Institut za srpski jezik SANU
Beograd, \ure Jak{i}a 9
Za izdava~e
Radoslav Petkovi}
Boìdar Kova~ek
Slobodan Remeti}
Urednik
Marina Nikoli}-Dobri}
Tehni~ki urednici
Dragutin Weì}
Dragan Tadirovi}
Naslovna strana
Aida Spasi}
Kompjuterska obrada
Davor Pal~i}
palcic@EUnet.yu

ISBN 86-17-09531-8

3
[tampa

Tira` 1000 primeraka
Prvi deo
SLAGAWE I PREFIKSACIJA

U V O D
Uvod
1.1. Tvorba re~i nije samo sufiksacija. U srpskohrvatskoj lingvistici, skoro do
najnovijih vremena, tvorba re~i uglavnom je poistove}ivana sa izvo|ewem pomo}u sufiksa. Ma-
reti} (1899:292 i daqe) svoje uvodno poglavqe, U op}e o tvorbi rije~i, zapo~iwe re~enicom:
Kako u svim drugim srodnim jezicima tako se i u hrvatskome ili srpskom rije~i sastoje u dvo-
me: u korijenu i u nastavku (jednome) ili u nastavcima (ako ih je vi{e od jednoga) i potom
nastavqa izlagawe iskqu~ivo o korenima i nastavcima. Mogu}nost da u re~i budu dva korena
(tj. da re~ bude sloèna), ili da ispred korena do|e prefiks, uop{te i ne pomiwe. Na str. 363,
bez ikakvog obja{wewa i bez nadovezivawa na prethodni tekst, poglavqe Sloène imenice i
pridjevi zapo~iwe re~ima: Razlikovat }emo ~etiri vrste sloènijeh imenica i pridjeva
Gotovo jednako postupa i Stevanovi}, vi{e od {est decenija kasnije, u svojoj velikoj
gramatici. U uvodnom poglavqu dela o gra|ewu re~i (Stevanovi} 1964
1
:401 i daqe) tako|e se
govori samo o korenu ili op{tem delu i nastavku ili sufiksu. Slagawe se pomiwe tek
pred kraj poglavqa, jednom jedinom kratkom re~enicom (Nauka o gra|ewu re~i se naravno bavi
i svim vrstama sloènica, 411), bez ijednog primera. Zanimqivo je da posle uvodnog poglavqa
sledi najpre poglavqe o sloènicama (414472), u koje su ukqu~ene i re~i s prefiksima, a tek
onda znatno obimnije poglavqe o sufiksaciji (Izvedene re~i, 472624).
1.1.1. Nema sumwe da takvu koncepciju Stevanovi} najve}im delom duguje svom u~ite-
qu Beli}u. Isto vaì i za Berislava Nikoli}a, koji razlikuje koren od osnove i nastavak
za tvorbu osnove od nastavka za tvorbu re~i (Nikoli} B. 1972:1415), defini{u}i svaki od
tih pojmova na osnovu Beli}evog u~ewa, a da pri tom ni re~i ne kaè o prefiksima niti o mo-
gu}nosti spajawa dvaju korena odnosno dveju osnova. Beli} je ipak bio mawe jednostran od svo-
jih sledbenika. Na po~etku wegovog uxbenika (Beli} 1949:2) jasno se kaè: Po obli~ju re~i
mogu biti proste ili sloène ako su sastavqene od najmawe dveju re~i ili izvedene ako se
u re~i ose}aju dva dela: osnova (ili koren ) i nastavak. Nezgoda je samo {to su i Beli} i Ste-
4
vanovi} kompoziciju shvatali kao spajawe re~i, odnosno sloènicu kao neku vrstu okamewene
sintagme (podrobnije o tome vidi ovde u delu o sloènicama, , 1.2). Iz toga se lako moglo raz-
viti uverewe da je slagawe ne{to {to najpre spada u sintaksu, a da je prava tvorba re~i samo
izvo|ewe, tj. sufiksacija.
1.1.2. U modernoj lingvistici uglavnom je preovladalo mi{qewe da su prefiksacija,
sufiksacija, kompozicija (slagawe) i konverzija (pretvarawe) ~etiri zasebna i ravnopravna po-
stupka tvorbe re~i (pri ~emu ravnopravna, naravno, ne zna~i da im treba posvetiti jednaku
pa`wu, jer je nesporno da se sufiksacijom gradi daleko najve}i, a konverzijom samo mali broj
re~i). Iscrpnije o tome govori}emo u delu o prefiksaciji, II, 1.1. do 1.3. Takvu podelu u su{ti-
ni prihvata i Babi} u svojoj Tvorbi rije~i (1986), samo {to je u praksi nije sproveo. Naime,
zbog na~ela da je izvo|ewe u hrvatskom jeziku osnovniji na~in nego slagawe (str. 62), Babi} je
sve sloènice sa sufiksom (sloèno-sufiksalne tvorenice) obra|ivao pod odgovaraju}im su-
fiksima, na raznim mestima u kwizi, i ne poku{avaju}i da ih zajedni~ki prikaè. Zasebno je
opisivao samo ~iste sloènice, ali im nije posvetio ve}u pa`wu. Od ukupno 286 strana posve-
}enih tvorbi imenica, recimo, za sloènice je odvojio svega petnaestak; opis sloènih pride-
va zauzima mawe od dve strane, a sloèni glagoli likvidirani su u trinaest redova. Sli~no je i
s prefiksima: prefiksalno-sufiksalne tvorenice razme{tene su prema sufiksima, a one ~isto
prefiksalne iscrpnije su obra|ene samo za glagole. Krajwi je rezultat da se i kod Babi}a, kao
kod ranijih autora, maltene ~itava tvorba svodi na sufiksaciju.
1.1.3. Karakteristi~no je za ovu neujedna~enost u pristupu da Babi} beleì sve sufik-
se i broji ih (bar u poglavqu o imenicama) s matemati~kom precizno{}u: Na -e zavr{ava 31
sufiks, na -ica zavr{ava 29 sufiksa, na -ik zavr{ava 15 sufiksa i sli~no. Pri tom ura~u-
nava i sufikse posvedo~ene samo u jednoj re~i, makar ta re~ bila arhaizam, okazionalizam ili
individualna kreacija. S prefiksima je znatno mawe precizan (o imeni~kim prefiksima kaè
da ih ima ~etrdesetak, str. 328). [to se ti~e sloènica, nema ni poku{aja da se pobroje i si-
stematizuju wihovi tvorbeni tipovi, osim {to su imeni~ke sloènice razvrstane, vrlo sumar-
no, prema osnovi prvog dela (str. 321328).
Sli~nu podelu, sa znatno ve}im brojem primera (ali i opet samo za imeni~ke sloèni-
ce) daju studije Bari} 1980 i Vuki}evi} 1995. Izvan toga, moè se re}i da su srpskohrvatske
sloènice jo{ sasvim neispitano podru~je. Kod Stevanovi}a, na primer, jedina podela je
prema sintaksi~kom odnosu delova (1964
1
: 425432), na naporedne, odredbene i dopunske slo-
ènice. U toj podeli ne igraju ulogu ni vrsta re~i ni poreklo sastavnih delova, pa su se u jed-
noj istoj grupi na{le tako raznorodne re~i kao {to su sladokusac, brzorodan i dobrodo{lica,
ili praotac, neveran i plitkouman (str. 427).
5
1.1.4. U ovoj kwizi ciq nam je bio da prvi put sistematski prikaèmo sve ili pribli-
`no sve mogu}nosti tvorbe kako sloènica tako i prefiksalnih tvorenica u srpskom jeziku.
Otuda deo (kompozicija) i II deo (prefiksacija) sa~iwavaju prvu od dve kwige posve}ene tvor-
bi re~i. O~ekujemo da }e ona po obimu biti pribli`no jednaka drugoj kwizi, koja }e obuhvatiti
sufiksaciju i relativno kratki deo o konverziji. Smatramo da je vreme da se slagawu i prefik-
saciji posveti bar deo one pa`we koju ve} vi{e od jednog veka, pod etiketom tvorbe re~i,
uìva sufiksacija. Na{ prikaz bez sumwe je samo mali deo onoga {to }e jednog dana, na osnovu
sistematizovane i kompjuterizovane leksi~ke gra|e, dati budu}i istraìva~i, ali je kudikamo
vi{e od onoga {to se o ovim dvema vrstama tvorbe do sada moglo na}i u literaturi.
1.2. Sinhronijski pristup naspram dijahronijskog. Dosada{wi razvoj nauke o
tvorbi re~i u srpskom (srpskohrvatskom) jeziku obeleèn je konstantnim pomerawem od isto-
rijske gramatike ka opisu savremenog stawa. Dani~i} je u svojim Osnovama (1876) jo{ bio to-
liko urowen u dijahroniju da sufikse nije ni navodio u wihovom srpskom vidu, nego pod navod-
nim indoevropskim oblikom, ustanovqenim na osnovu Fikovog Vergleichendes Wrterbuch der in-
dogermanischen Sprachen. Otuda su, recimo, brija}i, spava}i i sl. navedeni pod naslovom
Nastavak tija, imenice na -stvo pod Nastavak tva i sli~no. Mareti} ve} ne ide tako daleko,
ali se ni on ne zadovoqava izdvajawem osnove u dana{wem smislu (kao nepromenqivog dela re-
~i), nego u svakom primeru traì koren, prema etimologiji. U takvoj koncepciji prakti~no i
nema prostih re~i, a broj sufiksa se umnoàva do besmisla: za Mareti}a mjesec sadrì
nastavak -ec, stado nastavak -do, vreteno nastavak -eno i tako daqe. Ni nedostatak eti-
mologije ne spre~ava ga da re~ ra{~lawava, budu}i da u indoevropeisti~koj perspektivi
koren ne moè imati vi{e od jednog sloga. Tako on govori o nastavku -eg u: kov~eg i jo{ u
dvije tri rije~i postawa isto tako tamna kao i ta, o nastavku -ist samo u: korist, kojoj se ri-
je~i ne zna korijen i sli~no.
1.2.1. Ni Beli}, mada je savr{eno shvatao razliku izme|u dijahronijskog i sinhronij-
skog pristupa, jo{ nije bio spreman da se odrekne onog prvog. Otuda on u kwizi u ~ijem na-
slovu stoji Savremeni srpskohrvatski kwièvni jezik vrlo ~esto pored pravih izvedeni-
ca navodi i ono {to naziva leksi~ke, neproduktivne re~i, na primer one na -va (1949:65:
obrva, osnova, bukva, mrkva itd.), one s formantom -m (str. 98: pismo, pesma, kr~ma, jaram, je-
~am i sl.); govori o nastavku -t (str. 121: u gost, kmet, kost, pamet, smrt itd.); bri`qivo
nabraja re~i nastale prevojem (apofonijom) i tamo gde se semanti~ka veza potpuno izgubila
(str. 2627: grob od grepsti, plot od plesti, voqa od veleti, kosa od ~esati, loj od liti i
sli~no).
Ve}inu tih primera pomenu}e i Stevanovi}, uz napomenu: Me|u proste mi ubrajamo i
znatan broj re~i koje su samo na oko takve, a stvarno stoje u vezi sa re~ima neke druge
6
kategorije (1964
1
:411; slede primeri kao voz od voziti, beg od beàti, ali i mlaz od musti,
rok od re}i, ~ak i glad od ùdeti). Na prethodnoj strani on obja{wava, primerima koji su ta-
ko|e uzeti od Beli}a,da je sin nekada bilo izvedeno od korena su- roditi i sufiksa -n, reka od
roi- te}i i sufiksa -ka, da bi potom ipak naglasio: Ali to ovde nije potrebno dokazivati, ne-
go je od zna~aja utvrditi da li se te re~i danas ose}aju kao izvedene One se po dana{wem na-
{em jezi~kom ose}awu nikako ne mogu deliti na elemente one su usamqene, dakle, proste re-
~i. Ova su razmatrawa data u uvodnom poglavqu tvorbe re~i i treba ih shvatiti kao neku vrstu
posledwe po~asti lingvisti~koj {koli iz koje su potekli i Beli} i Stevanovi}. U kasnijem iz-
lagawu Stevanovi} se usredsre|uje na dana{we stawe jezika, mada povremeno jo{ koji put skli-
zne u dijahroniju (npr. na str. 480, gde navodi brazda, `lezda, zvezda, livada, loboda, sloboda,
beseda kao primere za sufiks -da, uz napomenu: Ali se ne zna {ta te imenice imaju u osnovnom
delu svome).
1.2.2. S dijahronijom je definitivno raskrstio Babi} u svojoj Tvorbi rije~i (1986),
ali je naàlost oti{ao predaleko u suprotnom pravcu. Wegov metod kao da se ugleda na one ame-
ri~ke strukturaliste antropolo{kog pravca koji su re~i i morfeme ra{~lawivali strogo for-
malno, rade}i s jezicima ~ija je istorija nepoznata. Grubi formalizam najjasnije se vidi u iz-
jedna~avawu stranih sufiksa sa doma}ima istog oblika, ~ak i u u~enim re~ima ~ije je strano
poreklo jasno na prvi pogled. Tako on u re~i gadura nalazi isti sufiks kao u kandidatura, dre-
sura i sl. (str. 319), u ìvot isti kao u italijanizmima riòt i galijot (318), u turcizmu
kasabalija kao i u re~ima tipa muzikalije, teatralije (191). U jednom istom spisku izvedeni-
ca sa sufiksom -ija koje ozna~avaju djelo (183) on navodi kako govnarija, sqeparija, spletka-
rija, sva{tarija, sviwarija, tako i biografija, hagiografija, pornografija (!). Za imenicu
opij(um), iako bez sumwe zna da je grecizam u latiniziranom vidu, sasvim mirno kaè: moè se
smatrati izvedenicom od glagola opiti, opijem, to vi{e {to zna~i i opojno sredstvo (288).
Dok s jedne strane grubo upro{}ava jezi~ke ~iwenice, takav metod na drugoj strani nepotrebno
umnoàva broj sufiksa i oteàva rad gramati~aru. Tako za Babi}a postoji sufiks -tant, samo
u re~i dezinfektant (jer je deli dezinfek-tant, prema dezinfek-cija: str. 319) i ~ak sufiks -
merija (samo u àndarmerija, str. 192!)
1
Sa sufiksom -ija Babi} i ina~e ima problema, pa se
~ak na tri mesta (str. 183, 286, 298) pita da li su imenice kao agronomija, antropologija, filo-
zofija izvedene od agronom, antropolog, filozof ili su pak ove druge nultim sufiksom izve-
dene iz prvih. On zakqu~uje da se ovo pitawe moè smatrati jo{ otvorenim i da su potrebna
posebna prou~avawa. U stvari je pitawe besmisleno, jer mi znamo da su i jedne i druge imeni-

1
Ako ve} nije hteo da uzme u obzir izvorne oblike, francusko gendarme i gendarmerie, nije jasno za{to je zanemario postojawe
oblika àndarm, koji (pored àndar) beleè RMS, Klai} i Vujaklija: time bi se àndarmerija prirodno uklopilo u
izvedenice sa sufiksom -erija (tipa masonerija, pedanterija) koje i sam Babi} beleì na istoj strani.

7
ce istovremeno pozajmqene iz stranih jezika. Nikakvog razloga nema za pretpostavku da su jedne
izvedene iz drugih, nego je za tvorbu re~i sasvim dovoqno konstatovati da, uz istu osnovu, jedne
imaju sufiks -ija, dok ga druge nemaju.
1.2.3. U ovoj kwizi, na{ opis tvorenica u srpskom bi}e sinhronijski, ali nipo{to ne
u krutom i mehani~kom smislu Babi}evom. U dana{woj lingvistici, bar otkako je uveden pojam
dubinske strukture, sinhronija se vi{e ne moè o{tro suprotstavqati dijahroniji, nego one
treba me|usobno da se dopuwuju. Pogotovu to vaì za tvorbu re~i, koja se po samoj svojoj priro-
di bavi procesima i rezultatima tih procesa.
2
(Nije slu~ajno {to svaki etimolo{ki re~nik,
jo{ pre etimologije pojedine re~i, navodi ceo sistem wenih izvedenica i sloènica.) îm ka-
èmo da je re~ izvedena odnosno sloèna, to podrazumeva da ju je neko nekada morao izvesti od-
nosno sloìti. U morfologiji u uèm smislu mogu}e je, recimo, sistem pade`nih nastavaka
opisati kakav je danas, ostavqaju}i istorijskoj gramatici da utvrdi od ~ega je postao i kako se
razvijao, ali u tvorbi takav bi opis bio nedovoqan. Postojawe produktivnih afiksa i produk-
tivnih tvorbenih tipova dokaz je da govorimo o pojavama koje su i danas u toku. Uz to, tvorba se
ti~e leksi~kog fonda bar koliko i gramatike, a taj fond za razliku od gramati~kog sistema,
koji je u datom periodu mawe-vi{e stabilan podloàn je stalnim dopunama i promenama.
Posluìmo se jednom analogijom koja nam se ne ~ini neumesna. Ako u restoranu zaè-
limo da saznamo sastav jela koje nam se svidelo, najlogi~niji put jeste da upitamo kuvara kako
ga je spravio. Wegov odgovor, strogo gledano, bi}e dijahronijski opis, ali je za prakti~ne
svrhe sinhronijski, jer nama nije ciq da prepri~avamo kuvarovu biografiju, nego da dobije-
mo recept, tj. popis sastojaka i radwi koje s wima treba obaviti. îsto sinhronijski opis
dobio bi se kad bismo jelo odneli na hemijsku analizu, ali taj nalaz bio bi neupotrebqiv u ku-
linarske svrhe. Babi}ev strukturalni metod u mnogim slu~ajevima moè se uporediti s hemij-
skom analizom, jer on re~i ra{~lawuje i nabraja elemente, a da time ne daje pravi odgovor na
pitawe kako je re~ sagra|ena, koji joj je sastav.
1.2.4. Sinhronijski prikaz, dakle, shvatamo ne kao stati~nu, zamrznutu sliku trenut-
nog stawa, nego kao onaj ise~ak dijahronijskog prikaza do koga moèmo do}i na osnovu jezi~kog
ose}awa, bez pribegavawa istorijskoj fonetici, bez pozivawa na ranije jezi~ke faze ili na mr-

2
Up. An~i} 1973:19: Tvorba rije~i nije ne{to stati~no. Tvorba rije~i je proces, i kao takvu je treba i posmatrati.Na str.
44 ista autorka citira mi{qewe dveju poqskih nau~nica po kojima je nemogu}e u sosirovskom smislu tvorbu rije~i
razgrani~iti na sinhroni~nu i dijahroni~nu, jer je wen osnovni ciq otkrivawe derivativnih odnosa izme|u rije~i, a pojam
derivacije ne ulazi u sinhroni~ni plan. Na str. 49 An~i}eva prihvata takvo mi{qewe, ali ga ograni~ava re~ima: Me|utim,
to je dijahronija u malom, samo za konstatovawe odnosa: izvedenica nasprama rije~ od koje je postala. Zbog ovoga mi u ovome
postupku ne vidimo nikakvo bitno odstupawe od sinhronije pa, prema tome, ni nemogu}nost sinhroni~nog aspekta u
problematici tvorbe rije~i.

8
tve i hipoteti~ke jezike. Jezi~ko ose}awe, naravno (bilo da ga nazovemo tako ili modernijim
terminima kompetencija, kod, intuicija i sli~no), te{ko je uhvatqiva kategorija, pa
ipak je jedino pravo merilo, i moramo mu dati prednost nad formalisti~kom analizom. Podra-
zumeva se jezi~ko ose}awe prose~nog obrazovanog govornika. Takav govornik ne}e znati etimo-
logiju re~i opijum, ali je verovatno svestan da ona glasi pribli`no isto i u ve}ini stranih je-
zika, a s druge strane zna da se od doma}ih glagola ne grade izvedenice na -ijum: stoga mu ne}e
zvu~ati ubedqivo tvrdwa da je opijum izvedeno od opiti. Suo~eni s hipokoristikom Pero od
Petar, mi ne moramo imati obja{wewe za ispadawe suglasnika t, ali znamo da je upro{}avawe
osnove svojstveno mnogim imenima od miqa: svakako ne}emo zapasti u apsurd kao Babi}
(1986:271), koji izvla~i zajedni~ki deo Pe- i zakqu~uje da je Pero obrazovano pomo}u sufiksa -
ro!
Etimologija nam moè pruìti dragocenu pomo} u slu~ajevima kad sinhronijska obe-
le`ja nisu dovoqna da odlu~e o kategorizaciji neke tvorenice. Neki od takvih primera su re~i
na nadri- (vidi , 2.7.1.2), sloènica praskozorje (, 2.7.4), prefiksalne tvorenice kao zadu`bi-
na, zamor~e, zato~nik (II, 2.4.4), pribre`ni, pristran, pritvoran (II, 3.3.19) i druge. Tako|e je
nezaobilazan podatak da su mnoge tvorenice nastale kao kalkovi, prevo|ewem s gr~kog, nema~-
kog, ruskog i drugih jezika.
1.2.5. Naravno, etimologija nipo{to ne sme biti jedini kriterijum, i ne treba sma-
trati tvorenicama re~i koje su izgubile nekada{wu motivaciju. S te strane moèmo se sloì-
ti s Babi}em kad kaè (str. 15) da su netvorbene re~i kao riznica (prvobitno prostorija u
kojoj se ~uvaju rize), ste}ak (od stoje}ak), moba (od molba) i sli~ne. I ovde, me|utim, mora-
mo se ~uvati formalizma. Termin netvorbena rije~, prema obja{wewu datom na istoj strani,
Babi}u je sinonim za nemotivirana rije~. Konotacija ipak nije ista, jer ako re~ nazovemo
netvorbenom, to svakako podrazumeva da tvorba re~i ne treba da se bavi wome. Babi} izme|u
ostalih navodi kao netvorbene i re~i srxba i kosmat, jer, kako kaè, nema vi{e rije~i sr~i-
ti se srditi se, kosm, dlaka. Za savremeno jezi~ko ose}awe, me|utim, srxba je u nesumwi-
voj vezi sa srditi se i pridevom srdit, kao i kosmat sa kosa. Otuda se moè govoriti ili o
promeni osnove ili o neuobi~ajenom obliku sufiksa, ali ne moèmo poricati da su te re~i
tvorbene.
Isto vaì i za semanti~ku analizu tvorenica. Na str. 19 Babi} za toponime Karlovac
i Kraqevica priznaje da su etimolo{ki prozirne rije~i, ali potom dodaje: kako se wiho-
vo zna~ewe u suvremenom jeziku ne moè opisati kao Karlov grad, kraqeva luka, naseobina
jer zna~e grad na u{}u Korane u Kupu, gradi} na ulazu u Bakarski zaqev to one u su-
vremenom jeziku nemaju dvojnu vezu i stoga su netvorbene rije~i. Pogre{nost ove analize nije
te{ko uvideti. Etimolo{ki prozirne rije~i ne zna~i ni{ta drugo do motivisane re~i (i sam
9
Babi} pi{e: s mawe ili vi{e domi{qawa moè se pretpostaviti da su nastale od Karlov-ac,
Kraqev-ica, {to posebna povijesna istraìvawa i potvr|uju). Karlovac nikako ne moè biti
netvorbena re~ kao {to je to, recimo, Sisak, jer svaki govornik srpsko(hrvatsko)g jezika ose}a
vezu s imenom Karlo (kao i u drugim analognim toponimima Petrovac, Du{anovac, Zriwevac
i sl.): ko je taj Karlo, i da li danas ima veze s doti~nim gradom, pitawa su koja ne uti~u na tvor-
beni status re~i. I za prezimena na -i} (str. 173) Babi} tvrdi da su zapravo netvorbene
rije~i; ali ~iwenica da Teodorovi} danas vi{e ne zna~i Teodorov sin, niti Star~evi}
star~ev sin i tako daqe, ni po ~emu ne ukida tvorbenu vezu koja postoji izme|u prezimena i
imenice u osnovi.
1.2.6. Kona~ni zakqu~ak rasprave o sinhroniji i dijahroniji jeste da moramo izbegava-
ti i jednu i drugu krajnost, pri ~emu }e nam glavni putokaz biti motivacija. Ne}emo, kao Mare-
ti} ili Beli}, uzimati u obzir re~i koje su samo u davnoj pro{losti bile izvedenice (stado,
grob i sli~ne); ali ne}emo ni odbacivati re~i ~ija je veza s drugom re~ju o~igledna, samo zato
{to su im se oblik ili zna~ewe donekle izmenili. [tavi{e, motivacija ne mora uvek da obu-
hvati celu re~. Mada gramatike takve slu~ajeve ne pomiwu, vide}emo (pre svega u , 1.2.5 i II,
1.4) da nisu retki primeri polovi~ne motivacije. Afiks, naime, moè biti li{en zna~ewa
(ali je svakako afiks, jer dodat na osnovu obrazuje novu re~), ili se dodaje na vezanu osnovu koja
sama za sebe ne zna~i ni{ta, ili je u sloènici jedna od dveju osnova semanti~ki prazna. Dokle
god u re~i postoji makar jedan deo koji je nedvosmisleno vezuje za koju drugu re~, takva re~ je
tvorenica i spada u delokrug na{eg istraìvawa.
1.3. Izbor gra|e i izvori. U srpskom, kao verovatno i u svakom drugom jeziku, tvo-
renica ima znatno vi{e nego prostih re~i. Brojawem odrednica na svakoj stotoj strani Re~nika
Matice srpske, izra~unali smo da vi{e od ~etiri petine, ta~nije 84,68 odsto, sa~iwavaju re~i
s prefiksom, sa sufiksom ili sloènice. To zna~i da na{u gra|u ~ini najve}i deo srpskog vo-
kabulara desetine, pa i koja stotina hiqada re~i. Jasno je da, ukoliko ne èlimo kwigu da op-
teretimo beskrajnim spiskovima, me|u tim re~ima treba pa`qivo odabrati one najfrekventni-
je i najtipi~nije. Dosada{wi istraìva~i nisu naro~ito vodili brigu o tome; naprotiv, ~esto
su za primer birali upravo neobi~nije i slabo poznate re~i.
3
Razumqiva je sklonost nau~nika

3
Tako Stevanovi}, govore}i o imperativnim sloènicama (1964
1
:429), navodi buqioka, vadivek, varimeso, draìva{ka,
kalivoda, pletikotarica i jo{ niz sli~nih kurioziteta (uglavnom iz Vukovog Rje~nika) koji su u RMS dati bez citata, ili ih
uop{te i nema. Od ukupno 28 primera koje on daje samo je {est re~i danas u redovnoj upotrebi (gulikoà, ispi~utura,
mamipara, nadrikwiga, pamtivek i raspiku}a). Raritetima novijeg datuma vrvi Babi}eva kwiga, u koju je autor unosio
mno{tvo individualnih kovanica na|enih u kwièvnosti, pa i u dnevnoj {tampi. Me|u izvedenicama na sufiks -a{, na
primer, naveo je arena{, krugova{, obzora{, zagreba{, podravka{, sqemena{, vagona{, floskula{, imela{, dovoqka{ i druge
podjednako neobi~ne (str. 108113); one ipak mawe smetaju, jer nisu izostavqene obi~ne i poznate izvedenice sa istim
zavr{etkom.

10
ka retkom primerku, onako kao {to botani~ar teì da na|e egzoti~nu biqku ili entomolog
jo{ nepoznatog leptira. Ne vaqa, me|utim, kada se kao primer navode samo takve re~i, a zabora-
ve one daleko ~e{}e i obi~nije.
1.3.1. Na{a kwiga, kao {to naslov kaè, posve}ena je savremenom (podrazumeva se stan-
dardnom) srpskom jeziku. Stoga smo me|u primerima davali prednost onima s najve}om fre-
kvencijom upotrebe. Merilo va`nosti svakog tvorbenog tipa za nas je broj obi~nih re~i u koji-
ma je zastupqen. Nismo se ograni~avali na po tri-~etiri primera, kao {to neretko ~ine grama-
ti~ari, ali nismo teìli ni ka beskona~nom nizawu re~i, kao Babi} (kod koga se pojedini na-
ro~ito produktivni sufiksi proteù na po desetak strana, na {tetu preglednosti kwige). Tru-
dili smo se (verovatno uz neizbe`ne propuste) da za svaki tip tvorenice navedemo sve re~i ~ije
je zna~ewe op{tepoznato, uz jo{ poneku kojoj nije naodmet definicija, ali smo izbegavali rari-
tete, ~iste arhaizme, dijalektalizme i okazionalne kovanice. S druge strane ciq nam je bio da
obuhvatimo sve ili bar sve va`nije tvorbene tipove, ali se ne zavaravamo da je to mogu}e posti-
}i sto posto. Pripadnost pojedinih re~i standardnom jeziku relativan je pojam, a granice lek-
sikona stalno se pomeraju. Verujemo stoga da smo obuhvatili dovoqno {irok i reprezentativan
uzorak tvorbenog sistema, ali svaki poku{aj totalnog inventarisawa, u stilu Babi}evog broja-
wa sufiksa (v. gore, 1.1.3), bio bi iluzija.
1.3.2. Glavni izvor bio nam je {estotomni Re~nik Matice srpske, po svom obimu sa-
svim dovoqan za na{e potrebe. Iz wega poti~u svi primeri koji nisu druk~ije obeleèni; iz
wega su i definicije pojedinih zna~ewa, date (~esto uz neophodna skra}ewa) izme|u polunavod-
nika. Re~nik SANU koristili smo samo povremeno, prvenstveno za re~i koje u RMS nisu zabe-
leène, a koje bi mogle biti motivne za neku drugu va`niju tvorenicu. Me|u primerima su, uz
odgovaraju}u naznaku, davani i pojedini poznatiji neologizmi kojih nema u RMS. To je neizbe-
`no ako se zna da je taj re~nik zavr{en jo{ pre ~etvrt veka, da je ra|en na osnovu jo{ starije
gra|e, a da se planirani jednotomnik nije pojavio do ~asa kad ovu kwigu dajemo u {tampu.
Obratni re~nik Miroslava Nikoli}a, koji smo pred kraj rada mogli da konsultujemo u rukopi-
su, sluìo nam je mestimi~no za proveru, ali iz wega nismo uzimali primere. Svoju pravu pri-
menu, naravno, taj re~nik }e na}i kad se budemo bavili sufiksalnim izvedenicama.
1.3.3. Primeri nisu akcentovani, niti se ova kwiga bavi akcentom tvorenica. Smatra-
mo da to treba prepustiti ortoepskim priru~nicima kakve }emo, nadajmo se, uskoro dobiti i
koji }e, posle op{tih pravila o akcentu, obraditi akcentuaciju pojedinih vrsta re~i, a zatim i
sloènica i izvedenica. Prethodno bi svakako trebalo re{iti problem akcenatske norme, koja
je u svom dosad prihva}enom vukovsko-dani~i}evskom vidu
4
toliko daleka od dana{weg grad-
skog govora da svakog autora postavqa pred dilemu: da li da pojedine re~i akcentuje na osnovu
gramatika i re~nika, ili onako kako ih sam izgovara i kako ih ~uje oko sebe. Dok se te nedoumi-
11
ce ne rasprave, bilo bi suvi{no insistirati na akcentuaciji, pogotovu u radu ~ija tematika
nije fonetska.
. S L A G A W E
1. OSOBINE, STRUKTURA I TIPOLOGIJA SLO@ENICA
Slagawe
1.1. Dosada{wa literatura o sloènicama. Slovenski jezici, bar ako se uporede
s germanskima ili s gr~kim jezikom, nisu naro~ito skloni kompoziciji. I one sloènice koje
su postojale nastale su prete`no kao kalkovi, u starijem jeziku prevo|ewem s gr~kog (Cet 1970:
9294; na str. 102 isti autor citira Mejea, koji kaè govore}i o op{teslovenskom: ...presque to-
us ces composs sont artificiels, faits dapres des modles trangers); u novije doba glavni podsticaj za
gra|ewe sloènica dao je nema~ki (Cet 1970: 1619; Ramelmajer 1975, passim; vidi ipak i Mati-
}a 1953:323325, koji upozorava da se zna~aj stranih uticaja ne precewuje). U HH veku doma}im
sloènicama pridruùju se sve brojniji internacionalizmi od latinskih i gr~kih korena. To
bi mogao biti jedan od uzroka {to je u literaturi o tvorbi re~i, sve do najnovijih vremena, slo-
ènicama posve}ivano vrlo malo pa`we. (Prema onome {to je re~eno u II, 1.21.3, prefiksalne
tvorbe ne smatramo sloènicama.)
1.1.1. Mareti} (1899) ima poglavqe Sloène imenice i pridjevi od nepunih devet
strana (363372). U poglavqu Sloèni glagoli (381390) samo jedan kratak pasus posve}en je
sloènicama tipa dangubiti, posle ~ega se prelazi na glagole s prefiksima. O sloènicama
koje pripadaju drugim vrstama re~i nema ni pomena. Sloène imenice i prideve Mareti} je po-
delio na ~etiri vrste po sasvim proizvoqnim i nedoslednim kriterijima: u prvoj vrsti su sra-
slice tipa o~ena{, nazlobrz, u drugoj imperativne sloènice tipa vucibatina, u tre}oj sve
ostale sloènice, sa imeni~kim, pridevskim ili glagolskim drugim delom, sa spojenim voka-
lom ili bez wega, sufiksalne i nesufiksalne; u ~etvrtoj su prefiksalne tvorenice.
Takvu Mareti}evu klasifikaciju s pravom je kritikovao @ivanovi} 1904. Naàlost,
ni wegova podela, inspirisana Miklo{i~em, na koordinovane, determinativne,
nesamostalne i posesivne sloène re~i, nije mnogo korisnija, jer se usredsre|uje samo na
sintakti~ki me|uodnos sastavnih delova, a zanemaruje wihovu strukturu. Uz to, on je iz svog
pregleda potpuno iskqu~io ne{to {to naziva nedovr{ene sloène rije~i, pojam koji nije de-
finisao, niti se iz primera koje navodi (neprijateq, nakriv, nagluh, draìva{ka, visibaba,
bugar-kabanica) da zakqu~iti {ta pod tim razume.
1.1.2. I Leskin 1914, posle blizu sto strana posve}enih sufiksima (228322), ostavio
je samo {est za Nominalkomposita, tj. imeni~ke i pridevske sloènice. Izvan ovog poglavqa
12
nigde se ne bavi kompozicijom, tako da ne pomiwe ~ak ni sloène glagole (tipa dangubiti), a
kamoli druge vrste re~i. Sloènice je podelio na dve grupe nejednake veli~ine, pri ~emu ne
odvaja imenice od prideva. Prva grupa, Attributivkomposita, grana se na podgrupe imenica +
imenica (u ono vreme mogao je da navede samo mali broj retkih primera kao zimolist, zmijo-
glav), pridev + imenica (divokoza, bosonog), broj + imenica (trome|a, jednolik), prefiks +
imenica i prefiks + pridev. Druga grupa, Rektionskomposita, sadrì samo dve podgrupe. Za pr-
vu od wih autor kaè beide Glieder sind nominal, svrstavaju}i tu kako vinograd tako i primere
zlotvor, du{ogubac, kwigono{a, rukotvorina i sl., {to zna~i da uop{te ne uzima u obzir gla-
golsko poreklo wihovog drugog dela. Druga podgrupa sadrì imperativne sloènice (raspiku-
}a i sl.). Ni{ta se ne kaè o (ne)samostalnosti pojedinih delova sloènice, o sufiksima, niti
o spojnom vokalu.
1.1.3. Beli} 1949 nije precizno razvrstavao tipove sloènica po strukturi, ali je dao
relativno iscrpan pregled imeni~kih i pridevskih sloènica (3147), zadràvaju}i se poseb-
no na wihovom nastanku od sintagmi i na drugim obja{wewima dijahronijskog karaktera (za
sloènice sa spojnim vokalom, recimo, kaè da predstavqaju starije srastawe kada nije bilo
zasebnih padeà i drugih oblika fleksije). Kao i u drugim svojim delima, insistira na
prakti~nom pravilu da su u srpskom sloènice sve eksocentri~ne (4142), dok one koje od
toga odstupaju ili tuma~i sekundarnom promenom zna~ewa (npr. glavoboqa prvobitno zna~i
ono {to donosi glavoboqu...) ili ih osu|uje kao lo{e skovane (npr. zemqopis). Sloènicama
u ostalim vrstama re~i posve}uje tek po nekoliko redova, ali mu treba priznati da je prvi
uo~io da, pored sloènih glagola, postoje jo{ i sloène zamenice, sloèni prilozi i sloèni
predlozi.
1.1.4. Rad Berislava Nikoli}a (Nikoli} B. 1972) zami{qen je kao saèt op{ti pre-
gled, bez ulaèwa u detaqe. U wemu autor uglavnom sledi Beli}a, daju}i sasvim kratku podelu
sloènih imenica (273274) na one nastale srastawem i one sa spojnim vokalom, uz naknadnu
podelu jedne i druge grupe na kopulativne, determinativne i rekcijske; analogno su podeqeni i
pridevi (274275), dok su za sloène glagole data samo dva primera dangubiti i zlopatiti
(275).
1.1.5. U Stevanovi}evoj gramatici (Stevanovi} 1964
1
) sloènicama i opet ne ra~u-
naju}i re~i s prefiksima posve}eno je tridesetak strana (414443), {to za kwigu takvog obi-
ma nije mnogo. Od toga punih deset otpada na op{teteorijsku raspravu o nastanku sloènica
srastawem pojedinih re~eni~nih delova ili i celih re~enica, o promenama zna~ewa, oblika
i akcenta kao o nu`noj propratnoj pojavi uz nastanak sloènica, o polusloènicama, o alterna-
tivnim oblicima kao mnogopo{tovani mnogo po{tovani, pseudoklasi~ni pseudoklasi~ni.
To su bez sumwe va`na pitawa, ali ne toliko za gramatiku koliko za pravopis, s obzirom na di-
13
leme oko sastavqenog i rastavqenog pisawa (nije slu~ajno {to su i Beli} i Stevanovi} bili
aktivni pravopisci). Tu su i normativne rasprave o re~ima kao zemqopis, parobrod, gradona-
~elnik i mnogim drugima koje je Beli} osu|ivao, a za koje Stevanovi} zakqu~uje, uvaàvaju}i je-
zi~ku realnost, da se ne mogu smatrati nepravilnim. Sli~an zakqu~ak S. pro{iruje i na druge
endocentri~ne
5
dvoimeni~ke sloènice i polusloènice, tipa duvankesa, krompir-~orba, ba-
baroga, Ku~ajplanina, Ivangrad itd. Time zapo~iwe pregled strukturnih tipova imeni~kih i
pridevskih sloènica, ali on se svodi na najosnovnije kategorije: najpre podela na 1) sloè-
nice postale prostim srastawem i 2) sloènice sa spojnim samoglasnikom, a zatim, pod naslo-
vom Sloènice prema sintaksi~kom odnosu wihovih delova, naporedne (kopulativne), deter-
minativne (odredbene) i dopunske (rekcijske) sloènice: u ove posledwe svrstane su i impera-
tivne sloènice (glagol + imenica), na kojima se Stevanovi} posebno zadràva. Posle imeni~-
kih i pridevskih, zasebne odeqke dobile su pridevske, zameni~ke, brojne
6
i vezni~ke sloèni-
ce (za~udo, zaboravqene su predlo{ke). Sloèni glagoli (npr. zlostavqati, svetlomrcati,
bogoraditi) ukratko su pomenuti kasnije (str. 452453), izme|u pridevskih i glagolskih tvo-
renica s prefiksima. Na samom kraju (471472) dodat je odeqak Sloène skra}enice. I tu,
kao i u malo~as pomenutim poglavqima, vidqivo je da su pravopisne preokupacije navele Ste-
vanovi}a da raznolikost sloènica sagleda mnogo {ire i potpunije nego wegovi prethodnici.
Za uzvrat, imeni~ke i pridevske sloènice, glavni predmet interesovawa Leskina i Beli}a,
prikazao je dosta saèto i nesistematski, ne trude}i se da nabroji sve wihove razli~ite na~ine
gra|ewa.
1.1.6. Podrobnije i preciznije od ve}ine gramati~ara, iako wegov rad nije bio usme-
ren specifi~no ka tvorbi nego ka pozajmqivawu (kalkovima), srpskohrvatskim sloènicama se
pozabavio Ramelmajer 1975. Kod wega prvi put nalazimo precizno definisane neke pravilno-
sti koje raniji ispitiva~i nisu ni naslutili, ili su ih samo ovla{ doticali, bave}i se norma-
tivnim pitawima. (Ivi} P. 1978, 243, zakqu~uje da Ramelmajer s pravom kritikuje dosada{we
gramati~are, koji su te kategorije uglavnom ignorisali, zbog ~ega je na{a nauka uveliko zaosta-
la za jezi~kim razvojem.) Kontrastivni pristup tu je o~igledno bio od velike koristi. Tako R.
konstatuje va`nu ~iwenicu nepomenutu u gramatikama da, osim imperativnih, srpske slo-
ènice ne mogu imati glagolsku osnovu u prvom delu (str. 34: o nekim usamqenim izuzecima
kao moèbitan ili znatièqa raspravqa se posebno.) Ramelmajer se slaè s Beli}em da su
tradicionalne srpske sloènice egzocentri~ne, ali one endocentri~ne ne smatra pogre{nim
(kao {to ne smatraju ni noviji srpski i hrvatski lingvisti), nego ih defini{e kao die neuen
Wortbildungstypen (39), nastale pod stranim uticajem. Tri takva nova tvorbena tipa me|u ime-
ni~kim sloènicama jesu pridevska osnova + imenica (npr. malogra|anin), imeni~ka osnova +
imenica (npr. sluzokoà) i imeni~ka osnova + glagolska osnova + nulti sufiks (npr. zemqo-
tres), sva tri sa spojnim vokalom. Op{irno se opisuje i nema~ko-turski tip dvoimeni~kih
14
(polu)sloènica bez spojnog vokala, kako starijih (npr. duvankesa, klin-~orba) tako i novijih
(dizel-motor, kilovat-sat).
1.1.7. U gramatici Bari} et al. 1979 sloènice su prikazane krajwe oskudno. Najpre su
na str. 232234, pod naslovima Slagawe, Srastawe i Sloèno-sufiksalna tvorba, obja-
{weni osnovni pojmovi (razlika izme|u sloènice i izvedenice, izme|u ~istog slagawa i slo-
èno-sufiksalne tvorbe, polusloènice, spojni vokal). Sledi poglavqe Tvorba sloènih
skra}enica, koje je za~udo iste duìne kao i prethodno (dve i po strane), iako se skra}enice
obi~no smatraju za marginalnu pojavu koja pre spada u pravopis nego u gramatiku. U poglavqu
Tvorba imenica, u odeqku îsto slagawe (270271), pomiwu se samo ~etiri tipa imeni~-
kih sloènica (sa imeni~kom, pridevskom, zameni~kom ili brojnom osnovom u prvom delu); u
isto tako kratkom odeqku Sloèno-sufiksalna tvorba (271272) daju se primeri samo za tri
sufiksa, nulti, -ac i -a{. Sli~no, samo jo{ kra}e postupa se u poglavqu Tvorba pridjeva, gde
paragrafi îsto slagawe i Sloèno-sufiksalna tvorba zajedno zauzimaju tek ne{to vi{e
od jedne stranice (286287). O kompoziciji glagola, priloga i ostalih vrsta re~i nema ni po-
mena. Sveukupno, stranice posve}ene sloènicama ~ine mawe od jedne desetine poglavqa
Tvorba rije~i. Kao da su autori izgubili iz vida na~elo u dva maha pomenuto na po~etku tog
poglavqa: Izvo|ewe i slagawe dva su osnovna tvorbena na~ina (223, sli~no i 228). Nesrazme-
ra je o~igledna ne samo u broju nego i u postupku: dok su na stranama o sufiksaciji mawe-vi{e
svi poznati sufiksi nabrojani, ilustrovani obiqem primera, a potom i tabelarno prikazani,
za ~iste sloènice, kako imeni~ke tako i pridevske, navedeno je jedva ~etiri-pet tipova, naj~e-
{}e samo s po jednim primerom, po principu slu~ajnog uzorka, bez i najmawe te`we ka iscrp-
nosti.
1.1.8. Sasvim druk~iji i mnogo ozbiqniji pristup sloènicama pokazala je jedna od
koautorki Priru~ne gramatike, Eugenija Bari}, u kwizi objavqenoj samo godinu dana kasnije
(Bari} 1980). To je prvi ozbiqan poku{aj da se bar jedan deo ukupnog repertoara sloènica u
srpskohrvatskom sistematski prikaè i opi{e. Za korpus su, pored {est najglavnijih re~nika,
posluìli i primeri iz {tampe, s radija i televizije. Pojedini tvorbeni tipovi ilustrovani
su obiqem primera u tekstu, a na kraju kwige dodat je abecedni spisak od blizu dve hiqade slo-
ènica. Autorkinom izboru re~i, naàlost, moè se {to{ta zameriti: ne toliko {to se katkad
bez komentara sluì krajwe neobi~nim primerima (~a|olov, bikoboj, hitopisac, grado-
gradwa i sli~no), nego pre svega {to je pojam nesufiksalnih sloènica shvatila veoma usko.
Po woj, naime, imperativne sloènice tipa paliku}a zapravo su sufiksalne s nultim sufik-
som, jer ne zna~e ono {to se nalazi u wihovu drugom dijelu: izuzetak su samo one ~iji su delo-
vi u odnosu subjekt predikat, npr. pla~idrug drug koji s kim pla~e (2930). Iz istih raz-
loga, za sloèno-sufiksalnu smatra i jugoistok (i ostale tri sloènice tog tipa), jer zna~i
strana svijeta izme|u juga i istoka (31). Iz ovih primera mora se zakqu~iti da Bari}eva svim
15
egzocentri~nim sloènicama bez vidqivog sufiksa automatski pripisuje nulti sufiks, iako
nigde ne upotrebqava termine egzocentri~an/endocentri~an niti kakav wihov ekvivalent, i
mada ne obja{wava u ~emu je veza izme|u egzocentri~nosti i sufiksa. Wena kwiga je ipak kori-
sna pre svega zato {to je prva veoma iscrpno obradila sloènice s prefiksoidima i sufiksoi-
dima (koje naziva vezani leksi~ki morfemi) i {to je uspe{no razjasnila dileme oko razvr-
stavawa nekih sloènica ~iji prvi deo pokazuje osobine prefiksa (vidi 11.2 11.4).
1.1.9. U Babi}evoj kwizi o tvorbi re~i (Babi} 1986) sloènice su jo{ jednom ba~ene u
zape}ak. Kako smo ve} napomenuli (Uvod, 1.1.2) od 286 strana poglavqa Tvorba imenica slo-
ènicama je posve}eno tek ne{to preko 15. Ovde je, istina, dat ako ne potpun, a ono bar donekle
sistematizovan pregled sloèni~kih tipova prema tome da li im je u prvom delu imeni~ka,
pridevska, zameni~ka, brojevna, glagolska ili prilo{ka osnova (319328). O sloèno-sufiksal-
noj tvorbi govori se samo povodom ~etiri sufiksa, -(a)c, -je, -ka i - (nultom). Takav svoj postu-
pak autor je obrazloìo na str. 62, gde obja{wava da bi se tvorenice tipa dugokqunac mogle tu-
ma~iti kao sloèno-sufiksalne, ali i kao izvedenice od prideva (dugokqun); drugom na~inu, po
wemu, treba dati prednost, jer je izvo|ewe u hrvatskom jeziku osnovniji na~in nego slagawe i
jer se tako dobiva mawi broj tipova. U odeqku o tvorbi prideva nalazimo nepunu stranu s
primerima kao bogougodan, gluhonijem, tamnoplav itd., na str. 419420; ostali, veoma kratki
paragrafi pod naslovom Slagawe ili Sloèna tvorba zapravo se vi{e ti~u prefiksa nego
pravih sloènica (na str. 397, 444, 446: primeri sa kvazi-, pseudo-, polu-, vele- itd.). Sloèno-
sufiksalna tvorba posebno je obra|ena samo za prideve na -ski (366368), -ni (383384) odnosno
-an (407409). O tvorbi sloènih glagola nalazimo samo pola strane (497), ukqu~uju}i prefik-
salno-sloène tipa odobrovoqiti. Prilo{ke sraslice su iscrpno nabrojane (503507), gru-
pisane po sastavu u predlo{ko-imeni~ke (npr. dodu{e), predlo{ko-pridevske (naprazno), pred-
lo{ko-prilo{ke (oduvijek), predlo{ko-zameni~ke (potom), frazemske (dabogda) i ostale. O
kompoziciji zamenica, brojeva i ostalih vrsta re~i Babi} ne kaè ni{ta.
1.1.10. U nevelikoj studiji Marijane Kir{ove (Kir{ova 1993) rekapituliraju se
osnovni zakqu~ci Stevanovi}a i Babi}a o sloènicama i upore|uju se s teorijama istaknuti-
jih ruskih lingvista. Potom se prelazi na morfolo{ku i semanti~ku analizu triju vrsta slo-
ènih imenica. Prvu vrstu ~ine one bez spojnog vokala, naro~ito imperativne i one s prvom
komponentom polu-, ali i one na vele-, vi{e-, mnogo-, malo-, one s brojem u prvom delu, kao i
sloènice s prefiksoidima i sufiksoidima. Drugu grupu ~ine sloènice sa spojnim vokalom
~iji je drugi deo glagolska osnova bez sufiksa (Kir{ova ne upotrebqava termin nulti sufiks),
tipa mravojed, brzopis. U tre}u, sasvim kratko prikazanu grupu svrstane su sloènice sa spoj-
nim vokalom u kojima je drugi deo imenica bez sufiksa, a prvi imenica (nosorog), pridev (zla-
torog), broj (dvovlast), zamenica (svemir) ili glagol ({i{obrk). Za svaki pojedini tvorbeni
tip navedeni su i statisti~ki podaci o broju primera kojima je zastupqen u RMS.
16
1.1.11. Na osnovu istog re~nika, ali znatno podrobnije, s detaqnim popisom svih pri-
mera, ra|ena je studija Vuki}evi} 1995. [teta je {to se ta studija bavi samo imeni~kim sloè-
nicama, pri ~emu su iz posmatrawa iskqu~ene sloèno-sufiksalne tvorenice, jukstapozicione
sloènice tipa duvankesa, sloènice s prefiksoidima i sufiksoidima, stru~ni termini, kao
i sloènice koje su tvorene pomo}u stranih elemenata i koje su u RMS obeleène kao
varvarizmi (129). I uz takva ograni~ewa, uzimaju}i primere iz Mati~inog re~nika, autorka je
uspela da identifikuje pet tvorbenih tipova (sa imenicom, pridevom, glagolom, brojem odno-
sno zamenicom u prvom delu: u drugom delu je uvek imenica, budu}i da su iskqu~ene sufiksal-
ne tvorbe). Za svaki od tih tipova dat je spisak primera po azbu~nom redu (ukupno 802 sloèni-
ce), tvorbeno-morfolo{ka analiza, semanti~ka usmerenost (podela na egzocentri~ne, endocen-
tri~ne sloènice i one s dvojakom vredno{}u) i semanti~ki opis (pregled pojmova koje mogu
ozna~avati).
1.1.12. U gramatici Stanoj~i}-Popovi} 1999 deo o tvorbi re~i je relativno kratak,
po{to je re~ o sredwo{kolskom uxbeniku. U wemu je ipak sloènicama posve}ena zasluèna
pa`wa. U uvodnom poglavqu, u ta~ki 285, definisano je Slagawe (ili kompozicija), koje
ukqu~uje i prefiksalne tvorenice, a u slede}oj ta~ki Kombinovana tvorba re~i, tj. prefik-
salno-sufiksalne i prefiksalno-sloène tvorenice. U poglavqu Tvorba re~i i pozajmqenice
iz drugih jezika obja{wavaju se izme|u ostalog pojmovi prefiksoida i sufiksoida. U pogla-
vqu o tvorbi imenica nalazimo odeqke Tvorba imenica slagawem (kompozicija), gde se govo-
ri i o sloènim skra}enicama, zatim kratki odeqak Imeni~ke polusloènice i znatno op-
{irnije Kombinovana tvorba imenica, gde sufiksalne sloènice nisu razvrstavane po
strukturi, ali je dato dosta raznovrsnih primera. Sli~no je u~iweno i za prideve (odeqci
Sloèno-izvedeni pridevi, Tvorba prideva slagawem kompozicija i Pridevske
polusloènice), za sloène glagole dato je sedam primera, a na samom kraju poglavqa opisane
su i ostale vrste re~i: sloène zamenice, sloèni brojevi, sloèni prilozi, sloène modalne
re~ce (partikule), sloèni predlozi, sloèni veznici. Ovo je, dakle, prva gramatika kojom su
obuhva}ene sve vrste re~i u kojima se javqa slagawe.
1.2. Sastavni delovi: osnove ili re~i? Sloènice su re~i koje su postale sra-
stawem dveju ili vi{e posebnih re~i u jednu, po~iwe svoje poglavqe o sloènicama Stevano-
vi} (1964
1
:414). Takva formulacija o~igledno se zasniva na Beli}evoj ideji o nastanku sloè-
nica od sintagmi (Oni delovi re~enice koji su sintaksi~kim vezama povezani... mogu se pove-
zati u jednu sloènicu, Beli} 1949:31), ali wome ne moèmo biti zadovoqni iz dva razloga.
Prvo, termin srastawe ovde je upotrebqen kako za sraslice tipa dangubiti (= dan gubiti),
akobogda (= ako bog da) tako i za sloènice sa spojnim vokalom tipa jugoistok, plavokosa, kri-
vonos (to su primeri koje, izme{ane, daje sam Stevanovi}). Oprezniji je u tom pogledu Nikoli}
B. 1972, koji od samog po~etka pravi razliku: Sloène imenice mogu biti, prema sastavu, dvo-
17
jake: 1) one za koje je lako utvrditi da su nastale srastawem svojih delova; 2) sloènice sa spoj-
nim vokalom o/e (273; sli~no i za prideve na str. 274).
Druga zamerka je u tome {to nam Stevanovi} kazuje samo kako su sloènice postale,
ali ne opisuje wihov sinhronijski sastav. Sastoji li se sloènica od re~i ili od wihovih
osnova? Pitawe se odnosi prete`no na prvi deo sloènice, jer za drugi deo situacija je uglav-
nom jasna: on je re~ kod nesufiksalnih sloènica, i to iste vrste re~i kao i cela sloènica
(poqo-PRIVREDA imenica, ruko-VODITI glagol i sl.), dok je kod sufiksalnih osnova. Po
Leskinu 1914:322, prvi deo je osnova (...Bildungen, die als erstes Glied einen unflektierten Nominal-, Nu-
meral-, Pronominalstamm enthalten). I ve}ina modernih definicija sloènica govori samo o osno-
vama odnosno korenskim morfemama: Slagawe je takav na~in tvorbe u kojoj nova rije~ nastaje
od osnova dviju ili vi{e rije~i, od dviju ili vi{e osnova (Babi} 1986: 30); Sloènica se
sastoji od leksi~kih morfema, a moè biti kombinovana i s derivacionim afiksima (morfe-
mima) (An~i} 1973: 33); Sloènica je leksi~ko-morfolo{ka jedinica oblikovana kao (jed-
na) celina, koja ukqu~uje dve ili vi{e korenskih morfema objediwenih semanti~ki, akcenat-
ski i morfolo{ki (Kir{ova 1993: 183184).
1.2.1. Ovakve definicije, strogo uzeto, nisu pogre{ne (budu}i da i re~ sadrì u sebi
osnovu), ali su nedovoqno precizne. Iz wih se ne bi moglo zakqu~iti da postoji znatan broj
sloènica u kojima je i prvi deo re~. Ako i ne ra~unamo one slu~ajeve gde je osnova jednaka no-
minativu imenice ili prideva (npr. GROM-o-bran, KOST-o-boqa, PLAV-o-kos), prvi deo je
kompletna re~ u VREME-plov, S(J)EME-vod, STO-noga, VI[E-spratnica, MALO-krvan itd., u
sraslicama kao OÊ-na{, ZLU-rad, a naravno i u polusloènicama (SODA-voda, CRVENO-
b(ij)eli i sl.). Stoga bi jedna dovoqno uop{tena definicija morala da obuhvati obe mogu}no-
sti: i osnove i re~i kao sastavne delove. Takva formulacija nu`no }e biti malo glomazna, ali
boqeg re{ewa nema. Ne moèmo smatrati da su izlaz na{li oni autori koji uop{te ne govore o
sastavu, nego samo o motivaciji, kao Bari} 1980 (Sloènica je ona tvorenica koja je nastala
slagawem
7
, a motivisana je dvijema rije~ima, 15) ili Vuki}evi} 1995 (Postoji mi{qewe da
su sloènice sve tvorenice koje su motivisane sa dve re~i, bilo da su te re~i punozna~ne ili
ne, 127). Zanimqiv je, u ovom drugom radu, razli~it opis pet tipova sloènica (podsetimo da
su predmet ispitivawa nesufiksalne imeni~ke sloènice, a podeqene su prema tome kojoj vr-
sti re~i pripada prvi deo). U prvom tipu, prvi sloèni~ki deo je tvorbena osnova imeni~ke
re~i, u drugom osnova pridevske re~i, ali u tre}em, ~etvrtom i petom tipu taj deo je defini-
san naprosto kao glagol (npr. u vadi~ep), broj (npr. u dvoglas) odnosno zamenica (npr. u
sebezaborav). Ra{~lawuju}i zatim svaki pojedini tip na morfeme, autorka izdvaja spojni vokal
u sloènicama s imenicom ili pridevom na prvom mestu, {to je nesporno (gor-o-cvet, bel-o-
kost), ne nalazi ga u sloènicama tipa vadi-~ep (jer smatra, kao i Stevanovi}, da je tu glagol u
obliku imperativa) niti u malobrojnim sloènicama sa zamenicom, ali ga ponovo izdvaja u
18
sloènicama s brojem (npr. pet-o-ugao), iako ono {to mu prethodi ne naziva brojnom osnovom
nego brojem. Na ovaj posledwi tip sloènica jo{ }emo se vratiti niè, ali prethodno se treba
pozabaviti razli~itim shvatawima spojnog vokala.
1.3. Uloga spojnog vokala. O spojnom vokalu (nazvanom jo{ i spojnik, spojnica, ve-
zivni vokal, vezivna morfema, spojni formant, infiks, interfiks itd.) govori vi{e autora,
posebno Bari} 1980: 2426, Kir{ova 1993:184185, Vuki}evi} 1995:131132. Svi oni citiraju
ruske lingviste, me|u kojima postoje prili~no razli~ita mi{qewa o broju spojnih vokala (po
nekima, u ruskom ih ima ~ak osam), o wihovom zna~ewu, a najvi{e o pitawu da li je spojni vokal
interfiks, dakle morfema bar delimi~no analogna prefiksu i sufiksu, ili je pak morfono-
lo{ki element sa ~isto formalnom funkcijom vezivawa. Negde izme|u ta dva gledi{ta stoji
Ramelmajer 1975, koji upotrebqava termin Kompositionsmorphem ali kaè za wega da, za razli-
ku od prefiksa i sufiksa, besitzt... keinen eigenen semantischen Wert. Sli~an kompromisni stav na-
lazimo i u gramatici Bari} et al. 1979: 225: Spojnik nije zna~qivo tvorbeno sredstvo... ali i
spojnik je zna~qiva jedinica on zna~i spajawe, samo {to to nije tvorbeni nego gramati~ki
sadràj. I sama maglovitost i zamr{enost ove formulacije (ako se govori o spajawu, tj. gra|e-
wu sloènica, koji to sadràj moè biti gramati~ki a da nije tvorben?) pokazuje nam da bi
daqe rasprave ove vrste te{ko mogle dovesti do nekog odre|enog zakqu~ka. Vi{e svetlosti ne
unosi ni dijahronija, tj. poreklo spojnog vokala: po Beli}u 1949: 34, on poti~e jo{ iz onog
vremena kada nije bilo razvijene fleksije, ali velika ve}ina sloènica nastala je (kao {to
priznaje i sam Beli}) u novije doba, i imaju spojni vokal bilo po analogiji sa starim sloèni-
cama, bilo ({to je verovatnije) po analogiji s fleksionim oblicima s vokalom -o ili -e u na-
stavku (vidi 2.2.4).
Ono {to je najbitnije jeste odrediti broj spojnih vokala u srpskom. Stevanovi} 1964
1
navodi samo o i e ; u odeqku o sloènicama jedva da ih i pomiwe, ali se op{irnije bavi wima u
fonetskom delu kwige (116118). Tu konstatuje da se i iza palatala javqa o (biqojed, ri|obrad
i sl.), da su u Srbiji ~ak i me|u jezi~kim stru~wacima bili dosta rasprostraweni oblici
kao sredwe{kolski, predwenep~ani, zadwenep~ani, ali da re~nici i pravopisi daju prednost
oblicima na sredwo-, predwo-, zadwo-. Sloènica iskqu~ivo s vokalom -e-, po wegovim re~ima,
ima vrlo malo: takve su sigurno sloènice: oceubica i tre}epozivac, a mo`da i jo{ koja
druga. U stvari je taj broj znatno ve}i nego {to se ~inilo Stevanovi}u. Ugledni gramati~ar je
izgubio iz vida re~i kraqeubica, careubica (pored caro-), o~evidac, o~evidan, ku}evlasnik, mo-
replovac, nièrazredni, vi{e{kolac, du{ebri`nik (re|e du{o-), du{egupka (re|e du{o-), op-
{tepoznat, svemo}an, vojevoda (gde je e, po Mareti}u 1899, 366, nastalo disimilacijom od *vo-
jovoda) itd., uz neke re~i novijeg postawa kao {to su vremeplov ili godi{weodmorac.
19
1.3.1. U svakom slu~aju, status o i e kao spojnih vokala nije sporan. To se ne bi moglo
re}i i za vokal i. Babi} (1986:30) kaè da spojnik -i- dolazi ako je prvi dio glagol: cjepidla-
ka, raspiku}a, vrtirep... U stvari, c(j)ep-i-dlaka je jedini primer koji podràva takvo tuma-
~ewe (uz p(j)evidrug koje je nastalo analogijom prema pla~idrug). Ostale sloènice tipa gla-
gol + imenica imaju -i koje pripada imperativu (raspi, vrti itd.), a Babi} je prinu|en da go-
vori o spojniku zato {to po wegovom shvatawu (str. 326) u prvom delu sloènice nije impera-
tiv nego prezentska ili infinitivna osnova. Sli~no tome, u svrsishodan (i c(j)elishodan, ma-
da je tu prvi deo s dana{weg gledi{ta nemotivisan) -i pripada dativu, u sraslici znatiè-
qan infinitivu. Za pridev o~igledan nema sumwe da je nastao bilo od o~i gledaju ili od
o~i(ma) gledati; budu}i da se osnova o~- u promeni imenice oko javqa iskqu~ivo ispred vo-
kala i (o~i, o~iju, o~ima), bilo bi veoma neprirodno odvajati taj vokal od we pa ga ponovo do-
davati nazivaju}i ga spojnikom. Toponim Carigrad (up. i Caribrod) jedini je primer gde
smo zaista prinu|eni, u sinhronijskoj analizi (vidi 2.3.2), da -i- tuma~imo kao spojni element
koji povezuje imenice car i grad.
1.3.2. Za spojnik -u- Babi} kaè da je ograni~en samo na neke rije~i u prvom dijelu:
bratu-, polu-, tisu}u- (hiqadu-). Ali bratu- se javqa samo u bratu~ed, gde je pade{ki oblik
(vidi 2.3.2). Pade{ke oblike imamo i u bogumil, i u hiqadugodi{wi (<<hiqadu godina). Jedino
u polu- (nekada{wi lokativ jednine, po Mareti}u) -u- bi se moglo smatrati spojnim vokalom
dodatim na osnovu re~i pola ili po(l), ukoliko ne prihvatimo tuma~ewe Bari}eve (1980:1819)
po kome je polu- prefiks (sli~no i Ramelmajer 1975:93).
Postavqa se pitawe da li na osnovu tako malog broja potvrda jedna re~ za i, jedan
formant za u ima smisla uvrstiti ova dva vokala me|u spojne. U svakom slu~aju, sloènice
kao svrsi-shodan, hiqadu-godi{wi, gde i odnosno u jo{ zadràvaju funkciju fleksionog nastav-
ka, ne smemo navoditi kao primere za spojni vokal, jer progla{avawem za spojnik ma kog voka-
la koji se na|e na kraju prvog dela sloènice taj pojam bi izgubio svaki smisao. Najboqe se to
moè uvideti pore|ewem s re~ima kao {to je poq-o-privreda, gde je -o- dodato na osnovu uz koju
ina~e nikada ne ide kao nastavak, tako da sluì iskqu~ivo wenom povezivawu s drugim delom
sloènice. Napomenimo jo{ da Babi} nije uzeo u obzir re~ domazet (up. Vuki}evi} 1995: 135):
da jeste, verovatno bi zakqu~io da je u woj spojnik -a-, pa bi ispalo da svaki od pet vokala moè
biti spojni! Ukoliko smatramo da u kwièvnom jeziku jo{ postoji prilog doma, domazet bi se
moglo svrstati u sraslice (domazet isto, {to: doma zet, Mareti} 1899:363), pa bi otpao i
taj jedini primer za spojnik -a-.
1.3.3. O nultom spojnom vokalu govori Ramelmajer (1975:9394, tako|e i na str. 67), na-
pomiwu}i da se javqa prvenstveno u nema~ko-turskom tipu dvoimeni~kih sloènica (duvan-
kesa, paradajz-~orba i sl.). Pri tom na oba mesta dopu{ta mogu}nost da se postojawe takvog,
20
formalno neizraènog elementa ospori (falls man jedoch nicht bereit ist, ein Kompositionsmorphem --
anzunehmen...). Ostali autori ne pomiwu nulti vokal; Babi} kaè naprosto da su sloènice
bez spojnika (1986:30, 320). (Vuki}evi} 1995 na str. 131 pi{e baba--devojka, |ul--baklava,
ali time se vaqda samo htelo ozna~iti da spojnog vokala nema. Vidi tuma~ewe iste re~i, baba-
devojka, na str. 134, gde se raspravqa da li je drugo a vezivni vokal ili nastavak nominativa
jednine.) U stvari, tvrditi da i spojevi tipa duvankesa imaju spojni vokal, pa makar i nulti,
apsolutno je neopravdano: time se zamagquje su{tinska razlika izme|u ovog turskog tipa slo-
ènica, gde su imenice naprosto jukstaponirane, i tradicionalnog indoevropskog, koji po pra-
vilu zahteva vezivni element. O nultom spojnom vokalu ima smisla govoriti samo kod sloèni-
ca tipa debelguza, crvenperka, vodenbuha, gde je vidqiv kontrast prema o~ekivanom spojnom
vokalu -o- (up. debel-o-koàc, crven-o-koàc i sl.); tako i dvadesetgodi{wi, -ak, -ica u pore-
|ewu s obi~nijim dvadeset-o-godi{wi, -ak, -ica. Pri tom ne bi bila nikakva te{ka metodolo-
{ka gre{ka ni ako bismo rekli naprosto da u ovim sloènicama spojnog vokala nema.
1.3.4. Rezimiraju}i, moèmo zakqu~iti da su jedina dva nesumwiva spojna vokala o i e.
Od wih o zauzima daleko prete`nije mesto, pri ~emu treba uo~iti da nije ograni~en na srpski
niti samo na slovenske jezike, nego se javqa mada u mawoj meri i drugde u Evropi. Velika
ve}ina gr~kih sloènica imala je prvi deo sa zavr{etkom na -o, odakle se taj vokal preneo i u
prefiksoide (v. 11.3), a u zapadnoevropskim jezicima o sluì kao spojni vokal u pridevima u~e-
nog porekla, posebno u etni~kim (npr. engl. spatio-temporal, physico-chemical, Anglo-Saxon, fr. latino-
amricain, isralo-arabe, ital. italo-americano itd.).
U srpskom, opet, spojno -o- sigurno se ne bi toliko rasprostranilo da nije imalo uzor
i oslonac u fleksionom -o (u sredwem rodu imenica, prideva, zamenica, ~emu je moglo doprine-
ti i wegovo prisustvo u pade{kim nastavcima -om, -oj, -ovi i u prisvojnom -ov). Na isti na~in,
nastavci -e, -em, -evi, -ev (posle palatalnih konsonanata) podràvaju upotrebu spojnog -e- (s tim
{to spojno e, kao {to smo ve} videli, nije automatski izazvano prisustvom palatala). Moè se
pretpostaviti da jezi~ko ose}awe ne pravi izme|u fleksione i spojne morfeme onu o{tru raz-
liku koju vide gramati~ari. U paru prideva malobrojan i malokrvan, recimo, verovatno bi i je-
zi~ki stru~wak u prvi mah pomislio da im je prvi sastavni deo isti. Tek pa`qivija analiza
pokaza}e da malobrojan dolazi od mali broj, {to zna~i da sadrì osnovu mal- i spojni vokal -o-
, dok u malokrvan (od malo krvi) vokal o pripada nepromenqivom prilogu malo. Istu, te{ko
uo~qivu razliku nalazimo i u vi{e{kolac (od vi{a {kola) naspram vi{ednevni (od vi{e da-
na). U ~udotvorac, toplokrvan, moreplovac, tre}erazredni, svemo}an i sli~nim re~ima prvi
deo je obli~ki jednak nominativu imenice, prideva odnosno zamenice, pa zato neuverqivo zvu-
~i tvrdwa da je isto to -o odnosno -e dobijeno kao spojni vokal. Kad Babi} kaè (1986:30)
Moè se smatrati da spojnik nije uop}e formant, nego dodatak osnovi kojim se ona osposobqu-
je za slagawe, dakle alomorfizacija osnove, tj. da se osnova u slagawu javqa u alomorfnom liku
21
tu tvrdwu moèmo prihvatiti, uz napomenu da alomorfni lik nipo{to ne mora biti raz-
li~it od svih ve} postoje}ih alomorfa promenqive re~i. Ako se koji od tih alomorfa, kao no-
minativ u malo~as navedenim primerima, zavr{ava na -o ili -e, onda taj fleksioni nastavak na-
prosto preuzima ulogu spojnika.
Najjasnije se to vidi na primeru sloènica s brojem u prvom delu. U re~ima kao sed-
mougao, osmospratni prvi deo nesumwivo je motivisan kardinalnim brojem (sedam uglova,
osam spratova), ali osnova nije uzeta od wega, nego od rednog broja, zahvaquju}i tome {to je ovaj
imao oblike sedmo, osmo, pogodne za sloènicu (*sedam-o-ugao i sl. bilo bi nezamislivo). Ana-
logno tome, kardinalni broj ~etiri pozajmquje svoj kombinatorni oblik od zbirnog broja (~e-
tvorougao, ~etvorosobni); sto se zavr{ava na o i stoga u sloènice ulazi bez izmene (stonoga,
stostruk). Op{ti je zakqu~ak da spojni vokal nipo{to nije u svim slu~ajevima neki poseban
interfiks ili Kompositionsmorphem (kao u poq-o-privreda), nego istu ulogu moè preuzeti
i fleksioni nastavak (kao u ~ud-o-tvorac, tre}-e-razredni) ili naprosto zavr{ni vokal nepro-
menqive re~i (kao u vi{e-dnevni, sto-noga). To je razlog {to formule sloènica ne}emo pisa-
ti trodelno, kako to ~ini Vuki}evi} 1995 (npr. ImO + vv + Im = imeni~ka osnova plus veziv-
ni vokal plus imenica), nego }emo skra}enicu S (= spojni vokal) stavqati u eksponent: Io
S + I
.
Takvim pisawem isti~emo da je spojni vokal zapravo zavr{ni segment prvog formanta, a ne za-
seban formant, ravnopravan sa druga dva. Samim tim, prisustvo ili odsustvo spojnog vokala ne
smatramo za najva`nije obele`je na osnovu koga se vr{i prva dvojna podela svih sloènica, ka-
ko su to ~inili neki od dosada{wih istraìva~a. Bitna je distinkcija izme|u pravih sloè-
nica i sraslica (o ~emu govorimo u slede}em odeqku), ali one prve mogu biti sa spojnim voka-
lom ili, u mawem broju slu~ajeva, bez wega.
1.4. Sloènice i sraslice. Ve} smo napomenuli da Stevanovi}, 1964
1
, ne pravi ni-
kakvu razliku izme|u sraslica i ostalih sloènica, obja{wavaju}i srastawem dveju ili vi{e
posebnih re~i u jednu kako dangubiti, akobogda tako i jugoistok, plavokosa (414). Sli~no je,
{to se terminologije ti~e, postupao i Beli} 1949, mada je najpre nabrojao (str. 31) sraslice kao
nazlobrz, dan-i-no}, budi-bog-s-nama, Bawaluka itd., a tek kasnije one s te{wom povezano{}u
delova. Stanoj~i}-Popovi} 1999:133 kaù da se slagawe ostvaruje na dva na~ina: a) prostim
srastawem re~i... b) srastawem sa spojnim vokalom (o/e) ali u onu prvu grupu ubrajaju ne sa-
mo danino}, Bawaluka, dangubiti, nego i starmali, secikesa, sufiksalnu sloènicu sveznali-
ca, prefiksalne glagole napisati, nacrtati, dakle sve ono {to nema spojnog vokala. Sli~no
postupa i Nikoli} B. 1972:273, s tim {to za one prve kaè da su nastale srastawem svojih
delova, a za druge da su sloène... sa spojnim vokalom o/e. Kona~no, Babi} 1986:31 upotre-
bqava termine sra{}ivawe i sraslice za blag dan >> blagdan, dan gubiti >> dangubiti, O~e
na{ >> o~ena{, tako zvani >> takozvani, zlu rad >> zlurad, ali potom dodaje: Sraslicama se
mogu smatrati i neke sloènice bez spojnika kao {to su duhankesa, zimzelen, Ivangrad
22
1.4.1. Sraslice je, me|utim, mogu}e od ostalih sloènica razdvojiti na jasnijim i si-
gurnijim osnovama. Glavni kriterijum podele ne bi smelo biti prisustvo ili odsustvo spojnog
vokala (za koji smo upravo videli da nema onu va`nost koja mu je dosad pridavana), nego sintak-
ti~ki odnos me|u re~ima. Termine sraslica
8, sra{}ivawe, srasti (-stati,
-{}ivati) trebalo bi zadrà-
ti za one sloènice koje se od istih sastavnih delova, u istom obliku i istom poretku mogu ja-
viti i kao sintagme, dakle blagdan, \ur|evdan, Beograd, babadevojka, danino}, takozvani, zlu-
rad, dangubiti, akobogda i sli~ne. Prelaz iz sintagme u sloènicu ozna~en je promenom zna~e-
wa i ujediwavawem akcenta, ali i jedna i drugi mogu biti samo relativni, usled ~ega u pravo-
pisu ~esto dolazi do nedoumica oko sastavqenog/rastavqenog pisawa, npr. tako re}i/takore-
}i, dobro do{ao/dobrodo{ao, Bawa Luka/Bawaluka, na izgled/naizgled, do vi|ewa/dovi|ewa i
jo{ mnogo drugih, prvenstveno me|u spojevima predloga s imenicom (za koje vidi Pravopis
1993, ta~ku 62).
1.4.2. Naprotiv, nisu sraslice duvankesa, zimzelen, Ivangrad, voltmetar, ve{(-)ma-
{ina i sli~ni spojevi koji nikad ne bi mogli funkcionisati kao dve re~i: wih }emo definisa-
ti naprosto kao sloènice bez spojnog vokala. Nije sraslica starmali, jer se ne bi moglo re}i
*star mali de~ak, a *star malo dete, *star mala devoj~ica bilo bi i morfolo{ki neprihva-
tqivo. Imperativne sloènice nisu sraslice, jer je nemogu}e *pali ku}a, *vuci batina i sli~-
no; istina, formalno je mogu}e visi baba, pamti vek, ali ni takvi spojevi ne bi mogli funkci-
onisati u bilo kakvom kontekstu (*cvetaju visi babe, *od pamti veka i sl.).
1.4.3. Od sraslica treba razlikovati polusloènice kao spomen-dan, uzor-majka, div-
junak, tempera-boje, radijus-vektor, kalcijum-karbonat, gol-aut, {eri-brendi, crveno-plavi,
francusko-pruski, rekla-kazala, vi{e-mawe, troje-~etvoro i sl. One nisu jednake sintagmama,
i ne bi se mogle javiti u re~enici kao dve uzastopne zasebne re~i.
9
S druge strane, dok ve}ina
sraslica potpuno srasta, daju}i nov i jedinstven pojam (dangubiti biti besposlen nije isto
{to i gubiti dan), u polusloènicama oba dela zadràvaju svoje zna~ewe i svoj akcent, {to se
u pisawu odraàva crticom izme|u wih. (Naravno, to ne zna~i da svaki spoj koji se pi{e s cr-
ticom treba smatrati polusloènicom, niti da uop{te pravopis moè biti merilo za katego-
rizaciju u tvorbi re~i.)
1.5. Skra}ivawe osnova. U na~elu, sve sloènice su dvodelne, ako ne ra~unamo ku-
riozitete kao pusti-baba-kowu-krv
10
, koji ne mogu imati stvarne upotrebe u jeziku (nemogu}e je
zamisliti, na primer, kako se mewaju po padeìma). One formalno trodelne uvek se na vi{em

9
Od ovoga bi izuzetak mogli biti spojevi titula s imenom, koji se, kako napomiwu Stanoj~i}-Popovi} 1999:150, u nominativu
javqaju kao sintagme (Hajduk Veqko, knez Mihailo) a u kosim padeìma kao polusloènice (Hajduk-Veqka, knez-Mihaila itd.).
Vidi 2.3.6.7.

23
nivou svode na dvodelne (starovisokonema~ki = stari visokonema~ki, stenodaktilograf =
stenograf i daktilograf itd.). Akcent je jedinstven kod sloènica (mada se u duga~kim re~ima
ne moè iskqu~iti pojava sekundarnog akcenta, npr. skrivenosemewa~e), dok polusloènice
imaju dva akcenta. Pri tom se javqa te`wa da se sve osnove, naro~ito one u prvom delu, svedu na
dvoslo`ni kalup radi boqe kohezije sloènice. Ta te`wa, nepomenuta u dosada{woj literatu-
ri, ne moè, naravno, delovati svuda, ali kod poprili~nog broja re~i ona ima za posledicu
skra}ewe osnove.
Naj~e{}e to biva na taj na~in {to se od sufiksalne izvedenice uzima samo prvobitna
osnova bez sufiksa, iako je i sufiks (sufiksi) neophodan za zna~ewe. Tako je re~ ugq(en)ik na
jedan na~in skra}ena u terminu ugqovodonik, a na drugi u polusloènicama ugqen-dioksid i
ugqen-monoksid.
Isto biva u mokrovod (pored mokra}ovod), toplovod i toplom(j)er (umesto o~ekivanog
*toplotovod, *toplotom(j)er : up. brzinom(j)er, daqinom(j)er i sl.), Babogredac (~ovek iz Ba-
bine Grede, prema RMS), linorez (od linoleum), ili u oblicima sa skra}enom pridevskom
osnovom kao duborez, visoravan (umesto *dubokorez, *visokoravan: v. 2.4.4). U neologizmu razno-
mi{qenik (v. re~nik Klajn 1992: skovano svakako po analogiji sa istomi{qenik) po smislu bi-
smo o~ekivali *razli~itomi{qenik, ali je ~etvoroslo`ni pridev o~ito bio preduga~ak za slo-
ènicu. I tamo gde nema u{tede u slogovima, sufiksi se ponekad elimini{u radi lak{eg izgo-
vora, kao u rimokatolik (um. *rimskokatolik), grkokatolik (um. *gr~kokatolik), slobodouman
(um. *slobodnouman).
1.5.1. Jezi~ka ekonomija moè delovati i uklawawem spojnog vokala, pa dobijamo neuo-
bi~ajene formante sa suglasni~kim zavr{etkom kao u zimzelen (up. zimo-gro`qiv), lubendiwa,
nalivpero, vraps(j)eme (= vrap~ije s(j)eme, naziv biqke), stra`me{tar (prema Skoku prevede-
nica od nem. Wachmeister, pod uticajem ~e{kog), ili u polusloènicama divot-izdawe, lo`-
uqe. U imendan (verovatno po analogiji sa ro|endan) izostao je spojni vokal, a u vremeplov, se-
mevod izostalo je i -n- iz osnove. Mnogo skra}enih osnova stiè i s re~ima stranog porekla, kao
politkomesar, socrealizam (iz ruskog), krimi-roman, profi-fudbal (iz nema~kog, v. Klajn
1992), nacifa{isti~ki, tragikomi~an (haplologija od *tragikokomi~an), sadomazohizam,
imunosistem (= imunitetni ili imunolo{ki sistem), koreodrama (= koreografska drama) itd.
Pojedini takvi odoma}eni oblici, kao petro- (<< petrolejski), narko- (<< narkotik) i sl., mo-
gu postati produktivni i ste}i funkciju prefiksoida, o ~emu v. 11.2.3).
Znatno re|e tendencija ka skra}ewu deluje na drugi ~lan sloènice, ali i tu nalazimo
primere kao vodozemac (umesto *vodozemaqac: up. vanzemaqac), starovremski (up. vremenski),
dvogodac (umesto *dvogodinac), protivvazdu{ni (po smislu bi se o~ekivalo *protivvazduho-
24
plovni ili ~ak *protivvazduhoplovstveni, {to su o~igledno re~i neupotrebqive zbog duì-
ne).
1.6. Polovi~na motivacija. U definicijama kao {to su one koje smo naveli u 1.2,
autori govore nekad o re~ima a nekad o osnovama, ali ne pokazuju ni najmaweg dvoumqewa oko
mogu}nosti da se raspoznaju te dve re~i ili dve osnove kojima je motivisana, odnosno od kojih
je sastavqena sloènica. U stvarnosti situacija nije tako jednostavna. Jedan od dva dela slo-
ènice moè biti neproziran, li{en zna~ewa, ili s takvim zna~ewem koje se da otkriti jedi-
no etimolo{kom analizom. Takvi slu~ajevi su vi{e puta zabeleèni u drugim jezicima, npr. u
engleskim nazivima bobi~astih plodova cranberry, huckleberry,
11
gde je jasno prepoznatqiv drugi
deo berry bobica, ali cran- odnosno huckle- ne zna~e ni{ta; u francuskom nazivu biqke laurier-
tin, pomenutom kod Martinea
12
, gde morfema tin ne postoji izvan te polusloènice; u italijan-
skom nazivu praznika ferragosto, nedvosmisleno vezanom za agosto avgust, ali gde je prvi deo
potpuno nemotivisan na sinhronijskom planu (etimolo{ki je od lat. feria, praznik). U srpskom
takve primere pruàju turcizmi (velikim slovima pi{emo nemotivisani deo) kao DUStaban,
TA[majdan, KABAdahija, PARAMpar~e, BANbadava, HALAbuka, TARLAbuka
13, a tako|e i re~i kao PRAZI-
luk, SUNOvrat (-iti se), URNEbes (-an)14
, C(J)ELOmudren, C(J)ELIshodan, KREzub, [ALAbazati (up. baza-
ti), MUmakaze, JOmuà, PREZime, KOme{ati i sli~ne: u svima wima drugi deo je sasvim ja-
sno motivisan, dok zna~ewe prvog ponekad ne moèmo utvrditi ni uz pomo} etimolo{kog re~-
nika. Me|u novijim tu|icama istu takvu polovi~nu motivaciju pokazuju ALhemija (up. hemija),
BAreqef (up. reqef), FRAmason, DURaluminijum
15
, FLISpapir, DALAJ-lama, a naravno i
znatan broj internacionalnih grecizama i latinizama kao AKROstih, AMFIteatar, HOR-
TIkultura, KOLIbacil i sl.
1.6.1. Ne{to re|i su obrnuti slu~ajevi, gde posle motivisanog prvog dela dolazi dru-
gi deo nejasnog zna~ewa, kao u vodoMAR (ptica koja ìvi na vodi), crnoMAWast, crnPURast,
vrdaLAMA, {e}erLEMA (drugi deo je potekao od turskih sufiksa), kukuVIJA (vidi razli~ita
tuma~ewa koja daje Skok pod tom re~ju i pod kuku; up. i kukumavka), blagoSIQATI (po Skoku od
blagoslivqati, gde je drugi deo postao neproziran, za razliku od imenice blagoSLOV), zlo-
ÊST (drugi deo je nemotivisan na sinhronijskom planu; dijahronijski, po Skoku, dolazi od
zla ~est u zna~ewu zla sudbina), krmeNADLA
16
, gumARABIKA
17
itd. Drugi deo je nemotivisan
i u nekim novijim pozajmqenicama kao {to su {rafCIGER (<< nem. Schraubenzieher), centar-

11
Ove dve engleske re~i pomiwe An~i} 1973:35, ali za~udo i ne postavqa pitawe da li analognih slu~ajeva ima i u
srpskohrvatskom. Vidi i Milojevi} 2000, s. v. unique morph.

14
Skok ne daje nikakvu etimologiju za ovu re~, ali bar kod ekavaca drugi deo izaziva asocijaciju na imenicu bes odnosno
pridev besan.

25
FOR (verovatno proizvoqno skra}ewe od engl. center forward: up. penalTIK od penalty-kick), gol-
GETER, seksEPIL od sex appeal)
18
i sl.
1.6.2. U nekim slu~ajevima mo`da bi se, umesto o delovima sloènica, moglo govoriti
o afiksima. Tako Skok nalazi prefiks ko- u kome{ati, kovitlati; crnpurast se po Prav.
1960 pisalo crmpurast, {to bi zna~ilo (s obzirom na pravilo da se samo u prostim i izvede-
nim re~ima vr{i jedna~ewe np mp) da se -purast smatra sufiksom. Ali (na stranu {to bi i
afiksi morali imati neko tvorbeno zna~ewe) o~igledno je da se oblici kao prazi- u praziluk
ili -for u centarfor ne mogu smatrati afiksima. Treba li onda ovakve re~i smatrati prosti-
ma, s obzirom na nepostojawe dveju re~i ili osnova koje bi ih motivisale? Takvo re{ewe bilo
bi analogno onome {to An~i} (1973:2829 i 35) predlaè za ruske re~i tipa buènina, gde po-
stoji sufiks -ina (koji zna~i vrstu mesa, kao u konina kowetina, svinina sviwetina i sl.),
ali osnova nema leksi~kog zna~ewa: po woj su takve re~i ra{~lawive ali nisu izvedene.
Ipak, svrstavaju}i re~i tipa praziluk u proste ne bismo mogli nikako da objasnimo wihov od-
nos prema motivisanom delu sloènice (u ovom slu~aju luk) odnos koji nije zasnovan na slu-
~ajnoj obli~koj podudarnosti, nego na o~iglednoj semanti~koj vezi hiponimije. Ako je sloèno
pakpapir (motivisano osnovom pak- koju nalazimo u glagolu pakovati) i ako je pakpapir vrsta
papira, onda je nemogu}e tvrditi da je flispapir prosta re~, samo zato {to u srpskom ne posto-
ji osnova flis-. Neizbeàn je stoga zakqu~ak da sloènice mogu biti i polovi~no motivisane,
to jest sastojati se od jedne osnove s leksi~kim zna~ewem i druge koja nikakvog zna~ewa nema,
pa ipak u spoju s onom prvom daje odre|eno zna~ewe sloènici. Takav zakqu~ak i nije naro~ito
neobi~an ako uzmemo u obzir re~i kao v(j)etropir, goropad, sredokra}a i druge ~ije se zna~ewe
nikada ne bi moglo odrediti samo na osnovu wihovih sastavnih delova.
1.7. Koordinativne i subordinativne sloènice. Me|usobni sintakti~ki odnosi
delova sloènice mogu biti krajwe raznovrsni, tako da wihova sveobuhvatna i ~vrsta kategori-
zacija nije mogu}a, a mo`da ni neophodna. Otuda Leskin 1914, recimo, ne daje nikakvu op{tu
podelu, nego svaki tip sloènice defini{e za sebe. Ipak se ne moè zanemariti podela na tri
osnovna tipa odnosa koju je nagovestio Beli}, razradio Stevanovi} (1964
1
:425428), a precizi-
rao je i sistematizovao B. Nikoli} (1972:273275). To su kopulativne, odredbene i rekcijske
sloènice.
Umesto termina kopulativne, koji bi se mogao shvatiti kao da upu}uje na obavezno
prisustvo nekog tre}eg elementa kopule (kao {to je veznik i u danino} ili soihlebnik), vero-

18
U vreme kad je prvi put do{ao (po~etkom HH veka), ovaj anglicizam mogao se kod nas smatrati za prostu re~. Danas, s obzirom
na rasprostrawenost novijeg anglicizma seks (koji je do{ao na mesto ranijeg polnost, polni ìvot), prvi deo je nesumwivo
motivisan, dok drugi ostaje nejasan prose~nom govorniku ili piscu: o tome svedo~i i ~esta gre{ka seksipil, seksipilan
(pod uticajem prideva seksi).

26
vatno je boqe govoriti o naporednim (tako Stevanovi}) ili koordinativnim sloènicama. U
wima oba dela pripadaju istoj vrsti re~i i me|usobno su ravnopravni, bilo da su oba imenice
(kao u babadevojka, jugoistok, danino}) ili pridevi (kao u starmali, gluvonem, starodrevni,
raznorazni). Mada Stevanovi} kaè sve ove sloènice su ili imeni~ke ili pridevske (nav. d.
426), o~igledno je da koordinativne mogu biti i prilo{ke (polu)sloènice (katkad, tamo-
amo), brojne (pet-{est) i poneka zameni~ka ({to{ta).
1.7.1. Znatno brojnije su odredbene ili determinativne sloènice. Za wih u litera-
turi ne nalazimo nikakvu ta~nu definiciju, osim Stevanovi}eve napomene da su postale od
sintagmi u kojih je jedan deo odre|ivao drugi. Za~udo, ne precizira se koji je smer tog odre|i-
vawa, ali iz primera koji slede moèmo zakqu~iti da uvek prvi deo odre|uje drugi, to jest da
odredbeni ~lan prethodi upravnom. Stevanovi} navodi pet vrsta takvih sloènica. To su:
a) od prideva i imenice, kako imeni~ke (Beograd, divokoza, sitnogorica) tako i pri-
devske (golobrad, praznoruk i sl., ~emu dodaje i one s brojem tipa dvorog, {estokril).
b) Od subjekta i predikata (glavoboqa, listopad) odnosno od predikata i apozitiva,
npr. mladoèwa ( onaj {to se èni mlad)... samohran ( onaj {to se sam hrani)... samotok
(ono {to samo te~e med): samohran je ovde jedini pridevski primer, ali je definisan, kako
vidimo, jednako kao i imenice.
v) Sloènice od priloga i glagola, za koje sam S. isti~e da se mnogo ne razlikuju od
malo~as pomenutih s apozitivom, npr. sladokusac, ranoranilac, dobrodo{lica, uz poneki pri-
dev kao brzoplet, dragokup onaj koji se drago (rado) kupuje.
g) Prilog, re~ca ili predlog u slu`bi prefiksa... kao prvi ~lan sloènice, dok je
drugi ~lan pridev ili imenica: kao primeri su date imenice i pridevi na ne-, pridevi kao
nakriv, onizak, povisok, imenice tipa praotac, prababa, posinak, pobratim, pridevi svetlo-
ùt, mrkoplav, kratkouman, plitkouman, zlosre}an. Kao {to vidimo, ovo je veoma heterogena
kategorija: nikakva razlika nije napravqena izme|u pravih sloènica, prefiksalnih tvoreni-
ca i sloèno-sufiksalnih sloènica (ovaj posledwi termin Stevanovi} i ina~e ne upotrebqa-
va).
d) Takozvane, ali, po na{em mi{qewu, vrlo nesre}no tim imenom nazvane, apozicij-
ske sloènice tipa Virpazar i buba{vaba, za koje je S. ve} ~etiri stranice pre toga (423) na-
pomenuo: jedna imenica je vlastito ime, a druga, kao zajedni~ka, ozna~ava pojam vrste, dodaju-
}i prva je atribut, a ne apozicija druge. Jo{ neki primeri su Ku~ajplanina, Ivangrad, [ar-
planina, Kotor-Varo{, bubamara, babaroga. Nijednom re~ju se ne napomiwe da su zapravo po-
sredi dva razli~ita tvorbena tipa, jer u geografskim nazivima vlastita imenica prethodi za-
27
jedni~koj, dok je u tipu bubamara obrnuto. Ukoliko smatramo da i u ovom drugom slu~aju ime
odre|uje {iri pojam ({to nije sasvim sigurno), onda bi to bio jedini izuzetak od dosad vi|enog
redosleda determinans determinatum.
Nikoli} B. 1972 (nav. mesto) daje znatno precizniju podelu nego Stevanovi}, ali s ma-
lim brojem primera i bez obja{wewa. On posebno obra|uje sloène imenice a posebno prideve,
odvajaju}i i u jednom i u drugom slu~aju one bez spojnog vokala (nastale srastawem) od onih
sa spojnim vokalom o/e. Otuda on ima ukupno deset vrsta odredbenih (determinativnih) sloè-
nica, koje se delimi~no poklapaju sa Stevanovi}evim, s tim {to dodaje imeni~ke sloènice
obrazovane po ugledu na turske sloènice (duvankesa), one od dveju imenica sa spojnim voka-
lom tipa vukodlak, zatim pridevske sloènice od dveju imenica (babolik, zlatokos) i pridev-
ske od dva prideva (s jednim jedinim, krajwe neuobi~ajenim primerom, na{ozemski gde prvi
deo i nije pridev nego zamenica). Ni Nikoli} ni Stevanovi} ne pro{iruju ovu podelu izvan
imeni~kih i pridevskih sloènica, mada je lako uo~iti da se determinacija prilogom, brojem
ili pridevom javqa i me|u glagolskim sloènicama (zlopatiti se, omalovaìti, samounizi-
ti se, dvoumiti se), me|u prilo{kim (vazdan, jedanput, malopre, ~etvorono{ke itd.), mo`da i
nekim drugim.
1.7.2. Dopunske ili rekcijske sloènice po Stevanovi}u (nav. d. 428) jesu one {to su
postale od delova koji su jedan s drugim stajali u zavisnom odnosu kao upravni ~lan i wegova
dopuna naj~e{}e od nekog prelaznog glagola i wegova objekta. Ako znamo koliko je u sintak-
si re~enice te{ko razgrani~iti dopunu od odredbe, bi}e nam jasno da se ova kategorija u
mnogo ~emu poklapa s prethodnom. Zato i Stevanovi} isti~e da su samo sloènice od glagola i
objekta (imeni~ke kao drvodeqa, pismono{a, vlastoqubqe, darodavac, mesoje|e, senokos itd. i
poneka pridevska kao sveznaju}i, slavoqubiv) nesumwivo dopunske. U onima gde bi dopuna
bio instrumental ili neki drugi zavisni pade`, ose}a se... ili preteè uè determinativ-
ni, odredbeni karakter. Zaista, sloènicu kao parobrod prirodnije bismo tuma~ili kao par-
ni brod nego kao parom (pokretan) brod. U mnogim drugim primerima, kao pu{komet, umo-
tvorina, qubomora, te{ko je i odrediti u kom bi padeù trebalo da bude imenica iz prvog de-
la. Jo{ jedna neizvesnost, koju S. ne pomiwe, ti~e se malo~as pomenutih sloènica od subjekta
i predikata, tipa glavoboqa (<< glava boli), listopad (<< list pada). Ako su one, kao {to
smo gore videli, uvr{tene me|u odredbene, nije jasno pogotovu ne u svetlu modernih teorija
koje glagolsku rekciju uklapaju u {iri pojam glagolske valence za{to bi sloènice od (pra-
vog ili nepravog) objekta i predikata spadale u dopunske.
1.7.3. S druge strane, me|u rekcijske, i po Stevanovi}u i po Nikoli}u, spadaju impera-
tivne sloènice (gde je glagol ispred imenice), s tim {to je drugi deo obi~no imenica s vred-
no{}u objekta (gulikoà, vrtirep, palidrvce i sl.), ali pokatkad i s vredno{}u subjekta (visi-
28
baba, smrdibuba, pla~idrug itd.). Kod ovih drugih, po Stevanovi}u, prvi, glagolski deo je de-
terminativ, a drugi, imeni~ki nekada{wa je upravna re~ (429), {to zna~i da se jo{ jednom
bri{e razlika izme}u odredbenih i dopunskih sloènica. Isto se ponavqa i za imenice i pri-
deve s prefiksima (i sufiksima), tipa dovratak, zazubice, podo~waci, bezdu{an, prekobrojan:
i one su rekcijske... ali mawe dopunskog, a vi{e odredbenog karaktera (432). U stvari bi ta~-
nije bilo re}i da ovde ni jedan ni drugi termin ne zadovoqava. Nabrojane tvorenice jesu
dopunske u tom smislu {to se predlo{ke sintagme od kojih su nastale, do vrata, pod o~ima i
sl., u re~enici obi~no smatraju dopunama; nisu rekcijske ako pod rekcijom podrazumevamo
izbor odre|enog padeà u zavisnosti od koje druge re~i, jer je za sloènice sasvim nebitno koji
se pade` javqa posle kog predloga; jesu odredbene ukoliko predlo{ke sintagme u re~enicama
ne smatramo dopunama nego odredbama, ali nipo{to nisu odredbene u smislu onoga {to danas
nazivamo determinacijom odnosno modifikacijom, kao {to su to ranije pomenute odredbene
sloènice tipa Beograd, praznoruk, brzoplet i sli~ne.
1.7.4. Ovakve i sli~ne nedoumice pokazuju nam da podela na naporedne, odredbene i
rekcijske sloènice niukoliko nema onu op{tu va`nost kakvu joj, bar naizgled, pridaju Steva-
novi} i Nikoli}. S jedne strane, autori je ograni~avaju samo na imeni~ke i pridevske sloèni-
ce, mada nema na~elnih razloga za{to se ne bi bar delimi~no primenila i u sloènicama koje
pripadaju drugim vrstama re~i. S druge strane, granica izme|u odredbenih i rekcijskih sloè-
nica o~igledno je vrlo mutna. Su{tina je u tome {to izme|u re~i u sintagmatskom nizu postoji
i previ{e raznih vrsta odnosa (determinacije, modifikacije, zavisnosti, kohezije, valencije,
rekcije itd.), pa je malo verovatno da se sloènice nastale iz takvih odnosa mogu nedvosmisle-
no podeliti. Stoga bi bilo boqe sjediniti odredbene i rekcijske u jedinstvenu kategoriju sub-
ordinativnih sloènica, onih u kojima je odnos delova neravnopravan, ma koje prirode bio.
Wima se jasno suprotstavqaju naporedne (koordinativne) sloènice, u kojima sastavni delovi
ne deluju jedan na drugi, nego oba direktno i ravnopravno u~estvuju u ukupnom zna~ewu sloè-
nice.
Ni me|u wima, dodu{e, ne vlada potpuna homogenost, jer i ravnopravnost moè imati
vi{e podvrsta. Tako crveno-ùt (delom crven a delom ùt) nije isto {to i crvenoùt (koji
ima boju izme|u crvene i ùte); brojna polusloènica sto {est koordinativna je kao i pet-
{est, ali ona prva pretpostavqa sabirawe (100 + 6) a druga alternaciju (5 ili 6). Stoga svaka
sintakti~ka klasifikacija ima samo relativnu vrednost, i nije slu~ajno {to ni u jednom od do-
sada{wih pregleda srpskih sloènica one nisu dosledno razvrstane po me|usobnom odnosu de-
lova. Umesto toga, za svaki pojedini tip sloènice trebalo bi dati opis zasnovan na konkret-
nim i nesumwivim obele`jima. To zna~i: ustanoviti kojoj vrsti re~i pripada prvi a kojoj dru-
gi deo (kao {to smo ve} napomenuli, u koordinativnim oba dela pripadaju istoj vrsti re~i, dok
kod subordinativnih mogu biti iste ili razli~ite vrste), u kom se poretku javqaju, da li su ~i-
29
ste ili sufiksalne sloènice. Tek posle toga, tamo gde je to mogu}e, sloènice }emo deliti
prema tome kakav je odnos prvog dela prema drugom, od kojih su sintagmi nastale, ili kakvim se
sintagmama odnosno re~enicama mogu parafrazirati.
1.8. Endocentri~ne i egzocentri~ne sloènice. [to se ti~e semanti~ke podele,
korelacija izme|u strukture sloènica i wihovog zna~ewa isuvi{e je slaba da bi se isplatilo
razvrstavati ih po oblastima tipa nomina actionis, nomina loci, nomina instrumenti i sli~no. Da-
leko je va`nije ono {to Vuki}evi} 1995:136138 naziva semanti~ka usmerenost sloènice,
tj. podela na endocentri~ne i egzocentri~ne sloènice.
19
Pri tom ova dva pojma ne bismo de-
finisali na na~in kako to ~ini Vuki}evi}eva endocentri~ne su one sloènice kod kojih se
zna~ewe sastavnih delova pre srastawa u sloènicu nije izmenilo unutar sloènice. Ve}a
ili mawa promena zna~ewa formanata svojstvena je gotovo svim sloènicama, bile one endo-
ili egzocentri~ne; tako recimo brodogradwa nije naprosto gradwa broda, nego (prema defi-
nicijama iz RMS koje citira sama V.) izrada i opravka brodova, nauka o gradwi brodova ili
posao izgradwe brodova. Umesto toga, endocentri~ne i egzocentri~ne sloènice treba defi-
nisati na Blumfildov na~in, koji je op{te prihva}en u modernoj lingvistici (up. Kristal
1988, s. v. endocentri~an, egzocentri~an; Milojevi} 2000, s. v. endocentric compound i exocentric
compound), a koji ista autorka prenosi u svom drugom radu (Vuki}evi} 1994:147: On Blum-
fild kaè da, ako kompozita ima istu funkciju kao i wen centralni deo, onda je ona endocen-
tri~na, a ako se ta funkcija razlikuje onda je ona eksocentri~na). To zna~i da je u endocen-
tri~nim odredbenim sloènicama ukupno zna~ewe jednako zna~ewu upravnog dela (npr. paro-
brod je vrsta broda) suènom prema zna~ewu odredbenog dela (brod na paru). Ukoliko je endo-
centri~na sloènica koordinativna, svaki od dva dela nosi polovinu zna~ewa (gluvonem ~ovek
je i gluv i nem). U egzocentri~noj sloènici, naprotiv, zna~ewe nije izraèno ni prvim ni
drugim delom za sebe (vukodlak nije ni vrsta vuka ni vrsta dlake), nego se mora rekonstruisati
na osnovu wih.
1.8.1. Treba primetiti da se sve dosada{we rasprave oko endo- i egzocentri~nosti ti-
~u imeni~kih sloènica. Vuki}evi} 1994:149 kaè imeni~ke sloènice su uglavnom ekso-
centri~ne, za razliku od pridevskih sloènica koje su uglavnom endocentri~ne, ali se pri-

19
Umesto Beli}evih termina esocentri~an i eksocentri~an, koje je te{ko razlikovati jedan od drugog, upotrebqavamo
oblike endocentri~an i egzocentri~an, kao jasnije i daleko obi~nije u modernoj lingvistici po~ev od Blumfilda. (Vidi
Vuki}evi} 1994: 146147, gde se konstatuje da termina esocentri~an nema u lingvisti~kim re~nicima, osim kod R. Simeona;
v. i Ramelmajer 1975: 34.) Vujaklijin re~nik stranih re~i sadrì (kao i RMS) odrednicu endo- unutra, posle koje sledi
blizu 40 grecizama s tim prefiksom, dok nema eso- niti re~i s takvim po~etkom. [to se ti~e oblika ekso-, mada je on verniji
gr~kom izgovoru, Vujaklija upu}uje ekso- na egzo- (izvan, spoqa, napoqu) i bi}e da je u pravu, po{to su u nau~noj
terminologiji ve} ~vrsto ukoreweni oblici egzobiologija, egzosmoza, egzosfera i sli~ni, a od istog korena je i egzotika i
egzoti~an.

30
devskim sloènicama ne bavi, niti navodi ijedan primer. U stvari je pitawe da li bi se uop-
{te mogao na}i kakav egzocentri~an sloèni pridev, ako izuzmemo one ~ija je motivacija neja-
sna, kao samoìv, pustolovan, blagodaran. Tako|e je neizvesno da li i u kojoj meri treba uzi-
mati u obzir metafori~nost koja je u korenu mnogih sloènica. Da li, recimo, u motivaciji
prideva jednostruk, dvostruk itd. jo{ postoji imenica struka (v. 3.5.1.1), ili moèmo li tvr-
diti da u definiciji prideva b(j)elodan (odakle ob(j)elodaniti) postoji pojam dan (up. u RMS:
belodan jasan kao dan, o~igledan)?
1.8.2. îwenica je da se o endo- i egzocentri~nosti sloènica ne govori mnogo u svet-
skoj lingvistici (An~i} 1968: 250 napomiwe: U savremenoj sovjetskoj nauci o tvorbi rije~i
termini ezocentri~an i eksocentri~an uop}e se ne sre}u), a da je kod nas tu temu pokrenuo
skoro iskqu~ivo Beli}, u vi{e svojih radova. Kad je on napisao kao prakti~no pravilo za gra-
|ewe sloènih re~i moè se smatrati da su one sve eksocentri~ne (Beli} 1949: 41), to je u naj-
mawu ruku bilo grubo uop{tavawe, jer je propustio da napomene da govori iskqu~ivo o ime-
ni~kim sloènicama. Na to su se nadovezale wegove izrazito puristi~ke kritike pojedinih
odavno ukorewenih izraza: vodopad nije dobro na~iweno, to je nema~ko Wasserfall... nisu dobro
na~iwene... re~i gradona~elnik, verou~iteq, zemqopis i sl.... To su re~i na~iwene prema dru-
gim jezicima. Za neke izraze koji su nesumwivo narodni Beli} (str. 42) tvrdi da su samo pri-
vidno endocentri~ni: ~etovo|a je na~iweno od ~etovod-(ni), a ne od gotovoga vo|a; glavoboqa
prvobitno zna~i ono {to donosi glavoboqu, ne{to glavobolno, a nije na~iweno od boqa,
boqka. Sli~ne zabrane jo{ op{irnije su izloène u drugim radovima istog nau~nika. Tako u
Beli} 1936: 163164 ~itamo: Nije dobra sloènica drvored u zna~ewu red drveta. Pridev dr-
vored morao bi zna~iti sa redovima drveta, onaj ko ima redove drveta; drvored bi moglo zna-
~iti mesto sa drve}em u redovima a nikako red drveta... Beli} osu|uje nasuprot Mareti-
}u u Jezi~nom savjetniku i re~ parobrod. Pomiwe mogu}nost da se ta re~ shvati kao sloè-
nica od paro(m) i glagola broditi, ali ni u tom slu~aju, kaè, ne bi imala zna~ewe broda ili
la|e ve} kraja ili mesta kojim se (ili gde se) parom brodi ili ne~eg sli~nog. U radu Beli}
1950: 174175 donekle je ublaìo stav, ali zaobilaznim putem, druk~ije tuma~e}i pomenute
sloènice kako bi ipak mogao da ih proglasi egzocentri~nim. Za drvored sada kaè da ne zna-
~i red drveta, ve} drvoredo mesto, tj. mesto sa vi{e takvih redova... Ako se tako razume ale-
ja, onda se tuma~ewe Mareti}evo moè i tu primiti. Re~ parobrod sada je spreman da prihva-
ti, ali kao poimeni~en pridev parobrod, tj. onaj koji parom brodi. Prema tome, ta imenica
moè zna~iti i sredstvo, napravu, ma{inu ili sl. kojom se pomo}u pare moè broditi.
Razume se da su ovo krajwe usiqena tuma~ewa. Drvored nikada nije zna~ilo mesto sa
vi{e redova drve}a, pridev parobrod ne postoji, a imenica parobrod se ose}a kao sloèna s
imenicom brod, nikako s glagolom broditi (up. i Ramelmajer 1975: 50). Noviji istraìva~i od-
bacili su Beli}eve predrasude prema endocentri~nim sloènicama, po~ev od Stevanovi}a,
31
1964
1
, koji, navode}i izme|u ostalog vodopad, parobrod, verou~iteq, gradona~elnik, kaè da
pravilnost svih ovih sloènica uveliko potvr|uje ìvotnost, tj. wihova znatna rasprostra-
wenost i ukorewenost u upotrebi (421422). Vuki}evi} 1994:147148, navode}i desetak endo-
centri~nih sloènica, pomiwe Beli}eve zamerke, ali zakqu~uje: Ne samo da se nisu izgubile
iz jezika kao neodgovaraju}e tvorene, ve} su tokom vremena poprimile upravo ona zna~ewa za ko-
ja je Beli} rekao da ih ne mogu imati. V. i Raki} 2001. Cet (1969), koji se bavi samo imeni~kim
sloènicama od imeni~ke i glagolske osnove s nultim sufiksom, zakqu~uje posle ispitivawa
velikog broja re~nika da su stare ili narodne tvorbe ovakve strukture zaista bile samo egzo-
centri~ne (npr. s(j)enokos, kolomaz, listopad), ali da se od XVIII, a naro~ito od sredine XIX ve-
ka u sve ve}em broju javqaju endocentri~ne sloènice kao zemqotres, krvotok, ribolov, vodo-
pad, vatromet, brodolom, rukoqub, vodoskok, vodostaj, trbos(j)ek i druge, najve}im delom kao
kalkovi prema latinskim ili wema~kim uzorcima odnosno pozajmqenice iz ~e{koga ili
ruskoga (107108). Taj novi (pod)tip, po wegovim re~ima, slabo je produktivan (obuhvata samo
oko trideset re~i), ali, kao {to se vidi iz navedenih primera, sve su to toliko uobi~ajeni iz-
razi da bi bila besmislica tvrditi kako su srpske sloènice i danas iskqu~ivo egzocentri~-
ne.
2. SLO@ENE IMENICE
2.1. Kriterijumi podele. Za razliku od dosada{we literature, gde su, kao {to smo
videli, sloènice obra|ivane samo uop{teno, s nasumce odabranim primerima, ili je za pred-
met izu~avawa uzimana samo jedna wihova podvrsta (naj~e{}e imeni~ke) na slede}im strana-
ma nastoja}emo da prikaèmo sve tipove sloènica u savremenom srpskom jeziku, ukqu~uju}i i
sraslice, polusloènice i sloèno-sufiksalne tvorenice. Grupisa}emo ih po vrsti re~i kojoj
pripada cela sloènica, pri ~emu je imeni~ka sloènica sinonim za sloèna imenica, pri-
devska sloènica isto je {to i sloèni pridev i tako daqe. Podse}amo da kod nesufiksalnih
sloènica drugi deo nu`no pripada istoj vrsti re~i kao i cela sloènica, dok za sufiksalne
to nije obavezno, jer vrsta re~i zavisi od sufiksa (npr. u spaso-nos-an drugi deo sa~iwava osno-
va glagola nositi, ali sufiks -an daje sloènici pridevsku vrednost).
Naknadno }emo svaku vrstu sloènica deliti na podtipove prema tome kojoj vrsti re-
~i pripada prvi a kojoj drugi deo (formant) i da li je sufiksalna ili ne. Pri tom nam je lek-
semski sastav va`niji kriterijum podele nego prisustvo ili odsustvo sufiksa. Nismo èleli
da zasebno obradimo sve nesufiksalne, a tek onda sve sufiksalne sloènice, jer bi nas takva
podela primorala da parove sloènica sa istim osnovama prvog i drugog dela (npr. sveznawe i
sveznalica), pa i istozna~ne (npr. ~etvorougao i ~etvorougaonik), obra|ujemo na dva razli~ita
mesta, {to bi bilo neekonomi~no i nedovoqno pregledno.
U ozna~avawu pojedinih tipova koristi}emo slede}e skra}enice:
32
I = imenica
P = pridev
G = glagol
Z = zamenica
K = kardinalni broj
R = redni broj
SST = sloèno-sufiksalna tvorenica
Malo o dodato uz skra}enicu vrste re~i zna~i osnova, npr. Io = imeni~ka osnova,
Po = pridevska osnova i tako daqe. Spojni vokal, prema onome {to je re~eno u 1.3.4, ozna~avamo
skra}enicom s, ali wu pi{emo kao eksponent prethodne skra}enice (npr. Io
S, GoS
i sli~no) kao
znak da je on zapravo zavr{etak prvog formanta, a ne ravnopravan sastavni deo sloènice.
2.1.1. Za prilog, predlog i veznik kao sastavne delove sloènica nismo koristili
skra}enice, po{to je udeo tih vrsta re~i u kompoziciji relativno mali, a skra}enice bi vi{e
na{kodile razumqivosti nego {to bi doprinele u{tedi prostora. Nulti sufiks smo beleìli
znakom , bez crtice, koja je suvi{na posle znaka +.
2.1.2. Mada mawe precizno nego formulom, tip sloènice moè se ozna~iti i re~ima,
ta~nije sloènim pridevom. Takav na~in moè biti i pogodniji ako èlimo odjednom da obu-
hvatimo vi{e srodnih kategorija. Terminom dvoimeni~ke sloènice, recimo, ozna~avamo sve
sloènice tipa I + I, Io
s
+ I ili Io
s
+ Io + sufiks. Pridevsko-imeni~ke su sve one koje u pr-
vom delu imaju osnovu prideva a u drugom imenicu ili imeni~ku osnovu, sa sufiksom ili bez
wega.
2.2. Sinhronija i dijahronija. Klasifikacija sloènica po kategorijalnoj pri-
padnosti prvog odnosno drugog dela ovde je zasnovana na sinhronijskim kriterijima, to jest na
jezi~kom ose}awu dana{wih govornika srpskog jezika. U tom smislu smo gore mogli re}i da se
parobrod danas ose}a kao sloènica od para i brod (tip Io
s
+ I), a nipo{to od para i broditi
(tip Io
s
+ Go + ). Razume se da jezi~ko ose}awe nije u svim slu~ajevima tako nedvosmisleno, pa
su za mnoge sloènice mogu}na alternativna tuma~ewa. Dijahronijska analiza moè pomo}i u
onim slu~ajevima gde je motivacija zamagqena: tako u re~i licem(j)er, s obzirom na zna~ewe, deo
-m(j)er ne izaziva nikakve odre|ene asocijacije, ali iz Skoka 1971 (s. v. lik
3
) saznajemo da je
sloènica nastala od sintagme lice meriti (v. i odrednicu mjera, gde se licemjer nabraja za-
jedno sa omjer, promjer, razmjer itd.). To jo{ ne mora biti razlog da ne svrstamo licem(j)er u
33
proste re~i, ali ako smatramo da je sloèna (budu}i da je u prvom delu prepoznatqiva re~ li-
ce), uvrsti}emo ga u isti tip Io
(S)
+ Go + kao i re~i s jasnom motivacijom, npr. vodomjer.
2.2.1. Tamo gde je dijahronija u sukobu sa sinhronijom, me|utim, ne moèmo se ravnati
po woj. Parlog, recimo, za dana{we jezi~ko ose}awe nesumwivo je prosta re~; ne}emo ga ubraja-
ti me|u imeni~ko-glagolske sloènice, kako to ~ini Beli} 1949: 41 (parlog... = *parolog, u
pari leè}i...) utoliko pre {to Skok 1971 (s. v. le}i III) daje sasvim druk~ije i ubedqivije
tuma~ewe da je parlog od ma|arskog parlag ili rumunskog prlog, a ovo od slovenskog pr(ij)elog.
Iz ovog primera da se zakqu~iti da bi nova etimolo{ka tuma~ewa mogla izmeniti me-
sto sloènice u na{oj tipologiji. Takvi slu~ajevi ipak ne}e biti ~esti, po{to su mogu}i samo
kod re~i kojima je nesigurna i etimologija i motivacija.
2.3. Sloènice s imenicom u prvom delu
2.3.1. Tip Io
s + I

Ovaj tip sadrì uglavnom subordinativne sloènice. Shodno onome {to smo rekli u
1.6.4, razgrani~avati odredbene od rekcijskih bilo bi besciqno: primera radi, v(j)eroi-
spov(ij)est (-ispov(ij)ed) moèmo tuma~iti kao ispovest vere (rekcijska), ali kako analizira-
ti istozna~no v(j)erozakon (<< zakon vere? verski zakon?) i v(j)eronauka (<< nauka o veri? ver-
ska nauka)? U ovoj grupi nalazimo nekoliko naziva biqaka (gorocv(ij)et, gorobiqe, koworep,
runolist) i ìvotiwa (kozorog, kostorog, mravozub, krstokqun, svilobuba itd.), ali i dosta
drugih uobi~ajenih re~i kao vinograd (gde grad, po Skoku, zna~i ogra|eni vrt), hvalosp(j)ev,
gorostas, krajolik, bogobojazan (imenica), poqoprivreda, zemqoradnik, brodovlasnik, robovla-
snik i dr.
Prvobitno slabo zastupqen tip, osetno se pro{irio zahvaquju}i novim endocen-
tri~nim sloènicama (onima koje je osu|ivao Beli}) kao parobrod, drvored, plodored, slavo-
luk, pu{komitraqez, zemqopos(j)ed, zemqopos(j)ednik, gradona~elnik, v(j)erou~iteq, presto-
lonaslednik (-sqednik), lovo~uvar, drvorezbar, vodokotli}, paro~ista~ itd. Mnoge od tih no-
vih sloènica nesumwivo su nastale prevo|ewem, pre svega s nema~kog (parobrod od
Dampfschiff, redosl(ij)ed od Reihenfolge, d(j)elokrug << Wirkungskreis, vidokrug << Gesichtskreis,
strahovlada << Schreckenherrschaft, vodoinstalater << Wasserinstallateur, vodoprivreda << Was-
serwirtschaft, ma{inogradwa << Maschinenbau, brakorazvod << Ehescheidung itd.) Nosorog je nasta-
lo prema nem. Nashorn, a ovo od internacionalnog grecizma rhinoceros (v. Ramelmajer 1975: 49).
Za brakorazvod i sli~ne izraze v. 2.3.9.1. Sloènice iz serije oceubistvo, brato-, d(j)eco-,
~ov(j)eko-, tirano-, kraqeubistvo, sa odgovaraju}im nomina agentis oceubica, bratoubica
itd. (v. Vuki}evi} 1997:369) svakako se ugledaju na latinsko parricidium, fratricidium i druge na
34
-cidium, odnosno parricida, fratricida i druge na -cida, bilo direktno ili posredstvom nema~kog Va-
termord, Brudermord itd., Vatermrder, Brudermrder itd. Up. i rusizam trudodan.
2.3.2. Spojni vokal u velikoj ve}ini slu~ajeva je -o-. Spojni vokal -e- imamo u oceubi-
stvo, kraqeubistvo, careubistvo i analognim re~ima na -ubica. Re~i ku}evlasnik, ku}egazda,
ku}edoma}in, kao i rusizam burev(j)esnik, mogu se smatrati sraslicama, kao i domazet (v. 1.3.2)
i bratu~ed. Po Leskinu (1914:324) i Mareti}u (1899:366) bratu- je dativ, a drugi deo je po Ma-
reti}u prvobitno glasio ~edo, potom okrenut u ~ed, ~eda prema drugim sloènicama ove
vrste. Po Stevanovi}u (1964
1
: 423) bratu je genitiv nekada{we dvojine, a dana{wi oblik
sloènice nastao je iz dualne sintagme bratu ~eda, koja je ozna~avala decu dvojice bra}e. U
imenu Carigrad (v. 1.3.4), po Mareti}u (str. 364), prvi deo je negda{wi odre|eni pridjev... s
nastavkom j; ali po{to takvog prideva vi{e nema, u sinhronijskoj analizi moramo smatrati da
je sloènica sastavqena s imenicom car i spojnim vokalom -i-.
2.3.3. Koordinativni (naporedni) odnos elemenata znatno je re|i. Tu spada bogo-
~ov(j)ek (onaj koji je u isti mah i bog i ~ovek Isus Hristos), prema RMS; ipak, mo`da nije
iskqu~eno ni zna~ewe boànski ~ovek, a u drugim sloènicama na bogo-, kao bogomajka, bogo-
sestra, bogootpadnik itd., odnos je nesumwivo subordinativan). Strahopo{tovawe dolazi od
nem. Ehrfurcht, s tim {to je redosled elemenata izmewen: kako prime}uje Ramelmajer 1975:49,
formant po{tovawe u srpskom nije mogao do}i na prvo mesto, bilo zato {to je preduga~ak ili
{to je glagolskog porekla. Tipi~no koordinativni su geografski termini jugoistok, jugozapad,
s(j)everoistok, s(j)everozapad, kao i hemijski termini hlorovodonik, cijanovodonik, ugqovodo-
nik, sumporovodonik, sumporougqenik.
20

2.3.4. Spojni vokal -o- karakteristi~an je za u~ene tu|ice kao {to su klerofa{izam (-
ista), anarhosindikalizam, arterioskleroza, metaloplastika, pogotovu u stru~nim termino-
logijama pojedinih nauka, npr. empiriokriticizam, labiodental, labiovelar, seroterapija,
talasoterapija, muzikoterapija, stratokumulus, kumulonimbus, feromagnetizam, ferosul-
fati itd. itd. (O prefiksoidima, koji su nastali iz ovog tipa gr~ko-latinskih sloènica, bi-
}e re~i u 11.1 11.8). Mestimi~no se javqaju i hibridni spojevi od strane i doma}e osnove,
kao metalostrugar, metalosavija~ (RMS), amino-kiselina (prevod od amino-acid, Aminosure
itd.), amino-grupa itd.

20
U wima, za razliku od polusloènica tipa ugqen-dioksid, nemamo jedan specifi~an i jedan op{tiji deo, nego su naprosto
imenovana oba sastavna dela jediwewa (hlor + vodonik i sl.). Otuda je u wima odnos ravnopravan, a redosled proizvoqan (u
engleskom je neki put obrnut od na{eg: ugqovodonik se zove hydrocarbon, a cijanovodonik hydrogen cyanide). Iz istog razloga
ne moè se smatrati pravilnim oblik sumporvodonik (bez -o-), o~igledno skovan po analogiji s odredbenim polusloènicama
tipa sumpor-dioksid.

35
2.3.5. O sloènicama Jugoslavija i Jugosloven. Me|u upravo pomenute internaci-
onalizme spada i ime Jugoslavija. Beli} 1952:287 isti~e da je naziv Jugoslavija bio uobi~a-
jen i kod Francuza (Yougoslavie) i kod Nemaca (Jugoslawien) i drugih naroda pre nego {to je pri-
mqen kao zvani~ni naziv kod nas. Istina dodaje odmah zatim taj su naziv oni primili
od nas, jer se ve} od tridesetih godina pro{loga veka on upotrebqava u razli~itim oblicima
kod srpskih, hrvatskih i slovena~kih pisaca, a u pribli`no isto vreme i kod êha. Po wego-
vom mi{qewu (str. 288) imenica je nastala od prideva jugoslavenski/jugoslovenski, a ovaj je
prema ruskom goslavski. Beli} tako|e napomiwe da kada bismo hteli prema na{em starom
i opravdanom nazivu misli se na pridev slovenski da na~inimo imenicu, ona bi morala biti
Jugoslovenska, ali ne obja{wava za{to do toga nije do{lo, niti za{to bi hipoteti~ni doma-
}i oblik glasio ba{ *Jugoslovenska a ne *Ju`noslovenska. (Zanimqivo je da @ivanovi}
1904:180, polemi{u}i s Mareti}em koji je rekao da je re~ Jugoslaven zacijelo dobra, odgova-
ra da je ta rije~ svjetska nakaza od rije~i. Prvo ne vaqa Slaven, nego Slovenin, drugo ne vaqa
Jugoslovenin nego ju`ni Sloveni.)
îwenica je da, za razliku od prideva jugoslovenski a pogotovu od ju`noslovenski,
imenica Jugoslavija ima obele`ja tipi~nog internacionalizma. Ako i nije stranog porekla,
ona je u svakom slu~aju gra|ena kao da je namewena upotrebi u zapadnoevropskim jezicima. Wen
drugi formant je Slavija, ime koje (mada ovekove~eno u nazivu poznatog beogradskog trga) dosad
nije zabeleèno u re~nicima niti u enciklopedijama, ali je bez sumwe latinizam (Slavia zemqa
Slovena, s tipi~nim latinskim sufiksom -ia). U prvom delu nije upotrebqen pridev ju`no-,
koji bi oteào ako ne i onemogu}io pozajmqivawe u neslovenskim jezicima, nego fonetski mno-
go neutralnije jugo-. Beli} smatra da je to jugo- u pridevu jugoslovenski do{lo prema pridevi-
ma jugoisto~ni, jugozapadni i sl., gde jugo- ima pridevsko zna~ewe.
21
Mogu}no je da je od samog
po~etka delovala semanti~ka diferencijacija koju imamo danas, tj. da se nije htelo re}i ju`no-
slovenski (ni *Ju`noslovenska ili *Ju`noslavija) jer bi taj naziv obuhvatio i Bugare, pa je
stvoren alternativni naziv upotrebom imenice umesto prideva u prvom delu. Za takvu zamenu
prideva imenicom imamo jo{ dosta primera, kao u svilorun ( svileno runo) koje pomiwe i Be-
li}, u rimokatolik (1.4), a posebno u êhoslova~ka (up. izvorno êskoslovensko).
22
Najzad, ne t-
reba iskqu~iti ni mogu}nost koju na kraju svog rada, s rezervom i samo uzgred, pomiwe Beli}:
da je najpre nastala imenica Jugosloveni, kao kalk nema~kog Sdslawen koje se javqa jo{ od kraja -
XVIII veka. Upotreba jugo- umesto ju`no- u tom slu~aju bi se objasnila doslovnim prevo|ewem

21
Za{to pridevsko? Jugoisto~ni i jugozapadni su izvedenice od jugoistok odnosno jugozapad, a to su koordinativne
sloènice dveju imenica: jugoistok se nikako ne moè tuma~iti kao ju`ni istok, nego kao jug i istok u jednakoj meri.

22
Oblik ê{koslova~ka, kao {to znamo, bio je upotrebi samo kratko vreme po~etkom devedesetih godina, pre definitivnog
odvajawa ê{ke od Slova~ke.

36
nema~kog Sd-.

2.3.6. Tip I + I (bez spojnog vokala)
Ovaj tip je znatno vi{e zastupqen me|u pozajmqenicama nego u doma}em leksi~kom
fondu. Stoga }emo najpre pregledati sloènice stranog porekla.
2.3.6.1. Iz turskog je svojevremeno pozajmqeno dosta sloènica koje su danas uglav-
nom zastarele, ili je zna~ewe bar jednog dela nepoznato dana{wem govorniku (up. 1.5). Ve}i-
nom osciliraju izme|u sloènice i polusloènice; ovde ih navodimo s grafijom kakva je data
u RMS. Takve su alajbeg (alaj-beg), alaj-barjak, alaj-barjaktar, |ul-ba{ta, |ul-behar, |ul-ba-
klava, din-du{man, karavan-saraj (-seraj), ~itluk-sahibija, bugar-kabanica, Stambol-kapija,
{amdud, ~aprazdivan, terziba{a, tobxiba{a, }ur~iba{a, buquba{a, babazeman (od turskog
baba otac) i jo{ podosta sli~nih. Malo je wih jo{ i danas u upotrebi, kao sahat-kula, }e-
ten-(h)alva, papazjanija, haramba{a, pri ~emu se posledwe dve ose}aju kao proste re~i. Me|u
dvoimeni~ke sloènice moèmo uvrstiti i beglerbeg (tursku sloènicu od plurala i singu-
lara iste imenice, beylerbeyi, s prvobitnim zna~ewem beg begova), zatim dustaban, }orsokak,
rahat-lokum (odakle ratluk): elementi duz-, }or-, rahat- u izvornom turskom su pridevi, ali
su za na{e jezi~ko ose}awe nemotivisani. Mogla bi se tu dodati tu i sikter-kafa (-kahva),
mada je sikter kod nas uzvik, a u turskom glagolski oblik.
Mali je broj hibridnih (tursko-srpskih) sloènica: alem-kamen, naxak-baba
(ili naxagbaba; RMS beleì i naxak-~eqade). Istom tipu pripada i remek-delo, s tim
{to je prvi deo iz ma|arskog (remek).
2.3.6.2. Me|u pozajmqenicama iz nema~kog sloènica ima jo{ znatno vi{e, {to je po-
sledica wihove u~estalosti u izvornom jeziku. Moèmo ostaviti po strani one kao blickrig,
cajtnot, {pilhozne, rindflaj{, fusnota, hozentreger, kur(c){lus, gastarbajter, folksdoj-
~er i sl., koje se u srpskom primaju kao proste re~i. I ovde, me|utim, postoji mno{tvo
polumotivisanih sloènica (1.5), u kojima je drugi deo odoma}eni germanizam ili interna-
cionalizam, dok je na prvom mestu nema~ka re~ koja se kod nas javqa iskqu~ivo u toj kombina-
ciji. Takvi su ve} pomenuto flispapir, zatim pauspapir (paus-papir), ter-papir, lajtmotiv,
maskenbal, hauzmajstor, kapelmajstor, feldmar{al, lumpenproleter, lumpenproletarijat
23
,
{parkasa, aktenta{na, vizitkarta, vindjakna, {tih-proba, ajnpren-supa, bleh-muzika, ci-
mer-kolega
24
, rol-kragna, {und-literatura, dizel-motor, dizel-gorivo, dizel-lokomotiva,
{uko-utika~, trafo-stanica itd.
Retko se javqaju obrnuti slu~ajevi kao {rafciger, {trajkbreher, kulturtreger, gde
je prvi deo sloènice poznat a drugi u srpskom nemotivisan. Gotovo da nisu ~e{}e ni sloè-
37
nice kao gasmaska, ve{-korpa (ve{korpa), ve{-ma{ina, {mirgl-papir, {ah-klub, {ah-mat, gde
oba dela postoje i u samostalnoj upotrebi u srpskom.
Specifi~an slu~aj je pseudogermanizam {ofer-{ajbna, koji pokazuje da se nema~ki
tvorbeni obrazac moè preuzeti i bez preuzimawa obeju re~i iz originala.
25

(Polu)sloènica s doma}im, prevedenim ili odoma}enim drugim delom nema mnogo:
{perplo~a ({per-plo~a), cel-vlakno, cel-tkanina, tra~-partija, krempita, {ampita (od nem.
Schaum: up. obostrani germanizam {aumrolna). Danas zastarelo ve{plav bi}e pre fonetska
adaptacija nema~kog Wscheblau nego prava prevedenica. Zanimqiv je izraz kafe-kuvarica, gde
kafe nema svoje uobi~ajeno zna~ewe lokala nego napitka, o~igledno zato {to doma}a re~ kafa
ne bi bila pogodna za gra|ewe polusloènica ovog tipa.
2.3.6.3. êtiri pozajmqenice koje su, u periodu izme|u dva svetska rata, verovat-
no najvi{e doprinele {irewu dvoimeni~kih jukstapozicija (da upotrebimo termin
Surdu~kog 1978) jesu auto, radio (o kojima }emo govoriti u poglavqu o prefiksoidima,
11.5 i 11.7), taksi i xez. Prema auto je postojao i postoji pridev automobilski, ali se
zbog svoje duìne izbegava (ne bi se reklo *automobilski mehani~ar, *automobilski de-
lovi i sl.); prema radio tek je u novije vreme, mo`da po ugledu na slovena~ki, skovan pri-
dev radijski, ali ni danas nije ~est u upotrebi. Od taksi i od xez, naprotiv, nije se ni
poku{alo s izvo|ewem prideva, nego su od samog po~etka maksimalnu rasprostrawenost
stekle polusloènice taksi-stanica, taksi-{ofer (-voza~), xez-orkestar, xez-muzi~ar,
xez-truba~ i sli~ne.
Mada Surdu~ki (nav. d., 399) u tri maha pomiwe Turkish, German, and English kao ravno-
pravne izvore ovakvih uticaja, sve do sredine HH veka nije bilo mnogo polusloènica sa engle-
skom re~ju na prvom mestu. Osim xeza, tu su bili mo`da jo{ samo sportski termini kao boks-
me~, bantam-kategorija, aut-sudija, ofsajd-pozicija (u novije vreme i tenis-patike
26
, me~-
lopta, set-lopta, be(j)zbol-kapa i be(j)zbol-palica), a uz to pseudoanglicizmi kao {to su gol-
aut, gol-razlika, top-lista, trim-staza, {ok-soba. Tek posle svetskog rata wihov broj po-
~iwe naglo da raste, pa se javqaju najlon-~arape, najlon-kesa, bikini-kostim, bermuda-pantalo-
ne, ~arter-let, ~arter-kompanija, reni-bunar
27
, rok-muzika, rok-p(j)eva~, folk-p(j)eva~, stop-
sv(j)etlo, panel-plo~a, parking-sat, kamp-prikolica, pilot-emisija, pilot-epizoda, mas-medi-
ji, kontakt-grupa i druge. U drugom delu polusloènice moè do}i odranije primqeni angli-
cizam, kao u pres-klub, horor-film, disk-xokej, kik-boks, {ou-biznis. I u takvim spojevima kao
xet-set, bodi-bilding, xin-tonik, taj-brejk, bebi-bif, seks-{op, biznismen, {oumen, liftboj

25
U nema~kom se kaè Windscheibe ili Windschutzscheibe: po svoj prilici je prvi deo te sloènice zamewen poznatijom re~ju
{ofer.

38
itd., mada su u srpskom nemotivisani ili samo delimi~no motivisani, jasno se (s obzirom na
dana{wu rasprostrawenost poznavawa engleskog jezika) ose}a prisustvo dveju leksema. Malo je
primera kao kornfleks, skejtbord, xojstik, hardver, koji su u engleskom sloènice ali se u
srpskom ose}aju kao proste re~i.
2.3.6.4. Neo~ekivano veliki broj polusloènica ima francusku ili italijansku ime-
nicu na prvom mestu. Takve re~i nisu mogle biti primqene iz izvornog jezika (budu}i da u ro-
manskim jezicima odredbena imenica dolazi posle upravne), nego su preuzete iz nema~kog, a ne-
ki put i nezavisno skovane prema ve} usvojenom tvorbenom obrascu. Takve su emajl-boja, emajl-
lak, monstr-proces, toalet-papir, krep-papir, krep-saten, mar{-bataqon, mar{-kompanija
28
,
ànr-slika, èle-bombone, balon-svila, ku{et-kola, revan{-me~, kup-sistem, kup-takmi~e-
we, blok-sistem, pat-pozicija, tempera-boje, tempera-tehnika, fresko-slikar, fresko-sli-
karstvo, porto-marka, ìro-ra~un
29
, alt-saksofon, tenor-saksofon itd.
Preko nema~kog (re|e preko engleskog) primqene su i (polu)sloènice koje u prvom
delu imaju latinizam, grecizam ili internacionalizme razli~itog porekla: motorbicikl, re-
gistar-kasa, patent-zatvara~, patent-olovka, termos-boca, klima-ure|aj, ritam-sekcija, so-
da-voda, klub-garnitura, kina-srebro, kina-vino, banana-republika, merino-ovca itd. sve do
japansko-ameri~ke ninxa-korwa~e, koja je u{la i u Pravopis 1993:95. Zna~ajan izvor ovakvih
spojeva jeste terminologija prirodnih nauka: rezus-faktor, radijus-vektor, lakmus-papir, ci-
jankalij(um), etil-alkohol, metil-alkohol, natrijum-hlorid, kalcijum-karbonat (i jo{ stoti-
ne drugih naziva jediwewa), amino-kiselina, amino-grupa, radijum-terapija, {ok-terapija,
vat-sekunda, kilovat-~as (-sat), gram-kalorija itd.
Imena gr~kih slova javqaju se u spojevima alfa-zraci, gama-zraci, beta-blokator,
beta-receptor, delta-metal i sl., a imena latini~kih slova u nazivima muzi~kih tonaliteta
(C-dur, a-mol), vitamina (C-vitamin, B-vitamin itd., kao alternativa podjednako ~estim sin-
tagmama tipa vitamin C itd.) i u drugim izrazima kao iks-noge, ge-ìca, H-bomba itd.
2.3.6.5. Me|u doma}im re~ima, prave sloènice bez spojnog vokala sasvim su retke. Ta-
kve su ~uvarku}a (po Skoku prvobitno *~uvajku}a, kod Vuka i Mareti}a ~uvaku}a, gde je prvi
deo, verovatno zbog vokala -a neuobi~ajenog u imperativnim sloènicama, zamewen imenicom
~uvar), trnboba ili trnboba ogrozd, {aqivi izraz lubendiwa (sa skra}ewem osnove prvog de-
la), zastarelo rimpapa rimski papa, uz poneki toponim kao {to su Ivangrad, Ku~aj-planina.
Tome treba dodati i sraslice (prvobitno apozicije) babad(j)evojka, babaroga, bubamara, buba-
{vaba, bubazlata, cicamaca (i cica-maca).

29
Od it. giro sa francuskim izgovorom, kakav je uobi~ajen u nema~kom.

39
[to se ti~e znatno brojnijih polusloènica, mogu}e je, kao {to je smatrao Leskin a
kasnije Beli} i Stevanovi}, da su nastale po ugledu na turcizme tipa |ul-ba{ta (mada ima i
drugih izvora: up. rusizam àr-ptica). Naknadno se taj obrazac prili~no razvio, pre svega u
oblasti stilski obeleènih, poetskih, danas prete`no zastarelih izraza kao {to su div-junak,
div-juna{tvo, ùbor-voda, ùbor-vrelo, uzor-majka, uzor-d(j)elo, divot-d(j)elo, ~uvar-kula, bi-
ser-suza, biser-zubi, biser-grana, izvor-voda, cv(ij)et-d(j)evoj~e, spomen-dar, spomen-dan (po-
men-dan) itd., ukqu~uju}i i êmer-baka, Pelen-deka (kod Zmaja) i klin-~orba poznato iz narod-
ne pri~e. (Vidi i Babi} 1986:32.) Mawi je broj takvih izraza danas u redovnoj upotrebi: rak-ra-
na, spomen-plo~a, poklon-paket, leptir-ma{na, leptir-staklo, lutka-film, nafta-pe}, ~i-
~ak-traka, sito{tampa (prevod nema~kog Siebdruck), mo`da naliv-pero (ukoliko prvi deo nije
osnova glagola nalivati), u sportu muva-kategorija, skok-{ut, bod-lista itd. Posebnu sklo-
nost prema wima pokazuje kulinarski re~nik: verovatno po ugledu na polusloènice nema~kog
i ma|arskog porekla, kao ajnpren-supa, rum-torta, griz-knedle, sekeq(i)-gula{, gula{-~orba i
sl., javilo se potom i krompir-paprika{, kristal-{e}er, prah-{e}er, vanilin-{e}er, paradajz-
sos, paradajz-salata, kupus-salata, kakao-ml(ij)eko i jo{ dosta sli~nih izraza.
2.3.6.6. Sve dosad nabrojane sloènice su odredbene, s odredbom na prvom mestu.
Sasvim izuzetan tip predstavqaju oficirska zvawa general-major, general-pukovnik, gene-
ral-potpukovnik, skovana po ruskom ili nema~kom uzoru, gde je red obrnut, budu}i da je
upravna re~ general.
Naporedne polusloènice relativno su malobrojne: {eret-budala (po RMS moè bi-
ti mu{kog ili ènskog roda, {to potvr|uje ravnopravnost elemenata), brod-restoran, bas-ba-
riton, marksizam-lewinizam, u de~jem govoru cica-maca (~e{}e kao sloènica, cicamaca: v.
prethodni odeqak), cicuqka-micuqka, kasica-prasica.
2.3.6.7. Posebno ispitivawe zasluùju denominativne (polu)sloènice, s vlasti-
tim imenom ispred ili (~e{}e) posle zajedni~ke imenice. U spojevima gde je prva imenica ne-
promenqiva ispred imena, Prav. 1960 je propisivao odvojeno pisawe u nominativu, npr. gospa
@ivka, î~a Ilija, ali crticu u padeìma i u prisvojnom pridevu: od gospa-@ivke, î~a-
Iliji, s kuma-Milicom, Pop-Lukina, Knez-Mihailova itd. Prav. 1993:100101, mada ne zabra-
wuju}i crticu, dao je prednost odvojenom pisawu u svim oblicima. Tamo gde se zajedni~ka
imenica javqa iskqu~ivo kao nepromenqiva titula ispred imena, kao u kir Jawa, fra Brne,
Don Kihot, haxi Prodan, efendi Mita i sl., dopu{teno je samo odvojeno pisawe. Po obli~-
kim i fonetskim osobinama ovi spojevi su polusloènice (kao {to se isti~e i u samom Pra-
vopisu: smawuje se smisaona i izgovorna samostalnost takvih imenica ispred imena, akce-
nat je oslabqen ili i potpuno izgubqen, dugi slogovi se katkad skra}uju, a u nekim slu~ajevi-
ma dolazi i do obli~kog skra}ivawa). Ono {to ih pribliàva sintagmama, me|utim, jeste wi-
40
hova okazionalnost: samo neki qudi i samo u nekim prilikama upotrebi}e ispred datog imena
titulu, nadimak ili oznaku srodstva. Drugi deo spoja, dakle, bitniji je od prvog, ali to jo{ ne
zna~i da je prvi wegova odredba, bar ne u uobi~ajenom smislu uè kategorizacije. (Poklon-pa-
ket je vrsta paketa, ali se gospa @ivka ne moè opisati kao vrsta @ivke.) U su{tini su to
koordinativne polusloènice, budu}i da i prvi i drugi deo funkcioni{u kao naziv iste oso-
be, samo {to odnos me|u delovima nije potpuno ravnopravan.
Poneki spojevi ovog tipa su leksikalizovani: sekapersa (u RMS je nema, ni tako niti
u obliku seka Persa; pomiwe je Surdu~ki 1978: 403, ali s neadekvatnom definicijom gossip-
monger), Deda Mraz (poreklom iz ruskog; up. niè Boì} Bata), zatim sloènica donùan
ènskaro{ sa izvedenicama donùanski, donùanstvo; up. sloèno-sufiksalne oblike don-
kihotski, donkihoterija, donkihotstvo). Analogni po strukturi su i bubamara, bubazlata, pa
i babaroga ukoliko se Roga shvati kao ime (nadimak), ali tu opet imamo druk~iji semanti~ki
odnos: prvi deo (buba, baba) ima op{te kategorijsko zna~ewe i ne moè se izostaviti. Drugi
deo donekle se pona{a kao odredba prvog, ali ni takvo tuma~ewe ne zadovoqava: Mara ne iz-
raàva nikakvu osobinu, Zlata nije isto {to i zlatna (mada je re~ o bubi sa zlatnozelenim
krilima), a babaroga ne zna~i babu s rogovima, nego ru`nu babu (koren rug-, odakle i varijanta
babaruga: v. Skok 1971, s. v. rugati se).
2.3.6.8. Sa obrnutim poretkom, ime + zajedni~ka imenica, ima znatno mawe parova.
Pravopis (ta~ka 55a), pored stilskih i metri~kih inverzija tipa Prijezda vojvoda, Strahini}
ban koje svakako spadaju u delokrug sintakse mnogo vi{e nego tvorbe re~i navodi jo{ i
spojeve s turskim titulama kao Husein-beg, Smail-aga, Omer-ba{a. Za wih vaì ono {to je gore
re~eno o spojevima tipa Pop Luka, samo obrnutim redom. Pri tom -aga i -beg mogu da stupe u
jo{ te{wu vezu s imenom, gube}i poseban akcent, pa i zna~ewe, pretvaraju}i se u ekspresivno
ili prigodno pro{irewe imena, npr. Mujaga, Ivanbeg, Skenderbeg, {to zna~i da postaju prave
sloènice, donekle sli~ne sufiksalnim izvedenicama. Tu spada i Boì} Bata, izraz izosta-
vqen kako u Pravopisu tako i u RMS.
Ime na prvom mestu javqa se ne samo u antroponimima nego i u nazivima zgrada, usta-
nova, preduze}a, vozova, proizvoda itd.: Dunav stanica, Sava centar, Kari} banka, Art kanal,
Orijent ekspres, tojota automobili, Karneks pa{teta, santos kafa i jo{ mnogo drugih (v.
Prav. 1993: 95, Surdu~ki 1978: 403). Mada moè imati daleke korene u turcizmima tipa Stam-
bol-kapija, ovakav redosled se danas sigurno najvi{e javqa pod engleskim uticajem. Stoga su
verovatno u pravu normativisti koji zahtevaju da se tradicionalnom poretku, s imenom posle
apelativa (Centar Sava, automobili tojota) da prednost.
2.3.6.9. Bitno razli~iti od gorwih, mada na prvi pogled veoma sli~ni, jesu nazivi
preduze}a i ustanova koje samo uzgred pomiwe Surdu~ki (nav. m.: Slovenijapromet, Bosna-
41
film) a mnogo iscrpnije ih obra|uje Bari} 1980: 7376 (Zagrebtekstil, Koàplastika, Drvo-
plastika, Naftaplin, Telefonservis, Dravatransport, Dalmacijavino, Avala-film itd.): ta-
kvi su jo{ i Vinoùpa, Stanservis, Naftagas, Beogradput, Ni{ekspres, Iskraprojekt, Is-
travino, Bosnaauto, Beograd-film, Krajinapromet, Metalpromet i desetine drugih. Ovi na-
zivi zapravo su najbliì formantnim skra}enicama tipa Tran{ped (vidi 12.6), s tim {to u
wima osnove ostaju ~itave, ali se na isti na~in proizvoqno kombinuju i sluè za tvorbu is-
kqu~ivo vlastitih imena. Otuda rad ]ori} 1983 obra|uje naporedo i pune i skra}ene nazive.
Bari}eva (str. 73) smatra da bi se bar neki od citiranih naziva i mogli smatrati sloènim
skra}enicama, ako je npr. Zagrebtekstil nastalo skra}ivawem od Zagreb(a~ko) tekstil(no pod-
uze}e); to ipak ne vaì kaè ona za imena kao Croatiatekstil, koja ne moèmo vi{e tuma~iti
skra}ivawem nego analogijom. Iz primera se vidi da ve}ina ovih sloènica imaju na prvom
mestu vlastitu imenicu (ponekad i zajedni~ku kao telefon, stan) koja modifikuje imenicu u
drugom delu; ali nisu retke ni koordinativne sloènice tipa Naftagas, Koàplastika,
30
a
neki put je ime na drugom mestu, kao u Vinoùpa.

2.3.7. Tip Io
S + Io + sufiks

(SST)
Znatno vi{e nego u svakodnevnom jeziku, primere za ovaj tip nalazimo u zoolo{koj
terminologiji. To su prete`no nazivi kategorija, usled ~ega RMS daje odrednicu u obliku mno-
ìne. Sa sufiksom -ac su bodqoko{ci, trbono{ci (sa skra}enom osnovom prvog dela), ~lanko-
no{ci, glavono{ci, ramenono{ci, ustono{ci, {krgonoàc (vrsta raka), kqunoro{ci, nosoro-
àc (buba), resokrilci, mreòkrilci, zlatoperac (vrsta ribe) itd. Jedini izraz u {irokoj
upotrebi je vodozemac (sa skra}enom osnovom drugog dela).
Sa sufiksom -ka su resoperke, trboperke (nazivi riba), sabqokqunka (ptica), a iste
strukture, s neo~ekivanim spojnim vokalom e, jeste i v(j)etreu{ka (naprava na dimwaku ili ve-
trokaz).
Sa sufiksom -ica su cevozubice (red primitivnih sisara).
Sa sufiksom -je je kovanica rudogorje planine u kojima ima ruda, ~emu moèmo doda-
ti i Sredozemqe, ukoliko prvi deo interpretiramo (prema Skoku) kao imenicu sreda sredina;
tako|e i slobodoumqe, ako ga ne smatramo izvedenicom od prideva slobodouman.

30
Takav je bio i naziv Sodaso (u Tuzli), koji je svojevremeno izazvao kritike jezi~kih stru~waka, jer mu je prakti~no nemogu}e
odrediti akcent. To je jo{ jedna potvrda ve{ta~kog karaktera ovakvih naziva, koji se kroje na papiru i stoga ostaju na
marginama normalnog tvorbenog procesa.

42
Sa sufiksom -nik moglo bi biti du{obri`nik (du{e-), ukoliko nije od prideva bri-
àn (v. niè, 2.3.8).
2.3.7.1. S nultim sufiksom jedini sigurni primeri su psoglav (nakaza s pasjom gla-
vom, prema RMS: tako|e psoglavac) i vukodlak. Istina, ako uporedimo mravozub, mravozuba i
mravozubac, {to su prema RMS nazivi triju razli~itih ptica,
31
mogli bismo pomisliti da su
sva tri sufiksalne izvedenice, dakle mravozub- kao i mravozub-a i mravozub-ac. Onda bi, me-
|utim, na isti na~in trebalo pretpostaviti nulti sufiks i u noso-rog(-), krsto-kqun(-) i
mnogim drugim sloènicama sa imenicom na suglasnik u drugom delu. Tako ne{to bi bilo
opravdano samo ukoliko verujemo da egzocentri~ne sloènice nastaju tek preko prideva ili
pridevskog zna~ewa (Beli} 1950: 176), dakle da nosorog zna~i *

nosorogo bi}e, onako kao {to
po Beli}u drvored navodno nije mogao zna~iti red drveta nego *

drvoredo mesto. Takvo tuma-
~ewe bilo bi dvostruko neefikasno: prvo, jer polazi od nepostoje}ih prideva, drugo, jer bi zah-
tevalo da imenicama s konsonantskim zavr{etkom, koje ionako u nominativu jednine imaju nul-
tu morfemu (nulti fleksioni nastavak), dodajemo jo{ i ni~im nepotvr|eni nulti sufiks.

2.3.8. Tip Io
S + Po + sufiks

(SST)
Nedvosmisleno u ovaj tip spada samo nekoliko re~i s nultim sufiksom na kraju: ze-
mqouz i moreuz, s primarnom osnovom prideva uz-an, uz-ak (up. uz-ji >> uì, s-uz-iti), zimzelen
(kao imenica m. ili `. roda), sraslica bogumil. Me|u wima samo zemq-o-uz ima spojni vokal, s
tim {to bogumil ima i re|u varijantu bogomil (v. Beli} 1949: 33, 41 i Stevanovi} 1964
1
: 421).
S druk~ijim zavr{etkom, istom tipu bi se moglo prikqu~iti i du{obri`nik/du{e-
bri`nik, koje ina~e vi{e li~i na imeni~ko-glagolske sloènice tipa zemqoradnik (v. 2.3.9.7),
ali drugi deo ima osnovu prideva briàn (ili imenice briga), a ne glagola brinuti. Pomeni-
mo jo{ i sredokra}a, mada postanak te sloènice i me|usobni semanti~ki odnos delova nisu ja-
sni, niti je jasna struktura drugog formanta (od osnove prideva krat-ak i sufiksa -ja? ili od
superlativa najkra}i li{enog prefiksa, poimeni~enog u ènskom rodu, ili s dodatkom sufik-
sa -a?).
îsto etimolo{ki, ovamo bi spadale i gum(i)arabika (v. 1.5.1) i danas sasvim zastare-
lo gumilastika, budu}i da dolaze od kasnolatinskih spojeva imenice s pridevom, gumma arabica

31
Ovaj primer nam ujedno govori o proizvoqnosti mnogih nau~nih termina: da su u pitawu tri poznate, ~esto pomiwane
ptice, sigurno je da se ne bi mogle ozna~avati me|usobno toliko sli~nim re~ima a da to ne dovede do zabune.

43
odnosno gumma elastica. Ipak, za dana{we jezi~ko ose}awe gumarabika je prosta re~, utoliko pre
{to guma u zna~ewu lepak nije uobi~ajeno (osim me|u filatelistima).

2.3.9. Tip Io
S + Go + sufiks

(SST)
Imeni~ko-glagolske sufiksalne sloènice ~ine najbrojniji i najproduktivniji od
svih tipova imeni~kih sloènica. Samo sa tri naj~e{}a sufiksa nultim, -ac i -ja izbroja-
li smo u RMS oko 400 primera, ne ra~unaju}i retke i zastarele izraze.

