"

Dejvid V. Grifit i razvoj narativnog oblika

Dometi Dejvida Vorka Grifita (18751948) bez presedana su u istoriji
umetnosti Zapada, a posebno na podru!ju filmske umetnosti tog dela sveta. U
kratkom periodu od "est godina, od re#iranja svog prvog jednorolnog filma do filma
Ra!anje jedne nacije, Grifit je uspostavio jezik igranog filma kakav danas poznajemo
i pretvorio jedan estetski nekonsekventni medij za zabavu u potpuno izdefinisan
umetni!ki oblik. Dobio je epitet oca tehnike filma, !oveka koji je izmislio
Holivud, prvog velikog filmskog autora i $ekspira ekrana.

Naracija monta#om

Prvi pomak u pravcu klasi!ne igrane forme Grifit je napravio primenom
me%ukadrova ili inserata od kojih nijedan nije bio dramatur"ki zavr"en sam po sebi,
radi stvaranja filmskih re!enica unutar scena. Grifit je spoznao zna!aj ekstremnog
totala za do!aravanje panoramskih ili epskih akcionih sekvenci.
Nakon prvog filma koji je pozdravljen kao remek delo Posle mnogih godina (After
Many Years, 1908), Grifit je pribegavao paralelnoj monta#i.
Slede&i Grifitov korak je bio stvaranje iluzije vi"estruke paralelne radnje radi
dobijanja nove vrste dramske napetosti. Pun razvoj ove ideje dostigao je u filmu
Usamljena vila (The Lonely Villa, 1909). Ovaj film prikazuje tri vi"estruke radnje
koje se odvijaju istovremeno u pedeset dva kadra. Efekat ovakve paralelne ili
unakrsne monta#e izme%u kadrova bila je i transformacija dramskog klimaksa
(vrhunca) njegovog filma u vizuelni ili filmski klimaks, tako da pri!a i pri!anje pri!e
(tj. narativna tehnika) postaju jedno drugome nose&i mehanizam a medij, u stvari,
sam po sebi postaje umetni!ka poruka.
Uticaj ovog filma je bio toliko jak da je paralelna monta#a na"iroko imitirana u celoj
filmskoj industriji, tako da je ostala poznata pod generi!kim imenom Grifitov spas u
poslednjem trenutku. Taj termin nagla"ava jedan veoma va#an elemenat te tehnike
gradnju neizvesnosti ne samo jednostavnim smenjivanjem kadrova da bi se do!arala
istovremena radnja, nego i brzim smenjivanjem sve kra&ih i kra&ih kadrova. Grifit je
otkrio da du#ina vremena koliko jedan kadar ostaje na platnu mo#e da stvori znatnu
psiholo"ku napetost publike "to je kra&e vreme kadar na platnu, to je ve&a njegova
mo& da stvori napetost. To je glavni princip montiranih scena spasavanja, po kojima
je Grifit postao poznat u celom svetu. Smenjivanje kadrova istovremenih radnji je sve
br#e kako narasta dramska radnja, dok ne do%e do kraja, kao vizuelni pandan
muzi!kog kre"enda. Tako%e, na taj na!in je sadr#aj filma savr"eno uklopljen u
njegovu formu. Grifit je smenjivanju kadrova razli"itih prostornih dimenzija dodao
smenjivanje kadrova razli"itog vremenskog trajanja, stvaraju&i na taj na!in temelj
estetike monta#e, koji je postao dominantan u prvih pedeset godina narativnog filma.

