Kako uvek biti

S R E A N
P A R A m h A N S A
J o g A N A N d A
Naslov originala:
How to Be Happy All the Time
Copyright:
Crystal Clarity Publishers
ISBN 978-86-87207-00-4
S A d R A J
Beleka izdavaa 7
1. Traenje sree na pogrenom mestu 13
2. Srea je stvar izbora 31
3. Izbegavajte kradljivce sree 47
4. Nauite da se ponaate 69
5. Klju je u jednostavnosti 87
6. Deljenje sree sa drugima 99
7. Pravi uspeh i prosperitet 115
8. Unutranja sloboda i radost 147
9. Pronalaenje Boga najvea je radost 159
O autoru 175
7
BEL EKA I ZdAVAA
Knjiga pred vama predstavlja zbirku govora i predava-
nja koje je Paramhansa Jogananda, jedan od najveih
indijskih uitelja 20. veka, drao tokom svog tridese-
togodinjeg boravka na zapadu. Jogananda je doao iz
Indije na zapad kako bi zapadnom oveku, prezapo-
slenom i optereenom brigama, doneo drevnu nauku
Krija joge i nauio ga kako da primenom ovih uenja
produhovi i uini radosnijim i lepim svaki aspekt svo-
ga ivota. Njegov cilj nije bio da zapadu nametne in-
dijske obiaje i verovanja, ve da podseti na vene isti-
ne koje je zapadni ovek u svojoj trci za materijalnim
uspehom i bogatstvom poeo da zaboravlja. Njegova
elja je bila da se ove dve krajnosti istok sa svojim
naprednim duhovnim uenjima i zapad sa svojom na-
prednom tehnologijom i materijalnim bogatstvom
sretnu negde na sredini i ponude jedan drugome ono
najbolje to imaju.
Beleka izdavaa
Iako je sebe smatrao graaninom itavog sveta i bra-
tom itavog oveanstva, Jogananda je po roenju, a
posebno po nainu izraavanja, bio Indijac. Geograf-
ska, kulturna, kao i raznovrsnost biljnog i ivotinjskog
sveta Indije odraavaju se u bogatstvu unutranjeg sve-
ta njenih stanovnika, koji su taj raskoni unutranji
svet veto preneli u sve vidove umetnikog stvarala-
tva. Indijska knjievnost oduvek je bila protkana kit-
njastim metaforama, paljivim izborom rei i stalno
prisutnim oseajem neraskidivog jedinstva pojedinca
sa svime to postoji oko njega i u njemu. Takav je bio
i Joganandin nain izraavanja: iako je pisao i drao
predavanja na engleskom jeziku, njegov stil je indij-
ski slikovit i bogat, proet metaforama kakve je goto-
vo nemogue pronai u engleskom jeziku, i to ne zbog
njegovog siromatva, ve zbog odsustva tako ivopi-
snih slika u praktinim umovima zapadnjaka. S dru-
ge strane, Jogananda je bio izuzetno dobro upoznat sa
najnovijim naunim, tehnolokim i medicinskim do-
stignuima svoga vremena, te se koristio terminologi-
jom i metaforama iz ovih oblasti ne bi li svoju poruku
uinio pristupanijom svojim zapadnim sluaocima.
Njegov stil odraava njegovu tenju da spoji istok i za-
pad istovremeno raskoan i precizan, pesniki razi-
gran i nauniki praktian.
Ova knjiga nije knjiga recepata kojih se treba doslov-
no pridravati da bi se pronala trajna srea. Ona daje
opte, a istovremeno i duboko line savete koje svako
od nas moe i treba da primeni na svoj nain i u skla-
du sa svojim potrebama. Stoga je tako treba i itati: ne
sa oekivanjima da emo u njoj nai konkretna i ko-
nana reenja za sve svoje probleme, ve kao univer-
zalna uputstva i putokaze koje svako ita i tumai na
sebi svojstven nain. Ona je mapa do skrivenog blaga
trajne sree unutar nas samih a od nas zavisi da li
emo razumeti uputstva i odvaiti se da krenemo u
avanturu
Ananda Beograd
8
Kako uvek biti srean
9
P r v o p o g l a v l j e
T R A E N J E S R E E
N A P o g R E N o m m E S T U
13
TRAI TI SREU negde van sebe isto je to i po-
kuaj da se oblak uhvati lasom. Srea nije stvar. To je
stanje uma. To je neto to se mora iveti. Ona se ne
moe osvojiti ni svetovnom moi niti sticanjem novca.