2.3.9.1. Sloènice s nultim sufiksom
Glagolska osnova (vezana morfema) u drugom delu ponekad se formalno poklapa s de-
verbalnom imenicom na konsonant, ali se ne sme izjedna~iti s wom. Primera radi, -vod u naf-
tovod, -rez u drvorez, -lom u brodolom o~igledno nisu isto {to i imenice vod, rez, lom. U de-
finisawu sloènica ne bi se upotrebile te imenice, nego glagoli, kao u RMS: naftovod
ure|aj za odvo|ewe nafte, drvorez rad izrezan na drvenoj plo~i i sl. Sli~no tome, vodopad
nije pad vode nego vodena masa koja pada, a vodoskok nije skok vode nego ure|aj u kome voda
ska~e ili ta~nije {ikqa. Ima, naravno, i grani~nih slu~ajeva: ribolov bi se moglo izvoditi
kako iz lov na ribu tako i iz loviti ribu; zlo~in moèmo dovesti u vezu bilo sa imenicom ~in
ili s glagolom ~initi (pri ~emu se nedoumica javqa i za prvi deo, jer bi u sintagmi zlo ~ini-
ti re~ zlo mogla da bude kako poimeni~eni pridev, tako i prilog).
Poneki glagoli su posebno skloni obrazovawu ove vrste sloènica, tako da nailazimo
na male leksi~ke porodice s jednakim drugim delom. To su u prvom redu glagoli voditi,
m(j)eriti, braniti, jesti, `derati, rezati, s(j)e}i, derati, tvoriti, pisati i metnuti
(prvobitno mesti od met- + -ti, po Skoku, {to u sloènicama dobija zna~ewe baciti ili
dobaciti). Tako imamo:
vodovod, naftovod, parovod, gasovod, plinovod, c(j)evovod; gromovod, muwovod; tako-
|e u anatomskim terminima, ù~ovod, jajovod, mokra}ovod (i mokrovod, uz skra}ewe osnove eli-
minacijom sufiksa), s(j)emevod.
vodom(j)er, ki{om(j)er, plinom(j)er, strujom(j)er, sv(j)etlom(j)er itd., daqinom(j)er,
brzinom(j)er, visinom(j)er, obrtom(j)er itd.: svi ozna~avaju merne naprave, osim zemqom(j)er
(prevod od nem. Landmesser odnosno grecizma geometar); prema onome {to smo rekli u 2.2, ovde
bi spadao i licem(j)er, ako ga smatramo sloènom re~ju (ali motivacija nije jasna).
44
blatobran, v(j)etrobran, ki{obran, suncobran, gromobran, valobran, snegobran
(swego-), ledobran itd., gde prvi deo ozna~ava ono od ~ega doti~ni ure|aj brani ({titi) ; grudo-
bran, prsobran, bokobran, mostobran, lukobran itd., gde je imenica u prvom delu naziv onoga
{to se brani; sa zna~ewem qudskog bi}a samo domobran, a od toponima Srbobran.
mesojed, biqojed, travojed, bubojed, mravojed, zrnojed itd.;
meso`der, biqo`der, bubo`der, qudo`der, travo`der, zrno`der itd., kao nazi-
vi ìvotiwa i qudi; figurativno srbo`der, {vabo`der.
bakrorez, drvorez, zlatorez, kamenorez, linorez (sa skra}enom osnovom re~i linole-
um), svi sa zna~ewem proizvoda rezawa; s prvobitnim zna~ewem oru|a perorez.
glavos(j)ek, trbos(j)ek (prete`no u nadimku Xek Trbos(j)ek, prevod engleskog Jack the
Ripper), drvos(j)ek (pored mnogo ~e{}eg drvos(j)e~a); s druk~ijim zna~ewem kolos(ij)ek.
strvoder, ma~koder, koòder; figurativno klupoder, u zna~ewu besposli~ara ili
lo{eg |aka, koji uzalud dere klupu; uz to oblakoder (prevod nema~kog Wolkenkratzer) i neboder
(prevod engleskog skyscraper, mo`da preko fr. gratte-ciel).
dobrotvor, zlotvor (ukoliko smatramo da su postali od poimeni~enih prideva do-
bro odn. zlo), mirotvor (pored ~e{}eg mirotvorac); u zna~ewu tvorevine umotvor, rukotvor,
p(j)esmotvor.
rukopis i {aqivo {akopis, svrakopis; letopis (qeto-); ~asopis (iz ~e{kog). Po-
sebno razmatrawe zasluùju zemqopis, putopis i ìvotopis. Prva re~ je najverovatnije doslo-
van prevod grecizma geografija. Mogu}e je i da poti~e od zemqa + opis, s obzirom na nekada-
{wi ruskoslovenski izraz zemqeopisanije.
32
Dana{we zemqopis, me|utim, nije moglo nastati
tako {to je do{lo prvo do udvajawa, a zatim do ispadawa vokala /o/, kako misli Vuki}evi}
1995: 136, nego je jedan tvorbeni tip zamewen drugim, tj. potencijalno *zemqoopis prikqu~ilo
se tipu rukopis, letopis i sl. Na isti na~in moglo je nastati i ìvotopis (uz ugledawe na
grecizam biografija) i putopis (mo`da prema nem. Reisebericht). Up. i izvedenice zemqopisac,
ìvotopisac, putopisac
33
(a ne *zemqoopisiva~ i sl.), koje potvr|uju vezu s glagolom pisati.
Up. i Stevanovi} 1964
1
:421.
vatromet, a u novije vreme nogomet i rukomet, gde metati zna~i bacati, kao i
u v(j)etromet (pored ~e{}eg v(j)etrometina); sa zna~ewem domet, doma{aj u pu{komet i ko-
pqomet.

32
Up. Mati}a 1953:323324, koji pretpostavqa da su rukopis i pravopis nastali prekrajawem srpskoslovenskog ili ruskog
rukoisanie, ravoisanie.

45
Od glagola lomiti imamo ~etiri sloènice sasvim razli~ite semanti~ke strukture:
kamenolom, brodolom (prevod nema~kog Schiffbruch odnosno latinskog naufragium), vratolom (ne-
smotrena osoba, ali i sinonim za vratolomija, prema RMS), kostolom (prelom kostiju ili
naziv jedne lekovite biqke).
Sli~nu raznolikost sre}emo i u sloènicama s glagolom sloviti, odnosno sluti,
slovem, kako glasi odrednica kod Skoka: bogoslov (prevod gr~kog thelogos, prema Skoku), jezi-
koslov (pored ~e{}eg jezikoslovac), a s neìvom referencijom rodoslov (verovatno prevod gre-
cizma genealogija), m(j)esecoslov, ~asoslov (pored obi~nijeg ~aslovac, nastalog haplologijom
od ~a(so)slov + -ac).
Me|u desetinama drugih sloènica ovog tipa pomenimo jo{ samo one najfrekventni-
je: v(j)etrokaz, putokaz, miqokaz (od glagola kazati u zna~ewu pokazati); vodostaj, lovostaj,
suncostaj (<< lat. solstitium); rudokop, ugqenokop i s drugim zna~ewem trnokop pijuk ; brko-
maz, kolomaz; rodoqub, domoqub i s drugim zna~ewem rukoqub; vazduhoplov i vremeplov
34
; mi-
{omor i znatno re|e muvomor (muhomor); vodopad, listopad (danas samo u hrvatskom, kao naziv
meseca), formalno i goropad
35
, mada je danas nemotivisana re~; krvolok, ~ankoliz, v(j)etropir,
(h)ladole` (len{tina ili ime biqke), suncokret, zemqotres, vodoskok, vinober, s(j)enokos,
vrbopuc, vodopoj, rukosad, kolovoz, nogostup, koloplet, redosl(ij)ed i druge.
Vredi zapaziti da je glagolska osnova uvek jednoslo`na. U retkim, danas prete`no za-
starelim primerima s dvoslo`nim drugim delom, kao brakorazvod, vodozahvat, glasoudar, ko-
lenopriklon (koqeno-), drugi deo uvek postoji i kao samostalna imenica, pa je logi~nije uvr-
stiti ga u tip Io + I.
Iz navedenih primera moè se zakqu~iti da je semantika ovih sloènica vrlo razno-
lika. Mnoge od wih ozna~avaju oru|a, sprave, ure|aje (naro~ito one na -vod, -m(j)er, -bran), ali i
radwe i zbivawa (zemqotres, vatromet), rezultate radwi (bakrorez, letopis), sredstva za oba-
vqawe odre|enih radwi (mi{omor, kolomaz), qudska bi}a (bogoslov, glavos(j)ek, rodoqub), biq-
ke (suncokret, ladole`) i drugo. Podjednako raznolika je i semanti~ka struktura, tj. odnos iz-
me|u prvog i drugog dela. Imenica naj~e{}e predstavqa objekt glagola (npr. meso`der), ali i
subjekt (vodopad), instrumentalnu dopunu (rukomet), odredbu mesta (ladole`) i drugo; videli
smo razliku, me|u sloènicama na -bran, izme|u tipa mostobran i tipa gromobran. Skoro sve
sloènice su egzocentri~ne, uz nekoliko izuzetaka kao zemqotres (= tresewe zemqe) ili krvo-
tok (= tok krvi).

2.3.9.2. Sloènice sa sufiksom -ac
46
Ovaj podtip znatno je homogeniji od prethodnog. Sve sloènice su nomina agen-
tis, sve ozna~avaju qudska bi}a (sa izuzetkom naziva brodova: kitolovac, minolovac, le-
dolomac), a imenica je gotovo uvek objekt glagola (ovde izuzetaka ima ne{to vi{e: o~e-
vidac, moreplovac, domorodac ukoliko prvi deo ne izvodimo iz priloga doma, kruho-
borac, ikonoborac, skotoloàc).
Drugi deo se pokatkad oblikom poklapa sa samostalnim re~ima, pre svega sa
imenicama borac, pisac, tvorac, lovac, livac i znanac. Da ne bismo razdvajali ono {to
o~igledno pripada istom tvorbenom obrascu, mi smo i takve sloènice uvrstili me|u
imeni~ko-glagolske. Semanti~ko upore|ivawe ~esto pokazuje da je samostalnost drugog
dela samo prividna, kao u zv(j)ezdoznanac, firmopisac, himnop(ij)evac, gde nemamo
uobi~ajeno zna~ewe re~i znanac, pisac odnosno p(ij)evac.
Glagoli tvoriti, pisati i rezati, pomenuti u prethodnom odeqku, i ovde su
me|u najproduktivnijima; treba im dodati i glagole qubiti, davati, loviti, nositi,
boriti se. Primeri:
47
stihotvorac, ~udo-, miro-, dràvo-, ustavo-, p(j)esmo-, jezikotvorac itd.
~lankopisac, basno-, kwigo-, firmo-, zakono-, romano-, bajko-, istoriopisac
itd. Malo~as pomenuti zemqopisac, putopisac, ìvotopisac, letopisac samo pri-
vidno spadaju ovamo, jer su sufiksom izvedeni iz imenica zemqopis, putopis itd. V. i
Vuki}evi} 1997:368, Raki} 1997:255256.
staklorezac, pe~ato-, kameno-, drvorezac itd.
srebroqubac, èno-, istino-, kwigo-, pravdo-, koristo-, slovenoqubac itd.;
tu spada i rodoqubac, koje se danas shvata kao aluzija na Sterijinu satiri~nu komediju,
tako da je u pore|ewu sa rodoqub steklo ironi~an prizvuk.
zajmodavac, poslo-, zakono-, daro-, sav(j)eto-, stanodavac itd. (pa i dupeda-
vac, izraz koji je kao i drugi vulgarizmi iskqu~en iz RMS).
ribolovac, ptico-, àbo-, zmijo-, kito-, tuno-, minolovac (posledwa tri
kao nazivi brodova).
krstonosac, ma~o-, ordenonosac (i druge ne mnogo rasprostrawene sloèni-
ce: RMS beleì i bogonosac, vodonosac, gradonosac, kulturonosac, minonosac,
pob(j)edonosac, {to svedo~i o izuzetnoj produktivnosti ovog obrasca).
duhoborac, ikonoborac (termini iz istorije religije), kruhoborac onaj koji
ne bira sredstva u borbi za najnu`niju zaradu ; RMS beleì i ratoborac, {to bi se
pre moglo smatrati izvedenicom od prideva ratoboran.
U korelaciji sa spojevima na -davac stoje pravni termini zajmoprimac, poslo-
primac, slu`boprimac. Kao antonimi od onih na -qubac javqaju se ~ov(j)ekomrzac i
ènomrzac (RMS beleì i vodomrzac, a posledwih godina veliku u~estalost stekao
je izraz srbomrzac). Sloènice s glagolom gojiti danas su retke u upotrebi (marvogo-
jac, sviwo-, kowo-, ribogojac), kao i one s glagolom d(j)elati (poqodjelac, ze-
mqodjelac, rukodjelac). Daqi primeri: slovolivac, topolivac (i zvonolivac, mada
ga RMS nema); brakolomac, {trajkolomac, ledolomac (posledwe kao naziv broda);
psalmop(ij)evac, himnop(ij)evac (up. i {aqivi vulgarizam picop(ij)evac); vazduhoplo-
vac, moreplovac; zv(j)ezdoslovac, jezikoslovac; zv(j)ezdo~atac, kwigo~atac (od zasta-
relog ~atiti << ~titi); rukodràc i zemqodràc, oba danas neuobi~ajena; va-
48
trogasac, bogomoqac, stihoklepac, domorodac, kowovodac, drvod(j)eqac (pored ~e-
{}eg drvodjeqa), skotoloàc (i -lo`nik), trbuhozborac (prevod francuskog ventri-
loque << lat. ventriloquus) itd. Ovde bi mogli spadati i zlo~inac i sladokusac, ukoliko
smatramo da im je prvi deo imeni~ka osnova, {to nije sigurno.
Sloènice sa zavr{etkom na -ilac pravobranilac/-teq, zajmotraìlac i
brodogradilac (pored ~e{}eg brodograditeq) mogli bismo smatrati podvarijantom
tipa na -ac. S druge strane, budu}i da se zna~ewe drugog dela prakti~no ne razlikuje od
zna~ewa samostalnih re~i branilac, traìlac, gradilac, mogu se isto tako svrstati i
me|u dvoimeni~ke sloènice.

2.3.9.3. Sloènice sa sufiksom -ja
I sa ovim sufiksom gradi se veliki broj dobro poznatih sloènica, pa je {teta {to
im Stevanovi} 1964
1
: 486 posve}uje samo jedan kratak pasus, gde uglavnom govori o akcentu
imenica vodopija, ~etovo|a, glavoboqa i sli~nih. Vi{e primera daje Babi} 1986:309310.
Moglo bi se zapravo govoriti o dva sufiksa -ja: jednom mu{kog roda, koji gradi nomina
agentis (tip drvosje~a), i drugom ènskog, zastupqenom uglavnom u re~ima na -boqa. Ipak se
oni ne mogu o{tro razdvajati, budu}i da je po svoj prilici re~ o sufiksima istog porekla i da
mnoge nomina agentis, kao vodono{a, krvopija i sl., mogu biti i mu{kog i ènskog roda.
Za sloènice na -vo|a i -boqa postavqa se pitawe da li }emo ih tretirati kao sloè-
no-sufiksalne ili kao dvoimeni~ke. Prednost svakako treba dati prvom tuma~ewu, za {ta se
mogu navesti kako morfolo{ki argumenti (vo|a ima i varijantu vo|, od boqa obi~nije je boqka,
ali se ti oblici nikad ne javqaju u sloènicama) tako i semanti~ki (poslovo|a nije vo|a po-
sla nego onaj koji vodi posao ; imenica boqa je samo pesni~ka i verovatno je uvek takva bila,
dok su sloènice na -boqa potpuno stilski neobeleène). Takvog je mi{qewa bio i Beli}
(1949:42): ~etovo|a je na~iweno od ~etovod-(ni), a ne od gotovoga vo|a; glavoboqa... nije na~i-
weno od boqa, boqka.
36

Nazivi ìvih bi}a po pravilu imaju imenicu kao objekt glagola (drvose~a << se~e dr-
vo), a imenice na -boqa imaju je kao subjekt (glavoboqa << glava boli). Samo izuzetno javqaju se
druge sintakti~ke uloge, recimo odredbe za vreme (no}obdija) ili za mesto (uholaà).

36
Naravno, ovo ne zna~i da prihvatamo i drugi deo Beli}eve argumentacije, kojom je on hteo da dokaè kako ove sloènice
nisu endocentri~ne da na primer glavoboqa prvobitno ne zna~i bol u glavi nego ono {to donosi glavoboqu, ne{to
glavobolno.

49
Najve}i broj nomina agentis gradi se s glagolom nositi. Danas su u {iroj upotrebi samo
vodono{a, pismono{a, glasono{a i klicono{a, ali RMS beleì jo{ dva tuceta sli~nih sloè-
nica: skutono{a, stego-, listo-, ma~o-, kopqo-, krsto-, bakqo-, vatro-, vr~ono{a i druge.
S glagolom voditi imamo vojskovo|a, ~eto-, kwigo-, poslo-, ra~uno-, kolo-, horo-, pero-
, ma{ino-, putovo|a i jo{ nekoliko mawe rasprostrawenih. Poneke su verovatno prevedenice,
npr. vojskovo|a prema nem. Heerfhrer, horovo|a prema Chorleiter ili gr~kom choregs.
S glagolom piti skovano je nekoliko dobro poznatih izraza: vodopija, vino-, pivo- i
figurativno krvopija. Babi} 1986:57 beleì i kavopija.
S glagolom s(j)e}i obi~nije je samo drvos(j)e~a, uz koje nalazimo jo{ i glavos(j)e~a (po-
red glavosjek), goros(j)e~a i retko grlos(j)e~a.
S drugim glagolima stvorene su sloènice kao vodolija, no}obdija, drvod(j)eqa, uz po-
koji redak ili poetski izraz kao v(j)edogowa (prvi deo je, po Skoku s. v. vem, od stcslav. vd
znawe), v(j)etrogowa, gradobija onaj koji udara kao grad. @enskog roda su nazivi insekata
uholaà i svilopreqa.
Sloènice koje ne zna~e ìvo bi}e uvek su ènskog roda. Me|u wima su daleko naj-
brojnije one s glagolom boleti (boqeti) ili bolovati: glavoboqa, zubo-, kosto-, krsto-, gu{o-
, grudo-, vrato-, srdoboqa
37
itd. Mogli bismo im dodati i bogomoqa, s(j)enoko{a (sinonim za
obi~nije sjenokos) i ìropa|a (vreme kad padaju ìrovi ili mesto sa ìrorodnom {u-
mom). Vodojaà verovatno ne spada ovamo, po{to postoji i imenica jaà, koju Skok izvodi od
jaz (ne od jaziti). Lovokra|a i zv(j)erokra|a u su{tini su dvoimeni~ke sloènice, ali bi se
mogle svrstati i u imeni~ko-glagolske (up. lovokradica, zv(j)erokradica, koje su nesumwivo
SST).

2.3.9.4. Sloènice sa sufiksom -a
Sufiks -a daleko je re|i u sloènicama nego -ja. Razlika bi bila jo{ ve}a ako bismo
pod -ja svrstali i primere kao vinopija, vodolija, no}obdija, gde je jotovawe neutralisano. Na-
protiv, za pivovara, sudopera (osoba koja pere sudove ili deo kuhiwskog name{taja namewen
prawu sudova; tako|e sudoper), zimomora (groznica ili zimogro`qivost), moramo smatrati
da im je sufiks -a, po{to r danas nije meki suglasnik (up. gor-je i sl.) Ovamo bismo svrstali i
qubomora, ako pretpostavimo da je qub- skra}ena osnova imenice qubav. (Skok obja{wava, s. v.
ljub, da je stari oblik glasio ljuby, genitiv ljubve, a da je u sloènicama do{lo do saìmawa bv u
b.) Nejotovani su i kotlokrpa (pored kotlokrp) i {teto~ina (vrlo retko -~iwa). Bez spojnog
50
vokala, tu spada i danguba, sa ìvim i neìvim zna~ewem (sli~no sudoperi): besposli~arewe
ili besposli~ar, ovo drugo u mu{kom i ènskom rodu.
Vojvoda se danas samo delimi~no ose}a kao sloèna re~, usled ~ega je ve} Mare-
ti} (1899: 368) morao da obja{wava: vojvoda ili vojevoda (koji vojnike vodi; nekad se
vojnik govorilo voj). Skok 1971, mada ima poduù odrednicu vojvoda (tako|e i pod -
vesti
1
), vi{e se bavi novijim izvedenicama te re~i nego wenom strukturom. Re~ je u sva-
kom slu~aju op{teslovenska, nastala verovatno prevo|ewem germanskog haritogo (>> nem.
Herzog), ako ne i gr~kog strategs, mada Skok, navode}i te uzore (pod -vesti
1
, str. 580, i
pod vojvoda, str. 612), dodaje: i ne mora da je prevedenica, jer je sasvim pravilna. Ob-
lik vojevoda, po Mareti}u, nastao je disimilacijom od *vojovoda; kasnije je -e- sinkopi-
ralo, ili je mo`da ispalo j izme|u dva vokala, a onda je oe dalo oj sli~no kao u trinaest
>> trinajst (vidi Skokove dosta nejasne formulacije na oba navedena mesta).

2.3.9.5. Sloènice sa sufiksom -je
I ovde je imenica naj~e{}e u funkciji objekta ili subjekta, ali ima i druk~i-
jih odnosa, npr. u ~astohlepqe (prema retkim potvrdama, rekcija tog glagola bi bila
hlepiti za ~im), a neki put je sintakti~ki odnos delova gotovo nemogu}e utvrditi, npr.
u hodo~a{}e.
38
Najvi{e je primera s glagolom qubiti: rodoqubqe, domo-, slobodo-,
pravdo-, srebro-, vlastoqubqe itd. S drugim glagolima imamo ~astohlepqe, slavohle-
pqe, vlastohlepqe; rodoslovqe, jezikoslovqe
39
; bogoslu`je, vinoto~je, mesoje|e, vra-
tolomqe itd. îsto ruskoslovenski je oblik pute{estvije (tako|e pute{estvo).
Poseban tip ~ine sloènice koje umesto glagolske imaju osnovu trpnog pride-
va na -n (retko na -t), {to zna~i da dobijaju zavr{etak glagolskih imenica na -we odno-
sno na -}e: bogojavqewe, bogosluèwe, d(j)ecoskvrwewe, rodoskvrwewe, rodoskvrnu}e,
krvoproli}e. Tu bismo dodali i snovi|ewe i zlopam}ewe, s obzirom na wihovo speci-
fi~no zna~ewe, ali ne i one kao strahopo{tovawe ili vodosnabdevawe, koje su o~i-
gledno dvoimeni~ke (= strah i po{tovawe, snabdevawe vodom).

38
Po Skoku 1971, s. v. hoditi I, ta~na etimologija ove re~i nije poznata, ali pu~ka etimologija shvatila ju je kao
sloènicu od sintagme hodom ~astiti.

51
2.3.9.6. Sloènice sa sufiksom -stvo
Imenica je objekt glagola, osim u crkvenoslovenskom ~inodejstvo i u spojevi-
ma koje smo ve} videli sa sufiksom -ac: moreplovstvo, kruhoborstvo, skotolo{tvo,
trbuhozborstvo. Sloènice tipa bratoubistvo (v. 2.3.1) ne spadaju ovamo, po{to se
uvek mogu definisati dvema imenicama (ubistvo brata i sl.). Naprotiv, poslovod-
stvo, ra~unovodstvo, kwigovodstvo nesumwivo su imeni~ko-glagolske sloènice, iz
razloga koje smo naveli za poslovo|u i sl. (2.3.9.3); uz to, samostalna imenica, bar u
srpskom standardu, glasi vo|stvo a ne vodstvo.
Ostali primeri: stihotvorstvo, p(j)esmotvorstvo, ~udotvorstvo; svi-
wogojstvo i (znatno re|e) kowogojstvo, ribogojstvo; {teto~instvo, a tako|e i
dobro~instvo i zlo~instvo ukoliko prvi deo ne smatramo prilogom; moreplov-
stvo, vazduhoplovstvo; brakolomstvo, ~edomorstvo, zv(j)ezdoznanstvo, ze-
mqod(j)elstvo itd. Tu spada i rusizam qubopitstvo (za prvi deo vidi qubomora
pod 2.3.9.4).
Glagolsku osnovu pro{irenu sufiksom -lac ima bratoubila{tvo, koje se ve-
zuje ne toliko za retko bratoubilac koliko za pridev bratoubila~ki (v. 3.1.3.2); re~ je
potrebna jer, za razliku od bratoubistvo, ozna~ava stalno pona{awe a ne pojedini
~in.

2.3.9.7. Sloènice sa ostalim sufiksima
Sa ostalim sufiksima za nomina agentis nalazimo samo po nekoliko pravih ime-
ni~ko-glagolskih sloènica, uz ve}i broj takvih koje bi se pre mogle svrstati u dvoi-
meni~ke, budu}i da izvedenica od glagola s tim sufiksom postoji i kao samostalna re~.
Sufiks -nik: me|u malobrojnim primerima su zemqoradnik (uzimaju}i u obzir
da se radnik ne upotrebqava u tom zna~ewu, nego se jasno razlikuje od wega, kao u sin-
tagmi radnici i seqaci) i zloslutnik (gde se zlo logi~nije moè tuma~iti kao imeni-
ca nego kao prilog). Du{obri`nik/du{ebri`nik bi spadalo ovamo po smislu (onaj ko
se brine o du{i), ali ne i po osnovi, koja pripada imenici ili pridevu, a ne glagolu
brinuti (v. 2.3.7, 2.3.8). Nasuprot tome, zemqopos(j)ednik (= posednik zemqe), idolopo-
klonik, ikonopoklonik, prestolonaslednik (-sqednik), bogootpadnik (= otpadnik od
52
Boga) pripadaju tipu Io
S
+ I. Zlopatnik ne spada ovamo, jer je izvedenica od glagola
zlopatiti se. Ve}ina ovih sloènica ima i femininum na -ica.
Sufiks -teq: t(j)elohraniteq (po zna~ewu nema veze s imenicom hraniteq,
nego je rusizam), ovrhovoditeq (od zastarelog ovrha zaplena, prinudna naplata duga:
ne s imenicom voditeq, koja se pojavila tek u novije vreme kao prete`no televizijski
termin, nego od voditi ovrhu), dobro~initeq (ukoliko je dobro imenica a ne prilog).
Ostale, kao pravobraniteq, ustavobraniteq, v(j)erou~iteq, ku}epaziteq, brodogra-
diteq, domoupraviteq, imaju u drugom delu samostalnu imenicu sa sufiksom. Gotovo
sve ove sloènice mogu imati i ènski oblik na -teqica.
Sufiks -a~ bi mo`da u{ao u ovu grupu na temequ sloènica ra~unopolaga~ i
minopolaga~, jer je postojawe samostalnog polaga~ neizvesno. (RMS ima takvu odredni-
cu, ali bez primera, samo s pozivawem na re~nik Risti}a i Kangrge i uz navo|ewe sin-
tagmi polaga~ ra~una i polaga~ mina, {to li~i na puristi~ki poku{aj da se sloènice
zamene oblicima koji su navodno bliì duhu na{eg jezika.) Ostale sloènice su
dvoimeni~ke, kao ra~unoispita~ (RMS beleì tri primera za samostalno ispita~ =
ispitiva~), minobaca~, slovoslaga~, snego~ista~ (swego-), drvoprera|iva~.
Sufiks -ica: lovokradica i druge na -kradica (zv(j)ero- kowo-, ribo-, {umokra-
dica), prete`no mu{kog roda (vi{e iz semanti~kih nego iz morfolo{kih razloga); mi-
{olovica (o ma~ki) i Bogorodica, ènskog roda. Bratoubica i druge na -ubica (èno-,
muò-, sino-, majko-, matero-, d(j)eco-, oce-, kraqe-, careubica itd.) ne spadaju ovamo,
jer su sloène s imenicom ubica (v. 2.3.1). -Ica moè, naravno, biti i mocioni sufiks
uz druge sufikse mu{kog roda: zloslutnica, domoupraviteqica, slovoslaga~ica itd.
Sa sufiksom -ka obrazuju se sloènice koje ozna~avaju neìve pojmove: mi{o-
lovka, muvolovka/muholovka (sprava ili naziv biqke), du{ogupka/du{egupka (rusizam),
slavopojka, àlopojka; qudsko bi}e ozna~ava samo ~edomorka. I -ka moè biti mocio-
ni sufiks za nekoliko drugih tipova sloènica: qudo`derka, dobrotvorka, stano-
davka, dobro~initeqka itd.
Sloènice sa sufiksom -nica uglavnom ozna~avaju prostorije za obavqawe za-
nata za koje se ina~e upotrebqava sufiks -ac: drvoreznica (up. drvorez-ac), pe~atore-
znica, stakloreznica, topolivnica, zvonolivnica, kwigoveznica itd. Strvodernica i
sinonim ìvodernica (gde bi ìvo- moglo biti pridev ili prilog) stoje prema str-
53
voder odnosno ìvoder, tako da predstavqaju izvedenice. V(j)erodajnica akreditivno
pismo danas se upotrebqava samo u hrvatskom.
Sufiks -wa svakako imamo u sloènici zemqoradwa, analogno onome {to smo
rekli za zemqoradnik (zemqoradwa se ne moè definisati pomo}u imenice radwa, ne-
go pomo}u glagolsko-imeni~kih spojeva raditi zemqu ili obra|ivati zemqu),
eventualno i u zloslutwa (up. gore zloslutnik). Re~i brodogradwa, vodogradwa, ma{i-
nogradwa, brodopratwa sasvim su bliske dvoimeni~kim; ipak, s obzirom na nesavr{e-
nu podudarnost izme|u brodogradwe i gradwe brodova (v. gore, 1.7) bilo bi metodo-
lo{ki ta~nije svrstati i wih me|u imeni~ko-glagolske.
Sa sufiksom -ina grade se sloènice koje zna~e rezultat, trag ili proizvod
radwe, takozvane nomina rei actae. Pri tom bi se prvi deo mogao shvatiti kao subjekt ili
kao instrumental, npr. u rukotvorina, umotvorina, vododerina, kolote~ina, muvoseri-
na (muho-) upquvak od muve, re|e kao objekt (voskoc(j)edina = voskovarina talog od
isce|enog voska), dok bi u zimos(j)e~ina drvo se~eno zimi mogao biti ~ak i odredba
za vreme. Zanimqivo je uporediti crvoto~ina i drvoto~ina (s glagolom to~iti u
smislu dupsti, bu{iti), koji su sinonimi iako je u jednom slu~aju iskazan vr{ilac a
u drugom predmet radwe. RMS beleì vukojedina meso od marvin~eta koje je vuk za-
klao ; mo`da kao {aqiva varijanta te re~i nastao je daleko poznatiji vulgarizam vuko-
jebina zaba~eno, nepristupa~no mesto.
S pojedinim re|im sufiksima pomenimo jo{ i zlopamtilo, vunovla~ara ra-
dionica za vla~ewe vune; sprava kojom se vla~i vuna i brodogradili{te. Ova posled-
wa, sli~no brodogradwi, na granici je izme|u tipa Io + I i tipa Io + Go + sufiks, ali
bismo i ovde dali prednost glagolskoj interpretaciji, budu}i da se imenica gradili-
{te ina~e upotrebqava samo za mesto gde se gradi ku}a ili neka druga nepokretna gra-
|evina.
2.4. Sloènice s pridevom u prvom delu
2.4.1. Tip Po
S + I

Pre nego {to pre|emo na razmatrawe ovog tipa sloènica, vaqa napomenuti da
je u srpskom veoma ra{irena upotreba sintagmi pridev + imenica sa ustaqenim zna~e-
wem, tj. s vredno{}u jedne lekseme. Otuda i RMS, koji ina~e sintagme, ma koliko usta-
qene, ne daje kao odrednice nego pod Izr. (= izrazi), sadrì mnogobrojne odrednice
54
sastavqene od prideva i imenice. Naj~e{}e su to nazivi biqaka (debeli koren,
l(ij)epa kata, l(ij)epi ~ov(j)ek, mrtva kopriva, crna trava, hajdu~ka trava, petrov-
sko cv(ij)e}e, ivawska ruà, ti~ji luk, vrap~je s(j)eme, vranino oko, orlovi nokti,
vranilova trava itd.), ali ih ima i s druk~ijim zna~ewem: mrtva kost, sl(ij)epo oko,
nilski kow, lastin repak, babina svila, macino zlato, Lazareva subota i druge.
Ovakva rasprostrawenost leksikalizovanih (pa i terminolo{kih) sintagmi
pokazuje nam da ne postoji neki naro~it pritisak da se spoj prideva s imenicom slije u
sloènicu (bez sufiksa). Za razliku, na primer, od nema~kog, gde su sasvim uobi~ajene
sloènice kao Kleinstadt, Rotwein, srpski te iste pojmove iskazuje sintagmom: mali grad,
crno vino. Od tih dveju re~i ne nastaje ni sraslica niti sloènica sa spojnim voka-
lom, jer bi ono prvo (npr. *maligrad) zvu~alo kao gre{ka u akcentu, a ovo drugo (*malo-
grad) kao gre{ka u kongruenciji. Tek uz dodatak sufiksa koji, naravno, mewa i zna~e-
we sloènica se gradi bez te{ko}a (npr. malogra|anin).
2.4.2. Istina, Mareti}, @ivanovi} 1904, Beli}, pa i poneki kasniji gramati-
~ari, rado su raspravqali o sloènicama kao pustosvat, suvozid (suho-), svetoduh,
b(j)elograb, b(j)elobor, veligdan, miloduh, milobruka i sli~nima, ali svakako nije slu-
~ajno {to su sve to danas retke i slabo poznate re~i. Isto bi se moglo re}i i za mnoge
druge primere koje nalazimo u RMS, kao crnobor, crnokrug, crno`dral, crnograb, {a-
renrep, pusto|ak, ìvobara, obloguz, starosvat, suvome|a i tako daqe. Ri|okosa, re~
koju je u nekoliko mahova pomiwao Beli} (npr. u 1949:41, gde kaè: ri|okosa nije ri|a
kosa, ve} ènsko ~eqade sa ri|om kosom), zapravo uop{te ne spada ovamo, jer i nije
imeni~ka sloènica, nego poimeni~eni pridev ri|okos. Sloènice s turskim kara-
crn, kao karakosa (@ivanovi} 1904:200), karaboja, karamrak, karasevdah (RMS), da-
nas su uglavnom zastarele: ostali su jo{ samo karabatak (ali se u wemu zna~ewe crn
vi{e ne ose}a) i nadimak Kara|or|e.
2.4.3. U stvari, ako su @ivanovi}, Beli} i wihovi istomi{qenici hteli po-
mo}u ovih primera da dokaù svoju omiqenu tezu o obaveznoj egzocentri~nosti sloè-
nica u srpskom, onda nije trebalo da tvrde kako suvozid navodno nije vrsta zida, kako
b(j)elograb nije vrsta graba i sli~no. Naprotiv, mogli su zakqu~iti da ovakve sloè-
nice upravo zato i nisu u {iroj upotrebi {to su endocentri~ne, odnosno da zbog svoje
endocentri~nosti zvu~e neprirodno na mestu uobi~ajenijih sintagmi tipa beli grab.
Poneke sloènice ovog tipa uspele su da se nametnu, ali su uglavnom nastale kao kal-
55
kovi. Takve su blagov(ij)est po gr~kom euanglion (Skok, s. v. blag), blagostawe po nem.
Wohlstand (up. i fr. bien-tre), punomo} po kasnolat. plenipotentia ili nem. Vollmacht, ravno-
teà (gde bi ravno- moglo biti i prilog) po nem. Gleichgewicht, miomiris (po Skoku
[ulekov neologizam... prevedenica od wem. Wohlgeruch). U katoli~koj crkvenoj ter-
minologiji javqa se milodar (po Skoku prevedenica za wem. Gnadengabe milo = mi-
lost , s. v. mio), u pravoslavnoj sve{tenodejstvo i sve{tenoradwa, verovatno pre-
ma gr~kom hierourga odnosno hierotelesta
40
.
Od sloènica na zlo-, zlod(j)elo bi moglo biti od nem. beltat (up. pribli`ni
sinonim ned(j)elo = Untat), a zloduh od gr. kakodimon. Zlovoqa je verovatno naknadna (re-
gresivna) izvedenica od prideva zlovoqan (treba zapaziti da je antonim dobrovoqa, ma-
da zabeleèn u re~nicima, krajwe neuobi~ajen, i sigurno nije slu~ajno {to nema pri-
deva dobrovoqan u zna~ewu koji je dobre voqe). Na isti na~in, zlokob, zlosre}a, zlo-
nam(j)era verovatno su naknadno stvoreni prema daleko obi~nijim pridevima zlokoban,
zlosre}an, zlonam(j)eran. I imenica starokatolik ~ini se sekundarna u odnosu na
pridev starokatoli~ki, uz naslawawe na rimokatolik i grkokatolik (o ~emu v. ni-
è). Nesufiksalne sloènice na novo- malobrojne su i skora{weg postawa: RMS bele-
ì novogradwa (gotovo sigurno prema nem. Neubau), novoliga{ novi ~lan lige, novoko-
vanica, ~emu treba dodati i neologizam novogovor po engleskom Newspeak (iz Orvelovog
romana 1984).
2.4.4. Izvestan broj sloènica ima redukovanu osnovu prideva (up. 1.4), goto-
vo kao da se sloènica lak{e gradi ako joj prvi deo li~i na imenicu. Takve su visora-
van (od visok), dubodolina (od dubok), mrzovoqa (od mrzak), sladoled (od
sladak)
41
, rimokatolik, grkokatolik, zoolo{ki termini ko{qoribe (pridev ko-
{qiv, prema RMS, zna~i koji je pun sitnih kostiju), {iqoglavke ili {iqouste
(podrazred riba sa {iqatim glavama). Formant divo-, u divokoza i divojarac (uz jo{
nekoliko re|ih re~i kao divoloza, divol(ij)eska ili toponim Divoselo), etimolo{ki je

40
Podatak o ovim sredwogr~kim sloènicama dugujem kolegi mr Ranku Kozi}u.

41
Ramelmajer 1975: 24 smatra da sladoled ne moè biti od nem. Eis, po{to je to re~ od jedne morfeme i kao takva ne pruà
model za kalk. Iz kwièvnosti znamo da su pre pojave re~i sladoled za isti pojam upotrebqavani germanizam gefror(e)nes
(kod Sterije) i turcizam doldrma. Mogu}no je da je sladoled ipak nastalo po uzoru na Eis, s tim {to je dodato slado- radi
razlikovawa od imenice led u uobi~ajenom zna~ewu. U nema~kom, kad je neophodno napraviti tu distinkciju, kaè se Speiseeis,
ali kod nas bi *jeloled ili *hranoled bilo te{ko prihvatqivo.

56
od starijeg oblika div (vidi Skoka s.v. dik), ali u sinhronijskoj ravni ose}a se kao
skra}en u odnosu na pridev divaq.
2.4.5. Bez spojnog vokala su sraslice blagdan i ro|endan (ova druga je jedina s
glagolskim pridevom, pri ~emu ro|en(i) ima zna~ewe koji je u vezi s ro|ewem, ana-
logno trpnom pridevu ven~ani u izrazima kao ven~ani prsten, ven~ani kum, ven~ana
haqina). Nulti spojni vokal (v. 1.3.3) imamo u crvenkapa, crvenkapica (po RMS na-
ziv za jednu vrstu crvene kape, a s velikim C- ime poznatog lika iz bajke) i u nekim re-
|im re~ima kao vodenpauk, vodencv(ij)et, vodenbuha, {arenlaà (= {arena laà).
Najvi{e se sraslice koriste za tvorbu vlastitih imena toponima kao Beograd, [a-
rengrad, Starigrad, Vu~itrn (<< vu~ji trn), imena Boìdar (<< bo`ji dar), ili
imena praznika Petrovdan, \ur|evdan, Savindan itd. O nedovoqnoj sraslosti ovih
posledwih svedo~i mogu}nost, u ne{to starijem kwièvnom jeziku, da se mewaju kao
dve re~i (Petrova dana, o Petrovu dne i sl.). S druge strane, znak wihove starosti
jesu oblici kao Lu~indan (s prisvojnim pridevom koji bi danas mogao glasiti samo
Lukin), kao i Jovawdan, Nikoqdan i sl., gde se prvi deo vi{e i ne ose}a kao pridev,
budu}i da je slovenski sufiks -j danas potpuno mrtav (Skok 1971, s. v. j-).
2.4.6. U svim dosada{wim primerima pridev je direktno modifikovao ime-
nicu u drugom delu. To ne vaì za sloènice velikosrbin i velikohrvat, koje su na-
stale regresivnom derivacijom od prideva velikosrpski odnosno velikohrvatski, a
ovi od Velika Srbija odnosno Velika Hrvatska. Od sintagmi prodaja na malo, prodaja
na veliko nastale su maloprodaja i velikoprodaja (ova druga nije zabeleèna u RMS).
Mogu}e je da su na sli~an na~in postali i izrazi mladoturci i mlado~esi (obe odred-
nice su u RMS date u mnoìni), ukoliko nisu direktan prevod nema~kog Jungtrken od-
nosno Jungtschechen; up. i lingvisti~ki termin mladogramati~ari << Junggrammatiker.
2.4.7. îsto etimolo{ki gledano, u ovaj tip bi spadale i sloènice (~e{}e po-
lusloènice) sa stranim pridevom na prvom mestu, kao primabalerina (<< it. prima bal-
lerina prva balerina), gro(-)plan (<< fr. gros plan krupni plan), fiks-ideja (pored re-
|eg fiksna ideja, za koje su se zalagali puristi: u originalu je sintagma, nem. fixe Idee).
Posledwih godina wihov broj je osetno uve}an dolaskom engleskih polusloènica kao
ful-kontakt, hevi-metal, fast-fud, hard-disk, flopi-disk, kompakt-disk, pop-muzi-
ka, pop-peva~, fri-{op (skra}eno od izvornog duty-free shop) itd. U stvarnosti, osim za
poznavaoce stranih jezika, ove sloènice se po motivaciji ne razlikuju od stranih
57
dvoimeni~kih (tipa termos-boca, horor-film) koje smo videli u 2.3.6.3 i 2.3.6.4. S
druge strane, wih gotovo neosetna granica razdvaja od spojeva koje obi~no smatramo
sintagmama s nepromenqivim pridevom na prvom mestu, kao gala ru~ak, blanko ~ek, eks-
pres pismo, solo pevawe, instant doru~ak, bruto teìna, neto iznos, cikcak linija
i sl. Pravopis 1993, ta~ka 50a, defini{e ove atribute kao nepromenqive re~i pri-
devskog ili pridevsko-prilo{kog zna~ewa i, za razliku od ranijeg Pravopisa, koji je
zahtevao pisawe s crticom, propisuje da se pi{u odvojeno, jednako kao i sintagme tipa
braon cipele, fer igra, portabl ma{ina, u kojima nema sumwe da je prva re~ nepromen-
qivi pridev.

2.4.8. Tip Po
S + Io + sufiks

(SST)
2.4.8.1. Sloènice sa sufiksom -ac
Kao {to smo ve} napomenuli (2.4.1), za obrazovawe pridevskoimeni~kih slo-
ènica sa sufiksom ne postoje prepreke. Me|u sufiksima svakako je najproduktivniji
-ac. Sloènice uglavnom ozna~avaju qudska bi}a, re|e ìvotiwe, a zahvaquju}i meta-
fori~noj upotrebi neke od wih (kao ùtokqunac, debelokoàc) mogu imati oba zna-
~ewa.
Primeri: visoko{kolac, veliko{kolac, vi{e{kolac (i vi{o-), niè{kolac (i
niò-), pu~ko{kolac; pravokrilci, ravno-, tvrdo-, meko-, kuso-, crnokrilci (termini u
taksonomiji insekata); dugokrilac (ptica dugih krila, po RMS), levokrilac (qevo-)
(pripadnik levog krila neke organizacije, po RMS); punoglavac (àbqa larva), prazno-
glavac, tupo-, ri|o-, oblo-, debeloglavac itd. (o qudima); ri|ogrivac, sivogrivac (nazi-
vi za kowa ili magarca); crvenokoàc, crnokoàc, debelokoàc; novov(j)erac,
inov(j)erac, krivov(j)erac; sivobradac, ùtokqunac, kusorepac, crnorukac (pripadnik
organizacije Crna ruka); crnorizac (sve{tenik); gorwoselac; godi{weodmorac (neo-
logizam ~est u novinarskom jeziku: ~ovek na godi{wem odmoru). Iz dvo~lanih toponi-
ma nastali su Crnogorac, Fru{kogorac, Svetogorac, ravnogorac (obi~no u smislu ~et-
nik sa Ravne gore), Babogredac (~ovek iz Babine Grede, s redukovanom osnovom prvog
dela), Novopazarac i sl. Pro{irewe sufiksa imamo u belogardejac, crvenogardejac, cr-
venoarmejac (po ruskom belogvardeec, krasnogvardeec, krasnoarmeec), crnoberzijanac.
58
Inostranac, inozemac i Nizozemac samo prividno spadaju ovamo, jer su sufiksalne iz-
vedenice od prideva inostran, inozemni odnosno nizozemski; jedino bi suvozemac mo-
glo biti kako od suvozemni, tako i od sintagme suva zemqa.
Sa sufiksom -a{: u re~i crnomantija{ (up. crnorizac); u sportskim termini-
ma kratkopruga{, sredwopruga{, dugopruga{; u istorijskim crnostotina{, crnoko-
{uqa{, zelenokad(e)ra{; u zoolo{kim dugoprsta{i, lihoprsta{i, takoprsta{i (po-
sledwa dva od zastarelih re~i lih neparan i tak paran
42
).
Sa sufiksom -nik: imenice u drugom delu ve}inom postoje i samostalno, ali se
iz zna~ewa jasno vidi da je do sufiksacije do{lo naporedo sa slagawem. Tako malo-
pos(j)ednik vlasnik malog poseda, velikopos(j)ednik vlasnik velikog poseda, inople-
menik pripadnik drugog plemena, punovlasnik osoba s punom vla{}u, punim ovla-
{}ewem, te{kokategornik (sa skra}enom osnovom imenice kategorija), maloprivred-
nik (neologizam, od popularnog izraza mala privreda), velikodostojnik (gde moèmo
pretpostaviti da je u drugom delu skra}ena osnova imenice dostojanstvo: up. izvede-
nicu dostojanstvenik s pribli`no istim zna~ewem), zloo~nik ko ima zle, urokqive
o~i. Sve sloènice ozna~avaju osobu, osim re~i pravougaonik (tako|e pravougao). Mi-
losrdnik ne spada ovamo, jer je izvedenica od prideva milosrdan. Pravov(j)ernik bi mo-
glo biti od pravov(j)eran, ali i od prava v(j)era. Novov(j)ernik prividno ima u drugom
delu imenicu v(j)ernik, ali pore|ewe sa sinonimom novov(j)erac (femininum no-
vov(j)erka), sa novov(j)erje i novov(j)erstvo navodi nas da i wega veèmo za sintagmu no-
va v(j)era.
Etni~ki sufiks -(j)anin javqa se pre svega u sloènicama od dvo~lanih topo-
nima, kao Novosa|anin, Novobr|anin, Novogradi{~anin, Starogra|anin (stanovnik
Starog Grada na Hvaru; ali Starigrad Starigra|anin, izvedenica), Bawolu~anin
(od Bawa Luka; danas ~e{}e Bawaluka Bawalu~anin, izvedenica). Tako|e u
etnoidima kao malovaro{anin, velikovaro{anin, gorwovaro{anin, gorwoseqanin, a
naravno i malogra|anin, s naknadno pro{irenim zna~ewem. Neologizam golooto~anin
ozna~ava ~oveka koji je robijao na zloglasnom Golom otoku (posle 1948. godine).
Sufiks -ka sre}emo u nazivima ìvotiwa i biqaka: dugoperka (riba), ùto-
perka, ùtovoqka (ptice), crnoglavka (ptica), b(j)elou{ka (zmija), tankoro{ka (buba),
59
tankorepka (biqka, tako|e buba), tankokorka (tikva ili lubenica), mekokorka (tikva),
tvrdokorka (tikva, kru{ka, lubenica) i sl. RMS beleì i naziv {irokoc(ij)evka za pu-
{ku. U crvenperka (riba, ptica, tako|e i kao {aqivi naziv za ri|okosu ènu, kod
Sremca) i {arenperka (vrsta ptice) spojni vokal -o- zamewen je nultim, verovatno
usled te`we da prvi deo sloènice ostane dvosloàn kao i u svim ostalima. Ovaj su-
fiks se povremeno javqa i kao mocioni u odnosu na mu{ki -ac (Crnogorka, visoko-
{kolka i sl.), a sve sloènice na -anac imaju femininum na -anka.
Sufiks -ica dolazi uglavnom u re~ima vezanim za prirodu i biqni svet: rav-
nodnevica, kratkodnevica, dugodnevica (sa osnovom dne(v)-), suvomrazica (suho-), golo-
mrazica, b(j)elogorica, crnogorica, golos(j)emenice (tako|e -s(j)emewa~e: botani~ki
termin, prevod grecizma Gymnospermae), skrivenos(j)emenice/-s(j)emewa~e (s glagolskim
pridevom u prvom delu). Tako|e i u praznov(j)erica i u nekoliko mawe poznatih re~i
kao zlovremenica (vrsta ptice), divokradica (m. i `. roda, kradqivac (-ica) divqa~i:
za osnovu prvog dela up. divokoza i dr. u 2.4.4). Sloèni sufiks -nica javqa se katkad u
varijantnim oblicima ravnodnevnica, kratkodnevnica, dugodnevnica, ali je preovla-
dao samo u re~i slepoo~nice (u Hrvatskoj i sqepoo~ice).
Sufiks -je dolazi u vi{e apstraktnih imenica, od kojih je samo nekoliko u
{iroj upotrebi: punomo}je (pored punomo}), praznov(j)erje, milosr|e, sladostra{}e,
svetosavqe. S ruskoslovenskim oblikom sufiksa jesu blagorodije (RMS beleì samo
blagoro|e, pored blagorodstvo) i {aqivo blagoutrobije. Ostali primeri obuhvataju
bistroumqe, o{troumqe, slobodoumqe (prvi deo bi mogao biti i od imenice slobo-
da), lepore~je (qeporje~je), brzor(j)e~je, krasnor(j)e~je, dobrodu{je, ravnodu{je, kri-
vov(j)erje, raznoglasje, raznoli~je i jo{ poneki.
Na sufiks -stvo nalazimo samo nekoliko primera: krivov(j)erstvo, novov(j)er-
stvo, velikosrpstvo i velikohrvatstvo (u drugom delu su primarne imeni~ke osnove
iz sintagme Velika Srbija odnosno Velika Hrvatska), neologizam dobrosus(j)edstvo
(naknadno stvoren prema pridevu dobrosus(j)edski, prvenstveno na temequ sintagme do-
brosus(j)edski odnosi). Inostranstvo i inozemstvo, analogno onome {to smo rekli za
inostranac i inozemac, treba smatrati izvedenicama od prideva inostran odnosno
inozemni.
Sa ostalim sufiksima navedimo pustopoqina neobra|eno, napu{teno poqe
i tvrdokoìna otvrdnu}e koè; lakoatleti~ar i te{koatleti~ar, prema sintag-
60
mama laka atletika odnosno te{ka atletika; dugou{ko (obi~no o zecu); golo{ijan
onaj koji je gole {ije, s jednim primerom u RMS; debelguza (s nultim spojnim voka-
lom i sufiksom -a: v. Skok s. v. a). Sasvim je neizvesno da li ovamo spada i re~ mu{ko-
bawa. U odeqku o sufiksu -ja, Babi} 1986:310 pi{e od poimeni~ene imenice sic! i
glagola na~iwena je imenica mu{kobawa, ali ne obja{wava na koji glagol misli; po
Skoku 1971, s. v. kot
1
) mu{kobawa nije sloènica, nego je izvedeno pomo}u pejorativ-
nog sufiksa -obawa, sloènog od -oba i -wa. Toponim Nizozemska je poimeni~eni pri-
dev u ènskom rodu (up. Nizozemac, 2.4.8.1).

2.4.9. Tip Po
S + P (+ sufiks)

Ovaj tip je zastupqen samo u nekoliko li~nih imena kao Miodrag, Milorad,
Radmio, Radmila (posledwa dva s nultim spojnikom, za razliku od Rad-o-slav i sl.).
Imena Qubodrag, Dragoqub i sli~na po etimologiji bi tako|e spadala ovamo, ali qub,
primarni pridjev... sveslav.enski i praslav.enski (tako Skok 1971 pod tom odred-
nicom) vi{e ne postoji, pa se qub- danas ose}a kao glagolska ili eventualno imeni~ka
osnova (up. 2.3.9.4).

2.4.10. Tip Po
S + Go +

(SST)
Ovu grupu je vrlo te{ko razgrani~iti kako od one sa imenicom, tako i od one
s prilogom u prvom delu. Me|u sigurnijim primerima su ìvopis (po Skoku prevede-
nica od gr. zgrphos), ìvoder i mrtvo`der le{inar. U mudroslov filozof i u
blagoslov prvi deo }e pre biti prilog nego pridev, po{to slov- tuma~imo kao glagol-
sku osnovu (up. gore fusnotu br. 39; uz to, po Skoku, blagoslov je prevedenica od lat.
benedictio, a bene je u latinskom prilog). U blagodat bi se moglo govoriti o pridevu
ili o imenici. U toplom(j)er i toplovod toplo- zapravo ne predstavqa pridev, nego
skra}enu osnovu imenice toplota, budu}i da sloènice s ovakvim drugim delom ima-
ju imenicu u prvom; isto vaì i za mokrovod = mokra}ovod (up. 2.3.9.1 i 1.4).
61
Za pustolov, Skok, s. v. pust
2
, pretpostavqa da je postalo od pust dodatkom su-
fiksa -ol
43
i -ov od ma|arskog -o, a zatim dodaje: Ta se izvedenica osje}ala kao sloè-
nica od lov, postverbal od loviti, ili se unakrstila sa zaista takvom narodnom sloè-
nicom. Up. i pustopa{ (tako|e pustopa{a, pustopa{ica) slobodan pa{wak, odakle
je (po Skoku metafori~ki, pore|ewem stoke bez pastira sa omladinom bez nadzora) po-
stao pridev pustopa{an.
2.5. Sloènice sa zamenicom u prvom delu
2.5.1. Tip Zo
S + I

Daleko najbrojnije me|u sloènicama ovog tipa jesu one koje u prvom delu ima-
ju samo- (osnovu zamenice sam i spojni vokal). Isti tip postoji i u drugim jezicima (u
slovenskim tako|e sa samo-, u nema~kom sa Selbst-, u engleskom sa self-, {irom Evrope s
gr~kim auto- itd.) i svuda je veoma produktivan, tako da se javqa u mnogim neologizmi-
ma. RMS sadrì blizu sto ovakvih imenica, a obiqe primera navodi i Bari} 1980: 62
67. Imenica u drugom delu ovih sloènica u velikoj je ve}ini slu~ajeva glagolska ime-
nica na -we (od nesvr{enog glagola, npr. samoupravqawe, ili od svr{enog, npr. samo-
saàqewe; na -}e je verovatno jedini primer samoza~e}e) ili postverbalna imenica
(samouprava, samopregor itd.), i to uprkos ~iwenici da je broj posvedo~enih glagola na
samo- veoma mali.
44
Znatno je mawe sloènica s pravim imenicama, npr. samovoqa,
samosv(ij)est, samoinicijativa.
O plodnosti ovog tipa govori podatak da je u re~niku skromnog obima kakav je
Klajn 1992 zabeleèno preko dvadeset imeni~kih sloènica na samo-, tipi~nih za me-
dijski jezik posledwih decenija: me|u wima su samospaqivawe, samouni{tewe, samo-
finansirawe, samol(ij)e~ewe i druge. Mnogi od tih neologizama verovatno su nastali
prevo|ewem stranih izraza, {to pogotovu vaì za one koji u drugom delu sadrè po-
zajmqenu imenicu: samokritika (najverovatnije iz ruskog), samokontrola (<< engl.

43
Kao u pust-ol-ina, vrag-ol-ija? O ovom sufiksu ina~e bismo uzalud traìli podatke i kod Skoka i drugde u literaturi.

44
Delimi~no je to mo`da i posledica nominalnog stila, koji, u pisanom jeziku, daje imenicama prednost nad glagolima.
Otuda, recimo, RMS daje odrednice samosavladavati se, samosavla|ivati se, pa i samosavladati se, ali za wih nema
primera, nego upu}uje na odrednice samosavladavawe odnosno samosavla|ivawe. Odrednica samoopra{ivawe nema uz sebe
glagol, ali je gotovo sigurno da u jeziku botani~ara postoje re~enice kao Cvetovi se samoopra{uju. Skok 1971, s. v. sam
1
, kaè
da je samovlada postverbal od samovladati i verovatno je u pravu, mada ovaj glagol nije zabeleèn u RMS. Ovo su ipak
izuzeci: za veliku ve}inu ostalih imeni~kih sloènica na samo- nemogu}e je zamisliti odgovaraju}i sloèni glagol.

62
self-control), samoironija, samocenzura, samodisciplina, samoanaliza, samoreklama i sa-
moreklamer (odakle samoreklamerstvo), samoindukcija (termin iz fizike, v. niè) i
sl.
Sasvim je mali procenat nesufiksalnih sloènica na samo- koje nisu abstracta:
to su nekoliko naziva ure|aja kao samom(j)era~, samoupravqa~ (o ~emu v. niè) i qud-
skih bi}a kao samoubica, samoupravqa~, samoreklamer.
2.5.1.1. Kao {to je i logi~no s obzirom na polisemanti~nost zamenice i
prideva sam (RMS razlikuje ukupno devet zna~ewa i podzna~ewa), odnos izme|u
elementa samo- i drugog dela sloènice izuzetno je raznovrstan i te{ko odrediv.
Pod odrednicom samo- RMS razlikuje dva zna~ewa: 1. kao prvi deo sloènih re~i
ozna~ava da se ono {to zna~i drugi deo sloènice odnosi na samoga sebe: samoana-
liza, samokontrola, samokritika, samoodricawe, samoodbrana, samoupravqawe,
samohvalisawe i sl.... 2. kao prvi deo sloènica zna~i: automatsko, mehani~ko vr-
{ewe radwe koju ozna~ava glagol ~iji je koren u drugom delu sloènice: samokov,
samokres, samoniklost, samotok i sl.
Bari} 1980 najpre napomiwe (6263) da je ve}ina sloènica s glagolskom ime-
nicom motivisana povratnim glagolima, priznaju}i da ti glagoli nisu svi
potvr|eni. Potom (6465) razvrstava sve sloènice sa samo- na tri semanti~ka
uzorka. Prvi je I + samoga sebe, na primer samoobrana >> obrana samoga sebe, ~e-
mu se dodaje poduì spisak primera kao samoanaliza, samoobmana, samoza{tita, sa-
moozqeda, samoprijekor, samoubojstvo, samofinancirawe, samomu~ewe, samooplo|ewe,
samopromatrawe, samouni{tavawe itd. Drugi semanti~ki uzorak glasi I + rekcija
glagola koji je u osnovi imenice ({to zna~i primeti}emo da je prvi zapravo samo
podvrsta drugog, po{to genitiv samoga sebe nije ni{ta drugo do rekcija imenice izve-
dene iz prelaznog glagola). Navodi se {est takvih rekcija: samosaàqewe >> saàqe-
we nad samim sobom, samogovor >> govor sa samim sobom, samopouzdawe >> pouzdawe u
samoga sebe, samopquvawe >> pquvawe po samom sebi, samodivqewe >> divqewe samom
sebi, samootu|ewe >> otu|ewe sebe samoga od ~ega. Tre}i semanti~ki uzorak (ovog puta
zaista semanti~ki, za razliku od prva dva koja su definisana gramati~ki) jeste I + po
voqi samog subjekta, s primerima kao samodoprinos, samorazvoj, samohvalisawe, sa-
moodlu~ivawe, samoopredjeqewe, samoodricawe, samopriznawe, samoorganizirawe, sa-
moizdawe itd. Primeti}e se da ovakva definicija odgovara nekim primerima (npr. sa-
63
modoprinos), ali je za druge sasvim neprikladna: samoizdawe, na primer (re~ koje nema
u RMS, ali o~igledno zna~i li~no, autorsko izdawe, up. rusko samizdat), ne bi se
moglo definisati kao izdawe po voqi samog subjekta, jer i kad autor svoje delo pove-
ri izdava~u, to tako|e biva po wegovoj voqi. Verovatno zbog takvih nesavr{enosti Ba-
ri}eva dodaje: ... mogu se te sloènice preobli~iti i s pridjevom vlastit, npr.: sa-
modoprinos >> vlastiti doprinos, samoodluka >> vlastita odluka, samopriznawe >>
vlastito priznawe, ali to onda nije tvorbeni opis.
2.5.1.2. U stvari nam ovi primeri govore kako je uzaludno uvek insistira-
ti na tvorbenom opisu (tj. na definiciji koja obavezno sadrì obe re~i od kojih je
nastala sloènica). Za neke dobro poznate izraze kao {to su samovoqa, samoo-
pred(j)eqewe, samopo`rtvovawe, samopr(ij)egor, samoinicijativa nemogu}e je
smisliti adekvatnu definiciju koja bi sadràla zamenicu sam. Ponekad, opet, ne
odgovara glagol u drugom delu: samohvalisawe moèmo jedino definisati kao
hvaqewe samog sebe, budu}i da hvalisati kao prelazni glagol ne postoji. Pone-
ke tvorbene definicije isuvi{e su sloène da bi se mogle uklopiti u ma koji
od tri semanti~ka uzorka Bari}eve. Sinonimi samoposluga i samousluga (pa i
samoposluìvawe, u zna~ewu koje ta re~ ima u Hrvatskoj) danas vi{e ne zna~e gla-
golsku radwu, nego prodavnicu (trgova~ka radwa u kojoj se kupac sam posluùje,
sam uzima robu prema RMS). Neologizam samom(j)era~ ne zna~i mera~ samoga se-
be, nego aparat pomo}u koga bolesnik moè sam sebi da izmeri pritisak. O~i-
gledno je da se takvi opisi ne mogu podvesti ni pod prili~no neodre|enu formulu
po voqi samog subjekta.
Naravno da u pomenuta tri obrasca ne ulazi ni zna~ewe dato pod 2 u malo~as
citiranoj odrednici RMS automatsko, mehani~ko vr{ewe radwe. Bari}eva i ne
poku{ava da za to zna~ewe na|e semanti~ku formulu, nego samo naknadno dodaje (str.
66): Danas su vrlo plodne sloènice sa zna~ewem vr{ewe onoga {to je u drugom dije-
lu sloènice samo od sebe, automatski. Navodi samo dva primera, samoupaqa~ >>
upaqa~ koji sam pali i samoizmjena >> izmjena sama od sebe, uz napomenu da je mogu-
}a i preoblika... automatski upaqa~... automatska izmjena, ali da onda ne odraàva
tok tvorbenog procesa. U stvari, primera za ovakvo zna~ewe ni danas nema mnogo: me|u
re~ima navedenim u RMS mogli bismo dodati jo{ jedino samoveza~ica ma{ina koja
sama àwe i vezuje snopove p{enice, kao i nepotkrepqene primerima re~i samoodla-
ga~ica ma{ina koja u ètvi odlaè snopove, ètelica i samopuca~ vatreno oru`je
64
koje se samo pali, puca (verovatno puristi~ka zamena za automat), eventualno i sa-
mokretawe kretawe izazvano unutra{wom, sopstvenom snagom i samoindukcija poja-
va inducirawa elektromotorne sile u vodi~u kroz koji sama te~e (o struji). Sa-
mom(j)era~ ovamo ne spada, jer nije re~ o aparatu koji radi automatski; ne spadaju ni
termini kao samooplodwa, samooplo|ewe, samoopra{ivawe, jer ne ozna~avaju automat-
ske radwe, nego radwe koje subjekt (pa makar to bila i biqka) vr{i na samom sebi. S
druge strane, poneki primeri zna~ewa automatski mogu se na}i me|u SST (v. niè,
2.5.3).
2.5.1.3. Mada ga ne pomiwe Bari}eva, a ni RMS pod odrednicom samo-, u nekim
re|im slu~ajevima treba uzeti u obzir ne zna~ewe zamenice identiteta nego prideva
sam = usamqen (ne ipse nego solus). Nesumwivo je to zna~ewe u re~i samostan (po
Skoku prevod gr~kog monasterion), za koju RMS daje pod 2 i definiciju stan na osami.
Mogli bismo ga traìti i u re~ima tipa samovlast, samovlada, samovoqa, samosila,
odnosno samovladar, samosilnik, samodràc (mada Skok ovo posledwe izvodi od gr~-
kog autokrtor, dakle s prvim elementom auts a ne mnos). Re~i samovlasnik onaj ko je
sam vlasnik ~ega i samokiselina sama jomuà kisela u RMS su prenete iz Vukovog
Rje~nika, bez primera, a samoskitalica osoba koja se sama skita, lutalica ima samo
jednu potvrdu iz Nazora. Samosamac ~ovek koji je sasvim, potpuno sam o~igledno je
izvedenica iz reduplikativnog prideva samosam sasvim, potpuno sam.
2.5.1.4. Mada se nijedna druga zamenica po u~e{}u u sloènicama ne moè ni
pribli`no meriti sa zamenicom sam, gre{i Bari}eva kad tvrdi (nav. d., 64) da se kao
zamjeni~ka osnova javqa samo osnova zamjenice sam, jer postoje i sloènice sa zameni-
com sve na prvom mestu, kao i poneka s povratnom sebe. Od onih na sve-, rasprostrawene
su samo svemo}, svevlast i sveznawe; re~nici beleè jo{ i sve~ov(j)ek, sve~ov(j)e~an-
stvo, sveìvot, svemudrost, svebivawe. Imenicu svemir te{ko bismo mogli uvrstiti
ovamo, po{to je u drugom delu nemotivisana. (Nije sasvim jasno ni kojim je putem do-
{la u srpskohrvatski: Skok, s. v. mio, kaè potje~e sa sjevera (iz ~e{. vesmr ili rus.
pridjeva vsemirnyj). Mogu}na je i veza s nema~kim Weltall, ali kako kaè Ivi} P.
1978:240, samo u zavisnosti od posredstva nekog drugog slovenskog jezika (staroslo-
venskog, ruskog ili ~e{kog) budu}i da sh. mir ne zna~i svet.) Sa sebe-, RMS be-
leì samo nekoliko retkih, izrazito kwi{kih sraslica, s primerima iz hrvatskih pi-
saca (gde su verovatno prevedenice nema~kih re~i na Selbst-): sebevid, sebezaborav, sebe-
mu~ewe, sebeponièwe i sli~no.
65
2.5.2. Tip Zo
S + Io + sufiks

(SST)
Sufiksalnih sloènica sa samo- u prvom delu nema mnogo. Sa sufiksom -nik
je samoglasnik,
45
u opoziciji s prefiksalno-sufiksalnom tvorenicom suglasnik. Sa su-
fiksom -je su samodràvqe, samovla{}e, mo`da i samoqubqe (mada }e qub- pre biti
glagolska nego imeni~ka osnova: v. 2.3.9.4). Sa sufiksom -ac skovano je neuobi~ajeno sa-
moglavac, neèwa, samac ili svojeglav ~ovek.
Malobrojne su i sloènice s drugim zamenicama: svevla{}e, sveumqe, svedr-
àvqe; ovogodac ìvotiwa od ove godine, ovozemac koji se odnosi na ovu zemqu, ko-
ji pripada ovoj zemqi, doma}i, o~igledno kao antonim od inozemac. (Oblik ovozema-
qac, nezabeleèn u RMS, svakako bi se shvatio kao antonim od vanzemaqac i zna~io bi
stanovnik Zemqe, Zemqanin). Sa zamenicom svaki imamo svakodnevicu ili svakodnev-
nicu, uz neologizam svakodnevqe (Klajn 1992), ali wih bi pre trebalo smatrati izvede-
nicama od prideva svakodnevni: up. sinonim svakida{wica od svakida{wi.

2.5.3. Tip Zo
S + Go + sufiks

(SST)
Zameni~ko-glagolske sufiksalne sloènice upadqivo su brojnije nego zame-
ni~ko-imeni~ke. Od onih sa samo- u prvom delu, na nulti sufiks se zavr{avaju samouk,
rusizam samovar i nekoliko danas zastarelih izraza: samokres pi{toq koji se pali(o)
pomo}u kremena, samokov (po Skoku, s. v. sam
1
, zna~i oru|e, sprava kojom se kuje ili
ruda sic, toponim u Bugarskoj i Srbiji a po RMS mesto gde se gvo`|e topilo i
kovalo ili ~eki} pokretan vodenom snagom: samo posledwe od ovih zna~ewa moè se
motivisati zamenicom sam), samotvor ono {to se samo stvorilo, prirodna tvorevi-
na, samonik biqka izrasla iz semena bez qudskoga posredovawa (tako|e samoniklica
i samorast), samopis ono {to je napisano svojeru~no (u RMS s jednim primerom iz
S. Mitrova Qubi{e: verovatno prevod grecizma autograf) itd. Moèmo im dodati i

45
Uzimamo da je u drugom delu imenica glas, s obzirom na zna~ewe te re~i u fonetici. Mawe su verovatna druga tuma~ewa: da
je glas- osnova glagola glasati se ili glasiti, ili da su i samoglasnik i suglasnik izvedenice od prideva samoglasan
odnosno suglasan (prvi od tih prideva je u RMS dat bez primera, drugi nije uobi~ajen u zna~ewu suglasni~ki).

66
samotok, po{to zna~ewe upu}uje na glagol te}i a ne na imenicu tok: po RMS osnovno
je zna~ewe te~nost koja se prva iscedi sama od sebe, bez gwe~ewa ili muqawa,
prvenac, odakle proisti~u primene na med, rakiju i vino. Vredi zapaziti da samovar,
samokres i jedna od definicija re~i samokov imaju zna~ewe automatskog vr{ewa rad-
we (v. 2.5.1.1), {to pokazuje da se ono nije javilo tek s modernom tehnikom.
Sa sufiksom -ac je samodràc, eventualno i samozvanac (ali }e pre biti izve-
denica od prideva samozvani); sa sufiksom -ka je rusizam samohotka samohodno arti-
qerijsko oru|e.
2.5.3.1. Od ostalih zamenica najobilnije je zastupqen oblik sve-, pre svega u
sveznalica, tako|e sveznadar (sa sufiksom pozajmqenim od turcizama, v. Skok, s. v. -
dar) i sveznalac (odakle sveznala{tvo), zatim svedrìteq (onaj koji sve drì, po
RMS: svrstavamo ga me|u SST po{to re~ drìteq danas prakti~no ne postoji); uz to,
s nultim sufiksom, zoolo{ki termin sve`deri (prevod latinskog omnivora).
S prvim elementom sva{to (stariji oblik zamenice sva{ta, tako da nema po-
trebe da govorimo o spojnom vokalu) skovani su sva{to`deri i sva{tojeci (u jednini
sva{tojedac), sinonimi za sve`dere, kao i sva{toznanac
46
sveznalica. S povratnom
zamenicom RMS beleì sebequbqe sebi~nost, samoìvost i sebequbac sebi~wak.
2.6. Sloènice s brojem u prvom delu
2.6.1. Tip Ko
S + I

Ve} smo napomenuli (1.3.4) da kardinalni brojevi sedam i osam u sloènicama
pozajmquju oblik rednog broja (sedmo-, osmo-), dok ~etiri uzima oblik zbirnog broja
~etvoro-. Otuda je blizu pameti pretpostavka da i oblici dvo- i tro- predstavqaju za-
pravo skra}enu osnovu zbirnih brojeva dvoj-i, -e, -a odnosno troj-i, -e, -a (isto skra}e-
we imamo i u pade{kim oblicima dvo-ga, tro-ga, dvo-me, tro-me). Formalno, oni bi se
mogli prikazivati kao osnova kardinalnog broja, dv- odnosno tr- sa spojnim vokalom -
o-, kako to ~ini Vuki}evi} 1995:169170. Jezi~kom ose}awu, me|utim, te{ko je da pri-
hvati kao osnovu segment mawi od sloga, pri ~emu nema ~ak ni ispadawa nepostojanog a
kao u pas/ps-a ili sav/sv-e. To je pogotovu neprirodno za broj tri, koji u promeni uvek
zadràva vokal i (tri, triju, trima), pa izostaje ona alternacija vokala u nastavcima
koja nam ina~e pomaè da izdvojimo osnovu. Otuda }emo smatrati da su sloèni~ki ele-
menti dvo- i tro-, analogno elementu ~etvoro-, pozajmqeni od zbirnog broja (mada po
67
zna~ewu nesumwivo pripadaju kardinalnom broju: up. i izvedene prideve dvoj-ni, troj-
ni, ~etvor-ni). Ostali, tj. peto-, {esto-, deveto-, deseto-, jedanaesto- itd., mogu se
smatrati za kardinalni broj sa spojnim vokalom, s tim {to je rezultat uvek jednak sred-
wem rodu odgovaraju}eg rednog broja. Broj sto, zahvaquju}i svom vokalu, ulazi u sloè-
nice bez promena, a brojna imenica hiqada u uobi~ajenom akuzativnom obliku hiqadu.
2.6.1.1. Samo nekoliko sloènica ovog tipa ozna~ava qudska bi}a: dvovlasnik,
stoku}a ko ide od ku}e do ku}e raznose}i razne vesti, sto|avo onaj u kome je sto |a-
vola, nesta{ko, stomajstor ko se razume u mnogo zanata. Na ìvotiwe se odnose
stonoga i prete`no mitsko jednorog
47
; dvopapkari (rod sisara koji imaju po dva glav-
na papka na svakoj nozi) ne spada ovamo nego u sufiksalne sloènice, jer je izvedeno
od dva + papak.
Znatno je ve}i broj sloènica koje ozna~avaju neìve pojmove, odnosno spojeve
dva, tri ili vi{e istovrsnih elemenata. Ve}inom su takvi nazivi endocentri~ni, kao
dvobroj, trobroj, ~etvorobroj dvostruki (trostruki, ~etvorostruki) broj ~asopisa,
dvored i trored dva (tri) reda qudi ili predmeta, dvokorak dva povezana koraka,
dvota~ka dve ta~ke kao znak interpunkcije, dvostih dva povezana stiha, distih, i
re|e trostih, ~etvorostih, dvoglas (= dvoglasnik) diftong, dvoznak, troznak kom-
binacija dva (tri) znaka na tiketu sportske prognoze, dvo~as dva uzastopna ~asa iz
istog predmeta, dvosmisao, dvogodi{te, troskok, trolist, trozvuk itd. Neki su eg-
zocentri~ni, kao trougao, ~etvorougao, petougao itd. (geometrijske figure sa tri, ~e-
tiri, pet uglova), dvolitar (= dvolitra, dvolitrewak) boca od dva litra, dvodinar
(= dvodinarac, dvodinarka), dvobanka, petobanka, trozub (= trozubac), dvopotez, tro-
potez {ahovski problem s matom u dva (tri) poteza itd.
Poseban slu~aj predstavqaju one (endocentri~ne) sloènice gde se broj ne od-
nosi direktno na imenicu u drugom delu, nego na neki pojam koji je s wom u vezi: tako
dvovlast (= dvovla{}e) zna~i istovremena vlast dvojice qudi (dveju stranaka, itd.),
dvome~, trome~, ~etvorome~ zna~e me~ izme|u dva (tri, ~etiri) protivnika, trome|a
je mesto gde se sastaju me|e, granice triju dràva, analogno tome je i trorazvo|e, u
RMS definisano kao razvo|e, raskr{}e u tri pravca i sli~no. U dvoboj i u re|em
troboj definicija zna~ewa bila bi analogna onoj za dvome~ odnosno trome~, dok peto-
boj, sedmoboj, desetoboj (prevedenice grecizama pentatlon, heptatlon, dekatlon)
ozna~avaju sportsko takmi~ewe u pet (sedam, devet) disciplina. Up. i neologizam tro-
68
deoba (-dioba) deoba natroje.

2.6.2. Tip Ko
S + Io + sufiks

(SST)
Ovakvih spojeva ima vi{e nego nesufiksalnih. Najproduktivniji sufiks
jeste -ac, sa uobi~ajenom raznovrsno{}u zna~ewa (ìvotiwe, qudi, predmeti,
sprave, nov~i}i itd.): dvonoàc, tronoàc, ~etvoronoàc; jednoboàc; jedno-
godac (s nekoliko zna~ewa u RMS), dvogodac, trogodac (prvenstveno za kowa od
dve odnosno tri godine); jednoènac (monogamista), dvoènac (bigamista, tako|e
ko se dvaput ènio), troènac; jednokrilac, dvokrilac, dvomotorac, tromoto-
rac (avioni); dvozubac, trozubac; {estoperac (buzdovan); petoparac
48
, desetopa-
rac, dvadesetoparac
49
, dvadesetpetoparac itd.
Sa sufiksom -ka tako|e se grade nazivi nov~i}a ili nov~anica, dvodinarka,
petodinarka, desetodinarka itd.; uz to jednoc(ij)evka, dvoc(ij)evka, troc(ij)evka (pu-
{ke), trobojka (zastava), rusizmi petoletka (-qetka) i osmoletka (-qetka) itd.
Sa sufiksom -je: jednovla{}e (neograni~ena, sva vlast u ruci jedne li~nosti,
RMS), dvovla{}e, trovla{}e; desetle}e (-qe}e), stole}e (-qe}e) i retko petole}e (-
qe}e); jednozvu~je spajawe dvaju ili vi{e glasova u skladno zvu~awe; dvoglasje; sed-
mobre`je (skup od sedam bregova, u RMS bez primera); sedmozv(ij)e`|e skup od se-
dam zvezda; dvom(j)ese~je i znatno ~e{}e trom(j)ese~je, verovatno i ~etvorom(j)ese~je
mada ga RMS ne beleì; posledwih godina, u politi~kom re~niku, pojavili su se i dvo-
strana~je i naro~ito popularni izraz jednoumqe.
Sa sufiksom -ica: dvosmislica, dvoumica dvoumqewe, nedoumica, dvokolica,
trozubica (biqka), petoprstica (biqka), {estoredica vrsta p{enice sa {est redo-
va zrnevqa u klasu itd. Sa sufiksom -nica je crkveni termin petohlebnica (-hqebni-
ca) sud u kojem se drì pet hlebova. Jednospratnica, dvospratnica itd. nisu prave
sloènice, nego izvedenice od prideva jednospratni itd. Isto vaì i za dvogodi{wi-
ca, trogodi{wica itd.: ne bismo ih smatrali nesufiksalnim sloènicama s imeni-
com godi{wica, kako to ~ini Vuki}evi} 1995:168169, jer bi se u tom slu~aju o~ekiva-
lo da glase *drugogodi{wica, *tre}egodi{wica i sl.
69
Sa sufiksom -nik mo`da su jedine prave sloènice stolisnik (biqka), dvogla-
snik (= dvoglas) diftong (od dva glasa, ne od dvoglasni) i jednomi{qenik istomi-
{qenik (po zna~ewu o~igledno od mi{qewe, mada bi oblikom ukazivalo na glagol mi-
sliti; RMS beleì i jednomislenik, od misao ili od prideva mislen). Ostale privid-
ne sloènice kao ~etvorougaonik, petougaonik itd., osmoglasnik
50
, dvom(j)ese~nik za-
pravo su izvedene od prideva.
Ostali sufiksi: {estoper (= {estoperac, buzdovan sa {est pera, tj. zubaca:
verovatno jedini primer nultog sufiksa u ovoj grupi); dvometra{ (~ovek visok dva me-
tra), stometra{, osamstometra{ (trka~ na 100 odnosno 800 metara), dvoto~ka{ (bi-
cikl), ~etvoroto~ka{ (automobil ili kamion); jednobo{tvo, jednoènstvo, dvoèn-
stvo; dvogo~e, trogo~e (`drebe ili tele od dve odnosno tri godine); ve} pomenuto dvo-
papkari (v. 2.6.1.1); dvokopitwak (onaj koji ima dva kopita, fig. vrag, |avo, ili sino-
nim za dvopapkara), dvolitrewak (boca). Mnogobrojne re~i tipa petogodi{wak, dvade-
setogodi{wak, stogodi{wak itd., analogno onima na -godi{wica, nisu sloènice ne-
go su izvedene iz prideva na -godi{wi.

2.6.3. Tip Ko
S + Go + sufiks

(SST)
Ve}ina primera ima nulti sufiks: jednos(j)ed (avion), dvos(j)ed (avion ili deo
name{taja), tros(j)ed (deo name{taja); jednopreg, dvo-, tro-, ~etvoro-, {estopreg (i
{estoropreg, {esteropreg, verovatno po analogiji sa ~etvoropreg); dvop(j)ev,
trop(j)ev, ~etvorop(j)ev (izrazi koji nisu mogli da potisnu italijanizme duet,
trio/tercet, kvartet); dvopek (prevod nema~kog Zwieback, a ovo prema italijanskom
biscotto ili fr. biscuit); dvogled (izmeweno od dogled, mo`da i pod uticajem galicizma-
germanizma binokl).
Sa sufiksom -ac RMS beleì dvoìvac, kao prevod dva razli~ita greci-
zma u zoologiji (Diplozoon i Amphibia), tako|e i u zna~ewu ko ìvi dvostrukim ì-
votom ; sa istim sufiksom je i mineralo{ki termin dvolomac, za vrstu minerala
koji prelama svetlost u dva zraka.

70
2.6.4. Sloènice s rednim brojem
2.6.4.1. Tip Ro
S + I

Prvo- u nesufiksalnim sloènicama naj~e{}e ima pribli`no zna~ewe, kao u
prvosv(j)e{tenik vrhovni sve{tenik, prvoborac, prvomu~enik (prevod gr~kog
prtomrtyr, obi~no kao atribut svetog Stefana), prvou~iteq (u RMS s jednim prime-
rom, gde se odnosi na ]irila i Metodija), prvootkup (u trgovinskom izrazu pravo prvo-
otkupa pravo na otkup pre drugih mogu}nih kupaca). Doslovno zna~ewe je u prvopot-
pisnik prvi od vi{e potpisnika (v. Klajn 1992). Prvobratu~ed je u RMS definisano
kao srodstvo izme|u mu{ke dece dvojice bra}e, stri~ev sin, dakle istozna~no je sa
bratu~ed; drugobratu~ed je sin jednoga bratu~eda prema sinu drugoga a tre}ebratu-
~ed bratu~ed u tre}em kolenu, tre}oj generaciji. RMS navodi i dva primera za prvo-
san prvi san, s oznakom kov.anica.

2.6.4.2. Tip Ro
S + I + sufiks

(SST)
U gra|ewu sufiksalnih sloènica, kao i obi~no, najplodniji je sufiks -ac:
prvorazredac, drugorazredac, tre}erazredac (tre}o-) itd; sa istim zna~ewem prvo{ko-
lac, tre}o-, peto-, sedmo-, osmo{kolac; ~etvrtogimnazijalac u~enik ~etvrtog razre-
da gimnazije; drugopozivac, tre}epozivac; prvotimac, drugotimac; tre}oredac, u ka-
toli~koj crkvi redovnik tre}ega reda sv. Frawe, sa ènskim oblikom tre}oretka
ili tre}oretkiwa
51
; {estojanuarac (pristalica {estojanuarske diktature, u RMS s
jednim primerom iz Josipa Broza Tita; moglo bi biti i izvedenica od prideva {esto-
januarski).
Sa ostalim sufiksima: prvoliga{, drugoliga{, tre}eliga{; petokolona{;
prvokategornik, drugo-, tre}ekategornik ({ahovski termini, sa skra}enom osnovom
imenice kategorija), drugobratstvenik onaj koji pripada drugom bratstvu (jedan
primer u RMS); prvogodi{wak student prve godine; tre}ednevka povratna groznica
koja bolesnika trese svaki tre}i dan; itd.
71
2.6.4.3. Tip Ro
S + Go + sufiks

(SST)
Uglavnom u nekoliko sloènica koje se odnose na ra|awe, kod qudi i ìvoti-
wa: prvorotka ili prvorotkiwa èna koja je rodila prvi put i analogno tome prvo-
telka, prvokoska, prvojagwenica (od glagola teliti se, koziti se, jagwiti se); prvo-
rodstvo stare{instvo po ro|ewu me|u bra}om (prevedenica od lat. primogenitura, pre-
ma Skoku). Prvoro|en~e prvoro|eno dete (tako|e prvoro|enik, prvoro|enac) moglo bi
biti izvedenica od prideva prvoro|eni. Prvosedelac (-sjedilac, -sjedjelac), pribli`ni
sinonim za starosedelac, ubrojili bismo me|u SST, budu}i da re~ sedelac nije uobi-
~ajena.

2.6.5. Sloènice sa polu- i ~etvrt-
Kategorijsku pripadnost formanta polu- nije nimalo lako odrediti. RMS ima
dve odrednice za pola, kao imenicu ènskog roda i kao prilog za koli~inu. Mareti}
(1899: 364) svrstava sloènice sa polu- me|u one sa imenicom ili pridevom na prvom
mestu: polubrat, polusestra, gdje je prvi dio (polu-) negda{wi lokativ jednine.
Sli~no i Leskin 1914: 324. U dana{wem jeziku, pola kao samostalna re~ je nepromen-
qivo (up. pola osam, uzmi pola ti a pola ja i sl.), pa bi ga te{ko bilo smatrati imeni-
com. Bari} 1980:1820, upore|uju}i primere kao nebrat, polubrat, nazovibrat
(prefiks ne- potire zna~ewe osnovne rije~i, a element polu- potire ga djelomi~no),
zakqu~uje da je polu- zapravo prefiks. I takvo gledi{te moglo bi se braniti, ali ono
nije primenqivo na formant ~etvrt- (~etvrt je nesumwivo imenica ènskog roda). S
obzirom na zna~ewe, smatramo da se sloènice s polu- i ~etvrt- najprikladnije mogu
obraditi naporedo sa brojno-imeni~kim sloènicama ~ime, naravno, ne tvrdimo da
ti formanti spadaju u gramati~ku kategoriju brojeva.
2.6.5.1. U velikoj ve}ini re~ je o ~istim, nesufiksalnim sloènicama. Polu-
je veoma produktivan element i s wime stalno nastaju nove re~i. Kao {to prime}uje i
Bari}eva, postoje dva zna~ewa: doslovno, polovina (~ega) i pro{ireno, polovi~an,
delimi~an, nedovoqan, nedovr{en. (U definiciji odrednice polu- u RMS ta dva zna-
~ewa nisu jasno razgrani~ena.) Prvo zna~ewe nalazimo u geometrijskim terminima po-
lukrug, polulopta, polukugla, poluvaqak, poluprsten, poluosa ili poluosovina (tu mo-
72
èmo dodati i polumjesec), u vojnim poluvod, polubataqon, polueskadron, polu~eta,
u jo{ nekima kao poluvr(ij)eme, polusezona, polugodi{te, poluìvot (o radioaktiv-
nim materijama), polukorak, polustepen, polustih, poluton (u muzi~kom zna~ewu po-
lovina tona). U politra, kao i u istozna~nim politrewak i politrewa~a, prvi deo je
sveden na po-, {to (budu}i da nema drugih primera takvog skra}ewa) verovatno nije na-
stalo od priloga po = pol, nego haplologijom od *polulitra itd. Mada ne s definici-
jom polovina nego napola, ovakvo zna~ewe imaju i polubrat i polusestra.
2.6.5.2. Drugo zna~ewe logi~no je proizi{lo iz ~iwenice da se re~ polovina u
svakodnevnom govoru ne upotrebqava uvek strogo matemati~ki, nego moè zna~iti jedan
od dva (makar i nejednaka) dela: ve}u polovinu je uzeo za sebe i sl. Takve sloènice
se grade i u nema~kom sa Halb-, engleskom sa half-, u engleskom i u romanskim jezicima s
latinskim semi- itd.
Op{te zna~ewe nepotpunosti grana se u vi{e raznih nijansi. Primeweno na
qude, obi~no zna~i niì ili prelazni stepen one kvalifikacije koja je iskazana ime-
nicom: polubog, poluboànstvo, polusvetac (-svetiteq), polu~ov(j)ek, poludivqak,
poluseqak, poluvaro{anin, polugospodin, poluidiot ; up. i polumajmuni (nem. Halbaf-
fen), red sisara primitivnijih od majmuna (latinski naziv je Prosimiae, s gr~kim pre-
fiksom pro- ~ije je osnovno zna~ewe (is)pred). Polum(j)era je nedovoqno odlu~na,
nedovoqno radikalna mera. Prelazna stawa ozna~avaju polusan, poludr(ij)eme`, po-
lusv(ij)est, poluistina, polula`; polusm(ij)eh je u RMS definisano jedva primetan
smeh, analogno tome i poluosm(ij)eh i poluosmejak (ovo drugo dato je samo ekavski); po-
lu{apat je poluglasno govorewe. Nijanse izme|u svetlosti i mraka ozna~avaju izrazi
polusv(j)etlost, polusjaj, polusumrak, polumrak, polutama, polutmina. Poluprovod-
nik u fizici je telo koje samo uz veliki otpor provodi struju. Poluton u slikarstvu
(za razliku od muzi~kog zna~ewa koje smo videli gore) zna~i preliv ili nijansa boja
od svetlog tona prema tamnom. U nazivima ode}e, polu- zna~i kra}u ili niù verziju
od uobi~ajene: polucilindar (= nem. Halbzylinder), polu{iwel, polu~arapa, polurolka.
Zna~ewe nedovr{enosti imaju polufabrikat, poluproizvod, poluprera|evina, polui-
zra|evina.
U sportu, poluvelter je kategorija neposredno ispod veltera. Neologizmi po-
lu{ansa i poluprilika zna~e polovi~nu, ne mnogo realnu {ansu (za postizawe gola).
Dve utakmice koje neposredno prethode finalu nazvane su polufinale (engl. semifinals),
73
a one pre polufinala po analogiji se zovu ~etvrtfinale (odakle polufinalista, -ki-
wa, ~etrvrtfinalista, -kiwa); za jo{ ranije krugove takmi~ewa postoje samo sintag-
me osmina finala i {esnaestina finala.
Specifi~na zna~ewa, zasnovana na kalkovima, razvila su se u re~ima po-
lusv(ij)et (od nem. Halbwelt, fr. demi-monde) dru{tvo sumwiva morala, poluostrvo
(nem. Halbinsel << lat. paeninsula), poluprofil izgled ~ega gledanog iskosa, polupansion
pansion koji podrazumeva samo jedan obrok dnevno itd.
Sa ~etvrt-, pored malo~as pomenutog ~etvrtfinale, nalazimo jo{ samo ~e-
tvrtgodi{te ~etvrt godine. êtvrtgodi{wak ~asopis koji izlazi ~etvrtgodi-
{we (u RMS preneto iz Prav. 1960, bez primera) nije sloènica nego izvedenica iz
prideva ~etvrtgodi{wi.

2.6.5.3. Tip polu- + Io + sufiks
(SST)
Sloènosufiksalnih tvorbi sa polu- ima malo i nisu u {irokoj upotrebi: po-
luglasnik (fonetski termin, sinonim za jedno od zna~ewa re~i poluglas), poludinarac
(pored re|eg poludinar), polukrilci (vrsta insekata sa zakr`qalim krilima), polu-
krovnica ko~ija koja ima krov samo dopola i jo{ nekoliko sli~nih izraza.
2.7. Sloènice s glagolom u prvom delu
2.7.1. Tip G + I
(imperativne sloènice)
Prvi deo sloènice ozna~ili smo u formuli samo sa G (ne Go niti Go
S
) zbog
toga {to mu je status neizvestan (up. 1.3.1). Naj~e{}e se tuma~i kao imperativ drugog
lica jednine, ali nije u svim primerima jednak tom obliku; ne moè se uvek izjedna~i-
ti ni sa osnovom, bilo glagolskom, infinitivnom ili prezentskom. Zavr{ava se na -i,
osim u nekoliko re~i nepotvr|enih u savremenom jeziku kqujdrvo, ne~ujglas, zavr}ko-
la, razvrzigra (Stevanovi} 1964
1
:431) i nazivima igara koje navodi Kir{ova 1993:191
navla~kapa, }u{kapa, {orkapa (samo posledwa je potvr|ena citatom u RMS), verovat-
no i u vrskaput
52
.
74
@ivanovi}, Leskin, Beli}, a u na{e vreme Stevanovi}, dokazivali su da je pr-
vi ~lan ovih sloènica imperativ, odnosno da je vokal -i- zapravo imperativni nasta-
vak. Naro~ito ovaj posledwi autor op{irno je dokazivao (u gramatici i u radu Steva-
novi} 1957) da sloènice vode poreklo iz narativnog imperativa, od koga se sa~uvao ne
samo oblik nego i zna~ewe. Wegovu interpretaciju u potpunosti prihvataju Kir{ova
(nav. m.) i Vuki}evi} (1995: 161); Bari} 1980:29 ga citira ali se ne izja{wava. Babi}
1986, naprotiv, koji pomenuti Stevanovi}ev rad uop{te nema u spisku literature,
53
ne
pomiwe termin imperativne sloènice, pa ~ak ni mogu}nost takvog tuma~ewa. Po
wemu (str. 326) kao glagolske osnove u prvom dijelu dolaze prezentske osnove glagola
I. i III. V. vrste, a glagoli I.6. imaju infinitivnu osnovu (ispi-, nabi-, probi-, razbi-,
pri{i-). Prezentske osnove dobijaju spojnik -i-. Ispred -i- k, g smjewuju se sa c, z u te-
ci-, vuci-, strizi-, a g- ostaje u u`gi-.
Vredi napomenuti da su u italijanskom, gde postoji isti takav tip sloènica
(npr. tagliaborse = secikesa, cavatappi = vadi~ep i sl.), sve do danas ostala podeqena mi-
{qewa o tome da li je prvi wihov ~lan imperativ ili nije (v. Raspor 1976:2526). U
srpskom jeziku, imperativnom tuma~ewu svakako treba dati prednost, s obzirom na
morfonologiju pojedinih primera (vucibatina a ne *vu~e- ili *vu~ibatina i sl.) i na
akcent (v. Stevanovi} 1964
1
:431). Takvo tuma~ewe je daleko ekonomi~nije i s gledi{ta
sinhronijske analize. S wim, naime, otpada potreba da se me|u spojne vokale uvodi i
54
,
da se daju razli~ite definicije za glagole razli~itih vrsta promene, a suvi{ne su i
napomene o sibilarizaciji.
S druge strane, i pristalice imperativne hipoteze ostale su du`ne obja{we-
wa za pojedine specifi~ne primere. Odsustvo vokala u re~ima tipa zavr}kola Stevano-
vi} (nav. m.) obja{wava ~iwenicom da se imperativ na i ~esto izgovara okrwen, ali
takvo obja{wewe teè bi se moglo primeniti na {orkapa (od {oraj kapu). P(j)evidrug
se moè objasniti analogijom sa pla~idrug (tako Vuki}evi} 1995:165), ali izgleda da
niko nije uo~io analognu nepravilnost u dobro znanoj re~i c(j)epidlaka. Najzad, i slo-

53
Zanimqivo je da Babi} od svih radova Mihaila Stevanovi}a u spisku navodi samo dve gramatike (sredwo{kolsku i veliku) i
tri ~lanka o sufiksima. Jo{ gore je pro{ao Beli}, od koga se navodi jedino kwiga O jezi~koj prirodi i jezi~kom razvitku!

54
U takvim sloènicama -i prirodno pripada glagolskom obliku kao wegov neodvojiv deo i ne igra ulogu spojnog vokala, kako
to smatra S. Babi}, kaè Kir{ova, nav. m.

75
ènice tipa razbibriga, ispi~utura, probisv(ij)et
55
tretiraju se kao da su potpuno
pravilne (Vuki}evi}eva analizira razbi + briga, ispi + ~a{a, nabi + guzica i sli~no),
a trebalo bi barem napomenuti da je u sloènici do{lo do saìmawa -ij (s dugim i) iz
imperativa razbij, probij, ispij.
2.7.1.1. Imperativne sloènice se dele u dve nejednake grupe. Ve}ina wih ima
prelazni glagol i imenicu kao objekt, a znatno mawi broj sastavqen je od neprelaznog
glagola i imenice kao subjekta.
U prvoj grupi naj~e{}i su afektivni izrazi za qudska bi}a, uglavnom pejora-
tivni: s(j)ecikesa, gulikoà, derikoà, paliku}a, raspiku}a, svrzimantija (i jo{ ne-
koliko re|ih na svrzi-), ispi~utura, vucibatina, tuìbaba, pri{ipetqa, vrtirep,
vrtiguz, mutivoda, mutika{a, mutimir, c(j)epidlaka, liìsahan (i liìlonac), le-
zileb (znatno ~e{}e u izvedenom obliku lezilebovi}, koji za~udo nije zabeleèn u
RMS: ijekavski oblik izgleda da nije posvedo~en), ~emu treba dodati i vulgarizam je-
biv(j)etar. Stilski neutralnih oznaka za qudska bi}a gotovo da i nema, osim re~i pa-
ziku}a. Po{to su se ovakvi izrazi bez sumwe ~esto upotrebqavali kao nadimci, neki
od wih o~uvani su kao prezimena: Gazivoda, Pletikosa, Mutika{a, Mlati{uma, Mu-
~ibaba, Ubiparip itd.
Od malobrojnih re~i s neìvom referencijom svakako naj~e{}e su palidrvce
(doslovan prevod od nem. Zndhlzchen), vadi~ep, razbibriga, mamipara stvar koja mami
~oveka da je kupi i pamtiv(ij)ek (samo u izrazu od pamtivijeka). Kaìput (kaì-
prst ili putokaz), o kome op{irno raspravqa Ramelmajer 1975:73, 74 zbog pretpo-
stavke da je nastao prevo|ewem nema~kog Wegweiser, danas je zastareo. Razvigor, poetski
naziv za prole}ni vetar (kod Skoka razvigorac), postao je od razviti i gora. To su ujed-
no i jedina dva primera za imperativnu sloènicu sa sufiksom (- odnosno -ac).
2.7.1.2. U dosada{wim raspravama o imperativnim sloènicama redovno su
pomiwane i re~i s elementom nadri- u zna~ewu la`ni, takozvani, tobo`wi (pre svega
nadrilekar /-qekar: vidi ovde , 2.1.23). Wegov semanti~ki razvoj nije sasvim jasan.
Skok (s. v. drijeti, ) kaè da je dobiven od imperativnih sloènica kao nadriguz
igra koja nadire = dere guz. Bari} 1980:17, me|utim, citira jedan rad Stjepana Iv-

55
Up. Izviiskra, kako je glasio jedan od Wego{evih radnih naslova za Gorski vijenac (pored Izvita iskra i Izvijawe iskre: v.
Re{etarov pogovor u izdawu Celokupna dela Petra Petrovi}a Wego{a, Beograd 1926, str. 342).

76
{i}a iz 1960, u kome je ovaj ugledni filolog tvrdio da je ispravno skovana samo sloè-
nica nadrikwiga, u zna~ewu onaj koji je nadro, na~eo kwigu (poluobrazovan, nedou-
~en ~ovek prema RMS), dok bi sve ostale re~i na nadri-, pa i nadrilije~nik, po Iv{i-
}u bile nakaradne. Kako god bilo, ~iwenica je da je nadri- danas potpuno neprozirno
za jezi~ko ose}awe i da je izgubilo svaku vezu s glagolom nadr(ij)eti. Stoga se moramo
sloìti s Bari}evom kada tvrdi da nadri- danas i nije deo sloènice nego prefiks,
analogan pozajmqenima pseudo- i kvazi-. Teè je sloìti se kad ona pro{iruje istu
tvrdwu i na nazovi- (daju}i primere nazovipjesnik, nazovigovornik, nazovijunak, nazo-
vistatistika i druge), pa ~ak i na laì- (kao u laìsvetac i sl.). Istina je da su i
nadri- i nazovi- veoma produktivni ({to je tipi~no za pojedine prefikse), dok su im-
perativne sloènice, po op{tem sudu svih istraìva~a, danas potpuno neproduktivne.
Pa ipak, po{to je veza nazovi- s glagolom nazvati i danas jasna, re~i tipa nazoviprija-
teq moraju se svrstati me|u sloènice. O elementu laì- bi}e jo{ re~i niè.
2.7.1.3. Drugu grupu imperativnih sloènica, kako smo ve} rekli, ~ine one sa
imenicom u ulozi subjekta. Beli} je smatrao (1949: 38) da su i od wih neke nastale na-
knadnom promenom odnosa me|u ~lanovima sloènice, na pr. visibaba (cvet) od prvo-
bitnog visibabu (tj. ve{aj babu)... Stevanovi} (1964
1
:429) odbacuje takvu pretpostav-
ku: visibaba nije, kako su neki lingvisti tvrdili... postala od ve{aj babu, nego ba{
od visi baba... od imenice u slu`bi subjekta i wegova predikata.
Ovakvih sloènica ima najvi{e me|u zoonimima: smrdibuba, smrdivrana (vr-
sta ptice), striìbube pored morfolo{ki pravilnijeg strizibube, sko~ibube, sko~i-
mi{, letipas (vrsta slepog mi{a). Na qudska bi}a odnose se letipas u drugom zna~e-
wu vetropir, tr~ilaà (po Stevanovi}evom obja{wewu laòv koji tr~i (tj. ùri
da bi {to vi{e laì proneo), sko~id(j)evojka (devojka koja odbegne momku radi udaje:
poznato pre svega kao naslov Qubi{ine pripovetke), poetsko pla~idrug drug u àlo-
sti i analo{ki skovano p(j)evidrug onaj koji s nekim zajedno peva. U ovom posledwem
primeru, kao i u striìbube/strizibube, glagol je prelazan, ali neprelazno upotre-
bqen, po{to mu imenica u drugom delu nije objekt nego subjekt. Isti je slu~aj i s ele-
mentom laì- u zna~ewu tobo`wi: RMS, pod odrednicom laì-, upore|uje ga sa pse-
udo- i navodi primere laìdoktor, laìzaru~nik, laìcar, a ima i odrednice la-
ìpaukovi ili laìpauci red paukolikih ~lankonoàca i laìtorba, veliki la-
`qivac, ~ija motivacija nije jasna. U narodnom govoru postoji i ska~iklis kao naziv
za jednu vrstu igre klisa (usmeno saop{tewe dr Miroslava Nikoli}a).
77
Beli} (nav. m.) pomiwe me|u imperativnim sloènicama i imena Budimir, Ve-
limir, Stanimir, ali ona bi to bila samo u istorijskoj perspektivi. Danas se ve}ina
ovakvih imena mora smatrati nemotivisanim, utoliko pre {to je i zna~ewe osnova
druk~ije od dana{weg (velim u zna~ewu zapovedam, -mir po Skoku ne od mir, ni u zna-
~ewu mir niti svet, nego od indoevropskog *me-ros velik, slavan itd.: sli~no i
Vajan 1974:775).
2.7.2. Neimperativne sloènice tipa G + I
Sloènice s glagolskim prvim delom druk~ijeg oblika, koji ni u kom slu~aju
nije mogao postati iz imperativa, samom svojom malobrojno{}u pokazuju da su anomal-
ne. Grebedjed kao naziv za vrstu ptice (samo u ijekavskom obliku) zabeleèno je u RMS
s jednim jedinim primerom iz tekstova Stjepana Kraw~evi}a (prevodilac s ruskog).
Neznabog je retka varijanta od neznaboàc (v. niè, 2.7.4). Znatièqa je sraslica s
infinitivom na prvom mestu, kao i u pridevu znatièqan. Neologizam lo`-uqe sko-
van je u jeziku tehni~ara, mimo svih pravila, zbog ~ega je prilikom svoje prve pojave
(negde posle 1950) nai{ao na razumqive osude normativnih jezikoslovaca. Verovatno
je nastao prevo|ewem nema~kog Heizl, kao {to pretpostavqa Ramelmajer (1975:74), ali
se nipo{to ne moè tuma~iti kao sloènica sa skra}enim imperativom tipa zavr}ko-
la. Imperativne sloènice, naime, ne samo {to su potpuno neproduktivne u na{e do-
ba, nego ni u vreme dok su jo{ stvarane nisu sluìle za ozna~avawe tehni~kih izuma, s
jedinim izuzetkom vadi~epa i palidrvca. (U tome je upadqiva razlika u odnosu na ita-
lijanski i francuski, gde se stotine sprava i ure|aja i danas redovno kr{tavaju sloè-
nicama ove vrste.) Uz to, odnos elemenata ne odgovara onom u imperativnim sloènica-
ma, po{to uqe nije ni objekt ni subjekt glagola loìti.
Tako|e s glagolskom osnovom bez spojnog vokala, mada znatno starije od lo`-
uqa, jeste nalivpero. Mogli bismo ga tuma~iti kao dvoimeni~ku sloènicu (up. izliv,
odliv, priliv), ali imenica naliv nije nigde potvr|ena u re~nicima, a definicija je
mogu}na samo s glagolom (pero u koje se pre pisawa naliva mastilo, prema RMS). Mo-
gu}e je da je nastalo kao slobodni kalk (pribli`na prevedenica) od nema~kog Fllfe-
der.

2.7.3. Tip Go
S + I

78
Sa spojnim vokalom -o- formirane su kupoprodaja i primopredaja. S obzirom
na ~iwenicu da u wima prvi ~lan ne modifikuje drugi, nego su kopulativne (kupovina
i prodaja, primawe i predavawe), mo`da bi bilo opravdanije prikazati ih kao SST od
dva glagola, ali onda bi to bile jedine dve sloènice takvog sastava. [i{obrk ~ovek
koji podseca brkove uneto je u RMS iz Vukovog Rje~nika, bez primera. Vezoglava mara-
ma za glavu, poveza~a i vijoglava vrsta ptice, s varijantama vezoglavka odnosno vijo-
glavka, mogle bi tako|e biti SST; ova druga ponajpre }e biti izvedenica od znatno
obi~nijeg prideva vijoglav, utoliko pre {to zna~i i vijoglava ènska osoba.

2.7.4. Tip Go
S + Io + sufiks

(SST)
I ovde se katkad javqa vokal i na kraju prvog dela, kao u razvigorac (= razvi-
gor), vrtirepac (= vrtirep), vrtiv(j)erac onaj koji je prevrtqive vere, verolomac,
prevrtqivac. S negiranim oblikom prezenta su neznaboàc i neznabo{tvo. Ina~e je
~e{}i spojni vokal -o-, kao u vrtoglavica, vijogor (jo{ jedan sinonim za razvigor), vi-
jovratka (vrsta korwa~e), klimoglav pozdrav poklonom glave, klimoglavac (onaj koji
klima glavom, tj. koji sve odobrava); tako|e u zastarelom grizodu{je grià savesti. Za
praskozorje, Ramelmajer 1975:65 se pita da li mu je prvi deo substantivisch (zu prasak) oder
verbal (zu praskati). Na glagolsko poreklo ukazivala bi definicija u RMS, vreme pred
izlazak sunca, kad zora praska, puca; Skok (s. v. praskati) tako|e kaè sloènica
praskozorje osvit, obrazovano prema sintagmi zora puca, tj. praska. S druge strane,
RMS pod odrednicom prasak daje izraz prasak zore praskozorje, s jednim primerom iz
Qubi{e (up. i izraz u cik zore). To zna~i da je barem jednako verovatno i tuma~ewe ove
sloènice kao dvoimeni~ke.
2.8. Sloènice s prilogom u prvom delu
2.8.1. Tip prilog + I
Zbog obli~ke jednakosti priloga sa sredwim rodom prideva, ovaj tip je te{ko
razlikovati od pridevsko-imeni~kih sloènica. Gotovo svi primeri su neizvesne pri-
padnosti: ravnoteà (ako nije u pitawu pridev ravan), zlo~in (ako zlo ne smatramo
imenicom), zloupotreba (koja }e najpre biti postverbal od zloupotrijebiti), viso-
kopreosve{tenstvo (gde visoko moè biti i pridev, ali kao izraz po{tovawa ~e{}e je
79
prilog, kao u pridevima visokopo{tovani, visokoro|eni i sl.). Prvi deo je nesumwivo
prilog u tankopreqa preqa koja tanko, fino prede, kao i u hitropreqa ona koja hi-
tro prede i zlopreqa zla, r|ava preqa ili figurativno ona koja sluti, predvi|a
zlo. Za Zdravomarija (oblik zdravo je u RMS definisan kao prilog u uzvi~noj
slu`bi) vidi niè, 2.9. Dalekovod i duborez nisu nesufiksalne sloènice, jer po zna-
~ewu ne odgovaraju imenicama vod i rez, nego poti~u od glagola voditi odnosno reza-
ti (up. 2.3.9.1).

2.8.2. Tip prilog + Io + sufiks
(SST)
Nesumwivo s prilogom sloèni su mnogoboàc, mnogoènac, mnogobo{tvo,
mnogoènstvo, vi{eènstvo, xabahlebovi} (-hqebovi}) (tako u RMS, ali je znatno ~e-
{}i oblik xabalebar, odakle i glagol xabalebariti), kao i zoolo{ki termin mnogo~e-
kiwari (izvedeno od mnogo ~ekiwa, a ne od imenice ~ekiwar). Nekoliko drugih re~i na
malo-, mnogo- i vi{e-, kao maloumnik, maloletnik (-qetnik), mnogougaonik, mnogogla-
sje, mnogozvu~je, vi{eglasje, vi{estrana~je (tako|e vi{estrana{tvo), vi{espratnica
samo su prividno imeni~ke sloènice, jer su izvedene od prideva (malouman itd.).
Spojni vokal vidqivo nedostaje u xabalebar (-hlebovi}, -hqebovi}), dok je u ostalim
primerima neutralizovan, po{to se prilozi ionako zavr{avaju na -o ili na -e.

2.8.3. Tip prilog + Go + sufiks
(SST)
Razlikovawe priloga od prideva i ovde moè zadavati te{ko}e, mada uz glagol
pre o~ekujemo prilog nego pridev. Pomiwu}i sloènice brzorek, dragokup, sladoku-
sac i sli~ne, Stevanovi} (1964
1
:426) kaè da su sastavqene... od op{teg glagolskog
dela, kao upravnog, i priloga za na~in, kao wegove na~inske odredbe, izraàvaju}i ~u-
|ewe {to je Stojan Novakovi}, u svojoj gramatici iz 1902, mogao misliti da tu imamo
pridev i imenicu. Primeri koje zatim navodi, me|utim, nisu mnogo ubedqivi (uglav-
nom retke i zastarele re~i kao brzorast, zlokop, natrakho|a) niti su mu tuma~ewa
uvek pouzdana: tako brzoplet defini{e kao da je imenica (prvo plot koji je brzo ple-
80
ten, potom i ~ovek koji brzo i svakojako radi), dragokup obja{wava onaj koji se drago
(rado) kupuje, dok po RMS i po Skoku ta imenica zna~i onaj koji je skupo pla}en.
S nultim sufiksom sloèni su pravopis (prevod od nem. Rechtschreibung odno-
sno od grecizma ortografija), brzopis (na~in brzog pisawa ili stenografija), kra-
snopis, krivopis iskrivqeno, r|avo pisawe, zastarelo pravor(ij)ek presuda (prevod
sredwov. latinskog veredictum), dalekovod, dalekozor, duborez (sa skra}enom osnovom
priloga duboko, up. dubodolina, 2.4.4), strmogled àlosna vrba, dobrobit, zloguk
(imenica), mo`da i zlogovor (ogovarawe ili onaj koji govori zlo), ukoliko zlo ne
smatramo imenicom.
Sa sufiksom -ac su ranoranilac, duborezac, krasnopisac, krivolovac, kasnole-
galac, staros(j)ed(j)elac (ukoliko staro- ne izvodimo iz prideva), sladokusac (ako
prihvatimo Stevanovi}evo tuma~ewe onaj koji slatko kusa (jede): treba ipak prime-
titi da osnova slad-, sa sa~uvanim zvu~nim d, upu}uje pre na pridev sladak nego na pri-
log slatko, pa nije toliko ~udno {to je Stojan Novakovi} tuma~io prvi deo kao pri-
dev), novoselac (kad je upotrebqeno umesto *novosedelac, tj. novonaseqenik: vidi
RMS, a za klasifikaciju formanta novo- vidi me|u pridevskim sloènicama, 3.6.4.1).
RMS beleì i docnolegalac, od priloga docno ozna~enog kao pokr.ajinski. Eventu-
alno bi tu moglo spadati i domorodac, ako ga motivi{emo sa doma (se) roditi; ali
upotreba spojnog vokala -o- verovatnija je s imenicom dom nego s prilogom.
Sa sufiksom -nik: krivokletnik, krivosudnik, pa najverovatnije i krivov(j)er-
nik (ako ga izvodimo iz krivo verovati, a ne iz spoja s imenicom vjernik), istomi-
{qenik (odakle u novije vreme i neistomi{qenik i po analogiji raznomi{qenik: v.
1.2.4), glasnogovornik (zvu~nik, prevodom nema~kog Lautsprecher ili engleskog loudspea-
ker; tako|e predstavnik u javnosti, portparol, danas pre svega u Hrvatskoj).
Sa ostalim sufiksima: krivokletstvo, krivotvorstvo, dobro~instvo i zlo-
~instvo (ako dobro- i zlo- nisu imenice); krivotvorina, novotvorina; mrkogle|a, zlo-
pogle|a, skorote~a (od skoro brzo i te}i tr~ati, v. Skok s. v. skor i te}i); dobrodo-
{lica, novodo{lica; pravosu|e; novoro|en~e; brzometka; vi{erotkiwa.
2.9. Posebni tipovi imeni~kih sloènica. Izvan svih dosad opisanih ka-
tegorija stoji nekoliko sloènica sasvim specifi~nog sastava. Mogli bismo ih mo`da
nazvati frasti~kim u tom smislu {to su nastale spajawem uzastopnih re~i u sintag-
81
matskom nizu. Tu spadaju o~igledne sraslice, zabeleène u Vukovom Rje~niku, na koje je
posebno ukazivao i Mareti} (1899: 364), kao krstikumedete, pustibabakowukrv (imena
biqaka), vrstelezi ({aqivo ime izmi{qenog praznika, od vrz te lezi), zatim dvabra-
takrv (u RMS kao naziv za biqku ili za vrstu korala), pusti-krv-krvavice (RMS ga
prenosi iz re~nika Risti}a i Kangrge, kao naziv biqke, sa oznakom `: ali moè li se
uop{te sa sigurno{}u govoriti o rodu ovakve sloènice?). Mawu izvesnost leksiko-
grafi su pokazali za rekla-kazala, koje je dato kao posebna odrednica, ali bez oznake
roda, samo s napomenom v. uz re}i (izr.). Me|u sloènim izrazima uz odrednicu re}i
dato je rekla-kazala nepouzdano obave{tewe, brbqawe, preklapawe, dakle s imeni~-
kom definicijom; rod nije ozna~en, ali se moè pretpostaviti da je sredwi (npr. Is-
postavilo se to kao obi~no rekla-kazala). S veznikom i sastavqeni su danino} (ime
cveta) i sloèno-sufiksalna tvorenica soihlebnik (-hqebnik) onaj koji je s kim jeo so
i hqeb, prijateq, drug. Treba napomenuti da ovamo spadaju i tako obi~ne re~i kao
{to su sraslice O~ena{ (od prvih dveju re~i molitve), Zdravomarijo (tako|e) i su-
fiksalne tvorenice okovratnik i krajputa{ (naizgled veoma sli~ne prefiksalno-su-
fiksalnima tipa uz-glav-qe, ali ipak sloènice, budu}i da oko i kraj nisu prefiksi
ve} predlozi).
2.9.1. Slivenice. Na ovaj potpuno nov strukturni obrazac, zasnovan na me-
{awu ili ukr{tawu osnova pre nego na wihovom spajawu, dosad je ukazao jedino Bu-
garski 2001. Wegov predloèni termin slivenice svakako je pogodniji nego blende, ko-
ji on tako|e upotrebqava (prema engleskom blends; ista pojava se u engleskom ina~e na-
ziva i portmanteau words, kovanicom koju je uveo u upotrebu Luis Kerol). Bugarski je za-
beleìo blizu stotinu primera srpskih slivenica, ali su skoro sve iz posledwih de-
setak godina. On isti~e da su dve wihove osnovne odlike {aqivi, kalamburski
karakter i prisustvo u jeziku medija, naro~ito reklame. Kao prvi podsticaj svaka-
ko su posluìle engleske re~i tipa smog (od smoke + fog) ili motel (od motor + hotel), ali
se danas slivenice uglavnom grade nezavisno od stranih uzora.
Bugarski razlikuje {est tvorbenih tipova, prema tome da li je skra}ena prva
re~, druga re~, da li je uzet po deo od svake, da li je jedna umetnuta u drugu i tako daqe.
Podela se, me|utim, ne da dosledno sprovesti, jer je za ve}inu slivenica karakteri-
sti~no upravo preklapawe: dve re~i su slivene u jednu zato {to im je jedan segment za-
jedni~ki (to je osobina koja i ina~e sluì kao podsticaj za ve}inu igara re~i). Tako je
{aqiva tvorenica klinceze (klinci i klinceze) zasnovana na fonemskom sledu -inc-,
82
koji se javqa kako u klinci tako i u princeze. Jednaku ulogu ima segment -nin- u kninxa
(<< Knin + ninxa), -ol- u {kolimpijada (<< {kola + olimpijada), -in- u Ninternet (<<
Nin + Internet) i sli~no. Sloènija, diskontinuirana preklapawa nalazimo u pri-
merima kao arhitortura (mu~na arhitektura, od arhitektura + tortura), blizni-
smen (biznismen koji je blizak reìmu), Ni{vil (<< Ni{ + Ne{vil), hloror (<< hlor +
horor: o posledicama osloba|awa hlora iz cisterne u naseqenom mestu) i tako daqe.
Kao dva posebna tipa Bugarski izdvaja umetawe jedne re~i u drugu, gde je neophodno is-
ticawe verzalom da bi se umetnuta re~ mogla prepoznati, npr. priJATan let (u reklami
za JAT), post FESTum (komentari posle FEST-a), i srpsko-engleske igre re~i, uglav-
nom ~isto grafi~ke, kao Jazzbina ili Vukowar.
Kao {to se vidi iz navedenih primera, ve}ina ovih re~i su efemerne novinar-
ske kovanice, ali je mogu}no da }e neke od wih ostati u upotrebi, kao demokratura (<<
demokratija + diktatura), {kozori{te (<< {kola + pozori{te), lutkomendija (na-
ziv TV emisije), {ahorizmi ({ahovski aforizmi), ve} pomenuto klinceza, kninxa i jo{
pokoja.
3. SLO@ENI PRIDEVI
I u klasifikaciji sloènih prideva drà}emo se istog redosleda vrsta re~i,
tradicionalnog u gramatikama (imenica, pridev, zamenica, broj itd.), kao {to smo to
u~inili za sloène imenice i kao {to }emo u~initi i za ostale sloènice. Otuda ne
po~iwemo od sloènica s pridevom u drugom delu, iako je wihova struktura prostija,
nego od dvoimeni~kih, koje nu`no moraju imati pridevski sufiks.
3.1. Sloènice sa imenicom na prvom mestu
3.1.1. Tip Io
S + Io + sufiks

(SST)
Dvoimeni~ke sloènice u pridevskoj funkciji nisu naro~ito brojne. Samo je jedan
tip izrazito produktivan: one koje u drugom delu imaju -lik, sa zna~ewem po izgledu sli~an
(onome {to ozna~ava prvi deo). RMS beleì ~ov(j)ekolik, bogo-, àbo-, glisto-, zmijo-, zmajo-,
kozo-, pseto-, ribo-, majmuno-, zatim cv(j)etolik, listo-, zv(j)ezdo-, jajo-, srco-, zvonolik i jo{
nekoliko re|ih oblika; za {arolik v. niè, 3.2.1.2.
83
Ostale, znatno re|e sloènice s nultim sufiksom uglavnom imaju u drugom delu
osnovu koja zna~i neki deo tela: zmijokos, svilokos, kozonog koji ima noge kao koza, kozorog
koji ima kozje rogove, vilorog koji ima rogove kao vile, volook koji ima velike, volovske
o~i, bu}oglav (gde prvi deo moè biti od bu} ~uperak ili od bu}a tikva), verovatno i ban-
doglav, re~ nejasnog porekla
56
, svilorep, svilorun, sabqozub
57
itd. Za prideve tipa srebroglav,
srebrolist v. 3.2.1.2.
Sa sufiksom -an/-ni, pored koordinativne sloènice danono}ni, imamo nekoliko od-
redbenih ili rekcijskih: gromoglasan, brakorazvodni, pravosudni (ukoliko ga ne izvodimo od
priloga s glagolom, pravo suditi), srebroglasan koji ima glas poput srebra. Tu moèmo uvr-
stiti i prideve sredozemni (sa skra}enom osnovom drugog dela), sredov(j)e~an, kao i retko sre-
docv(j)etni koji se nalazi u sredini cveta, sredoposni koji se odnosi na sredinu sedmone-
deqnog posta pred Uskrs, sredoletni (-qetni) koji se odnosi na sredinu leta, sredozimni
bilo da ih izvodimo iz sr(ij)eda u starijem zna~ewu sredina ili iz uè osnove imenice
sredina (eventualno i sredi{te).
Na sufiks -ski/-~ki nalazimo tek pokoji primer motivisan vlastitim imenima, kao
}irilometodski ili }irilometodij(ev)ski (nepotvr|eno u re~nicima), sli~no i francjozefov-
ski, marijaterezijanski, donkihotski (ali wih bismo pre smatrali izvedenicama iz dvo~lanih
imena Franc Jozef, Marija Terezija odnosno Don Kihot: to pogotovu vaì za donùanski ili
{arplaninski). Nije dvoimeni~ka sloènica indoevropski, jer ne dolazi od Indija i Evropa,
nego ili od prideva indijski i evropski (s prvim delom skra}enim kao u latinoameri~ki, ri-
mokatoli~ki i sl.: vidi 3.2.2.5), ili je izvedenica od sloène imenice Indoevropqani. Bez
spojnog vokala je radikal-socijalisti~ki koji se odnosi na radikale i na socijaliste, prema
definiciji u RMS
58
, mada nije iskqu~ena ni dvopridevska interpretacija (od radikalan i so-
cijalisti~ki).

3.1.2. Tip Io
S + P

Imeni~ka osnova u prvom delu, ispred prideva u drugom, obrazuje prvenstveno rekcij-
ske sloènice tipa v(j)erodostojan (<< dostojan vere), krvoèdan (<< èdan krvi), bogougodan,
bogomrzak, bogoprotivan, bogosli~an, bogobojazan itd. Umesto spojnoga -o- u nekim sraslicama

58
I RMS i Pravopis iz 1960. razlikuju ovaj koordinativni pridev, s crticom, od spojenog radikalsocijalisti~ki koji se
odnosi na radikalsocijaliste, gde moèmo pretpostaviti da radikal- odre|uje drugi deo sloènice. Istina, iz re~nika se to
ne da sa sigurno{}u utvrditi, jer je radikalsocijalist(a) definisano kao pripadnik... Radikalsocijalisti~ke stranke, {to
zna~i da je definicija cirkularna (pridev je obja{wen imenicom, a imenica pridevom). Ni za jednu od ovih re~i nisu dati
primeri iz korpusa, tako da ne moèmo biti sigurni da li su, kada i koliko bile u upotrebi kao politi~ki termini.

84
se javqa vokal iz nastavka genitiva ili dativa, kao u hvalevr(ij)edan
59
, svrsishodan, c(j)elisho-
dan (rusizam, po Skoku), zlurad. Sintakti~ki odnos me|u delovima, me|utim, ne moè se
uvek svesti na sam pade`, jer ~esto imamo i zna~ewe kao (ono {to zna~i imenica), npr.
vodoravan (<< ravan kao voda), perolak, srebrosjajan koji se sija kao srebro, gromoglasan
(ukoliko drugi deo ne izvodimo iz imenice glas). Nalazimo i druge, te{ko odredive odno-
se, kao u vatrostalan (up. nem. feuerfest, engl. fireproof), vodootporan (up. nem. wasserdicht,
engl. watertight), v(j)ekov(j)e~an i v(j)ekov(j)e~it (verovatno uz naslawawe na frazeologi-
zam iz crkvenog re~nika na vjeki vjekov = na veke vekova, up. lat. ad saecula saeculorum), ~e-
sto i bez spojnog vokala kao u zimzelen (verovatnije od priloga zimi nego od imenice),
{alozbiqan {aqiv i ozbiqan u isto vreme, zmajogweni (prema RMS samo u izrazu:
Zmajogweni Vuk ime despota Vuka Brankovi}a).
Posebno je zamr{en slu~aj pravnih termina pravosnaàn, pravovaqan, pravomo}an, za
koje Markovi} 1951 zakqu~uje da su nastali prevo|ewem nema~kog rechtskrftig odnosno
rechtsgltig, ali da se mogu tuma~iti dvojako: na osnovu imenice pravo (usled ~ega se javila i va-
rijanta pravnosnaàn) ili na osnovu prideva pravi (u kom slu~aju bi tuma~ewe bilo ne koji
ima snagu prava, zakona nego koji ima pravu, punu snagu). Izme|u tih dveju mogu}nosti Mar-
kovi} se ne izja{wava, prepu{taju}i odluku pravnicima.
Od sintagme Boka kotorska stvoren je pridev bokokotorski. S obzirom na retkost re-
dosleda imenica + pridev u toponimima i ina~e, lako je mogu}e da je ovo jedini primer te vrste
me|u kteticima i me|u pridevima na -ski.

3.1.3. Tip Io
S + Go + sufiks

(SST)
3.1.3.1. Sloènice sa sufiksom -an/-ni
Me|u sufiksima koji sluè za gra|ewe imeni~ko-glagolskih sloènica svakako je naj-
plodniji -an odnosno -ni, a me|u glagolima ~ija mu osnova prethodi naj~e{}i je glagol nositi.
Pored niza prideva koji ozna~avaju prisustvo ruda, minerala i drugih prirodnih bogatstava
(rudonosan, zlato-, srebro-, bakro-, vodo-, ìto-, nafto-, ugqo-, medonosan itd.), imamo i one
s doslovnim zna~ewem koji nosi (to su prete`no kwi{ke ili poetske re~i, kao {titonosan,
kopqonosan, skiptronosan, krstonosni
60
, ~ak i brodonosan brodonosne vode), odnosno koji

59
Zabeleèno samo kod Ani}a 1998, ali uobi~ajeno i u srpskim i u hrvatskim tekstovima, verovatno kao prevod nem. lobenswert.
Odsustvo ovog oblika u oba Mati~ina pravopisa mora se shvatiti kao propust, jer ako se smatralo da ga treba pisati u dve
re~i, i to je trebalo nazna~iti u re~niku.

85
donosi (ki{onosan, gradonosan, tu~onosan kao atributi za oblake, bodonosan, uneto u RMS kao
kovanica nekog sportskog novinara u zna~ewu koji donosi bodove). Najkarakteristi~niji i
naj~e{}i u upotrebi ipak su pridevi apstraktnog zna~ewa: spasonosan, sudbonosan, pob(j)edono-
san (odakle, posledwih godina, po analogiji, i pogre{no bezb(j)edonosan umesto bezb(j)edno-
stan), smrtonosan, ìvotonosan, bogonosan, mironosan i sl.
Veoma je produktivan i glagol tvoriti: d(j)elotvoran, dràvo-, ustavo-, miro-, plo-
do-, zakono-, krvotvoran (u medicini), slogotvoran (u lingvistici), dobrotvoran (gde je, s ob-
zirom na zna~ewe glagola, logi~nije tuma~iti dobro kao imenicu nego kao prilog) itd.
Sloènice na -bolan mogle bi se motivisati i pridevom, ali smo se ipak opredelili
za glagol boleti/boqeti ili bolovati, budu}i da ve}ina wih imaju i varijantu na -boqan i da
su u korelaciji s imenicama tipa glavoboqa (v. 2.3.9.3). Takvi su umobolan, grudobolan, glavo-
bolan (-qan), vratobolan (-qan), grlobolan, zubobolan (-qan), krstobolan (-qan), srdobolan.
Sa ostalim glagolima: v(j)eroloman, vratoloman, brakoloman, goroloman koji prola-
ma gore; snaàn (o glasu), neboloman koji se prolama do neba, veoma bu~an ili koji dopire
do neba, ledoloman (RMS daje primer ledolomni aparat); ìvotodavan, sav(j)etodavan, za-
konodavan; vlastohlepan, ~astohlepan, slavohlepan; vinorodan, ìtorodan, listorodan, uz
mawe uobi~ajene bogorodan i domorodan; zimomoran zimqiv, grozomoran, du{omoran (po RMS
neol. koji mori du{u: misao), ~emu moèmo dodati i qubomoran (o tuma~ewu osnove qub-
vidi qubomora, 2.3.9.4); vodom(j)eran (s primerom vodomerno staklo u RMS), zakonom(j)eran
(rusizam), planom(j)eran (isto), po obliku i licem(j)eran (ako ga ne smatramo izvedenicom od
licem(j)er, v. 2.2); d(j)elovodni, perovodni, rukovodni (pored obi~nijeg rukovode}i); v(j)etrome-
tan, vragometan vra{ki, |avolski; vodoplovan (u RMS kao sinonim za vodoplavan, izloèn
poplavi, ali je verovatno ~e{}e u zna~ewu plovan: up. brodoplovan po kome mogu da plove
brodovi); listopadan (o drve}u), snegopadan/swegopadan (snegovit, sneàn ili zavejan sne-
gom); drvoto~an, crvoto~an; basnoslovan, jezikoslovan (ne i rodoslovan, {to je izvedenica od
rodoslov); b(j)esomu~an (prema sintagmi koga bijes (= vrag) mu~i, obja{wava Skok, s. v. bijes);
bogohulan, zloslutan, dobrohotan, krvolo~an, mukotrpan, ratoboran (ne i rogoboran, {to je
izvedenica od glagola rogoboriti, up. Skok s. v. rog), vatrogasni, vodod(ij)elni itd.
S drugim spojnim vokalima jesu o~igledan, o~evidan, du{ebriàn (i du{obriàn);
bez spojnog vokala je danguban (koji moè biti i izvedenica od danguba).
Ovom spisku mogli bi se pridodati i rukopisni, ribolovan i gradobitan, ali je
opravdanije smatrati ih izvedenicama od imenica rukopis, ribolov odnosno gradobit grad. I
slavodobitan bi se najlak{e dalo protuma~iti kao izvedenica iz slavodobit, mada je ta ime-
nica znatno re|a u upotrebi nego pridev (i prilog slavodobitno). U protivnom, morali bismo
86
zakqu~iti da za sloènicu nije posluìla glagolska osnova, nego ceo infinitiv dobiti. Up. i
{aqivi pseudoarhaizam gromopucatelan (-qan), ~iji drugi deo oblikom ukazuje na (nepotvr|e-
no) pucateq, ali se po smislu vezuje za glagol pucati (= koji puca kao grom).

Sa sufiksom -iv (-qiv) imamo pre svega veliki broj sloènica s glagolom qubiti: mi-
roqubiv, slavo-, slobodo-, trudo-, pravdo-, istino-, vlasto-, ~asto-, koristo-, rodo-, domo-, go-
sto-, srebro-, ~ov(j)eko-, bogo-, hristoqubiv itd., zatim gostoprimqiv, zimogri`qiv, zimogro-
`qiv (pored zimogroziv i zimogrozan), miroto~iv i retko zlopamt(q)iv. Dok u ovim primeri-
ma prvi deo predstavqa objekat glagola (miroqubiv koji qubi voli mir, gostoprimqiv
koji prima goste i sl.), to ne vaì za sloènicu qubopitqiv. Prema dana{wem jezi~kom ose}a-
wu ona bi se morala tuma~iti kao dvoglagolska, koji voli da pita (up. sinonime znatièqan
i radoznao). U svakom slu~aju, na sinhronijskoj analizi ne vredi previ{e insistirati, jer je
qubopitqiv do{lo iz ruskog, gde imamo lbopn (na{e qubopitan) ali i samo liv
sa istim zna~ewem; slovenski glagol pytat, prema Skoku, imao je prvobitno zna~ewe doznati,
prona}i.
S nultim sufiksom jedini obi~niji primeri su zloguk i zlorek, pored retkih zlona-
klon, zloslut (= zloslutan) i dobro~in dobrotvoran. Za sve wih dolazi u obzir i alternativ-
no tuma~ewe elementa zlo- odnosno dobro- kao priloga, {to pogotovu vaì za zlohran koji sla-
bo jede.
S participskim oblicima glagola sastavqeni su drvos(j)ekli koji se~e drvo, srcepa-
raju}i, slu`bovode}i (koji vodi administraciju u vojnoj jedinici: dva primera u RMS), i sa
instrumentalnom vredno{}u prvog dela zlatotkan, bogodan (jo{ ~e{}e kao sraslica, bogom-
dan). Me|u imeni~ko-glagolske sloènice mogli bismo svrstati i bratoubila~ki, formalno
izvedeno od neuobi~ajenog bratoubilac, ali po smislu vezano za sintagmu ubi(ja)ti brata (kao
i bratoubica, bratoubistvo).
3.2. Sloènice s pridevom u prvom delu
3.2.1. Tip Po
S + Io + sufiks Z

(SST)
Ovo je bez sumwe najproduktivnija vrsta pridevskih sloènica, zasnovana na sintag-
mi pridev + imenica. Zna~ewe sloènice gotovo je uvek jasno motivisano, po obrascu koji ima
P + I (npr. o{trouman = koji ima o{tar um) ili koji se odnosi na P + I (lakoatletski =
87
koji se odnosi na laku atletiku). Izuzetak su samo malobrojne sloènice u kojima pridev ima
neko starije zna~ewe, npr. dragoc(j)en (drag = skup), ili gde je cela sloènica stekla preneseno
zna~ewe, npr. hladnokrvan.
3.2.1.1. S nultim sufiksom obrazuju se sloèni pridevi od velikog broja imeni~kih
osnova. Te osnove su jednoslo`ne, uz nekoliko izuzetaka kao {to su raznoimen, visokostepen,
pravovremen (i druge na -vremen), gde je bez sumwe pomogla podudarnost zavr{nog segmenta
osnove sa sufiksom -en. Dve verovatno najzastupqenije osnove su -ok, od oko (crnook, plavo-, si-
vo-, milo-, o{tro-, bistro-, koso-, krupno-, veliko-, brzo-, ìvo-, lepook/qepook itd.), i -lik
(ipak mawe brojna nego u spojevima s imenicom tipa ~ov(j)ekolik, 3.1.1: mladolik, milo-, razno-,
bledo- bqedo-, rumeno-, crveno-, b(j)elo-, mrtvo-, vedrolik itd.)
Prema zna~ewu prvog i drugog dela ove sloènice je klasifikovao Raki} 1998. Wegov
fond primera, ra|en prema dvojezi~nom re~niku Deanovi}a i Jerneja, nije sasvim pouzdan, jer
nedostaju neke od najobi~nijih sloènica ovog tipa (npr. praznoglav, uskogrud, kosook, krat-
kodlak, kratkovid, pravougli, blagovremen i dr.). Ipak wegove zakqu~ke moèmo prihvatiti u
op{tim crtama. Prema zna~ewu prve sastavnice Raki} je sve sloènice podelio na pet grupa:
~ak 86 odsto wih pripada grupi A, gde prva komponenta ozna~ava boju, i grupi B, gde prva
komponenta ozna~ava fizi~ko svojstvo. Grupa C (prva komponenta ozna~ava neku relaciju)
sadrì samo 10 primera (tipa istoimen, raznostran). Grupa D (prva komponenta ozna~ava
apstraktno svojstvo) gotovo da se moè zanemariti, jer obuhvata samo sedam ne mnogo uobi~a-
jenih sloènica (tipa dugovjek, zlo}ud) koje se ne razlikuju mnogo od grupe B odnosno C. Po-
sledwa grupa (prva komponenta ozna~ava kvantitativno svojstvo) sadrì jedan jedini pri-
mer, malovjek. [to se ti~e druge komponente sloènice, Raki}eve tabele pokazuju da ona goto-
vo uvek ozna~ava deo tela (qudskog ili ìvotiwskog), retko deo biqke (kao u krupnozrn, dugo-
list), a samo izuzetno delove predmeta (npr. tupougli) ili druge pojmove (npr. istoimen).
Me|u pridevima za boju navedimo primere b(j)elokos, -brad, -glav, -ruk, -grli, -zub, -
rep itd., s prenesenim zna~ewem b(j)elodan jasan kao dan, o~igledan (odakle objelodaniti);
crnoglav, -brad, -kos, -ok, -put, -nog, crnokqun itd.; crvenoko`, crvenokos, crvenorep itd.; pla-
vokos, plavook, plavobrad itd.; ùtoglav, ùtobrad, ùtonog, ùtolik itd. i uglavnom s
prenesenim zna~ewem ùtokqun (odakle ùtokqunac); sme|oglav, sme|okos itd.; sivoglav, si-
vook itd.; modronog, modrook, modrorep itd.; mrkobrad, mrkovlas, mrkoput itd.; ri|okos, ri|o-
brad, ri|oglav itd. Moèmo im dodati i s(j)edokos, s(j)edobrad, s(j)edoglav itd.; tamnokos,
tamnook, tamnoput itd.; sv(j)etlook, sv(j)etlokos itd.; sjajnook itd. Vidi i primere u Stanoj-
~i} 1984:728.
Sa ostalim ~estim pridevima gra|eni su dugobrad, -kos, -nos, -uh, -rep, -nog, -dlak, -
vrat, -kqun, -rog, dugov(j)ek (pored ~e{}eg dugov(j)e~an), dugovremen itd.; kratkonog, -ruk, -dlak,
88
-kqun, -rep, kratkovid (pored kratkovidan: osnova drugog dela mogla bi biti i glagolska),
kratkov(j)ek (pored kratkov(j)e~an), kratkovremen itd.; debeloglav, debelonog, debelokor itd.;
tankovrat, tankostruk, tankonog, tankokor itd.; tvrdoglav (s prenesenim zna~ewem), tvrdo-
ust, tvrdosan koji ima tvrd, dubok san; mekoput, mekorun, mekoust itd.; pravovremen, pravo-
ugli (samo u odre|enom vidu, kao i drugi pridevi na ugli); krivoglav, -vrat, -nos, -nog, krivo-
kqun itd.; ravnokrak, ravnostran
61
, ravnorog itd.; {irokonos, {irokolist, {irokogrud (s pre-
nesenim zna~ewem) itd.; uskonos, uskoglav, uskogrud (s prenesenim zna~ewem) itd.; o{trook,
o{trodlak, o{trozub, o{trokqun, o{trovid (pored o{trovidan), o{trolist (pored
o{trolistan), o{trougli itd.; tupoglav, tuponos, tupougli itd.; krupnoglav, krupnook, krup-
nozrn itd.; sitnoglav, sitnozrn, sitnoklas itd.; slabovid (pored slabovidan), slaboduh, slabo-
nog itd.; praznoglav, praznoruk itd.; golobrad, gologlav, goloruk, golotrb (sa skra}enom osno-
vom drugog dela), golovrat, gologuz itd.; {upqoglav, {upqorog itd.; brzoduh, brzonog, brzotok
(gde bi drugi deo mogao biti i od glagola) itd.; hitronog, hitrokril itd.; lakonog, lakokril
itd.; gustokos, gustorun, gustogriv; retkolist koji ima retko, prore|eno li{}e; vitorog,
vitostas koji je vita, vitka stasa, vitoprst koji je vitkih, gipkih prstiju, vitoper is-
krivqen ili vitak, gibak
62
; velikonog, velikouh; malov(ij)ek, maloust; desnoruk, levoruk (qe-
vo-); blagovremen, istovremen, jednakovremen, starovremen; visokostepen, bosonog, strmoglav,
dragoc(j)en, skupoc(j)en (osnova -cjen mogla bi biti i iz glagola), t(j)esnogrud, lakosan, kuso-
rep, lepokos (qe-), pustoruk (praznoruk tako|e rasipan), figurativno masnoguz i masnoust
(oba u zna~ewu koji rado jede, oblaporan) itd. Malo je verovatno da se ovde moè uvrstiti i
pridev inostran, budu}i da je ini danas prete`no zastarela re~, a drugi deo se ose}a kao ekvi-
valentan pridevu stran, pre nego kao osnova imenice strana.
3.2.1.2. U prvom delu nekih od ovih sloènica pada u o~i zamena pridevske osnove
imeni~kom, koja bi se mogla tuma~iti i kao redukovana pridevska (up. 1.4, 2.4.4). Tako RMS pod
odrednicom zlatno- navodi, bez citata, sloènice zlatnozub, zlatnokor, zlatnokos, zlatno-
list, zlatnorog, ali ih upu}uje na zlato-: samo s ovim drugim oblikom zabeleèni su zlato-
vlas, zlatoglav, zlatook, zlatoust, zlatokril, zlatoper, zlatorun. Sli~no tome, dato je sre-
brovlas, srebroglav, srebrolik, srebrokor, srebrolist, srebroluk (koji ima srebrn luk, epitet
Apolona: gr. argyrtoxos), srebrotrb koji ima srebrnasto perje na trbuhu (o ptici), itd., dok
nema sloènica na srebrno- s imenicom u drugom delu. Stvarne razlike u zna~ewu nema (budu}i
da se zlatan i srebrn uvek mogu zameniti sa od zlata odnosno od srebra, a ~esto je mogu}e i
metafori~ko tuma~ewe, npr. zlatokos = s kosom kao zlato), ali je pridevska interpretacija
ipak prirodnija, tako da wu naj~e{}e nalazimo i u definicijama RMS (npr. zlatokril koji
ima zlatna krila, kome su krila zlatne boje, zlatorun koji ima zlatno runo). Stoga se name}e
zakqu~ak da su ovde zlato- i srebro- zapravo kra}i, eufonijski alomorfi od pridevskih obli-
ka zlatno- i srebrno-.
89
Isti zakqu~ak vaì i za svilorun (pored re|eg svilenorun), svilokos, svilolik, svilo-
rep (ova tri samo tako). Da je posredi redukcija pridevske osnove, najjasnije pokazuju primeri
{arolik, {aronog, {aroper, {arorep, {arolist, u ~ijim definicijama se nigde ne javqa ime-
nica {ara, nego pridev {aren: otuda se u novije vreme javqa i varijanta {arenolik (= {aro-
lik), koju RMS ne beleì, ali ima {arenoglav koji ima {arenu glavu i oblik bez spojnog vo-
kala {arenrep (= {arorep, koji ima {aren rep).
3.2.1.3. Sa sufiksom -an/-ni: pored sloènica sa dobar (dobrovoqan, -du{an, -}udan, -
namjeran itd.) javqaju se i one sa blag u starom zna~ewu dobar, koje, kako obja{wava Skok,
prevode gr~ke sloènice na eu- ili latinske na bene-: blagovremen, -zvu~an, -glasan, -rodan itd.
Suprotnog zna~ewa su zloglasan, zlokoban, -nam(j)eran, -voqan, -}udan, -sre}an itd.
Pridevima na isto- (istodoban, -vrstan, -sm(j)eran, -bojan, -brojan, -zvu~an ako nije
od osnove glagola zvu~ati, -jezi~an, -v(j)eran, -krvan, -narodni itd.) pridruùju se u novije vre-
me oni na jednako-: jednakobrojan, -vrstan, -m(j)eran, -sm(j)eran, -pravan, v. i jednakostrani~ni,
pomenuto u fusnoti 61) i poneki na ravno- (ravnopravan, -glasan, -m(j)eran, -du{an). Donekle
suprotnog zna~ewa su pridevi na razno- (raznobojan, raznovrstan, -rodan, -vidan, -li~an, -gla-
san, -sm(j)eran, -jezi~an itd.) i tek pokoji na ino- (inorodan, inov(j)eran, inojezi~an).
Daqi primeri su dugov(j)e~an (pored re|eg dugovijek), dugoro~an, dugo~asan; krat-
kov(j)e~an (pored re|eg kratkovijek), kratkoro~an, kratkouman, u novije vreme kratkota-
lasni i kratkometra`ni; velikodu{an, velikodràvni, neuobi~ajeno velikomo`dan koji
se odnosi na veliki mozak (druge, danas retke prideve kao velikoslavan, velikomo}an, veliko-
pametan beleì Mati} 1953:325326); malodu{an, malobrojan, malomo`dani
63
, malodoban,
malolitraàn, u novije vreme i malotiraàn (nezabeleèno u RMS)
64
; punopravan, puno-
brojan, punokrvan, punobriàn koji je pun brige za koga, punovlasni koji ima potpunu
vlast. Posebni slu~ajevi su punovaàn, punovr(ij)edan, koji bi po obliku pripadali tipu
prilog + pridev (v. 3.6.2), ali se motivacijom vezuju za sintagme puna va`nost odnosno puna
vrednost. Za punoletan (-qetan) i punomastan v. 3.6.1.1, 3.6.2.
Od sloènica malo starijeg postawa pomenimo jo{ prostodu{an, prostonarodan;
milozvu~an, milosrdan, miloglasan, milokrvan; pravov(j)eran, pravodoban, pravougaon (pored
pravougli), uz zastarelo pravodu{an po{ten, pravedan i pravoslovan pravni, pravni~ki
(dok pravoslavan svakako ima glagolsku osnovu u drugom delu); krivov(j)eran, krivozvu~an; sla-
bokrvan, slabomo}an, slabovidan, slabodu{an itd.; starozav(j)etni, starov(j)eran, staromo-
dan, starov(j)e~an (pored starovijek), eventualno i staroslavan (ali je logi~nije izvoditi

64
Ne pripadaju ovom tipu sloènice kao maloletan (-qetan), malov(j)eran, koje u prvom delu imaju prilog malo.

90
ga iz prideva slavan, u skladu s definicijom u RMS, koji je od starine slavan; up. starodre-
van, dok je starostavan, po Skoku s. v. cesar, nastalo paretimolo{kom izmenom u izrazu
kwige starostavne << carostavne << carstvene); praznov(j)eran, praznor(j)e~an (pored pra-
znorje~iv) (ne i praznoslovan, koje se vezuje za glagol praznosloviti); {irokogrudan (pored
{irokogrud), {irokolistan, {irokotra~an; uskogrudan, uskotra~an; c(j)elobrojan, c(j)elo-
dnevan, u novije vreme i c(j)elono}ni; mekoputan, mekoobrazan, mekokoran (o plodovima, koji
ima meku koru, qusku, dok je tvrdokoran mnogo obi~nije u metafori~nom zna~ewu); o{troli-
stan, o{trobridan, o{trovidan; suvozemni (suho-), suvomrazan (suho-), mo`da i suvoparan
(suho-), ~iji drugi deo nije jasan
65
; predwonep~ani i zadwonep~ani (fonetski termini); levo-
krilni (qevo-) i desnokrilni; toplokrvan i hladnokrvan, ovo drugo figurativno, osim u zoo-
lo{kom izrazu hladnokrvne ìvotiwe; bliskoisto~ni, sredwoisto~ni i dalekoisto~ni
(RMS beleì samo ovaj tre}i); pro{loned(j)eqni, pro{lostoletni (-qetni), svakako i pro-
{lov(j)ekovni (s pro{irenim sufiksom); dragovoqan, ~istokrvan, slatkovodni, slepoo~ni
(sqepo-), brzopotezni (gde bi prvi deo po smislu mogao biti i prilog), jedinorodan (ukoliko
ga ne vezujemo za glagol roditi: up. sinonim jedinoro|en), kaznenopravni (koji se odnosi na
kazneno pravo), kasnobarokni itd.
S pridevima za boje, nasuprot onome {to smo videli u sloènicama s nultim sufik-
som, primera ima malo: b(j)eloputan (pored bjeloput), mrkoputan, crnoobla~an (samo s jed-
nim primerom u RMS, iz Mareti}-Iv{i}evog prevoda Homera), crnohumoran (stvoreno u novije
vreme), plavokrvan, modrokrvan.
Na visoko- i nisko-, u starijem jeziku, gotovo da nije bilo sloènih prideva ovog tipa.
Od sredine HH veka javqaju se oblici kao visokoprinosan (u RMS: neol. koji daje velik
prinos, bez primera), jo{ ~e{}e s tu|icom u osnovi drugog dela, visokotira`ni, niskotira-
`ni, visokokvalitetan, niskokvalitetan, s pro{irewem sufiksa visokokalori~an, niskoka-
lori~an; Stanoj~i} 1984:729 beleì visokorodan, visokodu{an, visokouman i sl. Tome moèmo
dodati i visokofrekventan, niskofrekventan, visokovalentan, gde je drugi deo oblikom pri-
dev, ali se mora motivisati imenicom (= koji ima visoku frekvenciju, itd.; up. gore punovaàn
i pravovr(ij)edan). S komparativom vi{e- ni danas nema pridevsko-imeni~kih sloènica, po-
{to on uvek ima zna~ewe priloga za koli~inu (vi{ednevni i sl., v. 3.6.1.1). S komparativom ni-
è- postoji samo nièrazredni. S pridevom sredwi imamo sredworo~an, sredwom(j)eran, sred-
woisto~ni (ovo posledwe nezabeleèno u RMS), i uz pro{irewe sufiksa sredwov(j)ekovan (up.
i novovjekovan i starovjekovni
66
).
3.2.1.4. Kao kod sloènica s nultim sufiksom (3.2.1.2), i ovde nailazimo na primere
redukcije osnove prvog dela, u smislu wenog pretvarawa iz pridevske u imeni~ku. Takvo je sre-
dov(j)e~an, pogotovu ako ga uzmemo i u zna~ewu sredwovekovan, koje RMS daje sa tri primera
91
iz tekstova hrvatskih pisaca. Takvi su i zlatoglasan koji zvoni kao zlato, grkoisto~ni koji
pripada isto~noj hri{}anskoj crkvi, slobodouman (v. niè), a pogotovu vlastoru~an, koje }e
najpre biti haplologija od *vlastitoru~an (uz povo|ewe za sloènicama od imenice, tipa vla-
stoqubiv, vlastohlepan).
[to se ti~e imenica u drugom delu, vredi zapaziti produktivnost imenice um: pored
dubokouman, plitkouman, slobodouman (s redukovanom osnovom prvog dela), o{tro-, tupo-, la-
kouman, RMS beleì i hitro-, bistro-, tanko-, pravo-, krivouman i druge. U jednom od naj~e-
{}ih prideva u ovoj grupi, malouman, mogli bismo prvi deo tuma~iti i kao prilog (= ko ima
malo uma, malo pameti); ipak, s obzirom na pribli`ne sinonime slabouman i sitnouman, boqe
je i ovde malo- smatrati oblikom od prideva mali.
3.2.1.5. Sufiks -ski/-~ki: najve}i broj primera nalazimo me|u toponimima i pridevi-
ma geografskog zna~ewa, kao ju`noameri~ki, ju`noafri~ki, ju`nodalmatinski, ju`nofran-
cuski, ju`noslovenski, itd.; s(j)evernoameri~ki, s(j)evernoafri~ki, s(j)evernobosanski itd.
67
,
isto~noafri~ki, isto~nobosanski, isto~noevropski, isto~noslovenski itd.; zapadnobosan-
ski, zapadnoevropski, zapadnonema~ki (-wema~ki) itd.; sredwoevropski, sredwoazijski, sred-
woameri~ki itd.; novosadski, novobrdski, novopazarski, novogradski (od Novi Grad), novovaro-
{ki (od Nova Varo{) itd.; starobalkanski, starosrpski, starobe~ejski, starogradski itd.;
svetogorski, fru{kogorski; crnogorski; crnomorski; dowodunavski; bawolu~ki (od Bawa =
Banova Luka, pored doskora obi~nijeg Bawaluka sa izvedenicom bawalu~ki).
Sli~ni su i pridevi sa zna~ewem op{te oznake mesta (etnoidi): gorwovaro{ki, ma-
lovaro{ki, malogradski (ne i malogra|anski, {to je izvedenica od malogra|anin), veliko{kol-
ski, gorwogradski, dowogradski, velikosv(j)etski, b(j)elosv(j)etski itd. Posebno delikatne raz-
like treba uo~avati me|u sloènim pridevima etni~kog zna~ewa, koji mogu biti motivisani
nazivom populacije, npr. staroslovenski (<< stari Sloveni), starogr~ki (<< stari Grci), ali
i imenom zemqe s atributom, kao u politi~kim terminima velikosrpski, velikohrvatski, veli-
konema~ki (-wema~ki), velikoalbanski itd. (od velika Srbija itd.: v. Mati} 1953:327). Oni tipa
novogr~ki, uprkos prividnoj sli~nosti, ne spadaju ovamo, jer su sastavqeni od dva prideva (v.
3.2.2.3); tako|e ni mladoturski, mlado~e{ki, po{to su izvedenice od imeni~kih sloènica
mladoturci, mlado~esi (v. 2.4.6).
Od ostalih primera navedimo samo najpoznatije: malokalibarski i re|e velikokali-
barski; visokonaponski, niskonaponski, visoko{kolski, vi{e{kolski, niè{kolski
68
, sredwo-
{kolski; pravolinijski, krivolinijski; sitnoburòaski, sitnoseqa~ki, sitnosopstveni~ki;

67
Svi oblici na s(j)everno- oma{kom su izostavqeni u RMS!

92
lakoatletski, te{koatletski; spoqnopoliti~ki, unutra{wopoliti~ki; starovremski (sa
skra}enom osnovom drugog dela: re|e starovremenski), starokatoli~ki; mirnodopski; ratno-
hu{ka~ki; svetosavski, svetojovanski; stonoteniski; hladnoratovski (s pro{irenim sufik-
som); crnoberzijanski (s pro{irenim sufiksom prema crnoberzijanac, mada se po zna~ewu vezu-
je za sintagmu crna berza), itd. Danas rasprostraweni neologizmi, mada nezabeleèni u RMS,
jesu grupnosvojinski, godi{weodmorski, zdravorazumski, pro{losezonski. Spojevi kao kultur-
noistorijski, nau~noistraìva~ki, dru{tvenopoliti~ki mogli bi se smatrati dvopridev-
skim (u kom slu~aju bi se pisali s crticom: kulturno-istorijski = kulturni i istorijski,
itd.), ali isto tako funkcioni{u i kao pridevi od kulturna istorija, nau~no istraìvawe,
dru{tvena politika.
Skra}ewe osnove imamo samo u nekoliko slu~ajeva: rimokatoli~ki (umesto *rimsko-
katoli~ki), grkokatoli~ki (um. *gr~kokatoli~ki), babogredski (prema RMS pridev od toponi-
ma Babina Greda), a posebno u nizozemski (s poimeni~ewem Nizozemska, prevod od hol. Neder-
land, nem. Niederlande ili fr. Pays-Bas), gde su skra}ene osnove kako prideva nizak tako i imenice
zemqa.
3.2.1.6. Ostali sufiksi:
starocrkveni, mrkougqeni, vo{tanoplatnen; tako|e lakomislen, slabomislen koji
te{ko shvata, slabouman, zlomislen zlonameran, brzomislen koji brzo misli (ili sinonim
za lakomislen), sporomislen koji sporo misli, ukoliko ih izvodimo iz imenice misao, a ne iz
glagola misliti (up. 3.6.3.2). Sloènice tipa blagovremen, istoimen ne spadaju ovamo, jer je u
wima drugi deo imeni~ka osnova s nultim sufiksom (v. 3.2.1.1).
krasnor(j)e~iv, slatko-, lepo- (qepo-), blago-, lako-, kratko-, prazno-, slabor(j)e~iv
koji malo govori, }utqiv; blago~astiv ili blago~estiv smeran, smiren, poboàn, sa ozna-
kom arh.aizam u RMS; itd.
novogodi{wi, pro{logodi{wi, dugogodi{wi; c(j)elove~erwi; kasnojesewi itd.
velikolisnat, krupnolisnat; krupnozrnat (i krupnozrn), sitnozrnat (i sitnozrn,
sitnozrnast): debelousnat (i debelousan); suhomesnat, re|e suvomesnat koji je od suvog mesa
(nema potvrda za suhomesni/suvomesni, {to je predlagano kao adekvatnije s obzirom na zna~ewe
sufiksa).
tanko{ijast, golo{ijast; krivokqunast (i krivokqun); o{trouglast (pored ~e-
{}eg o{trougli).