Naracija unutar kadra

Uskoro je Grifit po!eo isto toliko da se bavi onim "to se de"ava unutar sli!ica i
kadrova u svojim filmovima (narativne strukture koje se grade unutar kadra).
Kao prvo, po!eo je da insistira na sadr#ajima visokog kvaliteta za svoje filmove,
mnoge prave&i na osnovu literarnih dela. Jo" jedan aspekt njegovog truda bila je
pa#nja koju je posvetio izboru glumaca i re#iji glume. Grifit je, u stvari, bio prvi
veliki gluma!ki reditelj. U!io je svoje glumce prirodnoj i suptilnoj izra#ajnosti. Pa#nja
#
koju je Grifit posve&ivao detalju, prenela se !ak i na njegovu scenografiju !ije je
projektovanje i izradu !esto sam nadgledao.
Po!eo je da eksperimenti"e i sa izra#ajnim mo&ima svetla i to, osvetliv"i scenu
vatrom. U vreme kada su elektri!ne sijalice na #ivinu paru tek po!ele da se primenjuju
pri snimanju u zatvorenom prostoru, to je bio veoma radikalan korak, jer su tada"nje
konvencije zahtevale prosto i jednoobrazno osvetljenje svakog dela scenografije.
Grifit je postao majstor takozvanog tonalnog osvetljenja ili atmosferskog osvetljenja
koje karakteri"e datu scenu modeliranjem svetla i senke.
Ipak, najva#niji Grifitovi doprinosi naraciji unutar kadra postignuti su tek
po"to je preselio svoju produkciju u Ju#nu Kaliforniju. Pre nego "to je Grifit stigao u
Holivud, kamera je uglavnom bila stati!na. U filmu Telegrafistkinja iz Lonedala, na
primer, da bi do!arali krajnji napor lokomotive koja juri radi spasavanja mlade #ene
koju su zarobili lopovi, Grifit i Bicer su svoju kameru postavili na kabinu lokomotive
u pokretu i pribegli paralelnoj monta#i izme%u farova ma"ine koja se pru#a kroz
pejza# i o!ajni!kog devoj!inog zapomaganja. Narednih godina &e Grifit i Bicer
postavljati kameru u automobil da bi pratili akciju u pokretu.

Grifitov put ka du#em filmu

Grifit je ve& krajem 1911. po!eo da se gu"i ograni!enjima jedne rolne (trajanje
filma od deset do "esnaest minuta). Ose&ao je da je oblik jednorolnog filma iscrpeo i
da bi mogao da nastavi sa eksperimentima u oblasti igranog filma samo ako bi
njegovi filmovi du#e trajali. Prvi dugometra#ni Grifitov film bio je Judita od Betulije
(Judith of Bethulia, 1913). Ova kompleksna pri!a je podeljena na !etiri
kontrapunktirana !ina, u kojima su iskori"&ena skoro sva narativna sredstva koja je do
tada Grifit otkrio ili usavr"io. Kao spektakl, film Judita od Betulije je nadma"io sve
do tada vi%eno na platnu, s masovnim scenama opsade, bitkama na otvorenom
prostoru, s trkama ko!ija. Ovo je najambiciozniji film snimljen u Americi do 1914.

Ra!anje jedne nacije

Snimanje je po!elo krajem 1914, u potpunoj tajnosti. Ova ratna epska pri!a je
bila do te mere li!ni Grifitov poduhvat da niko od onih koji su u produkciji
u!estvovali nije imao jasnu predstavu o !emu je zapravo u filmu re!.
Prvobitno sastavljen od 1.544 posebna kadra u doba kada su najsavr"eniji
strani spektakli imali manje od 100 film #ovek iz klana, kako je u po!etku bio
naslovljen, Grifitu je oduzeo tri meseca, koliko je bilo potrebno za monta#u i
komponovanje muzike. Do tada, praksa komponovanja muzike za film nije bila
ozbiljnije razvijena, tako da je Grifitova saradnja s kompozitorom i aran#erom
Jozefom Karlom Brejem (1870-1926) u ovom filmu predstavljala prekretnicu na
tom polju. Muzika je bila aran#man originalnog materijala, tradicionalnih ameri!kih
pesama (Dixie, Marching Through Georgia), kao i odlomaka iz klasi!nih ostvarenja
Betovena, Lista, Verdija, Vagnera, 'ajkovskog, Griga i Rosinija i predstavljala je
dramsku paralelu kontinuiranoj monta#i filma. Ovaj poku"aj predstavlja zvani!ni
po!etak svrsishodnog komponovanja u periodu nemog filma.
Grifit je bio i producent ovog, najdu#eg (trinaest rolni) i najskupljeg filma do tada
snimljenog u Americi. 1915. je prvi put javno prikazan u Njujorku, gde mu je naslov
preina!en u Ra!anje jedne nacije, i gde je bio prikazivan !etrdeset osam nedelja
uzastopno, "to je bilo bez presedana za ono vreme. Fenomenalna popularnost je ovaj
film u!inila jednim od najprofitabilnijih filmova svih vremena.
$
Ipak, izvanredan uspeh ovog filma je bio pra&en opre!nim stavovima i
skandalima vezanim za navodni rasisti!ki pogled na istoriju ameri!ke nacije
(favorizovana je bela rasa). Grifit je bio "okiran i duboko povre%en neo!ekivanom
neprijateljskom reakcijom javnosti.