Mentalni nemir nastaje kao posledica usmeravanja pa-
nje ka spolja. Smo postojanje nemira ini sreu nedo-
stinom. Svetovna mo i novac nisu stanje uma. Jed-
nom kada se steknu, oni samo remete ovekovu sreu,
a nikako je ne mogu poveati.
to vie rasipamo svoju energiju na razliite strane,
to nam manje snage ostaje da je usmerimo ka nekom
konkretnom poduhvatu. Navika zabrinutosti i nervo-
ze die se iz dubine okeana podsvesti obavijajui kao
14
Kako uvek biti srean
15
Traenje sree na pogrenom mestu
hobotnica svoje pipke oko naeg uma, unitavajui ta-
ko potpuno unutranji mir koji smo imali.
Prava srea se nikada ne moe pronai van Sopstva. Tra-
iti je tamo, isto je to i juriti kakvu opsenu.
PoPUT KRATKoVENI h RUA, bez-
brojna ljudska bia svakodnevno se pojavljuju u zemalj-
skoj bati. U mladosti oni otvaraju svoje svee pupolj-
ke pune nade, doekujui sa dobrodolicom sve to im
ivot obeava, nestrpljivo iekujui i prihvatajui sva-
ki daak ulnog uivanja. A onda latice poinju da ve-
nu, a iekivanja se pretvore u razoaranja. U predve-
erje starosti se pognu, bezbojni i razoarani.
Setite se pomenute rue. Takva je sudbina ljudi koji i-
ve centrirani u ulima.
Analizirajte pravu prirodu ulnih uivanja sa
razumevanjem i kroz introspekciju. ak i kada uiva-
te u ulima, zar ne oseate u svom srcu blagu jezu
sumnje i strepnje? Vezujete se za ulna uivanja iako u
svom srcu znate da e vas jednoga dana nuno izdati.
Ako se paljivije pogleda, moe se zakljuiti da se ulna
zadovoljstva izruguju onome ko im se preda. Ona ne
nude slobodu, ve porobljavaju duu. Put izbavljenja
nije, kao to veina ljudi zamilja, mahovinom pokri-
vena staza preputanja ulima, ve strma, stenovita sta-
za samokontrole.
L J UdI ESTo smetnu sa uma da je cena raskoi
troenje sve vie nervne i umne energije, to za posledi-
cu ima skraenje prirodnog ivotnog veka.
Materijalisti postaju toliko obuzeti zaraivanjem nov-
ca da ne mogu dovoljno da se opuste i uivaju u kom-
foru koji su sebi obezbedili.
16
Kako uvek biti srean
17
Traenje sree na pogrenom mestu
Kako je nezadovoljavajui savremeni ivot! Pogledajte
samo ljude oko sebe. Zapitajte se da li su oni sreni.
Uoite tugu na mnogim licima. Obratite panju na
prazninu u njihovim oima.
Materijalistiki ivot mami ljude osmesima i obeanji-
ma, ali je dosledan samo u jednom: na kraju nikada ne
propusti da pogazi sva svoja obeanja!
To VI E oVEK doputa da njegov telesni,
umni i duhovni razvoj zavisi od spoljanjih okolnosti,
zanemarujui izvore unutar sebe, to vie crpi vlastite
rezerve energije.
PoSEdoVANJ E mATERI J AL Nog bo-
gatstva bez unutranjeg mira isto je to i umirati od
ei dok se kupamo u jezeru. Ako je materijalno siro-
matvo neto to treba izbegavati, onda je duhovno
siromatvo neto ega se treba gnuati! Osnova svih
ljudskih patnji je duhovno siromatvo, a ne nedosta-
tak materijalnih dobara.
SVEToVNI NAUNI K koristi sile prirode ka-
ko bi ovekovu okolinu uinio boljom i udobnijom.
Duhovni naunik koristi mo uma da bi prosvetlio
duu.
Mo uma pokazuje oveku put do unutranje sree,
koja ga ini otpornim na spoljanje neprilike.
Za kojeg biste od ove dvojice naunika rekli da nam
ini veu uslugu? Duhovni naunik, svakako.
18
Kako uvek biti srean
19
Traenje sree na pogrenom mestu
ista ljubav, sveta radost, pesnika imaginacija, dobro-
ta, mudrost, mir i srea prvo se osete iz nu tra, u umu
ili srcu, a onda se odatle putem nervnog sistema a-
lju u ziko telo. Spoznajte i osetite neizmernu radost
unutranjeg ivota, i ona e vam znaiti vie nego pro-
lazna zadovoljstva spoljanjeg sveta.