3.2.2. Tip Po
S + P

93
Po me|usobnom odnosu dvaju prideva (v. 1.2.6), ova grupa sloènica deli se na dve pri-
bli`no jednako brojne podvrste naporedne (koordinativne) i odredbene (subordinativne).
Me|u wima nema stvarnih formalnih razlika ni u govoru ni u pisawu. Naporedne sloènice,
dodu{e, ~e{}e imaju dvojni akcent, ali wegovo prisustvo zavisi pre svega od duìne: napored-
na gluvonem (gluvonem)
69
ima}e jedinstven akcent, odredbena bledoùt moè imati jedan ili
dva (bledoùt i bledoùt, prema Prav. 1960), a sve duga~ke kao narodnooslobodila~ki ima}e
dvojni akcent. U pisawu, opet, crtica se javqa samo kod naporednih, ali ni tu nema dosledno-
sti: gluvonem se uvek pisalo sastavqeno; crno-beo (naporedna) obi~no ima crticu, ali Prav.
1993 propisuje sastavqeno pisawe u spojevima kao crnobeli televizor, crnobeli film, s obra-
zloèwem da je tu zna~ewe koji nije u boji... a gubi se suprotstavqawe crnog i belog (ta~ka
58g). Srpskohrvatski je u svakom slu~aju naporedna sloènica, ali je prihva}eno da se pi{e
spojeno kad ozna~ava jezik, a s crticom u drugim slu~ajevima (srpsko-hrvatski odnosi i sl.). U
nekim slu~ajevima, kao {to }emo videti niè, nije nimalo lako odlu~iti da li je spoj dva data
prideva naporedan ili odredben.
3.2.2.1. Situacija je relativno jasna kod prideva za boju: sloènica je naporedna kad
ozna~ava kombinaciju zasebnih boja (crveno-plavi dres, crno-ùta monarhija i sl.) a odredbe-
na kad zna~i nijansu (crnosme|, plavosiv, sivomaslinast, mrkoùt i sl.), s tim {to su mnoge
kombinacije mogu}e u oba zna~ewa: plavo-zelen mestimi~no plav a mestimi~no zelen a plavo-
zelen u smislu nijanse. Pri tom ni za ovaj posledwi primer nismo sigurni kakav je odnos delo-
va u wemu, jer bi se ista boja, ozna~ena istom re~ju, mogla tuma~iti bilo kao (n)i plav (n)i ze-
len (koordinativno) bilo kao zelen s plavi~astim prelivom (subordinativno).
Nesumwiv odredbeni odnos imamo samo u onim spojevima u kojima prvi deo ne ozna~a-
va boju, nego ve}i ili mawi stepen osvetqenosti, npr. tamnoplav, sv(j)etlocrven, otvoreno-
ùt, zatvorenosiv, zagasitosme|, sjajnozelen, jasnoùt, jarkoruì~ast, mutnobeo (-bijel),
prqavoùt i sl., ili je prvi deo gradivni pridev upotrebqen da ozna~i nijansu, npr. olovno-
siv, vo{tanobl(ij)ed, sumpornozelen, uqanoùt, ~eli~noplav, pepeqavosiv i sl. Tome bismo
verovatno mogli dodati i one sloènice u kojima je prvi pridev izveden sufiksom za nijansu,
{to mu daje podre|enu ulogu u odnosu na drugi pridev: sme|astoùt, sivkastomodar, sivka-
stocrn, crvenkastosiv, modrikastobeo (-bijel), plavi~astozelen i sl.
Dvo~lanih prideva za boju bez sumwe ima veoma mnogo. RMS ih po pravilu ne daje kao
posebne odrednice, nego o~igledno radi u{tede prostora navodi samo prvi deo (ùto-,
crveno-, plavo- i sl.), s po dva-tri nasumce odabrana primera, bez citata iz tekstova i ne prave-

69
U ovom odeqku, s obzirom na to da pored akcenatskih postoje i ~isto obli~ke varijante (gluvo-, gluho-, bledo-, blijedo-, beo,
bijel itd.) svaki primer navodimo samo u jednom obliku.

94
}i razliku izme|u nijansi i kombinacija boja. S druge strane, neki re|i spojevi ipak su dati
kao posebne odrednice, s primerom iz korpusa, npr. plavomaslinast, plavosiv, crnosiv, crno-
ùt, sivomodar, sivozelen; dato je i crno-beo i crno-ùt, {to je razumqivo s obzirom na wi-
hova sekundarna zna~ewa, ali je te{ko objasniti uno{ewe odrednice b(j)elo-crven koji je od
bele i crvene boje, dok nema drugih dvopridevskih sloènica na b(j)elo-, niti ijedne na crve-
no- ili ùto-, a uz zelen nema ~ak ni delimi~ne odrednice zeleno-. Sa ~isto leksikografskog
gledi{ta to svakako ne predstavqa ve}i gubitak, ali pokazuje da se pri sastavqawu re~nika
sloèni pridevi za boju moraju doslednije tretirati kao leksi~ki i gramati~ki podsistem.
3.2.2.2. Ostali pridevi ne kombinuju se tako rado kao pridevi za boju. U tradicio-
nalnom vokabularu na}i }emo samo nekoliko primera ~iste koordinacije: gluvon(ij)em (gluho-
), gorkoslan, slatkoslan, slatkobolan (svakako i slatkogorak i gorkosladak, mada ih RMS ne
beleì), bez spojnog vokala starmali, i s te{ko obja{wivim -e- zlehud (ili zlehudan). Pokat-
kad se pridev poja~ava sinonimom, kao u starodrevan, ili samim sobom, kao u raznorazni i u
samosam sasvim sam.
Znatno ve}i broj sloènica nastao je u novije vreme, u stru~nom, nau~nom ili ap-
straktnom delu re~nika, prete`no od prideva sa sufiksima. Takvi su danas uobi~ajeni nazivi
{tokavskih akcenata dugosilazni i ostala tri. Za wih RMS daje dve vrste definicija, ali i
jedna i druga jasno pokazuju da je odnos elemenata naporedan: dugosilazni koji je dug po trajawu
i silazan po intonaciji (analogno tome i za dugouzlazni), kratkosilazni koji se izgovara
kratko, o{tro sa silaznom intonacijom (analogno za kratkouzlazni). Posebnu grupu ~ine pri-
devi na vojno-, koji se tretiraju po odre|enom {ablonu (verovatno usred potrebe vojske da sve
svoje ustanove i delatnosti prikaè kao razli~ite od civilnih). Prav. 1993 je to prihvatio,
propisuju}i za sve ove prideve sastavqeno pisawe vojnogeografski, vojnoistorijski, vojnoo-
bav(j)e{tajni, vojnopoliti~ki, vojnotehni~ki, vojnomedicinski; RMS beleì i vojnopomorski,
vojnosudski, vojnorevolucionarni. U stvarnosti je vrlo te{ko odrediti da li u wima prvi ~lan
modifikuje drugi ili ne. Najta~nije bi bilo re}i da se oni upotrebqavaju kao zamena za dva ko-
ordinirana prideva: Vojnomedicinska akademija, recimo, logi~nije bi se mogla zvati Vojna me-
dicinska akademija, budu}i da joj glavni posao sigurno nije vojna medicina (ako takva nau~na
grana uop{te postoji), nego medicina za potrebe vojske.
3.2.2.3. Me|u nazivima jezika, koordinativna sloènica je srpskohrvatski (koji je
zajedni~ki Srbima i Hrvatima, srpski koliko i hrvatski prema definiciji RMS, koji navodi
citat Antuna Barca: U nauci se on jezik zove srpski ili hrvatski, srpskohrvatski ili
hrvatskosrpski). Ova posledwa varijanta (hrvatskosrpski), skovana samo radi simetrije, ni-
kada nije bila u stvarnoj upotrebi. Polusloènice se upotrebqavaju za oznaku grupa dijaleka-
ta, kao kosovsko-resavski, {umadijsko-vojvo|anski i sl. Za termin slavenos(e)rpski (s redukova-
95
nom osnovom prvog dela) trebalo bi dosta teorijskih razmatrawa da odlu~imo da li je napore-
dan ili odredben, tj. da li zna~i me{avina slovenskog i srpskog ili slavizirani srpski.
Drugi nazivi jezika nesumwivo su odredbeni, kao crkvenoslovenski, ruskoslovenski, srpskoslo-
venski (redakcije), staroslovenski (ukoliko ga ne motivi{emo sintagmom stari Sloveni), no-
vo{tokavski, novogr~ki, kasnolatinski ili poznolatinski, starofrancuski itd. Me|u ovim
nazivima sre}emo i neke od retkih primera trodelnih sloènica, gde prvi pridev odre|uje
spoj drugih dvaju, koji su i sami u odredbenom odnosu: starocrkvenoslovenski (sinonim za sta-
roslovenski, prema RMS), starovisokonema~ki (-wema~ki) (prevod od althochdeutsch: starija fa-
za visokonema~kog, kao jednog od nema~kih dijalekata), na isti na~in novovisokonema~ki (-we-
ma~ki) itd.
3.2.2.4. Me|u ostalim primerima nailazimo na sli~ne nedoumice kao za one na vojno-:
RMS pi{e sastavqeno rasnobiolo{ki, rasnonacionalni, revolucionarnodemokratski, revolu-
cionarnoromanti~ni, sv(j)etskoistorijski, narodnooslobodila~ki, narodnodemokratski,
pravnodru{tveni, pravnoformalisti~ki, obja{wavaju}i da u wima prvi deo odre|uje zna~ewe
drugog, mada se u stvari svi oni mogu tuma~iti i kao naporedne sloènice odnosno polusloè-
nice (npr. rasno-nacionalna obele`ja rasna i nacionalna pre nego nacionalna s gledi{ta
rase i sl.). Pod odrednicom dru{tveno- ne govori se ni{ta o subordinaciji, nego se defini-
{e samo kao prvi deo sloènih prideva u zna~ewu dru{tven i daju se primeri pisani s crti-
com: dru{tveno-ekonomsko ure|ewe, dru{tveno-istorijska realnost, dru{tveno-plansko re-
gulisawe proizvodwe, dru{tveno-politi~ki uspeh. Sli~na je definicija i za kulturno- (kao
prvi deo sloènice zna~i: koji se odnosi na kulturu), ali se u odrednicama koje slede razli-
kuju dve vrste definicije i dva na~ina pisawa: sastavqeno kulturnoetni~ki koji se odnosi na
etni~ku kulturu, kulturnoistorijski koji se odnosi na istoriju kulture, kulturnopovijesni
koji se odnosi na povijest kulture, a s crticom kulturno-politi~ki koji se odnosi na kultu-
ru i politiku i kulturno-prosv(j)etni koji se odnosi na kulturu i prosvetu. Nesumwivo ko-
ordinativne (polu)sloènice, mada ih RMS pi{e sastavqeno i s jedinstvenim akcentom, jesu
prostornovremenski koji se odnosi na prostor i vreme (trebalo bi da bude prostorno-vre-
menski) i fonetski termini usnenozubni i usnenonosni (svakako bi ispravnije bilo usneno-zub-
ni i usneno-nosni, imaju li se u vidu definicije u samom RMS: koji se obrazuje dodirivawem
dowe usne sa zubima, koji se obrazuje kad se usne zatvore a vazdu{na struja propusti kroz
nos).
Dosta drugih primera nabraja Prav. 1993 u ta~ki 58e i daqe: kwièvnoistorijski
istorijski na kwièvni na~in; kwièvno-jezi~ki kwièvni i jezi~ki ali i kwièvnoje-
zi~ki koji se odnosi na kwièvni jezik; politi~ko-ekonomski (npr. politi~ko-ekonomska
podr{ka) i politi~koekonomski (prema politi~ka ekonomija); nau~nostru~ni, nau~notehni~-
ki, robnonov~ani (za koje autori Pravopisa obja{wavaju da su naporedni, ali da se pi{u sasta-
96
vqeno jer ~ine uobi~ajenu leksi~ku jedinicu; mno{tvo dvo~lanih geografskih prideva tipa
bosanskohercegova~ki, kosovskometohijski, alzaskolorenski. Naravno, broj polusloèni~kih
kombinacija prakti~no je neograni~en (prirodno-matemati~ki, hemijsko-biolo{ki, molersko-
farbarski, osvaja~ko-kolonizatorski i sl.), pogotovu s etni~kim pridevima, u oznakama ratova
(englesko-burski rat), re~nika (srpsko-francuski re~nik), me|udràvnih odnosa (gr~ko-turski
sporovi) i tako daqe.
3.2.2.5. Redukovanu osnovu prvog dela imamo u grkoisto~ni (pored gr~koisto~ni) i u
etni~kim nazivima prefiksoidnog tipa, pozajmqenim iz stranih jezika: angloameri~ki (i an-
glo-ameri~ki, gde bi prema Prav. 1960 sastavqeno pisawe zna~ilo koji se ti~e Amerikanaca
engleskog porekla a pisawe s crticom engleski i ameri~ki), latinoameri~ki (pored latin-
skoameri~ki), austrougarski, indoevropski i sl.; up. i slavenos(e)rpski. Tako|e iz stranih jezi-
ka do{li su tragikomi~an (<< tragi-comique, francuska haplologija od tragico-comique), nacio-
nalsocijalisti~ki, nacifa{isti~ki i sl.

3.2.3. Tip Po
S + Go + sufiks

(SST)
Za ovaj tip sloènica ima veoma malo sigurnih primera. Budu}i da se glagoli u re~e-
nici normalno kombinuju s prilozima, prvi deo sloènice naj~e{}e se prirodnije tuma~i kao
prilog nego kao pridev. Ostaju nam ipak primeri kao c(j)elokupan (gde c(ij)eli moè biti samo
pridev, a osnovu kup- danas bismo vezali za glagol kupiti pre nego za zastarelo kup hrpa ili
skup); istozna~an (u izrazu isto zna~iti prva re~ nije prilog nego pridev u imeni~koj slu-
`bi, jer odgovara na pitawe {ta? a ne kako?); dalekovid(an) i kratkovid(an) (daleko bi mo-
glo biti i prilog, ali kratko postoji samo kao prilog za vreme, ne i za mesto); danas retko mi-
lovidan koji je mile, lepe spoqa{wosti; neologizam sredwometni (v. Klajn 1992), a onda po
analogiji i dalekometni (mada bi daleko svakako moglo biti prilog uz glagol metati baca-
ti), mo`da tanko}utan ose}ajan (s glagolom }ut(j)eti ose}ati).
Pri tom ne smemo iskqu~iti ni drugu mogu}nost da drugi element gotovo svih ovih
sloènica tuma~imo kao imenicu, ~ime bi se one svrstale u tip Po
S
+ Io + -an (v. 3.2.1.3). To
zna~i da bismo prideve na -vid(an) motivisali imenicom vid a ne glagolom videti (ko ima da-
lek vid, kratak vid, ko je milog vida, tj. lepog izgleda); istozna~an = koji je istog zna~ewa (up.
mnogozna~an, 3.6.3.1); tanko}utan bi se moralo objasniti zastarelom imenicom }ut ose}awe
(dva primera u RMS); u dalekometan i sredwometan imali bismo uù osnovu imenice domet.
Ovakva interpretacija zahteva prili~ne slobode u strukturnom pogledu, ali je prirodnija sa
97
stanovi{ta dana{weg jezi~kog ose}awa: posledwa dva prideva, recimo, svakako asociraju na do-
met pre nego na metati u zastarelom zna~ewu bacati.
3.3. Sloènice sa zamenicom na prvom mestu
Prili~an broj pridevskih sloènica obrazuje se sa zamenicom u prvom delu a imeni~-
kom osnovom, pridevom ili glagolskom osnovom u drugom. Zamenica je prakti~no uvek u obliku
sredweg roda jednine, koji daje spojni vokal -o- za ovo-, ono-, svako-, toliko-, samo-, a -e- za sve-
i svoje-.

3.3.1. Tip Zo
S + Io + sufiks

(SST)
S prisvojnom zamenicom svoj i imenicom sastavqeni su pridevi svojevoqan, svojevr-
stan, svojeru~an, svojevlastan samostalan, slobodan, svojeobrazan svojevrstan, naro~it, svo-
jedoban
70
, uz to (s nultim sufiksom) svojevremen i svojeglav.
Prili~an je broj sloènica s pokaznim zamenicama ovaj i onaj: ovostran i onostran
(danas retko ovostranski, onostranski), ovovremenski i ovovremski, onovremeni, re|e onovre-
menski koji se odnosi na ono vreme, onda{wi; ovozemaqski (tako|e ovozemni i ovozemski),
onozem(aq)ski koji se odnosi na onu zemqu, tamo{wi ili vanzemaqski, nebeski, zagrobni,
ovosv(j)etski, ovosezonski, ovoselski (jedan primer u RMS iz Sremca), ovosreski (jedan primer
iz Sv. Rankovi}a); ovom(j)esni, ovoned(j)eqni, ovono}ni, ovodràvni koji pripada ovoj dràvi
(jedan primer iz D. ]osi}a u RMS), ovov(j)ekovni i ovostoletni (-qetni) (u re~niku Klajn
1992), onodobni; ovogodi{wi; onogodi{wi (dva primera u RMS).
Sa zamenicom sav naj~e{}i je sufiks -ski: svezemaqski, svesv(j)etski koji se odnosi
na sav svet, rasprostrawen {irom celog sveta, svequdski, sve~ov(j)e~anski, sveslovenski, ~emu
treba dodati i svesrpski, sveruski, svegr~ki (= panhelenski), mada ih RMS ne beleì. Sa sufik-
som -an/-ni: sveno}ni koji traje svu no}, svebojan koji sadrì sve boje (jedan primer iz Krle-
è), sveobli~an koji se pojavquje u najrazli~itijim oblicima, tako|e i svesrdan s nekada-
{wom osnovom imenice sr(d)-ce. (Za prideve tipa svemo}an, svenarodni vidi slede}i odeqak.)
S nultim sufiksom su svestran i svevremen (pored svevremenski).
Sa zamenicom svaki: svakovrstan, -dnevni, -no}ni: svakove~erwi, -jutarwi, -godi{wi.
Izuzetno, svaki- (zbog imenice mu{kog roda) umesto svako- javqa se u svakidawi (<< svaki dan);
pitawe je, me|utim, koliko se u tom obliku, a pogotovu u obliku svakida{wi (sa zamenom su-
fiksa) koji je u Srbiji ~e{}i, jo{ ose}a imenica dan.
98
RMS beleì i malo uobi~ajene oblike tolikobrojan toliki, tolikov(j)ekovni i to-
likogodi{wi.

3.3.2. Tip Zo
S + P

Ponajpre u religijskom re~niku, verovatno i pod uticajem gr~kih prideva na pan- i
nema~kih na all-, nastali su sveop{ti, svevi{wi, svemudar, sveprisutan, sveukupan, sveokolni,
svemilostiv, u kojima sve- poja~ava i univerzalizuje zna~ewe prideva u drugom delu. Isto se-
manti~ko obele`je pokazuju i svemo}an, svesilan, svenarodni, pa ih toga svrstavamo ovamo, mada
bi se po sastavu mogli motivisati i sa sav + imenica.

3.3.3. Tip Zo
S + Go + sufiks

(SST)
Sa oblikom participa prezenta sastavqeni su svemogu} (tako|e svemogu}an) i sveznaju-
}i, ~emu moèmo dodati i svevide} (koji sve vidi, tri primera u RMS) i sver(j)e{avaju}i (u
re~niku Klajn 1992). Sli~nog sastava su i svevidan (= svevide}), svepob(j)edan (tako|e sve-
pobjedni~ki), sveobuhvatan i sverazoran. Drugi deo ve}ine ovih sloènica po obliku je jed-
nak samostalnom pridevu (mogu}, razoran itd.), ali definicija nesumwivo upu}uje na glagol:
svemogu} = koji sve moè, sverazoran = koji sve razara itd.
Akuzativ zamenice sebe javqa se u prvom delu danas retkih izraza sebequbiv (koji vo-
li samo sebe... sebi~an, samoìv prema RMS, koji ga ozna~ava kao rusizam, a navodi i prilog
sebequbivo i imenice sebequbivost i sebequbqe), sebeznao sa istim zna~ewem (tri primera u
RMS) i sasvim neuobi~ajeno sebevid koji sebe smatra za sredi{te svega, koji sve prosu|uje sa
svoga li~noga stanovi{ta, s jednim primerom iz Ujevi}a.
3.3.4. Sloènice na samo-
Zamenica sam u prvom delu (up. 2.5.1 2.5.3) moè do}i u spoju s pridevom, kao u sa-
modovoqan, samozadovoqan, samopouzdan, samopo`rtvovan, samokriti~an i sl.
U drugom delu moè do}i i glagol, s nultim sufiksom kao u samohran, samoìv (s
pro{irewem zna~ewa), samouk, sa sufiksom -an (samohodan, -kretan, -vozan, -tvoran, -zatajan,
samodopadan pored samodopadqiv, samorodan koji se nalazi u prirodi ili koji se spontano
razvio, prirodan) ili sa sufiksom (q)iv (samoqubiv, samosaàqiv, samolepqiv/-qepqiv).
Glagol se javqa i u obliku trpnog prideva, kao u samozvani, samouv(j)eren, samosazdan, samodi-
sciplinovan itd., a u obliku radnog prideva u samonikao.
99
U obliku samosvojan (re|e samosvoj, samosvojstven) spojene su dve zamenice.
Sa imenicom bi mogli biti samovoqan, samovlastan, samosv(j)estan, samobitan, ali
se isto tako mogu smatrati i izvedenicama od imenica samovoqa, samovlast, samosv(ij)est, sa-
mobit itd.
Neke od naj~e{}ih primera gotovo je nemogu}e klasifikovati: samoupravni, samorazo-
ran, samod(j)elatan, samohvalisav mogli bi se definisati bilo pridevom bilo glagolom. Sa-
mostalan prividno sadrì pridev stalan, ali se po zna~ewu pre vezuje za glagol stajati (up.
sinonime samostojan i samostavan). Samodràvni nesumwivo obuhvata osnovu imenice dr-
àva, ali ga ne moèmo objasniti ako ne uzmemo u obzir pribli`ni sinonim samodràn (dva
primera u RMS) i imenicu samodràc (od gr. autokrator, po Skoku), koji su se verovatno ukr-
stili sa ruskim samoderàvn i samoderàvie >> samodràvqe ({to je sa svoje strane pre-
vod od gr. autokrateia).
100
3.4. Sloènice s brojem na prvom mestu
3.4.1. Tip Ko
S + Io + sufiks

(SST)
Ovo je neograni~eno produktivan obrazac, sa zna~ewem koji ima N ili koji se sa-
stoji od N (onoga {to zna~i imenica), gde je N = broj u prvom delu. Za oblike brojne osnove vi-
di 2.6.1.
3.4.1.1. S nultim sufiksom: jednokrak, jednook, jednoruk, jednonog, jednorog, jedno~lan,
jednoimen, jednolik (s ne{to druk~ijim zna~ewem nego jednoli~an), jednostran (gotovo uvek u
prenesenom zna~ewu), jednovremen (gde jedan zna~i isti) itd.; dvoglav, dvogrb, dvokrak, dvonog,
dvorog, dvostran, dvostepen, dvo~lan, dvovrh, dvodom (i dvodoman: kao politi~ki termin o par-
lamentu sa dva doma, kao botani~ki o biqci ili cvetu, gde je prevod nema~kog zweihusig ili
gr~kog diikos), itd.; troglav, trorog, trostran, tro~lan, troimen itd.; ~etvoro~lan itd.; pe-
tokrak itd.; sedmoglav itd.; stoglav, stook, storuk itd.; moèmo im prikqu~iti i obostran.
Od posebnog zna~aja u ovom tipu je serija jednostruk, dvostruk, trostruk itd., preko
stostruk, sve do hiqadostruk (gde izuzetno imamo spojni vokal -o-, a ne hiqadu- kao u drugim
sloènicama), odakle i prilozi tipa dvostruko, trostruko. Osnova drugog formanta danas je
sasvim mutno motivisana: etimolozi nam obja{wavaju da dolazi od imenice struka, u zna~ewu
koje Skok (s. v. struk) ne defini{e, nego daje samo primere tri struke |erdana, kanxija od
tri struke = trostruk. U RMS bi to bilo zna~ewe pod struka 2, jedan od upredenih ili
upletenih delova ne~ega (uèta, konopca), mo`da i ono pod 3, niz ukrasnih predmeta, naniza-
nih na traku ili konac niska, ogrlica.
3.4.1.2. Sa sufiksom -an/-ni postoji jo{ znatno vi{e sloènica, pa }emo navesti samo
one s najmawim brojevima. One mogu biti op{teg zna~ewa kao jednod(ij)elan
71
, dvod(ij)elan,
trod(ij)elan itd., jednovrstan, dvovrstan, trovrstan itd., jednoredan, dvoredan itd., jedno-
slojan, dvoslojan itd., jednosm(j)eran, dvosm(j)eran itd., jednokratan, dvokratan itd. (od zasta-
relog krat put(a)), jednopostotni, dvopostotni itd., i jednoprocentni, dvoprocentni itd.;
u vremenskom zna~ewu jednosatni, dvosatni itd., jednodnevni, dvodnevni itd., jednoned(j)eqni,
dvoned(j)eqni itd., jednom(j)ese~ni, dvom(j)ese~ni itd.; sa specifi~nim imenicama jednosoban,
dvosoban itd., jednospratan, dvospratan itd., jednokrevetan, dvokrevetan itd., jednokrilni,
dvokrilni itd., jednoru~ni, dvoru~ni itd., jednobojan, dvobojan itd., jednosloàn, dvosloàn

71
U RMS odrednica glasi jednodelni (jednodijelni), ali su dvod(ij)elan, trod(ij)elan itd. dati u neodre|enom vidu. Sli~nih
nedoslednosti ima i kod drugih prideva iz ove grupe.

101
itd., jednoì~an, dvoì~an itd., jednojezi~an, dvojezi~an itd. Neretko je u drugom delu imeni-
ca stranog porekla: jednofazan, dvofazan itd., jednobazan, dvobazan itd., jednotarifni i dvo-
tarifni, jednonacionalan, dvonacionalan itd. (s kombinacijom stranog i doma}eg sufiksa),
jednodimenzionalan, dvodimenzionalan, trodimenzionalan itd. (isto). U mnogim pridevima na
jedno- taj element ima zna~ewe kao jedan, ujedna~en odnosno isto: jednodu{an, jednoglasan,
jednorodan, jednov(j)eran, jednoobrazan, jednoli~an, jednokrvni, jednom(j)eran jednolik, jednako
jak, jednako brz itd. Tako se danas upotrebqava i jednouman, prvenstveno s politi~kom konota-
cijom (odakle jednoumnost i jednoumqe), dok ga RMS beleì samo u zna~ewu koji sve radi po
svojemu umu, tvrdoglav.
Od prideva sa specifi~nim zna~ewima ili primenama pomenimo dvotaktni i ~etvo-
rotaktni (o motoru), dvoli~an (preneseno zna~ewe), troletni (-qetni, -letwi: o groznici),
~etvoronoàn (o ìvotiwama), sedmobreàn (o Rimu) i sedmovratan (tako|e sedmovrati: o
gradu Tebi, sa sedam kapija, prevod gr~kog heptpylos, ali RMS navodi i jedan primer gde se go-
vori o sedmovratoj @i~i), dvanaestopala~ni (o crevu), stoletan/-qetan (obi~no u pribli-
`nom zna~ewu veoma star), stoprocentan i stopostotni (potpun) itd. Trougaoni koji ima
oblik trougla ne spada ovamo, jer je izvedenica od imenice trougao: mogu}e je da isto vaì i
za ~etvorougaoni, petougaoni itd., mada tu RMS daje druk~iju definiciju koji ima ~etiri
ugla, koji ima pet uglova.
Poseban slu~aj predstavqaju hemijski termini jednovalentan, dvovalentan, trova-
lentan itd. Wih bismo budu}i da ina~e nema primera za sloènice tipa broj + pridev mo-
rali smatrati sloènima s imenicom valencija (-nca). S derivacionog stanovi{ta to izgleda
nepravilno (valencija ima sinonim valentnost, koji je o~igledno izveden od valentan, a ne
obrnuto), ali je u skladu s definicijom sloènice, koji ima jednu (dve, tri itd.) valencije, a
tako|e i s ~iwenicom da se pridev valentan za razliku od imenice sam za sebe ne upotre-
bqava, jer mu tek broj daje smisao. Up. i visokovalentan, visokofrekventan u 3.2.1.3.
3.4.1.3. Sa ostalim sufiksima:
jednocifren, dvocifren, trocifren itd.; jednosmislen i dvosmislen (mogu}e je sva-
kako i trosmislen, ~etvorosmislen itd., mada ih re~nici ne beleè); dvolitren koji zahvata
dva litra (druge sloènice sa litar RMS ne beleì, ali se moè pretpostaviti da postoji i
jednolitren, trolitren, kao i jednolitarski itd.).
dvovisinski (obi~no o gimnasti~kom razboju koji se moè podesiti na dve visine),
jednopartijski, dvopartijski, jednostrana~ki, dvostrana~ki (svakako je mogu}e i sa tro-, ~e-
tvoro-, peto- itd.); jednolinijski koji je usmeren po jednoj liniji, u jednom pravcu; stoton-
ski koji je teàk sto tona (s drugim brojevima RMS ne navodi primere; ima jednoton(ski), ali
102
samo u zna~ewu koji je jednoga istoga tona, monoton); dvotre}inski, dvo~etvrtinski, tro~e-
tvrtinski (u muzici i dvoosminski, {estoosminski, ~etvoro~etvrtinski itd. kao pridevi za
vrste taktova).
jednogodi{wi, dvogodi{wi, trogodi{wi i tako daqe, s bilo kojim brojem od jedan
navi{e, s tim {to je za ve}e brojeve uobi~ajeno pisawe prvog dela ciframa (43-godi{wi i sl.).
U obliku prvog dela ima dosta varijacija, jer RMS pored dvadesetogodi{wi beleì i dvade-
setgodi{wi, bez spojnog vokala, tako|e osamgodi{wi, dvanaestgodi{wi
72
, sedamnaestgodi-
{wi, sve sa citatima iz tekstova; pored dv(j)estogodi{wi, tristogodi{wi jednako je uobi~a-
jeno i dv(j)estagodi{wi, tristagodi{wi
73
; hiqadugodi{wi ima kao i obi~no vokal -u- iz aku-
zativa, dok se za brojeve od vi{e hiqada opet javqa kolebawe dv(ij)ehiqadugodi{wi i
dv(ij)ehiqadegodi{wi, trihiqadugodi{wi i trihiqadegodi{wi. Zbog izuzetno male pa`we
koju na{i jezikoslovci posve}uju brojevima, ovakve nedoumice nisu raspravqene ni u gramati-
kama ni u pravopisima. Jedini izuzetak je kad Prav. 1960 u re~niku propisuje {estgodi{wi i
sl. ne nego {estogodi{wi i sl., iz ~ega se daje zakqu~iti da se oblici bez spojnog vokala sma-
traju nestandardnim; ipak, u istom re~niku daju se oblici petv(j)ekovni, sedampostotni, se-
damprocentni, osamsatni bez ikakvih primedaba i bez alternativa, a sli~no postupa i RMS,
koji navodi jo{ i osamletni, osamletwi i osam~asovni. U dana{wem standardu svakako bi
prednost trebalo dati oblicima sa spojnim vokalom.

3.4.2. Tip Ro
S + Io + sufiks

(SST)
S rednim brojem postoji samo nekoliko dobro znanih sloènih prideva: prvorazre-
dan, drugorazredan, tre}erazredan; prvoklasan (drugoklasan i tre}eklasan nije uobi~ajeno:
RMS ilustruje obe re~i samo jednim citatom iz 1926. u kome se govori o nekoliko drugo- i
tre}eklasnih dràva); prvoredan i drugoredan (tre}eredan nije posvedo~eno); s po jednim ci-
tatom dati su i prvobra~ni koji stupa prvi put u brak; koji pripada prvome braku i prvospra-
tan koji se nalazi na prvom spratu. S nultim sufiksom sagra|eni su prvostepen, drugoste-
pen, tre}estepen
74
. Na ~etvrto- nema sloènih prideva; na peto-, {esto- i ve}e brojeve ne
vredi ni govoriti o rednom broju, jer se oblikom ne bi razlikovali od sloènica s kardinal-
nim brojem (i spojnim vokalom).

72
Ova odrednica je na pogre{nom mestu po azbu~nom redu.

73
[tavi{e, RMS daje samo oblike na dv(j)esta-, dok u {estom tomu navodi kao ravnopravne oblike trista- i tristo-, s
primerima tristagodi{wi i tristogodi{wi.

103
3.4.3. Tip Ko
S + Go + sufiks

(SST)
Glagolsku osnovu u drugom delu imaju dvozna~an (svakako i jednozna~an i trozna~an,
mada nepotvr|eni u RMS); jednos(j)edan koji ima samo jedno sedi{te i s nultim sufiksom
dvos(j)edi koji ima dva sedi{ta (analogni oblici jednos(j)edi odnosno dvosjedan nisu po-
tvr|eni); sa oblikom radnog prideva jednos(j)ekli koji ima samo jedno se~ivo i znatno ~e{}e
dvos(j)ekli (tako|e dvosjek, s nultim sufiksom); sa oblikom trpnog prideva jednoro|en (si-
nonim za obi~nije jedinoro|en i jedinorodan: u RMS preuzeto iz Bene{i}evog re~nika, bez
primera).
3.4.4. Tip Ro
S + Go + sufiks

(SST)
Uglavnom u oblicima s trpnim pridevom, prvov(j)en~ani (koji je prvi krunisan, pre
svega kao epitet Stevana Nemawi}a), prvoro|eni i drugoro|eni, u sportskom re~niku prvopla-
siran, drugoplasiran, tre}eplasiran itd. Na sufiks an/-ni imamo prvorodni (= prvoro|eni),
mo`da i prvobitni ako ga ne vezujemo za imenicu bit (po Skoku, ovo je rusizam).
3.5. Sloènice sa polu- i ~etvrt-
O statusu formanata polu- i ~etvrt- vidi 2.6.5.

3.5.1. Tip polu- (~etvrt-) + Io + sufiks
(SST)
U ovim sloènicama polu- ima doslovno zna~ewe. Sve sloènice se odnose na vreme:
poludnevni, polum(j)ese~ni, polugodi{wi (ukoliko ga ne smatramo izvedenicom iz imenice po-
lugodi{te), polu~asovni, a svakako i polusatni i poluminutni, mada ih nema u RMS. (Zastare-
lo poluno}ni ne spada u ovaj tip, jer nije posvedo~eno u zna~ewu koji traje pola no}i, nego je
izvedenica od poluno} = pono}.)
Sa ~etvrt- (bez spojnog vokala da bi se razlikovalo od rednog broja ~etvrti, mada,
kako smo malo~as videli, sloènice na ~etvrto- nisu posvedo~ene) RMS daje ~etvrtgodi{wi
(odakle ~etvrtgodi{wak ~asopis koji izlazi ~etiri puta godi{we; imenica ~etvrtgodi-
{te je neuobi~ajena, pa nema razloga da pridev izvodimo iz we), ~etvrtpostotni i ~etvrt-
procentni; u Pravopisnom re~niku iz 1960. nalazimo i muzi~ki termin ~etvrttonski. ê-
tvrtfinalni ne bismo smatrali pridevskom sloènicom, nego izvedenicom iz imenice ~e-
104
tvrtfinale.

3.5.2. Tip polu- + pridev
Ispred prideva, polu- se javqa sa sekundarnim zna~ewem nepotpuno, delimi~no,
ograni~avaju}i ili ublaàvaju}i zna~ewe prideva. To je izvanredno produktivan obrazac s
mno{tvom primera: poluìv, -mrtav, -bos, -nag, -sl(ij)ep, -lud, -divaq, -visok, -okrugao, -
sv(j))estan, -pismen, -{aqiv, -ozbiqan, -prazan, -glasan, -proziran (i poluprovidan, koga nema u
RMS), -mastan, -mra~an i -taman (ukoliko ih ne izvodimo iz imenica polumrak odn. poluta-
ma), -vojni~ki, poluseqa~ki i jo{ dosta drugih. Na isti na~in polu- se kombinuje i s mnogim
trpnim pridevima, kao u poluotvoren, -zatvoren, -okrenut, -od(j)even, -smrznut, -osv(ij)etqen
itd., s radnim pridevom u poluodrastao, s participom u poluleè}i (RMS ga daje samo kao
prilog, s citatom Borci neki poluleè}i, sjede oko vatre, ali se javqa i kao pridev, uz
imenicu stav ili poloàj). Ovakvo polu- moglo bi se uklopiti u poseban niz
kvantifikatora u koje bi spadali i prilozi za koli~inu i prefiksi, kao malo-, mnogo-, vi{e-
, visoko-, sredwe-, puno-, ne-: uporedi na primer nemastan, polumastan i punomastan.
3.6. Sloènice s prilogom na prvom mestu
3.6.1. Tip prilog + Io + sufiks
(SST)
U prvom delu javqaju se samo prilozi za koli~inu. Kao i obi~no, ima neizvesnosti u
razgrani~ewu izme|u priloga i prideva, i u nekim slu~ajevima formalno bi bile mogu}e obe
analize (npr. mnogosatni od mnogo sati ili od mnogi sati); ipak prilogu treba dati prednost,
po{to u drugim slu~ajevima jedino on dolazi u obzir (mnogoqudan moè biti samo od mnogo qu-
di, ne od mnogi qudi, {to bi zna~ilo neki qudi; vi{espratan je o~igledno od vi{e spratova
a ne od vi{i spratovi, i sl.).
3.6.1.1. Sa sufiksom -an/-ni: mnogoqudan, mnogospratan, mnogovrstan, mnogosatni,
mnogoglasan, mnogozvu~an sastavqen od mnogo zvukova, glasova; veoma zvu~an, glasovno bogat,
mnogovodan bogat vodom, mnogoglasan, mnogoì~an koji ima mnogo ìca, s pro{irenim su-
fiksom mnogo~asovni i mnogov(j)ekovan
75
itd. Ovamo bi mogli do}i i mnogozna~an i vi{ezna-
~an, ako drugi deo ne motivi{emo glagolom: v. 3.6.3.
Teè je objasniti nastanak prideva mnogobrojan (up. rus. mnogo~islenn), koji se ne
moè zasnivati ni na mnogo brojeva ni na mnogi brojevi. Verovatno je nastao ukr{tawem
prideva mnogi s pridevom brojan (koji, uprkos protivqewu purista, nesumwivo ima i kvantita-
105
tivno a ne samo relaciono zna~ewe: RMS razlikuje brojan mnogobrojan, velik po broju od
brojni koji se odnosi na broj).
Antonim od mnogobrojan je malobrojan, ali wemu nije ovde mesto, jer je postao ili od
prideva mali + broj (v. 3.2.1.3) ili od malo + brojan (3.6.2). Od priloga malo s imenicom jesu
malokrvan, maloqudan, maloletan/-qetan, malouman i malov(j)eran (ovo posledwe bi moglo
biti i od mala vjera). Po analogiji sa maloletan verovatno je skovano i malodoban, mo`da i
punoletan (-qetan), koje bi se ina~e te{ko moglo motivisati bilo pridevom pun ili prilogom
puno (ponajpre }e biti bukvalan prevod nema~kog volljhrig, na {ta ukazuje i Skok s. v. pun).
Sa vi{e- imamo obiqe primera: vi{esatni, -dnevni, -m(j)ese~ni, -stoletni/-qetni, -
glasan, -jezi~an, -spratan, -bojan (ispu{teno u RMS), -sloàn, -slojan, -potezni, vi{efazan, s
pro{irenim sufiksom vi{ev(j)ekovni, vi{enacionalan, neologizam vi{ekonfesionalan i dru-
gi.
3.6.1.2. S nultim sufiksom: mnogolik, mnogostruk, mnogostran, mnogoruk itd.; vi{e-
stran, vi{estruk, vi{e~lan; mo`da i dugovremen, imaju}i u vidu uobi~ajenu sintagmu dugo
vremena (upotrebqenu i u definiciji tog prideva u RMS: koji traje dugo vremena; naprotiv,
kratkovremen je definisano koji traje kratko vreme, dakle uz pomo} prideva kratak).
106
3.6.1.3. Sa ostalim sufiksima:
mnogomilionski; vi{emilionski, vi{estrana~ki (odakle vi{estrana~je i vi{e-
strana{tvo, neologizmi koji su se pro{irili u devedesetim godinama), vi{epartijski, vi{e-
}elijski, vi{enam(j)enski itd.
mnogor(j)e~iv (u RMS definisano na dva na~ina: koji mnogo govori i koji sadrì
mnogo re~i); teè je objasniti kratkor(j)e~iv i krasnor(j)e~iv, gde ni prilozi, a ni pridevi
kratak odnosno krasan ne bi odgovarali zna~ewu; mo`da bi najta~nije bilo tvrditi da for-
mant -r(j)e~-iv ovde zamewuje glagol re}i ili govoriti, od koga se te{ko moè na~initi odgova-
raju}i pridev.
mnogogodi{wi, vi{egodi{wi; dugogodi{wi bi najpre bilo od prideva (duge godi-
ne), ali treba imati u vidu i sintagmu dugo godina, koja je analogno ve} pomenutom dugo vre-
mena bez sumwe nastala ukr{tawem izraza dugo i mnogo godina.
vi{esmislen.

3.6.2. Tip prilog + pridev
Prilog se ovde javqa u jednoj od svojih osnovnih funkcija, kao modifikator prideva.
Otuda su mnoge od ovih sloènica zapravo sraslice, pa dolazi do uobi~ajenih pravopisnih
nedoumica: RMS, recimo, daje odrednicu dubokoqudski, ali pravopisi ne beleè takvu sloè-
nicu, i u praksi bi se verovatno mnogo ~e{}e pisalo duboko qudski.
Najvi{e je onih spojeva u kojima prvi deo kvantifikuje drugi, kao malovr(ij)edan, ma-
lotrajan, malobrojan, mnogotrudan, mnogotrpeqiv, mnogoglagoqiv, visokokalori~an, visoko-
moralan, visokou~en, visokoindustrijski, niskoproduktivan, niskoakumulativan, niskokalo-
ri~an, punovr(ij)edan, punovaàn, punomastan i drugi. Za ve}inu wih, dodu{e, dolazi u obzir
i druk~iji na~in postanka od prideva s imenicom (mali broj), priloga s imenicom (mnogo
truda) ili priloga s glagolom (malo vredeti, mnogo trpeti itd.). Uz visokou~en moèmo mo-
`da dodati i sinonim velikou~en, mada veliko kao prilog ne postoji (dok veleu~en i druge obli-
ke na vele- svrstavamo me|u prefiksalne tvorbe: vidi II, 3.1.1). Neobi~nu strukturu ima danas
retko posvednevni svakodnevni, gde posve jeste prilog, ali takav koji se ne bi mogao javiti uz
dan niti uz pridev dnevni.
Daqi primeri obuhvatali bi sloènice sa blago- u crkvenoslovenskom zna~ewu do-
bro blagozvu~an, blagoglagoqiv (ako nisu od glagola zvu~ati odnosno zastarelog glagoqa-
ti), blagonaklon, blagougodan, uz zastarelo blagov(j)eran i blagopokojni; istovr(ij)edan (ako
107
nije od isto vredeti); prostosrda~an ({to vi{e li~i na dvopridevsku sloènicu, prost + sr-
da~an).
Zanimqiv je primer ìvomodar, u RMS definisan svetlo modar (u dve re~i, suprot-
no Pravopisu), {to pokazuje da su autori ose}ali i ìvo i svetlo kao priloge. Zaista, pod od-
rednicom ìvo (pril.) navedena su zna~ewa jako, veoma i jasno, koja bi odgovarala ovoj slo-
ènici za boju. Ali ako prihvatimo takvo tuma~ewe, onda bi prilogom trebalo smatrati i prvi
deo svih sloènica na jasno-, jarko-, sjajno-, otvoreno-, mutno-, tamno- i sli~nih (v. 3.2.2.1), a
to bi bar za neke od wih izazvalo te{ko}e: re~nik ne beleì zatvoreno ili zagasito kao pri-
loge, prilog otvoreno ima samo zna~ewe na otvoren na~in ili javno, prilog sjajno zna~i sa-
mo izvrsno, odli~no. Stoga se ~ini da je boqe i sloènice tipa ìvomodar svrstati me|u
dvopridevske.
3.6.2.1. Za sloènice na op{te- i RMS i pravopisi predvi|aju samo sastavqeno pisa-
we, ali to su ipak labave sraslice. O tome svedo~i ~iwenica da RMS nijednom od wih ne daje
posebnu odrednicu, nego pod op{te- (i jo{ vi{e pod op}e-) navodi, bez citata i bez definici-
je, primere op{tedru{tven, -narodni, -kwièvni, -obrazovni, -qudski, -~ov(j)e~anski, -jugo-
slovenski, -usvojen, -poznat, -priznat. U praksi se otuda, naro~ito za spojeve gde je drugi deo
trpni pridev, sre}e i rastavqeno pisawe (prema op{te usvojenom mi{qewu i sl.). Sli~nu
labavost pokazuju i klasnosv(j)estan (tako u RMS) i la`nodemokratski, la`nopoboàn (oba
pod odrednicom la`no-), koji bi se mogli motivisati sintagmama tipa klasna sv(ij)est, la-
`na demokratija (u kom slu~aju bi se pisali sastavqeno po ta~ki 58f[2 i 3 Pravopisa), ali i
protuma~iti kao sintagme u kojima prilog modifikuje pridev.

3.6.3. Tip prilog + Go + sufiks
(SST)
Ovo je izrazito produktivan obrazac, {to je i logi~no, budu}i da je tu prilog u svojoj
najosnovnijoj funkciji odre|ivawa glagola.
S nultim sufiksom RMS beleì niz primera, od kojih su uobi~ajeni samo brzoplet (s
prenesenim zna~ewem) i dalekovid (u prenesenom ~e{}e nego u doslovnom zna~ewu). Ostali su
tipi~ne kwièvni~ke kovanice, bez znatnije primene u dana{wem jeziku: brzotek koji brzo
te~e, brzolet (pored brzoletan), brzokret, brzorek; malorek, mnogorek, kratkorek, slatkorek,
milorek, leporek (qe-), mrkorek; jasnovid, mrkogled i sli~no.
Sa sufiksom -an/-ni: brzometan, brzohodan, brzovozni, brzorodan (u RMS s primerom
brzorodni kukuruz), brzorezni (sa citatom u kome se govori o brzoreznim alatima); sporovo-
108
zni, sporohodan; dobrotvoran, dobrohotan (gde bi dobro moglo biti i imenica), dobrostojan
dobro stoje}i, imu}an; dugotrajan, kratkotrajan; dalekoseàn, kratkoseàn; dalekometan
(ali v. 3.2.3); jedinorodni (pored jedinoro|eni).
3.6.3.1. Neizvesnosti u klasifikaciji i prvog i drugog formanta kod ovih sloènica
izuzetno su velike. Tako bi se blagozvu~an moglo motivisati bilo sa blagi zvuk ili sa blago
zvu~ati, kratkovidan sa kratak vid ili sa kratko videti (up. i bistrovidan); u blagotvorni
i blagohotan drugi element je svakako glagolski, ali bi prvi mogao biti prilog, pridev ili
poimeni~eni pridev; isto za blagodatan, s tim {to ono mo`da i nije sloènica nego izvedeni-
ca od imenice blagodat. U ìvopisan i ìvotvoran spoj sa glagolom ukazuje na prilog, a zna-
~ewe formanta ìvo- na pridev (up. 3.6.2). Pravoslavan i pravosudni mogli bi biti od priloga
pravo i glagola slaviti odnosno suditi, ali i od prideva pravi s imenicom (up. pravosnaàn
i sl., 3.1.2). Za mnogorodan prirodnija je motivacija sa mnogo roditi nego sa mnogo roda, dok
mnogozna~an i vi{ezna~an predstavqaju poseban problem. Osnova zna~- formalno upu}uje na
glagol, ali interpretacija pomo}u sintagmi mnogo zna~iti, vi{e zna~iti ne bi bila semanti~-
ki adekvatna, po{to one imaju drugi smisao biti vaàn odnosno biti va`niji. Stoga za-
kqu~ujemo da se ove dve sloènice moraju shvatiti kao prilo{ko-imeni~ke koji ima mnogo
zna~ewa odnosno koji ima vi{e zna~ewa ne gube}i iz vida da je zna~ewe glagolska, a ne pra-
va imenica, tako da je osnova drugog dela u krajwoj liniji ipak glagolska.
3.6.3.2. Sufiks -en: ovamo bi do{li ve} pomenuti primeri lakomislen, slabomislen,
zlomislen, brzomislen, sporomislen ako ih motivi{emo glagolom misliti, a ne imenicom mi-
sao. Oba tuma~ewa su otprilike jednako verovatna (zlomislen, recimo, ima sinonime zlomisaon
i zlomi{qen, od kojih prvi upu}uje na imenicu a drugi na glagol): ipak, s obzirom na zna~ewe
pojedinih sloènica (brzomislen od brzo misliti pre nego od brza misao i sl.), ~ini se da je
glagolska interpretacija verovatnija.
109
3.6.4. Tip prilog + particip
Po me|usobnom odnosu delova ovaj tip je jednak prilo{ko-pridevskim sloènicama
opisanim u 3.6.2, ali se po na~inu postanka pridruùje onima iz pre|a{weg odeqka.
3.6.4.1. S trpnim pridevom imamo sraslice mnogopo{tovani, mnogouvaèni, mno-
goc(ij)eweni (Prav. 1960 dopu{tao je i odvojeno pisawe, mnogo po{tovani itd.), mnogonapa}en
(RMS, s jednim primerom iz Sremca); visokopo{tovan, visokokvalifikovan, visokoobrazovan,
visokoro|eni, visokonadaren itd. (visokou~en ne spada ovamo, jer je u~en postalo pravi pridev);
goreimenovani, gorepomenuti, gorenavedeni, nièimenovani, dolepotpisani (doqe-) (vidi
Prav. 1993, t. 58h); jedinoro|eni, mrtvoro|eni (up. prvoro|eni, drugoro|eni u 3.4.3); takozvani
(verovatno prevod od nem. sogenannt) itd.
Tome bismo dodali i veliku grupu sloènica tipa novoro|en. Istina, prilog novo ne
postoji, ali postoje prilozi ponovo, nanovo, iznova, koji su mogli uticati da se i novo shvati
kao prilog. U RMS, dodu{e, odrednica novo- definisana je sve samim pridevima: kao prvi deo
pridevskih i (re|e) imeni~kih sloènica ozna~ava: skora{wi, nedavni, tek nastao, skoro na-
stao, tek stvoren. Ali novoimenovani ~lan odbora (da uzmemo primer iz istog re~nika) svakako
nije skora{wi ni nedavni ni tek nastali ~lan odbora, nego se moè parafrazirati kao ne-
davno imenovani (odskora imenovani, tek imenovani) ~lan odbora, {to potvr|uje da se novo- uz
particip pona{a kao prilog. Re~nik navodi veliki broj primera novoizabran, -izgra|en, -iz-
umqen, -oslobo|en, -otkriven, -proizveden, -stvoren, -prona|en, -ste~en, -uspostavqen, -pripo-
jen, novope~en (obi~no u figurativnom zna~ewu) itd. itd. a stalno se javqaju novi, po{to je
obrazac izuzetno produktivan. Posebnu popularnost posledwih decenija stekao je pridev novo-
komponovan, upotrebqen najpre za muziku komponovanu u pseudonarodnom stilu, a zatim za sve
ono {to predstavqa ve{ta~ku, nametnutu novinu sumwive vrednosti.
3.6.4.2. S radnim pridevom sastavqeni su: sraslica dobrodo{ao (odakle dobrodo-
{lica), novodo{li (= novodo{av{i), novonastali (naj~e{}e uz imenicu situacija) i jo{ ne-
koliko re|ih oblika na novo- (RMS beleì novonado{li, novoprispeo (-io) i novodolutali).
U sloènici radoznao te{ko je odrediti me|usobni odnos elemenata, osim ako bismo pretpo-
stavili da oblik znao poti~e iz optativnog kondicionala: (koji bi) rado znao. Davnopro{li
se razlikuje od dosad navedenih primera, jer se pro{li i samo za sebe javqa u pridevskoj upo-
trebi. Ni stari ni novi pravopis ne beleè ovu sloènicu, ali gre{e, jer bi davnopro{li kao
gramati~ki termin (davnopro{lo vreme = pluskvamperfekt) svakako trebalo pisati sastavqe-
no, kao {to ~ini RMS, za razliku od sintagme davno pro{li (npr. davno pro{li doga|aji).
3.6.4.3. S glagolskim pridevom na -}i: op{tevaè}i, dobrostoje}i imu}an (RMS ga
daje samo kao izraz, dobro stoje}i, s. v. stoje}i), sporomisle}i (RMS ima samo sporomislen). U
110
tehni~kom vokabularu javqaju se i dugoìve}i, kratkoìve}i (o radioaktivnim materijama, v.
Klajn 1992), brzogore}i, sporogore}i, sporopale}i (o eksplozivu, fitiqu) i sl.
3.6.4.4. S glagolskim pridevom na -v{i: novodo{av{i (pored novodo{li) i blaèno-
po~iv{i (~e{}e nego blaènopokojni, s kojim ga RMS daje u istoj odrednici). Dok samostalno
do{av{i postoji samo kao glagolski prilog, po~iv{i (rusizam) odavno se upotrebqava kao sa-
mostalan pridev u kwièvnom jeziku, mada je u RMS izostavqeno.
3.7. Sloènice s glagolom na prvom mestu
3.7.1. Tip Go
S + Io + sufiks

Videli smo u 2.7. da se glagol kao osnova prvog dela javqa uglavnom samo u imperativ-
nim sloènicama. Po{to kod prideva nema imperativnih sloènica (s jednim izuzetkom koji
}emo videti u slede}em odeqku), broj primera je prili~no mali. S nultim sufiksom su vrto-
glav, vijoglav (koji izvija glavom, u prenesenim zna~ewima ìv, nemiran, lakomislen, sa-
movoqan i sl.) i vrqook vrqav, razrok, verovatno od glagola vrqati lutati, vrludati. Sa
sufiksom -an/-ni mo`da je mrzovoqan (ukoliko u prvom delu nije skra}ena osnova prideva mr-
zak: Skok beleì i oblik mrskovoqan, iz Like). Prema imenicama grizodu{je i praskozorje (up.
2.7.4) imamo retke prideve grizodu{an i praskozorni. Dok se definicija prvog u RMS zasniva
direktno na glagolu (koji grize du{u, nagriza savest), definicija drugog predstavqa ga kao
izvedenicu: koji se odnosi na praskozorje.

3.7.2. Tip glagol + pridev
Jedine imperativne sloènice me|u pridevima su one na nazovi- (ne i nadri-, jer kao
{to smo rekli u 2.7.1.2, taj formant je izgubio vezu s glagolom nadreti). RMS ne daje pojedine
lekseme, nego samo odrednicu nazovi-, pod kojom navodi pet imeni~kih i dva pridevska primera
nazovimudar i nazovisocijalisti~ki. Lako bi bilo zamisliti mnoge druge primere nazovi-
otmen, nazovium(j)etni~ki, nazovimoderan i sli~no). Za pridev znatièqan v. slede}i ode-
qak.
3.7.3. Posebni slu~ajevi
Znatièqan
76
, jedina sloènica s infinitivom, mogla bi se uporediti s tipom nazo-
vimudar utoliko {to i u jednom i u drugom slu~aju imamo potpun glagolski oblik (ne samo gla-
golsku osnovu kao ina~e) ispred prideva. Razlika je ipak u tome {to je znatièqan nastalo
~istim srastawem (= znati èqan), dok s pridevima na nazovi- to nije slu~aj (ne bi bilo mogu-
}e *on je nazovi mudar ~ovek). Ovakvih sraslica me|u pridevima nema mnogo i uglavnom se ukla-
111
paju me|u postoje}e tipove pravih sloènica, na isti na~in kao {to smo zlurad uvrstili me|u
imeni~ko-pridevske (3.1.2) a visokomoralan i sl. me|u prilo{ko-pridevske (3.6.2). Specifi~an
slu~aj je nazlobrz, re~ koju pomiwu i Mareti} i Stevanovi}, a koju znamo prvenstveno iz Zmaja:
RMS navodi wegov stih, A ti brzo ode, nazlobrza halo; u pesmi Opomena, koja je slobodan
prevod s nema~kog, re~i su pisane odvojeno: Deco moja svekolika, / Po~uvajte svog jezika, / Jer
je jezik na zlo brz, prevari se rado
77
. Sa istom strukturom (predlog + I + P) Vukov Rje~nik be-
leì uzludobar (po Mareti}u i uzludobra), ali kao naziv biqke, dakle poimeni~eno.
4. SLO@ENI GLAGOLI
4.1. Kao {to su primetili ve} mnogi autori (Mareti} 1899:381, Beli} 1949:293, Niko-
li} B. 1972:275, Ramelmajer 1975:113, Babi} 1986:497), sloènih glagola ima malo u srpskohr-
vatskom, svakako daleko mawe nego sloènih imenica ili prideva. Sa ovim dvema kategorijama,
ipak, glagoli su uporedivi utoliko {to su pune (leksi~ke, autosemanti~ke) re~i. To je razlog
{to ih obra|ujemo pre brojeva, ~ije je zna~ewe ograni~eno na jednu jedinu kategoriju, i pre za-
menica, koje su u osnovi prazne (funkcijske, sinsemanti~ke) re~i.
Babi} ~ak kaè da sloènih glagola ima petnaestak, od kojih je samo pokoji nastao u
novije doba, ali takva procena, kao {to }emo videti, ipak je preniska. Donekle je ta~na wegova
tvrdwa da gotovo svi pripadaju glagolima IV. vrste (tj. glagolima na -iti), s tim {to }emo
videti da ni sloèni glagoli na -ati nisu retkost.

4.1.1. Tip Io
S + G

Sa izuzetkom sraslice dangubiti, ostale sloènice ovog tipa imaju spojni vokal -o-.
Imenica je naj~e{}e u funkciji instrumentala, kao u rukovoditi, rukopoloìti (-polagati),
miropomazati (odakle imenica miropomazawe), strahovladati (ako nije naknadno izvedeno iz
~e{}e imenice strahovlada), hodo~astiti (= hodom ~astiti po Babi}u, nav. m.: vidi i hodo-
~a{}e, 2.3.9.5), neuobi~ajeno moreploviti (samo jedan primer u RMS), rogoboriti (gotovo
onomatopeja od sintagme boriti se rogovima, obja{wava Skok s. v. rog: ipak, nije sasvim jasno
kako se od borbe rogovima do{lo do zna~ewa buniti se, gun|ati a pogotovu do dizati buku,
àgoriti, vikati), mo`da i slavosloviti (odu{evqeno slaviti, veli~ati, glagol crkveno-
slovenskog porekla, prema RMS).
Kao objekt glagola imenica se javqa u dangubiti, u zlopatiti (se) (ako je ta~no Mare-
ti}evo tuma~ewe da dolazi od imenice zlo s glagolom patiti; Babi} ga, me|utim, tuma~i kao

77
Citirano prema: Sabrana dela Zmaja Jovana Jovanovi}a, Beograd 1935, kwiga XII, str. 233.

112
prilog s glagolom) i u retkim re~ima kolovoditi, kwigovoditi, stihotvoriti, kostolomiti
(po Mareti}u, nav. m., ovo bi bila izvedenica od imenice kostolom, ali Babi}, nav. m., smatra
je za pravu glagolsku sloènicu u zna~ewu lomiti kosti).
Subjekt glagola imenica bi mogla biti u crvoto~iti
78
, u krvoliptati
79
(danas je
uobi~ajena samo glagolska imenica krvoliptawe, re|e -liptewe) i u retkom r|ogrizati (gde je
oblik glagola kao u prefiksalnim tvorenicama tipa nagrizati, a zna~ewe je daleko od doslov-
nog: govoriti koje{ta, brbqati; ru`no o nekome govoriti, ogovarati). Najzad, u funkciji
predlo{ke sintagme imenica dolazi u snovi|ati se prikazivati se (u snu) (i ovde je obi~nija
imenica snovi|ewe, korisna s obzirom na dvozna~nost imenice san) i u bogohuliti (= huliti
na boga, mada je moèmo tuma~iti i objekatski, huliti boga, kao {to ~ini Babi}). înodejstvo-
vati ne spada u ovu grupu, jer je izvedeno iz imenice ~inodejstvo.

4.2. Tip Po
S + Io + sufiks

Samo nekoliko danas malo upotrebqavanih izraza: dugo~asiti dosa|ivati (kome),
vitoperiti (se) i ~e{}e izvitoperiti (se) (v. 3.2.1.1, fusnota 62), starosvatiti moliti,
uzimati koga da bude stari svat, zloglasiti pronositi zao, r|av glas o nekom (u RMS s jed-
nim primerom i oznakom pokr.ajinski). Mogu}e je da bismo im prikqu~ili i strmoglaviti
(se), mada ga Skok (s. v. strm) naziva denominalom (? sic) od priloga strmoglav(i)ce. Ne spada
ovamo pustopa{iti biti pustopa{an, pustopa{no postupati, {to je svakako izvedenica od
pustopa{an, a ovo od imenice pustopa{(a) (v. 2.4.10).
Ve}i je broj prefiksalno-sufiksalnih tvorbi, ali one po pravilu predstavqaju izve-
denice od prideva (ozloglasiti od zloglasan, po istom obrascu kao ohrabriti od hrabar : tako
i ozlovoqiti, omrzovoqiti se, objelodaniti, omalodu{iti obeshrabriti, umnogostru~i-
ti), katkad i od imenice, kao uravnoteìti. Opunomo}iti i re|e opunovlastiti mogli bi
biti kako od punomo}(je), punovlast tako i od punomo}an, punovlastan. Ipak, odobrovoqiti
moramo smatrati pravom sloènicom, po{to o~igledno nije izvedeno iz prideva dobrovoqan,
nego zasnovano na sintagmi dobra voqa.

4.3. Tip Zo
S + glagol

Glagoli na samo- nisu tako brojni kao imenice i pridevi sa istim elementom (v. 2.5.1
i daqe, 3.3.4), ali se posledwih decenija sve vi{e mnoè. RMS beleì samodaviti se, samodi-
sciplinovati se, samoka`wavati se, samoobmawivati se, samosavladavati se, samouniziti
se i jo{ poneki, ~emu se pridruùju mnogi neologizmi kao samoorganizovati se, samofinansi-
113
rati se, samocenzurisati se, samoukinuti se itd. U novije vreme (RMS navodi samo jedan pri-
mer iz 1972) javio se verovatno i glagol samoupravqati, jedini koji nije povratni, jer nije
sloèn s prelaznim glagolom.

4.4. Tip Ko
S + Io + sufiks

(SST)
Mo`da jedino dvoumiti (se), glagol koji je upadqivo ~e{}i nego druge vrste re~i sa-
stavqene od istih elemenata (dvouman, dvoumnik, dvoumica, dvoumqe). Dvoli~iti biti dvoli-
~an i dvostru~iti ~initi dvostrukim pre bismo mogli smatrati izvedenicama od prideva.
Nesumwivo su od prideva izvedene prefiksalno-sufiksalne tvorenice tipa udvostru~iti,
utrostru~iti, ustostru~iti, uhiqadostru~iti itd. itd., kao i pojednostaviti (danas retko
-vniti). Na isti na~in, danas retko ~etvoronoìti i}i ~etvorono{ke, ~etvoronoìti se
postavqati se ~etvorono{ke, u~etvoronoìti se po}i ~etvorono{ke izvedeni su od pri-
loga.

4.5. Tip prilog + glagol
Ovamo svakako spadaju krivoloviti i krivotvoriti, zloupotr(ij)ebiti, zlotvoriti
(ako nije izvedeno od zlotvor), a po Babi}u i zlopatiti (se) i zlostaviti (ovo posledwe da-
nas uglavnom samo u nesvr{enom vidu, zlostavqati). Babi}evo tuma~ewe svakako je prihva-
tqivije nego Mareti}evo (nav. m.), po kome bi zlo patiti i zlo staviti bile sintagme s ime-
nicom zlo. Blago- imamo u blagovoleti (-qeti) i blagoizvoleti (-qeti) (verovatno rusizmi),
dok za blagosloviti (nesvr{eno blagoslivqati >> blagosiqati) i blagov(ij)estiti objaviti
ne{to (obi~no neku radosnu vest) Skok (s. v. blag) smatra da su denominali od blagoslov odno-
sno blagov(ij)est.
Naprotiv, praznosloviti je od priloga s glagolom, ako je suditi po definiciji u
RMS, prazno, isprazno sloviti, govoriti ne{to {to nema zna~ewa ni smisla, dok bi imenica
praznoslov (onaj koji praznoslovi) bila deverbal. Od priloga s glagolom je i krasnosloviti
govoriti re~ito, ki}eno ili ~itati izraàjno, na umetni~ki na~in.
Ne bismo sloènim glagolima smatrali ìvopisati i brzojaviti, budu}i da ne zna-
~e ìvo pisati, brzo javiti, nego baviti se ìvopisom (= slikarstvom) odnosno javiti brzo-
javom (= telegramom). Suprotstaviti bi moglo do}i ovamo ako suprot- smatramo ekvivalent-
nim prilogu nasuprot, a ne prefiksom (v. II, 5.28). Sv(j)etlomrcati, po RMS svetlucati, ble-
114
skati; slabo svetleti, ima oblik priloga s glagolom, ali je taj prilog po zna~ewu protivre~an
glagolu mrcati, ~ije je osnovno zna~ewe mra~iti se. Zato bi mo`da bilo ta~nije tuma~iti ga
kao dvoglagolsku sloènicu sa zna~ewem (naizmeni~no) svetleti i mra~iti se. S prefiksom
o- sagra|eni su ozlojediti, omalovaìti (po Skoku prevedenica od nem. geringschatzen), odugo-
vla~iti (gde pretpostavqamo da je posredi isti glagolski prefiks kao i u prethodna dva: mawe
je verovatno da je glagol sloèn s pridevom oduga~ak prili~no dug, od koga nije zabeleèn
prilo{ki oblik).
115
4.6. Posebni slu~ajevi
Ko~operiti se je od ko~iti perje (v. Skoka s. v. ~okaw). Frasti~kog porekla su bogo-
raditi (od boga radi) i mirboàti se qubiti se na Boì} govore}i jedno drugom: mir bo`-
ji!. Odobrovoqiti, od dobra voqa, pomenuli smo u 4.2. Simetrije radi, wemu bi se mogao
pridruìti i glagol ozlovoqiti, mada smo ga u 4.2 pomenuli kao izvedenicu. S prefiksom je
i usredsrediti, ako je nastalo od sred srede (ali bi moglo biti i od usred srede). U dozlogrdi-
ti nemamo prefiks nego predlog, budu}i da je po Skoku (s. v. grd) nastalo ukr{tawem sintagmi
do grda i do zla boga. Nipoda{tavati je, po Skokovom obja{wewu (s. v. ko
1
, II), od sintagme
ni poda {to ostaviti, uzeti. C(j)epidla~iti i xabalebariti (ovog drugog nema u RMS) ni-
su sloènice nego izvedenice od c(j)epidlaka odnosno xabalebar. Isto vaì i za besposli~i-
ti, koje nije od sintagme bez posla (kako ga tuma~i Stevanovi} 1964
1
:452), nego je o~igledna
izvedenica od besposlica.
O zastarelim oblicima futura drugog, dadbudem (budem dao), ht(j)edbudem (budem
hteo), sm(j)edbudem (budem smeo) i mogbudem (budem mogao) govori Stevanovi} 1964
1
:442. Wihov
na~in postanka, istina, nije sasvim razja{wen, jer prva tri izgledaju kao da su sloèna sa in-
finitivom (dati budem i sl.), dok je mogbudem vaqda od mog(ao) budem. Na istom mestu Steva-
novi}, uz obiqe primera, pomiwe i danas zastarelo regbi (<< rekao bih), u RMS ozna~eno kao
re~ca, ali po funkciji s vredno{}u re~enice, jer ~esto od wega zavisi izri~na re~enica
(Regbi da nisu imali kome da pi{u i sl.).
[to se ti~e futura prvog, pitawe da li je on sloèni glagolski oblik ili
sloènica (kako glasi naslov rada Stevanovi} 1955) svakako nije dobro formulisano. Dile-
ma koja se postavqa za oblike hvali}u, hvalit }u odnosno (ja) }u hvaliti, ma kako je re{ili,
jeste dilema izme|u prostog glagola, sloènog glagola i sintagme, ali nijedan od tih oblika
nije sloènica u uobi~ajenom smislu. Ovo pitawe o~igledno spada u morfologiju glagola i u
pravopis, a ne u tvorbu re~i.
5. SLO@ENI BROJEVI
5.1. O sloènim brojevima govori jedino Stevanovi} (1964
1
: 439440), posve}uju}i im
malo vi{e od jedne strane. Takva nezainteresovanost gramati~ara mora da iznenadi ako se zna
da od svih vrsta re~i ova ima daleko najve}i procenat sloènica. [tavi{e, nesumwivo proste
re~i jesu samo brojevi od jedan do deset, zatim sto, hiqada i tu|ice nula, milion, milijarda,
bilion, trilion (i ostale na -ilion).
[to se ti~e brojeva od jedanaest do devetnaest, Stevanovi} ih smatra sloènim, uz
napomenu: posledwi deo ovih brojnih sloènica u toj je meri deformisan da ga je te{ko
116
prepoznati. Ali je do te wegove deformacije do{lo lingvisti~ki obja{wivim putem. Ovo
je o~igledno dijahronijski pristup, jer lingvisti~ki obja{wive su i mnoge druge promene
koje su neprepoznatqive u dana{wem obliku re~i. Sa sinhronijskog gledi{ta stvar je mawe iz-
vesna. Moglo bi se re}i da izvo|ewe jedanaest itd. iz jedan na deset(e) itd. nije daleko od
pameti prose~nog govornika, ali je isto tako mogu}e da se ovi brojevi ose}aju kao prosti, pogo-
tovu ako se uzmu obzir naknadne fonetske promene do kojih dolazi u supstandardnom govoru (je-
danes, dvanes, dvanajs(t) i sli~no).
Brojeve za okrugle desetice, dvadeset, trideset itd. do devedeset, Stevanovi} opi-
suje kao sloènice postale jednostavnim srastawem wihovih delova, ali za~udo ne kaè ni-
{ta o ostalim vi{e~lanim brojevima. Budu}i da se svaki takav broj u re~enici pona{a kao je-
dinstvena leksema (onih hiqadu sto pedeset {est kwiga sintakti~ki je ekvivalentno sa
onih {est kwiga), a da sastavni delovi zadràvaju svaki svoj akcent (dvadeset jedan i sl.),
moramo zakqu~iti da su posredi polusloènice, i to jedine koje se po na{em pravopisu pi{u
odvojeno, a ne s crticom. U brzom govoru, naro~ito tokom brojawa, one teè da pre|u u sloèni-
ce (dvaesjedan, triesedam i sli~no). Me|u brojevima za stotine, dv(j)esta i trista su prave
sloènice, ~etiristo, petsto itd. do devetsto jesu sraslice, dok su dv(ij)e stotine, pet
stotina i sl. sintagme (broj + imenica u padeù), {to vaì i za dv(ij)e hiqade, tri miliona i
tako daqe.
5.2. Zbog same prirode brojeva, wihove sloènice pokazuju neka svojstva kojih nema u
ostalim vrstama re~i. Jedno je u tome {to se polusloènice vrlo ~esto sastoje od tri, ~etiri
i vi{e elemenata (hiqadu sto pedeset {est i sl.). Druga je {to se u ve}im brojevima sintag-
me degradiraju, gube}i samostalnost svojih delova, jer je broj semanti~ki i sintakti~ki jedin-
stven pojam. Tako u primeru godine hiqadu sedam stotina dvadeset tre}e granica izme|u se-
dam i stotina, iako formalno razdvaja dve re~i, u stvari je hijerarhijski nià od ostalih
granica, {to se jasno vidi kad kaèmo godine hiqadu sedamsto dvadeset tre}e, a naravno i
u pisawu ciframa, godine 1723.
5.3. Zna~ewe sloènog broja naj~e{}e proizlazi iz sabirawa zna~ewa prostih, ali kod
brojeva dvadeset, trideset devedeset i dv(j)esta, trista devetsto zasnovano je na
mnoèwu. Sasvim poseban slu~aj predstavqaju sloènice obadva, -dv(ij)e, -dvoje, -dvojica, gde
je zna~ewe prvog, zameni~kog dela poja~ano brojem u drugom delu. Srpski i hrvatski gramati~a-
ri (Stevanovi} 1964
1
: 320 i 325, a jo{ eksplicitnije Bari} et al. 1979:132) svrstavaju oblike
oba, obadva, oboje me|u brojeve, ali to ~ine samo zato {to oni u promeni imaju iste nastavke
kao dva odnosno dvoje. U stvari je oba zamenica, kao i wemu analogno svi (sve)
80
. Mogu}e je da je

80
Beide u nema~kim re~nicima i both u engleskim uglavnom se ozna~avaju kao zamenice. U RMS se uz odrednice oba, oboje,
obojica, obadva, obadvoje, obadvojica uop{te ne navodi vrsta re~i.
117
obadva prvobitno bilo sraslica (oba dva kao sva tri itd.), ali je potom oblik mu{kog i sred-
weg roda oba upotrebqen i uz ènski rod dv(ij)e i zbirni dvoje; nije se javio nikakav spojni vo-
kal kao u pridevu ob-o-stran.
5.4. Stevanovi} pomiwe i polusloènice sa zna~ewem pribli`ne vrednosti, tipa
pet-{est, trideset-~etrdeset, sedmoro-osmoro, a tako|e polusloènice od imenice na pr-
vom i broja na drugom mestu, dan-dva, nedequ-dve, desetak-dvadeset itd.. Ovaj posledwi slu~aj
(mo`da jedini gde se dve razli~ite vrste re~i spajaju u polusloènicu) zasluìo bi iscrpnija
istraìvawa. Pitati da li takvi spojevi spadaju u brojeve ili u imenice bilo bi verovatno
besciqno, ali je zanimqivo da ni sintakti~ki nisu jednoobrazni, jer obi~no imaju funkciju
priloga (npr. Osta}u tamo dan-dva), ali mogu biti i subjekat ili objekat (Treba}e ti sat-dva
za taj posao; Re}i }u re~-dve o tome), mogu s predlogom da obrazuju odredbu (Vra}am se za dan-
dva) i drugo.
5.5. Sve {to je re~eno o sloènicama odnosno polusloènicama kardinalnih brojeva
vaì i za redne i zbirne: sto trideset drugi, sto trideset dvoje i sl. imaju isti odnos ele-
menata kao sto trideset dva.
6. SLO@ENE ZAMENICE
6.1. Kao {to je i razumqivo s obzirom na wihovu specifi~nu funkciju, zamenice kao
sloène re~i imaju bitno druk~iji sastav nego imenice, pridevi ili glagoli. (Mo`da su ih i
zato ispitiva~i sloènica potpuno zapostavili, sa izuzetkom Stevanovi}a 1964
1
: 438439.)
Najbitnija razlika je u tome {to se sloèna zamenica ne moè sastojati od dveju re~i drugih
vrsta, nego je bar jedan wen deo (obi~no drugi) obavezno zamenica. Pri tom moèmo razlikovati
tri slu~aja:
6.1.1. (a) Od po dve zamenice sastavqeni su oblici koji zna~e izrazitu neodre|enost
({to{ta, koje{ta, kojeko, kojekakav, uz poneke re|e oblike)
81
i oni sa zna~ewem univerzalno-
sti, totaliteta, kao svekolik (savkolik, vaskolik), vasceo/-cio. Wima bismo mogli dodati i sva-
ko, sva{ta, svakoji, svakakav, sva~iji, mada wihov prvi deo (Skok ih navodi pod sav) za dana-
{we jezi~ko ose}awe nije jasno motivisan. Poseban slu~aj su polusloènice kakav-takav, ko-
liki-toliki, sa zna~ewem osredwosti.
6.1.2. (b) Prvi element nezameni~kog porekla kombinuje se sa zamenicom u drugom de-
lu. Tu spadaju pre svega mnogobrojni spojevi na i-, ni- (sa zna~ewem pune negacije) i ne- (sa zna-

81
RMS beleì {tokoji, {tokakav, kojekoji, ali nema koje~iji, za koje verujemo da nije retko u stvarnom govoru, sa istim
pejorativnim prizvukom kao i koje{ta i kojekakav: Ne}u da se povla~im po koje~ijim stanovima i sl.

118
~ewem neodre|enosti). Ovakav na~in obrazovawa dosta podse}a na prefiksaciju, utoliko pre
{to se stvaraju prete`no simetri~ne paradigme: iko, i{ta, ikoji, ikakav, i~iji, ijedan; niko,
ni{ta, nikakav, ni~iji, nijedan; neko, ne{to, nekakav, nek(oj)i, ne~iji; up. i ikolik, nikolik,
nekolik, mada su prva dva danas krajwe retki, a od tre}eg je ~e{}i odgovaraju}i prilog (nekoli-
ko). S druge strane, dok u pravim prefiksalnim tvorenicama prefiks dolazi ispred osnove s
punim leksi~kim sadràjem, kojoj samo modifikuje zna~ewe, ovde bi se i-, ni- odnosno nemo-
gli smatrati glavnim nosiocem zna~ewa, ili su u najmawu ruku ravnopravni sa zamenicom u
drugom delu: to zna~i da ih ne moèmo izjedna~iti s prefiksima.
Kao prvi element, sa zna~ewem neodre|enosti, dolaze jo{ i gd(j)e (gdjeko, gdje{to,
gdjekoji) i po- (pokoji, poneki, poneko, pone{to: Stevanovi} upozorava na razliku izme|u ovo-
ga po i onog distributivnog, koje se pi{e kao zasebna re~, npr. Svi su dobili po neku
nagradu). I jedan i drugi se kombinuju u pogd(j)eko, pogd(j)e{to, pogd(j)ekoji. Najzad, tu je i
re~ca ma, koja dolazi ispred svih upitnih zamenica (ma ko, ma {ta, ma koji, ma kakav, ma koli-
ki, ma ~iji): o pitawu wenog srastawa s drugim delom v. niè.
6.1.3. (v) Zamenica kao prvi deo dolazi ispred re~ce god i prvobitno glagolskog obli-
ka bilo. Pri tome god, ako je nenagla{eno, ima zna~ewe neodre|enosti (kogod, {togod re|e
{tagod, kojigod, kakavgod, ~ijigod), a nagla{eno obrazuje ono {to Stevanovi} naziva op{tim
zamenicama: ko god (do{ao), {to god (da kaèm), koji god, kakav god, ~iji god, koliki god. U dana-
{wem jeziku slabo se ~uva razlika izme|u ova dva god: oblici kogod, {togod itd. retki su u
obi~nom govoru, jer se ose}aju kao narodski ili starinski, i mo`da se upravo zato wihov nagla-
sak prenosi na spojeve sa zasebnim god, pa nije retkost ~uti izgovor kogod do{ao i sli~no.
I u pravopisnom pogledu, razlikovawe spojenog od odvojenog pisawa (kogod od ko god) mnogima
zadaje te{ko}e.
Sa istim uop{tavaju}im zna~ewem javqa se i bilo (u RMS bez akcenta, sa oznakom
veznik), uvek pisano kao zasebna re~: ko bilo, {ta bilo, koji bilo itd. I dok je ma uvek is-
pred a god uvek posle zamenice, bilo se javqa u oba poloàja, pa je ~ak i ne{to ~e{}e na prvom
mestu: bilo ko, bilo {ta, bilo koji, bilo kakav, bilo ~iji, bilo koliki.
6.2. Iz dosada{wih primera vidi se jo{ jedna osobenost zameni~kih sloènica: ste-
pen srastawa (sinteti~nosti) kod wih je ~esto sasvim relativan. Spojevi tipa ma ko, koji god,
bilo ~iji, kakav bilo i sl. ose}aju se kao dve re~i i po svim pravopisima pisali su se odvojeno.
Protiv wihovog spajawa govori i ~iwenica da je samo zamenica promenqiva, makar se i ne na-
lazila na kraju (kakvog bilo, kakvom bilo i sl.). Wihov akcent je po Stevanovi}u (nav. d. 439) je-
dinstven, {to ipak nije dovoqno da ih proglasimo za sraslice, ve} i zato {to u mnogim slu~a-
jevima imamo silazni akcent daqe od po~etnog sloga (npr. ma ko, koji god, ko mu drago, kakav mu
119
drago)
82
. Zakqu~ujemo da je posredi spoj sasvim posebnog tipa, koji se ne moè nedvosmisleno
uvrstiti me|u sloènice ili polusloènice, ali koji je ipak ne{to vi{e od obi~ne sintagme.
6.3. Drugu i jo{ neobi~niju vrstu relativnosti sre}emo u promeni sloènih zameni-
ca na i- i na ni- s predlozima: i{ta, ali i od ~ega, i u ~emu itd.; nikakav, ali ni o kakvom, ni
sa kakvim itd. itd. Ovakvo ubacivawe predloga izme|u dva sastavna dela sloènice utoliko je
neobi~nije {to u nominativu i u drugim padeìma bez predloga ona ~ini ~vrstu celinu, s je-
dinstvenim akcentom, sli~niju prostoj re~i nego sloènici, tako da nikakvo drugo pisawe
osim spojenog ne dolazi u obzir. Predlozi, kao {to im i ime kaè, ina~e uvek dolaze ispred
re~i za koju se vezuju, izuzetno u dva slu~aja (radi i uprkos) mogu biti i postpozitivni, a ni-
kada se ne ubacuju u unutra{wost re~i. S obzirom na to, mo`da bi najta~nije bilo predstaviti
ovu pojavu kao slu~aj supletivizma: zamenice na i- i na ni- ne mogu u standardnom jeziku imati
padeè s predlozima
83
, nego se umesto wih upotrebqavaju sintagme sastavqene od i odnosno ni
(koje bismo tada morali smatrati veznicima), od predloga i od odgovaraju}e upitne zamenice.
7. SLO@ENI PRILOZI
7.1. U modernoj lingvistici (mada jo{ ne i u na{im gramatikama) isti~e se da prilo-
zi, kao deikti~ke re~i, pokazuju mnogo sli~nosti sa zamenicama, naro~ito onim pokaznim i
neodre|enim. Primera radi, dovoqno je podsetiti na pojavu iste tro~lane opozicije u ovamo
tamo onamo, ovako onako tako kao i u ovaj taj onaj, ovakav takav onakav itd.
Stoga je razumqivo {to se i-, ni-, ne-, pomenuti kao prvi delovi zamenica, javqaju i u pove}em
broju sloènih priloga: igd(j)e, ikud(a), ikamo, ikad(a) (igda), ikako, ikoliko; nigd(j)e, nikud(a),
nikamo, nikad(a) (nigda), nikako, nikoliko (neuobi~ajeno, ali RMS citira dva primera);
negd(j)e, nekud(a), nekamo, nekada (negda), nekako, nekoliko; up. i niè pod 7.4.
Paralelizam sa zamenicama moèmo tako|e zapaziti u sloènicama s neodre|enim
gd(j)e- (gd(j)egd(j)e, gd(j)ekamo, gd(j)ekad(a); gd(j)e{to, pored toga {to je zamenica u zna~ewu po-
ne{to, moè biti i prilog sa zna~ewem ponegde ili ponekad) i mestimi~no u pro{irewu
neodre|enim po-: ponegd(j)e i pogd(j)egd(j)e, ponekud(a), ponekad(a) i pogd(j)ekad(a). Kao i kod za-
menica, god se na drugom mestu javqa u dva zna~ewa, nenagla{eno u gd(j)egod negde, kudgod i
kamogod nekuda, kadgod katkad, koji put, kakogod na neki na~in; nagla{eno u gd(j)e god gde
bilo, kud god i kamo god ma kuda, kad god svaki put kad, kako god ma na koji na~in, koliko
god ma koliko i dokle god kako god dugo
84
.

82
Ovakve akcente daje Stevanovi}. Ne treba ipak iskqu~iti mogu}nost da su pojedine kombinacije obi~nije s dvojnim
akcentom, npr. bilo ko, bilo {ta, kakav mu drago.

120
7.2. Ma i bilo kombinuju se s predlozima na isti na~in kao i sa zamenicama: ma gd(j)e,
ma kud(a), ma kad(a), ma kako, ma koliko; bilo gd(j)e, bilo kud(a), bilo kamo, bilo kad(a), bilo ka-
ko, odnosno gd(j)e bilo, kud(a) bilo itd.
Me|u ~e{}e upotrebqavanim elementima pomenimo i zamenicu koje u neodre|enom
zna~ewu: kojegd(j)e na raznim mestima, kojekud(a) na sve strane (i kojekamo, mada ga u RMS
nema), kojekako na razne na~ine ili s mukom, nekako; u Vukovom Rje~niku i kojekad koji
put.
Sa zamenicom sav: svagd(j)e i svugd(j)e (-u- je verovatno preuzeto iz sinonima svud(a)),
svakud(a) i ~e{}e svukud(a), svakamo (svuda, u RMS sa dva primera iz [enoe i Kraw~evi}a),
svakad(a) i ~e{}e svagda uvek, svakako i svakojako
85
, svejedno, svejednako.
Zamenica {to javqa se u retkim oblicima {tokad katkad, {togd(j)e ovde-onde,
{tokud(a) kojekuda, na sve strane (samo za posledwi u RMS je dat jedan citat), a na drugom me-
stu, sa istim zna~ewem neodre|enosti, u kad{to i pokad{to.
S prilogom malo na prvom mestu sloèni su malogd(j)e, malokad(a), malopr(ij)e, koji
su sraslice (= malo gde itd.), zatim malone gotovo, skoro, koje se moè objasniti kao umalo
ne, a uz to i malo~as, u kome je gotovo nemogu}e definisati odnos sastavnih delova. (Je li na-
stalo ukr{tawem sinonima malopr(ij)e i ~as pr(ij)e?) Kao drugi deo malo dolazi u nimalo, ne-
malo (gde je ne- negacija, a nema zna~ewe neodre|enosti kao u dosada{wim primerima), i malo
(npr. Ako me i malo voli{
86
i u spojevima s predlozima, umalo, zamalo, pomalo, bezmalo.
Sa polu- RMS beleì priloge poludesno, polul(ij)evo, poluleè}i, polustoje}ke (-
}ki), poluznala~ki, polunesv(j)esno, polu{aqivo i jo{ poneki, ali po{to za sve wih postoji i
odgovaraju}i pridev na polu-,
87
ovde nema potrebe da se posebno bavimo wima, nego upu}ujemo na
ono {to je o pridevima re~eno u 3.5.2.
7.3. Izvestan broj sloènica sagra|en je pomo}u reduplikacije. Ona je retko potpuna
kao u katkad, gd(j)egd(j)e (odakle pokatkad, pogd(j)egd(j)e), a ~e{}e sa izvesnim varijacijama kao
u kadikad, kudikamo (verovatno s veznikom i), dan-danas (tako|e dan-dawi i dan-dana{wi, ob-
lik u RMS zabeleèn kao pridev i kao prilog: up. izraz do dana dana{weg). Jo{ ~e{}e su redu-
plikativne polusloènice, sa zna~ewem pribli`nosti ili neodre|enosti (mawe-vi{e, vi{e-
mawe, danas-sutra, kako-tako, ovd(j)e-ond(j)e, ovda-onda katkad, povremeno), sa zna~ewem ~e-

86
Pi{emo ga odvojeno, budu}i da oblika imalo nema u re~nicima niti u pravopisima, mada bi po analogiji sa nimalo bilo
opravdanije spojeno pisawe.

87
RMS ne beleì sve te prideve, kao {to, s druge strane, ne beleì ni priloge koji nesumwivo postoje od prideva kao {to su
poluozbiqan, poluzvani~an i drugi.

121
stog i nemirnog kretawa u tamo-amo, gore-dole (-qe), l(ij)evo-desno, desno-l(ij)evo, sa zna~ewem
ùrbe i zbrke u brè-boqe, navrat-nanos, zbrda-zdola.
U priloge bi se moglo uvrstiti i ili-ili (up. latinsko aut-aut), koje RMS navodi samo
kao izraz pod odrednicom ili.
Uglavnom iz turskog, ali i iz drugih (prete`no stranih) izvora do{ao je izvestan broj
ekspresivnih, fonosimboli~kih reduplikacija kao |ene-|ene, klaj-klaj, xab-xabe, cile-mile,
trte-mrte, apa-drapa, tuc-muc, cakum-pakum, tip-top, cikcak. One se katkad upotrebqavaju
prilo{ki, ali mogu biti i nepromenqivi pridevi, uzvici, ili imati sasvim neodre|enu sin-
takti~ku funkciju: Skok za apa drapa (odrednica je pisana bez crtice i bez akcenata) kaè
sloènica pogrdnog (pejorativnog) zna~ewa, za koju je te{ko odrediti leksi~ku kategoriju, da
li je imenica, kojeg je roda, ili prilog
7.4. Drugih, slabije zastupqenih tipova formirawa sloènih priloga ima veoma mno-
go, kao {to je izuzetno veliki i broj sintagmi koje mogu funkcionisati kao prilo{ke odredbe.
S po~etnim i- odnosno ni- (ali bez oblika na ne-, kakve smo videli u 7.1) nalazimo iotkud(a) i
niotkud(a), iodakle i niodakle, iza{to (-a) i niza{to (-a), iukoliko (potvr|eno u Prav. 1960)
i niukoliko, ijednom (pisano sastavqeno u RMS, mada ga nema u pravopisima) i nijednom, ije-
danput i nijedanput, ijedared i nijedared. Samo sa i- je ionako, u zna~ewu engl. anyway, nem. so-
wieso, npr. Ne ùrite, voz ionako kasni
88
; sa istom vredno{}u javqaju se i i tako i i ovako, za
koje nije priznato spojeno pisawe. Samo sa nije nipo{to.
7.4.1. Od broja i imenice put nastali su jedanput, dvaput, triput, stoput; osim pr-
vog, javqaju se i kao sintagme (dva puta, tri puta, sto puta), a samo tako za ostale brojeve (~e-
tiri puta itd.). Sa zamenicama su neki put, poneki put, koji put (po Beli}evom pravopisu pi-
salo se spojeno nekiput, kojiput, i mogu}e je da takav izgovor zaista postoji, mada noviji pra-
vopisi propisuju odvojeno neki put, koji put). Istozna~ni oblici jedared, dvared, trired da-
nas su zastareli; oni na -krat su hrvatski ili kajkavski.
Sa imenicom u drugom delu sastavqeni su vazdan, povazdan, sutradan i danas zasta-
relo on~as (<< onaj ~as), odmah, re|e u zna~ewu onda. Sa imenicom i sufiksom su dvono{ke,
~etvorono{ke, oberu~ke.
Tu je jo{ ~itav niz poznatih, mawe-vi{e transparentnih sraslica: dakako (<< da ka-
ko), da{ta (<< da {ta), vaqda (kako isti~e Stevanovi}, str. 442, jo{ je Vuk pisao vaqa da),
mo`da (<< moè da), moèbiti, takore}i
89
, maltene (<< malo te ne), dozlaboga, dabogda,

88
U RMS data je definicija bez obzira na sve druge, o~igledno {tamparskom gre{kom umesto na sve drugo.

89
Po novom pravopisu spojeno, dok je onaj iz 1960. propisivao tako re}i neopravdano, jer spoj tako + infinitiv ne moè
122
akobogda (kao jedna re~ u smislu nadajmo se, verovatno, upitno i sintakti~ki nezavisno u
zna~ewu kuda (si po{ao)?), budiboksnama (po Prav. 1960 i po RMS spojeno u zna~ewu ~udno,
naopako), budza{to, àliboè, danas zastarelo bojse (vaqda) i dajbudi (barem, najmawe)
itd.
7.5. Najbrojniju, a ujedno i najproblemati~niju grupu sloènica ~ine spojevi predlo-
ga sa samostalnom re~ju, jedini kojima se pod naslovom Prilo{ke sloènice bavi Stevano-
vi} (1964
1
: 432438). Mogu se podeliti na uglavnom na ~etiri vrste:
7.5.1. (a) Predlog + imenica u padeù: uvis, ukrug, uv(ij)ek, ujutro (i ujutru), naglas,
izjutra, dove~e(ri), dogodine, dov(ij)ek, otprilike, odreda, zaboga, za~udo, pobogu, posr(ij)edi,
popodne, pr(ij)epodne, sm(j)esta, spoqa, predve~e, prekodan, prekono} i druge. Imenica je ovde
uvek jasno prepoznatqiva, mada se u mnogim slu~ajevima weno zna~ewe te{ko moè dovesti u
vezu sa zna~ewem sloènice, npr. u odmah, namah, dodu{e, naime, ili se sloènica znatno uda-
qila od prvobitnog zna~ewa, kao u napoqe, napoqu, spoqa, natrag, bestraga, uzbrdo, nizbrdo,
zbogom itd. Imenica je obi~no u padeù koji zahteva predlog, ali u prilozima za vreme moè
do}i i okameweni akuzativ, kao u dove~e(r), popodne, pr(ij)epodne, prekodan, prekono}.
7.5.2. (b) Predlog + pridev u padeù sredweg roda: uc(ij)elo, uludo, uprazno, ubudu}e,
naveliko, namrtvo, nanovo, izdaleka, iznova, istiha, iskosa, doskora, odskora, odmila, zarana,
zac(ij)elo, pogotovu itd. Kao {to se vidi iz ovih primera, promena je po neodre|enom vidu;
izuzetak je uglavnom. Stevanovi} (nav. d. 435) naziva ove re~i sloènicama od predloga i po-
imeni~enog prideva u obliku u kome se on ne javqa kao posebna samostalna re~. Potom jo{
dva puta nagla{ava da se on pridev kao posebna re~ ne upotrebqava, {to je ta~no, ali je do-
nekle u suprotnosti s tvrdwom da je pridev poimeni~en.
90

7.5.3. (v) Predlog + prilog: unazad, unapr(ij)ed, natamo, naovamo, domalopr(ij)e, odra-
nije, otpr(ij)e, otkud(a), odnekud(a), oduv(ij)ek, zauv(ij)ek, zamalo, zabadava itd. S prilozima za
mesto broj ovakvih sloènica mawi je nego {to bi mogao biti, jer su neke teorijski mogu}ne
kombinacije kao *od ovde, *od tu, *od onde, *do nekud(a), *
do kud(a), *do ovuda, *do
tu

itd. jo{ odavno za-
mewene sinteti~kim oblicima odavde, odatle, odande, donekle, dokle, dotle. I dovde i donde

sam za sebe predstavqati prilo{ku odredbu; otuda poku{aji da se infinitiv zameni glagolskim prilogom, u tako rekav{i i u
nestandardnom tako reku}(i). Takore}i bi se mo`da moglo tuma~iti kao skra}ewe od ako je tako re}i = ako se tako moè
re}i.

90
Po Beli}u, naime, koga Stevanovi} u tom pogledu verno sledi, upravo je samostalna upotreba osnovna karakteristika
imenica, pa samim tim i poimeni~enih re~i. Verovatno Stevanovi} ovde samu pojavu prideva u padeù posle predloga shvata
kao znak poimeni~ewa. Ali mada se predlozi naj~e{}e upotrebqavaju ispred imenica (ta~nije, ispred imeni~kih sintagmi),
to nipo{to nije jedina wihova funkcija, o ~emu svedo~e upravo primeri navedeni u ovom poglavqu.

123
uglavnom se ose}aju kao proste re~i, mada je jasno da su nastali saìmawem od *do ovde, *do on-
de.
Kao i obi~no, neke primere je te{ko razvrstati izme|u priloga i prideva: tako bi na-
boqe, nagore, naprosto, ukratko, zakratko mogli sadràti sredwi rod prideva ili prilog.
Ipak, nadugo (a onda verovatno i zadugo) treba smatrati sloènicom s pridevom, budu}i da ima
i varijantu naduga~ko; ul(ij)evo, udesno, nal(ij)evo, nadesno tako|e }e biti s pridevom, sude}i
po sloènicama sl(ij)eva i zdesna; obrnuto, pomalo i ponajvi{e nesumwivo su s prilogom, mada
ih Stevanovi} oma{kom svrstava me|u sloènice s pridevom. Poneke sloènice kao donedavno,
domalo, iz(na)okolo imaju i pridevsku varijantu donedavna, domala, izokola.
7.5.4. (g) Mali je broj sloènica od predloga sa zamenicom: potom, zatim, me|utim,
zato, stoga; za{to, po{to (i zastareli kro{to i rad{ta); posve, nadasve, uzasve ipak, sa-
svim.
7.5.5. Od ostalih mogu}ih komponenata u drugom delu pomenimo pre svega pola (s neiz-
vesnim morfolo{kim statusom, v. 2.6.5) u spojevima upola, napola, dopola, popola, otpola;
broj jedan u zajedno, ujedno i u anomalnom izjedna (s genitivnim nastavkom o~ito pozajmqenim
od prideva); redni broj prvi u isprve, otprve (izuzetno sa ènskim rodom, mada postoji i ispr-
va, otprva). Za neke od rasprostrawenih sloènica i ne moèmo sa sigurno{}u da odredimo
kojoj vrsti re~i pripada drugi deo, npr. u nauznak
91,
nata{te
92
, nagotovs
93
, nasuprot
94
, odvaj-
kada
95
, unakrst i druge.
7.5.6. Potpuno neobra|eni u gramati~kom pogledu, spojevi predloga sa imenicom ipak
su privukli veliku pa`wu zbog pravopisnih te{ko}a koje zadaju. Naime, vi{e nego u ma kom
drugom spoju dveju vrsta re~i, kod wih su nestalne i nejasne granice izme|u sintagme i sloè-
nice odnosno sraslice, dakle izme|u pisawa u dve ili u jednoj re~i. To je i Stevanovi}u bio
glavni motiv da se pozabavi ovim (i samo ovim) prilo{kim sloènicama. Otuda on iscrpno iz-
laè promene zna~ewa koje opravdavaju sastavqeno pisawe (npr.: napoqe v a n, i z v a n
k u } e, a ne mora biti i nije u vezi ni s jednim p o q e m), a nabraja i spojeve koji sigurno nisu
sloènice (do sutra, u jesen, pod starost i sl.).
I za pravopisce ovo je uvek bio najkrupniji pojedina~ni problem, tako da je Prav.
1960 uneo dosta izmena u odnosu na Beli}eva pravila, a autori Prav. 1993 sproveli su op{irne
pripremne radove, prvenstveno na osnovu gra|e u re~nicima SANU i Matice srpske, o ~emu
svedo~e Prilozi Pravopisu (naro~ito na str. 3651). Uvidev{i da ni akcent, ni semanti~ka po-
merawa, ni druge osobine ne mogu pruìti siguran kriterijum za razlikovawe sloènice od

92
Po postanku je od sredweg roda prideva ta{t (<< t{t) u zna~ewu prazan.

124
sintagme (Nikakvo izna|eno formalno pravilo ili mjerilo ne}e nam dati nesumwivi kqu~ za
opravdanost spojenog ili odvojenog pisawa, zakqu~uje se na str. 47 Priloga), autori su pribe-
gli anketi sa ~etrdesetak lektora, nastavnika, lingvista i studenata, od kojih je traèno da se u
spisku od oko 80 spojeva predlog + imenica opredele za spojeno odnosno odvojeno pisawe. Na
osnovu svega toga izra|en je poduì spisak u ta~ki 62b Pravopisa 1993, koji i daqe sadrì po-
neka dvojstva i neizbe`ne nedoslednosti. Autori Pravopisa predvi|aju da }e se u nizu prime-
ra verovatno odràti stvarni dubletizam , u kome }e tek vremenom jedan vid pisawa dobijati
odlu~nu prevagu.
7.5.6.1. Podsetimo samo na neke od najupadqivijih i naj~e{}e diskutovanih primera.
Na prim(j)er se pi{e odvojeno, kao i u Prav. 1960, nasuprot Beli}u i nasuprot Stevanovi}u, ko-
ji se tako|e zalagao za spojeno pisawe, uz argument da taj izraz ne kazuje da se ne{to, recimo,
stavqa n a p r i m e r, nego da }e se ne{to uzeti k a o p r i m e r (1964
1
: 434). Isto i za spoj u
stvari (Stevanovi}: ustvari zna~i: z a i s t a, u s u { t i n i). Umesto nazdravqe i uzdra-
vqe, kako je pred samo objavqivawe Priloga bilo odlu~eno da se pi{e, na kraju je ipak prihva-
}eno na zdravqe i u zdravqe. Spojevi koji su se po Prav. 1960 pisali sastavqeno, kao nadu{ak,
napre~ac, napretek, naodmet, nau{trb, uko{tac, unedogled, unepovrat, sneruke, sraskida i
drugi (imaju}i u vidu da se imenice du{ak, pre~ac, odmet i sli~ne prakti~no ne javqaju u sa-
mostalnoj upotrebi), sada su ipak razdvojeni: na du{ak, na pre~ac i tako daqe. U vezi s tim in-
dikativan je primer spoja od pamtiv(ij)eka, za koji se u Prilozima, 47, konstatuje da ga svi pi-
{u samo odvojeno iako se pamtiv(ij)ek ne upotrebqava u drugim obrtima: to pokazuje da ni
nesamostalnost drugog elementa nije dovoqan kriterijum za sloènicu.
Spojeno pisawe je ipak ostalo u naizust, nadomak, naiskap, odiskona, unakrst i sl.
Zadràno je iz Prav. 1960 odvojeno pisawe do vraga, do |avola, do vi|ewa, iako je anketa dala
izrazitu prednost spojenom pisawu: u Prilozima, 44, prva dva se obrazlaù ~iwenicom da se
imenice vrag i |avo javqaju i u spojevima k vragu, k |avolu, u vragu, na vraga, od |avola i drugi-
ma gde bi spojeno pisawe bilo sasvim neuobi~ajeno; pisawe do vi|ewa, opet, opravdava se spoje-
vima kao do vi|ewa sutra i analogijom sa izrazom do slu{awa (na radiju). Odvojeni su ostali i
spojevi predloga sa zamenicom uz to i pri tom(e), mada je Stevanovi} (nav. d. 436) za ovaj drugi
tvrdio: Prilog pritom je tako|e sloènica i zna~i i s t o v r e m e n o, a ne pri tome (dopu-
{taju}i odvojeno pisawe u slu~ajevima kao Pitam te ostaje{ li i daqe pri tome).
Neke odredbe Prav. 1960 kojima su odvojeno odnosno spojeno pisawe dobili distink-
tivnu vrednost zadràne su i u novom pravopisu: pr(ij)e podne, po podne kao prilo{ke odredbe
ali pr(ij)epodne, popodne kao imenice; trgovina na veliko (kao: trgovina na malo), ali: pri~a se
naveliko; pada mi na pamet (up. pada mi na um) ali: znam to napamet; preko no}i ali prekono}
125
(na isti na~in Prav. 1960 i RMS razlikovali su preko dana i prekodan, {to je u Prav. 1993 izo-
stalo).
Dubleti bez razlike u zna~ewu jesu na izgled/naizgled, od malopr(ij)e/odmalopr(ij)e,
do malopr(ij)e/domalopr(ij)e; uz to, kao u Prav. 1960, dvojako pisawe dopu{ta se za otkad(a)/od
kada, odsad(a)/od sada, otad(a)/od tada, odonda/od onda, dokad(a)/do kada, dotad(a)/do tada,
doonda/do onda
96
. Na isti na~in u Prav. 1960 bilo je dopu{teno bez razlike zasad(a) i za sada,
dok je u Prav. 1993 uvedena distinkcija: spojeno u primerima kao zasad(a) dobro stojimo,
odvojeno u zna~ewu namene, ne{to za sad, a ne{to za kasnije (ta~ka 62a1).
7.5.6.2. Sastavqeno pisawe namesto ranijeg rastavqenog uvedeno je prakti~no samo u
tri-~etiri slu~aja: ispo~etka i spo~etka kad zna~e isprva (ali: krenimo iz po~etka; u Prav.
1960 bilo je samo odvojeno pisawe); usput (uz put u Prav. 1960 bilo je o~igledna gre{ka, tako
da nije ni uno{eno u anketu: v. Priloge, str. 43); naàlost (gde je bilo dosta kolebawa zbog
pore|ewa s izrazima na moju àlost, na àlost svih nas i sl.; ipak je preovladalo mi{qewe
da je zna~ewe imenice ovdje izbledelo Prilozi, nav. m.). Ukoliko smatramo da je ovakva
orijentacija pravopisaca rezultat gramati~ke i semanti~ke analize, a da se ne rukovodi ~isto
pragmati~nim ili konvencionalnim razlozima, zakqu~ak bi morao biti da se spojevi predloga
s drugom re~ju (pogotovu sa imenicom) i danas naj~e{}e ose}aju kao sintagme, odupiru}i se te-
`wi srastawa u sloènicu.
8. SLO@ENI PREDLOZI
8.1. Postojawe sloènih predloga uo~eno je jedino u gramatici Bari} et al. 1979:210,
gde se daje spisak od preko trideset takvih oblika. Uglavnom ih moèmo podeliti na dve vrste.
Jednu ~ine spojevi dva predloga, kao ispod, ispred, iznad, izme|u, iza (u ruskom se i danas pi{e
iz-za), izvan, zarad(i), povi{e, naspram, uz danas retke ponad, porad(i), napored.
Druga vrsta nastala je od predloga s imenicom, obi~no takvom koja se i sama upotre-
bqava kao nepravi predlog i koja je uvek u obliku nominativa-akuzativa, makar predlog ispred
we zahtevao koji drugi pade`. Takvi su predlozi uvrh, navrh, dovrh, povrh, ukraj, nakraj, pokraj,
potkraj, iskraj, udno, nadno, podno, um(j)esto, nam(j)esto, poput. Sli~nog porekla su i usred,
nasred, posred, s drugim delom u obliku nepravog predloga sred. Sa imenicama koje same za sebe
nemaju predlo{ku upotrebu sastavqeni su nadohvat, nadomak i uo~i. Funkciju drugog dela ne-
mogu}e je odrediti u nasuprot i usuprot.
9. SLO@ENI VEZNICI
9.1. Iako Stevanovi} (1964
1
:442443) ima jedan kratak odeqak pod naslovom
Vezni~ke sloènice, on tu zapravo govori o spojevima s veznikom da, koji naj~e{}e nisu ve-
126
znici nego re~eni~ni prilozi ili, kako ih on naziva, modalne re~ce: mo`da, vaqda, dakako,
da{ta. Uz to pomiwe i vezni~ke izraze tipa budu}i da, kao da, makar da, koji svakako nisu slo-
ènice nego sintagme. Stvarnih sloènica me|u veznicima ima malo. U dana{wem jeziku to su
pre svega dopusni veznici iako, mada i premda, sa tri razli~ita stepena sinteti~nosti: iako je
sraslica, koja se ponekad te{ko razlikuje od sintagme i ako (up. iako ne dolazi mada ne dolazi
i ako ne dolazi i u slu~aju da ne dolazi); mada je prava sloènica s jasno prepoznatqivim
sastavnim delovima; premda je danas nemotivisano, jer se prema ne javqa u obliku prem niti
ima dopusno zna~ewe. Sa da je sloèno i eda, danas zastarelo osim pokatkad u namernim re~eni-
cama (eda bi = da bi, ne bi li, s radnim pridevom).
Prete`no zastareli ili kwi{ki jesu spojevi s deikti~kim dodacima koji naj~e{}e
samo nagla{avaju zna~ewe prvog dela: -li u kadli (za isticawe da se ne{to nenadano, neo~eki-
vano dogodilo, prema RMS), kamoli (danas sa~uvano samo u spoju a kamoli; sa istim zna~ewem
i nekmoli i toli), negoli (= nego), doli (= do u zna~ewu osim, nego); kaono (<< kao ono), s da-
qim saìmawem kano, odakle i kanda (<< kao ono da); kadno (<< kad ono); iliti i niti kao em-
fati~ni oblici od ili odnosno ni (po Skoku, formant -ti od istog je indoevropskog korena
kao pokazna zamenica taj).
10. SLO@ENI UZVICI
10.1. Budu}i da uzvici nemaju leksi~ko, nego samo uop{teno emocionalno ili fono-
simboli~ko zna~ewe, da se u wima ne moè razlikovati osnova od nastavaka (mada neki put mogu
posluìti za derivaciju, npr. u glagolima tipa tiktakati ili tralalikati), kod wih se ne
moè govoriti ni o kompoziciji u pravom smislu re~i. Otuda je i wihova grafija nu`no neod-
re|ena, i nije ~udo {to, na primer, RMS pi{e ihaha sastavqeno ali oho-ho s crticom, dok neke
odrednice daje dvojako, npr. tralala i tra-la-la. Parove kao haj prema ihaj, joj prema ajoj sva-
kako bismo logi~nije posmatrali kao kra}u i duù varijantu, a ne kao jedno~lane naspram dvo-
~lanih. U (h)o-ruk svaki slog ima svoj akcent, ali sam za sebe ni jedan ni drugi nisu nosioci
zna~ewa.
Moè se jedino zapaziti izrazita te`wa k reduplikaciji, uporediva sa onom koju smo
videli kod priloga (7.3). Reduplikacija moè biti potpuna, naro~ito kod onomatopeja (av-av,
kra-kra, kre-kre, kri-kri, kuc-kuc), kod izraza za obra}awe deci kao ta{i-ta{i (od imperativa
tap{i), gili-gili (pri golicawu), i kod poziva za ìvotiwe tipa pi-pi, mac-mac, gde je mogu-
}e i vi{estruko ponavqawe (pi-pi-pi). Jo{ ~e{}e se prvi element varira u drugom, prome-
nom vokala (tik-tak, bim-bam, ding-dong) ili na drugi na~in kao u hopa-cupa, aman-zaman, buji-
paji, pu}-puru} itd.
11. SLO@ENICE SA AFIKSOIDIMA
127
11.1. Uvod. Termin afiksoid upotrebqavamo kao zajedni~ki za prefiksoide
i sufiksoide. Prividna sli~nost izraza ne treba da navede na pomisao da su sloènice
sa afiksoidima ne{to sli~no prefiksalnim, prefiksalno-sufiksalnim ili sloèno-
sufiksalnim tvorenicama. Naime, dok prefiksalno-sufiksalne sloènice (tipa o-do-
bro-voq-iti) i SST (tipa dobro-voq-ac) predstavqaju me{avinu derivacije i kompo-
zicije, ovde je re~ o pravim sloènicama, samo sa osnovama posebne vrste. Prefiksoi-
di i sufiksoidi nazvani su tako zbog svoje sklonosti da, sli~no afiksima, obrazuju
leksi~ke nizove sa mnogo ~lanova. Oni, me|utim, nose zna~ewe celih re~i, od kojih su
i nastali (skra}ewem gr~ke sloènice, dodavawem spojnog vokala -o- ili, za sufiksoi-
de, nultog sufiksa) i otuda ih moramo smatrati osnovama, a ne afiksima. (V. o ovome
pobliè u 11.2.)
11.1.1. Sloènice ovog tipa bar kad je re~ o nau~nom i stru~nom jeziku ja-
vqaju se kod nas najmawe od sredine HH veka, dok im u novije vreme broj raste geome-
trijskom progresijom. Zbog svoje puristi~ke i narodwa~ke orijentacije, gramati~ari
su ih potpuno izgubili iz vida, {to vaì i za Stevanovi}a i za hrvatsku Priru~nu
gramatiku iz 1979
97
. Puristi~ka ograni~ewa bi}e napu{tena tek u gramatici Stanoj-
~i}a i Popovi}a. Tu se u poglavqu Tvorba re~i i pozajmqenice iz drugih jezika, po-
red samog pozajmqivawa leksema, pozajmqivawa zna~ewa (kalka), izvedenica doma}im
sufiksima iz stranih osnova, pomiwu kao sredstvo tvorbe i prefiksoidi vezane
morfeme s l i ~ n e prefiksima, tj. stvarno o s n o v e r e ~ i iz gr~kog, odn. latinskog
jezika koje se u d a t o m obliku nalaze samo u sloènicama (1999:136; slede primeri
aerodrom, autosugestija, hidrogradwa i drugi). Na analogan na~in definisani su i
prikazani i sufiksoidi, s primerima autobus, hipodrom, bibliofil i drugima. Isti-
~e se da ove morfeme u izvornom jeziku imaju svoje zna~ewe (npr. aero- vazduh, vazdu-
{ni) koje se ne mora podudarati s wihovim zna~ewem u okviru sloènice.
11.1.2. Babi} (1986:322324) daje samo jedan spisak od dvadesetak prefiksoida
(aero-, elektro-, foto- itd.), svaki s po nekoliko imeni~kih primera, a uz to i sufik-
soide -bus, -drom, -id, -teka. I jedne i druge naziva vezanim osnovama mada je u uvodu
(str. 24) uzgred pomenuo i termine prefiksoidi i sufiksoidi. Ne pomiwe mogu}nost
pridevskih sloènica s ovim elementima, niti se igde kasnije vra}a na wih. Karakte-

97
Bi}e pomenute u novom izdawu ove gramatike iz 1997. (koje nismo konsultovali), ali bez upotrebe termina prefiksoid i
sufiksoid.

128
risti~na je wegova napomena u fusnoti: Potpuniji popis vezanih osnova stranoga
podrijetla nalazi se na po~etku svake kwige 2. i 3. izd. Op}e enciklopedije JLZ, ali tu
osnove nisu tvorbeno ra{~lawene. Iz toga bi se moglo zakqu~iti da je ovu vrstu slo-
ènica smatrao marginalnim i nedovoqno zanimqivim za ~isto lingvisti~ku analizu.
Babi}eva nezainteresovanost utoliko je ~udnija {to je pred sobom imao studi-
ju Bari} 1980, gde se iscrpno obra|uju najpre sufiksoidi (6873: daju se primeri re~i
na -bus, -drom, -fil, -fob, -fobija, -grafija, -gram, -logija, -man, -skop, -teka, a na str.
76 i one tipa ampermetar, voltmetar), potom i prefiksoidi (7684: daje se spisak od
blizu stotinu prefiksoida, koji obuhvata i usko stru~ne izraze tipa ampeloterapija,
blastogeneza, trofoneuroza). Bari}eva jedne i druge naziva vezani leksi~ki
morfemi, pomiwu}i uzgred i izraz terminoelementi, uobi~ajen u ruskoj literatu-
ri. Ona isti~e da se ove sloènice bitno razlikuju od doma}ih, jer wih nije mogu}e
preobli~iti tako da se uz sadràjnu vezu zadrì i izrazna veza s oba dijela (kao npr.
u kitolovac >> lovac na kitove); umesto toga, sadràj se vezanog leksi~kog morfema
mora poznavati, dakle nau~iti. Bitno je druk~iji i na~in tvorbe, jer nove sloèni-
ce ne nastaju spajawem osnova, nego po analogiji (analo{ki uzorak), npr. àbodrom
po ugledu na pozajmqene re~i tipa hipodrom (str. 13).
11.1.3. [to se ti~e zasebnih radova, tematiku prefiksoida na~eo je autor ove
kwige svojim radom u Na{em jeziku (Klajn 1978). Tu se navodi ve}i broj primera koji
su u ono vreme predstavqali novost (disko-klub, porno~asopis, turbomlazni, sociopsi-
holo{ki i sl.), mada u odnosu na dana{we stawe ve} deluju zastarelo. O naglom umno-
àvawu prefiksoidnih sloènica svedo~i i rad Mihajlovi} 1985, gde je autorka kon-
statovala da u re~niku SANU (druga kwiga objavqena je 1962) i u prvom izdawu Enci-
klopedije JLZ uop{te nema re~i na video-, dok je ona u korpusu sastavqenom od speci-
jalizovanih, ali i op{tih publikacija na{la video-aparat, video-ure|aj, video-igru,
video-scenu, videofila, videogram i tako daqe ukupno preko 150 primera re~i na vi-
deo-!
U istom broju Na{eg jezika, rad Pribi}evi} 1985 posve}en je novim sufik-
soidnim tvorenicama na -teka (vinoteka, èqoteka, igroteka, smehoteka itd.). ê-
tiri godine kasnije, jedan napis u istom ~asopisu (]iri} 1989) analizira re~ basno-
drom, kako je nazvana jedna de~ja igra na televiziji; pri tom, mada se pomiwu analogne
sloènice aerodrom, hipodrom, kinodrom i sl., formant -drom se tretira kao da je
129
samostalna re~ i pomiwe se kao varijanta od drum (potvr|ena u jeziku ~akavskih pisaca
iz XV i XVI veka). To je u slede}em broju Na{eg jezika izazvalo reakciju ruske sla-
vistkiwe Galine Tirtove, koja dokazuje da je -drom zapravo sufiks, tako da re~i tipa
autodrom po wenom mi{qewu uop{te nisu sloènice, nego izvedenice (vidi 11.9).
Kir{ova (1993: 189190) je popisala u svom pregledu imeni~kih sloènica
prefiksoide na|ene u RMS. Za razliku od malo~as citiranog tuma~ewa Bari}eve, ona
ih deli na dve vrste okrwene osnove (npr. agro- je okrwena osnova re~i agrarni,
moto- od motor ili motorni, i tako isto elektro-, zoo-, psiho-, tele- itd.) i vezane
osnove, npr. geo-, antropo-, kardio-, fito-, multi-, tetra- i sli~ne. Po tom shvatawu
auto- je okrwena osnova kad zna~i automobilski, a vezana kad zna~i samo-; na isti
na~in razlikuju se foto-
1
(od fotografija) i foto-
2
, koji je u vezi sa svetlom. [to
se ti~e sufiksoida, ili ta~nije sli~nih komponenata sloènih imenica koje se upo-
trebqavaju kao drugi deo sloènica, Kir{ova je na{la da ih je u RMS izdvojeno u po-
sebne odrednice samo pet po wenim re~ima veoma malo. To su internacionalizmi -
fil, -fob i -metar, a uz wih i doma}i oblici -godi{wak i -godi{wica. Dve posledwe
zapravo nije trebalo ni pomiwati ovde, budu}i da re~i na -godi{wak i -godi{wica ni-
su sloènice, nego izvedenice od prideva na -godi{wi; u re~niku su izdvojene iz ~isto
prakti~nih razloga jer bi bilo nemogu}e popisati sve kombinacije s razli~itim
brojevima u prvom delu.
11.1.4. Posledwih godina prefiksoidima (re|e sufiksoidima) bavila su se
tri autora. Marko Popovi} (Popovi} M. 1994) dao je dosad najiscrpniji spisak re~i s
prefiksima gr~kog i latinskog porekla (imenica, prideva i glagola), ne zaobilaze}i
ni one najre|e i najstru~nije (kao eupneja, idioplazma, periarkti~ki, superponirati i
sl.) i podelio ih po op{tim kategorijama zna~ewa prefiksa. Pri tom on svesno uvr-
{tava i prefiksoide me|u prefikse (ignori{emo distinkciju izme|u prefiksa i
prefiksoida, kaè na str. 281), iz razloga na koje }emo se jo{ vratiti. Miroslav Ni-
koli} (1995) ukazuje na zapawuju}u ekspanziju novih sloènica s prefiksoidima doma-
}eg porekla beo- (od Beograd), jugo- (<< Jugoslavija), novo- (<< novosadski), ino- (<<
inostrani) i poqo- (<< poqoprivreda): me|u desetinama navedenih primera najvi{e je
imena preduze}a, ali ima i zajedni~kih imenica kao jugodiplomatija, jugonostalgi-
~ar, inokredit, poqomehanizacija i sl. \or|e Ota{evi} (1998) zakqu~uje da posled-
wih godina srpski ne zaostaje za ruskim u pogledu sklonosti ka kombinovawu doma}ih
elemenata sa stranim. Kao potvrdu navodi nekoliko desetina hibridnih neologizama
130
tipa auto-prevoznik, bio-razgradiv, tele-rasprodaja i sl., pri ~emu za prvi ~lan upo-
trebqava samo neutralne termine element ili komponenta, ali se iz spiska vidi
da su u pitawu uglavnom prefiksoidi, uz pokoji prefiks kao anti-, kvazi- ili super-.
Kada je strani element na drugom mestu u sloènici, i Ota{evi} upotrebqava termin
sufiksoid (Hibridne re~i sa internacionalnim sufiksoidom kao drugom komponen-
tom i u srpskom i u ruskom jeziku su malobrojne, konstatuje on, navode}i primere kao
kwigofil ili igroteka).
11.2. Razgrani~ewe afiksoida od afiksa. Iz ovog kratkog pregleda najva-
`nije literature moè se zakqu~iti da je u savremenoj lingvistici ve} jasno formi-
rana svest o postojawu prefiksoida i sufiksoida, ali da }e wihova definicija, a po-
gotovu wihovo razgrani~avawe od drugih vrsta kompozicionih ili derivacionih ele-
menata, jo{ dugo zadavati te{ko}e. Ako bismo traìli wihove tipi~ne distinktivne
osobine, verovatno bismo se mogli sloìti oko slede}e dve:
Prefiksoidi i sufiksoidi obrazuju serije re~i (biologija, biohemija, bio-
masa, bioenergetski , aerodrom, autodrom, hipodrom itd.) i po tome su uporedi-
vi s prefiksima odnosno sufiksima
98
;
Prefiksoidi i sufiksoidi nose zna~ewe celih re~i (odatle nazivi kao
vezane osnove kod Babi}a ili vezani leksi~ki morfemi kod Bari}eve) i po tome
su uporedivi sa imeni~kim (re|e pridevskim ili glagolskim) osnovama, a razli~iti
od prefiksa i sufiksa. Tvorenice s wima, dakle, treba smatrati sloènicama a ne iz-
vedenicama.
11.2.1. Naàlost, ova druga osobina nipo{to nije neki pouzdan kriterijum ko-
ji bi nam omogu}io da jasno razgrani~imo prefiksoide od prefiksa, odnosno sufikso-
ide od sufiksa. Kako kaè Marko Popovi} (nav. d. 281), sa semanti~ke ta~ke gledi{ta
sveobuhvatna definicija prefiksa dosad nije data. Kao i sve semanti~ke podele, raz-
lika izme|u leksi~kog zna~ewa, svojstvenog re~ima, i tvorbenog zna~ewa, karakte-
risti~nog za afikse, ne da se jasno i do kraja ocrtati. Moramo se stoga osloniti na
opipqivije, strukturne kriterijume, makar oni i ne bili savr{ena zamena za defini-
ciju koja je u su{tini semanti~ka. Na jedan mogu}i put ukazuje Babi} (1986:23) kada, ma-
kar i ne udubquju}i se mnogo u taj problem, pi{e: Katkada je te{ko na}i granicu iz-
me|u vezane osnove u prvom dijelu i prefiksa pa se u raznim djelima neki prvi dijelo-
vi navode sad kao prefiksi sad kao vezane osnove. Kao kriterij se moè uzeti da li je
131
prvi dio punozna~na ili pomo}na rije~ ili ima takvo zna~ewe. Tako su prvi dijelovi
polu-, vele- vezane osnove, a nisu prefiksi, a protu- je prefiks jer je alomorf prije-
dloga protiv. Dio pro- je prefiks jer ima zna~ewe prijedloga kroz, a toj kategoriji
pripada i pra- jer ako i zna~i prvotni, veoma star ne pripada punozna~nim rije~ima
i nije wihov alomorf. Ne{to je teè kad je posrijedi vezana strana osnova. No i tada
moè posluìti zna~ewe ili analogija zna~ewa s na{om rije~i. Tako su npr. vezane
osnove agro-, ekstra-, hidro-, makro-, mikro-, a prefiksi anti-, arhi-, inter-, super-,
ultra- jer zna~e iznad, nad-, naj-, preko.
11.2.2. Ideja je svakako korisna, ali je daleko od toga da bude razra|ena i
neposredno upotrebqiva. Pre svega, Babi} nije objasnio koje re~i smatra
punozna~nim a koje pomo}nim. Iz primera koje navodi moè se zakqu~iti da
predloge svrstava u ovu drugu grupu. [to se ti~e priloga, poznato je da su onim
jednim delom punozna~ni (pre svega oni izvedeni iz prideva), ali da mnogi odgo-
varaju predlozima, po zna~ewu (unutra unutar, u) ili i po obliku (preko, blizu
i sl.). Kad Babi} svrstava ekstra- u vezane osnove, verovatno to ~ini polaze}i od
zna~ewa izvrstan i sl. (mada se takvo ekstra obi~no tretira kao posebna re~
nepromenqivi pridev ili prilog) a ne od izvornog zna~ewa iz(van), pa ni od
onog u spojevima kao ekstrazarada, ekstraprofit (usporedivo sa nuzzarada, gde
je nuz- bez sumwe prefiks). Kad za arhi-, super- i ultra- kaè da zna~e iznad, nad-
, naj-, preko
99
, to je svakako proizvoqna definicija, jer bi se isto tako mogli de-
finisati i pomo}u punozna~nih re~i (npr. arhi- po RMS kao prvi deo sloè-
nica zna~i: vrhovni, glavni, najstariji, najvi{i; najvi{e, odve}). S druge strane,
zasluùje pa`wu sugestija da one elemente koji se ne mogu identifikovati ni s
kakvom odre|enom samostalnom re~ju (kao u primeru pra-) treba smatrati prefik-
sima.
11.2.3. Ako je u prvom delu osnova od koje postoje izvedenice, onda nema sumwe
da je prefiksoid, po{to se na prefiks ne bi mogli dodavati sufiksi. Naàlost, taj
kriterijum primenqiv je jedino na oblike kao psiho-, termo-, etno-, elektro-, agro-,
astro-, hidro-, neuro-, dinamo- i sl. (up. izvedenice psih-i~ki, term-i~ki, etn-i~ki,

99
Primere anti- i inter- zaboravio je da protuma~i, ali se oni o~igledno identifikuju s predlozima protiv odnosno me|u.

132
elektr-i~an, agr-aran, astr-alan, hidr-ant, hidr-irati, neur-oza, dinam-ika, dinam-
izam itd.), a za wih je ve} i po zna~ewu jasno da ne mogu biti prefiksi.
Jo{ jedan nesemanti~ki kriterijum prili~no ograni~ene vrednosti jeste gla-
sovna struktura, ta~nije broj slogova i zavr{ni (spojni) vokal. Velika ve}ina prefik-
soida ima dva sloga, samo nekoliko ih ima po tri (npr. aero-, antropo-, dinamo-, elek-
tro-), a ~etvoroslo`nih prefiksoida prakti~no i nema.
100
[tavi{e, i za troslo`ne
osnove postoji te`wa da se sabiju u dvoslo`ni kalup: otuda od re~i Evropa (evropski),
turbina, petrolej, narkotik prefiksoidi glase evro- (Evrovizija, evrokomunizam,
evrokupovi i dr.
101
v. re~nik Klajn 1992), turbo- (turboreaktor, turbomlazni itd.),
petro- (petrohemija, petrodolar), narko- (narkodiler, narkokartel itd.). Jednoslo-
`nih prefiksoida tako|e nema, ve} i zato {to ne bi mogli u sebi da obuhvate i leksi~-
ku osnovu i spojni vokal. Jednoslo`ni primeri koje navodi, recimo, M. Popovi} u po-
menutom radu dis-, trans-, pan-, post-, ko-, pro-, bi- i jo{ poneki o~igledno spa-
daju u prefikse a ne u prefiksoide.
11.3. Spojni vokali. Ono {to smo rekli o spojnim vokalima u sloènicama
uop{te (v. 1.3.4) da ne moraju uvek biti zasebne morfeme dodate na osnovu, nego zavr-
{ni vokali same te osnove vaì jo{ u ve}oj meri kod prefiksoida. Bari}eva (1980:
7677) upore|uje primer virologija, gde je na osnovu vir- (od virus) dodat spojnik o, sa
astrofizika i hidrosistem, gde po wenim re~ima spojnog vokala nema, jer astr- i
hidr- nisu morfolo{ke osnove nijedne od rije~i koje pripadaju fondu suvremenog hr-
vatskog kwièvnog jezika Stoga se ti prvi dijelovi uzimaju zajedno sa zavr{nim o,
koje je stranog podrijetla, dakle naslije|eno, i ne smatra se spojnikom. Primeri ovde
nisu sre}no izabrani, jer je autorka o~igledno smetnula s uma da postoje re~i kao
astr-alan, hidr-ant, hidr-irati; stoga bi bilo boqe da je uzela za primer geo-, zoo-,

100
Broj troslo`nih prefiksoida ne{to je ve}i u na{em jeziku, jer mi npr. neuro- i leuko- izgovaramo u tri sloga, dok u gr~kom
i u zapadnoevropskim jezicima oni imaju diftong. To samo delimi~no vaì za prefiksoid auto-, po{to se u wemu i kod nas u
~esto ose}a kao poluvokal: autobus je, za ve}inu gradskih govornika, troslo`na a ne ~etvoroslo`na re~. [to se ti~e
~etvoroslo`nih osnova, kinemato- nije prefiksoid jer se javqa samo u spoju sa -graf (-grafija, -grafski); umesto wega kao
prefiksoid se upotrebqava dvoslo`no kino-, o ~emu v. niè. Nije prefiksoid ni arterio-, jer dolazi (ne ra~unaju}i usko
stru~ne medicinske termine) samo u arterioskleroza. Meteoro- je zasad uobi~ajeno samo u meteorolog (-logija, -lo{ki), ali
bi moglo postati prefiksoid ukoliko bi u{li u {iru upotrebu meteoropatija i drugi termini zabeleèni s tim prvim
elementom u Vujaklijinom Leksikonu.

101
Izuzetno, javqaju se oblici evropocentri~an, evropocentrizam, ali bi i tu trebalo dati prednost kra}em obliku
evrocentri~an, evrocentrizam, kako ti izrazi glase u francuskom i drugim jezicima iz kojih su pozajmqeni.

133
bio- ili antropo-. Osnovna misao je, me|utim, ta~na: velika ve}ina gr~kih osnova ve}
je u klasi~nom gr~kom, kao prvi deo sloènica, imala oblik na -o (npr. demo-krata,
astro-nmos, hipp-dromos, hydro-phros), i ta zajedni~ka osobina im je upravo omogu}ila da
se u modernim jezicima po~nu upotrebqavati kao prefiksoidi. Tom obrascu su kasni-
je prilago|avane i druge osnove, pa tako recimo prema lat. socius, socialis ili societas
imamo prefiksoid socio- (sociolingvistika itd.), francusko avion izgubilo je krajwe
n da bi postalo prefiksoid avio- (avioprevoznik, aviolinija itd.), pridev reprodukci-
oni sveden je na prva dva sloga (repromaterijal, reprocjelina, reprolanac, v. i dru-
ge primere u Klajn 1992), italijansko prezime Galvani dalo je galvano- (galvanome-
tar, galvanoplastika itd.), za ve} pomenutim evro- povela se i osnova afrik-, daju}i
afro- (afrokubanski, afro-frizura) i tako daqe.
Moèmo stoga zakqu~iti da je finalno -o jedno od tipi~nih obele`ja prefik-
soida. To jo{ ne zna~i da }emo oblicima mega-, ekstra-, tele-, multi-, poli-, uni-, kva-
zi-, mini-, maksi-, aku- (u akupunktura i akupresura) unapred pore}i status prefiksoi-
da samo zbog zavr{nog vokala. Ipak vredi zapaziti da wih ima daleko mawe nego oblika
na -o i da svi imaju mawe ili vi{e apstraktno pridevsko ili prilo{ko, a ne ~isto
leksi~ko zna~ewe (izuzetak je samo tele- u jednom od svoja dva zna~ewa, televizijski,
i aku-, od lat. acus igla). Za prefiksoid psiho- vredi zapaziti da ima varijante spoj-
nog vokala, psihi- u psihijatar (-jatrija, -jatrijski) i psihe- u anglogrecizmu psihede-
li~an (-~ki). Istina, ovaj posledwi pridev, skovan u hipijevskoj eri u SAD (psychede-
lic), sasvim je anomalne strukture, ne zna se ta~no ni etimologija drugog dela, pa je razu-
mqivo {to kod nas preovla|uje regularniji oblik psihodeli~an (-~ki).
11.4. Grani~ni slu~ajevi. Zakqu~ujemo da se ni pomo}u semanti~kih ni
pomo}u obli~kih kriterijuma prefiksoidi ne mogu nedvosmisleno razgrani~iti od
prefiksa. Pored upravo navedenih grani~nih primera, dolaze u obzir i gr~ki forman-
ti koji ulaze u sastav ve}eg broja dobro poznatih re~i, kao mikro-, makro-, pseudo-,
neo-, mono-, ili se upotrebqavaju prete`no u nau~nim terminima, kao proto-, krip-
to-, paleo-, mezo-, homo-, hetero-, egzo-, endo-, izo-, orto-; sli~no je i latinsko re-
tro- (u retrovizor, retroaktivan, retrospektivan i u mnogim novijim tvorenicama
kao retroraketa ili retrovirus). Tome treba dodati i gr~ke brojeve tetra- (u te-
traedar, tetralogija, tetrahord itd., a bez mnogo veze s prvobitnim zna~ewem u te-
trapak), penta- (pentagram, pentametar, pentatonski itd.), heksa-, hepta-, okto-.
Najzad, tu je i ceo sistem mernih jedinica u kome prvi deo ~ine gr~ko deka-, hekto-,
134
kilo- (tako|e i mega- s novim zna~ewem milion, kao u megavat, megatona, megabajt)
ili latinsko deci-, centi- (tako|e s francuskim izgovorom desi-, santi-), mili-, dok
su u drugom delu metar, gram, litar i drugi nazivi jedinica. Ova neodre|enost kla-
sifikacije nije ne{to {to bi mo`da novim metodima moglo da bude izbegnuto, nego
proisti~e iz same prirode jezika, u kome se razli~ite vrste tvorbenih elemenata a
pogotovu razli~ite vrste semanti~kog sadràja neosetno prelivaju jedne u druge.
11.4.1. Takvo mi{qewe moè se potkrepiti i sa istorijskog gledi{ta. Pre-
fiksoidi, naime, mada su se burno razmnoìli tek u dvadesetom veku, nisu novost koja
se pojavila preko no}i. Izdvojili su se i stekli osobine posebnog tvorbenog elementa
tek postepeno, zahvaquju}i umnoàvawu gr~kih sloènica kakve su postojale i u an-
ti~ko doba, ali su se od renesanse nadaqe ubrzano po~ele stvarati u nauci, u kulturi
i u stru~nim i intelektualnim delovima vokabulara uop{te.
Stalni porast broja takvih sloènica podstakao je dejstvo analogije (up.
analo{ki uzorak Bari}eve, pomenut u 11.1.2), pa sve novi i novi gr~ki koreni po~i-
wu da grade serije sloènica, koriste se i poneki latinski (mada gr~ki koreni jo{ i
danas ~ine veliku ve}inu kako prefiksoida tako i sufiksoida), da bi se u najnovije do-
ba ista osobina prenela i na poneku doma}u re~ (o ~emu }e jo{ biti govora niè, v.
11.8.2). Mnogi prefiksoidi dostiù produktivnost kakva bi bila nezamisliva s doma-
}im elementima: samo na psiho-, recimo, Vujaklijin re~nik beleì 45 sloènica, a
ima jo{ neologizama koji u taj re~nik nisu u{li. Prefiksoidi su danas najefikasnije
pojedina~no sredstvo za stvarawe novih termina. Oni omogu}avaju da se jednom sloè-
nicom ili polusloènicom ozna~e pojmovi koji bi ina~e zahtevali glomazne sintagme,
npr. elektrodistribucija umesto distribucija elektri~ne energije, kosmodrom ume-
sto uzleti{te za kosmi~ke letelice, hidrocentrala umesto centrala na vodeni
pogon. Otuda, recimo, od imenice radio decenijama nije ni postojao pridev, jer su sve
terminolo{ke potrebe zadovoqavane upotrebom odgovaraju}eg prefiksoida: radio-
stanica, radio-program, radio-aparat, radio-amater, radio-difuzija, radio-drama
itd.
102

102
Pridev radijski javio se tek posledwih decenija, mo`da po uzoru na slovena~ki, ali i po analogiji s pridevom
televizijski, naro~ito kada se s wim javqa u kopulativnim konstrukcijama tipa radijske i televizijske emisije, gde
prefiksoid ne bi bio pogodan.

135
11.5. Prefiksoidi kao samostalne imenice. Pomiwawe re~i radio pruà
nam povod da razjasnimo odnos izme|u prefiksoida i imenice, koji je kod starijih gra-
mati~ara ~esto dovodio do nesporazuma. Naime, kao {to obja{wavaju etimolo{ki re~-
nici, imenica radio je nastala (pre svega u francuskom i engleskom) skra}ewem pre-
fiksoidnih sloènica radiotelegrafija, radiotelefonija ili radiofonija. Jednom
usvojena, ona je potpuno potisnula ranije glomazne sintagme tipa beì~na telegrafi-
ja, engl. wireless telegraphy, fr. tlgraphie sans fils (TSF), i stoga je danas nu`no obja{wava-
ti da je radio tek sekundarno imenica, a da je prvobitno bio prefiksoid. Samo time se
moè objasniti {to ima zavr{etak -o, koji se javio kao spojni vokal (uz osnovu latin-
skog radius zrak).
11.5.1. Na isti na~in, skra}ivawem, nastala je i imenica auto, s tim {to nije
istisnula puni oblik automobil (hibridnu sloènicu od gr~kog auts sam i lat. mo-
bilis pokretan). Sloènice tipa auto-put nisu gra|ene s imenicom auto (koja se upo-
trebqava samo u familijarnom registru, i to gotovo iskqu~ivo u jednini) nego s pre-
fiksoidom auto- u zna~ewu automobilski (v. Klajn 1978: 192). S te strane opravdani-
ja je spojena grafija, kakvu je Prav. 1993 uveo za autoput i za jo{ nekoliko ~e{}ih
spojeva kao automehani~ar, autostoper i sl. (ta~ka 49e).
Ovakav na~in skra}ivawa prefiksoidnih sloènica veoma je omiqen u fran-
cuskom, gde imamo micro od microphone, chromo od chromolithographie, mto od mtorologie i
sl.
103
Kod nas, budu}i da jezik nije do te mere sklon skra}ivawu, takvih primera znatno
je mawe. Dinamo (poznatije kao ime fudbalskih klubova nego kao tehni~ki termin) po-
ti~e iz francuskog dynamo (`.), od (machine) dynamo-lectrique; fotos je familijarna
skra}enica od fotografija, sa zavr{nim -s iz engleskog ili nema~kog plurala; kilo (=
kilogram) postoji i u drugim evropskim jezicima, ali je kod nas jo{ davno odoma}eno,
usled ~ega je dobilo sredwi rod (ina~e neuobi~ajen kod imenica na -o stranog porekla).
U novije vreme javqa se disko kao naziv za jedan stil zabavne muzike (disco je
engleska skra}enica od galicizma discothque) i zoo, od zoolo{ki vrt ili zoo-vrt, ali
svakako pod uticajem engleskog zoo
104
.

103
Up. i englesko Psycho, naslov ~uvenog Hi~kokovog filma iz 1960. godine, koji je kod nas ostavqen u izvornom obliku
(Psiho) a predstavqa skra}enicu od psychotic ili psychopath.

104
Oblik zoo se uglavnom javqa u novinama, prvenstveno u naslovima, radi kratko}e: tu se naj~e{}e pi{e ZOO, kao da je slovna
skra}enica, {to pokazuje da nije uobi~ajen ni odoma}en. U govoru bi se te{ko mogao upotrebiti, po{to nema pade{kih
136
Kino (danas uobi~ajeno samo u Hrvatskoj) zapravo nije prefiksoid, jer je u ne-
ma~kom nastalo kao proizvoqna skra}enica (Kino << Kinematograph), nezavisno od mor-
femske granice. Ipak, pod uticajem ruskog, gde postoji nekoliko desetina sloènica
sa kino-, i kod nas su se javili oblici gde se kino- pona{a kao prefiksoid: kinoteka
(up. fr. cinmathque), kinooperater, kinofikacija. U takvim re~ima kino- se moè
smatrati za skra}eni oblik umesto o~ekivanog *kinema-, dok u (prete`no hrvatskim)
polusloènicama tipa kino-dvorana, kino-gledalac i sl. nije prefiksoid, nego ime-
nica u zna~ewu bioskop.
[iroku imeni~ku upotrebu stekao je od sredine HH veka i stereo, a posled-
wih decenija video. Prvi se upotrebqava kao kra}i oblik od stereo-ure|aj i poti~e od
prideva stereofonski, mada je sam prefiksoid postojao i znatno ranije u sloènicama
stereoskop, stereometrija, stereotip i dr. Video- su skovali ameri~ki tehni~ari po
analogiji sa audio- (koje je odranije postojalo u medicinskim terminima audiometrija,
audiogram i u pridevu audiovizuelan, a potom je primeweno na tonski deo snimka nasu-
prot vizuelnom). Wihova sloènica videocassette recorder, ma koliko glomazna (usled ~e-
ga se u engleskom obi~no skra}uje u VCR), uspela je da prodre i u na{ jezik u kontrahi-
ranom obliku video-rikorder (-rekorder), potiskuju}i raniju prefiksoidnu sloènicu
magnetoskop (<< fr. magntoscope). Stvorene su zatim i desetine drugih (polu)sloèni-
ca o kojima svedo~i ve} pomenuti rad Mihajlovi} 1985, u prvom redu video-klub, video-
snimak, video-traka i video-igra. Kao imenica, video ima jo{ prili~no neodre|enu
semantiku: Mihajlovi}eva je defini{e projektovawe na televizoru ili monitoru
sa snimaka na magnetskoj traci ili specijalnoj plo~i, iz Enciklopedije Prosvete
prenosi definiciju izraz uobi~ajen u televiziji za ozna~avawe signala slike, a u
re~niku Klajn 1992 posvedo~eno je i kao sinonim za video-snimak odnosno za video-ri-
korder.
U posledwe dve-tri godine dvadesetog veka imeni~ku upotrebu po~eo je da sti-
~e i prefiksoid evro-
105
, kao naziv evropske nov~ane jedinice. Za wegovu upotrebu u
sloènicama vidi primere u 11.7, u spisku Etni~ki i geografski nazivi.

oblika.

105
U vreme kad ovo pi{emo, oblik imenice jo{ se koleba izme|u evro i euro (ovo drugo prema stranom uzoru). Varijanta sa u
ne{to je ~e{}a u stru~nim radovima ekonomista, verovatno i pod uticajem zvani~ne troslovne skra}enice EUR. Ipak, s
obzirom na jasnu smisaonu vezu s prefiksoidom evro- i sa imenicom Evropa, moè se o~ekivati da }e preovladati oblik sa v.

137
11.6. Granice terminolo{ke upotrebe. Bave}i se tu|icama novijeg pore-
kla, prete`no iz nau~nog i stru~nog dela re~nika, kakve su sloènice sa afiksoidima,
lako se moè desiti da poklonimo preveliku pa`wu stru~nim terminologijama. Narav-
no da se termini ne smeju iskqu~iti, jer su hiqade wih pre{le u op{ti jezik, ~esto
sti~u}i sekundarna i figurativna zna~ewa. Ali izrazi kojih nema ni u jednom re~niku
niti op{toj enciklopediji, ~ije zna~ewe ne znaju ni obrazovani qudi, pa ~ak i ne slu-
te o wihovom postojawu takve izraze zaista ne bi trebalo tretirati ravnopravno s
re~ima u svakida{woj upotrebi. Mo`da nije pogre{io Marko Popovi} kada je u svoj
rad uvrstio re~i kao filogelast, mizagatija, amfiprostilos, abartikulacija, pro-
tobionti, fitoaleksini, geofit, inamovibilitet, aboralan i sli~ne
106
, budu}i da
je taj rad specifi~no posve}en grecizmima i latinizmima. Teè je, me|utim, shvatiti
za{to Bari}eva u svom spisku (1980: 7881), naporedo s tako obi~nim re~ima kao {to
su autogol ili fotoaparat, daje i ovakve navodne prefiksoide: ampelo- koji je u ve-
zi s gro`|em, npr. ampeloterapija, dakno- koji je u vezi s ubijawem, npr.
daknomanija, luto- koji je u vezi s blatom, npr. lutoterapija, trofo- koji je u vezi
s hranom, npr. trofoneuroza.
Prihvatiti takve primere kao merodavne zna~ilo bi automatski proglasiti za
prefiksoid bilo koji prvi deo bilo koje, ma koliko retke sloènice gr~ko-latinskog
porekla a od takvog pojma ne bi bilo mnogo koristi u tvorbenoj analizi. Nesrazmera
je utoliko ve}a {to je Bari}eva propustila da u spisak unese neke dobro poznate pre-
fiksoide, kao nekro-, magneto-, tehno-, hromo-/kromo-, hrono-/krono- (vidi primere u
slede}em odeqku). Zanimqivo je tako|e da nijedan autor ne pomiwe medicinske pre-
fiksoide kao neuro-, bronho-, gastro- i sl. (v. primere niè), koje pacijenti saznaju u
razgovoru s lekarom i koji su sigurno daleko rasprostraweniji nego ampeloterapija i
lutoterapija. Tako|e je u literaturi ostala nezapaèna i ne tako mala grupa etni~kih
prefiksoida tipa anglo-, indo- i sl., za koje tako|e dajemo primere niè.
11.7. Primeri naj~e{}ih prefiksoida. U ovoj studiji ne}emo poku{avati
da damo nikakav sveobuhvatan popis prefiksoida ({to bi bilo te{ko mogu}e, s obzi-
rom na stalni priliv novih). Umesto toga nudimo pregled samo naj~e{}ih prefiksoi-
da, razvrstanih po semanti~kim oblastima. Podela je, naravno, nu`no relativna, jer
mnogi nau~ni termini ujedno su i tehni~ki, a neki od wih dobijaju sekundarna, op{ti-
ja zna~ewa. Za svaki prefiksoid dali smo po tri primera sloènica, izabrana me|u naj-
uobi~ajenijim; ponegde su se mogla na}i samo dva takva primera, {to ne zna~i da u re~-
138
nicima nema jo{ dosta usko stru~nih izraza sa istim prefiksoidom. Pojedini prefik-
soidi koji su jednako ~esti i u nau~noj i u tehni~koj upotrebi (elektro-, stereo-, ter-
mo-, hidro-) uneti su u obe grupe. Nekoliko drugih uneto je u onu grupu u kojoj imaju
glavnu primenu, uz napomenu da ima i sloènica koje tu ne spadaju.