Bez obzira na to "ta on predstavlja u ideolo"kom pogledu, film Ra!anje jedne
nacije u tehni!kom pogledu je pravo !udo. Grifit ga je stvorio ne samo bez utvr%enih
konvencija igranog filma, nego i bez savremene filmske tehnologije (film je snimljen
jednom kamerom, na ru!ni pogon koja je ko"tala samo tri stotine dolara). Uticaj filma
nije, naravno, u potpunosti benigan. Istorijska je !injenica da je sjajni portret Kju-
kluks-klana direktno odgovoran za onovremeno o#ivljavanje i razvoj te organizacije.
Zatim, ogroman finansijski uspeh ovog filma valorizovao je holivudski ukus za
emocionalno, senzacionalno i melodramsko, nasuprot racionalnom, filosofskom ili
diskurzivnom (misaonom) i to u samom trenutku ra%anja filma. Kao vrhunski
manipulativni film, Ra%anje jedne nacije je ameri!koj industriji pokazao koliko
efikasno i isplativo filmovi mogu da idu naruku frustracijama, strahovima i
predrasudama javnosti. Prema tome, !ovek koji je izmislio Holivud je toj instituciji
dao ne samo po!etni pravac i emocionalnu podlogu nego i prvu formulu uspeha.
Kao prvi film koji je bio na"iroko priznat kao umetni!ko delo i istovremeno
osporavan zbog opasnog preina!avanja istorijske istine, Ra!anje jedne nacije je seme
svih kasnijih filmskih remek-dela.