Sva zika zadovoljstva nastaju na povrini zikog
tela, a um ih iskustveno doivi preko nervnog siste-
ma. Vi uivate u spoljanjim ulnim iskustvima jer su
ona ta koja vas prva osvoje, i ubrzo postajete njihov
zarobljenik. Kao to se neki ljudi naviknu na tamnicu,
tako i mi smrtnici volimo ta spoljanja uivanja koja
nas odvajaju od unutranje radosti.
ula nam uglavnom obeavaju malo privremene sre-
e, ali nam na kraju daju tugu. Vrlina i unutranja sre-
a nam ne obeavaju mnogo, ali nam na kraju uvek
daju trajnu sreu. Zbog toga ja onu unutranju, trajnu
sreu due nazivam Radost, a privremena ulna uz-
buenja nazivam Zadovoljstvo.
Spoljanje okruenje i drutvo u kom se kreete od
velikog su znaaja. Specino spoljanje okruenje
u ranim fazama ivota kljuno je za podsticanje ili
ograniavanje instinktivnog unutranjeg okruenja de-
teta. Dete se obino raa sa prenatalnim mentalnim
okruenjem. Ono biva stimulisano ako je spoljanje
okruenje slino njegovom unutranjem okruenju,
no ako je spoljanje okruenje razliito od unutra-
njeg, onda postoji velika verovatnoa da e unutranje
okruenje biti nadvladano. Nevaljalo dete moe spon-
tano potisnuti nestanost i dobro se vladati ako se na-
lazi u dobrom drutvu, i obratno. Ako se dete sklono
dobrom ponaanju nalazi u dobroj sredini, njegova do-
brota e se, nesumnjivo, jo vie poveati.
Jeste li razmiljali zato dajete prednost prolaznim,
varljivim zadovoljstvima nad trajnim mirom i ra-
dou Due koji se tako jasno i sve jae oseaju u
meditaciji? To je stoga to ste moda isprva nego-
vali naviku preputanja ulnim iskustvima, a ne
20
Kako uvek biti srean
21
Traenje sree na pogrenom mestu
vrhovnu, unutranju ivotnu radost koja se pronalazi
u meditaciji. Spoznajte i osetite neizmernu radost
unutranjeg ivota, i bie vam vrednija nego prola-
zna zadovoljstva spoljanjeg sveta.
oVEK KoJ I J E I VEo u hladnim prede-
lima Aljaske probao je jednom prilikom veoma uku-
snu vrstu groa koju mu je poslao prijatelj koji ivi
u mestu Fresno u Kaliforniji. oveku sa Aljaske se to-
liko dopalo to groe da je naao posao u Fresnu, gde
razne vrste groa rastu u izobilju, i zauvek napustio
Aljasku.
Po dolasku u Fresno, ovek s Aljaske je bio pozvan kod
prijatelja u goste, gde mu je mlada ena donela groa
koje je toliko voleo. Bio je van sebe od radosti, i dok
je brzo vakao i gutao groe, rekao je: O, hvala vam,
iz sveg srca vam hvala. Zbog ovog groa sam i napu-
stio Aljasku.
Dobro, gospodine, imaete groa koliko poelite. Ja
sam vlasnik vinograda i svakodnevno u vam donositi
mnogo groa, ree ena.
Sledeeg jutra ena je dola u kuu oveka sa Aljaske
i donela mu veliku koliinu groa. ovek s Aljaske,
koji jo uvek nije svario groe koje je nezasito jeo
prethodne noi, izae iz kue zevajui. Poskoio je od
radosti pri pomisli da e jesti sve to groe koje mu je
ena donela.
O, kako je lepo imati tako mnogo groa! Veoma
sam srean. Hvala vam, hvala vam, uzvikivao je ovek
s Aljaske. Pojeo je neto groa u prisustvu ene, uti-
vosti radi, iako je u ustima jo uvek oseao ukus nesva-
renog groa od prole noi. Kada je ena otila, on se
halapljivim pogledom naslaivao groem. Posle sat
vremena, poeo je ponovo da ga jede. Celog dana jeo
je samo groe i nita osim groa.
Rano sledeeg jutra, mlada ena je dola sa jo vie
najnijeg groa iz svog vinograda i pozvala oveka
s Aljaske. Jo pospan, neto manje poletan i pomalo