NAUKA:
agro- (agronomija, agrohemija, agrotehnika)
antropo- (-logija, -morfan, -centri~an)
astro- (-nomija, -fizika, -naut)
bio- (-logija, -energija, -ritam)
galvano- (-skop, -metar, -plastika)
geo- (-grafija, -logija, -centri~an; bez prvobitne motivacije u geometrija itd.)
deka- (-gram, -litar)
deci- (-gram, -litar; re|e desi-)
elektro- (-liza, -stati~ki, -magnetni; up. niè upotrebu u tehnici)
etno- (-logija, -grafija, -geneza)
zoo- (-logija, -tehnika, -hemija)
kilo- (-gram, -metar, -volt)
kosmo- (-gonija, -grafija, -naut: s druk~ijim zna~ewem u kosmopolit(a), -politi-
zam, -politski)
lito- (-sfera, -fagija; izvan nau~ne upotrebe u litografija, -grafski, -grafisa-
ti)
makro- (-klima, -ekonomija, -molekul; s izgubqenom motivacijom u makrobiotika, -
tski)
mega- (-vat, -tona, -bajt; s izmewenim zna~ewem u megafon)
mikro- (-skop, -organizam, -procesor; s izgubqenom motivacijom u mikrofon)
139
mili- (-metar, -gram, -volt)
morfo- (-logija, -sintaksa, -geneza)
nekro- (-skopija, -filija, -pola; izvan nau~ne upotrebe u nekrolog)
paleo- (-grafija, -ontologija, -zoik)
psiho- (-logija, -fizi~ki, -somatski)
radio-
1 (-skopija, -izotop, -aktivan;
up. radio-
2
me|u tehni~kim izrazima)
socio- (-logija, -lingvistika, -pata)
spektro- (-skop, -grafija, -hemija)
stereo- (-metrija, -hemija, -skop; up. niè upotrebu u tehnici)
teo- (-logija, -zofija; s pomerenim zna~ewem u teokratija, -tski)
termo- (-dinamika, -metar, -nuklearan; up. niè upotrebu u tehnici)
fito- (-hemija, -terapija, -parazit)
fono- (-logija, -metrija, -simboli~ki)
foto-
1 (-elemen(a)t, -}elija, -sinteza
; up. foto-
2
me|u tehni~kim izrazima)
hekto- (-litar, a s gubitkom zavr{nog vokala u hektar)
helio- (-graf, -terapija, -centri~an)
hidro- (-grafija, -liza, -sfera; up. niè upotrebu u tehnici)
hromo- (-sfera, -terapija; sa izgubqenom motivacijom u hromozom; retko u izvornom
gr~kom obliku hromato-, npr. hromatografija)
centi- (danas ne{to re|e u francuskom obliku santi-: -metar, -litar)

MEDICINA:
bronho- (-pneumonija, -skopija, -spazam)
gastro- (-skopija, -enteritis; s nemedicinskim zna~ewem u gastronom, -nomija, -
nomski)
140
kardio- (-logija, -gram, -tonik)
neuro- (-logija, -hirurgija, -vegetativan)
osteo- (-poroza, -patija)
fizio- (-logija, -terapeut; s nemedicinskim zna~ewem u fiziokrat, fizionomija)
hemo- (krvni: -filija, -dijaliza, -statik; re|e u izvornom gr~kom obliku hema-
to-; u terminu hemoterapija nije od ove osnove nego od korena re~i hemija)

TEHNIKA I SAOBRA]AJ:
avio- (-prevoznik, -linija, -karte)
aero- (-nautika, -sol, -zaga|ewe)
auto-
2 (-put, -mehani~ar, -stop
; up. niè auto-
1, pod Razno)

video- (-rikorder, -klub, -igra)
elektro- (-motor, -ure|aj, -distribucija)
kino- (-projektor, -kamera, -operater)
magneto- (-fon, -skop; s medicinskim zna~ewem u magnetoterapija)
moto- (-cikl, -trke, -nautika)
nitro- (-lak, -glicerin, -celuloza)
radio-
2 (-aparat, -stanica, -talasi)

stereo- (-fonija, -snimak, -ure|aj)
tele-
1 (-objektiv, -komunikacije, -dirigovan)

termo- (-stat, -centrala, -akumulacioni)
turbo- (-generator, -reaktor, -mlazni)
foto-
2 (-grafija, -reporter, -geni~an)

hidro- (-avion, -gliser, -centrala).

141
POLITIKA I DRU[TVO:
anarho- (-liberal, -sindikalizam)
demo- (-kratija, -hri{}anski; s nepoliti~kim zna~ewem u demografija i demosko-
pija)
eko- (ekolo{ki, u mnogim novim polusloènicama kao eko-pokret, eko-park, eko-
turizam itd.; s izgubqenom motivacijom u ekonomija itd.)
kripto- (u neologizmima kriptokomunista, -izam i kriptonacionalista, -
izam; s nepoliti~kim zna~ewem u kriptogram, kriptografija i u mnogobrojnim nau~nim
terminima kao kriptogame, kriptodepresija itd.)
narko- (-diler, -mafija, -biznis)
neo- (-fa{ista, -staqinista, -kolonijalizam; tako|e u umetnosti -klasicizam,
-realizam, -romantizam i u drugim oblastima)
porno- (-grafija, -film, -zvezda)
tehno- (-kratija, -birokratija, -menaxer; s nepoliti~kim zna~ewem u tehnologija
itd.)

ETNI^KI I GEOGRAFSKI NAZIVI:
anglo- (-manija, -fobija, -saksonski)
austro- (-fil, -fob, -ugarski)
afro- (-frizura, -kubanski, Afroamerikanac)
germano- (-fil, -fob)
evro- (-komunizam, -kup, -centri~an itd.; up. i Evrovizija, evrovizijski; prvobitno
samo u Evroazija, evroazijski, danas u mnogim neologizmima)
indo- (-evropski, -germanski, -iranski; up. i Indokina, Indonezija)
italo- (-fil, -fob, -ameri~ki)
ruso- (-fil, -fob)
142
franko- (-fob, -fonski, -provansalski)
107

RAZNO:
auto-
1 (-portret, -gol, -biografija)

biblio- (-teka, -grafija, -fil)
daktilo- (-grafija, -biro; s drugim zna~ewem u daktiloskopija)
disko-
1
(-teka, -grafija)
disko-
2
(-muzika, -ritam: nastalo iz novijeg zna~ewa re~i diskoteka, omladinski
lokal za igru)
klepto- (u kleptoman, -ski, -ija; Vujaklija beleì i kleptofobija strah od kra-
|e, a posledwih godina u politi~kom re~niku javqa se kleptokratija vladavina lopova)
logo- (od lgos u zna~ewu govor: u mawe poznatim re~ima kao logoped, logogrif,
logoreja; motivacija je zamagqena u re~i logotip za{titni znak, grafi~ki simbol)
megalo- (-manija, -polis)
multi- (-milioner, -vitamin, -nacionalan)
piro- (u piroman, -ski, -ija i pirotehnika, -i~ki, -i~ar; Vujaklija daje i nekoliko
drugih sloènica)
poli- (-glot, -gamija, -nom; sa izgubqenom motivacijom u poliklinika, politehni-
ka i jo{ nekim re~ima)
proto- (-tip, -jerej, -majstor ; s nejasnom motivacijom u protoplazma i jo{ nekim
re~ima)
pseudo- (-nim, ina~e u mnogim okazionalnim spojevima tipa pseudoumetnik, pseu-
donau~an i sl.)
retro- (-spektiva, -raketa, -aktivan)

107
Ovamo bi do{li jo{ neki skra}eni etni~ki pridevi, ali se zasad javqaju samo u po jednoj sloènici: balto- u
baltoslovenski, ugro- u ugrofinski, latino- i hispano- u spoju sa -ameri~ki. U francuskom, pored hispano-amricain, postoji i
hispano-arabe i hispanophone. Kao dokaz potencijalne kreativnosti prefiksoida up. gwecava hispanomelodramatika, izraz
kojim je kolumnista Bogdan Tirnani} ozna~io sentimentalne TV-serije iz hispanoameri~kih zemaqa (NIN, 10. 2. 2000, sr. 25).

143
uni- (-seks, -lateralan, -ficirati; u uniforma, univerzitet, univerzalan drugi
deo je nemotivisan)
hetero- (-gen, -seksualan)
homo- (-nim, -gen, -seksualan)
hrono- (-metar, -logija).
108

11.8. Osobine i poreklo prefiksoida. Pregled ovog spiska od blizu stoti-
nu prefiksoida pokazuje da ih u naukama (prete`no prirodnim), medicini i tehnici
ima osetno vi{e nego u svim ostalim oblastima, {to zna~i da i danas, uprkos mnogim
re~ima koje su u{le u {iroku upotrebu, prefiksoidi zadràvaju svoj u osnovi u~eni
i terminolo{ki karakter. Tako|e treba zapaziti da su ~etiri petine prefiksoida gr~-
kog porekla, makar ozna~avali i tako moderne pojmove kao {to su kosmonaut ili disko-
teka. Ostali su latinski, a jedan, avio-, moè se smatrati francuskim (mada je i on u
krajwoj liniji od latinskog avis).
11.8.1. Zahvaquju}i tehni~koj i terminolo{koj upotrebi, ve}ina prefiksoida
su jednozna~ni i providni. Ipak, kod starijih sloènica, skovanih na osnovu nekih
nebitnih obele`ja, motivacija se mogla vremenom zamagliti, pa tako ekonomija i eko-
logija vi{e nemaju veze s ku}om (ikos), ni hromozom s bojom, ni geometrija sa zemqom.
Na to se nadovezuje semanti~ka promena karakteristi~na upravo za prefiksoide: iz po-
stoje}e, {iroko upotrebqavane prefiksoidne sloènice izdvaja se nov prefiksoid,
homoniman s ranijim, koji preuzima weno celo zna~ewe. Najkarakteristi~niji takav
slu~aj je auto-
2
, sa zna~ewem sloènice automobil, koja je svojevremeno sastavqena od
auto-
1
samo- i latinskog mobilis. Na isti na~in, od radio-
1
zra~ewe, preko radiofo-
nija itd. (v. 11.5), dobijeno je radio-
2
; foto-
1
svetlost daje fotografija, odakle fo-
to-
2
; tele-
1
daleko >> televizija >> tele-
2
; disko-
1
plo~a >> diskoteka >> disko-
2
.
Za~etak istog procesa opaàmo i u nekim drugim sloènicama, samo {to je broj prime-
ra premali da bi vredelo govoriti o posebnim prefiksoidima, npr. homofobija (gde
prvi deo nije od gr. hmos isti nego od homoseksualac) ili tehnomenaxer (ne tehni-
~ar-menaxer nego tehnokrata-menaxer). Bari}eva (1980:80) i Babi} (1986:323) razli-

108
Nismo u spisak uvrstili pedo- i hipo-. Prvi se javqa prakti~no samo u pedofil i wegovim izvedenicama (nisu uobi~ajeni
pedologija, pedocentrizam i sli~ni izrazi zabeleèni kod Vujaklije; pedagog je danas nemotivisana re~). Hipo- dolazi
prakti~no samo u hipodrom (od gr. hppos kow; nije re~ o prefiksu hipo- << hyp pod).

144
kuju hidro-
1
vodeni od hidro-
2
hidrogenski, ali za ovaj drugi imaju samo jedan pri-
mer, nepotvr|en u re~nicima, hidro-bomba.
11.8.2. Po na~inu nastanka, ovim sekundarnim prefiksoidima veoma su
sli~ni i zasad malobrojni doma}i prefiksoidi, koje je iscrpno analizirao Miroslav
Nikoli} (1995). I oni su nastali od prvog formanta ve} postoje}e sloènice, ~ije zna-
~ewe preuzimaju: poqo- u tom slu~aju ne zna~i poqski nego poqoprivredni, ino- je
od inostrani, jugo- zna~i jugoslovenski
109
, Beo- ne zna~i beo nego beogradski, No-
vo- u nekim imenima preduze}a zna~i novosadski.
Doma}i prefiksoidi su ipak izuzetna pojava, i to je razlog {to ih nismo uvr-
stili u malopre|a{wi pregled naj~e{}ih prefiksoida. (Nijedna sloènica s wima,
kako prime}uje i Nikoli}, nije zabeleèna ni u Mati~inom ni u Akademijinom re~ni-
ku.) Beo- i Novo- javqaju se samo u vlastitim imenima. Sa Beo- je Nikoli} prikupio
blizu pedeset primera, ali osim Beobanke, Beotaksija, Beopetrola i odskora Beovoza
svi drugi su verovatno nepoznati ~ak i prose~nom Beogra|aninu. Sa Novo- isti autor
daje tri primera, Novograp, Novopak, Novotrans (uz stariji i poznatiji Novkabel, koji
ne spada ovamo, nego u skra}eni~ke sloènice). I za Jugo- Nikoli} beleì mno{tvo na-
ziva preduze}a (me|u poznatijima su Jugobanka, Jugodrvo, Jugoeksport, Jugopetrol, Ju-
goton), uz to i zajedni~ke imenice kao jugobirokratija, jugodiplomatija, jugokrimi-
nal, jugonavija~, jugokup, jugofudbal i sl., ali to su novinarske kovanice: osim poli-
ti~kog neologizma jugonostalgi~ar, malo je verovatno da }e ijedna ste}i upotrebu van
medijskog jezika. Okazionalne kovanice su i inoagent, inozaduèwe, inokredit, ino-
partner i sl., dok znatniju frekvenciju ima samo inokorespondent. Najzad, i poqo- se
javqa uglavnom u imenima (Poqobanka, Poqoprodukt i sl.), a od zajedni~kih imenica
zabeleèni su samo poqomehanizacija, poqooprema i poqoslu`ba; posledwih meseci
u Beogradu se vi|a poqoapoteka kao naziv prodavnice.
Ove doma}e sloènice svakako su gra|ene po ugledu na one s klasi~nim pre-
fiksoidima, ali se od wih razlikuju po niskoj frekvenciji upotrebe (osim u imenima)
i po nedostatku terminolo{ke vrednosti. Stoga, bar ako se ne pojavi znatniji broj re~i
kao {to su inokorespondent i jugonostalgi~ar, ostajemo pri zakqu~ku da prefiksoidi
dolaze pozajmqivawem (i to ne iz bilo kog jezika, nego samo iz internacionalnog fon-
da gr~kih i latinskih korena) i da im je zna~ewe po pravilu nau~no, stru~no ili teh-
ni~ko. Otuda i re~i kao {to je vodoinstalater, koju Nikoli} pomiwe u fusnoti (gde
145
je vodo- od vodovod a ne od voda), tuma~imo te`wom ka skra}ivawu prvog dela slo-
ènice (v. 1.4), a ne kao primer prefiksoida.
11.8.3. Sloènice s parovima prefiksoida. Usled skra}ivawa nastali su
i oblici kao stenodaktilograf (= stenograf-daktilograf), gastroenterolog (= ga-
strolog-enterolog), morfofonologija
110
(= morfologija s fonologijom), gde se dva
prefiksoida javqaju jedan za drugim, u koordinaciji, zajedni~ki odre|uju}i drugi deo
sloènice. Za sloènicu biobibliografija (= biografija i bibliografija) Pravopis
dopu{ta i pisawe s crticom, bio-bibliografija (ta~ka 49d), da se istakne realna
smisaona ra{~lawenost, ili mo`da zato da bi se istaklo da bio- ovde ima zna~ewe
imenice biografija, a ne ìvi, ìvotni kao u drugim sloènicama. Koordinativni
prvi deo imaju i polusloènice auto-moto savez, auto-moto trke (ta~ka 53), gde cr-
tica ozna~ava koordinaciju, a belina, kao ja~e razdvojno obele`je, granicu izme|u
prvog i drugog dela polusloènice. Tri naporedna prefiksoida ima medicinski ter-
min otorinolaringolog(ija).
Jo{ je znatno ve}i broj subordinativnih sloènica, gde prvi prefiksoid mo-
difikuje re~ koja je i sama prefiksoidna sloènica: autobiografija, psihopatologi-
ja, mikrobiologija, hidrobiologija, zoogeografija, elektrokardiograf, geomorfologi-
ja, hromofotografija, biosociologija, biotelemetrija, paleoantropologija itd. Tu
spada i paleontologija, mada toga obi~no nismo svesni, jer se prvi vokal prefiksoida
onto- sliva s posledwim od paleo-, a sloènice s tim prefiksoidom ina~e su malo-
brojne i mawe poznate (ontologija, -genija, -geneza). Fitopaleontologija, prema tome,
ima tri prefiksoida (i jedan sufiksoid).
Ni u prvu ni u drugu grupu ne spada radio-televizija, po{to tu radio- nije
modifikator (kao npr. u radio-teleskop, radio-telegrafija), ali nije ni koordinira-
no s prefiksoidom tele-, nego s celom imenicom televizija. Iz toga zakqu~ujemo da
ni radio u ovom slu~aju nije prefiksoid, nego imenica. Verovatno je ipak da je {iroka
primena prefiksoida radio- bila uzor za gra|ewe ove polusloènice, jer takvo, ~isto
zbirno zna~ewe (radio-televizija = radio i televizija, objediweni u istu organizaci-
ju) ina~e se gotovo nikad ne sre}e kod dvoimeni~kih sloènica.
111

111
Up. i danas zastarelo radio-gramofon = radio i gramofon (u istoj kutiji). Up. i Bari} 1980: 8182: U gra|i se na{la i
sloènica sa zna~ewem koje po na~inu postanka ne moè imati. Takva je sloènica gramopoja~alo koja moè zna~iti samo
gramofonsko poja~alo, ako postoji takav tehni~ki pribor, a ne moè zna~iti gramofon s poja~alom.
146
11.9. Sufiksoidi ili sufiksi? Broj sufiksoida upadqivo je potcewen u
dosada{woj literaturi. Bari}eva (1980: 68) nabraja ih deset: -bus, -drom, -fil, -fob, -
fobija, -grafija, -gram, -logija, -man i -skop. Babi} (1986: 323324) pomiwe -bus, -drom,
-teka i -id, gde je ovaj posledwi zapravo sufiks -oid (kao u elipsoid i sl.). Kir{ova
1993, kako smo ve} napomenuli, navodi samo -fil, -fob i -metar, jer su to jedini koji
su dobili posebne odrednice u RMS. U radovima Ivane Pribi}evi} (1985) i Sawe ]i-
ri} (1989) op{irno se razmatraju pojedine retke kovanice kao vinoteka i basnodrom,
ali nikakvog rada o sufiksoidima u celini do sada nije bilo.
Uzrok ovako slabom interesovawu mogle bi biti sumwe kao ona koju je izrazila
Tirtova (1980), po kojoj sufiksoidi mo`da i nisu ni{ta drugo do sufiksi stranog po-
rekla. Pogledajmo detaqnije wene argumente. Sloènice su, kaè ona, motivisane re-
~i po pravilu sa dve, a ponekad i vi{e osnova, npr. parobrod brod na paru. Za ime-
nice sa internacionalnim elementima -drom, -teka to ne vaì, jer ti elementi ne
egzistiraju u srpskohrvatskom jeziku kao koreni samostalnih prostih re~i. U sloè-
nice, dodu{e, spadaju i one re~i koje se ne dovode u vezu sa sintagmama ve} se prave
po uzoru na druge sloènice, odnosno analogijom pri ~emu jedna od komponenata po-
staje redovna i tretira se kao afiksoid. Za razliku od Bari}eve, me|utim, koja je tvor-
bu po analogiji tretirala kao ravnopravnu tvorbi od samostalnih re~i, ruska nau~nica
smatra da i internacionalni element, da bi bio afiksoid, mora da ima korelat u ob-
liku samostalnih osnova. U seriji re~i tenkodrom, raketodrom, autodrom itd. ona
za prvi deo nalazi takav korelat u imenicama tenk, raketa, auto itd., ali ga za -drom
ne nalazi, i stoga zakqu~uje da su takve re~i sufiksalne izvedenice. Citiraju}i Ba-
ri}evu (nav. d. 22), po kojoj se elementi -fob, -fil i drugi razlikuju od sufiksa jer
wihovo zna~ewe nije tvorbeno nego leksi~ko, ona to ne pori~e, ali napomiwe da i ne-
ki internacionalni sufiksi, npr. -itis i -oid, imaju veoma konkretno zna~ewe, pa
se pita ne bi li se na isti na~in i -fil i -fob mogli smatrati sufiksima.
11.9.1. Razume se da ni izme|u sufiksoida i sufiksa, kao ni izme|u prefiksoi-
da i prefiksa (11.2), granica ne moè biti ~vrsta i jasna. Ipak, sumwe koje iznosi Tir-
tova ne ~ine nam se opravdane i nijedan drugi autor ih ne deli. Bi}e da je do wih do-
{lo pre svega zato {to se usredsredila na sufiksoid -drom, ~ije je zna~ewe krajwe pro-
menqivo: u hipodrom zna~i trkali{te, u aerodrom uzleti{te, u autodrom, raketo-

147
drom, tenkodrom ima neodre|eno zna~ewe mesta za vo`wu, za ispitivawe, okupqawe
itd., da se o proizvoqnim kovanicama kao {to je basnodrom i ne govori. Da je uzela u
obzir i druge sufiksoide, recimo -bus ili -metar, verovatno bi zakqu~ila da je for-
mante s tako konkretnim zna~ewem nemogu}e svrstavati me|u sufikse.
11.10. Naj~e{}i sufiksoidi. Me|u sloènicama gr~kog porekla nalazi ih
se dosta ~iji drugi delovi obrazuju serije, ali po zna~ewu nisu providni niti me|u-
sobno ujedna~eni: takvi su npr. astronom, agronom, ekonom, gastronom, metronom (sve
od gr. nmos zakon), analiza, dijaliza, elektroliza, paraliza (od lsis rastavqawe,
rastvarawe), termofor, hidrofor, semafor, fosfor (od -phros koji nosi). Ovakve
formante ne}emo smatrati sufiksoidima, ali ni sufiksima, jer (osim za heleniste i
etimologe) ne motivi{u re~ u kojoj su sadràni. Wima je opasno blizak upravo pomenu-
ti -drom (od drmos trka), ali se ipak moè podvesti pod neko op{tije zna~ewe mesto
za okupqawe (ìvotiwa ili vozila). S druge strane, ima i takvih formanata ~ije je
zna~ewe nedvosmisleno, ali se javqaju iskqu~ivo u stru~nim i u~enim re~ima, npr. -
kok(a) bakterija loptastog oblika u streptokok(a), stafilokok(a), pneumokok(a), go-
nokok(a), ili -arh vladar u monarh, tetrarh, oligarh, patrijarh itd. Ostavqaju}i po
strani sve takve slu~ajeve, moèmo ipak dati spisak nesumwivih i uobi~ajenih sufik-
soida koji je vi{e nego dvaput duì od onoga kod Bari}eve (nav. d. 6972). Tu bi spada-
li:
-logija nauka (o onom {to ozna~ava prvi deo sloènice) i -log (za nau~nika):
teologija, biologija, sociologija itd. Ovaj sufiksoid je izuzetno produktivan, pa se
kombinuje i s modernim osnovama (filmologija, ufologija, turizmologija), ozna~ava i
paranau~ne discipline (astrologija, grafologija), a s pomerenim zna~ewima javqa se
u analogija, ideologija, frazeologija, tehnologija itd. Zbog izuzetne popularnosti
ovog sufiksoida sre}e se dosta sloènica s krwom osnovom u prvom delu (komunikolo-
gija, politologija, univerzitolog) i hibridnih kao wego{ologija, babiwologija, }u-
tolog i dr.: vidi Terzi} B. 1999:138139.
-grafija, pisawe ili zapisivawe (istoriografija, daktilografija, leksi-
kografija), odakle i zna~ewe crtawa ili vizuelnog prikazivawa (kartografija, foto-
grafija, cinkografija); tako|e opis, opisivawe u nazivima nau~nih disciplina (geo-
grafija, okeanografija, seizmografija).
148
-graf, u nazivima odre|ene vrste pisaca (biograf, hagiograf), grafi~ara, cr-
ta~a i sl. (cinkograf, scenograf, kostimograf), nau~nika (geograf, etnograf); tako|e
u nazivima instrumenata za zapisivawe (telegraf, fonograf, kardiograf).
-gram
1
, zapis, naj~e{}e u tehni~kim izrazima (telegram, seizmogram, holo-
gram), ali i za oznaku raznih vrsta znakova ili crteà (monogram, ideogram, dijagram),
a s kwièvnim zna~ewem u epigram.
-gram
2
, u mernim jedinicama kilogram, miligram, dekagram itd.
-filija, sklonost, qubav (ka onom {to ozna~ava prvi deo sloènice) i -fil
(za ~oveka koji takvu sklonost ose}a): anglofilija, zoofilija, nekrofilija itd. Sloè-
nice na -fil naj~e{}e imaju etnik u prvom delu: austrofil, rusofil, bugarofil, sla-
vofil (slaveno-, slavjano-, slovenofil) itd., a naspram wih, kao {to prime}uje Bari}e-
va, obi~no se upotrebqavaju izvedenice na -filstvo (austrofilstvo i sl.). S neet-
ni~kim prvim delom su bibliofil (-filija) i filmofil (-filija).
-fobija, nesklonost, mr`wa (prema onom {to ozna~ava prvi deo) i -fob (za
~oveka koji se tako ose}a): anglofobija, rusofobija itd., u novije vreme srbofobija i
ksenofobija, a uz to ceo niz psihijatrijskih termina, od kojih su {ire poznati samo
klaustrofobija i agorafobija.
-manija, preterana qubav, opsednutost (onim {to ozna~ava prvi deo) i -man:
anglomanija, grafomanija, tabletomanija itd. Prvi deo je ~esto mawe poznata strana
osnova kao u melomanija, megalomanija, monomanija, grandomanija, ali ima i hibrid-
nih sloènica s doma}om osnovom, me|u kojima je najpoznatija zv(j)ezdomanija. Uz sve
re~i na -manija postoje i one na -man (angloman itd.), s pridevom na -manski.
-kratija, vladavina, i -krat(a) za predstavnika te vladavine: demokratija,
tehnokratija, autokratija, plutokratija. êsto se zna~ewe pomera tako da sloèni-
ca ozna~ava dru{tveni sloj (aristokratija) ili i sloj qudi i na~in pona{awa (biro-
kratija). O imenicama tipa autokrat(a), demokrat(a), nazivaju}i -krat(a)
sufiksom, pisao je Markovi} 1952:2027, ali ga je pri tom zanimao samo wihov zavr-
{etak, a nije poku{ao da ih strukturno analizira.
-jatrija, za odre|enu granu medicine (pedijatrija, psihijatrija, gerijatrija)
i -jatar za lekara (pedijatar itd.).
149
-fon, u nazivima tehni~kih naprava vezanih za zvuk (mikrofon, gramofon, mag-
netofon) ili muzi~kih instrumenata (ksilofon, saksofon, vibrafon). Neuobi~ajeno
je -fon kao pridevski formant, u zna~ewu koji govori (jezikom ozna~enim u prvom de-
lu), kao u pridevima frankofon, anglofon; otuda u {tampi, umesto frankofone ze-
mqe (Afrike) {to bi odgovaralo francuskom pays francophones ~e{}e sre}emo ob-
lik frankofonske.
-skop, u nazivima opti~kih instrumenata: mikroskop, periskop, stereoskop,
kaleidoskop. Prvobitna motivacija je izgubqena u horoskop, stetoskop, bioskop. Bu-
garski 1997
2
:305 navodi nekoliko novih leksema sa zna~ewem sprave, emisije ili ru-
brike za kakvo posmatrawe ili pregled kao zvezdoskop, filmoskop, smehoskop.
-skopija, obi~no u paru s nazivima na -skop (mikroskopija, stereoskopija, u
medicini gastroskopija, laringoskopija itd.) ali i samostalno, u radioskopija rend-
genski pregled.
-metar
1
: u nazivima mernih instrumenata: barometar, ampermetar, termome-
tar, taksimetar i mnogo drugih.
-metar
2
: u nazivima mera za duìnu, kilometar, centimetar, milimetar
itd.
-metar
3
: u nazivima stihova, pentametar, heksametar, tetrametar itd. Ni
u jednu od ove tri grupe ne spadaju grecizmi kao geometar, dijametar, perimetar, po-
{to su u na{em jeziku nemotivisani, {to zna~i da -metar u wima nije sufiksoid.
Isto vaì i za drugi deo re~i geometrija, mada bi se o (iskqu~ivo stru~nom) sufikso-
idu -metrija moglo govoriti s obzirom na wegovo prisustvo u planimetrija, stereo-
metrija, trigonometrija, kao i u telemetrija merewe na daqinu, ali su to sve
stru~ni termini bez {ire primene u op{tem vokabularu.
-teka: sa zna~ewem zbirke, prostorije ili ustanove u biblioteka, kinoteka,
diskoteka (ovo posledwe danas i sa sekundarnim zna~ewem, v. disko-, 11.7), gliptote-
ka itd.; samo sa zna~ewem zbirke u kartoteka i u neologizmu datoteka. Pored ve} po-
menutog rada I. Pribi}evi}, o formantu -teka pisao je i Bugarski 1997
2
, konstatuju}i
da je posledwih godina veoma produktivan u dve oblasti: u nazivima radwi, lokala i
klubova, kao vinoteka, autoteka, stripoteka (gde je verovatni noviji prototip
150
diskoteka, kaè Bugarski), i u nazivima emisija na televiziji i radiju, kao èqote-
ka, vicoteka, smehoteka i mnoge druge.
-drom: s razli~itim zna~ewima (v. 11.9.1) u hipodrom, aerodrom, kosmodrom,
autodrom itd.; tako|e u vi{e hibridnih sloènica koje su privukle pa`wu ]iri}eve
i Tirtove u ve} pomenutim radovima.
-bus: nastalo izdvajawem pade`nog nastavka iz latinskog omnibus (poimeni~eni
dativ plurala zamenice), prema kome je skovano autobus i trolejbus, u novije vreme i
minibus, kao i hibridno {inobus; Bari}eva navodi i kwigobus, muzeobus i druge malo
uobi~ajene oblike.
11.10.1. Ovim sufiksoidima mogli bi se dodati i neki koji prete`no pripada-
ju nau~noj terminologiji, ali postaju sve popularniji i u op{tem jeziku. Takvi su:
-cid u zna~ewu sredstva za uni{tavawe, npr. insekticid, spermicid, herbicid
sredstvo protiv korova, fungicid sredstvo protiv gqivica; tako|e u zna~ewu ma-
sovnog istrebqewa, u genocid i u neologizmu etnocid.
-sfera, u atmosfera, stratosfera, hidrosfera, biosfera itd.; s druk~ijim
zna~ewem u hemisfera.
-onim ime, naziv, u pseudonim i u lingvisti~kim terminima toponim, hidro-
nim, antroponim, etnonim i sl. Najpoznatija dva termina iz ove serije jesu sinonim i
homonim, ali se ne mogu smatrati motivisanim u na{em jeziku.
-naut, leta~ ili putnik (prvobitno zna~ewe mornar) u astronaut, ko-
smonaut, aeronaut i u mitolo{kom imenu Argonauti: up. i -nautika (astro-, kosmo-,
aeronautika).
-plan, u danas prete`no zastarelim nazivima letelica, aeroplan, monoplan,
biplan, hidroplan (danas ~e{}e hidroavion), ali i u neologizmu raketoplan.
11.10.2. Primeti}e se da su me|u nabrojanim sufiksoidima neki koji postoje i
kao samostalne re~i u srpskom: grafija, fobija, manija, gram, metar, sfera (-plan tu
ne spada, jer mada mu etimologija nije sasvim jasna, nije istog porekla kao i imenica
plan). Iz ovog razloga Bari}eva nije -manija priznala za sufiksoid, nego je takve slo-
ènice izdvojila me|u sloènice s leksemom u drugome dijelu (nav. d. 68: za~udo, isto
151
rasu|ivawe nije primenila na re~i sa -fobija i -grafija). Ovde, me|utim, treba postu-
piti na isti na~in kao kod prefiksoida, gde smo razlikovali prefiksoide auto-, ra-
dio-, kilo- i sl. od samostalnih imenica istog oblika. -Grafija, -fobija i -manija mo-
raju se uvrstiti u sufiksoide zbog paralelizma sa -graf (i -gram
1
), -fob odnosno -man.
Sufiksoid -sfera u atmosfera itd. ima specifi~no zna~ewe koje se ne moè izjedna-
~iti sa zna~ewem imenice sfera. -Gram u miligram itd. i -metar u kilometar itd.
mo`da bi se i mogli shvatiti kao imenice, ali bi bilo te{ko razdvojiti ih od drugog -
gram i druga dva -metar, koji su nesumwivo vezane osnove. U prozodijskom pogledu,
osim toga, oni se pona{aju kao sufiksoidi: mada kao imenice u dana{wem gradskom go-
voru imaju dug vokal (gram, metar), u sloènicama se nikad ne izgovara *miligram,
*kilometar i sl., nego miligram (kao telegram), kilometar (kao barometar).
11.11. Poreklo sufiksoida. Me|u sufiksoidima koje smo nabrojali prevaga
gr~kih korena jo{ je izrazitija nego me|u prefiksoidima. Iz latinskog su jedino -cid
i -bus (ovo drugo preko engleskog, gde je omnibus jo{ u HIH veku skra}eno u bus). Iz en-
gleskog je i element -tron, najpre iskori{}en u imenovawu atomske ~estice pozitron
(od posi[tive] [elec]tron), potom u nazivima akceleratora ciklotron, sinhrotron, beta-
tron itd., a sasvim proizvoqno i u digitron
112
. Ali po{to nema nikakvog odre|enog
zna~ewa, ovo -tron moglo bi u najboqem slu~aju biti sufiks, a ne sufiksoid. Primer
~isto engleskog sufiksoida moè biti -gejt, iz Votergejt (Watergate), imena va{ing-
tonske zgrade oko koje je izbio ~uveni politi~ki skandal po~etkom sedamdesetih godi-
na: posle toga su mnogi skandali i afere dobijali vi{e ili mawe {aqiva imena na -
gejt, u engleskom (Irangate, Monicagate itd.) a neki put i kod nas (Dafinagejt i sl.).
Ipak, posredi su tipi~ne novinarske kovanice, koje uz to ne gube karakter vlastitih
imena, tako da ih ne moèmo smatrati za istinsku prinovu u srpskom vokabularu.
Doma}ih sufiksoida nema, a ne vidi se ni kako bi ih moglo biti. Naime, za
razliku od prefiksoida tipa jugo-, koji se na strane prefiksoide ugledaju po strukturi
i po pozajmqivawu zna~ewa od sloènice, sufiksoidi nemaju posebna fonetska obe-
le`ja, pa bi se svaka nova sloènica s doma}om vezanom osnovom u drugom delu shvati-
la kao SST s nultim sufiksom (tipa rukopis, rodoqub), a ne bi bilo razloga da govori-
mo o sufiksoidima.
11.11.1. S obzirom na prete`no gr~ko poreklo sufiksoida, razumqivo je {to
se oni vrlo ~esto kombinuju s prefiksoidima (kao u biologija, telegram, tehnokrati-
152
ja, bibliofil itd.) ili s drugim gr~kim osnovama (pedijatrija, kaleidoskop, glipto-
teka, atmosfera itd.). Pri tom ipak nisu retke sloènice gde je u prvom delu osnova
iz modernih stranih jezika (kostimograf, saksofon, raketoplan, birokratija i sl.):
to pogotovu vaì za sufiksoide -man/-manija, -fil/-filija i -fob/-fobija, koji su naj-
produktivniji i svakodnevno u~estvuju u stvarawu neologizama. Kombinovawe s doma-
}om osnovom, kao u srbofobija, zv(j)ezdomanija, ili s odoma}enom tu|icom kao u {ino-
bus, zasada je jo{ uvek izuzetak. Takvih hibridnih sloènica, dodu{e, videli smo do-
sta sa sufiksoidima -teka i -drom, ali su sve okazionalne, vi{e ili mawe {aqive, i
nije verovatno da }e ijedna u}i u trajnu upotrebu.
12. SKRA]ENI^KE SLO@ENICE
12.1. O vi{e~lanim skra}enicama postoji obimna literatura, ali skoro is-
kqu~ivo s normativnog i pravopisnog gledi{ta. (Izuzetak je rad Marjanovi} 1999, na
koji }emo se vratiti niè.) U su{tini i po svom poreklu, skra}enice i jesu pojava ve-
zana za pisani jezik, jer u govoru se vi{e~lani nazivi krate svo|ewem na jednu re~, npr.
Srpska akademija nauka i umetnosti >> Akademija (a ne SANU). Jednom stvorene, me-
|utim, skra}enice se osamostaquju, sti~u imeni~ku promenu, mnoge postaju poznatije
nego puni naziv, {to sve zna~i da ih ne moèmo zaobi}i u pregledu sloènica. Uvr-
stio ih je u svoju gramatiku i Stevanovi} (1964
1
:471472), ali uz napomenu da nastaju
mimo zakonitosti gra|ewa sloènica o kojima smo dosad govorili i da su to
sloènice naro~ite vrste.
Sv. Nikoli}, 1954:9, isti~e da se obi~ne skra}enice (tipa br. = broj) upotre-
bqavaju iskqu~ivo u pisawu i uvek se ~itaju kao pune re~i, tako da su predmet samo
i jedino p r a v o p i s a, iskqu~ivo problem tehnike pisawa; sloène skra}enice, na-
protiv, kao naro~iti tip re~i, predmet su pre svega nauke o gra|ewu re~i, a zatim i
ostalih jezi~kih disciplina u ~iji domen kao re~i spadaju. Nikoli} razlikuje (str.
12) tri osnovna tipa sloènih skra}enica: (1) glasovni ili slovni, gde ova dva termi-
na nisu potpuni sinonimi, jer glasovnima naziva one koje se izgovaraju kao cele re~i,
npr. Nin, Skoj, a slovnima one kao CK, TV[, izgovorene Ce-ka, Te-ve-{e; (2) slo-
govni tip, npr. Nama = Na(rodni) ma(gazin), Varteks = Var(a`dinska) teks(tilana); (3)
me{oviti tip, npr. Komgrap = Kom(unalno) gra(|evinsko) p(reduze}e); u ovaj posledwi
tip svrstava i spoj skra}enice s celom re~ju, kao fiskultura od fiz(i~ka) kultura.
153
12.2. Mada ne u vidu eksplicitne podele, ista tri tipa mogu se prepoznati i u
Pravopisu 1993. Slovne skra}enice tu se nazivaju verzalne skra}enice ili akronimi
(t. 227), a slogovne i me{ovite objediwene su pod nazivom formantne skra}enice, uz
obja{wewe da u wihov sklop ulaze ne samo po~etna slova nego i formanti, delovi
re~i (t. 228b). Termin slogovni zaista ne zadovoqava, jer kao {to je primetio i sam
Nikoli}, delovi skra}enice ~esto se ne poklapaju s podelom re~i na slogove (npr. Kom-
nije slog u re~i komunalno). Termin formantni je boqi, ali ni on nije sasvim ade-
kvatan, jer pod formantima obi~no ne podrazumevamo bilo kakve delove re~i, nego mor-
feme (osnove i afikse) koje u~estvuju u gra|ewu tvorenica; u primerima kao {to je beo-
mal (= beo~inski malter), koji se navodi u pomenutoj ta~ki Pravopisa, ni beo ni mal
nisu formanti u tom smislu. Predlaèmo kao ta~niji naziv fragmentne skra}enice.
Za skra}enice koje se izgovaraju kao celovite re~i i shvataju kao imenice u
Pravopisu je upotrebqen termin verbalizovane skra}enice (t. 228 i 228a). Taj naziv
se prvenstveno primewuje na slovne skra}enice tipa SKOJ (Skoj), NATO (Nato), dok
se kod fragmentnih podrazumeva, uz napomenu da je kod wih verbalizacija program-
ski postupak, jer se skra}enica namerno tako sklapa da se moè izgovarati i upotre-
bqavati kao re~. Otuda fragmentne skra}enice ne samo {to ne podleù uobi~ajenim
zakonitostima tvorbe sloènica, kako je napomenuo Stevanovi}, nego po autorima Pra-
vopisa predstavqaju zapravo vid ve{ta~ke tvorbe re~i, koji nije pod kontrolom pra-
vopisne i jezi~ke norme.
12.3. Utisku o izuzetnosti skra}enica doprinose jo{ dve wihove osobine. Jed-
na je da su gotovo sve po zna~ewu izme|u zajedni~kih i vlastitih imenica: to vaì kako
za nazive ustanova, organizacija, manifestacija itd. tako i za nazive dràva (kao SAD)
i nazive proizvoda (kao beomal). Druga osobina je wihova efemernost: znatno ~e{}e
nego kod pravih imenica, wima se de{ava da posle jednog perioda visoke frekvent-
nosti padnu u gotovo potpuni zaborav ({to onda, bar kod slovnih skra}enica, povla~i
i gubitak prozirnosti). Takvi su primeri u na{oj zemqi KPJ, OOSK, ORA, OUR, SIZ
i sl., nekada mnogo pomiwano izdava~ko preduze}e Nopok (= Novo pokolewe), na me|u-
narodnom planu SRN i NDR, a tako|e i neke skra}enice bez politi~kog sadràja, reci-
mo primeri koje navodi Stevanovi} 1954
1
: PAZ (Protivavionska za{tita) ili PAS (=
para-amino-salicilikum, po Stevanovi}u naziv odnedavno poznatog i vrlo priznatog
leka za le~ewe tuberkuloznih oboqewa).
154
12.4. U okviru pomenuta dva ili tri osnovna tipa mogu se sprovesti i naknad-
ne podele. Tako bismo dobili slede}e kategorije sloènih skra}enica, idu}i od naj-
maweg stepena verbalizacije prema najve}em:
(a) Slovne skra}enice koje uglavnom postoje samo u pisawu, dok se u govoru iz-
govara puni naziv. Stevanovi} (1954
1
:19) opisuje ih kao etikete, pismene oznake koje
je nemogu}e izgovoriti i koje se zato ne upotrebqavaju u govoru, daju}i primere
FNRJ, NRS (Narodna Republika Srbija), SSRNJ, TV[ (Tehni~ka velika {kola), kao i
dvo~lane skra}enice od suglasnika i samoglasnika, npr. JA (Jugoslovenska armija),
NO (Narodna omladina). Jo{ neki primeri te vrste mogli bi biti SPC (Srpska pravo-
slavna crkva), SKZ (Srpska kwièvna zadruga), BiH i poneke dvo~lane skra}enice koje
se upotrebqavaju ispred imena, kao O[ (osnovna {kola), MZ (mesna zajednica), FK
(fudbalski klub). Istina, izgovarawe skra}enica ne moè se nikada potpuno iskqu~i-
ti: svojevremeno su mnogi izgovarali SSRNJ, FNRJ (i kasnije SFRJ i SRJ) slovo po
slovo, BiH se ~esto izgovara bih ili be i ha, a za TV[ i sam Stevanovi} u daqem
tekstu beleì izgovor Teve{e.
(b) Slovne skra}enice koje se normalno izgovaraju, abecednim imenima slova,
ali se ne mewaju po padeìma: SAD (izg. es a de), SDK (es de ka), CK (ce ka), LD
(el de: li~ni dohodak), VMA (ve em a ili ~e{}e pogre{no ve me a). Tu spadaju i
malobrojne pridevske skra}enice, VKV (ve ka ve: visokokvalifikovani), TA (te a:
termoakumulacioni, u spoju TA pe}), TV (te ve: televizijski, a tako|e i televizija).
Poneke se ne izgovaraju po abecedi nego slovo po slovo, iz razloga koje je te{ko utvrdi-
ti: JNA (izg. j-n-a), GSP (Gradsko saobra}ajno preduze}e) odnosno GSB (Gradski saobra-
}aj Beograd), VMRO i tako daqe.
(v) Slovne skra}enice izgovorene po abecedi, promenqive: SSSR (gen. SSSR-
a), PTT (PTT-a), RTS, PKB (Poqoprivredni kombinat Beograd), nekada{we AF@ (s po-
gre{nim fe i sa è po ugledu na ruski), @TP (izg. è-te-pe: èlezni~ko tran-
sportno preduze}e), KPD (kazneno-popravni dom), PGP (proizvodwa gramofonskih plo-
~a), EPP (ekonomsko-propagandni program) itd. Promena je, dakle, uvek po mu{kom ro-
du, bez obzira na rod imenica u punom obliku: to prakti~no zna~i da se na verzalnu
skra}enicu dodaju nastavci m. roda ili se ne dodaju nikakvi, kaè Prav. 1993, t. 227a).
Tako se uglavnom pona{a i NOB (iz NOB-a, u NOB-u), mada normativni priru~nici do-
pu{taju i nepromenqivo NOB. Ovamo spadaju i nazivi novijih politi~kih stranaka,
155
kao SPS, SPO, DSS, HDZ (neretko pisano i hadeze) itd. Svi ti nazivi imaju izvedeni-
ce na -ovac i -ovski (espeesovac, espeesovski itd.), a od HDZ postoji i hadezeov{tina.
(g) Pored tradicionalnog, nema~kog izgovora imena slova po abecedi pojavilo
se jo{ pre Drugog svetskog rata BCG izgovoreno be-se-è, po francuskom, i BBC = Bi-
Bi-Si, po engleskom. Posledwih decenija skra}enice sa engleskim izgovorom sve su
brojnije, s tim {to se neke pi{u izvorno (FBI, NBA, IBM, PC = personal computer), ~esto i
}irilicom FBI, NBA itd., a izgovaraju ef bi aj, en bi ej, aj bi em, pi si; druge
se pi{u prema izgovoru, kao Si-En-En (pored CNN), diditi, odskora i di-xej (DJ =
disc-jockey). Takav izgovor ipak ne vaì za sve skra}enice engleskog porekla, jer se PLO
(= Palestine Liberation Organization) izgovara po abecedi, dok CIA, NATO i OPEK spadaju u
slede}u grupu.
(d) Mnoge slovne skra}enice su verbalizovane, u tom smislu {to se izgovaraju
kao cele re~i (otuda za wih Pravopis, pored verzalnog, dopu{ta i pisawe samo prvim
velikim slovom). Ve}ina su mu{kog roda, jer se zavr{avaju na konsonant: AVNOJ (Av-
noj), SKOJ, SUBNOR (Savez udruèwa boraca narodnooslobodila~kog rata), SIV, SUP
(u novije vreme MUP), JAT, BIGZ, NIN, JUL, MOK (Me|unarodni olimpijski komitet),
OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu), OPEK (iz engleskog) itd. Mu-
{ki rod dobila je i engleska skra}enica NATO, po ugledu na imenice tipa geto, konto
i sl., a svakako i pod uticajem alternativnog naziva (Severno)atlantski pakt. Skra-
}enice s krajwim -a dobijaju ènski rod, kao CIA, ETA, IRA, NASA, FIFA, UEFA, ne-
kada{wa Unra (Unrini paketi : od engl. UNRRA = United Nations Relief and Rehabilitation
Administration), ORA (omladinska radna akcija) i sl. U nekoliko slu~ajeva finalno -a je
dodato naknadno, da bi se izbegla te{ka konsonantska grupa na kraju i omogu}io verba-
lizovani izgovor: Ozna (Odeqewe za za{titu naroda), Udba (Uprava dràvne bezbedno-
sti), Sofka (uobi~ajeno u govoru umesto SOFK = Savez organizacija za fizi~ku kultu-
ru); tako se i OFK (Omladinski fudbalski klub), u nazivu OFK Beograd, redovno izgo-
vara ofka. Zbog neuobi~ajenog zavr{etka, skra}enice SANU, CANU, JAZU ostale su ne-
promenqive, tako da je neizvesno moèmo li i wih smatrati verbalizovanim (nije
uobi~ajeno pisawe Sanu, Jazu, niti je verovatno da bi bilo u skladu s Pravopisom).
12.4.1. Ovaj posledwi slu~aj, uz alternacije kao u~esnik NOB / u~esnik NOB-a
(u tekstovima se sre}e i tre}a, nestandardna varijanta, u~esnik NOB-e), pokazuje da
se ni abecedno izgovorene ni verbalizovane skra}enice ne dekliniraju uvek lako.
156
Poseban pravopisni problem predstavqaju skra}enice tipa CIA, NASA i sl., jer pisa-
we Cije, Ciju sasvim je neuobi~ajeno, a pisati CIE, CIU zna~ilo bi da verza-
lom pi{emo i ono {to nije po~etno slovo nego pade`ni nastavak. Nikoli} D. 1985 po-
ku{ao je da re{i ovakve dileme zahtevom da sve skra}enice, bez obzira na izgovor, po-
stanu promenqive, tako da bi se po wemu pisalo SAD-a, SAD-u, SANU-a, SANU-u, JNA,
JNE, JNI, MZ, MZ-a, mnoìna MZ-i, predsednik CK-a SKJ-a i sli~no. Takav krajwe ne-
logi~an predlog u istom broju Na{eg jezika odbacio je urednik (Pe{ikan 1985), upo-
zoravaju}i: Nepromenqivost mnogih skra}enica nije samo grafi~ka pojava, nego i je-
zi~ka ~iwenica, jer se i govori (a ne samo pi{e) npr. sekretar CK (izg. ce-ka), vojnik
JNA (izg. j-n-a) glasilo JAZU (jazu) I to treba po{tovati, jednako kao i druge jezi~-
ke uzuse. Poku{aji da se skra}enice u svim re~eni~nim obrtima upotrebqavaju kao i
normalne imenice po Pe{ikanu su uzaludni, jer one i nisu normalne re~i, nego ne-
prave, ~esto invalidne, defektne.
12.5. I ovaj posledwi Pe{ikanov sud, kao i Stevanovi}ev naveden na po~etku,
uz mnogobrojne dosad vi|ene primere pravopisnih, gramati~kih i izgovornih nedoumi-
ca sve potkrepquje zakqu~ak da su skra}enice marginalna i anomalna pojava u jeziku.
One se mogu porediti s uobi~ajenim morfolo{kim i sintakti~kim kategorijama, ali
se ne mogu potpuno ukqu~iti ni u jednu od wih. Jedna slovna skra}enica kao {to je
SAD prvobitno je samo skra}eni na~in pisawa sintagme Sjediwene Ameri~ke Dràve;
od trenutka kad dobije svoj izgovor /esad, esade/, ona vi{e nije sintagma, ali nije ni
prava re~, jer nema fonetske ni morfolo{ke osobine imenica u srpskom jeziku. Nije
sloènica, ali je sloènicama sli~na utoliko {to u jednom glasovnom segmentu obje-
diwuje sadràje triju re~i, s kojima je povezana (tj. koje je motivi{u) ne samo seman-
ti~ki nego i formalno. Poneke izrazito verbalizovane skra}enice kao Avnoj, Nin, a
pogotovu one stranog porekla kao Bi-Bi-Si, mogu potisnuti iz upotrebe prvobitnu sin-
tagmu i u tom smislu sti~u karakter pravih re~i, ali ni one nisu sloènice.
Me|u sloènice, i to posebnog tipa, moèmo ubrojiti samo formantne skra}e-
nice (da zadrìmo taj termin, mada smo se uverili u wegovu neprikladnost). Marjano-
vi} (1999), koji je prikupio veliki broj takvih primera me|u nazivima preduze}a, sma-
tra da ovi oblici nisu ni sloènice, ni sloène skra}enice, ve} da su to skra}e-
ni~ke sloènice (str. 54). Mo`da bi ipak ta~nije bilo re}i da je to prelazna katego-
rija koja pripada kako skra}enicama tako i sloènicama, mada se ne moè identifiko-
vati ni s jednima ni s drugima. Po strukturi, Marjanovi} je svoje primere podelio na
157
tri modela: sa skra}enom re~ju na prvom mestu, sa skra}enom re~ju na drugom mestu,
sa obe skra}ene re~i. Prvi i drugi model naknadno su podeqeni na tipove prema
tome da li re~ sadrì spojni vokal (interfiks, prema autorovoj terminologiji), da li
je na prvom mestu prefiksoid, da li jedan od dva elementa poti~e od toponima ili kte-
tika i jo{ po nekim obele`jima.
Preko 130 primera koje je Marjanovi} sakupio u svom radu (i koji nisu datira-
ni, ali se moè pretpostaviti da su svi novijeg porekla) svedo~e da su skra}eni~ke
sloènice danas najomiqenije sredstvo za imenovawe preduze}a. Uprkos tome wihov
zna~aj ne bi trebalo precewivati, po{to je re~ uglavnom o imenima malih preduze}a,
ograni~ene popularnosti i trajawa (up. 12.3). U daqoj analizi nastoja}emo da se usred-
sredimo na ona imena koja su poznatija u javnosti, prvenstveno zahvaquju}i ~estom po-
miwawu u medijima.
12.6. Moè se pretpostaviti da su se prve formantne skra}enice pojavile
po ugledu na strane uzore, pre svega ruske kao agitprop, kolhoz, sovhoz, rajkom, Komso-
mol, Kominterna, Informbiro i sl., ali i iz drugih izvora kao {to su Beneluks (=
Be[lgique], Ne[derland], Lux[embourg), trafo od nem. Trafo (<< Transformator), pa i neki na-
zivi popularnih lekova kao {to su bevipleks (B-vitamin kompleks), cedevita (C + D
vitamin), acisal ili acetisal (= acetilsalicilna kiselina). (I mnogi stru~ni he-
mijski nazivi gra|eni su na ovaj na~in: npr. prokain i novokain imaju u drugom delu
proizvoqno skra}enu re~ kokain, formaldehid je sastavqeno od po~etaka re~i form[i-
cum] (acidum formicum = mravqa kiselina), al[cohol] i dehyd[ratum.) U na{oj zemqi, jedna
od prvih skra}enica te vrste bila je Nolit (<< Nova literatura), koja se pojavila iz-
me|u dva rata. Posle 1945, pored serije gradskih naziva tipa granap, koji su izaziva-
li otpore i uskoro su napu{teni
113
, nastali su i neki dugove~niji kao Tanjug (Tele-
grafska agencija nova Jugoslavija), ve} pomenuti Nama, Komgrap i Varteks, ili topo-
nim Kosmet (s pridevom kosmetski, ali bez odgovaraju}eg naziva stanovnika).
U novije vreme wima se pridruùju Beko (Beogradska konfekcija), Incel (In-
dustrija celuloze), Insa (Industrija satova), Famos (Fabrika motora Sarajevo), Pre-
tis (Preduze}e Tito Sarajevo), zatim Centroprom, Vetprom, Hempro, Beteks, Beo-
trans, Beotehna, Elektrotehna, Srbokoop, Rudnap, Tran{ped, Vatrosprem, Hemo-
farm, Drvoimpeks i mnogi drugi. ]ori} 1983, koji se bavi kako punim nazivima predu-
ze}a (tipa Srbijaprevoz) tako i skra}enim (tipa Srbijatrans), prime}uje da su doma}e
158
re~i u funkciji drugog ~lana naziva po pravilu potpune, neokrwene, dok strane re-
~i, pored punih likova, imaju i skra}ene forme tipa trans, {ped, turs, graf, invest,
plast i sl. (str. 11).
Pored preduze}a, imena ovog tipa dobijaju i poneke manifestacije, kao Bitef
(Beogradski internacionalni teatarski festival), Bemus (Beogradske muzi~ke sve~ano-
sti), Juba (-liga: od Jugoslovenski basket) itd. Nove formantne skra}enice stiù i
iz inostranstva, ali su uglavnom neprozirne (gulag, Pasok, Unprofor, Internet, Maj-
krosoft itd.: donekle je prozirna Interpol, u kojoj, i bez znawa stranih jezika, nije
te{ko raspoznati re~i internacionalan i policija.
12.6.1. Apelativa me|u formantnim skra}enicama ima jo{ mawe nego me|u
slovnim. Fiskultura, koju Stevanovi} i drugi autori pomiwu me|u skra}enicama, za-
pravo je blià pravim sloènicama tipa P + I sa skra}enom osnovom prvog dela, kao i
drugi rusizmi (politkomesar, socrealizam) koje smo pomenuli u 1.5.1. Hrvatsko ma-
spok samo je naizgled apelativ, jer ne ozna~ava ma koji masovni pokret, nego samo
provalu hrvatskog nacionalizma koja je kulminirala 1971. godine. Delimi~no apela-
tivna svojstva ima tehnolo{ko-ekonomski termin Jus (jugoslovenski standard).
12.6.2. Na strukturnu analizu ovakvih, uglavnom proizvoqno skovanih oblika
ne bi vredelo tro{iti previ{e napora. Uo~qivo je da sastavni delovi imaju po jedan
ili dva, retko tri sloga, da se naj~e{}e zavr{avaju konsonantom (dakle kao i jedno~la-
ne skra}enice tipa str., din., prof.), ali i vokalom kad je to neophodno radi izgovora.
Spojni vokal naj~e{}e izostaje, ali se moè javiti ako treba izbe}i te{ku konsonant-
sku grupu (kao u Centroprom, Vatrosprem) ili ako je prvi deo prefiksoid, kao u Elek-
trotehna. U ovom posledwem primeru vidimo i dodavawe finalnog -a, na isti na~in
kao u Udba, Sofka (vidi 12.4, d). Re~i kao Bitef i Jus, koje imaju samo jedno slovo vi-
{e od inicijala punog izraza, pokazuju da formantna skra}enica ponekad nije ni{ta
drugo do slovna skra}enica kojoj je dodat jedan vokal zato {to bi ina~e bila neizgovor-
qiva kao re~ (*BITF, *JS). Vokal je mawe-vi{e proizvoqno dodat u nazivu SPENS
(Spens), umesto *SPNS = Svetsko prvenstvo u Novom Sadu (Pe{ikan 1985, 271). Sli~-
no tome, za skra}enicu Tanjug
114
moè se pretpostaviti da je posledwi slog dobila samo
zbog neizgovorqivosti slovne skra}enice *TANJ (up. TASS, {to je najverovatnije po-
sluìlo kao uzor).
159
12.6.3. Za razliku od pravih sloènica, koje u ogromnoj ve}ini slu~ajeva nasta-
ju spajawem dveju osnova, tipi~na skra}enica kako slovna tako i formantna sluì
kao jedno~lana zamena za izraz od tri, ~etiri ili vi{e re~i. (Otuda su slovne skra}e-
nice od dva slova malobrojne, bar ako ne ra~unamo one koje postoje samo u pisanom ob-
liku O[, MZ i one koje su i same nastale od sloènica TV, TA.) Zbog formalne ve-
zanosti za tako duga~ke sintagme, one vrlo te{ko mogu izgubiti karakter specifi~nog
naziva i pretvoriti se u re~i. Verbalizacija o kojoj smo govorili ostaje stoga nu`no
nepotpuna i ti~e se uglavnom samo spoqa{wih obele`ja skra}enice. Za pravo pretva-
rawe vi{e~lanog naziva u re~, kao npr. u ruskom vuz (= vs{ee u~ebnoe zavedenie),
kolhoz, ili u engleskim tehni~kim terminima tipa laser (= light amplification by stimulated
emission of radiation), quasar (= quasi-stellar radio source) u srpskom nemamo primera. Moglo
je izgledati da se ne{to sli~no doga|a kada su u politi~kom re~niku sedamdesetih go-
dina postali uobi~ajeni sizovi i ouri, pisani malim slovom. Ali sami pojmovi
samoupravne interesne zajednice odnosno organizacije udruènog rada bili su za-
pravo apstrakcije bez podloge u stvarnosti, a krajem osamdesetih godina i ti izrazi de-
finitivno su iza{li iz upotrebe, ~ime se potvrdilo da su ipak bili samo skra}enice
a ne prave re~i.

. P R E F I K S A C I J A
1. U V O D
Prefiksacija
1.1. Prefiksi u dosada{woj literaturi. Ma koliko to ~udno izgledalo iz
dana{we perspektive, i sam pojam prefiksa i prefiksacije relativno se kasno pojavio
u srpskohrvatskoj nauci o tvorbi re~i. Mareti} 1899 gledao je na prefiksalne tvore-
nice kao na sloènice s predlozima (pod Sloène imenice i pridjevi na str. 369
372 i pod Sloèni glagoli na str. 382390); sve prefikse, pa i one koji se ne javqaju
samostalno, naziva jednostavno prijedlozi. Jednako postupa i Leskin 1914
(Zusammensetzungen mit Prpositionen), s tim {to je jo{ znatno oskudniji: o glagolskim
prefiksima govori jedino kao o sredstvu za perfektivizaciju, dok imeni~ke i pridev-
ske gotovo da i ne pomiwe. Kod Beli}a (1949) prvi put se javqa termin predmetak ili
prefiks, ali se prefiksacija i daqe svrstava u slagawe i obra|uje prili~no sumarno.
160
1.1.1. Stevanovi} 1964
1
ima neveliko poglavqe pod naslovom Sloènice s
prefiksima (443471). Odmah na po~etku defini{e prefiks kao predlog, koji je tek
srastawem s drugim delom sloènice postao prefiksom. Potom napomiwe da pri si-
stematskom pregledu sloènica s prefiksima treba uzimati u obzir samo one sloène
re~i koje su dobivene srastawem predloga s drugom kojom re~ju u potpunom wenom, ne-
promewenom obliku. Dana{wom terminologijom re~eno, to zna~i da Stevanovi} is-
kqu~uje iz razmatrawa prefiksalno-sufiksalne tvorenice. Razlog ne navodi, ali se
moè pretpostaviti da to ~ini zato {to }e se wima baviti pod odgovaraju}im sufik-
som. Od imenica analizira samo one na ne- (str. 450452: shodno malo~as citiranoj de-
finiciji, S. to ne- ne naziva prefiksom nego odri~nom re~com, ali ga je ipak uvr-
stio u poglavqe o prefiksima). Ina~e za imenice s prefiksima (bez sufiksa) tvrdi da
su tako retke da za nauku o gra|ewu re~i ne predstavqaju neki ve}i interes (str. 444:
na tu za~u|uju}u tvrdwu jo{ }emo se vratiti niè). U odeqku o pridevima razlikuje
petnaestak prefiksa (444450), ukqu~uju}i nekoliko stranih (a-, anti-, arhi-, eks-
tra-, inter-, pro-, ultra-), re~cu ne i re~cu naj-. Ostatak poglavqa posve}en je
glagolima.
1.1.2. Nikakve bitne novosti ne donosi Nikoli} B. 1972. Kod imenica i pride-
va on i ne govori o prefiksima, nego nebrat, praded i sl. defini{e kao sastavqene
od priloga i imenice, naru~je, ponedeqak i sl. po wemu su sastavqeni od predloga i
imenice, nagluv, omalen i sl. sagra|eni od priloga i prideva, bezboàn, preko-
drinski i sl. sastavqeni od predloga i prideva (273274). Termin prefiks upotre-
bqava samo za glagole, u odeqku Sloèni glagoli (275286), gde se pravim sloènim
glagolima i ne bavi (pomiwe samo dva primera, dangubiti i zlopatiti) nego glagoli-
ma s prefiksom, kod wega definisanim kao predlo{ki deo sloènoga glagola koji se
dodaje ispred glagola i sa wim ~ini jednu re~.
1.1.3. U radu An~i} 1973:20 izlaè se sistematizacija na~ina tvorbe re~i u
ruskoj lingvistici (po Vinogradovu i [anskom). Tu prvi put nailazimo na
prefiksalni na~in kao zasebnu kategoriju, nevezanu za sloènice. Autorka napomi-
we (2122) da u srpskohrvatskoj lingvistici nije tako, ali se ne izja{wava o tome koji
od dva pristupa smatra boqim.
1.1.4. Autonomija prefiksacije u potpunosti je priznata u gramatici Bari} et
al. 1979. U uvodnom delu, u poglavqu Prefiksalna tvorba (230231), prefiks se ne
161
defini{e, ali se upore|uje sa sufiksom i navodi se dosta primera. Op{irno je prika-
zana prefiksacija imenica (266269: dvadeset prefiksa sa stotinak primera). Pridevi
su ne{to slabije obra|eni (284285: nema prefiksa stranog porekla, niti prefiksa
naj-, iako je pomenut u uvodnom delu). Za priloge je navedeno sedam prefiksa (289), a za
glagole devetnaest (297303), pri ~emu su za svaki jasno razvrstana zna~ewa.
1.1.5. Babi} 1986:33 pi{e: zbog toga {to mnogi prefiksi i nisu samostal-
ne rije~i smatra se da prefiksalna tvorba ide u izvo|ewe, a ne u slagawe.
115
Ipak,
zbog definicije izvo|ewa i slagawa i zbog jedinstvenosti ovoga tvorbenoga na~ina
prefiksalnu }emo tvorbu smatrati slagawem, tvorenice prefiksalne tvorbe sloèni-
cama, ali }emo zbog posebnosti prefiksalne tvorbe takve tvorenice ubrajati u poseb-
nu vrstu sloènica. (Pribli`no isti pristup iznet je ve} i u radu Babi} 1975, na
str. 46.) Kasnije u kwizi, u poglavqima posve}enim imenici, pridevu, glagolu odno-
sno prilogu, Prefiksalna tvorba svuda je data pod zasebnim naslovom, a ne u okviru
sloènica.
1.1.6. U gramatici Stanoj~i}-Popovi} 1999, naprotiv, prefiksacija je u pot-
punosti uklopqena u kompoziciju. U uvodnom delu, u odeqku o slagawu, re~i s prefik-
som ukratko su pomenute kao posebno produktivni tip sloènica (133). U odeqku
Tvorba imenica slagawem re~i potporu~nik, neprijateq navedene su u istom spisku
(149) sa ostalim sloènicama bez spojnog vokala (tipa Beograd, bubamara, pamtivek i
sl.). Znatno op{irnije obra|eni su pridevi, pod Tvorba prideva slagawem (157158):
navode se primeri za petnaestak prefiksa, doma}ih i stranih, ukqu~uju}i i neke koje
nije pomenuo Stevanovi}. Jedino za glagole dat je poseban odeqak pod naslovom
Prefiksalna tvorba glagola (161162), s tim {to se i tu napomiwe da prefiksi s
glagolom srastaju u sloènicu. Autori nisu èleli da nabrajaju sve glagolske sloè-
nice, o~igledno smatraju}i (s pravom) da bi za sredwo{kolske potrebe to bilo suvi-
{no gomilawe fakata. Umesto toga dali su primere samo za {est najproduktivnijih
prefiksa (do-, za-, iz-, na-, pro- i sa-), navode}i za svaki samo po jedno ili dva naj~e-
{}a zna~ewa, uz obaveznu napomenu da sluè i za perfektivizaciju.

115
Babi} ne kaè ko zastupa takav stav. Prema ruskoj sistematizaciji, kako ju je prikazala An~i}eva u
malo~as pomenutom radu, prefiksacija se ne svrstava ni u slagawe ni u izvo|ewe, nego je zaseban na~in
tvorbe. Vidi niè 1.3.

162
1.2. Definicija prefiksa. Nijedna od pomenutih gramatika i studija ne
defini{e prefiks. U re~niku Rikarda Simeona ponu|eno je desetak definicija iz ra-
znih izvora. Me|u wima strani autori uglavnom opisuju prefiks kao afiks,
morfem ili element tvorbe, slog, skupinu slogova ili rije~ i sl. Jedino se u cita-
tu iz gramatike Brabec-Hraste-@ivkovi} pomiwu predlozi: Prefiksi su i danas ve-
}inom zasebne rije~i (prijedlozi) i zato su rije~i, koje imaju prefikse, sloène No
neki prefiksi ne osje}aju se vi{e kao prijedlozi npr. pre-, pro-, raz-, pa- Ipak su
rije~i i s tim prefiksima sloènice. Up. i RMS, gde se prefiks upu}uje na predme-
tak, a predmetak je u sloènim re~ima onaj deo koji je ispred korena (obi~no pred-
log).
1.2.1. Name}e se utisak da gramati~ari, mo`da usled preterane zaokupqenosti
sufiksacijom (vidi Uvod ove kwige, 1.1), nisu nikada ozbiqno razmislili o prirodi
prefiksa i prefiksacije. Mareti} i Leskin, kao {to smo videli, uop{te i ne poznaju
pojam prefiksa, jer ga poistove}uju s predlogom. îwenica da se raz-, pro- i drugi pre-
fiksi ne upotrebqavaju kao predlozi nije imala mnogo zna~aja u wihovoj dijahronij-
skoj perspektivi, jer su za predlo{ku upotrebu mogli na}i potvrde u ranijim fazama
jezi~kog razvoja. Kasniji srpski gramati~ari, kao {to smo videli, uvode termin pre-
fiks, ali ga i daqe shvataju kao predlog (re|e prilog ili re~cu) koji sa imenicom, gla-
golom ili pridevom obrazuje sloènicu.
1.2.2. Preliminarno pitawe koje bi trebalo raspraviti glasi: jesu li prefik-
si u srpskom slobodne ili vezane morfeme? Po malo~as citiranom Simeonovom re~ni-
ku prefiksi su vrsta afiksa, a za afikse se kaè da su vezane morfeme. Tako je i kod
Kristala 1988 (prefiks naziv za AFIKS koji se na po~etku re~i dodaje KORENU
ili OSNOVI, dok se pod afiks kaè afiksi su vrsta vezane morfeme) i u Miloje-
vi} 2000:165: A] prefix is an obligatorily bound morpheme which precedes the base.
Primetimo najpre da broj prefiksa koji se nikad ne javqaju samostalno nije
tako mali kao {to bi se iz gramatika dalo zakqu~iti. Nesamostalni su pra-, pro-, raz-,
nuz-, naj-, pa-, pre- (u pridevima kao predivan i u glagolima kao prebaciti: ni jedan ni
drugi ne mogu se izjedna~iti s predlogom pr(ij)e), ob- (gramatike ga ~esto tretiraju kao
alomorf od o-, ali u sinhronijskoj analizi mora se posmatrati odvojeno: vidi 5.14), su-
(neki put kao alomorf od s(a)-, ali u re~ima kao sustanar, sugra|anin nema alternati-
ve, a pogotovu ne u pridevima tipa sulud), vele- (ukoliko ga ne smatramo prvim delom
163
sloènice, v. 2.1.24), polu- (koje smo obradili me|u sloènicama, , 2.6.5, ali moè bi-
ti i prefiks), nadri- (vidi 2.1.23), uz to i mnogi prefiksi stranog porekla kao a-, ar-
hi-, anti-, kvazi-, pseudo-, post-, de-, sub-, trans- i drugi. Svemu tome treba dodati i
prefikse koji su formalno jednaki nekom predlogu, ali se semanti~ki bitno razlikuju
od wega: tako se po- u pomajka, drugo po- u povelik, o- u omalen, na- u nagluv, pri- u pri-
prost po zna~ewu nikako ne mogu izjedna~iti niti uporediti s predlozima po, o, na
odnosno pri.
1.2.3. Kad sve to ostavimo po strani, ostaje nam ipak znatan broj prefiksa koji
su oblikom jednaki predlozima (na-, iz-, od-, u-, bez- itd.), uz to i ne-: sve wih bismo po
formalnim kriterijima morali svrstati u slobodne morfeme. Treba ipak zapaziti da
je veza izme|u prefiksa i osnove ~vrsta: nagluv, izvu}i i sl. ni u kom slu~aju ne mogu
biti sintagme (*na gluv, *iz vu}i). Stawe je, dakle, bitno druk~ije nego u sloènim
prilozima (v. I, 7.5), gde prvi deo jo{ nesumwivo zadràva osobine predloga, tako da se
i pravopisi ~esto kolebaju izme|u spojenog i odvojenog pisawa (naàlost / na à-
lost, ispo~etka / iz po~etka i sl.).
Moramo stoga zakqu~iti da je podudarnost izme|u prefiksa i predloga samo
prividna i u su{tini dijahronijska. Prefiksi jesu najve}im delom postali od predlo-
ga i jo{ zadràvaju wihov oblik, ali funkcionalno predstavqaju bitno druk~iju jezi~-
ki jedinicu formant, a ne re~. Ni prefiks ne- ne moè se poistovetiti sa odre~nom
re~com (ti si ne~ovek, ta nesre}na èna nije moglo postati od *
ti si ne ~ovek
ili *ta ne
sre}na èna), nego je pre uporediv s privativnim prefiksima u drugim indoevrop-
skim jezicima gr~kim a-, latinskim in-, germanskim un- (s kojima je i u etimolo{kom
srodstvu, v. Skoka pod ne). Nema razloga da pretpostavimo da je priroda prefiksa druk-
~ija u srpskom nego u tim jezicima. Dovoqno je uporediti ih sa stawem u ruskom jezi-
ku, gde postoje gotovo svi isti prefiksi kao i u srpskom, a ipak ih ruski gramati~ari
ne smatraju predlozima.
116

1.2.4. Gramati~arima se mora zameriti {to su izjedna~ili prefikse s predlo-
zima samo na osnovu oblika, a nisu ni poku{ali da utvrde kakva im je funkcija, ta~nije

116
I u nema~kom, ve}ina prefiksa je po obliku jednaka predlozima ili prilozima (npr. aus-, bei-, nach-, um-, vor-, her-, weg-, zurck
itd.), ali se u gramatikama svrstavaju zajedno s onima koji su samo prefiksi (be-, ent-, ver- itd.), s tim {to su, zbog specifi~nog
pona{awa nema~kih glagola, prvi trennbar (odvojivi) a drugi untrennbar (neodvojivi).

164
kakav im je odnos prema osnovi kojoj prethode. Ako postavimo to pitawe, zakqu~i}emo
da se gotovo uvek mogu razlikovati dve vrste odnosa.
U jednom delu imenica s prefiksom
117
i kod denominalnih prideva (izvedenih
prefiksalno-sufiksalnom tvorbom iz imenica) prefiks zadràva isto zna~ewe kao i
predlog, usled ~ega se tvorenica moè motivisati sintagmom predlog + imenica: pot-
krovqe = ono {to je pod krovom, protivotrov = ono {to deluje protiv otrova, bezbo-
lan = koji je bez bola, vanzemaqski = koji je van Zemqe itd.
Svoju najva`niju upotrebu, me|utim, prefiksi imaju u glagolima. Tu se o~i-
gledno ne moè govoriti o motivaciji predlo{kom sintagmom, jer predlog + glagol
uop{te ne postoji kao sintagma u standardnom srpskom jeziku. Glagoli kao izbaciti,
upasti, potpisati nisu mogli postati od nepostoje}eg *iz baciti, *u pasti, *pod pi-
sati. Nisu mogli postati ni inverzijom od baciti iz (~ega), pasti u (ne{to) itd., bu-
du}i da se isti predlog ionako po pravilu upotrebqava uz prefiksalne glagole: izba-
citi iz, upasti u, dovu}i do i sli~no. Ve} samo wegovo prisustvo dokazuje da prefiks
nije predlog, jer bi bilo neobja{wivo da se ISTA re~, sa istim (predlo{kim) zna~e-
wem, obavezno javqa i pre i posle glagola. Prefiksi, u stvari, u ovakvim glagolima
obavqaju ne predlo{ku nego prilo{ku funkciju: izbaciti = baciti napoqe, upasti =
pasti unutra, potpisati = pisati dole. Na takve slu~ajeve moè se primeniti zakqu-
~ak Bari}eve (1980:1620) da prefiksi modificiraju zna~ewe osnovne rije~i. Za
tvorenice prvog tipa (potkrovqe, bezbolan i sl.) to ne vaì, po{to prefiks tu ne mo-
difikuje zna~ewe imenice koja sledi, nego izraàva odnos prema woj.
Ima, s druge strane, i nemalo glagola ~iji se prefiksi ne bi mogli parafrazi-
rati prilogom ili kakvim drugim modifikatorom, ali je i kod wih jasno da nisu pred-
lozi. Primera radi, zna~ewe ograni~enog trajawa radwe u popri~ati, nepotpunog izvr-
{ewa radwe u na~uti, ingresivno zna~ewe u zajecati ne moè se nikako izvesti iz
zna~ewa predloga po, na odnosno za. Ni tamo gde prefiks sluì iskqu~ivo perfekti-
vizaciji, npr. tonuti potonuti, u~iti nau~iti, l(ij)e~iti izl(ij)e~iti, zna-
~ewe predloga nema u~e{}a u tome. Prefiksalno-sufiksalni glagoli od imeni~ke
osnove samo su u malom broju slu~ajeva motivisani predlo{kom sintagmom, npr. uze-
mqiti = postaviti (kraj elektri~nog provodnika) u zemqu. Daleko je vi{e primera kao
oèniti, poseqa~iti, zastakliti, skameniti, koji o~igledno nisu ni u kakvoj vezi
sa sintagmama o èni, po seqaku, za staklo, s kamenom i sli~no.
165
1.2.5. Sve ~iwenice, dakle, navode na zakqu~ak da treba definitivno odbaciti
tuma~ewe prefiksa kao predloga: neopravdano je ne samo wihovo potpuno izjedna~ava-
we, kao kod Mareti}a i Leskina, nego i donekle ublaène interpretacije kao kod Ste-
vanovi}a (po kome su prefiksalne sloènice dobivene srastawem predloga s drugom
kojom re~ju, v. citat u 1.1.1) ili kod Babi}a (Prefiksalna tvorba je na~in slaga-
wa rije~i kad je u prvom dijelu sloènice prijedlog ili nije~nica ne, 1986:33). Vre-
me je da se i na{a gramatika oslobodi shvatawa iz XIX veka i da izri~ito konstatuje da
su prefiks i predlog dva razli~ita pojma, iako su pojedini (nipo{to ne svi) prefiksi
po obliku jednaki predlozima.
1.3. Mesto prefiksacije u sistemu tvorbe re~i. Zakqu~ak da prefiksi ni-
su predlozi, dakle nisu re~i, nego su afiksi, nu`no podrazumeva i da se prefiksacija
ne moè smatrati vrstom slagawa, kao u na{im dosada{wim gramatikama. Postavqa se
onda pitawe da li }emo je samim tim uvrstiti u derivaciju (na osnovu na~ela da su iz-
vo|ewe i slagawe dva osnovna tipa tvorbe re~i), ili }emo joj priznati zasebno i ravno-
pravno mesto. Ovo posledwe re{ewe, kao {to smo videli (1.1.3), usvojili su ruski lin-
gvisti ~ije stavove je prenela M. An~i} 1973.
Nedvosmisleno ukqu~ivawe prefiksacije u derivaciju nije mnogo uobi~ajeno
u svetskoj lingvistici. Na{li smo ga do sada samo u nekim nema~kim gramatikama
118
,
kao i u jednoj italijanskoj
119
. Ve}ina autora sklonija je da prefiksaciju razmatra odvo-
jeno, uo~avaju}i simetriju u odnosu na sufiksaciju
120
, ali i bar dve osobine koje tu si-
metriju remete: sufiksi nisu nikada slobodne morfeme, dok su neki prefiksi slobod-
ni ili bar oblikom jednaki slobodnim morfemama; sufiksi vrlo ~esto mewaju vrstu
re~i, prefiksi to ne ~ine. Tre}a asimetrija, mada je gramati~ari ne pomiwu, sastoji se
u tome {to se sufiksi normalno niù jedni na druge, stapaju se u sloène sufikse i
pri tom dolazi do raznovrsnih fonetskih promena izme|u osnove, sufiksa i fleksio-
nog nastavka (npr. mirovwa~ki od mir + -ov + -(a)n + -jak + -ski). Prefiksa moè biti
samo dva, izuzetno tri (vidi 5.31), svaki od wih zadràva svoje zna~ewe, a osim jedna~e-
wa po zvu~nosti i po mestu izgovora nema drugih fonetskih promena.
Najprikladnija i najuravnoteènija, s obzirom na ove me|usobne sli~nosti i
razlike, ~ini nam se podela u kojoj su prefiksacija i sufiksacija dva posebna na~ina
tvorbe, ali me|usobno bliska (i jednako razli~ita od kompozicije). Primer takve pode-
166
le daje nam jedna od najboqih modernih gramatika engleskog jezika, od Kverka i dr.
121

Tu se kao four main types of word-formation navode (A) PREFIXATION, (B) SUFFIXATI-
ON, (C) CONVERSION i D) COMPOUNDING, uz napomenu da prva dva can be referred to
as affixation. Ovakva ~etvorna podela ne mora biti u sukobu s tradicionalnim princi-
pom (korisnim, ako ni{ta drugo, za nastavu materweg i stranih jezika), po kome je svaka
re~ ili prosta, ili izvedena, ili sloèna. Konverzija je, naime, slabo zastupqen tvor-
beni postupak koji se u jednoj grubqoj klasifikaciji moè i zanemariti, a prefiksa-
cija i sufiksacija mogu se po potrebi naknadno objediniti, ~ime se ~etiri kategorije
svode na dve.
Ostaje terminolo{ko pitawe da li }emo tako objediwenu kategoriju nazvati
afiksacijom, kao Kverk i wegovi saradnici, ili pak izvo|ewem (derivacijom). îsto
teorijski gledano, ovo drugo re{ewe bilo bi prihvatqivije. Ako se sloìmo da je i-
zvo|ewe takav na~in tvorbe u kojoj nova rije~ nastaje od osnove jedne rije~i (Babi}
1986:24), onda takva definicija sigurno vaì ne samo za primere re~i sa sufiksima
nego isto tako i za one s prefiksima, budu}i da nema nikakve sumwe da je pra{uma nova
re~ u odnosu na {uma, razbiti u odnosu na biti i tome sli~no. Ipak, budu}i da je kod
nas uobi~ajeno da se pod izvedenicama podrazumevaju samo re~i sa sufiksom, u ovom ra-
du ne}emo taj termin primewivati i na re~i s prefiksom. Naziva}emo ih prefiksal-
nim tvorenicama, a budu}i da je taj spoj pomalo glomazan (i s obzirom na potrebu za
jedno~lanim izrazom, analognim izrazima izvedenica i sloènica), uve{}emo u tom
zna~ewu termin prefiksal. Za one izvedene pomo}u prefiksa i sufiksa istovremeno
prinu|eni smo da upotrebimo skra}enicu PST (= prefiksalno-sufiksalna tvoreni-
ca).
1.4. Problemi ra{~lawivawa i identifikacije tvorenica; polovi~na
motivacija. Svaki prefiks, u principu, u~estvuje u dva leksi~ka niza: u skupu re~i
sa istim prefiksom (npr. uz-glavqe, uz-vodan, uz-di}i, us-tr~ati itd.) i u alternaciji
s drugim prefiksima uz istu osnovu (us-tr~ati, is-tr~ati, do-tr~ati, po-tr~ati
itd.). Nema sumwe da je postojawe tih alternacija, a ne neko apstraktno razmi{qawe o
zna~ewu i mestu morfema, ono {to u svesti govornika identifikuje prefiks. Leksi~ki
nizovi, me|utim, mogu imati i vrlo mali broj ~lanova, a morfema koja dolazi izme|u

121
Quirk, R., Greenbaum, S., Leech, G., Svartvik, J., A Comprehensive Grammar of the English Language, LondonNew
York 1985, na strani 1520.

167
prefiksa i nastavka (i eventualnog sufiksa) ne mora uvek biti osnova neke zasebne re-
~i poznatog zna~ewa. Tu ~iwenicu zanemaruju gramatike, koje obi~no navode samo pri-
mere jasne strukture, tipa na-prst-ak. Malo koji gramati~ar seti}e se glagola s veza-
nim osnovama, tipa s-prem-iti, do-prem-iti, za-prem-iti itd., ili na-val-iti, od-
val-iti, pre-val-iti itd. (v. 5.4), gde je osnova prakti~no li{ena zna~ewa, pa se sti~e
utisak da glagol svoje zna~ewe duguje iskqu~ivo prefiksu.
Sli~ne serije prefiksala, sa osnovom ~ije zna~ewe ne moèmo odrediti u sin-
hronijskoj ravni, a ponekad ~ak ni etimolo{ki, obrazuju o-plat-a, o-plat-iti, pot-
plat-a, na-plat-ak (vidi 2.4.10), za-tiq-ak i po-tiq-ak (v. 2.4.3), po-gru`-en i z-
gru`-en (rusizmi), o-soj(e), o-soj-an i pri-soj(e), pri-soj-an
122
itd. U pojedina~nim re-
~ima takvih problema ne bi trebalo da bude, jer kao {to kaè Babi} 1986:23, da bi se
moglo govoriti o vezanim osnovama, potrebno je da se one javqaju najmawe u dvije
rije~i. U principu ta tvrdwa je ta~na, ali se ipak doga|a da se i u pojedinoj re~i pre-
fiks nedvosmisleno ose}a usled analogije s drugim re~ima sli~nog zna~ewa. Takvi su
primeri do- u dodijati
123
(up. do-saditi, do-jaditi, do-tuìti, do-zlogrditi), iz- u
iznebuha
124
(kao iz-nenada, iz vedra neba i sl.), za- u zaku~ast
125
(kao za-mr{en, za-pe-
tqan, za-pleten, za-vrnut i sl.), ne- u nehat (kao u sinonimima ne-mar, ne-haj, ne-bri-
ga, vidi 2.4.8) itd.
1.4.1. Tvorenica moè biti naizgled providna po sastavu, a ipak nemotivisa-
na, jer je do{lo do naknadne promene oblika: takvi primeri su vas-pitati (danas s ak-
centom glagola pitati, s kojim po zna~ewu nema veze, dok je pravi etimon, glagol pi-
tati hraniti, iza{ao iz upotrebe), pre-is-poq-ni (izmeweno narodnom etimologijom
od crkvenoslov. preispodwi najniì, pakleni) ili pod-vaqak (od ranijeg pod-voq-ak,
v. 2.4.15: zna~ewe prefiksa pod- je nesumwivo s obzirom na zna~ewe cele re~i, ali je
osnova jo{ ranije izgubila motivaciju, po{to se voq(k)a gu{a upotrebqava samo za
ptice).
Mnoge kra}e re~i u kojima je prefiks jasno raspoznatqiv danas se ipak ose}aju
kao proste ili bar nepotpuno motivisane, jer se izgubila semanti~ka veza izme|u osno-
ve i tvorenice (npr. voqa i nevoqa, sjedeti i susjed, mukao i podmukao, umjeti i

122
Po Skoku, -soj- je prevojna osnova od glagola sjati.

125
Po Skoku od kuka, a mo`da i od osnove imenice ku~ine.

168
razumjeti), ili naprosto zato {to prefiks ne zna~i ni{ta (kao u u-sud, z-grad-a, pot-
pun, za-do-voq-an). Kao poseban primer za te{ko}e tvorbene analize prefiksa pomeni-
mo par prezime i prezivati se. S obzirom na o~iglednu vezu s pojmom ime, Babi}
1986:332 (sli~no i Skok s. v. prez) svrstava prez- me|u imeni~ke prefikse, dodu{e uz
napomenu samo u prezime, sloènici na tvorbenoj granici. Za takav element, koji se
ne javqa ni u jednoj drugoj re~i niti mu se moè odrediti zna~ewe
126
, postavqa se pita-
we na osnovu ~ega ga nazivamo prefiksom. S druge strane, o~ekivali bismo da isti pre-
fiks na|emo i u glagolu prezivati se, ali ako je tu re~ uop{te mogu}e ra{~lawivati,
onda osnova moè biti samo -zivati (kao u nazivati i sl.), {to zna~i da je prefiks
pre- a ne prez-.
1.4.2. Neizbeàn zakqu~ak iz svih navedenih primera jeste da ne moèmo ope-
risati samo s jasno motivisanim primerima, nego da se moraju uzeti u obzir i re~i ko-
jima je osnova semanti~ki neprovidna ili prefiks semanti~ki prazan. To je jedna vrsta
polovi~ne motivacije kakvu u jo{ ve}oj meri sre}emo kod sloènica (vidi I,1.2.5).
Proglasiti sve takve re~i prostima, samo zato {to im nisu oba dela motivisana, zna-
~ilo bi ne dati realan sinhronijski opis tvorbene strukture. Granica izme|u prefik-
salne tvorenice i proste re~i ~esto je relativna, o ~emu najboqe svedo~i slede}i odlo-
mak iz teksta jednog istaknutog lingviste:
Osobeni birokratski novogovor vaqa uz razne smetwe tek odgonetati.
Ako je ovo odgonetawe uspe{no, nemu{ta fraza najednom se prikazuje kao mu{tija, a
nezgrapan govor kao zgrapniji
127

Kao {to vidimo, ~ak i u takvim pridevima kao {to su nemu{t i nezgrapan, ko-
je bi svaki gramati~ar bez dvoumqewa svrstao me|u proste re~i, mogu}no je (makar i u
polu{aqivom tonu) izdvojiti prefiks. Nemotivisanost elemenata mu{t- i zgrap- pri
tom ne predstavqa prepreku: dovoqno je prisustvo segmenta ne-, uz ~iwenicu da i ne-
mu{t i nezgrapan ozna~avaju negativne pojmove, da bi se i podsvesno nametnulo ose}a-
we da hipoteti~ko *mu{t odnosno *zgrapan moraju biti wihovi antonimi.
2. IMENICE S PREFIKSIMA

127
Iz: Ranko Bugarski, Jezik u dru{tvu, Beograd 1996, str. 63.

169
2.1. Doma}i prefiksi. U 1.1.1. ve} smo pomenuli kako je Stevanovi} (1964
1
) potpu-
no ignorisao imenice s prefiksima. Ostavqaju}i po strani one koje su gra|ene sa stranim pre-
fiksom (za {ta daje jedan jedini primer, reizbornost), on tvrdi da su imenice s prefiksom
tako retke da za nauku o gra|ewu re~i ne predstavqaju neki ve}i interes i zakqu~uje: I
stvarno ostaje da se u ovoj glavi govori prete`no o sloènim pridevima i sloènim
glagolima (str. 444). To je zaista krupan previd u ina~e bogatoj i bri`qivo ra|enoj Stevano-
vi}evoj gramatici. I Babi} (1986) napomiwe: Prefiksalna tvorba imenica posmatrana kao
cjelina slabo je plodan tvorbeni na~in, ali potom navodi preko 400 primera sa ~etrdesetak
doma}ih i stranih prefiksa (str. 328333). Imeni~ke prefiksalne tvorenice jesu malobrojne
ako se uporede s glagolskim, ali za pridevskima ne zaostaju. Uz to, wihov broj stalno raste, po-
gotovu kad je re~ o stranim prefiksima, koji su ve}inom produktivni.
U pregledu koji sledi navodi}emo samo ~iste prefiksalne tvorenice, dok prefik-
salno-sufiksalne (PST) ostavqamo za kasnije (2.4).
2.1.1. Bez-, sa uobi~ajenim privativnim zna~ewem odgovaraju}eg predloga, javqa se u
bezbroj, besmisao, bestrag (samo u izrazu u bestrag, prema RMS) i jo{ u nekoliko re~i koje de-
luju kao da su naknadno dobijene nominalizacijom znatno obi~nijih prefiksalno-sufiksalnih
prideva na bez-: besmrt, besv(ij)est, bezizlaz, bezglas, bespomo} i sl. Bezdno (u RMS s jednim
primerom iz Preradovi}a) znatno je re|e nego bezdan. Babi} naporedo navodi oba oblika
(1986:329), ali o~ito gre{i, jer bezdan (m. i `. roda, u genitivu bezdna, bezdana, bezdani i bezd-
ni) moè biti samo PST s nultim sufiksom ili {to je mawe verovatno poimeni~eni pri-
dev bezdan, -a, -o.
2.1.2. Van- se javqa verovatno samo u neologizmu vanprivreda (v. Klajn 1992), s tim
{to je i on nastao sekundarno, u àrgonu ekonomista, kao skra}ewe izraza vanprivredne delat-
nosti (u spojevima kao odnos plata u privredi i vanprivredi i sl.). Babi}, 1986:333, kao je-
dini primer za ovaj prefiks daje vanpartijac, ali taj oblik nije od van + partijac nego od van
partije + -ac, dakle PST.
2.1.3. Za vele- vidi 2.1.24.
2.1.4. Do- se retko javqa s imenicom bez sufiksa, ta~nije samo u doru~ak i dosluh
128
.
Imenicu dopodne ne svrstavamo ovamo iz istih razloga kao i prepodne i popodne (v. 2.1.17). Re~
doruka ograda na stepeni{tu ili mostu, koju pomiwe Babi}, nav. d. 329, verovatno ne postoji u
dana{wem srpskom jeziku. Iz istih razloga moèmo iskqu~iti i oznake zvawa sa do- umesto
uobi~ajenog pod-, kakve su se u Hrvatskoj posledwih godina uobi~ajile zahvaquju}i oìvqava-
wu terminologije iz doba NDH: dopredsjednik potpredsednik, do~asnik podoficir, dona-
~elnik i sli~no.
170
2.1.5. Me|u- se javqa u nekoliko tvorenica (~esto pod dejstvom stranih uzora) sa zna~e-
wem koje neposredno proisti~e iz predloga, umetnut, sredwi, prelazni: me|usprat (verovat-
no prevod italijanizma mecanin/mezanin), me|u~in, me|uigra (oba kao prevod italijanizma in-
termeco), me|uvr(ij)eme vreme izme|u dva doga|aja, me|uprostor ; RMS beleì i me|ustani-
ca, me|upostaja, me|utip tip izme|u dvaju krajwih tipova, me|uvlada privremena uprava iz-
me|u dve vlade, izme|u dva vladaoca (up. lat. interregnum) i jo{ pokoju. Bari} et al. 1979:266 be-
leè i me|upaluba (up. nem. Zwischendeck) i me|usloj.
2.1.6. Mimo- dolazi jedino u mimohod (danas prete`no hrvatski izraz, obi~no kao za-
mena za tu|icu defile) i u malo uobi~ajenom mimolet i mimoprolaznik (oba s po jednim pri-
merom u RMS).
2.1.7. Nad- je jedan od produktivnijih prefiksa. Dolazi prvenstveno uz nazive qud-
skih bi}a, za ozna~avawe vi{eg zvawa ili dostojanstva od onoga koje iskazuje osnovna imenica,
kao u nadbiskup, nadvojvoda i jo{ u desetak danas prete`no zastarelih izraza (nad{umar, nad-
lugar, natpop, natporu~nik, nadstraàr, nadsavjetnik, natkonobar itd.). Izvan te grupe
je nat~ov(j)ek (mn. nadqudi), nastalo (kao i engl. superman, fr. surhomme i analogni izrazi u
drugim jezicima) prevo|ewem Ni~eovog termina bermensch. Veliki broj ovakvih imenica za-
beleìla je Radovi}-Te{i} 1985:208. Ona konstatuje da su nastale kao kalkovi (od nem. Ober-
ili Erz-, gr~kog arhi- itd.) i da je ovakav na~in imenovawa zanimawa vi{e karakteristi~an za
zapadno jezi~ko podru~je, ali je wegova upotreba prisutna i u isto~nom.
Mali je broj prefiksala s neìvom imenicom. U wima nad- ima doslovno prostorno
zna~ewe, ili jo{ ~e{}e preneseno zna~ewe superiornosti. Tu spadaju novinarski izraz nadna-
slov, zatim nadrealizam i nadrealista (prevod francuskog surralisme, surraliste), nadmo} (koja
bi mogla biti i izvedenica s nultim sufiksom od prideva nadmo}an, utoliko pre {to RMS be-
leì sa znakom jednakosti nadmo} = nadmo}nost i nadmo}nost = nadmo}). Neuobi~ajeno je nad-
sa zna~ewem vrhunski, najve}i, kao u nadznawe, nadsre}a, naduqudnost i sl. (vidi primere u
Radovi}-Te{i} 1985:210). Nadgradwa je pre svega deverbal od nadgraditi (-|ivati), ali budu-
}i da se upotrebqava ne samo sa zna~ewem radwe nego i gra|evine, a i figurativno u marksi-
sti~koj terminologiji (dru{tvena nadgradwa, ideolo{ka nadgradwa i sl.), mora se dopustiti
i analiza nad + gradwa. U filmskom terminu nadsinhronizacija (odakle i glagol nadsinhroni-
zovati; re|e varijante su nasinhronizacija, -ovati) do{lo je do zamene prefiksa: prvobitni
oblik je hibridni germanizam nahsinhronizacija, -ovati, s nema~kim nach- po-, u zna~ewu na-
knadna sinhronizacija.
2.1.8. Za nadri- vidi 2.1.23.
171
2.1.9. Babi} (nav. d. 330) tvrdi da se u publicisti~kom jeziku i naj- upotrebqava kao
imeni~ki prefiks, navode}i primere (pisane uglavnom s crticom) naj-brada, naj-dar, naj-mane-
var, najpla}a, naj-film i jo{ nekoliko sli~nih. Zavr{ava normativnom napomenom: Budu}i da
takve sloènice imaju àrgonski prizvuk, boqe bi bilo za to zna~ewe upotrebqavati vele-: ve-
lebrada, veledar U RMS nema nijedne od re~i navedenih kod Babi}a, niti bilo kakvog spoja
naj- sa imenicom. Sloì}emo se da su i u Srbiji, u familijarnom govoru, mogu}e re~enice tipa
Za mene je ovo naj-film, ali to je slobodno stilsko sredstvo, koje svoju afektivnost zasniva
upravo na anomalnoj upotrebi pridevskog prefiksa uz imenicu. Bar dotle dok se neki izraz ti-
pa naj-film ne ustali u vokabularu, naj- ne moèmo ubrajati me|u imeni~ke sufikse.
2.1.10. Veoma produktivni prefiks ne- ima nekoliko srodnih zna~ewa koja nije lako
razgrani~iti, ali su svakako najva`nije ~etiri kategorije koje daje Babi} (nav. d. 330331).
a) Zna~ewe ~iste negacije javqa se u oznakama qudskih bi}a (neborac, nevojnik, neju-
nak, nepu{a~, nepliva~, nehri{}anin itd., ~emu treba dodati i odskora rasprostrawene negira-
ne etnike tipa nesrbin, nehrvat, nealbanac), a tako|e i u apstraktnim pojmovima (neistina, ne-
pravda, nered, nesklad, nesloga, nesloboda, nebudnost, nepa`wa itd.). Ovim posledwima sli~-
ni su i termini koji u nauci, obi~no u pluralnom obliku, sluè za klasifikaciju (npr. neme-
tali, nepreìvari).
Posebnu produktivnost ne- u smislu ~iste negacije dostiè s glagolskim imenicama:
ne~iwewe, neizvr{ewe, neizvr{avawe, nepo{tovawe, nepostojawe, nenapadawe itd. itd. Mnogi
od tih oblika (npr. nepla}awe, nepoznavawe, neodobravawe, ne{irewe, nerazum(ij)evawe, nedo-
laèwe, nemirewe, nezaustavqawe itd.) nisu ni zabeleèni u RMS. To svakako nije puki pro-
pust leksikografa, nego posledica wihove svesti da je posredi vi{e gramati~ka nego leksi~ka
pojava, usled ~ega se za mnoge od takvih odrednica ne bi ni mogla dati definicija, nego samo
gramati~ki opis (kao {to je i u~iweno za neke koje su unete u re~nik, npr. neme{awe, ijek. ne-
mije{awe, gl. im. od ne me{ati (se)). Zaista, ako izuzmemo one izrazito leksikalizovane kao
{to je neznawe, ve}ina ovih oblika nisu toliko nove re~i koliko su nominalizacije mogu}ih
re~enica (npr. tuìli su ga zbog nepla}awa ra~una << tuìli su ga zato {to nije pla}ao
ra~une, tvoje nedolaèwe na sastanke << ti ne dolazi{ na sastanke). Teorijski je ovakvo ne-
girawe mogu}e za svaku glagolsku imenicu na -we (dakle za gotovo sve nesvr{ene glagole i za
dobar deo svr{enih), pa bi wihovim uno{ewem ovaj deo re~nika ispao nesrazmerno veliki, a
korist od takvih odrednica bila bi neznatna.
b) Iz odre~nog zna~ewa moè proizi}i zna~ewe suprotnosti, kao u neprijateq, nered,
neradnik, nepar, neusp(j)eh, nesporazum, nemoral, nepo{tewe i sl. Prvu kategoriju pri tom nije
nimalo lako razgrani~iti od druge: nije, recimo, lako raspraviti da li je nemir samo odsustvo
172
mira ili je raspoloèwe suprotno miru, da li je nemo} nedostatak mo}i ili je slabost, i tome
sli~no.
v) Zna~ewe lo{, zao jasno je vidqivo u ne~ov(j)ek, nemajka, nebrat, nesoj (onaj koji je
nepriznatog, lo{eg soja prema RMS; potomak r|avog, lo{eg, bezna~ajnog roda; nikogovi},
prema RSANU), kao i u ned(j)elo, nevr(ij)eme (u meteorolo{kom smislu), nezgoda i sl. Ni ovde,
granica u odnosu na prethodne dve grupe nije uvek jasna: nesre}a bi mogla biti lo{a sre}a
ili suprotnost od sre}e, neukus je istovremeno lo{ ukus i suprotnost od ukusa itd.
g) Zna~ewe nezgodan, neprikladan javqa se mo`da samo u nedoba i u drugom smislu
imenice nevr(ij)eme (obe se upotrebqavaju prakti~no samo u spojevima u nedoba, u nevr(ij)eme).
Babi} tu svrstava i neprilika, ali woj je mo`da pre mesto u prethodnoj grupi, uz nezgodu i ne-
sre}u. [to se ti~e re~i nevoqa, ona danas nije u semanti~koj vezi sa voqa (ni sa voleti), pa se
mora tretirati kao prosta.
Jo{ jedno mogu}e, superlativno zna~ewe prefiksa ne-, o kome govori Risti} O. 1961,
kao u nebreme te{ko breme, danas je potpuno zastarelo.
2.1.11. Prefiks nuz- (po Skoku, nastao je od uz analogijom prema niz) ozna~ava ne{to
dodatno, uzgredno ili sporedno. Produktivan je, a imenice s wime uglavnom su nastale u novije
vreme: nusproizvod, nusprodukt, nusprostorija, nuspojava, nuzzarada, nuzzgrada, nuzzanimawe,
nuzr(j)e{ewe itd.
2.1.12. Prefiks pa- op{irno je opisan u RMS: kazuje da je ono {to drugi deo sloè-
nice zna~i ne{to drugo, druk~ije, lo{ije, sporedno, da je podraàvawe, imitacija ne~ega; da
nije izvorno, prvobitno, pravo. Svojevremeno je bio dosta kori{}en u nau~noj terminologiji,
u izrazima kao palist nepravi list koji izrasta pored pravoga, panoga zakr`qala noga, pa-
prst spoqa{wi zakr`qao prst, pazvuk propratni zvuk koji se javqa u uhu, pagus(j)enica vr-
sta larve sli~ne gusenici i sl., ali su danas sve te re~i zastarele. Nisu poznatije ni pave~era
mala zakuska posle ve~ere (u Vukovom Rje~niku) ili pavedrina nepotpuna, slaba vedrina;
umesto pazakup ugovor kojim zakupac ne{to zakupqeno daje tre}oj osobi u zakup danas je mnogo
obi~nije podzakup. U redovnoj upotrebi ostala je jo{ samo jedna jedina re~ paperje
129
, ali ona
nije dovoqna da odrì pa- kao prefiks u svesti govornika savremenog srpskog jezika. (Vidi i
2.4.13.)
2.1.13. Po- nije ~est prefiks u imenicama. Sa zna~ewem nepravog srodstva imamo ga u
pomajka i po(k)}erka; RMS beleì i pobrat, posestra, pored obi~nijih pobratim, posestri-
ma, koje su PST. Sa zna~ewem posle- dolazi u pogovor (kalk od nem. Nachrede, prema Grickat
1981:105) i u turisti~kom terminu posezona vreme posle (glavne) sezone, verovatno po analo-
giji sa predsezona. Popodne ne smatramo za prefiksal nego za poimeni~eni prilo{ki izraz po
173
podne, iz razloga koji su bliè obja{weni u 2.1.17. Neobi~an je slu~aj re~i pote{ko}a, u kojoj
prefiks nema nikakvo jasno odre|eno zna~ewe (otuda su konzervativniji jezikoslovci osu|i-
vali ovu re~ kao pleonasti~nu). Nije verovatno da je izvedena od prefiksalnog prideva pote-
àk, po{to od takvih afektivno poja~anih prideva nisu uobi~ajene izvedenice (te{ko bi se
moglo zamisliti npr. *poveli~ina ili *povisina).
2.1.14. S prefiksom pod- sre}emo uglavnom iste one semanti~ke kategorije kao i sa
nad- (2.1.7), s tim {to je on znatno produktivniji. Za nazive qudskih bi}a uzrok te ve}e produk-
tivnosti je u tome {to se ~in ili zvawe mnogo ~e{}e odre|uje prema vi{em nego prema nièm
stepenu. Tako imamo podoficir, podnarednik, potporu~nik, potkapetan, potpukovnik; pot-
kraq, potknez, podban; potpreds(j)ednik, podsekretar, podbele`nik/-biqe`nik, pod{ef, pod-
nadzornik, podùpan, pod|akon itd. S posebnim zna~ewem je podstanar, a RMS beleì i pot-
~ov(j)ek pripadnik naroda niè rase (verovatno analogijom prema nat~ovjek). V. i primere u
Radovi}-Te{i} 1985:211.
Kod imenica s neìvom referencijom, bukvalno prostorno zna~ewe imaju podnaslov,
potko{uqa, podsukwa, potkapa, podzid zid koji sluì kao podupira~ (tako|e, sa sufiksom,
podzida `. i podzi|e), podbele{ka/-biqe{ka
130
, mo`da i podgradwa i pod{av, ako ih ne izvo-
dimo iz glagola podgraditi (-|ivati) odnosno pod{i(va)ti. Istog su tipa i toponimi kao
Podgrad, Podgrme~, Podgora, Podgorica (ova posledwa prema oronimu Gorica, {to zna~i da ni-
je PST: v. Radovi}-Te{i} 1985:213). Iz prostornog se razvilo figurativno zna~ewe u
podsv(ij)est i podtekst (u smislu onoga {to je ispod povr{ine, ispod vidqivog dela svesti
odnosno teksta). Podsm(ij)eh ne bismo tuma~ili imenicom sm(ij)eh, nego kao izvedenicu nultim
sufiksom od podsm(j)ehnuti se/-hivati se.
Iz zna~ewa sekundarnog, drugostepenog, koje imamo u ve} pomenutom podstanar (= sta-
narev stanar) i u podzakup (zakup zakupa prema RMS), ponikla je jo{ jedna izuzetno plodna
upotreba, sa zna~ewem naknadne odnosno sitnije podele potkategorizacije, da upotrebimo
termin koji je ~est u nauci, mada ga RMS jo{ ne beleì. Tako je nastao ~itav niz novijih tvore-
nica tipa podvrsta, podrazdeo/-dio, podrazdeoba/-dioba, podrazred, podod(j)eqak, podgrupa,
podtip, potkategorija, podta~ka, a primeweno na specifi~nije pojmove potpitawe, potpo-
glavqe, podsekcija, podsavez, potkomisija, pododbor, u geografiji potkontinent (dio konti-
nenta koji bi se i sam mogao smatrati kontinentom, defini{e ga Babi}), u lingvistici poddi-
jalek(a)t i tako daqe.

130
U RMS je dato sa zna~ewem kratka bele{ka ispod bele{ke, ali u Prav. 1993 se upotrebqava za bele{ku ispod teksta, tj.
fusnotu.

174
2.1.15. Polu- bi se moglo smatrati prefiksom, prvenstveno zato {to ~esto sluì da
delimi~no negira iste one osnove koje prefiks ne- negira u potpunosti (up. poluistina i nei-
stina, polupismen i nepismen i sl.). Ubedqive argumente u tom smislu iznela je Bari}
1980:1820. Ipak, budu}i da polu- ima dosta spojeva i sa imenicama koje se ne mogu negirati
(polukrug, polumrak itd.), a i zbog paralelizma sa sloènicama ~iji je prvi deo broj, smatrali
smo da je boqe obraditi ovaj formant me|u sloènicama: vidi u prvom delu 2.6.5. i 3.5.2.
2.1.16. Prefiks pra- ima dva srodna, ali jasno razgrani~ena zna~ewa:
a) Zna~ewe prvobitni, iskonski, najdavniji (analogno nema~kom Ur-, gr~kom proto-) u
ve}em broju re~i kao pra~ov(j)ek (mn. praqudi), prastanovnik, praroditeq, praotac, pramajka,
pradomovina, prajezik, prapo~etak, prabi}e, prauzrok itd.; tako|e, s izgubqenom motivacijom,
u pra{uma (prevod nema~kog Urwald) i praìvotiwa (prevod nau~nog grecizma protozoon).
b) Zna~ewe srodstva u tre}em kolenu, u prababa (-baka), prad(j)ed(a), praunuk (-ka, -~e).
Prefiks se moè i duplirati, pri ~emu ozna~ava ~etvrti stepen srodstva (praprababa = ~ukun-
baba, prapraunuk = ~ukununuk) a neki put i neodre|eno poja~awe starosti (npr. neki moj prapra-
deda = neki moj davni predak). Sa imenicom neìvog zna~ewa udvajawe prefiksa nije uobi~aje-
no, mada RMS beleì prapramaterija, bez citata, pod odrednicom prapra-.
2.1.17. Prefiks pre-
1
samo se izuzetno javqa uz imenice, sa zna~ewem prevelik u pre-
obiqe, sa zna~ewem nadja~avawa, nadma{ivawa u premo} i prevlast. RMS beleì jo{ dve-tri
retke re~i kao {to su prepamet suvi{e velika pamet, preprijateq vrlo veliki prijateq,
presjaj prevelik, vrlo velik sjaj. Ne spada ovamo predeo/predio, danas nemotivisana re~, niti
premudrost, {to je izvedenica od prideva premudar. Ne spadaju, naravno, ni mnogobrojne izve-
denice od glagola, s nultim sufiksom kao pr(ij)ekor, pr(ij)eskok, preliv, preokret, prevod itd.,
ili s drugim sufiksima kao preudaja, prekupac, preostatak itd.
[to se ti~e imenice pr(ij)epodne, jasno je da wu treba posmatrati naporedo sa sino-
nimom dopodne i s drugim parom me|usobnih sinonima, popodne i posl(ij)epodne. Videli smo
ve} da ni do- ni po- nisu naro~ito uobi~ajeni kao imeni~ki prefiksi; sa pr(ij)e- u vremenskom
zna~ewu i nema drugih primera (drugo je latinsko pre-
2
, v. 2.2.5), a isto tako ni sa posl(ij)e-.
Neizbeàn je zakqu~ak da navedene ~etiri imenice nisu nastale prefiksacijom, nego poimeni-
~ewem prilo{kih odredaba (predlog + imenica) pr(ij)e podne, do podne, po podne odnosno
posl(ij)e podne. Wihovo }e mesto biti, dakle, u poglavqu o konverziji.
2.1.18. Pred- retko ima prostorno zna~ewe (predstraà, pretkomora, predzi|e) a
mnogo ~e{}e vremensko: predsezona, predigra, predudar, predistorija, predìvot, predjelo,
pretprodaja, pretpremijera, predtakmi~ewe, predturnir, predupis, predgovornik itd. Bilo
prostorno bilo vremenski mogu se shvatiti predznak i predgovor. Ovamo spada i imenica pred-
175
ve~e(r), sinonim za obi~niju PST predve~erje. Wu ne}emo smatrati poimeni~ewem prilo{ke
odredbe, kao {to smo u prethodnom odeqku u~inili za pr(ij)epodne i dr., budu}i da je pred- (za
razliku od pre-, po-, posle-, do-) sasvim uobi~ajen imeni~ki prefiks. Analogiju sa ovim re~ima
indirektno je porekao i Prav. 1993, budu}i da je i za prilo{ki izraz usvojio samo spojeno pisa-
we, predve~e, nasuprot odvojenom pisawu prilo{kih izraza pr(ij)e podne itd.
Posebnu nijansu vremenskog zna~ewa imaju prefiksali u kojima pred- izraàva neop-
hodnu pripremu, uslov ili uvod u ono {to kazuje osnovna imenica: predsprema, predznawe,
pret~as, predv(j)e`ba, predispit, predra~un, prednacrt, pretprojek(a)t i sl. S negativnim
zna~ewem su predub(j)e|ewe i preduv(j)erewe (kao i u prefiksalno-sufiksalnom predrasuda, v.
2.4.16), usled shvatawa da unapred stvoreno ube|ewe zna~i neobjektivnost. Predujam je na gra-
nici proste re~i, budu}i da je ujam danas prete`no zastareo izraz, a i ranije se upotrebqavao
samo u vezi sa mlevewem. Pretplata ne spada ovamo, jer nije od imenice plata, nego je dever-
bal od pretplatiti (se).
2.1.19. Pri-, sa zna~ewem dodatni, pomo}ni ili mawi, sporedniji, nalazi se pre svega
u prizvuk, u pripomo} i u nekoliko re|ih re~i kao {to su prisjaj odsjaj, odblesak, pris(j)enka sla-
bo osvetqeno mesto, polusenka (tako|e prisjen, prisjenak), primrak sumrak, primiris miris
koji prati osnovni, pravi miris, sporedan, slab miris, prigradwa dogra|ena, dozidana zgrada
(tako|e prigrada, prigradak), prizid dogradak, dozidak a tako|e i pregradni zid prema RMS),
primozak mali mozak. Razli~ita i dosta neodre|ena zna~ewa stekao je prefiks u primisao (skri-
vena misao, tajna namera, uz jo{ ~etiri druga zna~ewa u RMS), priznak osobit znak, znamewe, obe-
le`je, prizrak (slika, lik ne~ega {to se javqa u ma{ti, jo{ dva zna~ewa u RMS), prirad i pri-
glas (oba samo s po jednim primerom u RMS i s neo~ekivanim definicijama: stvarawe proizvoda,
proizvodwa odnosno na~in izgovarawa). Vidi i Grickat 1981:104. Re~i kao prirast
131
, priplod,
prismok, pri~in(a), prisila, prikrpa i sli~ne ne ubrajamo u ovu grupu, jer je po zna~ewu jasno da su
izvedene iz odgovaraju}ih glagola. I pritu`ba je po postanku deverbal od prituìti (se), mada
je ovaj glagol danas znatno mawe obi~an nego imenica.
2.1.20. Protiv- (zastarelo je protivu-; iskqu~ivo hrvatski je protu-) obi~no ima zna-
~ewe odgovaraju}eg predloga, kao u protivstav, protivdokaz, protivm(j)era, protivdejstvo,
protivpr(ij)edlog, protivtu`ba, protivnapad, protivofanziva (= kontraofanziva), protiv-
akcija, protivotrov, protivkandidat itd. Uz zna~ewe suprotnosti uvek je prisutno i zna~ewe
uzvra}awa, ravnoteè, simetrije. Ono moè i prevladati, pa se prefiks javqa i u tvorenicama
pozitivnog zna~ewa kao protivusluga, protivvr(ij)ednost, protivteg, protivteà.
2.1.21. Raz- se u imenicama javqa sa zna~ewem biv{i odnosno svrgnut, li{en titu-
le u raspop, raskraq i u jo{ ponekom re|em obliku kao rascar, rasknez, razban, rasfratar.
176
Prefiks je o~igledno preuzet iz glagola tipa raspopiti, raskraqiti, mada se ove imenice da-
nas ne ose}aju kao deverbalne.
Strogo formalno gledaju}i, ~iste prefiksalne tvorenice bile bi i razdaqina i raz-
red, ali je nemogu}e odrediti {ta bi u wima zna~io prefiks. [to se ti~e re~i rashod,
razm(j)er(a), razblud, raskorak, raspar nepar i sli~nih, one jo{ ~uvaju vezu s glagolima, pa ih
treba smatrati izvedenicama s nultim sufiksom. Sufiksalna izvedenica je i razdeoba/razdio-
ba (od glagola razd(ij)eliti, ne od raz + deoba). Razboj i razum, mada tako|e po postanku dever-
bali, danas se ose}aju kao proste re~i.
2.1.22. Su- i sa-, po poreklu alomorfi od morfeme s- (s-), spajaju se s imenicama u
zna~ewu naporednosti, udruìvawa, zajedni~kog svojstva. U upotrebi su se delimi~no diferen-
cirali, tako da moèmo razlikovati tri slu~aja:
a) Samo su-, prvenstveno s nazivima qudskih bi}a, dolazi u sugra|anin, sudràvqa-
nin, suvlasnik, sustanar, sufinansijer, suvoza~, suvladalac ili suvladar, suvesla~, sunasled-
nik/-sqednik, sukrivac, suoptuènik itd.
132
; re|e u imenicama neìvog zna~ewa kao supotpis,
supos(j)ed, susvojina, sume|a zajedni~ka granica, ili u neologizmu suìvot. Sumrak jedini
nema socijativno nego deminutivno zna~ewe, koje je ina~e karakteristi~no za prideve (v.
3.1.18), pa bi se mo`da moglo objasniti kao sekundarna izvedenica iz prideva sumra~an.
b) Oba alomorfa su mogu}a u suborac/saborac, suigra~/saigra~, subes(j)ednik/sa-
bes(j)ednik, sugovornik/sagovornik, sudrug/sadrug, suosniva~/saosniva~, suzvuk/sazvuk, suodlu~i-
vawe/saodlu~ivawe, suos(j)e}aj/saos(j)e}aj itd., pri ~emu je u savremenom srpskom jeziku ve}a
sklonost ka obliku na sa-.
v) Samo sa- imamo u saputnik, sapatnik, saradnik (koje bi moglo biti i sufiksalna
izvedenica od glagola sara|ivati), samilost, sadejstvo i jo{ ponekim re|im re~ima. Oblici
na su- tu bi zvu~ali kao ~isto hrvatski, a za samilost i sadejstvo verovatno je da ekvivalenti
na su- i ne postoje.
133
Suos(j)e}awe i suu~e{}e mo`da bi se i mogli javiti sa zna~ewem glagola
suos(j)e}ati uìvqavati se u ne~ija ose}awa odnosno suu~estvovati sudelovati, ali u smi-
slu saàqewa, u~e{}a u tu|em bolu, kaè se samo saos(j)e}awe i sau~e{}e.

132
Kao kuriozitet napomenimo da Babi} (1986: 332) me|u ovakvim oblicima navodi i suba{a mada je to i
po Skoku i po [kaqi}u ~isti turcizam, u kome prvi deo dolazi od turskog su, voda (prvobitno je re~
ozna~avala ~inovnika koji nadzire snabdevawe vodom u gradu).

133
Uprkos tome, ni Babi} ni autori Priru~ne gramatike nigde ne pomiwu prefiks sa-.

177
Za alomorfe bez vokala, s- odnosno (ispred zvu~nog konsonanta) z-, primera ima vrlo
malo. Jedan od sigurnijih je srazm(j)er(a)
134
. Zgari{te je samo varijanta od (danas re|eg) gari-
{te, pri ~emu prefiks nimalo ne uti~e na zna~ewe, kao ni u supstandardnom zdogovor (= dogo-
vor) i sigra = igra. Zbroj nije od broj, nego je deverbal od zbrojiti/zbrajati, kao i zb(ij)eg od
zb(j)e}i se. Up. i 2.4.21.
2.1.23. Za kraj smo ostavili dva formanta ~ija je klasifikacija kontroverzna, budu}i
da ih mnogi posmatraju kao prvi deo sloènica: to su nadri- i vele-.
Za nadri- u I, 2.7.1.2. obja{wavamo da je izgubilo svaku vezu s glagolom nadr(ij)eti
(nasuprot gotovo istozna~nom nazovi-, koje se i danas ose}a kao imperativ od nazvati) i da ga
stoga treba smatrati prefiksom. Nadrikwiga, poluobrazovan, nedou~en ~ovek, jedina re~ koja
donekle jo{ ima osobine sloènice, danas je uglavnom zastarela. Nadri- je veoma produktivan
prefiks, ali se u re~niku ustalilo samo nadrilekar/-qekar, sa izvedenicom nadrilekarstvo/-
qekarstvo. RMS beleì jo{ i nadriadvokat, nadrikwièvnik, nadripisar i nadriu~enost,
svaki s po jednim primerom. U tekstovima bi se sigurno na{lo jo{ mnogo okazionalnih spojeva
kao nadrip(j)esnik, nadristru~wak, nadrifilozof, nadrikritika i sli~nih, dakle prete`no
sastavqenih sa nomina agentis, a ponekad i sa nomina actionis.
2.1.24. O statusu formanta vele- raspravqa Bari} 1980: 21, dolaze}i do zakqu~ka da
element vele- ne modificira zna~ewe osnovne imenice nego ga konkretizira dodaju}i mu
zna~ewe velik i prema tome on nije prefiks nego je prvi sloèni~ki dio; samo u pridjeva i
priloga element vele- pribliùje se zna~ewski prefiksu pre- (prebogat, presjajan) pa ga uz
wih moèmo smatrati prefiksom. Naprotiv, u Priru~noj gramatici (Bari} et al. 1979:268) ve-
le- je bilo svrstano u prefikse. Babi} (1986:327328) tretira ga kao prilo`nu osnovu u po-
glavqu o sloènicama, o~igledno izjedna~avaju}i ga sa zastarelim prilogom vele vrlo, veoma.
Za razliku od Babi}a, Stevanovi}, kako u 1954
2
:156157 tako i u 1964
1
:419420, uop-
{te ne pomiwe prilog, nego smatra da vele- dolazi od prideva veli (s varijantom veqi), {to u
dijalektima zna~i, a i u pro{losti je zna~ilo veliki. Kao potvrdu navodi vi{e sloènica sa
veliko- koje se u re~niku SANU upu}uju na vele- (velikovaro{anin v. velegra|anin, velikoku-
pac v. velekupac velikoposed v. veleposed i sl.). Dodaje da je ve}ina tih re~i nastala prevo-

134
Analiziramo ga kao s- + razm(j)er(a); za ovaj drugi oblik ve} smo rekli u prethodnom odeqku da je
deverbal od razm(j)eriti. Mada RMS defini{e razm(j)er(a) i srazm(j)er(a) kao delimi~ne sinonime, u
na{oj tradicionalnoj matemati~koj terminologiji oni se razlikuju. Razm(j)er ili razm(j)era je ratio, odnos
dveju veli~ina (a : b), posebno onaj koji iskazuje umawewe na geografskim kartama i sli~nim crteìma.
Srazm(j)er ili srazm(j)era je proporcija, odnos dvaju razmera (a : b = c : d), za koje onda kaèmo da su
direktno ili obrnuto srazmerne (proporcionalne).

178
|ewem nema~kih sloènica s pridevom gross (velegrad od Grosstadt, veleposednik od Grossgrundbe-
sitzer itd.). S druge strane, sam Stevanovi} isti~e da je vele- izgubilo vezu sa veliki, da u slo-
ènicama: veleizdaja, veleizdajnik, veleposednik, velegrad i ne ose}amo mi to samo znamo
da je u prvome delu wihovu pridev veliki.
2.1.24.1. Kao {to se vidi, oba autora se sluè dijahronijskim argumentima. Babi} iz-
vodi vele- iz priloga, ali taj prilog danas vi{e ne postoji, niti je po svom zna~ewu (vrlo) po-
dudaran s formantom vele-. Stevanovi} polazi od prideva veli = veliki, ali sam priznaje da taj
pridev u sloènicama ne ose}amo. U semanti~kom pogledu, vele- jeste blisko pridevu ve-
liki, ali pod uslovom da pojam veli~ine shvatimo vrlo {iroko. Tako po Babi}u (nav. mesto)
vele- ozna~uje da je ono {to ozna~uje drugi dio veliko opsegom, poloàjem ili stupwem, dok
Bari}eva (1980:20) kaè: uz imenice wegovo je zna~ewe velik u konkretnom ili prenesenom
smislu: velik razmjerom, velik snagom, velik po negativnom odjeku S te strane mo`da je bo-
qa definicija koju daje RMS: pokazuje poja~avawe u velikoj meri onoga {to se kazuje dru-
gim delom sloènice. Ovakva neodre|enost zna~ewa svojstvena je prefiksima pre nego leksi~-
kim osnovama. Svrstavawe tvorenica na vele- me|u sloènice svakako nije u na~elu pogre{no,
ali budu}i da taj element ne moèmo identifikovati ni s pridevom veliki ni s ma kojom dru-
gom samostalnom re~ju, bi}e prikladnije da vele- smatramo za prefiks, analogno drugim elativ-
nim (poja~ajnim) prefiksima kao {to su pre-
1
, naj-, maksi- ili super-.
Vredi zapaziti i slede}u ~iwenicu: osim velepos(j)ed, velepos(j)ednik i retkoga vele-
prodaja
135
nema drugih primera gde bi re~ na vele- imala za antonim re~ na malo- (maloposjed,
maloposjednik, maloprodaja: ove druge re~i nesumwivo su sloènice, budu}i da u prvom delu
sadrè ili pridev mali ili prilog malo). Kad bi vele- bilo alomorf od veliki ili kad bi
predstavqalo prilog vele, o~ekivali bismo da takvih parova bude znatno vi{e.
2.1.24.2. Broj re~i na vele- koje dopu{taju parafrazu s pridevom veliki prili~no je
ograni~en. Pored upravo pomenutih, tu svakako spadaju velesila i velegrad (ove re~i zna~e
isto {to i velika sila i veliki grad, kaè Stevanovi} 1964
1
:419). U veleprodaja, veletrgovi-
na, veletrgovac i u neologizmu veledrogerija preduze}e za nabavku lekova na veliko motiva-
ciju daje prilo{ka odredba na veliko, koja se, naravno, ne moè izjedna~iti s prvobitnim pro-
stornim zna~ewem prideva. U ostalim re~ima, ako ne ra~unamo prete`no zastarele poetske iz-
raze kao veleum, velesjaj, velemo}, vele{tovawe, prefiks ne izraàva veli~inu nego prelaz u
vi{u kategoriju: velemajstor je {ahovska titula vi{a od majstora (i internacionalnog majsto-
ra), velesajam je sajam me|unarodnog ranga, veleizdaja je izdaja prema dràvi i narodu (u dru-
gim jezicima opisana kao vi{i stupaw izdaje: Hochverrat, haute trahison i sl.). Nije jasna moti-
vacija naziva za biqku beladonu, velebiqe (gde prvi deo etimolo{ki predstavqa sredwi rod
prideva veli: v. Skok s. v. velik).
179
2.2. Strani prefiksi. Strane prefikse potrebno je razmatrati odvojeno od doma-
}ih jer pokazuju nekoliko bitnih razlika u odnosu na wih, naime:
javqaju se prete`no u u~enim re~ima novijeg porekla;
spajaju se ve}inom sa stranim osnovama (mada ima i hibridnih tvorenica) i to naj-
~e{}e u re~ima koje su u celini pozajmqene iz drugih jezika;
u odnosu na vrste re~i pona{aju se suprotno od doma}ih najvi{e ih ima sa ime-
nicama, mawe s pridevima, a najmawe s glagolima;
vrlo retko ulaze u prefiksalno-sufiksalne tvorenice (v. 2.5).
[to je posebno va`no, pitawe motivacije stranih prefiksa zadaje probleme kakvi se
ne javqaju kod doma}ih. Postoji ceo niz nau~nih i stru~nih grecizama i latinizama ~iji je sa-
stav jasan znalcu klasi~nih jezika, a naj~e{}e i stru~waku za datu nau~nu granu, ali koji se s
gledi{ta srpskog jezika ne mogu smatrati motivisanima.
2.2.1. U takvom slu~aju bilo bi poèqno da se uvek jasno zna da li analizu prefiksala
vr{imo u na{em ili u stranom jeziku, na osnovu sinhronijskih ili dijahronijskih kriteriju-
ma. Ovih drugih o~ito se drì RMS kada daje odrednice kao {to su cis- lat. prefiks u sloè-
nicama koji ozna~ava poloàj ~ega {to je s ove strane; supr.otno trans: cisalpinski, cispa-
danski i sl. ili: sin- gr~. predmetak, prefiks u sloènim re~ima stranoga porekla koji da-
je zna~ewe zajednice: sa, su, skupa, zajedno: sindetikon, sinhronizam, sinteza i sl. U prvom
slu~aju, osim dva prideva koja su navedena, cisalpinski i cispadanski (a koji u re~niku nisu ni
dobili posebne odrednice), u srpskom nema drugih re~i na cis-, pa se postavqa pitawe ima li
smisla zbog dva retka geografska termina govoriti o prefiksu. U drugom slu~aju, syn- je svakako
prefiks u gr~kom, ali se u na{em jeziku re~i kao sindetikon ili sinteza ne mogu ra{~lawiva-
ti. [tavi{e, za trans-, opisan kao prefiks u sloènicama sa zna~ewem: preko, s one (druge)
strane, kroz, kao primeri date su i opet nemotivisane re~i transmisija, transport i
transcendentan, iako re~nik sadrì odrednice kao transokeanski ili transsibirski, u koji-
ma je lako razdvojiti prefiks od osnove.
2.2.2. Babi} (1986: 329) u svom spisku imeni~kih prefiksa daje epi-, na, nad, s jednim
jedinim primerom, e p i c e n ta r povr{ina nad centrom. Sli~no i za dija-: ima zna~ewe
pro-, kroz u sloènici d i j a p o z i ti v . Ostale su sloènice sa dija- na tvorbenoj granici.
S obzirom na wegov strogo sinhronijski pristup, razumqivo je {to Babi} ne èli da govori o
prefiksu u re~ima kao epigram ili dijagonala. Ipak, ako uzmemo u obzir da Vujaklijin re~nik
beleì preko sto grecizama na dija- i gotovo dvaput toliko na epi-, ~udno zvu~i tvrdwa da su
oni prefiksi u jednoj jedinoj re~i, zahvaquju}i postojawu re~i centar odnosno pozitiv. Ta~-
180
nije bi bilo re}i da su epicentar i dijapozitiv tako|e na tvorbenoj granici. Jezi~kom ose-
}awu, naime, jasno je da je dijapozitiv jedna vrsta pozitiva i da epicentar ima neke veze s cen-
trom, ali to jo{ nije dovoqno da bi se bez zagledawa u gr~ki re~nik elementima epi- odno-
sno dija- pridalo bilo kakvo odre|eno zna~ewe. Situacija je ista kao s navodnim doma}im pre-
fiksom prez-, za koji Babi} tvrdi da se javqa samo u prezime, sloènici na tvorbenoj granici
ali ne obja{wava {ta bi trebalo taj prefiks da zna~i i za{to ga nema u drugim re~ima.
Prezime jeste i obli~ki i semanti~ki vezano za ime, ali da bi prez- zaista steklo funkciju pre-
fiksa, bilo bi potrebno da obrazuje bar jo{ neku tvorenicu i da mu se zna neko makar pribli-
`no zna~ewe.
2.2.3. Jo{ nekoliko gr~kih prefiksa moèmo iskqu~iti iz tvorbe re~i u srpskom, bu-
du}i da se javqaju samo u u~enim re~ima, i to takvima gde im zna~ewe nije providno. To su:
ana- (vrlo neodre|enog zna~ewa i kao predlog u gr~kom), u analiza, anatomija, anahro-
nizam itd.;
kata- (tako|e raznovrsnog zna~ewa kao predlog), u kataliza, katastrofa, katakli-
zma itd.;
peri-, sa osnovnim zna~ewem oko-, ali je to zna~ewe te{ko prepoznati u periferija,
period, periskop, peristil itd.;
meta-, s razli~itim, te{ko prepoznatqivim zna~ewima u metafora, metabolizam,
metamorfoza, metafizika itd., pa i u hibridnom metajezik;
egzo-, uvek sa zna~ewem spoqni, ali samo u stru~nim terminima kao egzobiologija,
egzosfera itd.;
endo-, uvek sa zna~ewem unutra{wi, ali samo u stru~nim terminima kao endoskopija,
endokardijum, endogamija i sl.
proto-, prvi, glavni ili prvobitni, samo u prototip, gde mu zna~ewe nije jasno
vidqivo, i u neprovidnim re~ima kao protonotar, protosin|el, protoplazma.
Dodali bismo im i hipo-
136
: ono je na tvorbenoj granici, kako bi rekao Babi}, zahva-
quju}i sve popularnijim medicinskim terminima hipotenzija (antonim od ~e{}eg hiperten-
zija), hipoglikemija, hipovitaminoza, gde nije te{ko prepoznati zna~ewe pod-, tj. nedovo-
qan. Ipak, ve}ina drugih re~i kao hipoteza, hipoteka, hipofiza, hipokrizija, hipohondar itd.
ostaje nemotivisana u okvirima srpskog jezika.
181
2.2.4. Gotovo svi strani prefiksi poti~u iz gr~kog ili latinskog jezika. U tome su
sli~ni afiksoidima (vidi , 11.8, 11.11). Izuzetak je samo prefiks de-, koji je mnogo ~e{}e iz
francuskog d- nego iz latinskog (iskqu~ivo francuski je alomorf dez- << ds-). Nekoliko sta-
rijih re~i imalo je nema~ki prefiks ob(e)r- nad-, ali su danas mawe-vi{e sve zastarele, kao
oberknez (i oborknez, obrknez), oberlajtnant (obr-), oberkomanda i sl.
Za razliku od doma}ih, me|u stranim prefiksima tek pokoji ima prostorno zna~ewe,
proizi{lo iz predloga. Mnogo ih je vi{e koji izraàvaju logi~ke odnose kao {to su negacija,
suprotnost, poja~awe, smawewe, umnoàvawe, naporednost i drugo. U ovom i slede}em odeqku
nabroja}emo po azbu~nom redu prvo prefikse gr~kog a zatim one latinskog porekla.
A- (gr~ko alpha privativum, s predvokalskim alomorfom an-) u imenicama je znatno re-
|e nego u pridevima. îsti prefiksali su asimetrija i u~eno asepsa, eventualno i ateizam,
ateista (mada teizam i teista nisu izrazi u {iroj upotrebi, tako da pravi antonim od atei-
zam nije teizam nego verovawe u boga). Amoralizam i amoralnost boqe je tuma~iti kao iz-
vedenice od prideva amoralan.
Anti- dolazi prvenstveno u internacionalizmima kao antifa{ista (-fa{izam), an-
timilitarista (-militarizam), antisemit(a) (-semitizam), antiklerikalac i sl., u novije
vreme i s ponekim anglicizmom kao u antidoping, antistres (tako|e antifriz, ali u wemu
drugi deo nije motivisan). Pored danas naj~e{}eg zna~ewa aktivnog suprotstavqawa, moè
imati i klasi~no gr~ko zna~ewe ne~eg naspramnog ili simetri~nog, u anticiklon, antipapa,
kao i u Antarktik (gde je alomorf ant- preuzet direktno iz gr~kog). Oba tuma~ewa mogu}na su
za re~ antihrist/Antihrist (Hristov suparnik, la`ni mesija prema Bibliji, ili protiv-
nik hri{}anstva, bezbo`nik, odakle i opak ~ovek prema novijem shvatawu). Posebna zna~ewa
ovaj prefiks sti~e u antitalen(a)t potpuno netalentovana osoba i u hibridnom an-
tit(ij)elo (prevod od nem. Antikrper, fr. anticorps ili engl. antibody). Za antialkoholi~ar vidi
2.5.
Arhi-, s izvornim gr~kim zna~ewem nad-, vi{i, ili prvi, javqa se u crkvenim
grecizmima arhi|akon, arhijerej, arhiepiskop, a u alomorfnom vidu u arhan|eo. Produktivan je
u hibridnim tvorenicama familijarnog prizvuka, tipa arhilopov, arhilaòv i sl.
Makro- veliki doskora je postojalo samo u polumotivisanom makrokozam (~e{}e ne-
go makrokosmos, kako pi{e Vujaklija) i u stru~nim terminima tipa makrospore, makropodi. Da-
nas su sve brojniji jasno motivisani neologizmi kao makroekonomija, makroklima, makrolin-
gvistika, makrostruktura, makromolekul i sl. Nemotivisano je makrobiotika.
Mikro- mali postalo je poznato pre svega po re~i mikroskop, od koje je dobilo i poja-
~ano zna~ewe neizmerno mali, nevidqiv golim okom. Javqa se u antonimima malo~as nabroja-
182
nih termina na makro- (mikroekonomija, mikroklima itd.), u mikrokozam (~e{}e nego mikroko-
smos, zahvaquju}i izme|u ostalog i naslovu poznatog Wego{evog dela) i u nekoliko izraza no-
vijeg postawa kao mikroorganizam, mikrohirurgija, mikrobiologija, mikrofilm, mikroprocesor
i dr. Samo u nau~noj upotrebi ima i zna~ewe milioniti deo, kao u mikrosekund, mikrofarad.
Nemotivisano je mikrofon.
Mono- je ~e{}e u pridevima, ali se ipak javqa u monodrama pozori{ni komad za jed-
nog glumca i monokultura gajewe samo jedne vrste useva. S nemotivisanim drugim delom je
monolog.
Neo- je izrazito produktivan prefiks, uglavnom uz imenice na -izam, kao neofa{izam,
neokolonijalizam, neostaqinizam, neorealizam, neoromantizam, i nazive pristalica tih po-
kreta (neofa{ista, neoromanti~ar itd.). Antonim paleo- daleko je re|i i javqa se samo u na-
zivima nau~nih disciplina kao paleobotanika, paleontologija i sl., uz to u paleolit i pale-
ozoik, gde je drugi deo nemotivisan.
Para- pomo}ni, dodatni, nepravi i sl., javilo se ve} u nekoliko narodnih re~i
kao parakuvar, paralaà; Skok, s. v. para-
5
, beleì i paravrag, parakrilo, paragu{~i}i gu{~i-
}i od guske koja se po drugi put nasadi i sli~ne retkosti. U novije vreme sastavni je deo u~e-
nih re~i kao paratifus zarazno oboqewe sli~no tifusu, parapsihologija grana psihologije
koja ispituje pojave izvan delovawa prirodnih zakona i sl. Re~ parafraza ne bismo uvrstili
ovamo, budu}i da nije motivisana na{im zna~ewem re~i fraza, a naravno ni druge neprovidne
grecizme kao parametar, paragraf, parataksa. U najnovije vreme, pod uticajem zapadnih jezi-
ka, para- se opet povremeno kombinuje s doma}im imenicama: u re~niku Klajn 1992 zabeleèno
je parabuxet, parakwièvnost, paravojska, paranauka.
O prefiksu poli- moglo bi se mo`da govoriti u ponekim re|im izrazima kao {to su
polikultura (antonim od monokulture, prema Vujakliji) ili hemijski termini polietilen,
polivinil, polisaharidi. Poznatije su re~i kao politehnika i poliklinika, ali je u wima zna-
~ewe prefiksa poli- vi{e-, mnogo- sasvim zamu}eno.
137

Pseudo- je slobodno produktivan prefiks: ne javqa se ni u jednom leksi~ki ustaqenom
spoju (osim polumotivisanog pseudonim), ali je uvek mogu}e u okazionalnim izrazima kao pseu-

137
Politehnika (-tehnikum) je danas poznato samo kao naziv za strane tehni~ke {kole, a i tu se vi{e ne
defini{e kao {kola za sve grane tehnike. [to se ti~e poliklinike, etimolo{ki re~nici beleè da je
izraz najpre skovan u nema~kom (Poliklinik) u zna~ewu gradska klinika, dakle s gr~kim plis grad a ne sa
pol mnogo. Tek kasnije je shva}eno i kao klinika za razne bolesti, usled ~ega se u francuskom i
engleskom javila i grafija sa poly-, pored poli-.

183
donauka, pseudopoezija, pseudokriti~ar, pseudore{ewe itd. Takvo je stawe i u drugim evrop-
skim jezicima.
Hiper-, sa zna~ewem nad-, preko- ili preveliki, dolazi pre svega u hiperprodukci-
ja proizvodwa iznad potreba i u stru~nim terminima hiperinflacija, hipertenzija, hiperre-
alizam. Motivacija je izgubqena u hemijskom nazivu hipermangan (skra}eno od kalijum hiper-
manganat). Povremeno su mogu}ne slobodne kreacije kao hiperpreciznost, hipertalenat i sl.
2.2.5. Prefiksi latinskog porekla:
Vice-, sa zna~ewem pod-, odnosno zamenik, zastupnik u vicekraq, viceadmiral, vi-
cekonzul, vicekancelar i sl. U sportskom re~niku popularno je vice{ampion kao naziv za poje-
dinca ili ekipu koji osvoje drugo mesto u takmi~ewu.
De-, s negativnim ili privativnim zna~ewem, iz lat. de- ili jo{ ~e{}e iz francuskog
d-, prvenstveno je glagolski prefiks (v. 5.32.1), pa bi mnogobrojne imenice tipa demobilizaci-
ja, decentralizacija, dekolonizacija, dekontaminacija itd. boqe bilo smatrati izvedenicama
od demobilizovati itd. Ipak, imenice kao dekompresija ili lingvisti~ki termin deprefiksa-
cija mnogo su obi~nije nego odgovaraju}i glagoli, dok za imenice deflacija (antonim od in-
flacija), depopulacija (smawivawe stanovni{tva), denatalitet (<< fr. dnatalit opadawe na-
taliteta) takvog glagola i nema. Up. i muzi~ki termin dekre{endo (antonim od kre{endo), gde
isti prefiks dolazi iz italijanskog. Posebno je zanimqiv termin debalans, omiqen me|u eko-
nomistima u smislu finansijske ili trgovinske neravnoteè: on je verovatno skovan u na{em
jeziku, budu}i da u francuskom takva re~ ne postoji. Alomorf dez- (<< fr. ds-) javqa se pre
svega u dezinfekcija, dezinformacija, dezorganizacija, kao i u polovi~no motivisanom dezodo-
rans (re|e deodorans, deodorant, prema engleskom).
Dis- (negativnog zna~ewa) jasno je vidqivo u disharmonija, disproporcija, eventualno
i diskvalifikacija (ukoliko ga ne smatramo deverbalom od diskvalifikovati). Prefiks istog
oblika i istog zna~ewa moè poticati i od gr~kog dys-, ali se javqa samo u nemotivisanim
stru~nim terminima (disleksija, distrofija i sl.)
Eks-, kao i u drugim jezicima, produktivno je u zna~ewu biv{i (eks{ampion, eksmi-
nistar i sl.). Prav. 1960 davao je u re~niku samo primer ekskraq, dok Prav. 1993 ve} dopu{ta i
polusloèni~ko pisawe sa imenima, daju}i primere eks-êhoslova~ka i eks-Slavija. U stvar-
nosti se eks gotovo uvek izgovara s posebnim akcentom, a kombinuje se i sa sintagmama (eks
mis Jugoslavije, eks glavni urednik i sl.), {to zna~i da je ~esto sli~niji nepromenqivom
pridevu nego prefiksu.
184
Ekstra- jo{ ja~e pokazuje ovu te`wu ka osamostaqewu. RMS ga beleì pod 1 kao ne-
promenqivi pridev, sa zna~ewem poseban, naro~it, izvanredan, pod 2 kao prilog, posebno,
naro~ito, izvanredno, pod 3 kao prvi deo nekih sloènica, bez definicije i sa tri isto-
zna~na primera: ekstradobit, ekstrazarada, ekstraprofit. Drugih primera nema ni kod Vu-
jaklije, ako ne ra~unamo stru~ni medicinski termin ekstrasistola i dva sasvim neuobi~ajena
germanizma, ekstrablat vanredan list, vanredan prilog nekim novinama i ekstracug speci-
jalni voz.
Infra- se javqa samo u jednoj poznatijoj imenici, infrastruktura: Vujaklija beleì
i infrazvuk, infra-svet svet beskrajno malog i inframikrobiologija (sa upu}ivawem na vi-
rusologiju).
Kvazi- slobodno obrazuje okazionalne spojeve, kao i pseudo- (v. prethodni odeqak) i
wima analogni doma}i formanti nadri- (2.1.23) i nazovi- (I, 2.7.1.2). RMS daje kao primere (bez
citata) kvazi-umetnik i kvazi-pesnik; Vujaklija beleì i desetak pravnih termina kao kvazi-
afinitet, kvazi-kontrakt, kvazi-posesija itd.
Ko- uspe{no konkuri{e doma}em prefiksu su-/sa-, s tim {to se javqa uglavnom sa
stranim osnovama: koegzistencija, koprodukcija, koproducent, koautor, kopilot (up. suvoza~),
koreferat, koreferent, koscenarista itd., ~emu treba dodati i matemati~ke termine kosinus
i kotangens. Od spojeva s doma}im re~ima zasad smo zabeleìli samo kopreds(j)ednik i ko-
preds(j)edavaju}i.
Kontra- nije tako uobi~ajeno kao doma}e protiv-, ali je bez konkurencije bar u re~i
kontrarevolucija, a kontraofanziva je verovatno ~e{}e nego protivofanziva. RMS beleì i
kontraatak, kontramanevar, kontra{pijunaà i jo{ nekoliko sli~nih izraza, a s doma}om
osnovom kontranapad. U Klajn 1992 zabeleèno je kontraargument, kontrapropaganda, kon-
traudar, kontram(j)era itd. Prvobitno zna~ewe suprotstavqawa izgubqeno je u kontraadmi-
ral po~etni admiralski ~in u ratnoj mornarici, kao i u muzi~kim terminima kontrabas (in-
strument) i kontraalt (glas dubqi od alta).
Maksi- je antonim od mini- (v. niè), od koga je samo malo mla|e, ali i znatno re|e u
upotrebi. Odnosi se uglavnom na modu (maksisukwa, maksikaput i sl.), a javqa se i u drugim
okazionalnim spojevima sa zna~ewem veliki, kao maksiukr{tenica, maksiekran, maksipro-
blem i sl. Nijedna od tih re~i zasad nije u{la u re~nike.
Mini- se javilo 1965. godine u modnom re~niku, sa engleskom re~ju miniskirt, koja je od-
mah prevedena na sve jezike, pa i kod nas kao minisukwa. Po zna~ewu predstavqa skra}ewe bilo
od minimalan ili od minijaturan. Odmah se javio veliki broj novih re~i kako u oblasti odeva-
wa (minimoda, minihaqina, minikostim itd.) tako i u raznim drugim spojevima kao minikase-
185
ta, minibar, miniformat, miniliga, minikuhiwa i sl. (vidi i primere u Klajn 1992 pod mini-
). Jeziku je o~igledno bio potreban formant koji }e izraziti pojam mali kao stalnu osobinu,
ali ne u ekstremnom stepenu (za razliku od mikro-) i bez afektivnosti (za razliku od deminuti-
va). Samo mawi broj takvih neologizama stekao je stalan leksi~ki status, pre svega minigolf
(vrsta golfa koji se igra na ve{ta~kom terenu malih dimenzija), minival (vrsta talasaste fri-
zure: prevod od fr. minivague), miniserija (<< engl. miniseries: TV serija sa ograni~enim brojem
epizoda, obi~no ~etiri), minibus (kontrakcija od mini- + autobus). Druge kombinacije su slo-
bodne, okazionalne, usled ~ega mini i maksi, kao i malo~as pomenuti eks i ekstra, pokazuju iz-
vesne sli~nosti s nepromenqivim pridevima. To se odrazilo i u Prav. 1993, gde se u ta~ki 52b
za modne izraze preporu~uje odvojeno pisawe (mini sukwa itd.) a za ostale polusloèni~ko (mi-
ni-golf itd.).
Multi-, sa zna~ewem vi{e(struki), javqa se samo u nekoliko imenica: multimilio-
ner (-ar), multimilijarder, multivitamin (verovatno skra}eno od multivitaminski prepa-
rat).
Post- posle, po- javqa se samo u nekoliko neologizama kao postkomunizam, postmo-
dernizam, postmoderna; Vujaklija beleì i postegzistencija budu}e postojawe i postsinhr-
onizacija (= nadsinhronizacija, naknadno ozvu~avawe filma). Ne spada ovamo postskriptum
(imenice skriptum nema u srpskom) niti postpozicija ({to nije sastavqeno sa imenicom po-
zicija, nego je latinski deverbal od postponere staviti posle, iza (~ega)). Up. i 3.4.8.
Pre-
2
, od latinskog prae- pred-, beleìmo eksponentom 2 da bismo ga razlikovali od
doma}eg pre-
1
(v. 2.1.17). Javqa se u preistorija
138
i u ponekom u~enom terminu kao preadole-
scencija period pre adolescencije, premedikacija davawe lekova pre operacije, eventualno
i preegzistencija ako ga ne smatramo deverbalom od preegzistirati. Naravno, ne treba uzima-
ti u obzir latinizme kao predominacija, preokupacija, u kojima pre- nema zna~ewe prethodni
niti je sastavqeno sa imenicom dominacija odnosno okupacija: takve re~i su nemotivisane u
na{em jeziku.
Pro-
2, od latinskog predloga i prefiksa pro
, ozna~ava pre svega zamenika ili slede}eg po ~inu (up.
vice-), u prodekan, prorektor, prokonzul i sl. Zna~ewe pristalice, ~esto kod prideva (proame-
ri~ki i sl., vidi 3.4.9), javqa se mo`da samo u jednoj imenici, profa{ista. Zna~ewe pripre-
me ili prethodne faze imamo u proseminar (prethodni stadij univerzitetskog seminara po
RMS), progimnazija nià gimnazija, provitamin materija iz koje se u organizmu stvara vi-
tamin. Ovo prose (~ak i u etimolo{kim re~nicima) te{ko razlikuje od gr~koga pro- sa zna-
~ewem prethodni ili predwi. Izgleda ipak da se gr~ko pro- javqa samo u nemotivisanim
re~ima tipa prognoza, proscenijum, proklitika, {to nas osloba|a potrebe da pored doma}eg
pro-
1 i latinskog pro-2 govorimo i o tre}em homonimnom prefiksu pro-.