Netrpeljivost

Po!etkom 1916, i dalje pod #aokom optu#bi za rasizam, Grifit se odlu!io na
produkciju velike kinematografske polemike uperene protiv tih snaga netolerancije
koje su tokom cele istorije !ove!anstva ugro#avale civilizaciju. Rezultat toga, film
Netrpeljivost (Intolerance) nije kao "to se ponekad tvrdi Grifitovo liberalisti!ko
pokajanje zbog reakcionarne epopeje o Gra%anskom ratu, nego pre svega vatrena
odbrana njegovog prava da taj film napravi.
Grifit je ovaj film zamislio tako rasko"no da je ukupan njegov dotada"nji rad
bio patuljastih razmera u odnosu na njega. Ne "tede&i ni na !emu, napravio je
mamutsku scenografiju, po projektu do tada malo cenjenog Voltera V. Hola za svaki
od !etiri perioda predstavljena u filmu. Takva, do tada nevi%ena ekstravagancija, digla
je uzbunu me%u Grifitovim za"titnicima, pa je bio prinu%en da ulo#i znatan deo svoje
dobiti od Ra!anja jedne nacije u Netrpeljivost da bi projekat mogao biti nastavljen.
Da je taj film bio onoliko popularan kako je Grifit o!ekivao, Grifit bi postao jedan od
najbogatijih ljudi u Holivudu. Ali, Netrpeljivost je donela samo te"ke gubitke.
Prva monta#na verzija filma je trajala osam !asova, a Grifit se premi"ljao da li
da pusti film u opticaj u toj du#ini, u dva dela. Smisao za prakti!no je pobedio i on je
skratio negativ. Kasnije kad je poku"ao da rekonstrui"e negativ, pokazalo se da je
skoro dve hiljade stopa snimljenog filma nepovratno izgubljeno, tako da danas ne
mo#emo da vidimo Netrpeljivost u originalnom obliku u koji je, u skladu sa obi!ajima
onog vremena, spadalo i vira"iranje u plavo, crveno, zeleno i crvenosme%e, da bi se
do!arala atmosfera (plavo za melanholiju i no&, crveno za rat i strast, zeleno za
pastoralu i mir, i crvenosme%e za enterijere). Ipak, verzija koja je stigla do dana"njih
dana vrlo je bliska originalu u pogledu formalne strukture, a to je najva#niji aspekt
filma.
Za film Netrpeljivost Grifit je izmislio revolucionarni pojam paralelne
monta#e ne samo izme%u radnji koje se simultano odigravaju u razli!itim prostornim
%
dimenzijama, kao u njegovim ranijim filmovima, nego i izme%u paralelnih radnji koje
se de"avaju na raznim vremenskim (temporalnim) planovima onim iz !etiri razli!ite
pri!e. Dakle, zapleti iz !etiri razli!ite pri!e su prepleteni na isti na!in kao stavovi u
simfoniji, sve dok se ne sliju u kre"endo u klimaksu filma. Pre tog !etvorostrukog
vrhunca, radnje koje se de"avaju u razli!itim istorijskim periodima su kao epizode
samodovoljne i me%usobno povezane stalno ponavljanim simbolom majke koja ljulja
kolevku, i koja predstavlja znak neprekidnog opstanka !ove!anstva. Ta slika je
osvetljena kao svetinja snopom svetlosti, i bila je propra&ena stihom Volta Vitmena
Iz kolevke koja se bez prestanka ljulja Kako se posebne pri!e razvijaju u pravcu
svojih zavr"etaka, Grifit polako odustaje od ovog prelaznog sredstva i montira
paralelno direktno izme%u nezavr"enih radnji klimaksa u procesu razvoja pri!e, na sva
!etiri vremenska plana. U jednom intervjuu, sam Grifit je rekao: Pri!e &e po!eti kao
!etiri potoka koja gledamo sa vrha brega. Prvo &e !etiri potoka te&i odvojeno, polako i
tiho. Ali, kako teku, bi&e sve bli#i jedan drugom i sve br#i, sve do kraja kada &e se, u
zadnjem potezu, sliti u jednu mo&nu reku ekspresije. Mada su zapleti u biblijskoj i u
vartolomejskoj pri!i re"eni pre nego u dve komplikovanije pri!e, vavilonskoj i
savremenoj, Grifit nas tokom ve&eg dela poslednje dve rolne filma vodi kroz tri
posebne trostrane akcije spasavanja i dramati!nu osudu raspe&a Hrista. U tim
pasa#ima Hristovo kretanje ka Kalvariji, o!ajni!ka trka Br%anke preko ravnice
Eufrata da bi upozorila Vavilon na nameravano uni"tenje, masakr francuskih
hugenota i savremena #ena koja juri da spase svog nevinog mu#a od pogubljenja
sve je to brzo paralelno montirano u sve kra&e i kra&e kadrove, da bi se dobilo ono "to
je !ak i danas jedna od najuzbudljivijih i najneobi!nijih scena vrhunca u celoj istoriji
filma. Kao i Ra!anje jedne nacije, Netrpeljivost se zavr"ava simboli!kom monta#om
u kojoj se zidovi zatvora pretapaju u cvetne livade a garava bojna polja u igrali"ta
puna razdragane dece.
Onovremena publika, te"ko je razumevala tu, u su"tini metafori!nu ili
simboli!nu paralelnu monta#u "to nije ni !udo, jer je Grifit kinematografski bio
godinama ispred svog vremena. U ovom filmu nalazimo krajnji rafinman svih
sredstava igranog filma koja je Grifit do tada upotrebio.

Uticaj i mane

Zbog sveukupne tehni!ke virtuoznosti i inventivnosti, Netrpeljivost se mora
smatrati najve&im Grifitovim filmom. U kontekstu samog filma, netrpeljivost je
prosto omnibus-termin pod kojim se podrazumeva svaki oblik ljudske zlobe.
Portreti"u&i melodramsku borbu dobra i zla kroz vekove, Grifit je dozvolio da
njegova sentimentalnost dostigne ta!ku nesvakida"nje prezrelosti. I zaista, suvi"e je
pobo#nih, pompeznih me%unatpisa. Netrpeljivost je !udan ali i briljantan film,
neosporno bitan, !iji je odlu!an uticaj na li!nosti tako razli!ite, kao "to su Sesil B. de
Mil, Sergej Ajzen"tajn, V. I. Pudovkin, Fric Lang i Abel Gans, istorijska !injenica.