186
Re- ozna~ava ponavqawe, katkad i promenu. Najupadqivije je u hibridnim tvorenica-
ma reizbor, reizbornost
139
i reosigurawe uzajamno osigurawe osiguravaju}ih zavoda, uz to i u
nekoliko stru~nih termina kao reeksport izvoz uvezene robe, rebalans ponovno uravnoteè-
we buxeta (pseudogalicizam, kao i gore pomenuti debalans), relokacija (sa zna~ewem preme-
{taj, pre nego ponovno izdavawe u zakup, kako ga tuma~i Vujaklija). Postoji jo{ niz imenica
tipa reafirmacija, reorganizacija, reinkarnacija, rekonstrukcija, revakcinacija i sl., ali po-
{to je re- prvenstveno glagolski prefiks, wih je boqe tuma~iti kao deverbale od reafirmisa-
ti, reorganizovati itd.
Retro- unazad: u retroraketa raketa za pogon u suprotnom smeru, u skora{wem re-
trovirus (tako je nazvan jer u }eliji prenosi genetske informacije obrnutim smerom od uobi-
~ajenog), ali ponajvi{e u polumotivisanim re~ima kao retrovizor, retrospektiva, gde je
zna~ewe prefiksa jasno, ali drugi deo ne postoji kao slobodna morfema u srpskom.
Sub- pod-: samo u supkultura potkultura i u retkim stru~nim terminima kao su-
boksid, supstratosfera (Vujaklija).
Super-: po definiciji u RMS, kao prvi deo sloènica i polusloènica zna~i: najvi-
{i, vrhovni, gorwi, koji je iznad ne~ega. Zasebne odrednice u ovom re~niku dobili su super-
benzin (s neta~nom definicijom ~isti benzin), supersila, superdràva, superbomba, super-
struktura nadgradwa, superrevizija ponovna revizija od strane vi{eg organa ili posled-
wa revizija sloga pre {tampawa, hemijski termini superoksid i superfosfat, anglicizam su-
permarket i danas uglavnom zastareli vojni termini superdrednot i supertvr|ava. Posled-
wih godina, kao i drugi elativni prefiksi (arhi-, hiper-, ekstra-, ultra-) ali u jo{ ve}oj me-
ri, super- je steklo ekstenzivnu upotrebu, kombinuju}i se s gotovo neograni~enim brojem stra-
nih i doma}ih imenica, pri ~emu samo poja~ava zna~ewe osnovne re~i. Babi} (1986:332) navodi
primere superbogata{, supermu{karac, superqepotica, superneboder, superbiser, superlula i
druge; u re~niku Klajn 1992 zabeleèno je superzv(ij)ezda, superliga, superfinale, superspek-
takl, anglicizmi superstar, supertanker i drugo. Mada u RMS to nije uo~eno (za razliku od
onoga {to smo videli za ekstra), super je, zahvaquju}i ovakvoj upotrebi, uveliko steklo osobi-
ne nepromenqivog prideva, uglavnom u omladinskom àrgonu, sa zna~ewem sjajan, izvanredan;
upotrebqava se i u predikatu (Ru~ak je bio super), moè postati i prilog (Ovo ste super uradi-
li), a kao imenica predstavqa skra}ewe od superbenzin.
Supra- se zasada ne javqa ni u jednoj uobi~ajenoj imenici, mada RMS ima odrednice
supravodi~, suprakontra, supranaturalizam, supraporta (zbog oblika definisano kao latini-
zam, a zapravo od ital. soprapporta), dok Vujaklija daje suprastruktura dru{tvena nadgradwa.
187
Ultra- ima osnovno zna~ewe sa one strane, odakle krajwi, ekstremni. Pored nau~-
nih termina ultrazvuk (zvuk ~ija frekvencija prevazilazi granice ~ujnosti) i ultramikroskop
(mikroskop koji moè da prikaè ~estice nevidqive obi~nim mikroskopom), javqa se u poli-
ti~kom re~niku, obi~no kao oznaka ekstremne reakcije, u ultradesnica, ultradesni~ar, ultra-
kolonijalist(a), ultranacionalist(a) i sl. Skra}ewem ovih termina u zapadnim jezicima
stvorena je imenica ultra, odakle kod nas s dodatkom sufiksa ultra{.
2.3. Odnos prefiksa i osnove. U 1.2.4. videli smo da postoje dve vrste prefiksa:
oni koji se prema osnovi odnose kao predlog prema imenici (bezbolan = koji je bez bola) i oni
koji, sli~no prilozima, modifikuju ili ograni~avaju zna~ewe osnove (ubaciti = baciti unu-
tra). U tom pogledu bilo bi mogu}e podeliti gotovo sve prefiksalne tvorenice na dve grupe,
donekle sli~ne podeli na egzocentri~ne i endocentri~ne sloènice (v. I, 1.2.7): u prvima zna-
~ewe rezultira tek iz spoja prefiksa sa osnovom, u drugima je osnova nosilac zna~ewa, koje se
modifikuje ili suàva pomo}u prefiksa.
Kako se u tom pogledu pona{aju imenice s prefiksom? Pregledamo li dosad iznete
primere, zakqu~i}emo da samo malo wih nedvosmisleno pripada jednoj ili drugoj grupi. U pr-
vu, egzocentri~nu, spadaju uglavnom tvorenice ~iji prefiks negira osnovu ili joj se suprot-
stavqa, npr. besmisao (ono {to je bez smisla), protivotrov (ono {to deluje protiv otrova),
antifa{izam (stav protiv fa{izma), postkomunizam (vreme posle komunizma). Po smislu,
moèmo im prikqu~iti i one kao nepu{a~ ili raspop, mada u wima prefiks nema predlo{ku
funkciju.
Relativno je mali i broj endocentri~nih tvorenica, npr. nusprostorija (sporedna
prostorija), prastanovnik (stanovnik od najstarijih vremena), mikroorganizam (organizam ve-
oma malih dimenzija), supersila i sl. Najvi{e je takvih koji bi, prema opisu zna~ewa, mogle
spadati i u jednu i u drugu grupu. Predjelo, na primer, jeste ono {to se sluì pre (glavnog) je-
la, ali je i samo jedna vrsta jela; podsukwa je ono {to se nosi pod sukwom, ali je i sama sukwa;
protivnapad je podjednako akcija preduzeta protiv (neprijateqskog) napada i napad kojim se
uzvra}a neprijatequ; prorektor je onaj ko deluje umesto rektora, ali je i sam rektor nièg
ranga (obi~no biv{i rektor napomiwe se u RMS); ultrazvuk je iznad zvuka, tj. izvan zone ~uj-
nih vibracija, ali ga ipak shvatamo kao posebnu vrstu zvuka; nadrilekar se suprotstavqa pojmu
lekara, ali je istovremeno i (lo{, nestru~an) lekar, i tako daqe.
Ovakva dvozna~nost toliko je rasprostrawena da je ne moèmo pripisivati slu~ajnim
nesavr{enostima klasifikacije, nego je ona upravo karakteristi~na za ~iste prefiksalne ime-
nice. Po tome se one jasno razlikuju od prefiksalno-sufiksalnih imenica, koje su gotovo uvek
egzocentri~nog tipa (nadlaktica, recimo, nipo{to nije lakat niti neka vrsta lakta), a isto
188
tako i od ~istih prefiksalnih prideva i glagola, koji su po pravilu endocentri~ni (nagluv
= pomalo gluv, zapevati = po~eti pevati i sl.).
2.4. Prefiksalno-sufiksalna tvorba: doma}i prefiksi
2.4.1. Bez- se najvi{e kombinuje sa sufiksom -je u imenicama koje zna~e stawe: bezna|e,
bespu}e, be{~a{}e, bezumqe, bezakowe, bezvla{}e, bezv(j)erje, besc(j)ewe (uglavnom samo u izra-
zu u besc(j)ewe) i dr. Znatno su re|i nazivi qudskih bi}a (bezemqa{, besku}nik, bespartijac
rusizam, bezvjerac) i ìvotiwa (RMS beleì beskrilci, o insektima, i bezrepci, o vodozem-
cima). Besposli~ar, koji se navodi kao PST u gramatici Bari} et al. 1979:270
140
(up. sli~nu gre-
{ku za besposli~iti kod Stevanovi}a, v. , 4.6), pre }e biti izvedenica od imenice besposlica,
kao i bezbo`nik od prideva bezboàn.
2.4.2. Van- je potvr|eno u novijim izrazima vanzemaqac, vanpartijac (koji bi mogli
biti i izvedenice od prideva vanzemaqski, vanpartijski) i u {ahovskom terminu vankategor-
nik (sa skra}enom osnovom imenice kategorij-a).
2.4.3. Do- se javqa u izvesnom broju naziva predmeta i delova ode}e: dovratak (i do-
vratnik), doglavak
141
, doramak deo ode}e koji pokriva ramena (sa skra}enom osnovom ramen-);
dolakta{ koùh s rukavima do ramena, sa sli~nim zna~ewem i dolaktenik; dokolenica/-qe-
nica (~arapa, re|e sukwa ili navlaka) itd. Delove tela ozna~avaju dolaktica i doru~je deo ru-
ke neposredno iza {ake, zape{}e. Na qudska bi}a odnose se doglavnik i dou{nik. Dopisnica ne
spada ovamo, jer je izvedeno iz glagola dopisivati (se).
2.4.4. Verovatno najproduktivniji me|u imeni~kim PST jeste prefiks za-, prvenstve-
no sa -je i -(a)k, ali i s drugim sufiksima. Zasniva se (osim u dve-tri re~i kao zadu{nice i za-
du`bina) na predlogu za + instrumental, dakle sa zna~ewem iza. Prefiksali ozna~avaju mesta
i predmete, uz nekoliko izuzetaka koje navodimo niè. Nabroja}emo samo poznatije re~i:
zabr|e, zabre`je, zagorje (odakle i toponim Zagorje), Zadunavqe kraj, zemqi{te
preko Dunava; zape{}e, za{a~je, u prenesenom zna~ewu za~eqe, zale|e, zakriqe okriqe, za{ti-
ta, zaglavqe; u vremenskom zna~ewu zajutarje jutarwe doba, zave~erje ve~erwe doba itd. Za-
ti{je ne spada ovamo, jer je deverbal od zatihnuti (u re~niku SANU, uti{ati se, umuknuti,
umiriti se, sa ~etiri citata).

140
Nije naodmet napomenuti da ova gramatika prefiksalno-sufiksalnoj tvorbi imenica posve}uje desetak
redova, da pomiwe samo osam prefiksa koji u woj u~estvuju i da za wih navodi ukupno sedam (!) primera.
To jasno pokazuje koliko je prefiksacija bila zanemarena u pore|ewu sa sufiksacijom. S druge strane, i to
je zna~ajan napredak u odnosu na ranije gramatike, u kojima o prefiksalno-sufiksalnoj tvorbi nije bilo
ni pomena.

189
zakutak, zape}ak; zaselak; zaperak pobo~ni izdanak, mlad izra{taj (na lozi), zali-
stak; zapu~ak (od puce, dugme); zau{ak u{na `lezda ili zau{nica, {amar, itd. Zatiqak je
nemotivisano, pa deluje kao prosta re~, iako pore|ewe sa sinonimom potiqak ukazuje na pre-
fiks (v. Skok s. v. zatilak). Zas(j)enak, zametak, zakivak, zaglavak ne spadaju ovamo, jer su izve-
deni od glagola; to verovatno vaì i za zaranak (RMS beleì glagol zaraniti; up. uranak od
uraniti).
Sa sufiksom -ica su zazubica, zanoktica, zalaktica podlaktica; zau{nica {amar,
zadu{nica ili ~e{}e zadu{nice dan posve}en mrtvima; slu`ba za pokojnika mogle bi biti sa
sufiksom -nica ili izvedenice od prideva zau{ni, zadu{ni.
S drugim sufiksima: zav(j)etrina; zadu`bina (od za du{u, mada se u svesti dana{wih
govornika vezuje i za glagol zaduìti, up. poruxbina od poru~iti); zau{ke (zapaqewe `lezda
iza u{iju, tako|e zau{nici, zau{waci). Za re~i zagorac stanovnik kraja iza gore, brda, ènsko
zagorka (odakle i ime Zagorka) i zagorkiwa (ovo posledwe kao naziv vile) u nedoumici smo da
li da ih motivi{emo sintagmom za gorom ili da ih smatramo izvedenicama od imenice zagor-je:
ovaj drugi postupak ina~e je obi~niji kod etnoida (up. primorac = stanovnik primorja), a po-
gotovu kod specifi~nih etnonima, me|u kojima je i Zagorac, od Zagorje. Nasuprot tome, zamorac
(vrsta majmuna; neuobi~ajeno u smislu ~ovek s one strane mora) i zamor~e (nazvano tako jer po-
ti~e iz Ju`ne Amerike: up. sinonim morsko prase, engl. guinea pig, fr. cochon dInde) prirodnije
bi se izvodilo iz sintagme za morem nego iz danas neuobi~ajene imenice zamorje. Zato~nik nije
PST, jer (po Skoku s. v. te}i) dolazi od glagola zate}i se (komu) u zna~ewu obvezati se. I zao-
stav{tina je svakako od zaostaviti (up. ostav{tina od ostaviti), glagola koji je danas za-
stareo, ali je potvr|en u RSANU sa tri citata.
2.4.5. Prefiks iz- veoma je slabo posvedo~en me|u imenicama. Pored re~i izmaglica
(prvobitno zna~ewe sitna ki{a koja pada iz magle; po zna~ewu ne moè biti iz glagola izma-
gliti se razvedriti se, razi}i se) tu je jo{ samo nekoliko retkih re~i kao izbreàk breù-
qak, izbreìna uzvi{ewe, Naravno, re~i kao izuzetak, is(j)e~ak i sli~ne ne treba ovde po-
miwati, jer su deverbali. To vaì i za izvarak, talog koji ostaje pri varewu te~nosti ili lek
dobijen varewem trava: glagol izvariti u odgovaraju}im zna~ewima potvr|en je u RSANU.
2.4.6. me|u-: u toponimu Me|umurje (dijalektalno i Me|imurje),u analognom Me-
|ur(ij)e~je (verovatno prevod grecizma Mesopotamija), uz nekoliko jo{ re|ih izvedenica sa
istim sufiksom (me|uvla{}e, me|ugru|e itd. u RMS, me|uno`je u Klajn 1992). Sa zameni~kom
osnovom je me|usobica nesuglasica. Up. i me|udnevica, oznaku za period izme|u katoli~kih
praznika Velike i Male Gospe (kako proizlazi iz datuma navedenih u definiciji u RMS) odno-
sno pravoslavnih Velike i Male Gospojine (prema RSANU).
190
2.4.7. I sa prefiksom na- naj~e{}i sufiksi su -je, -(a)k i -ica: nali~je, naru~je,
nar(j)e~je, nasiqe, narukavqe na{iven dodatak na dowem delu rukava; naramak (sa skra}enom
osnovom ramen-), naprstak, naviqak (od vile), naplatak (sa istom osnovom kao u oplata, pot-
plata, v. Skok s. v. platica), mo`da i napitak (jer se po zna~ewu vezuje za piti, mada je pore-
klom verovatno od napiti u smislu nazdraviti); nausnica, naramenica, napolica (mogla bi
biti i izvedenica od priloga napola), natuknica (po Skoku od glagola tu}i, verovatno pod
uticajem nem. Schlagwort), naprìca prznica (od glagola przniti ukr{tenog s poznatijim pr-
ìti).
S drugim su sufiksima: na~elnik, nam(j)esnik, nalo`nik (obi~nije u `. rodu, nalo-
`nica); nao~wak (deo kowske opreme); nao~are i nao~ari (paretimolo{ki izmeweno od o~ali
<< o}ali << ital. occhiali); nazimac sviw~e koje se okotilo zimi i nazime jednogodi{we
sviw~e (u ovom drugom sufiks je -e, kao u Tur-e, magar-e); nakovaw, itd.
2.4.8. Prefiks nad-: natkrovqe pokriva~ iznad ~ega, nadstre{nica, nadglavqe gor-
wi deo stuba, kapitel ili daska kreveta ~elo glave; nadimak (sa skra}enom osnovom imen-);
nadlanica, natkolenica/-qenica; nadstre{nica, natkrovnica (= natkrovqe); nadvo`wak (ni-
je verovatno da je od retkog glagola nadvoziti). V. i primere u Radovi}-Te{i} 1985:216.
2.4.9. S prefiksom ne- gradi se mnogo mawe PST nego ~istih prefiksala (up. 2.1.10), i
to uglavnom samo sa zna~ewem ~iste negacije. Naj~e{}i sufiks je -ica, kao u nesanica,
nesv(j)estica, nev(j)erica, nerodica nerodna godina ili oskudica zbog slabog roda, nedoumi-
ca (sa osnovom glagola doumiti se). S nultim sufiksom su nemar, nehaj, nehat (od nehati << ne
hajati, v. Skok s. v. hajati), neja~, a svakako i nepovrat i nedogled (po zna~ewu te{ko bi mogli
biti od imenica povrat odnosno dogled). Druge poznatije re~i su nekretnina, nedono{~e, ne-
boj{a, neèwa, nedo|ija (po RMS samo u spoju u nedo|iju oti}i, odvu}i i sl.), nezaboravak.
Nev(j)erstvo ne bismo uvrstili ovamo, jer je po zna~ewu izvedenica od prideva nev(j)eran. Ste-
vanovi} (1964
1
:452) navodi me|u imenicama sloènim s odri~nom re~com ne- i nema{tina i
neminovnost, ali to su nesumwivo izvedenice od nemati odnosno od neminovan. Danas nemoti-
visano je ned(j)eqa, prvobitno od ne d(j)elati.
2.4.10. S prefiksom niz- postoji jedino nizbrdica (a i ona bi se mogla smatrati izvedeni-
com od priloga nizbrdo). Navodni sinonimi nizgorica i nizdolica, zabeleèni u RMS, kao i
nizv(j)etarac (sa oznakom neob. : onaj koji svoj stav prilago|ava onom koji je na vlasti) suvi{e
su retki da bi izmenili zakqu~ak o neuobi~ajenosti prefiksa niz-.
2.4.11. Prefiks o-:
191
okrajak, ogranak, opu{ak, uz to nekoliko re|ih re~i kao obreàk breùqak, ome-
|ak mala me|a, niska ìva ograda, okorak kora, otpadak od drveta i sl. Ne spada ovamo ogri-
zak, jer je izvedenica iz glagola ogristi (sli~nog zna~ewa je i ogrizina).
okriqe, neuobi~ajeno obre`je breùqkasto zemqi{te ili zemqa uz obalu, tako-
|e nekoliko stru~nih termina, ~esto kao prevedenice grecizama na peri-: osr~je sr~ana kesa, pe-
ricardium, ocv(ij)e}e listi}i koji obuhvataju cvet, perianthium, kroatizam oplo{je povr{ina
geometrijskog tela itd.
S nultim sufiksom: olo{, oglav, okrug (ako nije stari deverbal od okruìti, v. Gric-
kat 1981:120; po Skoku je prevedenica od nem. Bezirk ili fr. arrondissement); s ostalim sufiksi-
ma: opeka, oplata (s nejasnom motivacijom, v. Skok s. v. platica), opreka, mo`da opruga i
ostruga (ovih dveju re~i nema kod Skoka); omladina (ne i olupina, jer dolazi od glagola olupa-
ti); ogrlica (svakako od o grlu, pre nego od retkog glagola ogrliti, koji nema to zna~ewe); oko-
snica, oku}nica; ovratnik (tako|e ovratak i okovratnik) itd.
2.4.12. Prefiks ob-: samo nekoliko re~i kao obdanica, obdani{te, oblu~je predwi
deo sedla u obliku luka. Nekoliko drugih re~i izgubilo je motivaciju, npr. obru~ (od ruka, po
Skoku), ili su prvobitne izvedenice od glagola, kao obojak (<< ob-vojak, od viti), obris (rusi-
zam, od risova, up. hrvatsko risati), opticaj (od danas neuobi~ajenog glagola opticati).
2.4.13. Oko-, ne ra~unaju}i individualne kovanice, javqa se samo u okovratnik. Budu-
}i da je karakteristika prefiksa da obrazuje leksi~ke serije, ovu re~ bi bilo boqe svrstati u
sloènice tipa krajputa{ (v. I, 2.9).
2.4.14. Prefiks pa- javqa se u nekoliko imenica sa sufiksom -(a)k: paroàk, pabi-
rak plod koji zaostane posle ètve (odakle glagol pabir~iti), sa istim zna~ewem i pale-
tak/paqetak (od osnove imenice letina/qetina), parojak roj koji se odvaja od prvog roja,
paperak (singulativ prema zbirnoj imenici paperje). Od ovih re~i danas je u redovnoj upotre-
bi samo prva, tako da i ovde vaì zakqu~ak o zastarelosti prefiksa pa- koji smo dali povodom
~istih prefiksala (2.1.12).
2.4.15. Po- je, uz za-, jedan od najproduktivnijih imeni~kih prefiksa. Izraàva razne
vrste prostorne bliskosti (ono {to je na onome, preko onoga, uz ono ili kraj onoga {to kazuje
osnovna imenica), a u vremenskoj upotrebi zna~i posle. Posebno zna~ewe adoptivnog srodstva
ima u poo~im i sl. (v. niè). Neretko je semanti~ki sasvim prazan, npr. u pomr~ina, poglavqe,
poslastica, posuda i dr.
Sa sufiksom -je: pokolewe/-qewe (od koleno/koqeno); pove~erje, znatno re|e pojutarje
jutarwi deo dana, pono}je pono} (sa oznakom nekwi`. u RMS); povr}e, poprsje, postoqe,
192
poglavqe, pouze}e (svakako od po + uzeti), pobr|e brdovit kraj uz planinu, pomorje (= primor-
je), por(ij)e~je kraj pored reke ili sliv reke itd., ~emu treba dodati i mnogobrojne izvedeni-
ce od imena reka: Pomoravqe, Podriwe, Podunavqe, Povardarje i sl. Up. i podu{je crkvena
slu`ba za umrloga ili obredno go{}ewe za uspomenu na umrloga.
Sa sufiksom -ica: pokoìca, porebrica, poledica, posledica/-sqedica, poslastica,
poramenice (= naramenice), u mu{kom rodu poglavica, poturica. Ne idu ovamo porodica i po-
vlastica, od glagola poroditi odnosno povlastiti. I poglavica je sigurno izvedeno od pri-
deva poglavit u zna~ewu ugledan, istaknut, znatan, ali je to zna~ewe danas zastarelo, a ìva je
veza s imenicama glava, glavar, glave{ina i sl.
Sa sufiksom -nica: pokosnica opna oko kostiju, potrbu{nica trbu{na maramica
itd. Za podru`nica filijala nije sigurno da li mu je prefiks po- ili pod-; po Skoku (s. v.
drugi, II) nastao je prema ~e{. podru`n i rus. podru`nyj.
Sa sufiksom -ina: povr{ina (od vrh, po Skoku pod uticajem ruskog overhnos ili
~e{kog povrch), pomr~ina, pokrajina, Posavina, potrbu{ina meso ili slanina s trbuha itd. S
dvostrukim sufiksom je zastarelo popudbina, dok je sinonim poputnina izveden iz prideva po-
putni. Ne spada ovamo ni postojbina, izvedeno iz glagola postojati (v. Skok s. v. -ba
1
).
Sa sufiksom -(a)k: postotak, poredak, poned(j)eqak; posinak je poreklom izvedenica
od glagola posiniti, ali bi se moglo smatrati i za PST od sin, radi simetrije sa srodnim izra-
zima po(k)}erka, pomajka, poo~im itd., gde su odgovaraju}i glagoli (pok}eriti i sl.) sasvim neu-
obi~ajeni.
Sa sufiksom -ar: poglavar, poku}ar, pomodar (~e{}e u `. obliku pomodarka) itd. Po-
vrtar bi po zna~ewu pre bilo izvedenica od povr}e, ali je u tom slu~aju te{ko objasniti gubi-
tak jotovawa (za razliku od povrtwak, gde se moè objasniti disimilacijom palatala u *povr}-
wak).
Sa ostalim sufiksima: pomorac, pov(j)etarac, pokrilac (kod insekata, predwe krilo
koje pokriva zadwe) itd.; posuda, potaja, poruga itd.; poo~im, pobratim, posestrima (sufiks je
od nastavka nekada{weg pasivnog participa prezenta); poku}stvo, pomorstvo itd.; pobornik,
posmr~e, pozemqu{a (ku}a, jagoda), povodaw itd., uz mnoge druge re~i koje su samo prividno
PST, a zapravo su izvedene od (danas retkih) glagola ili prideva na po-.
2.4.16. Prefiks pod- ima uobi~ajena predlo{ka zna~ewa. Naj~e{}i je sa sufiksom -je,
u oznakama mesta: podzemqe, podnebqe (danas uglavnom u prenesenim zna~ewima kraj, zemqa
ili klima; u doslovnom zna~ewu i podnebesje), podgorje, podmorje, potkrovqe, potpalubqe,
iskqu~ivo s metafori~nim zna~ewima podru~je (od ruka) i podno`je, itd. Oblasti u podno`ju
193
odre|enih planina ozna~avaju se imenima kao Podvelebitje, Podinarje (Babi} 1986:133), Pod-
grme~je, Podvele`je, Potkozarje itd. (Radovi}-Te{i} 1985:218).
Sa sufiksom -(a)k: podbradak, podnoàk (~etiri zna~ewa u RMS), podlistak (upo-
trebqeno kao prevod za galicizam feqton), podrepak deo tela u ìvotiwa ispod repa, pod-
voqak (od voq(k)a, danas uglavnom izmeweno u podvaqak usled ukr{tawa sa vaqati ili va-
qak). Podmladak i podvarak su od glagola, tako da ne spadaju u ovu grupu.
Sa ostalim sufiksima: podlaktica, potkolenica/-qenica, potpetica; podmornica,
potkrovnica potkrovqe ili uxerica, stra}ara, podo~nica, podstre{nica (v. Radovi}-Te-
{i} 1985: 214215); potplata (up. oplata, 2.4.10); podgrlac jamica pod grlom, pre svega u
izrazu du{a mu do{la u podgrlac; podo~wak, potkorwak (insekt koji ìvi ispod kore), podvo-
`wak (nije verovatno da je od retkog glagola podvoziti, niti od imenice podvoz koja ima dru-
go zna~ewe; up. nadvo`wak u 2.4.7); podrepa{ (danas ~e{}e nego podrepac) ulizica itd.
2.4.17. Pred- dolazi samo u nekoliko re~i, u prostornom zna~ewu (predgra|e, predso-
bqe, predvorje, pretku}e prostor pred ku}om) ili u vremenskom, kao u predve~erje, predjesewe
(= predjesen, doba pred po~etak jeseni). Predrasuda je kalk ruskog predrassudok ili nema~kog
Vorurteil.
2.4.18. Preko- se ne javqa ni u jednoj {iroko rasprostrawenoj imenici. RMS beleì
prekomorac onaj koji ìvi s druge strane mora, prekovo|anin onaj koji ìvi preko vode,
Prekomurje zemqa preko reke Mure, prekoglavqe nakit koji ène nose preko glave, prekora-
menice naramenice, prekonosica kost u gorwem delu nosa, prekonosnica brwica {to se na-
takne volu preko usta i jo{ nekoliko sli~nih izraza.
2.4.19. Pri- se najradije kombinuje sa sufiksom -ak, pri ~emu pored osnovnog zna~ewa
neposredne blizine (priku}ak prostorija dogra|ena uz ku}u, pripe}ak prostor izme|u pe}i i
zida, priperak pobo~ni listi}, izdanak) dobija i raznovrsna druga zna~ewa kao u prikrajak,
pris(j)enak, prirepak (figurativno laskavac, ulizica), prikumak kumov pomo}nik. Nije jasan
semanti~ki razvoj u priglavak stopalo ~arape ili vrsta ~arape koja pokriva stopalo oko gle-
`wa. Privezak i priv(j)esak ne spadaju ovamo, jer su deverbali.
Sa sufiksom -je imamo primorje, prigorje predeo uz planinu, pribre`je strana ne-
kog brega ili zemqi{te uz obalu, prizemqe itd.; mo`da i primirje, mada je verovatnije iz-
vedenica od primiriti (se).
Sa ostalim sufiksima: prikolica, primorac (-rka), priru~nik (verovatno prema nem.
Handbuch, a ovo prema lat. manuale) itd. Mnoge druge imenice sli~nog sastava, kao priplod, pri-
194
vid, prip(j)ev, prigoda, privreda, prinova, priroda, pritok(a) itd., morale bi se tuma~iti kao
deverbali, mada su odgovaraju}i glagoli danas neuobi~ajeni ili zastareli.
2.4.20. Pro- dolazi mo`da jedino u prole}e/-qe}e (od leto), pro~eqe i pro~elnik, gde
ima pribli`no zna~ewe prethodni odnosno predwi (analogno gr~kom i latinskom prefiksu
istog oblika). Proplanak je danas nemotivisano: po Skoku, s. v. planina, osnova mu je plan- <<
praslovensko *poln-, sa zna~ewem {umom obrastao brdovit predio. Prodo(l), po RMS doli-
na, dubodolina, draga, proseka, uvala, i provi|ewe (svakako kalk od lat. providentia), formalno
gledano, bili bi ~isti prefiksali, ali se danas ose}aju kao proste re~i. Druge imenice s ovim
prefiksom, kao proizvod, pros(j)ek, pronev(j)era, promaja (<< promaha, od mahati) itd., nastale
su sufiksacijom od glagola; tako i promisao (postverbal prema Skoku, s. v. misao).
2.4.21. Prefiks raz- ima svoja uobi~ajena zna~ewa deqewa, razlike, udaqenosti i sl.,
s mnogobrojnim nijansama (o kojima vidi me|u glagolima, 5.25). Sa sufiksom -je dolazi u razdo-
bqe, raspu}e, raskr{}e, razvo|e, razme|e; tu bismo mogli dodati i rastojawe, koje deluje kao
glagolska imenica od nepostoje}eg *rastojati, a zapravo je rusizam (rassonie).
Sa ostalim sufiksima malo je primera: raskrsnica, uz vrlo nejasno motivisane raz-
bojnik, razboji{te i razmirica (od mir, prema Skoku, s. v. mio, II). Razglednica, razvalina, ras-
prava, razlika nisu PST nego izvedenice iz glagola.
2.4.22. Prefiks sa- trebalo bi s dijahronijske strane da bude samo alomorf od s-. U
stvarnosti je bliì prefiksu su-, jer kao i u ~istim prefiksalima (v. 2.1.22), oba izraàvaju
zajedni{tvo, kao u saplemenik, sazvu~je, saglasje, savremenik (= suvremenik). Posledwe dve re~i
mogle bi se smatrati i izvedenicama od prideva saglasan odnosno savremen (suvremen).
Za oblik bez vokala, s- odnosno z-, primera ima vrlo malo, kao i kod ~istih prefiksa-
la (up. 2.1.22): takvi bi mogli biti zglavak ili zgrada. Ve}ina ovakvih tvorenica ima glagolske
osnove, ali su se zna~ewem toliko udaqili od glagola npr. smicalica, ste~aj, sno{aj, stvar
(od tvoriti), svrha (od vr{iti), srez (od rezati), splav (od plaviti) da ih ne moèmo svr-
stati ni u prefiksale ni u deverbale, nego su to danas proste re~i.
2.4.23. Prefiks su- ima uglavnom jasno zna~ewe zajedni{tva, spoja, pratwe ili me{a-
vine. Dolazi najvi{e sa sufiksom -nik: suplemenik (= saplemenik), suvremenik (= savremenik),
sunarodnik, suvrsnik (onaj koji pripada istoj vrsti, prema RMS), sulo`nik (s prevojnom
osnovom glagola leàti, up. lo`nica), suglasnik itd. Suparnik je danas prosta re~, jer se vi-
{e ne ose}a veza sa (zastarelim) glagolom preti se. Sa sufiksom -ica su susneìca/-sweìca
ki{a pome{ana sa snegom, sukrvica gnoj pome{an s krvqu, kao i sumaglica, gde je zna~ewe
me{avine preraslo u zna~ewe pribli`nosti, ublaàvawa (laka magla). Sa sufiksom -je je su-
mra~je, koje bi moglo biti i izvedenica od sumrak ili od sumra~an.
195
2.4.24. Prefiks u- ima svoje predlo{ko zna~ewe mo`da jedino u uku}anin i ukosnica.
Bez odre|enog zna~ewa je u udolina (tako|e udolica, udoqa, udol itd.). Ostali prefiksali su
uglavnom od glagolskih osnova: utakmica (od zastarelog takmiti se), uspomena (od osnove gla-
gola spomenuti, bilo direktno ili preko deverbala spomen: up. izraz u spomen na koga, {to),
ugarak (od -gariti, imperfektivizacija od gor(j)eti), upliv (od plivati: po ~e{kom vplyv v.
Skok s. v. pliti, {to je od nem. Einfluss, a ovo od lat. influentia) itd. Ve}ina ostalih re~i na u-
spadaju u deverbale: uhlebqe/uhqebqe (i po crkvenoslovenskom uhqebije, sve od danas retkog
glagola uhlebiti/uhqebiti na}i slu`bu kome, omogu}iti zaradu), udvorica (od udvoriti se,
perfektiv prema udvarati se), u{tipak (od u{ti(p)nuti), uskok (od usko~iti u zna~ewu po-
be}i, prebe}i kome, pod 2 u RMS; vidi i Grickat 1981, 129), uhoda, ut(j)eha, utisak itd. Ubo-
jica bi moglo biti deverbal u hrvatskoj varijanti (gde zna~i ubica i ima naspram sebe imeni-
cu ubojstvo), ali u srpskoj bismo ga smatrali ili za prostu re~, ili za PST od imenice boj.
2.4.25. Malo re~i nalazimo s prefiksom uz-, pre svega uzglavqe (tako|e uzglavak, uzgla-
vica, uzglavnik), uzglavnica (= uzglavqe, ili nadgrobni spomenik), uzre~ica, uzbrdica (ako je ne
smatramo izvedenicom iz priloga uzbrdo). U re~i uzdarje prostorno zna~ewe zameweno je reci-
pro~nim (kao u glagolu uzvratiti). RMS beleì jo{ nekoliko retkih re~i kao usplo|e (bota-
ni~ki termin, semeni omota~, perikarp), ustarabar ~ovek bez dostojanstva, beskarakteran
~ovek, usperak, ustriàk i sl. Uzrast ne spada ovamo, jer je deverbal od danas retkog glagola
uzrasti.
2.5. Prefiksalno-sufiksalna tvorba: strani prefiksi
Sa stranim prefiksima ovakvih tvorenica ima vrlo malo. Osnovni uzrok je u nedo-
statku motivacije: u~eni termini kao polihromija, deratizacija ili transliteracija bili bi
PST u okviru stranih jezika, odnosno za onoga ko zna da gr. chroma zna~i boja, fr. rat pacov,
lat. littera slovo, ali u okvirima srpskog jezika oni su nemotivisani. To zna~i da dolaze u ob-
zir samo tvorenice ~ija osnova postoji i u srpskom kao samostalna re~. Takve su recimo a-
ritm-ija, a-vitamin-oza, hiper-vitamin-oza, poli-centr-izam, de-form-acija, de-tron-izaci-
ja. Takva je i dez-insek-cija (prema insekt), ali ne dez-infekcija, koja je ~isti prefiksal. Pri
tom moramo u PST ubrojati i re~i kao anti-alkohol-i~ar ili pan-slav-izam: one nisu ~isti
prefiksali, prva jer ozna~ava onoga ko je protiv alkohola (a ne protiv alkoholi~ara), druga jer
slavizam kod nas (uprkos pogre{noj definiciji kod Vujaklije) ne zna~i slovenstvo nego ima
samo jezi~ko zna~ewe.
3. PRIDEVI S PREFIKSIMA
3.1. îsta prefiksalna tvorba: doma}i prefiksi. Za prideve je karakteristi~no
da im je prefiksalno-sufiksalna tvorba razvijenija nego ~ista prefiksalna. Pri tom izme|u
196
jednog i drugog tipa, pored strukturne, postoji i upadqiva razlika u zna~ewu. îsti prefiksa-
li gotovo uvek imaju karakter subjektivne ocene, gradacije ili kvantiteta, u tom smislu {to
poja~avaju, ograni~avaju, slabe ili negiraju osobinu izraènu osnovnim pridevom. (Up. termin
pragmati~ka kvantifikacija, ili jo{ ta~nije pragmati~ka kvantifikacija gradacionog
tipa, u Risti} S. 1999:5758.) S obzirom na tu osobinu, oni su endocentri~ni, prema podeli
koju smo izneli u 2.5. Prefiksalno-sufiksalni pridevi, naprotiv, motivisani su sintagmama,
naj~e{}e predlo{ko-imeni~kim (npr. nadmorski << nad morem) i gotovo nikad nemaju karakter
subjektivne ocene.
Za prefiksalno-sufiksalnu tvorbu koriste se uglavnom sufiksi -ni (u odre|enom vi-
du, znatno re|e u neodre|enom vidu -(a)n) i -ski, dok je mnogo mawe prideva s nultim i drugim
sufiksima. Budu}i da su -ni i -ski dva najrasprostrawenija pridevska sufiksa, gotovo svi ta-
kvi pridevi postoje i u obliku bez prefiksa (npr. nadmorski i morski, vanbra~ni i bra~ni
itd.). Jasno je da postojawe takvih parova ne sme uticati na tvorbenu analizu, nego se ona osla-
wa na zna~ewe (ne van + bra~ni, nego van braka + -ni). U protivnom bi se moralo zakqu~iti da
pridevskih PST prakti~no i nema.
3.1.1. Vele-, sa zna~ewem koje je mo`da najbliè nekada{wem prilogu vele vrlo (vidi
2.1.24), dolazi samo u nekoliko stilski obeleènih prideva pohvalnog zna~ewa: velevaàn
142
,
veleuman, velemo}an, velesjajan, veleu~en, vele~astan (danas samo u odre|enom vidu, vele~asni,
kao sve{teni~ka titula) itd. S glagolskim pridevom gra|eni su vele{tovan i sinonimi (vele-
po{tovan, velecijewen, veleuvaèn). Pridev velelijep (samo u ijekavskom obliku u RMS) da-
nas je u Srbiji zamewen sa velelepan/-qepan, prema ruskom velikolen (vidi Skok s. v. velik).
3.1.2. Sa do-, jedini siguran primer ~istog prefiksalnog prideva jeste domali (u izra-
zu domali prst). I donedavni bi se moglo analizirati kao do + nedavni, ali nas analogija sa do-
skora{wi i doju~era{wi upu}uje da ga svrstamo me|u PST (v. 3.3.3).
3.1.3. Sa me|u- jedini primer je me|uzavisan uzajamno zavisan (re~ novijeg porekla,
mo`da pod uticajem engleskog interdependent). Svi ostali pridevi s ovim prefiksom spadaju u
PST (me|ugradski i sl., v. 3.3.8).
3.1.4. Prefiks na- ozna~ava slabije, nepotpuno izraènu osobinu ozna~enu osnovnim
pridevom (RMS, odrednica na- pod brojem 4), u nagluv/nagluh, nakriv, natruo, nagwio, nakiseo,
nagorak, naqut, uz to u jo{ desetak prideva koji su u RMS zabeleèni samo s po jednim cita-
tom, ili i bez citata: vidi primere u Stijovi} 1983:114 i Kazimirovi} 1988:150. Treba zapazi-
ti da je osnovni pridev gotovo uvek negativnog zna~ewa (up. Grickat 1994:24, Hlebec 1998:324);

142
Up. velevla`ni gospodine, igru re~i u Ko~i}evom Jazavcu pred sudom.

197
~ak i pridevi za boju grade se samo s onim bojama koje izazivaju neprijatne asocijacije, npr. na-
ùt pomalo ùt, ù}kast, nasiv pomalo siv, posiveo, sivkast i tako isto nacrn, namodar,
nasur, nabl(ij)ed (izuzetak je nacrven). Stevanovi} napomiwe da su ovi pridevi svakako posta-
li od sloènih glagola (1964
1
:446): to je mogu}e, ali pod uslovom da se uzme u obzir i dejstvo
analogije, jer je nakriv moglo postati od nakriviti, nakiseo od nakiseliti i sl., ali nema po-
tvrde recimo za *nagluv(j)eti, a naqutiti te{ko da je ikad moglo da zna~i zaqutiti.
3.1.5. S prefiksom nad- normalno se ne grade pridevi bez sufiksa. Istina, Stijovi}
1983:109 na{la je u RMS odrednice nadstru~an, naduman i nathrabar, svaku s po jednim cita-
tom, a re~nik SANU beleì i nadv(j)eran veoma, odve} veran. Ipak, sve su to retke individu-
alne kovanice: nathrabar i nadv(j)eran poti~u iz jedne iste re~enice V. Kaleba, koju citiraju
oba re~nika. [to se ti~e izraza naduman, pitawe je da li je ta~na definicija data u RMS (u
RSANU ga nema), koji se isti~e umom, mudro{}u. Prema upotrebi u citatu iz filozofskog
teksta Brane Petronijevi}a, sve religijske dogme, pa i one koje deizam smatra kao nadum-
ne i umne, pre bi se reklo da je to PST sa zna~ewem koji je iznad uma.
3.1.6. Gramatike (osim Stevanovi}eve) ne pomiwu naj- me|u pridevskim prefiksima.
Ne ~ini to ni Babi} 1986, mada navodi naj- me|u imeni~kim prefiksima (tip naj-brada, str.
330), me|u glagolskim (najvoqeti i najèqeti, 483) i prilo{kim (najposlije, najve}ma itd.,
501). Ta~no je da je naj- formant sasvim posebne vrste, budu}i da ne stvara nove re~i kao drugi
prefiksi, nego obavqa ~isto gramati~ku funkciju gra|ewa superlativa. Ipak, u srpskoj morfo-
logiji ne postoji pojam fleksionog predmetka (analognog fleksionom nastavku), a s druge
strane superlativno zna~ewe elementa naj- veoma je blisko poja~ajnom zna~ewu prefiksa kao
{to su pre-, vele-, arhi- ili ultra-. Bi}e stoga najboqe da i wega svrstamo me|u prefikse (dru-
gog re{ewa takore}i i nema za glagol najvoleti i za priloge tipa najposle). Taj prefiks je go-
tovo neograni~eno produktivan (jer se upotrebqava za sve opisne prideve), ali je podloàn po-
sebnom gramati~kom ograni~ewu da se spaja samo s oblikom komparativa. Ova posledwa oso-
bina uobi~ajena je (mada ne i obavezna) i kod prefiksa o- i po- (v. niè). Naj-, ina~e, moè do}i
i u spojevima najprvi, najgorwi, najdowi, najposledwi, najzadwi, ~ije je ukupno zna~ewe super-
lativno, ali ~iji drugi deo nije komparativ. Po{to je to izuzetak od op{teg gramati~kog pra-
vila, takve oblike morao bi registrovati re~nik, i svakako je nedostatak {to ih u RMS nema.
3.1.7. Za prefiks ne-, sli~no kao i kod imenica (v. 2.1.10) ali na drugi na~in, potrebno
je odrediti razli~ite nijanse zna~ewa. Ve} je Stevanovi} (1964
1
:449450) uo~io da pored ~iste
negacije, kao u nezreo, nepoznat, nepotpun, nezdrav, ovaj prefiks jo{ ~e{}e iskazuje suprot-
nost osobini iskazanoj osnovnim pridevom, ili ta~nije wenu negativnu nijansu, kao u nesre-
}an (= zlosre}an), nepo{ten (= nemoralan, pokvaren), ne~ov(j)e~an (= surov) i sl. Stijovi}
1983:124126, pozivaju}i se i na jedan rad Irene Grickat o negaciji, usavr{ila je tu podelu do-
198
daju}i barem jo{ jednu kategoriju: prideve u kojima se predmetkom ne- ublaàva zna~ewe su-
protnog prideva, tj. kazuje sredwa mera izme|u osnovnog i wemu suprotnog prideva. Takvi su
nevelik koji nije velik, omawi, nedalek obli`wi, blizak, nevisok oniì, nemali i sli~ni.
Kao i obi~no, zbog neodre|enosti zna~ewa i zbog polisemije, kategorije se ne mogu uvek o{tro
razgrani~iti. Tako za pridev nel(ij)ep Stevanovi} tvrdi da ne ozna~ava samo da neko nije lep,
ve} zna~i upravo r u ` a n; ali mogu}e je svakako i ono prvo zna~ewe, usled ~ega Stijovi}eva
defini{e isti pridev koji nije lep, ~ija odlika nije lepota, s primerima kao to pomalo gru-
bo, nelepo lice, pametnih o~iju.
[to se ti~e ~iste negacije, I. Grickat upozorava na terminolo{ke antonime tipa
ravnokraki neravnokraki, instrumentalan neinstrumentalan i sl. Ovakve primere re~-
nici obi~no ne beleè, ali je o~ito da prefiks ne- tu moè imati gotovo neograni~enu produk-
tivnost. Dovoqno je podsetiti da, kao kod imenica tipa nealbanac koje smo pomenuli u 2.1.10, i
ve}ina etni~kih prideva moè biti negirana, pa imamo nealbanski, nesrpski, nehrvatski, ne-
slovenski, neruski, nearapski itd., a uz to neevropski, neafri~ki, neameri~ki i tako daqe. Vidi
i druge primere negiranih prideva na -ski koje navodi Ota{evi} 1996:167.
Naravno, negiraju se redovno i trpni pridevi (nepisan, nevezan, nevi|en itd. itd.).
Ota{evi} 1996:165, po{to je konstatovao da RSANU i RMS beleè oblike neopran, neoplakan,
neokresan, neobrijan, neiskazan, nezasejan i druge sli~ne, ali ne i iste prideve bez prefiksa
(opran, oplakan itd.), zakqu~uje: Ovo pokazuje da prisustvo prefiksa ne- slabi glagolska obe-
le`ja i olak{ava popridevqavawe trpnih prideva.
Sasvim specifi~an slu~aj je pridev novijeg postawa nevladin, nastao verovatno pre-
vo|ewem engleskog non-governmental (pre svega u izrazu nevladine organizacije). U nedostatku
prideva na -ni ili -ski od imenice vlada, upotrebqen je prisvojni pridev, mada pridevi na -in
i -ov/-ev ina~e nisu podlo`ni prefiksaciji. Isto je u~iweno i u oblicima antivladin i pro-
vladin (v. 3.4.9). Za ova tri prideva vrlo je te{ko presuditi da li su ~isti prefiksali ili
PST. Forma bi ukazivala na prvu interpretaciju a smisao na drugu, ali bismo morali zamisli-
ti transformacije u kojima se ne samo mewa struktura iskaza (koji nije vladin *koji je ne
vladin) nego se i doma}i predlozi zamewuju stranim (koji je protiv vlade antivladin, koji
je za vladu provladin).
3.1.8. Prefiks o- (za~udo izostavqen u RMS, gde je o- dato samo kao glagolski prefiks)
izraàva ublaèn stepen osobine i moè se parafrazirati prilogom prili~no. Kombinuje se
bilo s pozitivom ili s komparativom, pri ~emu, kao {to zakqu~uje Kazimirovi} 1988:155157,
izme|u ta dva oblika nema razlike u zna~ewu. Naj~e{}i primeri su ovelik/ove}i, omalen
143/omawi,
ovisok/ovi{i, onizak/oniì;
re|i su okratak/okra}i, odug(a~ak)/oduì, oteàk/oteì,
or(ij)edak/or(j)e|i i drugi. Prili~no je neuobi~ajen i pridev olak/olak{i (gotovo uvek u figu-
199
rativnom zna~ewu povr{an, lakomislen), za razliku od priloga olako, koji je veoma ~est. Jed-
nakost izme|u pozitiva i komparativa ipak nije potpuna, jer ostariji je znatno obi~nije nego
ostar, a uz omla|i i nema oblika omlad, ili ga bar RMS ne beleì. S druge strane, ovamo bez
sumwe spadaju i osredwi i obli`wi, koji nemaju komparativa niti bi ga po smislu mogli ima-
ti. U wima prefiks nema funkciju gradacije, nego samo specifikuje jedno od zna~ewa osnovnog
prideva (sredwi prose~an; bli`wi koji je blizu, pod 1a u RMS). U pridevima otuàn,
okrugao, a pogotovu u ogavan (v. Grickat 1994:23) prefiks se vi{e ne ose}a. Za detaqnu seman-
ti~ku analizu prefiksa o- (naporedo s prefiksom po-) vidi Risti} S. 1996, naro~ito na str. 63.
3.1.9. U RMS, Kazimirovi} (1989:152) na{la je obl(ij)en prili~no, podosta len (pre-
uzeto iz re~nika JAZU, s oznakom pokr., bez citata) i obravan unekoliko ravan s jednim ci-
tatom iz lista Otaxbina 1875. godine. Te dve retke re~i te{ko da su dovoqne da bi imalo
smisla govoriti o pridevskom prefiksu ob- u savremenom srpskom jeziku.
3.1.10. Prefiks pa- (up. 2.1.12, 2.4.13), prema Babi}u 1986:421, kao pridevski se javqa
samo u pa~ist, a ovo samo u izrazu pa~ista nedeqa/sedmica druga nedeqa uskr{weg posta, koja
dolazi iza ~iste nedeqe.
3.1.11. Po- ima isto poja~avaju}e-ublaàvaju}e zna~ewe kao i o- (v. gore); Grickat
1994:19 smatra da je najprecizniji termin atenuirano zna~ewe. I ono se javqa kako s poziti-
vom tako i s komparativom prideva, {to nije ~udo ako znamo da u ju`nim srpskim dijalektima,
u makedonskom i u bugarskom isti prefiks sluì za gra|ewe komparativa (podobar boqi i
sl.). Zna~ewe pozitivnih i komparativnih oblika u ovom slu~aju je sli~no, ali ne i jednako. Ka-
zimirovi} 1989:153 kontrastira povelik ~ovek ~ovek koji je prili~no, dosta velik; velik ~o-
vek uop{te i pove}i ~ovek ~ovek koji je prili~no ve}i u odnosu na ostale qude. Stijovi}
1996:108 izri~ito zakqu~uje: ove}i i pove}i nisu komparativi od ovelik i povelik nego
su posebne lekseme oslowene neposredno na ve}i i predstavqaju rezultate tvorbe re~i, a ne
gramati~ke fleksije. Ona to potkrepquje i razli~itim definicijama za odrednice odalek i
odaqi u re~niku SANU, definicijama ~iji je autor Mitar Pe{ikan.
Broj prideva u dana{woj upotrebi ne{to je ve}i nego za o-, pre svega povelik/pove}i,
povisok/povi{i, podug(a~ak)/poduì, podebeo/podebqi, poteàk/poteì, po{irok/po{iri,
podobar/poboqi itd. Tome treba dodati one prideve koji se uglavnom upotrebqavaju samo s kom-
parativom, kao pobliì, poja~i, pomla|i, postariji, polak{i, odnosno samo u pozitivu, kao
pogolem, poprili~an, pozama{an. Polagan danas zna~i prakti~no isto {to i lagan, s tim {to
moè imati i zna~ewe postepen, s jednim citatom u RMS.
Specifi~na osobina prefiksa po- jeste da se moè dodavati i superlativu, i to u
principu od svakog prideva (v. Stijovi} 1983:113, Stijovi} 1996:108): ponajve}i, ponajlak{i,
200
ponajduì i tako daqe. Zna~ewe ublaàvawa tu se realizuje kao relativizacija, tako da bi se
recimo ponajboqi moglo parafrazirati kao jo{ najboqi od svih ili mo`da ipak najboqi.
(Up. i Grickat 1994:22.) U primerima iz starijih tekstova koje beleì RMS, Opazi}e{ ponaj-
vi{u jelu, ponajvi{u i ponajgranatiju, Svi svatovi u crkvu ulaze, ponajzadwi djever i
djevojka, Ja od ~ete bejah ponajprvi, prefiks ne mewa zna~ewe superlativa. Zato se tu, kako
kaè Stijovi}eva, pre moè govoriti o izvesnoj ekspresivnosti, o upotrebi prefiksa kao
stilskog sredstva ukoliko nije u pitawu naprosto metri~ko sredstvo da se popuni broj slo-
gova u desetercu.
3.1.12. Pod- verovatno dolazi samo u potpun (koje se danas ose}a kao prosta re~) i u
podjednak. Prvobitno zna~ewe ovog drugog prideva moralo je biti pribli`no jednak (tako Ba-
bi} 1986:421); RMS daje pod a definiciju koji je sli~an (po veli~ini, zna~ewu, svojstvima), a
pod b koji je jednak, isti za vreme celog svog trajawa, ujedna~en, s jednim citatom: Gas daje
vrlo jaku i podjednaku svetlost. Puristi i nastavnici, zbog uobi~ajene preosetqivosti na
pleonasti~ne oblike, svojevremeno su zahtevali da se podjednak ne upotrebqava kao sinonim
za jednak. Uprkos tome, danas podjednak, pre nego pribli`no jednak, zna~i me|usobno jednak,
u sklopovima kao podjednake zasluge, podjednak udeo, u podjednakoj meri i sli~no. Isto vaì i
za prilog podjednako.
3.1.13. Produktivan sa imenicama, prefiks pra- nije takav i ovde: spaja se samo s pri-
devima koji i sami zna~e starinu, poja~avaju}i wihovo zna~ewe. To su prastari, pradavni, pra-
drevan i praiskonski. Wima bi se mogli dodati i prahri{}anski, praslovenski, praroditeq-
ski, praistorijski (v. 2.2.5, fusnotu 138) i sli~ni, mada je za wih pogodnije tuma~ewe izvo|e-
wem iz imenica (prahri{}anin ili prahri{}anstvo, Prasloven itd.).
3.1.14. Pre-
1
je verovatno najproduktivniji od svih pridevskih prefiksa: Stijovi}eva
je u RMS izbrojala 174 razna prideva s wim (1983:103). Wegovo zna~ewe Stevanovi} je opisao
kao superlativno (1964
1
:447), ali to je suvi{e upro{}en i nedovoqno precizan termin. Sti-
jovi}eva, naprotiv, razlikuje pet zna~ewa: prekomeran stepen ne~ega kao negativna odlika,
poja~avawe negativnog zna~ewa osnovnog prideva, prekomernost u pozitivnim osobinama,
apsolutna superlativnost, vrlo visok stepen ne~ega i kurtoazna superlativnost. Takav
opis je mo`da preterano usitwen, jer pozitivno odnosno negativno zna~ewe zavisi od samog
prideva, a nije uslovqeno prefiksom. Bitno je samo razlikovati dva osnovna zna~ewa, koja bi-
smo nazvali ekscesivnim (kad pre- ozna~ava preteranost, prekomernost) i elativnim
144
(poja~aj-
nim). Ni u jednom ni u drugom zna~ewu, pridevi sa pre- nemaju komparaciju.
Bilo da ozna~avaju pozitivnu ili negativnu osobinu, ekscesivi se mogu parafrazira-
ti prilogom suvi{e (prevelik = suvi{e velik) ili konstrukcijom komparativ + nego {to (bi)
treba(lo) (prevelik = ve}i nego {to bi trebalo). Primera, naravno, ima bezbroj: prekratak,
201
preran, prepun, pre~est, previsok, preo{tar, predebeo, preop{iran itd. itd. Elativi su obi~-
no pozitivnog zna~ewa (prelijep, predivan, prekrasan, premudar, presre}an, prezadovoqan
itd.), re|e negativnog (preglup, pretuàn). Posebna podvrsta elativa jeste ono {to Stijovi}e-
va (str. 107) naziva kurtoaznom superlativno{}u, kad se pridevi upotrebqavaju kao stalni
epiteti uz re~i koje ozna~avaju boànstva ili predmete religioznog kulta, odnosno kao atribu-
ti u titulisawu svetovnih i crkvenih dostojanstvenika : presvet, presv(ij)etli, pre~asni,
preuzvi{eni i sl.
U na~elu, s pridevima afektivnog zna~ewa pre- }e imati elativnu, a sa ostalima eks-
cesivnu vrednost. Poneki pridevi, ipak, mogu imati oba zna~ewa zavisno od konteksta: prete-
àk za no{ewe (ekscesiv), moje prete{ke muke (elativ); preskupo za moj xep (ekscesiv), pune ku-
tije preskupog nakita (elativ) i sl.
3.1.15. Pred- se javqa samo u pretposledwi/-sqedwi i u sinonimu predzadwi. Ostali
pridevi, kao predratni, pred{kolski i sl. spadaju u PST: v. 3.3.16.
3.1.16. Posledwa tri prefiksa po azbu~nom redu, pri-, pro-
1
i su-, veoma su sli~ni me-
|u sobom. Sva tri zna~e nepotpunost, ograni~enost, ublaàvawe osobine iskazane osnovnim
pridevom, i sva tri su slabo produktivna. Sa pri-, kao {to konstatuje Stijovi} (1983:115),
obi~ni su samo priglup i priprost. Grickat 1994:24 dodaje i priblesav, prilen, pritup, uz
komentar: kao {to se vidi sa negativnim osnovnim zna~ewima. RMS beleì i prigluv/-
gluh, prilud, pristar, pritvrd i jo{ 45 sli~nih prideva, ali je svaki samo s po jednim cita-
tom, uglavnom iz starijih pisaca.
3.1.17. Na pro-
1, po Stijovi}evoj (1983:115), obi~ni su samo prosed i prohladan, ~emu svakako treba dodati i pro}elav. Osta-
li primeri u RMS obuhvataju probl(ij)ed, pror(ij)edak, prokiseo, prostudan, svaki s po jednim citatom, uz to prosuv/-suh i prozekast (koji je pone-
{to zekast, ze~je boje, iz re~nika Risti}a-Kangrge), bez citata.

3.1.18. Za su-, svakako najpoznatiji primer je sulud. Treba uzeti u obzir i supijan na-
pola, malo pijan (tri citata u RMS, uz to i prilog supijano) i sumrtav (pored osnovnog zna~e-
wa zamro, obamro, polumrtav RMS navodi jo{ tri figurativna zna~ewa, sa ukupno sedam cita-
ta). Tome bismo dodali i sumra~an, koji po obliku izgleda kao izvedenica od sumrak, ali budu-
}i da su- nema ovo zna~ewe kod imenica (up. 2.1.22), opravdanija je analiza su-mra~an. Istom ti-
pu pripadalo je i sumahnit skoro mahnit, polulud, ali je u wemu do{lo do ispadawa -h-
145
i
zamene sufiksa, pa je danas u upotrebi samo neprovidni oblik sumanut. Vidi i Grickat
1994:24.

145
Up. i ma(h)nuti se (~ega), oma(h)nuti, gde su u Srbiji danas ostali u upotrebi iskqu~ivo oblici bez -h-.

202
3.2. îsta prefiksalna tvorba: strani prefiksi. Strane prefikse posmatramo
odvojeno od doma}ih, iz razloga sli~nih onima koje smo ve} izneli za imenice (v. 2.2). U pitawu
su isti prefiksi gr~kog i latinskog porekla, samo u mawem broju, jer se neki od wih (npr. mi-
kro-, para-, vice-, re- itd.) upotrebqavaju za imenice ali ne i za prideve. I ovoga puta pregleda-
}emo najpre prefikse gr~kog a zatim one latinskog porekla.
3.2.1. Prefiks a- (privativni) u pridevima je ~e{}i nego u imenicama: amoralan, aso-
cijalan, anacionalan, atonalan, aritmi~an, asepti~an, asimetri~an, asinhron(i~an) itd.
Ovakvi pridevi mogli bi se tuma~iti i kao PST, ukoliko uzmemo u obzir da amoralan ne zna~i
nemoralan nego li{en morala, da asepti~an zna~i za{ti}en od sepse i sli~no. To pogoto-
vu vaì za slu~ajeve gde sufiks nije isti u osnovnom obliku i u obliku s prefiksom, kao u po-
liti~ki naspram apoliti~an. U pridevu anorganski, prefiks dobija oblik gr~kog predvokal-
skog alomorfa an-.
3.2.2. Anti- je i s pridevima vrlo produktivan prefiks. Pored prefiksala sa stranim
pridevima, kakve beleì RMS (antiklerikalan, antisepti~an/-~ki, antilogi~an/-~ki, anti-
tuberkulozni, antifa{isti~ki, antikomunisti~ki itd.), javqa se i s doma}im, npr. antiu-
metni~ki, antikwièvni, antidràvni (ove primere daje Stevanovi} 1964
1
:444), antina-
rodni, antiratni, antisrpski, antivladin (Klajn 1992) i tako daqe. Dok Babi} (1986:396) ka-
è za wega samo da ima zna~ewe doma}ega prefiksa protu- (sli~no i RMS pod anti-), Steva-
novi} razlikuje dva zna~ewa. Po wemu, ovi pridevi ozna~avaju i osobinu suprotnu onoj {to se
kazuje prostim pridevom (kao u ve} citiranom antiumetni~ki i sl.), ali mnogo ~e{}e kazuju
osobinu bilo koga {to je nastrojen protivni~ki prema onome {to se ozna~ava re~ju u osnovi,
kao u antikomunisti~ki, antidemokratski, antireligiozan i sl.
U jednoj stroòj analizi ova dva zna~ewa zaista bi trebalo razdvojiti, i ne samo to,
nego bi se jedan deo prideva morao svrstati u PST. Primera radi, antituberkulozni dispanzer
nije suprotnost nekom nepostoje}em tuberkuloznom dispanzeru, nego je dispanzer koji deluje
protiv tuberkuloze: pridev je, dakle, motivisan sintagmom predlog + imenica, samo {to je do-
ma}i predlog zamewen gr~kim. Za ve}inu prideva, ipak, takvu distinkciju bilo bi vrlo te{ko
sprovesti. Antifa{isti~ka politika, recimo, podjednako dobro se moè definisati kao su-
protnost fa{isti~koj politici ili kao politika protiv fa{izma; antiumetni~ki, zavisno
od konteksta, moè zna~iti koji ima osobine suprotne pravoj umetnosti ili koji deluje pro-
tiv umetnosti. Stoga je ipak najboqe sve prideve na anti- smatrati ~istim prefiksalima.
3.2.3. Arhi- RMS uop{te ne pomiwe kao pridevski prefiks, mada navodi jedan takav
primer arhipoznato. Stevanovi} (nav. d. 445) kaè da s prefiksom arhi- (gr~kog porekla)
pridevi ozna~avaju osobinu prostog prideva u najve}em stepenu, u izuzetnoj meri. On isti-
~e da su to obi~no pridevi koji ozna~avaju negativnu osobinu i da ~uvaju akcent oba sastavna
203
dela, {to ilustruje primerima arhiglup, arhizao, arhinevaqao, arhinepo{ten sic, arhizasta-
reo.
3.2.4. Za pseudore~nici ne daju pridevske primere, osim pseudoklasi~an u RMS, ali
je nesumwivo da se ovaj prefiks slobodno kombinuje, kao i kod imenica (v. 2.2.4), daju}i bezbroj
spojeva tipa pseudou~en, pseudoduhovit, pseudomoralan i sli~no.
3.2.5. Od latinskih prefiksa, ab- se javqa samo u jednoj re~i abnormalan
146
. Ovakvi
slu~ajevi zadaju metodolo{ke te{ko}e, jer od afiksa o~ekujemo da se jave bar u dve re~i, spaja-
ju}i se s razli~itim osnovama. Ipak, s obzirom na nedvosmislen odnos negacije u normalan
abnormalan, analogan onome u pridevima s prefiksom a- (tipa asocijalan), ab- tako|e moramo
uvrstiti me|u prefikse.
3.2.6. Bi-, dvojni, dvostruk, javqa se u malom broju primera: biseksualan, bikonvek-
san dvostrano ispup~en i bikonkavan dvostrano udubqen, uz to u pridevima ~iji je drugi
deo u srpskom nemotivisan, kao bilateralan, bilabijalan, bivalentan i sl.
3.2.7. Ekstra- ima prilo{ko zna~ewe posebno, naro~ito, analogno pridevskom zna-
~ewu u imenicama (2.2.5). Po Stevanovi}u, 1964
1
: 445, prefiks ima zaseban akcent (navode se
primeri ekstraskroman, ekstrapakostan), usled ~ega se ose}a vi{e kao prilog upotrebqen u
zna~ewu priloga izvanredno. I RMS defini{e ekstra kao prilog, ali daje samo jedan primer
s glagolskim pridevom, balkon je ekstra dozidan. Vujaklija beleì ekstraliberalan veo-
ma dare`qiv, veoma izda{an i germanizam ekstrafajn naro~ito fin. [to se ti~e Vujakliji-
nog primera ekstraordinaran izuzetan, vanredan, a pogotovu ekstraesencijalan nebitan,
nesu{tinski, smemo posumwati da su takve re~i ikada zaista bile upotrebqene u srpskom je-
ziku. Vidi i 3.4.3.
3.2.8. Za kvazi-, RMS daje tri pridevska primera kvazinov, kvazimaterijalan, kvazi-
principijelan; Babi} 1986:420 dodaje kvazislobodan, kvazistabilan, kvazisuvremen; lako bi bi-
lo smisliti i druge primere, kako s doma}im tako i sa stranim osnovama. Zna~ewe je u RMS de-
finisano sa kao da, toboè, tobo`wi a kod Vujaklije tobo`wi, vajni, polu-, nadri-. O akcen-
tu re~nici ne daju podatke, ali je verovatno dvojan kao i kod arhi- i ekstra-.
3.2.9. Kontra- kao pridevski prefiks postoji samo u malom broju neologizama, pre
svega u kontraproduktivan (prevod od engl. counterproductive) i kontraobav(j)e{tajni ({to bi
mogla biti i PST, vidi 3.4.5). Kontrarevolucionaran ne spada ovamo, jer je izvedeno od kon-
trarevolucija. Kontradiktoran je nemotivisano u drugom delu.
3.2.10. Sub-, sa zna~ewem umawivawa ili ograni~ewa, neki put se kombinuje s pride-
vom, kao u medicinskom terminu subakutan (o bolesti koja nije sasvim akutna, koja se postepe-
204
no razvija), pa i subminijaturan mawi od minijaturnog (tehni~ki termin poreklom iz engle-
skog, up. Babi} 1986: 444). Ipak, ve}ina prideva s ovim prefiksom ima imeni~ku osnovu sa su-
fiksom, tako da bar formalno predstavqaju PST (vidi 3.4.10).
3.2.11. Super- je jo{ jedan od prefiksa za koje RMS ne uzima u obzir pridevsku upo-
trebu (ako ne ra~unamo neprovidno supersoni~an). Obiqe primera, naprotiv, daje Babi}
(1986:446): superbogat, superlak, supertajni, superluksuzan i jo{ tuce drugih. U re~niku
Klajn 1992 dato je s citatima superènstven, supernadaren i supermoderan.
3.2.12. Za razliku od afektivnog i elativnog super-, supra- ima specifi~no zna~ewe
iznad, nad- i mnogo je mawe rasprostraweno. Javqa se u nekoliko retkih, u~enih prideva koje
beleì RMS: supravodqiv (termin iz fizike), supradentalan (= nadzubni, termin iz foneti-
ke), supranormalan, supraracionalan koji se umom ili iskustvom ne moè objasniti i sa
istim zna~ewem supraracionalisti~ki.
3.2.13. Ultra-, pored op{teg elativnog zna~ewa kao u ultrabrz (RMS) ili ultramo-
deran, ulazi u sastav nekoliko tehni~kih termina kao ultraqubi~ast = ultravioletan (o sve-
tlosnim zracima), ultrakratki (o talasima), a u politici ultradesni i ultral(ij)evi: RMS
nema ova dva prideva, ali ima ultradesni~arski, ultrakonzervativan, ultranacionalisti~ki
i ultrakolonijalisti~ki.
205
3.3. Prefiksalno-sufiksalna tvorba: doma}i prefiksi
3.3.1. Bez- je najproduktivniji prefiks u tvorenicama ove vrste, pa s wim i danas re-
dovno nastaju nove re~i. Ujedno je i prefiks s najvi{e alomorfa, jer pored osnovnog ima jo{
~etiri oblika: bes- kao u beskrajan, be{- kao u be{~astan, be- kao u be{uman, bestidan, beì-
~an, beza- kao u bezazlen.
Naj~e{}i sufiks je -(a)n (gotovo uvek u neodre|enom vidu: na -ni RMS daje samo bezre-
zervni, beì~ni i besku}ni, a ni tu nije iskqu~eno da bi se u predikatu moglo javiti -(a)n, re-
cimo Wegov pristanak nije bio bezrezervan). Od mno{tva primera nabroja}emo samo najpo-
znatije. Konkretan nedostatak materije ozna~ene imenicom izraàvaju bezvodan, bezvazdu{an,
bezalkoholan, bezmle~an/-mqe~an, bezmesan, beskvasan itd., kao i neologizam bezolovan (o ben-
zinu). U tehnici i tehnologiji upotrebqavaju se kao termini beì~ni, be{avan, bezdrvan (o
hartiji), bezdiman (obi~no o barutu), u finansijama beskamatan (o zajmu ili kreditu). Qudske
osobine iskazuju pridevi kao bezdu{an, bezos(j)e}ajan, bezboàn, bezuman, bezvoqan, be{~a-
stan, bestidan, besraman, bezazoran, s figurativnim zna~ewem bezobrazan i bezo~an: posredi
su, dakle, uvek negativne osobine, ako se izuzme bezgre{an. Za ~ulne utiske i ose}awe vezani su
bezbojan, bezukusan, bezmirisan, bezbolan, bezbriàn, bezb(j)edan, bezglasan, bezizrazan (re|e
bezizraàjan); uglavnom u prenesenom smislu upotrebqavaju se beìvotan i besmrtan. Naj-
vi{e je ipak prideva apstraktnog sadràja, od apstraktnih imenica: bezli~an, bezbrojan,
bezm(j)eran, beskrajan, bespravan, bezvezan, bezuslovan, beskoristan, bezrazloàn, bes-
prim(j)eran, besprekoran, bespomo}an, bezusp(j)e{an, bezizgledan, bezizlazan, besadràjan i
mnogi drugi.
U novije vreme sve je vi{e spojeva i sa stranim osnovama (beskarakteran, bezidejan,
besklasan, beskompromisan, bezrezervni), ponekad s pro{irenim sufiksom po stranom uzoru,
kao u beskrupul-oz-an ili besprincip-ij-el-an. Besprizoran je o~igledan rusizam, nemotivisan u
na{em jeziku, dok se u ruskom motivi{e sintagmom bez prizora bez nadzora
147
.
3.3.1.1. Tri mo`da naj~e{}a prideva iz ove grupe, besplatan, bezopasan i bez-
vr(ij)edan, zadaju te{ko}e u sinhronijskoj analizi. Besplatan ne zna~i koji je bez plate nego
koji se ne pla}a, {to zna~i da bi trebalo ovaj pridev, jedini od svih, da motivi{emo glagol-
skom osnovom umesto imeni~ke. U bezvr(ij)edan osnova bi mogla biti glagolska ili pridevska.
U bezopasan (verovatno prema ruskom bezoasn)
148
uop{te ne moèmo izdvojiti nikakvu
osnovu odre|enog zna~ewa, pa pridev formalno izgleda kao da je ~isti prefiksal, bez + opasan.

148
Skok nema re~ bezopasan; za opasan kaè moè, ali ne mora biti rusizam i obja{wava da je pridev izveden od
apstraktuma opas m pomwa, oprez, koji danas ne postoji. Etimolo{ki, dakle, negacija ima strukturu bez- + imeni~ka osnova
+ -(a)n kao i sve ostale, ali se to ne moè preneti na sinhronijski nivo.

206
Ali bez- nema funkciju da negira prideve, i to je verovatno razlog {to su svojevremeno poneki
puristi osu|ivali oblik bezopasan, traè}i da se zameni sa neopasan. Jedino re{ewe za sva tri
prideva bi}e da zakqu~imo da i oni imaju imeni~ku osnovu, ali takvu koja je realizovana jedi-
no u vidu glagolske imenice (pla}awe << plat- + -ja-we) odnosno u vidu deadjektivala na -ost
(opas-n-ost, vr(ij)ed-n-ost). Morfolo{ki, takav postupak je prili~no zaobilazan (izvodimo
pridev iz imenice koja je i sama izvedena iz prideva odnosno iz glagola iste osnove), ali nam
omogu}ava da damo ta~an semanti~ki opis: besplatan = koji se dobija bez pla}awa, bezopasan =
koji je bez opasnosti, bezvr(ij)edan = koji je bez vrednosti.
3.3.1.2. Sa sufiksom -en su besposlen, besmislen, bezazlen, neuobi~ajeno besnen (=
besan) i beski~men (odakle ~e{}a imenica beski~mewak).
Sa sufiksom -ski nalazimo nekoliko prideva novijeg postawa, uglavnom ograni~enih
na odre|ene kolokacije: besteìnski (naj~e{}e u izrazu besteìnsko stawe), bescarinski
(bescarinska zona), bezatomski (bezatomska zona), bezgotovinski (bezgotovinsko pla}awe),
besplanski itd. Up. i gramati~ki termin besubjekatski (tako|e -ktni).
S nultim sufiksom: bezglav (obi~no u figurativnom zna~ewu), bezub, bezbrad, bezrep,
bezimen, besan (naj~e{}e u spoju besana no}), bezdan (od osnove imenice dno s umetnutim nepo-
stojanim a) i jo{ nekoliko re|ih re~i.
3.3.2. Van- retko ima doslovno prostorno zna~ewe (kao u vanmateri~ni ili vanevrop-
ski), a ~e{}e figurativno.
Sa sufiksom -(a)n/-ni jesu vanredan, vanbra~ni, u stru~nim terminologijama vanmate-
ri~ni (o trudno}i), vanste~ajni, vanustavni (jedan primer u RMS) itd. Vannastavni (obi~no u
izrazu vannastavne aktivnosti), vanparni~ni (v. postupak) i vanprivredni novijeg su porekla,
tako da ih nema ni u RMS ni u Prav. 1960. Jedan pridev sa zameni~kom osnovom, vanseban koji
je izvan sebe, koji nije priseban beleì RMS (sa dva citata, iz Krleè i Novaka Simi}a; tako-
|e prilog vansebno i izvedenica vansebnost).
Sa sufiksom -ski: vanzemaqski, vanevropski, vanplanski, vanpartijski, vanstrana~-
ki, vansudski, van{kolski, vanzakonski, vanvremenski, u ranijoj politi~koj terminologiji van-
blokovski (s dvostrukim sufiksom), u turizmu vansezonski i vanpansionski itd. Verovatno kao
kalkovi nastali su vanserijski (up. fr. hors srie, ital. fuoriserie) i vanbrodski (o motoru: engl.
outboard, fr. hors bord).
S nultim sufiksom je vanvremen (= vanvremenski: jedan primer u RMS).
207
3.3.3. Prefiks do- nije mnogo uobi~ajen u prostornom zna~ewu, u pridevima kao dou-
{ni (dou{ne `lezde: jedan citat u RMS), dopetni (bez citata u RMS), doglavni (jedan citat iz
Vuka, gde doglavni momak zna~i doglavnik). Nije ~est ni u vremenskom zna~ewu kada je si-
nonim za pred-, kao u doratni, dorenesansni, za {ta se primeri nalaze uglavnom samo kod hrvat-
skih pisaca; dorevolucionarni, a pogotovu dorevolucioni (oba u RMS) o~igledni su rusizmi.
Uobi~ajeni su, naprotiv, pridevi doìvotni (mada se ne moè motivisati direktno
sa do ìvota, nego sa do kraja ìvota), doju~era{wi (<< do ju~e), doskora{wi i dogodi{wi
(koji mogu biti i izvedenice od priloga doskora odnosno dogodine); po analogiji sa doskora-
{wi, moèmo im prikqu~iti i pridev donedavni. Najzad, iz sintagme do slova nastao je pridev
doslovan (up. i prilog doslovce). Dovoqan se danas uglavnom ose}a kao prosta re~, po{to pri-
lo{ki izraz do voqe vi{e nije u svakodnevnoj upotrebi.
3.3.4. Prideve s prefiksom za- moèmo podeliti na tri grupe.
a) Od za + instr. (= iza) poti~u zakulisni (uvek u figurativnom zna~ewu), danas retko
zaku}ni koji je iza ku}e, rusizam zagrani~ni, noviji rusizam zauman koji je van pameti, ne-
pojmqiv (v. Klajn 1992), u vremenskom zna~ewu zagrobni, uz to neki sasvim retki pridevi kao
zav(j)etaran, zaobla~an i sl. Tu spada i poneki geografski termin kao zakarpatski koji je
iza Karpata (mo`da ne zadunavski i zabrdski, koje Stijovi} 1983:120 izvodi iz imenica zabr-
|e odnosno Zadunavqe).
b) Od za + akuzativ postali su zadu{an (koji se ~ini za du{u, koji se odnosi na po-
du{je, tako|e du{evan, danas prete`no u izrazu zadu{na baba) i, sa zameni~kom osnovom, za-
seban (re|e zasebit).
v) Od za + genitiv, s vremenskim zna~ewem u toku, postali su danas retko zaìvot-
ni (koji traje koliko i ne~iji ìvot, dva citata u RMS) i zastarelo zavremen privremen.
Retki pridevi zasada{wi, zauzgredan, zazbiqan izvedeni su od priloga (zasada, zauz-
gred, zazbiqa) a za~udan od glagola za~uditi, tako da nisu PST. Zadovoqan je danas prosta re~.
3.3.5. S prefiksom izvan- uobi~ajen je samo pridev izvanredan; up. i izvanlogi~an ko-
ji prelazi granice logike, nelogi~an, s jednim citatom iz Mato{a u RMS. Pridevi kao izvan-
bra~ni, izvanevropski, izvanzemaqski i sl., koje navodi Babi} 1986:395, upotrebqavaju se samo
u Hrvatskoj, dok u Srbiji imaju van-.
3.3.6. Sa iznad- RMS ne beleì nikakve tvorenice; Babi} 1986:410 daje iznatprosje-
~an, uz napomenu obi~. natprosje~an. Isti pridev zabeleèn je i u Klajn 1992, s jednim pri-
merom.
208
3.3.7. Sa ispod- Babi} (nav. m.) daje ispotprosje~an, a RMS ispodzemaqski, sa oznakom
neob. (jedan citat iz \ure Jak{i}a), i podjednako neobi~no ispodvodan.
3.3.8. Obiqe primera nalazimo s prefiksom me|u-. Poneki imaju bukvalno prostorno
zna~ewe, kao me|uzubni, me|uzv(j)ezdani, me|uplanetarni (sa spojem stranog i doma}eg sufiksa),
me|u}elijski. Jo{ ih je mnogo vi{e koji iskazuju uzajamnu vezu ili, kako RMS defini{e pod b,
da se ono {to je ozna~eno drugim delom sloènice odnosi na vi{e takvih jedinki. Takvi
su me|udràvni, me|unarodni, me|um(j)esni, me|ugradski, me|urepubli~ki, me|upartijski, me-
|ustrana~ki, me|uzonski, me|usavezni~ki itd., a sa zameni~kom osnovom me|usoban. O stalnoj
produktivnosti ovog prefiksa svedo~e primeri kao me|uqudski (obi~no s imenicom odnosi),
me|ugranski, me|uresorski, danas omiqeni u medijima iako ih u RMS jo{ nije bilo. Vremensko
zna~ewe imaju me|uratni i me|ukongresni.
3.3.9. S prefiksom na- verovatno su jedini primeri nasilan, naredan i nao~it. Mnogi
drugi pridevi s ovim prefiksom izvedeni su od imenica (na~elan, nauman itd.), glagola (navod-
ni, nasledan/-sqedan itd.) ili priloga (napredan, naporedan itd.), ili su danas nemotivisani
(nasu{ni, naro~it itd.).
3.3.10. Za prefiks nad- moèmo razlikovati dva zna~ewa:
a) prostorno u nadvodni, nadzemni (retko u zna~ewu nadzemaqski), nadgrobni, nadbu-
bre`ni (o `lezdi), nadmorski (u izrazu nadmorska visina), uz nekoliko re|ih izraza koje bele-
ì RMS, kao nadglavni koji je iznad glave, nadlakatni, natcv(j)etni itd.;
b) apstraktno, figurativno u naddràvni, naddru{tveni, nadnacionalan, natpar-
tijski i sl. U okviru ovog zna~ewa izdvaja se grupa prideva gde prefiks izraàva superior-
nost, vi{u vrednost, kao u nat~ov(j)e~anski, nadqudski, natpros(j)e~an, natpolovi~an, nadzvu-
~an (o brzini, verovatno prevod anglolatinizma supersoni~an), a me|u wima opet oni sa zna~e-
wem ne~eg nematerijalnog ili okultnog, kao natprirodan, nadstvaran, nat~ulan, nadzemaqski.
Nadstru~an ne spada ovamo, jer ne zna~i koji je iznad struke, nego izuzetno stru~an, tako da
je ~isti prefiksal (v. 3.1.5).
3.3.11. Zna~ajnu grupu prefiksalno-sufiksalnih tvorenica obrazuje prefiks ne- s gla-
golskom osnovom i sufiksom -iv (-jiv, -qiv) ili re|e -(a)n. Kako isti~e Stijovi} 1983:126 povo-
dom primera neprevodiv, neizvodqiv, nemeriv, to nisu sekundarne re~i u odnosu na odgovaraju-
}e prideve bez prefiksa prevodiv, izvodqiv, meriv i sl. (za kojima je, ina~e, mawa potreba, jer
ne zna~e neku re|u osobinu; nemeriv je, svakako, informativnija re~ od re~i meriv, jer je gotovo
sve merivo). Dodajmo tome da pridev bez prefiksa ~esto i ne postoji, na primer prema neuni-
{tiv, neodloàn ne nalazimo *uni{tiv niti *odloàn, a tamo gde postoje gotovo uvek su re-
209
|i od negiranog oblika, u RMS po pravilu bez citata, npr. pob(j)ediv, prevodqiv.
149
Ponekad,
opet, postoji razlika u zna~ewu: neizdr`qiv nije negacija od izdr`qiv, nezasitan od zasi-
tan, niti nezaboravan od zaboravan. Ne odbacuju}i mogu}nost da sa istim prefiksom i istim
sufiksima ima i parova dobijenih ~istom prefiksacijom (npr. predvidiv nepredvidiv, pod-
mitqiv nepodmitqiv, prim(j)etan neprim(j)etan), navedimo najva`nije primere onih ko-
ji su nesumwivo PST:
neoboriv, neoc(j)ewiv, neproc(j)ewiv, neodoqiv, neopisiv, neopoziv
150, nepovrediv, neizreciv,
neoporeciv, neprevodiv, nepromo~iv, neproma{iv, neraskidiv, nerazoriv, nezamisliv, neuni{tiv, nezadrìv
itd.;
nezaja`qiv, neulovqiv, neumoqiv, neuhvatqiv, neponovqiv, nesalomqiv, nedodir-
qiv, nepokolebqiv, nezaustavqiv itd.;
nerazdvojan, nepresu{an, neizm(j)eran, nenadma{an, nezaboravan, neizb(j)eàn, neo-
dloàn, neumitan itd.
Kako isti~e Stijovi}eva (nav. m.), pored osnovnog zna~ewa neostvarqivosti radwe
ozna~ene glagolom, mnogi od ovih prideva dobijaju i superlativno zna~ewe, npr. neizm(j)eran,
neizreciv, neopisiv.
3.3.12. Sa niz- imamo samo nizvodan (up. uzvodan), nizbrdan (retko nizbrdit: oba bi
mogla biti izvedenice od priloga nizbrdo), a s glagolskom osnovom nizlazan i sinonim nisho-
dan.
3.3.13. PST na po- imaju vrlo raznolika i te{ko odrediva zna~ewa. S vremenskim zna-
~ewem posle gra|eni su poratni, posmrtni i jo{ dva-tri retka izraza kao pokosovski (jedan
citat u RMS) ili poboì}ni (bez citata u RMS). Popodnevni bi pre trebalo smatrati izvede-
nicom od imenice popodne.
Prostorno zna~ewe imaju pomorski, pograni~an, poboàn i nekoliko re|ih prideva:
poku}ni (koji se upotrebqava u ku}i, ku}ni, doma}i), poputni (koji se odnosi na putovawe,
koji je u vezi s putovawem, putni), povodni (koji ìvi na vodi, u vodi ili oko vode), pokrajni
ili pokrajwi (tri zna~ewa u RMS: susedni, uzgredan i koji je s kraja, sa strane). Primeti-
}e se da samo u prvom od svih ovih prideva postoji jasna veza s prostornom upotrebom predloga
po (plovidba po moru). U ostalima prefiks i nema odre|eno zna~ewe, pa je tako mogu}e da se u

149
RMS beleì i odoqiv, promo~iv, pokolebqiv, zaja~qiv i sli~no, ali su sve te re~i preuzete iz drugih re~nika, bez citata
iz gra|e. Gotovo je sigurno da su ih raniji leksikografi napamet unosili, kao pandan negiranim oblicima, bez ikakve potvrde
da stvarno postoje.

210
re~niku ku}ni na|e kao mogu}ni sinonim za poku}ni, a putni za poputni. Geografske prideve
tipa pomoravski, posavski smatra}emo izvedenicama od Pomoravqe itd.
Pridevi pomodan, povoqan i po}udan mogu se motivisati sintagmama po + imenica,
kao i poseban sintagmom po sebi, a postotni (prakti~no samo u sloènicama s brojem tipa pe-
topostotni, stopostotni) izrazom po sto >> posto. Ostaje znatan broj prideva kao pobo-
àn, pogrdan, poùdan, po`rtvovan, poglavit, postepen, povremen (posledwa dva s nultim
sufiksom), u kojima je osnova jasna, ali po- nema nikakvo odre|eno zna~ewe. Pojedini i pojedi-
na~an po smislu se vezuju za sintagmu po jedan, pre nego za jedini odnosno jedinac, na {ta bi
upu}ivao oblik. Mnoge druge prideve moèmo svrstati u sufiksalne izvedenice: potresan, po-
treban, ponizan, postojan, poèqan od odgovaraju}ih glagola, po~asni od po~ast, popre~an od
priloga popr(ij)eko, ponovan i posredan bilo od glagola ili od priloga, i tako daqe.
3.3.14. Pod- gotovo uvek ima prostorno zna~ewe, kao u podmorski, podzemni, podvodan,
potko`ni, u nekoliko re|ih anatomskih termina kao podjezi~ni, podo~ni, podbradni, podrep-
ni, u potkrovni (dva citata u RMS), podno`ni (u RMS s jednim citatom u zna~ewu koji je pod
nogama; u drugom zna~ewu je izvedenica od imenice podno`je). Metafori~ko je zna~ewe u
podsv(j)esni ({to bi mogla biti i izvedenica od imenice podsvijest) i podnebesni (u RMS s
jednim citatom, definisano koji je vrlo visok, koji kao da se pewe u nebesa, ali je mogu}no da
zna~i i svetski, ovozemaqski, analogno izrazu pod kapom nebeskom). Sa vremenskim zna~ewem
je retki pridev podjesewi koji se doga|a u vreme neposredno pre jeseni, o~igledno zasnovan na
sintagmi pod jesen: vidi u istom re~niku citat s. v. pod, I, 4.
3.3.15. Pod odrednicom posl(ij)e- RMS daje primere posleizborni, posleoktobarski,
poslepono}ni, posle{kolski; posebne odrednice imaju posl(ij)epodnevni ({to bi mogla biti i
izvedenica od priloga ili imenice, up. popodnevni u 3.3.12) i posl(ij)eratni. Ovim primerima
treba svakako dodati i posl(ij)ediplomski, nastalo kao delimi~an prevod ~e{}eg postdiplom-
ski.
3.3.16. Antonim od posl(ij)e- obi~no je pred- (v. slede}i odeqak); pr(ij)e- se javqa, ko-
liko smo mogli da utvrdimo, samo u pr(ij)evremen i u prepotopski (re|e prepotopni).
151

Pr(ij)epodnevni izdvajamo iz istih razloga kao i popodnevni, posl(ij)epodnevni. Preistorijski
nije PST nego izvedenica od preistorija (v. 2.2.5) i ne sadrì pr(ij)e- nego pre-
2
<< lat. prae-.
3.3.17. Pred- gradi veliki broj tvorenica. Ako se izuzme retko pretku}ni (jedan ci-
tat u RMS), sve one imaju vremensko zna~ewe: predratni, predizborni, pretkongresni, pret-

151
Po oba pravopisa i po RMS prepotopski/-pni ima i u ijekavskom samo oblik na pre-. U Hrvatskoj je ina~e uobi~ajen oblik
pretpotopni, dakle s drugim prefiksom.

211
prazni~ni, predispitni, predbra~ni, pretporo|ajni, predsmrtni, predjutarwi, predve~erwi,
predjesewi, predzimski, pretprole}ni/-qetni
152, predètveni, predsvadben153, pretputni koji se odnosi na ono {to
je pre puta, pre putovawa, pretki{ni (dva citata u RMS), pretpotopni i pretpotopski (= prepotopski, v. prethodni odeqak), pretpubertetski i
druge. Spaja se i sa imenicama koje ne zna~e vreme, kao u pred{kolski, prethri{}anski, pretklasi~an, predrevolucionaran (s kombinacijom stranog
i doma}eg sufiksa), preddràvni koji je bio pre dràve, predsokrat(ov)ski koji se odnosi na filozofe i filozofiju pre Sokrata. Ponekad osno-
va nosi zna~ewe cele jedne poduè sintagme, kao u predvojni~ki koji se odnosi na vreme pre poziva na vr{ewe vojne du`nosti ili pretkosovski ko-
ji se odnosi na vreme pre kosovske bitke (obi~no u kwièvnom terminu pretkosovski ciklus
narodnih pesama).
3.3.18. Prefiks preko- nije dobio posebnu odrednicu u RMS, ne pomiwe se u gramati-
kama niti u radovima Stijovi}eve i Kazimirovi}eve. Ipak, s wime je obrazovano nekoliko do-
bro poznatih prideva, uglavnom u dva zna~ewa:
a) u zna~ewu poloàja na drugoj strani ili kretawa na drugu stranu (definicija 1a
predloga preko u RMS): prekomorski, prekookeanski, prekovodni koji je s one strane vode, mo-
ra (jedan citat u RMS), figurativno prekogrobni zagrobni, posmrtni. Pridev prekomurski,
analogno onome {to smo u~inili s primerima zadunavski, pomoravski i sl., smatra}emo izvede-
nicom od Prekomurje.
b) u zna~ewu prekora~ewa mere, norme ili granice (definicija 1v predloga preko u
RMS): prekobrojan, prekom(j)eran, prekovremen, uz retko prekoro~an koji sluì preko odre|e-
nog roka (jedan citat u RMS, gde se govori o prekoro~nom vojniku) i jo{ neobi~nije prekodu-
àn koji se odnosi na ono {to je preko odre|ene du`nosti (bez citata u RMS).
Izvan ovih dveju grupa ostaje prekoredan koji je preko reda, koji je izvan nekog utvr-
|enog poretka, roka, s primerom prekoredna sednica u RMS. Ne spada u prefiksale pre-
kor(j)ek o{tar na re~ima, {to je o~igledno od prideva pr(ij)ek (up. kratkorjek, brzorjek),
niti prekosutra{wi, sufiksalna izvedenica od prekosutra.
3.3.19. Pri- kao pridevski prefiks, prema RMS, zna~i koji je sme{ten pokraj ili
okolo ~ega, koji grani~i s ~im. To zna~ewe je o~igledno u prigradski, primorski ({to bi mo-
gla biti i izvedenica od primorje), priobalni (tako|e priobalski, i sa istim zna~ewem pri-
bre`ni, od ruskog ribre`n, gde osnova o~igledno ima zna~ewe ruskog bereg obala a ne
na{ega br(ij)eg), prizeman (sa skra}enom osnovom imenice zemq-a), priru~an, a sa zameni~kom
osnovom u priseban (= koji je pri sebi); metafori~ka blizina iskazuje se u sinonimima pri-
stran (od pri strani, kaè Skok s. v. strana) i pristrastan (svakako od rus.
risrasn). Te{ko je objasniti zna~ewe prefiksa u privremen, s obzirom na nepostojawe
izraza *pri vremenu ili bilo ~ega sli~nog. U pritvoran, s varijantama pretvoran, prijetvo-
ran (up. 5.22.2), verovatno je do{lo do zamene prefiksa iz glagola pretvarati se. Prigodan i
pridvoran tako|e su po svoj prilici izvedeni iz danas retkih glagola prigoditi se odnosno
212
pridvoriti se. Nesumwivi su deverbali pribliàn, prisilan, prinudan, pripravan, privi-
dan, privla~an, pristojan, pristupan, pristupa~an, primamqiv i drugi sli~ni pridevi.
3.3.20. O prefiksu promo`da bi se moglo govoriti u dva-tri prideva kao prozra~an
(gde nema glagola prozra~iti u zna~ewu provideti se), prohodan (glagol prohoditi je zasta-
reo), ili u nejasno motivisanom proizvoqan (iz ruskog). Ipak, najve}i deo ovakvih prideva, kao
providan, proziran, prolazan, propratni, propisan, prometan i sl., nesumwivo su nastali su-
fiksacijom od glagola ili od deverbalnih imenica.
3.3.21. Protiv- kao prefiks javilo se u novije vreme, ali je veoma produktivno, naro-
~ito u pravnoj i politi~koj terminologiji, delimi~no i usled prevo|ewa stranih izraza na an-
ti- ili kontra-. Najva`niji primeri: protivpoàrni, protivratni, protivpravni, protiv-
propisan, protivustavan, protivnarodan, protivprirodan, protivzakonit, protivtenkov-
ski, protivpodmorni~ki, protivatomski itd. U vojnom re~niku, termini protivavionski i
protivraketni (u RMS svaki je dat uz po tri imenice, ali bez potvrde iz korpusa) u novije vre-
me objediweni su op{tijim terminom protivvazdu{ni (jo{ nezabeleènim u RMS), koji je na-
stao kao skra}ewe ili duè sintagme (protiv vazdu{nog napada) ili preglomaznog *protivva-
zduhoplovni. Protivr(j)e~an ne spada ovamo, jer je izvedeno iz glagola protivr(ij)e~iti.
3.3.22. O prefiksu s- nije lako prikupiti potrebne podatke: trebalo bi pregledati
celo slovo s (drugo po duìni u re~niku) i jedan deo slova z. Ipak je verovatno da se ne bi na-
{lo ni{ta zna~ajno osim zdu{an (pomiwe ga Babi} 1986:410; Skok, s. v. -(a)n
1
, 2, kaè zdu{an
od s du{om) i serije prideva za bremenite ènke, od kojih su uobi~ajeni jo{ samo skotna i
steona. Re~nici beleè jo{ i sprasna, skozna, smacna (o ma~ki), sjawna ili sjagwa (o ovci),
~ak i sjajna o koko{ki koja u sebi nosi jaja, a za ènu zd(j)etna i zbabna kao sinonime za
trudna, bremenita. Pridevi kao srodan, shodan, zgodan, sparan, mada im je osnova prepozna-
tqiva, ose}aju se uglavnom kao proste re~i.
3.3.23. Sa- i su- pona{aju se uglavnom kao alomorfi od s-, {to po postanku i jesu.
Opet za bremenite ènke, imamo suprasna (bez sumwe obi~nije nego sprasna), su`drebna (o ko-
bili) i retko sumacna (= smacna). Savremen i suvremen su sinonimi, s tim {to se drugi oblik
~esto ose}a kao hrvatski; oba mogu zna~iti kako iz iste epohe, istovremen (up. imenicu savre-
menik) tako i moderan (up. glagol osavremeniti), mada ima i govornika standardnog jezika ko-
ji prave zna~ewsku razliku (savremeni = u ovom vremenu, suvremeni = u onom vremenu, u vremenu
koje je proteklo). U PST moèmo ubrojati i sazvu~an koji zvu~i jednako s drugim zvukom (su-
de}i po zna~ewu, ne bi se reklo da je izvedenica od imenice sazvuk, koja je naj~e{}e sinonim za
akord), pa i sam(j)erqiv
154
. Saos(j)e}ajan nije prefiksalna tvorba, nego je izvedeno iz sa-
os(j)e}aj odnosno iz saos(j)e}ati.
213
3.3.24. Na uz- jedini sigurni primeri su uzvodan i retko uzbreàn, pored uzbrdan i uz-
brdit koji bi mogli biti i izvedenice od priloga uzbrdo. Drugi pridevi na uz(a)- izvedeni su
sufiksima od glagola (uzlazan, uzvratan, uspravan, ustrajan itd.) ili od priloga (uzgredan, us-
putan, uzduàn, uzastopan itd.).
3.3.25. Unutar- kao prefiks posvedo~eno je zasad jedino u unutarpartijski (dva cita-
ta u RMS) i u sinonimu unutarstrana~ki (jedan citat u Klajn 1992). Odskora, u normativnim
raspravama o jeziku moè se sresti i unutarsrpski (npr. unutarsrpske jezi~ke razlike).

3.4. Prefiksalno-sufiksalna tvorba: strani prefiksi
3.4.1. Za prideve sa anti- koji bi se mogli tuma~iti i kao PST vidi 3.2.
3.4.2. Za eks-, Babi} 1986: 394 daje kao jedini primer ekskatedarski (o~igledno prema
latinizmu ex cathedra). Sigurniji primer je eksteritorijalan, a tako|e i ekscentri~an u svom
osnovnom (matemati~kom i tehni~kom) zna~ewu koji nema isto sredi{te sa drugim krugom; ko-
ji ima svoju ta~ku oslonca itd. van sredi{ta (Vujaklija). Primeti}e se da ni u jednom od ovih
primera eks- ne zna~i biv{i kao kod imenica, nego ima prvobitna zna~ewa latinskog predlo-
ga, iz, sa odnosno izvan.
3.4.3. Za ekstra- nema sigurnih pridevskih potvrda, ako ne ra~unamo retke latinizme
ekstrajudicijalan vansudski i ekstrauterinski vanmateri~ni (kod Vujaklije), s prvobit-
nim zna~ewem latinskog extra, izvan. Up. 3.2.7.
3.4.4. Inter- nije dobilo posebnu odrednicu u RMS, a od prideva re~nik daje samo
internacionalan i interplanetarni. Danas bismo im svakako dodali bar jo{ interdiscipli-
naran, interkontinentalan, interparlamentarni, interkonfesionalan, kao i fonetski ter-
min intervokalni: to pokazuje da je ovo izrazito produktivan prefiks, mada za ve}inu prideva
postoji i sinonim sa me|u- (me|uplanetarni, me|udisciplinaran/-nski i sli~no). Vujaklija be-
leì i interokeanski koji leì izme|u okeana, koji vezuje okeane, intertropski koji se na-
lazi izme|u povratnika, intersubjektivan koji vaì za ve}i broj subjekata, kao i desetak me-
dicinskih latinizama tipa intermuskularan, intervertebralan, intercelularan i sl.
3.4.5. Kontra- je zasad na|eno samo u nekoliko prideva kao {to su kontraavionski
(RMS, bez citata: ~e{}e je protivavionski), kontradiverzioni (jedan citat u Klajn 1992, s. v.
kontra-). Naj~e{}i od wih je kontraobav(j)e{tajni, obi~no u izrazu kontraobav(j)e{tajna
slu`ba, up. engl. counterintelligence: ta slu`ba je i sama jedna vrsta obave{tajne slu`be, tako da
pridev moèmo smatrati i ~istim prefiksalom, ali u zna~ewu koji deluje protiv obave{taja-
214
ca, strane obave{tajne slu`be bi}e PST. Ne spadaju ovamo kontrarevolucionaran i kontrao-
fanzivan, po{to su izvedeni iz kontrarevolucija odnosno kontraofanziva. Up. 3.2.9.
3.4.6. Prefiks multi- je u ekspanziji posledwih decenija, prete`no pod uticajem en-
gleskog. RMS beleì multidimenzionalan, multilateralan i multipolaran, ~emu bi trebalo
dodati bar jo{ multidisciplinaran (Klajn 1992), multinacionalan (obi~no u spoju s imeni-
com kompanija), multivitaminski (ako ga ne smatramo izvedenim iz imenice multivitamin),
multimilionski i posledwih godina veoma popularno multimedijalan ili multimedijski.
155

Treba zapaziti da su sufiksi uglavnom preuzeti iz stranog uzora, s latinskim -al- ili -ar-, i
da je (za razliku od onoga {to smo videli kod inter-/me|u-) prefiks retko u konkurenciji s do-
ma}im sinonimima, vi{e- ili mnogo-. Izuzetak je vi{edimenzionalan = multidimenzionalan; s
druge strane, budu}i da se multinacionalan specijalizovalo u ekonomskom zna~ewu, za poli-
ti~ko zna~ewe upotrebqava se bilo multietni~ki bilo vi{enacionalan. Vujaklija, kao i obi~-
no, registruje vi{e u~enih, slabo rasprostrawenih termina tipa multiforman, multinuklea-
ran i sl.
3.4.7. Poli-, sa istim zna~ewem kao i multi-, veoma je slabo zastupqeno u pridevima.
Pored muzi~kih termina politonalan (sa zna~ewem koji istovremeno obuhvata vi{e tonali-
teta, dakle sa skra}ewem osnove) i poliritmi~an, tu bi mo`da do{lo u obzir jo{ samo po-
licentri~an (nezabeleèno u re~nicima, mada Vujaklija ima imenicu policentrizam posto-
jawe vi{e centara mo}i i odlu~ivawa). Neuobi~ajeni su pridevi polimetalan (koji sadrì
nekoliko metala, prema Vujakliji) i polivitaminski koji sadrì vi{e vitamina.
156
Drugi
pridevi, kao polifon(i~an), polihron, polihroman, policefalan/-kefalan i sl., nisu motivi-
sani u na{em jeziku. To donekle vaì i za polivalentan, budu}i da se pridev valentan sam za
sebe prakti~no ne upotrebqava (ali ulazi u sastav hemijskih sloènih termina jednovalen-
tan, dvovalentan itd.). Polisinteti~an bi po sastavu bilo ~isti prefiksal (poli- + sinte-
ti~an), ali je u pitawu usko stru~ni lingvisti~ki termin, a drugih primera za spoj poli- +
pridev nema, pa je pitawe vredi li radi wega otvarati posebnu kategoriju.
3.4.8. Na post- RMS nije imao drugih prideva osim postdiplomski. U novije vreme
pojavilo se dosta drugih re~i s tim prefiksom, pa se u re~niku Klajn 1992 beleì i postizbor-
ni, postrevolucionarni, posttotalitarni, postvojni~ki, postindustrijski, postburòa-
ski, a kod Babi}a 1986:395 postkoncilski, postturski, poststaqinski i drugo. Mada Babi}

155
Obi~no u tehni~kom smislu, koji kombinuje vi{e medija kao {to su film, televizija, magnetofonski snimci itd.; re|e u
zna~ewu koji se objavquje preko vi{e medija (= sredstava za informisawe).

156
Vujaklija, s uobi~ajenom nedosledno{}u u pogledu vrsta re~i, daje samo pridev polivitaminski, ali samo imenicu
multivitamin preparat koji sadrì vi{e vrsta vitamina.

215
tvrdi ~esto se post- u takvim pridjevima moè zamijeniti doma}im po-, poslije-, za takvo
prevo|ewe jedini primer je posl(ij)ediplomski (i danas re|e nego postdiplomski). Postkomu-
nisti~ki, postmodernisti~ki i postmoderan po smislu tako|e mogu biti PST (koji dolazi
posle komunizma, itd.) ili mogu biti izvedeni od imenica postkomunizam, postmodernizam
odnosno postmoderna.
157

3.4.9. Prefiks pro-
2 (latinski) u pridevima ozna~ava zalagawe za ne{to, podràvawe ili za{titu onoga {to je ozna~eno
osnovnom imenicom, gotovo uvek u politi~kom smislu. Slabo je posvedo~en u re~nicima (Vujaklija, recimo, ne beleì nijedan pridev s wime), ali je iz-
razito produktivan. Tako se u vezi sa zbivawima u spoqnoj politici stalno javqaju nove tvorenice tipa prosrpski, proalbanski, proarapski, proira~ki
i sl. Pored etni~kih naziva kombinuje se i s nazivima politi~kih pokreta, kao u profa{isti~ki, prokomunisti~ki, prousta{ki, pro~etni~ki itd. ê-
sto je u odnosu antonimije s pridevima na anti-.

Sa sufiksom -ni na{li smo samo pridev proratni (jedan citat u RMS). U novijem iz-
razu provladin upotrebqen je oblik prisvojnog prideva, budu}i da se uz imenicu vlada nije mo-
gao upotrebiti drugi sufiks (isti je slu~aj sa antivladin i nevladin, vidi 3.1.7.). U medijima,
posledwih godina, sre}u se i oblici kao prosadamov (ili pro-Sadamov), proarafatov, promi-
lo{evi}ev i sl., ali wih verovatno treba shvatiti kao neregularno skra}ewe pravilnijih obli-
ka prosadamovski i sl.
3.4.10. Sub- retko ima svoje izvorno latinsko zna~ewe pod-: mo`da jedino u retkom
latinizmu sublunaran (koji se nalazi pod Mesecom, tj. zemaqski, prolazan, prema Vujakliji)
i u subpolaran (koji je ispod pola, ispod polarne oblasti prema RMS; isto zna~ewe ima i
subarkti~ki). Ovde je takva definicija mogu}a jer Severni pol na geografskoj karti predsta-
vqamo gore; ali isti pridev moè se odnositi i na oblast blizu Ju`nog pola, koja nije
ispod nego iznad wega. Analogno je skovan i termin suptropski, po Vujakliji koji se na-
lazi ili javqa izme|u tropskog i umerenog pojasa, koji je blizak tropima (povratnicima)
polutropski. Tako sub- dobija zna~ewe umawewa ili ublaàvawa, i ose}a se kao da se spaja s
pridevima: to vaì i za medicinske termine supfebrilan (mawe nego febrilan, tj. s tempe-
raturom niòm nego u groznici: kod Vujaklije s pogre{nom grafijom subfebrilan) i subaku-
tan (vidi 3.2.10). Fizi~ki termin subatomski zna~i mawi od atoma, a javqa se uglavnom u
spoju subatomske ~estice.

157
Kwièvni termin moderna (`) poti~e iz nema~kog (die) Moderne, koje je skovano krajem HIH veka. Mada je u oba jezika u
pitawu poimeni~eni pridev, postmoderan smatramo izvedenim iz imenice moderna a ne obrnuto, iz dva razloga. Prvo, jer se
kwièvni i umetni~ki pravci po pravilu ozna~avaju imenicom, a iz we se izvodi pridev. Drugo, jer je pridev postmoderan
sam po sebi logi~ki protivre~an (ne moè biti moderno ono {to je ve} ustupilo mesta ne~emu {to dolazi posle wega), a
jedino uz definiciju koji dolazi posle pokreta zvanog moderna zadràva neki smisao.

216
3.4.11. Trans-, u zna~ewu preko ili kroz, dolazi u nekoliko prideva geografskog
zna~ewa: transkontinentalan, transatlantski, transsaharski, transsibirski i sl. Alter-
nacija s doma}im prefiksom postoji uglavnom samo u transokeanski = prekookeanski. S druk-
~ijim zna~ewem, ali nemotivisano jeste translunaran koji se nalazi s druge strane Meseca
(jedan citat u RMS, iz Ujevi}a).

4. PRILOZI S PREFIKSIMA

4.1. Prefiksi se uz priloge uglavnom javqaju sa istim osnovama i u istom zna~ewu
kao i uz odgovaraju}e prideve, dakle u primerima kao nakrivo, osredwe, poduga~ko, poprili~-
no, pobliè, ponajboqe, podjednako, prerano, pre~esto, prekrasno, prete{ko, priglupo, sulu-
do itd., odnosno u PST bezbri`no, bestidno, vanredno, natpros(j)e~no, pobo`no, povoqno,
podsv(j)esno, prekom(j)erno, pristrasno, protivzakonito, savremeno, uzvodno i tako daqe. Pri
tom nije uop{te bitno da li smatramo da prilozi nastaju konverzijom od prideva (o ~emu }e bi-
ti re~i u IV delu ove kwige) ili su autonomni. Ipak, ako pregledamo primere navedene u pret-
hodnom poglavqu, odmah }emo uo~iti da prideva s prefiksima ima daleko vi{e nego priloga,
kao i da strani prefiksi samo izuzetno sluè za tvorbu priloga (npr. u amoralno, antidemo-
kratski, internacionalno).
4.2. Ova brojna razlika izme|u prideva i priloga mawe je izraèna kod spojeva s pre-
fiksom ne-, gde imamo nedaleko, nepotpuno, nejasno, nedavno, neprijatno, nepravedno i mno-
{tvo sli~nih primera. Tako|e ima i nekoliko negiranih priloga bez odgovaraju}eg prideva, u
prvom redu nerado, ner(ij)etko i nemalo (ovaj posledwi po zna~ewu NE odgovara pridevu ne-
mali). Jo{ produktivniji je prefiks naj-, budu}i da se prilozi mogu porediti kao i pridevi
odgovaraju}eg zna~ewa, recimo najlak{e, najduè, najja~e, najpotpunije, najglasnije, najto-
plije itd. Prilozi sa naj- bez odgovaraju}eg prideva jesu najvi{e (kada je superlativ od mnogo),
danas retko najve}ma, najpr(ij)e i najposl(ij)e.
4.3. Veoma plodan prilo{ki prefiks jeste po-, sa istim zna~ewem umerenog poja~awa
kao kod prideva. On se retko javqa sa istim osnovama kao kod prideva (npr. u podaleko, pote-
{ko, ili u po~esto/po~e{}e, potiho/poti{e, gde su pridevi po~est odnosno potih danas znat-
no re|i od priloga). Bez korelacije s pridevom su pomalo i pomawe (po zna~ewu nisu prilozi
od pomali, pomalen odnosno pomawi), povi{e (u kvantitativnom zna~ewu) i ponajvi{e, poblizu
(RMS daje odrednicu pobliì, ali *poblizak verovatno ne postoji), pobrzo, poskoro i jo{ po-
neki. Najzad, iskqu~ivo s prilozima gra|eni su podosta i poodavno, zatim pokatkad i ponaj-
217
pr(ij)e (gde prefiks poja~ava zna~ewe neodre|enosti svojstveno osnovnom pridevu), posvud(a) i
povazdan (gde prefiks prakti~no ne uti~e na zna~ewe).
4.4. Dva specifi~na prefiksa u prilozima za vreme jesu prek(o)- i nak(o)-. Prvi (koji
ne treba me{ati s prefiksom u prekomjerno i sl., ekscesivnog zna~ewa, niti s prvim delom
sloènica prekodan i prekono}, za koje vidi 4.7 i 7.5.1), dolazi u prekju~e(r), preksino}, pre-
klane/-i i prek(o)sutra. Osim u posledwoj re~i, danas je uobi~ajen samo u kra}em obliku prek-.
Nak- se javqa samo u nakju~e(r) i naksutra (retko nakosutra), sa zna~ewem dana pre odnosno da-
na posle onoga ozna~enog sa prekju~e odnosno prekosutra. Zastarelo je zak- u istom zna~ewu (v.
Babi} 1986:502).
4.5. Formanti i-, u igd(j)e, ikud(a), ikamo, ikad(a)/igda, ikako, ikoliko, ni- u nigd(j)e,
nikud(a), nikamo itd. i neodre|eno ne- u negd(j)e, nekud(a), nekamo itd. mogli bi se smatrati
prefiksima, kao {to ~ini Babi}, 1986:501. Ipak, prva dva ~uvaju nesumwivu vezu s veznikom i
odnosno ni (uporedi Ako ikada do|e Ako kada i do|e I ako kada do|e; nikada
ni onda, ni sada, ni bilo kada) i mogu se predlogom odvojiti od osnove (u spojevima iotkuda i
niotkuda). Za priloge nijedanput, nijednom, nimalo sam Babi} priznaje: ali je ova tvorba
zapravo sra{}ivawe jer mogu biti i dvije rije~i i mogu se pisati odvojeno: ni jedanput, ni
jednom, ni malo (ni malo). Zbog takvih osobina, netipi~nih za prefikse, zakqu~ujemo da su
prilozi na i- i ni- ipak bliì sloènicama, usled ~ega ih obra|ujemo u I, 7.1. i 7.4.
[to se ti~e neodre|enog ne- u negd(j)e itd., ono se sinhronijski ne da nikako defini-
sati (ni Skok ne obja{wava nastanak ovog zna~ewa, osim {to napomiwe, s. v. ne, da je prvobitni
oblik bio ne >> we-), ali ga zbog o~iglednog paralelizma treba klasifikovati zajedno sa i- i
ni-. Napomenimo da se ista tri formanta sre}u i kod zamenica (ikoji, nikoji, ikakav, nikakav,
nekakav itd.), a za postojawe zameni~kih prefiksa ina~e nema potvrda. Jo{ jedan razlog za svr-
stavawe ovih priloga me|u sloènice jesu re~i kao iotkud(a), niotkud(a), iza{ta, niza{ta,
iukoliko, niukoliko, nipo{to, gde se posle i- odnosno ni- nalazi predlog, pa bismo morali ili
i wega da proglasimo prefiksom ({to nije prihvatqivo iz razloga obja{wenih u slede}em
odeqku) ili da tvrdimo da se prefiks nalazi ispred predloga, za {ta ina~e nigde nema prime-
ra.
4.6. Nesumwivo u sloènice, a ne u prefiksale spadaju svi prilozi tipa naoko, uvis,
uprazno, nanovo, zamalo, odranije, po{to i sl., bilo da im je u drugom delu imenica, pridev, za-
menica ili prilog. U wima je, naime, prvi deo predlog a ne prefiks: vidi I, 7.5.1 7.5.6.2.
I Babi} sve ovakve re~i naziva sraslicama (prijedlo`no-imeni~ke sraslice, prije-
dlo`no-pridjevske sraslice itd., 1986:503505). Nije jasno zbog ~ega isti autor u serijama
dovde, dotle, donde, dokle, donekle i odavde, odatle, odande, odakle, odnekle (str. 501) govori o
218
prefiksima do- odnosno od-. U ovim re~ima zna~ewe tih dvaju formanata sasvim je isto kao u
doskora, dotad(a), odnosno odnekud(a), otpozadi itd., koje su sraslice (i po Babi}u). Razlika je
jedino u drugom delu, koji je vezana morfema (mada je korelacija izme|u dovde i ovde, odande i
onde itd. prili~no prozirna). Moglo bi se, dakle, raspravqati da li su prilozi iz ovih dveju
serija danas proste ili sloène re~i, ali nemamo razloga da govorimo o do- i od- kao o prilo-
{kim prefiksima.
5. GLAGOLI S PREFIKSIMA
5.1. Glagolski prefiksi u dosada{woj literaturi. Kao i u mnogim dru-
gim indoevropskim jezicima (npr. gr~kom, latinskom, nema~kom), i u srpskom glagoli
su ona vrsta re~i u kojoj prefiksi nalaze naj{iru i najraznovrsniju primenu. Nije ~u-
do stoga {to su stariji autori, kako smo napomenuli u 1.1 1.1.2, prefikse i pomiwa-
li iskqu~ivo u vezi s glagolima. Nasuprot znatnim razmimoilaèwima koja smo vide-
li povodom imenica, za glagolske prefikse osnovni inventar odavno je utvr|en, i ota-
da je mogao biti pro{irivan, ali ne i bitno mewan. Mareti} 1899:382 je nabrojao {e-
snaest prijedloga koji se s glagolima veù u sloènice, a to su (kod wega pisani
bez crtice) do, iz, na, nad, o(b), od, po, pod, pre, pri, pro, raz, s(a), u, uz i za. Tome on jo{
dodaje mimo, uz napomenu da se nalazi samo u glagolima mimoi}i i mimoilaziti; pomi-
we i pred, ali kaè da wega nema u prostonarodnom jeziku, a {to kwièvnici pi{u
npr. predvidjeti, to je na~iweno prema wema~kom ili latinskom jeziku (voraussehen,
praevidere).
Iste predloge nabraja i Leskin 1914:480, s tim {to isti~e varijante
dobijene dodavawem nepostojanog a (iza-, oba- itd.), a u od starosl. v hinein i u
od starosl. ou ab, weg tretira kao dva razli~ita prefiksa. Beli} (1949:295296)
u svemu sledi Mareti}a, ~ak i u napomenama o prefiksu pred- koji se u narodnom
jeziku ne upotrebqava
158
. I Stevanovi} 1964
1
:452468 ima istih {esnaest pre-
fiksa, opisuje pojedina wihova zna~ewa i navodi dosta primera, ali pred- i mi-
mo- uop{te ne pomiwe. Jednako postupa i Nikoli} B. 1972:276283.
5.1.1. U gramatici Bari} et al. 1979 broj glagolskih prefiksa (str. 297303) po-
ve}an je na devetnaest, dodavawem mimo- i pred-, a uz to i razdvajawem su- od s-. O- i ob-

158
Vredi zapaziti da Beli}, iako upotrebqava termin prefiks ili predmetak, kao i Mareti} pi{e pred, do, iz itd., kao
zasebne re~i. Po tome su obojica mawe moderni od Leskina, koji je dosledno sve prefikse pisao s crticom.

219
i daqe se tretiraju kao varijante istog sufiksa. Iscrpno su nabrojani alomorfi, ili
alternante kako ih nazivaju autori. Za pojedine vrste glasovnih promena uvedeni su po-
sebni termini, pa se tako alternante odnosno prefiksi nazivaju obezvu~eni (npr. u
ot-pisati), ozvu~eni (kao u z-baciti), izmijeweni (i{-~etkati, ra`-|ipati se),
pro{ireni (s dodatim -a, kao u iza-gnati, nada-strijeti, oba-viti itd.: tu je ubrojano
i sa- kao u sakupiti).
Kod Babi}a 1986, najzad, broj glagolskih prefiksa dostigao je 27: o- i ob- su
razdvojeni, dodati su pa-, naj-, protu- i suprot- (svaki se javqa samo u po jednom ili
dva glagola), kao i strani prefiksi de-, dis- i re-. Mada bez upotrebe specifi~nih
termina kao u Priru~noj gramatici, alomorfi su detaqno nabrojani. Za svaki pre-
fiks opisana su glavna zna~ewa, ilustrovana pove}im brojem primera (ima se, utisak,
dodu{e, da su primeri dosta povr{no birani, i u mnogim slu~ajevima na{a interpre-
tacija istih glagola razlikova}e se od Babi}eve).
5.1.2. Posebnih studija o glagolskim prefiksima do sada nije bilo mnogo. Po-
red vi{e zna~ajnih radova Irene Grickat, pa`wu zasluùju pre svega radovi Mosko-
vqevi} 1934 (o me{awu prefiksa pre- i pri-), Stevanovi} 1952
2
(o rusizmima tipa za-
maskirati), Ivi} M. 1982 (naàlost posve}en vi{e drugim slovenskim jezicima nego
srpskohrvatskom), Kantor 1984 (o prefiksima o- i ob-), Terzi} A. 1997 (o glagolima na
pona- u ruskom i srpskom) i Klikovac 1998 (o zna~ewu prefiksa raz-).
5.2. Perfektivizacija. O posebnom zna~aju koji prefiksi imaju za glagole
svedo~e pojave karakteristi~ne samo za tu vrstu re~i: uticaj prefiksa na glagolski
vid, na glagolski rod, na zna~ewe, kao i deprefiksacija (depreverbacija).
Dok svr{eni glagoli ostaju svr{eni i s dodatkom prefiksa (dati izdati i
sl.), prosti nesvr{eni (i dvovidski) prilikom prefiksacije prelaze u svr{ene. U na-
~elu, tu osobinu mogu imati svi prefiksi (npr. tr~ati dotr~ati, rasti izra-
sti, vladati nadvladati, grliti obgrliti, leàti odleàti, ginuti po-
ginuti, paziti pripaziti, topiti rastopiti, kovati skovati itd.) Izuzetak
su prefiksi pred-, su-, mimo-, naj- i pa-, koji ulaze u premali broj glagola da bi se mo-
gli na}i sigurni primeri s nesvr{enom osnovom. Tako|e su izuzetak strani prefiksi
(v. 5.32 5.32.5), koji se pozajmquju zajedno sa stranim osnovama, u glagolima koji se
zavr{avaju na -irati, -isati ili -ovati, usled ~ega su dvovidski kao i neprefiksira-
ni glagoli s istim sufiksima.
220
5.2.1. Perfektivizacije nema kod glagola koji su imperfektivizirani pomo}u
sufiksa ili promenom osnove, npr. zatrpavati (<< zatrpati), ispitivati, uspa-
vqivati, sabijati, prelamati, naslawati, dopirati i sl., niti kod onih koji imaju
posebne osnove za nesvr{eni vid, npr. pre-voditi (up. pre-vesti), iz-voziti (up. iz-
vesti), do-nositi (up. do-n(ij)eti), uz-disati (up. uz-dahnuti). Iz toga Babi}
1986:478 izvodi zakqu~ak da nesvr{enih prefiksalnih glagola i nema: Nesvr{eni
glagoli s prefiksom nisu prefigirani, nego su nastali posebnom tvorbom nesvr{e-
nih glagola od svr{enih (tj. imperfektivizacijom; sli~no i na str. 461). Tu tvrdwu
treba primiti s rezervom. Ona bi mogla biti ta~na pod uslovom da, kao Babi}, glagole
tipa prevoditi, uzdisati ne smatramo sagra|enim od voditi, disati itd., nego im-
perfektivizacijama od prevesti, uzdahnuti itd. ({to je problemati~no). [tavi{e, i
u tom slu~aju ostaje dosta glagola koji se ne mogu uskladiti s Babi}evim pravilom, jer
naspram sebe nemaju svr{eni glagol: takvi su glagoli na -stojati, kao nastojati, po-
stojati, predstojati, pristojati se, sastojati se (koji o~igledno nisu parwaci sa
nastati, postati i sl., jer ovi imaju imperfektivizacije nastajati, postajati
itd.), zatim pregovarati, ogovarati, saos(j)e}ati, sud(j)elovati, prethoditi, podra-
zum(ij)evati
159 i drugi.

5.2.2. Pri opisu pojedinih prefiksa ~esto se javqa problem kako razlikovati
tzv. ~istu perfektivizaciju, npr. pisati napisati, od one gde uz promenu vida
prefiks donosi i druga, specifi~na zna~ewa, npr. pisati upisati, ispisati, otpi-
sati i tako daqe. U dva svoja rada (1966 i 1967) Irena Grickat se zalagala da se per-
fektivizacija shvati {ire nego {to je to uobi~ajeno u gramatikama. Po wenom mi{qe-
wu, razni prefiksi samo otkrivaju polisemiju koja ve} postoji u osnovnom glagolu:
pumpati, na primer (1966:198), krije u sebi i zna~ewe pumpati iz ~ega i pumpati u
ne{to. U prvom slu~aju wegov je korelat ispumpati u drugom slu~aju korelat je
napumpati, pa oba glagola jednako zasluùju da se nazovu perfektivima od pumpati.
U ovom i u mnogim drugim slu~ajevima nema potrebe za prefiksom koji bi ozna~avao
iskqu~ivo promenu vida, jer istu funkciju obavqaju i prefiksi s drugim zna~ewima.
U na{em radu, ipak, budu}i da mu predmet nije aspektologija nego tvorba re~i,
nama je najva`nije da razlikujemo zna~ewa pojedinih prefiksa, dok je perfektivizaci-
ju dovoqno uo~iti kao wihovo zajedni~ko propratno svojstvo. Otuda }emo, kao {to ~i-
ne i gramati~ari (ali uz neizbe`ne razlike u razvrstavawu pojedinih glagola), o
221
svr{enoj radwi govoriti samo tamo gde nije mogu}no prepoznati nikakvu drugu mo-
difikaciju koju bi prefiks unosio u semantiku osnovnog glagola.
5.3. Tranzitivizacija. Prefiksi mogu tako|e pretvoriti neprelazni gla-
gol u prelazni. I ova pojava svojstvena je mnogim prefiksima, ali ne svima, obuhvata
znatno mawi broj glagola nego perfektivizacija, i nemogu}e je podrediti je bilo ka-
kvim zakonima ili pravilnostima. Nalazimo je, na primer, u ìv(j)eti do-
ìv(j)eti, misliti zamisliti, le}i izle}i, i}i mimoi}i, }utati o}utati,
let(j)eti oblet(j)eti, plivati preplivati, spavati prospavati, plakati
rasplakati, brinuti zbrinuti, spavati uspavati. Za poneke ~este prefikse, pre
svega na-, od-, po-, pod- i uz-, nismo na{li sigurne primere tranzitivizacije. S druge
strane, lako je na}i glagole koji uprkos dodatku prefiksa ostaju neprelazni: let(j)eti
dolet(j)eti, lutati zalutati, stradati nastradati, }elaviti o}elavi-
ti, sumwati posumwati, tr~ati pritr~ati, rasti srasti, venuti uvenu-
ti, ma}i uzma}i i sl.
O jednom specifi~nom slu~aju naknadne tranzitivizacije govori rad Te{i}
1989: u sportskim izve{tajima autorka je zabeleìla primere kao ishodao je svojih dva-
deset kilometara, istr~ao je 9,85 sekundi, dakle sa upotrebom prefiksa iz- uz glagole
koji su dotle bili iskqu~ivo neprelazni (hodati) ili su mogli postati prelazni po-
mo}u prefiksa pre- (pretr~ati).
U pojedinim kategorijama zna~ewa, dodavawe prefiksa podrazumeva i pretva-
rawe prelaznog ili neprelaznog glagola u povratni: jesti najesti se, spavati na-
spavati se, piti propiti se, tr~ati rastr~ati se i sli~no.
5.4. Vezane osnove. Postojawe glagola koji se ne javqaju bez prefiksa, u na-
{em i u drugim slovenskim jezicima, jo{ su odavno utvrdili istori~ari jezika, mada,
naravno, nisu upotrebqavali strukturalisti~ki termin vezana osnova. Najupadqi-
viji takav slu~aj je serija po-~eti, na-~eti, za-~eti, zapo-~eti, a uz wu i glagoli tipa
za-peti, ras-peti, oda-peti itd., s nesvr{enima na -piwati.
160
Beli} je ovome dodavao

160
Etimolo{ki, u istu grupu bi spadali i glagoli popeti (se), uspeti (se), ispeti (se), koji uza sebe imaju prost glagol peti
se. Oni su se, me|utim, odvojili kako po zna~ewu (jer im osnova zna~i pewawe a ne zatezawe i sl.) tako i oblikom, budu}i
da se uz peti stvorio i novi infinitiv pewati, danas obi~niji u govornom jeziku. [tavi{e, po analogiji se javqaju i
nestandardni oblici tipa popewem se, ispewem se, dok u grupi glagola zapeti itd. takve pojave nema.

222
i uz-eti, uz-mem, ot-eti, ot-mem (1949:297), ali je jasno da ta dva glagola danas spada-
ju u proste.
Ne{to ve}i broj vezanih osnova navodi Babi} 1986:477478: do-nijeti, iz-ni-
jeti, na-nijeti itd.; na-strijeti, poda-strijeti, pro-strijeti itd.; do-vesti, iz-ve-
sti, od-vesti itd.; is-kola~iti i ras-kola~iti; do-premiti, o-premiti, pri-premi-
ti itd.; na-sloniti, o-sloniti, pri-sloniti itd.; iz-valiti, na-valiti, od-valiti
itd.; iz-vijestiti, na-vijestiti, oba-vijestiti itd. Babi} napomiwe da se o vezanim
osnovama ne moè govoriti u glagolima kao odrapiti, otarasiti se, uzrujati, zaba-
{uriti, gde nema primera za istu osnovu s drugim prefiksom, a tako|e ni u glagolima
kao i{~eznuti, skrasiti se, koji o~igledno nemaju semanti~ke veze s glagolom ~eznuti
odnosno krasiti.
5.4.1. Babi}evom spisku trebalo bi dodati bar jo{ slede}e glagole: sa-gnuti,
na-gnuti, po-gnuti itd., s nesvr{enim oblicima sa-giwati, na-giwati itd.; u-
sp(j)eti, do-sp(j)eti, pri-sp(j)eti itd., s nesvr{enim usp(ij)evati itd.; do-suti, po-
suti, oba-suti itd.
161
; na-vi}i/-viknuti, s-vi}i/-viknuti, od-vi}i/-viknuti itd., s ne-
svr{enima na -vikavati; po-klopiti, za-klopiti, ras-klopiti itd. (danas nisu u vezi
sa klopiti udariti) s nesvr{enima na -klapati; po-ru~iti, na-ru~iti, iz-ru~iti
itd.; do-pr(ij)eti, u-pr(ij)eti, od-u-pr(ij)eti se itd., s nesvr{enima na -pirati; po-
jmiti, obu-jmiti, do-jmiti se itd., s nesvr{enim po-imati itd.; do-~epati, {-~epa-
ti itd.; svakako i pro-dr(ij)eti, na-dr(ij)eti, iz-dr(ij)eti itd., s nesvr{enim pro-
dirati itd., kao i pro-zreti, na-zreti, oba-zreti se itd. s nesvr{enim pro-zirati
itd., jer prosti glagoli dr(ij)eti i zreti gledati danas vi{e ne postoje, mada ih
re~nici jo{ beleè.
Me|u vezane osnove tako|e treba ubrojati i one iz povelike grupe glagola na -
(i)}i, s nesvr{enima na -(i)laziti. Prvobitni glagol i}i, istina, jo{ se raspoznaje u
oti}i (gde je nepravilan oblik prefiksa), u izi}i (za razliku od iza}i), u nai}i (koje
se oblikom, zna~ewem i neprelazno{}u diferenciralo od na}i), u obi}i, podi}i, razi-
}i se i jo{ ponekom prefiksalu; ali i tu (ako izuzmemo danas zastarelo ili regionalno
otidem) prezent je na -|em, dakle razli~it od prezenta idem. U na}i, iza}i, do}i, po}i,

161
Nesvr{eni glagoli u ovom slu~aju su na -sipati, dakle nemaju vezanu osnovu; isti je slu~aj i sa osnovama -n(ij)eti i -
vesti, gde nesvr{eni glagoli imaju slobodnu osnovu nositi odnosno voditi.

223
pro}i, pre}i, u}i itd. izgubio se vokal, glavni deo osnove, a ostalo je samo -}i, s neo-
bi~nim rezultatom da se u infinitivu ovih glagola prefiks nadovezuje direktno na
infinitivni nastavak. [to se ti~e odgovaraju}ih imperfektiva, glagol laziti danas
je veoma redak, nasuprot superfrekventnima odlaziti, izlaziti, dolaziti itd., a i se-
manti~ka razlika je prevelika izme|u wegovog zna~ewa puziti i glagola i}i. S obzi-
rom na sve ovo, u sinhronijskoj analizi -laziti se mora smatrati za vezanu osnovu
imperfektivni alomorf od -(i)}i. U parovima glagola kao si}i silaziti, obi}i
obilaziti, nai}i nailaziti, prevazi}i prevazilaziti, razi}i se razilaziti se
i jo{ ponekom, vokal -i- se iz svr{enog glagola preneo u nesvr{eni. Ukoliko ne èli-
mo da uvodimo neku posebnu kategoriju infiksa ili postprefiksa, ra{~lawavaju-
}i s-i-laziti, ob-i-laziti i sl., prinu|eni smo na zakqu~ak da ovde alomorf glasi -
ilaziti (tako je i kod Babi}a 1986:462), {to jo{ jednom potvr|uje da je posredi vezana
osnova.
5.4.2. Ako se izuzmu -n(ij)eti, -vesti, -suti i upravo pomenuto -laziti, koje
su u jasnoj korelaciji sa svojim samostalnim vidskim parwacima (nesvr{enim nositi,
voditi, sipati odnosno svr{enim i}i), vezane osnove po pravilu nemaju zna~ewa. Ta-
mo gde je grupa glagola mala i obuhvata pribli`ne sinonime, kao u po-~eti, na-~eti,
za-~eti ili do-~epati, {-~epati, wihovo zna~ewe moèmo pripisati i samoj osnovi.
ê{}i su, me|utim, slu~ajevi kao {to je osnova prem- (etimolo{ki od predloga prema):
kad bismo i wu hteli po svaku cenu semanti~ki da defini{emo, morali bismo joj pri-
pisati jedno zna~ewe u spremiti i pripremiti, drugo u dopremiti i otpremiti, tre-
}e u zapremiti/-ati, verovatno i ~etvrto u opremiti. To je dokaz da naporedo sa ob-
li~kom nesamostalno{}u ide i semanti~ka.
5.4.3. Treba paziti da se me|u glagole s vezanim osnovama ne ubroje i prefik-
salno-sufiksalni glagoli, kao {to su opametiti (raspametiti, itd.), ovlastiti
(razvlastiti), usre}iti (posre}iti se) i sli~ni. Te razlike je bio svestan i Beli},
ali je nije strogo po{tovao: na ve} pomenutom mestu (1949:297), zajedno s glagolima ti-
pa po-~eti, s-premiti naveo je i suo~iti, udomiti, potkoìti se, upropastiti,
usmrtiti, da bi naknadno napomenuo: Ali su neki od wih postali od sintagma. [to
se ti~e Babi}a, on je po svoj prilici pogre{io kada je u malo~as citirani spisak uvr-
stio i glagole izv(ij)estiti, nav(ij)estiti, obav(ij)estiti, jer se oni boqe mogu tu-
ma~iti kao PST od imenice v(ij)est.
224
5.5. Depreverbacija. Verovatno najzna~ajniji oblik regresivne derivacije
(back-formation, Rckbildung: v. Kristal 1988) predstavqa deprefiksacija glagola, obi~no
nazvana depreverbacijom (od termina preverb za glagolski prefiks). Ona je u o~igled-
noj vezi kako s perfektivizacijom (prema kojoj stoji kao suprotna i simetri~na pojava)
tako i s vezanim osnovama (jer u svom najpotpunijem vidu zna~i wihovo osamostaqewe).
U svom op{irnom radu iz 1946, La dprverbation, Andre Vajan je povla~io pa-
ralele s gr~kim, latinskim, germanskim jezicima, sanskritom, navodio je primere iz
vi{e slovenskih jezika, ali najvi{e iz srpskohrvatskog. Nave{}emo ovde najpouzdani-
je i najnedvosmislenije od tih primera (ostavqaju}i po strani one koji su zastareli
ili dijalektalni, kao i one za koje Skokov re~nik ne podràva deverbativnu intepreta-
ciju). Dr(ij)e{iti je nesumwivo nastalo odbacivawem prefiksa u razdr(ij)e{iti
<< razr(ij)e{iti. Biskati (bi{tem, odakle sekundarno bi{tati, ozna~eno kao
pokrajinsko u RMS) rezultat je pogre{ne analize prefiksa u ob-iskati pretraì-
vati (glavu, kosu). Goditi je svoje dana{we zna~ewe prijati moglo dobiti samo de-
prefiksacijom od ugoditi (od istog korena kao zgoditi (se), pogodan i sl.); na isti na-
~in, ga|ati je od pogoditi, preko poga|ati. Dirati, po Vajanu glagol novijeg nastanka
(XVII vek), izvu~eno je iz zadirati, imperfektiva od zadr(ij)eti. Le}i, leèm (Vajan
navodi primer Koko{i pili}e legu i izlegu) dolazi od izle}i. Kladiti se dolazi od
opkladiti se, {to je po wemu denominal od opklada (gde je osnova od zastarelog glago-
la klasti, kladem). Zariti (Vajan citira poznate [anti}eve stihove svoju svjetlost
meku / Kandilo baca i sobu mi zari) o~igledan je depreverbativ od ozariti. Baviti
se dolazi od zabaviti (osnova je prvobitno faktitiv od glagola biti). D(j)eqati (dr-
vo) nastalo je od izd(j)eqati = izd(j)elati, od imenice d(j)elo (takvo tuma~ewe podr-
àva i Skok).
Pored ovakvih primera potpune leksi~ke kreacije, Vajan navodi i semanti~ke
depreverbacije, gde nesvr{eni glagol ve} postoji, ali prima nova zna~ewa od svojih
prefiksala: te}i sticati (te}i imawe, pare i sl.) prema ste}i; kopati (o~i kome)
prema iskopati; to~iti dubiti, kao u crvi to~e drvo, od rasto~iti; svetiti se od
osvetiti se
162
; seliti (se) (poreklom od imenice selo) dobija dana{we zna~ewe od
iseliti i preseliti; plaziti prvobitno zna~i isto {to i puzati (ili klizati), a

162
Takvo tuma~ewe podràva i Skok, koji semanti~ki razvoj obja{wava komentarom osveta je sveta du`nost. Bez toga,
svetiti bi zna~ilo samo ~initi svetim, sve{tati.

225
plaziti jezik je prema isplaziti; peti (= pewati), umesto prvobitnog zna~ewa zate-
zati, dana{we zna~ewe je dobilo od prefiksala uspeti ili ispeti, itd. Zanimqivo
je, s tim u vezi, da Vajan (str. 30) nagla{ava razli~ita podzna~ewa jednog istog nesvr-
{enog glagola, uzimaju}i primer glagola zvati, koji moè zna~iti i appeler (prs de
soi), kao u prizvati, i inviter, kao u pozvati, i nommer, kao u nazvati. To nas podse}a
na tuma~ewe I. Grickat koje smo videli u 5.2.2 i po kome prefiksi samo aktuelizuju
pojedina zna~ewa ve} prisutna u osnovnom glagolu. Ipak, po Vajanovoj formulaciji
daprs przvati daprs pzvati daprs nzvati reklo bi se da on smatra da je osnovni
glagol naknadno dobio pojedina zna~ewa od prefiksiranih glagola.
5.5.1. U jednom kasnijem, znatno mawem radu Vajan je pomenuo i glagol pawka-
ti, {to je pruìlo povod za rad Grickat 1949. Mada etimologija ovog glagola nije si-
gurno utvr|ena, svi se slaù da je nastao depreverbacijom od opawkati (v. i Skoka s. v.
pawka). Jo{ neki noviji primeri depreverbativa uglavnom su na samom rubu kwièv-
nog jezika. U familijarnom govoru (kako izgleda, samo u ekavskim krajevima) ~esto je
besiti (se) ve{ati (se), o~igledno od obesiti (se) (RMS beleì jedan primer iz
Sremca). Istu fonetsku promenu imamo i u bariti, od obariti << obvariti. Periti
je u RMS definisano upravqati {to kuda, usmeravati, ni{aniti, ali je o~igledno
nastalo od svr{enog uperiti.
163
Tipi~na semanti~ka depreverbacija, tako|e u govor-
nom jeziku, jeste buniti zbuwivati, kao u Precrta}u ove cifre da me ne bune.
O uvek ìvoj sklonosti ka depreverbaciji svedo~i i upornost s kojom se, naro-
~ito u jeziku medija, posledwih godina, upotrebqava glagol m(ij)ewati umesto
zam(j)ewivati, a ponekad i umesto sm(j)ewivati. Postojawe ova dva sekundarno im-
perfektizovana glagola (za termin vidi Grickat 1967:119, 121) upravo je potvrda da
zam(ij)eniti odnosno sm(ij)eniti nisu samo u vidskoj opoziciji prema m(ij)ewati, ne-
go da imaju specifi~na zna~ewa (za razliku od promijeniti, koje je ~isti perfektiv
i naspram koga upravo zato ne postoji *promjewivati). Uprkos tome, u {tampi ili u
govoru redovno se mogu sresti re~enice tipa Petrovi} mewa tj. smewuje Bo{kova na
poloàju saveznog kapitena, ili [ef je na bolovawu, ja ga mewam (tj. zamewujem).

163
U prevodu jednog filma na televiziji zabeleìli smo Nemoj da peri{ tu pu{ku na mene (za engl. Dont point that gun at me):
ovde ni upravqati, ni usmeravati ni ni{aniti ne bi zvu~ali prirodno.

226
5.6. Zna~ewe prefiksa. Od {esnaest klasi~nih glagolskih prefiksa (v.
5.1), trinaest su predlozi. Ako se zna koliko je razvijena polisemija kod predloga
(RMS, recimo, pod odrednicom za daje 27 zna~ewa, pod na blizu 50, sli~no i za druge), a
da svaki prefiks ima i druga zna~ewa osim predlo{kih (v. 1.2.3 1.2.4), unapred je ja-
sno koliko je nezahvalan zadatak opisati i razvrstati zna~ewa glagolskih prefiksa.
Upore|uju}i poglavqa o glagolskim prefiksima od Mareti}a pa do danas, nailazimo
na mnogo neizbe`nih razlika. Autori daju vi{e ili mawe podvrsta zna~ewa, iste gla-
golske primere tuma~e na razli~ite na~ine, jedni su skloni uop{tavawu a drugi prete-
rano finim distinkcijama, jedni op{irno prepri~avaju zna~ewe prefiksa a drugi
nastoje da ga fiksiraju latinskim terminima (tipa distributivno, ablativno, ingre-
sivno zna~ewe i sli~no). Traìti ve}u podudarnost, kada je u pitawu semantika, vero-
vatno bi bilo iluzorno.
5.6.1. Daleko finiju i razra|eniju semanti~ku analizu nego u gramatikama sre-
}emo u ve} pomenutom radu Irene Grickat iz 1966. Da bi ilustrovala svoje zakqu~ke o
perfektivizaciji pomo}u prefiksa, autorka se posebno zadràva na prefiksima iz-,
za-, na-, po-, s(a)-, o(b)- i u- (str. 206218). Ona pokazuje kako se zna~ewa granaju i razvi-
jaju jedno iz drugog. Za po-, recimo, navodi izlagawe gorwe strane objekta posipawu,
prelivawu, pa usmeravawe objekta na povr{inski sloj ne~ega, uklawawe objekta sa
povr{ine, iz ~ega se razvilo i zna~ewe likvidirawa uop{te, zatim odvajawe od
podloge, poreme}ewe unutra{weg reda, ustrojstva, nestanak sa povr{ine, sa odre-
|enog mesta ili uop{te i tako daqe. Takvih semanti~kih definicija dato je za svaki
predlog po 1015, i svaka je ilustrovana s po nekoliko parova glagola. Da je autorka
èlela da obuhvati sva mogu}a zna~ewa svakog od ovih prefiksa ({to joj o~ito nije bio
ciq), opis bi bio i znatno duì.
U osnovi sli~an, mada zasnovan na sasvim druk~ijoj metodologiji, jeste i rad
Klikovac 1998. On predstavqa poku{aj da se u okviru kognitivne lingvistike opi{e
zna~ewe jednog glagolskog prefiksa, raz-. Autorki nije bila namera da doprinese izu-
~avawu tvorbe re~i u srpskom, nego je raz- odabrano samo kao karakteristi~an primer
za (kako kaè autorka u uvodu) utvr|ivawe op{tih zna~ewskih mehanizama koji operi-
{u u jeziku. Osnovni pristup kognitivne semantike, po kome se identifikuje jedno
osnovno, prototipsko zna~ewe, a ostala se kao podzna~ewa postepeno nadovezuju na
wega, dosta podse}a na postupak Irene Grickat u malo~as pomenutom radu. Naàlost,
dobijena semanti~ka mreà, koja se jo{ komplikuje potrebom da se pomo}u metafora
227
iz konkretnih zna~ewa izvedu apstraktna, svojom sloèno{}u nadilazi potrebe grama-
ti~ke deskripcije. D. Klikovac razlikuje deset zna~ewa ili ukupno 15 podzna~ewa pre-
fiksa raz-. Pri tom zapaàmo da su neki semanti~ki sasvim razli~iti glagoli dospeli
u istu kategoriju i potkategoriju (npr. razbiti i razglasiti, oba u grupi 1a), dok su
neki me|usobno sli~ni dobili razli~ita mesta (npr. raskrinkati u 3b, razoruàti u
10). Ovakve podele nisu nimalo prakti~ne za gramatiku, koja nastoji da {to saètije i
preglednije pruì {to je mogu}e iscrpniji opis zna~ewa svakog pojedinog prefiksa.
U svakom slu~aju, radu D. Klikovac treba priznati da je prva analiza u
dubinu jednog glagolskog prefiksa u srpskom jeziku. Kao gra|u autorka je uzela sve
glagole s prefiksom raz- u RMS, kojih ima preko 700, a od kojih u radu citira oko 240.
Kad to uporedimo sa ukupno 35 glagola, koliko za isti prefiks navodi Stevanovi} u
svojoj gramatici, ili 24 glagola u Priru~noj gramatici iz 1979, postaje nam jasno da
gramati~ari zapravo posmatraju prefikse iz pti~je perspektive, uo~avaju}i samo
pregr{t naj~e{}ih i najtipi~nijih me|u mnogobrojnim wihovim zna~ewima.
5.6.2. Ni I. Grickat (u radu posve}enom aspektologiji) ni D. Klikovac (u radu
o primeni na~ela kognitivne lingvistike) nisu dale obi~nu podelu zna~ewa prefik-
sa, na na~in kako to rade gramati~ari. Umesto toga primenile su mnogo delikatniji mo-
del mreè ili stabla, u kome zna~ewa evoluiraju, nadovezuju se jedno na drugo, bez
o{trih granica. Za na{e potrebe, me|utim, takav prikaz, mada bliì stvarnom stawu,
previ{e je iznijansiran. Ako bismo svaki prefiks hteli da prikaèmo onako iscrpno
kako je to za raz- u~inila D. Klikovac, mo`da bismo do{li do obeshrabruju}eg zakqu~-
ka da svi prefiksi mogu da zna~e sve. Uzmimo, primera radi, jednu semanti~ki sasvim
usku grupu: kauzativne glagole ~ije je op{te zna~ewe izazvati (u nekom ~oveku) neko
ose}awe ili raspoloèwe. Kad bi prefiksi imali nedvosmislena i jasno razgrani~e-
na zna~ewa, o~ekivalo bi se da svi takvi glagoli imaju isti prefiks, a da se razlikuju
samo po osnovi. U stvarnosti, susre}emo se sa zbuwuju}im {arenilom: za-smejati, na-
smejati, ras-plakati, za-~uditi, iz-nenaditi, za-prepastiti, ra-àlostiti, o-à-
lostiti, u-sre}iti, raz-veseliti, ob-radovati, u-pla{iti, pre-pla{iti, za-pla{i-
ti, u-miriti, s-miriti, o-hrabriti i tako daqe. Kad ne bismo znali te re~i, uzalud
bismo poku{avali da predvidimo koji }e prefiks i}i s kojom osnovom; i ovako smo ne-
mo}ni da objasnimo za{to postoji zasmejati (koga) ali ne i *zaplakati (koga), za{to
raàlostiti ima sinonim rastuìti ali prema oàlostiti ne postoji *otuì-
ti, i tako daqe.
228
U toku jezi~kog razvoja pojedini prefiksi su se kombinovali s pojedinim gla-
golima mawe-vi{e proizvoqno, pod dejstvom razli~itih, me|usobno ukr{tenih ja~ih i
slabijih analogija, verovatno i pozajmqivawa, me|udijalekatskih dodira, individual-
nih kreacija i drugih ~inilaca. Ukupni rezultat svih tih procesa sasvim je nepredvi-
dqiv. (U ovoj oblasti nauke o jeziku, kao uostalom i u nekim drugim, pi{e Grickat
1967:126, jo{ smo daleko od toga da moèmo matemati~ki jasnim ili eksperimental-
nim putevima da dokazujemo neobi~no istan~ano tkawe jezi~kih ~iwenica.) O toj ne-
predvidqivosti najjasnije svedo~e pojedini dobro poznati glagoli ~ija je struktura
providna, ali su po zna~ewu krajwe udaqeni od osnovnog glagola, a tu razliku nipo{to
ne moèmo objasniti na osnovu poznatih zna~ewa prefiksa. Mislimo na parove kao
{to su napasti prema pasti, dopasti se tako|e prema pasti, zaboraviti prema bora-
viti, dobiti prema biti, spojiti i pripojiti prema pojiti, omesti prema mesti i
jo{ nekoliko sli~nih. Posebno su zanimqivi glagoli sa osnovom stati, imperf. sta-
jati. Samo u pristati, sastati se i rastati se imamo uobi~ajeno zna~ewe prefik-
sa. Ostali se ne daju motivisati: nastati ne zna~i stati na ne{to, ustati nije sta-
ti u ne{to, nemogu}e je odrediti funkciju prefiksa u zastati, postati, ostati,
opstati, prestati, sustati i tako daqe. Posredi su o~igledno glagoli veoma starog
postawa, ~iju bi semanti~ku evoluciju verovatno mogla da objasni istorijska gramati-
ka
164
, ali na sinhronijskom planu to je nemogu}e.
5.6.3. Na stranicama koje slede mi }emo usvojiti isti taksonomski pristup kao
i gramati~ari, izdvajaju}i najkarakteristi~nija zna~ewa svakog pojedinog prefiksa,
dele}i ih u posebne grupe, svesno zanemaruju}i prelazne tipove i nijanse, naro~ito ako
su predstavqene malim brojem glagola. To je jedini na~in da se o semanti~kim vredno-
stima svakog prefiksa stekne jasna (makar i delimi~no upro{}ena) predstava i da se
omogu}i wihovo me|usobno upore|ivawe. Da bismo ipak u~inili korak napred u odno-
su na gramatike, nastoja}emo da se u~imo na wihovim gre{kama, da popunimo wihove
praznine i da nalaze pojedinih autora kombinujemo u novu, {iru i potpuniju sliku.
Uze}emo u obzir znatno ve}i broj primera nego {to se ~ini u gramatikama, a na{a kla-
sifikacija }e biti iscrpnija i preciznija, u tom smislu {to }emo bliska i me|usobno
srodna zna~ewa deliti na a), b) itd. u okviru iste grupe ozna~ene brojem.
Pri svem tom, ponavqaju}i malopre|a{wi zakqu~ak o proizvoqnosti i ne-
predvidqivosti semanti~kih razlika, moramo biti svesni da nijedna podela ako è-
limo da se broj kategorija o~uva u razumnim granicama, ne `rtvuju}i preglednost ne
229
moè pretendovati na to da obuhvati sva zna~ewa datog prefiksa, ~ak ni ako se ograni-
~i na glagole u redovnoj dana{woj upotrebi. Otuda }emo biti prinu|eni da na zavr{et-
ku svakog opisa dodamo i jednu sva{taru grupu u kojoj }e se na}i oni glagoli ~ije
se zna~ewe ne moè podvesti ni pod jedno od prethodno definisanih zna~ewa datog
prefiksa. Smatramo da je takav postupak boqi nego da anomalne primere naprosto ig-
nori{emo, ili da ih na silu utrpavamo u neku kategoriju gde im nije mesto.

5.7. Prefiks do-
(1) Osnovno zna~ewe svakako je ono koje odgovara prostornom zna~ewu predloga
do: don(ij)eti, dovu}i, dovesti (-vedem), dovesti (-vezem), dot(j)erati, dopratiti,
dogurati, dobaciti, dokotrqati itd.; tako|e s glagolima koji ne zna~e kretawe nego
samo privla~ewe ka subjektu, kao dozvati, domamiti, dovabiti, do~arati. Dopuna
(nepravi objekat) moè imati isti predlog s genitivom (doterati do ~ega i sl.).
(a) Isto, u neprelaznim i povratnim glagolima: do}i, dotr~ati, dojuriti,
dosp(j)eti, dopr(ij)eti, dolet(j)eti, domileti/-qeti, dopuzati, doputovati, dopli-
vati, doploviti, dojahati, doskitati (se), do{uwati se, doseliti se i sl.; tako|e i
s glagolima koji ne zna~e kretawe od mesta do mesta, kao dolepr{ati, doklatiti se,
dotandrkati i sl. (vidi Ivi} M. 1982, 5153). Dopuna je naj~e{}e s predlogom do (do-
}i do ~ega i sl.).
(2) U vremenskom zna~ewu predloga do (trajawe DO nekog trenutka) upotrebqa-
vaju se glagoli kao doìv(j)eti, dorasti, dotrajati, do~ekati, a u prenesenom smi-
slu i dosp(j)eti, dogurati i drugi glagoli kretawa.
(3) Fizi~ki kontakt s ciqem radwe ozna~avaju dodirnuti, dota}i, dosti}i,
dosegnuti, dohvatiti, dograbiti, doku~iti, doka~iti, doma{iti, dokopati se, do-
~epati se, dokobeqati se i sl.; kao metafori~ki ovamo bi mogli do}i i doznati, do-
~uti, dos(j)etiti se.
(a) Me|usobnu vezu ozna~avaju povratni imperfektivni glagoli dogovarati
se, dovikivati se, do{aptavati se, dopisivati se i sl.
230
(b) Sli~no zna~ewe (uspostavqawe veze, radwa usmerena ka kome ili ~emu)
imaju neprelazni glagoli s dativnom rekcijom: doviknuti, do{apnuti, dojaviti, do-
staviti, doturiti, dopremiti, dod(ij)eliti, dozna~iti, dosuditi i sl.
(4) Izvr{ewe radwe do kraja (kompletivno zna~ewe): dovr{iti, dokraj~iti,
doraditi, dosluìti, do{kolovati, dore}i, dotu}i, domisliti (se), od neprelaznih
dorasti, dozreti, dogor(j)eti i sl. Na ovom zna~ewu zasnivaju se veoma slikoviti (i
te{ko prevodqivi na druge jezike) negirani trpni pridevi tipa nedor(j)e~en, nedope-
~en, nedora|en, nedou~en, nedoklan itd.
(a) Isto zna~ewe se ose}a i u glagolima tipa dosaditi, dojaditi, dodijati,
dotuìti, dogrditi, dozlogrditi, mada su najve}im delom nemotivisani ili slabo
motivisani (v. 1.4).
(b) Blaà verzija istog zna~ewa jeste dopuwavawe, produàvawe radwe, do iz-
vesne granice koja ne mora biti zavr{etak: dodati, dometnuti, dopuniti, doliti, do-
suti, doplatiti, dopisati, dozidati, dograditi, dosoliti, dokuvati, dope}i, do-
{tampati i sl. Kod mnogih glagola mogu}ne su obe interpretacije, npr. dope}i moè
zna~iti bilo ispe}i do kraja bilo ispe}i jo{ malo.
5.7.1. âk i kad bi ovde iznete semanti~ke kategorije bile sasvim nedvosmisle-
ne i jasno razgrani~ene me|u sobom, za neke glagole se, zbog neizbe`ne polisemije, mora
uzeti mogu}nost dvojake ili ~ak trojake klasifikacije. Tako smo dobaciti uneli u
grupu 1 (npr. dobaciti do zida), ali s dativskom dopunom ono bi moglo spadati u grupu
3b (dobaciti {to kome); dodati, u kontekstima kao Dodaj mi tu olovku, tako|e bi spa-
dalo u 3b, dok u zna~ewu pridodati spada u 4; doìv(j)eti moèmo uvrstiti bilo u 2,
ako nagla{avamo vremensko zna~ewe, bilo u 3 (doìveti stotu kao dosegnuti i sl.),
ili u 4 (i to sam doìveo u smislu ìveo sam dovoqno dugo da i to vidim).
Za neke nimalo retke glagole, opet, kao dopasti se, dogoditi se, dovijati se,
dolijati, doli~iti/dolikovati, dokazati, dodvoriti se, dopustiti, dos(j)etiti se,
dosko~iti (kome) i sl., mogli bismo poku{avati da ih raznim, uglavnom metafori~nim
putevima dovedemo u vezu s nekima od navedenih zna~ewa: tako npr. Stevanovi}
1964
1
:454 tuma~i dokazati kao kazivawem do}i do ciqa i time ga ukqu~uje u grupu
glagola tipa dosegnuti. Takva tuma~ewa, me|utim, mogla bi imati samo etimolo{ku
vrednost, a sasvim je nerealno pretendovati da ona predstavqaju sinhronijski seman-
231
ti~ki opis prefiksa.