Grifit posle filma Netrpeljivost

Posle filma Netrpeljivost, Grifit je izgubio kontakt s preovla%uju&im ukusom
publike u posleratnom periodu i, samim tim, s naj"irom publikom. Svoje poslednje
remek-delo i svoj najve&i komercijalni uspeh posle filma Ra!anje jedne nacije
Slomljeni cvetovi, Grifit je snimio 1919, kao nezavisni producent. Ovo je pri!a o
mladoj #eni iz sirotinjskih baraka dela Londona zvanog Lajmhaus, koju otac brutalno
zlostavlja i koja nakratko nalazi uto!i"te u !istoj ljubavi otmenog mladog Kineza.
&
Kada njen otac sazna za ovu vezu, on na smrt isprebija svoje dete; momak ubije oca a
zatim izvr"i samoubistvo. Grifit je ceo ovaj film snimio u studiju za osamnaest dana
uz tako rigoroznu "tednju da nije bilo ponavljanja. Ipak, to se u filmu ne prime&uje.
Slomljeni cvetovi je Grifitov najose&ajniji i najpomnije kontrolisani film. Uprkos
nekim izuzetno sentimentalnim dirljivim momentima, va#niji od njegove dramske
strukture je atmosferski kontekst filma koji li!i na san njegov sentimentalno
natopljen mizanscen. Grifit je ambijent u kome se film odigrava kreirao prema seriji
akvarela s pejza#ima londonskog Lajmhausa i Kineske !etvrti, engleskog slikara
D#ord#a Bejkera. Grifit, Bicer i Sartov (specijalista za sugestivno osvetljenje i meki
fokus, odnosno impresionisti!ku fotografiju) su ostvarili pomo&u londonske magle
koja se "iri, opijumskih pu"ionica punih dima i delikatnosti de!akovih soba nalik na
latice cveta, mizanscen vredan studijske produkcije kamer"pilfilma nema!ke
kinematografije a verovatno i zna!ajan doprinos njemu.
Potpuno nepredvi%eno, film je postigao ogroman komercijalni uspeh, kao i uspeh po
oceni kritike. Na"iroko je bio hvaljen kao remek-delo. Slomljeni cvetovi je Grifitov
najintegralniji, ali i najli!niji i najpoeti!niji film.
Filmovi koje treba spomenuti iz poslednjeg perioda Grifitovog stvarala"tva su
Abraham Linkoln (Abraham Lincoln, 1930) i Borba (1931).
Kao i ve&ina ranih zvu!nih filmova, Abraham Linkoln je bio vizuelno drven i
stati!an. Ali, Grifit se vratio s cenjenim i inteligentnim dostignu&em u najte#im
godinama prelaska s nemog na zvu!ni film, pa je za to bio bio nagra%en.
Grifit se nadao da &e film Borba (1931) biti njegovo prvo remek-delo zvu!nog doba
na filmu. Ispostavilo se, me%utim, da je to bio njegov poslednji film. Iako je, kao i svi
drugi Grifitovi filmovi, bio vizuelo impresivan i ozvu!en tako da je daleko
prema"ivao prose!an kvalitet za ono vreme, film je i kod publike i kod kritike bio
potpuni proma"aj. Film je posle samo nedelju dana prikazivanja zauvek povu!en;
publika je izlazila napolje i tokom same premijere, kriti!ari su se rugali tom delu,
mada neki danas smatraju ovaj film boljim od Abrahama Linkolna. Grifit, $ekspir
filmskog platna, postao je figura za podsmeh, pa je bio prinu%en da se poni#en povu!e
iz delatnosti !ijem je nastanku, tokom njegove kratke istorije, doprineo vi"e nego
ijedan pojedinac.

Grifitov zna!aj

Grifit je bio mo#da najve&i kinematografski genije u istoriji !ovek koji je
otkrio, objedinio i artikulisao jezik igranog filma onakav kakav se !ak i do dana"njeg
vremena primenjuje. U krajnjem rezultatu, na!in na koji je on strukturisao film je
na!in na koji ga ve&ina nas i danas vidi.
Priroda njegove genijalnosti je bila u osnovi inovatorska i intuitivna. Grifit je
uspeo da postane jedan od najve&ih umetnika XX veka.