5.8. Prefiks za-
Ovaj prefiks je jedan od semanti~ki najsloènijih i najneodre|enijih, bez
ijednog prototipskog zna~ewa, a sa mnogo nijansi koje se mogu razli~ito tuma~iti i
koje gramati~ari razli~ito klasifikuju.
232
(1) S prostornim zna~ewem predloga za = iza sagra|eni su glagoli kao za}i, za-
ma}i, zabaciti, zaturiti, zata}i, zavu}i, zaviriti i sl., koji kao dopunu naj~e{}e
traè predlog za (s akuzativom, po{to zna~e kretawe: za}i za ugao i sl.). Mada ne s tom
rekcijom, isto zna~ewe imaju i glagoli tipa zaobi}i, zaokrenuti, zavrnuti.
(a) Iz prethodnog se verovatno razvilo i drugo prostorno zna~ewe umetawa,
uvla~ewa, kao u zariti, zavu}i, zabiti, zabosti, zaroniti, zamo~iti, zakopati i sl.
(b) Jo{ jedno prostorno zna~ewe odnosi se na povezivawe, dodir, pri~vr{}i-
vawe, kao u zaka~iti, zal(ij)epiti, zavezati, za{iti, zakovati, zakucati, zavariti i
sl. Dopuna je naj~e{}e predlog za s akuzativom (zaka~iti za ne{to i sl.).
(2) Mnogi glagoli zna~e ogra|ivawe, obuhvatawe, postavqawe {tita ili omo-
ta oko nekog predmeta, kao zagraditi, zakloniti, zakriliti, za{tititi, zagrliti,
zaviti, zamotati, zakrpiti, zas(j)eniti, zasuti, zaliti, zatrpati, zagipsati, za-
betonirati (za ova dva v. Mitrinovi} 1990:893) i sl.; odatle i uè zna~ewe zatvara-
wa u zatvoriti, zaklopiti, zapu{iti, za~epiti, zabraviti, zakqu~ati i sl.
(a) Iz zatvarawa, opet, moè proizi}i i zna~ewe zaustavqawa
165
, kao u zasta-
ti, zaustaviti, zadràti, zako~iti, ili ometenog kretawa uop{te, kao u zaglaviti
(se), zapeti, zaribati, zakr~iti, zagu{iti, zatrpati i sl.
(3) Zna~ewe zalaèwa u stranu, u nepoèqnom pravcu, kako ga opisuje
Stevanovi}, verovatno se razvilo iz zna~ewa (1), npr. zaturiti turiti iza >> turi-
ti gde ne treba, gde se ne vidi >> zagubiti, ali danas ono predstavqa posebnu katego-
riju. Takvi su glagoli zalutati, zabasati, zastraniti, zabrazditi, zaglibiti (se),
zagaziti itd., a od prelaznih zametnuti, zaturiti, zagubiti, zan(ij)eti, zavesti
(ova dva s vi{e sekundarnih i figurativnih zna~ewa) i sl. Mo`da bismo tu dodali i
glagole zamrsiti, zaplesti, zapetqati, zakomplikovati i sl.
(a) Sli~no zna~ewe nepoèqnosti, samo u vremenu (u smislu da radwa traje du-
è nego {to bi trebalo) imaju zas(j)esti, zaleàti se, zaraditi se, zagor(j)eti, zapi-
ti se, zaigrati se, mo`da zamisliti se (ako ga ne shvatamo naprosto kao po~etak rad-
we), pa i zabrojati se (predugo brojati >> pogre{iti u brojawu) i sl.
(4) Za- kao oznaku za po~etak radwe (ingresivno zna~ewe) ima bezbroj glagola,
kao za~eti, zapo~eti, zaigrati, zakora~iti, zaplivati, zamahnuti, zatresti, zaora-
233
ti, zavrt(j)eti, zaèleti/-qeti, zaàliti, zasuziti, zaboleti/-qeti, zamirisa-
ti, zasmrd(j)eti, zasvetleti/-svijetliti, zasijati, zaspati, zadr(ij)emati, zagala-
miti itd. itd. Posebno su brojni glagoli sa zna~ewem glasa ili zvuka, kao zap(j)evati,
zaplakati, zajecati, zavapiti, zakliktati, zacvileti/-qeti, zazvi`dati, zalajati,
zarzati, zagraktati, zazvoniti, zagrm(j)eti, zaùboriti, zasvirati, zagud(j)eti
itd. Mnogi su povratni, kao zastid(j)eti se, zadimiti se, zasmejati/-ijati se, zagle-
dati se, zaputiti se, a sa izvesnim pomerawem zna~ewa tu spada i zalet(j)eti se. O
vitalnosti ove upotrebe svedo~i popularnost koju su u zvani~nom ili politi~kom
àrgonu posledwih decenija imali glagoli zaìv(j)eti (po~eti ìveti, odakle u}i
u stalnu upotrebu, razviti se, ukoreniti se i sl.) i zacrtati (o planovima, smer-
nicama, putevima razvoja i sli~no).
(a) Po~etak radwe, ali istovremeno i dugotrajniju promenu stawa ozna~avaju
glagoli kao zaki{iti, zasneìti/-sweìti, zahladiti (zahladneti/-weti) (v. Ste-
vanovi} 1964
1
:455), zastar(j)eti, zavladati, zamrzeti/-zjeti, zavoleti/-qeti, zaqu-
biti se, zainteresovati se, zabrinuti se, zabeleti/-bijeqeti se, zarumeneti /-weti
se i drugi glagoli za boju, itd.
(b) Glagoli kao zagristi, zagrebati/-psti, zas(j)e}i, zarezati podrazumevaju
delimi~no prodirawe u sam predmet radwe i po tome su bliski glagolima tipa zariti
(1a); ipak, i kod wih je najva`niji element zna~ewa ingresivnost (zagristi = po~eti
gristi i sl.).
(5) Faktitivno zna~ewe (izazivawe neke osobine u ìvom ili neìvom objek-
tu) imaju glagoli kao zacrniti, zaluditi, zasl(ij)epiti, zagluhnuti, zaobliti, zao-
krugliti, zaqutiti, zakre~iti, zapra{iti, izvedeni od prideva ili imenice. Wih
ne moèmo smatrati obi~nim perfektivizacijama, po{to odgovaraju}i glagoli bez pre-
fiksa ili ne postoje ili nemaju to zna~ewe.
166
Isto faktitivno zna~ewe imaju i zasla-
diti, zakiseliti, zamastiti, zabiberiti, za{e}eriti itd., samo {to bi se kod wih
za- moglo tuma~iti i kao prefiks za perfektivizaciju tako|e faktitivnih glagola sla-
diti, mastiti itd. Vrlo sli~na je i grupa prefiksalno-sufiksalnih glagola koji se
odnose na qudska bi}a, tipa zapopiti, zakalu|eriti i sl., o ~emu v. 5.33.4. Sasvim po-

166
Primera radi, gluhnuti moè zna~iti postajati gluv ali nije mogu}e *gluhnuti koga; pra{iti zna~i dizati pra{inu,
ali u zna~ewu posipati prahom upotrebila bi se sekundarna imperfektivizacija zapra{ivati.

234
seban slu~aj je zasmejati/-smijati (koga), verovatno jedini kauzativni glagol s ovim
prefiksom (tj. glagol koji zna~i da se objekt navodi da vr{i radwu ozna~enu prostim
glagolom).
(6) Kao i ve}ina drugih sufiksa, za- moè imati iskqu~ivu funkciju da per-
fektivizuje trajne glagole (zna~ewe izvr{ewa radwe po Stevanovi}u, svr{enost
radwe, dostizawe ciqa po Babi}u 1986:494). Takvi su recimo glagoli zapamtiti, za-
pitati, zakasniti, zadocniti, zabraniti, zamutiti, zaklati, zabeleìti/-biqe-
ìti, zakl(ij)eti, za{ted(j)eti, zaspati, zakr`qati, zar|ati, zalediti (se), za~u-
diti se, zainatiti se i mnogi drugi. Ipak, u klasifikaciji ovih glagola treba biti
oprezan, jer perfektivnost ne iskqu~uje uvek i druge semanti~ke sadràje. Tako Babi}
u pomenutu grupu ukqu~uje i zazidati, zahladweti, zaplavjeti se, zanijemjeti i druge
glagole za koje smo videli da se u wima prefiks moè objasniti na drugi na~in. I Ba-
bi} i Stevanovi} navode zapisati, ali bi se moglo tvrditi da je pravi perfektiv od
pisati napisati, dok zapisati ima uè zna~ewe, trajno sa~uvati (podatak) u pisa-
nom obliku, zabeleìti.
5.8.1. Ma koliko umnoàvali semanti~ke kategorije, uvek }e biti glagola koji
se ne mogu uklopiti ni u jednu od wih. Takvi su, recimo, zate}i, za~initi, za-
vid(j)eti, zam(ij)eniti, zatajiti, zaraditi, zakinuti, zamoriti: u wima moèmo je-
dino konstatovati prisustvo prefiksa za-, bez nastojawa da mu po svaku cenu pridamo
neko zna~ewe.

5.9. Prefiks iz-
Po broju glagola ovaj prefiks je me|u najzastupqenijima u re~niku i stalno je
produktivan, naro~ito kao sredstvo za perfektivizaciju. Pored osnovnog oblika ima
jo{ pet alomorfa: is- ispred bezvu~nih suglasnika, i{- ispred ~ i } (i{~a{iti, i{-
}u{kati), i`- (samo u i`xikqati = i`|ik(q)ati), i- ispred glagola koji po~iwu sa
s, {, z, ` (isu{iti, i{ibati, izra~iti, iìvjeti) i iza-, ispred osnova koje po~i-
wu suglasni~kom grupom u infinitivu (izatkati, izabrati, izazvati i dr.), ponekad
u prezentu (izasuti -spem, izaèti -`mem).
(1) Osnovno prostorno zna~ewe predloga iz ~uvaju mnogi prelazni glagoli: iz-
baciti, izn(ij)eti, izgurati, ist(j)erati, isturiti, istisnuti, izvaliti, izvu}i,
235
istresti, ispustiti i sl., sa specifi~nijim zna~ewima istovariti, iskopati, izle-
}i, isc(ij)editi, izlu~iti, iska{qati, ispregnuti, i{~a~kati, izmamiti i sl.; tako-
|e i neprelazni, kao izi}i/iza}i, isko~iti, istr~ati, ispasti, izjahati, isplivati,
isploviti, izroniti, izmileti/-qeti, iste}i, iscuriti, ispariti, iskrvariti itd.
Rekcija je po pravilu sa istim predlogom (izbaciti iz ~ega i sl.).
(a) Na metafori~nom pojmu kretawa IZ usta ili iz grudi zasnovani su glagoli
kao izdahnuti, izre}i, iskazati, izustiti, izgovoriti, izbrbqati (se), izjaviti i dr.
Sli~no tome, radwe koje poti~u IZ glave (uma, mozga) ozna~avaju glagoli izmisliti,
izna}i, izmozgati, isp(j)evati; up. i iznedriti/-wedriti.
(b) U glagolima kao izdi}i (se), ispraviti (se), ispruìti (se), istegnuti
(se) prefiks se verovatno moè objasniti kretawem ili prostirawem IZ jedne ta~ke u
duìnu odnosno u visinu.
(2) Bliski glagolima kretawa jesu glagoli izostaviti, izuzeti, izdvojiti,
iskqu~iti, izop{titi, koji tako|e imaju dopunu iz + genitiv. Od neprelaznih u tu
grupu spada verovatno samo glagol izostati. S obzirom na zna~ewe izdvajawa iz ve}eg
skupa bi}a ili predmeta, moèmo im prikqu~iti i glagole izabrati, izglasati, izja-
sniti se.
(3) Mnogi prelazni glagoli na iz-, kako je primetio Stevanovi} 1964
1
:456, iz-
vedeni su iz prideva i zna~e davawe ~emu osobine ozna~ene tim pridevom: izo{triti,
istupiti, izduìti, istawiti, ispuniti, isprazniti, iskriviti, ispraviti, iz-
ravnati, izgladiti, izjedna~iti, istr(ij)ezniti i sl. Znatno je mawe neprelaznih i
povratnih, kao izbl(ij)ed(j)eti, izjaloviti se, izbezobraziti se.
(4) Postizawe nekog ciqa dugim i upornim vr{ewem radwe iskazane osnovnim
glagolom ozna~avaju izmoliti, iskam~iti, iskukati, isplakati, isprositi, isprosja-
~iti, izboriti, izvojevati, isposlovati; sli~an je i glagol iznuditi, samo uz jasnu
semanti~ku razliku u odnosu na osnovni glagol (up. i prinuditi; po Skoku, prvobitno
zna~ewe glagola nuditi bilo je siliti, nagoniti).
(5) Sativnima (od lat. satis, dosta: ovaj termin treba razlikovati od komple-
tivnog zna~ewa, koje smo pomenuli u vezi s prefiksom do-) nazivamo glagole koji zna~e
izvr{ewe radwe u dovoqnoj meri, kako kaè Stevanovi}. Sativno zna~ewe ima bar
dve varijante:
236
(a) Radwa se vr{i do zadovoqewa potrebe ili do smirewa emocije koja ju je
izazvala: to su povratni glagoli tipa ispavati se, isplakati se, izvikati se, izbesne-
ti/-bjesweti se, izduvati se, iìv(j)eti se (ovaj posledwi ~e{}i je u imperfektivi-
ziranom obliku iìvqavati se, s donekle pomerenim zna~ewem).
(b) Radwa se vr{i u potpunosti, do kraja, koliko god je mogu}e: ispisati, i{a-
rati, iskititi, izgraditi, izre|ati, izbrojati, ispri~ati, izqubiti, izu~iti, is-
traìti, iskuvati, ispucati (u vi{e zna~ewa), istrajati (s promenom zna~ewa u
odnosu na trajati), ispresavijati, izukr{tati (vidi i 5.31.1) itd. Mnogi od ovih
glagola ozna~avaju agresivne i neprijateqske akcije, kao ispsovati, izgrditi, izudara-
ti, izmlatiti, istu}i, isprebijati, ispreskakati, izgaziti i sl. Da nije re~ o obi~-
nom perfektivu vidi se kad uporedimo npr. izqubiti i poqubiti, izudarati i udari-
ti, izu~iti i nau~iti. Kod mnogih glagola, me|utim, ta razlika nije lako uo~qiva, po-
gotovu ne kod onih kao ispuniti, iscrpsti, istr(ij)ebiti, gde i prosti glagol svojim
zna~ewem podrazumeva potpunost radwe.
(v) Blisko je sativnom i zna~ewe koje neki autori nazivaju distributivnim,
kada radwu vr{i ve}i broj subjekata, obi~no jedan za drugim, kao u izginuti
167, izu-
mr(ij)eti
, ili se vr{i na ve}em broju objekata, kao u izroditi, ièniti (sinove); naj~e-
{}e su to glagoli s po dva ili tri prefiksa, kao izopijati se, isposva|ati se, ispre-
turati, izujedati, ispodvla~iti, ispolagati (ispite), isporazbol(ij)evati se i sl.
Vidi iscrpniji spisak u 5.31.1.
(6) îstu perfektivizaciju prefiks iz- obavqa u velikom broju glagola najra-
zli~itijih zna~ewa, npr. izraditi, izvr{iti, iskoristiti, izgubiti, izra~unati,
isc(ij)epati, iskidati, iskvariti, isprqati, izm(j)eriti, izm(ij)eniti, ispri~ati,
izl(ij)e~iti, izdubiti, izgristi, ispe}i itd. Mawi je broj neprelaznih glagola, kao
izrasti, izgor(j)eti, istrunuti, izlud(j)eti, ili povratnih kao izrugati se. Razlika
u odnosu na glagole iz grupe 5b neki put je jasna, npr. ispe}i (~isti perfektiv od pe}i)
naspram iskuvati (podvr}i duèm kuvawu), ali ~esto ih je veoma te{ko razlikovati:
izra~unati ili izgoreti, recimo, zna~e radwu koja se dovodi do kraja, ali to su radwe
koje u stvarnom ìvotu retko kad ostaju nedovr{ene, pa nema ni potrebe za posebnim
sativnim oblikom.
Iz- se najradije koristi za perfektivizaciju glagola stranog porekla na -ira-
ti, -isati i -ovati, npr. izdiktirati, izdresirati, isplanirati, isprovocirati,
237
iskonstruisati i sl. Osnovni glagoli s tim sufiksima ina~e su po pravilu dvovid-
ski, tako da su konzervativniji gramati~ari smatrali dodavawe perfektivnog prefik-
sa suvi{nim i nepravilnim (v. Stevanovi} 1952
2
). Te`wa k perfektivizaciji, me|u-
tim, vrlo je jaka, pa i danas dovodi do stvarawa brojnih neologizama kao iziritira-
ti, izdizajnirati, istestirati, isprogramirati, isfinansirati, izmanipulisati,
izmistifikovati, izrotirati se i sl. (v. re~nik Klajn 1992), isparodirati, izmal-
tretirati, iskalkulisati, iskristalisati/-zirati/-zovati i sl. (v. Mitrinovi}
1990:892893). Ova posledwa autorka na{la je u RMS da od 1200 glagola stranog pore-
kla samo 111 imaju i paralelne oblike s prefiksom; danas je taj procenat sigurno ve-
}i. Potvrda iste te`we je i doma}i neologizam ispo{tovati, koji u RMS i RSANU
jo{ nije bio zabeleèn, a danas je izuzetno frekventna re~ u javnom opho|ewu (u spoje-
vima kao ispo{tovati obavezu, odredbe, rok, dogovor, uslove i sl.).
5.9.1. Nekim glagolima, naàlost, nemogu}e je na}i mesto u gorwoj klasifika-
ciji, jer prefiks nema nijednu od opisanih funkcija, a semanti~ki odnos izme|u
osnovnog i prefiksiranog glagola nije jasan. Takvi su pre svega izgledati (nastao, ka-
ko je utvrdio jo{ Sandfeld, kao kalk nema~kog aussehen), zatim izvid(j)eti/izvi|ati,
izokrenuti, izvrnuti, i{~ekivati, ismejati/-ijati, izigrati, izvisiti, izgutati,
izvikati, izgustirati i drugi.

5.10. Prefiks mimo-
Javqa se samo u glagolu mimoi}i odnosno mimoilaziti, gde ima zna~ewe jedna-
ko zna~ewu predloga mimo. Kao drugi prefiks dolazi u razmimoi}i/-ilaziti se.

5.11. Prefiks na-
(1) U prostornom zna~ewu predloga na ovaj prefiks dolazi u mnogobrojnim
prelaznim glagolima kao navu}i, nam(j)estiti, nata}i, nasaditi, nabiti, nabosti,
nan(ij)eti, nabaciti, naslagati, nare|ati, nanizati, nal(ij)epiti, natrqati, na-
tovariti, nakalemiti, namazati, namotati i sl. Ovi glagoli traè dopunu na s aku-
zativom (navu}i na ne{to i sl.).
238
(a) Istu rekciju (na + akuz.) imaju i navesti, nat(j)erati, nagnati, nahu{ka-
ti, napujdati, pa i neki glagoli koji nemaju veze s kretawem, kao nau~iti (se), navi}i
(se), navaditi (se) i sl.
(b) Slu~ajan kontakt s nekom preprekom na putu ozna~avaju neprelazni glagoli
nai}i, nagaziti, nalet(j)eti, nabasati, natrapati i sl. Bliski wima po zna~ewu,
ali bez dopune s predlogom na, jesu prelazni glagoli napipati, nawu{iti, naslutiti
i sl.
(v) Radwu NA nekoj povr{ini ozna~avaju i glagoli kao napisati, na{krabati,
na`vrqati, nacrtati, naslikati, na{minkati, nalickati, nakin|uriti i sl., ali
po{to ne spadaju u glagole kretawa, mogu dobiti samo na + lokativ kao neobaveznu do-
punu, ili ni to (posledwa tri).
(g) Naglo kretawe ve}eg broja ìvih bi}a zna~e navrv(j)eti, nadr(ij)eti, nagr-
nuti, nahrupiti, kao i navaliti u jednom od svojih zna~ewa.
(2) Zapo~etu ili samo mawim delom ostvarenu radwu ozna~avaju na~eti, na~u-
ti, nazreti, nagristi, nagwe~iti, naru{iti, napomenuti, nazna~iti, naslutiti i
sl., uz nekoliko neprelaznih glagola kao naprsnuti, napuknuti/-pu}i, nagor(j)eti i sl.
(a) Radwu ostvarenu u prili~noj meri ozna~avaju (kako izgleda samo prelazni)
glagoli nabrati, nakupiti, nagomilati, napabir~iti, nape}i, nas(j)e}i, nam(ij)esi-
ti, nadrobiti, nahvatati, napqa~kati, nakrasti, nadobijati, napri~ati i sl. Wi-
ma moèmo dodati i povratne glagole kao namu~iti se, napatiti se, nagojiti se, na-
mnoìti se, nakotiti se, naskitati se, naigrati se i sl. (treba zapaziti da su ovi
glagoli povratni i u obliku bez prefiksa).
(b) Ja~u sativnost, u smislu do mile voqe, do krajwih granica, izraàvaju
glagoli koji tek uz dodatak prefiksa postaju povratni (sli~no onima tipa ispavati se,
koje smo videli u 5.9 pod 5a): naspavati se, naìv(j)eti se, najesti se, na`derati se,
nasititi se, napiti se (sa sekundarnim zna~ewem opiti se alkoholnim pi}em), nau-
ìvati se, nagledati se, naslu{ati se, nakrasti se, napqa~kati se, naraditi se, na-
~ekati se, nahodati se, nagladovati se, nabolovati se, naratovati se, nadavati se,
nadimiti se (pre svega u poznatoj poslovici) i sl. Tipi~na je za neke od ovih glagola
upotreba u odre~nim konstrukcijama s glagolom mo}i, tipa Nije mogao da se nagleda te
239
lepote. S obzirom na to, u ovu grupu bismo svrstali i glagole kao na~uditi se, nai-
grati se, nahvaliti se, mada oni mogu biti povratni i u osnovnom obliku.
(3) Samo funkciju perfektivizacije prefiks obavqa u nakvasiti, nahra-
niti, naqutiti, nau~iti, nabubati, nao{triti, napuniti, naoruàti i mno-
gim drugim prelaznim glagolima. Dosta je i povratnih (nasmejati/-ijati se,
nasmije{iti se, na{aliti se, namr{titi se, nalickati se, nakin|uriti se,
najeìti se itd.), a znatno mawe neprelaznih (na{koditi, nastradati, nazep-
sti itd.).
5.11.1. Izvan ove klasifikacije moraju ostati glagoli u kojima je promena
zna~ewa, u odnosu na prost glagol, sasvim nepredvidqiva, {to zna~i da se ne moè
definisati zna~ewe prefiksa. Takvi su nastaviti
168, nabaviti, naplatiti, napasti, napu-
stiti, najaviti, naimenovati, nastati, nastojati, nastradati169
i jo{ dosta drugih.

5.12. Prefiks nad-
Mada je i danas produktivan, ovaj prefiks se javqa u relativno malom broju
glagola. Pored obezvu~ene varijante nat- ima i oblik nada-, ali prakti~no samo u na-
dastr(ij)eti staviti iznad ~ega, natkriliti. RMS uz to beleì i sasvim neobi~ne
glagole nadapeti, nadametati se (= nadmetati se) i nadazreti se (= nadzreti se, na-
kloniv{i se nad {to pogledati odozgo).
(1) Prostorno zna~ewe predloga nad, uz rekciju nad {to ili nad ~im, imaju
prelazni glagoli nadn(ij)eti, nadviti, nadvesti, nadv(j)esiti, nadvu}i i sl., svi pri-
bli`no istog zna~ewa; ~e{}e se sre}u u povratnom obliku nadn(ij)eti se, nadviti se
itd. Istu rekciju mogu imati i nadgraditi, nadzidati, mada su ~e{}i s direktnim
objektom.
(a) Samo kao prelazni javqaju se natkriliti, natkriti (pokriti odozgo,
postaviti krov, zakloniti i sl.), nadsvoditi, natkroviti (podi}i svod odnosno
krov nad ~ime) i, kao jedini glagol kretawa, nadlet(j)eti. Nadvisiti moè biti u
prostornom zna~ewu (naro~ito kad je u imperfektivnom obliku nadvisivati/nadvi{a-
vati) ili u figurativnom (v. niè). Samo metafori~ko zna~ewe imaju nadgledati i
nadzirati.
240
(2) Apstraktno zna~ewe superiornosti, nadmo}i, prevazilaèwa imaju glagoli
nadvisiti (u figurativnoj upotrebi), nadilaziti (isto), nadma{iti, nadja~ati, nad-
vladati, kao i vi{e glagola specifi~nog zna~ewa: nadvikati, nadgovoriti,
natp(j)evati, nadlajati, nadigrati, nadmudriti, nadsko~iti, nadglasati, natpiti,
nadrasti, nadlicitirati i sl.
(a) Imperfektivizovani, s povratnom zamenicom, neki od ovih glagola zna~e
me|usobno takmi~ewe: nadvikivati se, natp(j)evavati se, nadmudrivati se i sl. Neki
glagoli su ~e{}i u tom vidu nego kao svr{eni, posebno nadlagivati se, nadmetati
se
170
i nadgorwavati se (sinonim za nadmetati se, s oznakom pokr. u RMS).
5.13. Prefiks naj-
Superlativni prefiks se javqa samo u dva glagola, najvoleti/-qeti najvi{e voleti
i u retkom najèleti/-qeti najvi{e èleti (jedan citat u RMS: Moète govoriti {to
najèlite).

5.14. Prefiks o-
Napomenuli smo ve} da gramatike tretiraju o- i ob- kao varijante jednog istog
prefiksa, na osnovu wihovog zajedni~kog porekla, a da ih tek Babi} razdvaja (1986:477,
483). Pre wega, i Kantor 1984 je zakqu~io da je re~ o dva razli~ita prefiksa (the pre-
verbs o- and ob- are functioning as independent morphemes). Wegov glavni argument je u tome
{to se upore|ewem glagola sa o- i onih sa ob- (op-, oba-) dobijaju vrlo sloèni odnosi,
pa nije mogu}e proglasiti ih za pozicione alomorfe iste morfeme, kao {to bi bilo u
slu~aju da, recimo, ob- dolazi samo ispred osnova koje po~iwu vokalom a o- ispred
onih koje po~iwu konsonantom.
Najsigurniji argument za razdvajawe bilo bi postojawe minimalnih parova sa
opozicijom po zna~ewu. Wih ima, ali su razlike u zna~ewu dosta sitne: olizati i ob-
lizati, ol(ij)epiti i obl(ij)epiti, ozidati i obzidati, okopati i opkopati
171.
Mi-
nimalni parovi, u svakom slu~aju, nisu neophodan uslov. Bitno je da se o- i ob- formal-

170
Za nadmetnuti se RMS daje tri zna~ewa, ali su sva tri danas zastarela.

241
no razlikuju, a po zna~ewu se samo delimi~no poklapaju, pa u sinhronijskoj analizi ne-
mamo razloga da ih smatramo za oblike jednog istog prefiksa.
5.14.1. (1) I prefiksu o- naj~e{}e i najosnovnije je prostorno zna~ewe, ali za
razliku od ranije vi|enih prefiksa, ono se ne zasniva na predlogu istog oblika: pri-
bli`no zna~ewe danas bi mogao izraziti samo predlog oko. Otuda se predlog o ne javqa
ni kao dopuna ovih glagola (za glagole s takvom rekcijom vidi niè pod b). Re~ je o
prelaznim glagolima sa zna~ewem radwe koja na objekt deluje s raznih strana ili ga na
neki na~in celog obuhvata: okruìti, ogrnuti, ograditi, oivi~iti, okopati, okova-
ti, oplesti, okititi, ol(ij)epiti, opaliti, ocrtati, opisati
172
itd. Tu spadaju i
glagoli koji zna~e prekrivawe povr{ine bojom, te~no{}u ili drugom materijom (oboji-
ti, ofarbati, okre~iti, ocrniti, obijeliti, okaqati, orositi, ovlaìti i sl.),
a tako|e i oni koji zna~e uklawawe spoqnog omota~a (oqu{titi, oguliti, okruniti,
o{i{ati, o~erupati, obrijati, otesati, orezati, opl(ij)eviti i sl., odakle metafo-
ri~ki i opqa~kati, oglobiti, opeqe{iti itd., verovatno i oporezovati).
(a) Zna~ewe potpunog obuhvatawa jo{ se moè prepoznati i u glagolima tipa
oprati, oribati, okupati, o~istiti, o~etkati, o~e{qati, ogrejati/-ijati, okadi-
ti, oznojiti (se) i sl., a na apstraktnijem nivou i u opiti, odu{eviti, oàliti,
oplakati, osumwi~iti, opravdati, oc(ij)eniti i sl. U ogovarati, opawkati i u meta-
fori~nom olajavati verovatno je da prefiks podrazumeva zna~ewe okolo, na raznim
mestima.
(b) Kao oslabqena varijanta kru`nog zna~ewa (v. Grickat 1966:214) mogli bi
se tuma~iti glagoli za radwu koja na objekt deluje samo s jedne strane, npr. ope}i, opr-
qiti, ozl(ij)editi, ogrebati/-psti (se), o~e{ati (se), oka~iti, ob(j)esiti, metafo-
ri~ki i ogr(ij)e{iti se. Posledwih pet mogu imati dopunu o + akuzativ.
173

(2) Dosta je glagola s pridevskom osnovom, koji zna~e pridavawe objektu osobi-
ne iskazane pridevom (ako su prelazni), odnosno sticawe takve osobine (neprelazni).
Najpoznatiji primeri su oja~ati, oslabiti, osv(j)eìti, osu{iti, ohrabriti, obo-
driti, okrwiti, osladiti, ogor~iti, okriviti, omiliti, osakatiti, obogatiti,
olabaviti, ogaraviti, osamiti, osm(j)eliti (ova dva ~e{}e kao povratni: osamiti se,

173
Uz obesiti i oka~iti ide i metaforizovano ovisiti (o), ali je to prete`no hrvatski oblik, nasuprot srpskom zavisiti
(od).

242
osmjeliti se), olak{ati, omek{ati (oba od osnove komparativa) i sl. Neprelazni
glagoli su ogladneti/-weti, oèdneti/-weti, os(ij)ed(j)eti, ostariti, o}elaviti,
obositi, omlitaviti, omr{aviti, odebqati (od komparativne osnove), oglupeti/-je-
ti (i oglupaviti), ogluv(j)eti (i ogluhnuti), on(ij)em(j)eti, ozdraviti, oboleti/-qe-
ti
174, ogrub(j)eti,
o~vrsnuti i sl.; povratan je glagol olewiti se/olijeniti se. Wihovi su-
bjekti po pravilu su qudska bi}a.
Mnogi od glagola nabrojanih u prethodnom paragrafu javqaju se u parovima na
-iti (prelazni) odnosno -(j)eti (neprelazni), npr. osl(ij)epiti (koga)
osl(ij)ep(j)eti, otupiti ({to) otup(j)eti, ogoliti ogoleti/-qeti, ogrubiti
ogrub(j)eti i sl. Ta opozicija, me|utim, vrlo se slabo ~uva u dana{wem jeziku, pre sve-
ga zato {to su mnogi neprelazni glagoli danas obi~niji s nastavkom -iti, kao ostari-
ti, oslabiti, omr{aviti, o}oraviti, ozdraviti (v. Stevanovi} 1964
1
:613614); s
druge strane, oìv(j)eti i os(ij)ed(j)eti upotrebqavaju se i kao prelazni (isto, 615
616).
(3) Glagoli s imeni~kom osnovom ve}inom su prelazni i zna~e da se objekt na
neki (naj~e{}e figurativan) na~in snabdeva onim {to zna~i imenica, da mu se ona
pridodaje ili prenosi na wega. Takvi su, izme|u ostalih, osoliti, okameniti, opra-
{iti, opariti
175, oploditi, oglobiti, oglasiti, oèniti, okon~ati, ovlastiti, o~arati, osramotiti, oklevetati,
obrukati, ojaditi, ograni~iti, obeleìti/obiqeìti, ocariniti
i sl. Poneki su povratni, kao oku}iti
se, oroditi se, osiliti se
176
.
(a) Posebnu grupu ~ine glagoli koji zna~e poro|aj kod ìvotiwa, izvedeni iz
naziva mladunca: oteliti se, ojagwiti se, o{teniti se, oprasiti se, o`drebiti se
i tako daqe.
(b) Neprelaznih glagola s imeni~kom osnovom nema mnogo: olistati,
okor(j)eti, okrastati, ojuìti, oki{iti i jo{ poneki.
(4) Mada Stevanovi} (1964
1
:459) tvrdi da se uvek ose}a prisutnost potpunog
obuhvatawa predmeta na koji se odnosi radwa, i mada smo gore pod (1) dali podosta
primera, ostaju ipak glagoli kod kojih je takvo prostorno tuma~ewe neprimenqivo:

176
Up. i ostrastiti se, neologizam koji je u RMS posvedo~en jednim jedinim citatom iz 1958. godine, a koji je u novije doba
postao stalni deo medijskog vokabulara (dodu{e samo u trpnom pridevu ostra{}en, s izvedenicom ostra{}enost).

243
otrovati, osuditi, opaziti, osporiti, odràti, o~uvati, otrp(j)eti, oparati,
osvetiti (se), ozepsti, opsovati i drugi. Kod wih, dakle, prefiks ima iskqu~ivu
funkciju perfektivizacije. Pri tom se doga|a da od neprelaznog glagola postane pre-
lazan, uz ve}u ili mawu promenu zna~ewa, kao u o}utati, okajati, op(j)evati, obavi-
ti, omrznuti
177
i sl.
5.14.2. Kao i obi~no, pojedini glagoli ostaju izvan svih navedenih kategorija
zna~ewa: opozvati, opruìti, oslu{nuti/-{kivati, osm(j)ehnuti/-hivati se, opa-
sti/opadati i jo{ nekoliko drugih.
244
5.15. Prefiks ob-
Mada se ispred osnova na p- i b- neutrali{e opozicija izme|u ob- i o-, drà}e-
mo se sinhronijskih kriterijuma i za sve glagole tipa oplesti, obrati smatra}emo da
imaju o-. Pro{ireni alomorf oba- javqa se tamo gde je potrebno izbe}i te{ke sugla-
sni~ke grupe (obaviti -vijem, obazreti se, obasjati, obamrijeti, obasuti -spem).
Jo{ jedan na~in izbegavawa grupe -bv- u pro{losti je bila progresivna asimilacija,
kao u obvu}i >> obu}i, obv(j)esiti >> ob(j)esiti, obvaliti >> obaliti: danas se ta-
kvi glagoli ose}aju kao proste re~i.
(1) Zna~ewe okruèwa ili obuhvatawa ovde je relativno ~e{}e i jasnije
izraèno nego kod prefiksa o-: opkoliti, obuhvatiti (sa dva prefiksa), obuzeti, obi-
}i, oblet(j)eti, obigrati, obaviti, obliti, obasuti, ops(j)esti, obloìti, obra-
sti, obzidati, opkopati, obl(ij)epiti, opto~iti, op{iti, obrezati, ops(j)e}i, obgr-
liti, oblizati, obrvati/ophrvati, obazreti se i sl. Teè je prepoznati takvo zna~e-
we u glagolima kao obraditi, obasjati, opsluìti, obqubiti, obavezati, objasniti,
kao i u obamr(ij)eti, verovatno jedinom neprelaznom glagolu s ovim prefiksom.
(2) Faktitivnih glagola ima znatno mawe nego sa o-: s pridevskom osnovom su
obnoviti, objasniti, obnaìti, obn(ij)em(j)eti, s imeni~kom obdariti, optereti-
ti, obuzdati, ops(j)eniti, op~initi (od imenice ~ini, mn.), opskrbiti i jo{ pokoji.
5.15.1. Izvan navedenih dveju grupa ostaje nekoliko ~estih glagola, pre svega
objaviti, opstati, obustaviti, ophoditi se i obre}i. Nemotivisani su danas obma-
nuti (rusizam prema Skoku, s. v. mahati) i obe}ati (v. Skoka s. v. vije}e).

5.16. Prefiks od-
Alomorf oda- javqa se ispred konsonantskih grupa, u odabrati, odazvati,
odaslati, odagnati, odapeti/-pnem, odasuti/-spem, po analogiji i u imperfektiviza-
cijama odabirati, odazivati se, odapiwati itd., uz to u jo{ 56 zastarelih glagola
koji se mogu na}i u RMS.
178

178
Ovamo verovatno ne spada glagol odalamiti, koji je nemotivisan. Skok ga pomiwe pod odrednicom dajak, ali ne obja{wava
wegovo poreklo.

245
Alomorf o- javqa se usled jedna~ewa i gubqewa suglasnika ispred osnova na
t- i d-, mo`da neki put i na ~- (Kantor 1984:323 izvodi o~itati iz od-~itati >> ot-
~itati). Razlikovawe od prefiksa o- moè biti problem (npr. u otegnuti, otu|iti,
otopiti, odisati, odi}i), mada nam ablativno zna~ewe naj~e{}e ukazuje da je posredi
od-, npr., od(ij)eliti << od-d(ij)eliti, odvojiti << od-dvojiti (kao otkinuti),
ot(j)erati << od-t(j)erati (kao oda-gnati) i sl.
Alomorf ot- nastaje jedna~ewem po zvu~nosti (otpasti i sl.); ispred vokala,
kao arhaizam, javqa se samo u ot-i}i (etimolo{ki i u oteti, otimati, ali to su da-
nas proste re~i).
5.16.1. (1) Osnovno zna~ewe je ablativno, tj. zna~ewe udaqavawa ili odvajawa,
pre svega u prelaznim glagolima: odn(ij)eti, odvu}i, odvesti, odbaciti, odgurati, od-
ma}i, odbiti, ot(j)erati, odagnati, odmamiti i sl.; od(ij)eliti, odvojiti, otkinu-
ti, odlomiti, odl(ij)epiti, ods(j)e}i, odrezati, odgristi, odvratiti, otkloniti,
oduzeti i sl. Zna~ewe izdvajawa dela iz celine imaju odliti, odasuti, oto~iti, od-
vaditi, otpiti i jo{ poneki. Sasvim je mogu}e da se na ablativnosti zasniva i zna~e-
we glagola odbraniti (po poreklu treba da zna~i: brane}i odvojiti, odlepiti, sa~u-
vati netaknuto, Grickat 1966:204). Dopuna od + genitiv mogu}a je kod ve}ine ovih gla-
gola, ali ne i obavezna; poneki, kao odseliti, otpratiti, oduvati, odstraniti, ot-
pustiti, odr(ij)e{iti, ne idu s predlogom od.
(a) Neprelazni glagoli sa istim zna~ewem prefiksa uglavnom su glagoli kre-
tawa, kao oti}i/odlaziti, odjuriti, otr~ati, odlet(j)eti, odjahati, otploviti,
otplivati, od{etati, otpuziti, odlutati, odseliti se, odstupiti, odsko~iti,
otpasti i sl.; metafori~ko odvajawe ozna~avaju odustati, odudarati, odroditi se,
odnaroditi se i sl. Od + genitiv i ovde je samo jedna od mogu}ih rekcija, a neki glago-
li, kao otputovati, odskitati, odmagliti, odmahnuti, ne upotrebqavaju se s tim
predlogom.
(2) Mnogi glagoli na od- zna~e poni{tavawe radwe ili suprotnost u odnosu na
drugu radwu, naj~e{}e ozna~enu glagolom s prefiksom za-: takvi su otkop~ati (up. za-
kop~ati), odmrznuti (up. zamrznuti), otvoriti, ot~epiti, otpu{iti, otkqu~ati,
odlediti, odmastiti, odmrsiti, otplesti, otpetqati, odviti, odvrnuti, odmota-
ti, otko~iti, otka~iti, otkazati, otkopati, otpe~atiti, odgonetnuti, odvezati
itd. Re|a je korelacija suprotnosti s drugim prefiksima, kao na- (odu~iti prema nau-
246
~iti, odvi}i navi}i, odjaviti najaviti, odqutiti se naqutiti se), po- (od-
mo}i pomo}i, otkriti pokriti), u- (odmoriti umoriti) i sl.
(3) Uzajamnu ili uzvratnu radwu ozna~avaju odgovoriti, otpisati, otpozdra-
viti, odazvati se, otp(ij)evati i jo{ poneki glagol; sli~nog su zna~ewa i odjeknuti
i odzvawati.
(4) îstu perfektivizaciju nalazimo u glagolima kao odraditi, odigrati,
otp(j)evati, odsvirati, odslu{ati, od{tampati, otkucati, odzvoniti i sl. Svaka-
ko to vaì i za glagole odgajiti, othraniti, odrasti: ne izgleda nam ubedqivo obja-
{wewe I. Grickat (1966:304) po kome se wihovo zna~ewe svodi na ablativnost
prevesti ne{to od prvobitnog stawa do potrebnog.
(a) Posebnu vrstu perfektivnosti izraàvaju glagoli koji zna~e radwu u du-
èm ali ipak zavr{enom periodu, kao odbolovati, odrobijati, odspavati, odleàti,
odsluìti.
5.16.2. Mawi broj glagola nije se mogao uklopiti u navedene kategorije. Nije
jasno kakvo bi se zna~ewe moglo pripisati prefiksu u otpo~eti, ods(j)esti,
odm(ij)eniti, odumr(ij)eti i jo{ ponekom primeru.
5.17. Prefiks pa- (up. 2.1.12, 2.4.13) nalazi se samo u glagolu patvoriti kri-
votvoriti, falsifikovati, koji je redak u dana{wem srpskom jeziku.
5.18. Prefiks po- jedan je od najplodnijih, ako ne i najplodniji: s wim se gra-
di izuzetno veliki broj glagola, a zna~ewa su veoma raznovrsna.
(1) Prostorno zna~ewe predloga po (radwa koja se vr{i PO povr{ini celog
predmeta) relativno je slabo zastupqeno: politi, posuti, poprskati, pomazati, po-
pquvati, popariti, pogaziti, pokriti i sl., ~emu mo`da moèmo dodati i poloìti,
postaviti, pomesti. Rekcija s predlogom po javqa se samo kod nekih glagola (posuti
po ~emu i sl.).
(a) Neprelaznih glagola nema u ovoj grupi, osim onih sa imeni~kom osnovom,
za koje vidi slede}u ta~ku.
(2) Glagoli kao posrbiti, potur~iti, poimeni~iti spadaju u PST i zna~e
pretvarawe u ono {to ozna~ava imenica u osnovi. Vidi detaqniji spisak u 5.33.10.
247
(a) Tako|e od imenica izvedeni su glagoli koji zna~e posipawe (pra{kom, zrn-
cima i sl.), tipa po{e}eriti, odnosno prevla~ewe metalom, tipa pozlatiti. Vidi
primere u 5.33.10.
(3) Faktitivni glagoli s pridevskom osnovom obi~no su neprelazni, sa sufik-
som -(j)eti, re|e -iti: pocrneti/-weti, pocrveneti/-weti (i tako isto za druge boje),
pobl(ij)ed(j)eti, porumeneti/-weti, poru`neti/-weti, polud(j)eti, pobesneti/-bje-
sweti/-bjesniti, poblesav(j)eti/-iti, poskup(j)eti, pojeftiniti i sl. Povratni su
polakomiti se, pogorditi se.
(a) Odgovaraju}i prelazni glagoli uglavnom su od osnove komparativa, kao po-
ve}ati, poboq{ati i sl.: vidi podrobnije u 5.33.10.
Sli~no kao kod glagola na o- (vidi 5.14.2 pod 2), i ovde je teorijski mogu}a
opozicija izme|u prelaznih glagola na -iti, tipa potamniti u~initi tamnijim, i
neprelaznih na -(j)eti, tipa potamneti/-weti postati taman. U praksi, opozicija
funkcioni{e jo{ slabije nego kod glagola na o-. Prelaznih glagola na -iti je malo, a i
oni se radije zamewuju parafrazama (podi}i cene ~emu umesto poskupiti ne{to,
obojiti u belo umesto pobeliti i sl.); uobi~ajeni su samo oni kao povisiti, poo{tri-
ti, koji naspram sebe nemaju neprelazni glagol na -(j)eti.
(4) Distributivnim se obi~no naziva zna~ewe onih prelaznih glagola ~ija se
radwa obavqa na vi{e objekata, naj~e{}e sukcesivno (up. prefiks iz-, 5.9 pod 5v), kao
pohvatati, pobacati, po~upati, popaliti, pogasiti, polomiti, povaditi, popisa-
ti, pokupovati, poskidati, potamaniti, pobiti, poubijati, poklati, pov(j)e{ati,
postr(ij)eqati, pohapsiti, poèniti, poudavati i sl. Kod neprelaznih glagola isti
prefiks podrazumeva da radwu obavqa vi{e subjekata, kao u poustajati, pos(j)edati,
pol(ij)egati, pomr(ij)eti, poumirati, pocrkati i sl.
179
Dosta je distributivnih i me-
|u glagolima s dva prefiksa, o ~emu v. 5.31.1.
(5) Prefiks po- ima i tri va`na aspektualna zna~ewa, od kojih su dva zastu-
pqena u velikom broju glagola. Ingresivno zna~ewe (po~etak radwe) imaju prelazni
glagoli kao povu}i, povesti, pon(ij)eti, pokrenuti, pogurati, potresti, pojahati,

179
Ovamo bi se mogli svrstati i glagoli kao popucati, pokidati, sa zna~ewem radwe koja se obavqa na vi{e mesta, ali takvih
primera ima vrlo malo.

248
potraìti, poèleti/-qeti, pogladiti, po~e{ati, pomirisati itd.; neprelazni
glagoli kao polet(j)eti, potr~ati, pojuriti, posko~iti, pohrliti, povrv(j)eti, po-
te}i, pocuriti, povikati, pomisliti, posumwati itd.; povratni glagoli kao poboja-
ti se, ponadati se, poradovati se, pobuniti se, poigrati se itd. Ovamo bismo uvrsti-
li i ponestati, mada ga Grickat 1994:26 pomiwe uz glagole tipa poleàti, obja{wa-
vaju}i: Ponestati ozna~ava da je osnovni sadràj glagola donekle deminuiran: to ni-
je nestanak do kraja, ve} osetno smawewe, ~iqewe.
(6) Kontinuativnim nazivamo mawi broj neprelaznih glagola koji zna~e za iz-
vesno, kra}e vreme vr{iti radwu prostog glagola: ta formulacija Stevanovi}a
1964
1
:460 ~ini nam se ta~nija nego zna~e radwu ili stawe izvr{eno u maloj meri,
kako kaè RMS pod odrednicom po-, budu}i da je naglasak na trajawu (mada ograni~e-
nom), a ne na kratko}i radwe. Takvi su glagoli potrajati, poìv(j)eti, po~ekati,
pos(j)ed(j)eti, postojati, poleàti, popri~ati, porazgovarati, po}utati, posvira-
ti
180, poigrati (se
) i sl. Prefiks je ina~e izrazito produktivan, pa su mogu}e i razne druge
tvorenice kao pospavati, po{etati, po~itati, pogun|ati, poduvati (o vetru) i sl.,
ali takvi glagoli imaju vrlo malu frekvenciju; sre}u se najvi{e u prevodima s ruskog.
(7) îsto perfektivni, ta~nije finitivni, jesu mnogi prelazni glagoli najra-
zli~itijeg zna~ewa, kao popiti, pojesti, po`derati, posisati, poslati, pogledati,
popeti, pokositi, poorati, poc(ij)epati, povezati, pokupiti, pokvariti, poremeti-
ti, poru{iti, pobrkati, pom(ij)e{ati, posluìti, pohvaliti, pozvati, po-
sav(j)etovati, poslu{ati, pomiriti, po~astiti i dosta drugih. Mawe su brojni ne-
prelazni glagoli, npr. porasti, potonuti, pokisnuti, pogr(ij)e{iti, pob(j)e}i, pogi-
nuti i sl., i povratni kao pobrinuti se, postarati se, pouzdati se, pokajati se i sl.
5.18.1. S obzirom na veliki broj glagola na po- uop{te, razumqivo je {to nije
malo ni glagola koji se ne daju uklopiti ni u jednu od opisanih sedam vrsta. To su s jed-
ne strane glagoli kao podi}i, postradati, poma}i/-knuti, povratiti, pokliznuti,
povezati i sli~ni, u kojima nema bitne razlike u zna~ewu izme|u osnovnog i prefik-
siranog glagola, tako da funkcija prefiksa nije jasna. S druge strane imamo glagole
kao pogubiti usmrtiti, pobaciti, poroditi, pore}i, posti}i, postid(j)eti, pokr-
stiti, povoditi se i sl., kod kojih je prefiksacijom nesumwivo izmeweno zna~ewe,
ali na sasvim specifi~ne na~ine, koje drugde ne nalazimo.

249
5.19. Prefiks pod-
Ovaj prefiks je dobar primer za te{ko}e koje se postavqaju pred sinhronijski
semanti~ki opis glagolskih tvorenica. Sa izuzetkom onih gde je sa~uvano prvobitno
zna~ewe predloga pod (npr. potpisati), ostali glagoli imaju, maltene, svaki svoje spe-
cifi~no zna~ewe. Da bismo ih kako-tako razvrstali u grupe, moramo stalno voditi ra-
~una o dejstvu metafore, dakle ne toliko o dana{wem zna~ewu koliko o prvobitnom, iz
koga se dana{we razvilo.
Alomorf poda- se javqa u podastr(ij)eti, u vi{e retkih glagola ispred sugla-
sni~kih grupa (podabrati, podapeti -pnem, podasuti -spem itd.), ali i u ne tako ret-
kom podaviti -vijem, iako tu osnova po~iwe samo jednim suglasnikom.
(1) Sa prostornim zna~ewem predloga pod mnogi su prelazni glagoli: podmet-
nuti, podvu}i, potpisati, potcrtati, podastr(ij)eti, potkopati, podriti, pod-
graditi, podzidati, podupr(ij)eti (sa dva prefiksa), podvezati, potkovati, podloka-
ti i sl. Mnogi glagoli dobili su pro{ireno zna~ewe, kao podloìti, potpaliti,
potpiriti (jer se vatra obi~no pali s dowe strane), metafori~no kao u podbosti (pr-
vobitno o kowu), podsta}i, podvaliti, pa i sasvim apstraktno kao u podn(ij)eti, pod-
vesti, podrazum(ij)evati itd. Dopunu s predlogom pod ima samo mawi broj glagola, uz
akuzativ (podmetnuti pod {to) ili instrumental (podrazumevati pod ~im).
(a) Malo je neprelaznih i povratnih glagola s ovim zna~ewem: podi}i/-ilazi-
ti, potpasti, podlet(j)eti, podle}i, potkoìti se, mo`da podati se (gde nismo si-
gurni da li je prefiks po- ili pod-: v. Babi} 1986:486).
(b) Na prostornom zna~ewu zasnovani su i glagoli tipa pot~initi, podjarmi-
ti, podrediti, podvrgnuti (tako|e i podloìti u zna~ewu u~initi podlo`nim), s
tom razlikom {to se kod wih radwa vr{i odozgo a ne odozdo (podjarmqeno stanov-
ni{tvo je simboli~no ISPOD jarma, dok je potcrtana re~ IZNAD crte). Sli~no to-
me, glagol podlaktiti se zna~i isto {to i nalaktiti se, tj. osloniti se laktom NA
ne{to.
(2) Zna~ewe vr{ewa radwe kri{om, nekad ~ak nedopu{tene i ne~asne radwe
(Stevanovi} 1964
1
:461) imaju glagoli kao podmititi, potkupiti, potplatiti, pot-
kazati, podgovoriti, podbuniti, potkradati.
250
(3) Veoma malo primera ima za zna~ewe koje Babi} (nav. m.) defini{e
u~initi {to ispod normalne mjere, stawa, ilustruju}i ga s tri primera, potcijeni-
ti, pothraniti i pothladiti
181
. Po smislu tu spada i podbaciti, mada je nastalo od
prostornog zna~ewa: baciti ispod ~ega >> pogoditi ispod mete >> ne ispuniti
o~ekivawa.
(4) Blisko je prethodnom i zna~ewe oslabqene, ublaène ili ne sasvim ostva-
rene radwe, koje dodu{e ni u jednom primeru nije sasvim jasno posvedo~eno, a ~esto je
zamagqeno naknadnim semanti~kim promenama. Takvi su glagoli podnapiti se (umere-
no se opiti prema RMS, mada ima i drugo zna~ewe sasvim se opiti), podrignuti (se)
(radwa sli~na rigawu, ali kra}a i slabija), podgrejati/-ijati (malo, lako ugrejati,
odakle i iznova ugrejati), podnaduti se (biti mestimi~no, donekle naduven), podsko-
~iti (u~initi mali skok uvis, prema RMS), podvrisnuti i podvriskivati (kratko,
povremeno vrisnuti odnosno vri{tati) i sl. Verovatno u tu grupu spadaju i podmla-
diti (osnovno zna~ewe u~initi ne{to mla|im), pods(j)etiti (pomo}i kome da se se-
ti, dakle samo jedan korak na putu ka punom se}awu), podrugnuti se/-givati se i
podsm(j)ehnuti se/-hivati se (emocionalno blaè radwe nego rugati se odnosno smeja-
ti se) itd.
5.19.1. Za mnoge glagole klasifikacija ostaje neizvesna. Potkresati je prema
prvoj definiciji u RMS malo podrezati, skratiti (obi~no odozdo): mogli bismo ga,
dakle, podvesti pod zna~ewe (1) (s tim {to danas nipo{to ne zna~i samo kresawe odo-
zdo), ali i pod (3) (malo, donekle kresati). Analogno rasu|ivawe vaì i za potkrati-
ti, pods(j)e}i, podrezati, pa i za pod{i{ati (prvobitno mo`da o{i{ati s dowe
strane, ali danas malo, delimi~no o{i{ati). Potpomagati se moè tuma~iti kao
malo, povremeno pomagati, ali se uklapa i u seriju podupr(ij)eti, podràti (= pod-
dràti ili po-dràti?), potkr(ij)epiti, gde je prvobitno zna~ewe prostorno (dr-
àti odozdo, da ne padne). Najzad, nikakvo logi~no obja{wewe u sinhronijskoj ravni
ne nalazimo za poduzeti, poduhvatiti se (verovatno kalkovi od nem. unternehmen), podu-
~iti i podu~avati, podmazati
182, podmiriti, podviknuti, podudarati se,
da navedemo samo neke od
najobi~nijih glagola.

5.20. Prefiks pre-
251
(1) Mnogobrojna i raznovrsna zna~ewa ovog prefiksa mogu se dobrim delom di-
rektno ili indirektno izvesti iz prostornog zna~ewa, koje je u ovom slu~aju izraèno
predlogom preko. Kretawe od jedne do druge ta~ke, naj~e{}e po povr{ini nekog dela
prostora ili iznad wega, izraàvaju glagoli kao pren(ij)eti, prevu}i, prevesti (-ezem),
prevesti (-edem), prebaciti, prem(j)estiti, preseliti, presaditi, presko~iti, pre-
kora~iti, pregaziti, preplivati, preploviti, prebroditi, premostiti, preliti,
preto~iti, presuti/-sipati i sl. Neprelaznih je malo (prebje}i), a i od wih ve}ina
mogu imati i prelaznu upotrebu, kao pre}i, prelet(j)eti, pretr~ati. Rekcija preko
~ega mogu}na je sa mnogima od ovih glagola, ali nipo{to ne sa svima.
(a) Kretawe, ta~nije okretawe samo u jednom smeru ozna~avaju prevrnuti, pre-
turiti, preokrenuti, prevaliti (se).
(2) Iz zna~ewa popre~nog kretawa od jedne do druge strane razvilo se zna~ewe
prepreke, kao u prepr(ij)e~iti, pregraditi, presresti, a zatim i znatno ~e{}e zna~e-
we prekida, u prekinuti, prelomiti, prepoloviti, pres(j)e}i, prerezati, prestruga-
ti, pretesteri(sa)ti, pregristi, prekratiti, prepu}i i sl.
(3) Radwu koja se obavqa s kraja na kraj predmeta, ili ga celog zahvata, ozna~a-
vaju glagoli kao preorati, prekopati, prebrati, prem(j)eriti, premazati, prekriti,
preplaviti, premlatiti, preznojiti se i sl., a u malo {irem smislu i pregledati,
prelistati, preslu{ati, prebrojati, pre~istiti, prekaliti, uz poneki neprelazni
kao premr(ij)eti, prebl(ij)ed(j)eti/-blijediti, presu{iti, pregladneti/-weti.
(a) Analogno zna~ewe u vremenu (obavqati ili trpeti radwu sve do kraja, izdr-
àti koliko je potrebno) imaju glagoli tipa preìv(j)eti, pres(j)ed(j)eti, preleà-
ti, pretrp(j)eti, pregrm(j)eti, prepatiti, preboleti/-qeti, preàliti, prebrinu-
ti i sl. Wima su sasvim bliski i glagoli pre}utati, prespavati, koji zna~e istraja-
vawe u pasivnom stavu za sve vreme trajawa doga|aja ozna~enog objektom, a donekle i
prehraniti, u smislu hraniti (koga) dokle god je neophodno.
(b) Neprelazni glagoli s imeni~kom osnovom prezimiti, preno}iti, predani-
ti zna~e provesti zimu, no} odnosno dan. Iste je strukture i precv(j)etati (up. sino-
nim precvasti), cvetati do samog kraja, odakle prestati sa cvetawem; isto zna~ewe
zavr{etka radwe imamo i u preboleti/-qeti, prebrinuti i drugima.
252
(4) Verovatno iz zna~ewa pod (3) razvilo se zna~ewe radwe ponovqene na drugi
na~in, odnosno zna~ewe promene uop{te: preraditi, prepraviti, pretvoriti, preo-
bratiti, preurediti, presloìti, prekrojiti, prezidati, preobu}i, presvu}i
183
,
preporoditi, prera~unati, premotati, prepakovati, prekrstiti (u zna~ewu prei-
menovati), preudati (se) (udati se ponovo, za drugog ~oveka), preprodati (ponovo
prodati, drugom kupcu) i sl. Tu spadaju i svi glagoli koji zna~e reprodukciju, kao pre-
pisati, precrtati, preslikati, prekucati, pre{tampati, prepri~ati, prep(j)evati
i sl. Ovaj semanti~ki model veoma je produktivan u novije vreme, kao {to pokazuje ras-
prostrawenost glagola prekvalifikovati i vi{e neologizama zabeleènih u re~niku
Klajn 1992: prevrednovati, preoc(ij)eniti (ova dva su mo`da kalkovi od revalorizova-
ti), prerasporediti, preregistrovati, preparkirati, premontirati, prestruktu-
rirati i sl.
(5) Kao i kod prideva, mnogo se upotrebqava pre- u ekscesivnom zna~ewu (v.
3.1.14): prepuniti, pretrpati, pretovariti, preopteretiti, prenaseliti, preuve-
li~ati, preplatiti, prec(ij)eniti, prenagliti, prepe}i, prekuvati, presoliti, pre-
grejati/-ijati i sl. Up. i noviji anglicizam prebukirati. Neprelaznih glagola je kao
i obi~no malo (pret(j)erati, prepiti, prestar(j)eti), ne{to je vi{e povratnih: pre-
jesti se, premoriti se, pre(za)sititi se, prezaduìti se, prehladiti se (s malim
pomerawem zna~ewa: suvi{e se ohladiti >> nazepsti).
(a) Ne sa zna~ewem previ{e uraditi nego pre}i odre|enu granicu jesu gla-
goli tipa presti}i, prete}i, prema{iti, prestupiti, prerasti; up. i pretegnuti,
prevagnuti, pre(o)vladati. I sinonimi pregawati se i prepucavati se verovatno se
zasnivaju na prvobitnom zna~ewu datom u RMS za svr{eni pregoniti se: nastojati po-
sti}i prednost, boqi rezultat u ~emu nadbijati se. Mada su po zna~ewu veoma bli-
ski ekscesivnim, ove glagole bismo svakako mogli i metafori~ki da izvodimo iz glago-
la prostornog zna~ewa, tipa presko~iti, prekora~iti, navedenih pod (1).
(6) Vrlo je malo glagola u kojima pre- sluì samo za perfektivizaciju: preko-
riti, presuditi, prevariti, prepla{iti, prestra{iti i jo{ nekoliko.
5.20.1. Bilo bi metodski neekonomi~no otvarati posebne kategorije za glagole
koji se ne daju ukqu~iti u gorwu podelu, kao {to su previd(j)eti i pre~uti, preuzeti

183
Zanimqivo je da ova dva glagola imaju isto osnovno zna~ewe, iako su obu}i i svu}i antonimi.

253
i preoteti, ili predati i prepustiti. Jo{ neki ~esti glagoli u kojima moramo odu-
stati od semanti~ke definicije prefiksa jesu prepoznati, presaviti, prepasti, pre-
poru~iti, prestati, preostati, pregovarati, premi{qati (se) i drugi.

5.21. Prefiks pred-
Sa ovim prefiksom postoji samo oko dva tuceta glagola. Ipak, me|u wima su
bar polovina re~i u svakodnevnoj upotrebi, ne ba{ nove po postanku, pa je zaista ne-
shvatqivo {to su ne samo Mareti} nego ~ak i Stevanovi} (kako smo videli u 5.1) pot-
puno iskqu~ili iz razmatrawa ovaj prefiks. Otpor prema wemu verovatno je bar done-
kle izazvan purizmom, budu}i da su mnogi od ovih glagola (iako danas savr{eno odoma-
}eni) nastali prevo|ewem stranih uzora ruskih glagola s istim prefiksom, latin-
skih na prae- ili nema~kih na vor-.
Pored osnovnog oblika i obezvu~enog pret-, postoji bar jo{ jedan alomorf,
predu-, prvenstveno u predusresti, preduhitriti, predupr(ij)editi i wegovom re|em
sinonimu predupr(ij)e~iti. Poreklo dodatog -u- nije jasno (Skok ne beleì nijedan od
ovih glagola!), ali je bar predupr(ij)editi nesumwiv rusizam (reduredi).
184
Rusi-
zam je i predohraniti (odakle znatno obi~nija imenica predohrana), gde ne znamo da li
je u pitawu prefiks pred- ili mo`da spoj prefiksa pre- i do-: ovo drugo svakako vaì
za predomisliti se.
(1) Naj~e{}e zna~ewe prefiksa pred- jeste vremensko (prethodna, ranije oba-
vqena radwa), kao u predos(j)etiti, predvid(j)eti, predodrediti, pretplatiti
(se)
185
, predskazati (rusizam), u ve} pomenutom predupr(ij)editi i preduhitriti,
predusresti (ovaj posledwi sa tri zna~ewa prema RMS: presresti, preduprediti i
qubazno do~ekati up. pridev predusretqiv), zatim predbeleìti/-biqeìti
(unapred zabeleìti prema RMS). Preduzeti je bez sumwe sagra|eno prema nema~kom

184
U- kao drugi prefiks posle pred- javqa se u retkim glagolima predugovoriti/-arati i predumi{qati. Prva dva su data kao
odrednice u RMS, ali u gra|i je zapravo potvr|ena samo glagolska imenica predugovarawe. Predumi{qati je zabeleèno samo
kod Skoka, s. v. misao: to bi mogao biti glagol od koga je izvedena imenica predumi{qaj (mada je isto tako mogla nastati i
prefiksacijom, od pred- + umi{qaj).

185
Iz istorije kwièvnosti znamo da je najpre bio u {irokoj upotrebi latinizam prenumerisati/-irati (se), s imenicom
prenumerant pretplatnik. On je dobio svoj bukvalni prevod u predbrojati/-iti (se), s imenicom predbrojnik, a onda je
verovatno osnova zamewena onom koja vi{e odgovara smislu, tako da se dobilo pretplatiti (se) i pretplatnik.

254
vornehmen, tako da je u wemu izbledelo zna~ewe anteriornosti. Nema~kim uticajem sva-
kako se moè objasniti i pomalo neobi~na ~iwenica da prethoditi ozna~ava raniju a
predstojati budu}u radwu: ista razlika postoji izme|u nema~kog vorhergehen i bevorste-
hen.
(2) Prostorno zna~ewe, svojstveno predlogu pred, sa~uvalo se uglavnom samo u
glagolu predvoditi i u prefiksalno-sufiksalnom predo~iti; re|e je predvesti do-
vesti ispred koga, a pogotovu predmetnuti (po RMS metnuti, staviti ispred koga,
~ega, ali bez ijednog primera). U drugim glagolima prostorno zna~ewe je pre{lo u
metaforu: preds(j)edati/-avati (kalk latinskog praesidere), predstaviti, predloì-
ti, pretpostaviti (ovaj posledwi u zna~ewu pretpostavke verovatno je prevod nema~-
kog voraussetzen, a u zna~ewu davawa prednosti pretpostaviti {to ~emu nema~kog vorzi-
ehen ili latinskog praeferre).

5.22. Prefiks pri-
(1) Zna~ewe pribliàvawa imaju prelazni glagoli kao prima}i, pribliìti,
privesti, prin(ij)eti, privu}i, prit(j)erati i sl., neprelazni kao pri}i/prilaziti,
pristi}i, prisp(j)eti, pristupiti, prib(j)e}i (uglavnom figurativno), prisko~iti,
pritr~ati i sl., povratni kao pri{uwati se, prikrasti se. Dopuna nije nikada s
predlogom pri, nego je uz + akuzativ ili jo{ ~e{}e dativska (prima}i ~emu itd.). U gla-
golu pristati, iz osnovnih zna~ewa stati uz koga ili po}i za kim razvila su se
ostala, posebno sloìti se.
(2) Iz prostornog se bez sumwe razvilo i zna~ewe upravqawe radwe prema se-
bi, prema svom interesu (tako RMS, odrednica pri- pod 1e), kao u pribaviti, prigra-
biti, prikupiti, primamiti, prizvati, privoleti/-qeti, pridobiti, prihvatiti (u
nekima od mnogobrojnih zna~ewa) i sl.; tu moèmo dodati i neprelazni glagol pripa-
sti i povratni prikloniti se, oba s dativskim zna~ewem i dativskom rekcijom kao i
ostali.
(3) Kao poja~awe prvobitnog zna~ewa nastaje i zna~ewe trajnog spoja, kontakta,
pri~vr{}ivawa: pri~vrstiti, pribiti, pribosti, pril(ij)epiti, priqubiti, pripo-
jiti, prikovati, privezati, prikop~ati, pri{iti, pri{rafiti, ~emu je blisko i
prisloniti, prigrliti, pritisnuti, prigwe~iti
186
i sl., neprelazni prirasti (i
255
prionuti, ~ija je osnova nemotivisana), povratni pripiti se. Dopuna ovih glagola mo-
è biti s predlozima uz, za ili na.
(4) S dativskom rekcijom su i glagoli koji zna~e dodatak ili dopuwavawe: pri-
loìti, primetnuti, pridati, priliti, pripisati, pribrojiti, prikqu~iti, pri-
druìti i sl. U malo {irem smislu tu spadaju i privr(ij)editi (u zna~ewu doprine-
ti), prihrawivati (dodatno hraniti), priklati (u zna~ewu zaklati ìvotiwu koja je
rawena, bolesna ili su je po~eli klati: za drugo zna~ewe v. slede}u grupu) i jo{ neki
re|i glagoli: v. Stevanovi} 1964
1
:463 pod g.
(5) Bez direktne veze s prostornim zna~ewem i bez dativske rekcije jeste zna~e-
we nepotpune, u nedovoqnoj meri izvr{ene ili vremenski ograni~ene radwe: pridr-
àti, pritvoriti, pri~ekati, pri~uvati, prigu{iti, prikriti i sl.; prile}i, pri-
paziti, priviriti, prisv(ij)etliti, pripitati, pripr(ij)etiti, pri{apnuti, pri-
pucati, pripe}i (o suncu), priu~iti
187
i sl.; pridi}i se, pritajiti se, pribojavati se,
pris(j)etiti se, pritrp(j)eti se i sl. Tu moèmo ubrojati i privid(j)eti se i pri~i-
niti se (jer je privi|ewe po svojoj prirodi kratkotrajno i prolazno), prisniti se, kao
i glagole prislu{kivati i prièqkivati, gde prefiks, zajedno s deminutivnim su-
fiksom, pokazuje da se radwa vr{i tajno i povremeno, zavisno od mogu}nosti.
(6) Glagola u kojima prefiks izraàva ~istu perfektivnost (izvr{ewe radwe)
gotovo da i nema: jedan primer mogao bi da bude prisiliti prema siliti. Ina~e uvek
dolazi do promene zna~ewa, kao u sinonimima za prisiliti (prinuditi, primorati,
privoleti/-qeti), u pripraviti, pri~initi i sl., ili je u pitawu vezana osnova, npr.
pripremiti, priviknuti.
5.22.1. U glagolima nabrojanim u prethodnom pasusu nemogu}e je odrediti zna-
~ewe prefiksa. Jo{ neki takvi glagoli jesu priv(j)en~ati (prema definiciji u RMS,
prakti~no istozna~no sa v(j)en~ati), priznati, prigovoriti, prijaviti, prikazati,
prim(ij)eniti i drugi.
5.22.2. Kod nekih glagola javqa se kolebawe izme|u prefiksa pre- i pri-, o ~e-
mu je pisao Moskovqevi} 1934. Mada on tvrdi da do toga dolazi u narodnom govoru u
severozapadnoj Srbiji i u Vojvodini kao posledica me{avine ikavskog i ekavskog
govora u tim krajevima, ve} i iz wegovih primera se vidi da je ista pojava mogu}a i u
standardnom jeziku. Najpoznatiji takav par ~ine pres(j)esti pris(j)esti (kome).
256
Vuk u Rje~niku ima samo prisjesti u tom zna~ewu, RMS daje primere i za jedno i za
drugo, a Pave{i} 1971 kaè presjesti u zna~ewu zastati u grlu boqe je: prisjesti.
U Beogradu, a verovatno i u ve}em delu Srbije, kaè se samo preselo mu je, prese{}e
mu.
Ne{to je druk~iji slu~aj para pretvarati se pritvarati se. Ovaj drugi
glagol nije nigde posvedo~en, ali Moskovqevi} smatra da je nekad postojao, {tavi{e
da treba govoriti pritvarati se (kao i pritvoran, pritvorstvo), mada priznaje da
su ove posledwe re~i do{le iz ruskog. Po wegovom mi{qewu, dva oblika nisu isto-
zna~na, jer pre- pokazuje da ne{to potpuno, kona~no mewa izgled, a pri- da se ne{to
samo malo, privremeno, prividno vr{i (kao u pritajiti se i sl.), tako da bi pritva-
rati se zna~ilo samo prividno mewati izgled. Pitawe je, me|utim, ne bi li ista ta-
kva definicija vaìla i za pretvarati se.
Moskovqevi} jo{ pomiwe alternacije predobiti pridobiti, predi}i se
pridi}i se i preklati priklati. Ova posledwa dva glagola danas se jasno razlikuju
po zna~ewu, ali je verovatno da u nestandardnom govoru postoji priklati i kao sino-
nim za preklati ili zaklati; RMS beleì za priklati jedan citat iz Cesarca s defi-
nicijom fig. dotu}i, uni{titi do kraja.

5.23. Prefiks pro-
(1) U osnovnom prostornom zna~ewu odgovara predlogu kroz, i taj predlog naj-
~e{}e dolazi kao dopuna: provu}i, provesti, pron(ij)eti, proturiti, promoliti, pro-
gurati, propustiti, proputovati i sl.; pro}i/prolaziti, prodr(ij)eti, projuriti,
protr~ati, projahati, prote}i, prostrujati, proviriti i sl. Neki glagoli su danas
~e{}i u sekundarnim zna~ewima, npr. prot(j)erati oterati, nasilno udaqiti, prog-
nati (isto), propasti doìveti neuspeh.
(a) Na pojmu prolaska kroz ne{to ili izme|u ne~ega temeqi se i zna~ewe nekih
glagola koji nisu glagoli kretawa i koji uglavnom nemaju rekciju sa kroz: pro{iti,
prostr(ij)eliti, prosejati/-sijati, prore{etati, prokrijum~ariti, prosvirati
(obi~no o metku, s promenom zna~ewa u odnosu na osnovni glagol) i sl.
(b) Pravqewe rupe, otvora podrazumevaju glagoli kao probiti, probosti, pro-
bu{iti, pros(j)e}i, prorezati, produbiti, provrt(j)eti, progristi; uglavnom figura-
257
tivno se upotrebqavaju prokquvati/-iti i pro~a~kati. Kao dopunu naj~e{}e imaju sa-
mo direktni objekt.
(v) Zna~ewe prolaska kroz grlo bitno je kako za glagole progutati, pro`de-
rati, tako (u suprotnom smeru) i za glagole promrmqati, progun|ati, prostewati,
pro{ap(u)tati, procvileti/-qeti, proderati se i sl. Ovim posledwima su veoma
sli~ni i glagoli tipa progovoriti, prop(j)evati, samo {to kod wih prefiks ozna~ava
po~etak radwe (v. niè). Neki put su oba zna~ewa mogu}a u istom glagolu, npr. propi-
{tati moè da zna~i pi{te}i izgovoriti ili po~eti pi{tati.
(g) Glagol pro}i, pored dopune sa kroz, moè imati i dopunu sa pored ili kraj
(~ega). Na isti na~in, kretawe bo~no od nekog objekta mogu ozna~avati neprelazni gla-
goli prominuti, proma}i/-knuti, prolet(j)eti, prohujati, prozujati, prozvi`dati,
projezditi i drugi.
(2) Sa ingresivnim zna~ewem (po~etak radwe) nalazimo dosta neprelaznih
glagola kao progovoriti, prozboriti, prop(j)evati, propi{tati, progledati, proho-
dati, propu{iti, procuriti, prokqu~ati, provr(ij)eti, proraditi po~eti raditi,
proht(j)eti se i dr. Up. i neologizme profunkcionisati po~eti funkcionisati i
familijarno prolupati, prvobitno po~eti lupati (o automobilskom motoru, gde je
lupawe znak kvara), odakle metafori~ki poremetiti umom.
(a) Sticawe neke osobine ozna~avaju povratni glagoli kao propiti se, prozli-
ti se, provr(ij)edniti se, proskitati se.
(3) Pored samog po~etka radwe, glagol moè da obuhvati i ceo po~etni period,
tako da uz ingresivno, ili umesto wega, imamo kontinuativno zna~ewe (u zna~ewu
vr{ewa radwe za izvesno kra}e vreme; prozboriti zna~i i zboriti malo o ~emu, Ste-
vanovi} 1964
1
:464). Takvi su, recimo, glagoli proìv(j)eti, prokuvati, prosu{iti,
prospavati, prodr(ij)emati, proprati i sl.; pro}askati, pros(j)ed(j)eti, prolutati,
proplakati i sl.; proveseliti se, provaqati se, pro{etati (se) itd.
(4) Iz prostornog zna~ewa kroz ({to) moglo se razviti i zna~ewe potpunog,
iscrpnog izvr{ewa radwe (up. priloge skroz, skroz naskroz). Takvi su glagoli prou~i-
ti, prostudirati, pro~itati, pro~istiti, promisliti, probd(j)eti, propatiti,
proèti i sl.; promrznuti, prozepsti, prokisnuti, protrnuti i sl. Mogli bismo im
dodati i glagole u kojima pro- ozna~ava tro{ewe ili gubitak: pro}erdati, proigrati,
258
prokockati, prokartati, propiti. Ove sativne glagole ~esto nije lako razlikovati od
onih iz prethodne grupe, kao ni od ~isto perfektivnih (v. slede}u grupu). Mogu}a je
kao i uvek polisemija: neko vreme }u proìveti tamo svrstali bismo u grupu 3, a sve
sam to i ja proìveo u grupu 4. Za glagol proraditi, Stevanovi} (nav. mesto) upozora-
va na razliku izme|u neprelaznog proraditi po~eti raditi i prelaznog proraditi
(materijale i sl.), koje je kao rusizam (<< roraboa) bilo popularno u godinama po-
sle II svetskog rata. Za mnoge glagole kao protuma~iti, proc(ij)eniti, prosuditi, pro-
`derati, prov(j)etriti i sl. mogli bismo tvrditi da u potpunosti zahvataju objekat,
ali to su radwe koje se i ina~e ne rade delimi~no, pa je mo`da opravdanije ove glagole
smatrati ~istim perfektivima.
188

(5) Neki od tipi~nijih glagola u kojima pro- ozna~ava samo svr{enu radwu bi-
li bi proliti, prosuti, probuditi, prokleti, produìti, pro{iriti, produbiti,
pror(ij)editi, proslaviti, mo`da propratiti i prokomentarisati (ako ne smatramo
da spadaju u grupu 3) itd. Stevanovi} ovamo (pod glagole koji ozna~avaju samo potpuno
izvr{ewe radwe) ubraja i prodati, prore}i, prokazati, proigrati, ali pri tom gu-
bi iz vida da oni zna~e ne{to sasvim drugo nego osnovni dati, re}i, kazati, igrati.
5.23.1. Ova posledwa ~etiri glagola ukazuju na jo{ neka zna~ewa prefiksa pro-
, koja izlaze iz okvira dosad opisanih kategorija. Sli~ne anomalne primere predsta-
vqaju i prona}i (u doslovnom zna~ewu sinonim za na}i; u zna~ewu pronalaska nemogu}e
je odrediti {ta zna~i prefiks), prozvati (moè biti perfektiv od zvati u zna~ewu
nazvati, ali nije jasno otkud zna~ewe prozivke), propisati, probirati, pro~uti se i
jo{ neki glagoli.

5.24. Prefiks protiv-
Ovaj prefiks dolazi samo u protivr(j)e~iti (re|e protivur(j)e~iti), u pro-
tivstaviti suprotstaviti (rusizam) i u retkom protivstati (jedan citat u RMS,
uz jo{ jedan za nesvr{eno protivstajati). Glagol protusloviti protivre~iti is-

188
Za glagol protuma~iti, recimo, RMS daje definiciju koja ni~im ne ukazuje na ve}u iscrpnost nego kod glagola
rastuma~iti; naprotiv, za istuma~iti je re~eno da zna~i sasvim protuma~iti, dokraja protuma~iti, sve objasniti iako
dva citata koja slede ne potvr|uju takvu interpretaciju.

259
kqu~ivo je hrvatski i nema ekvivalenta sa protiv-.

5.25. Prefiks raz-
I po broju glagola u kojima je zastupqen, i po broju alomorfa i po raznovrsno-
sti zna~ewa, raz- je me|u najplodnijim prefiksima u srpskom jeziku. Alomorfa ima
ukupno {est (kao kod iz-), a to su raz-, ras- (ispred bezvu~nih suglasnika), ra{- (kao u
ra{~e{qati, ra{~upati, ra{}eretati se), ra`- (samo u dva-tri re|a glagola kao
ra`|ipati se, ra`xarati, ra`xilitati se), ra- (u dosta glagola kao raseliti,
rasje}i, ra{iriti, ra{trkati, raèniti, raàlostiti itd.) i raza- (u vi{e po-
znatih glagola sa suglasni~kom grupom na po~etku osnove, kao razaznati, razaslati,
razabrati, razapeti -pnem, razasuti -spem itd.).
Zna~ewe prefiksa raz- u velikoj je meri centralizovano, u tom smislu {to
se na neki na~in uvek moè dovesti u vezu s prototipskim zna~ewem, koje D. Kliko-
vac 1998:154 opisuje kao kretawe od centra ka periferiji. Uprkos tome, semanti~ki
opis nije ni lak ni jednostavan, po{to se to osnovno zna~ewe grana na mnogo razli~i-
tih na~ina, a metafori~nost je izuzetno razvijena.
(1) Deqewe, razbijawe nekog predmeta, ili rasturawe nekog skupa, iskazuju
mnogobrojni prelazni glagoli: rastaviti, razloìti, razd(ij)eliti, rasturiti,
razdvojiti, raspoloviti, razbiti, razlomiti, raskinuti, rastrgati, raskomadati,
razdrobiti, razmrviti, razma}i, razn(ij)eti, razvaliti, rasc(ij)epati, razderati,
ra{~laniti, razliti, rasuti, razasuti, razbacati, rast(j)erati, raseliti, razjuri-
ti, razvesti itd.
(a) Kretawe u raznim pravcima, makar i bez nasilnog razbijawa celine, ozna~a-
vaju razdati, razaslati, rasprodati, raspustiti, raspremiti, ra{~istiti, raspro-
straniti, raspr{iti, razgranati, rasaditi, razvu}i, razgrabiti itd., a figurativ-
no i razmnoìti/-avati, rasploditi, rastrubiti, razglasiti itd. Ovde ima i po-
vratnih glagola, kao razi}i se/-ilaziti se, razb(j)e}i se, raspasti se, razlet(j)eti se,
razmileti/-qeti se, rasprsnuti se, rasplinuti se, na apstraktnijem planu ra{~uti
se itd.
(b) Po{to logi~ko razmi{qawe pretpostavqa pre svega ra{~lawivawe ({to
potvr|uje i etimologija gr~kih re~i analiza i kritika, od glagola lo odnosno krno),
260
metafori~nu primenu ovog prefiksa imamo u razabrati, razaznati, raspoznati, raz-
likovati, razum(j)eti, razmi{qati, rasu|ivati, raspraviti, razvrstati i sl.
(2) Pove}awe obima ili povr{ine predmeta, kao posledica kretawa u dve ili
tri dimenzije: razviti, razmotati, razapeti, ra{iriti, raskre~iti, rastegnuti,
razastr(ij)eti itd.; up. i raskrupwati se.
(3) Promene u ~vrstini ili agregatnom stawu tako|e se izraàvaju metaforom
centrifugalnog kretawa, jer se ose}a da ve}i prostor zauzima labavo od kompaktnog
(rasklimati, rasklatiti, razvezati, razrije{iti, ra{rafiti, ra{~e{qati, ra-
su{iti se itd.), te~no od ~vrstog, suvog ili mawe te~nog (rastopiti, raskraviti,
rastvoriti, raskvasiti, razmutiti, raskuvati, razrediti, razblaìti i sl.).
(4) Nasuprot radwama koje idu u smislu gradwe, vezivawa ili ve}e kompaktno-
sti, glagoli na raz- ~esto zna~e wihovo poni{tavawe ili suprotnost: razgraditi, ras-
kovati, razl(ij)epiti, rasplesti, razmrsiti, raspetqati i sl.; tu spadaju i ve} po-
menuti razviti i razmotati. Na isti na~in iskazuje se i poni{tavawe drugih radwi
(ra{~initi, razo~arati, razuvjeriti, razvjen~ati i sl.), naro~ito u glagolima s
imeni~kom osnovom (razduìti, razuzdati i sl., raspopiti, raskraqiti i sl.: vidi
5.33.16).
(5) Ingresivno i faktitivno zna~ewe, tj. dovo|ewe objekta (qudskog bi}a) u
neko (naj~e{}e negativno) raspoloèwe, imaju glagoli kao razveseliti, rastuìti,
raàlostiti, razqutiti, razn(ij)eìti, razbesneti/-bjesweti, razdraìti, raz-
gneviti/-gweviti, rasrditi, raèstiti, razjariti i sl.
(a) êsto se iskazuje ne samo po~etak novog stawa nego i zalaèwe u stawe
ozna~eno osnovnim glagolom (Stevanovi} 1964
1
:465), {to Bari} et al. 1979:301 nazi-
vaju intenzivno zna~ewe. Takvi su glagoli razraditi, razbuditi, raspaliti, ras-
piriti, rashladiti, razvedriti, razmaziti, razbistriti, raskrvariti/-viti i sl.,
a posebno povratni kao razgor(j)eti se, razbuktati se, rasplamt(j)eti se, razmaha-
ti se, rascv(j)etati se, bezli~ni razdaniti se, glagoli koji ozna~avaju upadqivo
qudsko pona{awe kao raspri~ati se, razvikati se, raskokodakati se, rasp(j)evati
se, rasplakati se, razigrati se i sl.
(6) Mo`da zbog specifi~nog zna~ewa prefiksa raz-, nema sigurnih primera za
glagole gde bi on bio iskqu~ivo znak perfektivizacije. Babi} (1986:490), dodu{e,
261
ima kategoriju koju je ozna~io kao postizawe ciqa, ali to su glagoli tipa rashladi-
ti, koje smo videli u prethodnoj grupi. Ima i kategoriju koja zna~i da je radwa
osnovnoga glagola izvr{ena do potankosti, gde navodi primere razvidjeti, rastuma-
~iti, rasuditi, razjasniti, razmisliti, razmotriti, razraditi, razgledati. U na-
~elu takav opis je prihvatqiv, i mo`da bi se mogao dodati jo{ neki glagol (npr. ras-
prodati sve prodati). Ipak, trebalo bi za svaki od ovih glagola ispitati da li zai-
sta zna~i radwu obavqenu do potankosti. Rastuma~iti, na primer, RMS defini{e
naprosto razjasniti, objasniti, protuma~iti, a ne nagla{ava iscrpnost radwe, kao
{to je u~iweno za istuma~iti (v. fusnotu 188). Takvog nagla{avawa nema ni u defi-
niciji glagola razjasniti. Razgledati je po RMS pa`qivo pogledati sa svih strana,
pregledati, ispitati, ali bi mo`da ta~nija formulacija bila pogledati s raznih
strana, mestimi~no pregledati, jer re~enice kao Idem malo da razgledam izloge ni-
po{to ne podrazumevaju potpuno i detaqno izvr{ewe radwe.
5.25.1. Ako se sloìmo s takvom definicijom glagola razgledati, onda je pi-
tawe gde je wemu mesto u na{oj semanti~koj klasifikaciji. Kao jedina mogu}nost uka-
zuje se grupa 1a, ali dok svi tamo nabrojani glagoli podrazumevaju kretawe objekta, ov-
de nemamo to zna~ewe. Isto vaì i za glagol raspitati se. Neizvesna je tako|e klasi-
fikacija glagola razgovarati
189
, raskrstiti i jo{ ponekog. Vredi zapaziti da mnogi
glagoli na raz- imaju nemotivisanu osnovu (up. 1.4, 1.4.1), tako da im zna~ewe prete`no
zavisi od prefiksa. Takvi su na primer razoriti, razbucati, ra{trkati, razgaliti,
razdrqiti, razroga~iti i dr.

5.26. Prefiks s(a)-
Alomorfa ima ~etiri, od kojih je s- daleko naj~e{}i. Z- dolazi u mawem broju
glagola ispred zvu~nih suglasnika (zbaciti, zgusnuti i sl.), a {- ispred ~ i }, ali
osim {~vrsnuti (se) i eventualno {}apiti to su danas krajwe retki glagoli, ili imaju
neprovidnu osnovu kao u {~epati i {}u}uriti. Znatno je sloènija distribucija alo-
morfa sa-. On dolazi obavezno ispred s, {, z, ` (sasu{iti, sasje}i, sa{iti, sazida-
ti, saè}i, saìvjeti se itd.), naj~e{}e i ispred ~ (sa~ekati, sa~initi, sa~uva-
ti), ispred nekih vokala (saobraziti, saop{titi, sau~estvovati), ispred nekih su-
glasni~kih grupa (sagraditi, sahraniti, samleti/mqeti, saglasiti se, sagwiti),
ali koji put i ispred pojedina~nih suglasnika, kao u sabiti, sagor(j)eti. Nisu retki
262
ni parovi glagola sa istom osnovom, pri ~emu oblik na sa- i onaj na s- mogu biti isto-
zna~ni, kao u savladati svladati, sagr(ij)e{iti zgr(ij)e{iti, sakriti skri-
ti, sabiti zbiti (zbijem), ali ~e{}e postoji opozicija u zna~ewu: salijetati
slijetati, saplesti (se) splesti (se), saviti sviti, sagledati zgledati se
itd. Neki put razlika nije toliko u zna~ewu koliko u oblasti upotrebe: skloniti je
uobi~ajen oblik, dok se sakloniti javqa samo u izrazu boè me sakloni i sl.; sliti je
obi~nije nego saliti (ali: stoji kao saliven); sakupiti i skupiti uglavnom su sino-
nimi, ali samo ovo drugo dolazi u povratnom obliku, sa zna~ewem smawiti se ili
stisnuti se; satrti je danas znatno obi~nije nego strti; prema zbiti (zbudem) nema
oblika na sa-; itd.
(1) Uobi~ajeno socijativno zna~ewe predloga s(a) (+ instr.) imaju glagoli kao
sastaviti, sjediniti, sklopiti, sakupiti, skupiti, sabrati, zgrnuti, zdruìti,
sloìti, sm(ij)e{ati, sl(ij)epiti, sliti, splesti, zbiti (-ijem), skop~ati, svezati,
smotati, sazvati, sra~unati (prvobitno zna~ewe ura~unati sve zajedno) i sl.; pone-
ki neprelazni kao srasti, sara|ivati, vi{e povratnih kao sastati se, saìv(j)eti
se, sroditi se, slizati se, sudariti se i sl. Ve}ina ovih glagola dobija predlog s(a) +
instrumental kao dopunu.
(a) Iz pojma zbliàvawa, zdruìvawa, kao {to prime}uje I. Grickat 1966:213,
nastaju glagoli koji zna~e osmi{qeno, plansko sastavqawe elemenata radi pravqewa
odre|enog predmeta: sagraditi, sazidati, skrojiti, sa{iti, skovati, skrpiti, skle-
pati, figurativno smisliti itd.
(b) Drugi izdanak istog osnovnog zna~ewa, po istoj autorki, jeste
propratna predstava o zaokrugqavawu, svo|ewu, sabijawu u zatvorenu celinu, a
odatle i semantika umawewa, postepenog ili potpunog uni{tewa. Otuda fakti-
tivni glagoli kao smawiti, skratiti, stawiti, spqo{titi, st(ij)esniti, ne-
prelazno smr{ati, povratno zgrbiti se. Po{to se prelazak iz mek{eg ili te~nog
u tvrdo stawe ose}a kao smawewe (simetri~no onome {to smo videli za raz- pod 3),
ovako se mogu objasniti i glagoli kao skameniti (se), slediti (se), smrznuti (se),
stvrdnuti (se), skoriti se, sasu{iti se i sl.
(2) Teè je iz socijativnog zna~ewa izvesti i stvarawe nereda, poreme}aja, lo-
mqewe, satirawe (Grickat, nav. m.), ali je ~iwenica da takvih glagola ima dosta: spe-
263
tqati, smrsiti, slomiti, skrhati, zgu`vati, zgwe~iti, smrviti, smo`diti,
samleti/-mqeti, smlaviti, zdrobiti, smutiti, sprìti, spaliti i sl.
(3) Ablativno zna~ewe predloga s(a) + gen. imaju glagoli kao skinuti, svu}i,
svaliti, skloniti, sn(ij)eti, zbaciti, spustiti, stovariti, skrenuti, smaknuti,
smetnuti, stresti, sastrugati, zguliti i sl.; spasti, slet(j)eti, sjuriti, str~a-
ti, skliznuti, sjahati, svratiti (osnovno zna~ewe skrenuti s puta, odakle navra-
titi); skotrqati se i sl. Svi ovi glagoli imaju s(a) s genitivom kao naj~e{}u dopu-
nu.
(4) Samo kao znak perfektivizacije s(a)- se javqa u saslu{ati, spaziti,
sm(j)estiti, sa~uvati, zbrinuti, svr{iti, sakriti, smiriti, skuvati, zgrejati/-ija-
ti, smla~iti, sa~ekati, slagati (od lagati), sagorjeti, strpjeti se, smra~iti se
i dr.
5.26.1. Nema mnogo glagola u kojima zna~ewe prefiksa s(a)- izmi~e svakoj kla-
sifikaciji. Pre bi se moglo primetiti da perfektivizacija pokatkad povla~i za sobom
bitnu promenu zna~ewa (bar u odnosu na dana{we zna~ewe osnovnog glagola), kao u sma-
zati, sahraniti, spqeskati, zbuniti, skuc(k)ati, smu~iti se. Ponekad, naprotiv, se-
manti~ka razlika je tako sitna da ju je te{ko definisati, kao u spomenuti, spomo}i,
spoznati. Izvestan broj glagola ima neprovidnu osnovu, kao smandrqati, smlaviti,
smo`diti, zdruzgati, splasnuti, skunatoriti i dr.

5.27. Prefiks su-
Za razliku od imenica, gde smo zbog jednakosti zna~ewa u mnogobrojnim paro-
vima tipa saputnik suvoza~ prefiks su- tretirali kao alomorf od s(a)- (v. 2.1.22),
kod glagola to ne bi uvek bilo opravdano. Glagolsko su-, bar u srpskom, ne zna~i spaja-
we kao s(a)-, nego zajedni~ku, naporednu radwu u kojoj uvek ostaju dva zasebna aktanta.
Takvih glagola nema mnogo i pripadaju prete`no u~enom i stru~nom re~niku: sud(j)elo-
vati, sufinansirati, supotpisati, suzvu~ati (dva citata u RMS), suo~iti, su~eliti
(posledwa dva su PST). Oblici kao sura|ivati, suglasiti, suobraziti, suos(j)e}ati
danas su zastareli ili hrvatski, u Srbiji zameweni oblicima na sa-.
Etimolo{ki, ovamo bi spadali i glagoli susti}i, susresti, sustati, sukobi-
ti, survati, ali su prva dva po zna~ewu mawe-vi{e jednaki prostim glagolima, u tre-
264
}em je nemogu}e odrediti zna~ewe prefiksa, a sukobiti (od kob) i survati (od rvati)
izgubili su semanti~ku vezu sa osnovom, pa se danas ose}aju kao prosti glagoli.
Za glagole na sus-/suz- vidi 5.31.13.

5.28. Prefiks suprot-
Javqa se samo u glagolu suprostaviti/-vqati, tako da je wegov status prefik-
sa neizvestan
190
; ovaj glagol bi se mogao smatrati i za sloènicu s prilogom (v. , 4.5).

5.29. Prefiks u-
(1) Sa zna~ewem dana{weg predloga u javqa se u mnogobrojnim glagolima kre-
tawa: un(ij)eti, uvesti, ud(j)enuti, usaditi, uklopiti, ubaciti, ugurati, ut(j)erati,
utisnuti, uvu}i i sl., za te~nosti uliti, usuti, u{trcati, ubrizgati, za druge vrste
radwi um(ij)e{ati, uplesti, upetqati, urezati, us(j)e}i, uvrt(j)eti, utrqati,
ukl(ij)e{titi, ukucati, ukopati, ugraditi, uzidati i sl., sa specifi~nijim zna~e-
wima ukrcati, utovariti, useliti, upisati, ucrtati, ubeleìti/ubiqeìti i sl.,
za uno{ewe objekta u (obi~no ìvi) subjekat upiti, usisati, usrknuti, udahnuti,
u{mrknuti, za obavijawe objekta omota~em, okvirom i sl. uviti, umotati, upakovati,
uvezati, uokviriti, uramiti i sl.
Od neprelaznih glagola takvi su u}i/ulaziti, upasti, ugaziti, uroniti, uto-
nuti, uploviti, ulet(j)eti, usko~iti, utr~ati, u{etati, ujahati, umar{irati i
sl.; od povratnih ugn(ij)ezditi se, s prenesenim zna~ewem upustiti se (u {to) i jo{
poneki. Svi ovi glagoli po pravilu imaju dopunu u + akuzativ.
(a) Mada nisu glagoli kretawa, u osnovi isto zna~ewe imaju glagoli apstrakt-
nijeg sadràja kao ukqu~iti, uvrstiti, ubrojiti/-ati, ukwiìti, ura~unati, udru-
ìti i sl.; tako|e uquqkivati (podrazumeva se u san) i uspavati (gde prefiks pretva-
ra neprelazni nesvr{eni glagol u prelazni svr{eni).
(b) Za predlog u vezani su i glagoli uputiti (u {to), uperiti, upraviti,
usm(j)eriti (up. izraze u pravcu, u smjeru ~ega).
265
(2) Na prostorno zna~ewe indirektno se oslawaju i glagoli koje Babi}
1986:492 opisuje kao potpuno obuhva}awe radwom, obuhva}awe sa svih strana, u obi-
qu, navode}i primere ublatiti, ubra{waviti, usoliti, uprqati (mogli bi se doda-
ti ubrqati i ukaqati), upquvati, usmrdjeti, ulijepiti, umastiti i jo{ nekoliko
sli~nih, me|u koje on ubraja i uroditi i usre}iti, kao i povratni glagoli uìvjeti
se i ucrvati se. Sli~nu definiciju (potpuno obuhvatawe glagolskom radwom) daje i
RMS (odrednica u pod 1b), ali s druk~ijim primerima: uvezati, uplesti, upakovati,
ulepiti, umazati. O~igledno je ovo prili~no heterogena kategorija, jer sjediwuje gla-
gole konkretnog i apstraktnog zna~ewa, prelazne, neprelazne i povratne, faktitivne i
one koji to nisu.
(a) Veoma sli~ni glagolima tipa ublatiti jesu i faktitivni glagoli s pri-
devskom osnovom, koji zna~e pridavawe objektu osobine iskazane pridevom: uveli~ati,
uve}ati, umawiti, usitniti, ujediniti, umnoìti, u~estati, udebqati, utawiti,
ugladiti, u~vrstiti, ukrutiti, ulep{ati/uqep{ati, uprostiti, uniziti, utopli-
ti, ukiseliti i sl. Povratni glagoli te vrste su ulewiti/ulijeniti se, usamiti se, s
imeni~kom osnovom ubu|ati se, uplesniviti/upqesniviti se, umoq~ati se i sl. (vidi
5.33.19).
(3) Radwu produènu preko mere (Babi} daje malo neobi~nu definiciju
zadràti u stawu do krajwega zamora) zna~e glagoli us(j)ed(j)eti/-sjediti se, uleà-
ti se, ustajati se, eventualno i usmrd(j)eti se (po zna~ewu bi mogao spadati u pret-
hodnu grupu, ali mu osnova nije pridevska ni imeni~ka). Sli~no intenzivno zna~ewe
ima i glagol upe}i, u spojevima kao Upeklo je sunce. Druge primere zasad nismo na-
{li.
(4) Ablativno ili privativno zna~ewe (udaqavawe, uklawawe) poti~e od sta-
roslovenskog ou. Tu razliku je Leskin 1914:479 tako ozbiqno shvatao da je navodio u =
v hinein i u = u ab, weg kao dva posebna prefiksa. Danas ih, naravno, vi{e ne raz-
dvajamo, jer se ablativno zna~ewe svelo na vrlo mali broj glagola. Neki su i{~ezli
zbog sudara s dana{wim prostornim zna~ewem ovog prefiksa (npr. ub(j)e}i pobe}i,
un(ij)eti odneti, jo{ zabeleèni kod Vuka, ali Stevanovi} 1964
1
:467 konstatuje: u
savremenom su jeziku nepoznati, a i tamo gde smo ih na{li ose}aju se kao odve}
arhai~ni). Neki drugi se vi{e ne ose}aju kao ablativni, npr. umiti (prvobitno zna~e-
we sprati, miju}i odstraniti: v. Skoka pod u), udati (prvobitno dati van ku}e: v.
266
Stevanovi}, nav. mesto), utopiti, udaviti (Grickat 1966:217 ih svrstava me|u glagole
tipa utamaniti, isti~u}i da se u ruskom kaè uoi a ne *voi; ali danas je u
ovim glagolima bez sumwe preovladalo prostorno zna~ewe udaviti u vodi).
Od malobrojnih glagola koji jo{ ~uvaju ablativno zna~ewe najkarakteri-
sti~niji su ukloniti, ukinuti, ubrisati, utrti, upustiti, a od neprelaznih
ute}i, uma}i, uminuti, eventualno i umr(ij)eti, uginuti, uvenuti. Istog porekla
su verovatno i glagoli kao ubiti, utu}i, umlatiti, umoriti, uni{titi, utama-
niti, ugu{iti, ugasiti, utrnuti i sl.; oni, me|utim, zna~e upadqivu i energi~-
nu akciju na objektu, pa ih je te{ko podvesti pod pojam ablativnosti, tj. udaqava-
wa. Jo{ teè je u tu kategoriju ukqu~iti glagole kao ubrati, uloviti, ukrasti,
utajiti, u{ted(j)eti: obja{wewe Grickatove (nav. m.) da vrsta uni{tavawa je-
ste i kad se predmet prigrabi za sebe odn. u~ini neupotrebqivim za drugoga sva-
kako ima istorijsku vrednost, ali se ne moè prihvatiti kao semanti~ki opis.
(5) Glagola u kojima u- ozna~ava samo zavr{enu radwu ima bezbroj i veoma su
raznovrsni po zna~ewu. Nabrojmo samo najpoznatije: uraditi, u~initi, upla{iti,
umiriti, ut(j)e{iti, ukoriti, usluìti, ugostiti, upitati, uv(j)e`bati, ugrozi-
ti, ukl(ij)eti, ugristi, upaliti, ugasiti, umutiti, umesiti, uàriti, ugojiti,
utoviti, ugrejati/-ijati, upecati itd. itd. Vrlo je malo neprelaznih (usl(ij)editi,
uraniti), a ~istih povratnih mo`da i nema.
5.29.1. Dosta je glagola koji ostaju izvan klasifikacije. Takav je pre svega
ustati (ako ne poti~e od uz-stati, {to bi objasnilo zna~ewe dizawa, ali nije vero-
vatno s obzirom na rusko vsa), zatim oni gde pored perfektivizacije imamo izrazi-
to suèwe zna~ewa, kao ujesti, uvaìti, ugoditi, ugovoriti, uc(ij)eniti, a pogotovu
oni gde je (s perfektivizacijom ili bez we) do{lo do semanti~kih promena te{ko obja-
{wivih na sinhronijskom planu: udesiti, uhoditi, ukazati, ure}i itd.

5.30. Prefiks uz-
Alomorfi su us- (ispred bezvu~nih suglasnika), u{- (ispred ~ i }, kao u u{~u-
vati, u{~avrqati se, u{}eretati se), uza- (danas prakti~no samo u uzabrati pored
uzbrati i uzavreti, mada RMS beleì jo{ desetak vrlo retkih glagola sa suglasni~-
kom grupom na po~etku osnove, kao uzazvati, uzasmetati i sl.). Alomorf u- bi dolazio
267
ispred osnova na s-, z-, {-, `-, ali ga je zbog neutralizacije nemogu}e razlikovati od
prefiksa u-; siguran je samo u glagolu u{etati se kad zna~i po~eti {etati tamo-amo,
ushodati se. Alomorf vaz-/vas-, kao arhaizam nasle|en iz crkvenog jezika ili iz ru-
skog, javqa se samo u dva glagola, vaskrsnuti i vaspostaviti: oba imaju i istozna~ni
dublet na uz-, uskrsnuti odnosno uspostaviti.
191
Kao drugi prefiks dolazi u prevazi-
}i/-ilaziti.
(1) Prostorno zna~ewe kretawa navi{e mo`da je nastalo, kao {to misli Steva-
novi}, iz zna~ewa tesnog dodira koje je svojstveno predlogu uz, u spojevima kao uspuza-
ti se (uz ne{to). Danas ga imamo i u glagolima kao uzdi}i, uzvisiti, uzviti, uspravi-
ti, uzn(ij)eti, u{~e{qati za~e{qati navi{e, uzjahati, a figurativno (preko pojma
rasta) i u uzgojiti/-gajati. Od neprelaznih takvi su uzi}i/-ilaziti (tako|e uza}i/-la-
ziti), ustr~ati, uzlet(j)eti, uzlepr{ati, mo`da i uskip(j)eti, usplamt(j)eti (po-
{to je re~ o radwama koje deluju prema gore), uskisnuti (narasti, kad je re~ o testu,
mada moè zna~iti i prokisnuti). Povratni su glagoli uspeti se, uspentrati se, uz-
verati se, uspuzati se, figurativno i uzoholiti se. Samo oni glagoli koji zna~e bu-
kvalno kretawe navi{e po nekoj povr{ini mogu imati dopunu s predlogom uz.
(2) I gramati~ari i RMS pomiwu zna~ewe kretawa unazad, za koje se vezuje i
zna~ewe recipro~ne radwe, ali re~ je zapravo samo o malom broju glagola: uzma}i/-knu-
ti (uzmicati) i ustuknuti, figurativno uzdràti se i ustezati se, verovatno i
ustru~avati se (ali je nemotivisano). Recipro~no zna~ewe ima samo glagol uzvrati-
ti.
(3) êsto je zna~ewe koje RMS opisuje kao po~etak (obi~no buran, ìv) kakve
glagolske radwe, sli~no i Stevanovi} 1964
1
:467, a Babi} 1986:493 kao po~etak radwe
s ve}im intenzitetom (sna`no, burno, ìvo).
192
U stvari bi trebalo re}i da uz- ozna~a-
va po~etak radwe kod glagola koji sami po sebi ozna~avaju neku ìvu delatnost, nemir
ili izazivawe nemira. Takvi su uzbuniti, uzburkati, uzmutiti, uskome{ati, uzbudi-
ti (ovaj posledwi s promenom zna~ewa u odnosu na osnovni glagol), uzvitlati, uskovi-
tlati, uskolebati, uzdrmati, ustalasati, uznemiriti, usplahiriti, prelazni koji

191
RMS beleì i neuobi~ajeno vazdi}i, s oznakom zast. i jednim citatom iz Branka ]opi}a. Glagol vaspitati ne uzimamo u
obzir, jer je danas nemotivisan.

192
Babi} tako|e prime}uje za te je glagole karakteristi~no da su svi povratni: iz primera koje ovde dajemo vidi se da je ta
tvrdwa neta~na.

268
mogu postati i povratni; neprelazni uzdrhtati, ustreptati, ustreperiti; povratni
koji zna~e ìvo qudsko kretawe ili naglu govorqivost, kao ushodati se, uzmuvati se,
ustumarati se, uzvrpoqiti se, uzvrt(j)eti se, ustr~ati se, uzbrbqati se, u{}ereta-
ti se, u{~avrqati se i sl.
(4) Posebnu, ne samo semanti~ku nego i gramati~ku funkciju dobija uz- u mo-
dalnim glagolima ustrebati, uzmo}i, usht(j)eti i u jo{ ponekom kao uspitati, uzmo-
liti, ustraìti, uspisati, u{~itati. Stevanovi} 1964
1
:468 tvrdi da se to doga|a
iskqu~ivo u obliku prezenta, u slu`bi predbudu}eg vremena (futur II), daju}i pri-
mere Ako uzmognem, Ako ti ustreba, Ako uspita{, kaza}e ti se, Kad uzmoli{, i
dobi}e{. Takve upotrebe (sa ako i kad) zaista su naj~e{}e, ali ne i jedine. U RMS,
pod pojedinim odrednicama, nalaze se primeri i za perfekt ({to god se \uki
ushtjelo), kondicional (ako bi ustrebalo, kad bi ushtela), aorist (Apolonija se
ne uzmoè svladati, [to vam ne uspisa ba{ ni slovceta?) itd. Svi ti primeri uze-
ti su iz jezika kwièvnosti. U dana{wem svakodnevnom jeziku uobi~ajeno je jo{ samo
ustrebati i donekle usht(j)eti, dok ostali glagoli ovog tipa imaju arhai~an prizvuk.
(5) Za glagole u kojima uz- ozna~ava samo svr{enost radwe Stevanovi} napomi-
we da nisu mnogobrojni. Navodi samo tri primera, uzorati, uskopati i uzraditi,
od kojih su posledwa dva danas neuobi~ajeni. Mogli bismo im dodati mo`da jo{ samo
uz(a)brati (ako ne smatramo da prefiks ozna~ava podizawe cveta pri brawu: up. ubra-
ti), usprotiviti se i uzjoguniti se.
5.30.1. Neobja{weno ostaje zna~ewe prefiksa samo kod nekoliko glagola: us-
kratiti (osim ako bismo ga na neki na~in ukqu~ili u grupu 2 gore), uzdahnuti, us-
kliknuti, uzviknuti, uspostaviti i jo{ neki koji su suvi{e retki da bi ih vredelo
nabrajati.
5.31. Glagoli s dva prefiksa. Pomalo je neobi~no {to se parovima prefik-
sa jo{ ponajvi{e bavio Beli} (1949:313315), dok su ih kasniji ispitiva~i zanemari-
li, pa i Babi}, koji im posve}uje samo tri re~enice (1986:479).
U principu bi se mogla razlikovati dva slu~aja. Naj~e{}e je prvi prefiks do-
dat glagolu koji i sam sadrì prefiks. To zna~i da prava tvorbena granica prolazi iz-
me|u wih, a par prefiksa je ~isto formalan, npr. ispodvla~iti (iz + podvla~iti). Ta-
kvi glagoli se u su{tini ne razlikuju od jednoprefiksalnih (up. po-ispadati i po-pa-
269
dati, na-razgovarati se i na-pri~ati se, pre-opteretiti i pre-trpati, ras-proda-
ti i raz-dati itd.) i mi smo dosta wih ve} navodili me|u dosada{wim primerima.
Nasuprot tome, pravi dvoprefiksalni glagoli su oni u kojima se oba prefiksa
ravnopravno kombinuju sa osnovom, daju}i zna~ewe koje ni jedan ni drugi sam za sebe ne
bi mogli imati: is-po-staviti, od-u-stati, o-po-vrgnuti, o-pre-d(ij)eliti, pre-do-
misliti se, pre-po-ru~iti, pret-po-staviti, pro-iz-vesti, pro-po-v(ij)edati, ras-po-
lagati, ras-po-rediti, s-po-taknuti, us-po-staviti i sl. Naàlost, ova dva tipa ne
daju se dosledno razgrani~iti me|u sobom, jer ima mnogo prelaznih slu~ajeva, kao i gla-
gola gde je te{ko odrediti {ta i koliko prvi a koliko drugi prefiks doprinose zna~e-
wu.
Pomenimo nekoliko specifi~nih primera. Ponekad prvi prefiks ne mewa
bitno zna~ewe glagola s drugim prefiksom, {to ostavqa mogu}nost da se cela tvoreni-
ca shvati kao pleonasti~na: za-po~eti, za-obi}i, na-dodati, na-dograditi, na-dopuni-
ti, pri-dodati, pro-ishoditi, s-pomenuti i sli~no. Obrnuto, doga|a se da drugi pre-
fiks vrlo malo uti~e na zna~ewe, kao u za(o)pucati, pre(o)vladati, pri(u)pitati,
is(pre)kidati, isporu~iti (up. izru~iti). Kao kuriozitet pomenimo i glagole gde se
isti prefiks, po-, javqa dvaput uzastopce: RMS beleì popodi}i/-gnuti, popom(j)esti-
ti se, popomu~ati, popos(j)ed(j)eti/-sjediti, popostajati, popostati, popo~ekati.
Dok je u tim glagolima prisustvo dva prefiksa o~igledno (ali ponavqawe nema drugu
funkciju osim ekspresivne), dotle u glagolima kao sna}i se, osvrnuti se, osmotriti,
poskidati, presloìti, preobu}i i sl. tek pa`qivija morfolo{ka (ili etimolo{ka)
analiza otkriva dva prefiksa: za jezi~ko ose}awe oni su obi~ni prefiksalni, ako ne i
prosti glagoli.
5.31.1. Najplodniji u stvarawu dvoprefiksalnih glagola jesu prefiksi iz- i
po-, oba u distributivnom (multiplikativnom) zna~ewu: izukr{tati, izubijati, izu-
jedati, izuvijati, izopijati se, ispodvla~iti, ispoklawati, ispogibati, ispozdra-
vqati (se), isposva|ati (se), isprebijati, ispredavati, ispremetati, is-
prem(j)e{tati, isprem(ij)e{ati, ispreskakati, ispreturati, ispropadati itd.; po-
dolaziti, poispadati, ponam(j)e{tati, pootpu{tati, pootpadati, poraz-
bol(ij)evati se, porazm(j)estiti, porazd(ij)eliti, poudavati, poubijati, poustaja-
ti, posakrivati, posmrzavati se, pozatvarati, pozaspati, pozaboravqati, pozava-
diti (se), pozaqubqivati se itd.
270
Posebno je zanimqiv spoj pona-, budu}i da tu oba sufiksa imaju isto zna~ewe
obilnosti radwe, tako da wihovo kombinovawe ima karakter afektivne redundancije.
Terzi} A. 1997, koji je posebno izu~avao glagole s ovim po~etkom u srpskom i ruskom,
napomiwe (str. 310) da ih RMS beleì ravno 40. Na str. 316 daje vi{e primera upotre-
be, s objektom u genitivu ili akuzativu, kao ponakupovati vo}a/vo}e, ponanizati vence,
ponarezati hartije, ponapeglala ko{uqa i sl. Prefiks iz- moè imati i druga, te{ko
odrediva zna~ewa (up. 5.6), kao u isposlati, ispostaviti, izostaviti, izokrenuti;
po- se ~esto javqa i u kontinuativnom zna~ewu (v. 5.15, grupa 6), kao u poodrasti, pood-
ma}i, pouzdi}i, popridi}i, porazgovarati, pozabaviti se i sl.; up. i posuvratiti.
5.31.2. Beli} kaè da u parovima mogu do}i gotovo svi prefiksi (sem do).
Pod tim je svakako mislio da done moè biti prvi od dva prefiksa, ali je izgubio iz
vida glagol doprin(ij)eti, kao i nekoliko malo uobi~ajenih glagola koje beleì RMS:
donaliti, donamiriti, donaplatiti i sl. Kao drugi, do- se javqa u mnogim glagoli-
ma: zadobiti, pridodati, nadopuniti itd.
5.31.3. Za- ima prostorno zna~ewe u zaostati, zapostaviti, odakle vaqda i
zna~ewe kru`nog kretawa u zaobi}i, zaokrenuti, zaokruìti, zaod(j)enuti, zaokupi-
ti, dok je semanti~ki sasvim neodre|en u zadobiti, zaustaviti, zapod(j)enuti, za-
pos(j)esti, zapov(j)editi i drugim glagolima.
5.31.4. Na- (up. 5.8) ima sativno zna~ewe u nadobijati, nadonositi, naodmara-
ti se, naogovarati se, narazgovarati se, nauzdisati se i sl. Zna~i povezivawe u nado-
dati, nadovezati, nadoplatiti, nadograditi, nadometnuti i sl. Neodre|enog je zna-
~ewa u nado}i i u (prete`no hrvatskom) nadom(j)estiti.
5.31.5. O- ima te{ko obja{wivo negativno zna~ewe u opozvati i opovrgnuti, a
neodre|eno u opomenuti, opona{ati, opred(ij)eliti; za osmotriti i osvrnuti se ve}
smo rekli da se u wima ne ose}aju dva prefiksa. Ob- se javqa verovatno samo u obuhva-
titi, s prvobitnim prostornim zna~ewem, i u obustaviti, bez odre|enog zna~ewa.
5.31.6. Od- se javqa u vi{e raznih zna~ewa s prefiksima po- (otpo~eti, otpo-
slati, otpozdraviti, otporu~iti) i u- (odumrijeti, oduprijeti se, odustati, odu-
minuti).
271
5.31.7. Sli~no semanti~ko {arenilo pokazuje i pod-, od prostornog zna~ewa
(poduprijeti) preko metafori~kog (podstaknuti, potpomo}i, podrazumijevati,
poduhvatiti se) do deminutivnog u podnapiti se i podnaduti se.
5.31.8. Veoma plodno je pre- u dva zna~ewa koja smo ve} videli u 5.17: ekscesiv-
nom (prezaduìti se, prezaposliti, prezasititi, preuraniti, preuveli~ati itd.)
i zna~ewu promene (preustrojiti, preusmjeriti, preurediti, preudesiti, preokre-
nuti, preocijeniti, preporoditi, preprodati, preraspodijeliti, predomisliti
se itd.); izvan tih zna~ewa su prepoznati, presaviti i preovladati.
5.31.9. Pred- ima vremensko zna~ewe: predodrediti, predos(j)etiti, predna-
pregnuti
193
. Rusizam predskazati/-ivati i ne ose}a se kao dvoprefiksalni, mo`da zato
{to alternativni oblik pretkazati, pretkazivati (po jedan primer u RMS) nije ni-
malo uobi~ajen u na{e doba. Za pretpostaviti vidi 5.18.
5.31.10. Pri- ima uobi~ajena zna~ewa dodavawa, pribliàvawa ili uzgredne
radwe, kao u pridodati, pridon(ij)eti (istozna~no sa doprinijeti), prisajediniti,
prido}i
194
, pripomo}i, priugotoviti, priupitati, prinadleàti (rusizam), pripo-
menuti i sl. RMS daje i niz drugih, danas retkih glagola kao priokupiti, priod(j)enu-
ti, pripovrnuti, pripokriti itd.
5.31.11. Pro- se bez jasno odre|enog zna~ewa kombinuje sa iz- (proizvesti, pro-
iznijeti, proishoditi, proiste}i). S drugim prefiksima ga ne nalazimo, osim u
prona}i i propov(ij)edati, koji se danas ose}aju kao jednoprefiksalni.
5.31.12. Raz-, u ve} poznatim zna~ewima (v. 5.22), imamo u rasprodati, razuda-
ti, rasporediti, raspod(ij)eliti, razod(j)enuti/-d(ij)evati, razuv(j)eriti, razo~ara-
ti, raspomamiti se itd. Samo metafori~kim pro{irewem moè se objasniti zna~ewe
glagola raspoloìti i raspolagati.
5.31.13. S(a)- nalazimo samo u saodlu~ivati, uz nekoliko glagola u kojima se
drugi prefiks vi{e ne ose}a, kao saos(j)e}ati, spomenuti, spotaknuti, sna}i/-laziti
(se), snabd(j)eti. Su- imamo u supotpisati. [to se ti~e elementa sus-, u suzbiti, su-
stegnuti (se), susticati se, suzdràvati se, on se danas ne ose}a kao dvodelni, ali je

194
Mnogo primera za ovaj glagol daje RMS. Danas je uobi~ajen samo u obliku radnog prideva prido{li, odakle i izvedenica
prido{lica.

272
verovatno postao nekom vrstom reduplikacije, tj. spajawem dvaju refleksa istog pred-
loga, su- (<< s) i s- (<< s).
5.31.14. U- dolazi samo u uporediti, upoznati, upokoriti (pokoriti ili
umiriti, ukrotiti, prema RMS), uokruìti. Mnogi drugi glagoli kao udostojiti,
unakaziti, upokojiti, upotpuniti, urazumiti, usaglasiti i sl. ne spadaju ovamo, jer
su PST (od dostojan, nakaza itd.: vidi 5.33.19).
5.31.15. Uz- se javqa s razli~itim zna~ewima u uspostaviti, uznastojati, us-
porediti (re|e u Srbiji nego uporediti) i u dva-tri prete`no zastarela glagola kao
uspremetati se, usprol(ij)etati, uspropadati se.
5.31.16. U nemalom broju glagola posle prefiksa se javqa segment ne-: zanemo-
}i, zanemo}ati, iznemo}i, iznenaditi, iznev(j)eriti, onesv(ij)estiti, prenemagati
se, prenemo}i, prenebregnuti (rusizam), preneraziti, pronev(j)eriti, unerediti, uz-
nev(j)eriti (~e{}e unezvjeriti) i jo{ ponekom. Ovo je zanimqiva pojava s obzirom
na ~iwenicu da ne- ina~e nije glagolski prefiks, osim u nedostajati i u nemotivisa-
nom nestati (ne ra~unamo negirane participe tipa nevi|en, neumrli, po{to se oni
pona{aju potpuno kao pridevi). Neki od ovih oblika (pre svega zanemo}ati, iznenadi-
ti, onesvijestiti, unerediti) nesumwivo spadaju u PST. Druge je te{ko razvrsta-
ti, ve} i zato {to ne znamo svima na~in postanka (neke od najva`nijih Skok ne bele-
ì), ali su i nabrojani primeri verovatno dovoqni da zakqu~imo kako se u ovom slu-
~aju i ne- moè javiti kao drugi prefiks.
5.31.17. Glagoli sa tri prefiksa su izuzetna pojava. Naj~e{}e nastaju dodava-
wem distributivnog iz- ili po- (v. 5.31.1) uz dvoprefiksalne glagole, i to takve koji
ve} sadrè distributivno po- odnosno iz-, {to zna~i da je prvi prefiks samo afektiv-
no poja~awe drugog. Takvi su primeri ispozaboravqati, ispozavaditi se, isponapija-
ti se, isporazbijati, isporazbol(ij)evati se i sl.; poisprekr{tati (RMS beleì jo{
dosta glagola na poispre-, ali sve bez citata), poispropadati, poizrazbol(ij)evati se i
sl. Distributivno po- ispred distributivnog (ili sativnog) na- imaju ponadobijati i
ponadovla~iti (Terzi} A. 1997:316). Bez redundancije su ispresavijati, poizostavqa-
ti, kao i natpripov(ij)edati (nadma{iti u pripovedawu: to je i jedini primer gde
se nad- kombinuje s drugim prefiksom) i raspripov(ij)edati se (raspri~ati se: oba su
u RMS, prvi je uzet iz Vukovog Rje~nika). êtiri uzastopna prefiksa ima poispri-
pov(ij)edati (u RMS s jednim citatom).
273
5.32. Strani prefiksi. Kod glagola prefiksi stranog porekla znatno su
mawe zastupqeni nego kod imenica i prideva. Glavni uzrok tome bez sumwe je seman-
ti~ko bogatstvo doma}ih prefiksa, koje uklawa potrebu za masovnijim pozajmqiva-
wem. Tome treba dodati da su i u ukupnom fondu pozajmqenica, u na{em kao i u dru-
gim jezicima, imenice uvek znatno brojnije od glagola. [tavi{e, strani glagolski
prefiksi koje }emo niè videti svi su zastupqeni i me|u imenicama, dok obrnuto ne
vaì. Imenice kao dezorganizacija, kooperacija, komemoracija, reduplikacija i sl.,
iako su po poreklu deverbali, ~e{}e su u upotrebi nego odgovaraju}i glagoli (dezorga-
nizovati i sl.).
5.32.1. Prefiks de- (<< fr. d-) zna~i poni{tavawe ili negaciju radwe izraè-
ne osnovnim glagolom. Kao u francuskom, ima alomorf dez- (<< ds-) ispred vokalskih
osnova (dezinfikovati, dezorijentisati i sl.), mada ne dosledno: up. deetatizovati
(dok je u francuskom dstatiser), deodorisati/-irati (verovatno od engl. deodorize) po-
red dezodorisati/-irati (od fr. dsodoriser). Sufiksi su -irati (ponekad -izirati), -
isati i -ovati (-izovati): demontirati, demaskirati, deblokirati, de{ifrirati/-
ovati, dezintoksicirati/-kovati, dekriminalizirati/-izovati (v. Klajn 1992), demo-
bilisati, destimulisati, dezorijentisati, demotivisati (psiholo{ki termin no-
vijeg postawa), dezinformisati (~esto posledwih godina, mada RMS beleì samo ime-
nicu dezinformacija), demistifikovati, dezinteresovati se (RMS), dezangaòvati
(samo kod Babi}a 1986:479, u hrv. obliku dezangaìrati), demilitarizovati, denaci-
onalizovati, decentralizovati, destabilizovati, dekolonizovati, dezorganizovati,
dezideologizovati (v. Klajn 1992) i sl. U PST spadaju oblici kao dekuraìrati (se)
(<< fr. dcourager), detronizovati, denacifikovati, budu}i da ne postoji *kuraìra-
ti i sl.; tako|e deformisati, gde osnovni glagol ima drugi sufiks (formirati), pa i
dehidrirati i deklasirati, gde osnovni glagol ima druk~ije zna~ewe (hidrirati do-
davati atome vodonika, klasirati razvrstavati).
5.32.2. Prefiks dis-, tako|e privativnog zna~ewa, javqa se u vrlo malom broju
re~i: diskvalifikovati, diskreditovati
195
, s polovi~nom motivacijom i disocira-
ti, eventualno i dislocirati (prvobitno odstraniti, ukloniti, ali danas obi~nije
u zna~ewu razmestiti); up. i disimilirati/-ovati (u fonetskoj i drugim terminolo-
gijama kao antonim od asimilirati/-ovati).
196
Diskontinuirati verovatno postoji

196
Shodno napomeni u 5.29, i ovde su imenice dislokacija odnosno disimilacija znatno ~e{}e nego glagoli.
274
samo u obliku prideva, diskontinuiran. Analogan je slu~aj negiranog prideva indispo-
niran (<< nem. indisponiert, fr. indispos), mada Vujaklija beleì i glagol disponirati
(uz dosta drugih sumwivih odrednica kao disolvirati, disakordirati, distra-
hirati i sl.). Glagoli diskutovati i diskriminisati u srpskom su nemotivisani.
5.32.3. Prefiks ko-, sa uobi~ajenim zna~ewem naporednosti, javqa se samo u
koegzistirati, a uz to u nekoliko glagola s neprozirnom osnovom kao koordinirati,
kooptirati, koincidirati; uz imenice komemoracija, kooperacija, kolaboracija, ko-
repeticija ponekad se upotrebqavaju i glagoli komemorirati/-isati, kooperirati/-
isati, kolaborirati, korepetirati.
5.32.4. Prefiks re- ima zna~ewe ponovne radwe kao u latinskom, npr. reakti-
virati, reinkarnirati, revitalizovati, revakcinisati, reintegrisati, u stru~nim
terminologijama i resocijalizovati, reprivatizovati, rekapitalizovati i sl. Iz to-
ga prirodno proisti~e i zna~ewe naknadne promene (kao u doma}em prefiksu pre-, v.
5.20 pod 4), npr. u reorganizovati, revalorizovati, rekonstruisati, reinterpreti-
rati. U regenerisati i reprodukovati do{lo je do izvesnog semanti~kog pomerawa u
odnosu na osnovne glagole (generisati odnosno produkovati/-cirati). S doma}om
osnovom su reosigurati i reizabrati, s tim {to su oba, a pogotovu ovaj drugi, re|i u
upotrebi nego odgovaraju}e imenice (v. 2.2.5).
5.32.5. O glagolskom prefiksu pre-
2
(<< prae-: up. 2.2.5) mo`da bi bilo prerano
govoriti, jer ako izuzmemo retko preegzistirati, u ostalim primerima osnovni glagol
ili ne postoji u srpskom (preferirati, prejudicirati, preparirati i sl.) ili se zna-
~ewe prefiksalnog glagola ne moè wime motivisati (predominirati ne zna~i pret-
hodno dominirati, preokupirati nije prethodno okupirati i sl.). Sli~no je i sa
prefiksom trans-. Wegovo zna~ewe preno{ewa, prelaska i sl. dosta je jasno vidqivo
iz glagola kao transponovati, transportovati, transplantirati i sl., ali i tu i u
drugim primerima (transkribovati, transformisati, transliterirati/-isati
itd.) osnova u srpskom nije motivisana.
5.33. Prefiksalno-sufiksalna tvorba glagola. U na~elu, razlikovawe od obi~-
nih prefiksalnih tvorenica trebalo bi da bude lako: kada iz PST odstranimo prefiks, dobija-
mo oblik koji ne postoji, npr. u-nesre}iti >> *nesre}iti. U stvarnosti taj kriterijum slabo

275
funkcioni{e, iz dva razloga. Jedan su depreverbativi (v. 5.5), veoma ~esti u starijem jeziku, na-
ro~ito u tekstovima poetskog karaktera, iz metri~kih i stilskih pobuda. Tako }emo u RMS na-
}i odrednice sre}iti, sloboditi, mladiti, lak{ati, mek{ati, ùrbati, krupwati, ~vr-
stiti, tvrdnuti, mandaliti, okviriti, gromiti, daqiti se, ~a(h)uriti se i sli~ne. Strogo
formalno gledano, to bi zna~ilo da u-sre}-iti, o-slobod-iti, pod-mlad-iti itd. nisu PST, ne-
go obi~ni prefiksali (u- + sre}iti i sl.). Pregledom re~nika SANU i JAZU verovatno bismo
na{li jo{ dosta takvih depreverbativa, {to bi nas dovelo do sasvim nerealnog zakqu~ka da u
srpskom jeziku gotovo i ne postoje PST.
197
Jedino nam jezi~ko ose}awe moè re}i da su glagoli
tipa sre}iti sekundarne, stilski obeleène tvorevine, koje ne mogu biti polazna ta~ka za gla-
gole tipa usre}iti.
5.33.1. Drugu te{ko}u predstavqa razlikovawe PST od glagola s vezanim osnovama (v.
5.4). Videli smo ve} segment -v(ij)estiti (na-, iz-, obavijestiti, 5.4.3), koji Babi} predsta-
vqa kao vezanu osnovu, ali koji }e pre biti PST od imenice v(ij)est. Sli~ne dileme se posta-
vqaju i za nekoliko drugih porodica glagola, i trebalo bi ih re{avati od slu~aja do slu~aja,
bez unapred postavqenih {ema. U nam(j)estiti, prem(j)estiti, sm(j)estiti itd. o~igledna je
zna~ewska veza s imenicom m(j)esto, pa ih moèmo smatrati za PST. Naprotiv, u uglaviti, za-
glaviti, razglaviti boqe je govoriti o vezanoj osnovi, jer se izgubila veza s imenicom glava.
Isti je slu~aj i sa serijom izru~iti, uru~iti itd., u kojoj se vi{e ne ose}a imenica ruka. U no-
vije vreme, u gimnasti~kom àrgonu, od iste imenice stvorena je nova serija predru~iti
pruìti ruke napred, zaru~iti zabaciti ruke, odru~iti odma}i ruke od tela i sl., ali ti
glagoli imaju karakter stru~nih termina i ve}inom nisu zabeleèni u re~nicima.
Ponegde su neophodne razli~ite interpretacije za istu osnovu, u zavisnosti od zna~e-
wa. Tako se urediti, srediti nesumwivo vezuju za imenicu red, kao i zarediti (u drugom zna-
~ewu iste imenice); ali narediti, odrediti, prirediti moramo ili izvoditi iz glagola redi-
ti (s vi{e raznih zna~ewa) ili, s obzirom na neuobi~ajenost tog glagola u na{e doba, proglasi-
ti -rediti za vezanu osnovu. Naglasiti, oglasiti se, saglasiti se semanti~ki se svakako vezu-
ju za imenicu glas, pre nego za glagol glasiti u dana{wem zna~ewu, dok je usaglasiti nesumwi-
vo od prideva saglasan; ostaje ipak pitawe kako analizirati proglasiti, razglasiti i druge
tvorenice. Pridevom prav nesumwivo se motivi{u upraviti, ispraviti i uspraviti, ali na-
praviti i prepraviti su obi~ni prefiksali od glagola praviti, a za popraviti, otpraviti,
pripraviti i ostale glagole tog niza mo`da bi trebalo traìti neko tre}e re{ewe.

197
U radu Grickat 1966, gde je autorki bilo potrebno da uporedi {to vi{e parova svr{enih s nesvr{enim glagolima, ona je
me|u ovim drugima navela i takve kao maliti, mawiti, zlediti, pitomiti, lep{ati (se), zubiti, putiti, sestriti,
siniti, gor{ati itd., obi~no uz napomenu da su retki u upotrebi. To je jo{ jedna potvrda da je (ne)postojawe pojedinih
glagola bez prefiksa sasvim relativno i stilski uslovqeno pitawe.

276
Strogo razgrani~avawe, u svakom slu~aju, nije mogu}e, a ni neophodno. Govore}i o zna-
~ewima pojedinih prefiksa ve} smo navodili mnogobrojne primere PST, budu}i da se ve}ina
tih zna~ewa javqa i kod wih i kod ~istih prefiksala.
5.33.2. Prefiksalno-sufiksalna tvorba mogu}a je sa svim obi~nijim prefiksima. Od
sufiksa naj~e{}i je -iti, a osetno su re|i -(j)eti, -ati i -nuti. Potpuno je nerazumqivo za-
{to Babi} 1986 (jedini koji se dosada uop{te bavio ovom vrstom tvorbe) ograni~ava PST na
svega {est prefiksa, o-, ob-, po-, pod-, pre- i u- (str. 495497), pri ~emu za pod- navodi samo pet
primera, za ob- ~etiri, a za pre- jedan jedini, preina~iti. Ovakvo suèwe utoliko je ~udnije
{to Babi} prili~no {iroko defini{e prefiksalno-sufiksalnu tvorbu, pa u wu uvr{}uje i
glagole kao {to su oìvjeti, oslabiti, ostariti, obogatiti se, osu{iti se i sli~ni (ne
obaziru}i se na postojawe glagola ìvjeti, slabiti i tako daqe). Shodno onome {to smo re-
kli u prethodna dva odeqka, takva {iroka interpretacija moè se braniti, ali je upravo zato
nejasno kako je Babi} mogao prevideti ostale prefikse, od kojih su neki prili~no plodni. Me-
|u primerima naveo je, recimo, otvrdnuti, otupiti, podlaktiti se, a nije mu palo na pamet
da se sa istim osnovama, na potpuno isti na~in, kombinuju i drugi prefiksi, kao u s-tvrdnuti,
is-tupiti, na-laktiti se.
Na slede}im stranicama poku{a}emo da nabrojimo najva`nije prefiksalno-sufiksal-
ne glagole, uz ve} nazna~enu elasti~nost u definiciji: nepostojawe neprefiksalnog glagola od
date osnove dokaz je da je posredi PST, ali to ne vaì za o~igledne depreverbative tipa sre}i-
ti.
5.33.3. Prefiks do- nije naro~ito sklon ovoj vrsti tvorbe. Nalazimo ipak nekoliko
glagola me|usobno sli~nih po zna~ewu, izvedenih iz imeni~ke osnove: dokraj~iti, dokusuri-
ti, dokon~ati. RMS beleì jo{ i doustiti zavr{iti svoj govor, dore}i, doumiti se do-
misliti se, dosetiti se (up. nedoumica), dou{iti dostaviti kakvu vest, potajno javiti, ta-
ko|e do~uti. Setimo se i vulgarizama dopizditi i dokur~iti, oba sa zna~ewem dojaditi.
Od pridevske osnove su dot(ij)esniti biti prite{wen i doteàti ili dote{~ati po-
stati teàk. Izuzetno, sloènu osnovu ima dozlogrditi, o kome vidi I, 4.6.
5.33.4. Sa za- i sufiksom -iti imamo mno{tvo primera, u ve} poznatim zna~ewima
ovog prefiksa, pre svega sa imeni~kim osnovama: zabraviti, zamandaliti, za~epiti, zajaziti,
zagatiti, zatarabiti, zaulariti, za~auriti (se), zakukuqiti, zakriliti, zabraditi, zapar-
loìti (se), zaglibiti (se), zas(j)eniti, zasvoditi; zasu`witi, zarobiti; zastakliti, za-
kre~iti, zauqiti, zasmoliti; zasmraditi, zasviwiti; zapopiti, zamona{iti, zakalu|eriti,
zarediti, zakraqiti, zacariti (se), zad(j)evoj~iti se, zamom~iti se itd. U razli~itim ap-
straktnim zna~ewima su zaduìti, zanemariti, zaprepastiti, zakqu~iti
198, zastraniti, zabrazditi,
zaratiti, zaputiti se, zav(j)eriti se
itd.
277
Sa sufiksom -ati imamo zauzdati, zanemo}ati.
Od pridevskih osnova su zagustiti, zaglu{iti, zaokrugliti, sa sufiksom -(j)eti za-
trudneti/-weti i jo{ poneki. Zanemo}i po obliku ne bi bio PST, jer ~uva ceo glagol mo}i; po
smislu, ipak, motivi{e se imenicom nemo}, ba{ kao i sinonim zanemo}ati.
5.33.5. Prefiks iz- obrazuje mnoge poznate glagole s imeni~kim osnovama: izustiti,
iskor(ij)eniti, i{~a{iti, i{~auriti (se), izbo~iti, ispup~iti (se), ispoqiti
199, i`l(ij)ebiti,
izv(ij)estiti, izobi~ajiti,
izobli~iti itd. Mawe je glagola s pridevskim osnovama: ispraviti, izopa-
~iti, izjasniti se, izv(j)e{titi (se), izjaloviti (se), izbezumiti, izbezobraziti se, ispoga-
niti, iznev(j)eriti (moglo bi biti i od imenice nevjera), izv(j)e{ta~iti (se) (uglavnom sa-
mo u participu izvje{ta~en: po zna~ewu je od prideva vje{ta~ki, pre nego od vje{tak) i
sl.
Sa sufiksom -ati mo`da su jedini primeri ista~kati i{arati, posuti ta~kama i
istan~ati. Iznemo}i je sli~an slu~aj kao i zanemo}i (v. prethodni odeqak).
5.33.6. Prefiks na-: s imeni~kom osnovom su nam(j)estiti, nastaniti, nastrojiti,
naumiti, nav(ij)estiti, nagov(ij)estiti
200, namagar~iti, nadariti
(uglavnom u participu nadaren),
nazubiti (nazubqen), nalaktiti se i sl., s pridevskom nasititi, nazdraviti, navodniti/-wa-
vati (od danas retkog prideva vodan, v. Skoka pod voda). Sa sufiksom -ati su naborati i na-
zup~ati.
5.33.7. S prefiksom nad- nema mnogo primera: sa imeni~kim osnovama su natkriliti,
natkroviti, nadsvoditi, nadrediti i jo{ pokoji re|i glagol kao nadglaviti, nadglasiti i
sl. S pridevskim osnovama su pre svega nadmudriti i nadvisiti, uz jo{ poneki kao {to je nad-
gorwati nadvisiti i nadgorwavati se nadmetati se, takmi~iti se: ovaj drugi je u RMS
ozna~en kao pokrajinski, {to ne izgleda opravdano.
5.33.8. Prefiks o- je bez premca najproduktivniji me|u prefiksalno-sufiksalnim
tvorenicama. Ako i ne ra~unamo glagole kao ohrabriti, obodriti, okriviti, osu{iti se, obo-
gatiti se i sl., koje je u svoj spisak uneo Babi} (a uz koje postoje neprefiksalni hrabriti, bo-
driti itd.), ostaje nam ipak mno{tvo nesumwivih primera.
Od imeni~kih osnova su osloboditi, ovlastiti, ozakoniti, ostvariti, oro~iti,
ot(j)eloviti
201, obogaqiti, ojaditi, ome|iti, opervaziti, opunomo}iti, oku}iti (se), ogazditi se, opametiti (se), ojuìti
itd.
Jo{ ih je vi{e s pridevskim osnovama: omogu}iti, odoma}iti, odobriti
202, osv(j)eìti,
ogoliti, otu|iti, opismeniti, oplemeniti, osamiti (se) itd.; ozdraviti, omatoriti, obositi, otopliti, odrveniti, osm(j)eliti se, olewi-
278
ti/olijeniti se, opo{teniti se itd. Od prideva na -av izvedeni su mnogi neprelazni glagoli (o}oraviti, ogrbaviti, o}elaviti, o{epaviti itd.)
od kojih neki mogu biti i prelazni (o{ugaviti, ogubaviti, obqutaviti, oìlaviti itd.).

Od prideva na -at su obrkatiti, obradatiti, okrilatiti, mo`da i obogatiti
(ukoliko smatramo da je bogatiti depreverbativ). Pridevi na -an gube svoj sufiks, kao u ospo-
sobiti, osiroma{iti, odu{eviti, omasoviti; sli~no i pridev plemenit u oplemeniti.
Mnogo je prideva sa sloènim osnovama (objelodaniti, oìvotvoriti, ozloglasi-
ti, ozlovoqiti, ovjekovje~iti itd.) ili s osnovom koja po~iwe negacijom ne- (onemogu}iti,
onesposobiti, oneraspoloìti, onesvijestiti se). Jo{ je vi{e osnova koje po~iwu na bez-
, pri ~emu treba razlikovati dva slu~aja. Od prideva na bez- su obezglaviti (<< bezglav), obezu-
biti, obezb(ij)editi, obezvr(ij)editi, obesmrtiti, obezobraziti (se), obespraviti, verovat-
no i obe{~astiti i obesc(ij)eniti. Naprotiv, od dva prefiksa, osnove (imeni~ke, re|e pri-
devske) i sufiksa nastali su glagoli obe{tetiti (<< o- + bez- + {tet(a) + -iti), obezoru-
àti, obespokojiti, obesnaìti, obespametiti, obeshrabriti i mo`da jo{ pokoji.
Sa sufiksom -(j)eti, od pridevskih osnova, grade se neprelazni glagoli: otup(j)eti,
opust(j)eti, ogrub(j)eti, omileti/-qeti, ogoleti/-qeti, ogladneti/-weti, ohladneti/-weti,
on(ij)em(j)eti, osl(ij)ep(j)eti, ogluv(j)eti, os(ij)ed(j)eti, osirot(j)eti, ogubav(j)eti, ohra-
pav(j)eti, omlitav(j)eti i sl. Neki od wih imaju naspram sebe prelazne glagole na -iti (otu-
peo sam od bola, ali otupio sam o{tricu i sl.), ali ta opozicija, kako smo napomenuli u 5.14.1
pod (2), danas jedva opstaje. Od imeni~kih osnova izgleda da su samo oboleti/-qeti i
okor(j)eti.
Sa sufiksom -ati nalazimo desetak frekventnih glagola, od imeni~kih i pridev-
skih osnova: opasati, os(j)en~ati, okon~ati, onemo}ati, osigurati, olak{ati, oteàti,
omek{ati, oko{tati, okrupwati. S dvostrukim sufiksom je oporezovati (ili oporezivati).
Sa sufiksom -nuti, od pridevskih osnova: otvrdnuti, o~vrsnuti, omrknuti, verovat-
no i omrznuti (ako je od mrz-ak).
5.33.9. S prefiksom odmo`da jedini sigurni primeri su oduìti (<< od- + dug + -
iti) i otkqu~ati. Tome bismo mogli dodati i odjuìti, odzdraviti (uz pretpostavku da su
juìti se i zdraviti se depreverbativi), eventualno i odrediti, odrubiti (ali veza sa ime-
nicama red odnosno rub vi{e nije semanti~ki jasna).
5.33.10. S prefiksom po- nalazimo pove}u grupu faktitivnih glagola koji zna~e pre-
tvarawe u ono {to kazuje imenica u osnovi. Naj~e{}e imaju qudsko bi}e kao objekat (sli~no
glagolima tipa zapopiti, v. 5.33.4): posrbiti, potur~iti, pon(ij)em~iti, poma|ariti itd.;
poseqa~iti (se), pogospoditi (se), povaro{iti (se), pohajdu~iti (se), pokatoli~iti, porobi-
279
ti, posiniti, pokondiriti (se)
203
, postrojiti, povlastiti (uglavnom u obliku trpnog pride-
va), povampiriti (se) itd. S neìvim objektom su pozlatiti, posrebriti, pobakriti, poime-
ni~iti (re|e je poprideviti i poglagoliti), poribiti (~e{}e u impf. poribqavati), po{umi-
ti i sl.
Pridevsku osnovu imaju ponoviti, povisiti, poniziti, poistovetiti, podvostru~i-
ti, pojeftiniti (prelazan i ~e{}e neprelazan) i jo{ neki. Od zameni~ke osnove su poni{ti-
ti, pona{iti i (danas uglavnom hrvatsko) posvojiti.
Sufiks -(j)eti imaju neprelazni glagoli kao poru`neti/-weti, poskup(j)eti, po~a-
|av(j)eti, pos(j)ed(j)eti. Logi~no bi tu spadali i glagoli od prideva za boju tipa pobeleti/-bi-
jeqeti, pozeleneti/-weti, poplav(j)eti, poùt(j)eti i sl., ali s obzirom na postojawe nepre-
fiksalnih beleti/bijeqeti (se), zeleneti/-weti (se) itd. (koji nisu depreverbativi, jer bele-
ti se ne zna~i postajati beo, za razliku od sedeti koje je depreverbativ od posedeti ili ose-
deti) ne moèmo ih i formalno svrstati u PST. Neprelazni glagoli samo su izuzetno u korela-
ciji s prelaznima na -iti, jer ovi drugi danas nisu uobi~ajeni (v. 5.18 pod 3).
Sa sufiksom -ati samo su nekoliko glagola kao po{tapati se, poboq{ati, pogor{a-
ti, postarati se
204
, s pro{irenim sufiksom pocinkovati.

203
Samo figurativno, prema izrazu kad se tikva pokondiri, danas pre svega zahvaquju}i naslovu Sterijine komedije.

204
Ovaj glagol, ~ija pripadnost standardnom jeziku nije sasvim sigurna, u RMS je definisan postati star, ali bi ta~nije
bilo postati vidqivo stariji, analogno glagolima kao posedeti, poru`neti, zbabati se. Ugroèn je i homonimijom sa
postarati se pobrinuti se.
1
Ako ve} nije hteo da uzme u obzir izvorne oblike, francusko gendarme i gendarmerie, nije jasno za{to je zanemario postojawe
oblika àndarm, koji (pored àndar) beleè RMS, Klai} i Vujaklija: time bi se àndarmerija prirodno uklopilo u izvede-
nice sa sufiksom -erija (tipa masonerija, pedanterija) koje i sam Babi} beleì na istoj strani.
2
Up. An~i} 1973:19: Tvorba rije~i nije ne{to stati~no. Tvorba rije~i je proces, i kao takvu je treba i posmatrati. Na str.
44 ista autorka citira mi{qewe dveju poqskih nau~nica po kojima je nemogu}e u sosirovskom smislu tvorbu rije~i raz-
grani~iti na sinhroni~nu i dijahroni~nu, jer je wen osnovni ciq otkrivawe derivativnih odnosa izme|u rije~i, a pojam de-
rivacije ne ulazi u sinhroni~ni plan. Na str. 49 An~i}eva prihvata takvo mi{qewe, ali ga ograni~ava re~ima: Me|utim, to
je dijahronija u malom, samo za konstatovawe odnosa: izvedenica nasprama rije~ od koje je postala. Zbog ovoga mi u ovome po-
stupku ne vidimo nikakvo bitno odstupawe od sinhronije pa, prema tome, ni nemogu}nost sinhroni~nog aspekta u problemati-
ci tvorbe rije~i.
3
Tako Stevanovi}, govore}i o imperativnim sloènicama (1964
1
:429), navodi buqioka, vadivek, varimeso, draìva{ka, kali-
voda, pletikotarica i jo{ niz sli~nih kurioziteta (uglavnom iz Vukovog Rje~nika) koji su u RMS dati bez citata, ili ih
uop{te i nema. Od ukupno 28 primera koje on daje samo je {est re~i danas u redovnoj upotrebi (gulikoà, ispi~utura, mami-
para, nadrikwiga, pamtivek i raspiku}a). Raritetima novijeg datuma vrvi Babi}eva kwiga, u koju je autor unosio mno{tvo in-
dividualnih kovanica na|enih u kwièvnosti, pa i u dnevnoj {tampi. Me|u izvedenicama na sufiks -a{, na primer, naveo je
arena{, krugova{, obzora{, zagreba{, podravka{, sqemena{, vagona{, floskula{, imela{, dovoqka{ i druge podjednako neo-
bi~ne (str. 108113); one ipak mawe smetaju, jer nisu izostavqene obi~ne i poznate izvedenice sa istim zavr{etkom.
4
Primera radi, evo nekoliko akcenata koje daje Stevanovi}, bez ikakvih varijanata ili dubleta, a za koje verujemo da bi kod
ve}ine dana{wih Beogra|ana izazvale ~u|ewe: veliko{kolac, severoistok, predwenep~ani, biqojed, dobrodo{lica, kowo-
kradica, sitne`, stare`, provalija, zapovednik, ispovednik, poklonik, nema{tina, kobasi~ar, kazan~i}, u~iteqica
280

(Stevanovi} 1964
1
: 420, 424, 427, 428, 435, 481, 485, 506, 526, 531, 543, 553).
5
O terminima endocentri~an i egzocentri~an vidi niè, 1.8.
6
Zanimqivo je da, iako su brojevi u ogromnoj ve}ini sloène re~i i mada je wihova struktura vidqiva na prvi pogled, malo
koji gramati~ar pomiwe tu ~iwenicu: ~ak i u novije vreme, Bari} et al. 1979 i Babi} 1986 uop{te me|u sloènicama ne pomiwu
brojeve.
7
Autorka o~igledno nije svesna tautologije koju sadrì ovaj prvi deo definicije.
8
An~i} 1973 kaè sra{}enica, ali to je bez sumwe lo{e skovan termin, jer trpni pridev *sra{}en ne postoji.

9
Od ovoga bi izuzetak mogli biti spojevi titula s imenom, koji se, kako napomiwu Stanoj~i}-Popovi} 1999:150, u nominativu
javqaju kao sintagme (Hajduk Veqko, knez Mihailo) a u kosim padeìma kao polusloènice (Hajduk-Veqka, knez-Mihaila itd.).
Vidi 2.3.6.7.
10
Fitonim u Vukovom Rje~niku, prenet kod Mareti}a 1899 i u RMS, bez citata. Uobi~ajeni naziv ove biqke je troskot.
11
Ove dve engleske re~i pomiwe An~i} 1973:35, ali za~udo i ne postavqa pitawe da li analognih slu~ajeva ima i u srpsko-
hrvatskom. Vidi i Milojevi} 2000, s.v. unique morph.
12
Vidi: A. Martinet, Elments de linguistique gnrale, Paris 1964, 135136.
13
Za posledwa dva nije sigurno da su turcizmi.
14
Skok ne daje nikakvu etimologiju za ovu re~, ali bar kod ekavaca drugi deo izaziva asocijaciju na imenicu bes odnosno pri-
dev besan.
15
Ova re~ je jedan od boqih primera za nesigurnost motivacije. Znalci latinskog obi~no je vezuju za lat. durus tvrd, i takva
etimologija je i data u Vujaklijinom re~niku; jedan ameri~ki re~nik (Websters New World Dictionary) tvrdi da je engl. duralumin
skra}eno od dur(able) alumin(um); u stvari, kako se moè saznati iz pouzdanijih etimolo{kih re~nika, prvi deo sloènice pred-
stavqa skra}ewe imena nema~ke kompanije Dren Metallwerke, koja je ovu leguru patentirala 1924. (pri ~emu se, dodu{e, verovat-
no svesno i{lo na sli~nost sa durus ili sa durare trajati).
16
Svakako od nem. Karbonade fr. carbonnade, paretimolo{ki izmewenog prema re~i krme. Za~udo, ovu u Srbiji veoma ra{irenu
re~ ne beleè ni Skok ni RMS, Klai}ev re~nik je daje bez etimologije, a jedino Moskovqevi}ev re~nik obja{wava weno
poreklo.
17
Od lat. gumma arabica arapska guma; tako|e gumiarabika, gumirabika prema nem. Gummi. Vuki}evi} 1995:141 analizira ovu
sloènicu kao guma-rabika, svrstavaju}i je u dvoimeni~ke zajedno sa buba{vaba, motorbicikl i sli~nim primerima. To o~i-
gledno nije pravo re{ewe, jer imenica rabika ne postoji ni u srpskom ni u drugim jezicima.
18
U vreme kad je prvi put do{ao (po~etkom HH veka), ovaj anglicizam mogao se kod nas smatrati za prostu re~. Danas, s obzirom
na rasprostrawenost novijeg anglicizma seks (koji je do{ao na mesto ranijeg polnost, polni ìvot), prvi deo je nesumwivo
motivisan, dok drugi ostaje nejasan prose~nom govorniku ili piscu: o tome svedo~i i ~esta gre{ka seksipil, seksipilan
(pod uticajem prideva seksi).
19
Umesto Beli}evih termina esocentri~an i eksocentri~an, koje je te{ko razlikovati jedan od drugog, upotrebqavamo ob-
like endocentri~an i egzocentri~an, kao jasnije i daleko obi~nije u modernoj lingvistici po~ev od Blumfilda. (Vidi Vuki-
}evi} 1994: 146147, gde se konstatuje da termina esocentri~an nema u lingvisti~kim re~nicima, osim kod R. Simeona; v. i
Ramelmajer 1975: 34.) Vujaklijin re~nik stranih re~i sadrì (kao i RMS) odrednicu endo- unutra, posle koje sledi blizu 40
grecizama s tim prefiksom, dok nema eso- niti re~i s takvim po~etkom. [to se ti~e oblika ekso-, mada je on verniji gr~kom
izgovoru, Vujaklija upu}uje ekso- na egzo- (izvan, spoqa, napoqu) i bi}e da je u pravu, po{to su u nau~noj terminologiji ve}
~vrsto ukoreweni oblici egzobiologija, egzosmoza, egzosfera i sli~ni, a od istog korena je i egzotika i egzoti~an.
20
U wima, za razliku od polusloènica tipa ugqen-dioksid, nemamo jedan specifi~an i jedan op{tiji deo, nego su naprosto
imenovana oba sastavna dela jediwewa (hlor + vodonik i sl.). Otuda je u wima odnos ravnopravan, a redosled proizvoqan (u en-
gleskom je neki put obrnut od na{eg: ugqovodonik se zove hydrocarbon, a cijanovodonik hydrogen cyanide). Iz istog razloga ne
moè se smatrati pravilnim oblik sumporvodonik (bez -o-), o~igledno skovan po analogiji s odredbenim polusloènicama ti-
pa sumpor-dioksid.
21
Za{to pridevsko? Jugoisto~ni i jugozapadni su izvedenice od jugoistok odnosno jugozapad, a to su koordinativne sloè-
nice dveju imenica: jugoistok se nikako ne moè tuma~iti kao ju`ni istok, nego kao jug i istok u jednakoj meri.
22
Oblik ê{koslova~ka, kao {to znamo, bio je upotrebi samo kratko vreme po~etkom devedesetih godina, pre definitivnog
odvajawa ê{ke od Slova~ke.
23
U RMS su dati s dvojnim akcentom (lumpenproleter, lumpenproletarijat), ali sastavqeno pisani, svakako zato {to
281

lumpen ne postoji kao samostalna re~.
24
Familijarno skra}eno u cimer, odakle ènski oblik cimerka.
25
U nema~kom se kaè Windscheibe ili Windschutzscheibe: po svoj prilici je prvi deo te sloènice zamewen poznatijom re~ju {o-
fer.
26
RMS beleì i tenis-partija, tenis-igrali{te, tenis-reket, a Surdu~ki tenis-plac, ali takvi oblici nisu naro~ito
uobi~ajeni: pre bi se reklo partija tenisa, tenisko igrali{te i sl.
27
Po imenu pronalaza~a, Amerikanca Renija (Leo Ranney).
28
Tako i mar{-ruta, prema Prav. 1960. Prav. 1993 je dao prednost sastavqenom pisawu mar{ruta, {to je sasvim opravdano,
jer se re~ danas ose}a kao prosta, akcent joj je jedinstven, i nema vi{e motivacione veze s imenicom mar{.
29
Od it. giro sa francuskim izgovorom, kakav je uobi~ajen u nema~kom.
30
Takav je bio i naziv Sodaso (u Tuzli), koji je svojevremeno izazvao kritike jezi~kih stru~waka, jer mu je prakti~no nemogu}e
odrediti akcent. To je jo{ jedna potvrda ve{ta~kog karaktera ovakvih naziva, koji se kroje na papiru i stoga ostaju na margi-
nama normalnog tvorbenog procesa.
31
Ovaj primer nam ujedno govori o proizvoqnosti mnogih nau~nih termina: da su u pitawu tri poznate, ~esto pomiwane ptice,
sigurno je da se ne bi mogle ozna~avati me|usobno toliko sli~nim re~ima a da to ne dovede do zabune.
32
Up. Mati}a 1953:323324, koji pretpostavqa da su rukopis i pravopis nastali prekrajawem srpskoslovenskog ili ruskog
rukoisanie, ravoisanie.
33
Posredi su bez sumwe izvedenice pomo}u sufiksa -ac, a ne sloènice s imenicom pisac; u protivnom bi ìvotopisac, na
primer, ozna~avalo bilo kog kwièvnika koji pi{e o ìvotu.
34
Neologizam stvoren u godinama izme|u dva svetska rata, najpre kao prevod naslova ~uvene Velsove pripovetke The Time
Machine, kasnije naziv jedne popularne TV emisije. Re~ je bila kritikovana, kako izgleda ne toliko zbog morfolo{ke neregu-
larnosti prvog dela (o~ekivalo bi se *vremenoplov) koliko iz semanti~kih razloga: od tih kritika brani je Stevanovi} 1964
1
:
422.
35
Mareti} 1899: 368 obja{wava da je goropad padawe od gore, a rije~ gora ovdje zna~i bolest i u tom je zna~ewu istoga
korijena, kojega je komparativ gori, dakle upravo: zlo. Tako i Skok 1971, s. v. gorjeti, uz obja{wewe da je osnovno zna~ewe
epilepsija.
36
Naravno, ovo ne zna~i da prihvatamo i drugi deo Beli}eve argumentacije, kojom je on hteo da dokaè kako ove sloènice nisu
endocentri~ne da na primer glavoboqa prvobitno ne zna~i bol u glavi nego ono {to donosi glavoboqu, ne{to glavo-
bolno.
37
Zna~ewe dizenterija po Skoku (s. v. srce) dokazuje da je srd-, srce zna~ilo centralni tjelesni organ, {to je etimolo{ki
razumqivo, jer je srd- niì prijevojni stepen od praslav. *serd- << sred-.
38
Po Skoku 1971, s. v. hoditi , ta~na etimologija ove re~i nije poznata, ali pu~ka etimologija shvatila ju je kao sloèni-
cu od sintagme hodom ~astiti.
39
Pretpostavka je da je u drugom delu osnova glagola sloviti; mawe je verovatno da je od imenice slovo, koju, uostalom, Skok tuma~i
kao deverbal (s. v. sluti, slovem).
40
Podatak o ovim sredwogr~kim sloènicama dugujem kolegi mr Ranku Kozi}u.
41
Ramelmajer 1975: 24 smatra da sladoled ne moè biti od nem. Eis, po{to je to re~ od jedne morfeme i kao takva ne pruà mo-
del za kalk. Iz kwièvnosti znamo da su pre pojave re~i sladoled za isti pojam upotrebqavani germanizam gefror(e)nes (kod
Sterije) i turcizam doldrma. Mogu}no je da je sladoled ipak nastalo po uzoru na Eis, s tim {to je dodato slado- radi razliko-
vawa od imenice led u uobi~ajenom zna~ewu. U nema~kom, kad je neophodno napraviti tu distinkciju, kaè se Speiseeis, ali kod
nas bi *jeloled ili *hranoled bilo te{ko prihvatqivo.
42
RMS beleì lih, -a, -o kao pridev sa zna~ewem neparan, tak ili tak kao imenicu sa zna~ewem parni broj, ali verovatno
je i ova druga re~ imala pridevsku upotrebu, budu}i da postoji i odrednica tako kao imenica sredweg roda, s napomenom i u
pril. slu`bi (jedna dru{tvena igra u HH veku, koju pomiwe i Zmaj, zvala se liho ili tako). Danas se u svakom slu~aju ove
sloènice mogu smatrati nemotivisanima u prvom delu. U Maloj enciklopediji Prosvete, s. v. Sisari, lihoprsta{i su nazva-
ni lijoprsta{i a takoprsta{i tankoprsta{i, {to je o~igledan primer narodne etimologije.
43
Kao u pust-ol-ina, vrag-ol-ija? O ovom sufiksu ina~e bismo uzalud traìli podatke i kod Skoka i drugde u literaturi.
44
Delimi~no je to mo`da i posledica nominalnog stila, koji, u pisanom jeziku, daje imenicama prednost nad glagolima. Otu-
da, recimo, RMS daje odrednice samosavladavati se, samosavla|ivati se, pa i samosavladati se, ali za wih nema primera,
282

nego upu}uje na odrednice samosavladavawe odnosno samosavla|ivawe. Odrednica samoopra{ivawe nema uz sebe glagol, ali je
gotovo sigurno da u jeziku botani~ara postoje re~enice kao Cvetovi se samoopra{uju. Skok 1971, s. v. sam
1
, kaè da je samovla-
da postverbal od samovladati i verovatno je u pravu, mada ovaj glagol nije zabeleèn u RMS. Ovo su ipak izuzeci: za veliku
ve}inu ostalih imeni~kih sloènica na samo- nemogu}e je zamisliti odgovaraju}i sloèni glagol.
45
Uzimamo da je u drugom delu imenica glas, s obzirom na zna~ewe te re~i u fonetici. Mawe su verovatna druga tuma~ewa: da
je glas- osnova glagola glasati se ili glasiti, ili da su i samoglasnik i suglasnik izvedenice od prideva samoglasan odno-
sno suglasan (prvi od tih prideva je u RMS dat bez primera, drugi nije uobi~ajen u zna~ewu suglasni~ki).
46
RMS beleì i varijantu sva{toznalac, ali bez citata, dok su za sva{toznanac navedena dva primera. Iz semanti~kih raz-
loga (up. zvjezdoznanac u 2.3.9.2) ne moèmo ga smatrati nesufiksalnom sloènicom.
47
RMS oma{kom daje jednorog samo kao sinonim za narvala (ta ìvotiwa ima jednu duga~ku kqovu na gorwoj ~equsti), dok je
ispu{teno zna~ewe mitske ìvotiwe.
48
RMS beleì samo petparac.
49
RMS beleì samo dvadesetparac i dvaesparac.
50
Crkvena kwiga s pesmama za osam glasova, oktoih. Up. izraz osmoglasno pevawe. RMS nema posebnu odrednicu za pridev
osmoglasan, ali ga daje pod odrednicom osmo-.
51
Spojni vokal navodimo prema RMS; ina~e je obi~niji oblik prvog dela tre}e- (v. prethodni i slede}i odeqak).
52
Ova re~ ima potvrda u kwièvnosti, ali ju je od lingvista zapazio samo @ivanovi} 1904: 199, koji je izvodi iz vrzikaput. Zna~ewe
joj je gorwi kaput, prema RMS; i @ivanovi} priznaje da je na{i kwièvnici u Srbiji upotrebqavaju... sa zna~ewem berzieher,
ali zbog uobi~ajenih predrasuda prema endocentri~nim sloènicama tvrdi da ta rije~ ne moè to zna~iti nego samo onoga, koji je
zbacio kaput sa sebe.
53
Zanimqivo je da Babi} od svih radova Mihaila Stevanovi}a u spisku navodi samo dve gramatike (sredwo{kolsku i veliku) i tri
~lanka o sufiksima. Jo{ gore je pro{ao Beli}, od koga se navodi jedino kwiga O jezi~koj prirodi i jezi~kom razvitku!
54
U takvim sloènicama -i prirodno pripada glagolskom obliku kao wegov neodvojiv deo i ne igra ulogu spojnog vokala, kako
to smatra S. Babi}, kaè Kir{ova, nav. m.
55
Up. Izviiskra, kako je glasio jedan od Wego{evih radnih naslova za Gorski vijenac (pored Izvita iskra i Izvijawe iskre: v.
Re{etarov pogovor u izdawu Celokupna dela Petra Petrovi}a Wego{a, Beograd 1926, str. 342).
56
Skok ga naziva prividno sloèn pridjev (?) i pomiwe ga pod bandar ili banda{, {to je naziv za vrstu ribe, ali etimolo-
giju te re~i ne daje.
57
RMS ga ne beleì, ali se u paleontologiji javqa termin sabqozubi tigar (= tigar sa sabqastim zubima), verovatno kao pre-
vod od nem. Sbelzahntiger ili engl. sabre-toothed tiger.
58
I RMS i Pravopis iz 1960. razlikuju ovaj koordinativni pridev, s crticom, od spojenog radikalsocijalisti~ki koji se od-
nosi na radikalsocijaliste, gde moèmo pretpostaviti da radikal- odre|uje drugi deo sloènice. Istina, iz re~nika se to ne
da sa sigurno{}u utvrditi, jer je radikalsocijalist(a) definisano kao pripadnik... Radikalsocijalisti~ke stranke, {to
zna~i da je definicija cirkularna (pridev je obja{wen imenicom, a imenica pridevom). Ni za jednu od ovih re~i nisu dati
primeri iz korpusa, tako da ne moèmo biti sigurni da li su, kada i koliko bile u upotrebi kao politi~ki termini.
59
Zabeleèno samo kod Ani}a 1998, ali uobi~ajeno i u srpskim i u hrvatskim tekstovima, verovatno kao prevod nem. lobenswert.
Odsustvo ovog oblika u oba Mati~ina pravopisa mora se shvatiti kao propust, jer ako se smatralo da ga treba pisati u dve re-
~i, i to je trebalo nazna~iti u re~niku.
60
Ovaj posledwi samo u odre|enom vidu u RMS.
61
Vredi zapaziti kako je nulti sufiks, u HH veku, bio dobro iskori{}en za stvarawe geometrijskih naziva za vrste trougla:
ravnostran, ravnokrak, raznostran i raznokrak. U na{e vreme, naprotiv, matemati~ari su bez ikakve potrebe izveli jedan od
onih terminolo{kih prevrata kakve je s pravom kritikovao Mitar Pe{ikan, tj. uveli su nove i daleko glomaznije izraze
jednakostrani~ni, jednakokraki, nejednakostrani~ni i nejednakokraki. Na to ih je o~igledno navelo verovawe da bi ravno-
stran, ravnokrak zna~ilo koji ima ravne (a ne krive) strane odnosno krakove sasvim neosnovano, jer je ravan u zna~ewu
jednak potvr|eno kako u sintagmama (nema mu ravna, to je ravno izdaji i sl.) tako i u drugim sloènicama, npr. ravnoteà,
ravnopravan, ravnom(j)eran.
62
Skok pomiwe samo glagole vitoperiti, izvitoperiti, ~iji postanak tuma~i dvojako: s. v. viti iz sintagme vito pero, a s. v.
pero iz izvito periti (vaqda u smislu krivo ni{aniti?), ali glagol periti (>> uperiti) izvodi iz imenice pero.
63
Odre|eni vid u RMS, dok je za velikomo`dan neodre|en.
283

64
Ne pripadaju ovom tipu sloènice kao maloletan (-qetan), malov(j)eran, koje u prvom delu imaju prilog malo.
65
Skok ne beleì ovaj pridev, kao ni visokoparan.
66
U RMS sic: prva dva u neodre|enom, tre}i u odre|enom vidu.
67
Svi oblici na s(j)everno- oma{kom su izostavqeni u RMS!
68
RMS daje i vi{o{kolski, niò{kolski, {to je neuobi~ajeno.
69
U ovom odeqku, s obzirom na to da pored akcenatskih postoje i ~isto obli~ke varijante (gluvo-, gluho-, bledo-, blijedo-, beo,
bijel itd.) svaki primer navodimo samo u jednom obliku.
70
U RMS je posvedo~en samo prilog svojedobno, ali svakako postoji i pridev. Uz prilog svojevremeno data je i odrednica svoje-
vremen, dodu{e bez citata.
71
U RMS odrednica glasi jednodelni (jednodijelni), ali su dvod(ij)elan, trod(ij)elan itd. dati u neodre|enom vidu. Sli~nih
nedoslednosti ima i kod drugih prideva iz ove grupe.
72
Ova odrednica je na pogre{nom mestu po azbu~nom redu.
73
[tavi{e, RMS daje samo oblike na dv(j)esta-, dok u {estom tomu navodi kao ravnopravne oblike trista- i tristo-, s pri-
merima tristagodi{wi i tristogodi{wi.
74
U RMS prvostepeni i tre}estepeni (odre|eno) ali drugostepen (neodre|eno).
75
Odre|eni i neodre|eni vid navodimo prema odrednicama u RMS.
76
U Jezi~nom savjetniku Slavka Pave{i}a (Zagreb 1971), pod odrednicom znatièqan kaè se: Rije~ je nastala u 19. st. Ma-
lo je neobi~no gra|ena, jer joj je prvi dio infinitiv; ali zna~ewe joj je jasno, pa se odràla i u kwièvnika i u govornom jezi-
ku, uglavnom zapadnih krajeva, gdje se upotrebqava paralelno s rije~ju radoznao, koja ima isto zna~ewe, a i pojavila se u isto
doba. Od we su izvedene rije~i: znatièqa, znatièqnik, znatièqnost.
77
Citirano prema: Sabrana dela Zmaja Jovana Jovanovi}a, Beograd 1935, kwiga XII, str. 233.
78
Mo`da je realnije tuma~ewe to~iti (= dupsti, bu{iti) kao crv, {to bi odgovaralo figurativnoj upotrebi u primeru Na-
siqe ugroàva na{ mir i crvoto~i na{e ose}awe bezbednosti (RMS). Bukvalno zna~ewe dato je u primeru Gamiù
otrovni crvi, crvoto~e ih, `deru, ali se tu postavqa pitawe kako se isti subjekat, crv, moè javiti dvaput. Pod brojem 2 re~-
nik daje i neprelaznu upotrebu u zna~ewu postajati crvoto~an, propadati zbog crvoto~ewa.
79
RMS ima odrednicu krvoliptiti, {to je verovatno {tamparska gre{ka, budu}i da je prost glagol dat samo u obliku lipta-
ti (-p}e) ili lipt(j)eti.
80
Beide u nema~kim re~nicima i both u engleskim uglavnom se ozna~avaju kao zamenice. U RMS se uz odrednice oba, oboje, obo-
jica, obadva, obadvoje, obadvojica uop{te ne navodi vrsta re~i.
81
RMS beleì {tokoji, {tokakav, kojekoji, ali nema koje~iji, za koje verujemo da nije retko u stvarnom govoru, sa istim pejo-
rativnim prizvukom kao i koje{ta i kojekakav: Ne}u da se povla~im po koje~ijim stanovima i sl.
82
Ovakve akcente daje Stevanovi}. Ne treba ipak iskqu~iti mogu}nost da su pojedine kombinacije obi~nije s dvojnim akcen-
tom, npr. bilo ko, bilo {ta, kakav mu drago.
83
Takvi oblici, naravno, postoje u govoru, ali su supstandardni: za ni{ta, o nikome i sli~no.
84
Nisu uobi~ajeni kolikogod (u RMS s definicijom bar nekoliko, makar donekle, iole i jednim citatom) ni doklegod done-
kle, do nekog mesta (u RMS preneto iz Prav. 1960, bez citata).
85
Odnos ovih dvaju oblika nije jasan, kao ni wihova etimologija. Koliko je mogu}e zakqu~iti iz Skoka (s. v. ko
1
(III) i -ako
1)
,
svakojako bi moglo biti na~iweno s dva sufiksa, -oj (kao u koji) i -ako (kao u kako, tako, ovako, onako). Svakako, budu}i da ga
RMS beleì s dugim a, moglo bi biti kontrakcija od svakojako (Skok, me|utim, pi{e svakako). Bez obzira na to, za dana{we je-
zi~ko ose}awe svakako vi{e nije potpuno istozna~no sa svakojako (ovo drugo se vi{e ne upotrebqava u zna~ewu neizostavno, u
svakom slu~aju), a s druge strane potpuno se uklapa u niz kako, nekako, nikako, ikako itd., pa ga u sinhronoj ravni treba sma-
trati sloènicom od sav i kako.
86
Pi{emo ga odvojeno, budu}i da oblika imalo nema u re~nicima niti u pravopisima, mada bi po analogiji sa nimalo bilo
opravdanije spojeno pisawe.
87
RMS ne beleì sve te prideve, kao {to, s druge strane, ne beleì ni priloge koji nesumwivo postoje od prideva kao {to su
poluozbiqan, poluzvani~an i drugi.
88
U RMS data je definicija bez obzira na sve druge, o~igledno {tamparskom gre{kom umesto na sve drugo.
89
Po novom pravopisu spojeno, dok je onaj iz 1960. propisivao tako re}i neopravdano, jer spoj tako + infinitiv ne moè
sam za sebe predstavqati prilo{ku odredbu; otuda poku{aji da se infinitiv zameni glagolskim prilogom, u tako rekav{i i u
284

nestandardnom tako reku}(i). Takore}i bi se mo`da moglo tuma~iti kao skra}ewe od ako je tako re}i = ako se tako moè re-
}i.
90
Po Beli}u, naime, koga Stevanovi} u tom pogledu verno sledi, upravo je samostalna upotreba osnovna karakteristika imeni-
ca, pa samim tim i poimeni~enih re~i. Verovatno Stevanovi} ovde samu pojavu prideva u padeù posle predloga shvata kao
znak poimeni~ewa. Ali mada se predlozi naj~e{}e upotrebqavaju ispred imenica (ta~nije, ispred imeni~kih sintagmi), to
nipo{to nije jedina wihova funkcija, o ~emu svedo~e upravo primeri navedeni u ovom poglavqu.
91
Po Skoku, rastavqa se na tri elementa, dva prijedloga na i vuz >> uz i nak, koje se nalazi u nakju~e (Vuk) i naksutra.
92
Po postanku je od sredweg roda prideva ta{t (<< t{t) u zna~ewu prazan.
93
Verovatno skra}eni oblik neke komande koja je sadràla ruski glagol goovis.
94
Skok ga obja{wava kao spoj sveslovenskog korena prot (>> protiv) s predlozima na i su.
95
Sraslica od uzvika vaj i priloga kada? Skok ne beleì ovu re~.
96
Za~udo, zaboravqeno je dosad(a)/do sada, {to je mo`da va`nije pravopisno pitawe od ostalih, zbog mogu}e homografije s
imenicom dosada.
97
Bi}e pomenute u novom izdawu ove gramatike iz 1997. (koje nismo konsultovali), ali bez upotrebe termina prefiksoid i su-
fiksoid.
98
Otuda ne bismo smatrali prefiksoidima, recimo, mnemo- ili steto-, budu}i da se javqaju samo u mnemotehnika odnosno
samo u stetoskop (i wihovim derivatima).
99
Primere anti- i inter- zaboravio je da protuma~i, ali se oni o~igledno identifikuju s predlozima protiv odnosno me|u.
100
Broj troslo`nih prefiksoida ne{to je ve}i u na{em jeziku, jer mi npr. neuro- i leuko- izgovaramo u tri sloga, dok u gr~kom
i u zapadnoevropskim jezicima oni imaju diftong. To samo delimi~no vaì za prefiksoid auto-, po{to se u wemu i kod nas u
~esto ose}a kao poluvokal: autobus je, za ve}inu gradskih govornika, troslo`na a ne ~etvoroslo`na re~. [to se ti~e ~etvo-
roslo`nih osnova, kinemato- nije prefiksoid jer se javqa samo u spoju sa -graf (-grafija, -grafski); umesto wega kao prefik-
soid se upotrebqava dvoslo`no kino-, o ~emu v. niè. Nije prefiksoid ni arterio-, jer dolazi (ne ra~unaju}i usko stru~ne
medicinske termine) samo u arterioskleroza. Meteoro- je zasad uobi~ajeno samo u meteorolog (-logija, -lo{ki), ali bi moglo
postati prefiksoid ukoliko bi u{li u {iru upotrebu meteoropatija i drugi termini zabeleèni s tim prvim elementom u
Vujaklijinom Leksikonu.
101
Izuzetno, javqaju se oblici evropocentri~an, evropocentrizam, ali bi i tu trebalo dati prednost kra}em obliku evrocen-
tri~an, evrocentrizam, kako ti izrazi glase u francuskom i drugim jezicima iz kojih su pozajmqeni.
102
Pridev radijski javio se tek posledwih decenija, mo`da po uzoru na slovena~ki, ali i po analogiji s pridevom televizij-
ski, naro~ito kada se s wim javqa u kopulativnim konstrukcijama tipa radijske i televizijske emisije, gde prefiksoid ne
bi bio pogodan.
103
Up. i englesko Psycho, naslov ~uvenog Hi~kokovog filma iz 1960. godine, koji je kod nas ostavqen u izvornom obliku (Psi-
ho) a predstavqa skra}enicu od psychotic ili psychopath.
104
Oblik zoo se uglavnom javqa u novinama, prvenstveno u naslovima, radi kratko}e: tu se naj~e{}e pi{e ZOO, kao da je slovna
skra}enica, {to pokazuje da nije uobi~ajen ni odoma}en. U govoru bi se te{ko mogao upotrebiti, po{to nema pade{kih obli-
ka.
105
U vreme kad ovo pi{emo, oblik imenice jo{ se koleba izme|u evro i euro (ovo drugo prema stranom uzoru). Varijanta sa u
ne{to je ~e{}a u stru~nim radovima ekonomista, verovatno i pod uticajem zvani~ne troslovne skra}enice EUR. Ipak, s obzi-
rom na jasnu smisaonu vezu s prefiksoidom evro- i sa imenicom Evropa, moè se o~ekivati da }e preovladati oblik sa v.
106
Nijedne od wih nema u Vujaklijinom re~niku, mada je ovaj ina~e izuzetno bogat stru~nim terminima gr~kog i latinskog po-
rekla.
107
Ovamo bi do{li jo{ neki skra}eni etni~ki pridevi, ali se zasad javqaju samo u po jednoj sloènici: balto- u baltoslo-
venski, ugro- u ugrofinski, latino- i hispano- u spoju sa -ameri~ki. U francuskom, pored hispano-amricain, postoji i hispano-
arabe i hispanophone. Kao dokaz potencijalne kreativnosti prefiksoida up. gwecava hispanomelodramatika, izraz kojim je ko-
lumnista Bogdan Tirnani} ozna~io sentimentalne TV-serije iz hispanoameri~kih zemaqa (NIN, 10. 2. 2000, sr. 25).
108
Nismo u spisak uvrstili pedo- i hipo-. Prvi se javqa prakti~no samo u pedofil i wegovim izvedenicama (nisu uobi~ajeni
pedologija, pedocentrizam i sli~ni izrazi zabeleèni kod Vujaklije; pedagog je danas nemotivisana re~). Hipo- dolazi prak-
ti~no samo u hipodrom (od gr. hppos kow; nije re~ o prefiksu hipo- << hyp pod).
109
Izuzetno, Nikoli} navodi i primere kao Jugoprevoz (u Leskovcu) i Jugobanat (u Vr{cu), koje, s obzirom na geografski po-
285

loàj tih gradova, verovatno treba interpretirati kao ju`ni prevoz i ju`ni Banat, {to zna~i da u wima imamo primarno
jugo-, kao u Jugoslavija (v. 2.3.5).
110
Ponekad haplolo{ki skra}eno u morfonologija.
111
Up. i danas zastarelo radio-gramofon = radio i gramofon (u istoj kutiji). Up. i Bari} 1980: 8182: U gra|i se na{la i
sloènica sa zna~ewem koje po na~inu postanka ne moè imati. Takva je sloènica gramopoja~alo koja moè zna~iti samo
gramofonsko poja~alo, ako postoji takav tehni~ki pribor, a ne moè zna~iti gramofon s poja~alom.
112
Digitron, o~igledno od digit(alan) i -tron, ne postoji u zapadnim jezicima, nego je ~isto jugoslovenska tvorevina: prvo-
bitno ime fabrike ra~unskih ure|aja u Bujama, u Istri, ubrzo je postalo zajedni~ka imenica sa zna~ewem xepnog kalkulatora
uop{te.
113
Delimi~ni izuzetak je Sarajevo (mo`da i drugi bosanski gradovi), gde je granap steklo status zajedni~ke imenice, pa se i
danas ~uje u zna~ewu prodavnica prehrambene robe. O rasprostrawenosti otpora krajem ~etrdesetih godina svedo~i tada-
{wi beogradski vic o penzioneru koji na pijaci zbuweno kaè: Nau~io sam {ta zna~i Gramlek i Grateks i Gramag, ali od ~e-
ga li je skra}eno ovo GRA[AK?
114
Tanjug je zna~ajno i po tome {to je do danas jedini siguran primer sekvence fonema /n/ + /j/ u srpskom. (Latinizmi kao injek-
cija, konjugacija, konjunktura naj~e{}e se u praksi izgovaraju sa w.)
115
Babi} ne kaè ko zastupa takav stav. Prema ruskoj sistematizaciji, kako ju je prikazala An~i}eva u malo~as pomenutom ra-
du, prefiksacija se ne svrstava ni u slagawe ni u izvo|ewe, nego je zaseban na~in tvorbe. Vidi niè 1.3.
116
I u nema~kom, ve}ina prefiksa je po obliku jednaka predlozima ili prilozima (npr. aus-, bei-, nach-, um-, vor-, her-, weg-, zurck
itd.), ali se u gramatikama svrstavaju zajedno s onima koji su samo prefiksi (be-, ent-, ver- itd.), s tim {to su, zbog specifi~nog
pona{awa nema~kih glagola, prvi trennbar (odvojivi) a drugi untrennbar (neodvojivi).
117
U stvari, kod imenica je gotovo uvek mogu}e dvojako tuma~ewe, o ~emu vidi niè, 2.3.
118
Tako Engel, U., Deutsche Grammatik, Heidelberg 1988, upotrebqava simetri~ne termine Ableitung durch Prfixe
i Ableitung durch Suffixe. Erben, J., Einfhrung in die deutsche Wortbildungslehre, 2. Aufl., Berlin 1983, ne daje izri-
~ite definicije, ali u generalnoj {emi tvorbe re~i (dijagram na str. 55) Derivation durch Affixe grana se
na Prfixbildung i Suffixbildung. Nasuprot tome, jo{ 1957. godine, W. Henzen, Deutsche Wortbildung, 2. Aufl.,
Tbingen, isticao je posebnost prefiksacije (Die Bildungen mit Prfixen erhalten ihren Sonderplatz zwischen diesen
[ = Komposita] und jenen [ = Ableitungen], str. 3435). On obja{wava da bi prefiksalne tvorenice jedino u di-
jahronijskoj perspektivi mogle biti sloènice: In sprachgeschichtlicher Sicht stellen die Prfixbildungen Zusam-
mensetzungen dar (als Prfixkomposita); sonst kommt ihnen nun eine eigene Stellung zu (str. 98).
119
Sensini, M., La grammatica della lingua italiana, Milano 1990, deli celokupnu tvorbu re~i na derivaciju i kom-
poziciju, a u okviru one prve jednako tretira izvedenice pomo}u sufiksa i pomo}u prefiksa: La derivazio-
ne si ottiene mediante laggiunta alla parola base di un morfema modificante o affisso, che pu essere un suffisso, se posto alla
fine del morfema lessicale o un prefisso, se posto davanti al morfema lessicale (str. 526). Slede zatim poglavqa
pod naslovima La derivazione mediante suffissi i La derivazione mediante prefissi.
120
Luca Serianni, Grammatica italiana, Torino 1988, na str. 534 daje Suffissazione i Prefissazione kao dva poseb-
na postupka tvorbe re~i, mada za ovu drugu napomiwe da je simetri~na sufiksaciji (un procedimento che po-
tremmo dire speculare rispetto alla suffissazione).
121
Quirk, R., Greenbaum, S., Leech, G., Svartvik, J., A Comprehensive Grammar of the English Language, LondonNew
York 1985, na strani 1520.
122
Po Skoku, -soj- je prevojna osnova od glagola sjati.
123
Po Skoku, -dij- je pro{irena osnova od d(j)eti = d(j)enuti. Ta nam etimologija ipak ne pomaè da motivi{emo zna~ewe iz-
vedenog glagola, kao uostalom ni u dosaditi, koje je po Skoku od saditi.
124
Vidi Skoka pod buhav, gde se, me|utim, ne obja{wava semanti~ki razvoj.
125
Po Skoku od kuka, a mo`da i od osnove imenice ku~ine.
126
Skok naziva prez sinonimom od brez = bez, napomiwu}i da ima i zna~ewe trans (preko-), ali za to zna~ewe ne daje druge
primere osim prezime. Glagola prezivati (se) kod Skoka nema.
286

127
Iz: Ranko Bugarski, Jezik u dru{tvu, Beograd 1996, str. 63.
128
Etimolo{ki je dosluh od turcizma dost-luk, od dost prijateq, ali danas vi{e ne zna~i prijateqstvo
nego tajni dogovor. Moglo bi se eventualno smatrati postverbalom, ali po zna~ewu te{ko ga je vezati za
glagol dosluhnuti do~uti, a pogotovu za doslu{ati slu{ati do kraja.
129
Paradoksalno, wu ne pomiwu ni Babi} ni autori Priru~ne gramatike, iako nabrajaju niz drugih, danas potpuno
izobi~ajenih imenica na pa-. Semanti~ka veza izme|u paperja i perja je o~igledna; morfolo{ka je mawe
~vrsta, jer se pa- dodaje samo na zbirnu imenicu, a ne i na jedninu pero. (U zna~ewu jednine RMS navodi
prefiksalno-sufiksalni oblik paperak.)
130
U RMS je dato sa zna~ewem kratka bele{ka ispod bele{ke, ali u Prav. 1993 se upotrebqava za bele{ku ispod teksta, tj.
fusnotu.
131
Grickat 1981: 105 kaè da je prirast od ruskog riros.
132
Kao kuriozitet napomenimo da Babi} (1986: 332) me|u ovakvim oblicima navodi i suba{a mada je to i po Skoku i
po [kaqi}u ~isti turcizam, u kome prvi deo dolazi od turskog su, voda (prvobitno je re~ ozna~avala ~i-
novnika koji nadzire snabdevawe vodom u gradu).
133
Uprkos tome, ni Babi} ni autori Priru~ne gramatike nigde ne pomiwu prefiks sa-.
134
Analiziramo ga kao s- + razm(j)er(a); za ovaj drugi oblik ve} smo rekli u prethodnom odeqku da je deverbal
od razm(j)eriti. Mada RMS defini{e razm(j)er(a) i srazm(j)er(a) kao delimi~ne sinonime, u na{oj tradi-
cionalnoj matemati~koj terminologiji oni se razlikuju. Razm(j)er ili razm(j)era je ratio, odnos dveju veli-
~ina (a : b), posebno onaj koji iskazuje umawewe na geografskim kartama i sli~nim crteìma. Srazm(j)er
ili srazm(j)era je proporcija, odnos dvaju razmera (a : b = c : d), za koje onda kaèmo da su direktno ili
obrnuto srazmerne (proporcionalne).
135
Ove re~i nema u RMS, ali je beleì Stevanovi} 1964
1
:420, tvrde}i da je jednako rasprostrawena kao i velikoprodaja.
136
Re~ je, naravno, o prefiksu od predloga hyp pod, ne o imenici hppos kow, kao u hipodrom.
137
Politehnika (-tehnikum) je danas poznato samo kao naziv za strane tehni~ke {kole, a i tu se vi{e ne
defini{e kao {kola za sve grane tehnike. [to se ti~e poliklinike, etimolo{ki re~nici beleè da je
izraz najpre skovan u nema~kom (Poliklinik) u zna~ewu gradska klinika, dakle s gr~kim plis grad a ne sa
pol mnogo. Tek kasnije je shva}eno i kao klinika za razne bolesti, usled ~ega se u francuskom i engle-
skom javila i grafija sa poly-, pored poli-.
138
Od fr. prhistoire, engl. prehistory (up. nem. Vorgeschichte). êsto izmeweno u praistorija, usled kontamina-
cije sa pra~ovek, prastari i sl. Takav oblik, shodno zna~ewu prefiksa pra-, mogao bi ozna~avati najrani-
ji period istorije, ali se ne moè smatrati pravilnim kao sinonim za preistoriju, u RMS definisanu
kao period u razvitku qudskog roda od pojave ~oveka na zemqi do pojave prvih pisanih spomenika, dakle
do po~etka istorije, PRE istorije.
139
Po obliku izvedenica, ali daleko ~e{}a od prideva reizborni, ~ije postojawe jedva da je posvedo~eno.
140
Nije naodmet napomenuti da ova gramatika prefiksalno-sufiksalnoj tvorbi imenica posve}uje desetak redova, da pomiwe
samo osam prefiksa koji u woj u~estvuju i da za wih navodi ukupno sedam (!) primera. To jasno pokazuje koliko je prefiksacija
bila zanemarena u pore|ewu sa sufiksacijom. S druge strane, i to je zna~ajan napredak u odnosu na ranije gramatike, u kojima o
prefiksalno-sufiksalnoj tvorbi nije bilo ni pomena.
141
Po RMS tako|e podglavak i poglavwak, drvo koje se stavi popreko preko ogwi{ta pa se preko wega loè
druga drva. Nije sasvim jasno na ~emu se zasniva veza sa imenicom glava.
142
Up. velevla`ni gospodine, igru re~i u Ko~i}evom Jazavcu pred sudom.
143
Oblik omali, kako izgleda, ne postoji, iako je osnovni pridev danas daleko ~e{}i u obliku mali nego u obliku malen.
144
Oba termina nalaze se u re~niku Rikarda Simeona. Elativ je, kako se tu obja{wava, sinonim za apsolutni superlativ, tj.
287

za oblik koji iskazuje poja~awe osobine bez pore|ewa. Termin superlativ, naprotiv, s obzirom na svoju upotrebu u gramatici,
upu}ivao bi na pore|ewe, i otuda nije pogodan da ozna~i pre-, niti druge poja~ajne prefikse osim naj-.
145
Up. i ma(h)nuti se (~ega), oma(h)nuti, gde su u Srbiji danas ostali u upotrebi iskqu~ivo oblici bez -h-.
146
Prema podacima koje daju strani etimolo{ki re~nici, ovaj pridev je nastao od latinskog abnormis van norme, nepropisan
(odatle i varijanta abnorman, koju daje Vujaklija), {to je prilago|eno zavr{etku re~i normalan, verovatno i pod uticajem si-
nonima anomalan (<< gr. anomalos). Abnormal se danas upotrebqava u engleskom i nema~kom, dok su romanski jezici zamenili ab-
obi~nijim privativnim a- (fr. anormal i sl.).
147
Posledwih godina, naro~ito u jeziku medija, sre}e se u dosad nezabeleènom zna~ewu bestidan ili ne~uven (besprizor-
ne uvrede i sli~no), do ~ega je verovatno do{lo usled brkawa sa besprimeran ili bezazoran.
148
Skok nema re~ bezopasan; za opasan kaè moè, ali ne mora biti rusizam i obja{wava da je pridev izveden od apstraktu-
ma opas m pomwa, oprez, koji danas ne postoji. Etimolo{ki, dakle, negacija ima strukturu bez- + imeni~ka osnova + -(a)n
kao i sve ostale, ali se to ne moè preneti na sinhronijski nivo.
149
RMS beleì i odoqiv, promo~iv, pokolebqiv, zaja`qiv i sli~no, ali su sve te re~i preuzete iz drugih re~nika, bez citata
iz gra|e. Gotovo je sigurno da su ih raniji leksikografi napamet unosili, kao pandan negiranim oblicima, bez ikakve potvrde
da stvarno postoje.
150
Ovde je glagolska osnova stopqena sa sufiksom: o~ekivali bismo *neopozivqiv.
151
Po oba pravopisa i po RMS prepotopski/-pni ima i u ijekavskom samo oblik na pre-. U Hrvatskoj je ina~e uobi~ajen oblik
pretpotopni, dakle s drugim prefiksom.
152
Ova dva prideva u RMS su definisani kao denominali koji se odnosi na predzimqe odnosno koji se odnosi na pret-
prole}e; naprotiv, predjesewi je definisano samo koji se odnosi na doba pred jesen, iako i tu postoji imenica predjesen
ili predjesewe. Sli~na je neusagla{enost izme|u definicija za predjutarwi koji se odnosi na predjutarje i predve~erwi
koji se zbiva, de{ava predve~e(r), koji neposredno prethodi ve~eru. Definicija na osnovu sintagme svakako je boqa, budu}i
da su imenice tipa predzimqe, predjutarje daleko mawe u upotrebi nego odgovaraju}i pridevi.
153
Tako u RMS (predètveni u odre|enom, predsvadben u neodre|enom vidu).
154
U RMS ovaj pridev je pod 1 definisan koji se moè meriti, bez potvrde iz korpusa, a
pod 2 koji se bez ostatka moè deliti mawim brojevima, deqiv. Ni jedna ni druga defini-
cija ne podudara se sa zna~ewem prefiksa sa-, a druga nije ni matemati~ki ispravna. Ona ne
uzima u obzir da je samerqivost uvek svojstvo najmawe dva broja ili dve veli~ine, koje su
me|usobno uporedive u tom smislu {to se mogu deliti istim mawim brojevima ili meriti
istim jedinicama mere. To zna~ewe je jasno vidqivo u antonimu nesam(j)erqiv, koji je ~est u
figurativnom zna~ewu me|usobno neuporediv ili inkompatibilan. Po obliku, sam(j)er-
qiv li~i na sufiksalnu izvedenicu, ali glagol *sam(j)eriti ne postoji. Pre bi moglo biti
~isti prefiksal (sa + mjerqiv), ali po{to za takav tvorbeni tip nismo na{li druge pri-
mere, najboqe }e ipak biti svrstati ga u PST.
155
Obi~no u tehni~kom smislu, koji kombinuje vi{e medija kao {to su film, televizija, magnetofonski snimci itd.; re|e u
zna~ewu koji se objavquje preko vi{e medija (= sredstava za informisawe).
156
Vujaklija, s uobi~ajenom nedosledno{}u u pogledu vrsta re~i, daje samo pridev polivitaminski, ali samo imenicu multi-
vitamin preparat koji sadrì vi{e vrsta vitamina.
157
Kwièvni termin moderna (`.) poti~e iz nema~kog (die) Moderne, koje je skovano krajem HH veka. Mada je u oba jezika u pitawu
poimeni~eni pridev, postmoderan smatramo izvedenim iz imenice moderna a ne obrnuto, iz dva razloga. Prvo, jer se kwièvni i
umetni~ki pravci po pravilu ozna~avaju imenicom, a iz we se izvodi pridev. Drugo, jer je pridev postmoderan sam po sebi logi~-
ki protivre~an (ne moè biti moderno ono {to je ve} ustupilo mesta ne~emu {to dolazi posle wega), a jedino uz definiciju koji
dolazi posle pokreta zvanog moderna zadràva neki smisao.
158
Vredi zapaziti da Beli}, iako upotrebqava termin prefiks ili predmetak, kao i Mareti} pi{e pred, do, iz itd., kao zaseb-
ne re~i. Po tome su obojica mawe moderni od Leskina, koji je dosledno sve prefikse pisao s crticom.
159
RMS ima odrednicu podrazum(j)eti s jednim citatom, ali taj glagol nije nimalo uobi~ajen; da jeste, verovatno bi bio dvo-
288

vidski kao i razum(j)eti.
160
Etimolo{ki, u istu grupu bi spadali i glagoli popeti (se), uspeti (se), ispeti (se), koji uza sebe imaju prost glagol peti
se. Oni su se, me|utim, odvojili kako po zna~ewu (jer im osnova zna~i pewawe a ne zatezawe i sl.) tako i oblikom, budu}i
da se uz peti stvorio i novi infinitiv pewati, danas obi~niji u govornom jeziku. [tavi{e, po analogiji se javqaju i ne-
standardni oblici tipa popewem se, ispewem se, dok u grupi glagola zapeti itd. takve pojave nema.
161
Nesvr{eni glagoli u ovom slu~aju su na -sipati, dakle nemaju vezanu osnovu; isti je slu~aj i sa osnovama -n(ij)eti i -ve-
sti, gde nesvr{eni glagoli imaju slobodnu osnovu nositi odnosno voditi.
162
Takvo tuma~ewe podràva i Skok, koji semanti~ki razvoj obja{wava komentarom osveta je sveta du`nost. Bez toga, sve-
titi bi zna~ilo samo ~initi svetim, sve{tati.
163
U prevodu jednog filma na televiziji zabeleìli smo Nemoj da peri{ tu pu{ku na mene (za engl. Dont point that gun at me):
ovde ni upravqati, ni usmeravati ni ni{aniti ne bi zvu~ali prirodno.
164
Sli~nu semanti~ku nepredvidqivost pokazuju glagoli od istog indoevropskog korena i u nema~kom (bestehen postojati, ge-
stehen priznati, verstehen razumeti itd.), latinskom (existere, resistere itd.), verovatno i u drugim jezicima.
165
Kao primer za tu pojmovnu bliskost uporedi engl. stop (up) (nem. stopfen) za~epiti stop zaustaviti, ili ital. fermare zau-
staviti fr. fermer zatvoriti.
166
Primera radi, gluhnuti moè zna~iti postajati gluv ali nije mogu}e *gluhnuti koga; pra{iti zna~i dizati pra{inu,
ali u zna~ewu posipati prahom upotrebila bi se sekundarna imperfektivizacija zapra{ivati.
167
Mareti} 1899:383 pi{e: U nar. pjesmi u Vuka gdje je govor o jednom ili o dvojici, veli se poginuti, a gdje se govori o vi{e
~eqadi, uzima se glagol izginuti.
168
Stevanovi}, 1964
1
:457, obja{wava da nastaviti zna~i staviti jedan predmet na drugi, figurativno p r o d u ` i t i, ali
je jasno da takvo obja{wewe moè vaìti samo u dijahronijskim okvirima.
169
Moè se tuma~iti kao perfektivizacija, ali nije neophodna, budu}i da je glagol stradati dvovidski.
170
Za nadmetnuti se RMS daje tri zna~ewa, ali su sva tri danas zastarela.
171
Ostati (-jati) i opstati (-jati) nisu mnogo korisni kao dokaz, jer se u wima ne ose}a veza s glagolom stati (-jati): v. 5.6.2.
Kantor u pomenutom radu navodi i dosta drugih minimalnih parova, ali s glagolima koji danas prakti~no ne postoje, kao ognati,
osedati, osko~iti, obìveti, obgovoriti, objesti se i sli~nima.
172
Prvobitno zna~ewe se dobro vidi u matemati~koj upotrebi ovog glagola: krug opisan oko trougla i sl.
173
Uz obesiti i oka~iti ide i metaforizovano ovisiti (o), ali je to prete`no hrvatski oblik, nasuprot srpskom zavisiti
(od).
174
Osnova bol- bi mogla biti i imeni~ka ili glagolska, ali po analogiji sa ozdraviti ovde je svrstavamo me|u pridevske.
175
Up., u familijarnom govoru, i {aqivo opariti se ste}i para.
176
Up. i ostrastiti se, neologizam koji je u RMS posvedo~en jednim jedinim citatom iz 1958. godine, a koji je u novije doba
postao stalni deo medijskog vokabulara (dodu{e samo u trpnom pridevu ostra{}en, s izvedenicom ostra{}enost).
177
Sinhronijski gledano, ovde bi se moglo govoriti o zameni sufiksa u pore|ewu s nesvr{enim mrzeti (-zjeti, -ziti). Eti-
molo{ki, osnova je ista u mrzeti (mrzak, omraza itd.) i u mrznuti (smrzavati, mraz itd.).
178
Ovamo verovatno ne spada glagol odalamiti, koji je nemotivisan. Skok ga pomiwe pod odrednicom dajak, ali ne obja{wava
wegovo poreklo.
179
Ovamo bi se mogli svrstati i glagoli kao popucati, pokidati, sa zna~ewem radwe koja se obavqa na vi{e mesta, ali takvih
primera ima vrlo malo.
180
Poznato uglavnom po izreci Posviraj, pa i za pojas zad(j)eni.
181
Za pothraniti RMS ne daje zna~ewe nedovoqno ishraniti, ali je takvo zna~ewe zabeleèno u Ani}evom re~niku, a i RMS
daje pridev pothrawen nedovoqno, slabo hrawen. Problem je, me|utim, u tome {to pothraniti ima i suprotna zna~ewa, ot-
hraniti, odgojiti, osnaìti i sl. Glagol pothladiti u RMS je definisan samo hla|ewem smrznuti, ali iz citata koji je
dat vidi se da se upotrebqava u zna~ewu dubokog zamrzavawa, ISPOD uobi~ajene temperature u friìderu (up. fr. surgeler,
engl. deep-freeze).
182
Prvobitno zna~ewe moglo je biti namazati s dowe strane, ako se odnosilo, recimo, na saonice; ali RMS ga defini{e na-
mazati sa svih strana.
183
Zanimqivo je da ova dva glagola imaju isto osnovno zna~ewe, iako su obu}i i svu}i antonimi.
184
U- kao drugi prefiks posle pred- javqa se u retkim glagolima predugovoriti/-arati i predumi{qati. Prva dva su data kao
289

odrednice u RMS, ali u gra|i je zapravo potvr|ena samo glagolska imenica predugovarawe. Predumi{qati je zabeleèno samo
kod Skoka, s. v. misao: to bi mogao biti glagol od koga je izvedena imenica predumi{qaj (mada je isto tako mogla nastati i pre-
fiksacijom, od pred- + umi{qaj).
185
Iz istorije kwièvnosti znamo da je najpre bio u {irokoj upotrebi latinizam prenumerisati/-irati (se), s imenicom pre-
numerant pretplatnik. On je dobio svoj bukvalni prevod u predbrojati/-iti (se), s imenicom predbrojnik, a onda je verovat-
no osnova zamewena onom koja vi{e odgovara smislu, tako da se dobilo pretplatiti (se) i pretplatnik.
186
U smislu prigwe~iti UZ ne{to. U drugim upotrebama, isti glagol bi mogao spadati u grupu (5) (ozna~ava delimi~no gwe-
~ewe, za razliku od zgwe~iti) ili u grupu (6) (perfektiv prema gwe~iti).
187
Mada RMS defini{e ovaj glagol naprosto kao nau~iti, pou~iti, u stvarnosti se naj~e{}e upotrebqava u trpnom pridevu,
priu~en, sa zna~ewem na brzinu nau~en, uve`ban koliko je neophodno.
188
Za glagol protuma~iti, recimo, RMS daje definiciju koja ni~im ne ukazuje na ve}u iscrpnost nego kod glagola rastuma~i-
ti; naprotiv, za istuma~iti je re~eno da zna~i sasvim protuma~iti, dokraja protuma~iti, sve objasniti iako dva citata
koja slede ne potvr|uju takvu interpretaciju.
189
Neubedqivo deluje tuma~ewe M. Stevanovi}a (nav. mesto), koji ga svrstava uz glagole tipa razviti, razmotati, jer navodno raz-
govarati zna~i razvijati govor.
190
RMS, dodu{e, beleì i imenicu suprotvizita ponovna vizita, ponovni lekarski pregled, s jednim citatom iz Andri}a,
ali tu suprot- nema zna~ewe protivqewa nego provere (verovatno je posredi kalk od nema~kog Gegenvisite ili italijanskog con-
trovisita).
191
RMS beleì i neuobi~ajeno vazdi}i, s oznakom zast. i jednim citatom iz Branka ]opi}a. Glagol vaspitati ne uzimamo u
obzir, jer je danas nemotivisan.
192
Babi} tako|e prime}uje za te je glagole karakteristi~no da su svi povratni: iz primera koje ovde dajemo vidi se da je ta
tvrdwa neta~na.
193
RMS ne beleì ovaj glagol, ali je uobi~ajen barem u trpnom pridevu, u izrazu prednapregnuti beton (po nema~kom vorge-
spannter Beton, Vorspannbeton).
194
Mnogo primera za ovaj glagol daje RMS. Danas je uobi~ajen samo u obliku radnog prideva prido{li, odakle i izvedenica
prido{lica.
195
Od fr. discrditer, up. i engl. discredit. U srpskom se mora smatrati za PST, po{to se s glagolom kreditirati ne poklapa ni
po sufiksu ni po zna~ewu.
196
Shodno napomeni u 5.32, i ovde su imenice dislokacija odnosno disimilacija znatno ~e{}e nego glagoli.
197
U radu Grickat 1966, gde je autorki bilo potrebno da uporedi {to vi{e parova svr{enih s nesvr{enim glagolima, ona je
me|u ovim drugima navela i takve kao maliti, mawiti, zlediti, pitomiti, lep{ati (se), zubiti, putiti, sestriti, sini-
ti, gor{ati itd., obi~no uz napomenu da su retki u upotrebi. To je jo{ jedna potvrda da je (ne)postojawe pojedinih glagola bez
prefiksa sasvim relativno i stilski uslovqeno pitawe.
198
Mo`da prema nem. beschliessen (up. Schlssel kqu~): vidi Skoka s. v. kqu~.
199
Prema Skoku, prvobitno zna~ewe imenice poqe je ono koje se ~uva u prilozima napoqe, napoqu, spoqa, tj. prostor izvan ku-
}e.
200
-Go- je po Skoku nesamostalna deikti~ka partikula: vidi pod -go
1
i pod vijest.
201
Poreklo pro{irewa -ov- nije jasno. Skok nema ovaj glagol, ni naziv katoli~kog praznika Tijelovo, pa ~ak ni t(ij)elo.
202
Babi} tvrdi za ovaj glagol da je na~iwen od priloga, ali dobro bismo u ovom slu~aju pre tuma~ili kao sredwi rod od do-
bar: Dobro je predstavqa skra}ewe od Dobro je to {to predlaète, a tu je dobro pridev, kao u Dobar je taj va{ predlog.
203
Samo figurativno, prema izrazu kad se tikva pokondiri, danas pre svega zahvaquju}i naslovu Sterijine komedije.
204
Ovaj glagol, ~ija pripadnost standardnom jeziku nije sasvim sigurna, u RMS je definisan postati star, ali bi ta~nije bi-
lo postati vidqivo stariji, analogno glagolima kao posedeti, poru`neti, zbabati se. Ugroèn je i homonimijom sa posta-
rati se pobrinuti se.
205
ê{}e unezv(j)eriti (metatezom od uznevjeriti? Skok ne beleì ni jedan ni drugi glagol).

290
5.33.11. Prefiks pod- nalazimo u podjarmiti, podbo~iti (se), podlaktiti se, pot-
klobu~iti (se), potkusuriti (obi~no u imperfektivnom obliku potkusurivati) i u nekim re-
|im glagolima kao podbraditi, podvlastiti pot~initi ili podrepiti se uvu}i se (kome)
pod rep. Od pridevske osnove su podmladiti i danas retko podnoviti obnoviti, podnoviti
se obu}i se u novo. Sa sufiksom -ati je potpasati.
5.33.12. Pre- se javqa sa imeni~kim osnovama, u zna~ewima koja smo ve} videli u 5.20:
prem(j)estiti, premostiti, prebroditi (od brod u starom zna~ewu gaz), prekriliti, prezimi-
ti, preobraziti, prestraviti i drugo. Od prilo{ke osnove je preina~iti, od brojne predvojiti.
5.33.13. Sa pred- smo na{li samo predo~iti i gimnasti~ki termin predru~iti (v.
5.33.1).
5.33.14. Pri-, sa uobi~ajenim zna~ewima, ulazi u spojeve sa imeni~kim osnovama
(priklije{titi, prizetiti se, prizemqiti se, priploditi se) ili s pridevskim: prigu-
stiti, pri~vrstiti, prit(ij)esniti, pripitomiti. Sa zameni~kom osnovom je prisvojiti.
Glagoli kao prirediti, prikqu~iti, priglaviti pri~vrstiti izgubili su semanti~ku vezu sa
imenicom od koje su postali. Pri~estiti ne spada ovamo, jer je po Skoku denominal od pri-
~est.
5.33.15. Malo je prideva s prefiksom pro-, sa imeni~kom osnovom kao u pronev(j)eri-
ti, projuna~iti se, mo`da proglasiti (up. 5.33.1), ili ~e{}e s pridevskom kao u profiniti,
pror(ij)editi, prozliti se, prodobriti se, prolewiti/-lijeniti se i sl.
5.33.16. Raz- dolazi naj~e{}e sa imeni~kim osnovama, u zna~ewima koja smo videli u
5.25: raskriliti, raskora~iti se, rasku}iti, razm(j)estiti, raspariti, raspolutiti, razva-
{ariti, razglasiti, razduìti, raskrstiti, rastrojiti, razulariti, raspekmeziti (se),
razdaniti se i sl. Posebnu grupu ~ine glagoli koji zna~e oduzimawe ili gubqewe odre|enog
svojstva kod qudskih bi}a, kao raspopiti, raskalu|eriti, raskraqiti, rascariti, raskneì-
ti, razorta~iti (se), razd(j)evi~iti i sl.
Od pridevskih osnova su razn(ij)eìti, razr(ij)editi, razjasniti, raskomotiti
(se), rasprostraniti i jo{ poneki. Od brojne osnove je razdvojiti.
Sa sufiksom -ati su raskrinkati, razuzdati, razvrstati, raspojasati se i raspasa-
ti se (prvo ~e{}e u figurativnom, drugo u doslovnom zna~ewu), mo`da razoruàti (se) (ali
oruàti se je previ{e uobi~ajen glagol da bismo ga obja{wavali depreverbacijom). Od pri-
devskih osnova su razdragati (naj~e{}e u trpnom pridevu razdragan), raskrupwati i mo`da
jo{ koji.
291
5.33.17. Prefiks s- (retko sa-) gradi prelazne i povratne glagole, prete`no od imeni-
ca: srediti, sm(j)estiti, skrstiti, zdruìti, zgromiti, spariti, saobraziti, skoliti (od
kolo), skoriti (se), sroditi se, sprijateqiti se, smu~iti se, zgroziti se, saglasiti se, snu-
`diti se (prvobitno zna~ewe verovatno na}i se u nu`di, nevoqi) i sl. Od pridevskih (~esto
komparativnih) osnova poti~u stawiti, smawiti, zbliìti, st(ij)esniti, sniziti, sloja-
niti se i sl. Od brojne osnove je zdvojiti (o~ajavati, prema nema~kom verzweifeln), ali to je
skoro iskqu~ivo kroatizam.
Na sufiks -ati nalazimo znatno mawe primera: skon~ati, svrstati, zbabati se do-
biti izgled babe, smek{ati, sti{ati i sl.
Sa sufiksom -nuti su stvrdnuti i zgusnuti.
5.33.18. S prefiksom su- na{li smo samo su~eliti i suo~iti.
5.33.19. Veoma produktivan je prefiks u-. Sa imeni~kim osnovama su usre}iti, une-
sre}iti, uv(j)eriti, uobli~iti, upozoriti, upodobiti, uputiti, uskladiti, usm(j)eriti, uvr-
stiti, uprili~iti, uposliti, upokojiti, ukrstiti, uo~iti, ustoli~iti, uobraziti, uobi~a-
jiti, uravnoteìti, upropastiti, usmrtiti, unakaraditi, uquditi, udomiti, uparaditi,
uskladi{titi, u`l(ij)ebiti, uzglobiti, ukotviti, ukl(ij)e{titi, ukalupiti, uokviriti,
uramiti, unov~iti, ukamatiti, uazbu~iti, uhlebiti/uhqebiti (se), uorta~iti (se), ulogori-
ti (se), u~auriti se, ubokoriti se, ukor(ij)eniti se, ukipiti se i sl.
Nije malo primera ni s pridevskim osnovama: usporiti, u~vrstiti, uprostiti, umr-
tviti, uskoriti, upotpuniti, umawiti (danas retko umaliti), udvostru~iti (i utrostru-
~iti, itd.), uozbiqiti (se), umudriti (se), ulewiti/ulijeniti se, ubajatiti se itd. Pridevi
na -an gube sufiks, kao u ustaliti, udostojiti, usaglasiti, uvo{titi (zbog osnove verovat-
nije je da je od prideva vo{tan nego od imenice vosak) i sl.; jednako se gubi i nastavak -en u
usavr{iti. Sa zameni~kom osnovom je usvojiti, sa brojnom udvojiti, utrojiti, u~etvoriti, s
prilo{kom unapr(ij)editi i unazaditi.
Sa sufiksom -ati, pored uùrbati ({to je redak primer da se apstraktna imenica za-
jedno sa sufiksom koristi kao osnova), imamo povratne glagole tipa ubu|ati se, umoq~ati se,
ucrv(q)ati se i sl., a s pridevskom osnovom ubrzati, u~estati, uve}ati, umek{ati, ulep{a-
ti/uqep{ati i sl.
5.33.20. S prefiksom uz- nema mnogo sigurnih primera: uznemiriti, usplahiriti (od
plah: Skok tvrdi da je sufiks -ir analogijski prema nemir), uskriliti (se) (dati krila, za-
mah, polet ~emu prema RMS), uznev(j)eriti
205, uspraviti, uzvisiti
. Mo`da bismo im dodali i uzburka-
ti, koji se danas vezuje za pojmove bura i buran, budu}i da je glagol burkati neuobi~ajen. RMS
292
beleì jo{ nekoliko retkih glagola kao {to su uzob(ij)estiti, usposobiti (= osposobiti), uz-
gospoditi se, uzazliti se itd.
L I T E R A T U R A
Literatura
U ovom spisku nisu navo|eni radovi koji se odnose iskqu~ivo na sufiksaciju.
Otuda oznake kao An~i} 1975
3
(radovi An~i} 1975
1
i 1975
2
bi}e navedeni u spisku li-
terature u drugoj kwizi).

Ani} 1998: Vladimir Ani}, Rje~nik hrvatskog jezika, tre}e, pro{ireno izdawe, Zagreb
An~i} 1973: Marija An~i}-Obradovi}, Teorija tvorbe rije~i i wena problematika, Radovi Fi-
lozofskog fakulteta u Sarajevu, VII, 1152
An~i} 1975
3
: Marija An~i}-Obradovi}, Neki aspekti ra{~lawivawa rije~i, Kwièvni jezik,
IV, br. 34, 715
An~i} 1976: Marija An~i}-Obradovi}, Pitawa ra{~lawivawa rije~i s posebnim strukturnim
karakteristikama, Kwièvni jezik, V, br. 12, 2133
Babi} 1975: Stjepan Babi}, Suvremeni problemi tvorbe rije~i, Jezik, XXIII, 4147
Babi} 1978
1
: Stjepan Babi}, Mje{ovite tvorenice, Jezik, XXV, 129138
Babi} 1986: Stjepan Babi}, Tvorba rije~i u hrvatskom kwièvnom jeziku, Zagreb
Bari} 1980: Eugenija Bari}, Imeni~ke sloènice neprefiksalne i nesufiksalne tvorbe, Zagreb
Bari} et al. 1979: Eugenija Bari} i 6 drugih autora, Priru~na gramatika hrvatskog kwièvnog
jezika, Zagreb
Beli} 1933
1
: Aleksandar Beli}, O stvarawu novih re~i, Na{ jezik I, 7276
Beli} 1936: Aleksandar Beli}, O gra|ewu novih re~i, Na{ jezik IV, 129131, 161165, 193197,
225232, 256264
Beli} 1949: Aleksandar Beli}, Savremeni srpskohrvatski kwièvni jezik. II deo: Nauka o gra-
|ewu re~i, Beograd {apirografisano
Beli} 1950: Aleksandar Beli}, O sloènicama, Na{ jezik I, n. s., 169177
Beli} 1952: Aleksandar Beli}, Jugoslavija i srodne izvedene re~i, Na{ jezik III, n. s., 287290
Bugarski 1997
2
: Ranko Bugarski, @argonizacija u tvorbi re~i, Nau~ni sastanak slavista u Vu-
kove dane 26/2, 300308; tako|e u kwizi istog autora Jezik u kontekstu, Beograd, str. 118127
293
Bugarski 2001: Ranko Bugarski, Dve re~i u jednoj: leksi~ke skrivalice, Jezik danas, broj 13, 15.
Vajan 1946: Andr Vaillant, La dprverbation, Revue des tudes slaves, XXII, 545
Vajan 1974: Andr Vaillant, Grammaire compare des langues slaves, Tome IV, La formation des noms, Paris
Vroclavska 1997: Elzbieta Wrocawska, Tvorba imenica stranog porekla kao sastavni i istovre-
meno posebni deo tvorbe imenica u srpskom jeziku, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 26/2, 287290
Vujaklija 1991: Milan Vujaklija, Leksikon stranih re~i i izraza, ~etvrto dopuweno i redigova-
no izdawe, Beograd
Vuki}evi} 1994: Du{anka Vuki}evi}, O zna~ewu imeni~kih sloènica, Zbornik Matice srpske
za filologiju i lingvistiku, 37, 145149
Vuki}evi} 1995: Du{anka Vuki}evi}, Imeni~ke sloènice u savremenom srpskom kwièvnom
jeziku, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 38/1, 127174
Vuki}evi} 1997: Du{anka Vuki}evi}, O leksikografskoj definiciji imeni~kih sloènica u
re~nicima srpskog jezika, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 26/2, 365371
Gortan-Premk 1986: Darinka Gortan-Premk, O semanti~kom odnosu derivata prema tvorbenoj
osnovi, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 16, 101107
Gortan-Premk 1995: Darinka Gortan-Premk, O strukturi i semantici derivata, Na{ jezik
XXX, n. s., 7681
Grickat 1949: Irena Grickat, Glagol pawkati u vezi sa problemom depreverbacije, Ju`noslo-
venski filolog XVIII, 322324
Grickat 1966: Irena Grickat, Prefiksacija kao sredstvo gramati~ke (~iste) perfektizacije,
Ju`noslovenski filolog XXVII, 185223
Grickat 1967: Irena Grickat, [ta daje za prou~avawe glagolske semantike ~ista (gramati~-
ka) perfektizacija putem prefiksacije, Na{ jezik XVI, n. s., 119126
Grickat 1981: Irena Grickat, O imenicama tipa NALET u srpskohrvatskom jeziku, Zbornik
Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 34/1, 101134
Grickat 1994: Irena Grickat, O nekim osobenostima deminucije, Ju`noslovenski filolog, LI,
130
Dani~i} 1876: \uro Dani~i}, Osnove srpskoga ili hrvatskoga jezika, Beograd
@ivanovi} 1904: Jovan @ivanovi}, Sloène rije~i u srpskom jeziku, Glas Srpske kraqevske
akademije, LXVIII, 175207
Ivi} M. 1982: Milka Ivi}, O nekim principima glagolske prefiksacije u slovenskim jezicima,
Ju`noslovenski filolog, XXXVIII, 5661
294
Ivi} P. 1978: Pavle Ivi}, Matthias Rammelmeyer: Die deutschen Lehnbersetzungen prikaz, Zbornik
Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 31/1, 236250
Ivi} P. et al. 1989: Pavle Ivi} i jo{ 10 autora, Prilozi Pravopisu, Novi Sad
Kazimirovi} 1988: Branislava Kazimirovi}, Prefiksalni obrazac tvorbe srpskohrvatskih
prideva i priloga, Prilozi prou~avawu jezika, 2426, 145159
Kantor 1984: Marvin Kantor, The Serbo-Croatian Preverbs o- and ob-, Zbornik Matice srpske za filo-
logiju i lingvistiku, 3738, 321325
Kir{ova 1993: Marijana Kir{ova, O nekim vrstama srpskohrvatskih imeni~kih sloènica,
Na{ jezik XXIX, n. s., 182196
Klajn 1978: Ivan Klajn, O prefiksoidima u srpskohrvatskom jeziku, Na{ jezik XXIII, n. s., 187
198
Klajn 1992: Ivan Klajn, Re~nik novih re~i, Novi Sad
Klikovac 1998: Du{ka Klikovac, O zna~ewu srpskog glagolskog prefiksa raz- (kognitivnolin-
gvisti~ki pristup), Na{ jezik XXXII, n. s., 153167
Kristal 1988: Dejvid Kristal, Enciklopedijski re~nik moderne lingvistike, preveli I. Klajn i
B. Hlebec, Beograd
Leskin 1914: August Leskien, Grammatik der serbokroatischen Sprache, Heidelberg pre{tampano izdawe
1976
Mareti} 1899: Tomo Mareti}, Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga kwièvnog je-
zika, Zagreb
Markovi} 1952: Sv. Markovi}, Pravosnaàn ili pravnosnaàn?, Na{ jezik II, n. s., 290293
Mati} 1953: Svetozar Mati}, Sloènice sa veliko-, Na{ jezik IV, n. s., 323328
Milojevi} 2000: Jelisaveta Milojevi}, Word and Words of English, Beograd
Mitrinovi} 1990: Vera Mitrinovi}, Fonctionnement de laspect dans les verbes demprunt en polonais et en
serbo-croate, Revue des tudes slaves, LXII/4, 887897
Mihajlovi} 1985: Jasmina Mihajlovi}, Termin video, Na{ jezik XXVI, n. s., 241252
Moskovqevi} 1933: Milo{ Moskovqevi}, Me{awe predmetaka pre- i pri- kod nekih re~i, Na{
jezik II, 136140
Nedeqkov-[kori} 1997: Qiqana Nedeqkov, Katica [kori}, Prilog prou~avawu srpskohrvat-
skih sloènica, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 40/2, 193200
Nikoli} B. 1972: Berislav Nikoli}, Osnovni principi tvorbe re~i u savremenom srpskohrvat-
skom kwièvnom jeziku, Na{ jezik XIX, n. s., 720, 142154, 273286
295
Nikoli} D. 1985: Du{an Nikoli}, Pisawe sloènih skra}enica, Na{ jezik XXVI, n. s., 264268
Nikoli} M. 1995: Miroslav Nikoli}, Jedan ekspanzivni tip novih imeni~kih sloènica (Beo-
banka i sl.), Na{ jezik XXX, n. s., 8287
Nikoli} M. 2000: Miroslav Nikoli}, Obratni re~nik srpskoga jezika, Beograd
Nikoli} S. 1954: Sv. Nikoli}, O gra|ewu sloènih skra}enica u na{em savremenom kwièv-
nom jeziku, Na{ jezik V, n. s., 917
Ota{evi} 1995: \or|e Ota{evi}, Zna~ewe prideva sa prefiksom ne-, Na{ jezik XXX, n. s., 8895
Ota{evi} 1996: \or|e Ota{evi}, Tvorba prideva sa prefiksom ne-, Na{ jezik XXXI, n. s., 183
170
Ota{evi} 1998: \or|e Ota{evi}, Nova hibridna leksika u srpskom i ruskom jeziku, Slavistika,
II, 99102
Pave{i} 1971: Jezi~ni savjetnik s gramatikom, uredio Slavko Pave{i}, Zagreb
Pe{ikan 1985: Komentar uz dva prethodna priloga povodom rada Nikoli} D. 1985, Na{ jezik
XXVI, n. s., 269272
Popovi} M. 1994: Marko Popovi}, Ka mogu}oj klasifikaciji stranih re~i s naju~estalijim
prefiksima gr~kog i latinskog porekla, Na{ jezik XXIX, n. s., 279300
Pravopis 1960: Pravopis srpskohrvatskoga kwièvnog jezika, izradila Pravopisna komisija,
Novi SadZagreb
Pravopis 1993: Pravopis srpskoga jezika, priredili Mitar Pe{ikan, Jovan Jerkovi}, Mato Pi-
ùrica, Novi Sad
Pribi}evi} 1985: Ivana Pribi}evi}, Iz problematike imenica s mesnim zna~ewem. Vinoteka
i èqoteka, Na{ jezik XXVI, n. s., 256260
Pr}i} 1997: Tvrtko Pr}i}, Semantika i pragmatika re~i, Novi Sad
Radovi}-Te{i} 1985: Milica Radovi}-Te{i}, Imeni~ka obrazovawa s prefiksima nad- i pod-,
Na{ jezik XXVI, n. s., 205219
Raki} 1997: Stanimir Raki}, Da li je kitolovac lovac na kitove?, Zbornik Matice srpske za
filologiju i lingvistiku, 40/2, 253258
Raki} 1998: Stanimir Raki}, O pridevskim sloènicama tip pridev + imenica, Zbornik Mati-
ce srpske za filologiju i lingvistiku, 41/1, 107127
Raki} 2001: Stanimir Raki}, U ~emu je gre{io Aleksandar Beli}? neobjavqeno u trenutku
{tampawa ove kwige
Ramelmajer 1975: Matthias Rammelmeyer, Die deutschen Lehnbersetzungen im Serbokroatischen. Beitrge zur
296
Lexikologie und Wortbildung, Wiesbaden
Raspor 1976: Zenica Raspor, Sistem gra|ewa sloènih imenica i prideva u italijanskom i u
srpskohrvatskom jeziku, @ivi jezici, XVII, 1936
Risti} O. 1961: Olga Risti}, Funkcija prefiksa ne- u nekim imeni~kim i pridevskim kompozi-
tama, Ju`noslovenski filolog XXV, 385393
Risti} S. 1999: Stana Risti}, Neke karakteristike prideva sa prefiksima o- i po- u savreme-
nom srpskom jeziku, Na{ jezik XXXIII, n. s., 5767
RMS: Re~nik srpskohrvatskoga kwièvnog jezika, I-VI, Novi Sad 19671976
Simeon 1969: Rikard Simeon, Enciklopedijski rje~nik lingvisti~kih naziva, I-II, Zagreb
Skok 1971 ili samo Skok: Petar Skok, Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika,
IIV, Zagreb 19711974
Stanoj~i} 1984: @ivojin Stanoj~i}, Esocentri~ne pridevske sloènice u srpskohrvatskom
kwièvnom jeziku, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 2728, 727732
Stanoj~i}-Popovi} 1999: @ivojin Stanoj~i}, Qubomir Popovi}, Gramatika srpskoga jezika,
{esto, prera|eno izdawe, Beograd
Stevanovi} 1952
2
: Mihailo Stevanovi}, Zamaskirati, zakamuflirati skoncentrisati, Na{
jezik III, n. s., 303308
Stevanovi} 1954
1
: Mihailo Stevanovi}, Rod i oblici promene sloènih skra}enica, Na{ jezik
V, n. s., 1826
Stevanovi} 1954
2
: Mihailo Stevanovi}, O sloènicama tipa narodnorepublikanac i povo-
dom wih, Na{ jezik VI, n. s., 153159
Stevanovi} 1955: Mihailo Stevanovi}, Sloèni glagolski oblik ili sloènica, Na{ jezik VI,
n. s., 209224
Stevanovi} 1957: Mihailo Stevanovi}, Imperativne sloènice, Na{ jezik VIII, n. s., 618
Stevanovi} 1964
1
: Mihailo Stevanovi}, Savremeni srpskohrvatski jezik, kwiga I (Uvod, fone-
tika, morfologija), Beograd
Stijovi} 1983: Rada Stijovi}, Prefiksacija prideva u srpskohrvatskom kwièvnom jeziku,
Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 36/1, 99130
Stijovi} 1996: Rada Stijovi}, O komparativu prideva s prefiksima o- i po-, Na{ jezik XXXI, n.
s., 106109
Surdu~ki 1978: Milan Surdu~ki, Noun Compounding by Juxtaposition in Serbo-Croatian, Canadian Slavonic
Papers, 20, No. 3, 398404
297
Terzi} A. 1997: Aleksandar Terzi}, Strukturno-semanti~ke karakteristike glagola sa pre-
fiksalnom grupom pona- u ruskom i srpskom jeziku, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 26/2, 1997,
309320
Terzi} B. 1999: Bogdan Terzi}, Rusko-srpske jezi~ke paralele, Beograd
Te{i} 1989: Vesna Te{i}, Iz novije leksike. Ishodati 2 ~asa, istr~ati 9,85 sekundi i sl.,
Na{ jezik XXVIII, n. s., 187189
Tirtova 1990: Galina Tirtova, Jo{ jednom o tvorbenom statusu imenica basnodrom, raketo-
drom, Na{ jezik XXVIII, n. s., 309312
]iri} 1989: Sawa ]iri}, Iz novije leksike. Basnodrom, Na{ jezik XXVIII, n. s., 189190
]ori} 1983: Boò ]ori}, Lingvisti~ki i ortografski status obrazovawa tipa Srbijaprevoz,
Bosnapromet, Istravino i sl., Prevodilac, I, br. 1, 915
]ori} 1988: Boò ]ori}, O terminologiji u na{oj tvorbi re~i, Nau~ni sastanak slavista u Vu-
kove dane, 26/1, 7582
Cet 1969: Robert Zett, O problematici sloènica tipa nogomet, Jezik, XVI, 103110
Cet 1970: Robert Zett, Beitrge zur Geschichte der Nominalkomposita im Serbokroatischen, Wien
[aki} 1966: Jawa [aki}, Prilog bibliografiji radova o tvorbi re~i u srpskohrvatskom jezi-
ku, Prilozi prou~avawu jezika, II, 239259
[tasni 1997: Gordana [tasni, Neologizmi, kovanice i individualno ozna~ene re~i u Re~niku
srpskohrvatskog kwièvnog jezika, Prilozi prou~avawu jezika, 28/29, 87113
R E G I S T A R R E ^ I
Registar
Slovo f u zagradi zna~i da se re~ nalazi u fusnoti.
. SRPSKI
a- 174, 176, 197
abartikulacija 151
abnormalan 222
aboralan 151
av-av 140
Avala-film 50
avio- 147, 153
298
avio-karte 153
aviolinija 147, 153
avioprevoznik 147, 153
avitaminoza 213
Avnoj 168, 169
agitprop 170
agorafobija 161
agro- 143, 145
agronom 9, 160
agronomija 9, 152
agrotehnika 152
agrohemija 152
aero- 141, 145
aerodrom 141, 144, 163
aerozaga|ewe 153
aeronaut 163
aeronautika 153, 163
aeroplan 163
aerosol 153
ajnpren-supa 45, 48
ajoj 140
akobogda 22, 27, 28, 135
akrostih 31
aktenta{na 45
akupresura 147
akupunktura 147
alaj-barjak 45
299
alaj-barjaktar 45
alajbeg 45
alem-kamen 45
alzaskolorenski 108
alt-saksofon 47
alfa-zraci 48
alhemija 31
aman-zaman 140
aminogrupa 43, 48
amino-kiselina 43, 48
a-mol 48
amoralan 221
amoralizam 197
amoralno 237
amoralnost 197
ampeloterapija 142, 151
ampermetar 142, 162
amfiprostilos 151
amfiteatar 31
an- 197
ana- 197
analiza 160, 196
analogija 160
anarholiberal 154
anarhosindikalizam 43, 154
anatomija 196
anahronizam 196
300
anglo- 151
anglo(-)ameri~ki 108
angloman 161
anglomanija 154, 161
anglosaksonski 154
anglofilija 161
anglofobija 154, 161
anglofon 162
anorganski 221
Antarktik 197
anti- 143, 145, 174, 176
antialkoholi~ar 213
antivladin 216, 217, 221
antidemokratski 221, 237
antidoping 197
antidràvni 221
antiklerikalan 221
antiklerikalac 197
antikwièvni 221
antikomunisti~ki 221
antilogi~an (-~ki) 221
antimilitarizam 197
antimilitarista 197
antinarodni 221
antipapa 197
antiratni 221
antireligiozan 221
301
antisemita 197
antisemitizam 197
antisepti~an (-~ki) 221
antisrpski 221
antistres 197
antitalenat 197
antitelo (-tijelo) 197
antituberkulozni 221
antium(j)etni~ki 221
antifa{izam 197, 204
antifa{ist(a) 197
antifa{isti~ki 221
antifriz 197
Antihrist 197
anticiklon 197
antropo- 143, 145, 146
antropolog 9
antropologija 9, 152
antropomorfan 152
antroponim 163
antropocentri~an 152
apa-drapa 134
apoliti~an 221
arena{ 13 (f)
aristokratija 161
aritmija 213
aritmi~an 221
302
Art kanal 50
arterioskleroza 43, 146 (f)
arhan|eo 197
arhi- 145, 174, 176, 184
arhiglup 222
arhi|akon 197
arhiepiskop 197
arhizao 222
arhizastareo (-io) 222
arhijerej 197
arhilaòv 197
arhilopov 197
arhinevaqao 222
arhinepo{ten 222
arhipoznato 222
arhitortura 91
asepsa 197
asepti~an 221
asimetrija 197
asimetri~an 221
asimilirati/-ovati 291
asinhron (asinhroni~an) 221
asocijalan 221
astro- 145
astrologija 160
astronaut 152, 163
astronautika 163
303
astronom 160
astronomija 152
astrofizika 146, 152
ateizam 197
ateist(a) 197
atmosfera 163, 164
atonalan 221
audio, audio- 150
audiovizuelan 150
audiogram 150
audiometrija 150
austrougarski 108, 154
austrofil 154, 161
austrofilstvo 161
austrofob 154
auto-, auto 46, 143, 146 (f), 149, 156
autobiografija 155, 158
autobus 141, 146 (f), 163
autogol 151, 155
auto-delovi (-dijelovi) 46
autodrom 143, 144, 159, 160, 163
autokrata 161
autokratija 161
automehani~ar 46, 149, 153
automobil 149, 156
auto-moto savez 158
auto-moto trke 158
304
autoportret 155
auto-prevoznik 143
autoput 149, 153
autostop 153
autostoper 149
autosugestija 141
autoteka 162
aut-sudija 46
AF@ 167
Afroamerikanac 154
afrokubanski 147, 154
afro-frizura 147, 154
acetisal, acisal 170
baba-d(j)evojka 25, 28, 33, 48
babazeman 45
babaroga 17, 34, 48, 49, 50
babina svila 64
babiwologija 160
Babogredac 29, 67
babogredski 104
babolik 34
baviti se 245
bajkopisac 57
bakqono{a 59
bakronosan 94
bakrorez 54, 56
balon-svila 47
305
baltoslovenski 155 (f)
banana-republika 47
banbadava 31
bandoglav 92
bantam-kategorija
Bawaluka 27, 28
Bawalu~anin 68
bawalu~ki 103
Bawolu~anin 68
bawolu~ki 103
bareqef 31
bariti 246
barometar 162
bas-bariton 49
basnodrom 142, 159, 160
basnopisac 57
basnoslovan 95
B-vitamin 48
bebi-bif 47
bevipleks 170
beg (bijeg) 8
beglerbeg 45
beìvotan 224
beì~an 224
bez- 176
bezazlen 225
bezazoran 224
306
bezakowe 204
bezalkoholan 224
bezatomski 225
bezb(j)edan 224
bezb(j)edonosan 95
bezboàn 174,224
bezbojan 224
bezbolan 177, 178, 203, 224
bezbrad 225
bezbriàn 224
bezbri`no 237
bezbroj 183
bezbrojan 224
bezvazdu{an 224
bezvezan 224
bezv(j)erac 204
bezv(j)erje 204
bezvla{}e 204
bezvodan 224
bezvoqan 224
bezvr(ij)edan 224,225
bezglav 225
bezglas 183
bezgotovinski 225
bezgre{an 224
bezdan 183, 225
bezdno 183
307
bezdrvan 224
bezdu{an 224
bezdu{an 35
bezemqa{ 204
bezidejan 224
bezizgledan 224
bezizlaz 183
bezizlazan 224
bezizrazan (-àjan) 224
bezimen 225
bezli~an 224
bezmesan 224
bezmirisan 224
bezmle~an (-mqe~an) 224
bezna|e 204
bezobrazan 204
bezolovan 224
bezopasan 224,225
bezos(j)e}ajan 224
bezo~an 224
bezrazloàn 224
bezrep 225
bezrepci 204
bezub 225
bezukusan 224
bezuman 224
bezumqe 204
308
bezuslovan 224
bezusp(j)e{an 224
bejzbol-kapa 46
bejzbol-palica 46
Beko 170
belobor (bje-) 64
belobrad (bje-) 98
belogardejac (bje-) 67
beloglav (bje-) 98
belogorica (bje-) 69
belograb (bje-) 64
belogrli (bje-) 98
belodan (bje-) 38, 98
belozub (bje-) 98
belokos (bje-) 98
belokost (bje-) 23
belolik (bje-) 97
beloput (bje-) 101
beloputan (bje-) 101
belorep (bje-) 98
beloruk (bje-) 98
belosvetski (bjelosvjetski) 103
belou{ka (bje-) 69
belocrven (bje-) 106
Bemus 171
Beneluks 170
beo- 143, 157
309
Beobanka 157
Beovoz 157
Beograd 28, 33, 36, 66, 143, 175
Beogradput 50
Beograd-film 50
beomal 166
Beopetrol 157
Beotaksi 157
Beotehna 171
Beotrans 171
bermuda-pantalone 47
besan 225
besvi(j)est 183
beseda (-sjeda) 8
be-se-è 168
besiti (se) 245
beskamatan 224
beskvasan 224
beski~men 225
beski~mewak 225
beskompromisan 224
beskoristan 224
beskrajan 224
beskrilci 204
besku}ni 224
besku}nik 204
besmisao 183,204
310
besmislen 225
besmrt 183
besmrtan 224
besnen 225
besomu~an (bje-) 95
bespartijac 204
besplanski 225
besplatan 224, 225
bespomo} 183
besposlen 225
besposlica 127, 205
besposli~ar 204
besposli~iti 127, 205
bespravan 224
besprizoran 224
besprim(j)eran 224
besprincipijelan 224
besraman 224
besteìnski 225
bestidan 224
bestidno 237
bestrag 183
bestraga 135
besubjekatski 225
bescarinski 225
besc(ij)ewe 204
beta-blokator 48
311
beta-receptor 48
betatron 164
Beteks 171
be{avan 224
be{uman 224
be{~astan 224
bi- 146
Bi-Bi-Si 168, 169
bibliografija 155
biblioteka 155, 162
bibliofil 141, 155, 161, 164
bibliofilija 161
bivalentan 222
BIGZ 168
biznismen 47
bikini-kostim 47
bikoboj 19
bikonveksan 222
bikonkavan 222
bilabijalan 222
bilo 130, 131
bilo gd(j)e 132
bilo kada 132
bilo kako 132
bilo kamo 132
bilo kuda 132
biqo`der 54
312
biqojed 14 (f), 24, 54
bim-bam 140
binokl 79
bio- 146
bio-bibliografija 158
biograf 101
biografija 9
bioenergetski 144
bioenergija 152
biologija 144, 152, 160, 164
biomasa 144
bio-razgradiv 143
bioritam 152
bioskop 162
biosociologija 158
biotelemetrija 158
biohemija 144
biplan 163
birokratija 161, 165
biseksualan 222
biser-grana 48
biser-zubi 48
biser-suza 48
biskati 245
bistrovidan 120
bistrook 97
bistrouman 102
313
bistroumqe 69
Bitef 171
BiH 167
bi{tati 245
blagdan 28, 66
blagoveran (-vjeran) 119
blagovest (-vijest) 65, 126
blagovestiti (-vijestiti) 126
blagovoleti (-qeti) 126
blagovremen 97, 99, 100, 104
blagoglagoqiv 118
blagoglasan 100
blagodaran 38
blagodat 70
blagodatan 120
blagozvu~an 100, 118, 120
blagoizvoleti (-qeti) 126
blagonaklon 118
blagopokojni 119
blagore~iv (-rje~iv) 104
blagorodan 100
blagorodije 69
blagorodstvo 69
blagoro|e 69
blagosiqati 31, 126
blagoslov 31, 70, 126
blagosloviti 126
314
blagostawe 65
blagotvoran 120
blagougodan 118
blagoutrobije 69
blagohotan 120
blago~astiv 104
blago~estiv 104
blaènopokojni 122
blaènopo~iv{i 122
blastogeneza 142
blatobran 54
bledoùt (blije-) 104
bledolik (bqe-) 97
bleh-muzika 45
bliznismen 91
bliskoisto~ni 101
blickrig 45
blok-sistem 47
bogobojazan (imenica) 42
bogodan 97
bogojavqewe 61
bogolik 92
bogomajka 43
bogomdan 97
bogomil 52
bogomoqa 59
bogomoqac 57
315
bogomrzak 93
bogonosan 95
bogonosac 57
bogootpadnik 43, 62
bogoprotivan 93
bogoraditi 17, 127
bogorodan 95
Bogorodica 62
bogosestra 43
bogosli~an 93
bogoslov 55, 56
bogosluèwe 61
bogoslu`je 60
bogougodan 20, 93
bogohulan 95
bogohuliti 124
bogo~ov(j)ek 43
bogumil 25, 52
bodi-bilding 47
bod-lista 48
bodqoko{ci 51
bodonosan 95
Boìdar 66
Boì} Bata 50
bojse 135
bokobran 54
bokokotorski 94
316
boks-me~ 46
boqa (boqka) 58
bosanskohercegova~ki 108
Bosna-auto 50
Bosna-film 50
bosonog 16 99
brazda 8
brakoloman 95
brakolomac 95
brakolomstvo 61
brakorazvod 42, 56
brakorazvodni 93
branilac 58
bratoubilac 61
bratoubila~ki 61, 97
bratoubila{tvo 61
bratoubistvo 42, 61, 97
bratoubica 42, 62, 97
bratu~ed 25, 42
brè-boqe 134
brzinom(j)er 29, 53
brzovozni 120
brzogore}i 122
brzoduh 99
brzojaviti 126
brzokret 119
brzolet 119
317
brzoletan 119
brzometan 119
brzometka 90
brzomislen 104, 120
brzonog 99
brzook 97
brzopis 20, 89
brzoplet 34, 36, 89
brzopotezni 101
brzorast 89
brzorek 89, 119
brzor(j)e~je 69
brzorodan 7, 120
brzotek 119
brzotok 119
brzohodan 120
brija}i 7
brkomaz 55
brodovlasnik 42
brodogradilac 58
brodogradili{te 63
brodograditeq 58, 62
brodogradwa 36, 63
brodolom 39, 53, 55
brodonosan 95
brodoplovan 95
brodopratwa 63
318
brod-restoran 49
brojan 117
bronho- 151
bronhopneumonija 153
bronhoskopija 153
bronhospazam 153
bubazlata 48, 49, 50
bubamara 175
bubamara 34, 48, 49, 50
buba{vaba 32 (f), 34, 48
bubo`der 54
bubojed 54
bugar-kabanica 16, 45
bugarofil 161
budza{to 135
budi-bog-s-nama (budiboksnama) 27, 135
Budimir 86
budu}i da 99
buji-paji 140
bukva 8
buqioka 12 (f)
buquba{a 45
buniti 246
burev(j)esnik 42
-bus 141, 142, 159
bu}oglav 92
vagona{ 13 (f)
319
vadiv(ij)ek 12 (f)
vadi~ep 23, 84, 85, 87
vazdan 34, 134
vazduhoplov 55
vazduhoplovac 57
vazduhoplovstvo 61
valentan 113
valentnost 113
valencija 113
valobran 54
vaqda 134, 139
vanblokovski 226
vanbra~ni 214,225
vanbrodski 226
vanvremen 226
vanvremenski 226
vanevropski 225,226
vanzakonski 226
vanzemaqac 30, 75, 205
vanzemaqski 177,205,226
vankategornik 205
vanmateri~ni 225
vannastavni 225
vanpansionski 226
vanparni~ni 225
vanpartijac 183,205
vanpartijski 205,226
320
vanplanski 226
vanprivreda 183
vanprivredni 225
vanredan 225
vanredno 237
vanseban 225
vansebno 226
vansebnost 226
vansezonski 226
vanserijski 226
vanste~ajni 225
vanstrana~ki 226
vansudski 226
vanustavni 225
van{kolski 226
varimeso 12 (f)
Varteks 165, 170
vaskolik 130
vaskrsnuti 285
vaspitati 181
vaspostaviti 285
vasceo (-cio) 130
vatrogasac 57
vatrogasni 96
vatromet 39, 55, 56
vatrono{a 59
Vatrosprem 171
321
vatrostalan 94
vat-sekunda 48
vedogowa (vje-) 59
vedrolik 97
vezoglava 88
vezoglavka 88
vekove~an (vjekovje~an) 94
vele- 20, 176, 183, 193, 194
velebiqe 194
velebrada 185
velevaàn 214
velegrad 193
velegra|anin 193
veledar 185
veledrogerija 194
veleizdaja 193, 194
veleizdajnik 193
velekupac 103
velel(ij)ep 214
velelepan 214
velemajstor 194
velemo} 194
velemo}an 214
velepos(j)ed 193
velepos(j)ednik 193
velepo{tovan 214
veleprodaja 193
322
velesajam 194
velesila 194
velesjaj 194
velesjajan 214
veletrgovac 194
veletrgovina 194
veleum 194
veleuman 214
veleu~en 214
velec(ij)ewen 214
vele~asni 214
vele{tovani 214
vele{tovawe 194
veli (veqi) 193
veligdan 64
velikoalbanski 103
velikovaro{anin 193
velikodostojnik 68
velikodràvni 100
velikodu{an 100
velikokalibarski 103
velikokupac 193
velikolisnat 104
velikomo`dan 100
velikomo}an 100
velikonema~ki (-wema~ki) 103
velikonog 99
323
velikook 97
velikopametan 100
velikopos(j)ed 193
velikopos(j)ednik 68
velikoprodaja 66
velikosv(j)etski 103
velikoslavan 100
velikosrbin 66
velikosrpski 66, 103
velikosrpstvo 69
velikohrvat 66
velikohrvatski 66
velikohrvatstvo 69
veliko{kolac 14 (f), 67
veliko{kolski 103
Velimir 86
ven~ani (vje-) 66
verodajnica (vje-) 63
verodostojan (vje-) 93
verozakon (vje-) 42
veroispovest (vjeroispovijest) 41
veroloman (vje-) 95
veronauka (vje-) 42
verou~iteq (vje-) 38, 39, 42, 62
Vetprom 171
vetreu{ka (vje-) 51
vetrobran (vje-) 54
324
vetrogowa (vje-) 59
vetrokaz (vje-) 55
vetromet (vje-) 55
vetrometan (vje-) 95
vetrometina (vje-) 55
vetropir (vje-) 32, 55
ve{-korpa 46
ve{-ma{ina 28, 46
ve{plav 46
vibrafon 162
video-, video 142
video-aparat 142
videogram 142
videoigra 142, 150, 153
video-klub 150, 153
video-rikorder (-rekorder) 150, 153
video-snimak 150
video-scena 142
video-traka 150
video-ure|aj 142
videofil 142
vidokrug 42
vizikarta 45
vijovratka 88
vijoglav 88, 122
vijoglava 88
vijoglavka 88
325
vijogor 88
vilorog 92
vindjakna 45
vinober 55
vinograd 16, 42
Vinoùpa 50, 51
vinopija 59
vinorodan 95
vinoteka 142, 159, 162
vinoto~je 60
virologija 146
Virpazar 34
visibaba 16, 28, 35, 86
visinom(j)er 53
visokovalentan 102, 113
visokodu{an 102
visokoindustrijski 118
visokokalori~an 102, 118
visokokvalitetan 102
visokokvalifikovan 121
visokomoralan 118, 123
visokonadaren 121
visokonaponski 103
visokonema~ki (-wema~ki) 107
visokoobrazovan 121
visokopo{tovani 88, 121
visokopreosve{tenstvo 88
326
visokoprinosan 102
visokoro|eni 88, 121
visokostepen 97, 99
visokotira`ni 102
visokouman 102
visokou~en 118, 121
visokofrekventan 102, 113
visoko{kolac 67
visoko{kolka 69
visoko{kolski 103
visoravan 29, 65
vitoper 99 (f)
vitoperiti 99 (f), 125
vitoprst 99
vitorog 99
vitostas 99
vice- 199, 221
viceadmiral 199
vicekancelar 199
vicekonzul 199
vicekraq 199
vice{ampion 199
vicoteka 162
vi{e- 20
vi{ebojan 117
vi{ev(j)ekovni 117
vi{eglasan 117
327
vi{eglasje 89
vi{egodi{wi 117
vi{ednevni 26, 27, 117
vi{eènstvo 89
vi{ezna~an 117, 120
vi{ejezi~an 117
vi{ekonfesionalan 117
vi{e-mawe 29, 133
vi{emese~ni(-mjese~ni) 118
vi{emilionski 118
vi{enam(j)enski 118
vi{enacionalan 117
vi{epartijski 118
vi{epotezni 117
vi{erotkiwa 90
vi{esatni 117
vi{esloàn 117
vi{eslojan 117
vi{esmislen 118
vi{espratan 117
vi{espratnica 32, 89
vi{estoletni (-qetni) 117
vi{estran 117
vi{estrana~je 89, 118
vi{estrana~ki 118
vi{estrana{tvo 89, 118
vi{estruk 117
328
vi{e}elijski 118
vi{efazan 117
vi{e~lan 117
vi{e{kolac (vi{o-) 24, 26, 67
vi{e{kolski 103
VKV 167
vlastoqubiv 96, 102
vlastoqubqe 35, 60
vlastoru~an 102
vlastohlepan 95, 102
vlastohlepqe 60
VMA 167
VMRO 167
vodenbuha 26, 66
vodenpauk 66
vodencv(ij)et 66
voditeq 62
vodogradwa 63
vododelni (-dijelni) 96
vododerina 63
vodozahvat 56
vodozemac 30, 51
vodoinstalater 42, 158
vodojaà 59
vodokotli} 42
vodolija 59
vodomar 31
329
vodom(j)er 41, 53
vodom(j)eran 95
vodomrzac 57
vodonosan 94
vodonosac 57
vodono{a 58, 59
vodootporan 94
vodopad 38, 39, 53, 55, 56
vodopija 58, 59
vodoplavan 95
vodoplovan 95
vodoprivreda 42
vodoravan 94
vodoskok 39, 53, 55
vodosnabdevawe 61
vodostaj 39, 55
vo|(a) 58
voz 8
vojvoda 60
vojevoda 24, 60
vojnogeografski 106
vojnoistorijski 106
vojnomedicinski 106
vojnoobav(j)e{tajni 106
vojnopoliti~ki 106
vojnopomorski 106
vojnorevolucionarni 106
330
vojnosudski 106
vojnotehni~ki 106
vojskovo|a 59
volook 92
voltmetar 28
voqa 8
voskovarina 63
voskoc(j)edina 63
Votergejt 164
vo{tanobl(ij)ed 105
vo{tanoplatnen 104
vragolija 70 (f)
vragometan 95
vranilova trava 64
vranino oko 64
vraps(j)eme 30
vrap~je s(j)eme 64
vratobolan (-qan) 95
vratoboqa 59
vratolom 55
vratoloman 95
vratolomija 55
vratolomqe 60
vrbopuc 55
vrdalama 31
vremeplov 22, 24, 30, 55
vreteno 7
331
vrqook 122
vrskaput 83
vrstelezi 90
vrtiv(j)erac 88
vrtiguz 85
vrtirep 24, 35, 85
vrtirepac 88
vrtoglav 122
vr~ono{a 59
Vukowar 92
vukodlak 34, 51
vukojebina 63
vukojedina 63
vunovla~ara 63
vucibatina 15, 28, 84, 85
Vu~itrn 66
gadura 8
ga|ati 245
Gazivoda 85
galvanometar 147, 152
galvanoplastika 147, 152
galvanoskop 152
galijot 9
gama-zraci 48
gari{te 192
gasmaska 46
gasovod 53
332
gastarbajter 45
gastro- 151
gastroenteritis 153
gastroenterolog 158
gastronom 153, 160
gastronomija 153
gastronomski 153
gastroskopija 153, 162
gdegde (gdjegdje) 132, 133
gdegod (gdje-) 132
gdekada (gdje-) 132
gdekamo (gdje-) 132
gdeko (gdje-) 130
gdekoji (gdje-) 130
gde{to (gdje-) 130, 132
ge-ìca 48
genealogija 55
general-major 49
general-potpukovnik 49
general-pukovnik 49
genocid 163
geo- 143, 152
geograf 161
geografija 54, 152, 161
geologija 152
geometar 53, 162
geometrija 152, 156, 162
333
geomorfologija 158
geofit 151
geocentri~an 152
gerijatrija 162
germanofil 154
germanofob 154
gefror(e)nes 65 (f)
gili-gili 140
glavobolan 95
glavoboqa 33, 35, 38, 58, 59
glavono{ci 51
glavos(j)ek 54, 56
glavos(j)e~a 59
glad 8
glasiti 293
glasnogovornik 90
glasoudar 56
gliptoteka 162, 164
glistolik 92
gluvonem (gluhonijem) 20, 33, 36, 104-106
govnarija 9
god 130, 131
goditi 245
-godi{wak 143
godi{weodmorac 24, 67
godi{weodmorski 103
godi{wica 79, 143
334
gol-aut 29, 46
golgeter 32
golobrad 33, 99
golovrat 99
gologlav 99
gologuz 99
golomrazica 69
golooto~anin 68
goloruk 99
golos(j)emenica 69
golos(j)emewa~a 69
golotrb 99
golo{ijast 104
gol-razlika 46
gonokoka 160
gore-dole (-doqe) 133
goreimenovani 121
gorenavedeni 121
gorepomenuti 121
gorkosladak 106
gorkoslan 106
gorwovaro{ki 103
gorwogradski 103
gorwoselac 67
gorobiqe 42
goroloman 95
goros(j)e~a 59
335
gorostas 42
gorocv(ij)et 23, 42
gor{ati 293 (f)
gospa-@ivka 49
gost 8
gostoqubiv 96
gostoprimqiv 96
gradilac 58
gradili{te 63
gradobija 59
gradobit 96
gradogradwa 19
gradona~elnik 17, 38, 39, 42
gradonosan 95
gradonosac 57
-gram 142, 159, 161, 163, 164
gram-kalorija 48
gramopoja~alo 159 (f)
gramofon 162
granap 170
grandomanija 161
-graf 161, 163
-grafija 142, 159, 161, 163
grafologija 160
grafomanija 161
grebedjed 87
griz-knedla 48
336
grizodu{an 122
grizodu{je 88, 122
grkoisto~ni 102, 108
grkokatolik 30, 65
grkokatoli~ki 103
grlobolan 95
grlos(j)e~a 59
grob 8, 12
grozomoran 95
gromiti 292
gromobran 22, 54, 56
gromovod 53
gromoglasan 93, 94
gromopucatelan (-qan) 96
gro-plan 66
grudobolan 95
grudoboqa 59
grudobran 54
grupnosvojinski 103
gr~koisto~ni 108
gr~ko-turski 108
GSB 167
GSP 167
gulag 171
gula{-~orba 48
gulikoà 12 (f), 35, 85
gumarabika 31, 32 (f), 52
337
gumilastika 52
gustogriv 99
gustokos 99
gustorun 99
gu{oboqa 59
dabogda 20, 135
davnopro{li 121
dadbudem 127
dajbudi 135
dakako 134, 139
daknomanija 151
daktilobiro 155
daktilografija 155, 161
daktiloskopija 155
dalaj-lama 31
dalekovid 108, 109, 119
dalekovidan 108, 109
dalekovod 88
dalekozor 89
dalekoisto~ni 101
dalekometan 9, 120
dalekoseàn 120
Dalmacijavino 50
daqinom(j)er 29, 53
daqiti se 292
danas-sutra 133
danguba 60, 94
338
danguban 94
dangubiti 15, 16, 17, 22, 27, 28, 29, 124, 174
dan-danas 133
dan-dana{wi 133
dan-dawi 133
dan-dva 129
danino}, dan-i-no} 27, 28, 33, 91
danono}ni 93
darodavac 35, 57
datoteka 162
Dafinagejt 164
da{ta 134, 139
dvabratakrv 90
dvadeset 128
dvadeset jedan 128
dvadesetogodi{wak 26, 79
dvadesetogodi{wi 26, 114
dvadesetogodi{wica 26
dvadesetoparac 78
dvadesetpetoparac 78
dvanaestgodi{wi 114
dvanaestopala~ni 113
dvaput 134
dvared 134
dvesta (dvje-) 128
dvestagodi{wi (dvje-) 114
dvestogodi{wi (dvje-) 114
339
dvehiqadegodi{wi (dvje-) 114
dvehiqadugodi{wi (dvje-) 114
dvobazan 113
dvobanka 77
dvoboj 77
dvobojan 113
dvobroj 77
dvovalentan 113
dvovisinski 114
dvovlasnik 77
dvovlast 77
dvovla{}e 77
dvovrstan 112
dvovrh 112
dvoglav 112
dvoglas 23, 77
dvoglasje 78
dvoglasnik 77, 79
dvogled 79
dvogodac 30, 78
dvogodi{wi 114
dvogodi{wica 78
dvogodi{te 77
dvogo~e 79
dvogrb 112
dvodelan (-djelan) 112
dvodinar 77
340
dvodinarac 77
dvodinarka 77, 78
dvodnevni 112
dvodom 112
dvodoman 112
dvoènac 78
dvoènstvo 79
dvoìvac 79
dvoì~an 113
dvozna~an 115
dvozubac 78
dvojezi~an 113
dvojni 77
dvokolica 78
dvokopitwak 79
dvokorak 77
dvokrak 112
dvokratan 112
dvokrevetni 112
dvokrilac 78
dvokrilni 112
dvolitar 77
dvolitra 77
dvolitren 113
dvolitrewak 77, 79
dvoli~an 113
dvoli~iti 125
341
dvolomac 80
dvomese~je (dvomje-) 78
dvomese~ni (dvomje-) 112
dvomese~nik (dvomje-) 79
dvometra{ 79
dvome~ 77, 78
dvomotorac 78
dvonacionalan 113
dvoned(j)eqni 112
dvonog 112
dvonoàc 78
dvono{ke 134
dvoosminski 114
dvopapkari 77, 79
dvopartijski 114
dvopev (-pjev) 79
dvopostotni 112
dvopotez 77
dvopreg 79
dvoprocentni 112
dvored 77
dvoredan 112
dvorog 33, 112
dvoru~ni 113
dvos(j)ed 79
dvos(j)edi 115
dvos(j)ek 115
342
dvos(j)ekli 115
dvosatni 112
dvosloàn 113
dvoslojan 112
dvosmeran (-smjeran) 112
dvosmisao 77
dvosmislen 113
dvosmislica 78
dvosoban 112
dvospratan 112
dvospratnica 78
dvostepen 112
dvostih 77
dvostran 112
dvostrana~je 78
dvostrana~ki 114
dvostruk 38, 112
dvostruko 112
dvostru~iti 125
dvotaktni 113
dvotarifni 113
dvota~ka 77
dvoto~ka{ 79
dvotre}inski 114
dvouman 125
dvoumiti se 34, 125
dvoumica 78, 125
343
dvoumqe 125
dvoumnik 125
dvofazan 113
dvoc(ij)evka 78
dvocifren 113
dvo~as 77
dvo~etvrtinski 114
dvo~lan 112
de- 176, 196, 199, 240, 291
debalans 199
debelguza 26, 70
debeli kor(j)en 64
debeloglav 98
debeloglavac 67
debelokoàc 26, 67
debelokor 98
debelonog 98
debelousan 104
debelousnat 104
deblokirati 291
devedeset 128
devetsto 128
Deda Mraz 49
deetatizovati 291
dez- 196, 199
dezangaòvati/-irati 291
dezideologizovati 291
344
dezinsekcija 213
dezinteresovati se 291
dezintoksicirati/-kovati 291
dezinfektant 9
dezinfekcija 9, 199
dezinfikovati 291
dezinformacija 199
dezinformisati 291
dezodorans 199
dezodorisati/-irati 291
dezorganizacija 199, 290
dezorganizovati 291
deka- 147
dekagram 152, 161
dekalitar 152
dekatlon 78
deklasirati 291
dekolonizacija 199
dekolonizovati 291
dekompresija 199
dekontaminacija 199
dekre{endo 199
dekriminalizovati/-irati 291
dekuraìrati 291
delovodni (dje-) 95
delokrug (dje-) 42
delotvoran (dje-) 95
345
delta-metal 48
deqati (dje-) 245
demaskirati 291
demilitarizovati 291
demistifikovati 291
demobilizacija 199
demobilisati 291
demografija 154
demokrat(a) 161
demokratija 154, 161
demokratura 92
demontirati 291
demoskopija 154
demotivisati 291
demohri{}anski 154
denatalitet 199
denacionalizovati 291
denacifikovati 291
deodorisati/-irati 291
depopulacija 199
deprefiksacija 199
deratizacija 213
derikoà 85
desetak-dvadeset 129
desetle}e (-qe}e) 78
desetoboj 78
desetodinarka 78
346
desetoparac 78
desi- 147, 152
desnokrilni 101
desno-levo (-lijevo) 134
desnoruk 99
destabilizovati 291
destimulisati 291
detronizacija 213
detronizovati 291
deflacija 199
deformacija 213
deformisati 291
dehidrirati 291
decentralizacija 199
decentralizovati 291
deci- 147
decigram (desi-) 152
decilitar (desi-) 152
decoskvrwewe (dje-) 61
decoubistvo (dje-) 42
decoubica (dje-) 42, 62
de{ifrirati/-ovati 291
div-junak 29, 48
div-juna{tvo 48
divojarac 65
divokoza 16, 33, 65
divokradica 69
347
divoleska (-lijeska) 65
divoloza 65
Divoselo 65
divot-d(j)elo 48
divot-izdawe 30
digitron 164
diditi 168
dizel-gorivo 45
dizel-lokomotiva 45
dizel-motor 18, 45
dijagram 161
dijaliza 160
dijametar 162
dijapozitiv 195
din. 171
dinamo- 145, 149
ding-dong 140
din-du{man 45
dirati 245
dis- 141, 199, 240
disimilirati/-ovati 291
diskvalifikacija 199
disko-, disko 149, 156
diskografija 155
disko-klub 142
disko-muzika 155
diskontinuiran 291
348
disko-ritam 155
diskoteka 155, 156, 162
diskreditovati 291
diskriminisati 291
diskutovati 291
disk-xokej 47
disleksija 199
dislocirati 291
disocirati 291
disponirati 291
disproporcija 199
distrofija 199
disharmonija 199
di-xej 168
do- 175, 239
do vi|ewa 28, 138
do vraga 138
do |avola 138
do sada 138 (f)
do sutra 137
dobaciti 250, 251
dobiti 249
dobrobit 90
dobrovoqa 65
dobrovoqan 65, 100
dobrovoqac 141
dobrodo{ao 28, 121
349
dobrodo{lica 7, 14 (f), 34, 90
dobrodu{an 100
dobrodu{je 69
dobronam(j)eran 100
dobrostojan 120
dobrostoje}i 122
dobrosus(j)edski 69
dobrosus(j)edstvo 69
dobrotvor 54
dobrotvoran 95, 120
dobrotvorka 62
dobro}udan 100
dobrohotan 95, 120
dobro~in 96
dobro~initeq 62
dobro~initeqka 62
dobro~instvo 61, 90
dovabiti 250
dovde 136, 238
dovek (-vijek) 135
dovesti -vedem 243, 250
dovesti -vezem 250
dove~e(r) 135
dovijati se 251
dovikivati se 250
doviknuti 250
dovoqka{ 13 (f)
350
dovratak 35, 205
dovrh 139
dovr{iti 250
dovu}i 250
doglavak 205
doglavni 226
doglavnik 205
dogled 79
dogovarati se 250
dogodine 135
dogoditi se 251
dogodi{wi 226
dogor(j)eti 251
dograbiti 250
dograditi 251
dogrditi 251
dogurati 250
dodati 251
dodvoriti se 251
dod(ij)eliti 250
dodijati 251
dodirnuti 250
dodu{e 20, 135
doìv(j)eti 242, 250, 251
doìvotni 226
dozvati 250
dozidati 251
351
dozlaboga 135
dozlogrditi 127, 181, 251, 294
doznati 250
dozna~iti 250
dozreti 251
dojaviti 250
dojaditi 181, 251
dojahati 250
dojmiti se 243
dojuriti 250
doju~era{wi 214, 226
dokada (do kada) 138
dokazati 251
doka~iti 250
doklatiti se 250
dokle 136, 238
dokle god 132
doklegod 132 (f)
dokobeqati se 250
dokon~ati 294
dokopati se 250
dokotrqati 250
dokraj~iti 250, 294
dokuvati 251
dokur~iti 294
dokusuriti 294
doku~iti 250
352
dolakta{ 205
dolaktenik 205
dolaktica 205
doldrma 65 (f)
dolepotpisani (doqe-) 121
dolepr{ati 250
dolet(j)eti 242, 250
doli 140
dolijati 251
dolikovati 251
doliti 251
doli~iti 251
domazet 25, 42
domali 214
domalo (-a) 136
domalopr(ij)e 136, 138
domamiti 250
doma{iti 250
dometnuti 251
domileti (-qeti) 250
domisliti (se) 250
domobran 54
domoqub 55
domoqubiv 96
domoqubqe 60
domorodan 95
domorodac 56, 57, 90
353
domoupraviteq 62
domoupraviteqica 62
Don Kihot 49
donaliti 288
donamiriti 288
donaplatiti 288
donde 136, 238
donedavni 214, 226
donedavno (-a) 136
donekle 136, 238
doneti (-ijeti) 242,250
donùanski 93
donkihoterija 49
donkihotski 49, 93
donkihotstvo 49
donositi 240
dowogradski 103
dowodunavski 103
doonda (do onda) 138
dopasti se 249, 251
dopetni 226
dope}i 251
dopizditi 294
dopirati 240
dopisati 251
dopisivati se 250
dopisnica 205
354
doplatiti 251
doplivati 250
doploviti 250
dopodne 183, 189
dopola 136
dopratiti 250
dopreds(j)ednik 184
dopremiti 181, 243, 244, 250
dopreti (-ijeti) 243, 250
doprin(ij)eti 288, 289
dopuzati 250
dopuniti 251
dopustiti 251
doputovati 250
doraditi 250
doramak 205
dorasti 250, 251
doratni 226
dorevolucionarni 226
dorevolucioni 226
dorenesansni 226
dore}i 250
doruka 184
doru~ak 183
doru~je 205
dosaditi 181, 251
dosegnuti 250
355
doseliti (se) 250
dos(j)etiti se 250, 251
doskitati 250
doskora 135, 238
doskora{wi 214, 226
dosko~iti 251
doslovan 226
dosluìti 250
dosluh 183
dosp(j)eti 243, 250
dostaviti 250
dosti}i 250
dostojanstvenik 68
dosuditi 250
dosuti 243, 251
dotada (do tada) 138, 238
dotandrkati 250
dota}i 250
doteàti 294
dot(ij)esniti 294
dot(j)erati 250
dote{~ati 294
dotle 136
dotuìti 181, 251
doturiti 250
dotu}i 250
do}i 243, 250
356
doumiti se 294
doustiti 294
dou{iti 294
dou{ni 226
dou{nik 205
dohvatiti 250
docnolegalac 90
do~arati 250
do~asnik 184
do~ekati 250
do~epati 243, 250
do~uti 250
do{apnuti 250
do{aptavati se 250
do{kolovati 250
do{tampati 251
do{uwati se 250
Dravatransport 50
dragovoqan 101
dragokup 34, 89
Dragoqub 70
dragoc(j)en 97, 99
draìva{ka 12 (f), 16
drvodeqa (-djeqa) 35, 57, 59
drvodeqac (-djeqac) 57
Drvoimpeks 171
Drvoplastika 50
357
drvored 38, 39, 42, 52
drvorez 52, 54
drvorezac 57, 62
drvorezbar 42
drvoreznica 62
drvosek (-sjek) 54
drvosekli (sjekli) 96
drvose~a (-sje~a) 54, 58, 59
drvoto~an 95
drvoto~ina 63
dresura 9
dr(ij)e{iti 245
dràvotvoran 95
dràvotvorac 57
drìteq 96
-drom 141, 142, 159, 160, 163
drugobratstvenik 80
drugobratu~ed 80
drugokategornik 80
drugoklasan 114
drugoliga{ 80
drugoplasiran 115
drugorazredan 114
drugoredan 115
drugoro|eni 115, 121
drugostepen 115
drugotimac 80
358
drugo{kolac 80
dru{tveno-ekonomski 107
dru{tveno-istorijski 107
dru{tveno-planski 107
dru{tvenopoliti~ki 103, 107
DSS 167
dubodolina 65, 89
dubokoqudski 118
dubokouman 102
duborez 29, 88, 89
duborezac 90
duvankesa (duh-) 17, 18, 21, 25, 26, 28, 34
dugobrad 98
dugov(j)ek 97, 98, 100
dugov(j)e~an 98, 100
dugovrat 98
dugovremen 98, 117
dugogodi{wi 104, 118
dugodlak 98
dugodnevica 69
dugodnevnica 69
dugoìve}i 122
dugokqun 20, 98
dugokqunac 20
dugokos 98
dugokrilac 20
dugolist 98
359
dugonog 98
dugonos 98
dugoperka 69
dugoprsta{ 68
dugopruga{ 68
dugorep 98
dugoro~an 100
dugosilazni 106
dugotrajan 120
dugouzlazni 106
dugouh 98
dugou{ko 70
dugo~asan 100
dugo~asiti 125
Dunav stanica 50
dupedavac 57
duraluminijum 31
dustaban 31, 45
duhoborac 57
Du{anovac 12
du{ebriàn (du{o-) 96
du{ebri`nik (du{o-) 24, 51, 52, 61
du{egubac (du{o-) 16
du{egupka (du{o-) 24, 62
du{omoran 95
|ene-|ene 134
|ul-baklava 25, 45
360
|ul-ba{ta 45, 48
|ul-behar 45
\ur|evdan 28, 66
Evroazija 155
evroazijski 155
Evrovizija 146, 155
evrovizijski 155
evrokomunizam 146, 155
evrokup 146, 155
evropocentrizam 146 (f)
evropocentri~an 146 (f), 155
evrocentrizam 146 (f)
evrocentri~an 146 (f)
evro-, evro 146, 150
egzo- 147, 196
egzobiologija 196
egzosfera 196
eda 140
ekologija 156
ekonom 160
ekonomija 154, 156
eko-park 154
eko-pokret 154
eko-turizam 154
eks- 199, 233
ekskatedarski 233
ekskraq 199
361
eksministar 199
eks-Slavija 199
eksteritorijalan 233
ekstra- 145, 147, 174, 199
ekstrablat 200
ekstradobit 200
ekstraesencijalan 222
ekstrazarada 200
ekstraliberalan 222
ekstraordinaran 222
ekstrapakostan 222
ekstraprofit 200
ekstrasistola 200
ekstraskroman 222
ekstrauterinski 233
ekstrafajn 222
ekstracug 200
ekscentri~an 233
eks-êhoslova~ka 199
eks{ampion 199
elektro- 141, 143, 145, 151
elektrodistribucija 148, 153
elektrokardiograf 158
elektroliza 152, 160
elektromagnetni 152
elektromotor 153
elektrostati~ki 152
362
Elektrotehna 171
elektroure|aj 153
elipsoid 159
emajl-boja 47
emajl-lak 47
empiriokriticizam 43
englesko-burski 108
endo- 147, 196
endogamija 196
endokardija 196
endoskopija 196
epigram 161
epicentar 195
EPP 167
espeesovac 168
espeesovski 168
ETA 168
etil-alkohol 47
etno- 145
etnogeneza 152
etnograf 161
etnografija 152
etnologija 152
etnonim 163
etnocid 163
eupnoja 143
euro 150 (f)
363
efendi Mita 49
àbodrom 142
àbolik 92
àbolovac 57
àliboè 135
àlopojka 62
àndarmerija 9
ànr-slika 47
àr-ptica 48
èle-bombone 47
èqoteka 142, 162
ènoqubac 57
ènomrzac 57
ènoubica 62
ìvo 120
ìvobara 64
ìvoder 70
ìvodernica 63
ìvomodar 119
ìvook 97
ìvopis 70
ìvopisan 120
ìvopisati 126
ìvot 9
ìvotvoran 120
ìvotodavan 95
ìvotonosan 95
364
ìvotopis 54
ìvotopisac 54, 57
ìropa|a 59
ìtonosan 94
ìtorodan 95
`lezda (`lije-) 8
@TP 167
ùbor-voda 48
ùbor-vrelo 48
ùrbati 292
ùtobrad 98
ùtovoqka 69
ùtoglav 98
ùtokqun 98
ùtokqunac 67, 98
ùtolik 98
ùtonog 98
ùtoperka 69
ù~ovod 53
za- 175, 239, 247
za sada, zasada 138
zabaviti 245
zabadava 136
zabasati 252
zabaciti 252
zaba{uriti 243
zabeleìti (-biqeìti) 254
365
zabeleti (-bijeqeti) se 253
zabetonirati 252
zabiberiti 253
zabiti 252
zaboga 135
zaboleti (-qeti) 253
zabosti 252
zabraviti 252, 294
zabraditi 294
zabrazditi 294
zabraniti 254
zabr|e 205
zabre`je 205
zabrinuti (se) 253
zabrojati se 252
zavapiti 253
zavariti 252
zavezati 252
zav(j)eriti se 295
zavesti 252
zav(j)etaran 226
zav(j)etrina 206
zave~erje 205
zavid(j)eti 254
zaviriti 252
zaviti 252
zavladati 253
366
zavoleti (-qeti) 253
zavremen 226
zavrnut 181
zavrnuti 252
zavrt(j)eti 252
zavr}kola 83, 84, 87
zavu}i 252
zagaziti 252
zagalamiti 253
zagasito- 119
zagasitosme| 105
zagatiti 294
zaglavak 205
zaglaviti 252, 293
zaglavqe 205
zagledati se 253
zaglibiti se 252, 294
zagluhnuti 253
zaglu{iti 295
zagor(j)eti 252
zagorac, Z- 206
zagorje, Z- 205, 206
zagorka 206
zagorkiwa 206
zagraditi 252
zagraktati 253
zagrani~ni 226
367
zagrebati 253
zagreba{ 13 (f)
Zagrebtekstil 50, 51
zagristi 253
zagrliti 252
zagrm(j)eti 253
zagrobni 286
zagubiti 252
zagud(j)eti 253
zagustiti 295
zagu{iti 252
zad(j)evoj~iti se 295
zadimiti se 253
zadirati 245
zadwonep~ani (zadwe-) 24, 101
zadobiti 288
zadovoqan 182, 227
zadocniti 254
zadr(ij)emati 253
zadr(ij)eti 245
zadràti 252
zadugo 136
zadu`bina 11, 205, 206
zaduìti 295
Zadunavqe 205
zadu{nica 205, 206
zaàliti 253
368
zaèleti (-qeti) 253
zaìv(j)eti 253
zaìvotni 226
zaùboriti 253
zazbiqan 227
zazvi`dati 253
zazvoniti 253
zazidati 254
zazubice 35, 206
zaigrati (se) 252, 253
zainatiti se 254
zainteresovati (se) 253
zajaziti 294
zajedno 136
zajecati 178, 253
zajmodavac 57
zajmoprimac 57
zajmotraìlac 58
zajutarje 205
zak- 237
zakalu|eriti 295
zakarpatski 226
zakasniti 254
zaka~iti 252
zakivak 205
zakinuti 254
zakiseliti 253
369
zaki{iti 253
zakl(ij)eti 254
zaklati 254
zakliktati 253
zakloniti 252
zaklopiti 243, 252
zakqu~iti 252
zakovati 252
zakomplikovati 252
zakonodavan 95
zakonodavac 57
zakonom(j)eran 95
zakonopisac 57
zakonotvoran 95
zako~iti 252
zakraqiti 295
zakratko 136
zakre~iti 253, 295
zakr`qati 254
zakriliti 252, 294
zakriqe 205
zakrpiti 252
zakr~iti 252
zakukuqiti 294
zakulisni 226
zakutak 205
zakucati 252
370
zaku~ast 181
zalajati 253
zalaktica 206
zalediti 254
zale|e 205
zaleàti se 252
zalet(j)eti se 253
zalistak 205
zaliti 252
zaluditi 253
zalutati 242, 252
zaqubiti se 253
zaqutiti 253
zamalo 133, 136, 238
zamandaliti 294
zamaskirati 240
zamastiti 253
zamahnuti 253
zam(ij)eniti 246, 254
zametak 205
zametnuti 252
zamirisati 253
zamisliti (se) 242, 252
zamom~iti se 295
zamona{iti (se) 295
zamorac 206
zamoriti 254
371
zamor~e 11
zamor~e 206
zamotati 252
zamo~iti 252
zamrz(j)eti 253
zamrsiti 252
zamr{en 181
zamutiti 254
zan(ij)eti 252
zanemariti 295
zanemeti (-nijemjeti) 254
zanemo}ati 290, 295
zanemo}i 290, 295
zanoktica 206
zaobi}i 252, 287, 288
zaobla~an 226
zaobliti 253
zaokrenuti 252, 288
zaokrugliti 253, 295
zaokruìti 288
zaokupiti 288
zaopucati 287
zaorati 253
zaostati 288
zapadnobosanski 102
zapadnoevropski 102
zapadnonema~ki (-wema~ki) 102
372
zaparloìti (se) 294
zap(j)evati 204, 253
zaperak 205
zapeti 242, 252
zapetqan 181
zapetqati 252
zape}ak 205
zape{}e 205
zapisati 254
zapiti se 252
zaplav(j)eti se 254
zaplakati 253
zapla{iti 248
zaplesti 252
zapleten 181
zaplivati 253
zapov(j)editi 288
zapov(j)ednik 14 (f)
zapod(j)enuti 288
zapopiti 253, 295
zapos(j)esti 288
zapostaviti 288
zapo~eti 242, 253, 287
zapra{iti 253
zapremiti 181, 244
zaprepastiti 248, 295
zaputiti se 253, 295
373
zapucati 287
zapu~ak 205
zapu{iti 252
zarad(i) 139
zaraditi (se) 252, 254
zarana 135
zaranak 205
zaratiti 295
zar|ati 254
zarediti 293, 295
zarezati 253
zarzati 253
zaribati 252
zariti 245
zariti (-ijem) 252
zarobiti 294
zaroniti 252
zarumeneti (-weti) se 253
zaru~iti 293
zasada{wi 227
zasvetleti (-svijetliti) 253
zasviwiti 295
zasvirati 253
zasvoditi 294
zaseban 226
zasebit 226
zaselak 205
374
zas(j)enak 205
zas(j)eniti 252, 294
zas(j)esti 252
zas(j)e}i 253
zasijati 253
zasl(ij)epiti 253
zasladiti 253
zasmejati (-ijati) (se) 248, 253, 254
zasmoliti 295
zasmraditi 295
zasmrd(j)eti 253
zasneìti (-sweìti) 253
zaspati 253, 254
zastakliti 178, 295
zastar(j)eti 253
zastati 249, 252
zastid(j)eti (se) 253
zastraniti 252, 295
zasu`witi 294
zasuziti 253
zasuti 252
zatajiti 254
zatarabiti 294
zata}i 252
zatvoreno- 119
zatvorenosiv 105
zatvoriti 252
375
zate}i 254
zatiqak 181, 205
zatim 136
zatihnuti 205
zati{je 205
zato 136
zato~nik 11, 206
zatresti 253
zatrpavati 240
zatrpati 252
zatrudneti (-weti) 295
zaturiti 252
zauv(ij)ek 136
zauzgredan 227
zauzdati 295
zaulariti 294
zauqiti 295
zauman 226
zaustaviti 252, 288
zau{ke 206
zau{nica 206
zau{nici 206
zau{waci 206
zahladiti 253
zahladneti (-weti) 253, 254
zacariti 295
zacvileti (-qeti) 253
376
zacelo (-cijelo) 135
zacrniti 253
zacrtati 253
za~auriti 294
za~eqe 205
za~epiti 252, 294
za~eti 242, 244, 253
za~initi 254
za~udan 227
za~uditi 248, 254
za~udo 135
za{a~je 205
za{e}eriti 253
za{iti 252
za{ted(j)eti 254
za{tititi 252
za{to 136
zbabati se 298 (f), 299
zbabna 232
zbaciti 239, 280, 281
zbeg (zbjeg) 192
zbiti (zbijem) 280
zbiti se (zbude se) 280
zbliìti 299
zbogom 135
zbrinuti 242, 281
zbroj 192
377
zbuniti 287
zvati 245
zvezda (zvijezda) 8
zvezdoznanac (zvje-) 56
zvezdoznanstvo (zvje-) 61
zvezdolik (zvje-) 92
zvezdomanija (zvje-) 161, 165
zvezdoskop (zvje-) 162
zvezdoslovac (zvje-) 57
zvezdo~atac (zvje-) 57
zverokradica (zvje-) 59, 62
zverokra|a (zvje-) 59
zvonolivac 57
zvonolivnica 62
zvonolik 92
zgari{te 192
zglavak 212
zgledati se 280
zgwe~iti 281
zgodan 232
zgoditi (se) 245
zgr(ij)e{iti 280
zgrada 182, 212
zgrbiti se 281
zgrejati (-ijati) 281
zgrnuti 280
zgroziti se 299
378
zgromiti 299
zgruèn 181
zgu`vati 281
zguliti 281
zgusnuti 280, 299
zd(j)etna 232
zdvojiti 299
zdesna 136
zdogovor 192
Zdravomarija (-o) 88, 91
zdravorazumski 103
zdrobiti 281
zdruìti 280, 299
zdruzgati 281
zdu{an 232
zelenokad(e)ra{ 68
zemqeopisanije 54
zemqodelac (-djelac) 57
zemqodelstvo (-djelstvo) 61
zemqomer (-mjer) 53
zemqopis 16, 17, 38, 54, 57
zemqopisac 54, 57
zemqopos(j)ed 42
zemqopos(j)ednik 42, 62
zemqoradnik 42, 52, 61, 63
zemqoradwa 63
zemqotres 18, 39, 55, 56
379
zemqouz 52
zimzelen 28, 30, 52, 94
zimogri`qiv 96
zimogro`qiv 30, 96
zimogrozan 96
zimogroziv 96
zimolist 16
zimomora 59
zimomoran 95
zimos(j)e~ina 63
zlat(n)ozub 99
zlat(n)okor 99
zlat(n)okos 99
zlat(n)olist 99
zlat(n)orog 99
zlatovlas 99
zlatoglav 99
zlatoglasan 99
zlatokos 34
zlatokril 99
zlatonosan 94
zlatook 99
zlatoper 99
zlatoperac 51
zlatorez 54
zlatorog 20
zlatorun 99
380
zlatotkan 97
zlatoust 99
zlediti (zlije-) 293 (f)
zlehud 106
zlovoqa 65
zlovoqan 65, 100
zlovremenica 69
zloglasan 100
zloglasiti 125
zlogovor 90
zloguk 90, 96
zlodelo (-djelo) 65
zloduh 65
zlokob 65
zlokoban 65, 100
zlokop 89
zlomisaon 120
zlomislen 104, 120
zlomi{qen 120
zlonam(j)era 65
zlonam(j)eran 65, 100
zloo~nik 68
zlopamtilo 63
zlopamtqiv 96
zlopam}ewe 61
zlopatiti (se) 34, 124, 126, 174
zlopatnik 62
381
zlopogle|a 90
zlopreqa 88
zloslutnik 61
zloslutnica 62
zloslutwa 63
zlosre}a 65
zlosre}an 34, 65, 100
zlostaviti 126
zlostavqati 17, 126
zlotvor 16, 54
zlo}ud 97
zlo}udan 100
zloupotr(ij)ebiti 126
zloupotreba 88
zlohran 96
zlo~est 31
zlo~in 53, 88
zlo~inac 58
zlo~instvo 61, 90
zlurad 22, 28, 93, 123
zmajogweni 94
zmajolik 92
zmijoglav 16
zmijokos 92
zmijolik 92
zmijolovac 57
znatièqa 18, 87
382
znatièqan 24, 87, 123
zoo- 143, 146, 149
zoo-vrt 149
zoogeografija 158
zoologija 152
zootehnika 152
zoofilija 161
zoohemija 152
Zriwevac 12
zrno`der 54
zrnojed 54
zubiti 293 (f)
zubobolan (-qan) 95
zuboboqa 59
i malo 133
i ovako 134
i tako 134
iako 139
Ivanbeg 50
Ivangrad 17, 28, 34, 48
ivawska ruà 64
igda 132, 238
igd(j)e 132, 238
igroteka 142, 144
-id 141
ideogram 161
ideologija 160
383
idioplazma 143
idolopoklonik 62
i`|ik(q)ati 254
ièniti 256
iìv(j)eti 254, 255
iìvqavati se 255
i`l(ij)ebiti 295
i`xikqati 254
iz- 175, 176, 239, 247
izabrati 254, 255
izagnati 240
izaèti 254
izazvati 254
izasuti 254
izatkati 254
iza}i 243, 254
iza{ta 238
iza{to (-a) 134
izbaciti 177, 178, 254
izbezobraziti se 255, 295
izbezumiti 295
izbesneti (-bjesweti) se 255
izbledeti (-blijedjeti) 255
izboriti 255
izbo~iti 295
izbrbqati (se) 255
izbreàk 206
384
izbreìna 206
izbrojati 255
izvaliti 243, 254
izvan 139
izvanbra~ni 227
izvanevropski 227
izvanzemaqski 227
izvanlogi~an 227
izvanredan 227
izvarak 206
izvesti 243
izv(ij)estiti 243, 244, 293, 295
izv(j)e{ta~iti (se) 295
izv(j)e{titi se 295
izvid(j)eti 257
izvi|ati 257
izviiskra 84 (f)
izvikati (se) 255, 257
izvisiti 257
izvitoperiti 99 (f), 125
izvoziti 240
izvojevati 255
izvor-voda 48
izvrnuti 257
izvr{iti 256
izvu}i 176, 254
izgaziti 256
385
izginuti 256
izgladiti 255
izglasati 255
izgovoriti 255
izgor(j)eti 256
izgraditi 255
izgrditi 256
izgristi 256
izgubiti 256
izgurati 254
izgustirati 257
izgutati 257
izdaleka 135
izdati 240
izdahnuti 255
izdvojiti 255
izd(j)eqati 245
izdizajnirati 256
izdiktirati 256
izdi}i 255
izdresirati 256
izdr(ij)eti 243
izdubiti 256
izduvati se 255
izduìti 255
izigrati 257
izi}i 254
386
izjaviti 255
izjaloviti se 255, 295
izjasniti se 255, 295
izjahati 254
izjedna 136
izjedna~iti 255
izjutra 135
izle}i 242, 245, 254
izl(ij)e~iti 178, 156
izlud(j)eti 254
izqubiti 256
izmagliti se 206
izmaglica 206
izmaltretirati 257
izmamiti 256
izmanipulisati 256
izme|u 139
izm(ij)eniti 256
izm(j)eriti 256
izmileti (-qeti) 255
izmisliti 255
izmistifikovati 256
izmlatiti 256
izmozgati 255
izmoliti 255
izn(ij)eti 242, 254
iznad 139
387
iznaokolo 136
iznatpros(j)e~an 227
izna}i 255
iznebuha 181
iznev(j)eriti 290, 295
iznedriti (-wedriti) 255
iznemo}i 290, 295
iznenada 181
iznenaditi 248, 290
iznova 135
iznuditi 255
izo- 147
izobi~ajiti 295
izobli~iti 295
izokolo (-a) 136
izokrenuti 257, 288
izopa~iti 295
izopijati se 256, 287
izop{titi 255
izostaviti 255, 288
izostati 255
izo{triti 255
izravnati 255
izraditi 256
izrasti 240, 256
izra~iti 254
izra~unati 256
388
izre|ati 255
izre}i 255
izroditi 256
izroniti 255
izrotirati 256
izru~iti 243, 293
izubijati 287
izuvijati 287
izudarati 256
izuzetak 206
izuzeti 255
izujedati 256, 287
izukr{tati 256, 287
izumr(ij)eti 256
izustiti 255, 295
izu~iti 256
ijedan 130
ijedanput 134
ijedared 134
ijednom 134
ikad(a) 132, 238
ikakav 130, 238
ikako 132, 238
ikamo 132
iko 130
ikoji 130, 238
ikolik 130
389
ikoliko 132, 238
ikonoborac 56, 57
ikonopoklonik 62
iks-noge 48
-(i)laziti 243, 244
ili-ili 134
iliti 140
imela{ 13 (f)
imendan 30
imunosistem 30
inamovibilitet 151
indisponiran 291
indo- 151
indogermanski 155
Indoevropqani 93
indoevropski 93, 108
indoiranski 155
Indokina 155
Indonezija 155
ino- 143, 157
inoagent 157
inov(j)eran 100
inov(j)erac 67
inozaduèwe 157
inozemac 67, 69, 75
inozemni 67, 69
inozemstvo 69
390
inojezi~an 100
inokorespondent 157
inokredit 143, 157
inopartner 157
inoplemenik 68
inorodan 100
inostran 67, 69, 99, 143
inostranac 67, 69
inostranstvo 69
Insa 170
insekticid 163
inter- 145, 174
intervertebralan 234
intervokalni 234
interdisciplinaran 234
interkontinentalan 234
interkonfesionalan 234
intermeco 184
intermuskularan 234
internacionalno 237
interokeanski 234
Internet 171
interparlamentaran 234
Interpol 171
intersubjektivan 234
intertropski 234
intercelularan 234
391
Informbiro 170
infrazvuk 200
inframikrobiologija 200
infra-sv(ij)et 200
infrastruktura 200
Incel 170
iodakle 134
ionako 134
iotkuda 134, 238
IRA 168
iseliti 245
is(j)e~ak 206
iskazati 255
iskalkulisati 257
iskam~iti 255
iska{qati 254
iskvariti 255
iskidati 256
iskititi 255
iskqu~iti 255
iskonstruisati 256
iskopati 245, 254
iskor(ij)eniti 295
iskoristiti 256
iskosa 135
isko~iti 254
iskraj 139
392
Iskraprojekt 50
iskrvariti 255
iskriviti 255
iskristalisati 257
iskuvati 256
iskukati 255
ismejati (-ijati) 257
ispavati se 255
ispariti 255
isparodirati 257
ispasti 254
isp(j)evati 255
ispeti (se) 242 (f), 245
ispe}i 256
ispisati 241, 255
ispitivati 240
ispi~a{a 85
ispi~utura 12 (f), 84, 85
isplaziti 245
isplakati 255
isplanirati 256
isplivati 255
isploviti 255
ispov(j)ednik 14 (f)
ispoganiti 295
ispogibati 287
ispod 139
393
ispodvla~iti 256, 286, 287
ispodvodan 227
ispodzemaqski 227
ispozaboravqati 290
ispozavaditi se 290
ispozdravqati se 287
ispoklawati 287
ispolagati 256
ispoqiti 295
isponapijati se 290
isporazbijati 290
isporazbol(ij)evati se 256, 290
isporu~iti 287
isposva|ati se 256, 287
isposlati 288
isposlovati 255
ispostaviti 287, 288
ispotpros(j)e~an 227
ispo~etka (iz po~etka) 138, 176
ispo{tovati 257
ispraviti 255, 293, 295
isprazniti 255
isprve (-a) 136
isprebijati 256, 287
ispregnuti 254
ispred 139
ispredavati 287
394
isprekidati 287
ispremetati 287
isprem(ij)e{ati 287
isprem(j)e{tati 287
ispresavijati 256, 290
ispreskakati 256, 287
ispreturati 256, 287
ispri~ati 255, 256
isprovocirati 256
isprogramirati 256
ispropadati 287
isprositi 255
isprosja~iti 255
ispruìti 255
ispsovati 256
ispumpati 241
ispuniti 255, 256
ispup~iti (se) 295
ispustiti 254
ispucati 256
istan~ati 295
istawiti 255
ista~kati 295
istegnuti 255
ist(j)erati 254
istestirati 256
iste}i 255
395
istinoqubac 57
istinoqubiv 96
istisnuti 254
istiha 135
istobojan 100
istobrojan 100
istovariti 254
istoveran (-vjeran) 100
istovredan (-vrijedan) 120
istovremen 99
istovrstan 100
istodoban 100
istozvu~an 100
istozna~an 108, 9
istoimen 97, 98, 104
istojezi~an 100
istokrvan 101
istomi{qenik 30, 90
istonarodni 100
istoriografija 161
istoriopisac 57
istosm(j)eran 100
isto~noafri~ki 102
isto~nobosanski 102
isto~noevropski 102
isto~noslovenski 102
Istravino 50
396
istraìti 256
istrajati 256
istr(ij)ebiti 256
istr(ij)ezniti 255
istresti 254
istrunuti 256
istr~ati 180, 242, 254
istuma~iti 276 (f)
istupiti 255, 294
isturiti 254
istu}i 256
isu{iti 254
isfinansirati 256
ishodati 242
isc(ij)editi 254
isc(ij)epati 256
iscrpsti 256
iscuriti 255
italoameri~ki 155
italofil 155
italofob 155
i}i, -i}i 243,244
iukoliko 134, 238
ihaj 140
ihaha 140
i~iji 130
i{arati 255
397
i{ibati 254
i{ta 130, 131
i{}u{kati 254
i{~auriti (se) 295
i{~a~kati 254
i{~a{iti 254,295
i{~eznuti 243
i{~ekivati 257
i{~etkati 240
JA 167
Jazzbina 92
JAZU 168, 169
jajovod 53
jajolik 92
jaram 8
jarko- 119
jarkoruì~ast 105
jasno- 119
jasnovid 120
jasnoùt 105
JAT 168
-jatar 162
-jatrija 162
jebiv(j)etar 85
jedanaest 128
jedanput 34, 134
jedared 134
398
jedinorodan 101, 115, 120
jedinoro|en 101, 115, 120, 121
jednakobrojan 100
jednakovremen 99
jednakovrstan 100
jednakokraki 98 (f)
jednakom(j)eran 100
jednakopravan 100
jednakosm(j)eran 100
jednakostrani~ni 98 (f), 100
jednobazan 113
jednoboàc 78
jednobojan 113
jednobo{tvo 78
jednovalentan 113
jednoveran (-vjeran) 113
jednovla{}e 78
jednovremen 112
jednovrstan 112
jednoglasan 113
jednogodac 78
jednogodi{wi 114
jednodelan (-dijelan) 112
jednodimenzionalan 113
jednodnevni 112
jednodu{an 113
jednoènac 78
399
jednoènstvo 78
jednoì~an 113
jednozvu~je 78
jednozna~an 115
jednoimen 112
jednojezi~an 113
jednokrak 112
jednokratan 112
jednokrvni 113
jednokrevetan 112
jednokrilac 78
jednokrilni 112
jednolik 16, 112
jednolinijski 114
jednolitren 113
jednoli~an 112, 113
jednomeran (-mjeran) 113
jednomese~ni (-mjese~ni) 112
jednomislenik 78
jednomi{qenik 78
jednonacionalan 113
jednoned(j)eqni 112
jednonog 112
jednoobrazan 113
jednook 112
jednopartijski 114
jednopostotni 112
400
jednoprocentni 112
jednoredan 112
jednorog 112
jednorodan 113
jednoruk 112
jednoru~ni 113
jednosatni 112
jednosedan (-sjedan) 115
jednosekli (-sjekli) 115
jednoslojan 112
jednosm(j)eran 112
jednosmislen 113
jednosoban 112
jednospratan 112
jednospratnica 78
jednostran 112
jednostrana~ki 114
jednostruk 38, 112
jednotarifni 113
jednotonski 114
jednouman 113
jednoumqe 78, 113
jednoumnost 113
jednofazan 113
jednoc(ij)evka 78
jednocifren 113
jedno~lan 112
401
jezikoslov 55
jezikoslovan 95
jezikoslovac 55, 57
jezikoslovqe 60
jezikotvorac 57
je~am 8
JNA 167, 169
Jovawdan 66
jomuà 31
Juba (-liga) 171
jugo- 143, 157, 164
Jugobanat 157 (f)
Jugobanka 157
jugobirokratija 157
jugodiplomatija 143, 157
Jugodrvo 157
Jugoeksport 157
jugozapad 43
jugozapadni 44
jugoistok 19, 22, 27, 33, 43
jugoisto~ni 44
jugokriminal 157
jugokup 157
jugonavija~ 157
jugonostalgi~ar 157
Jugoprevoz 157 (f)
Jugoslavija 43, 44, 143
402
Jugosloven 43, 44
jugoslovenski 43, 44
Jugoton 157
jugofudbal 157
ju`noameri~ki 102
ju`noafri~ki 102
ju`nodalmatinski 102
ju`noslovenski 44
ju`nofrancuski 102
JUL 168
Jus 171
kabadahija 31
kavopija 59
kad god, kadgod 132
kadikad 133
kadli 140
kadno 140
kad{to 133
kaìput 85
kazan~i} 14 (f)
kaznenopravni 101
kakav god, kakavgod 130
kakav-takav 130
kakao-ml(ij)eko 48
kako god, kakogod 132
kako-tako 133
kaleidoskop 162, 164
403
kalivoda 12 (f)
kalcijum-karbonat 29, 47
kamenolom 55
kamenorez 54
kamenorezac 57
kamo god, kamogod 132
kamoli 140
kamp-prikolica 47
kanda 140
kandidatura 9
kano 140
kao da 139
kaono 140
karabatak 64
karaboja 64
karavan-saraj (-seraj) 45
Kara|or|e 64
karamrak 64
karasevdah 64
kardio- 143
kardiogram 153
kardiograf 161
kardiologija 153
kardiotonik 153
Kari} banka 50
Karlovac 11
karneks pa{teta 50
404
kartografija 161
kartoteka 162
kasabalija 9
kasica-prasica 49
kasnobarokni 101
kasnojesewi 104
kasnolatinski 107
kasnolegalac 90
kata- 196
kataklizma 196
kataliza 196
katastrofa 196
katkad 33, 133
kafe-kuvarica 46
kvazi- 20, 85, 143, 147
kvazi- 176, 200
kvazi-afinitet 200
kvazi-kontrakt 200
kvazimaterijalan 223
kvazinov 223
kvazi-p(j)esnik 200
kvazi-posesija 200
kvaziprincipijelan 223
kvazislobodan 223
kvazistabilan 223
kvazisuvremen 223
kvazi-um(j)etnik 200
405
kvartet 79
kik-boks 47
kilo-, kilo 147, 149
kilovat-sat 18, 47
kilovolt 152
kilogram 149, 152, 161
kilometar 152, 162, 164
kina-vino 47
kina-srebro 47
kinemato- 146 (f)
kinematograf 146 (f)
kino-, kino 146 (f), 149
kino-gledalac 150
kino-dvorana 150
kinokamera 153
kinooperater 150, 153
kinoprojektor 153
kinoteka 149, 162
kinofikacija 150
kir Jawa 49
kitolovac 56, 57, 142
ki{obran
ki{om(j)er 53
ki{onosan 95
kladiti se 245
klaj-klaj 134
klasnosv(j)estan 119
406
klaustrofobija 161
kleptokratija 155
kleptoman 155
kleptomanija 155
kleptofobija 155
klerofa{izam 43
klima-ure|aj 47
klimoglav 88
klimoglavac 88
klinceza 91, 92
klin-~orba 18, 48
klicono{a 59
klupoder 54
kqujdrvo 82
kqunoro{ci 51
kmet 8
Knez Mihailo 29 (f), 49
kninxa 91, 92
kwigobus 163
kwigoveznica 63
kwigovoditi 124
kwigovodstvo 61
kwigovo|a 59
kwigoqubac 57
kwigono{a 16
kwigopisac 57
kwigofil 144
407
kwigo~atac 57
kwièvnoistoijski 108
ko- 200
ko bilo 131
ko god, kogod 130, 131
koautor 200
kobasi~ar 14 (f)
kovitlati 32
kov~eg 7
koegzistencija 200
koegzistirati 292
Koàplastika 50, 51
koòder 54
kozolik 92
kozonog 92
kozorog 42, 92
koincidirati 292
kojegd(j)e 132
kojekad 132
kojekakav 129
kojekako 132
kojekamo 132
kojeko 129
kojekoji 130 (f)
kojekuda 132
koje~iji 130 (f)
koje{ta 129
408
koji bilo 131
koji god, kojigod 130
koji put, kojiput 134
-koka 160
kolaboracija 292
kolaborirati 292
kolenopriklon (koqe-) 56
kolibacil 31
koliki god 130
koliki-toliki 130
koliko god 132
kolikogod 132 (f)
kolovoditi 124
kolovo|a 59
kolovoz 55
kolomaz 39, 55, 56
kolos(ij)ek 54
kolote~ina 63
kolhoz 170
Komgrap 165, 170
komemoracija 291
komemorirati/-isati 292
kome{ati 31, 32
Kominterna 170
kompakt-disk 66
Komsomol 170
komunikologija 160
409
kontakt-grupa 47
kontra- 200
kontraavionski 234
kontraadmiral 200
kontraalt 200
kontraargument 200
kontraatak 200
kontrabas 200
kontradiverzioni 234
kontradiktoran 223
kontram(j)era 200
kontramanevar 200
kontranapad 200
kontraobav(j)e{tajni 223, 234
kontraofanziva 200
kontraofanzivan 234
kontraproduktivan 223
kontrapropaganda 200
kontrarevolucionaran 223, 234
kontraudar 200
kontra{pijunaà 200
kowovodac 57
kowogojac 57
kowogojstvo 61
kowokradica 14 (f), 62
koworep 42
kooperacija 290, 292
410
kooperirati/-isati 292
kooptirati 292
koordinirati 292
kopati 245
kopilot 200
kopqonosan 94
kopqono{a 59
kopreds(j)edavaju}i 200
kopreds(j)ednik 200
koprodukcija 200
koproducent 200
koreodrama 30
korepetirati 292
korepeticija 292
koreferat 200
koreferent 200
korist 8
koristoqubac 57
koristoqubiv 96
kornfleks 47
kosa 8
kosinus 200
kosmat 11
Kosmet 170
kosmogonija 152
kosmografija 152
kosmodrom 148, 163
411
kosmonaut 152, 156, 163
kosmonautika 163
kosmopolit(a) 152
kosmopolitizam) 152
kosmopolitski 152
kosovskometohijski 108
kosovsko-resavski 107
kosook 97
kost 8
kostimograf 161, 165
kostoboqa 22, 59
kostolom 55
kostolomiti 124
kostorog 42
koscenarista 200
kotangens 200
kotlokrp(a) 60
Kotor-varo{ 34
ko~operiti se 127
ko{qoribe 65
KPD 167
KPJ 166
Krajinapromet 50
krajolik 42
krajputa{ 91
kra-kra 140
Kraqevica 11
412
kraqeubistvo 42
kraqeubica 24, 42, 62
krasnopis 89
krasnopisac 90
krasnor(j)e~iv 104, 118
krasnor(j)e~je 69
krasnosloviti 126
-krat(a) 161
-kratija 161
kratkov(j)ek 98, 100
kratkov(j)e~an 98, 100
kratkovid 97, 98, 109
kratkovidan 98, 109
kratkovremen 98, 117
kratkodlak 97, 98
kratkodnevica 69
kratkoìve}i 122
kratkokqun 98
kratkometra`ni 100
kratkonog 98
kratkopruga{ 68
kratkorek 120
kratkorep 98
kratkore~iv (-rje~iv) 104, 118
kratkoro~an 100
kratkoruk 98
kratkoseàn 120
413
kratkosilazni 106
kratkotalasni 100
kratkouzlazni 106
kratkouman 34, 100
krvoèdan 93
krvolok 55
krvolo~an 95
krvopija 58, 59
krvoproli}e 61
krvotvoran 95
krvotok 39, 56
krezub 31
krempita 46
krep-papir 47
krep-saten 47
krivov(j)erac 67
krivov(j)erje 69
krivov(j)ernik 90
krivov(j)erstvo 69
krivovrat 98
krivoglav 98
krivokletnik 90
krivokletstvo 90
krivokqun 98
krivolovac 90
krivonog 98
krivonos 22, 98
414
krivopis 89
krivosudnik 90
krivotvorina 90
krivotvorstvo 90
krimi-roman
kristal-{e}er 48
krmenadla 31
krompir-paprika{ 48
krompir-~orba 17
kro{to 136
krstikumedete 90
krstobolan (-qan) 95
krstoboqa 59
krstokqun 42, 52
krstonosan 95
krstonosac 57
krstono{a 59
krugova{ 13 (f)
krupnoglav 99
krupnozrn 98, 99, 104
krupnozrnat 104
krupnolisnat 104
krupnook 97, 99
krupwati 292
kruhoborac 56, 57
kruhoborstvo 61
kr~ma 8
415
ksenofobija 161
ksilofon 162
kud god, kudgod 132
kudikamo 133
kukuvija 31
kukumavka 31
kulturnoetni~ki 107
kulturnoistorijski 103, 107
kulturnopovijesni 107
kulturno-politi~ki 107
kulturnoprosv(j)etni 107
kulturonosac 57
kulturtreger 45
kuma Milica 49
kumulonimbus 43
kupoprodaja 87
kup-sistem 47
kup-takmi~ewe 47
kupus-salata 48
kur(c){lus 45
kusokrilci 67
kusorep 99
kusorepac 67
ku}evlasnik 24, 42
ku}egazda 42
ku}edoma}in 42
ku}epaziteq 62
416
kuc-kuc 140
Ku~aj-planina 17, 34, 48
ku{et-kola 47
labiovelar 43
labiodental 43
ladole` 55, 56
laìdoktor 86
laìzaru~nik 86
laìpauci 86
laìsvetac 86
laìtorba 86
laìcar 86
la`nodemokratski 119
la`nopoboàn 119
Lazareva subota 64
laziti 243, 244
lajtmotiv 45
lakmus-papir 47
lakoatleti~ar 70
lakoatletski 97, 103
lakokril 99
lakomislen 104, 120
lakonog 99
lakor(j)e~iv 104
lakosan 99
lakouman 102
lak{ati 292
417
laringoskopija 162
lastin repak 64
latinoameri~ki 93, 108, 155 (f)
latinskoameri~ki 108
LD 167
levo-desno (lije-) 134
levokrilac (qe-) 67
levokrilni (qe-) 101
levoruk (qe-) 99
ledobran 54
ledoloman 95
ledolomac 56, 57
lezileb 85
lezilebovi} 85
leksikografija 161
lepa (lijepa) kata 64
lepi (lijepi) ~ov(j)ek 64
lepokos (qe-) 99
lepook (qe-) 97
leporek (qe-) 120
lepore~iv (qeporje~iv) 104
lepore~je (qeporje~je) 69
leptir-ma{na 48
leptir-staklo 48
lep{ati (qe-) se 293 (f)
letipas 86
letopis (qe-) 54, 56
418
letopisac (qe-) 57
leuko- 146 (f)
le}i (leèm) 245
livada 8
liìlonac 85
liìsahan 85
linorez 29, 54
listolik 89
listono{a 59
listopad 33, 35, 39, 55
listopadan 95
listorodan 95
litografija 152
litografisati 152
litografski 152
litosfera 152
litofagija 152
liftboj 47
lihoprsta{i 68
licem(j)er 41, 53
licem(j)eran 95
loboda 8
lovokradica 59, 62
lovokra|a 59
lovostaj 55
lovo~uvar 42
-log 160
419
-logija 142, 159, 160
logogrif 155
logoped 155
logoreja 155
logotip 155
lo`-uqe 30, 87
loj 8
lubendiwa 30, 48
lukobran 54
lumpenproletarijat 45
lumpenproleter 45
lutka-film 48
lutkomendija 92
lutoterapija 151
Lu~indan 66
qepook 97
qeporje~je 69
Qubodrag 70
qubomora 35, 59, 61
qubomoran 95
qubopitan 96
qubopitqiv 96
qubopitstvo 61
qudo`der 54
qudo`derka 62
ma gde (gdje) 132
ma kada 132
420
ma kakav 130
ma kako 132
ma ko 130
ma koji 130
ma koliki 130
ma koliko 132
ma kuda 132
ma ~iji 130
ma {ta 130
magneto- 151
magnetoskop 150, 154
magnetoterapija 154
magnetofon 154, 162
mada 139
majkoubica 62
Majkrosoft 171
majmunolik 92
makar da 139
makro- 197
makro- 145, 147
makrobiotika 152, 197
makrobiotski 152
makroekonomija 152, 197
makroklima 152, 197
makrokozam (-kosmos) 197
makrolingvistika 197
makromolekul 152, 197
421
makropodi 197
makrospore 197
maksi- 193
maksi- 147
maksiekran 200
maksikaput 200
maksiproblem 200
maksisukwa 200
maksiukr{tenica 200
maliti 293 (f)
malo- 20
malobrojan 26, 100, 117, 118
malov(j)ek 98, 99
malovaro{anin 68
malovaro{ki 103
malovr(ij)edan 118
malogradski 103
malogra|anin 18, 64, 68
malogra|anski 103
malodoban 100, 117
malodu{an 100
malokada 133
malokalibarski 103
malokrvan 22, 26, 117
maloletan (-qetan) 100 (f), 117
maloletnik (-qetnik) 89
malolitraàn 100
422
maloqudan 117
malomo`dani 100
malopos(j)ed 193
malopos(j)ednik 68, 193
malopre (-prije) 34, 133
maloprivrednik 68
maloprodaja 66, 194
malorek 119
malotiraàn 100
malotrajan 118
maloumnik 89
maloust 99
malo~as 133
maltene 135
mamipara 12 (f), 85
-man 142, 159, 163, 165
mandaliti 292
-manija 161, 163, 165
mawe-vi{e 133
mawiti 293 (f)
marvogojac 57
marijaterezijanski 93
marksizam-lewinizam 49
mar{-kompanija 47
mar{ruta 47 (f)
mas-mediji 47
masnoguz 99
423
masnoust 99
maspok 171
materoubica 62
macino zlato 64
mac-mac 140
ma~koder 54
ma~onosac 57
ma~ono{a 59
ma{inovo|a 59
ma{inogradwa 42, 63
mega- 147
megabajt 147, 152
megavat 147, 152
megalomanija 155, 161
megalopolis 155
megatona 147, 152
megafon 152
medonosan 94
Me|imurje 206
me|uvlada 184
me|uvla{}e 206
me|uvr(ij)eme 184
me|ugradski 214, 227
me|ugranski 227
me|ugru|e 206
me|udnevica 206
me|udràvni 227
424
me|uzavisan 214
me|uzv(j)ezdani 227
me|uzubni 227
me|uigra 184
me|ukongresni 227
me|uqudski 227
me|um(j)esni 227
Me|umurje 206
me|unarodni 227
me|uno`je 206
me|upaluba 184
me|upartijski 227
me|uplanetarni 227
me|upostaja 184
me|uprostor 184
me|uratni 227
me|urepubli~ki 227
me|uresorni 227
me|ur(ij)e~je 226
me|usavezni~ki 227
me|usezonski 227
me|usoban 227
me|usobica 206
me|usprat 184
me|ustanica 184
me|ustrana~ki 227
me|utim 136
425
me|utip 184
me|u}elijski 227
me|u~in 184
mezo- 147
mekokoran 101
mekokrilci 67
mekoobrazan 101
mekoput 98
mekoputan 101
mekorun 98
mekoust 98
mek{ati 292
melomanija 161
mewati (mije-) 246
merino-ovca 47
mesec (mje-) 7
mesecoslov (mje-) 55
meso`der 54, 56
mesojed 54
mesoje|e 35, 60
meta- 196
metabolizam 196
metajezik 196
metaloplastika 43
metalosavija~ 43
metalostrugar 43
Metalpromet 50
426
metamorfoza 196
-metar 143, 159, 162, 163, 164
metafizika 196
metafora 196
meteorolog 146 (f)
meteoropatija 146 (f)
metil-alkohol 47
-metrija 162
metronom 160
mecanin (mez-) 184
me~-lopta 46
MZ 167, 169, 172
mizagatija 151
mikro- 145, 147, 197, 221
mikrobiologija 158, 197
mikroekonomija 197
mikroklima 197
mikrokozam (-kosmos) 197
mikroorganizam 152, 197, 204
mikroprocesor 152, 197
mikrosekund 197
mikroskop 152, 162, 197
mikroskopija 162
mikrofarad 197
mikrofilm 197
mikrofon 152, 162, 197
mikrohirurgija 197
427
mili- 147
milivolt 152
miligram 152, 161, 164
milimetar 152, 162
milobruka 64
milovidan 108, 109
miloglasan 101
milodar 65
miloduh 64
milokrvan 101
milolik 97
milook 97
Milorad 70
milorek 120
milosrdnik 68
milosr|e 69
miqokaz 55
mimo- 239
mimoilaziti 239, 257
mimoi}i 239, 242, 257
mimolet 184
mimoprolaznik 184
mimohod 184
mini- 200
mini- 147
minibar 200
minibus 163, 201
428
minival 201
minigolf 201
minikaseta 200
minikostim 200
minikuhiwa 201
miniliga 200
minimoda 200
miniserija 200
minisukwa 200
minobaca~ 62
minolovac 56, 57
minonosac 57
minopolaga~ 62
Miodrag 70
miomiris 65
mirboàti se 127
mirnodopski 103
mirovwa~ki 179
mironosan 95
miropomazati 124
mirotvor 54
mirotvoran 95
mirotvorac 54, 56
miroto~iv 96
mi{olovka 62
mi{omor 55, 56
mladiti 292
429
mladogramati~ari 66
mladoèwa 33
mladolik 97
mladoturski 103
mladoturci 66
mlado~esi 66
mlado~e{ki 103
mlaz 8
Mlati{uma 85
mnemo- 144 (f)
mnogo- 20
mnogoboàc 89
mnogobo{tvo 89
mnogobrojan 117
mnogov(j)ekovan 117
mnogovodan 117
mnogovrstan 117
mnogoglagoqiv 118
mnogoglasan 117
mnogoglasje 89
mnogogodi{wi 118
mnogoènac 89
mnogoènstvo 89
mnogoì~an 117
mnogozvu~an 117
mnogozvu~je 89
mnogozna~an 117, 120
430
mnogolik 117
mnogoqudan 117
mnogonapa}en 121
mnogopo{tovani 17, 121
mnogor(j)e~iv 118
mnogorek 120
mnogorodan 120
mnogoruk 117
mnogosatni 116, 117
mnogospratan 117
mnogostran 117
mnogostruk 117
mnogotrpeqiv 118
mnogotrudan 118
mnogouvaèni 121
mnogougaonik 89
mnogoc(ij)eweni 121
mnogo~asovni 117
mnogo~ekiwari 89
moba 11
mogbudem 127
moderna 295 (f)
modrikastobeo (-bijel) 105
modrokrvan 101
modronog 98
modrook 98
modrorep 98
431
mo`da 135, 139
moèbitan 18
moèbiti 135
MOK 168
mokra}ovod 29, 52, 70
mokrovod 29, 52, 70
molersko-farbarski 108
monarh 160
mono- 147, 198
monogram 161
monodrama 198
monokultura 198
monolog 198
monomanija 161
monoplan 163
monstr-proces 47
moreplovac 24, 26, 56, 57
moreploviti 124
moreplovstvo 61
moreuz 52
morsko prase 206
morfo(fo)nologija 158
morfogeneza 152
morfologija 152
morfosintaksa 152
mostobran 54, 56
moto- 143
432
motonautika 154
motorbicikl 32 (f), 47
mototrke 154
motocikl 154
mravozub 42, 51
mravozuba 51
mravozubac 51
mravojed 20, 54
mreòkrilci 51
mrzovoqa 65
mrzovoqan 122
mrkva 8
mrkobrad 98
mrkovlas 98
mrkogled 120
mrkogle|a 90
mrkoùt 105
mrkoplav 34
mrkoput 98
mrkoputan 101
mrkorek 120
mrkougqeni 104
mrskovoqan 122
mrtva kopriva 64
mrtva kost 64
mrtvo`der 70
mrtvolik 97
433
mrtvoro|eni 121
muva-kategorija 48
muvolovka 62
muvomor 55
muvoserina 63
mudroslov 70
muòubica 62
muzeobus 163
muzikalije 9
muzikoterapija 43
Mujaga 50
mukotrpan 95
multi- 143, 147, 201
multivitamin 155, 201
multivitaminski 234
multidimenzionalan 234
multidisciplinaran 234 multilateralan 234
multimedijalan 234
multimedijski 234
multimilijarder 201
multimilioner 155, 201
multimilionski 234
multinacionalan 155, 234
multinuklearan 234
multipolaran 234
multiforman 234
mumakaze 31
434
muwovod 53
MUP 168
mutivoda 85
mutika{a (Mutika{a) 85
mutimir 85
mutno- 119
mutnobeo (-bijel) 105
muholovka 62
muhoserina 62
Mu~ibaba 85
mu{kobawa 70
na- 175, 176, 239, 247
nabaviti 259
nabasati 257
nabaciti 257
nabiguzica 85
nabiti 257
nabl(ij)ed 214
nabolovati se 258
naboqe 136
naborati 295
nabosti 257
nabrati 258
nabubati 258
navaliti 181, 243, 258
naveliko 135, 138
na veliko 138
435
navesti 257
navestiti (-vijestiti) 243, 244, 293, 295
naviknuti (-vi}i) 243, 257
naviqak 207
navla~kapa 83
navodni 227
navodniti 295
navodwavati 295
navrat-nanos 134
navrv(j)eti 258
navrh 139
navu}i 257
nagaziti 257
nagladovati se 258
naglas 135
naglasiti 293
nagledati se 258
nagluv (-gluh) 16, 174, 176, 204, 214
nagnati 257
nagnuti 243
nagwe~iti 258
nagwio 214
nagov(ij)estiti 295
nagojiti se 258
nagomilati 258
nagor(j)eti 258
nagorak 214
436
nagore 136
nagotovs 136
nagristi 258
nagrnuti 258
nad- 239
nadavati se 258
nadazreti se 259
nadametati se 259
nadapeti 259
nadariti 295
nadasve 136
nadastr(ij)eti 240, 259
nadbiskup 184
nadbubre`ni 227
nadv(j)eran 215
nadv(j)esiti 259
nadvesti 259
nadvikati 259
nadvikivati se 259
nadvisiti 259, 295
nadviti se 259
nadvi{avati 259
nadvladati 240, 259
nadvodni 227
nadvo`wak 207
nadvojvoda 184
nadvu}i 259
437
nadglavqe 207
nadglavni 227
nadglasati 259
nadglasiti 295
nadgledati 259
nadgovoriti 259
nadgorwavati se 259, 295
nadgorwati 295
nadgraditi 259
nadgradwa 185
nadgrobni 227
naddràvni 227
naddru{tveni 227
nadesno 136
nadzvu~an 228
nadzemaqski 228
nadzemni 227
nadzidati 259
nadzirati 259
nadznawe 185
nadigrati 259
nadilaziti 259
nadimak 207
nadimiti se 258
nadja~ati 259
nadlagivati se 259
nadlajati 259
438
nadlakatni 227
nadlaktica 204
nadlanica 207
nadlet(j)eti 259
nadlicitirati 259
nadlugar 184
nadqudski 228
nadma{iti 259
nadmetati se 259
nadmetnuti se 259 (f)
nadmorski 214, 227
nadmo} 184
nadmo}an 184
nadmudrivati se 259
nadmudriti 259, 295
nadn(ij)eti 259
nadnacionalan 227
nadno 139
nadobijati 258, 288
nadovezati 288
nadograditi 287, 288
nadodati 287, 288
nadomak 138, 139
nadom(j)estiti 288
nadometnuti 288
nadonositi 288
nadoplatiti 288
439
nadopuniti 287, 288
nado}i 288
nadohvat 139
nadrasti 288
nadrealizam 184
nadrealista 184
nadrediti 295
nadr(ij)eti 243, 258
nadri- 11, 85, 122, 176, 192
nadriadvokat 192
nadriguz 85
nadrikwiga 12 (f), 85, 192
nadrikwièvnik 192
nadrikritika 192
nadrilekar (-qekar) 85, 192, 204
nadrilekarstvo (-qekarstvo) 192
nadrilije~nik 85
nadrip(j)esnik 192
nadripisar 192
nadristru~wak 192
nadriu~enost 192
nadrifilozof 192
nadrobiti 258
nadsav(j)etnik 184
nadsvoditi 259, 295
nadsinhronizacija 185
nadsko~iti 259
440
nadsre}a 185
nadstvaran 228
nadstraàr 184
nadstre{nica 207
nadstru~an 215, 228
naduga~ko 136
nadugo 136
naduqudnost 185
naduman 215
nadu{ak 137
nad{umar 184
naàlost 138, 176
na`vrqati 257
na`derati se 258
naìv(j)eti se 258
naùt 214
nazvati 245
nazdraviti 295
nazdravqe 137
nazepsti 258
nazivati 182
nazimac 207
nazime 207
nazlobrz 15, 27, 123
nazna~iti 258
nazovi- 192
nazovigovornik 86
441
nazovijunak 86
nazovimoderan 122
nazovimudar 122, 123
nazoviotmen 122
nazovip(j)esnik 86
nazoviprijateq 86
nazovisocijalisti~ki 122
nazovistatistika 86
nazovium(j)etni~ki 122
nazreti 243, 258
nazubiti 295
nazup~ati 295
naigrati se 258
naizgled 28, 138
naizust 138
naime 135
naimenovati 259
naiskap 138
nai}i 243, 244, 257
naj- 174, 176, 193, 215, 240
najaviti 259
naj-brada 185, 215
najve}ma 215, 237
najvoleti (-qeti) 215, 260
najglasnije 237
najgorwi 215
naj-dar 185
442
najdowi 215
najduè 237
najeìti se 258
najesti se 242, 258
najèleti (-qeti) 215, 159
najzadwi 215
najja~e 237
najlak{e 237
najlon-kesa 47
najlon-~arape 47
naj-manevar 185
naj-pla}a 185
najposl(ij)e 215, 237
najposledwi (-sqedwi) 215
najpotpunije 237
najprvi 215
najpre (-ije) 237
najtoplije 237
naj-film 185
nak- 237
nakalemiti 257
nakvasiti 258
nakin|uriti (se) 257, 258
nakiseo 214, 215
nakju~e(r) 237
nako- 237
nakovaw 207
443
nakosutra 237
nakotiti se 258
nakraj 139
nakrasti (se) 258
nakriv 16, 34, 214, 215
nakrivo 236
naksutra 237
nakupiti 258
nalaktiti se 294, 295
nalevo (-lijevo) 136
nal(ij)epiti 257
nalet(j)eti 257
nalivpero 30, 48, 87
nalickati (se) 257, 258
nali~je 207
nalo`nik 207
nalo`nica 207
naqut 214
naqutiti 215, 258
Nama 165, 170
namagar~iti 295
namazati 257
namah 135
nam(ij)esiti 258
nam(j)esnik 207
nam(j)estiti 257, 293, 295
namesto (-mjesto) 139
444
namnoìti se 258
namodar 214
namotati 257
namrtvo 135
namr{titi se 258
namu~iti se 258
naneti (-ijeti) 242, 257
nanizati 257
nanovo 135, 238
nawu{iti 257
naovamo 136
naogovarati se 288
naodmarati se 288
naodmet 137
naoko 238
naoruàti 258
nao~are (-i) 207
nao~it 227
nao~wak 207
nao{triti 258
napabir~iti 258
na pamet, napamet 138
napasti 249, 259
napatiti se 258
nape}i 258
napipati 257
napisati 28, 241, 254, 257
445
napitak 207
napiti se 258
naplatak 181, 207
naplatiti 259
napqa~kati (se) 258
napola 136
napolica 207
napoqe 135, 137
napoqu 135
napomenuti 258
napored 139
naporedan 227
napraviti 293
naprazno 20
napredan 227
napretek 137
napre~ac 137
naprìca 207
na prim(j)er 137
napri~ati 258
naprosto 136
naprsnuti 258
naprstak 181, 207
napujdati 257
napuknuti (-pu}i) 258
napumpati 241
napuniti 258
446
napustiti 259
naraditi se 258
narazgovarati se 286, 288
naramak 207
naramenica 207
naratovati se 258
naredan 227
narediti 293
nare|ati 257
narko- 30, 146
narkobiznis 154
narkodiler 146, 154
narkokartel 146
narkomafija 154
narodnodemokratski 107
narodnooslobodila~ki 104, 107
naro~it 227
narukavqe 207
naru~iti 243
naru~je 174, 207
naru{iti 258
NASA 168, 169
nasaditi 257
nas(j)e}i 258
nasiv 214
nasilan 227
nasititi (se) 258, 295
447
naskitati se 258
naslagati 257
naslawati 240
nasledan (-sqedan) 227
naslikati 257
nasloniti 243
naslutiti 257, 258
naslu{ati se 258
nasm(ij)e{iti se 258
nasmejati (-ijati) (se) 248, 258
naspavati se 242, 258
naspram 139
nasred 139
nastaviti 258
nastaniti 295
nastati 249, 259
nastojati 241, 259
nastr(ij)eti 242
nastradati 242, 258, 259
nastrojiti 295
nasuprot 136, 139
nasur 214
nasu{ni 227
natamo 136
nata}i 257
nata{te 136
nat(j)erati 257
448
natkolenica (-qenica) 207
natkonobar 184
natkriliti 259, 295
natkriti 259
natkroviti 259, 295
natkrovqe 207
natkrovnica 207
NATO 166, 168
natovariti 257
natp(j)evavati se 259
natp(j)evati 259
natpartijski 227
natpiti 259
natpolovi~an 228
natpop 184
natporu~nik 184
natpripov(ij)edati 290
natprirodan 228
natpros(j)e~an 228
natpros(j)e~no 237
natrag 135
natrakho|a 89
natrapati 257
natrijum-hlorid 47
natrqati 257
natruo 214
natuknica 207
449
nathrabar 215
natcv(j)etni 227
nat~ov(j)ek 184, 188
nat~ov(j)e~anski 228
nat~ulan 228
na}i 243
nauìvati se 258
nauzdisati se 288
nauznak 136
nauman 227
naumiti 295
nausnica 207
nau~iti 178, 257, 258
nau~noistraìva~ki 103
nau~nostru~ni 108
nau~notehni~ki 108
nau{trb 137
Naftagas 50, 51
nafta-pe} 48
Naftaplin 50
naftovod 53
naftonosan 94
nahvaliti se 258
nahvatati 258
nahodati se 258
nahraniti 258
nahrupiti 258
450
nahsinhronizacija 185
nahsinhronizovati 185
nahu{kati 257
nacionalsocijalisti~ki 108
nacifa{isti~ki 30, 108
nacrven 214
nacrn 214
nacrtati 28, 257
na~ekati se 258
na~elan 227
na~elnik 207
na~eti 242, 244, 258
na~uditi se 258
na~uti 178, 258
naxak-baba (naxagbaba) 45
na{aliti se 258
na{koditi 258
na{krabati 257
na{minkati 257
na{ozemski 34
NBA 168
NDR 166
ne- 34, 173, 174, 176, 177, 185, 186
nealbanac 185, 216
nealbanski 216
neameri~ki 216
nearapski 216
451
neafri~ki 216
neboder 54
neboj{a 207
neboloman 95
neborac 185
nebrat 174, 186
nebreme 186
nebriga 181
nebudnost 187
nevezan 216
nevelik 216
nev(j)eran 7
nev(j)erica 207
nev(j)erstvo 207
nevi|en 216, 290
nevisok 216
nevladin 216
nevojnik 185
nevoqa 182, 186
nevr(ij)eme 186
negda 132
negd(j)e 132, 238
negoli 140
nedavno 237
nedalek 216
nedaleko 237
ned(j)elo 186
452
ned(j)eqa 207
nedoba 186
nedogled 207
nedodirqiv 228
nedo|ija 207
nedoklan 251
nedolaèwe 186
nedono{~e 207
nedope~en 251
nedora|en 251
nedore~en 251
nedostajati 290
nedoumica 207
nedou~en 251
neevropski 216
neèwa 207
nezaboravak 207
nezaboravan 228
nezadrìv 228
nezaja`qiv 228
nezamisliv 228
nezasejan (-ijan) 216
nezasitan 228
nezaustavqawe 186
nezaustavqiv 228
nezgoda 186
nezgrapan 182
453
nezdrav 215
neznabog 87
neznaboàc 87, 88
neznabo{tvo 88
neznawe 186
nezreo 215
neizb(j)eàn 228
neizvodqiv 228
neizvr{avawe 185
neizvr{ewe 185
neizdr`qiv 228
neizm(j)eran 228
neizreciv 228
neinstrumentalan 216
neiskazan 216
neistina 185
neistomi{qenik 90
nejasno 237
neja~ 207
nejednakokraki 98 (f)
nejednakostrani~ni 98 (f)
nejunak 185
nekakav 130, 238
nekako 132
nekamo 132, 238
neki 130
neki put, nekiput 134
454
nekmoli 140
neko 130
nekoji 130
nekolik 130
nekoliko 130, 132
nekretnina 207
nekro- 151
nekrolog 152
nekropola 152
nekroskopija 152
nekrofilija 152, 161
nekuda 238
nelep (-lijep) 216
nemajka 186
nemali 216
nemalo 133, 237
nemar 181, 207
nemastan 116
nema{tina 14 (f), 207
nem(j)eriv 228
nemetali 185
nem(ij)e{awe 186
neminovnost 207
nemir 186
nemirewe 186
nemoral 186
nemo} 186
455
nemu{t 182
nenadma{an 228
nenapadawe 185
neo- 147
neoboriv 228
neobrijan 216
neodloàn 228
neodobravawe 185
neodoqiv 228
neoklasicizam 154
neokolonijalizam 154, 198
neokresan 216
neopisiv 228
neoplakan 216
neopoziv 228
neoporeciv 228
neopran 216
neorealizam 154, 198
neoromantizam 154, 198
neoromanti~ar 198
neostaqinizam 198
neostaqinist(a) 154
neofa{izam 198
neofa{ist(a) 154, 198
neoc(j)ewiv 228
nepa`wa 185
nepar 186
456
nepisan 216
nepla}awe 185, 186
nepliva~ 185
nepovrat 207
nepovrediv 228
nepodmitqiv 228
nepoznavawe 185
nepoznat 215
nepokolebqiv 228
neponovqiv 228
nepostojawe 185
nepotpun 215
nepotpuno 237
nepo{ten 216
nepo{tewe 186
nepo{tovawe 185
nepravda 185
nepravedno 237
neprevod(q)iv 228
nepredvidiv 228
nepreìvari 185
nepresu{an 228
neprijateq 16, 175, 186
neprijatno 237
neprilika 186
neprim(j)etan 228
neproma{iv 228
457
nepromo~iv 228
neproc(j)ewiv 228
nepu{a~ 185, 204
ner(ij)etko 237
neravnokraki 216
neradnik 186
nerado 237
nerazdvojan 228
nerazoriv 228
nerazum(ij)evawe 185
neraskidiv 228
nered 185, 186
nerodica 207
neruski 216
nesalomqiv 228
nesanica 207
nesv(j)estica 207
nesklad 185
nesloboda 185
neslovenski 216
nesloga 185
nesoj 186
nesporazum 186
nesrbin 185
nesre}a 186
nesre}an 216
nesrpski 216
458
nestati 290
neukus 186
neulovqiv 228
neumitan 228
neumoqiv 228
neumrli 290
neuro- 145, 146 (f), 151
neurovegetativni 153
neurologija 153
neurohirurgija 153
neusp(j)eh 186
neuhvatqiv 228
nehaj 181, 207
nehat 181, 207
nehrvat 185
nehrvatski 216
nehri{}anin 185
ne~iji 130
ne~iwewe 185
ne~ov(j)ek 186
ne~ov(j)e~an 216
ne~ujglas 83
ne{irewe 185
ne{to 130
nigda 132
nigd(j)e 132, 238
nièimenovani 121
459
nièrazredni 24, 102
niè{kolac (niò-) 67
niè{kolski 103
niza{ta 238
niza{to 134
nizbrdan 229
nizbrdica 207
nizbrdo 135
nizv(j)etarac 207
nizvodan 229
nizgorica 207
nizdolica 207
nizlazan 229
Nizozemac 67
Nizozemska 104
nizozemski 67, 70, 104
nijedan 130
nijedanput 134, 238
nijedared 134
nijednom 134, 238
nikada 132, 238
nikakav 130, 131, 238
nikako 132
nikamo 132, 238
niko 130
nikoji 238
nikolik 130
460
nikoliko 132
Nikoqdan 66
nikuda 238
nilski kow 64
nimalo 133, 238
NIN 165, 168, 169
Ninternet 91
ninxa-korwa~a 47
niodakle 134
niotkuda 134, 238
nipoda{tavati 127
nipo{to 134, 238
niskoakumulativan 118
niskokalori~an 102, 118
461
niskokvalitetan 102
niskonaponski 103
niskoproduktivan 118
niskotira`ni 102
niskofrekventan 102
nishodan 229
niti 140
nitroglicerin 154
nitrolak 154
nitroceluloza 154
niukoliko 134, 238
ni~iji 130
Ni{vil 91
Ni{ekspres 50
ni{ta 130
NO 167
NOB 167, 168
Novkabel 157
novo- 121, 143, 157
novobrdski 103
Novobr|anin 68
novovaro{ki 103
novovekovni (-v(j)ekovni) 102
novoverac (-v(j)erac) 67, 68
novovernik (-v(j)ernik) 68
novoverstvo (-v(j)erstvo)
novovisokonema~ki (-wema~ki) 68, 69, 107
462
novogovor 65
novogodi{wi 104
Novogradi{~anin 68
novogradwa 65
novogradski 103
Novograp 157
novogr~ki 103, 107
novodolutali 121
novodo{av{i 121, 122
novodo{li 121, 122
novodo{lica 90
novoizabran 121
novoizgra|en 121
novoizumqen 121
novoimenovan 121
novokain 170
novokovanica 65
novonado{li 121
novonastali 121
novooslobo|en 121
novootkriven 121
Novopazarac 67
novopazarski 103
Novopak 157
novope~en 121
novopripojen 121
novoprispeo (-io) 121
463
novoproizveden 121
novoprona|en 121
novoro|en 121
novoro|en~e 90
novosadski 103, 143
Novosa|anin 68
novoselac 90
novostvoren 121
novoste~en 121
novotvorina 90
Novotrans 157
novouspostavqen 121
novo{tokavski 107
nogomet 55
nogostup 55
Nolit 170
Nopok 166
nosorog 20, 42, 52
nosoroàc 51
no}obdija 58, 59
NRS 167
nuz- 176, 186
nuzzanimawe 187
nuzzarada 145, 187
nuzzgrada 187
nuzr(j)e{ewe 187
nuspojava 187
464
nusprodukt 186
nusproizvod 186
nusprostorija 187, 204
wego{ologija 160
o- 176, 239, 260
ob- 176, 239, 247, 260
oba 129
obavezati 263
obaviti -vijem 240, 262, 263
obaviti -im 263
obadva 128, 129
obadve (-ije) 128
obadvoje 128
obadvojica 128
obazreti se 243, 263
obamr(ij)eti 263
obariti 246
obasjati 263
obasuti 243, 263
obgovoriti 260 (f)
obgrliti 240, 263
obdanica 208
obdani{te 208
obdariti 263
obezb(ij)editi 296
obezvr(ij)editi 296
obezglaviti 296
465
obezobraziti (se) 296
obezoruàti 296
obezubiti 296
ob(ij)eliti 261
obelodaniti (obje-) 38, 98, 125, 296
oberknez (obor-, obr-) 196
oberkomanda 196
oberlajtnant 196
oberu~ke 134
obav(ij)estiti 243, 244, 293
ob(j)esiti (se) 246, 261, 263
obesmrtiti 296
obesnaìti 296
obespametiti 296
obespokojiti 296
obespraviti 296
obeshrabriti 296
obesc(ij)eniti 296
obe}ati 263
obe{tetiti 296
obe{~astiti 296
obìv(j)eti 260 (f)
obzidati 260, 263
obzora{ 13 (f)
obigrati 263
obiskati 245
obi}i 243, 244, 263
466
objaviti 263
objasniti 263
objesti se 260 (f)
oblakoder 54
obl(ij)en 217
obl(ij)epiti 260, 263
oblet(j)eti 242, 263
obli`wi 217
oblizati 260,263
obliti 263
obloguz 64
obloìti 263
oblu~je 208
obqubiti 263
obqutaviti 296
obmanuti 263
obnaìti 263
obnemeti (-nijemjeti) 263
obnoviti 263
obogaqiti 296
obogatiti (se) 261, 294, 296
obodriti 261
obojak 208
oboje 129
obojiti 259
oboleti (-qeti) 261, 297
obositi 261, 296
467
obostran 112, 129
obravan 217
obradatiti 296
obraditi 263
obradovati 248
obrasti 263
obrati 263
obrva 8
obrvati 263
obreàk 208
obre`je 208
obrezati 263
obre}i 263
obrijati 261
obris 208
obrkatiti 296
obrtom(j)er 53
obrukati 262
obru~ 208
obuzdati 263
obuzeti 263
obujmiti 243
obustaviti 263, 288
obu}i 243
obuhvatiti 263, 288
ovaj 132
ovakav 132
468
ovako 132
ovamo 132
ovda-onda 133
ovd(j)e-ond(j)e 133
ov(j)ekov(j)e~iti 296
ovelik 217, 218
ove}i 217, 218
ovisiti 261 (f)
ovisok 217
ovi{i 217
ovlaìti 261
ovlastiti 244, 262, 296
ovovekovni (-vjekovni) 110
ovovremenski 109
ovovremski 109
ovogodac 75
ovogodi{wi 110
ovodràvni 110
ovozemaqac 75
ovozemaqski 109
ovozemac 75
ovom(j)esni 110
ovoned(j)eqni 110
ovono}ni 110
ovosv(j)etski 109
ovosezonski 109
ovoselski 109
469
ovosreski 109
ovostoletni (-qetni) 110
ovostran 109
ovostranski 109
ovratak 208
ovratnik 208
ovrhovoditeq 62
ogavan 217
ogazditi se 296
ogaraviti 261
oglav 208
ogladneti (-weti) 261, 296
oglasiti (se) 262, 293
oglobiti 261, 262
ogluv(j)eti 261, 297
oglupaviti 261
oglup(j)eti 261
ogluhnuti 261
ognati 260 (f)
ogovarati 241, 261
ogoleti (-qeti) 262, 296
ogoliti 262, 296
ogor~iti 261
ogr(ij)e{iti se 261
ograditi 260
ogranak 208
ograni~iti 262
470
ogrbaviti 296
ogrebati (-psti) 261
ogrejati (-ijati) 261
ogrizak 208
ogrizina 208
ogrlica 208
ogrnuti 260
ogrub(j)eti 261, 262, 296
ogrubiti 262
ogubav(j)eti 297
ogubaviti 296
oguliti 261
od- 176, 239
odabirati 263
odabrati 263
odavde 136, 238
odagnati 263, 264
odazvati se 263, 264
odazivati se 263
odakle 238
odalamiti 263 (f)
odalek 218
odaqi 218
odande 136, 238
odapeti 242, 263
odapiwati 263
odaslati 263
471
odasuti 263, 264
odatle 136, 238
odbaciti 264
odbiti 264
odbolovati 265
odbraniti 264
odvaditi 264
odvajkada 136
odvaliti 181, 243
odvezati 264
odvesti 243, 264
odviknuti (-vi}i) 243, 264
odviti 264
odvojiti 264
odvratiti 264
odvrnuti 264
odvu}i 264
odgajiti 265
odgovoriti 264
odgonetnuti 264
odgristi 264
odgurati 264
odebqati 261
od(ij)eliti 264
odzvawati 264
odzvoniti 265
odzraviti 297
472
odigrati 265
odisati 264
odiskona 138
odi}i (-gnem) 264
odjaviti 264
odjahati 264
473
odjeknuti 264
odjuìti 297
odjuriti 264
odlaziti 264
odlediti 264
odleàti 240, 265
odl(ij)epiti 264
odlet(j)eti 264
odliti 264
odlomiti 264
odlutati 264
odqutiti se 264
odmagliti 264
odmalopr(ij)e 138
odmamiti 264
odmastiti 264
odma}i 264
odmah 135
odmahnuti 264
odm(ij)eniti 265
odmila 135
odmoriti 264
odmotati 264
odmo}i 264
odmrznuti 264
odmrsiti 264
odnaroditi se 264
474
odnekle 238
odnekuda 136
odnekuda 238
odn(ij)eti 264
odobriti 296
odobrovoqiti 20, 125, 127, 141
odoma}iti 296
odonda, od onda 138
odraditi 265
odranije 136, 238
odranije 238
odrapiti 243
odrasti 265
odrveniti 296
odreda 135
odrediti 293, 297
odrezati 264
odr(ij)e{iti 264
odràti 262
odrobijati 265
odroditi se 264
odrubiti 297
odru~iti 293
odsada, od sada 138
odsvirati 265
odseliti 264
ods(j)esti 265
475
ods(j)e}i 264
odskitati 264
odskora 135
odsko~iti 264
odsluìti 265
odslu{ati 265
odspavati 265
odstraniti 264
odstupiti 264
oduvati 264
oduvek (-vijek) 20, 136
odug(a~ak) 126
oduga~ak 217
odugovla~iti 126
odudarati 264
oduì 217
oduìti 297
oduzeti 264
oduminuti 288
odumr(ij)eti 265, 288
odupr(ij)eti se 243, 288
odustati 264, 287, 288
odu~iti 264
odu{eviti 261, 296
od{etati 264
od{tampati 265
OEBS 168
476
oàliti 261
oàlostiti 248
o`drebiti se 262
oèdneti (-weti) 261
oèniti 178, 262
oìv(j)eti 262, 294
oìvotvoriti 296
oìlaviti 296
ozakoniti 296
ozariti 245
ozdraviti 261, 262, 296
ozepsti 262
ozidati 260
ozl(ij)editi 261
ozlovoqiti 125, 127, 296
ozloglasiti 125, 296
ozlojediti 126
Ozna 168
oznojiti 261
oivi~iti 260
-oid 159
ojagwiti se 262
ojaditi 262, 296
oja~ati 261
ojuìti 262, 296
okaditi 261
okajati 262
477
okaqati 261
okameniti 262
okviriti 292
okeanografija 161
okititi 260
oki{iti 262
oklevetati 262
okovati 260
okovratnik 91, 208
okon~ati 262, 297
okopati 260
okor(j)eti 262, 297
okorak 208
okosnica 208
oko{tati 297
okrajak 208
okrastati 262
okratak 217
okra}i 217
okre~iti 261
okriviti 261, 296
okrilatiti 296
okriqe 208
okrwiti 261
okrug 208
okrugao 217
okruìti 260
478
okruniti 261
okrupwati 297
okto- 147
okupati 261
oku}iti (se) 262, 296
oku}nica 208
olabaviti 261
olajavati 261
olak 217
olako 217
olak{ati 261, 297
olak{i 217
olewiti (-lijeniti) se 261, 296
ol(ij)epiti 260
oligarh 160
olizati 260
olistati 262
olovnosiv 105
olo{ 208
olupina 208
oqu{titi 261
omalen 174, 176, 217
omali 217 (f)
omalovaìti 34, 126
omalodu{iti 125
omawi 217
omasoviti 296
479
omatoriti 296
ome|ak 208
ome|iti 296
omek{ati 261, 297
Omer-ba{a 50
omesti 249
omileti (-qeti) 296
omiliti 261
omladina 208
omla|i 217
omlitav(j)eti 297
omlitaviti 261
omogu}iti 296
omrznuti 262, 297
omrzovoqiti 125
omrknuti 297
omr{aviti 261, 262
onaj 132
onakav 132
onako 132
onamo 132
onemeti (-nijemjeti) 261, 296
onemogu}iti 296
onemo}ati 297
oneraspoloìti 296
onesv(ij)estiti (se) 290, 296
onesposobiti 296
480
oniì 217
onizak 34, 217
onovremeni 109
onovremenski 109
onogodi{wi 109
onodobni 110
onozemaqski 109
onostran 109
onostranski 109
ontogeneza 158
ontogenija 158
ontologija 158
on~as 134
OOSK 166
opadati 262
opaziti 262
opaliti 260
opametiti (se) 244, 296
opawkati 246, 261
oparati 262
opariti 262
opasati 297
opasti 262
op(j)evati 262
OPEK 168
opeka 208
opeqe{iti 261
481
opervaziti 296
ope}i 261
opijum 9, 10
opisati 260
opismeniti 296
opiti 261
opklada 245
opkoliti 263
opkopati 260, 263
oplakati 261
oplata 181, 208
oplatiti 181
opl(ij)eviti 261
oplemeniti 296
oplesti 260, 263
oploditi 262
oplo{je 208
opqa~kati 261
opovrgnuti 287, 288
opozvati 262, 288
opomenuti 288
opona{ati 288
oporezovati (-ivati) 261, 297
opo{teniti se 296
opravdati 261
oprasiti se 262
oprati 261
482
opra{iti 262
opred(ij)eliti 287, 288
opreka 208
opremiti 243, 244
oprqiti 261
opruga 208
opruìti 262
ops(j)eniti 263
ops(j)esti 263
ops(j)e}i 263
opsluìti 263
opsovati 262
opstati 249, 260 (f), 263
opticaj 208
opunovlastiti 125
opunomo}iti 125, 296
opust(j)eti 296
opu{ak 208
ophoditi se 263
ophrvati 263
op~initi 263
op{iti 263
op{tevaè}i 122
op{tedru{tven 119
op{tejugoslovenski 119
op{tekwièvni 119
op{tenarodni 119
483
op{teobrazovni 119
op{tepoznat 24, 119
op{tepriznat 119
op{teusvojen 119
op{te~ov(j)e~anski 119
ORA 166, 168
ordenonosac 57
or(ij)edak 217
or(j)e|i 217
orezati 261
oribati 261
Orijent ekspres 50
orlovi nokti 64
oroditi se 262
orositi 261
oro~iti 296
orto- 147
ortografija 89
o-ruk 140
osavremeniti 232
osakatiti 261
osamgodi{wi 114
osamiti (se) 261, 296
osamletni (-wi) 114
osamsatni 114
osamstometra{ 79
osam~asovni 114
484
osvaja~ko-kolonizatorski 108
osv(j)eìti 261, 296
osvetiti (se) 245, 262
osvrnuti se 287, 288
osedati (-sijedati) 260 (f)
osedeti (-sijedjeti) 261, 262, 297
os(j)en~ati 297
osigurati 297
osiliti se 262
osiroma{iti 296
osirot(j)eti 297
osko~iti 260 (f)
oslabiti 261, 262, 294
osladiti 261
oslepeti (-slijepjeti) 261, 297
oslepiti (-slijepiti) 261
oslu{kivati 262
oslu{nuti 262
osm(j)eliti se 261, 296
osm(j)ehivati se 262
osm(j)ehnuti se 262
osmoglasan 79
osmoglasnik 79
osmoletka (-qetka) 78
osmospratni 27
osmotriti 287, 288
osmo{kolac 80
485
osnova 8
osoj(e) 181
osojan 181
osoliti 262
osporiti 262
osposobiti 296
osramotiti 262
osredwe 236
osredwi 217
osr~je 208
ostar 217
ostariji 217
ostariti 261, 262, 294
ostati 249, 260 (f)
ostvariti 296
osteopatija 153
osteoporoza 153
ostrastiti se (ostra{}en) 262 (f)
ostruga 208
osuditi 262
osumwi~iti 261
osu{iti (se) 261, 294, 296
otada, od tada 138
otarasiti se 243
otvoreno- 119
otvorenoùt 105
otvoriti 264
486
otvrdnuti 294, 297
otegnuti 264
oteàk 217
oteàti 297
oteì 217
oteliti se 262
ot(j)eloviti 296
ot(j)erati 264
otesati 261
oteti 242, 264
otimati 264
oti}i 243, 264
otkada, od kada 138
otkazati 264
otka~iti 264
otkinuti 264
otkloniti 264
otkqu~ati 264
otkopati 264
otkop~ati 264
otko~iti 264
otkriti 264
otkuda 136
otkucati 265
otopiti 264
otopliti 296
otorinolaringolog(ija) 158
487
oto~iti 264
otpasti 264
otpevati (-pjevati) 265
otpetqati 264
otpe~atiti 264
otpisati 239, 241
otpiti 264
otpevati (-pijevati) 264
otplesti 264
otplivati 264
otploviti 264
otpozadi 238
otpozdraviti 264, 288
otpola 136
otporu~iti 288
otposlati 288
otpo~eti 265, 288
otpraviti 293
otpratiti 264
otprve (-a) 136
otpre (-prije) 136
otpremiti 244
otprilike 135
otpuziti 264
otpustiti 264
otputovati 264
otpu{iti 264
488
otrovati 262
otrp(j)eti 262
otr~ati 264
otu|iti 264, 296
otuàn 217
otup(j)eti 261, 296
otupiti 261, 294
othraniti 265
ot~epiti 264
o}elaviti 242, 261, 296
o}oraviti 262, 296
o}utati 242, 262
OUR 166, 172
ofarbati 261
OFK 168
ofsajd-pozicija 46
ohladneti (-weti) 296
oho-ho 140
ohrabriti 125, 248, 261, 296
ohrapav(je)ti 297
oc(ij)eniti 261
ocariniti 262
ocv(ij)e}e 208
oceubistvo 42
oceubica 24, 42, 62
ocrniti 261
ocrtati 260
489
o~arati 262
o~vrsnuti 261, 297
o~evidan 24, 96
o~evidac 24
o~ena{ 15, 22, 28, 91
o~erupati 261
o~etkati 261
o~e{ati 261
o~e{qati 261
o~igledan 24, 96
o~istiti 261
o~itati 263
o~uvati 262
O[ 167, 172
o{i{ati 261
o{teniti se 262
o{trobridan 101
o{trovid 99
o{trovidan 101
o{trodlak 98
o{trozub 98
o{trokqun 98
o{trolist 99
o{trolistan 101
o{trook 97, 98
o{trouglast 104
o{trougli 99, 104
490
o{trouman 97, 102
o{troumqe 69
pa- 175, 176, 187, 240
pabirak 208
pabir~iti 208
pavedrina 187
pave~era 187
pagus(j)enica 187
PAZ 166
pazakup 187
pazvuk 187
paziku}a 85
pakpapir 32
paleo- 147, 198
paleoantropologija 158
paleobotanika 198
paleografija 152
paleozoik 152, 198
paleolit 198
paleontologija 152, 158, 198
paletak (-qetak) 208
palidrvce 35, 85, 87
paliku}a 19, 28, 85
palist 187
pamet 8
pamtiv(ij)ek 12 (f), 28, 85, 138, 175
pan- 146
491
panel-plo~a 47
panoga 187
panslavizam 213
pawkati 246
papazjanija 45
paperak 187 (f), 208
paperje 187
paprst 187
para- 198, 221
parabuxet 198
paravojska 198
paravrag 198
paragraf 198
paragu{~i}i 198
paradajz-salata 48
paradajz-sos 48
parakwièvnost 198
parakrilo 198
paraliza 160
parametar 198
parampar~e 31
paranauka 198
parapsihologija 198
parataksa 198
paratifus 198
parafraza 198
parking-sat 47
492
parobrod 17, 35, 36, 38, 39, 41, 42, 159
parovod 53
paroàk 198
parojak 208
paro~ista~ 42
PAS 166
Pasok 171
patvoriti 265
patent-zatvara~ 47
patent-olovka 47
pat-pozicija 47
patrijarh 160
pauspapir 45
pa~ist 217
PGP 167
pevidrug (pje-) 24, 84, 86
pedagog 156 (f)
pedijatar 162
pedijatrija 162, 164
pedologija 156 (f)
pedofil 156 (f)
pedocentrizam 156 (f)
Pelen-deka 48
penaltik 32
penta- 147
pentagram 147
pentametar 147, 162
493
pentatlon 78
pentatonski 147
pepeqastosiv 105
peri- 196
periarkti~ki 143
perimetar 162
period 196
periskop 162, 196
peristil 196
periti 246
periferija 196
Pero 11
perovodni 95
perovo|a 59
perolak 94
perorez 54
pesma (pjesma) 8
pesmotvor (pje-) 54
pesmotvorac (pje-) 57
Petar 11
petv(j)ekovni 114
peti (pewati) 245
petobanka 77
petoboj 78
petogodi{wak 79
petodinarka 78
petokolona{ 80
494
petokrak 112
petoletka (-qetka) 78
petole}e (-qe}e) 78
petoparac 78
petopostotni 229
petoprstica 78
petostrana~ki 114
petougao 77
petougaoni 113
petougaonik 79
petohlebnica (-hqebnica) 78
petro- 30, 146
Petrovac 12
Petrovdan 66
petrovsko cv(ij)e}e 64
petrodolar 146
petrohemija 146
petsto 128
pet-{est 33, 36, 129
pe~atorezac 57
pe~atoreznica 62
pivovara 59
pivopija 59
pilot-emisija 47
pilot-epizoda 47
pi-pi 140
piroman 155
495
piromanija 155
piromanski 155
pirotehnika 155
pirotehni~ar 155
pirotehni~ki 155
pismo 8
pismono{a 35, 59
pitomiti 293 (f)
picop(ij)evac 57
PKB 167
plavi~astozelen 105
plavobrad 98
plavokos 22, 98
plavokosa 22, 27
plavomaslinast 105
plavook 97, 98
plavosiv 105
plaziti 245
-plan 163
planimetrija 162
planom(j)eran 95
pla~idrug 19, 24, 35, 84, 86
Pletikosa 85
pletikotarica 12 (f)
plinovod 53
plinom(j)er 53
plitkouman 7, 34, 102
496
PLO 168
plodored 42
plodotvoran 95
plot 8
plutokratija 161
pneumokoka 160
po- 176, 239, 247
pob(j)e}i 267
pobakriti 297
pobacati 266
pobaciti 267
pobedonosan (pobje-) 95
pobedonosac (pobje-) 57
pobeleti (-bijeqeti) 297
pobeliti (-bijeliti) 266
pobesneti (-bjesweti) 265
pobiti 267
pobledeti (-blijedjeti) 265
poblesav(j)eti 265
pobliè 236
pobliì 218, 237
poblizu 237
pobogu 135
poboàn 229
poboì}ni 229
pobo`no 237
pobojati se 266
497
poboqi 218
poboq{ati 266, 298
pobornik 210
pobrat 187
pobratim 34, 187, 210
pobr|e 209
pobrzo 237
pobrinuti se 267
pobrkati 267
pobuniti se 266
povaditi 266
povazdan 134, 237
povampiriti (se) 297
Povardarje 209
povaro{iti (se) 297
povezati 267
povelik 176, 218
povesti 266
pov(j)etarac 210
pove}ati 266
pove}i 218
pove~erje 209
pov(j)e{ati 266
povikati 266
povisiti 266, 297
povisok 34, 218
povi{e 139, 237
498
povi{i 218
povlastiti 297
povlastica 209
povodaw 210
povoditi se 267
povoqan 229
povoqno 237
povratiti 267
povrv(j)eti 266
povremen 229
povrtar 209
povrtwak 209
povr}e 209
povrh 139
povr{ina 209
povu}i 266
pogaziti 265
pogasiti 266
pogdegde (-gdjegdje) 132, 133
pogd(j)ekada 132
pogd(j)eko 130
pogd(j)ekoji 130
pogd(j)e{to 130
poginuti 240, 267
poglavar 209
poglavit 229
poglavica 209
499
poglavqe 209
poglavwak 205 (f)
poglagoliti 297
pogladiti 266
pogledati 267
pognuti 243
pogovor 187
pogoditi 245
pogolem 218
pogorditi se 265
pogor{ati 298
pogospoditi (se) 297
pogotovu 135
pograni~an 229
pogrdan 229
pogr(ij)e{iti 267
pogruèn 181
pogubiti 267
pogun|ati 267
pogurati 266
pod- 239, 267
pod starost 137
podabrati 267
podaviti (-vijem) 268
podaleko 237
podapeti 267
podastr(ij)eti 242, 267, 268
500
podasuti 267
podati se 268
podban 187
podbele`nik (-biqe`nik) 188
podbosti 268
podbo~iti (se) 298
podbradak 210
podbraditi 298
podbradnik 229
podbuniti 268
podvaliti 268
podvaqak 181, 210
podvarak 210
Podvelebitje 210
Podvele`je 210
podvesti 268
podviknuti 269
podvlastiti 298
podvodan 229
podvo`wak 210
podvoqak 181, 210
podvostru~iti 297
podvrgnuti 268
podvriskivati 269
podvrisnuti 269
podvrsta 188
podvu}i 268
501
podglavak 205 (f)
podgovoriti 268
Podgora 188
Podgorica 188
podgorje 210
podgrad 188
podgraditi 268
podgradwa 188
podgrejati (-ijati) 269
podgrlac 210
Podgrme~ 188
Podgrme~je 210
podgrupa 188
poddijalekat 188
pod|akon 188
podebeo 218
podebqi 218
podùpan 188
podzakup 188
podzemqe 210
podzemni 229
podzid (-zida, -zi|e) 188
podzidati 268
Podinarje 210
podi}i (-ignem) 267
podi}i (-i|em) 243, 268
podjarmiti 268, 298
502
podjednak 218, 219
podjednako 219, 236
podjezi~ni 229
podjesewi 230
podlaktiti se 268, 294, 298
podlaktica 210
podlet(j)eti 268
podle}i 268
podlistak 210
podloìti 268
podlokati 268
podmazati 269
podmetnuti 268
podmiriti 269
podmititi 268
podmladak 210
podmladiti 269, 292, 298
podmorje 210
podmornica 210
podmorski 229
podmukao 182
podn(ij)eti 268
podnadzornik 187
podnaduti se 269, 288
podnapiti se 269, 288
podnaslov 188
podnebesje 210
503
podnebesni 229
podnebqe 210
podno 139
podnoviti (se) 298
podnoàk 210
podno`je 210
podobar 218
podod(j)eqak 188
podolaziti 287
podosta 237
podoficir 187
podo~ni 229
podo~nica 210
podo~wak 210
podo~waci 35
podravka{ 13 (f)
podrazdeo (-dio) 188
podrazdeoba (-dioba) 188
podrazred 188
podrazum(ij)evati 241, 268, 288
podrazum(j)eti 241 (f)
podrediti 268
podrezati 269
podrepak 210
podrepac 210
podrepa{ 210
podrepiti se 298
504
podrepni 229
podràti 269
podrignuti 269
Podriwe 209
podriti 268
podrugivati se 269
podru`nica 209
podru~je 210
podsavez 188
podsv(ij)est 188
podsv(j)esni 229
podsv(j)esno 237
podsekretar187
podsekcija 188
pods(j)etiti 269
pods(j)e}i 269
podsko~iti 269
podsm(ij)eh 188
podsm(j)ehnuti se 269
podstaknuti 288
podstanar 188
podsta}i 268
podstre{nica 210
podsukwa 188, 204
podtaksa 188
podtekst 188
podtip 188
505
poduvati 267
poduga~ak 218
poduga~ko 236
podudarati se 269
poduì 218
poduzeti 269
Podunavqe 209
podupr(ij)eti 268, 269, 288
poduhvatiti se 269, 288
podu~avati 269
podu~iti 269
podu{je 209
pod{av 188
pod{ef 188
pod{i{ati 269
po`derati 267
poèleti (-qeti) 266
poìv(j)eti 267
po`rtvovan 289
poùdan 229
poùt(j)eti 297
pozabaviti se 288
pozaboravqati 287
pozavaditi se 287
pozaqubqivati se 287
pozama{an 218
pozaspati 287
506
pozatvarati 287
pozvati 245, 267
pozeleneti (-weti) 297
pozemqu{a 210
pozitron 164
pozlatiti 265, 297
poznolatinski 107
poigrati se 266, 267
poizostavqati 290
poizrazbol(ij)evati se 290
poimeni~iti 265, 297
poispadati 286, 287
poisprekr{tati 290
poispripov(ij)edati 290
poispropadati 290
poistovetiti 297
pojahati 266
poja~i 218
pojedina~an 229
pojedini 229
pojednostav(n)iti 126
pojesti 267
pojeftiniti 265, 297
pojmiti 243
pojuriti 266
pojutarje 209
pokad{to 133
507
pokajati se 267
pokatkad 133, 237
pokatoli~iti 297
pokvariti 267
pokidati 266 (f)
pokisnuti 267
poklati 266
pokliznuti 267
poklonik 14 (f)
poklon-paket 48, 49
poklopiti 243
pokoìca 209
pokoji 130
pokolewe (-qewe) 209
pokondiriti (se) 297
pokositi 267
pokosnica 209
pokosovski 229
pokraj 139
pokrajina 209
pokrajni (-wi) 229
pokrenuti 266
pokrilac 210
pokriti 265
pokrstiti 267
pok}erka 187, 209
pokupiti 267
508
pokupovati 266
poku}ar 209
poku}ni 229
poku}stvo 210
pol(ij)egati 266
polagan 218
polaga~ 62
polakomiti se 218
polak{i 218
poledica 209
poleàti 267
polet(j)eti 266
poli- 140
polivalentan 235
polivinil 198
polivitaminski 235
poligamija 155
poliglot 155
polietilen 198
poliklinika 155
poliklinika 198
polikultura 198
polimetalan 235
poliritmi~an 235
polisaharidi 198
polisinteti~an 235
politehnika 155, 198
509
politi 265
politi~ko-ekonomski 108
politkomesar 30, 171
politologija 160
politra 82
politrewak 82
politrewa~a 82
polifon (-foni~an) 235
polihroman 235
polihromija 213
polihron 235
policentrizam 213
policentri~an 235
policefalan (-kefalan) 235
polovina 82
poloìti 265
polomiti 266
polu- 20, 25, 81, 144, 176, 188
polubataqon 81
poluboànstvo 82
polubos 116
polubrat 81, 82
poluvaqak 81
poluvaro{anin 82
poluvelter 82
poluvisok 116
poluvojni~ki 116
510
poluvr(ij)eme 81
poluglas 83
poluglasan 116
poluglasnik 83
polugodi{wi 115
polugodi{te 81, 116
polugospodin 82
poludesno 133
polud(j)eti 265
poludivaq 116
poludivqak 82
poludinarac 83
poludnevni 115
poludr(ij)eme` 82
polueskadron 81
poluìv 116
poluìvot 81
poluzatvoren 116
poluzvani~an 133 (f)
poluznala~ki 116
poluidiot 82
poluizra|evina 82
poluistina 82, 188
polukorak 81
polukrilci 83
polukrovnica 83
polukrug 81, 188
511
polukugla 81
polula` 82
polulevo (-lijevo) 133
poluleè}i 116, 133
polulopta 81
polulud 116
polumajmuni 82
polumastan 116
polumera (-mjera) 82
polumesec (-mjesec) 81
polumese~ni (-mjese~ni) 115
poluminutni 116
polumrak 82, 116, 188
polumra~an 116
polumrtav 116
polunag 116
polunesv(j)esno 133
poluno} 116
poluodeven (-djeven) 116
poluodrastao 116
poluozbiqan 116, 133 (f)
poluokrenut 116
poluokrugao 116
poluosa 81
poluosv(ij)etqen 116
poluosmejak 82
poluosm(ij)eh 82
512
poluosovina 81
poluostrvo 83
poluotvoren 116
polupansion 83
polupismen 116, 188
poluprazan 116
poluprera|evina 82
poluprilika 82
poluprovidan 116
poluprovodnik 82
poluproziran 116
poluproizvod 82
poluprofil 83
poluprsten 81
polurolka 82
polusan 82
polusatni 116
polusvest (-svijest) 82
polusvestan (-svjestan) 116
polusvet (-svijet) 83
polusvetac 82
polusvetiteq 82
polusvetlost (-svjetlost) 82
polusezona 81
poluseqak 82
poluseqa~ki 116
polusestra 82
513
polusjaj 82
polusl(ij)ep 116
polusmeh (-smijeh) 82
polusmrznut 116
polustepen 81
polustih 81
polustoje}ke (-}ki) 133
polusumrak 82
polutama 82, 116
polutaman 116
polutmina 82
poluton 81, 82
polufabrikat 82
polufinale 82
polufinalista (-stkiwa) 82
polucilindar 82
polu~arapa 82
polu~asovni 116
polu~eta 81
polu~ov(j)ek 82
polu{aqiv 116
polu{aqivo 133
polu{ansa 82
polu{apat 82
polu{iwel 82
poqo- 143, 157
poqoapoteka 157
514
Poqobanka 157
poqod(j)elac 57
poqomehanizacija 143, 157
poqooprema 157
poqoprivreda 22,25, 27, 42, 143
Poqoprodukt 157
poqoslu`ba 157
poma|ariti 207
pomazati 265
pomajka 176, 187, 209
pomalo 133, 136, 237
pomawe 237
poma}i (-knuti) 267
pomen-dan 48
pomesti 265
pom(ij)e{ati 267
pomirisati 266
pomiriti 267
pomisliti 266
pomla|i 218
pomodan 229
pomodar 209
Pomoravqe 209
pomoravski 229
pomorac 210
pomorje 210
pomorski 229
515
pomorstvo 210
pomr(ij)eti 266
pomr~ina 209
ponad 139
ponadati se 266
ponadobijati 290
ponadovla~iti 290
ponajboqe 236
ponajboqi 218
ponajve}i 218
ponajvi{e 136, 237
ponajduì 218
ponajlak{i 218
ponajpr(ij)e 237
ponakupovati 288
ponam(j)e{tati 287
ponanizati 288
ponapeglati 288
ponarezati 288
pona{iti 297
ponegde (-gdje) 132
poned(j)eqak 174, 209
ponekada 132
poneki put 134
poneko 130
ponekuda 132
pon(ij)em~iti 297
516
ponestati 266
poneti (-ijeti) 266
pone{to 130
ponizan 229
poniziti se 297
poni{titi 297
ponovan 229
ponoviti 297
pono}je 209
poodavno 237
poodma}i 288
poodrasti 288
poorati 267
pootpadati 287
pootpu{tati 287
poo~im 209, 210
poo{triti 266
Pop Luka 49, 50
popaliti 266
popariti 265
popeti (se) 242 (f), 267
popisati 266
popiti 267
poplav(j)eti 297
popquvati 265
pop-muzika 66
popodi}i (-dignuti) 287
517
popodne 184, 187, 189
popodne, po podne 135, 138
popodnevni 229
popola 136
popom(j)estiti se 287
popomu~ati 287
poposedeti (-sjedjeti) 287
popostajati 287
popostati 287
popo~ekati 287
pop-p(j)eva~ 66
popraviti 293
popre~an 229
poprid(j)eviti 297
popridi}i 288
poprili~an 218
poprili~no 236
popri~ati 178, 267
poprsje 209
poprskati 265
popudbina 209
poput 139
poputni 229
poputnina 209
popucati 266 (f)
porad(i) 139
poradovati se 266
518
porazbol(ij)evati se 287
porazgovarati 267, 288
porazd(ij)eliti 287
porazm(j)estiti 287
poramenice 209
porasti 267
poratni 229
porebrica 209
poredak 209
poremetiti 267
pore}i 267
por(ij)e~je 209
poribiti 297
poribqavati 297
pornografija 9, 154
pornozv(ij)ezda 154
pornofilm 154
porno~asopis 142
porobiti 297
poroditi 267
porodica 209
porto-marka 47
poruga 210
poru`neti (-weti) 265, 297, 298 (f)
porumeneti (-weti) 265
poru~iti 243
poru{iti 267
519
posav(j)etovati 267
Posavina 209
posavski 229
posakrivati 287
posve 136
posvirati 267
posvojiti 297
posvud(a) 237
poseban 229
pos(ij)edati 266
posedeti (-sjedjeti) 267, 297, 298 (f)
posezona 187
poseqa~iti (se) 178, 297
posestra 187
posestrima 187, 210
posinak 34, 209
posiniti 297
posisati 267
poskidati 266, 267
poskoro 237
posko~iti 266
poskup(j)eti 265, 297
poskupiti 266
poslastica 209
poslati 267
poslediplomski (poslije-) 230
posledica (posqe-) 209
520
posleizborni (poslije-) 230
posleoktobarski (poslije-) 230
poslepodne (poslije-) 189
poslepodnevni (poslije-) 230
poslepono}ni (poslije-) 230
posleratni (poslije-) 230
poslovodstvo 61
poslovo|a 58, 59
poslodavac 57
posloprimac 57
posluìti 267
poslu{ati 267
posmrzavati se 287
posmrtni 229
posmr~e 210
pospavati 267
posrbiti 265, 297
posrebriti 297
posredan 229
posredi (-ijedi) 135
posre}iti se 244
post- 146, 176, 201
postaviti 265
postarati se 267, 298
postariji 218
postati 249
postburòaski 235
521
postvojni~ki 235
postdiplomski 230, 235
postegzistencija 201
postepen 229
postid(j)eti 267
postizborni 235
postindustrijski 235
posti}i 267
postkomunizam 201, 204
postkomunisti~ki 235
postkoncilski 235
postmoderna 201
postmodernizam 201
postmodernisti~ki 235
postojati 241, 267
postojbina 209
postoqe 209
postotak 209
postotni 229
postpozicija 201
postr(ij)eqati 266
postradati 267
postrevolucionarni 235
postrojiti 297
postsinhronizacija 201
postskriptum 201
poststaqinski 235
522
posttotalitarni 235
postturski 235
posuvratiti 288
posuda 209, 210
posumwati 242, 266
posuti 243, 265
potaja 210
potamaniti 259
potamneti (-weti) 266
potamniti 266
poteàk 187, 218
poteì 218
pote}i 266
pote{ko 237
pote{ko}a 187
potiqak 181, 105
potiho 237
potkazati 268
potkapa 188
potkapetan 187
potkategorizacija 188
potkategorija 188
potklobu~iti 298
potknez 187
potkovati 268
potkoìti se 244, 268
potko`ni 229
523
Potkozarje 210
potkolenica (-qenica) 210
potkomisija 188
potkontinent 188
potkopati 268
potkorwak 210
potko{uqa 188
potkradati 268
potkraj 139
potkraq 187
potkratiti 269
potkr(ij)epiti 269
potkresati 269
potkrovqe 177, 178, 210
potkrovni 229
potkrovnica 210
potkupiti 268
potkusuriti 298
potom 20, 136
potonuti 178, 267
potpaliti 268
potpalubqe 210
potpasati 298
potpasti 268
potpetica 210
potpiriti 268
potpisati 168, 178, 267, 268
524
potpitawe 188
potplata 181, 210
potplatiti 268
potpoglavqe 188
potpomagati 269
potpomo}i 288
potporu~nik 175, 187
potpreds(j)ednik 187
potpukovnik 187
potpun 182, 218
potraìti 266
potrajati 267
potrbu{ina 209
potrbu{nica 209
potreban 229
potresan 229
potresti 266
potr~ati 180, 266
poturica 209
potur~iti 265, 297
pothladiti 268
pothraniti 268
potc(ij)eniti 268
potcrtati 268
pot~initi 268
pot~ov(j)ek 188
po}erka 187, 209
525
po}i 243
po}udan 229
po}utati 267
poubijati 266, 267
poudavati 266
pouzdati se 267
pouzdi}i 288
pouze}e 209
poumirati 266
poustajati 266, 297
pohajdu~iti (se) 297
pohapsiti 266
pohvaliti 267
pohvatati 267
pohrliti 266
poc(ij)epati 267
pocinkovati 298
pocrveneti (-weti) 265
pocrkati 266
pocrneti (-weti) 265
pocuriti 266
po~a|av(j)eti 297
po~asni 229
po~ekati 267
po~esto 237
po~eti 242, 244
po~e{ati 266
526
po~itati 267
po~upati 266
po{etati 267
po{e}eriti 266
po{iri 218
po{irok 218
po{tapati se 298
po{to 136, 238
po{umiti 297
pra- 176, 188
prababa, -baka 34, 189
prabi}e 189
pravdoqubiv 96
pravdoqubqe 60
pravnodru{tveni 107
pravnosnaàn 94
pravnoformalisti~ki 107
pravobranilac 58
pravobraniteq 58, 62
pravovaqan 94
pravoveran (-vjeran) 101
pravovernik (-vjernik) 68
pravovremen 97, 98
pravodoban 101
pravodu{an 101
pravokrilci 67
pravolinijski 103
527
pravomo}an 94
pravopis 89
pravorek (-rijek) 89
pravoslavan 101
pravoslovan 101, 120
pravosnaàn 94
pravosudni 93, 120
pravosu|e 90
pravougao 68
pravougaon 101
pravougaonik 68
pravougli 97, 98, 101
pravouman 102
pradavni 219
prad(j)ed(a) 174, 189
pradomovina 189
pradrevan 219
praìvotiwa 189
praziluk 31, 32
praznov(j)eran 101
praznov(j)erica 69
praznov(j)erje 69
praznoglav 97, 99
praznoglavac 67
praznor(j)e~an 101
praznor(j)e~iv 101
praznoruk 33, 36, 99
528
praznoslov 126
praznoslovan 101
praznosloviti 101, 126
praiskonski 219
praistorija 201 (f)
praistorijski 219
prajezik 189
pramajka 189
praotac 7, 34, 189
prapo~etak 189
praprababa 189
praprad(j)ed(a) 189
prapramaterija 189
prapraunuk 189
praroditeq 189
praroditeqski 219
praskozorje 11, 88, 122
praskozorni 122
Prasloven 219
praslovenski 219
prastanovnik 189, 204
prastar 219
prauzrok 189
praunuk, -ka, -~e 189
prahri{}anin 219
prahri{}anski 219
prahri{}anstvo 219
529
prah-{e}er 48
pra~ov(j)ek 189
pra{uma 180, 189
prvobitni 115
prvoborac 80
prvobratu~ed 80
prvobra~ni 115
prvov(j)en~ani 115
prvogodi{wak 80
prvojagwenica 81
prvokategornik 80
prvoklasan 114
prvokoska 81
prvoliga{ 80
prvomu~enik 80
prvootkup 80
prvoplasiran 115
prvopotpisnik 80
prvorazredan 114
prvorazredac 80
prvoredan 115
prvorodni 115
prvorodstvo 81
prvoro|enac 81
prvoro|eni 115, 121
prvoro|enik 81
prvoro|en~e 81
530
prvorotkiwa 81
prvosan 80
prvosv(j)e{tenik 80
prvosedelac (-sjedjelac) 81
prvospratan 115
prvostepen 115
prvotelka 81
prvotimac 80
prvou~iteq 80
prvo{kolac 80
pre- 175, 176, 193, 201, 239
preadolescencija 201
prebaciti 176, 269
preb(j)e}i 270
prebledeti (-blijedjeti) 270
preboleti (-qeti) 270
prebrati 270
prebrinuti 270
prebroditi 270, 298
prebrojati 270
prebukirati 271
prevagnuti 271
prevazilaziti 285
prevazi}i 244, 285
prevaliti 181, 270
prevariti 271
prevelik 219
531
prevesti (-edem) 269
prevesti (-ezem) 269
previd(j)eti 271
previsok 219
prevlast 189
prevod (prije-) 189
prevoditi 240, 241
prevrednovati 271
prevremen (prije-) 230
prevrnuti 270
prevu}i 269
pregaziti 270
pregawati se 271
pregladneti (-weti) 270
pregledati 270
preglup 219
pregovarati 241, 271
pregoniti se 271
pregraditi 270
pregrejati (-ijati) 271
pregristi 270
pregrm(j)eti 270
pred- 239
predaniti 270
predati 271
predbeleìti (-biqeìti) 272
predbra~ni 230
532
predbrojiti (se) 272 (f)
predbrojnik 272 (f)
predv(j)e`ba 190
predvesti 272
predve~e 135
predve~e(r) 189
predve~erje 189, 190, 210
predve~erwi 230
predvid(j)eti 239, 272
predvoditi 272
predvojiti 298
predvojni~ki 229
predvorje 210
predgovor 189
predgra|e 210
preddràvni 230
predebeo 219
predeo (-dio) 189
predètveni 230
predìvot 189
predzadwi 220
predzi|e 189
predzimqe 230 (f)
predzimski 230
predznak 189
predznawe 190
predivan 176, 219
533
predigra 189
predizborni 230
predispit 189
predispitni 230
predistorija 189
predi}i se 275
predjelo 189, 204
predjesewe 210
predjutarje 230 (f)
predjutarwi 230
predloìti 272
predmetnuti 272
prednapregnuti 289
prednacrt 190
predwonep~ani (predwo-) 14 (f), 24, 101
predominacija 201
predominirati 292
predomisliti se 272, 287, 289
predohrana 272
predohraniti 272
predo~iti 272
predrasuda 190, 210
predratni 230
predra~un 190
predrevolucionaran 230
predru~iti 293, 298
preds(j)edavati 272
534
predsezona 187, 189
predskazati 272, 289
predsmrtni 230
predsobqe 210
predsokrat(ov)ski 230
predsprema 190
predstaviti 272
predstojati 241, 272
predstraà 189
predtakmi~ewe 189
predturnir 189
predub(j)e|ewe 190
preduv(j)erewe 190
predugovoriti 272 (f)
predudar 189
predujam 190
predumi{qaj 272 (f)
predumi{qati 272 (f)
predupis 189
predupr(ij)editi 272
predupr(ij)e~iti 272
predusresti 272
predusretqiv 272
preduhitriti 272
pred{kolski 230
preegzistencija 201
preegzistirati 201, 292
535
preàliti 270
preìv(j)eti 270
prez- 182, 195
prezadovoqan 219
prezaduìti (se) 271, 288
prezaposliti 288
prezasititi (se) 271, 288
prezivati se 182
prezidati 270
prezime 31
prezimiti 270, 298
preznojiti se 270
preina~iti 294, 298
preispodwi 181
preispoqni 181
preistorija 201
preistorijski 230
prejudicirati 292
prekaliti 270
prekvalifikovati 271
prekinuti 270
prekju~e(r) 237
preklane (-i) 237
preklati 275
preko- 237
prekobrojan 35, 231
prekovodni 231
536
prekovo|anin 210
prekovremeni 231
prekoglavqe 210
prekogrobni 231
prekodan 135, 138, 237
preko no}i 138
prekodrinski 174
prekoduàn 231
prekom(j)eran 231
prekom(j)erno 237
prekomorac 210
prekomorski 231
Prekomurje 210
prekomurski 231
prekonosnica 210
prekono} 135, 138, 237
preko dana 138
prekookeanski 231
prekopati 270
prekor (prije-) 189
prekoramenice 210
prekora~iti 270, 271
prekoredan 231
prekor(j)ek 231
prekoriti 271
prekoro~an 231
prekosutra 237
537
prekosutra{wi 231
prekrasan 219
prekrasno 236
prekratak 219
prekratiti 270
prekriliti 298
prekriti 270
prekrojiti 270
prekrstiti 270
preksino} 237
preksutra 237
prekuvati 271
prekupac 189
prekucati 271
prelamati 240
preleàti 270
prelep (-lijep) 219
prelet(j)eti 270
preliv 189
prelistati 270
preliti 270
prelomiti 270
premazati 270
prema{iti 271
premda 139
premedikacija 201
prem(j)eriti 270
538
prem(j)estiti 269, 293, 298
premi{qati 271
premlatiti 270
premontirati 271
premoriti 271
premostiti 270, 298
premotati 270
premo} 189
premr(ij)eti 270
premudar 219
premudrost 189
prenagliti 271
prenaseliti 271
prenebregnuti 290
prenemagati se 290
prenemo}i 290
preneraziti 290
pren(ij)eti 269
preno}iti 270
prenumerant 272 (f)
prenumerisati (se) 272 (f)
preobiqe 189
preobraziti 298
preobratiti 270
preobu}i 270, 287
preovladati 271, 287, 289
preokrenuti 270, 289
539
preokret 189
preokupacija 201
preokupirati 292
preopteretiti 271, 286
preop{iran 219
preorati 270
preostatak 189
preostati 271
preoteti 271
preoc(ij)eniti 271, 289
preo{tar 219
prepakovati 270
prepamet 189
preparirati 292
preparkirati 271
prepasti 271
prepatiti 270
prepe}i 271
prepisati 271
prepiti 271
preplaviti 271
preplatiti 271
prepla{iti 271
preplivati 242, 270
preploviti 270
prepodne (prije-) 135, 138, 184, 189, 190
prepodnevni (prije-) 230
540
prepoznati 271, 289
prepoloviti 270
preporoditi 270, 289
preporu~iti 271, 287
prepotopski (-pni) 230
prepraviti 270, 293
prepre~iti 270
preprijateq 189
prepri~ati 271
preprodati 271, 289
prepun 219
prepuniti 271
prepustiti 271
prepu}i 270
prepucavati se 271
preraditi 270
preran 229
prerano 236
preraspod(ij)eliti 289
prerasporediti 271
prerasti 271
prera~unati 270
preregistrovati 271
prerezati 270
presaviti 271, 289
presaditi 269
presvet 220
541
presv(ij)etli 220
presvu}i 270
presedeti (-sjedjeti) 270
preseliti 245, 269
pres(j)esti 274
presipati 270
presititi (se) 271
presjaj 189
pres-klub 47
preskok (prije-) 189
presko~iti 270, 271
preskup 220
preslikati 271
presloìti 270, 287
preslu{ati 270
presoliti 271
prespavati 270
presresti 270
presre}an 219
prestar(j)eti 271
prestati 249, 271
presti}i 271
prestolonaslednik (-sqednik) 42, 62
prestraviti 298
prestra{iti 271
prestrugati 270
prestrukturirati 271
542
prestupiti 271
presuditi 271
presuti 270
presu{iti 270
pretvarati se 274, 275
pretvoran (prije-) 231
pretvoriti 270
pretegnuti 271
preteàk 220
pret(j)erati 271
pretesteri(sa)ti 270
prete}i 271
prete{ko 236
Pretis 171
pretkazati 289
pretki{ni 230
pretklasi~an 230
pretkomora 189
pretkongresni 230
pretkosovski 231
pretovariti 271
preto~iti 270
pretplata 190
pretplatiti 190, 272
pretporo|ajni 230
pretposledwi (-sqedwi) 220
pretpostaviti 273, 287, 289
543
pretpotopni (-pski) 230
pretprazni~ni 230
pretpremijera 189
pretprodaja 189
pretprojekat 190
pretprole}ni (-qetni) 230
pretpubertetski 230
pretrpati 271
pretrp(j)eti 270
pretr~ati 270
pretuàn 219
preturiti 270
prethoditi 241
prethri{}anski 230
pret~as 190
pre}i 243, 270
pre}utati 270
preuveli~ati 271, 288
preudaja 189
preudati se 271
preudesiti 289
preuzvi{eni 220
preuzeti 271
preuraniti 288
preurediti 270, 289
preusm(j)eriti 288
preustrojiti 288
544
preferirati 292
prehraniti 270
precvasti 270
precv(j)etati 270
prec(ij)eniti 271
precrtati 271
pre~asni 220
pre~est 219
pre~esto 236
pre~istiti 270
pre~uti 271
pre{tampati 271
pri- 176, 239
pribaviti 273
prib(j)e}i 273
pribiti 273
priblesav 220
pribliàn 231
pribliìti 273
pribojavati se 274
pribosti 273
pribre`je 211
pribre`ni 11, 231
pribrojiti 273
privezak 211
priv(j)en~ati 274
priv(j)esak 211
545
privezati 273
privesti 273
privid 211
privid(j)eti se 274
prividan 232
priviknuti 274
priviriti 274
privla~an 232
privoleti (-qeti) 273, 274
privreda 211
privr(ij)editi 273
privremen 231
privu}i 273
priglavak 211
priglaviti 298
priglas 190
prigluv (-gluh) 220
priglup 220
priglupo 236
prigwe~iti 273
prigovoriti 274
prigoda 211
prigodan 231
prigorje 211
prigrabiti 273
prigrada 190
prigradak 190
546
prigradwa 190
prigradski 231
prigrliti 273
prigustiti 298
prigu{iti 274
pridati 273
pridvoran 231
pridi}i se 274
pridobiti 273
pridodati 287, 288, 289
pridon(ij)eti 289
prido}i 289
prido{li 289 (f)
prido{lica 289 (f)
pridràti 274
pridruìti 273
prièqkivati 274
prizvati 245, 273
prizvuk 190
prizeman 231
prizemqe 211
prizemqiti (se) 298
prizetiti (se) 298
priznat 190
priznati 274
prizrak 190
prijaviti 274
547
Prijezda vojvoda 49
prikazati 274
priklati 273
prikl(ij)e{titi 298
prikloniti (se) 273
prikqu~iti 273, 298
prikovati 273
prikolica 211
prikop~ati 273
prikrajak 211
prikrasti se 273
prikriti 274
prikumak 211
prikupiti 273
priku}ak 211
prilaziti 273
pril(ij)en 220
pril(ij)epiti 273
prile}i 274
priliti 273
priloìti 273
prilud 220
priqubiti 273
primabalerina 66
primamiti 273
primamqiv 232
prima}i 273
548
prim(ij)eniti 274
primetnuti 273
primiris 190
primirje 211
primisao 190
primozak 190
primopredaja 87
primorati 274
primorac 206, 211
primorje 211
primorski 231
primrak 190
prinadleàti 289
prin(ij)eti 273
prinova 211
prinudan 232
prinuditi 274
priobalni (-ski) 231
priod(j)enuti 289
priokupiti 289
prionuti 273
pripaziti 240, 274
pripasti 273
prip(j)ev 211
priperak 211
pripe}ak 211
pripe}i 274
549
pripisati 273
pripitati 274, 287
pripiti se 273
pripitomiti 298
priplod 190, 211
priploditi 298
pripovrnuti 289
pripojiti 249, 273
pripokriti 289
pripomenuti 289
pripomo} 190
pripomo}i 289
pripr(ij)etiti 274
pripravan 232
pripraviti 274, 293
pripremiti 233, 244, 274
priprost 176, 220
pripucati 274
prirad 190
prirast 190
prirasti 273
prirediti 293, 298
prirepak 211
priroda 211
prirodno-matemati~ki 108
priru~an 231
priru~nik 211
550
prisajediniti 289
prisv(ij)etliti 274
prisvojiti 298
priseban 231
pris(j)en 190
pris(j)ena 190
pris(j)enka 190
pris(j)esti 274
pris(j)etiti se 274
prisila 190
prisilan 232
prisiliti 274
prisjaj 190
prisko~iti 273
prisloniti 243, 273
prislu{kivati 274
prismok 190
prisniti se 274
prisoj(e) 181
prisojan 181
prisp(j)eti 243, 273
pristar 220
pristati 249, 273
pristojan 232
pristojati se 241
pristran 11
pristran 231
551
pristrasno 237
pristrastan 231
pristupan 232
pristupa~an 232
pristupiti 273
prit(ij)esniti 298
prit(j)erati 273
pritajiti se 274
pritvarati se 274, 275
pritvoran 11
pritvoriti 274
pritvorstvo 274
pritvrd 220
pritisnuti 273
pritok(a) 211
pritr~ati 242, 273
pritu`ba 190
pritup 220
pri}i 273
priugotoviti 289
priupitati 287, 289
priu~iti 274
prihvatiti 273
prihrawivati 273
pri~vrstiti 273, 298
pri~ekati 274
pri~estiti 298
552
pri~in(a) 190
pri~initi (se) 274
pri~uvati 274
pri{apnuti 274
pri{ipetqa 85
pri{iti 273
pri{rafiti 273
pri{uwati se 273
prqavoùt 105
pro- 144, 146
pro- 174, 175, 176, 202, 239
proalbanski 236
proameri~ki 202
proarapski 236
proarafatov(ski) 236
probd(j)eti 276
probirati 277
probisv(ij)et 84
probiti 275
probl(ij)ed 220
probosti 275
probuditi 277
probu{iti 275
provalija 14 (f)
provaqati se 276
proveseliti se 276
prov(j)etriti 276
553
providan 232
provi|ewe 211
proviriti 275
provitamin 202
provladin 216, 217, 236
provr(ij)edniti se 276
provr(ij)eti 276
provrt(j)eti 275
provu}i 275
progimnazija 202
proglasiti 293, 298
progledati 276
prognati 275
prognoza 202
progovoriti 275, 276
progristi 275
progun|ati 275
progurati 275
progutati 275
prodati 277
prodekan 202
proderati se 275
prodobriti se 298
prodr(ij)emati 276
prodr(ij)eti 243, 275
produbiti 275, 277
produìti 277
554
pro`derati 275, 276
proèti 276
proìv(j)eti 276
prozboriti 276
prozvati 277
prozvi`dati 275
prozekast 220
prozepsti 276
proziran 232
prozliti se 276, 298
prozra~an 232
prozreti 243
prozujati 275
proigrati 276, 277
proizvesti 287, 289
proizvod 211
proizvoqan 232
proizn(ij)eti 289
proira~ki 236
proiste}i 289
proishoditi 287, 289
projahati 275
projezditi 275
projuna~iti se 298
projuriti 275
prokazati 277
prokain 170
555
prokartati 276
prokiseo 220
prokisnuti 276
prokl(ij)eti 277
proklitika 202
prokquvati (-iti) 275
prokqu~ati 276
prokomentarisati 277
prokomunisti~ki 236
prokonzul 202
prokockati 276
prokrijum~ariti 275
prokuvati 276
prolazan 232
prolaziti 275
prolewiti (-lijeniti) se 298
prolet(j)eti 275
prole}e (-qe}e) 211
proliti 277
prolupati 276
prolutati 276
promaja 211
proma}i (-knuti) 275
prom(ij)eniti 246
prometan 232
promilo{evi}ev(ski) 236
prominuti 275
556
promisao 211
promisliti 276
promoliti 275
promrznuti 276
promrmqati 275
prona}i 277, 289
pronev(j)era 211
pronev(j)eriti 290, 298
pron(ij)eti 275
prop(j)evati 275, 276
propasti 275
propatiti 276
propisan 232
propisati 277
propiti (se) 242, 276
propi{tati 275, 276
proplakati 276
proplanak 211
propov(ij)edati 287, 289
proprati 276
propratiti 277
propratni 232
propustiti 275
proputovati 275
propu{iti 276
proraditi 276
proratni 236
557
pror(ij)edak 220
pror(ij)editi 277, 298
prorezati 275
prorektor 204
prore}i 277
prore{etati 275
prosadamov(ski) 236
prosvirati 275
prosed (-sijed) 220
prosedeti (-sijedjeti) 276
prosejati (-sijati) 275
pros(j)ek 211
proseminar 202
pros(j)e}i 275
proskitati se 276
proslaviti 277
prospavati 242, 276
prostewati 275
prostodu{an 101
prostonarodan 101
prostorno-vremenski 107
prostosrda~an 119
prostr(ij)eliti 275
prostr(ij)eti 243
prostrujati 275
prostudan 220
prostudirati 276
558
prosuv (-suh) 220
prosuditi 276
prosuti 277
prosu{iti 276
proscenijum 202
prot(j)erati 275
prote}i 275
protiv- 144, 190
protivavionski 232
protivakcija 190
protivatomski 232
protivvazdu{ni 30, 232
protivvr(ij)ednost 190
protivdejstvo 190
protivdokaz 190
protivzakonit 232
protivzakonito 237
protivkandidat 190
protivm(j)era 190
protivnapad 190, 204
protivnarodan 232
protivotrov 177, 190, 204
protivofanziva 190, 200
protivpodmorni~ki 232
protivpoàrni 232
protivpravni 232
protivpr(ij)edlog 190
559
protivprirodan 232
protivpropisan 232
protivraketni 232
protivratni 232
protivr(j)e~an 232
protivr(j)e~iti 277
protivstav 190
protivstaviti 277
protivstati 277
protivteg 191
protivteà 191
protivtenkovski 232
protivtu`ba 190
protivur(j)e~iti 277
protivusluga 191
protivustavan 232
proto- 147, 196
protobionti 151
protojerej 155
protomajstor 155
protonotar 196
protoplazma 155, 196
protosin|el 196
prototip 155, 196
protrnuti 276
protr~ati 275
protu- 144, 190, 240
560
protuma~iti 276
proturiti 275
protusloviti 277
pro}askati 276
pro}erdati 276
pro}i 243, 275
prousta{ki 236
prou~iti 236
prof. 171
profa{ista 202
profa{isti~ki 236
profiniti 298
profi-fudbal 30
profunkcionisati 276
prohladan 220
prohodan 232
prohodati 276
proht(j)eti se 276
prohujati 275
procvileti (-qeti) 275
proc(ij)eniti 276
procuriti 276
pro~a~kati 275
pro~elnik 211
pro~eqe 211
pro~etni~ki 236
pro~uti se 277
561
pro{aputati 275
pro{etati 276
pro{iriti 277
pro{iti 276
pro{lov(j)ekovni 101
pro{logodi{wi 104
pro{loned(j)eqni 101
pro{losezonski 103
pro{lostoletni (-qetni) 101
prsobran 54
psalmop(ij)evac 57
psetolik 92
pseudo- 176, 198
pseudo- 20, 86, 147, 155
pseudoduhovit 222
pseudoklasi~an 17, 222
pseudokriti~ar 198
pseudomoralan 222
pseudonauka 198
pseudonau~an 155
pseudonim 155, 198
pseudopoezija 198
pseudor(j)e{ewe 198
pseudoum(j)etnik 155
pseudou~en 222
psihedeli~an (psiho-) 147
psihijatar 147
562
psihijatrija 162
psiho- 143, 145, 147, 148
psihologija 152
psihopatologija 158
psihosomatski 152
psihofizi~ki 152
psoglav(ac) 51
pticolovac 57
PTT 167
punobriàn 100
punobrojan 100
punovaàn 100, 118
punovlasnik 68
punovr(ij)edan 100, 118
punoglavac 67
punokrvan 100
punoletan (-qetan) 101, 117
punomastan 101, 116, 118
punomo} 65
punomo}je 69
punopravan 100
pusti-baba-kowu-krv 29, 90
pusti-krv-krvavice 90
pusto|ak 64
pustolina 70 (f)
pustolov 70
pustolovan 38
563
pustopa{ 71
pustopa{a 71
pustopa{an 71
pustopa{iti 125
pustopa{nica 71
pustopoqina 70
pustoruk 99
pustosvat 64
pute{estvije (-{estvo) 60
putiti 293 (f)
putovo|a 59
putokaz 55
putopis 54, 57
putopisac 55, 57
pu}-puru} 140
pu~ko{kolac 67
pu{komet 35
pu{komitraqez 42
ravnoglasan 100
ravnogorac 67
ravnodnevica 69
ravnodu{an 100
ravnodu{je 69
ravnokrak 98
ravnokrilci 67
ravnom(j)eran 98 (f), 100
ravnopravan 98 (f), 100
564
ravnorog 98
ravnostran 98
ravnoteà 65, 88, 98 (f)
radi 131
radijski 46, 148 (f)
radijum-terapija 48
radijus-vektor 29, 47
radikal-socijalisti~ki 93
radio, radio- 46, 148, 149, 152, 156, 158
radio-amater 148
radio-aparat 148, 154
radio-gramofon 159 (f)
radio-difuzija 148
radio-drama 148
radioizotop 152
radio-program 148
radioskopija 152, 162
radio-stanica 148, 154
radio-talasi 154
radio-televizija 158
radio-telegrafija 148, 158
radio-teleskop 158
radio-telefonija 148
radiofonija 148, 156
Radmila 70
Radmio 70
radoznao 121
565
rad{ta 136
raàlostiti 248, 277, 279
ra`|ipati se 240, 277
raèniti 277
raèstiti 279
ra`xarati 277
ra`xilitati se 277
raz- 175, 239, 247, 248, 277
razabrati 277, 278
razaznati 277, 278
razapeti 277, 278
razaslati 277, 278
razastr(ij)eti 278
razasuti 277, 278
razban 191
razbacati 278
razbesneti (-bjesweti) 279
razb(j)e}i se 278
razbibriga 84, 85
razbistriti 279
razbiti 180, 247, 278
razblaìti 278
razblud 191
razboj 191
razboji{te 211
razbojnik 211
razbuditi 279
566
razbuktati (se) 279
razbucati 280
razv(j)en~ati 278
razvalina 211
razvaliti 278
razva{ariti 298
razvedriti 279
razvezati 278
razveseliti 248, 279
razvesti 278
razvigor 85
razvigorac 85
razvid(j)eti 279
razvikati se 279
razviti 278
razvlastiti 244
razvo|e 211
razvrzigra 84
razvrstati 278, 299
razvu}i 278
razgaliti 280
razglaviti 293
razglasiti 247, 278, 298
razgledati 279
razglednica 211
razgneviti (-gweviti) 279
razgovarati 279
567
razgor(j)eti se 279
razgrabiti 278
razgraditi 278
razgranati 278
razd(ij)eliti 278
razd(j)evi~iti 299
razdaqina 191
razdaniti se 279, 299
razdati 278
razdvojiti 278, 299
razdeoba (-dioba) 191
razderati 278
razdobqe 211
razdr(ij)e{iti 245
razdragati 299
razdraìti 279
razdrqiti 280
razdrobiti 278
razduìti 278
razigrati se 279
razilaziti se 278
razi}i se 243, 244, 278
razjariti 279
razjasniti 279, 299
razjuriti 278
razl(ij)epiti 278
razlet(j)eti se 278
568
razlika 211
razlikovati 278
razliti 278
razloìti 278
razlomiti 278
razqutiti 279
razm(j)er, razm(j)era 191, 192 (f)
razm(j)estiti 298
razmaziti 279
razma}i 278
razmahati se 279
razme|e 211
razmileti (-qeti) se 278
razmimoilaziti se 257
razmimoi}i se 257
razmirica 211
razmisliti 279
razmi{qati 278
razmnoìti 278
razmotati 278
razmotriti 279
razmrsiti 279
razmutiti 278
razn(ij)eìti 279, 299
razn(ij)eti 78
raznobojan 100
raznovidan 100
569
raznovrstan 100
raznoglasan 100
raznoglasje 69
raznoimen 97
raznojezi~an 100
raznokrak 98 (f)
raznolik 97
raznoli~an 100
raznoli~je 69
raznomi{qenik 30, 90
raznorazni 33, 106
raznorodan 100
raznosm(j)eran 100
raznostran 97, 98 (f)
razod(ij)evati 289
razod(j)enuti 289
razoriti 280
razorta~iti 299
razoruàti 247, 299
razr(ij)editi 278, 299
razr(ij)e{iti 278
razraditi 279
razred 191
razroga~iti 280
razuv(j)eriti 278, 289
razudati 289
razuzdati 278, 299
570
razum 191
razum(j)eti 182, 278
rajkom 170
raketodrom 159, 160
raketoplan 163, 165
rak-rana 48
ramenono{ci 51
ranoranilac 34, 90
rasaditi 278
raseliti 277, 278
ras(j)e}i 277
raskalu|eriti 299
raskvasiti 278
raskinuti 284
rasklatiti 278
rasklimati 278
rasklopiti 243
raskneìti 299
rasknez 191
raskovati 278
raskokodakati se 279
raskomadati 278
raskomotiti se 299
raskorak 191
raskora~iti se 298
raskraviti 278
raskraq 191
571
raskraqiti 278, 299
raskrvariti (-viti) 279
raskre~iti 278
raskriliti 298
raskrinkati 247, 299
raskrsnica 211
raskrstiti 279, 298
raskrupwati se 278, 299
raskr{}e 211
raskuvati 278
rasku}iti 298
rasnobiolo{ki 107
rasnonacionalni 107
raspaliti 279
raspametiti 244
raspar 191
raspariti 298
raspasati se 299
raspasti se 278
rasp(j)evati se 279
raspekmeziti se 279
raspeti 242
raspetqati 278
raspiku}a 12 (f), 13 (f), 16, 24, 85
raspiriti 279
raspitati se 279
rasplakati 242, 248
572
rasplamt(j)eti (se) 279
rasplesti 278
rasplinuti se 278
rasploditi 278
raspod(ij)eliti 289
raspoznati 278
raspojasati se 299
raspolagati 287, 289
raspoloviti 278
raspoloìti 289
raspolutiti 298
raspomamiti se 289
raspop 191, 204
raspopiti 278, 299
rasporediti 287, 289
rasprava 211
raspraviti 278
raspremiti 278
raspripov(ij)edati se 290
raspri~ati se 279
rasprodati 279, 287, 289
rasprostraniti 278, 299
rasprsnuti se 278
raspr{iti 278
raspustiti 278
raspu}e 211
rasrditi 279
573
rast(j)erati 278
rastaviti 278
rastati se 249
rastvoriti 278
rastegnuti 278
rastojawe 211
rastopiti 240, 278
rasto~iti 245
rastrgati 278
rastrojiti 298
rastrubiti 278
rastr~ati se 242
rastuìti 248, 279
rastuma~iti 276 (f), 279
rasturiti 278
rasuditi 279
rasu|ivati 278
rasuti 278
rasu{iti se 278
rasfratar 111
rashladiti 279
rascar 191
rascariti 299
rascv(j)etati se 279
rasc(ij)epiti 278
ratluk 45
ratnohu{ka~ki 103
574
ratoboran 95
ratoborac 57
rahat-lokum 45
ra~unovodstvo 61
ra~unovo|a 59
ra~unopolaga~ 62
ra{iriti 277, 278
ra{rafiti 278
ra{ta 136
ra{trkati 277, 280
ra{}eretati se 272
ra{~e{qati 277, 278
ra{~initi 278
ra{~istiti 278
ra{~laniti 278
ra{~upati 277
ra{~uti se 278
r|ogrizati 124
re- 202, 221, 240
reaktivirati 292
reafirmacija 202
reafirmisati 202
rebalans 202
revakcinacija 202
revakcinisati 292
revalorizovati 292
revan{-me~ 47
575
revolucionarnodemokratski 107
revolucionarnoromanti~ni 107
regbi 127
regenerisati 292
registar-kasa 47
rediti 293
redosl(ij)ed 42, 55
reeksport 199
rezus-faktor 47
reizabrati 292
reizbor 202
reizborni 202 (f)
reizbornost 183, 199
reinkarnacija 202
reintegrisati 292
reinterpretirati 292
reka (rijeka) 8
rekapitalizovati 292
rekla-kazala 29, 90, 91
rekonstruisati 292
rekonstrukcija 202
relokacija 202
remek-d(j)elo 45
reorganizacija 202
reorganizovati 202
reosigurawe 202
reosigurati 292
576
reprivatizovati 292
reprodukovati 292
reprolanac 147
repromaterijal 147
reproc(j)elina 147
resokrilci 51
resoperke 51
resocijalizovati 292
retkolist 99
retro- 147, 202
retroaktivan 147, 156
retrovizor 202
retrovirus 147, 202
retroraketa 147, 156, 202
retrospektiva 156, 202
retrospektivan 147
ribogojac 57
ribogojstvo 61
ribokradica 62
ribolik 92
ribolov 39, 53, 96
ribolovan 96
ribolovac 57
ri|obrad 24, 98
ri|oglav 98
ri|oglavac 67
ri|ogrivac 67
577
ri|okos 98
ri|okosa 64
riòt 9
riznica 11
rimokatolik 30, 65
rimokatoli~ki 93, 103
rimpapa 48
rindflaj{ 45
ritam-sekcija 47
robnonov~ani 108
robovlasnik 42
rogoboran 96
rogoboriti 96, 124
rodoqub 55, 56
rodoqubac 57
rodoqubiv 96
rodoqubqe 60
rodoskvrnu}e 61
rodoskvrwewe 61
rodoslov 55, 95
rodoslovan 95
rodoslovqe 60
ro|endan 30, 66
rok 8
rok-muzika 47
rok-p(j)eva~ 47
rol-kragna 45
578
romanopisac 57
RTS 167
Rudnap 171
rudogorje 51
rudokop 55
rukovode}i 95
rukovoditi 22, 124
rukovodni 95
rukodelac (-djelac) 57
rukodràc 57
rukoqub 39, 55
rukomet 55
rukopis 54, 96
rukopisni 96
rukopolagati 124
rukopoloìti 124
rukosad 55
rukotvor 54
rukotvorina 16, 63
rumenolik 97
rum-torta 48
runolist 42
ruskoslovenski 107
rusofil 155, 161
rusofob 155
rusofobija 161
s(a)- 175, 191, 211, 239, 247
579
sabes(j)ednik 191
sabijati 240
sabiti 280
sabqozub 92
sabqokqunka 51
saborac 191
sabrati 280
Sava centar 50
savetodavan (savje-) 95
savetodavac (savje-) 57
Savindan 66
saviti 280
savkolik 130
savladati 280
savremen 232
savremenik 212
savremeno 237
saglasiti se 280, 293, 299
saglasje 212
sagledati 280
sagnuti 243
sagwiti 280
sagovornik 191
sagor(j)eti 280, 281
sagraditi 280
sagr(ij)e{iti 280
SAD 166, 167, 169
580
sadejstvo 191
sadomazohizam 30
sadrug 191
saè}i 280
saìv(j)eti se 280
sazvati 280
sazvuk 191
sazvu~an 232
sazvu~je 212
sazidati 280
saigra~ 191
sakloniti 280
sakriti 280, 281
saksofon 162, 165
sakupiti 240, 280
sal(ij)etati 240, 280
saliti 280
sam(j)erqiv 233
samilost 191
samleti (-mqeti) 280, 281
samo- 71
samoanaliza 72
samobit 111
samobitan 111
samovar 75, 76
samoveza~ica 73
samovlada 71 (f), 74
581
samovladar 74
samovladati 71 (f)
samovlasnik 74
samovlast 74, 111
samovlastan 111
samovla{}e 75
samovozan 111
samovoqa 71, 73, 74, 111
samovoqan 111
samoglavac 75
samoglasnik 75
samogovor 72
samod(j)elatan 111
samodaviti se 125
samodivqewe 72
samodisciplina 72
samodisciplinovati se 125
samodisciplinovan 111
samodovoqan 111
samodopadan 111
samodopadqiv 111
samodoprinos 72, 73, 74
samodràvqe 75
samodràvni 111
samodràn 111
samodràc 74, 76, 111
samoìv 38, 111
582
samozadovoqan 111
samozatajan 111
samoza~e}e 71
samoza{tita 72
samozvanac 76
samozvani 111
samoizdawe 72
samoizm(j)ena 73
samoindukcija 74
samoinicijativa 71, 73
samoironija 71
samoka`wavati se 125
samokiselina 74
samokov 72, 75, 76
samokontrola 71, 72
samokres 72, 75, 76
samokretan 111
samokretawe 73
samokritika 72
samokriti~an 111
samol(ij)e~ewe 71
samolepqiv (-qepqiv) 111
samoqubiv 111
samoqubqe 75
samomera~ (-mjera~) 72, 73, 74
samomu~ewe 72
samonik 75
583
samonikao 111
samoniklica 75
samoniklost 72
samoobmana 72
samoobmawivati se 125
samoobrana 72
samoodbrana 72
samoodlaga~nica 73
samoodluka 73
samoodlu~ivawe 72
samoodricawe 72
samoozleda (-zqeda) 72
samooplodwa 74
samooplo|ewe 72, 74
samoopra{ivawe 71 (f), 74
samoopred(j)eqewe 72, 73
samoorganizirawe 72
samoorganizovati se 125
samootu|ewe 72
samopis 75
samopquvawe 72
samopo`rtvovan 111
samopo`rtvovawe 73
samoposluga 73
samoposluìvawe 73
samopouzdan 111
samopouzdawe 72
584
samopregor (-prijegor) 71, 73
samoprekor (-prijekor) 72
samopriznawe 72, 73
samopromatrawe 72
samopuca~ 73
samorazvoj 72
samorazoran 111
samoreklama 72
samoreklamer 72
samoreklamerstvo 72
samorodan 111
samosavladavawe 71 (f)
samosavladavati se 71 (f), 125
samosaàqewe 71, 72
samosaàqiv 111
samosazdan 111
samosam 106
samosamac 74
samosvest (-svijest) 71
samosvoj 111
samosvojan 111
samosvojstven 111
samosila 74
samosilnik 74
samoskitalica 74
samospaqivawe 71
samostavan 111
585
samostalan 111
samostan 74
samostojan 111
samotvor 75
samotvoran 111
samotok 33, 72, 75
samoubistvo (-ojstvo) 72
samoubica 72
samouv(j)eren 111
samouk 111
samoukinuti se 125
samouniziti se 34, 125
samouni{tavawe 72
samouni{tewe 71
samoupaqa~ 73
samouprava 71
samoupravqawe 71, 72
samoupravqati 125
samoupravqa~ 72
samoupravni 111
samousluga 73
samofinansirawe 71, 72
samofinansirati se 125
samohvalisav 111
samohvalisawe 72, 73
samohodan 111
samohotka 76
586
samohran 33, 111
samocenzura 71
samocenzurisati se 125
santi- 147, 153
SANU 168, 169
saobraziti 280, 299
saodlu~ivawe 191
saodlu~ivati 289
saop{titi 280
saos(j)e}aj 191
saos(j)e}ajan 233
saos(j)e}awe 192
saos(j)e}ati 241, 289
saosniva~ 191
sapatnik 191
saplemenik 212
saplesti se 280
saputnik 191
saradnik 191
sara|ivati 280
sas(j)e}i 280
sasvim 136
saslu{ati 281
sastaviti 280
sastati se 249, 280
sastojati se 241
sastrugati 281
587
sasu{iti 280, 281
satrti 280
sau~estvovati 280
sau~e{}e 192
sahraniti 280, 281
sa~ekati 280, 281
sa~initi 280
sa~uvati 280, 281
sa{iti 280
svagda 133
svagd(j)e 132
svakada 133
svakakav 130
svakako 133
svakamo 132
svakidawi 110
svakida{wi 110
svakida{wica 75
svako 130
svakove~erwi 110
svakovrstan 110
svakogodi{wi 110
svakodnevica 75
svakodnevqe 75
svakodnevni 110
svakodnevnica 75
svakojako 133
588
svakoji 130
svakojutarwi 110
svakono}ni 110
svakuda 132
svaliti 281
sva~iji 130
sva{ta 130
sva{tarija 9
sva{to`deri 76
sva{toznanac 76
sva{tojeci 76
svebivawe 74
svebojan 110
svevidan 110
svevide} 110
svevi{wi 110
svevlast 74
svevla{}e 75
svevremen 110
svevremenski 110
svedràvqe 75
svedrìteq 76
sveìvot 74
svezati 280
svezemaqski 110
sveznadar 76
sveznaju}i 35, 110
589
sveznalac 76
sveznala{tvo 76
sveznalica 28, 40, 76
sveznawe 40, 74
svejednako 132
svejedno 132
svekolik 130
svequdski 110
svemilostiv 110
svemir 20, 74
svemogu} 110
svemo} 74
svemo}an 110
svemo}an 24, 26
svemudar 110
svemudrost 74
svenarodni 110
sveno}ni 110
sveobli~an 110
sveobuhvatan 110
sveokolni 110
sveop{ti 110
svepob(j)edan 110
svepob(j)edni~ki 110
sveprisutan 110
sver(j)e{avaju}i 110
sverazoran 110
590
svesilan 110
svetiti se 245
svetlo (svje-) 120
svetloùt (svje-) 34
svetlokos (svje-) 98
svetlomer (svjetlomjer) 53
svetlomrcati (svje-) 17, 126
svetlook (svje-) 98
svetlocrven (svje-) 105
Svetogorac 67
svetogorski 103
svetoduh 64
svetojovanski 103
svetosavqe 69
svetosavski 103
svetskoistorijski (svje-) 107
sveukupan 120
sveumqe 75
sve~ov(j)ek 74
sve~ov(j)e~anski 110
sve~ov(j)e~anstvo 74
sve{tenodejstvo 74
sve{tenoradwa 65
sviknuti (svi}i) 243
svilenorun 100
svilobuba 42
svilokos 92, 100
591
svilolik 100
svilopreqa 59
svilorep 92, 100
svilorun 44, 92, 100
sviwarija 9
sviwogojac 57
sviwogojstvo 61
sviti 280
svladati 280
svojevlastan 109
svojevoqan 109
svojevremen 109
svojevrstan 109
svojeglav 109
svojedoban 109
svojeobrazan 109
svojeru~an 109
svrakopis 54
svratiti 281
svrzimantija 85
svrsishodan 24, 25, 93
svrstati 299
svrha 212
svr{iti 281
svugd(j)e 132
svuda 132
svukuda 132
592
svu}i 281
SDK 167
sebevid 74, 111
sebezaborav 23, 74
sebeznao 111
sebequbac 76
sebequbiv 111
sebequbivost 111
sebequbqe 76, 11
sebemu~ewe 74
sebeponièwe 74
severnoameri~ki (sje-) 102
severnoafri~ki (sje-) 102
severnobosanski (sje-) 102
severozapad (sje-) 43
severoistok (sje-) 14 (f), 43
sedamnaestgodi{wi 114
sedampostotni 114
sedamprocentni 114
sedmoboj 78
sedmobreàn 113
sedmobre`je 78
sedmovratan 113
sedmovrati 113
sedmoglav 112
sedmozv(ij)e`|e 78
sedmoro-osmoro 129
593
sedmougao 27
sedmo{kolac 80
sedobrad (sje-) 98
sedoglav (sje-) 98
sedokos (sje-) 98
seizmogram 161
seizmografija 161
sekapersa 49
sekeq(i)-gula{ 48
seksepil 32
seks-{op 47
seliti (se) 245
semafor 160
semevod (sje-) 22, 30, 53
senokos (sje-) 35, 39, 55
senoko{a (sje-) 59
seroterapija 43
sestriti 293 (f)
set-lopta 46
secikesa (sje-) 28, 84, 85
SIV 168
sivkastomodar 105
sivkastocrn 105
sivobradac 67
sivoglav 98
sivogrivac 67
sivozelen 105
594
sivomaslinast 105
sivomodar 105
sivook 97, 98
Si-En-En 168
SIZ 166, 172
sikter-kafa 45
sin- 195
sin 8
sindetikon 195
siniti 293 (f)
sinonim 163
sinoubica 62
sinteza 195
sinhronizam 195
sinhrotron 164
Sisak 12
sitne` 14 (f)
sitnoburòaski 103
sitnoglav 99
sitnogorica 33
sitnozrn 99
sitnozrnast 104
sitnozrnat 104
sitnoklas 99
sitnoseqa~ki 103
sitnosopstveni~ki 103
sitnouman 102
595
sito{tampa 48
si}i 244
sjagwa (sjawna) 232
sjajna 232
sjajno- 120
sjajnozelen 105
sjajnook 98
sjawna 232
sjahati 281
sjediniti 280
sjuriti 281
skameniti (se) 178, 281
ska~iklis 86
skejtbord 47
Skenderbeg 50
SKZ 167
skinuti 281
skiptronosan 95
sklepati 280
skliznuti 281
skloniti 280, 281
sklopiti 280
skovati 240, 280
skozna 232
SKOJ 165, 166, 168
skok-{ut 48
skoliti 299
596
skon~ati 299
-skop 142, 159, 162
-skopija 162
skop~ati 280
skoriti (se) 281, 299
skorote~a 90
skotna 232
skotoloàc 56, 57
skotolo`nik 57
skotolo{tvo 61
skotrqati se 281
sko~ibuba 86
sko~id(j)evojka 86
sko~imi{ 86
skrasiti se 243
skratiti 281
skrenuti 281
skrivenos(j)emenice 69
skrivenos(j)emewa~e 29, 69
skriti 280
skrojiti 280
skrpiti 280
skrstiti 299
skrhati 281
skuvati 281
skunatoriti 281
skupiti 280
597
skupoc(j)en 99
skuckati 281
slabovid 99
slabovidan 99, 101
slaboduh 99
slabodu{an 101
slabokrvan 101
slabomislen 104, 120
slabomo}an 101
slabonog 99
slabor(j)e~iv 104
slabouman 102
slavenos(e)rpski 107, 108
slavenofil 161
Slavija 44
slavjanofil 161
slavodobit 96
slavodobitan 96
slavodobitno 96
slavoluk 42
slavoqubiv 35, 96
slavopojka 62
slavosloviti 124
slavofil 161
slavohlepan 95
slavohlepqe 60
slagati 281
598
sladokusac 7, 33, 58, 89, 90
sladoled 65
sladostra{}e 69
slatkobolan 106
slatkovodni 101
slatkogorak 120
slatkor(j)e~iv 104
slatkorek 120
slatkoslan 106
sleva (slijeva) 136
sleparija (sqe-) 9
sl(ij)epiti 280
slepo (slijepo) oko 64
slepoo~ice (sqe-) 69
slepoo~ni (sqe-) 101
slepoo~nice (sqe-) 69
sl(ij)etati 280
slet(j)eti 281
slizati 280
sliti 280
slediti (se) 281
sloboda 8
sloboditi 292
slobodoqubiv 96
slobodoqubqe 60
slobodouman 30, 51, 102
slobodoumqe 51, 69
599
Slovenijapromet 50
slovenoqubac 57
slovenofil 161
slovolivac 57
slovoslaga~ 62
slovoslaga~ica 62
slogotvoran 95
sloìti 280
slojaniti se 299
slomiti 281
slu`boprimac 57
sluzokoà 18
sqemena{ 13 (f)
smazati 281
Smail-aga 50
smaknuti 281
smandrqati 281
smawiti 281, 299
smacna 232
smedbudem (smje-) 127
sme|astoùt 105
sme|oglav 98
sme|okos 98
smek{ati 299
sm(ij)eniti 246
smesta (smje-) 135
sm(j)estiti 281, 293, 299
600
smetnuti 281
smehoskop (smje-) 162
smehoteka (smje-) 142, 162
sm(ij)e{ati 280
smiriti 248, 281
smisliti 280
smicalica 212
smlaviti 281
smla~iti 281
smo`diti 281
smotati 280
smra~iti se 281
smrviti 281
smrdibuba 35, 86
smrdivrana 86
smrznuti (se) 281
smrsiti 281
smrt 8
smrtonosan 95
smr{ati 281
smutiti 281
smu~iti se 281, 299
snabd(j)eti 289
snalaziti (se) 289
sna}i (se) 287, 289
snegobran (swe-) 54
snegopadan (swe-) 95
601
snego~ista~ (swe-) 62
sneruke 137
sneti (snijeti) 281
sniziti 299
snovi|ati se 124
snovi|ewe 61, 124
sno{aj 212
snu`diti 299
sovhoz 170
soda-voda 22
Sodaso 51 (f)
soihlebnik (-hqebnik) 33, 91
Sofka 168, 171
socio- 147
sociolingvistika 147, 152
sociologija 152, 160
sociopat(a) 152
sociopsiholo{ki 142
socrealizam 30, 171
spava}i 7
spaziti 281
spaliti 281
sparan 232
spariti 299
spasonosan 40, 95
spasti, -dnem 281
spektrografija 153
602
spektroskop 153
spektrohemija 153
SPENS 171
spermicid 163
spetqati 281
splav 212
splasnuti 281
splesti (se) 280
spletkarija 9
spqeskati 281
spqo{titi 281
SPO 167
spoznati 281
spojiti 249
spoqa 135
spoqnopoliti~ki 103
spomen-dan 29, 48
spomen-dar 48
spomen-plo~a 48
spomenuti 281, 287, 289
spomo}i 281
sporovozni 120
sporogore}i 122
sporomislen 104, 120
sporomisle}i 122
sporopale}i 122
sporohodan 120
603
spotaknuti 287, 289
spo~etka (s po~etka) 138
sprasna 232
spremiti 181, 244
sprìti 281
sprijateqiti se 299
SPS 167
spustiti 281
SPC 167
srazm(j)er, srazm(j)era 190
sraskida 137
srasti 242, 280
sra~unati 280
Srbijaprevoz 171
Srbijatrans 171
Srbobran 54
srbo`der 54
Srbokoop 171
srbomrzac 57
srbofobija 161, 165
srdobolan 95
srdoboqa 59
srebrovlas 99
srebroglav 99
srebroglasan 93
srebrokor 99
srebrolik 99
604
srebrolist 99
srebroluk 99
srebroqubac 57
srebroqubiv 96
srebroqubqe 60
srebronosan 94
srebrosjajan 94
srebrotrb 99
srediti 293, 299
sredwoazijski 103
sredwoameri~ki 103
sredwov(j)ekovan 102
sredwoevropski 103
sredwoisto~ni 101, 102
sredwom(j)eran 102
sredwometni 108, 109
sredwopruga{ 68
sredworo~an 102
sredwosjajan 94
sredwo{kolski 24, 103
sredov(j)e~an 93
Sredozemqe 51
sredokra}a 32, 52
sredoletni (-qetni) 93
sredoposni 93
sredocv(j)etni 93
srez 212
605
sre}iti 292, 293, 294
SRN 166
srodan 232
sroditi se 280, 299
srpskoslovenski 107
srpsko-francuski 108
srpskohrvatski (srpsko-hrvatski) 105, 106
srceparaju}i 96
srcolik 92
srxba 11
SSRNJ 167
SSSR 167
st(ij)esniti 281, 299
stado 7, 12
staklorezac 57
stakloreznica 62
Stambol-kapija 45, 50
Stanimir 86
stanodavac 57
stanodavka 62
Stanservis 50
stawiti 281, 299
stare` 14 (f)
Starigrad 66
starmali 28, 33, 106
starobalkanski 103
starobe~ejski 103
606
starovek (-vijek) 101
starovekovni (-vjekovni) 102
staroveran (-vjeran) 101
starove~an (-vje~an) 101
starovisokonema~ki (-wema~ki) 29, 107
starovremen 99
starovremenski 103
starovremski 30, 103
starogradski 103
starogra|anin 68
starogr~ki 103
starodrevan 33, 101, 106
starozav(j)etni 101
starokatolik 65
starokatoli~ki 65, 103
staromodan 101
starosvat 64
starosvatiti 125
starosedelac (-sjedjelac) 90
staroslavan 101
staroslovenski 103, 107
starosrpski 103
starostavan 101
starofrancuski 107
starocrkveni 104
starocrkvenoslovenski 107
Star~evi} 12
607
stafilokoka 160
stvar 212
stvrdnuti (se) 281, 294, 299
stegono{a 59
stenodaktilograf 29, 158
steona 232
stereo, stereo- 150, 152
stereometrija 150, 153, 162
stereoskop 150, 153, 162
stereoskopija 162
stereo-snimak 154
stereotip 150
stereo-ure|aj 150, 154
stereofonija 154
stereohemija 153
steto- 144 (f)
stetoskop 162
ste}ak 11
ste}i 245
ste~aj 212
stihoklepac 57
stihotvorac 57
stihotvoriti 124
stihotvorstvo 61
sti{ati 299
sto trideset dva 129
sto trideset dvoje 129
608
sto trideset drugi 129
sto {est 36
stovariti 281
stoga 136
stoglav 112
stogodi{wak 79
sto|avo 77
stoletan (-qetan) 113
stole}e (-qe}e) 78
stolisnik 79
stomajstor 77
stometra{ 79
stonoga 22, 27, 77
stonoteniski 103
stook 112
stopostotni 113, 229
stoprocentan 113
stop-sv(j)etlo 47
stoput 134
storuk 112
stostruk 27, 112
stotonski 114
str. 171
stra`me{tar 30
stratokumulus 43
stratosfera 163
Strahini} ban 50
609
strahovlada 124
strahovladati 124
strahopo{tovawe 43, 61
strvoder 54
strvodernica 63
streptokoka 160
stresti 281
striìbuba 86
strizibuba 86
stripoteka 162
strmoglav 99
strmoglav(i)ce 125
strmoglaviti 125
strmogled 89
strp(j)eti se 281
strti 280
strujom(j)er 53
struka 112
str~ati 281
su- 176, 191, 239, 281
sub- 176, 202
subakutan 223, 236
subarkti~ki 236
subatomski 236
suba{a 191 (f)
subes(j)ednik 191
sublunaran 236
610
subminijaturan 223
SUBNOR 168
suboksid 202
suborac 191
suvladalac 191
suvlasnik 191
suvoza~ 191
suvozemac 67
suvozemni (suho-) 67, 101
suvozid (suho-) 64
suvome|a 64
suvomrazan (suho-) 101
suvomrazica (suho-) 69
suvoparan (suho-) 101
suvremen 232
suvremenik 212
suvrsnik 212
suglasiti 282
suglasnik 69, 212
sugra|anin 176, 191
sudariti se 280
sudbonosan 95
sudoper(a) 59, 60
sudràvqanin 191
sudrug 191
su`drebna 232
suìvot 191
611
suzbiti 289
suzvuk 191
suzvu~ati 282
suzdràvati se 289
suigra~ 191
sukobiti se 282
sukrvica 212
sukrivac 191
sulo`nik 212
sulud 220
suludo 236
sumaglica 212
sumahnit 220
sumacna 232
sume|a 191
sumpornozelen 105
sumporovodonik 43
sumporougqenik 43
sumrak 191
sumra~an 191, 220
sumra~je 212
sumrtav 220
sunarodnik 212
sunaslednik (-sqednik) 191
sunovrat 31
suncobran 54
suncokret 55, 56
612
suncostaj 55
suobraziti 282
suodlu~ivawe 191
suoptuènik 191
suos(j)e}aj 191
suos(j)e}awe 192
suos(j)e}ati 192, 282
suo~iti 244, 282, 299
SUP 168
suparnik 212
super-, super 143, 145, 193, 202, 203
superbenzin 202, 203
superbiser 203
superbogat 223
superbogata{ 203
superbomba 202
superdrednot 203
superdràva 202
superènstven 223
superzv(ij)ezda 203
superlak 203
superlepotica (-qepotica) 203
superliga 203
superluksuzan 223
superlula 203
supermarket 202
supermoderan 223
613
supermu{karac 203
supernadaren 223
superneboder 203
superoksid 202
superponirati 143
superrevizija 202
supersila 202, 204
supersoni~an 223
superspektakl 203
superstar 203
superstruktura 202
supertajni 223
supertanker 203
supertvr|ava 203
superfinale 203
superfosfat 202
supijan 220
supijano 220
supkultura 202
suplemenik 212
supos(j)ed 191
supotpis 191
supotpisati 282, 289
supra- 203
supravodi~
supravodqiv 223
supradentalan 223
614
suprakontra 203
supranaturalizam 203
supranormalan 223
supraporta 203
supraracionalan 223
supraracionalisti~ki 223
suprasna 232
suprot- 240
suprotstaviti 126, 282
supstratosfera 202
suptropski 236
supfebrilan 236
sura|ivati 282
survati 282
sus(j)ed 182
susvojina 191
susneìca (-sweìca) 212
susresti 282
sustanar 176, 191
sustati 249, 282
sustegnuti 289
susti}i 282
susticati se 289
sutradan 134
suu~estvovati 192
suu~e{}e 192
sufinansijer 191
615
sufinansirati 282
suhomesnat (suvo-) 104
suhomesni (suvo-) 104
su~eliti 282, 299
sfera, -sfera 163
shodan 232
scenograf 161
TA 167, 172
tabletomanija 161
taj 132
taj-brejk 47
takav 132
tako 132
takozvani 28, 121
takoprsta{i 68
takore}i 28, 135
taksi 46
taksimetar 162
taksi-stanica 46
taksi-{ofer 46
talasoterapija 43
tamno- 119
tamnokos 98
tamnook 98
tamnoplav 20, 105
tamnoput 98
tamo 132
616
tamo-amo 33, 133
Tanjug 170, 172
tankovrat 98
tankokor 98
tankokorka 69
tankonog 98
tankopreqa 88
tankorepka 69
tankoro{ka 69
tankostruk 98
tanko}utan 109
tankouman 102
tanko{ijast 104
tarlabuka 31
ta{i-ta{i 140
ta{majdan 31
TV 167, 172
tvrdnuti 292
tvrdoglav 98
tvrdokoìna 70
tvrdokoran 101
tvrdokorka 69
tvrdokrilci 67
tvrdosan 98
tvrdoust 98
TV[ 165, 167
teatralije 9
617
-teka 141, 142, 159, 162
tele- 143, 147, 156
televizija 156
telegram 161, 164
telegraf 161
teledirigovan 154
telekomunikacije 154
telemetrija 162
teleobjektiv 154
tele-rasprodaja 143
Telefonservis 50
telohraniteq (tje-) 62
tempera-boje 29, 47
tempera-tehnika 47
tenis-igrali{te 46 (f)
tenis-partija 46 (f)
tenis-patike 46
tenis-reket 46 (f)
tenkodrom 159, 160
tenor-saksofon 47
Teodorovi} 12
teozofija 153
teokratija 153
teokratski 153
teologija 153, 160
terziba{a 45
termo- 145, 152
618
termoakumulacioni 154
termodinamika 153
termometar 153, 162
termonuklearan 153
termos-boca 47, 66
termostat 154
termofor 160
termocentrala 154
ter-papir 45
tercet 79
tesnogrud (tje-) 99
tetra- 143, 147
tetraedar 147
tetralogija 147
tetrametar 162
tetrapak 147
tetrarh 160
tetrahord 147
te}i 245
tehno- 151
tehnobirokratija 154
tehnokratija 154, 161, 164
tehnologija 154, 160
tehnomenaxer 154, 156
te{koatleti~ar 70
te{koatletski 103
te{kokategornik 68
619
tik-tak 140
tiktakati 140
tip-top 134
tiranoubistvo 42
tisu}u- 25
ti~ji luk 64
toalet-papir 47
tobxiba{a 45
tojota automobili 50
toli 140
tolikobrojan 110
tolikov(j)ekovni 110
tolikogodi{wi 110
top-lista 46
toplovod 29, 70
toplokrvan 26, 101
toplom(j)er 29, 70
topolivac 57
topolivnica 62
toponim 163
to~iti 245
travo`der 54
travojed 54
tragikomi~an 30, 108
traìlac 58
tralala (tra-la-la) 140
tralalikati 140
620
trans- 146, 176, 195
transatlantski 236
transkontinentalan 236
transkribovati 292
transliteracija 213
transliterirati (-isati) 292
translunaran 236
transmisija 195
transokeanski 195
transplantirati 292
transponovati 292
transport 195
transportovati 292
transsaharski 236
transsibirski 195, 236
transformisati 292
transcendentan 195
Tran{ped 50, 171
trafo-stanica 45
tra~-partija 46
trbono{ci 51
trboperke 51
trbos(j)ek 39, 54
trbuhozborac 58
trbuhozborstvo 61
tre}ebratu~ed 80
tre}ednevka 80
621
tre}ekategornik 80
tre}eklasan 114
tre}eliga{ 80
tre}eplasiran 115
tre}epozivac 24, 80
tre}erazredac 80
tre}erazredni 26, 27, 114
tre}estepen 115
tre}oretka (-retkiwa) 80
tre}o{kolac 80
trigonometrija 162
trideset 128
trideset-~etrdeset 129
trim-staza 46
trio 79
triput 134
trired 134
trista 128
tristagodi{wi (tristo-) 114
trihiqadegodi{wi (trihiqadu-) 114
trnboba 48
trnokop 55
troboj 77
trobojka 78
trobroj 77
trovalentan 113
trovrstan 112
622
troglav 112
trogodac 78
trogodi{wi 114
trogodi{wica 78
trogo~e 79
trodelan (-dijelan) 112
trodeoba (-ioba) 78
trodimenzionalan 113
troènac 78
trozvuk 77
troznak 77
trozna~an 115
trozub 77
trozubac 77, 78
trozubica 78
troimen 112
troje-~etvoro 29
trojni 77
trolejbus 163
troletni (-letwi, -qetni) 113
trolist 77
trolitren 113
trome|a 16, 77
tromese~je (-mjese~je) 78
trome~ 77, 78
tromotorac 78
-tron 164
623
tronoàc 78
tropev (-pjev) 79
tropotez 77
tropreg 79
trorazvo|e 77
trored 77
trorog 112
trosed (-sjed) 79
troskok 77
troskot 29 (f)
trosmislen 113
trostih 77
trostran 112
trostrana~ki 114
trostruk 112
trostruko 112
trougao 77
trougaoni 113
trofoneuroza 142, 151
troc(ij)evka 78
trocifren 113
tro~etvrtinski 114
trte-mrte 134
trudoqubiv 96
tuìbaba 85
tunolovac 57
tupoglav 99
624
tupoglavac 67
tuponos 99
tupougli 98, 99
turbo- 146
turbogenerator 154
turbomlazni 142, 146, 154
turboreaktor 146, 154
turizmologija 160
tuc-muc 134
tu~onosan 95
}eten-alva 45
}irilometodski (-dijevski) 93
}orsokak 45
}ur~iba{a 45
}utolog 160
}u{kapa 83
u- 176, 239
uazbu~iti 299
ubajatiti se 300
ubeleìti (ubiqeìti) 282
ube}i (ubje}i) 284
Ubiparip 85
ubiti 284
ublatiti 283
ubojica 212
ubojstvo 212
ubokoriti se 299
625
ubrati 284, 286
ubra{waviti 283
ubrdica 213
ubrzati 300
ubrizgati 282
ubrisati 283
ubrqati 283
ubrojati 283
ubudu}e 135
ubu|ati se 283, 300
uv(j)e`bati 284
uv(j)eriti 299
uvaìti 284
uvezati 282, 283
uvek (uvijek) 135
uveli~ati 283
uvenuti 242, 284
uvesti 282
uve}ati 283, 300
uvis 135, 238
uviti 282
uvo{titi 300
uvrstiti 283, 299
uvrt(j)eti 282
uvrh 139
uvu}i 282
ugaziti 282
626
ugarak 212
ugasiti 284
uginuti 284
uglaviti 293
uglavnom 135
ugladiti 283
ugqen-dioksid 29
ugqen-monoksid 29
ugqenokop 55
ugqovodonik 29, 43
ugqonosan 94
ugn(ij)ezditi se 282
ugovoriti 284
ugoditi 245, 284
ugojiti 284
ugostiti 284
ugraditi 282
ugrejati (ugrijati) 284
ugristi 284
ugroziti 284
ugrofinski 155
ugurati 282
ugu{iti 284
ud(j)enuti 282
udaviti 284
udati 284
udahnuti 282
627
Udba 168, 171
udvojiti 300
udvorica 212
udvostru~iti 126, 299
udebqati 283
udesiti 284
udesno 136
udno 139
udol 212
udolina 212
udolica 212
udoqa 212
udomiti 299
udostojiti 289, 300
udruìti 283
UEFA 168
uàriti 284
uìv(j)eti se 283
u`l(ij)ebiti 299
uùrbati 300
uz- 239
uz to 138
uzabrati 285, 286
uzavreti 285
uzazliti 300
uzasve 136
uzasmetati 285
628
uzastopan 233
uza}i 285
uzbrbqati se 286
uzbrdan 233
uzbrdit 233
uzbrdo 135
uzbreàn 233
uzbuditi 285
uzbuniti 285
uzburkati 285, 300
uzverati se 285
uzviknuti 286
uzvisiti 285
uzviti 285
uzvitlati 285
uzvodan 180
uzvodno 237
uzvratan 233
uzvratiti 285
uzvrpoqiti se 286
uzvrt(j)eti se 286
uzgajati 285
uzglavak 213
uzglavica 213
uzglavqe 180, 213
uzglavnik 213
uzglavnica 213
629
uzglobiti 299
uzgojiti 285
uzgospoditi se 300
uzgredan 233
uzdarje 213
uzdahnuti 286
uzdisati 241
uzdi}i 180, 285
uzdravqe 137
uzdràti se 285
uzdrmati 285
uzdrhtati 286
uzduàn 233
uzemqiti 178
uzeti 242
uzidati 282
uzilaziti 285
uzi}i 285
uzjahati 285
uzjoguniti se 286
uzlazan 233
uzlaziti 285
uzlepr{ati 285
uzlet(j)eti 285
uzludobar 123
uzludobra 123
uzma}i 242, 285
630
uzmicati 285
uzmoliti 286
uzmo}i 286
uzmuvati se 286
uzmutiti 285
uzn(ij)eti 285
uznastojati 290
uznev(j)eriti 290, 300
uznemiriti 286, 300
uzob(ij)estiti 300
uzorati 286
uzor-delo (-djelo) 48
uzor-majka 29, 48
uzoholiti se 285
uzraditi 286
uzrast 213
uzre~ica 213
uzrujati 243
ujahati 282
ujediniti 283
ujedno 136
u jesen 137
ujesti 284
ujutro (-u) 135
ukazati 284
ukalupiti 299
ukamatiti 299
631
ukinuti 284
ukipiti se 299
ukiseliti 283
ukl(ij)e{titi 282, 299
ukleti (-ijeti) 284
ukloniti 284
uklopiti 282
ukqu~iti 283
ukwiìti 283
ukopati 282
ukor(ij)eniti se 299
ukoriti 284
ukosnica 212
ukotviti 299
uko{tac 135
ukraj 139
ukrasti 284
ukratko 136
ukrstiti 299
ukrug 135
ukrutiti 283
ukrcati 282
uku}anin 212
ukucati 282
ulaziti 282
ulevo (ulijevo) 136
uleàti se 283
632
ulewiti (ulijeniti) se 283, 300
ul(ij)epiti 283
ulep{ati (uqe-) 283, 300
ulet(j)eti 282
uliti 282
uloviti 284
ulogoriti (se) 299
ultra- 145, 203, 223
ultrabrz 223
ultravioletan 223
ultradesni 223
ultradesnica 203
ultradesni~ar 203
ultradesni~arski 223
ultrazvuk 203, 204
ultrakolonijalist(a) 203
ultrakolonijalisti~ki 223
ultrakonzervativan 223
ultrakratki 223
ultral(ij)evi 223
ultramikroskop 203
ultramoderan 223
ultranacionalist(a) 203
ultranacionalisti~ki 223
ultra{ 203
uludo 135
uqanoùt 105
633
uquditi 299
uquqkivati 283
umazati 283
umaliti 299
umalo 133
umawiti 283, 299
umar{irati 282
umastiti 283
uma}i 284
umek{ati 300
um(ij)esiti 284
umesto (umjesto) 139
um(ij)e{ati 282
uminuti 284
umiriti 248, 284
umiti 284
umlatiti 284
umnogostru~iti 125
umnoìti 283
umobolan 95
umoq~ati se 283, 300
umoriti 284
umotati 282
umotvor 54
umotvorina 35, 63
umr(ij)eti 284
umrtviti 299
634
umudriti se 300
umutiti 284
unazad 136
unazaditi 300
unakaziti 289
unakaraditi 299
unakrst 136, 138
unapr(ij)ed 136
unapr(ij)editi 300
unedogled 137
unezv(j)eriti 290
unepovrat 137
unerediti 290
unesre}iti 292, 299
uneti (unijeti) 282, 284
univerzalan 156
univerzitet 156
univerzitolog 160
uniziti 283
unilateralan 156
uniseks 156
unificirati 156
uniforman 156
uni{titi 284
unov~iti 299
Unprofor 171
Unra 168
635
unutarpartijski 233
unutarsrpski 233
unutarstrana~ki 233
uobi~ajiti 299
uobli~iti 299
uobraziti 299
uozbiqiti 299
uokviriti 282, 299
uokruìti 289
uorta~iti (se) 299
uo~i 139
uo~iti 299
upakovati 282, 283
upaliti 284
uparaditi 299
upasti 177, 178, 282
uperiti 246, 283
upetqati 282
upe}i 283
upecati 284
upisati 241, 282
upitati 284
upiti 282
upla{iti 248, 284
uplesniviti (upqe-) se 283
uplesti 282, 283
upliv 212
636
uploviti 282
upquvati 283
upodobiti 299
upoznati 289
upozoriti 299
upokojiti 289, 299
upola 136
uporediti 289, 290
uposliti 299
upotpuniti 289, 299
upraviti 283, 293
uprazno 135, 238
upreti (-ijeti) 243
uprili~iti 299
uprkos 131
uprqati 283
upropastiti 244, 299
uprostiti 283, 299
upustiti (se) 283, 284
uputiti 283, 299
uravnoteìti 299
uraditi 284
urazumiti 289
uramiti 282, 299
uranak 205
uraniti 284
ura~unati 283
637
urediti 293
urezati 282
ure}i 284
urnebes 31
uroditi 283
uroniti 282
uru~iti 293
us(j)e}i 282
usavr{iti 300
usaglasiti 289, 293, 300
usamiti se 283
usvojiti 300
usedeti (usjedjeti) se 283
useliti 282
usisati 282
usitniti 283
uskip(j)eti 285
uskisnuti 285
uskladiti 299
uskladi{titi 299
uskliknuti 286
uskovitlati 285
uskoglav 98
uskogrud 97, 98
uskogrudan 101
uskok 212
uskolebati 285
638
uskome{ati 285
uskonos 98
uskopati 286
uskoriti 299
uskotra~an 101
usko~iti 282
uskratiti 286
uskriliti (se) 300
uskrsnuti 285
usl(ij)editi 284
usluìti 284
usm(j)eriti 283, 299
usmrd(j)eti (se) 283
usmrtiti 244, 299
usneno-zubni 107
usneno-nosni 107
usoliti 283
uspavati 242, 283
uspavqivati 240
uspentrati se 285
usperak 213
uspeti (se) 242 (f), 245, 285
uspeti (uspjeti) 243
uspisati 286
uspitati 286
usplamt(j)eti 285
usplahiriti 286
639
usplo|e 213
uspomena 212
usporediti 290
usporiti 299
usposobiti 300
uspostaviti 285, 286, 287, 290
uspravan 233
uspraviti 285, 293, 300
uspremetati se 290
usprol(ij)etati 290
uspropadati se 290
usprotiviti se 286
uspuzati se 285
usput (uz put) 138
usputan 233
usred 139
usredsrediti 127
usre}iti 244, 248, 283, 292, 293, 299
usrknuti 282
ustavobraniteq 62
ustavotvoran 95
ustavotvorac 57
ustajati se 283
ustalasati 285
ustaliti 300
ustarabar 213
ustati 249, 284
640
u stvari 137
ustezati se 285
ustoli~iti 299
ustono{ci 51
ustostru~iti 126
ustraìti 286
ustrajan 233
ustrebati 286
ustreperiti 286
ustreptati 286
ustriàk 213
ustru~avati se 285
ustr~ati 180, 285, 286
ustumarati se 286
usud 182
usuprot 139
usuti 282
ushodati se 286
usht(j)eti 286
utajiti 284
utakmica 212
utamaniti 284
utawiti 283
ut(j)erati 282
ute}i 284
ut(j)eha 212
ut(j)e{iti 284
641
utisak 212
utisnuti 282
utovariti 282
utoviti 284
utonuti 282
utopiti 284
utopliti 283
utrqati 282
utrnuti 284
utrojiti 300
utrostru~iti 126, 299
utrti 284
utr~ati 282
utu}i 284
u}i 243, 282
ufologija 160
uhiqadostru~iti 126
uhlebiti (uhqe-) (se) 299
uhlebqe (uhqe-) 212
uhqebije 212
uhoda 212
uhoditi 284
uholaà 58, 59
uc(ij)eniti 284
ucelo (ucijelo) 135
ucrvati (-vqati) se 283, 300
ucrtati 282
642
u~auriti se 299
u~vrstiti 283, 299
u~estati 283, 300
u~etvoriti 300
u~etvoronoìti se 126
u~initi 284
u~iteqica 14 (f)
u{etati 282
u{etati se 285
u{mrknuti 282
u{ted(j)eti 284
u{tipak 212
u{trcati 282
u{}eretati se 284, 286
u{~avrqati se 284, 286
u{~e{qati 285
u{~itati 286
u{~uvati 284
Famos 170
fast-fud 66
FBI 168
feldmar{al 45
feromagnetizam 43
ferosulfati 43
fiziokrat 153
fiziologija 153
fizionomija 153
643
fizioterapeut 153
fiks-ideja 66
-fil 142, 143, 159, 161, 165
-filija 161, 165
filmologija 160
filmoskop 162
filmofil 161
filmofilija 161
filogelast 151
filozof 9
filozofija 9
firmopisac 56, 57
fiskultura 165, 171
fito- 143
fitoaleksini 151
fitopaleontologija 158
fitoparazit 153
fitoterapija 153
fitohemija 153
FIFA 168
FK 167
flispapir 31, 32, 45
flopi-disk 66
floskula{ 13 (f)
FNRJ 167
-fob 142, 143, 159, 161, 163, 165
-fobija 142, 143, 159, 161, 163, 165
644
folk-peva~ (-pjeva~) 47
folksdoj~er 45
-fon 162
fonograf 161
fonologija 153
fonometrija 153
fonosimbolizam 153
formaldehid 170
fosfor 160
foto- 141, 143, 156
fotoaparat 151
fotogeni~an 154
fotografija 149, 154, 156, 161
fotoelemen(a)t 153
fotoreporter 154
fotos 149
fotosinteza 153
foto}elija 153
fra Brne 49
frazeologija 160
framason 31
frankoprovansalski 155
frankofil 155
frankofob 155
frankofon, -fonski 162
francjozefovski 93
francusko-pruski 29
645
fresko-slikar 47
fresko-slikarstvo 47
fri-{op 66
Fru{kogorac 67
ful-kontakt 66
fungicid 163
fusnota 45
hagiograf 161
hagiografija 9
hadezeov{tina 168
Hajduk Veqko 29 (f)
hajdu~ka trava 64
halabuka 31
haramba{a 45
hardver 47
hard-disk 66
haxi Prodan 49
H-bomba 48
hvalevr(ij)edan 93
hvalosp(j)ev 42
HDZ 167
hevi-metal 66
heksa- 147
heksametar 162
hekto- 147
hektolitar 153
heliograf 142
646
helioterapija 153
heliocentri~an 153
hemato- 153
hemijsko-biolo{ki 108
hemisfera 163
hemodijaliza 153
hemostatik 153
hemoterapija 153
Hemofarm 171
hemofilija 153
Hempro 171
hepta- 147
heptatlon 78
hetero- 147
heterogen 156
heteroseksualan 156
hidro- 145, 152, 157
hidroavion 154, 163
hidrobiologija 158
hidro-bomba 157
hidrogliser 154
hidrogradwa 141
hidrografija 153
hidroliza 153
hidronim 163
hidroplan 163
hidrosfera 153, 163
647
hidrofor 160
hidrocentrala 148, 154
hiqadostruk 112
hiqadugodi{wi 25, 114
himnop(ij)evac 56, 57
hipervitaminoza 213
hiperinflacija 198
hipermangan 199
hiperpreciznost 199
hiperprodukcija 198
hiperrealizam 198
hipertalenat 199
hipertenzija 196, 198
hipo- 196
hipovitaminoza 196
hipoglikemija 196
hipodrom 141, 142, 144, 156 (f), 160, 163
hipokrizija 196
hipoteza 196
hipoteka 196
hipofiza 196
hipohondar 196
hispanoameri~ki 155 (f)
hitopisac 19
hitrokril 99
hitronog 99
hitropreqa 88
648
hitrouman 102
hladnokrvan 97, 101
hladnoratovski 103
hladole` 55
hlorovodonik 43
hloror 91
hodo~astiti 124
hodo~a{}e 60
hozentreger 45
homo- 147
homogen 156
homonim 156, 163
homoseksualan 156
homoseksualac 156
homofobija 156
hopa-cupa 140
horovo|a 59
horor-film 47, 66
horoskop 162
hortikultura 31
ho-ruk 140
hristoqubiv 96
hromatografija 153
hromo- 151
hromozom 153, 156
hromosfera 153
hromoterapija 153
649
hromofotografija 158
hronometar 156
htedbudem (htje-) 127
Husein-beg 50
cajtnot 45
cakum-pakum 134
CANU 168
careubistvo (caro-) 42
careubica (caro-) 24, 62
Caribrod 25
Carigrad 25, 42
cvet-devoj~e (cvijet-djevoj~e) 48
cvetolik (cvje-) 92
C-vitamin 48
C-dur 48
cevozubice (cje-) 51
cedevita 170
cel-vlakno 46
celishodan (cje-) 24, 31, 93
celobrojan (cje-) 101
celove~erwi (cje-) 104
celodnevan (cje-) 101
celokupan (cje-) 108
celomudren (cje-) 31
celono}ni (cje-)101
cel-tkanina 46
centarfor 32
650
centi- 147
centilitar 153
centimetar 153, 162
Centroprom 171
cepidlaka (cje-) 24, 84, 85, 127
cepidla~iti (cje-) 127
cijankalij(um) 47
cijanovodonik 43
ciklotron 164
cikcak 134
cile-mile 134
cimer-kolega 45
cinkograf 161
cinkografija 161
cis- 194
cisalpinski 195
cispadanski 195
cicamaca 48, 49
cicuqka-micuqka 49
CK 165, 167, 169
crvenkap(ic)a 66
crvenoarmejac 67
crveno-beli (-bijeli) 22
crvenogardejac 67
crveno-ùt 36
crvenoko` 98
crvenokoàc 26, 67
651
crvenokos 98
crvenolik 97
crveno-plavi 29, 105
crvenorep 98
crvenperka 26, 69
crvoto~an 95
crvoto~ina 63
crvoto~iti 124
crkvenoslovenski 107
crna trava 64
crno-beo (-bijel) 105
crnoberzijanac 67, 103
crnoberzijanski 103
crnobor 64
crnobrad 98
crnoglav 98
crnoglavka 69
Crnogorac 67
crnogorica 69
Crnogorka 69
crnogorski 103
crnograb 64
crno`dral 64
crno-ùt, crnoùt 105
crnokqun 98
crnokoàc 67
crnokos 98
652
crnoko{uqa{ 68
crnokrilci 67
crnokrug 64
crnomantija{ 68
crnomawast 31
crnomorski 103
crnonog 98
crnoobla~an 101
crnook 97, 98
crnoput 98
crnorizac 67
crnorukac 67
crnosme| 105
crnostotina{ 68
crnohumoran 101
crnpurast 31, 32
Croatiatekstil 51
~a(h)uriti se 292
~a|olov 19
~ankoliz 55
~apraz-divan 44
~arter-kompanija 47
~arter-let 47
~aslovac 55
~asopis 54
~asoslov 55
~astoqubiv 96
653
~astohlepan 95
~astohlepqe 60
~vrstiti 292
~edomorka 62
~edomorstvo 61
~eli~noplav 105
êmer-baka 48
~etvorni 77
~etvorobroj 77
~etvoromese~je (-mjese~je) 78
~etvorome~ 77
~etvoronoàn 113
~etvoronoàc 78
~etvoronoìti (se) 126
~etvorono{ke 34, 134
~etvorop(j)ev 79
~etvoropreg 79
~etvorosmislen 113
~etvorosobni 27
~etvorostih 77
~etvorostrana~ki 114
~etvorotaktni 113
~etvoroto~ka{ 79
~etvorougao 27, 40, 77
~etvorougaoni 113
~etvorougaonik 40, 79
~etvoro~etvrtinski 114
654
~etvoro~lan 112
~etvrtgodi{wak 83, 116
~etvrtgodi{wi 83, 116
~etvrtgodi{te 83, 116
~etvrtogimnazijalac 80
~etvrtpostotni 116
~etvrtprocentni 116
~etvrttonski 116
~etvrtfinale 82, 83, 116
~etvrtfinalista 82
~etvrtfinalistkiwa 82
~etvrtfinalni 116
~etiristo 128
~etovo|a 38, 58, 59
êhoslova~ka 44
ê{koslova~ka 44
~iji god, ~ijigod 130
~inodejstvo 61, 125
~inodejstvovati 125
~istokrvan 101
~itluk-sahibija 45
î~a Ilija 49
~lankono{ci 51
~lankopisac 57
~ov(j)ekolik 92
~ov(j)ekomrzac 57
~ov(j)ekoubistvo 42
655
~uvar-kula 48
~uvarku}a 48
~udotvorac 26, 27, 56
xabalebar 89, 127
xabalebariti 89, 127
xabahlebovi} (-hqebovi}) 89
xab-xabe 134
xez 46
xez-muzi~ar 46
xez-orkestar 46
xez-truba~ 46
xet-set 47
xin-tonik 47
xojstik 47
{akopis 54
{alabazati 31
{alozbiqan 94
{amdud 45
{ampita 46
{amrolna ({aum-) 46
[arengrad 66
{arenlaà 66
{arenoglav 100
{arenolik 100
{arenperka 69
{arenrep 64, 100
{arolik 100
656
{arorep 100
[ar-planina 34
{arplaninski 93
{ah-klub 46
{ah-mat 46
{ahorizmi 92
{vabo`der 54
{eret-budala 49
{eri-brendi 29
{estgodi{wi 114
{estogodi{wi 114
{estojanuarac 80
{estojanuarski 80
{estokril 33
{estoosminski 114
{estoperac 78
{estopreg ({estoro-, {esteropreg) 79
{estoredica 78
{e}erlema 31
{iqoglavke 65
{iqouste 65
{inobus 163, 165
{irokogrud 98, 101
{irokogrudan 101
{irokolist 98
{irokolistan 101
{irokonos 98
657
{irokotra~an 101
{irokoc(ij)evka 69
{i{obrk 21, 87
{kozori{te 92
{kolimpijada 91
{krgonoàc 51
{mirgl-papir 46
{ok-soba 46
{ok-terapija 48
{orkapa 83, 84
{ou-biznis 47
{oumen 47
{ofer-{ajbna 46
{parkasa 45
{perplo~a 46
{pilhozne 45
{rafciger 32, 45
{ta bilo 131
{tagod 130
{teto~ina (-wa) 60
{teto~instvo 61
{titonosan 94
{tih-proba 45
{to god, {togod 130
{togd(j)e 133
{tokad 133
{tokakav 130 (f)
658
{tokoji 130 (f)
{tokuda 133
{to{ta 33, 129
{trajkbreher 45
{trajkolomac 57
{}apiti 280
{}u}uriti 280
{uko-utika~ 45
{umadijsko-vojvo|anski 107
{umokradica 62
{und-literatura 45
{upqoglav 99
{upqorog 99
{~vrsnuti 280
{~epati 243, 280
II. RUSKE REÎ
. REÎ IZ LATINI^KIH JEZIKA I IZ GR^KOG
- () 177
abnormal 222 (f)
abnormis 222 (f)
althochdeutsch 107
Anglo-Saxon 26
anmalos 222 (f)
anormal 222 (f)
antibody 197
anticorps 197
Antikrper 197
argyrotxos 99
arrondissement 208
659
astronmos 146
audio- 150
aus- 177 (f)
aussehen 257
auto- 71
autokrteia 111
autokrtr 74, 111
auts 149
avis 156
BBC 168
BCG 168
be- 177 (f)
bei- 177 (f)
beide 129
bene- 100
beschliessen 295 (f)
bestehen 249 (f)
bevorstehen 272
Bezirk 208
bien-tre 65
biscotto 79
biscuit 79
both 129 (f)
Brudermord 42
Brudermrder 42
bus 164
cavatappi 84
Chorleiter 59
choregs 59
chrma 213
chromo 149
CNN 168
cochon d'Inde 206
counterintelligence 234
660
counterproductive 223
cranberry 30
dcourager 291
deep-freeze 268 (f)
demi-monde 83
dmokrata 146
dnatalit 199
deodorize 291
dstatiser 291
dsodoriser 291
diikos 112
discothque 149
DJ ( = disc jockey) 168
drmos 160
duty-free shop 66
dynamo(-lectrique) 149
Einfluss 217
Eis 65 (f)
ent- 177 (f)
Erz- 184
eu- 100
euanglion 65
ex cathedra 233
existere 249 (f)
FBI 168
ferragosto 31
feuerfest 94
fireproof 94
fixe Idee 66
francophone 162
fratricida 42
fratricidium 42
Fllfeder 87
fuoriserie 226
geringschtzen 126
661
gestehen 249(f)
Gleichgewicht 65
Gnadengabe 65
gratte-ciel 54
gros plan 66
Grossgrundbesitzer 193
Grosstadt 193
guinea pig 206
Halb- 82
Halbaffen 82
Halbwelt 83
Halbzylinder 82
half- 82
Handbuch 211
haritogo 60
haute trahison 194
Heerfhrer 59
Heizl 87
heptpylos 113
her- 177 (f)
Herzog 60
hierotelesta 65
hierourga 65
hippdromos 146
hppos 156 (f), 196 (f)
hispano-arabe 155
hispanophone 155
Hochverrat 194
hmos 156 (f)
hors bord 226
hors srie 226
hydrophros 146
hyp 156, 196 (f)
huckleberry 30
IBM 168
662
in- (lat.) 177
indisponiert 291
indispos 291
influentia 212
interdependent 214
interregnum 184
Irangate 164
isralo-arabe 26
italo-americano 26
Junggrammatiker 66
Jungtschechen 66
Jungtrken 66
kakodimon 65
Kino 149
Kleinstadt 64
krin 278
Landmesser 53
laser 172
latino-amricain 26
laurier-tin 31
Lautsprecher 90
littera 213
lobenswert 93 (f)
loudspeaker 90
ly 278
lsis 160
magntoscope 150
manuale 211
mto 149
micro 149
mini- 200
miniseries 201
miniskirt 200
minivague 201
mobilis 149
Monicagate 164
663
motel 91
nach 177 (f)
Nachrede 187
naufragium 55
NBA 168
Nederland 104
Neubau 65
Newspeak 65
Niederlande 104
nmos 160
non-governmental 216
Ober- 184
omnibus 163, 164
omnivora 76
outboard 226
paeninsula 83
parricida 42
parricidium 42
Pays-Bas 104
PC 168
-phros 160
physico-chemical 26
plenipotentia 65
podru`n 209
Poliklinik 198 (f)
plis 198 (f)
pol 198 (f)
positive electron 164
postponere 201
povrch 209
prae- 201, 272
praeferre 273
praesidere 272
praevidere 239
664
prhistoire 201 (f)
prehistory 201 (f)
prima ballerina 66
primogenitura 81
Prosimiae 82
proto- 189
protomrtyr 80
protozoon 189
providentia 211
psychedelic 147
quasar 172
radius 149
rat 213
rechtsgltig 94
rechtskrftig 94
Rechtschreibung 94
Reisebericht 89
resistere 249 (f)
Rotwein 64
Schiffbruch 55
Schlagwort 207
Selbst- 71
self- 71
semi- 82
semifinals 82
skyscraper 54
smog 91
socius 147
sogenannt 121
solstitium 55
spatio-temporal 26
strategs 59
superman 184
surgeler 268 (f)
surhomme 184
665
tagliaborse 83
thelogos 55
Trafo 170
tragi-comique 108
beltat 65
bermensch 184
berzieher 83 (f)
ultra 203
um- 177 (f)
un- 177
UNRRA 168
Untat 65
unternehmen 269
Ur- 189
Urwald 189
Vatermord 42
Vatermrder 42
ventriloque 58
ver- 177 (f)
verstehen 249 (f)
vesmr 74
video 150
videocassette recorder (VCR) 150
volljhrig 117
vor- 177 (f), 272
voraussehen 239
voraussetzen 273
Vorgeschichte 291 (f)
vorgespannter Beton 289 (f)
vorhergehen 272
vornehmen 272
Vorspannbeton 289 (f)
Vorurteil 210
vorziehen 272
666
vplyv 212
wasserdicht 94
Watergate 164
watertight 94
weg- 177 (f)
Wegweiser 85
Weltall 74
Wind(schutz)scheibe 46 (f)
wireless telegraphy 149
Wohlgeruch 65
Wohlstand 65
Wolkenkratzer 54
zoo 149
Zndhlzchen 85
zurck 177 (f)
zweihusig 112
Zwieback 79
Zwischendeck 184
S A D R @ A J
UVOD......................................................................................................5
SLAGAWE.........................................................................................15
Osobine, struktura i tipologija sloènica............................ 15
Sloène imenice.......................................................................... 39
Sloèni pridevi.......................................................................... 92
Sloèni glagoli......................................................................... 123
Sloèni brojevi......................................................................... 127
Sloène zamenice....................................................................... 129
Sloèni prilozi........................................................................ 132
Sloèni predlozi ...................................................................... 139
Sloèni veznici ........................................................................ 139
667
Sloèni uzvici .......................................................................... 140
Sloènice sa afiksoidima....................................................... 140
Skra}eni~ke sloènice............................................................. 165
PREFIKSACIJA.........................................................................173
Uvod.............................................................................................. 173
Imenice s prefiksima............................................................... 183
Pridevi s prefiksima............................................................... 213
Prilozi s prefiksima ............................................................... 236
Glagoli s prefiksima ............................................................... 239
LITERATURA ..................................................................................301
REGISTAR REÎ.............................................................................307

Tvorba Reči Ivana Klajna 1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tvorba Reči Ivana Klajna 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

You might also like